1.

Namenska, premijska i rentna štednja

Namenska štednja spada u najrasprostranjeniji vid štednje i ima svoju namenu.

Namenska štednja predstavlja oblik oročene štednje i otvorenu kreditnu liniju za
namensko trošenje depozitnih sredstava. Ona se pojavljuje u oblicima: dečije namenske
štednje(za obezbeđenje letovanja, kupovine), đačka namenska štednja(za plaćanje
školarine, kupovine udžbenika), studentska namenska štednja(za plaćanje fakulteta,
kupovinu udžbenika..), namenska štednja zaposlenih radnika(za kupovinu trajnih i
potrošnih dobara), penzionerska namenska štednja(za kupovinu ogreva, zimnice,
turistička putovanja), stambena namenska štednja, potrošačka namen. Š., proizvodna
namen.š.
U namenskoj štednji banka ima obavezu da otvori kreditnu liniju i prema trgovcu i prema
korisniku kredita. Korisnici namneskih depozita teže da obezbede bonus od strane
trgovaca. Kod namenske štednje plaća se i stimulativna kamatna stopa.
Premijska štednja predstavlja štednju u ratama , sa ciljem da se posle ugovorenog roka
prikupe određena sredstva koja bi se upotrebila u određene svrhe. Ona predstavlaj
oročenu štednju u vremenskom trajanju od 1 do 5 godina u kojoj korisnik ima obavezu da
u ugovorenom vremenskom roku mesečno polaže uloge koji ne mogu biti manji od
ugovorenih uloga. Ukoliko korisnik ne izvrši uplatu u jednom mesecu ugovor se ne
raskida nego se produžuje za taj jedan mesec. Korisniku se stavlja na raspolaganje da sam
odredi visinu novčanog iznosa koje želi da stavi na štednju i visinu mesečne uplate
obroka. Obračun kamat može se vršiti na 4 načina:
1. Osnovna kamata ( obračunava se na depozit premijske štednje, a visina zavisi od
dužine ulaganja mesečnih rata)
2. Zaštitna kamata ( obračunava se radi zaštite od inflacije i to u visini procentualnog
iznosa porasta cene na malo)
3. Premijska kamata ( obračunava se kao dodatna kamata na uloge oročene duže od 3
g)
4. Stimulativna kamata ( obračunava se kao dodatna kamata pod uslovom da su
mesečni ulozi veći od unapred utvrđenog iznosa)
Rentna štednja spada u oblik dugoročne štednje namenjene srednjoj generaciji štediša.
Ona često predstvalja štednju do punoletstva, štednju za školovanje, štednju za
penziju...Njen koncep počiva na jednokratnom ili višekratnom polaganju i oročavanju
depozita radi isplate rente pri čemu se rentni depozit namenski oročava i isplata se ne
veziju ni za kakvu namenu . Renta predstavlja novčani iznos koji obuhvata glavnicu i
obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim periodima.
Možemo razlikovati:
Višekratno polaganje rentnog depozita- štednja za rentu i uplata za rentu
Rentna štenja određuje vlasnika rentnog depozita i korisnika rente. Vlasnik jeste lice koji
ugovornim odnosom sa bankom zasniva rentni depozit a korisnik jeste lice koje se prema
nalogu vlasnika RD isplaćuje renta.
Postupak isplate rente teče po isteku perioda formiranja mize ( polaganje rentnog
depozita u dužem vremenskom periodu naziva se mize) i definisan je ugovorom između
vlasnika RD i banke. Najkraći vremenski rok isplate rente može da bude 48 meseci.
Sastavni deo svakog rentnog posla jeste ugovor sačinjen između vlasnika RD i banke i
svaki takav ugovor treba da sadrži sledeće elemente: period formiranja mize, broj obroka
rente, neziv korisnika rente, visina kamatne stope, obračun kamate, nečin isplate rente,
uslove razročavanja dela rentnog depozita, raskidanje ugovora.
Kamatna stopa se utvrđuje ugovorom i iznosi u domicilnim uslovima privređivanja
najmanje 10% na godišnjem nivou. Posao rentne štednje podrazumeva izdavanje: Rentne
kartice vlasnika rentnog depozita,rentne kartice korisnika rente .

2. Štedno- kreditni računi u funkciji školovanja, zlatni štedni račun i model

štednje za penzije, osiguranje života , troškove sahrane

Pojavom privatnih škola i fakulteta stvorila se potreba za definisanje novih vidova

štednje. Jedan od modela namenske štednje mogao bi ići u pravcu štedno kreditnog
računa srednjoškolaca i studenata starosti od 15 -25 godina. Namensku oročenu štednju
treba definisati u dinarskom obliku i početni ulozi mogu imati sledeće limite: za
srednjoškolce 50 evra, za studente 100 evra, za poslediplomce 600 evra i nosila bi kamatu
na nivou klasične oročene štednje , posmatrano na mesečnom nivou. Prelaskom sa nižeg
na viši stepen obrazovanja obaveza ulagača bi bila da izvrši razliku uplate između
postojećeg i novog početnog uloga. Na osnovu visine uplate i vremenskom roku
oročavanja uplata definiso bi se model odobravanja kredita..
Zlatni štedni račun predstavlja specifičan oblik nenovčane avista štednje iskazane u
gramima zlata. Po ovom modelu banke bi ponudile budućim štedišama na prodaju zlato a
tim da su klijenti u obavezi da otvore u banci štednu partiju po principu zlatnog štednog
računa i pri njegovom otvaranju klijent bi polagao obavezni ulog u iznosu jednog grama
zlata..
Otkup zlata od poslovne banke i njegovo polaganje ne individulnu partiju može se od
strane klijenta izvršiti na 2 načina:
- Putem efektivnih dinara i putem dinarske protuvrednosti prodatih konvertibilnih
sredstava banci. Banka je u obavezi da po položenom štednom ulogu obračuna
kamatu i to u visini važeće kamatne stope na devizne štedne uloge po viđenju. Klijent
iz banke može podići zlato samo onda kada je sldo na štednoj partiji dostigao težinu
najmanje prometne jedinice.
Model štednje za penzije građana ima za krajnji cilj da građanima obezbedi izvesniju i
sigurniju starost. Model polazi od stanovišta da štednju treba ponuditi građanima u
starostima od 19- 60 godina i on ze zasniva na principu dogovorene oročene štednje u
dinarima ili devizama. Minimalni rok oročavanja treba da iznosi 3 godine uz definisanje
minimalnog mesečnog obaveznog uloga i obaveza banke je da štediši stvai na
raspolaganej besplatnu finansijsku i konsalting uslugu.
Sticanjem prava štediše da raspolaže sredstvima banka je u obavezi da vlasniku
sredstava:
Izvrši isplatu sredstava u punom iznosu
Prenese sredstva na račun rentne štednje
Ponudi aranžmansko ulaganje sredstava
Ponudi plasiranje sredstava u neki oblik standardne štednje
U slučajevima smrti vlasnika računa ili dužem roku od 3 g zadržavanja sredstava na
računu banke račun se gasi i isplaćuje se štedni ulog naslednicima sa pripadajućom
kamatom.
Osiguranje života predstavlja kombinaciju štednje i osiguranja i oblik dugoročne
namenske štednje. Osiguranik vrši periodičnu uplatu u govorenog iznosa koju je
prihvatilo osiguravajuće društvo da će isplatiti ukoliko se dogodi osigurani slučaj.
Postoji više modela osiguranja života:
Tradisionalno ŽO LIFESTAR predstavlja kombinaciju osiguranja za slučaj smrti
osiguranikai za slučaj da osigurano lice doživi osigurani vremenski rok.
Inovativni oblik LIFEFUND-stavlja osiguranom licu na raspolaganje HOV koje su
predmet transakcija na najvažnijm finansijskim tržištima.
Model osiguranja rente LIFEPENSION namenjen je isključivo starijim osiguranicima
koji su zainteresovani za redovan i siguran doživotni prihod .
Štedno kreditni model za pokriće troškova sahrane se zasniva na namenski oročenoj
porodičnoj štednji i kreditiranju gde s obično jedan član porodice nominuje kao vlasnik
računa i 2 ovlašćena lica koja supsidijarno preuzimaju obavezu za redovnu mesečnu
uplatu i servisiranje kreditnih rata. Izborom visine pogrebne usluge uspostavlja se
namenski organizovana štednja na rok od 5 godina uz obavezu klijenta da uplaćuje
minimalni mesečni iznos od 1/60 –tine cene izabrane usluge. Banka je u obavezi da na
prikupljena sredstva obračunava kamatu kao na uloge oročene na godinu dana.

3. Savremeni bankarski aranžmani (overdraft, svip, now, nif aranžmani)

OVERDRAFT računi predstavljaju čekovni račun koji se može pretvoriti u kreditnu

liniju kod banke. Ugovorom između klijenta I banke definiše se mogućnost I način
pretvaranja transakcionog računa u kreditnu liniju. Tehnologija primene ovog oblika
računa se zasniva na činjenici da postoji mogućnost da klijent izvrši prekoračenje na
transakcionom računu do određenog iznosauz obračun uobičajene kamate . u takvim
slučajevima bnka vrši automatsko pokrivanje ugovorenog minusnog prekoračenja na
čekovnom računu. Banka veši direktno odobravanje kredita klijentu kada pristignu
čekovi od strane transaktora I to za iznos koji je iznad nivoa depozita klijenata kod banke.
SVIP aranžmani predstavljaju specijalne aranžmane između klijenata I banke. Klijenti u
dogovoru sa bankom određuju maksimalni I minimalni limit za svoj čekovni račun ili
transakcioni deposit. Ukoliko je saldo na čekovnom računu klijenta iznad gornjeg
ugovorenog limita banka je u obavezi da dnevne viškove novčanih sredstava plasir u
kamatonosne HOV a ukoliko je ispod tada banka automatski vrši transfer nedostajućih
sredstava sa računa HOV klijenta. SVIP aranžmani najčešće su povezani sa
aranžmanima rekupovine obveznica , pri čemu banke višak transakcionog novca koriste
za kupovinu kratkoročni državnih HOV.
NOW aranžmani predstavljau kombinaciju štednog I čekovnog računa , pri čemu se
stavra mogućnost da banka brže I efikasnije privuče slobodna finansijska sredstava I
nnjegova tehnologija se sprovodi tako da se omogućava plaćanje čekovnog računa.
NIF aranžmani predstavljau oblik finansijske saradnje između emitenta HOV I
specijalizovanih investicionih banaka. Oni se zaključuju na srednji vremenski rok .

4. Karakteristike trezora I rukovanja ključevima trezora

Reč trezor ima više značenja I podrazumeva kasu, blagajnu, posebno uređen proctor koji
služi za smeštaj određenih HOV, dragocenosti, gotovog novca… Svaki trezor treba da je
po svom tehničkom sklopu obezbeđen od požara, krađe I drugih malverzacij I u cilju
zaštite se propisuju postupanja I rukovanja vrednostimakoje se unose ili iznose iz trezora.
Prvi uslov je da trezor ima najmanje dve brave I dva različita ključa za zatvaranje. Drugi
uslov je da svakim ključem rukovodi posebno stručno lice I u prakzi trezorom rukovode
najmanje dva lica rukovaoca. Rukovaoce trezorom I njihove zamenike određuje
nadležni rukovodilac banke , čijem organizacionom delu pripada trezor. Trezor mogu
otvarati isključivo samo rukovaoci ključeva . dužnos rukovaoca trezora je da bude cello
vreme prisutan dok je trezor otvoren, nepisano pravilo je to da je trezor otvoren samo dok
se radi sa trezorskim vrednostima. Pored rukovaoca trezorom u trezoru mogu biti
prisutni I suključari a samo izuzetno druga lica , pod uslovom da u trezoru obavljaju
drugu službenu dužnost I uz prisustvo I nadzor suključara I iz tog razloga je neophodno
voditi posebnu evidenciju o ulasku u trezor lica koji nisu suključari. Evidencija se void u
posebnoj klnjizi koja se čuva u trezoru I ona sadrži sledeće podatke: datum ulaska u
trezor, ime I prezime lica koje je ulazilo u trezor, razlog ulaska u trezor, vreme ulaska u
trezor, potpis lica koje je ušlo u trezor, potpis odgovornog radnika trezora. Otvaranje I
zatvaranje trezora obavlja se preko 2 specijalne brave od kojih svaka treba da ima
poseban ključ. Trezorom rukovode dva službena lica koji se nzivaju suključari I svaki od
njih ima po jedan ključ. U trezoru jedno lice ne može rukovati sa svim ključevima, tkođe
ni bračni drugovi ili lica u bližem srotstvu ne mogu biti suključari a takođe blagajnik niti
brojač ne mogu biti rukovaoci sa ključem trezora.
S obzirom da šifra trezora predstavlja strogu poslovnu tajnu nedopustivo je suključari
šifru poveravaju nekom drugom van radnog vremena. Ukoliko jedan suključar napušta
trajno radon mesto određuje se drugi suključar koji treba da izvrši primopredaju ključeva
trezora. Primopredaja ključeva se vrši u prisustvu drugih suključara I službenih lica
određenih da prisustvuju primopredaji I ista se upisuju u specijalno propisani registar.
Primopredaja ključeva trezora obavezno se vrši u slučajevima :
Kada je jedan od suključara došao u posed ključa za koji nije zadužen ,Kada se
preuzimaju nove kase odnosno trezori,Kada jedan od suključara napušta posao u banci
Kada je izvršena prepravka ili zamena brave na trezoru.
Banka je dužna da posveti posebnu pažnju duplikatima ključeva od trezora . ukoliko
banka ima više filijala I poslovnih jedinica svaki duplikati se posebno pečate sa
odgovarajućom oznakom I predaju se na čuvanje određenoj drugoj filijali ili poslovnoj
jedinici banke. Svi ključevi bančinog trezora mogu biti deponovani u istom bančinom
sedištu ukoliko je ova aktivnost regulisana posebnim odobrenjem. Pravilno trezorsko
poslovanje podrazumeva da se u banci vode posebne evidencije o ključevima od trezora
I o licima koja sa njima rukuju.

5. Vrednost u trezoru
U trezoru su evidentirane najčešće sledeće vrednosti: ispravne novčanice u svežnjevima I
paketima, kovani novac u vrećama, zamenjene oštećene novčanice, oštećeni kovani
novac, plemeniti metali, strane valute u paketima I svežnjevima, kasete sa gotovinom iz
blagajne..Plemeniti metali se čuvaju u posebnim kasetama I polažu se u trezor. Ostale
vrednosti se odnose na taksene I poreske vrednosti , čekove u stranoj valuti , menice,
HOV, čekovne knjižice, štedne knjižice, trezorske knjige, šifre trezora, klešta za
plombiranej…Bez obzira na značaj vrednosti svi polozi u trezoru se knjiže preko
određenih računa . izuzetak su jedino trezorske knjige , šifre, klešta I knjige amanita
Kaseta gotovine se odlaže u trezoru da bi prema potrebi bila preneta iz trezora u blagajne
radi isplate klijentima banke. Sam akt unošenja I iznošenja naovca u trezor I iz trezora
ima svoj poseban protkol koji se void na posebno odštampanom obrazcu I to različito za
svaku vrstu vrednosti u trezoru. Protokoli treba das u numerisani sa rednim brojevima a
unošenje ili iznošenje vrednosti iz trezora se vrši trebovanejm . nalog se potpisuje od
strane ovlašćenog lica I vrednost koja se unosi ili iznosi iz trezora void se u trezorskoj
knjizi koja pokazuje stanje gotovine ili stanje ostalih vrednosti koje se nalaze u trezoru.
Vođenje trezorske knjige zasniva se na specijalnom sisitemu grupisanja vrednosti kao
npr: zbirni karton za dinarsku gotovinu , zbirni karton za novčanice…
Novčanice kao trezorske vrednosti se pakuju u pakete od po 100 komada koje se dalje
pakuju u svežnjeve od po 10 paketa koji se vezuju I plombiraju sa naznakom na omotu
svežnja ukupnog iznosa vrednosti novčanica.
Slanej I primanje trezorskih vrednosti se vrši: amanetnom poštom , preko kurira.
Ako se trezorska vrednost šalje preko amanetne pošte rukovaoc trezora izdaje nalog za
izdavanje određenih vrednosti iz trezora I nalog se izdaje u prisustvu suključara a
pakovanje vrednosti se obavlja komisijski pri čemu su članovi komisije suključari
trezora I njihov zadatak je da utvrde sadržinu amanita , provere ispravnost plombe.
Pakovanje vrednosti vrši se u posebnim bezšavnim vrećicama koje su ispravne I
proizvedene od posebnog materijala. Slanje I prijem vrednosti po kuririma se vrši kada su
u pitanju veći iznosi novčanica I tada kuriri pri prenosu novca imaju I orižanu pratnju .
Svaki radni zadatak ove prirode treba da se smatra strogo poverljivom I službenom
tajnom pa su stoga nalozi šifrirani . Nalog za prenos novčanica izdaje rukovodilac službe
sa evidentiranim pojedinostima . kurir je dužan da preuzme vrednost od rukovodioca
trezora da prisustvuje pakovanju vrednosti I da potvrdi prijem naloga za izdavanje
vrednosti iz trezora.
 6. Karakteristike depoa I poslovi redovnog depoa

Banke su uvele depo poslove kao sporednu aktivnost I na taj način ostvarivale deo
profita. Reč depo potiče od latinske reči DEPONO što znači odložiti , primiti na čuvanje.
Pri obavljanju depoa banke su garantovale da će se poverene stvari čuvati I sačuvati na
bezbedan način I da će na poziv njihovog vlasnika biti vraćene u nepromenjenom stanju.
Subject depo poslova su :
 Deponenti pravna ili fizička lica koja su spremna ostaviti vrednost na čuvanje.
 Depozitari koji obavljaju poslove depoa
 Primljene vrednosti koje se ostavljaju na čuvanje
Poslovi depoa mogu biti u obliku :redovnog depoa, specijalnog, depoa pod
starateljstvom, poslova izdavanja bančinih sefova.
Poslovi redovnog depoa obuhvataju sledeće depo vrednosti: HOV, dokumenta, štedne
knjižice , polise osiguranja …U depo se ne može primate efektivni strain novac , lako
zapaljivi predmeti.
U zavisnosti od načina raspolaganja poslovi redovnog depoa se mogu svrstati u 3 grupe
vrednosti:
- Grupa koja služi za obezbeđenje bančinog potraživanja
- Grupa koja se predaje banci na čuvanje
- Grupa koja se predaje banci na čuvanje I rukovanje
Način vođenja i čuvanja depoa može biti:
Otvoren oni se predaju u banke ne zapečaćeni . Oni su vrednosti koji se odnose na
obezbeđenje bančinog potraživanja na čuvanje I rukovanje.
Zatvoreni se predaju banci na čuvanje tako das u njihove vrednosti zapakovane I
zaključan u kasetu.
Odgovornost banke prema deponentu zavisi od toga da li on u banci ima u depou
otvorenu ili zatvorenu ostavu. Ako ima otvorenu stvar banka je odgovorna za ostave po
njihovoj stavrnoj vrednosti a ako je primila zatvorenu odgovorna je za omot ostave bez
obzira na unutrašnju vrednost depoa. Vrednost se može primiti u depo kod banke samo
na osnovu potpisanog ugovora o depou kojim se bliže regulišu odnosi I deponenta I
banke. U depo banke vrednost se predaje uz propratno pismo . ako se vrednost predaje u
obliku otvorenog depoa tada deponent predaje spisak u dva primerka , seriju I brojeve
HOV. Kada službenik banke utvrdi verodostojnost predatog spiska I predatih stvari u
depo spisak se overava u dva primerka. Ukoliko je deponovana vrednost stavljena u
kasetu ona treba da bude zaključana , uvezana kanapom I zapečaćena pečatom. Da bi
depo bio pregledan I u svakom momentu ažuran sve ostave se svrstavaju u 3 grupe:
U prvoj grupi su depoi po bančinim potraživanjima , u drugoj su depoi na čuvanje, u
trećoj su depoi na čuvanje I rukovanje. Vrednost u depou se može izdati od strane
službenika banke isključivo po pismenom nalogu deponenta I uz potvrdu koju je
deponent dobio od banke pri predaji vrednosti u depo. Dužnost banke je da otvorenu
ostavu primi na čuvanje I da se njom rukuje kao dobar domaćin. Ako banka propusti da
pravilno rukuje sa dostavom dužna je nadoknaditi prouzrokovanu štetu ostavljajuću
vrednost u depo.

7. Poslovi specijalnog depoa I izdavanje sefova u zakup

Specijalni depo predstavlja deponovane vrednosti koje se saglasno propisima državnih

organa I sudova, moraju predate centralnoj banci. Oni se mogu podeliti u II grupe:
deponovane vrednosti u obliku plemenitih metala I predmeta na bazi njih ; deponovane
vrednosti u obliku strane valute I čekova koji glase na stranu valutue I čekova koji glase
na stranu valutu. Plemeniti metali su zlato I platina I postupak njihovog deponovanja
zavisi od toga dali su deponovane vrednosti svojina države ili će biti njena svojina u
nekom narednom period. Ako je deponovana vrednost u svojini države tada banka
stavlja vrednost u depo na ime države a ukoliko nisu u svojini države banka ih stavlja u
depo na ime polagača ostave sve do donošenja izvršne presude.
Ako sudovi I drugi nadležni organi raspolažu sa stranom valutom I srebrom obavezni su
da ih polože u depo kod CB koja ima pravo da otvori depo , da otkupi stranu valutu I
čekove koji glase na stranu valutu. Lica koja su pod starateljstvom imaju obavezu da
deponuju određene vrednosti kod CB . dragocenosti
Kao vrednosti se predaju u zatvorenom omotu sa pečtom staratelja sa spiskom svih
dragocenosti a CB je dužna da izda potvrdu sa opisom ostave uz napomenu da je
spremna izdati deponovanu vrednost iz depoa uz prikazivanje pismenog naloga
nadležnog organa I bančine potvrde.
Pojam sef potiče od reči SAFE što znači siguran . sef predstavlja čelične pregrade u
posebnom čeličnom ormaru koji je ugrađen u posebno trezorsko odeljenje u cilju
izdavanja klijentima ili drugim strankama radi čuvanja vrednosti , predmeta I
dokumenata.Na spoljnjim vratima sefa obično postoje 2 brave sa različitim sistemima
otvaranja I zatvaranja. Ulaz u prostoriju gde su sefofi treba da je odvojen od ulaza u
trezor. Da bi se sef izdao neophodno je da zaineresovano lice podnese banci pismeni
zahtev sa odgovarajućim ličnim podacima lica koje će koristiit sef. Deponovane vrednosti
položene u sef čuvaju se sa dva ključa od kojih jedan poseduje zakupac sefa. Nulti ključ
otvara sve sefove a sef se ne može otvoriti samo sa nulti ključem . svaki sef nosi svoj
matični broj a banka je dužna da korisniku sefa garantuje tajnost .
Pri izdavanju sefa u banci se otvara poseban karton sa oznakom broja sefa I svih ostalih
podataka o korisniku sefa. Otvaranje sefa se evidentira tako da se u svakom momentu
može utvrditi ko je od krisnika koliko puta imao uvid u deponovane vrdnosti u sefu. Na
iznajmljeni sef korisnik plaća određenu naknadu bez obzira da li se sef koristi I da li su u
njemu drži mala ili velika deponovana vrednost.

8. Karakteristike I vrste devizno – valutnih polsova

Devizno – valutnim poslovima se bave banke koje ispunjavaju uslove predviđene

zakonom I drugim pozitivnim propisom a uslove koje treba da ispuni da bi se dobilo
ovlašćenje propisuje Ministarstvo finansija, dok ovlašćenja za vršenje platnog prometa I
kreditnih poslova sa inostranstvom odobrava CB. Sredstva na računima ovlašćenih
banaka u inostranstvu predstavljaju DEVIZNA OBRTNA SREDSTVA banke koja se
koriste za plaćanje u inostranstvu , za prodaju na deviznom tržištu I za plasmane u
inostranstvu.
CB propisuje obavezu poslovnoj banci, dužna je da drži minimalnu rezervu za održavanje
likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom a reserve se drže u devizama ili drugim
deviznim likvidnim plasmanima.
Ovlašćenja CB za obavljanje devizno-valutnih poslova odnose se na:
. kupovinu I prodaju efektivne strane valute od domaćih I stranih lica
.Kupovinu putničkih I bankarskih čekova koji glase na stranu valutu I dinare
. kupovinu kreditnih plasmana koja glase na stranu valutu , od domaćih I stranih lica
. preuzimanje otkupljenih stranih sredstava plaćanja od ovlašćenih menjača I trgovinskih
radnji
.vođenje deviznih računa građana
U širem smislu reči pod devizno-valutnim poslovima se podrazumeva iznošenje domaće I
strane valute preko granice. Strana sredstva plaćanja obuhvataju: efektivnu stranu valutu,
čekove, kreditna pisma, I druge instrumente međunarodnih plaćanja. Strana sredstva
plaćanja potiču iz različitih izvora pa je potrebno voditi evidenciju o prilivima sredstava
I njihovom poreklu. Kupoprodaja stranih sredstava plaćanja podrazumeva obračun na
propisanim obrazcima u propisanom broju primerka a CB je u obavezi da pri slanju
obrazaca uputi I objašnjenje za njihovo popunjavanje takođe ima I obavezu das vim
ovlašćenim bankama kao I ovlašćenim menjačima dostavi zbornik koji sadrži OPIS
STRANIH NOVČANICA I KOVANOG NOVCA I NJIHOVIH FALSIFIKATA, kako bi
se sprečila kupovina stranih novčanica koje su povučene iz opticaja .Pravo poslovne
banke u obavljanju D-V poslova , jested a pri svakoj kupoprodaji efektivnog stranog
sredstva plaćanja naplate proviziju od svojih klijenata ona takođe ima pravo da na svom
šalteru naplati posebnu stimulativnu proviziju a stopu ove provizije godišnje određuje
CB I iste se mora pridržavati polsovna banka. Postupak unošenja I iznošenja domaće I
strane valute zavisi od deviznog statusa lica koje to čini. Iznošenje I unošenje domaće
valute regulisano je posebnim propisima CB u određenom iznosu I u određenim
apoenima. Dužnost svakog lica pri prelasku granice jested a cariniku pokaže iznos
efektivnih dinara sa kojima raspolaže ukoliko su oni veći od dozvoljenog obaveza lica je
da ih stavi u poseban deposit koji može podići po povratku u zemlju. Kupovina I prodaja
efektivnih stranih valuta posebno se evidentira I obračunava na obrazcima koje je
propisala CB. Banka je u obavezi da nalog OBRAČUN BLAGAJNI ZA KUPOVINU ILI
PRODAJU EFEKTIVNIH STRANIH VALUTA sačini u određenom broju primeraka I
on treba da sadrži: ime, prezime I adresu podnosioca zahteva, vrstu efektivne strane
valute, apoene efektivne strane valute, ukupan iznos efektivne valute. Na deviznom
tržištu se mogu kupovati I prodavati australijski dolar, kanadski dolar, japanski jen,
norveška kruna,švajcarski franak, američki dolar, evro..
Otkup efektivne strane valute je moguće izvršiti pod uslovom: das u strane novčanice
ispravne I das u u opticaju, da se nalaze na važećoj kursnoj listi CB, da iznos I apoeni
ponuđenih novčanica ne prelaze dozvoljeni nivo po propisima I uputstvima CB. Pri
otkupu efektivne strane valute ovlašćena banka treba da void računa da li je podneta
novčanica za otkup u opticaju I da li postoji njen falsifikat a da bi se ovlašćenje banke u
potpunosti zaštiitle od mogućeg falsifikata u obavezi su da upišu broj I seriju novčanica
ime I prezime prodavca novčanica. Gotovina svih efektivnih stranih valuta u blagajni I
trezoru banke smatra se kasenom gotovinom u stranim novčanicama I kovanom novcu.

9. Karakteristike menjačkih poslova

Menjački poslovi obuhvataju poslove kupoprodaje: efektivnog stranog novca, putničkih
čekova, bankarskih čekova, kreditnih pisama. Pravo obavljanja menjačkih poslova stiče
se na osnovu posebnog ovlašćenja izdatog od CB aovlašćenje dobijaju poslovne banke I
neke druge organizacije pod posebno određenim uslovima. Pravo obavljanja menjačkih
poslova imaju: banke I štedionice, ugostiteljska preduzeća, pošte, trgovinska preduzeća
koja imaju ovlašćenje da u zemlji prodaju robu strancima za devize, organi državne
uprave. Ukoliko neka od ovih ustanova dobije ovlašćenje od CB ona stiče status
ovlašćenog menjača. Uslovi utvrđeni u ovlašćenju saglasni su propisima I posebnim
uputstvima koje izdaje CB a menjači mogu dobiti samo neka ovlašćenaj I obavljati deo
menjačkih poslova. (posleve za kupovinu efektivnog stranog novca, za kupovinu
putničkih I blagajničkih čekova…)
Da bi se kvalitetno obavil menjački poslovi neophodno je da menjači stvore sledeće
tehničke uslove:
Da menjač raspolaže sa odgovarajućim prostorom preko koga će se vršiti kupoprodaja
stranih sredstava plaćanja, da na vidnom mestu stavi natpis menjačnica, da fizičkom licu
izda potvrdu o izvršenom otkupu I prodaji, da sopstvenu kursnu listu istakne na vidno
mesto , da void dnevnik blagajne korišćenjem standardnog softvera, da NBC
svakodnevno elektronski dostavlja izveštaj o obavljenim menjačkim poslovima. Radnici
koji obavljaju menjačke poslove trebaju da imaju sertifikat NBS o završenoj obuci za
obavljanje menjačkih poslova korišćenjem softverske aplikacije z ate poslove. Uslovi za
dobro I efikasno obavljanje menjačkih poslova polazi od toga da menjač u svakom
momentu raspolaže sa dovoljnim iznosom dinarskih sredstva. Menjač može dobiti
saglasnost od CB da ima dnevno na raspolaganju jedan određeni iznos inostranih
novčanica u cilju efikasnog obavljanja menjačkog posla. Ovlašćeni menjač svaki dan
dobija kursnu listu od poslovne banke odnosno CB po kojoj vrši zamenu a za obavljene
usluge menjaču pripada redovna I stimulativna provizija I njegova obaveza je da
evidenciju menjačkih poslova obavlja na obrazcima propisanim od strane CB. Ovlašćeni
menjač obavlja menajčke poslove u svoje ime a za račun banke sa kojom ima sklopšljen
ugovor o menjačkim polsovima. Oni su dužni da predaju otkupljena strana sredstava
plaćanja poslovnoj banci sa kojiom imajusklopšljen ugoovr o menjačkim poslovima .
Oaveza ovlašćenog menjača je da: sortira novčanice po vrstama a u okviru valuta po
apoenima, da na travelers čekovima stavi svoj pečat I da se potpiše na poleđini čeka, da
na poleđini bankarskog čeka stavi svoj pečat i datum kupovine valute, da banci preda
dinarski iznos primljen od stranih turista. Menjači su dužni da banci prilikom predaje
vrednosti dostave I dokumentaciju koja se sastoji od odgovarajućih listova rekapitulacije
kupovine I obračuna kupovine kao I listu rekapitulacije prodaje I obračuna prodaje. Po
prijemu stranih sredstava banka vrši proveru da li se sredstva plaćanja slažu po vrstama I
valutama sa listom rekapitulacije kupovine I prodaje valuta. Banka je dužna saglasno
uputstvu I potpisanim ugovorom sa CB da strana sredstva plaćanja preda CB, da se
razduži za avans. Za obavljanje kupoprodajnih transakcija banci pripada redovna
provizija koja se naplaćuje od CB.

10. Gotovina u blagajni

Poslovanje blagajne predstavlja stvaranje uslova za pravilan rad I rad bez smetnje sa
klijentima banke. Blagajna treba da je tehnički obezbeđena I zaštićena od eventualnih
provala I napada a zaštita se postiže preko građevinskih rešenja pri izgradnji poslovnog
prostora nemanjenog za rad sa vrednostima I klijentima banke.
Gotovina u blagajni podrazumeva kasenu gotovinu u dinarima koja služi za tekuće
potrebe blagajničkog polsovanja I neposredno snabdevanje klijenata bankegotovim
novcem. Blagajne treba das u odvojene od odtalih radnih prostorija I prostora koji je
namenjen klijentima banke I to sa posebnim šalterskim boksom. Blagajnik treba da se
pridržava pravila da u toku radnog vremena ne napušta blagajnu osim u opravdanim
slučajevima. Karakteristika svakog blagajničkog poslovanja jested a se priznaju samo
reklamacije koji se utvrde na blagajničkom mestu I blagajnik je dužan o mogućim
reklamacijama upozori klijente prilikom isplate gotovine. Da bi se potencijalne greške
smanjile na minimum blagajnik je dužan da pri isplati gotovine pred strankama skine
plombe sa originalnih svežnjeva novčanica I da se tako zajedno sa strankom uveri u iznos
gotovine.
Vrste blagajna : blagajne preko kojih se vrše sve isplate I uplate; b. specijalizovane za
uplate; specijalizovane za isplate; devizne; b.za otkup plemenitih metala; za razmenu
novca; ručne blagajne, brojački sto.
Mešovite blagajne obavljaju uplate I ispšlate I razmenu novca sa ili bez učešća
likvidatora uz korišćenje odgovarajućih mehaničkih sredstava. Blaganik najčešće obavlja
sledeće poslove: vrši uplate I isplate po dinarskoj I deviznoj štednji , tekućim računima
uz likvidiranje uplata I isplata po istim osnovama, sastavlja dnevni zaključak blagajne,
vrši prijem I predaju novčanih sredstava u trezor…
Blagajnički sto predstavlja posebnu vrstu mešovite blagajne koja preuzima dotacije, višak
novca od odtlih poslovnih jedinica I veće uplate od klijenata banke.
Specijalizovane blagajne u banci mogu obavljati samo one poslove za koje su I
namenjene od strane menadžmenta banke. Ručne blagajne najčešće služuje za isplate
tekućeg karaktera , interno poslovnog karaktera, isplate sitnih nabavki…
Radon vreme blagajne je strgo određeno bez obzira na njenu vrstu I završava se ranije
nego radon vreme banke kako bi blagajnik imao dovoljno vremena da sastavi
specifikaciju dnevnog blagajničkog poslovanja. Blagajna počinje sa radom I nešto kasnije
kako bi se blagajna mogla propremiti za nesmetan rad sa klijentima banke.
Za svaku vrstu blagajne je utvrđen maksimum gotovine I napočetkuradnog dana kaseta
se preuzima od strane blagajnika , snabdeva se sa novom gotovinom I postojećim seldom
gotovine koji je preodtao u kaseti od predhodnog radnog dana. Ukoliko na kraju radnog
dana stanje blagajne bude veće od dozvoljenog blagajničkog maksimuma, višak gotovine
se predaje u trezor . pravilo preuzimanja novca iz trezora vrši se tako što blagajnik
trezoru predaje protocol kao potvrdu o prijemu celokupnog pribavljenog novca I drugih
vrednosti I na protokolu se upisuje primljeni saldo od prethodnog dana kao I iznos nove
dotacije . blagajnik ima obavezu da čuva kopiju protokola do kraja radnog dana.
Isplata u toku dana može se vršiti onim novcem koji predstavlja saldo od prethodnog
dana I primljenim novcem na početku radnog dana od dotacije iz trezora a samo u
izuzetnim slučajevima se za isplatu može koristiri primljeni novac tog dana od stranaka
ukoliko se isplate u toku dana ne mogu izvršiti na drugi način. Pre nego što se pristupi
bilo kakvoj isplati novčanih iznosa , blagajnik je dužan proveriti da li je dokument
likvidiran odnosno da li je prošao prethodnu kontrolu. Likvodacija dokumenta
podrazumeva proveru: da li je dokument sproveden kroz šalterski terminal, da li je na
njemu jasno ispisan iznos sa brojem I slovima, da li jed. Sproveden kroz štednu knjižicu,
da li je dokument isplaćen platnom karticom…pored toga blagajnik je dužan da na
isplatni dokument stavi pečat oznaku da je isplaćeno I svoj potpis. Pa tek onda izdvaja
odgovarajuću sumu novca za isplatu I blagajnik je dužan da pre isplate novca proveri
identifikaciju stranke I tek onda izvrši isplatu. Blagajnik je dužan da prima dokumenta za
uplatu na način kao I za ispaltu. Ako su u pitanju veći iznosi novčanica I kovanog novca
blagajnik ima pravo da zahteva od klijenta da klasifikuje novčanice po apoenima .
zadatak blagajnika je I da u toku vremena odvaja pohabane novčanice od ispravnih I da
vrši pakovanje I jednih I drugih u karike I zavijutke na koje stavlja pečat datum I svoj
potpis. Prebrojane novčanice se izdvajaju u pakete I pripremaju za vezivanje u
svežnjeve. Da bi se mogli vizuelno raspoznati paketi sa pohabanim novčanicama od
paketa sa ispravnim na njih se stavljaju karike različite boje I veličine.
Blagajna se obračunava na kraju radnog dana tako da se sav novac koji se zatekao u
blagajni popisuje I sastavlja se obračun blagajne u 2 primerka. Blagajnik elektronskim
putem izdvoji listu DNEVNI PROMET BLAGAJNE koja sadrži sledeće elemente- ime I
prezime blagajnika, broj blagajne, oznaku valute, datum I vreme obavljanja transakcije,
broj naloga, vrstu prometa, iznos uplate ispalate , stanje blagajne…
Zatečen novac razdvaja se u dva dela: za novac određen za blagajnički maksimum I višak
novca iznad blagajničkog maksimuma koji se predaje u trezor banke. Nakon završetka
popisa blagajnik je u obavezi da pozove kontrolora radi utvrđivanja računskog stanja
blagajne.
Razlika između ukupnog dnevnog ulaza I ukupnog dnevnog izlaza novca predstavlja
saldo gotovine za blagajnu za naredni dan. Obaveza kontrolora kod novca namenjenog
trezoru jeste da proveri stanje po urađenom popisu od strane blagajnika, da proveri karike
svakog paketa, da proveri da li je stavljena oznaka banke, da li je stavljen dan pakovanja I
potpis dvojice brojača zatim je kontrolor dužan da odabere određeni broj paketa I
detaljnim brojanjem utvrdi da li u svakom od njih ima po 100komada novčanica.
U blagajni se uglavnom koriste obrazci koji se štampaju u dve boje za uplatu u crnoj I za
isplatu u crvenoj boji, takođe je nedopustivo da se vrše ispravke ili brisanej po
dokumentima. Ako je potrebno izvršiti ispravku tada se na dokumentu naznači ispravio
uz datum I potpis.
 11. Pohabane I oštećene novčanice I oštećeni kovani novac
Pod pohbanim novčanicama se podrazumevaju novčanice koje su u velikoj meri
istrošene, istanjene, zalepljene,zamrljane, zamašćene I sl. To su dotrajale novčanice koje
po izgledu nisu za upotrebu. Kovani novac se smatra oštećenim ukoliko nije upotrebljiv
za opticaj a banke su dužne poštujući pravila CB da sve pohabane I oštećene novčanice
izdvoje iz opticaja I da postupe po uputstvima CB . banke su dužne da takav novac
amanentnom pošiljkom proslede ka trezoru CB I oštećene novčanice se prilikom zamene
svrstavaju u sledeće grupe:
- Oštećene novčanice koje se mogu zameniti u punoj vrednosti nominalnog iznosa uz
naplatu fabrikacionih troškova
- ----------II---------------------- bez prava naplate fabrikacionih troškova
- Oštećene novčanice koje se ne mogu zameniti zbog velikog stepena oštećenja
Stepen oštećenja se utvrđuje preko instrumenta izrađenog od providnog materijala ,
podeljenog na 100 jednakih pravougaonika koji su podešeni prema svakom apoenu I
izdanju novčanice. Svaki pravougaonik odgovara jednakom procentu oštećene novčanice
I ako je novčanica oštećena 6% ona se zamenjuje ali bez naknade fabrikacionih troškova,
ako je oštećena do 40% zamenjuje se uz naknadu fabrikacionih troškova a ako je
oštećena više od 40% ona se ne zamenjuje I za nju se ne obezbđuje naknada. Ukoliko su
u pitanju novčanice koje se zamenjuju uz naplatu fabrikacionih troškova na novčanicama
se stavlja pečat poništeno a podnosiocu novčanica se isplaćuje nominalna vrednost uz
odbitak fabrikacionih troškova. Oštećeni kovani novac zamenjuje se uz naplatu
fabrikacionih troškova a oštećeni kovani novac u manjim apoenima ne može se zameniti.
Makulaturne novčanice I kovani novac obuhvataju sredstva plaćanja koja su izrađena sa
greškom. Da bi se makularni novac mogao podneti na zamenu neophodno je pored
primerka takvog novca priložiti kariku I katron iz originalnog sveđnja.

12. Blagajnički manjkovi I viškovi

Blagajnički manjkovi I viškovi obuhvataju manjkove I viškove: gotovog novca,

plemenitih I drugih metala , taksenih vrednosti, poreskih I drugih vrednosti.
Blagajnički manjkovi se najčešće javljaju u blagajni u trezoru kod primljenih dotacija ,
kod prodaje novca. Manjaak u blagajni se može pojaviti kod otvaranja originalnih
svežnjeva , kod utvrđivanja efektivnog stanja blagajne od strane blagajnika, kod kontrole
blagajne od strane kontrolora kod redovne I vanredne revizije…
Ukoliko se pojavi manjak u blagajni, blagajnikova I brojačeva dužnost je da istog dana
kada je manjak utvrđen podnesu izveštaj o utvrđenom manjku. Manjak u trezoru se može
utvrditi ukoliko suključar na kraju radnog dana proverava efektivno stanje trezora I
povremeno od strane određene komisije ili revizorskog organa.
Svaki izveštaj o manjku bilo blagajne bilo trezora treba da sadrži sledeće podatke: iznos
manjka, gde je nastao manjak, kako je konstatovan manjak.
Manjak u vrednosnoj pošiljci se može se utvrditi u sedištu primaoca pošiljke I to u
prisustvu odrešenih službenih lica asedište primaoca špošiljke je dužno da obavesti
sedište pošiljalaca pošiljke. U izveštaju se navodi broj knjigovodstvenog naloga po
kojem je primljena pošiljka , iznos manjka, u kakvom je stanju primljena pošiljka, datum
sačinjavanja zapisnika…
Banka je dužna utvrditi odgovornost za manjak I to u svakom nastalom pojedinačnom
slučaju. Ako je manjak nastao krivicom službenog lica on se treba nadoknaditi sa njegove
strane. Po prispeću izveštaja o nastalom manjku nadležni rukovodioci su dužni da odrede
posebnu komisiju sa zadatkom da bliže utvrde visinu manjka I uslove pod kojima je
prouzrokovan manjak.
Postupak utvrđivanja blagajničkih viškova je identičan sa postupkom utvrđivanja manjka
ali kod njega se ne izriče odgovornost službenog lica I stoga nema ni potrebe za njegovim
saslčušanjem. Ali obaveza lica koje ustanovi višak je da to I prijavi I kako bi se
blagovremeno donelo rešenje o upotrebi tog viška.

13. Istorijski razvoj platnih kartica

Prve platne kartice pojavile su se u americi 1894.g kao instrumenti bezgotovinskog
platnog prometa a prve platne kartice je emitovao hotel Kredit leter Kompanija. Ozbiljan
razvoj emotovanja platnih kartica započeo je 1914.g kada je američka telegrafska
kompanija emitovala svojim privilegovanim korisnicima kartive za odloženo plaćanje
računa. Kompanije su izdavale kartice svojim kupcima ili korisnicima usluga sa ciljem da
se koriste u prodajnim objektima emitenata kartica I na ovaj način su emitenti prodavali
svoju robu I ostvarivali uvećani profit a kartice su kupcima robe obezbeđivale pogodnosti
u obliku popusta uceni , odloženo plaćanje I emitenti kartice sun a taj način zadržavali
kupce I obezbeđivali kontinuirani promet roba I usluga.
Prvi ozbiljniji system platnih kartica pojavljuje se 1949.g koji je osnovala specijalizovana
institucija pod nazivom DAJNERS KLUB I za ovu platnu karticu je karakteristično da se
između korisnika I emitenta kartice prvi put pojavljuje posrednička organizacija koja je
od vlasnika kartica naplaćivala godišnju proviziju , račune zaduživala dok je proizvode I
usluge kompanija plaćala promptno (odmah).
Ideja o emitovanju platnih kartica I uključivanju posrednika u njenu realizaciju usledila je
1949 godine od starne Blumingdejla, Maknamera I Šnajdera 3 prijatelja.
Nakon pojavljivanja platne kartice DINERS CLUB 1958 pojavljuje se system platnih
kartica turističkog koncerna AMERICAN EXPRESSCOMPANY. Platna kartica je bila
internacionalnog karaktera I nosila je naziv AMERICAN EXPRESS. 1959 g BANC OF
AMERICA IZ Kalifornije osnovala je system platnih kartica pod nazivom BANK
AMERICARD . širenjem bankarskog sistema na Evropsko finansijsko tržište priključuje
se program BERCLAYS bank iz londona pa se prvobitni naziv platne kartice gubi. 1977
se ona naziva VIZA karticom a pojavljuju se I nove kartice MASTER CARD,
EUROCARD…
Prve domicilne platne kartice se pojavljuju krajem 60-tih godina prošlog veka I bile su
uglavnom internacionalnog karaktera I bile su najzastupljenije EUROCARD, VISA,
AMERICAN EXPRES…
Početkom 1996 jedan broj domicilnih banaka pokreće inicijativu da se emituje bankarska
olatna kartica pod nazivom YUBA radi smanjenja gotovog novca u opticaju , bržeg obrta
sredstava, brže naplate poreza… I ona je bila domaća debitna kartica koja se izdavala
građanima koji su imali tekuće račune u bankama emitentima ovih kartica. Prelaskom
platnog prometa u banke razvija se bezgotovinski platni promet pa NBS oaniva
NACIONALNI CENTAR ZA PLATNE KARTICE, NACIONALNI SAVTE ZA
PLATNE KARTICE I ubrzo se emituje DINACARD. Ovu karticu mogu koristiti samo
klijenti koji imaju otvoren tekući račun u bankama koje su prihvatile program ove platne
kartice.