Prostoslovjanski jazik 0.7.

9

26.02.11

PROSTOSLOVJANSKI JAZIK 0.7.9

Soderženje
PROSLOVO............................................................................................................................2
SKLANANJE IMENICAH ILITI KTOSLOVEH........................................................................2
SKLANANJE PRILAGASLOVEH ILITI KAKISLOVEH...........................................................2
SOROVNJENJE PRILAGASLOVEH ILITI KAKISLOVEH.................................................2
POSVOJNA PRILAGASLOVA...........................................................................................3
TVORBA PRISLOVEH OD PRILAGASLOVEH.................................................................3
ZAMENICE ILITI ZAMENSLOVA...........................................................................................4
OSOBNA I POVRATNA ZAMENSLOVA............................................................................4
ZAMENSLOVO "VSE"........................................................................................................4
POSVOJNA ZAMENSLOVA..............................................................................................4
POKAZOVNA ZAMENSLOVA...........................................................................................5
VOPROSNA I ODNOSNA ZAMENSLOVA........................................................................5
ČISLA (NOMERI)...................................................................................................................6
GLAGOLI................................................................................................................................7
GLAGOL BITI.....................................................................................................................7
INFINITIV ..........................................................................................................................7
TUTČASNE (SUŠTE) VREME..........................................................................................7
PREDSUŠTE VREME.......................................................................................................8
PROSTE PROŠLE VREME...............................................................................................8
POETIČNE PROŠLE VREME...........................................................................................8
PRETPROŠLE VREME.....................................................................................................8
BUDUČE VREME..............................................................................................................9
PREDBUDUČE VREME....................................................................................................9
IMPERATIV........................................................................................................................9
KONDICIONAL..................................................................................................................9
PARTICIPI (Glagolska prislova).........................................................................................9
AKTIVNI PARTICIPI......................................................................................................9
PASIVNI (TRPNI) PARTICIPI......................................................................................10
GLAGOLSKA PRILAGASLOVA...................................................................................10
PREDLOGI...........................................................................................................................10
VEZNIKI................................................................................................................................11
POSEBNE KONSTRUKCIJE................................................................................................11
AVTORI.................................................................................................................................11

Stranica 1/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

PROSLOVO
Prostoslovjanski jazik je jeden od mnogih predložitjenih oblikah budučeg medžuslavjanskog jazika 
ktoreg bi vsi Slavjani moželi govoriti i rozumeti. Vi ga preto možete smatrati ješče delajučoju 
inačicoj predloženja medžuslavjanskog jazika. Prostoslovjanski jazik je osnovatjen ponajviše na 
štučnem slovjanskom jaziku, predstavitjenom na stranici http://steen.free.fr/slovianski/index.html. 
Tutčasno, prostoslovjanski jazik ne imaje svojeg slovnika, no upotrebjavaje medžuslavjanskog 
slovnika od stranicu http://dict.slovioski.com.
Takože, mi budemo ostrožno gledati podobnih projektah, kaki sut:
• http://steen.free.fr/slovianski/index.html
• http://sites.google.com/site/novoslovienskij/home/sto­jest­ns­jazyk
• http://s8.zetaboards.com/Slovianski/index/
• http://slovioski.wikia.com/wiki/INTERSLAVIC

SKLANANJE IMENICAH ILITI KTOSLOVEH
SINGULAR

PLURAL

rod

MASCULINE

FEMININE

primeri

muž, hleb, dom, 
pes, den

žena, 
kost, 
zemja, 
jednost, 
železnica,
starost, 
duša
noč, pomoč

NOM / VOC

­ø

GEN / ACC

­a

­u

­a

­ah (­eh)

DAT / LOC

­u

­i

­u

­am

­om (­em)

­oj (­ej)

­om (­em)

­ami

INS

­a 

­ø

NEUTER

MASCULI
NE

oko, 
slovo, 
imeno

dete, 
delanje, 
bitje, 
more

muž, hleb, 
dom, pes

­o 

­e

­i

FEMININE
žena, 
zemja, 
železnica,
duša

kost, 
jednost, 
starost

­e

NEUTE
R
oko, slovo, 
imeno; 
dete, 
delanje, 
bitje, more

­a

SKLANANJE PRILAGASLOVEH ILITI KAKISLOVEH
SINGULAR

PLURAL

MASCULINE

FEMININE

NEUTER

MASCULI
NE

FEMININE

NEUTE
R

­i

­a

­e

­i

­e

­a

GEN / ACC

­eg (­og)

­ej

­eg (­og)

­ih

DAT / LOC

­em (­om)

­oj

­em (­om)

­im

­im

­oju

­im

­imi

NOM

INS

SOROVNJENJE PRILAGASLOVEH ILITI KAKISLOVEH
[naj­, pre­] + (koren prilagaslova) + ejš + (zakončenje prilagaslova).

Stranica 2/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

dobri, dobrejši, najdobrejši, predobrejši
dobra, dobrejša, najdobrejša, predobrejša 
dobre, dobrejše, najdobrejše, predobrejše
više­, najviše­
mene­, najmene­
ne­
najviše­dobri
najmene­dobri
ne­dobri

POSVOJNA PRILAGASLOVA
Zakončenji:
­oviji, ­ovija, ­ovijo (npr. Striboroviji les, ženovija lubov)
­ski, ­ska, ­sko (npr. Hrvatski jazik, Slavjanska zemja)

TVORBA PRISLOVEH OD PRILAGASLOVEH
Prislovi se tvorijut ot prilagasloveh zakončenjem ­o. Npr. dobri/dobra/dobre ­> dobro.

Stranica 3/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

ZAMENICE ILITI ZAMENSLOVA
OSOBNA I POVRATNA ZAMENSLOVA
SINGULAR

PLURAL

1

2

0

3 m

3 f

3 n

1

2

3

NOM

ja

ti

sebe (se)

on

ona

ono

mi

vi

oni

GEN
/ACC

mene
(me)

tebe 
(te)

sebe 
(se)

(n)jeg

(n)jej

(n)jeg

nas

vas

(n)jih

DAT
/LOC

meni 
(mi)

tebi 
(ti)

sebi 
(si)

(n)jemu
(mu)

(n)joj

(n)jemu
(mu)

nam

vam

(n)jim

sebom

(n)jim

(n)jom

(n)jim

nami

vami

(n)jimi

INS

menom tebom

ZAMENSLOVO "VSE"
SINGULAR

PLURAL

m

f

n

m

f

n

NOM

vsij

vsa

vse

vsi

vse

vsa

GEN
/ACC

vseg

vsej

vseg

vsih

DAT
/LOC

vsem

vsoj

vsem

vsim

INS

vsim

vsoju

vsim

vsemi

POSVOJNA ZAMENSLOVA
Zamenslova se sklanjajut kak prilagaslova, krome nominativa.
Nominativ posvojnih zamensloveh:
moj, moja, moje
tvoj, tvoja, tvoje
njegov, njena, njegovo
naš, naša, naše
vaš, vaša, vaše
njihov, njihova, njihovo
svoj, svoja, svoje
čij, čija, čije
Stranica 4/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

ničij, ničija, ničije

POKAZOVNA ZAMENSLOVA
Pokazovna zamenslova "toj", "tuttoj", "tamtoj"  sklanjajut se kak prilagaslova, krome nominativa. 
Koren je "t­". Nominativ je:
toj, ta, to; te
tuttoj, tutta, tutto; tutte
tamtoj, tamta, tamto; tamte

VOPROSNA I ODNOSNA ZAMENSLOVA
Glovna voprosna zamenslova jesut "kto","čo".
Oni se sklanjajut:

NOM

kto

čo

GEN

kog

čeg

DAT

komu

čemu

ACC

kogo

čego

LOC

kom

čem

INS

kim

čim

Voprosna zamenslova "ktori/ktora/ktore" (ili "koji/koja/koje") se sklanjajut kak prilagaslova.
Zamenhof's table of correlatives of interrelated pronouns, adverbs and adjectives.
Answers
Question

here

there

some

any

no

every

else

tu­

tam­

ne­

libo­

ni­

vse­

ino­

Which?

Ktori (koji) (tut)toj

(tam)toj

Nektori 
(nekoji)

Liboktori
(libokoji)

Žadni
(nikoji)

Vse, každi

ini

Who?

Kto

nekto

libokto

nikto

vsekto

inokto

What?

Čo

(tut)to

nečo

libočo

ničo

vsečo

inočo

How 
much?

Kolko

tolko

nekolko

libokolko

Whose?

Čiji

nečiji

libočiji

ničiji

vsečiji

inočiji

(tam)to

What kind  Kaki
of?

taki

nekaki

libokaki

nikaki

vsekaki

inokaki

How?

Kak

tak

nekak

libokak

nikak

vsekak

inokak

Where?

Gde

tut

tam

negde

libogde

nigde

vsegde

inogde

When?

Kogda

tutčas

togda

nekogda

libokogda

nikogda

vsekogda

inokogda

Stranica 5/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

Whither?

Kude

tude

nekude

libokude

nikude

Whence?

Odkude

odtude

odnekude

odlibokude odnikude

Why?

Začo, 
Čemu

Zato, tomu

Zanečo, 
nečemu

Zalibočo, 
libočemu

vsekude

inokude

odvsekude

odinokude

Zaničo, 
ničemu

ČISLA (NOMERI)
Glavna čisla:
 
jeden, jedna, jedno
dva, dve, dva
tri
četiri
pet
šest
sedem
osem
devet
deset
jedennast, dvanast, trinast, četirnast, petnast, šestnast, sedemnast, osemnast, devetnast
dvadeset, trideset, četirdeset, petdeset, šestdeset, sedemdeset, osemdeset, devetdeset
sto, dvasto, tristo, četiristo, petsto, šesto, sedemsto, osemsto, devetsto
tiseč, dva­tiseč, tri­tiseč, ...milijon, milijard
Umnožitjelna čisla:
jedenkrat, dvakrat, trikrat, ...
Serijna čisla:
prviji, drugiji, tritiji,...
Frakcije:
tritina, četirtina,...osemina,...
Vremenska čisla:
jedenraz, dvaraz, triraz...
jediniji/jedinija/jedinijo=the only one

Stranica 6/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

GLAGOLI
V prostoslovjanskom jaziku vsi glagoli krome glagola "biti" jesut pravilni. V prostoslovjanskom 
jaziku koren glagola ne može se izmeniti. Koren je vsegda jednaki. Glosovne izmene ne jesut 
dopustitjene. 

GLAGOL BITI
Glagol "biti" je jediniji nepravilni glagol v prostoslovjanskom jaziku.
lice

jednina

TUTČASNE
VREME

PROSTO PROŠLE
VREME

POETIČNE PROŠLE 
VREME

BUDUČE IMPERATIV
VREME

1 ja

jesem (sem) bil, bila, bilo

bih

budem

2 ti

jesi (si)

bil, bila, bilo

biša

budeš

bil, bila, bilo

biše

bude

jesmo (smo) bili

bismo

budemo budijmo

jeste (ste)

bili

biste

budete

3 oni/one/oni jesut (sut)

bili

bihu

budut

3 on/ona/ono je
množina 1 mi
2 vi

budij

budiijte

Participi:
aktivni tutčasni: bijuči; aktivni prošli: bilši

INFINITIV 
Infinitiv vsih glagolah zakončavaje zakončenjem "­ti". Ako otklonimo zakončenje "­ti", dobijemo 
infinitivnog korena glagola, ktori se upotrebjavaje dla tvorbu vsih glagolskih vremenah, bez 
izklučanjeh.
Glagol može imati svršitjenog i nesvršitjenog oblika. 

TUTČASNE (SUŠTE) VREME
jednina:  koren + [­jem, ­ješ, ­je]
množina: koren + [­jemo, ­jete, ­jut] 
Primeri:
delati: ja delajem, ti delaješ, on/ona/ono delaje, mi delajemo, vi delajete, oni delajut
umeti: ja umejem, ti umeješ, on/ona/ono umeje, mi umejemo, vi umejete, oni umejut
prositi: ja prosijem, ti prosiješ, on/ona/ono prosije, mi prosijemo, vi prosijete, oni prosijut
nesti: ja nesejem, ti neseješ, on/ona/ono neseje, mi nesejemo, vi nesejete, oni nesejut
čuti: ja čujem, ti čuješ, on/ona/ono čuje, mi čujemo, vi čujete, oni čujut
pisati: ja pisajem, ti pisaješ, on/ona/ono pisaje, mi pisajemo, vi pisajete, oni pisajut
dekovati: ja dekovajem, ti dekovaješ, on/ona/ono dekovaje, mi dekovajemo, vi dekovajete, oni 
dekovajut
tegnuti: ja tegnujem, ti tegnuješ, on/ona/ono tegnuje, mi tegnujemo, vi tegnujete, oni tegnujut
Stranica 7/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

Primer nesvršitjenog glagola: Ja otpočinavajem vsečog izapoldena.

PREDSUŠTE VREME
Prezent glagola "biti" + proste prošle vreme glovnoga glagola.
Primer: Že jeste rozdielili otpad, blagodarijem.

PROSTE PROŠLE VREME
Koren + [­(a)l, ­la, ­lo] v jednini ili [­li] v množini. 
"­a" se ubačivaje tamgde koren zakončava soglosnikom. Npr. prinesti­>prinesal vmesto prinesl.
Primeri:
Ja idel/idela/idelo, ti idel/idela/idelo, on idel, ona idela, ono idelo, mi ideli, vi ideli, oni ideli
Ja pisal/pisala/pisalo, ti pisal/pisala/pisalo, on pisal, ona pisala, ono pisalo, mi pisali, vi pisali, oni 
pisali 

POETIČNE PROŠLE VREME
jednina:  koren + [­(a)h, ­(a)ša, ­(a)še] 
množina: koren + [­(a)smo, ­(a)ste, ­(a)hu] 
"­a" se ubačivaje tamgde koren zakončava soglosnikom.
Primeri:
Ja tutčas zakončih mojeg dopisa. Ti tutčas zakončiša tvojeg dopisa. On tutčas zakončiše svojeg 
dopisa. Mi tutčas zakončismo našeg dopisa. Vi tutčas zakončiste svojeg dopisa. Oni tutčas 
zakončihu svojeg dopisa.
Ja pisah knigu. Ti pisaša knigu. On pisaše knigu. Mi pisasmo knigu. Vi pisaste knigu. Oni pisahu 
knigu.
Ja govorivah joj to. Ti govorivaša joj to. On govorivaše joj to. Mi govorivasmo joj to. Vi govorivaste 
joj to. Oni govorivahu joj to.
Ja bih tamgde. Ti biša tamgde. On biše tamgde. Mi bismo tamgde. Vi biste tamgde. Oni bihu 
tamgde.
V prostoslavjanskom jaziku, poetične prošle vreme može zameniti aorista, imperfekta, 
pluskvamperfekta ili prostog prošleg vremena savremenih slavjasnkih jazikah.

PRETPROŠLE VREME
Proste prošle vreme (ili poetične prošle vreme) glagola "biti"  + proste prošle vreme 
glavnog glagola.
Primeri:
Pozad on obedoval, on bil zakončil večeriju. Pozad on obedoval, on biše zakončil večeriju. Pozad on 
obedovaše, on biše zgotovil večeriju.
Stranica 8/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

Oni bihu kupili tu knigu kogda ja prihodil.

BUDUČE VREME
Buduče vreme tvori se prezentom glagola "biti " i infinitivom glagola.
Ja budem pisati, ti budeš pisati, on/onda/ono bude pisati, mi budemo pisati, vi budete pisati, oni  
budut pisati.

PREDBUDUČE VREME
Buduče vreme glagola "biti" + proste prošle vreme glavnog glagola.
Primer: Že budete rozdielili otpad, budem blagodariti.

IMPERATIV
Koren + [­(a)j, ­(a)jmo, ­(a)jte].
Primeri:
Delaj, delajmo, delajte
pisaj, pisajnom, pisajte
čuj, čujmo, čujte
dekovaj, dekovajmo, dekovajte
tegnuj, tegnujmo, tegnujte

KONDICIONAL
Ja bi delal, delala, delalo
Ti bi delal, delala, delalo
On bi delala, Ona bi delala, Ono bi delalo
Mi bi delali
Vi bi delali
Oni bi delali

PARTICIPI (Glagolska prislova)
AKTIVNI PARTICIPI
Tutčasni aktivni particip: koren + "­juči"
Npr. delati­>delajuči, pisati­>pisajuči.
Prošli aktivni particip: koren + "­lši"
Nprt. delati­>delalši, pisati­>pisalši, tegnuti­>tegnulši.
Učilši matematiku, on zaspal.

Stranica 9/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

PASIVNI (TRPNI) PARTICIPI
Pasivni (trpni) particip: koren + "­tjen"
Npr. delati­>delatjen, pisati­>pisatjen, tegnuti­>tegnutjen, dekovati­>dekovatjen.

GLAGOLSKA PRILAGASLOVA
Glagolska prilagaslova se tvorijut od aktivnog i trpnog participa s prilagaslovnim zakončenjem.
Npr. 
pisati­>pisajuči­>pisajuči/pisajuča/pisajuče; 
napisati­>napisatjen­>napisatjeni/napisatjena/napisatjeno
Primeri:
"Dodaj mi tu odvoritjenu knigu!"
"Ja pročital knigu spisatjenu od tebe."
"To je ješče pisajuča kniga, ona ne je zakončitjena."

PREDLOGI
Predlogi prevzjatnjeni od slovianskeg jazika:
aždo (+ gen.) — till, untill
bez (+ gen.) — without
bez obzira na (+ acc.) — regardless
blizko (+ acc./loc.) — close to
dlja, dla, za (+ gen.) — for
do (+ gen/acc.) — to
iz (+ gen.) — from (out of)
iz­nad (+ gen.) — from above
iz­pod (+ gen.) — from under
iz­pred (+ gen.) — from before
iz­za (+ gen.) — from behind
k (+ dat.) — to (direction)
krome (+ gen.) — except
medžu (+ acc./loc.) — between
mimo (+ acc./loc.) — next to
na (+ acc./loc.) — on
nad (+ acc./loc.) — above
o (+acc.) ­ to, onto, on
ob (+ loc.) — about
od, ot (+ gen.) — of, from (away from); since; by (agent)
odčas – instantly, at once
od stroni (+ gen.) — by (agent in passive constructions)
okolo (+ acc./loc.) — around
po (+ acc./loc.) — on, onto, after; in the manner of
Stranica 10/11

Prostoslovjanski jazik 0.7.9

26.02.11

pod (+ acc./loc.) — under
podčas (+ gen.) — during
poki (+ gen.) ­ while
podolg (+ gen.) — according to
polev (+ acc./loc.) — left of
pomimo (+ gen.) — in spite of
poprav (+ acc./loc.) — right of
posred (+ acc./loc.) — amidst, in the middle of
posredstvom (+ gen.) — by means of, using
poverh (+ acc.) — across
pre (+ acc.) — because of
pred (+ acc./loc.) — before, in front of, ahead of
prez, črez, kroz (+ acc.) — through, across
pri (+ acc./loc.) — near
protiv (+ gen/dat.) — against
s, sa, so (+ instr.) — with; together with; by means of, using
soglosno (+ gen.) — according to
v, vo, u (+ acc./loc.) — in
v čase (+ gen.) — during
vmeste, vmesto (+ gen.) — instead of
vnutr (+ acc./loc.) — inside
za, iza (+ acc./loc./ins.) — after, behind (time & place); because of

VEZNIKI
Vezniki prevzjatnjeni ot slovianskeg jazika:
a — and, but 
ali, ale — but 
čo, že — that 
jesli — if, whether 
i — and 
ili — or 
ili ... ili ... — either ... or ... 
kak ... tak i ... — both ... and ... 
kolko ... tolko ... — the ... the ... 
ni ... ni ... — neither ... nor ... 
hoti — although

POSEBNE KONSTRUKCIJE
li – dla tvorbu upitnih  rečenjah.
čobi, žebi, da bi – "in order to"

AVTORI
Cxiril Slavjanski (cxiril@gmail.com)
Stranica 11/11