P. 1
ribolov

ribolov

5.0

|Views: 704|Likes:
Published by makijeki

More info:

Published by: makijeki on Sep 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2013

pdf

text

original

Ja najvise volim da ga pecam u kanalu, na mushicarski shtap, bez mashinice (namotaljka, rucna) i na guscje pero. 1.

odes da istrazujes mesto gde ces da pecas dan ranije (posto nemas iskustva). Tad poneses pribor takodje da zabacis, ali ti je cilj da istrazis, ne da lovis. 2. Nadjes mesto gde je voda mirna i gde ima drezge jedno metar od obale-do obale. Dubina da je od 0.75-2.5 m. Udica 4-ka ili 6 Mustad, zakrivljen presek. Najlon, 0.30-0.35 ili struna Barkleys Fireline 0.22 (najbolji izbor, najskuplja). Saran ide u sumrak i u zoru. Nekad se javlja i u podne, ali redje zbog okolne buke pecarosa... Dodjes na odabrano mesto pola sata pred svitanje. Pravis MINIMALNO buke. Nista da padne, udari ili bilo sta. Spushtas opremu i hodas kao po jajima.. Nista radio prijemnik i ostalo... nikako da prskas ruke losionom protiv komaraca. Zabacis kukuruz ili rucno pravljene "nokle" (valjke). Ja sam najvise uspeha imao na titelski kukuruz secerac. Zabacis stapove odmah iza drezge (ne preko 2-3m od obale). Dubinu podesis tako da ti je olovo (od pera - koje je 30 cm od udice) bude tik iznad dna, samo da se perce ispravi. Nahranis oko plovka (najbolji je granulat za golubove), jedno 3 -4 shake. Sednes, smiris se i utopis se u okolinu. Ako ti se javi i uspes da ga zakacis, nikako da ga vuces napolje. Moras da ga zamaras dok se ne umori ili ce da prekine ma koji najlon, cak ce i stap da polomi (deshavalo se). Najvaznije je da je najlon zategnut i da ga pratis. Gde on, tu i ti. Ako se popusti najlon, makar na sekund... cao ragazzi. Ispljune udicu. Kako sharan "peca". On prvo sisa udicu sa mamcem. Retko se dogadja da pokupi i odnese. Obic no to rade manji sarani. Nemoj da se iznenadis ako to "sisanje" traje i po pola sata. Saran obicno izdigne pero (krene gore). Ako nije izdigao, onda ga vuce u stranu, ali ga retko potapa. To je znak za kontru. Ako ga pustis vise od 3-4 sekunde, provali u cemu je stvar i pljune udicu. Mislim da je beli ispustio da kaze da takodje vaznu ulogu igra primama, odnosno hrana. Znaci sarana treba hraniti, nekoliko dana [ nedelja ] bacati mu haranu [ znaci dodjes uvece, na tvoje 'mesto' i bacis mu po nekoliko saka kukuruza, i zita ] da zito, to je takodje hrana koju saran voli, leti [ maj, jun ] takodje ide na zito. Sve u svemu, ne bi bilo lose da procitas neku knjigu, i pazi na ono najvaznije, budi maksimalno tih, kad prilazis mestu na kom mislis da pecas!!! Ja sarana uvek pecam na dubinu, 3 stapa. Obicno prethodno hranim na odredjenom mestu 10 -ak dana pa tek onda krecem sa "izlovom" Pecam na boile, hranim boilima, kukuruzom, tigrovim orahom... Saran je jedna od riba koje se najvise suprotstavljaju da izadju na suvo, odnosno vrlo jaka riba. Ukoliko i uspete da je zakacite, prvo sto uradi trazi granje po dnu i uvlaci se tamo. Zato je jako bitno sarana sto pre "odici" od dna, jer ako se uvuce u granje sigurno necete uspedi da ga izvucete.

Babu ka
http://revirisrbije.com/?p=4560

. Babu ka se. jer u krajnjem slu aju. Tada najbolje radi rano ujutro. mnogobrojnih vrsti zlatnih ribica. tamo. oko drve a i gustog granja. voalorepa« Predak je.Babu ka. to jest utvrdio da postoje dve vrste kara a ± zlatni i srebrni. sistemima« Ihtiologija Babu ka svoju brojnost duguje ba ovom specifi nom na inu reprodukcije. kao i gotovo neverovatnoj prilago enosti i otpornosti na sve mogu e (pogotovu) ekolo ke neda e koje mogu da zadese riblji svet. ivi u u svim delovima vode. Najbolje godi nje doba za lov babu ke je prole e i to dani njenog prvog mresta. kometa. pastak« jedna od najraspostranjenijih riba i na ih voda koja. jo u stara vremena pojedine primerke pripitomili i strpljivim odabirom pretvorili babu ku u uvenu ± ³zlatnu ribicu´. pa predve e ± pre sumraka. A. srebrni kara . potiskuje svog (sa)brata zlatnog kara a. A imaju i istovetne navike i love se sli nim sredstvima. Ali. drezgom i drugim barskim. dr i samog dna gde rije i eprka po mulju. Jagin. pli e virove obrasle trskom. po pravilu. Nije ni jesen lo a. U stvari. u pojedinim periodima dana ± izlazi blizu povr ine. dok leto daje ne to slabe rezultate. dakle. i ona i zlatni kara . U (po)podnevnim i kasnim ve ernjim satima ± u iva da se ba kari u hladovini biljnog rastinja. nedaleko od vodene vegetacije. odnosno vodenim biljem. javljaju se na karakteristi nim mestima. Ljudi su. lokvanjem. koja se akvarijumski uzgaja. evarom. do pre nekoliko decenija bio je totalno nepoznata vrsta ribe. godine prvi je stru no sistematizovao Dr. 1931. U ovim vanrednim uslovima. polako ali sigurno. Ne voli iste terene. Ponekad dominira uz samu obalu. Smatra se da je praotad bina babu ke ± Daleki istok. Zato i ve u ribolova ku pa nju posve ujemo babu ki nego li kara u. bastard. najlak e se peca na dubini od oko pola metara. ve mlake mrtvaje. sre e kao teleskop.

U stvari.12 mm). . Plovak. 0. Udice su ute ili crne ± karbonske ³ aranke´ promera 12 ± 16. dok se debljina predveza kre e od 0. hrani u mirnijim (pri)obalnim delovima reka i. Za lov ma inicom ± idealan najlon je 0. najpopularniji su najjeftiniji: ³fiberglas ± petlja i´ du ine etiri ± pet ± est metara.14 mm.Pribor za lov Nema ovda njeg ribara koji u svojoj lovnoj karijeri nije uhvatio babu ku. (naj)bolji rezultati se posti u pecanjem neposredno iza rastinja. Najfunkcionalniji su srednje ± lagani. u ³rupama´.10 ± 0. a na istijim delovima reke nezaobilazani su engelski modeli. a u isto vreme solidno ³ topuje´ ne to ve e primerke koji se obi no kriju u dubljim vodenim mestima. Najve i broj sportkih ribolovaca peca babu ku i mnogo ne biraju pribor kojim se suprostavljaju ovom melezu. jezerima. Dogodi se da u sred sezone babu ka uzima. jer se babu ka. dok jednostavno. dovoljno ilavi i jaki od est metara. sve druge sisteme. U igri su sve vrste tapova. poput svog sabrata kara a. Babu ka se lovi srednje tankom strunom. a model uglavnom zavisi od dubine. a olovca (³suza´) su mala i klize a. pa i ribare ± bojkotuje!.10 ± 0. pre svega stabilni vegleri.08 do 0. tu nema pravila. Na mestima obraslim vodenom vegetacijom. Dovoljno je jak da izdr i dalja zabacivanja. vremena« Za travnate terene preporu uju se ravni plovci ± ³strejt´ i ³insert´ vegleri (iste debljine na donjem i gornjem delu).10 mm. skida mamac isklju ivo sa sitnih udica (ne manjim od 16) i tankih najlona (0. naravno. fiksni treba da bude do jednog i po grama nosivosti.12 mm.

dok su u letnjem periodu uspe niji hleb i kuvana p enica. U prole e i jesen. solidno radi na gliste i crvi e..com/?p=5931 . U oba slu aja. veli ine teniske lopte. Babu ka. priprema se rastresita hrana.6 odsto prema uje hranljivost utog kara a i za pet odsto ± arana (divljaka)! Mamce i kod ove ciprinidne vrste delimo na biljne i ivotinjske. jer se onda okupi mnogo sitne (bele) ribe koja ometa lov babu ke. Izbor zavisi od same vode. na ta ukazuje i jedan statisti ki podatak ± njen apetit za 14. korito reke isto. Ukoliko na mestu ima rastinja. mamac broj jedan je ± ru a hleba. B. ito. Najpre plovak zatreperi. ili. valjak (noklu). a ako je jezersko dno. ili ga riba ponese u stranu i potopi. to se palcem i ka iprstom blago stisne i ka i oko luka udice. tako. Primama je obavezna (najbolja je kombinacija ± nakva ene bra naste hrane i kuvane p enice ± u odnosu 2:1). Nije preporu ljivo da se bacaju manji komadi primame. koricu od hleba i. polo i na vodu. U stvari. kontrira se u momentu kada ga babu ka ponese ili obori. smesa primame zavisi od konfiguracije dna. Od mamaca ivotinjskog porekla.shvatiti mamce http://revirisrbije. vrste primame. na na im rekama i jezerima. ³mese´ se manje grudve. babu ka bolje radi na gliste i crvi e. M. a biljnog ± na kukuruz.Ishrana Babu ka je veoma halapljiva riba. zadrhti pa ± zatim. svakako. i spravlja se u vidu kugli. kad je voda hladnija. mamac uzima na specifi an i interesantan na in. Veli ina ru e zavisi od promera udice i stavlja se. poput kara a. Poznavati i . godi njeg doba.

svaka vrsta mamaca mo e da privu e bilo koju vrstu ribe. ne hrane se na isti na in kao deverika jer su im usta razli itog oblika. rade i to je du e mogu e. ona riba koja uglavnom ivi na dnu vode.. obzirom da obe vrste mogu koristiti-jesti skoro istu hranu. tako da brzo padne na dno. Teorijski. zavisno od toga da li nas interesuje riba koja se prirodno kre e po povr inskim slojevima vode ili pak. ne mo e se re i da sve vrste bele ribe ive na isti na in. a mamac sa finim esticama za dno. po to ima usta okrenuta nadole. uljana poga a. pecati na povr ini vode. i ako se za mamce ne e koristiti me usobno razli iti proizvodi. iako na prvi pogled izgleda da da je sva bela riba ista. dok deverika. koristiti . . Tu se pre svega postavlja problem te ine mamaca-sme e. prirodna raznolikost vodenog sveta je takva da se odre enih pravila ipak moramo pridr avati. veoma je te ko. koncepcija mamaca se mora razlikovati u zavisnosti od toga da li elimo privu i kauglera-bjelicu ili deveriku i uop te. Me utim.TA JE MAMAC ? Mamac je sme a satavljena od vi e elemenata (bra no. niti suvi e te ak.. izmrvljena kora hleba.konstruisana . da bi dobro radio u gornjem sloju vode. Tako.«. ne sme da bude ni suvi e slepljen. odnosno druga ije . Upravo suprotno. Kako nismo u mogu nosti da vidimo gde se riba nalazi. Ako se mo e. na granici. na ina e nevidljivom dnu vode. suprotno tome. na primer. Povr inski mamac.grubi mamac za povr inu vode. smatra se da mamac donekle predstavlja i o i ribolovca. te i da potra i hranu po dnu vode. Po to su im usta okrenuta nagore kesega i bucov radije tra e hranu prema povr ini vode. mamac za dno treba da bude maksimalno lepljiv i te ak kako bi istivremeno brzo padao na dno i pri tome ostao kompaktan. Iz tih razloga.) koja slu i da privu e ribu na odre eno mesto kako bismo je ulovili i hvatali ba tu. pak. dok se za povr inu vode koristi mamac sitnije granulacije. ak nemogu e. tako kada se baci u vodu pljusne o povr inu i tu ostane. za vodeno dno e se koristiti mamac sa krupnijim esticama. Kesega bucov. Granulometrija Prihvataju i op te pravilo. koriste i neku jako lepljivu i te ku sme u. gde smo postavili-bacili mamac.

i to koliko su kuglice koje bacamo vrste.Lepljivost Mamac treba da bude utoliko lepljiviji. U slu aju te eg ribolova. Uop te posmatraju i ovo pitanje mamac tamne boje e pre privu i sitniju ribu i ribu srednje veli ine dok e ne to manje privla iti krupnije primerke. skoro meke. Jednostavno. Ako bi uzeli 10 kuglica koje e mo baciti u vodu: 4 kuglice e biti veoma vrste. odnosno ja a. to je dubina pecanja ve a i/ili vodena struja vi a. Prava i najva nija uloga mamca upravo jeste da radi-raspada se kako bi privukao ribu na udicu koju neposredno pored ba enog mamca pu tamo. jer bi raspr ene kuglice vodena struja veoma brzo odnela sa mesta na koje smo bacili mamac. dok e se poslednje dve kuglice veoma brzo raspasti. a ne momentalno. Kada se radi o lepljivosti. a to je normalno. pored lepljivih proizvoda od kojih je sastavljen mamac-sme a. Na taj na in imamo stvorene uslove da nam macac-sme a koju smo bacili na dno reke du e radi i konstantno zadr ava ribu na mestu na koji smo ga i bacili. tamni mamci e me utim . Svakako da je ovde veoma va no. raspadaju se i osloba aju crvi e posle 30 minuta. to ne zna i da se kuglice ne mogu raspasti na dnu vode. Boje Ve ina ribolovaca se veoma esto nalazi u dilemi da li odabrati tamni ili svetli mamac?. Smatra se da treba imati mamac koji radi tokom vremena. Na taj na in 4 prve kuglice padaju na dno i ostaju cele. kuglice mamaca mogu da se raspadnu tokom du eg vremena. 4 kuglice srednje vrstine i 2 kuglice-poslednje. ostalih 4 srednje stegnutih kuglica to rade nakon petnaest minuta.

iako se riba mo e namamiti i mamcima bez mirisa. atraktor. u bilo kom slu aju. ona vi e ne predstavlja lak plen za meso dere. nego iz bilo kog drugog razloga. Kada o tome govorimo mo emo dati samo odre ene konstatacije koje bi imale prihvatljivu osnovu. le a su joj zelena. Tako e. jagoda danas zamenjuje svaki drugi miris kada je re o privla enju arana. Prosta je injenica da je u neskladu sa svojom sredinom (u ovom slu aju crna ta ka na svetlom vodenom dnu) ini da riba postane pla ljiva i uznemireno se kre e po zoni punoj mamaca. «) on mora stalno da deluje. Za to?. Smatra se da proizvod bogat vitaminima kao to je proizvod Sensasa ± Gradonix. tipa velika deverika. Prijatni mirisi Tvrditi da je razumljivo i da se pouzdano zna zbog ega se taj i taj miris ili ta i ta aroma vi e svi a toj i toj vrsti ribe. privla i i du e zadr ava ribu u zoni pecanja. ali vremenski vrlo kratko zadr ava primerke manjih dimenzija u zoni ribolova. Na taj na in. kako bi ribama privukao pa nju i one se zadr ale u zoni pecanja. usled fenomena mimikrije. Jednostavno. ili se malo hrani. osim ako. Spravljen od nehranjivih proizvoda (suvo kokosovo jezgro. le a su joj crna. mamac svetle boje privla i naro ito lepu ribu. Hranjivi efekti Osnovno je pravilo da kada vam se riba nalazi u zoni pecanja treba je tu to du e zadr ati ! U prisustvu ribe koja se hrani. Da li se ovde radi o slu aju ili udu? Ni jedno. Polaze i od ovih konstatacija zaklju ujemo da mamac svetle boje bira pre svega vi e lepa riba iz straha koji ima manja riba. ve e anse postoje da se postigne vi i postotak krupne ribe uz upotrebu svetlog mamca. Ako tu istu ribu spustimo u bazen sa zelenom vodom: nakon dva sata. Suprotno tome. neosporno je da dodavanje mirisa. ta riba nije prili no velika tako da ne rizikuje previ e da postane plen neke tuke ili smu a. i da samim time. mamac treba da bude relativno siroma an sastojcima. ne bi bilo nikako ozbiljno. Ako posmatramo crvenperku u reci ije je dno braonkasto ± crne boje. ni drugo. . palmin orah. ona se stapa sa svojom novom ivotnom sredinom i novim re nim dnom. daje izvesne rezultate sa bodorkama.zadr ati ribu du e vremena u zoni ribolova. u ve ini slu ajeva. Cimet i njegovi derivati su efikasniji od bilo kojih drugih proizvoda kada se radi o deverikama. Svakako.

naro ito tokom lepih dana. reka). potrebno je koristiti mamac ne to vi e lepljiv i ote an kao kada bi se radilo o struji srednje ja ine i 2-3 metra dubine. dodaci za mamcecrvi. sa slabom ili nikakvom strujom. a jednog dana« mo da i postanete ampioni. kao to su kukuruzni hleb. dubine na kojoj se peca i od ribe koju lovimo« Tako u mirnim (tihim) vodama. na in rada. ak i ako nije jako lepljiv. mamac treba da bude sastavljen najve im delom od hranjivih materija i bogatih. u 6 metara dubine. uvanje mamca-sme e. Bistro Tekst pripremio Petar Zagor i Mamac u zavisnosti od http://revirisrbije. kada se riba normalno hrani. kore hleba. u prisustvu 4 metra dubine i vi e. Verujemo da e to biti solidna osnova da poku ate da prihvatanjem osnovnih pravila uz to e i izlazak na vodu i kombinacije koje ete vi sami praviti. mamac u zavisnosti od eljene ribe. desi e se sasvim ne to drugo. natapanje mamaca-vrste aditiva.Nasuprot tome. kasteri. « Svi ti sastojci treba da se pa ljivo doziraju u zavisnosti od riblje populacije koja se nalazi u zoni pecanja. Ve sada. potrebno je da mamac ne bude lepljiv i da ima fine estice za pecanje na . niti je istog sastava ako se radi o 6 metara dubine. golubiji izmet). u zavisnosti od dubine pecanja. Nasuprot tome. sa velikom veravatno om e mo biti sigurni da e se kuglice hrane ba ene u jezero dubine jednog metra spustiti na dno na eljeno mesto. osim u izuzetnim slu ajevima. Nije sasvim sigurno da e te iste kuglice pasti na dno i to na eljeno mesto. tako da obezbe uju to du e zadra avanje ribe u navedenoj zoni. pre svega steknete jedan mir i sigurnost na vodi. melasa. i kada je u pitanju svega 1 metar dubine. PV1. «. Nastavi e se (namera je da u narednim brojevima na eg lista damo prikaz: mamaca u zavisnosti od vode (jezero. Mamac se NE baca (stavlja) na isti na in. slu e i se ovim osnovnim uputstvima. Podrazumevamo da se na in bacanja mamca razlikuje u zavisnosti od dubine pecanje.com/?p=6588 U naredna tri broja poku a u da vam olak am odabir mamca i prihrane u zavisnosti od tipova vode.jer ima samo jedan metar izme u dodira kuglice sa povr inom i dna jezera. ak da se radi samo o postojanju hipoteti kog stanja. prosejavanje. muljni mamac-ver de vaz. kanal. proizvodi na bazi biskvita.

Mamac svetlije boje. na primer. kao to je hrana tipa Sensas-SURFACE. uglavnom je veoma te ko sa sigurno u znati kada e se kuglice mamca raspadati i na taj na in raditi.. jedno pravilo koje se pre svega mora po tovati. a njegova granulometrija naj e e treba da bude grublja. kao to su medenjaci.V. Prema tome. jako natopljen. medenjaci ili P. tipa ABLETTES ili tipa Sensas 515. Ako se koristi u orbastom stanju. Mamac u zavisnosti od dubine pecanja Na povr ini vode. mo e se tako e prili no efikasno koristiti. U vodama sa neprekidnim strujama: mamac mora u isto vreme da bude te ak. grublje samlevenih proizvoda.1. No. koji se prosto ovla i i koji odjekne pri dodiru s vodom. tj. odnosno to su struje mnogobrojnije. Nelogi no. Naime. to je ve a struja. osnovni mamac treba da bude malo lepljiviji i da ima grublju teksturu nego u tihim vodama. da! Jer je sasvim jasno da bra no ili fine mrvice hleba ja e se lepe od istih. upotreba lakog mamca. Da bi delovao na krupniju ribu. mamac mora da bude lepljiviji. da bude malo lepljiv i da ima finu ili srednju granulometriju ako je namenjen pecanju izme u dve dubine vode i za dno« Mamac u zavisnosti od vode U vodama sa sporom ili srednjom strujom. dok e se kokosovo bra no ili palmino bra no dodavati da bi poja ali efekat disperzije. e se ja e lepiti. veoma lepljiv« i da dobro radi na dnu vode. osnovni mamac namenjen pecanju izme u dve dubine vode. mamac treba da bude manje lepljiv. on stvara veoma jako zamu enje (nuage=oblak) na povr ini vode. sa jakim lepljivim dejstvom. ali koji su najpogodniji kada je potrebno da mamac vrlo brzo radi. Postoji me utim. predstavlja dobru osnovu za sve vrste ribe. to je manje izra eno kada odre eni sastojci iz sme e mamca pretrpe promene usled mesta gde se peca. Tako. kaza ete mo da vi? Teoretski.povr ini vode. to ipak nije najbolje re enje« ak daleko od toga. dok njegova tekstura treba da bude finija. bolje je u takvim slu ajevima zameniti prethodne proizvode sa slatkim derivatima. dakle rastvorljivim u vodi. Ako se upotrebe ilova e tipa bentonita da bi pospe ile lepljivost mamca. . prilagoditi mamac ja ini vodene struje: to je slabija struja.

najvi e zanimaju veoma krupnu ribu. da je sme a tipa Sensas RIVIERE prvenstveno spravljena za dubinski ribolov u rekama sa brzim strujama (brzim tokom). mo emo uop teno re i da u jezeru. ukoliko ima puno lepe (krupne) ribe. Ve prema vrsti. znajte da mamci kao to je mamac-hrana tipa CARPES. sasvim apsurdno. na ta bi li io neki srednji mamac. Paralelno s tim. Mamac u zavisnosti od vrste eljene ribe Mamac se mora spravljati ne samo u odnosu na dubinu vode u kojoj se peca. dubinski mamac se koristi naro ito u zavisnosti od eljene vrste ribe. Me avina. zapravo. S toga.mora imati odre enu granulometriju. ili sa klasi nim mamcem za jezero (ribnjak) koji se ponovo. Da bismo bili jasniji. vrlo malo lepljiv. pre nego neku drugu. dopunjeni mamac sa proizvodima osrednje lepljivosti. Jedan osnovni mamac mo e. u stilu kukuruzne poga e. da sme a tipa FOND predstavlja donekle osnovni polivalentni mamac i najzad. to je dublje dno. Protivno tome. izabrati upravo datu vrstu ribe. ba en koloniji mrene ili deverika te kih od jednog do vi e kilograma? Prilikom izbora mamca-hrane. da se crvenperkama koje nemaju ni 15 grama te ine bacaju koliko lepljive. Najzad. toliko hranljive kuglice mamca« Pa ak i u pet metara dubine. Bilo bi.. tipa 515 i tipa Sensas ETANG. ali veoma bogatim. mamac mora da bude lepljiv. prema tome. sme e kao to su mamci-hrane tipa MOULINET i tipa ETANG vrlo su pogodne i efikasne za vode sa retkim strujama i za ribu srednje veli ine.V. u slu aju poribljavanja retko naseljenog ribnjaka. savr eno odgovara u ovom slu aju i to naro ito za pecanje u dubljim delovima ili na svakom drugom mestu gde postoje slojevi vode razli itih temperatura u kojima se riba kre e tokom odre enih vremenskih perioda u godini. . treba uzeti u obzir oba parametra istovremeno: 1) dubinu pecanja i 2) vrstu ribe koju elimo da ulovimo. ali isto tako i od mesta pogodnih za pecanje. svaka riba ima svoje navike u ishrani. kao i pri samom bacanju istog. ali da pri tom svara i zamu enje. neposredno lepi sa P. ve i zavisno od vrste ribe koju elimo da pecamo. ali pri tome ne sme da prema i maksimum koji odgovara lepljivosti mamca namenjenog za pecanje u reci sa osrednjom strujom.1. hranljivost mamca mora biti proporcionalna gustini i veli ini riba na mestu gde se peca: na primer.

umesto da normalno radimo. slatka sme a se radije koristi. da bismo osve ili dno. ali u estim navratima i u redovnim vremenskim intervalima. rizikuju i da gubimo ribu nekoliko minuta pre nego to se ona vra a. idealni mamac je malo lepljivog sastava i ne previ e te ak. tipa SURFACE. Najzad. jedan doziv-dohrana se mo e tolerisati. radije slanog ukusa zimi. u punoj sezoni. Dva ista mamca.Za crvenperku. na granici je polucije (zaga enja). U svim ostalim slu ajevima. aran). ako se radi o tihim vodama ili o vodenim tokovima sa strujama jeste dobro sredstvo. Za bilo koju ribu koja nai e ili za belu ribu koja se uglavnom peca na grani noj dubini izme u dva nivoa vode. vrlo malo lepljiva. cela tajna pecanja. je riba koja fantasti no odgovara na poziv« U tome je. Ista se tako e koristi kada tokom veoma toplog perioda voda sadr i malo kiseonika. bolje je izbacivati 5 do 6 kuglica na svakih pola sata i to u zoni u kojoj ho emo da namamimo ribu. Ovo je utoliko va nije to crvenperka tek osrednje ceni poziv. a da se pri tom ne rizikuje od tovljenja iste. koja je ina e veoma oprezna. suprotno crvenperki. ona se vrlo dobro odaziva mamcima za crvenperk vrste CANAL. U tom slu aju. Taj specifi ni na in pecanja koji podrazumeva bacanje male koli ine mamca. kako bi se ribice zadr ale na istom mestu i na datoj dubini. da bacamo po jednu kuglicu mamca svaka 3 do 4 minuta. me avina sastavljena od CANAL/BREMES daje odli ne rezultate. najpre mo emo dozvati jako bogatim. tipski mamac mora biti tamne boje. Osnovni mamac je sme a stila BREMES. koji du e zadr ava ribu na mestu pecanja. zavisno od godi njeg doba. kada je mre enje pri kraju. Krupnu ribu (linjak. mamac mo e da se razlikuje. sastavljen od nehranljivih sastojaka. jeste idealan mamac kojim se pune ribarske uvarke. e. nema strujanja. pod odre enim okolnostima. Slana sme a koristi se tokom svih perioda kada je kod ribe izra ena potreba za slanim. mamac-hrana tipa BREMES sa dodatkom kukuruznog hleba u prisustvu krupnih spesimenima i/ili sa dodatkom medenjaka u slu aju struje. Me utim. Kasnije. ali sve odjednom i to na po etku na eg pecanja. Me utim. ABLETTES ili tipa Sensas 515. ili pak ne to bli e povr ini. to zna i. veliki aran. . odnosno hranljivim mamcima koje emo bacati u velikim koli inama. I u jednu i u drugu sme u mo e se dodati golubiji izmet. a slatkog leti. ina e. naro ito zimi i nakon mre enja. prili no svetle boje. Deverika. 2 do 3 kuglice mamca u minuti. zapravo. mamac-hrana tipa Sensas CANAL (slani) i tipa GARDONS (slatki) savr eno odgovaraju potrebama godi njeg doba. po to su joj potrebne mineralne soli. Ovaj tip mamca omogu ava da se riba konstantno mami. Obzirom da se deverika vrlo malo hrani preko zime.

Najve a dra ribolova na plovak je trenutak kada plovak . Poziv ± podse amo da je efikasan samo ako tu akciju preduzmemo na samom po etku pecanja« I ne prekidamo je kasnije ni jednog momenta. bez sumnje je najrasprostranjenija i najpopularnija tehnika« kako ve ine ribolovaca tako i sportskog ribolova. nestane ili se blago izdigne na povr inu vode. tek tapom tako i za pecanje sa ma inicom.. Sama ta injenica ukazuje. da se na plovak mo e loviti na gotovo svim terenima.zaigra ³. gotovo sve vrste riba i svih veli ina. pritisak na tap i pravo u ivanje u izvla enju ulovljene ribe. nakon ega sledi ose aj zatezanja najlona. . Nastavak uskoro« Petar Zagor i Mali signal za veliki ulov Pecanje na plovak. sa jednim izuzetkom: kada se radi o ovoj poslednjoj disciplini: obzirom da se ne mo e uvek izda no bacati mamac na po etku. bacanje mamca se praktikuje naj e e rukom.Svi ovi osnovni podaci o mamcima va e i su kako za pecanje direktnim tapom. kada je re o slatkovodnim ribama. odnosno za dalje zaba aje pra kom. od najsitnijeg kedera do najkrupnijeg arana.

i dr.veka koji govore da je ovek koristio plovak kao pokaziva trzaja u poku aju da ulovi ribu. lakog drveta (jova. Maksimalna dubina pecanja na taj na in odre ena je du inom tapa na koji se peca. to pojedini ribolovci smatraju kao prednost a drugi kao nedostatak.nerv´ koji reaguje na dodir ribe i signalizira ribolovcu da se pripremi kako bi pravovremenim reagovanjem zaka io ribu koja je uzela ponu eni mamac. bez obzira na du inu tapa kojim pecamo. Kao i sve drugo i plovci su evoluirali od tih davnih vremena do dana njih dana. koji se mogu koristiti za sve postoje e vode i mogu e ribolovne tehnike. tako i danas plovci se koriste kao jedna od najpouzdanijih veza izme u ribe i ribolovca. Za razliku od klize ih fiksni plovci su za najlon pri vr eni bu irima. esto ete uti pri u da se klize im plovcima daje prednost jer se njima posti u dalji zaba aji i lak e je pode avanje dubine na kojoj se peca. i na taj na in se direktno sa njima (bu irima i polo ajem plovka na najlonu) odre uje i dubina na koju elimo da pecamo. preporu ujemo da to budu tri bu ira. Kao nekada.Postoje zapisi jo iz 13. Za njega se sa pravom ka e da je .. . Kod kliznih plovaka najlon prolazi kroz i anu alkicu. toperi se obi no prave od konca ili tankog najlona. Izra uju se u razli itim veli inama. a prete no od plute. perja. pa sve do grani nika ili topera kojim se reguli e dubina na kojoj elimo da pecamo. koja se nalazi na donjem kraju plovka. razli itih oblika i namene. tako da danas imamo raznovrsnu ponudu ovih neizostavnih delova ribolova ke opreme. balza). stiropora. Mogu da budu fiksni i klize i. plastike. Izra uju se od raznih materijala.

Mo emo re i da se upotrebljavaju razli itih nosivosti. maksimalno su osetljivi i dobro signaliziraju svako de avanje ispod povr ine vode. to opet zavisi na kojoj dubini lovimo i za koju se ribu opredeljujemo igli asti 2. mi ljenja smo da ih u su tini mo emo podeliti na tri osnovna oblika : 1. vrste mamaca koji se koriste. Njegovim izborom odre uje se osetljivost sistema i daljina zaba aja a polo ajem dubina na kojoj pecamo. On je regulator dubine i ribolovcima pokazuje ono ta se de ava ispod povr ine vode. Naro ito su pogodni za staja e vode i kada je vreme bez vetra i zbog toga im je i najve a primena na mirnim i sporoteku im vodama.Dakle. brzine vetra. ali da su naj e e optere enja od 0. daljine bacanja. to je voda br a i dubina ve a i nosivost plovka bi trebalo da se pove a i obrnuto. naro ito u sportskom ribolovu. plovak igra najva niju ulogu.Plovci kru kastog oblika ± upotrebljavaju se na vodama sa br im tokom i ve om dubinom. . rekama sa sporijim tokovima. Naj e a nosivost ovih plovaka je od 1. Smatra se da bi ribolov bio to uspe niji.5 do 4 gr. lak (danas se najkvalitetniji plovci uglavnom izra uju od balze) i dobro uravnote en kako bi ribi koja uzima mamac pru io to manji otpor. barama i jezerima.Igli asti plovci ± su tankog i vretenastog tela.5 -5 gr. kanalima. Danas postoje razli ite podele plovaka u zavisnosti od brzine vode. Me utim. plovak treba da bude maksimalno osetljiv. dubine vode na kojoj se peca i mnogih drugih karakeristika.

Vegler plovci ± predvi eni su za ribolov na ve im daljinama prvenstveno na staja im vodama. Direkta i se izra uju u razli itim du inama i na na im prostorima se mogu na i u rasponu du ina od 1. plastike ili lakog drveta. Primera radi. plute ili stiropora. Uglavnom postoje dve vrste ovih plovaka ± pikok: to su ravni plovci koji su gotovo celom svojom du inom istog pre nika i druga vrsta veglera koji imaju telo i u pravili su namenjenji za pecanje na ve im daljinama. a ujedno smanjuje koli inu olova koja se dodaje na najlon kako bi se plovak doveo u ravnote u. Danas se proizvode razli itih oblika. Smatra se da je ribolov direktnim tapovima elementarna tehnika koja se brzo savla uje. oznaka na plovku 6+2 zna i da je u telo plovka ugra eno 6 gr optere enja a da bi se plovak doveo u predvi enu ravnote u na najlon je potrebno dodati jo dodatnih 2 gr. Sve one imaju svoje specifi nosti i svaka od njih pru a zadovoljstvo ribolovcu na sebi svojstven na in. Tehnike se dele na one kod kojih koristimo ma inicu i one bez ma inice. Du ina zaba aja koja se pokrviva direkta em je odre ena du inom tapa i najlona umanjena za dubinu vode na kojoj se peca. Glavna osa veglera obi no je izra ena od pera. U svom donjem delu (koje se pri vr uje na najlon) mogu imati ugra eno optere enje koje poma e zabacivanju plovka na odre enu daljinu. Sa ma inicom se lovi bolonjeze i me tehnikom a bez ma inice to su direkta i i tek tapovi. . Vegler je plovak koji se sa najlonom spaja u jednoj i to svojoj najdonjoj ta ci. veli ina i od razli itih materijala. optere enja. Postoji vi e razli itih tehnika plovkarenja.5 m pa do fantasti nih 11 m. Direkta i ± su jednostavni teleskopski tapovi koji se izra uju od kvalitetnog karbona ili fiberglasa.kru kasti 3. u odnosu na prvu vrstu veglera. dok je telo obi no od balze.

neophodnom slobodnom prostoru iza ribolovca. lake i daleke zaba aje. To su u principu trodelni tapovi sa gusto postavljenim provodnicima koji omogu avaju kori enje vrlo osetljivog pribora (debljina najlona). Ima mmogu nosti dalekih zaba aja kao i kori enje. Me tapovi ± su tako e tapovi koji koriste ma inicu u lovu ribe. pogotovo rekama ne to br eg toka. vegler plovaka. Naj e e kori ene du ine tapova su od 5 ± 7 m. Samim time njihove mogu nosti to se ti e daljih zaba aja su mnogo ve e. Mane su mu svakako ograni ena du ina(danas je to 13 m). veoma se lako ka i sistem. dr a ma inice i sama ma inica na kojoj se nalazi namotan najlon. zanata. kontrola sistema je veoma efikasna i mnogo lak a nego kod druge vrste tehnika. Ukazuju i na ove osnovne stvari. To je moderna tehnika koja ima velike mogu nosti primene lova gotovo na svim terenima. omogu ava da se ovom tehnikom mogu upecati i ribe znatno ve ih te ina nego to bi to bilo direktnim tapovima i najlonima istih pre nika. posavetovali bi sve one koji ele da se opredele da deo svoga slobodnog vremena provedu u prirodi. naj e e. da postepeno ovladate jednom tehnikom ± tehnikom ribolova direktnim tapom pa tek posle toga da se posvetite drugim tehnikama. kori enjem kup-kita kojim se precizno riba hrani na vrhu tapa. rekli bi smo pre svega sportskog. koli ini opreme i pre ili ispred svega ceni. ali se ovde delovi navla ena tekavaju jedan na drugi i na taj na in dobijaju razli ite du ine. To su tapovi iz delova-segmenata. Unutar top seta montira se gumica koja vr i izuzetno efikasnu amortizaciju trzaja upecane ribe tako da sa amortizacijom samoga tapa i nosivo u najlona na kome je montiran sistem. Smatra se da je bolonjez tap nezaobilazan ribolovni pribor naro ito na teku oj vodi. sli ni delovima direktnih tapova. u lovu ribe udicom na plovak. tek tapovi ± predstavljaju vrhunac plovkara kog. Vr ni delovi tapa se nazivaju top setovi i oni su po obi aju satavljeni od 3-5 delova. Smatra se da u odnosu na ostale tehnike imaju prednost pre svega u preciznom zabacivanju. Ovde bi prevashodno istakli da su namenjeni za pecanje na kanalima sa fiksiranim vegler plovcima. i dr. .Bolonjeze tapovi ± su su tinski unapre eni direktni tapovi kojima su dodati sprovodnici.

krupatice.. to se vi e rastave i raspodijele izme u udice i plovka. sve sporije i polaganije e se sitem spu tati. Naprotiv. najprikladnija tehnika je dulji direkt prut. jo uvijek im je probava spora. u pravilu odgovaraju i bijeloj ribi ! Izbor tehnike Na svim ovim plitkim mjestima. premda su sve iz dana u dan aktivnije. U tim uvjetima. 9. Najzanimljivija mjesta nalaze se u pli acima. arani. pla ama. No. u oba slu aja je izra en na na in da lovi izme u dvije vode.5 m do 2 m. prerano je za rije ne vode. Naprotiv u ribnjacima. Ali zar ne treba svako od nas da bude po malo poseban´ ? Petar Zagor i PROLJETNI RIBOLOV Proljetni ribolov bijele ribe jedan je od najte ih jer da bi se riba zadr ala na izabranom mjestu mora se savr eno vladati tehnikom primamljivanja. sve br e e se sistem spustiti na eljenu dubinu. u estalih proljetnih ki a i porasta vodostaja. istovremeno je i izvanredna kola jer omogu uje da se vi e nau i u jednom danu nego u desetak drugih kada je ribolov lak ! U podvodnom svijetu ribe nemaju kalendar ! Smjenu godi njih doba osje aju isklju ivo zahvaljuju i prirodnim promjenama kao to su porast temperature vode ili produ enje dana koji uz to postaje sve svijetliji. Podsjetimo da to vi e se olova grupiraju blizu udice. linjaci i na kraju sve ostale. No upravo zbog svih tih pote ko a. Ukoliko ne posjedujete polagaljku ili je mjesto ak i na desetak metara od obale preplitko. Kao osobenjaka.50 m ili 10 m. to je na in razmi ljanja. ve i da se lovi s velikom precizno u zahvaljuju i mogu nosti kori tenja kratkog sistema od samo 3 metra. ljun arama. Zbog topljenja snijega. a potraga za hranom ograni ena na prostor oko stani ta. to se ti e sistema. jer omogu uje ne samo da se dosegne eljena udaljenost. Samo tako ete u ivati u pecanju. uvalicama i svugdje gdje izbija prvo vodeno bilje i pojavljuju se prvi insekti. rukavcima i svim ostalim staja icama. a jo bolje polagaljka u du ini od 9 m. u tom slu aju najbolje odgovara engleska tehnika. mo da. to se ti e izbora mjesta ribolova. Me u svim bijelim ribama u pravilu se bodorke i crvenrepke prve bude iz zimskog sna. temperatura vode jo uvijek je prehladna. jer pecanje nije samo upecati ribu. povoljna dubina ribolova od 1. To je stil ivota. kako to ka e iskusni sportski ribolovac Dule . ali i za vrijeme spu tanja.Dru ite se. zatim deverike.I jo ne to. Sva mjesta izlo ena suncu i za ti ena od hladnih vjetrova koja odgovaraju ribi u. voda je iz dana u dan sve toplija. Retko kojeg zaljubljenika u prirodu e neko okarakterisati kao lo eg oveka. nalazi se u ve ini slu ajeva na jedno desetak metara od obale. .

5 g vanilije e era Sistem za polagaljku bez predveza : najlon 0. vodite ra una da hrana bude sme kaste boje. 15 cm iznad udice pokazatelj griza.Hrana za primamljivanje Kilogram do dva. jedina razlika je u dohranjivanju isklju ivo istim mamcima uz pomo pra ke. daje izvrsne rezultate.12 mm.40 g s kratkom metalnom antenom i stabilizatorom.3 doze finih kru nih mrvica (isklju ivo od kore kruha) .4 vre ice od 7. Recept . udica br. Ritam primamljivanja mora se neprestance prilago ivati nihovoj aktivnosti : to je ribe vi e i to bolje grize. a zatim ponovo pojave. sve e e se treba primamiti.1. esto se dogodi da odjednom prestanu gristi jer se iz manje vi e poznatih nam razloga premjeste iz jednog sloja vode u drugi. bez ikakve sumnje najbolji su ver de vas*. sastavljena od finih. tehnika je ista. 15 cm iznad olovo br. to se ti e mamaca za proljetni ribolov. a ukoliko ih upo e nema. Odlu ite li se za ve gotove smjese. desetak pinkija pri svakom bacanju. potrebna je dnevna koli ina hrane za primamljivanje.5 cm iznad olovo br. Istina je da nije lako u takvoj situaciji ostati strpljiv i odoljeti elji da se ponovo primami ! Ukoliko se ni ta ne doga a. naro ito ako se doda u hranu za . Ukoliko je pak sami pripravljate. to je manje grizova. 7. 15 cm iznad pomo na grupa olova.4. Po eljno je nakon vla enja prosijati je preko sitnog sita da bi se eliminirali svi grumeni i postigla ujedna ena konzistencija. mje avina od 1 kg hrane za bodorku Gardon » i 1 kg hrane za povr inski ribolov (ukliju) Surface ». 10 cm iznad olovo BB. udica br. mo e se zapo eti s dohranjivanjem* : jedna manja kugla (koja se mora raspasti u dodiru s vodom) svakih deset minuta! Koriste li se pinki. u cijelosti se obastavlja i primamljivanje. Sistem za englesku tehniku : najlon 0.08 mm. i kada se naposljetku manifestiraju. Tek poslije prvih ulova. plovak 0. Strategija primamljivanja Ukoliko je hrana oboga ena fujom. 15 cm iznad glavna grupa olova. ribe jednostavno jo nisu prona le ponu enu im hranu ! No. sve se rje e dohranjuje.2 doze kokosovog bra na ( coprah») .2 doze kukuruznog bra na . ravni waggler 2 g blokiran izme u 3 olova BB.5 cm iznad udice pokazatelj griza.2 doze pr enog p eni nog bra na ( gazelle grillée») . ne smije se prerano radovati. naju inkovitija tehnika primamljivanja sastoji se u tome da se na po etku bace jedno etiri kugle veli ine mandarine i da se potom eka na dolazak ribe. razbje e.20.10 mm. najva nije je donijeti pravu odluku u pravom trenutku. Naprotiv.20. 7. sitnih estica i da sadr i siroma ne proizvode kako se riba ne bi zasitila. predvez 30 cm od 0. Ponekad je potrebno ekati i do sat vremena prije no to se pojave prvi grizovi. U svakom slu aju.

arko crvene boje. Kako ove posljednje nije uvijek lako nabaviti. koji ostalom isto tako mogu poslu iti kao mamci. koristi se za mam enje i dodaje u hranu. * ver de vase : od francuskog «ver de vase» ili krvni crvi . ( . mo e zamijeniti fuj. mo e ih se bez problema zamijeniti s pinkijima*.primamljivanje i par aka fuja*. veli ine od otprilike 1 cm. koja ivi u istim vodama . . * fuj : od francuskog «fouillis». obitelj Chironomidae (komarci). veli ine do 2 cm. ) ( ). umjesto ver de vasa. dodaje se u hranu za primamljivanje. li inka dvokrilca. tamno crvene boje. mali krvni crvi iz obitelji Chironomidae (komaraca) koji ivi u vodama s muljevitim dnom. [Vidjeti arhive] * dohranjivanje: strategija primamljivanja kod koje se hrana (male kugle veli ine ve eg oraha) baca u ujedna enom ritmu tijekom cijelog ribolova. * pinki: vrlo aktivan mali mesni crvi . koristi se kao mamac za ribolov sve bijele ribe.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->