You are on page 1of 30

MATEMATIQKA GIMNAZIJA

Maturski rad
iz matematike

Tejlorova formula i primene

Uqenik Mentor
Benjamin Linus mr Sr±an OgƬanovi²

Beograd,
2007.
Sadrжaj

1. Uvod .................................................... 3
2. Tejlorova formula ..................................... 4
2.1 Tejlorova formula za polinome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Tejlorova formula za proizvoƩnu funkciju . . . . . . . . . . . . . 5
2.3 Asimptotska oznaka o i Ƭene primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.4 Oblici ostatka Tejlorove formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.5 Maklorenova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.6 Tejlorov red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

3. Primena Tejlorove formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10


3.1 Aproksimacije u nekoj taqki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3.2 Maklorenov razvoj elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . 14
3.2.1 Razvoj funkcije f (x) = sin x ............................ 14
3.2.2 Razvoj funkcije f (x) = cos x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.2.3 Razvoj funkcije f (x) = arctg x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.4 Razvoj funkcije f (x) = ex . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.5 Razvoj funkcije f (x) = (1 + x)α . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.2.6 Razvoj funkcije f (x) = ln(1 + x) ......................... 17
3.2.7 Razvoj funkcije f (x) = arcsin x .......................... 18
3.2.8 Razvoj funkcije f (x) = arccos x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.9 Razvoj funkcije f (x) = tg x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.3 Pribliжna izraqunavaƬa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.4 IzraqunavaƬe graniqnih vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.5 NalaжeƬe kosih asimptota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.6 IspitivaƬe konvergencije redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Literatura ............................................. 30

2
1 Uvod

Postoje izvori da je Tejlorov1 razvoj otkriven jox u Indiji, u XIV veku. Me±utim
nema saquvanih pismenih belexki tih radova. Smatra se da su indijski matematiqari
otkrili nekoliko Tejlorovih razvoja koji su specijalni sluqajevi, ukƩuquju²i razvoje
za trigonometrijske funkcije, sinus, kosinus, tangens, i arkustangens, ali samo neko-
π
liko prvih stepena. Tako±e se pomiƬe, da su znali broj i π, da aproksimiraju, pomo²u
4
beskonaqnog racionalnog deƩeƬa.
Generalna ideja za nalaжeƬe razvoja za sve funkcije, za koje postoje, predstavƩena
je u delu ,,Direktna i inverzna metoda priraxtaja”, (Methodus Incrementorum Directa et
Inversa) koje je objavio Bruk Tejlor 1715. godine. Danas ovi razvoji po Ƭemu nose ime,
i Maklorenu2 , ƫutnovom3 uqeniku i prijateƩu, koji je svoje objavio u delu ,,Rasprava o
fluksu” (Treatise of Fluxions) 1742. godine. Tejlor je svoje razvoje koristio za integraci-
ju nekih diferencijalnih jednaqina. Znaqaj ovih razvoja nije u potpunosti shva²en sve
dok ih Ojler4 nije primenio u diferencijalnom raqunu.
Tejlorova forula je snaжan alat za rexavaƬe mnogih problema, uglavnom onih iz
matematiqke analize, ali i numeriqke. CiƩ ovog maturskog rada je da prezentuje samo
neke primere primene Tejlorove formule u analizi, a i u realnom жivotu i to one koje
se oslaƬaju na znaƬe koje se moжe ste²i u sredƬoj xkoli.
U prvoj polovini rada paжƬa je posve²ena Tejlorovoj formuli i drugim teorijskim
pitaƬima koja su vezana za Ƭu, i koje je potrebno imati na umu pri rexavaƬu zadataka.
Polako naqin obrazlagaƬa postaje sve vixe okrenut problemima, qije bi rexavaƬe bilo
veoma texko bez Tejlorove formule i koji ustvari i ilustruju pravu snagu Tejlorove
formule.

1 B. Taylor (1685-1731), engleski matematiqar


2 C. Maclaurin (1698-1746), xkotski matematiqar
3 I. Newton (1643-1727), engleski matematiqar i fiziqar
4 L. Euler (1707-1783), xvajcarski matematiqar

3
2 Tejlorova formula

Jox u radovima ƫutna i Lajbnica5 prilikom uvo±eƬa izvoda i diferencijala, znamo


da leжi ideja o aproksimaciji, i to linearnoj, nekoj vrsti zamene date funkcije lin-
earnom funkcijom u okolini neke taqke. Tako je samo definisaƬe izvoda bilo motivisano
potrebom uvo±eƬa tangente (grafika linearne funkcije) za datu funkciju u datoj taq-
ki. Prirodno je postaviti pitaƬe moжe li se funkcija f, koja ima vixe izvoda u taqki
a, ili Ƭenoj okolini, aproksimirati polinomom vixeg stepena od jedan. Tako±e ciƩ
te aproksimacije je da grexka bude xto je mogu²e maƬa. Odgovor na ovo pitaƬe daje
Tejlorova formula.

2.1 Tejlorova formula za polinome

Neka je P (x) = cn xn + cn−1 xn−1 + cn−2 xn−2 + . . . + c2 x2 + c1 x + c0 , c0 , c1 , . . . , cn ∈ R. Na±imo


sada izvode ovog polinoma, sve do n−tog, pa u funkciji od Ƭih izrazimo koeficijente.

P (0)
P (x) = cn xn + cn−1 xn−1 + cn−2 xn−2 + . . . + c2 x2 + c1 x + c0 P (0) = c0 c0 =
0!
P ′ (0)
P ′ (x) = ncn xn−1 + (n − 1)cn−1 xn−2 + . . . + 3c3 x2 + 2c2 x + c1 P ′ (0) = c1 c1 =
1!
P ′′ (0)
P ′′ (x) = n(n − 1)cn xn−2 + . . . + 6c3 x + 2c2 P ′′ (0) = 2!c2 c2 =
2!
P ′′′ (0)
P ′′′ (x) = n(n − 1)(n − 2)cn xn−3 + . . . + 6c3 x P ′′′ (0) = 3!c3 c3 =
3!
.. .. ..
. . .
P (n) (0)
P (n) (x) = n!cn P (n) (0) = n!cn cn =
n!

Na kraju kada koeficijente zamenimo u funkciji od izvoda, dobijamo

P (n) (0) n P (n−1) (0) n−1 P ′′ (0) 2 P ′ (0) P (0)


P (x) = x + x + ... + x + x+ .
n! (n − 1)! 2! 1! 0!

Sada polinom P (x) predstavimo u obliku

P (x) = An (x − a)n + An−1 (x − a)n−1 + An−2 (x − a)n−2 + . . . + A2 (x − a)2 + A1 (x − a) + A0 ,

gde a ∈ R i x − a = Z, i Z ∈ R.

Tako±e imamo da je,


P (x) = P (Z).
5 G. W. Leibnitz (1646-1716), nemaqki matematiqar i filozof

4
Zatim ponovo odredimo koeficijente u funkciji od izvoda pa zamenimo u prethodnu for-
mulu,

P (0) P (a)
A0 = P (Z) = P (a + Z) ⇒ P (0) = P (a) ⇒ A0 =
0! 0!
P ′ (0) P ′ (a)
A1 = P ′ (Z) = P ′ (a + Z) ⇒ P ′ (0) = P ′ (a) ⇒ A1 =
1! 1!
P ′′ (0) ′′
P (a)
A2 = P ′′ (Z) = P ′′ (a + Z) ⇒ P ′′ (0) = P ′′ (a) ⇒ A2 =
2! 2!
.. .. .. ..
. . . .
P (n) (0) P (n) (a)
An = P (n) (Z) = P (n) (a + Z) ⇒ P (n) (0) = P (n) (a) ⇒ An = ,
n! n!

i na kraju dobijamo,

P ′ (a) P ′′ (a) P (n−1) (a) P (n) (a)


Tn,a (x) = P (a) + (x − a) + (x − a)2 + . . . + (x − a)n−1 + (x − a)n .
1! 2! (n − 1)! n!

Dobijeni polinom naziva se Tejlorovim polinomom n−tog stepena, polinoma P (x)


u taqki a.

2.2 Tejlorova formula za proizvoƩnu funkciju

Teorema 1. Neka je funkcija f definisana i neprekidna zajedno sa svojih n izvoda na


odseqku [a, x] (pri qemu moжe biti a < x i a > x) i neka u intervalu (a, x), ili (x, a) ima
(n + 1)−vi izvod. Tada, pod tim uslovima vaжi Tejlorova formula:

f (x) = Tn,a (x) + Rn,a (x),

tj. postoji taqka c ∈ (a, x), odnosno c ∈ (x, a) takva da je

f (n+1) (c)
Rn,a (x) = f (x) − Tn,a (x) = (x − a)n+1 ,
(n + 1)!

gde je Tn,a (x) Tejlorov polinom pridruжen funkciji f (x) u taqki x = a, a Rn,a (x) tzv.
ostatak ili grexka aproksimacije.

f (n+1) (c)
f (x) = Tn,a (x) + (x − a)n+1 .
(n + 1)!

5
Dokaz. Neka je, a < x. Posmatrajmo pomo²nu funkciju φ : [a, x] → R datu sa

(x − t)n+1
φ(t) = f (x) − Tn,t − λ=
(n + 1)!

f (n) (t) (x − t)n+1


· ¸
′ n
= f (x) − f (t) + f (t)(x − t) + . . . + (x − t) − λ.
n! (n + 1)!

Parametar λ ∈ R izaberemo tako da funkcija φ zadovoƩava uslove za primenu Rolove6


teoreme na odseqku [a, x], odnosno λ tako da je:

φ(a) = 0
(x − a)n+1 (x − a)n+1
φ(x) = f (x) − Tn,a − λ = Rn,a (x) − λ = 0
(n + 1)! (n + 1)!

Funkcija φ(t) je oqigledno neprekidna na [a, x], a unutar intervala (a, x) ima izvod

(x − t)2 ′′′
·
φ′ (t) = − f ′ (t) − f ′ (t) + (x − t)f ′′ (t) − (x − t)f ′′ (t) + f (t) + . . .
2
(x − t)n−1 (n) (x − t)n (n+1) (x − t)n
¸
− f (t) + f (t) + λ=
(n − 1)! n! n!
(x − t)n
(λ − f (n+1) (t)).
=
n!
IspuƬeni su svi uslovi Rolove teoreme, pa dobijamo da postoji broj c ∈ (a, x), takav da
je φ′ (c) = 0, tj.

(x − c)n
(λ − f (n+1) (c)) = 0 ⇒ λ = f (n+1) (c),
n!
na kraju dobijamo

f (n+1) (c)
Rn,a (x) = (x − a)n+1 ,
(n + 1)!

xto je trebalo i dokazati. ¥

6 M. Rolle (1652-1719), francuski matematiqar

6
2.3 Asimptotska oznaka o i Ƭene primene

Kada se upore±uje ponaxaƬe neke funkcije u okolini neke fiksne taqke (konaqne ili
beskonaqne), u kojoj sama funkcija ne mora biti definisana, sa ponaxaƬem neke druge
(obiqno jednostavnije) funkcije, kaжemo da se ispituje asimptotsko ponaxaƬe prve
funkcije u okolini te taqke.

Definicija 1. Kaжemo da je funkcija f beskonaqno mala u odnosu na funkciju g kada


x → a i pixemo

f = o(g) (x → a)

ako postoji okolina U taqke a, takva da je f (x) = α(x)g(x) za x ∈ U, x 6= a, gde je α


beskonaqno mala funkcija kada x → a. Oznaka qita se kao ,,f je malo o od g kad x → a”.
Specijalno, ako su f i g beskonaqno male kada x teжi a, kaжemo da je f beskonaqno mala
vixeg reda u odnosu na g, x → a.

Teorema 2. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj okolini taqke a. Tada je:

1◦ f · o(g) = o(f g) (x → a);


2◦ o(f ) + o(f ) = o(f ) (x → a);
3◦ o(o(f )) = o(f ) (x → a).

Pre nego xto dokaжemo ove relacije, treba precizirati smisao nekih od Ƭih.
Prema definiciji o(f ) (x → a) nije oznaka za jednu funkciju, ve² za skup svih onih
funkcija koje su beskonaqno male u odnosu na f kad x → a – u tom smislu treba shvatiti
relaciju 2◦ , ona praktiqno znaqi da je zbir dveju funkcija, beskonaqno malih u odnosu
na f kad x → a, ponovo beskonaqno mala funkcija u odnosu na f kad x → a. To ujedno znaqi
da se ralacije u kojima se pojavƩuje simbol o ne smeju qitati ,,zdesna ulevo”. Vaжi
x2 = o(x) (x → 0), ali naravno nema smisla napisati o(x) = x2 (x → 0), jer ima mnogo
drugih funkcija koje su ,,malo o od x kad x → 0”.

Dokaz.

1◦ Treba da dokaжemo da ako je h(x) neka funkcija koja je beskonaqno mala u odnosu na
g(x) kad x → a, tada je proizvod f (x)h(x) beskonaqno mala u odnosu na f g kad x → a.
Ako je h = o(g) (x → a), onda je u nekoj okolini taqke a ispuƬeno h(x) = α(x)g(x),
gde je α beskonaqno mala kad x → a. Tada je f (x)h(x) = α(x)(f (x)g(x)) pa je zaista
f h = o(f g) (x → a), xto je i trebalo dokazati.

2◦ Neka je g1 = o(f ) i g2 = o(f ) (x → a). Tada je g1 = β1 f i g2 = β2 f, gde β1 , β2 → 0 (x → a),


pa je g1 + g2 = (β1 + β2 )f, gde β1 + β2 → 0 (x → a), xto znaqi da je i g1 + g2 = o(f ) (x → a).

3◦ Neka je g = o(o(f )) kad x → a. To znaqi da je g = o(h) (x → a), gde je h proizvoƩ-


na funkcija oblika h = o(f ) (x → a), tj. h = βf za neku beskonaqno malu funkciju
β (x → a). Onda je g = γh = (γβ)f gde γ → 0 (x → a), pa i γβ → 0 (x → a), xto znaqi
da je g = o(f ) (x → a). ¥

7
2.4 Oblici ostatka Tejlorove formule

Smisao Tejlorove formule je da se funkcija aproksimira polinomom. Ostatak je,


ustvari, grexka te aproksimacije. Kao xto se vidi iz oblika ostatka, aproksimacija je
utoliko boƩa ukoliko je taqka x bliжa taqki a. U tom smislu, ovo je lokalna aproksi-
macija, tj. moжe da se koristi u dovoƩno maloj okolini taqke a. Za dato i fiksno x,
pod odre±enim uslovima, grexka aproksimacije se smaƬuje sa pove²aƬem n. Prema tome,
Tejlorov polinom vixeg stepena boƩe aproksimira funkciju od polinoma maƬeg stepena.
Ilustraciju prethodnog, pokazuju primeri sa graficima u delu 3.1.

Ve² pomenuti oblik ostatka

f (n+1) (c)
Rn,a (x) = (x − a)n+1 ,
(n + 1)!
naziva se Lagranжov7 ostatak.

Lagranжov ostatak se qesto pixe i u drugom obliku, ako stavimo da je c = a + θ(x − a),
gde je 0 < θ < 1, dobijamo

(x − a)n+1 (n+1)
Rn,a (x) = f (a + θ(x − a)),
(n + 1)!

a ako jox dodamo j = x − a, j ∈ R konaqno dobijamo

j n+1 (n+1)
Rn,a (x) = f (a + θj).
(n + 1)!

Ako u Lagranжov ostatak stavimo da je p = n + 1, p ∈ N, dobijamo slede²e


¶p
(x − c)n+1 (n+1)
µ
x−a
Rn,a (x) = f (c).
x−c p · n!

Ovaj oblik se naziva Xlemilh8 -Roxov9 .

Ako stavimo p = 1, c = a + θ(x − a), 0 < θ < 1, dobijamo Koxijev10 oblik ostatka

(x − a)n+1 (1 − θ)n (n+1)


Rn,a (x) = f (a + θ(x − a)).
n!
Qesto se koristi i Peanov11 oblik ostatka

Rn,a (x) = o((x − a)n ), x→a

qija vrednost zapravo i ne moжe da se izraquna. Ovaj oblik ostatka se koristi kada nije
ni potrebno da se on izraquna, nego je jednostavno potrebno da se pri nekim raqunaƬima
(u nekim zadacima) naglasi da je ostatak beskonaqno mala veliqina. Najvixe ²emo ga
koristiti pri raqunaƬu nekih graniqnih vrednosti, ili asimptota funkcija.

7 J.L. Lagrange (1736-1813), francuski matematiqar


8 O. Schlömilch (1823-1901), nemaqki matematiqar
9 E. Roche (1820-1883), francuski matematiqar
10 A. L. Cauchy (1789-1857), francuski matematiqar
11 G. Peano (1858-1932), italijanski matematiqar

8
Peanov oblik ostatka zapravo ukazuje na to da vaжi

Rn,a (x)
lim = 0.
x→a (x − a)n

(n)
Teorema 3. Za ma koju funkciju R(x) za koju je Rn (a) = Rn′ (a) = Rn′′ (a) = . . . = Rn (a) = 0
vaжi

Rn (x)
lim = 0.
x→a (x − a)n

Dokaz. Dokaжimo tvr±eƬe matematiqkom indukcijom. Baza, n = 1, R1 (a) = R1′ (a) = 0,


R1 (x) R′ (a)
treba da vaжi lim = 0, primenimo Lopitalovo pravilo i dobijamo lim 1 = 0.
x→a (x − a) x→a 1
Indukcijski korak, pretpostavimo da tvr±eƬe vaжi za n = k, tj. kada je
(k) Rk (x)
Rk (a) = Rk′ (a)= Rk′′ (a)= . . . Rk (a) = 0 da vaжi lim = 0. Dokaжimo da kada je
x→a (x − a)k

′ ′′ (k) (k+1) Rk+1 (x)


Rk+1 (a) = Rk+1 (a) = Rk+1 (a) = . . . Rk+1 (a) = Rk+1 (a) = 0, da je lim = 0.
x→a (x − a)k+1
Lagranжova teorema primeƬena na funkciju Rk+1 (x) na segmentu [a, x], daje

Rk+1 (x) − Rk+1 (a) = Rk+1 (c)(x − a), a < c < x.
Kako je |c − a| < |x − a| i Rk+1 (a) = 0, dobijamo da je

Rk+1 (x) = Rk+1 (c)(x − a) = o((x − a)k )(x − a) = o((x − a)k+1 ), x → a,
xto je i trebalo dokazati. ¥

2.5 Maklorenova formula

Dobila je ime po xkotskom matematiqaru Maklorenu koji je prvi koristio u svom


radu. Maklorenova formula je specijalan sluqaj Tejlorove formule, to je Tejlorova
formula kada je a = 0, tj. razvoj Tejlorove formule u okolini nule

f (x) = Tn,0 + Rn,0 (x).

Maklorenova formula je zanimƩiva iz razloga xto neke funkcije imaju (neformalno


govore²i) jednostavne izvode u nuli tako da se qesto dobija jednostavna formula - laka
za korix²eƬe, izvo±eƬe i pam²eƬe. Svi pomenuti oblici ostataka Tejlorove formule
su aktuelni i ovde i bi²e korix²eni kasnije zajedno sa Maklorenovom formulom.

2.6 Tejlorov red

Definicija 2. Neka funkcija f ima u taqki x = a konaqan n−ti izvod f (n) (x) za svaki
prirodan broj n. Beskonaqan red
+∞ (k)
X f (a)
(x − a)k
k!
k=0

zove se Tejlorov red koji odgovra funkciji f u taqki a.

9
3 Primena Tejlorove formule

3.1 Aproksimacije u nekoj taqki

Primer 1. Odrediti Tejlorov polinom tre²eg stepena kojim se funkcija f (x) = x2 ln x


aproksimira u taqki x = 1.

RexeƬe. Odredimo prva tri izvoda funkcije f (x) = x2 ln x, a zatim izraqunajmo vrednosti
dobijenih izvoda u taqki x = 1,

f (x) = x2 ln x ⇒ f (1) = 0

f (x) = 2x ln x + x ⇒ f ′ (1) = 1
f ′′ (x) = 2 ln x + 2 + 1 = 2 ln x + 3 ⇒ f ′′ (1) = 3
2
f ′′′ (x) = ⇒ f ′′′ (1) = 2.
x

Sada dobijene vrednosti izvoda zamenimo u Tejlorov polinom tre²eg stepena,

f ′ (1) f ′′ (1) f ′′′ (1)


T3,1 = f (1) + (x − 1) + (x − 1)2 + (x − 1)3 + o(x − 1)3 =
1! 2! 3!
3 1
= x − 1 + (x − 1)2 + (x − 1)3 + o(x − 1)3 .
2 3

Primer 2. Aproksimirati funkciju f (x) = x2 e−x Tejlorovim polinomom tre²eg stepena


u taqki x = 2.

RexeƬe. Izraqunamo prva tri izvoda funkcije f (x) = x2 e−x , a zatim odredimo vrednosti
dobijenih izvoda u taqki x = 2,

f (x) = x2 e−x ⇒ f (2) = 4e−2


f ′ (x) = 2xe−x − x2 e−x = e−x (2x − x2 ) ⇒ f ′ (2) = 0
f ′′ (x) = e−x (2 − 2x) − e−x (2x − x2 ) = e−x (x2 − 4x + 2) ⇒ f ′′ (2) = −2e−2
f ′′′ (x) = −e−x (x2 − 4x + 2) + e−x (2x − 4) = e−x (−x2 + 6x − 6) ⇒ f ′′′ (2) = 2e−2 .

Sada dobijene vrednosti izvoda zamenimo u Tejlorov polinom tre²eg stepena,

f ′ (2) f ′′ (2) f ′′′ (2)


T3,2 = + (x − 2) + (x − 2)2 + (x − 2)3 + o(x − 2)3 =
1! 2! 3!
0 −2e−2 2e−2
= 4e−2 + (x − 2) + (x − 2)2 + (x − 2)3 + o(x − 2)3 =
1 2 6
1 1
= 4e−2 − 2 (x − 2)2 + 2 (x − 2)3 + o(x − 2)3 .
e 3e

10
Primer 3. Odrediti Tejlorov polinom tre²eg stepena funkcije f (x) = x sin x u taqki
π
x= .
2

RexeƬe. Izraqunamo prva tri izvoda funkcije f (x) = x sin x, a zatim odredimo vrednosti
π
dobijenih izvoda u taqki x = ,
2
³π´ π
f (x) = x sin x ⇒ f =
³2π ´ 2
f ′ (x) = sin x + x cos x ⇒ f ′ =1
³2π ´ π
f ′′ (x) = 2 cos x − x sin x ⇒ f ′′ =−
³2 ´ 2
′′′ ′′′ π
f (x) = −3 sin x − x cos x ⇒ f = −3.
2

Sada dobijene vrednosti izvoda zamenimo u Tejlorov polinom tre²eg stepena,

³π ´ ³π´ ³π´
³π´ f′ ³ π´ f ′′ ³ π ´2 f ′′′ ³ π ´3 ³ π ´3
T3, π2 = f + 2 x− + 2 x− + 2 x− +o x− =
2 1! 2 2! 2 3! 2 2
π
π ³ π´ −2 ³ π ´2 −3 ³ π ´3 ³ π ´3
= + x− + x− + x− +o x− =
2 2 2 2 3! 2 2
π³ π ´2 1 ³ π ´3 ³ π ´3
=x− x− − x− +o x− .
4 2 2 2 2

Primer 4. Aproksimirati funkciju f (x) = ln(1 + sin x) Tejlorovim polinomom tre²eg


stepena u taqki x = π.

RexeƬe. Odredimo prva tri izvoda funkcije f (x) = ln(1 + sin x), a zatim izraqunajmo
vrednosti dobijenih izvoda u taqki x = π,

f (x) = ln(1 + sin x) ⇒ f (π) = 0


cos x
f ′ (x) = ⇒ f ′ (π) = −1
1 + sin x
− sin x(1 + sin x) − cos2 x − sin x − sin2 x − cos2 x
f ′′ (x) = = =
(1 + sin x)2 (1 + sin x)2
−(sin x + 1) 1
= 2
=− ⇒ f ′′ (π) = −1
(1 + sin x) 1 + sin x
′′′ cos x
f (x) = ⇒ f ′′′ (π) = −1.
(1 + sin x)2

Sada dobijene vrednosti izvoda zamenimo u Tejlorov polinom tre²eg stepena,

f ′ (π) f ′′ (π) f ′′′ (π)


T3,π = f (π) + (x − π) + (x − π)2 + (x − π)3 + o(x − π)3 =
1! 2! 3!
1 1
= −(x − π) − (x − π)2 − (x − π)3 + o(x − π)3 .
2 6

11
1 + x − x2
Primer 5. Na²i Maklorenov razvoj petog stepena funkcije f (x) = .
1 + x + 2x2

RexeƬe. Uvedemo smenu t = x + 2x2 , imamo da je

1 + x − x2 3x2 1
f (x) = 2
=1− = 1 − 3x2 · = 1 − 3x2 (1 − t + t2 − t3 + o(t3 )).
1 + x + 2x 1 + x + 2x2 1−t

DaƩe je t2 = x2 + 4x3 + o(x3 ), t3 = x3 + o(x3 ), o(t3 ) = o(x3 ),

gde smo koristili razvoj za t2 i t3 do tre²eg stepena. Zamenom ovih izraza dobijamo

f (x) = 1 − 3x2 (1 − x − 2x2 + x2 + 4x3 − x3 + o(x3 )) =

= 1 − 3x2 + 3x3 + 3x4 − 9x5 + o(x5 ).

Primer 6. Funkciju f (x) = tg x razviti u okolini nule do qlana sa x5 .

RexeƬe. Primenom razvoja funkcije sin x i cos x dobijamo


¶−1
x3 x5 x2 x4
µ ¶ µ
sin x
tg x = = x− + + o(x5 ) · 1 − + + o(x5 ) .
cos x 6 120 2 24

x2 x4
Drugi faktor se daƩe moжe razviti primenom smene t = + ,
2 24
¶−1
x2 x4 x2 5x4
µ
1
1− + + o(x5 ) = = 1 + t + t2 = 1 + + + o(x4 ).
2 24 1−t 2 24
Prema tome,

x3 x5 x2 5x4 x3 2x5
µ ¶ µ ¶
5 4
tg x = x− + + o(x ) · 1 + + + o(x ) = x + + o(x5 ) (x → 0).
6 120 2 24 3 15
y

2
Primer 7. Na slici 1 je data
aproksimacija trigonometrijske funkcije 1
f (x) = sin(4x)·cos x Maklorenovim polinomom
devetog stetpena. Vidimo da se ove funkci-
je, f (x) i Maklorenov polinom T9 (x) pokla- −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 x
paju na ve²em delu intervala (−1, 1), xto je
dovoƩno velika okolina taqke x = 0. −1 sin(4x) · cos x

T9 (x) −2

Sl. 1

12
1
Primer 8. Ovde je prikazana aproksimacija funkcije f (x) = , Tejlorovim poli-
1+x
nomom drugog i petog stepena u taqki x = −2. Aproksimacija je utoliko boƩa ukoliko
je taqka x bliжa taqki a. Tako±e, Tejlorov polinom vixeg stepena boƩe aproksimi-
ra funkciju od Tejlorovog polinoma maƬeg stepena. Ma slici 2 (levo) smo funkciju
1
f (x) = x+1 aproksimirali Tejlorovim polinomom drugog stepena T2 (x), dok na slici 3
(desno) Tejlorovim polinomom petog stepena T5 (x), vidimo da je ova druga aproksimacija
boƩa. Tako±e se prime²uje da su obe aproksimacije dobre u okolini taqke M (−2, −1).

y y
5 5
T5 (x)
4 4

3 3

2 2

1 1
−5 −4 −3 −2 −1 0 −5 −4 −3 −2 −1 0
1 2 3 4 5 x 1 2 3 4 5 x
1 1
x+1 M −1 x+1 M −1

−2 −2

−3 −3

−4 −4
T2 (x)
−5 −5
Sl. 2
Sl. 3

13
3.2 Maklorenov razvoj nekih elementarnih funkcija

3.2.1 Razvoj funkcije f (x) = sin x

Na±imo nekoliko prvih izvoda funkcije f (x) = sin x.


³ π´
f ′ (x) = cos x = sin x +
2
f ′′ (x) = − sin x = sinµ(x + π) ¶

f ′′′ (x) = − cos x = sin x +
2
f ′′′′ (x) = sin x = sin (x + 2π) = sin x

Sada uopxteno za n−ti izvod dobijamo slede²e


(4k+1)
³ π´ ³ π ´
 f (x) = sin x + = sin x + + 2kπ za n = 4k + 1
2 2



 f (4k+2) (x) = sin (x + π)
¶ = sin (x
µ + π + 2kπ) ¶ za n = 4k + 2

f (n) (x) = µ
3π 3π
(4k+3)
 f (x) = sin x + = sin x + + 2kπ za n = 4k + 3
2 2




 (4k+4)
f (x) = sin (x + 2π) = sin (x + 2π + 2kπ) za n = 4k + 4

daƩe je

 ³ π ´ ³ π´ ³ π´
 f (4k+1) (x) = sin x + + 2kπ = sin x + (4k + 1) = sin x + n
2 2´ 2´


 ³ π ³ π
 f (4k+2) (x) = sin (x + π + 2kπ)

= sin x + (4k + 2) = sin x + n


2 2
f (n) (x) = µ

¶ ³ π´ ³ π´
(4k+3)
 f (x) = sin x + + 2kπ = sin x + (4k + 3) = sin x + n
2 2 2





 f (4k+4) (x) = sin (x + 2π + 2kπ)
³ π´ ³ π´
= sin x + (4k + 4) = sin x + n

2 2
pa je
³ π´
f (n) (x) = sin x + n
2

Sada na±imo vrednosti izvoda u taqki x = 0.

 ³π´
(4k+1)
 f (0) = sin = 1 za n = 4k + 1
2



 f (4k+2) (0) = sin (π)
µ ¶ = 0 za n = 4k + 2

f (n) (0) = 3π
(4k+3)
 f (0) = sin = −1 za n = 4k + 3
2




 (4k+4)
f (0) = sin (2π) = 0 za n = 4k + 4

Dakle, Maklorenov polinom n−tog stepena za funkciju f (x) = sin x glasi

x3 x5 x7 x2n−1
sin x = x − + − + . . . + (−1)n−1 + o(x2n ).
3! 5! 7! (2n − 1)!

14
3.2.2 Razvoj funkcije f (x) = cos x

Na±imo nekoliko prvih izvoda funkcije f (x) = cos x.


³ π´
f ′ (x) = − sin x = cos x +
2
f ′′ (x) = − cos x = cos
µ (x + π)¶

f ′′′ (x) = sin x = cos x +
2
f ′′′′ (x) = cos x = cos (x + 2π) = cos x

Sada uopxteno za n−ti izvod dobijamo slede²e


(4k+1)
³ π´ ³ π ´
 f (x) = cos x + = cos x + + 2kπ za n = 4k + 1
2 2



 f (4k+2) (x) = cos (x + π)
¶ = cos (x
µ + π + 2kπ) ¶ za n = 4k + 2

f (n) (x) = µ
3π 3π
(4k+3)
 f (x) = cos x + = cos x + + 2kπ za n = 4k + 3
2 2




 (4k+4)
f (x) = cos (x + 2π) = cos (x + 2π + 2kπ) za n = 4k + 4

daƩe je


(4k+1)
³ π ´ ³ π´ ³ π´
 f (x) = cos x + + 2kπ = cos x + (4k + 1) = cos x + n
2 2´ 2´


 ³ π ³ π
 f (4k+2) (x) = cos (x + π + 2kπ)

= cos x + (4k + 2) = cos x + n


2 2
f (n) (x) = µ

¶ ³ π´ ³ π´
(4k+3)
 f (x) = cos x + + 2kπ = cos x + (4k + 3) = cos x + n
2 2 2





 f (4k+4) (x) = cos (x + 2π + 2kπ)
³ π´ ³ π´
= cos x + (4k + 4) = cos x + n

2 2
pa je

³ π´
f (n) (x) = cos x + n
2

Sada na±imo vrednosti izvoda u taqki x = 0.

 ³π´
(4k+1)
 f (0) = cos = 0 za n = 4k + 1
2



 f (4k+2) (0) = cos (π)

= −1 za n = 4k + 2
(n)
f (0) = µ


(4k+3)
 f (0) = cos = 0 za n = 4k + 3
2




 (4k+4)
f (0) = cos (2π) = 1 za n = 4k + 4

Pa Maklorenov polinom n−tog stepena za funkciju f (x) = cos x izgleda ovako

x2 x4 x6 x2n
cos x = 1 − + − + . . . + (−1)n + o(x2n+1 ).
2! 4! 6! (2n)!

15
3.2.3 Razvoj funkcije f (x) = arctg x

1
Odredimo Ƭene izvode u taqki x = 0. Iz f ′ (x) = sledi f ′ (x)(1 + x2 ) = 1, x ∈ R, a
1 + x2
prema Lajbnicovoj formuli, za n > 1 je

(1 + x2 )f (n+1) (x) + 2nxf (n) (x) + n(n − 1)f (n−1) (x) = 0,


odakle sledi

f (n+1) (0) = −n(n − 1)f (n−1) (0).

Kako je f (0) = 0, f ′ (0) = 1, dobijamo

½
0, za n = 2k, k ∈ N,
f (n) (0) =
(−1)k (2k)!, za n = 2k + 1, k ∈ N ∪ {0}.
Sada je

2! 3 4! 5 (2k)!
f (x) = x − x + x + . . . + (−1)k x2k+1 + o(x2k+1 ),
3! 5! (2k + 1)!

konaqno dobijamo Maklorenov polinom n−tog stepena za funkciju f (x) = arctg x

1 1 1
arctg x = x − x3 + x5 + . . . + (−1)k x2k+1 + o(x2k+1 ).
3 5 2k + 1

3.2.4 Razvoj funkcije ex

Poznato je za funkciju f (x) = ex , da je

f (n) (x) = ex , za svako n ∈ N.

Zato je za n ∈ N ∪ {0}, f (n) (0) = 1. Pa dobijamo da Maklorenov polinom n−tog stepena


funkcije f (x) = ex izgleda ovako

x2 x3 xn−1 xn
ex = 1 + x + + + ... + + + o(xn ).
2! 3! (n − 1)! n!

16
3.2.5 Razvoj funkcije f (x) = (1 + x)α

Posmatrajmo ovu funkciju za α ∈ R\N i odredimo Ƭene izvode u taqki x = 0. Dobijamo

f ′ (x) = α(1 + x)α−1 ⇒ f ′ (0) = α


f (x) = α(α − 1)(1 + x)α−2
′′
⇒ f ′ (0) = α(α − 1)
f (x) = α(α − 1)(α − 2)(1 + x)α−2
′′′
⇒ f ′ (0) = α(α − 1)(α − 2)
f (n) (x) = α(α − 1) · . . . · (α − n + 1)(1 + x)α−n ⇒ f (0) (x) = α(α − 1) · . . . · (α − n + 1).

α(α − 1) · . . . · (α − n + 1)
Izraz an = , podse²a na poznati binomni koeficijent. Usvojeno je
n! µ ¶
α
da se i u ovom sluqaju, i kada α nije prirodan broj, pixe oznaka . Dakle Maklorenov
n
polinom n−tog stepena funkcije f (x) = (1 + x)α se moжe napisati na ovaj naqin

µ ¶ µ ¶ µ ¶
α α α 2 α n
(1 + x) = 1 + x+ x + ... + x + o(xn ).
1 2 n

3.2.6 Razvoj funkcije f (x) = ln(1 + x)

Data funkcija je definisana za x > −1. Na±imo sada n−ti izvod ove funkcije u taqki
1
x = 0. Iz f ′ (x) = sledi f ′ (x)(1 + x) = 1, a prema Lajbnicovoj formuli, za n > 1 je
1+x

f (n+1) (x)(1 + x) = −nf (n) (x),

pa je za x = 0

f (n+1) (0) = −nf (n) (0).

Kako je f ′ (0) = 1, dobijamo daƩe f ′′ (0) = −1, f ′′′ (0) = 2, . . . , pa moжemo zakƩuqiti da je

f (n) (0) = (−1)n−1 (n − 1)!.

Sada dobijamo da Maklorenov polinom n−tog stepena funkcije f (x) = ln(1 + x) izgleda
ovako

x2 x3 xn
ln(1 + x) = x − + − . . . + (−1)n−1 + o(xn ).
2 3 n

17
3.2.7 Razvoj funkcije f (x) = tg x

n
X B2k (−4)k (1 − 4k )
tg x = x2k−1 + o(x2k ) =
(2k)!
k=1

1 2 B2n (−4)n (1 − 4n ) 2n−1


= x + x3 + x5 + . . . + x + o(x2n )
3 15 (2n)!

3.2.8 Razvoj funkcije f (x) = arcsin x

n
X (2k)!
arcsin x = x2n+1 + o(x2n+2 ) =
4k (k!)2 (2k + 1)
k=0

1 3 (2n)!
= x + x3 + x5 + . . . + n x2n+1 + o(x2n+2 )
6 40 4 (n!)2 (2n + 1)
X (2n − 1)!!x2n+1
arcsin x =
(2n)!!(2n + 1)
n≥0

3.2.9 Razvoj funkcije f (x) = arccos x

n
π X (2k)!
arccos x = − x2n+1 + o(x2n+2 ) =
2 4k (k!)2 (2k + 1)
k=0

π 1 3 (2n)!
= − x − x3 − x5 − . . . − n x2n+1 + o(x2n+2 )
2 6 40 4 (n!)2 (2n + 1)

18
3.3 Pribliжna izraqunavaƬa

Kako je smisao primene Tejlorove formule aproksimacija funkcije polinomom, od in-


teresa je poznavaƬe grexke te aproksimacije. Naravno, taqna vrednost grexke je nepozna-
ta, ali se ona moжe proceniti, polaze²i od Lagranжovog ili Koxijevog oblika ostatka.
Na primer, ako posmatramo Maklorenovu formulu sa ostatkom u Lagranжovom obliku,
ciƩ procene grexke je da se na±e gorƬa granica za

|x|n+1
|Rn (x)| = |f (n+1) (θx)| ,
(n + 1)!

gde x ima datu vrednost ili pripada datoj okolini nule i gde je θ ∈ (0, 1). Kod procene
grexke se obiqno koriste najjednostavnije nejednakosti, traжeƬem ,,najgoreg sluqaja”
u kome oba faktora dostiжu maksimalnu apsolutnu vrednost. Stoga je stvarna grexka
uglavnom znatno maƬa od proceƬene.

Primer 1. Odrediti stepen Maklorenovog polinoma funkcije ex koji omogu²ava izraqu-


navaƬe ex za −1, 5 6 x 6 2 s taqnox²u 10−3 .

RexeƬe. Neka je Rn (x) ostatak Maklorenovog polinoma. Treba na²i n, za koje je


1
|Rn (x)| = f (n+1) (c) |x|n+1 < 10−3 ,
(n + 1)!
1
tj. treba da vaжi e2 · · 2n+1 < 10−3 , pa dobijamo 104 · 2n+1 < (n + 1)!. Ova nejednakost
(n + 1)!
je ispuƬena za najmaƬe n = 10.

x2
Primer 2. Za koje vrednosti x vaжi pribliжna formula cos x ≈ 1 − sa apsolutnom
2
grexkom koja je maƬa od 10−4 ?

RexeƬe. Iz Maklorenove formule nalazimo da je

x2 x4
cos x = 1 − + cos θx · , θ ∈ (0, 1).
2 24
x4
Grexka date pribliжne formule je |Rn (x)| 6 , odakle se vidi da je traжeni uslov is-
24
puƬen za one vrednosti x za koje je

x4 √
4
6 10−4 tj. |x| 6 24 · 10−4 ≈ 0, 22.
24

Dobijeni rezultat je izraжen u radijanima, kada izrazimo u stepenima nalazimo


da je |x| 6 12◦ .

19

Primer 3. Izraqunati 3
28 sa grexkom koja nije ve²a od 10−4 .

RexeƬe. Ovaj zadatak moжemos da reximo na vixe naqina, ali najlakxi je slede²i. Izvr-
¶1

µ ¶ r µ
3 1 1 1 3
ximo transformaciju 28 = 27 1 +3
=33 1+ =3· 1+ .
27 27 27

Pribliжna vrednost za 3 28 moжe se, prema tome, dobiti iz Maklorenovog razvoja
funkcije
µ ¶1
1 3
f (x) = 3 · 1 + ,
x
1
za x = , daƩe dobijamo
27

µ µ ¶ µ ¶ ¶ µ ¶
1 1/3 2 1/3 n 1/3 −(n− 2 )
xn+1 .
3 3
28 = 3 · 1 + x + x + ... + x +3· · (1 + c)
3 2 n n+1
1
Primetimo da je maksimalna vrednost ostatka jednaka za x = c = , pa je
27
µ ¶ µ ¶−(n− 32 ) µ ¶n+1
1/3 1 1
Rn (x) = 3 · · 1+ · < 10−4 .
n+1 27 27
NajmaƬe n za koje je nejednakost ispuƬena je n = 2, sada na kraju dobijamo

3 1 1
28 ≈ 3 + − ≈ 3, 03658.
27 2187

Primer 4. Primenom Tejlorove formule izraqunati sin 9◦ sa grexkom ne ve²om od 10−5 .

RexeƬe. Iskoristimo Tejlorov razvoj funkcije sin x u okolini nule, tj. Makloreno
razvoj. Znamo da je

x3 x5 x7 x2n−1
sin x = x − + − + . . . + (−1)n−1 + R(x),
3! 5! 7! (2n − 1)!
gde je
x2n+1
R(x) = (−1)n cos θx · , θ ∈ (0, 1).
(2n + 1)!
π
U ovim formulama je x = 9◦ = (Ne treba zaboraviti da se stepeni pretvaraju u
20
radijane!). Nepoznati broj n odre±ujemo iz uslova da maksimalna apsolutna vrednost
ostatka R(x) nije ve²a od 10−5 . Pa dobijamo da mora vaжiti
¡ π ¢2n+1
20
< 10−5 .
(2n + 1)!
IzraqunavaƬem leve strane dobijamo da nejednakost vaжi za najmaƬe n = 2. Apsolutna
vrednost grexke tada je maƬa od 8 · 10−7 , tako da je pomo²u formule

π 1 ³ π ´3
sin 9◦ ≈ − · ,
20 3! 20

sinus od 9 stepeni izraqunat sa zadataom taqnox²u (u stvari, sa ve²om taqnox²u od


traжene). Proverom na kalkulatoru, dobijamo da je sin 9◦ ≈ 0, 1564344, dok je iz dobijene
formule sin 9◦ ≈ 0, 1564336, xto daje razliku taqno od 8 · 10−7 .

20
Primer 5. Kao xto smo ve² videli Maklorenov polinom funkcije f (x) = arctg x, izgleda
1 1 1
ovako arctg x = x− x3 + x5 +. . .+(−1)k x2k+1 +o(x2k+1 ). Kada u ovu formulu zamenimo
3 5 2k + 1
x = 1, dobijamo jednu zanimƩivu formulu
+∞
1 1 1 1 X 1
arctg 1 = 1 − + − + . . . = (−1)n−1 ,
3 5 7 9 n=1
2n +1

odnosno
+∞
π 1 1 1 1 1 X 1
=1− + − + − ... = (−1)n−1 .
4 3 5 7 9 11 n=1
2n + 1
π
Na ovaj naqin moжemo izraqunati vrednost , odnosno π sa proizvoƩnom taqnox²u.
4

Primer 6. Pokazati kako moжe da se izraquna broj e, i dokazati da je iracionalan.

RexeƬe. Videli smo da Maklorenov razvoj funkcije ex izgleda ovako

x2 x3 xn−1 xn eθx
ex = 1 + x + + + ... + + + xn+1 .
2! 3! (n − 1)! n! (n + 1)!

Kada u ovu formulu zamenimo x = 1, dobijamo slede²u zanimƩivu formulu

1 1 1 1 eθ
e=1+1+ + + ... + + + .
2! 3! (n − 1)! n! (n + 1)!

Ako se uzme dovoƩno veliko n, ovako se broj e moжe izraqunati sa proizvoƩnom taqnox²u.

Sada da dokaжemo da je broj e iracionalan. Pretpostavimo suprotno, da je broj e


m
racionalan broj, oblika , m, n ∈ N i n > 2. Prema prethodnoj formuli imamo da
n
je
µ ¶
1 1 1
n! e − 1 − − − . . . − = Rn · n!.
1! 2! n!

Odakle je Rn · n! prirodan broj. S druge strane, iz jednakosti Rn = se dobija
(n + 1)!
stavƩaju²i θ = 0 i θ = 1,
1 3
< Rn < ,
(n + 1)! (n + 1)!
sada nejednakost pomnoжimo sa n!, pa je daƩe
1 3
< n! · Rn < ,
n+1 n+1
odakle sledi da je 0 < n!Rn < 1. Kontradikcija. ZakƩuqak je da je broj e iracionalan.

Raqunari i kalkulatori izraqunavaju vrednosti funkcija (npr. sin x, cos x, ln x, ex , . . . )


Ƭihovom aproksimacijom pomo²u Tejlorove formule.

21
3.4 IzraqunavaƬe graniqnih vrednosti

ex sin x − x(x + 1)
Primer 1. Izraqunati lim .
x→0 x3
RexeƬe. Funkcije ex i sin x razvijemo do tre²eg stepena. MnoжeƬem, i zadrжavaƬem
qlanova do x3 dobijamo,

x2 x3 x3
µ ¶µ ¶
1+x+ + + o(x3 ) x− + o(x3 ) − x2 − x x3 x3
2! 3! 3! x + x2 + + o(x3 ) − − x2 − x
lim = lim 2! 3! .
x→0 x3 x→0 x3
Sre±ivaƬem dobijenog izraza dobijamo konaqni rezultat,

x3 x3 x3
− + o(x3 ) + o(x3 ) 1
lim 2! 3! = lim 3 = .
x→0 x3 x→0 x3 3

U ovom zadatku, kao i u sliqnim zadacima gde se primeƬuje Tejlorova formula, stan-
dardno pitaƬe je:,,Kako znamo do kog stepena treba pisati Tejlorov razvoj”? U stvari, to
ne znamo unapred. Ako je izraz oblika A · B, tada B razvijamo do onog stepena posle kog
bi ostali dodati sabirci pomnoжeni sa A, teжili nuli, odnosno kada imamo situaciju
B
, tada B razvijamo do stepena koji je A. Xto je sliqno kao prethodni sluqaj, samo je
A
mnoжeƬe zameƬeno deƩeƬem.


cos x + ln 1 + x2 − 1
Primer 2. Odrediti lim .
x→0 x4
RexeƬe. Prvo uprostimo malo limes, pa ²emo dobiti,
1
cos x − 1 + ln(1 + x2 )
lim 2 .
x→0 x4
DaƩe razvijemo funkcije cos x i ln(1 + x2 ),

x4 x2 x4
µ ¶
1
− + o(x4 ) + x2 − + o(x4 )
4! 2! 2 2
lim .
x→0 x4
Jednostavnim mnoжeƬem i sre±ivaƬem dobijamo,

x4 x4 −5x4
− + o(x4 ) + o(x4 ) 5
lim 4! 4 = lim 4! =− .
x→0 x4 x→0 x4 24

22
1 − cos(1 − cos x)
Primer 3. Korix²eƬem Maklorenovog razvoja na²i lim .
x→0 x4
RexeƬe. U ovakvim primerima treba voditi raquna xta prvo razvijamo. Jedan put moжe
da zakomplikuje stvari, pa treba izabrati pravi. U ovom sluqaju prvo ²emo razviti
kosinus sa argumentom x, pa dobijamo,

x2
µ µ ¶¶ µ 2 ¶
2 x 2
1 − cos 1 − 1 − + o(x ) 1 − cos − − o(x )
2 2
lim 4
= lim .
x→0 x x→0 x4
DaƩe je

x4
µ ¶
1− 1− + o(x4 ) x4
8 + o(x4 ) 1
lim = lim 8 = .
x→0 x4 x→0 x4 8

µ ¶¶
µ
1
Primer 4. Odrediti realan parametar a tako da L = x − xa ln 1 +
lim bude
x→+∞ x
konaqan. Za na±eƬu vrednost parametra a na²i graniqnu vrednost.

µ ¶
1 1
RexeƬe. RazvijaƬem ln 1 + , po , dobijamo
x x
µ ¶ µ ¶
1 1 1 1
ln 1 + = − 2 +o ,
x x 2x x2

pa je,
xa−2
µ ¶
L = lim x − xa−1 + + o(xa−2 ) .
x→+∞ 2
Prvi qlan u zagradi, x, teжi ka +∞. Da bi graniqna vrednost bila konaqna mora negde
da se pojavi sabirak −x, a to je mogu²e ako i samo ako je a − 1 = 1, tj. a = 2. U tom sluqaju
dobijamo
1 1
L = lim + o(1) = .
x→+∞ 2 2
xa−2
Da bismo se uverili da je ovo jedino rexeƬe, primetimo da je za a > 2 qlan → +∞,
2
dok je za a < 2 qlan x → +∞. Pa je prethodno rexeƬe zaista jedinstveno.

tg x − x
Primer 5. Izraqunati vrednost lim .
x→0 x − sin x

RexeƬe. Poznate razvoje


1 1
tg x = x + x3 + o(x4 ), sin x = x − x3 + o(x4 ), (x → 0),
3 6
uvrstimo u poqetnu graniqnu vrednost, i dobijamo krajƬi rezultat

1 1 3
x + x3 + o(x4 ) − x x + o(x4 )
lim 3 = lim 3 = 2.
x→0 1 x→0 1 3
x − (x − x3 + o(x4 )) x + o(x4 )
6 6

23
arcsin 2x − 2 arcsin x
Primer 6. Uz pomo² Maklorenovog razvoja odrediti lim .
x→0 x3
RexeƬe. Razvijemo funkcije arcsin, do qlana x3 , i zatim sredimo izraz. DaƩe dobijamo
konaqni rezultat,
1 1
2x + · 8x3 + o(x4 ) − 2(x + x3 + o(x4 )) x3 + o(x4 )
lim 6 6 = lim = 1.
x→0 x3 x→0 x3

1 − (cos x)sin x
Primer 7. Izraqunati lim .
x→0 x3
RexeƬe. Kada imamo ovakav zadatak, tj. situaciju f (x)g(x) , uradi²emo slede²e eln f (x)g(x) ,
pa sada odredimo tu graniqnu vrednost. Primenom prethodnog dobijamo,

1 − esin x ln cos x
lim .
x→0 x3
Izraqunajmo sada

x2
lim sin x ln cos x = lim sin x ln(1 − + o(x2 )) =
x→0 x→0 2
3
x x2 x3
= lim (x −+ o(x3 ))(− + o(x2 )) = − + o(x3 ).
x→0 3! 2 2
Sada dobijeni rezultat zamenimo na poqetku. DaƩe je,

x3 µ
x3

− + o(x3 ) 1 − 1 − + o(x3
) x3
1−e 2 2 + o(x3 ) 1
lim = lim = lim 2 = .
x→0 x3 x→0 x3 x→0 x3 2

µ ¶ x1
2
Primer 8. Odrediti vrednost lim arccos x .
x→0 π
RexeƬe. Moжemo izvrxiti transformaciju
µ ¶
2 1
¶ x1 lim ln arccos x ·
π x
µ
2 x→0
lim arccos x =e .
x→0 π
Izraqunajmo sada novi limes, imaju²i u vidu da je
π
arccos x = − x + o(x2 ), ln(1 + x) = x + o(x), (x → 0),
2
pa dobijamo daƩe,
µ ¶ µ ¶ µ ¶
2 1 2 2 1 2 1 2
lim ln arccos x · = lim ln 1 − x + o(x ) · = lim − x + o(x) · = − .
x→0 π x x→0 π x x→0 π x π
Zamenom u poqetnu graniqnu vrednost, dobijamo rezultat
µ ¶ x1
2 −2
lim arccos x =e π.
x→0 π

24
√ √
1 + tg x − 1 + sin x
Primer 9. Korix²eƬem Tejlorove formule izraqunati lim .
x→0 x3
RexeƬe. Prvo ²emo razviti funkcije tg x i sin x, a zatim korene,
r r
1 1
1 + x + x3 + o(x4 ) − 1 + x − x3 + o(x4 )
2 6
lim =
x→0 x3
µ ¶
1 1 3 4 1 1 3 4
1 + (x + x + o(x )) − 1 + (x − x + o(x ))
2 3 2 6
= lim 3
.
x→0 x
Sada jednostavnim sre±ivaƬem dobijamo krajƬi rezultat,
1 3 1 1 3
x + x3 + o(x4 ) x + o(x4 ) 1
lim 6 12 = lim 4 = .
x→0 x3 x→0 x3 4

µ ¶
1 1
Primer 10. Izraqunati graniqnu vrednost lim − .
x→0 ln(1 + x) tg x
RexeƬe. Kada proxirimo na zajedniqki imenilac dobijamo
µ ¶
tg x − ln(1 + x)
lim .
x→0 ln(1 + x) tg x

Sada iskoristimo poznate razvoje funkcija tg x i ln(1 + x), daƩe je,


1 1 2
x + o(x2 ) − (x − x2 + o(x2 )) x + o(x2 ) 1
lim 2 = lim 2 = .
x→0 ln(1 + x) tg x x→0 (x + o(x)) · (x + o(x)) 2

p
3
p
Primer 11. Odrediti vrednost limesa lim ( x3 + 3x2 − x2 − 2x).
x→+∞

RexeƬe. Kada x → +∞, ili x → −∞, obiqno se koristi Maklorenov razvoj, pa dati limes
1
treba malo transformisati, i razviti po qlanu . U ovom primeru, iz korena izvuqemo
x
3 2
x pa zatim razvijemo po qlanovima i − . Sada je
x x
Ãr r ! µ µ ¶ µ ¶¶
3 3 2 1 3 1 1 −2 1
lim x · 1+ − 1− = lim x · 1 + · + o −1− · +o .
x→+∞ x x x→+∞ 3 x x 2 x x

Sre±ivaƬem dobijenog, konaqno dobijamo rezultat,


µ µ ¶¶
2 1
lim x · +o = 2.
x→+∞ x x

25

sin(sin x) − x 3 1 − x2
Primer 12. Primenom Tejlorove formule, izraqunati lim .
x→0 x5

RexeƬe. Koriste²i poznate razvoje, imamo, kad x → 0


1 1
sin3 x +
sin(sin x) = sin x − sin5 x + o(x5 ) =
6 120
µ ¶ µ ¶3
1 1 5 1 1 1 5
= x − x3 + x + o(x5 ) − x − x3 + o(x3 ) + (x + o(x)) .
6 120 6 6 120
StepenovaƬem i zadrжavaƬem qlanova do x5 u prethodnoj jednakosti, dobijamo
1 1
sin(sin x) = x − x3 + x5 + o(x5 ).
3 10
DaƩe je

µ µ ¶ µ ¶ ¶
p 1/3 2 1/3 1 1
(−x ) + o(x ) = x − x3 − x5 + o(x5 ).
2 2 4
3 2
x 1−x =x 1+ (−x ) +
1 2 3 9

Zamenom dobijenih rezultata u poqetni limes, dobijemo

µ ¶
1 3 1 5 1 3 1 5
√ 5 5
x − x + x + o(x ) − x − x − x + o(x )
sin(sin x) − x 3 1 − x2 3 10 3 9
lim = lim =
x→0 x5 x→0 x5
1 5 1 5 19 5
x + x + o(x5 ) x + o(x5 ) 19
= lim 10 9 = lim 90 = .
x→0 x5 x→0 x5 90

Tejlorova formula ima ogromnu primenu kod izraqunavaƬa graniqnih vrednosti, kao
xto su i prethodni primeri to ilustrovali. Mnogi od ovih primera ne moжe da se rexe
elementarnim putem, tj. raznim transformacijama. Neki limesi su mogli da se odrede
primenom Lopitalovog12 pravila, ali taj put je daleko teжi, i zahteva dosta raqunaƬa,
i dobrog snalaжeƬa sa izvodima.

12 G. F. A. de I’ Hospital (1661-1704), francuski matematiqar

26
3.5 NalaжeƬe kosih asimptota

NalaжeƬe kosih asimptota, se svodi na raqunaƬe graniqne vrednosti funkcije kada


x → +∞ ili x → −∞, u zavisnosti od domena funkcije. Tada se obiqno vrxi razvoj po
1
qlanu , dok su pre toga izvrxene maƬe transformacije, i sre±ivaƬa.
x

1 √
Primer 1. Izraqunati kose asimptote (ako postoje) funkcije f (x) = x + + 3 x2 − x3 .
3

2
RexeƬe. Izvu²i²emo x iz korena, i zatim izvrxiti razvoj po qlanu .
x
¶1
1 √
µ · µ ¶¸
1 2 3 1 1 2 1 4 1
f (x) = x + + 3 x3 + 2x2 = x + + x 1 + = x+ +x 1+ · − · 2 +o 2
=
3 µ ¶ 3 x µ ¶ 3 3 x 9 x x
1 2 4 1 1 4 1 1
x+ +x+ − · +o = 2x + 1 − · + o .
3 3 9 x x 9 x x
Dakle, kosa asimptota grafika date funkcije je prava y = 2x + 1, i to i za x → +∞ i za
4 1
x → −∞. Dodatni qlan − · govori o tome da li se grafik nalazi ,,ispod” ili ,,iznad”
9 x
dobijene asimptote. Ako je qlan pozitivan, grafik je ,,iznad”, a ako je negativan, grafik
je ,,ispod” dobijene asimptote.

Primer 2. Izraqunati kose asimptote (ako postoje) funkcije f (x) = x arctg x.

RexeƬe. Iskoristimo poznati razvoj za funkciju arctg x, daƩe je


µ µ ¶¶ µ ¶
1 1 1 1 1
f (x) = x · − +o =1− 2 +o .
x 3x3 x4 3x x3

ZakƩuqujemo da je prava y = 1 obostrana horizontalna asimptota. Kada x → −∞ i


x → +∞ grafik je ,,ispod” asimptote.

1

x−1 √ 2
Primer 3. Na²i kose asimptote (ako postoje) funkcije f (x) = e · x − 1.

1 1
√ √
x−1 x p
RexeƬe. Poxto je lim e = lim e i lim x2 − 1 = lim x, pa datu funkciju
x→+∞ x→+∞ x→+∞ x→+∞
1

x
moжemo napisati kao f (x) = x · e , za x → +∞. Posmatramo samo za x → +∞, jer za −∞
funkcija nije definisana. Sada je,

µ µ ¶¶ µ ¶
1 1 1 1 1
f (x) = x · 1 + √ + +o √ =x+ x+ +o √ .
x 2x x3 2 x
1 √ √
Prava y = x+ nije kosa asimptota, jer postoji qlan x, a lim x = +∞, pa je zakƩuqak
2 x→+∞
da data funkcija nema kosih asimptota.

27
Primer 4. Primenom Maklorenovog razvoja izraqunati kose asimptote (ako postoje)
1 1
funkcije f (x) = x sin + x2 + x − x2 e x .
x

RexeƬe. Grupixemo sabirke na slede²i naqin,


µ ¶ µ ¶
1 2
1
f (x) = x · 1 + sin +x · 1−e x
,
x
1
1 x
i zatim razvijemo funkcije sin i e ,
x
µ µ ¶¶ µ µ ¶¶
1 1 2 1 1 1 1
x· 1+ +o 2
+x · 1−1− − 2 − 3 −o .
x x x 2x 6x x3
Sre±ivaƬem izraza dobijamo,
µ ¶ µ ¶ µ ¶
1 1 1 1 1 1 1
=x+1+o −x− − −o = − +o .
x 2 6x x 2 6x x
1
Sledi da je prava y = obostrana horizontalna asimptota, kada x → −∞, grafik je
2
,,iznad” asimptote, a za x → +∞, grafik je ,,ispod” asimptote.

|x + 2|
Primer 5. Odrediti kose asimptote (ako postoje) funkcije f (x) = .
1
ex
1

RexeƬe. Zapixemo funkciju kao f (x) = |x + 2| · e x . Zatim razvijemo eksponencijalnu
1
funkciju, po − , daƩe je
x
µ µ ¶¶
1 1 1
f (x) = |x + 2| · 1 − + 2 + o .
x 2x x3

µ µ ¶¶
1 1 1
Za x → −∞ imamo da je f (x) = −(x + 2) · 1 − + 2 + o , kada sredimo, dobijamo
x 2x x3
µ ¶
3 1
f (x) = −x − 1 + +o .
2x x2
µ µ ¶¶
1 1 1
Za x → +∞ imamo da je f (x) = (x + 2) · 1 − + 2 + o , kada sredimo, dobijamo
x 2x x3
µ ¶
3 1
f (x) = x + 1 − +o .
2x x2

Prava y = −x − 1, je leva kosa asimptota, i grafik je ,,ispod” asimptote, a prava y = x + 1,


je desna kosa asimptota, i grafik je tako±e ,,ispod” asimptote.

Vidimo da Tejlorova formula moжe da se upotrebi i kod izraqunavaƬa kosih asimp-


tota funkcije. Kod ispitivaƬa funkcija, ovakav naqin qesto dosta olakxa posao, jer
moжe da se dogodi, da limesi preko kojih odre±ujemo koeficijente budu komplikovani, i
texki za izraqunavaƬe. U ovom sluqaju, imamo jox dodatni tre²i sabirak koji pomaжe
da vidimo da li je grafik ,,ispod”, ili ,,iznad” asimptote, xto moжe da sluжi kao pomo²
za proveru nekih drugih rezultata da li su taqni.

28
3.6 IspitivaƬe konvergencije redova


X √
3
Primer 1. Ispitati konvergenciju reda xn , ako je x1 > 0, xn+1 = xn − sin xn .
n=1
r
3 x3n xn
RexeƬe. Imamo da je xn+1 = xn − xn + + o(x3n ) = √ + o(xn ). Po Dalemberovom13 kri-
6 3
6
xn+1 1
terijumu je lim = √ , pa je red konvergentan.
n→∞ xn 3
6

X 1 n+1
Primer 2. Ispitati konvergenciju reda nα sin ln , α ∈ R, β > 0.
n=1
nβ n
µ ¶
1 n+1 1 1 1 1
RexeƬe. Kako je an = nα sin β
ln ∼ nα
sin β
ln 1 + ∼ nα−β · = β−α+1 , dobijamo
n n n n n n
da je red konvergentan ako i samo ako je β − α + 1 > 1, tj. β > α.

1
∞ 1 − cos √
X n
Primer 3. Ispitati konvergenciju reda .
n=2
lnp n
µ µ ¶¶ µ ¶
1 1 1 1 1 1
RexeƬe. Kako je 1 − cos √ = 1 − 1− +o = + o ∼ , pa je
n 2n n 2n n 2n
1 1
1 − cos √
n 2n 1 1
an = ∼ p = · . Dobijamo da red konvergira ako i samo ako je p > 1.
lnp n ln n 2 n lnp n

X (n!)2 · 22n
Primer 4. Ispitati konvergenciju reda .
n=1
nα · (2n)!

((n + 1)!)2 · 22n+2


¶−1 µ ¶−α+1
(n + 1)2 · 22 · nα
µ
an+1 (n + 1)α · (2n + 2)! 1 1
RexeƬe. = = = 1+ · 1+ =
an (n!)2 · 22n (n + 1)α · (2n + 2) · (2n + 1) 2n n
nα · (2n)!
1
µ
1
µ
1
¶¶ µ
1−α
µ
1
¶¶ −α µ 1 ¶
1− +o √ · 1+ +o √ =1+ 2 + √ .
2n n n n n n n n n
3
Po Gausovom14 kriterijumu red konvergira ako i samo ako je α > .
2

n+1 1 c X
Primer 5. Neka je an = √ − + . Odrediti c tako da red an konvergira.
n2 + n + 1 + n 2 n n=1


µµ ¶ ¶
2
1 c 1 1
RexeƬe. RacionalisaƬem, dobijamo an = n + n + 1 − n − + = n 1+ + 2 −1 −
µ µ ¶ ¶ 2 n n ¶
µ n
1 c 1 1 1 α 1 1 c 1 3 α 1 1 c
+ =n 1+ + 2 − 2 + 3 +o 3
−1 − + = + + 2 +o 2
− + =
2 n 2n ¶2n
µ 8n n n 2 n 2 8n n n 2 n
8c + 3 α 1
+ 2 +o .
n n n2
2
Red konvergira ako i samo ako je 8c + 3 = 0, tj. c = − .
8
13 J. le R. D’ Alambert (1717-1783), francuski matematiqar
14 C. F. Gauss (1777-1855), nemaqki matematiqar

29
Literatura

[1] Z. Kadelburg, V. Mi²i², S. OgƬanovi²: Analiza sa algebrom 4, tre²e dopuƬeno


izdaƬe ,,Krug”, Beograd 2003.

[2] M. Merkle, Matematiqka analiza, teorija i hiƩadu zadataka ,,Akademska misao”,


Beograd 2005.

[3] V. Balti²: Tejlorov i Maklorenov polinom, Nastava u Matematiqkoj gimnaziji,


Beograd 2004.

[4] Z. Kadelburg, V. Mi²i², S. OgƬanovi²: Analiza sa algebrom 3, tre²e dopuƬeno


izdaƬe ,,Krug”, Beograd 2003.

[5] D. Adna±evi², Z. Kadelburg: Matematiqka analiza I, xesto izdaƬe, Matematiqki


fakultet, Beograd 2003.

[6] Qasopis ,,Tangenta”, Druxtvo matematiqara Srbije, Kragujevac-Beograd

[7] Elektronski materijal: http://www.mathworld.wolfram.com

[8] Elektronski materijal: http://www.en.wikipedia.com

30