PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON PRAVNI FAKULTET OPŠTE PRAVO

SEMINARSKI RAD

STVARI I PODELA STVARI

Profesor dr.- Duško Medić Student-Čolić Biljana

2 .

........................................................................................……............. ........................................................................................prosta i složena stvar......................................................................................................................... ..8 Potrošne i nepotrošne stvari..............................5 Plodovi i proizvodi stvari............12 3 .......................................................................7 Deljive i nedeljive stvari...................................................pripadak stvari……………………….................9 Individualno odredjene stvari i stvari odredjene po rodu..........................................10 Pokretne i nepokretne stvari..................................7 Procenjive i neprocenjive stvari.11 Hartije od vrednosti....................................................................10 Pravni znacaj podele stvari na pokretne i nepokretne...........................................8 Bestelesne stvari...................................... ...................................................................................................5 Stvari van prometa i stvari u prometu……………………………………………...........................SADRŽAJ Uvod…………………………………………………………………………..........................................9 Zamenjive i nezamenjive stvari............................5 Glavna stvar i sporedna stvar........................................................4 Sastavni djelovi stvari...6 Zbirna stvar........................................................

Telesne stvari u gradjanskom pravu jesu materijalni djelovi prirode koji ispunjavaju dva uslova: 1)fizički što znaci da je taj dio materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti.tj. 4 .UVOD Stvar je u gradjansko pravnom smislu dio materijalne prirode koja se nalazi u ljudskoj vlasti i nad kojim postoji pravo svojine ili neko drugo pravo.Još neodvojeni djelovi tjela živog čovjeka nisu stvar jer nad njima niko nema pravosvojine niti neko drugo stvarno pravo.taj dio prirode nije isključen iz pravnog prometa.nalazi se u gradjanskopravnom prometu. Danas je pitanje stvari znatno prošireno nego u doba Rima.jer se postavlja pitanje dali i pod kojim uslovima leš i djelovi ljudskog tjela predstavljaju stvar u gradjanskopravnom smislu. 2)na djelu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Ustupanje još neodvojenog djela tjela nekom drugom subjektu može se izvršiti pod sledećim uslovima: 1)pismeni oblik saglasnosti 2)bez ugovorene nadoknade 3)izvršenje ne prouzrokuje teže i trajno oštećenje zdravlja 4)davalac o svim posljedicama mora biti unapred obavješten. Svi djelovi složene stvari se nalaze u medjusobnoj funkcionalnoj povezanosti i tako čine 5 . SASTAVNI DJELOVI STVARI. Namještena stvar prestaje da bude stvar u prometu ali i dalje pripada onome kome služi.PROSTA I SLOŽENA STVAR PRIPADAK STVARI Svaka stvar se sastoji od delova.koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda kažemo da je to prosta stvar ako se mogu raspoznati i to je složena stvar. dok nisu spojeni sa tjelom. Vještački delovi tela jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni tj. Djelovi odvojeni za života davaoca predstavljaju stvar i pripadaju ili samom davaocu ili onome u čiju korist je po nekom dozvoljenom osnovu izvršeno odvajanje ili nekoj medicinskoj ustanovi. Ovaj zahtjev se moze do momenta početka izvršenja opozvati.

Neodvojivi ili potpuno inkorporisani dio onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja. Prema fizičkoj vezi djelovi mogu biti spojeni sastavni djelovi koji su u materijalnoj vezi i odvojeni sastavni djelovi koj su fizcki samostalni. Dva osnovna pojmovna obelezja ploda su: 1. GLAVNA STVAR I SPOREDNA STVAR Glavna stvar je fizicka celina njenih sastavnih delova koja ima primarnu ulogu u odnosu na jednu pokretnu stvar s kojom je funkcionalno povezana. U njih svrstavamo garnituru šaha. a namenjeni su za odvajanje.ali i fumkcionalno povezano sa glavnom stvari.tj. pri 6 . Oštećenja stvari ili drugog djela ili njega samog.Odvojeni(fizički samostalni dio) je uvjek pokretna stvar.servis za vino… Pripadak obuhvata nepotpunoinkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez ostecenja.tj.oštećenja(konac kojim je sašiveno odjelo). Zavisno da li je pripadak shvaćen uže ili šire pod glavnom stvari se podrazumeva ili fizička celina svih sastavnih delova ili samo ona celina koju sačinjavaju potpuno inkorporisani delovi.a sama složena stvar kojoj pripadamože biti pokretna i nepokretna. Za označavanje pokretne stvari koja je fizički samostalna ali funkcionalna I pravno trajno povezana sa drugom stvari koristi se izraz sporedna stvar. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari. Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani je onaj koji se može odvojit bez uništenja.pravnu cjelinu. PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodicno bez iscrpljivanja svoje supstancije. Neke pokretne složene stvari imaju odvojene sastavne djelove ali su im funkcije ravnopravne. kao i ono sto je fizicki samostalno. mora biti u jednakim vremenskim razmacima 2. Plod je samo ono što stvar sama daje bez iscrpljivanja svoje supstancije.

Podela plodova na: 1. Neodvojene (neobrane. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvojene (obrane) i podela ovih plodova na sabrane i nesabrane.čemu je dovoljno jedno relativno očuvanje supstancije. visece). Civilne plodove daju stvari u naturalnom obliku (zivotinje.vuna i mleko. To su kamata kirija zakupnina a to su periodični prihodi koje stvar daje na osnovu pravog odnosa vlasnika stvari sa drugim licima. Proizvod u tehnickom smislu je ono sto stvar da ali bez periodicnosti i sto je deo njene supstancije (materijal od srusene zgrade). Postoje stvari u gradjansko pravnom smislu koje nisu u prometu. 2. javni moral. Rudnik za redovnu eksploataciju u ovom slučaju kamen je plod a ne proizvod. razliciti su: narodno zdravlje. bez ulaganja ljudskog rada (divlje jagode. Plodovi su voće. muzjakov sopstvenik nema pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu ali suprotno moze biti ugovoreno. parkovi i trgovi. a stvari van prometa su i javna dobra tj. stvari u opstoj upotrebi kao sto su ulice. vocke) i stvari koje ne daju plodove u naturalnom obliku (kuca. (na kojima postoji neprenosivo pravo svojine). Mladunci domacih zivotinja (priplod) pripada vlasniku majke ako su zaceti muzjakom koji ne pripada vlasniku zenke. Izvesne stvari se nalaze u ogranicenom i narocito regulisanom prometu: oruzije i eksploziv mogu 7 . Postoje jos i civilni plodovi koji se najcesce pojavljuju u novčanom obliku. Odvajanjem postaje samostalna stvar na kojoj postoji posebno pravo svojine. Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa. STVARI VAN PROMETA I STVARI U PROMETU Kad za neku stvar kazemo da je u prometu to znaci da je u prometu pravo svojine na toj stvari. kad ih stvar daje sama od sebe. Plodovi u naturalnom obliku se jos dele na : 1)prirodne. mladunci zivotinja. kupine) 2) vestacke za ciji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada (zetva sa obradjene parcele). kamion).

Kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija (gradjanskih pravnih lica) i s obzirom na to da je crkva odvojena od drzave. par carapa) tu su pojedini delovi fizicki odvojeni ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost vec kao celina. Nacionalizacija preduzeca obuhvata svu pokretnu i nepokretnu imovinu kao I sva imovinska prava koja pripadaju preduzecu i sluze njegovoj svrsi. ZBIRNA STVAR Zbirna stvar se moze sastojati iz istovrsnih stvari (stado ovaca.se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole. Slican je slucaj sa opojnim drogama i plemenitim metalima. vecina lekova samo na lekarske recepte. Kad mnozinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom dolazi do izrazaja celina pojma zbirne stvari. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI 8 . Pa su i u redovnom prometu kao celina. Postoji i pojam universitas iuris a to je zbir stvari i prava koje se sa gledista određenih pravnih odnosa smatra kao celina. Komplementarna stvar (par rukavica. zbirka maraka) ili iz raznovrsnih stvari (stovariste robe) Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznacava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari fizicki odvojenih od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine a u redovnom pravnom prometu i samostalni predmet obligacionih odnosa. biblioteka. U nekim pravnim sistemima stvari koje sluze religijskom kultu (svete stvari) su van prometa. nalaze se u gradjanskopravnom prometu. On omogucava da se sa svim stvarima koje cine celinu raspolaze jednim pravnim poslom.

ona je relativna i u tom smislu sto jedna stvar moze u datom trenutku imati vise cena. zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika. S obzirom na to da li se njihova cena odredjuje objektivno ili po subjektivnim merilima. Pravni značaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sticanja svojine priraštajem. Vanredna cena se moze pojaviti u dva oblika kao „cena narocitih okolnosti“ zbog kojih stvar za vlasnika ima vecu vrednost od prometne (pas kao vodic) ili kao praetium affectionis kao cena koju vlasnik izrazava a to je moralna vrednost stvari. One stvari cija se vrednost ne 9 .. kod susvojine gde dva ili više lica imaju svojinu na jednoj stvari. prema mestu-trzistu koje se uzima u obzir. trzisnu vrednost iako odredjena objektivno. Tu spadaju dzak brasna. Nedeljive su i komplementarne stvari ciji sastavni delovi nisu u fizickojvezi. ako delovi dobijeni deobom predstavljaju stanove ili poslovne prostorije u smislu pozitivnih propisa. Srbijanski građanski zakonik razlikuje redovnu I vanrednu cenu. Zemljista su u izuzetnom smislu u nacelu deljiva stvar. iako realnom deobom(povlacenjem međe) ostaje ranija fizicka veza između delova dobijenih deobom. Zbir vrednosti delova ravan je vrednosti cele stvari pre deobe. a opet moze biti da se u istom mestu-trzistu cena stvari menja u toku dana (pijacne cene). Redovna cena izrazava prometnu. Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizicki jer u fizickom smislu sve stvari su deljive. To su dakle stvari koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i mogu se izraziti u novcu. PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI Procenjive su one stvari cija se vrednost moze odrediti uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu.U tehnickom smislu deljiva je ona stvar koja se fizicki moze tako podeliti da svaki deo dobijen deobom ima vrednost srazmernu vrednosti celine. Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropascava (figura od gipsa) ili njeni delovi dobijeni deobom ne zadrzavaju srazmernu vrednost tako da je zbir njihovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari. jer je on opšti ekvivalent svih stvari.. sanduk secera. Deoba zgrada moguca je i vertikalno i horizontalno.

Stvarna prava na tudjoj stvari (sluzbenost i zaloga) 2. suma novca. necinjenje.moze odrediti nikakvim uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu zovu se neprocenjive. BESTELESNE STVARI Podela na telesne (res corporales) i bestelesne (res incorporales) potice iz rimskog prava i tamo je cinjena u vezi sa sastavom imovine. te se mogu upotrebiti samo jednom (hrana. cinjenje. knjiga. Kaze se „imam kucu umesto imam pravo svojine na kuci“.Kriterijum 10 . benzin) Novac takodje jer ga kao sredstvo placanja vlasnik moze upotrebiti samo jednom. Potrazivanja – predaja stvari. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI Potrosne stvari su one koje svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom. Intelektualna prava (umna i industrijska svojina) 3. . Materijalne sastojke imovine sacinjavale su stvari koje subjekt ima u svojini u kompletnoj pravnoj vlasti i to su telesne stvari a sva ostala imovinska prava osim prava svojine jesu bestelesne stvari. auto) ili prakticno neograniceno puta (zemljisne parcele). To su : 1.Nepotrosne stvari su one koje mogu biti upotrebljene vise puta (odelo. Stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost. Danas bestelesne stvari jesu sva imovinska prava osim prava svojine.

Predmet prava svojine mogu biti samo individualno odredjene stvari. Individualno (pojedinacno) odredjena stvar je ona koja je odredjena konkretno i koju su bas stranke imale u vidu. po nekoj jedinici mere (kg.l. Individualizovane stvari ponasju se u pravnom zivotu kao individualno odredjene.m2). Kad obaveza ima za predmet stvari odredjene po rodu koje se imaju uzeti iz odredjene mase tih stvari onda obaveza prestaje kada propadne cela ta masa. pa bilo da ima neko obelezje svojstveno samo njoj (slika na odredjenoj izlozbi) ili da jos ima stvari sa istovrsnim osobinama (student prodaje svoj primerak stvarnog prava iz kog je ucio ispit a to je individualno odredjena stvar. sve se u izvesnoj meri fizicki menjaju. Stvari odredjene po rodu I individualno odredjene mogu biti potrosne i nepotrosne.m. ZAMENLJIVE I NEZAMENJIVE STVARI 11 . Kad su predmet obaveze stvari odredjene po rodu obaveza neprestaje cak ni onda kada sve sto duznik ima od takvih stvari propadne usled dogadjaja za koji on ne odgovara. Pravilo je da rod ne propada – genera non pereunt. INDIVIDUALNO ODREDJENE STVARI I STVARI ODREDJENE PO RODU Po rodu odredjene stvari (genericne) su one koje se u pravnom prometu oznacavaju po vrsti I broju tj.razlikovanja je ekonomski a ne fizicki jer su u fizickom smislu sve stvari potrosne. Novac u numizmatickoj zbirci je nepotrosna stvar kao i voce namenjeno za ukras izloga i ono je predmet posluge. jedan primerak stvarnog prava je stvar odredjena po rodu). Stvari koje su odredjene po rodu mogu se individualizovati tako sto izvesna kolicina bude izdvojena iz roda i obelezena (dzak brasna odvojen sa strane i markiran).

Materijal dobijen od srusene zgrade i materijal pripremljen za zidanje dok nije ugradjen. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI Pokretne stvari su one stvari koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo bez ostecenja njihove sustine. oluci. a ne da leze na zemlji. stanovi kao posebni delovi zgrade) Za zgrade postoji saglasnost da su nepokretne ako zadovoljavaju dva zahteva: 1. Da su zidane kao trajni objekti a ne za neku privremenu upotrebu. 3.. Pravo poznaje i nepokretnosti po nameni. prikovano tj. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premestati sa jednog mesta na drugo bez ostecenja njihove sustine (zgrade. dimnjaci i sve sto zdanju trajno sluzi. uzidano. Čamci. 2. To su: pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti (nuzni alat za funkcionisanje kotlarnice u zgradi). Smatraju se kao delovi zdanja. energije koje su stvar u pravu 2. ognjista peci. Zakonskom kompenzacijom pretpostavlja se da se uzajamno duguju zamenljive stvari. Predmet zajma su zamenljive stvari. mlinovi. to su balkoni. Za sastavni deo zgrade smatra se sve sto je pribijeno. Kod posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno određena i nepotrošna a pitanje zamenljivosti se ne postavlja. U pokretne stvari spadaju: 1.. 12 . brodovi. Stvari koje su po svojim fizickim osobinama pokretne postaju pod odredjenim uslovima pripadak nepokretnosti i to su nepokretnosti po nameni. ali individualno odredjene stvari mogu biti zamenljive i nezamenljive (auto je zamenljiva stvar ali je individualno odredjena). trajno spojeno sazdanjem. Tacno je da su sve genericno odredjene stvari istovremeno i zamenljive I da je nezamenjiva stvar uvek individualno odredjena. Prirodne snage.Zamenljiva je ona stvar na cije mesto u pravnom odnosu moze doci druga stvar istih osobina i vrednosti. terase. Da su inkorporisane u zemlji. skele.

Derelinkvirana nepokretnost prelazi u državnu a derelinkvirana pokretna stvar postaje nicija stvar (res nullius) i na njoj se stice svojina okupacijom. Da je vlasnik nepokretnosti i vlasnik pokretnosti kojoj je odredio ovakvu namenu. 13 . forma ad solemnitatum. Za sticanje prava svojine odrzajem potrebni su duzi rokovi kada je rec o nepokretnosti. Pravila o sticanju svojine od nevlasnika ogranicena su na pokretne stvari. 7. Ugovor o otudjenju nepokretnosti mora biti sacinjen u pismenom obliku. inace ne proizvodi pravno dejstvo.Da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne vise uslova: 1. Razlicita su pravila za rucnu zalogu nad pokretnim i hipoteka na nepokretnim stvarima. Prodaja nepokretnosti ukoliko suprotno ne proizilazi iz ugovora. 2. 6. 2. 4. a potpisi ugovaraca overeni kod suda. Da je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti 3. PRAVNI ZNACAJ PODELE STVARI NA POKRETNE I NEPOKRETNE Pravni značaj ovog razlikovanja je višestruk: 1. 5. Posledice imobilizacije po nameni su: 1. odnosi se i na njenu nepokretnost po nameni 2. Da je pokretna stvar namenjena da sluzi nepokretnosti i da je stvarno dovedena u takav fizicki odnos da je sluzi. U slucaju raspolaganja testamentom 3. Hipoteka se odnosi na pripatke nepokretnosti. 3.Po pozitivnim nasledno pravnim propisima raspravljanje zaostavstine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti. Razlicita su pravila o izvrsenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti.

Pokretnosti ima mnogo. Praktični značaj pravila superficies solo cedit dolazi do izražaja kada je jedno lice vlasnik materijala a drugo vlasnik zemljišta. male su po volumenu. Za prenos svojine na osnovu ugovora sa vlasnikom potrebna je predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti. Psiholoska priroda. vegetacija). a kod nepokretnosti je potreban upis u zemljisne knjige. kada vlasnik zemljišta upotrebi tuđi materijal ili vlasnik materijala podigne zgradu na tuđem zemljištu. 9. U pravnom režimu postoje razlike po kojima se razlikuju pokretne i nepokretne stvari i za to postoji nekoliko objašnjenja: 1. Ova maxima je nastala u rimskom pravu. PRAVILO SUPERFICIES SOLO CEDIT Ovo pravilo znaci da sve sto je u cvrstoj fizickoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljišta (zgrade. Broj nepokretnih stvari je ogranicen. mogu se skrivati. neograniceno se mogu umnozavati. Ona važi i u današnjem pravu ali je polje primene suženo jer vlasnici porodičnih stambenih zgrada u naseljima gradskog 14 . 3. unistiti. 2. jer se zbog prirode upotrebne vrednosti nepokretnosti i zbog njihovog veka trajanja covek vise veze za nepokretnosti koje postaju porodična dobra.8. Na ovom jedinstvenom objekut moguca je susvojina ali ne moze jedno lice biti vlasnik zemljista a drugo zgrade. građevinsko zemljiste i ono sto je s njim u cvrstoj vezi predstavlja jedinstven objekat i pripada istom licu. U sukobu interesa ova dva lica maxima superficies solo cedit favorizuje vlasnika zemljišta i ona je izraz dominantnog ekonomskog značaja koje su nekad imale zemljišne nepokretnosti. cesto su identicnih osobina. Predmet ugovora o ostavi moze biti samo pokretna stvar. Ekonomski znacaj nepokretnosti je danas izgubio od svoje prvobitne tezine jer su se pojavile pokretne stvari od ogromne vrednosti. Prirodne i fizicke razlike izmedju pokretnih i nepokretnih stvari. Iz svega ovoga proizilazi da zgrada i zemljiste na kojem se ona nalazi predstavlja jedinstven objekat u pravu i prilikom otudjenja nije moguce preneti svojinu samo na zgradi ili samo na zemljistu. i svaka od njih se nalazi uvek na istom mestu tako da je moguca kontrola nad njima kako od drzave tako i od vlasnika.

Kod hartija od vrednosti postoje dva prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Prema prirodi prava koje sadrze hartije od vrednosti mogu biti: 1. Pravo na hartiji je inkorporisano u samoj hartiji i ne moze se ostvariti bez nje. Otuda gubitak ili unistenje hartije povlaci nemogucnost ostvarenja prava (loz).Stvarnopravne hartije od vrednosti. to su one iz kojih se vidi veza sa osnovnim poslom.karaktera i gradovima nisu vlasnici zemljišnih parcela na kojima se zgrade nalaze.Obligacionopravne hartije sadrze u sebi neko obligaciono pravo koje po pravilu glasi na sumu novca. Kauzalne. Prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su izdate. dok je obavezno lice izdavalac hartije. 3. HARTIJE OD VREDNOSTI Hartije od vrednosti su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti neko subjektivno gradjansko pravo oznaceno na hartiji. 2. Hartije sa pravom ucesca su hartije koje sadrze odredjena clanska prava imaoca i ona su licna. Pravo iz hartije je po svojoj pravnoj prirodi ili stvarno pravo (pravo svojine na robi predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (pravo učešća). hartije od vrednosti se dele na: 1. one sadrze neko stvarno pravo nad pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili zalozno pravo. Pravo na hartiji je pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekat ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Zakonski imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaceno na samoj hartiji. vidi se i povodom kojeg 15 . konosman).

Apstraktne su hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate (menica). Prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimise pri ostvarenju prava iz hartije i kako se prenose hartije od vrednosti mogu biti: 1. 2. metala ili drugog materijala na kome je obično utisnut neki broj. odnosno naziv (firmu) onoga na koga se hartija prenosi i potpis prenosioca. ime. Oni sluze da pokazu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom cijeg nastanka su izdati. štedna knjižica). Blanko sadrzi samo potpis indosanta dok se u slucaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja rec „donosiocu“. Njegovo ovlascenje za ostvarenje prava iz hartije vidi se dakle iz pismenih podataka koje sadrzi sama hartija tako da izdavalac prilikom izvrsenja obaveze samo treba da utvrdi identitet. 3. blanko i na donosioca. Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu ali za njega ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake a to su garderobni ili slicni znaci koji se sastoje od komada hartije. U slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada već se može dokazivati drugim dokaznim sredstvima. Imalac prava iz hartije legitimise se kao ovlasceno lice samim drzanjem. Prenosilac hartije je indosant a onaj na koga je hartija preneta (indosirana) je indosator. Hartije na ime su hartije ciji je imalac oznacen na samoj hartiji. Indosament moze biti puni. 2. a prenose se indosamentom jednom pismenom klauzulom koja se stavlja na poledjinu. Hartije na donosioca (loz) prenose se kao i druge pokretne stvari – predajom. Od hartija od vrednosti treba razlikovati isprave koje ne sadrže građansko subjektivno pravo već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja samo za nastanak prava (lična karta). Hartije po naredbi su hartije ciji je prvi imalac oznacen na samoj hartiji. Puni sadrzi izjavu o prenosu. 16 .posla su izdate (konosman.

STVARNO PRAVO. 1996. Beograd. Dr. Dragoljub Stojanović.dr Miodrag Orlić.com 17 . UVOD U GRADJANSKO PRAVO.LITERATURA Dr.wikipedia. www. Obren Stanković. 2004.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful