P. 1
Tajna Agnes Foster

Tajna Agnes Foster

|Views: 633|Likes:
Published by Nenad Zivkovic

More info:

Published by: Nenad Zivkovic on Oct 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/27/2013

pdf

text

original

Emili Šort

Tajna Agnes Foster
Agnes Foster je stajala na prozoru uredne trpezarije. Bila je fo lepa žena, od svojih četrdesetak godina. Preko pravih leja sa cvećem u vrtu gledala je prema fabrici Horasa EnderbijaV Bilo je vreme ručku. Pre nekoliko minuta fabričke sirene su najavile podnevnu pauzu, i sada je reka Ijudi žurila duž plota koji je ulicu odvajao od dvorišta Enderbijevekuće. "" U toj kući je stanowao vlasnik fabrike, Hors Enderbi sa svojom sestrom, udovlK»aJges Foter i' njenim sinom Džoražom. Horas Enderbi je bio neždKiaj, Imao je trideset osamgodinaigQ sada, kako su njegcm prijatgiji uzS smešak govorili, nije našao đpvolj

no vremena da sebi potraži životnu saputnicu. To je donekle biio i istina. Deset godina ranije Horas je preuzeo fabriku od svoga oca. Uto vreme bila je to samo prizemna radionica u Tčpjoj~5ji na stolarskim tezgama pravili neufcusne komade jeftinog nameštaja. A)li Horas Enderbi je bio predtizfmljiv vešt i uporan. Fsferiku je vodio mnogo bolje od svog bolesnog i već obeshrabre nog ocajia,sjaiyegovi napori uro dili {rfodom. Pet go3isa posle oče ve smrti na istom rriesm je podig giuta nova fabrička hala, a godinu 'dana kasnije, malu kućjcu u blizini, zamenila je novajblistava i udobna stambena zgjada. Umesto četrdesegu prostranoj hali sada je radilo preko četiri stotine radnika, dok je u birou sedelo nekoliko vrsnih crtača koji su davali nacrte za lep i savremen nameštaj. Naravno, uz tolike obaveze, Horasu Enderbiju je ostajalo malo vremena za žensko društvo. Pošto mu je sestra vodila domaćinstvo kako se samo poželeti može, sve do sada nije ni osećao potrebe za ženskom rukom u kući. Sa svoje strane Agnes se trudila da mu ispuni sve želje. Za to je, svakakp, imala svoje razloge. Agnes je bila siromašna. Ono malo što je nasledila bilo je već utrošeno do iznenadne smrti njenog muža koji, kao državni službenik, nije zaradio veliku penziju. Da je brat nije primio kod sebe, teško da bi s tim novcem sastavljala kraj s krajem. A sada se već navikla na udoban život i nimalo nije želela da brat dovede u kuću neku mladu ženu. Agnes je imala još jedan krupan razlog: svog sina je volela bezgranično, pa je htela da on ostane jedini ujakov naslednik. Prema tome, Horas je morao biti potpuno zadovoljan, kako mu ne bi palo na pamet da se ikada oženi. Sve do skoro njen brat se ponašao tako da se nije ni najmanje brinula. Ako bi nekada i pomenup neku mladu damu, Agnes bi požurila da mu o njoj ispriča sve i svašta, tako da bi on brzo zaboravljao takva poznanstva. Međutim, od pre nekoliko meseci to jest od trenutka kada se u fabrici kao dizajner zaposlila nova mlada devojka, Agnes je strepela. Cinilo joj se da Horas toj dami posvećuje previše pažnje. U početku sve to nije izgledalo nimalo opasno. Pošto sam nije imao dara za crtanje, Horas je često samo nabacivao svoje zamisli na hartiju, a njegovi crtači bi ih posle razrađivali po njegovim uputstvima. Ali, otkako je ta Nora Makferson počela da radi u birou, Horas Enderbi se sve češće zadržavao baš tamo, donoseći joj svoje nove skice. Izgleda da gk je ona najbolje shvatala i najlakše razumevala njegove skice. I uvek je nalazila najbo lje rešenje. Horas se tome radovao, jer je za njega to bilo veliko olakšanje i ušteda u vremenu. Ponekad ju je pozivao čak i svojoj kući. Devojka se pojavljivala uvek u određeno vreme, kao da dolazi na posao. Sedala je za sto ozbiljnog lica, pogledala njegove skice, a onda ih pretvarala u nacrt za neki lep komad nameštaja. I nisu pričali ni o čemu drugom osim o poslu. Čim bi završila posao Nora Makferson bi odlazila, ljubazno se pozdravivši. I pored toga, Agnes Foster je osećala nemir, i nimalo joj se nije dopadalo što se to dvoje tako lepo slažu, pa makar samo u poslu... I ovog trenutka Agnes je svojinv oštrim pogledom u gomili radnika tražila Noru Makferson. Čim je čula sirenu, otrčala je do prozora i , zagledala se u pravcu fabričke kapije. Na njenom lepom čelu iznenada se pojavila duboka bora. Iz fabrike je izašao i njen brat, a kraj njega je koračala jedna vitka devojka. Na sebi je imala svetlosivu suknju i belu bluzu sa crnim paspulom na okovratniku, uz sve to lepo je pristajao okrugli slamni šeširić sa crnim vrpcama. Agnes nije skidala pogled sa tog para. »Kako samo hladnokrvno korača kraj svog poslodavca! Kao pored sebi jednakog!« Devojka je gledala pravo pred sebe i pažljivo slušala nešto što joj je Horas vatreno objašnjavao. Agnesini prsti su nervozno bubnjali po prozorskoj dasci. Horas nije zastao na kapiji svoje kuće, već je sa devojkom produžio do ugla ulice. Tek tada, ljubazno skinuvši šešir, pozdravio se sa njom i krenuo nazad. nevno lupivši nogom, Agnes se odmakla od prozora i prišla već postavljenom stolu. Još jednom je ispitivački pogledala sto, a zatim sa uzdahom pošla u predsoblje da dočeka brata. Cim je čula njegove korake na vratima, potrudila se da licu da vedriji izraz. Dobar dan, Agnes! Nisam valjda zakasnio? Ili ni Džordž još nije stigao? Džordž nije još došao, Horase. Znači, ovoga puta neću ja izvu

ći grdnju nasmejao se Horas. I Agnes se smejala idući za njim. Ne bfini, Horase. Niko te neće grditi u tvojoj kući. Uostalom, pošto si neženja, možeš da dolaziš kući kad god hoćeš. Da imaš ženu, bogami, ne bi smeo ovako da se ponašaš. Horas je dobro znao zbog čega mu Agnes tako često priča o manama bračnog života. Ipak, to mu nije smetalo da je iskreno voli. A još više je voleo svog sestrića, jednog živahnog i pametnog dečaka kojeg je pazio kao rođeno dete. Svaki njegov pokret ispunjavao je Horasa radošću. Dečakove nestašluke primao je sa osmehom i brzo opraštao, ne dozvoljavajući da išta pokvari njihov drugarski odnos. Agnes je želela, naravno, da se i Džordž zaposli u fabrici svoga ujaka. Ja znam da ujkaHoras to od tebe očekuje, Džordže često je gov'orila. A da je svog sina u mislima videla kao jednog od najvažnijih poslovnih Ijudi u fabrici, to nije odavala nikome, a naročito Džordžu koji za takve želje i snove, svakako, ne bi imao nimalo razumevanja. Dečaka su, međutim, od poslovnih razgovora daleko više privlačile same mašine, što je jednog dana i otkrio ujaku. Bilo je to za vreme onih pola časa koje je Horas posle ručka provodio u svojoj sobi, čitajući na sofi. Nije, uostalom, bilo prvi put da se Džordž u to vfeme pojavi sa svojim sitnim želja molbama. Obično se dugo. nbesciljno vtteo po sobi dok se Horas smeškao r sebi, vrlo dobro znajući šta poslt toga sigdi. Tako ie biio i toga dana. Horai |e konačno spustio novine i pogle dao sest Hajde, ciečko. palii Šta je u pitanju ovoga puta? Džordž je odmah zastao i zagledao se u ujaka svojim iskrenim pogledoip Da li je tačno da ti žeiiš da ja. postanem txgovac, ujače? A ko ti je rekao da ja to želim? Mama, ko bi drugi. Ona h da ja radim kod tebe u fabricl. Horas se nasmešio. Meni se čini da se tebi la kleja ne dopada, a? Dećak se nije predavao. Ja sam prvi postavio pitanje, pa prvo ti meni odgovori! Horas se sad'a vec glasno smejao, U redu, ali na'jpre sedi negde! Ako nastaviš da mi šetkaš okolo, zavrteće mi se u glavi. Tako' A sada, evo mog odgovora: postani obućar, krojač ili rukavičar što se mene tiče možeš postati šta god hoćešali pod uslovom da taj posao zaista voliš! Svoj poziv raoraš izabrati tako da uživaš u radu i da ti on nikada ne bude težak. A ja bih želeo da pravim maši ne, da budera inženjer' Nedavnc sam razgledao jednu lokomotivu na železntčkoj stanici. Ah, ujače, kaki. svi oni d drugim Tako sam «se oduševio da nisafn mogao da Rkinem pogleda sa loko bib ća na] oš lepšc i joi bolje! Hoi nežeoim pogledc Pi tazumem, dečko moj. 1 nemaš ništa protiv toga1 Dečak je zadržao dah očekt. odgovor, ® — Ne, zalto bih imao? Džordž je bućno lzdahnuo vaz duh iz pluća, ali je oduševljenja brzo nestaio sa lica. Samo, šta ii će mama reći? upitao je zamišljeno. Horasje ustao. i poiožio mu ruku na rame. Ne misli sada o tome, Džordže! Ako bude potrebno, sa maniom ću ja razgovarati, Znaš i sam da prvo moraš da završiš koledž! Pre toga nema smisia da razgovaramo o tome. Od toga dana ujak i sestrić su se još bolje razumevali i siagali. A Agnes se tome radovala ne znajući kakva joj se mala muška zavera sprema iza leđa. . Tek štosu Horas i njegova sestra ušli u cmevnu sobu, stigao je i Džordž. Njegovo lepo, preplanulo iice zasjs sreće pri pogledu

na to dvoje ljudi koje je voleo, Nekoliko rainuta kasnije sve troje su ' trpezariji. Imam jednu novost za va progovorio je Horas. Za četrnaest dana biće tačno đeset godina otkako sam preuzeo fabriku. Tog dana priredićemo rnalu svečanost za radnike.. Računam na tvoju pomoć, Agnes. Ti, uostalom imaš smisla za takve stvari. Maravno, možeš računati na mene, Horase nasmešila se Agnes. Samo mi reci kako zamišljaš tu proslavu, a ja ću se pobrinuti za sve ostalo. Ti si zaista žena i po, Agnes, pravi biser! Vidiš, ja sarn to ovako zamislio: zakupićemo baštu nekog većeg restorana u gradu i napraviti pravi vašar, sa strelištem, vrteškom i drugim igrama. Okolo ćerno služiti kafu i kolače na velikirn poslužavnicima. Predveče ćemo servirati svečani obed, a zatim će početi igranka. I nemoj mnogo štedeti, Agnes. Ove godine sam imao mnogo uspeha u poslu i mogu tako nešto da priredim. Igre se moraju udesiti tako da svaki učesnik ponese kući neku lepu uspomenu sa svečanosti. U tome ti i Džordž može malo pomoći. Za to vreme dame iz biroa će preuzeti brigu o deci već sam razgovarao sa mis Makferson. Ona mi se ćini i najspretnijom među njima. Agnes je uspela da prikrije ljutnju što je Horas prvo razgovarao sa Norom, pa tekonda sa njom. Džordžove oči su sijale od odujevljenja. Mama, onda mi daj neki posao adim, sa mis Makferson ponudio se Džordž. Ona je mnogo dobra. I lepa je kao siika! Gle, gie! nasmejao sc Horas. Ti već i takve stvari zapažaš! Agnes je drhtala od potiskivanog gneva. Džordže, ne go išta. Uostalom, mis Makfe je naroćito lepa žena. Ali, mama, zašto da ne govorim o njoj? UjkaHorase, reci, zat nije lepa sa onim njenim velikim, patnetnim očirna i savršenom kosom? Ali Džordže! besao je uzviknula Agnes. Horas joj se sme k Znaš, Agnes, mi muškarci gledarno žene malo drukčije. Moram reći da nisam obraćao mnogo pažnje na lepotu mis Makferson, ali moraću da se popravim u tom pogledu. Agnes se nije dopadao pravac kojim je razgovor krenuo, ali se svim silama upinjala da to ne pokaže. Na takve devojke ne valja obraćati mnogo panje rekla je inače odmah postanu nametljive. Što se toga tiče, rms Makferson se ne mora bojati. Puna je takta i iz dobre je porodice. 1 majka joj je jedna fina i tiha žena. Ti poznaješ njenu majku? Agnesin preplašeni glas izazvao je smešak na njegovim usnama. Kako da ne. Bila je sa kćerkotn kada sam je prirnio na posao. Agn To nij • baš uobičajeno. Nije Međutim, one su tad van •• ada, paje gospođa ila iku cja ? stan ni iju zajeds to je sve što znam o [adoj dami. Ako ti želiš da doznaš to više, moraćeš da se obratiš om drugom. Ali Agnes je samo odmabnula om. Kao da me to mnogo zanima! Nego, bolje mi reci kada misliš da počne ta svečanost i koji bi restoran bio najpogodniji za to. Tako je razgovor o mis Makferson završen. Ali, kada se istog popodneva našao u birou kraj rnis Makferson, Horasu je razgovor ponovo pao na pamet. Po prvi put Noru je gledao kao ženu, odmah zapazivši da mu sestrić nije nimalo preterao kada je rekao: »lepa kao slika«. Da, shvatio je da se razlikuje od ostalih žena u fabrici, da ima izvanredno lep osmeh dopadali su mu se njeni hitri i gipki pokreti i zaista lepe oči i kosa. I sam se iznenadio kada je shvatio koliko mu je prijatno dok je posmatra.

Mora da je i Nora osetila njegov pogled, jer je iznenada postala nervozna. U Horasovim očima primetila je izraz kakav još nije poznavala Nastavila je da crta, ali ruke su joj izgubile sigurnost a lako rume biif toj je na. obrazi Noraje povukla još nekoliko poteza drhtavom i nesigurnom ruzavrtela glavbm i zatim podigla glavu ii nešto posebno za ' upitala je Hoias nije odgovorio. Đubokim ispitivačkim pogiedom potražio je njcne oči tako da je de vojka malo zadrhtala. Ne, ništa naroćito odgovorio je mirnim glasom i laganim korakoin se vratio u svoju kancelariju, Ali od tog časa u njihovom odnosu nešto se promenilo. Nestalo je one divne neusiljenosti. Osećanja koja su obuzela Horasa bila su za njega tako nova da je prošlo dosta vremena pre nego što Ih je shvatio. Nikada ga neka devojka nije toliko uzbudila. To novo osećanje 'nije mogao da potisne. Dozvolio je svojoj rhašti da se razmahne. Tog tako vrednog čoveka rad toga dana više nije privlačio. Nepokretno je sedeo u stolici i gledao pred sebe. Sam sebi se čudio. Istina, Nora Makferson mu se oduvek dopadala, ali još nijednom nije osetio taj nemir ispunjen čežnjom. Da li je zaista na putu da se ozbiljno zaljubi u tu devojku? Skočio je na noge i počeo nervozno da šeta. Gluposti! tiho je rekao i prišao prozoru. Druga smena je imala pauzu. Ljudi su izašli pred halu, šetkali im arapka !o razgovarajućia Jedna od nekoliko ptikdih i njegovim prcKsemorn. ono o uiačik) kraj pauze, malo zaostao. J balu dnji iskoristivsi prMid samim vratirm žui plašljivo poliube. Horas je duboko uzdahnu®, y Oni su znali šta je ljubav. A on, sa j h Irideset osam godina,|oš Aii, šta ga sprečava da usamijenosti učini kraj? žda Agnes? Ipak, ni ona ne bi smela da traži da se zbog nje odrekne ljubavi i braka. A Džordž? Ćak i ako se oženi, on neće promeniti svoj odnos prema dečaku. Naravno, Agnes će se buniti, s tim mora da računa, ali će na kraju morati da popusti. Najzad, mora da shvati da i on ima takve želje. Mlađi svakako neće postati. Ima i on prava da žasnuje porodicu, da se oženi i postane otac. Dok je tako razmišljao jedna slika mu je neprestano lebdela pred očima: jedno stvorenje čiji je pogled bio mio, a liče pFemenito.
***

Dan koji je Horas odredio za proslavu bio je lep. U fabrici se radilo samo do podne, a onda su se radnici razišli kućama da se pripreme. Oženjeni su poveli žene i cUcu] Svi su bili • rffiwpst odela. Buštu velikog gradsl i ____ lia bfc )t đudrveća pružaii su s« ikh Horas, ddčekivai g 3ste, Agnes se nije odvaMa odgnjega. Negde oko pola će "firi izneli »mne poslužavni ke sa kafom i u'kusnim kolačim sve prisutiie,. gg** Horas je zaseo sa jednorn gru pćm starijih radnika. Veselo su brbljali o sveinu što se nekada u fabrici događalo. Pogledom je. često kružio okolo, iako je znao da će svt? biti u redu i da Agnes neće ništa zaboraviti. Uastalom, ona je na sve pazila, ljubazno se smeškala svima i pazila da niko ne ostane neposlužen. Tako je prišla i stolu za kojim su sedele devojke iz biroa. Upitala je, da li je slobodno mesto kraj mis Makferson. Zar vam majka nije došla? raspitivala se Ijubazno. Nije, gospođo. Nešto se ne oseća dobro. Oh,žao rai je! Nadam se da ftjje ništa ozbiijno?

Srećom nije. Mama je samo malo umorna i ima glavobolju, pa nije bila raspoložena za društvo. Onda mora da vam je bilo teško da je ostavite samu? Ne, ona je navikla na to, uvek je sama dok sam ja na poslu. A i mir će joj prijati. Pa, naclam se da će se brzo oporaviti. Računam na vašu pomoć u svemu, mis. Samo recite šta treba da radim, gospodo. Agne. s joj je kiimnula glavom, a onda se okrenula njenim koieginićama. , Horas je već nekoliko puta promenio niesto, Za svakim sto!om je ostajao neko vreme u razgovoru. Naravno, sve vrcme je mislio kako će doći do Norinog stola. Pri svakom pogiedu na nju, oči bi mu zasijaie, a osmeh na iicu postajao jo. š vedriji i lepši Agnes ti pogledi nisu promakli. »Izgleda da Horas neće još dugo ostati neženja«, mislila je. Šta da učini da on aekako zaboravi tu Noru Mekferson? Nervozno se vrtela na svojoj stolici. »Kada će proći ova svečanost«, pitala se. Ali, stalno su stizali novi i novi poslužavnici sa kafom i gomilama kolača. Najzad, došao je kraj njenim mukama. Sa stolova su odnete šolje i prazni poslužavnici, a Ijudi su ustali da malo protegnu noge i okupe se na mestima gde su se nalazile razne igre. Agnes je nežno zagrlila Noru i ljubazno se osmehujući rekla joj: Idemo, mis Makferson. Deca već čekaju kraj stola sa poklonima! Pre nego što se Horas snašao, njih dve su se izgubile u veseloj gomili. Stojeći kraj Nore, Agnes se smeš kaladeci kojasu vrištaladokjede vojka iznosiia zgoditke za tombo lu. Nekoliko službenika i. računovodstva odmah se ponudilo da pomogne, ali ih je Agnes ljubazno od bila. Hvala najlepše, gospodo, aii ovde mi je dovoljna ženska pomoc. Vi muškarci biste samo napravili zbrku, Kad su se mladići udaljili, Agnes se sa osmehorn okrenula Nori. ' • Sve mi se ćini da nisam uradila po vašoj želji, mis! Devojka je malo iznenađeno pogledala. A zbog čega to, gospođo? Pa vidite, sve mi se čini da je toj gospodi bi!o stalo da budu uz vas, a ja sam ih, eto, oterala. Bojim se da grešite, gospođo. Agnes je, smešeći se, pretiia pr stom. Samo iskreno, samo iskrenoi Sigurno vam je draže da čavrljate sa mladićima nego da se ovde zadržavate sa decom. Nije, zaista. Ja decu mnogo volim. Uostalom, imaćete dovoljno vremena do večeri. Sigurnb jedva čekate da počne ples. Verujte, nisam o tome ni razmišljala. Svom nasmejanom licu Agnes je dala sumnjičav izraz. Mlada dama ne razmišlja o plesu? To ću vam teško poverovati. Zar je moguće da ovde nema nijed nog rhladića s igrali? Nora Makferson je nela, ali Agnes je mislila dato crv eniio nijc ud stida. Na to pitanje van govoriti promucala je Nora malo Ijutito. Agnes je i to odnsab zapazila. »Mladadama, dakk i idis kutuje o piianjima srca 1 td tješto znači, Moguće da sa nekim od zaposlenih To rlo verovatno«. Oprostite ako san radoznala, drago dete, nastavila je Agnes ali mi se vi neobično sviđate. Pošto ste mi toliko simatični, nikakvo čudo da me zanima sve o vama. Brat mi je piičao o vašoj porodici. Mora da vara ovaj posao teško pada, ali sam ubeđena da nećete morati još dugo da radite Tako lepa i prijatna mlađ dama uvek brzo. privuče pažnju. Uostalom, ne tražim od vas da mi se po veravate, ali smem da se kladim da ima dosta mladića koji bi vas rado odabraii za životnu saputnicu. Nora je i dalje rairno delila poklone deci, ali su joj usne drhtale. Takav razgovor bio joj je veoma neugodan. 0 tome jedva da sam i razmišIjala. A što se mog posla tiće, veoma sam zadovoljna i ne verujem da ću ga menjati,

To nije zvučalo baš ohrabrujuće za Agnes, ali je ona nastavila: To nas raduje, Naša fabrika bi n. sko nadoki ikav gubitak. AJi ne veruje] to biti dobro za vas Brak ijiepši posao aku ženu. A vi niste više ni pođo. Eto, vid'te! Fc iudine gosjjbolje godi • Možda. al nmalo ne žuri. Nora je pol alom da prekine takv« Ali, Agnes nije bila od onih što !ako odustaju, Nemojte mi još reći da ste protivnik braka? Nora se ispravila i pogleda ženu svojim krapnim i ozbiljnim očima. Nisam. Verujem da je srećna svaka žena koja ima dobrog muža i sređen dom. Međutim, takvoj sreći se ne možemo svi nadati, a naročito ne siromašne devojke kao što sam ja. Zbog toga smatram da je potrebno da i žena iraa svoj poziv kome se može posvetiti i od koga može živeti ako ne bude imala sreće sa udajom, Agnes je pažljivo saslušala njene reči, ni sama ne znajući šta da joj kaže, Slučaj joj je, tneđutim,, pritekao u pomoć. Jedan trgovaćki putnik, visok i zgodan čovek, upravo je prolazio kraj njih. Naglo je zastao kada je ugledao Noru, a zatim im prišao hitrim koracima. , Dfaga, mis Makferson, jedva čekam da vas pozdravim. Svuda sam vas Iražio. Nora mu je veselo uzvratila po zdrav ne samo zato što joj se ukazala prilika da prekine neugodni razgovor sa Agnes. Frensisa Veskota poznavala je odavno. Na njegov nagovor je i potražila posao u Enderbijevoj fabrici. Frensis je bio veren s jednom njenom prijateljicom iz mladosti i tako joj bio bliži od većine drugih kolega iz fabrike. Dok su njih dvoje bezbrižno čavrljali, Agnes je pažljivo pratila njihov razgovor. Videlo se da su prilično bliski i da se Nora više ne ponaša onako povučeno kao do maločas. Pre nego što je otišao, Frensis je zamolio Noru da mu dopusti da je kasnije odvede za sto, što je ona prihvatila. Cim se on malo udaljio, Agnes je bezazleno upitala: Mister Veskota poznajete od ranije? Da, on često dolazi kod nas, a srećemo se i kod zajedničkih prijatelja. Njemu mogu da zahvalim što sam dobila ovako dobar posao kod vašeg brata. To znači da mu i moj brat mora biti zahvalan, jer je izuzetno zadovoljan vašim radom. Da li on zna da ste uz Veskotovu pomoć došli kod nas? Nora nije primetila ton kojim je Agnes postavila ovo pitanje. Ne verujem, gospođo, jer se tom prilikom nisam pozivala na mister Veskota. Bilo mi je stalo da posao dobijem zahvaljujući svojim sposobnostima. Agnes je odahnula sa olakšanjem. Ah, kako ste ponosni, mis Makferson! Ali, to mi se kod vas i sviđa. U totn trenutku do njih je dotrčao Džordž. Mama, pa ti si mi rekla da mogu da pomažem tebi i mis Makferson! Samo ako budeš bio potreban mis Makferson. Džordž se sa molbom u pogledu okrenuo Nori. Recite, mora da ima nešto što mogu da učinim za vas? Nora se srdačno nasmejala dečaku. Posla ima koliko hoćete, Džordž. Samo vi ostanite pored mene! Kada je Džordž sat kasnije sreo ujaka, oči su mu blistale od sreće. Znaš šta, ovde je savršeno! Ma nemoj! A gde si se do sada skrivao? nasmejao se i Horas. Bio sam sa deeom. 1 sa decom ti je bilo tako lepo?

Kako da ne. I mis Makferson je bila tamo, pa smo se baš lepo zabavljali. Šta je, šta se smeješ? I tebi bi bilo toplo oko srca. Horas se iznenada ozbiljno zagleda u dečaka. Slušaj, mali, nemoj mi reći da si se zaljubio u tu mladu damu? Džordž je samo nemarno slagnuo ramenima. Šta ti pada na pamet? Ja ću biti kao ti, ujače. Nikada se neću ženiti. Horas se još jednom nasmejao. Jeste, jeste! Mama uvek kaže da si ti neženja i da ćeš ostati neženja, pa ti mi moramo zamenjivati porodicu. Ili ćeš se možda na kraju oženiti? Bilo bi to lepo. Samo što bih tada i ja morao da se oženim. E, to već ne bih znao da ti kažem. Uostalom, zar se tebi ne čini da sam previše mator za ženidbu, a? Ti si još zgodan čovek,jjjače, i niko ne može reći da si star. Međutim, možda je u pitanju nešto sasvim drugo. Njegovo mlado čelo se smračilo. Šta to? Šta tu ima drugo? Džordž je zbunjeno skrenuo po gled u stranu, ali se ipak ohrabrio da progovori. Vidiš, meni se čini da za tebe nema dovoljno lepe i dobre žene. Ta kojom bi se ti mogao oženiti morala bi da bude zaista nešto naročito. Prema tome, mogu da zaključim da imam tvoj pristanak za ženidbu. Kako da ne! Hvala, dečko, to mi je bilo najvažnije. A sada beži tamo kod muzike! Sad će početi da sviraju nešto za igru. Važi, ujače! Tako su se i rastali. Horas je laganim koracima krenuo prema deci koja su još uvek bila okupljena oko poklona. Ali nije došao do njih. Seo je na travu iza jednog žbuna i zamišljeno posmatrao vitku devojku u belom koja je svu svoju pažnju posvetila okupljenoj deci. Agnes je ponovo srela brata tek za vreme svečnog obeda, pošto je najpre sa zadovoljstvom primetila da je Veskot otpratio Noru do stola. Oni su seli sa dijuge strane, dovoljno daleko da Hpras nije mogao da razgovara sa Norom. Ah, tek sada mogu da odahnem! rekla je Agnes. Decu su odveli kućama, mada su ih jedva otrgli od svih ovih igara. Sirota mis Makferson je morala da upotrebi sve svoje strpljenje, pogotovo što ju je srce vuklo na drugu stranu. Horas se iznenađeno okrenuo sestri. Kako to treba da shvatim, Agnes? Zaboga, pa mladi ljiidi imaju i drugih razonoda, Horase. Pogledaj malo tamo! Ako nisi primetio, moram da ti skrenem pažnju na jedan veoma zgodan mladi par. Preko Hofasovog lica preletela je senka. Ne misliš valjda na mis Makferson? I Veskota, sasvim tačno. Zamisli samo, oni se već odavno poznaju. Veskot je devojci i predložio da dođe ovamo i zaposli se kod tebe. Haras je nervoznim prstima čupkao komad hleba, a njegova sestra je produžila: Sve to mi je danas sama ispričala. Međutim, da ne moraš da brineš. Nora neće napustiti svoj po sao. Izgleda dajoš rnsu razgova o venčanju. Vrlo dobro znam koliko ceniš njen rad, pa sam je namerno baš to pitaia, Fino sad si me baš umirila dobacio je nemarno Horas, ali je odmah hitro iskapio jednu čašu vina, uzaluđ pokušavajući da pročisti grlo koie mu se iznenada steglo. Pogledom je potražio Noru, Ona je živo razgovarala sa Eskotom. Jasno je ćuo njen Vedri i topli smeh. Bilo je to prvi put da čuje da se ona tako veselo smeje. Horas je stisnuo zube. Vedro raspoloženje smenila je gorčina koju je iznenada osetio. Dok se on borio da ne pokaže svoja osećanja, Agnes je zadovoljno sedeia pored njega. Po njego vom raspoloženju bilo joj je jasno da je iskoristila posiednju priliku da spreči nešto ozbiljnije između Horat. a i Nore. Horasu, naravno, nije padalo na pamet da mu sestra ne govori istinu. Uostalom, i svojim očima je video kako se ta obično mirna i ćutljiva devojka izanredno zabavlja u Veskotovom društvu.

Nešto kasnije je zapazio kako Nora igra sa Veskotom. Nijc mu se više ostajalo za stolom. Odšetao je malo dalje u vrt i seo na jednu klupu. Dugo je ostao tu, zadubljen u misli. Najzad se ipak vratio stolu. Dužnost mu je bila da pravi društvo svojim radnicima, a Horas Ender bi rnje bio od Ijudi koji izbegavaju svoje obđVeze. Tako je ispratio i osta. Jedino se Nori Mixh Frensisu Veskotu uk ianjao s puta. Pogled na njih dvoje nanosio rnu je bo!. Gospođa Foster je biia veoma zadovoljna sobom. Horas Enderbi se jako izmenio, Trudio se da prikrije ogromno razočarenje koje je osetio. U biro je retko odlazio, a i kada je odlazio najčešće je izbegavao svaki razgovor sa Norom. Novih zamisli nije ni imao.. a za neki običan crtež obraćao se nekom drugom dizajneru. Nije se više pozivao u svoju ktiću. Ne sarno Nora, već i svi ostali u birou, primetiii su tu naglu promenu u njegovom raspoloženju, Oni koji su do tad kritički posmatraii Enderbijevu naklonost prema Nori, sada su se potajno radovali što je pala u nemilost. A Nora je odmah shvatila da je Horas izbegava, da fnu je pozdrav mnogo hladniji nego do tada i da izbegava da joj daje posebne zadatke kao što je do tada činio. Takvo njegovo ponašanje boleio je devojku. Dolazila je na posao kao i do tada, neumorno radila i trudila se da se ponaša normalno, iako se sve vreme čudila takvoj promeni kod Horasa. Jednoga dana, međutim, došla je na pomisao od koje se i sama uplašila. Šta ako je on primetio da ona već dugo prema njemu gaji veliku ljubav? Da li ju je možda izdao njen pogled, neoprezan prizvuk nežr. os ti u glasu? Možda Horas na taj način hoće da jo] pokaže kako ne želi njenu ljubav i da joj stavi do znanja da između njih ničeg ne može biti? Dok se prisećaia svojih reči i postupaka, Nori je jurnula krv u lice. Mora da je to u pitanju, Za takvo Horasovo ponašanje kriva je samo ona i niko drugi! Kada bi mogla ovoga časa da ode nekud daleko, negde gde više neće sretati Horasov pogled? Ali nije mogla. Morala je da misli na majku koja se toliko radovala dobrom poslu koji je našla. Pre odlaska morala bi najpre da potraži neki drugi posao, Što je bilo još gore, majka joj se loše osećala. Njena bolest se pogoršala, pa se Nora se više brinula. Bili su to teški dani za nju i nikakvo ćudo što joj je iz očiju nestalo sjaja i što su sve češće bile crvene od suza. Horas je to brzo zapazio. Da li je to rnožda zbog rastanka sa Frensisom Veskotom? U međuvremenu je počeo i letnji raspust. Do sada je Horas svake godine sa sestrom i Džordžom putovao u planine. Ove godine dečak je išao na plovidbu sa svojim razre dom. Agnes se ta zamisao nije nimalo dopadala, ali je nekoliko Horasovih čvrstih reči bilo dovoljno da potisne svoj strah i prislankom jako obraduje Džordža. Brće to za njega nezaboravan doživljaj. Prepun vzbudljivih uspomena, Džordž se vratio kući posle tri nedelje. Blistavih očiju pričao je o svojim doživljajima, a naročito o junačkofn delu koje je izveo. Dok su putnici silazili sa parobroda devojčica je upala u vodu. Ne oklevajući ni časka Džordž je skoćio za njom i odmah je izvukao. Od malo kupanja ni njemu ni devojčici nije ništa falilo. Najgore je prošla majka tog deteta koja se od straha onesvestila. Naravno, majka i otac deteta obasuli su Džordža izrazima zahvalnosti, što je dečaku bilo veoma neugodno, pa je iskoristio prvu priliku da pohita u kabinu i presvuče se. Kada se vratio, čovek je još uvek stajao među ojegovim drugovima, pa ih je sve zajedno pozvao na ručak. Čitava grupa je pošla u restoran na obaii gde su se počastili svim i svačim. Ipak, najviše vrcmena je posvetio Džordžu. Pitao ga je kako se zove i gde živi i sve to pažljivo zapisao. Sa svojom kćerkom došao ie i na pristanište da ga isprati. Nešto n vezi sa tim događajem Džordž je ipak prećutao, Nikome nije rekap da je sa porodicom kojoj je pomagao bila i njihova dva

naestogodišnja rođaka. Niie'iekao da ga je lepota te devojčice privukla, pa se i našao tako blizu deteta koje je palo u vodu. Nije rekao. da ga je ona stegnula za ruku uplašena za život svoje male rodake. A blistavi pogled njenih zlatnih očiju» pošto je devojčiea srećno spašebio mu je naj :rada. Te oći su ga gledale i na veselom ručku, i u času kada se mala Stela na pristaništu opraštaia od njega. Džordž nije mogao da zaboravi te oči, ni divne srneđe uvojke koji su se blistali na suncu. A jedino što je znao o njoj bilo je da se zove Ali. 0 takvim uspomenarna sa putovanja Džordž Foster nije mogao da razgovara čak ni sa svojim ujakom, Međutim odmah posle ručka, kada su ostal'i sami u ujakovoj sobi poverio rrtu je nešto drago. Znaš li ko je otac te devojčice, ujače? — upitao je iznenada. Ke znarn. Nisi nam rekaa nasniejao se Horas. —Nisam ni hteo dok je mama bila tu. Bio je to Čarls Poendeker, vlasnik velike fabrike alatnih mašina u Tolendu. Ja sam mu pričad kako bih želeo da postanem inženjer i da me mašine jako zanimaju. I šta niisliš, šta mi je rekao? Moći ću u njegovu fabriku na praksu, a kada završim fakultet mesto kod njega mi je osigurano. Šta kažeš na to? Horas niu je čvrsto stisnuo ruku. Mladiću, bila je veoma mudra odluka da skočiš u vodu za malom Stelom Džordž je nabrao čelo. Znaš, pomalo mi je neugodno kad se setim kakvom događaju moram da zahvalim za to. Ujak je zamišljeno posmatrao dečakovo lice. Neugodno ili ne, dečko rrioj, čini mi se da je sudbina odluči i postaneš inženjer, hteli rni to iii ne. Pa, zar ti u to još uvek sumnjaš?, ujače? Horas nije odgovorio odmah. Poslednjih nekoliko nedelja mnogo je razmišljao. Doneo je odluku da se nikada ne ženi. Logičan zaključak je bio da je za Džordža najbolje da stupi u njegovu fabriku i zatim je nasledi. Nije mu se dopadala pomisao da ona padne u tuđe ruke. Međutim, tu misao je uspeo da odbaci od sebe. Džordžu se, očigledno, nije ni najmanje dopadao njegov posao i svakako bi ga radio samo s pola srca, Ne, dećko rekao je najzad. Nimalo ne sumnjam u to. I želim ti od srca svu sreću u pozivu koji si sam izabrao! Ujak i sestrić su se svečano rukovali, a onda je Horas ponovo progovorio: Ovih daria razgovraću sa tvojom majkoin o tome. Trenutno nemam vremena za to, jer mi je glava puna drugih problema.

Između Horasa i Nore još uvek
je vladala hladnoća koju nisu ni pokušavali da prevaziđu. Nora je postajala sve bleđa i umornija kako se bolest njene majke pogoršavala. Zbog toga je i zamolila za nekoliko dana odsustva i dobila ga. Horas je zapazio prazno mesto u birou, ali nije pitad za nju. Dan pre nego što je ona izostala sa posla, Veskot se vratio sa jednog od svojih putovanja. Tog dana i Horas ih je video zajedno u vreme pauze za ručak. Nekoliko dana posle toga jedan službenik doneo je u fabriku dva pisma od Nore Makferson. Jedno je bilo namenjeno Horasu, drugo Veskotu. Bilo je oko devet ujutru i Horas je upravo stizao na posao kada ga je sreo službenik sa pismom. Pošto mu je predao pismo službenik ga je zapitao gde može naći Veskota, jer ima i jedno pismo za njega. Horas ga je uputio Veskotu, a zatim požurio u svoju kancelariju. Pismo je bilo veoma kratko: »Jutros u sedam umrla je moja majka. Molim vas da mi odobrite još nekoliko dana odsustva dok ne obavim sve potrebne poslove oko njene sahrane. « Skupljenih obrva, Horas je odložio pismo na sto. Njena majka je bila mrtva. Sigurno je Nora mnogo propatila, još dosta teških časova je pred njom. Da li da joj ponudi pomoć? Tada mu je na pamet pao Veskot. Naravno, ona se njemu ob ratila za pomoć. Ogorčenje mu je ponovo steglo grlo.

Ne znajući šta da čini, nervozno je koračao po kancelariji sve dok ga nije trglo kucanje na vratima. Na njegov poziv ušao je Veskot. I on je zamolio da ga Horas oslobodi na nekoliko sati. I ne pitajući zašto, Horas je klimnuo glavom. Uostalom, veoma dobro je znao zbog čega Veskot mora da traži dozvolu da izađe iz fabrike. Da je nekako mogao da pročita pismo koje je Nora uputila Veskotu, svakako da bi drugačije razmišljao. A to pismo je ovako glasilo: »Poštovani mister Veskot, Jutros je moja dobra, draga majka zauvek sklopila svoje oći. I sami znale šta mi je ona znučila. Jako mi je teško i u svom bolu gotovo sam izgubljena. Vi ste jedini čovek kome se mogu obratiti za pomoć, pagvas molim da što pre dodete i budete uz mene. Zao mije što ne mogu da vam čestitam veridbu sa Mardiori. Nije dobro da vam prve čestitke stignu iz kuće žalosti, pa ih zato ostavljam za kasnije. Nadam se da ćete uslišiti moju molbu ipoiuriti da mipomognete.

Nora Makferson. «
Zadubljen u mračne misli Horas je sedeo za svojim stolom. Sada će se Nora svakako uskoro udati za Veskota, jer ne može ostati dugo sama. Njeno mesto u birou tada će ostati prazno. Ona će otići iz njegovog života, kao da u njemu nije igrala nikakvu ulogu. Kada je došao kući na ručak, rekao je svojoj sestri da pošalje jedan venac na grob Norine majke. Učinio je to mirnim i hladnim glasom. Agnes je poverovala daje potpuno zaboravio na svoju nekadašnju naklonost prema Nori. Pohitala je da Izvrši njegov nalog, pa je, zadovoljna sobom, naručila i jedan venac za svoj račun. Sve do sahrane Nora je ostala uz odar svoje majke. Sve neophodne poslove preuzeo je na sebe Veskot. Majčina smrt zaista je teško pala devojci. Ostala je potjjuno sama na svetu. Za vreme onih dugih i bolnih sati koje je provela uz odar voje majke misli su joj se neprestano vraćale Horasu Enderbiju. Više ne može ostati u njegovoj službi. Sama će se već mnogo lakše snaći. Čvrsto je odlučila da prvom prilikom obavesti Horasa o svojoj nameri da podnese otkaz. Već sutradan po sahrani majke ona je ponovo sedela na svom mestu u birou. Kada ju je Horas video, malo se trgao zapazivši da joj je lice bledo i izmučeno. Prišao joj je i hladnim glasom izgovorio nekoliko"reči saučešća. Ona mu je zahalila, takođe mirnim i hladnim glasom, a zatim se ponovo vratila svom radu. U sebi je, međutim, drhtala od napetosti. »Otići, što pre otići odavde«, mislila je sa bolom u duši.

Sledfećeg dana rano ujutru zakucala je na vrata Horasove kancelarije. Začuvši njegov poziv otvorila
je i ušla. On ju je iznenađeno pogledao i skočio na noge. Nora je stajala na vratima, nemoćna da progovori ni reči, ali on u svojoj zbunjenosti nije ni primećivao koliko je njoj neugodno. Želeli ste nešto, mis Makferson? upitao je što je mogao mirnije i pogledao je u oči. Tek tada je opazio koliko je bleda i da se jedva drži na nogama. Trgao se i pohitao da joj prinese jednu stolicu. Mora da ste umorni i iscrpljeni rekao je. — Sedite, molim vas! Za trenutak je u njegovom glasu zazvučala ona nekadašnja nežnost. Nora je sela, oborene glave. Ne dižući pogled, a progovorila je tihim glasom: Htela sam da vas obavestim da napuštam posao, mister Enderbi. On se ugrize za usnu. Dajete otkaz? Da li mogu da znam zbog čega? žurno je upitao. Ja... u stvari... želim da odem odavde. Što znači da se udajete, zar ne? Ona je tek tada podigla glavu. U očima joj se ogledalo čuđenje. Ne znam samo otkuda vam takva pomisao! On se s mukom nasmešio. Vidite, ja znam da ste vi tajno vereni sa Veskotom. Ipak, to nije razlog da vam ne poželim sreću. Njeno lice je pocrvenelo. Skočila je na noge. Varate se, mister Enderbi. Ja nisam verena sa Vesktom. Uostalom, za nekoliko dana će biti ob javljena njegova veridba sa jednom mojom prijateljicom.

Horasu se učinilo da će mu srce iskočiti iz grudi. Niste vereni? Ali, pa vi ste to sami rekli mbjoj sestri... na onoj sečanosti u bašti restorana? Nora je zbunjeno zavrtela glavom. Ne rekla je čvrstim glasom. Vašoj sestri sam tada samo rekla da Veskota poznajem od ranije i da je on bio taj koji me je obavestio da u vašoj fabrici ima slobodno mesto koje bi mi odgovaralo. Horas je nabrao čelo. Tog tenutka puklo mu je pred očima. Agnes ga je slagala jer je primetila njegovu naklonost prema Nori! Zbog čega onda želite da odete? Molim vas da mi iskreno. odgovorite! molio je vatrenim glasom. Ona ga je pogledala. Po njegovim rečima zaključila je da njemu nije stalo do njenih osećanja, i to joj je vratilo hrabrost i prkos. Zabaciia je glavu i odgovorila mirnim glasom: Zato što sam zaključila da više niste zadovoljni mojim radom. Mislim da je u takvoj situaciji najjbolje da odem. Ali on je već stajao pred njom, čvrsto je stežući za ruke. Zaista samo zbog toga? U glasu mu je bilo toliko radosti, tako da ga je Nora iznenađeno pogledala. Da, samo zbog toga. Zar je vama stvarno toliko stalo da mog mišljenja? g upitao je on mnogo tišim glasom, još uvek držeći njene ruke u svojima. Osećao je kako te ruke drhte video je kako njeno bledo lice obliva rumenilo. Nora nije nalazila snage da istrgne svoje ruke. U Horasovom glsu osetila je prizvuk kojeg se uplašila, a taj strah nije umela da savlada. Skupivši snagu otrgla se od njega i kao uplašeno dete pritrčala vratima. Hoću da idem! Okrenula se vratima, ne mogavši u svojoj zbunjenosti da pronađe kvaku. Ali Horas je već bio kraj nje, stisnuvši je čvrsto sa obe ruke. Nora, je li to istina? Ti mene voliš? Ona je drhtala čitavim telom. Ne, ne! pokušala je da se oslobodi njegovog stiska. * On je nežno ali čvrsto okrenuo njeno lice prema sebi. Zaista ne, Nora? Ali ja tebe volim... i sve ovo vreme dok sam bio drukčiji prema tebi osećao sam užasan bol. Bio sam ubeđen da si verena sa Veskotom i nisam hteo da ti pokažem koliko me to pogađa. Eto... a sada mi još jednom kaži da mene voliš. Tek tada ću ti poverovati. On jc spustio ruke i sada je stajao pred njom čežnjivo je gledajući u oči. Ona je rukama pokrila oči i bezglasno_zaplakala, trzajući se čitavim telom. Teret iznenadne sreće bio je pretežak za njeno izmuče no telo. Horas ju je ponovo čvrsto zagrlio i pogladio po kosi. Ne možeš mi to reći, zar ne, devojčice moja divna? I nemoj više plakati, Nora! Zar je tako loša sudbina biti moja voljena žena? Ona mu se nasmešila kroz suze i duboko uzdahnula. Ovo je kao san... ne mogu da poverujem da se sve stvarno ovako odigralo. On je pritisnuo svoje drhtave usne na njene. Da li i sada misliš da sanjaš? Nora se nežno izvukla iz njego vog zagrljaja i rukom sklonila nemirnu kosu sa lica. Moram natrag na posao. Šta će reći oni gore što sam se ovako dugo zadržala? On se srećno nasmešio. 1 to je sve što imaš da mi kažeš? Ona ga je pogledala i u njenim plavim očima Horas je pročitao sve ono što je želeo. Valjda me više nećeš ovako mučiti, veštice jedna mala! Ja vas nisam mučila. Koga nisi mučila? Ko je to »vi«? I Nora se tiho nasmejala. To si ti. Nije lako reći »ti« vlasniku fabrike u kojoj radiš.

Morao je da je poljubi još jednom. Tih trenutaka potpuno su izmenili inače mirnog i zakopčanog Horasa Enderbija. Na kraju je ipak morao da je pusti iz zagrljaja. Svakog časa mogao je ući neko od službenika, što bi svakako bacilo loše svetlo na Noru. Dobro rekao je Horas sa uzdahom. Sedi sada na tu stolicu, a ja ću za svoj pisaći sto. Krajnje je vreme da jednom ozbiljno porazgovaramo. Ona mu se osmehnula i sela. Ne zaboravi da se nalaziš na optuženičkoj klupi, Nora Makferson. Ti si ukrala moje srce. Ja sam mislila da ćemo razgovarati ozbiljno? On je duboko uzdahnuo. Da, u pravu si. Moraš što pre postati moja draga žena. O tome, mislim, više nemamo šta da razgovarama. Ti izgleda zaboravljaš da sam u žalosti? Ne, nisam zaboravio. Reci sama, da li bi i tvoja majka mirnije počivala kada bi znala da si sada pod mojom zaštitom. Norine oči se ovlažiše. Moja majka... da je bar mogla da doživi moju sreću... Eto vidiš! Majku možeš da žališ i kao moja žena. Šta će ljudi reći na to?! Neka pričaju šta hoće! Neka se bave nama koliko god hoće, mi na njihove priče nećemo obraćati pažnju. A tvoja sestra? Preko Horasovog lica prelete senka. Tek tada se ponovo setio Agnesinih laži, ali u ovom trenutku nije želeo da razmišlja o njenom postupku. To prepusti meni, Nora! Agnes ne može izmeniti moju odluku. Ja imam utisak da je ona spremna na sve kako bi me sprečila da postanem tvoja žena. Ne obraćaj pažnju na nju! Ako joj se ne bude sviđalo da živi sa nama, neka potraži sebi neko drugo mesto. Ali, o tome ćemo drugi put, najdraža. Najpre hoću da raščistim sve među nama. Postoji li neko ko bi mogao da dođe da živi s tobom do našeg venčanja? Ne, potpuno sam sama. Jedino bih mogla da odem kod moje prijateljice, Veskotove verenice. Samo, tada bi morala da otputujem. • Haraš je još jednom uzdahnuo. Očigledno da nam ništa drugo ne preostaje. Samo da znaš, bar nekoliko dana moraš ostati ovde dok ne zadovoljim svoju čežnju za tobom. Neka naša veridba ostane tajna za sve još jedno dve nedelje. Naravno, toliko možeš ostati sama u kući. Tako ću te bar viđati i razgovarati s tobom. Ako ti tako hoćeš, onda se slažem. Ali sada zaista moram natrag na posao. On joj je prišao. Zar zaista moraš? Nora ga je nežno pogledala. Mnogo bih više volela da ostanem ovde, uz tebe, dragi Horase rekla je tiho. Horas je poljubio njene usne. Najdraža moja, kako si lepa! Kako ti divno blistaju oči! Da li uopšte znaš koliko te volim? ' Ne više nego ja tebe. Da li si srećna? Neopisivo! Ne znam samo ko će sada biti moj najbolji saradnik? Ko će me razumeti bolje od tebe? 1 kada ti budem žena moći ću da radim sa tobom. Neka tako bude, Nora. Horas je još jednom poljubjo njene usne i obe ruke, a zatim tiho zatvorio vrata" za njom. Nora se pela stepenicama kao u snu. Sela je na svoje mesto i zamišljeno se zagledala u tablu za crtanje. Srce joj je igralo od sreće. Ma koliko Horas bio srećan, pomisao na Agnesin postupak ga je ljutio. Rešio je da je kazni za laž. Iste večeri, dok su sedeli za stolom, on je iznenada progovorio: Znaš, danas je mis Makferson došla kod mene da da otkaz. Mis Makferson? upitala je ona izHenađeno.

Damirno je odgovorio Horas. Njenim odlaskom gubim veoma dobrog stručnjaka. Baš mi je žao, Horase. Zbog čega je tako iznenada poželela da ode? upitala je Agnes sa mešavinom nemira i trijumfa. Horas je zamišljeno bockao viljuškom komad mesa na tanjiru. Želi da se uda rekao je mirnim giasom. Da se uda? zapanjila se Agnes. Horas se ispitivački zagledao u lice svoje segtre. Ćudi me da si toliko iznenađena, Zar mi sama nisi rekla da je ona verena sa Veskotom? Pa da... dakle, Veskot će da se oženi njome? Uprkos svemu Horas se nasmejao, Jeste, oženiće se njome i to uskoro. , Agnes je bila zapanjena, ali je nekako uspela da ostane mirna. U svakom slucaju, za nju je bilo veliko olakšanje što će mlada devojka otići iz fabrike. Sledećih nekoliko daria prosto je proletelo za mladi par. Ono nekoliko ukradenih minuta kada su mogli da budu sami, časovi u kojima su kao nekad savršeno sarađivali na poslu, prekidani samo dugim nežnim pogledima, činili su im se najlepšim časovima u životu. U međuvremenu je Nora zamolila roditelje svoje prijateljice da je prime na neko vreme. Odgovor je brzo stigao. Noru su očekivali već od narednog dana. U birou niko nije odmah shvatio da se Nora Makferson više neće vratiti. Mirno i Ijubazno kao i uvek, ona se oprostila od svojih kolega na kraju radnog vremena. Horas ju je već očekivao u svojoj kancelariji Voljena devojčice moja, sutra odlaziš. Kako ću samo izdržati sledeća tri meseca bez tebe? Ako želiš da me vidiš, potrebno je samo jedno kratko putovanje vozom. To ću i činiti kad god budem mogao. Ali pogledaj, ovde na stolu su obaveštenja o našoj veridbi. Sutra, čim ti odeš, ja ću ih predati na poštu. Zar zaista nećeš svoju sestru ranije da obavestiš? Ne, želim da je iznenadim. To mi se ne sviđa, Horase. Bojim se da me tvoja sestra neće nikada zavoleti. Neće me prihvatiti. Toga se ne boj, najdraža moja! Takve brige prepusti meni! Ko god je protiv tebe, moraće da bude i protiv mene. Još jednim nežnim pogledom, jednim poljupcem i dodirom ruke oni su se rastali. Sutradan je Horas došao kući ranije nego obično. Rano ujutru predao je obaveštenje o veridbi na poštu i želeo je da bude kod kuće kada ih poštar donese. Pre toga je 'hteo da porazgovara sa Džordžorri. Želeo je da on bude prvi koji će doznati za njegovu veridbu sa Norom. Laganim korakom približavao se uglu u kojem se Džordž obično zabavljao sa svojim knjigama. Tu ga je našao i ovoga puta. Kada rriu se približio, dečak jc iznenađeno podigao pogied. Ovako rano, ujače? Ili je meni stao sat? Ne, danas sam došao malo ranije, Džordže. Tražio sam te. Treba nešto da razgovaramo. Džordž ga je upitno pogledao. To mi zvuči nekako svečano. Je 1' nešto lepo u pitanju? Horas se nasmejao. Veoma lepo, Da mnogo ne oteT žem, dečko... ja sam se verio. Džordž je škočio. Na licu su mu se smenjivali izrazi radosti i iznenađenja. Hajde... ti se šališ sa mnom... Danas nije prvi april! Haras ga je ozbiljno pogledao. Nije nikakva šala, Džordže. Stvarno? U redu, reci mi brzo s kim si se verio? Sa Norom Makferson. Sa Norom Makferson? Pa to je... čekaj, ja sam mislio da je ona verena sa Veskotom? Ne. Ona više voli da se uda za mene. Oh, ujače! Da znaš, to me stvarno raduje. Je li, hoće li i venčanje biti uskoro? • Za tri meseca. Zna li i mama za tvoju veridbu? Ne zna. Sada idem kod nje. Nemoj nas uznemiravati. Želim da s tvojom majkom razgovaram i o tebi, pa je najbolje da privi juriš izdržim sam.

Naravno Horas, nije želeo da njegov sestrić bude tu kada Agnes sazna za njegovu veridbu. Onda ću ostati ovde dok me ne pozoveš, ujače. I da znaš, malo me plaši taj razgovor. Mama je čvrsto ubeđena da ću ja uskoro dobiti posao u tvojoj fabrici. To neka bude moja briga, Džordže! Ja ću to već srediti. U tom trenutku je ugledao poštara pred kapijom. Brzo je ustao sa klupe. Biće najblje da se nađe kraj nje u trenutku kada otvori koverat. Pozdravio se sa dečakom, a zatim požurio u kuću. Anges je zatekao kraj prozora gde se nalazio njen stočić sa priborom za šivenje. U krilu joj je ležao komad rublja dok je lagano otvarala koverat sa obaveštenjem. Video je kako zgranutim pogledom preleće preko onih nekoliko redova. Zatim je skočila, odgurnula stolicu i drhtavom rukom nju pružila pismo. Lice joj je bilo bledo kao smrt. Ovo... ne, ovo ne može biti istina! Šta je ovo? On se nemarno naslonio na kamin i ozbiljno je pogledao. Obaveštenje o mojoj veridbi, Agnes. Ne... ne... to... to je neka loša šala! jedva joj je prešlo pre ko usana. Sa takvim stvarima se ne šali, Agnes. Ona se gotovo sručila u svoju stolicu trudeći se svim silama da se bar malo sredi. U njenim tamnim očima igrao je opasan sjaj. Rukama je nesvesno gužvala pismo kao da želi da ga uništi. Na kraju joj je uspelo da se slabašno osmehne. Zaista... lepo si se poigrao sa tnnom, tom tvojom... veridbom rekla je ironično. Ne shvatam tvoje ponašanje, Horase. Zar tvoja sestra zaslužuje da je o svojoj veridbi obaveštavaš pismeno? Horas je mirno stajao na svom mestu. Ti stvarno misliš da si zaslužila nešto drugo, Agnes? Od početka ti je smetala moja naklonost prema Nori. Da bi me odvojila od nje izmislila si priču o njenoj veridbi sa Veskotom. Neću ni da te pitam zašto si to učinila. Znam da je to bilo iz prevelike majčinske ljubavi. Zar misliš da se posle ženidbe neću brinuti o Džordžu i pomoći mu kad god to bude bilo potrebno? Ona je tiho zajecala. Ah, znam, kakva sudbina čeka siromašnog rođaka uvek zavisnog od tuđe pomoći. Da, iz svog iskustva najbolje znam, kakav će život Džordž imati! Horas je žustrim korakom prišao njenoj stolici. Ti izgleda zaboravljaš da ni ja nisam imao mnogo više od. Džordža kada sam preuzeo fabriku od oca? Zar nisam posle toga sopstvenim naporima došao do sigurnosti i bogatstva? Ti si imao bar neku osnovu. I ne mogu svi imati sreće kao ti. Čovek može biti srećan i bez bogatstva. Agnes je brisala oči. Lako je tebi da tako govoriš. Ali mudre izreke u ovom slučaju ne pomažu. Haras je bio miran. Zaista te ne razumem, Agnes. Ponašaš se kao da si se iznenada našla pred ponorom i da te ništa ne može spasiti. Pa tako i jeste! Ti znas da sam siromašna i da moj sin i ja zavisimo isključivo od tebe. Zar ti misliš da ću te ja zaboraviti. Agnes, sredi se i ne gubi glavu u svom slepom gnevu. Zar meni ne želiš nimalo sreće? Mojom ženidbom ništa se neće promeniti. Ti i Džordž ćete i dalje ostati u mojoj kući. Meni i Nori će biti drago da nam ti vodiš domaćinstvo. Za Džordža ću se brinuti sve dok ne stane na sopstvene noge. Mojim brakom on ne gubi pravo na nasledstvo. Niko ne garantuje da ćemo Nora i ja imti dece. To je rekao da bi je' malo odobrovoljio i bar na čas oslobodio njenih sumnji. Međutim, baš te poslednje reči zadržale su se u mozgu njegove sestre, jer su najviše odgovarale željama koje je tako dugo krila. U tom trenutku u njoj se rodila strašna mržnja prema Nori Makferson. Ona, i samo ona će biti kriva što će život njenog sina poći drugim kolosekom! Kako je ta ženska tako vešto odabrala pravog čoveka za sebe!

Ipak, mudrost joj je govorila da mora spasavati što se još spasti može. Njen brat ne sme da nasluti kakve je misli progone. Mora se srediti dok ne bude prekasno. Du boko udahnuvši, obrisala je maramicorn oči i uspravila se. Oprosti mi, Horase rekla je tiho. Suviše me je sniutio strah da će'ino se posle tvoje ženidbe Džordž i ja naći na ulici. Horas se odmah raznežio. Ali, Agnes! Zar rae tako malo poznaješ da si mogla lako nešto da pOmisliš? Tebe poznajem. Ali ko mi kaže da tvoja budućažena neće zahtevati da mi odemo iz kuqe. Kada bi Nora to od mene zahtevala, ona ne bi bila ono što jeste. Nego, sada o nečem drugom. Reč je o Džordžu. Vidiš, on iraa drukčije planove od tebe. Ne želi da radi u mojoj fabrici. Agnes se trže. Ah, najzad je tebi poverio svoje skrivene želje? Odavno sam ja primetila koliko ga privlače crteži mašina. Lud je za lokomotivama i stalno traži da mu kupujem tehničke knjige. Međutim, to su dečji snovi o kojima ne treba voditi računa. Grešiš. Kod Džordža je to ozbiljno. Čvrsto je odlučio da postane inženjer. A za to ima i moj pristanak. Ali nema moj! Valjda se i ja tu nešto pitam. Tačno. Ali i ti ćeš mu to dozvoliti. Među nama će sve ostati kao do sada, samo što ćemo jednu sobu da preuredimo za Noru. Biće nara potrebna i mala radna soba u kojoj ćemo moći zajedno da radi mo. Mislim daje zato najpogodnija ona soba na uglu prvog sprata. A sada pozovi dečaka. Agnes ga je smrknuto gledala. U njenim tamnim očima plamtela je mržnja. Sledeći meseci protekli su bez nekih većih promena. Agnes se ponašala kao i obično, ali joj se na licu retko ogledala radost. Ipak, vredno je radila da pripremi sve za dolazak neveste u njihov dom. Kao i do tada, trudila se da ispuni sve želje svog brata, pa je Horas poverovao da se Agnes pomirila sa njegovom ženidbom. Često je pokretao razgovor o budućnosti i o tome kako će on i Nora zajedno raditi. »Biće to divan život«, govorio je »Agnes će se brzo sprijateljiti sa njegovom divnom ženom, a kada Džordž ode da studira postaće još bliže jedna drugoj. Agnes je takve razgovore vodila na izgled mirno, ali nije bila nimalo ubeđena da će sve teći tako kako njen brat zamišlja. Promeniće se. Nekada tako vredna, sada je mogla satima da sedi na jednom mestu i mrmlja za sebe. Ako bi je neko tada uznemirio, jako bi se udubila i bila spremna da prasne zbog svake sitnice. I izgledalaje lošije nego pre. Manje je spavala i slabo jela. Ipak, njen odnos prema sinu nije se promenio. Kad bi ga neopažena i posmatrala, u očima bi joj se često pojavile suze. Džordž je za nju bio jedini razlog postojanja... Došlo je vreme i za venčanje. Sa sestrom i sestrićem Horas je otputovao u obližnji grad gde je Nora živela kod Mardžorinih roditelja. Susret Nore i Agnes protekao je naizgled prijateljski. Nora je prinela usnama Agnesinu ruku. Budite mi samo rtialo skloni, gospođozamolila je i dozvolite mi da vas zavolim! U Agnes je tinjala mržnja, ali je uspela da se savlada. Srdačno je privukla Nora u zagraj i dodirnula joj čelo hladnim usnama. Posle venčanja Horas i njegova mlada žena su otputovali u Meksiko. Agnes i Džordž su ostali kod kuće. Kada su se mladenci vratili iz Meksika, Agnes im je priredila veličanstven doček. Sve je bilo izvanredno: svečani ručak, cveće po čitavoj kući i prijatna toplina u svim odajama. Nora 'nije mogla da nađe reči zahvalnosti, a Horas je sestru blago privukao u zagrljaj. Ti si zaista pravi biser, Agnes! Reci, Nora, zar nije divno što je Agnes sa nama? Savršeno! Svima se činilo prirodnim što je Agnes i dalje brinula o domaćinstvu, a Nora se tome pokorila bez protesta. Ona bi i sama rado radila po kući i uređivala je po svom ukusu, ali joj se ta želja nije mogla ispu niti. Nije ni želela da Agnesostavi bez ikakvog posla, a i sama je imala dovoljno drugih obaveza. Ukusno uređena radna soba postala je njeno malo kraljcvstvo. Tu se najradije i zadržavala i tu su i njoj i mužu najmanje smetali. Izgledalo je da je život li Enderbijevom domu tekao mirno i bez trzavica.

Džordž je završio srednju školu saodličnim ocenama. Došlo je vreme da se ostvare njegove želje kojima se ni majka više nije otvoreno suprotstavljala. Džordž je napisao pismo Poendekeru, upoznao ga sa svojim uspehom u školi i pitao da li njihov dogoor još uvek važi. Odgovor je stigao brzo. U njemu je, međutim, stajalo da je zbog iznenadne smrti svoje žene prinuđen da neko vrerne napusti fabriku, jer sa kćerkom i rođakom ide na jedan duži put. Što še tiče obećanja datog Džordžu, ono još uvek važi. Svakog poslovođu u fabrici obavestio je o svemu tako da se Džordž može odmah javiti njemu. Pismo je mnogo obradovalo Džordža koji je već počeo da se priprema za putovanje. Sa ujakom i ujnom oprostio se nežno, ali je rastanak sa majkom bio težak. Agnes ga nije puštala iz zagrljaja, a kada se konačno otrgao od nje i nestao joj iz vida, tako je gorko zaplakala da je Nora pritrčala i poćela da je teši nežnim rečima. Ali Agnes nije mogla da se savlada. Gotovo je odgurnula mladu ženu i izletela iz sobe. Nora je zbunjeno gledala za njom. Agnes se zaista čiidno ponašala. Ipak je pomislila: »Pa, razumIjivo je da ju je u takvim trenucima teško utešiti? Sledilo tje nekoliko teških dana za Agnes. Čežnja za sinom još više ju je ogorčila protiv Nore. Da nije bilo nje, Horas bi svakako pristao da ga primi na rad u svoju fabriku. Nikako joj nije išlo u glavu što se Horas tako lako pomirio sa dečačkim maštarijama. Bila je ubeđena da bi dečak napredovao u službi mnogo lakše i brže uz njega, nego kao početnik kod nekog nepoznatog čoveka. Njeno ponašanje sada, učinilo je da Nora konačno shvati da nešto nije u redu. Znajući, međutim, da ne snosi nimalo odgovornosti za to, trudila se da prema Agnes bude jo& nežnija" i ljubaznija nego do tada. Tako je prošlo leto, a i jesen. Stigla je i zima. Dvadeset prvog decembra Horasu Enderbiju se rodio sin. Po želji mlade majke koja je blistala od sreće, dečak je dobio ime po njenom ocu: Džonatan. Agnes je svoju snahu pažljivo negovala. Ni danju ni noću se nije odmicala od njene postelje, a detetu već niko drugi sem nje nije smeo da priđe.

Horas i Nora su se tome radova
li i bili joj zahvalni. Njihove izraze zahvalnosti Agnes je, odbijala kratko i hladno. Povukla se u sebe i, uglavnorn, je ćutala. Bila je u stanju da satima sedi kraj zaspale Nore, i netremice posmatra sitno lice deteta. Kadabi je dete javilo, trzala se kao iz nekog strašnog sna. Najgore je oilo noću. Uprkos svim molbama, Agnes je zahtevala da ostane u Norinoj sobi. Neprekidno je sedela u naslonjači kraj kolevke. Horas se najzad ozbiSjno zabrinuo za sestru pa je pokušao da je nagovori da se bar ponekad odmara. On je sada spavao u Džordžovoj sobi. Nora ga je molila da spava sam da bi mogao da se bolje odmori. Tako je Agnes ostajala sama za svojom snahom i detetom. Horas se. međutim, pobrinuo da u susednoj sobi uvek bude jedna žena koja bi mogla da im pritekng u pomoć ako bude potrebno. Ipak od sreće i nekog neobičnog nemira, san mu je teško dolazio na oči. Tako je proteklo prvih dana u životu malog Džonatana. Jedne noći Horas ponovo nije mogao da zaspi. Nemirno se prevrtao po postelji. Iznenada je zadržao dah i načuljio uši, jer mu se učinilo da čuje tihi plač. Učinilo mu se da čuje i Norin glas kako izgovara njegovo ime. Skočio je. Mora da mu se učinilo, ali neće mu biti ništa ako se prišunja do Norine sobe i oskišne šta se događa. Žurno je ogrnuo kućnu haljinu i oprezno pošao uz stepenice. Tiho je otvorio vrata svoje sobe i ušao. Bilo je dovoljno da samo malo odgume zavesu koja je Norinu sobu razdvajala od njegove i'vidi šta se događa u Norinoj sobi. Sve je bilo tiho. Hteo je da krene natrag, ali nije odoleo želji da baci bar jedna pogled na lice svoje žene. Malo je pomerio laku zavesu i pogledao prema njenom krevetu, osvetljenorn prigušenom setlošću noćne lampe. Nora je ležala mimo, duboko i ravnomerno dišući. Još samo da pogleda dete. Morao je da pomeri zavesu još malo u stranu. Ali, čim je to učinio, lice mu se izobličilo i on je kao zver uskočio u sobu. Bio je u čarapama, pa je njegov dolazak u sobu prošao bez ikakvog šuma.

Agnes je bila nagnuta nad kolevkom. Izraz lica bio joj je strašan. Jednim debelim jastukom pritiskivala je glavu nemoćnog deteta. Kada je ugledala brata, Agnes je muklo kriknula i užasnuto podigla ruke uvis. Ali Horas je nije gledao. Prileteo je kolevci, podigao dete na ruke i počeo da kida odeću oko njegovog vrata. Sve to se dogodilo u deliću sekunde, gotovo bez ikakvog šuma, Samo korak dalje ležala je mlada majka i ne znajući da se kraj nje tek rođeno dete bori za život. Ali, mali Džonatan je već lakše disao, a sa lica mu je postepeno nestajalo strašne pomodrelosti. Udahnuo je duboko nekoliko puta, a zatim snažno zaplakao. Lud od radosti, Horas ga je pritisnuo na grudi. Tek tada pogled mu je pao na sestru koja je ukočeno stajala kraj kolevke. Agnes je uhvatila njegov pogled. Pala je na kolena, pružajući ruke prema njemu u nemoj molbi. Stisnutih usana, Horas joj je pokazao vrata. Ona se s mukom podigla i izašla oborene glave. Snaga ju je izdala čim je zatvorila vrata za sobom. Srušila se na pod bez svesti. Horas je još uvek stezao na grudi dete koje je sve glasnije plakalo. Nora se iznenada trgla iz sna i sela u postelji razrogačenih očiju. Ti ovde, Horase? Daj dete mem. A gde je Agnes? Horas je položio dete na posteIju krajnje. Lice muje ostalo u senci. Agnes je umorna. Poslao sam je u njenu sobu na spavanje! Sirotica! Koliko sam jqj samo puta rekla da se previše zamara. Nije htela da me sluša. Uostalom, nije ni potrebno da neko sedi kraj mene čitave noći. Dovoljno sam se oporavila da mogu da se brinem za malog. I ona žena je uvek u blizini. Tačno Najbolje je da Agnes vise i ne dolazi ovamo. Ali, prepusti sve to meni. Spavaj, Ijubavi moja! Nezno ju je poljubio. Dečak fe dotle već umirio i čvrsto zaspao. Majka ga je neko vreme brižno posmatrala, a onda i sama utonula u san. Horas je dugo sedeo kraj posteIje svoje žene. Teški su bili ti dugi noćni sati! Tek pred jutro se digao sa stolice i probudio ženu koja je spavala u susednoj sobi. Rekao joj je da ostane uz Noru i dete jer se njegova sestra razbolela. A zatim je pošao u Agnesinu sobu. Agnes je dugo ležala bez svesti. Kada je došla sebi, osetila je strašan umor, tako da se tek nešto kasnije setila svog užasnog čina. Sa strahom i očajem 'nekako se uspela do svoje sobe, gde se nemoćno sručila na postelju. Šta je to učinila? Kakvom se to ludilu prepustila? Ni sama sebe više nije shvatala. Kako je uopšte došla na takvu užasnu pomisao? Sedela je i gledala zaspalo dete. Zašto je stalno mislila da bi za nju bolje bilo da je mrtvo? Mora da je pomislila, kako je slabašan plamičak života u tek rođenoj bebi. Blag pritisak i sve bi bilo gotovo. Biće dovoljno da samo malo pritisne detinje lice jastukom. Niko neće ni naslutiti šta se dogodilo. Dete se ugušilo. Nepažnja. Užasna nesreća ništa drugo. Od takvih misli krv joj je jurnula u glau i zaslepila joj oči. Ruke su ščepale jastuk, spuštale ga sve niže i niže... A onda se iznenada našla nagnuta nad kolevkom, sa jastu kom čvrsto pritisnutim na malu glavicu«. Lice joj je oblilo hladan znoj. Ubico... ubico... šta si to htela da učiniš? Te reči su joj neprestano odjekivale u ušima. U glavi joj je bubnjalo i čelo joj je g irelo, ali joj se činilo da joj kroz veiie teče ledena voda. Još uvek je tako ležala kada je u sobu ušao Horas. Bilo je mračno, pa je upalio svetlost i stao pred nju. Ustani! progovorio je ledenim glasom. Ona mu je pala pred noge i rukama obgrlila kolena. Oprosti! Nisam znala šta radim! Horas se izmakao jedan korak. Ustani i prekini s tim! Ja ti ne mogu oprostiti... Još danas ćeš zauvek napustiti moj dom. 0 tome više nema nikakvog razgovora. Ipak, ne želim da neko sazna za ovo što se dogodilo ove užasne noći. To je za Džordžovo dobro. Agnes je obema rukama pokrila lice. Moj sin... moj sin!

Toliko je očaja bilo u tom glasu da se Horas na trenutak raznežio. Ipak, produžio je evrstim i mirnim glasom: Džordž ne mora da dozna zbog čega si btišla iz moje kuće. Svima ćemo reći da odlaziš u banju zbog narušenog zdravlja. Sta će posle biti, ne znam. Međutim, u ovu kuću tebi više povratka nema. Ne želim da drhtim nad životom svo jih najdražih. Ovde ti je novac za put i ostale trdškove. Naravno, i dalje ću se brinuti za tvoje izdržavarije. Ali nikakve druge veze među nama neće biti. Pošto je položio na sfo nekoliko novčanica Horas se oreknuo i pošao. Agnes je praznim pogledom gledala za njim. Horas... oprosti... nisam znala šta radim... nisma znala... On joj se okrenuo. Lice mu je bilo izobličeno od bola. Ne mogu da ti oprostim, Agnes. Iako si mi bila draža od svih, ne mogu zaboraviti ono što si htela da učiniš! Žurao je izašao... Tog jutra, kada je Agnes ulazila u kola koja će je odvesti do železničke stanice, Horas je izašao da joj pomogne. Izmenili su samo nekoliko nevažnih reči i jedva dotakli ruku jedno drugom. Horas je sve upozorio da ne obaveštavaju Noru o Agnesinom odlasku. Tek nekolikb dana kasnije, ispričao joj je kako su Agnesini nervi toliko popustili da je morala hitno da otputuje u banju na lečenje. Nora je bila potpuno zadovoljna tim objašnjenjem, mada i malo tužna, jer je mislila da je i sama kriva za Agnesinu bolest. Ona je sama kriva. Ne moraš sebi ništa da prebacuješ osmehnuo se Horas, ali mu se u glasu osetila neglagodnost. Nora ga je ispitivački pogledala, jer je u njegovim očima primećiva la nešto čega ranije nije bilo. Porilisliia je da je Agnesin odlazak, ipak malo čudan. Međutim, ništa nije pitala. Nije ništa pitala ni kada je posle izvesnog vremena stiglo pismo od Agnes u kome je pisala kako je odlučila da postane negovateljica. Sa uspehom je završila kratak kurs i već našla posao u jednoj bolnici. Horas joj je odgovorio sa svega nekoliko reči:

»Radujem se tvojoj odluči i nadam se da će taj posao povoljno uticati na tebe. «
Od tih događaja proteklo je de ( set godina. Jednog sunčanog avgustovskog jutra pred kućom Enderbijevih zaustavila su se kola iz kojih je hitro iskočio visok i vitak mladić. Njegove tamne oči su blistale kada je pogledao vrt pred so * bom. Na usnama mu je lebdeo prijatan osmeh. Vratar koji mu je otvorio kapiju obavestio ga je da je gospodin na poslu, gospođa u svojoj radnoj sobi, a da su deca sa guvernantom u vrtu. Mladić je klimnuo glavom, dodao mu svoju tašnu, a zatim ušao u vrt iz koga su dopirali zvonki dečji glasovi. Dok je prilazio deci, lice mu je dobijalo nežan i blag iraz. Sakrio se iza jednog drveta i uzviknuo: Džonatane! Beatris! Izgovorio je to snažnim glasom, tako da su deca naglo ućutala. Desetogodišnji Džonatan odmah se uputio prema njegovom skrovištu dok ga je šestogodišnja Beatris nešto opreznije pratila. A onda su se začuli veseli dečji glasovi. Džordž! Džordž! Deca su poletela mladiću u zagrljaj. On je oboje podigao svojim snažnira rukama i smešeći se posniatrao njihova lica. Priznajte da sam vas iznenadio, klinci! Mama! Mama! vikala su deca. Na kući se otvorio jedna prozor. Pojavila se Nora i zagledla u nasmejano Džordžovo lice. Džordže, ti? povikala je prijatno iznenađena. On malo podiže svoj šešir. Dobar dan, ujna! Pohitao je kroz vrt prema ulazu u kuću i nekoliko trenutaka kasnije već je bio na stepenicama. Dobro nam došao, Džordže! Donatane, trči do tate i reci mu da je došao Džordž! Dečak je poslušno otrčao, a Džordž se okrenuo ujni. Nema ni smisla da pitam kako si, Nora. Dovoljan je samo pogled na tvoje lice pa da vidim da je sve u redu.

Sto se i za tebe može reći! Nego, uđi u kuću. Mora da si gladan i uraoran od puta. Gladan jesam, ali umorannimalo. Njih dvoje su ušli u kuću, a nešto kasnije stigao je i Horas, pa su sada sve troje sedeli za stolom. Vlasnik fabrike, ne mnogo izmenjen za ovih deset godina sem što je u kosi imao malo više srebra, pružio je Džordžu preko stola cigarete i upaljač. Posluži se, dečko, a onda nam pričaj kako si se snalazio od svog poslednjeg boravka ovde! Sve je išlo kako treba, ujače. Poendeker je veoma zadovoljan mojim radom. A od juče sam njegov glavni inženjer, a to je mesto koje zaista prevazilazi moja očekivanja. Horas mu je snažno i srdačno stisnuo ruku. Dečko, čestitam! I ne mogu da ti opišem koliko se radujem! Dobro, dobro, pusti malo i mene da dođem do reči umešala se Nora. Valjda Džordž i meni malo pripada. I meni jejako drago, Džordže, što si dobio to mesto. Još samo da nađeš dobru ženu i prebrinuo si sve brige! Džordžove oči su zasvetlele. Pa, nisam siguran da takvih briga imam smešio se. Dečko, sve mi se čini da si jedva čekao da te o tome pitamo! Hajde, govori već jednom! uzbudio se Horas. Ali Džordž je zavrteo glavom. Ne, suviše je rano da se o tome govori. Moraćete da se strpite još malo. Pa dobro, čekaćemo! Ipak, mora da si već zaljubljen? To jesam. Kada su dvojica muškaraca ostali sami Horas je upitao:

Koliko ćeš ostati kod nas? Samo do sutra, ujače. Imao
sam posla u obližnjem gradu, inače ne bih ni mogao da dođem. Direktor se razboleo, pa me je Poendeker zamolio da taj posao obavim umesto njega. To znači da ima poverenja u tebe. Tirrie se možeš ponositi. Za to mogu da zahvalim samo Poendekerovom odnosu prema meni. Ali i svojim sposobnostima, dečko. Dakle, već sutra odlaziš od nas? Moram. I kod mame sam juče bio samo jedan sat, tek toliko da joj javim da sam dobio novo mesto. Preko Horasovog lica preletela je senka. Kako je ona? upitao je ozbiljnim glasom. Kaže da je dobro, ali ne mogu da joj verujem. U stvari, kako vreme prolazi, sve mi je teže da shvatim zbog čega je odlučila da postane negovateljica. Kako je uopšte došla na pomisao da se time bavi? A da znaš kako je ostarila! Kosa joj je potpuno osedela, lice se smežuralo. Srce me zaboli kad je pogledam. Čini mi se da ona ima neku tajnu koju ne sme nikome da poveri. Znaš li ti nešto više o tome? Horas je zamišljeno posmatrao dim svoje cigarete, a onda mirno podigao pogled prema sestriću. Ni sada ti ne mogu odgovoriti drukćije negp do sada, Džordže. Tvoja maka je živela isključivo za tebe. Kadasi tiotišao,onasemnogo izmenila i svoju ljubav i nežnost prenela na druge kojima je pomoć bila potrebna. Međutim, čini mi se da joj taj poziv ipak nije doneo mir i vedrinu. To je tačno. Međutim, tamo gde ona radi svi su veoma zadovoljni njenim zalaganjem. Nekoliko trenutaka su ćutali. Ti mamu retko viđaš, zar ne? upitao je Džordž nekoliko trenutaka kasnie. Da, u poslednje vreme sve mi je teže da se odvojim od fabrike odgovorio je Horas nemarno. Ni Džordž, pa ni Nora nisu znali da on svoju sestru nije video punih deset godina. Bili su ubeđeni da se njih dvoje bar povremeno viđaju. Zar zaista ne možeš bar malo vremena da odvojiš za nju, ujače? zabrinjava me njeno stanje. A ti si uvek imao velikog uticaja na nju. Kada bi je bar posavetovao da malo više pažnje posveti svome izgledu? Mene neće ni da sluša, ali ćeš ti možda uspeti da je nagovoriš. Horas je zamišljeno gledao u vrt. Upravo u tom trenutku kraj prozora je protrčao mali Džonatan. Horasovo lice se razvedrilo. Duboko je udahnuo i okrenuo se Džordžu:

Dobro, da pokušam. Čim budem mogao, otići ću do Agnes. Za dovoljan? Kako da ne, ujače. Industrijalac Čarls Poendeker je, i pored svojih četrdeset osam godina, bio još uvek lep i privlačan čovek. U njegovoj bujnoj kosi videla se tek po koja seda, korak mu je bio lak, držanje pravo. Bio je veoma zaposlen čovek, iako su vefiki deo poslova u fabrici nosili i saradnici koje je sa velikom pažnjom birao. Međuti, od svih saradnika on je najviše cenio mladog Džordža Fostera. I mladić je umeo da ceni svog poslodavca. Trudio se da u svakoj prilici opravda njegovo poverenje. Prošle su tri nedelje od Džordžove posete ujaku. Poendeker i Džordž su šetali kroz šumicu. Vetrić koji se predveče digao osvežio je vazduh. Lagano su hodali i razgpvarali o poslu. Međutim, Poendeker je skrenuo razgovor na Džordžovu majku. Rekoste mi da je prilično loše izgledala kada ste je poslednji put videli? upitao je. Da, i meni je to strašno teško palo. Zamolio sam ujaka da ode do nje i posavetuje je da malo više pažnje posveti svorn izgledu. Očekujem od ujaka vest da će krenuti na put početkom iduće nedelje. Poendeker je zamišljeno pogledao mladića. Ta znači da će biti blizu Tolenda. Takvu priliku nipošto ne bismo smeli da propustimo! Moramo da pozovemo vašeg ujaka ovamo, makar i na nekoliko časova. Odavno vrebam priliku da se upoznam s njim. Slobodno mu možete napisati. Gorim od želje da ga najzad vidim! Džordžovo lice je zablistalo. U međuvremenu su stigli blizu kuće. Među cvećem na balkonu pojavile su se jedna plava i jedna smeđa devojačka glava. Devojke su ih veselo pozdravile. Njih dvojica su podigli šešire i uzvratili pozdrav. Nekoliko trenutaka kasnije bili su u njihovom društvu. Visoka i lepa plavuša, krhkog tela i krupnih očiju obratila se najpre mladiću: Baš lepo od vas, Džordže, što ste pristali da dođete. Bez vas bi ovo veče bilo veoma dosadno. Džordž joj se veselo nasmešio. Meni su ovakve posete uvek drage. Mislim da to više ne moram ni da ponavljam rekao je. Zalim je prišao i drugoj devojci, onoj sa divnom smeđom kosom, čije su oči, obično tužne, sada veselo svetlucale. Iako je Ali bila veoma mlada, na licu joj je bio izraz neobične ozbiljnosti. Džordž je dobro znao šta je uzrok tome. Otac joj je rano umro, a majku jedva da je i zapamtila. To je za njega bio razlog više da je čini srećnom, da gleda kako njeno oz biljno lice blista od radosti. Njihove oči srele su se samo na •nekoliko toplih trenutaka. Ali i tih nekoliko trenutaka bilo je dovoljno da dva mlada srca zakucaju jače. Ipak, pozdravili su se upbičajeno. Ali Vejd se odmah okrenula sa nekim pitanjem Poendekeru. Zvala ga je čikaČarls. Bila je kćerka jednog njegovog daljeg rođaka. U mladosti su Poendeker i njen otac bili bliski prijatelji, sve do časa kada je Majkl Vejd iznenada odlučio da se oženi veoma zgodnom, ali i lakomislenom glumicom. Život je razdvojio dva prijatelja. Tek mnogo godina kasnije Poendeker je sasvim slučajno doznao da je Majkla i njihovu malu kćerku žena napustila da bi se vratila na pozornicu. U to vreme, Majkl Vejd je već bio teško bolestan. U međuvremenu, Čarls se oženio bogatom ženom koja mu je donelau miraz nekoliko stotina hiljada dolara. Poendeker je prebacivao sebi što je Vejda potpuno izgubio iz vida, pa je odmah pokušao da mu priteknu u pomoć. Bilo je prekasno. Vejda je u životu održavala samo briga za malu devojčicu. Njegov prijatelj iz mladosti stigao je u poslednjem trenutku da mu i taj teret skine sa srca. Poendeker mu je obećao da će se brinuti o devojčici kao o svom detetu i da će je uzeti u svoj dom. Uz prijatelja je ostao sve do poslednjeg trenutka, Posle toga, odveo je malu Ali kod sebe. I njegova :. ena je prihvatila dete sa ljubavlju, pa su ona i mala Stela rasle zajedno. Veoma rano Ali je shvatila, koliko toj divnoj ženi duguje za njenu iskrenu ljubav i razumevanje. Kada se gospođa Poendeker razbolela, Ali je bila ta koja ju je negovala nežno i požrtvovano. Najzad, posle njene smrti, devojka ju je iskreno ožalila.

Bilo je samo po sebi razumljivo što je Ali preuzela na sebe domaćinstvo čim se gospođa Poendeker razbolela. Cinilo se da su sa svim teškoćama njene snage bivale još veće. Postajala je zrelija, ozbiljnija i snažnija. Morala je voditi brigu i o krhkoj i bolešljivoj Steli, koju je, kao i njenog oca iskreno volela. I oni su joj tu ljubav uzvraćali. Za Stelu Ali je bila sestra, prijateljica i majka u isto vreme. Stela je naučila da sve uvek poverava Ali, čak i svoja najintimnija osećanja. Sudbina je htela da Džordž Foster, još od onog prvog susreta, zauzme važno mesto u srcima obe devojčice. Mala Steia ga je gledala najpre sa dečjim obožavanjem kao svog spasioca, ali se kasnije to osećanje razvilo u tihu i duboku ljubav. I tu ljubav ona je poverila Ali. A srce druge devojke drhtalo je, jer je i sama volela Džordža još od prvog susreta. Svesna svih prednosti koje je 'Stela imala. Ali je stegla srce i pokušala da se udaiji od Džordža, trudeći se da prema njemu bude hladna i zakopćana. Ali joj to, uprkos svint naporima, nije uspevalo i njene divne oči ćesto su mladiću odavale šta se zbiva u njenoj duši. Tc oči nisu mogle prevariti Džordža. Njihov iskrcni izrazbio je utisnut u njegovo srco od prvog časa kada ih je ugledao, pre mnogo godina na obali Misisipija. Sve što je ćinio imalo je samo jedan cilj: da Ali jednog dana postane njegova. Znao je da je siromašna kao i on. Od Poendekera je doznao sve o njenoj tužnoj sudbini. To je samo povećalo njegovu Ijubav prema devojci. Sada je došlo do prekretnice u njegovom životu. Budućnost rau je bila ošigurana. Vrebao je zgodan trenutak da to kaže i Ali i zatraži njenu ruku. Pored Ali, malo pažnje je posvećivao i Steli. Istina, ta lepa i krhka devojka mu se dopadala. Rado su čavrljali i često zajedno svirali u društvu. A Stela je'svim svojim bićem pokazivala koliko ga voli. Uprkos tome, proteklo je dosta vremena pre nego što je on shvatio da ona njega posmatra sasvim drukčijim pogledom. To ga je prestrašilo. Postao jc mnogo oprezniji u odnosu prema njoj. Žalio ju je, i to sažaljenje činilo je da prema njoj postane mekan i popustljiv. Ona je, opet, takvo njegovo pOnašanje protumačila kao Ijubav. Čeznula je za trenutkom kada će Džordž tu ljubav priznati i pred njom. Pred Ali 'je često govorila kako Džordž svaka ko još ne možc da prikupi dovoljno hrabrosti da zatraži ruku kćerke bogatog fabrikanta. Te prijatne letnje večeri Stela se prva obratila Džordžu: Dobila sam neke divne nove kompozicije! Ako nemate ništa protiv, mogli bismo večeras malo da sviramo. Džordž se lako poklonio. Veoma rado, mis. Poendeker je za večerom sedeo između đveju devojaka, Džordž preko puta njih. Poendeker je vodio živahan razgovor. Čavrljao je sa devojkama i čcsto se obraćao i Džordžu. Pri tom se prema Ali odnosio sa šaljivim iteštvom. U poslednje vreme prema njoj je ispoIjavao neku čudnu raešav,inu oscćanja koju je samo Ali zapazila, ali nije obraćala naročitu pažnju na to. Da je, međutim, shvatila prave razloge za takvo Pocndekerovo ponašanje, svakako bi mnogo ozbiljnije razmislila o svemu. Jer Čarls Poendeker nije više gajio samo čista očinska osećanja prema svojoj lepoj poćerki. Najpre, po smrti njegove žene, pažnja i nežnost koju mu je Ali pružala, predstavljali su najbolju utehu za njega. Međutim, kako je zaboravljao svoj bol, Ali je i u njegovom srcu, kao i u njegovom domu, sve više zauzimala mesto koje je pripadalo pokojnici.

Sve češće je Ali posmatarao nežnim pogledom, pazeći da niko to
ne primeti. Ustručavao se zbog svoje kćeri, jer sve dok je ona živela s njim, nije mogao da zamisli Ali kao njenu maćehu. Zato je i sam nestrpljivo očekivao da Stela najzad otkrije svoju ljubav prema džordžu i uda se za njega. Znao je dobro da je taj vredni mladić i najbolji muž za njegovu kćerku. Tako je sve češće počeo da poziva mladića u kuću, ohrabrujući na svaki način prijateljstvo između njega i svoje kćeri. Posle večere Stela i Džordž su prešli u muzičkii sobu koja se nalazila odmah pored trpezarije.

Poendeker i Ali su seli u lođu koju je osvetljavalo svetlo iz odaje Ali se smestila tako da može da vidi dvoje mladih unutra, a Poendeker im je okrenuo leđa. Nije mogao da skine pogled sa Alinog divnog lica. Kada bi pddigao oči sa nota, Džordž bi uvek sreo nežni Stelin pogled, pogled koji ga je, uprkos svemu, ispunjavao toplinom. Počeli su da sviraju, tiho i nežno. Ali je duboko uzdahnula i osmehnula se Poendekeru. Ono što je video u njenom ppgledu čovek je pripisao njenim osecanjima prema njemu pa mu je srce uzdrhtalo od novih nada. Džordž i Stela su svirali sve lepše i zanosnije. Iz vrta je dopirao teški miris svežeg cveća. Stela je po ko zna koji put podigla pogled prema Džordžu: Zaista imate osećaj za ovu mu ziku rekla je tiho. On se nasmešio. Drago mi je što vam se moje sviranje dopada, mis. Bez lažne skromnosti, međutim, meni se čini sasvim prosečnim. Ona je vatreno zatresla glavom. Ne, ne! Moguće je da vam tehnika nije baš savršena, ali vi to sve nadoknađujete osećanjima koja unosite u sviranje. Govorila je tako toplo, nežno da je mladić bio dirnut. Žurno je okrenuo novi list nota. Onda će biti najbolje da sviram još malo rekao je. Ona mu. je uzela note iz ruke. Šta je to? Ah, Alina omiljena pesma! Solvejg. Džordž se okrenuo prema Ali. Ako toliko volite ovu pesmu, Ali, potrudiću se i da je otpevam! rekao je. I zapevao je, uz tihu pratnju klavira, unoseći sva svoja osećanja u topli mladićki bariton.

Aline oči su se ovlažile. Solvejgina pesma je povećala njen bol zbog ljubavi koju nije smela da pri
zna. Ali, šta ti je? Ti plačeš? začuo se iznenađeni Poendekerov glas. Ta pesma... ona me uvek rasplače pokušala je Ali da se nasmeši. On ju je uzeo za ruku. Nemoj da plačeš, draga Ali! Ne mogu da gledam suze u tvojim očima mucao je. Ona mu je s dečjom nežnošću pogladila obraz. Dobri, dragi čika Čarls! Jesi li zaista potpuno srećna u raom domu, Ali? Ona rau je nežno naslonila glavu na rame. Nigde na svetu ne bih mogla biti srećnija, čikaČarlse! Poendeker je sedeo nepomično, iako mu je srce lupalo. Iz grudi mu se oteo dubok uzdah. Ali u tom trenutku su im prišli Džordž i Stela. Pogledajte kako je divna mesečinauskliknula je Stela. Hoćeš li i ti sa nama, Ali, idemo malo u vrt! Sarao idite odgovorio je Poendeker. Ali i ja ćemo polako za vama. Džordž nije bio naročito oduševljen takvim rasporedom, jer bi najradije pošao u vrt sa Ali. Ipak, ponudio je Steli ruku i poveo je niz stepenice. Poendeker i Ali su pošli za njima. Nisu rnnogo razgovarali. Nijedno od njih nije nalazilo prave reči za svoja uskovitlana osećanja. Pola časa kanije,Džordž se oprostio od njih. Na rastanku, nežno je dotakao usnama Alinu ruku. Dugo je na njima osećao toplinu njene nežne kože. Nekoliko dana posle toga, Džordž je došao na ručak u svoj mali samački stan, kod udovice jednog od službenika Poendekerove fabrike. Kad je ušao u malo predsoblje, gospođa Tejt je sa osmehom izašla pred njega. Imete posetu, mladiću rekla je ljubazno. Džordž je požurio prema vratima svoje sobe i otvorio ih. Znao je koga će tu zateći. Ujače Horase, ti si? Glavom i bradom, dečko moj! Nežno su se zagrlili.

Očekivao sam da ćeš stići tek uveče, ujače. Trebalo je da stignem tek uveče, jer sam mislio najpre da svratim do tvoje majke. Međutim, saznao sam da je otišla sa jednim bolesnim detetom njegovoj kući, i da će se tek večeras vratiti. Zbog toga sam produžio ovamo, a kod Agnes ću otići sutra ujutru. Džordžo. ve oči su blistale. Baš mi je drago što si olučio da dođeš! Verijem ti, dečko. Nisam mnogo video od ovog grada, ali mi se čini da je prilično veliki. 1 jeste! Nego, hoćemo li najpre da ručamo, ujače? Iznenadićeš se kada vidiš kako se ovde jede. A za večeras smo pozvani kod Poendekera. Vidiš, nisam te još ni pitao kako su Nora i deca? Odlično. Mnogo su te pozdravili. Ručak je protekao u vedrom raspoloženju. Posle toga su otišli u fabruku. Obilazak su završili oko pet. Tada su Džordža obavestili da je stigao i Poendeker i da se nalazi u svojoj kanc&lariji. Požurili su kod njega. Poendekeraje ta posetaprijatno iznenadila. Samo na trenutak njcgov i Horasov poglcd su se ukrstili, a onda su srdačnn stisli ruke jedan drugom, Ćini rni se kao da se poznajemo već godinama! nasmešio se Poendeker. Vaš sestrić mi je mnogo o vama govorio! Džordž je odmah video da su se njih dvojica dopali jedan drugom. Pošto je morao da obavi neki hitan posao, ostavio je ujakau prijatnom razgovoru sa Poeadekerom. Njih dvojica našli su toliko dodirnih tačaka da su mogli i satima razgovarati. Naravno, glavna tema bio je Džordž, a svc što je Poendeker rekao o njeriiu punilo je Horasovo srce ponosom. Još više se obradovao za vreine večere kod Poendekerovih. Iz pogleda koje je Džordž razmenjivao za mladim damama bilo mu )e jasno da će se Džordž još čvršće nego do sada vezati sa porodicom svog poslodavca. Naravno, kada su se rastajali, morao je da obeća svima da ćc se uskoro ponovo videti. Rano ujutru, Horas je produžio put do svoje se'stre. Agnes je sedcla kraj prozora u svojoj sobi. Lice oukvireno potpuno belom kosom delovalo je umorno i iscrpljcno. Ružna odcća koju je imala na sebi sanio je pojačavaia neugodan utisak. Ncko je zakucao na vrata. Jedna mlađa sestra javila joj jc da ima posetu. Agnes se sa naporom digla sa stolicc. Kada jc uš!a u odaju za poscte odmah je zapazila čoveka koji je stajao kraj prozora, ali ga nije prepoznala. Horas je najpre iznenađeno zastao, a onda gotovo potrčao prema sestri. Agnes! Njene oči su se raširile od izncnađenja. Giedala ga je sa nevcricom. Horase! Ti si. „. došao kod mene? U njenofn glasu bilo jc bola od kojeg se Horašovo srcc cepaio. Da, Agrjes... i trebalo jc da dođero mnogo ranije. Šta se to dogodilo sa tobom, sestro moja! Onajedrhtavom rukom posegla za njegovim rukama. Donosiš li mi svoj oproštai, Horase? pitala je tiho, a oči su joj bile vlažne. Da, Agnes. Zaboravićemo sve što se dogodilo. Jedan ružan san više nas ne sme razdvajati. Znam da si već okajala ono što si ućinila u nerazumnom trenutku. Niz njenp ltce potekle su suze. Jedva je uspela da korakne do najbliže stolice i teškb sc spusti u nju. Dolazim ti od Džordža, Agncs. Mnogo te je pozdtavio. N'jen pogled je živnuo. Nikada mu nisi rekao šta sam ti učinila... hvala ti za to, Horase, od srca! Nećemo više govoriti o tome, Agnes. Nećemo više ćak ni misliti o tome. Neka ono što se dogodilojostane pokopano zauvek. Nadam se da će i tebi biti lakše, da ćeš naći svoj mir. Džordž se starašno brine za tebe. A i sam vidim da tvoj naporni poziv 'zahteva suviše od tvog nejakog tela. Agnes je zavrtela glavorn. Ipak, moj posao je bio jedino što mi je sve ove godine život čini16 podnošljivim. Mene je mučilo nešto sasvim'drugo, a ti znaš šta. Sada, kad imam tvoj oproštaj, sve će biti daleko lakše!

Onda pokušaj da malo više pažnje posvetiš bar svom izgledu, Agnes. Zašto si se toliko zapustial? Slabašan osmeh osvetlio joj jc lice. Dobro... obećavam ti da ću od sada više misliti o tome. Sve će biti drukčije kada bar noću nađem malo mira i sna. On joj je stegao ruke. Sirota Agncs! Naoči su joj ponovo navrle suze. Ah, kako mi je sada lcpo, Horase. Tvoj glas me tako umiruje. Hvala ti, Horase! A sada... pričaj mi kako ste vi, mada mi je i Džordž već dosta govorio. Znam da ti je t'abrika sada mnogo veća i da pqsao cveta. I da su ti deca zdrava. Džordž prosto blista kada govori o njima. Ipak, tcbe moram da pitam ncšto što on nije mogao da zna: da li Nora zna zbog čega si me oterao iz kuće? Ne zna, Agnes. Nora je već odavno pogodila da je bilo nečeg neobičnog u tvom odlasku, ali nije ni želela da me pita jer je znala da bi me to zabolelo. Agnes klimnu glavorn. Ona je vredna tebe, Horasc. Želim vam svu sreću! A mali... mali Džonatan, da li je on dobro? 1 više nego dobro. Iz Agncsinih grudi oteo se dubok uzdah olakšanja. Toliko sam se brinula za njcga... brinula sam sc kao za rođcno dete šaputala je. Smiri se, Agncs! nežno je rekao Horas primetivši njeno drhtanje. Ona ga je pogledala u oći. A dcvojčica? Liči na Noru, zar ne? Liči. Ali onaj mali mangup jc moja slika i prilika, a po osobinama je isti Džordž. I tako su brat i sestra dugo razgovarali, kao nckad. Agnes jc bila ispunjena bczgraničnom za'nvalnošću, srce njcnog brata sažaljcnjcm. Kada je pošao, obećao jc da ćc sc od sada češće viđati. Agncs mu jc još jednom zahvalila drhtavim usnama... Kada je, poslc nekog vremcna, Džordž otišao u posetu svojoj majci, sa radošću je primctio vclike promenc na njoj. Izglcdala jc mnogo vedrije i srećnijc, a i njcmu jc obećala da će od sada voditi više računa o svom izgledu. Zadovoljan i srećan, Džordž je kasno po podne krenuo svojoj kući. Te večeri ponovo je bio pozvan kod Poendekefovih. Radost mu nije dala mira, pa je pošao ranije uego obično. Za Stelu je to bil'o sasvim dovoljno da ga pre večere pozove da igraju malo tenis. Iako je * jedva čekao da vidi Ali, Džordž se pokorio njenoj želji i pošao na tenisko igralište iza kuće. Za to vreme Ali se nalazila u trpezariji. Uređivala je cveće na stolu. Ušao je Poendeker i stao iza nje. Je li sve u redu, domaćice moja mala? upitao je toplim glasom i položio joj obe ruke na ramena. Ona se malo trgla. Ala si me uplašio! Nisam čula kada si ušao rekla je sa slabim osmehom. Poendeker je stajao mirno, ne puštajući je iz svojih ruku. Možemo i sesti za sto, čikaCarlse podsetila ga je Ali posle nekoliko trenutaka ćutanja. Ne žurimo nigde, Ali. Naš zaljubljeni par je još uvek na teniskom igralištu. Ali je zalupalo srce. Još nijednom Poendeker nije pred njom izrazio svoje misli otome da su Stela i Džordž zaljubljeni jedno u drugo. Onda ćemo čekati rekla je promuklo. On |e pošao za njom u susednu prostoriju. Kuda toliko žuriš, Ali? upitao je. Dođi, sedi ovde kraj mene! Morarn da ti kažem nešto što mi već odavno leži na srcu rekao je tiho i nesigurno. Ali ga je zbunjeno pogledala. O černu se radi, čikaČarlse? On ju je povukao za ruku da sedne na sofu kraj njega. Kroz otvorena vrata dopirali su glasovi Stele i Džordža. Ali... ti već godinama brineš o mom domu, brineš da ja i svi tni u njemu živimo prijatno i udobno... Ona se nasmešila i dozvolila mu da je obgrli jednom rukom. Nemoj preterivati sa komplimentima, čikaCarlse. Uostalom, i ja tebi tako mnogo dugujem. A kako bih ti drukčije mogla pokazati svoju zahvalnost? Nemoj govoriti o zahvalnosti, Alii Pokloni mi svoju ljubav... ona će mi biti hiljadu puta vrednija! Devojka još nije shvatila o kakvoj ljubavi Poendeker govori.

Ali ja tebe volim, mnogo te volim. ČikaCarlse rekla je ona gledajući ga u oči. Poendeker je pogrešno protumačio izraz njenog lica. Krv mu je jurnula u glavu i on ju je čvrsto stegao obema rukama. Ali, slatka moja Ali... znam da me voliš, ali ne samo onako kako se voli otac. I ja tebe tako isto volim. Toliko sam se bojao svojih osećanja jer si ti mnogo mlađa od mene... ali te uveravam da sam zdrav i snažan kao i svaki mladić! Ali moja, kako bih te obožavao kada bi postala moja žena! Ispunjavao bih ti svaku želju, ti bi mi ponovo vratila mladost! Ali je sedela kao okamenjena. Pred očimajoj je igralo samo crvefiilo, osećala je da nema ni trunke snage da se izvuče iz njegovog za Ni ona ni Poendeker nisu primetili da su Stela i Džordž ušli u odaju. Zastali su iznenađeno posmatrajući kako Ali nepomično leži u Poendekerovćm zagrljaju dok joj on obasipa lice poljupcima. Pred Džordžovim očima sve se zanjihalo. »Moja Ali, devojka koju volim«, bubnjao joj je u ušima Poendekerov glas. »ŽENA KOJOM ĆU SE OŽENITI!« Ali je i dalje nepomično ležala, kao da na svetu više i ne postoji neki Džordž Foster. Tako se mladiću činilo. U njemu se nešto slomilo. Nikada više neće verovati nijednoj ženi! Tek tada je shvatio da je Stela porcd njega. Devojkaje od uzbuđenja zarila nokte u njegovu ruku. I njen pogled bio je ispunjen nevericom. Tata! vrisnula je. Poendeker je skočio i smušeno se zagledao u njih dvojc. Ali je i dalje ležala onako kako je pala, posmatrajući svc oko sebe praznim pogledom. Poendeker se prvi snašao. Preko lica mu je prelcteo zbunjen osmeh. Stela, ti i Džordž ste postali svedoci naše veridbe. Ali će uskoro postati moja žena. U tom času život se vratio u Alino telo. Užasnuta, skočila je na noge, želeći da vrisne, da vikne kako to nije istina, kako ona... Ali Džordž ne mogavši da savlada svoj gnev i želju da se sveti, već je obgrlio Stelu i zajedno sa njom koraknuo prema Poendekeru. Mister Poendeker, mislim da je ovaj srećni trenutak i najpogodniji da vas zamolim za ruku vaše kćeri! rekao je čvrsto, izbegavajući Alin pogled. Ali je lako kriknula i uhvatila se rukama za srce. Pogled joj je počivao na Stelinom licu na kojem se ogledao trijumf. Poendeker se zabrinuto okrenuo prema njoj. Šta ti je, draga moja? Na licu devojke lebdeo je bolan izraz. Ništa... ništa rekla je i ponovo se nemoćno spustila na sofu. Zar sam te toliko preplašio, ljubavi moja? nežno je pitao Poendeker. Moja glava... mucala je Ali. Glava me užasno boli. Molim vas, dozvolite mi da izađem... Idi samo, draga, idi i smiri se malo! Znam da je sve ovo bilo iznenađenje za tebe. Ona je samo klimnula glavom i još jednom prešla pogledom preko Stele i Džordža, a onda lagano izašla.

Za to vreme, Poendeker je srdač
no zagrlio dvoje mladih, uveravajući Džordža da već odavno sanja o tome da mu on postane zet. Bilo je očigledno da ga je vest o njihovoj veridbi jako obradovala. Mada si nas dugo ostavio da čekamo, Džordže smešio se. Čini mi se da sam ja bio mnogo nestrpljiviji. Jedva sam dočekao da se izjasniš znaš i sam, u ovakvoj situaciji odrasla kćerka u kući... morao sam da čekam da ona najpre postane tvoja žena, a tek tada da mislim i o svojoj sreći. Dugo su razgovarali o svojim planovima i o skorašnjem venćanju Stele i Džordža. Džordž je najmanje učestvovao u razgovoru. Mislio je na Ali, a bol u njegovim grudima postajao je sve teži i teži. Ali je tu noć provela u strašnim mukama. Shvatila je daje Džordža nepovratno izgubila, ali nije samo to bio razlog njenom očaju. Ispunjavao ju je užasan strah od onoga što je rekao Poendeker. Pred očima joj se mračilo

čim bi se setila kako ju je grlio i obasipao poljupcima. Znala je koliko je taj čovek ceni i voli, znala je koliko mu duguje. Ali, da postane njegova žena... Mogla bi da se odrekne Džordža ako bi time usrećila Stelu. Njena ljubav nije važna ako je u pitanju dug piema Steli i njenoj porodici. Ipak, više od toga, niko od njc ne može zahtevati. Nikada ne bi mogla postati Poendekerova žena! Nikada! S druge strane, to je značilo da je njenom boravku u njegovoj kući došao kraj. Ovde ona više ne može da ostane. Mora otići što pre. Ali, kuda? Možda prvi put posle mnogo godina Ali je pomislila na svoju majku. »Zar nije ona, ipak, bila njoj najbliže biće na ovom svetu? Kako bi bilo da je potraži i zamoli za pomoć, bar na neko vreme, dok se ne snađe?« Istina, i majka je bila siromašna, ali je ona sama imala nekoliko stotina dolara. Poendeker joj je često davao novac da bi sebi kupila ponešto. Taj novac ona nikada ne bi sav potrošila, a sada će joj ta mala ušteđevina koristiti. Nije mogla da ode majci potpuno prazniR ruku. Samo, kako će naći majku? Njujork je ogroman grad. Mora nekako doći do njene adrese! U čast Steline veridbe sa Džordžom, u doniu Poendekerovih priređena je velika svečariost. Pozivnice su poslate zajedno sa obaveštenjem o veridbi, pa je Ali imala pune ruke posla. To joj nije nimalo smetalo. Rad joj je samo pomagao da prevaziđe osećanja koja su je rastrzala. Za sve u vezi sa svečanošću dogovarala se sa Stelom i Poendekerom. Džordž je nastojao da sve to izbegne. Posle obeda verenici su otišli da prošetaju vrtom. Ali ih je ispratila poglcdom, a zatim se okrenula Poendekeru koji je sedeo u fotelji kraj kamina. Da li imaš adresu mojc tnajke? upitala je mirno. On je iznenađeno podigao pogled. Šta će ti adresa, Ali? Iako joj je srceudaralo kao !udo, Ali je naizglcd sačuvala rnir. Hoću da joj pišcm... o velikini promenama u mom životu. On je uzeo njenu ruku i ncžno je poljubio. Zbog čcga to ne prepustiš meni? Nimalo mi se ne dopada pomisao da budeš u bilo kakvoj vezi sa njom. Ipak, ona mi je majka tiho ga je podsctila Ali. Mislim da nije potrebno da te podsećam kako je bezdušno napustila tebc i tvog oca? Ali sebolno nasmešila. Ne, nije potrebno. Ipak, kćerka sam jo'j, a nijednom nisarn pokuša!a ni da je vigdim, niti da joj se približim. Ona to nijc ni zaslužila! Možda... ali ipak molim da mi daš njenu adresu. Znam da je imaš. Poendekct' je oklevao nekoliko trenutaka, a zalim je otcepio jedan list iz svog notcsa i nešto napisao na njernu.

Ovo je adrcsa, Ali. Ne mogu da ti ne ispunim pivu žclju koju imaš kao moja vcrcni'ca. Ipak, molim ie
da poslušaš njoj savet i ne pišeš toj ženi! Ubeđen sam da će ona to iskoristiti samo da bi tražila novaca od tcbc. Čini sazna da ćeš se udati za bogatog čoveka, shvatiće da je steklaodiičan izvor prihoda. Znam da nijc lćpo što tako govorim o tvojoj majci, ali to je istina, veruj mi! Devojka jc odmah dohvatiia lislić sa adrcsom, srećna što je tako brzo došla do svog cilja. Možda jc ona pre nesrećna, nego ioša žcna. Trebalo je još davno da joj pišcm. Meni je ovde bilo lepo, a ona se možda za to vrerne mučila. On se nasrnešio i pogladio je po kosi. Ne brini, dušo! Sve ove godine ja sam pažljio pratio šta se zbiva sa njom. Sve do skoro, uvek je imala neki posao, istina ne uvek najboIji, ali nekako se snalazila. Čim se ukazala'potreba, ja sam sve uredio da dobija malo, ali sasvim dovoljno izdržavanje. Prema tome, što se togg tiče, za majku ne moraš da brincš. Dakle, hoćeš li joj pisati ili ne? Ona jc zamišljeno i tužno gledala kroz prozor. Ne, ncću joj pisati rekla je tihu.

Pocndckcr je bio zadovoljan njenim odgo"'orom. Ali je nešto shvatila. Svc što jc doznala o svojoj majci govoi ilo joj je da se takvoj ženi ne vrcdi obraćati u nevolji. Za nju, ipak, iiije hilo drugog i. laza. Sutradan je Poendeker došao sa posla ranije nego obično. Neki neobičan i neobjašnjiv nemir gonio ga je kući. Stelu je zatekao u velikom vrtu. Zar Ali nije tu? upitao je odmah. Nije. Odmah posle ručka otišla je u grad da nešto kupi. Trebalo je već da se vrati. Dva puta su kola išla na železničku stanicu da je sačekaju, ali nje nije bilo. Mora da nije odmah našla ono što je tražila. Onda ću ja otići po nju. To je poslednji voz, mora doći njime. Kola su upravo izlazila iz garaže. Poendeker je rekao vozaču da ga sačeka, a zatim. je požurio u kuću da se presvuče. Međutim, čim je ušao ugledao je pismo koje je u međuvremenu stiglo za njega. Odmah je poznao Alin rukopis i neka neobjašnjiva strepnja stegla mu je grlo. Rekao je Steli da kaže vozaču da pričeka. Pohitao je u svoju sobu. Sedajući za pisaći sto nervozno je kidao koverat. »Dragi čikaČarlse, dozvoli mi da te još jednom tako nazovem, kao što sam te godinama zvala, gledajući u tebi čoveka koji mi je zamenio oca. Znam da ću ti naneti mnogo bola, a to boli i mene, ali drukčije nisam mogla.

Ne. mogu postati tvoja iena, dragi čikaČarlse, jer te ne mogu voleti
drukčije nego kao oca, a suviše te poštujem da bih te lagala. Nemoj se Ijutiti na mene. Ne znaš koliko i meni samoj ove reči teško padaju. Ne mogu više da ostanem u tvom domu, gde sam provela toliko srećnih časova. Još jednom ti hvala za sve. Odlazim svojoj majci. Zamoliću je da me primi dok ne nađem neki posao. Ti ćeš me, u svojoj dobroti, možda pozvati da ti se vratim, i to ne kao žena, već kao tvoje dete. Znam da bi ti to mogao učiniti, ali te molim da to ipak ne činiš. Jer, postoji još jedan razlog zbog kojeg se nikada ne mogu vratiti u tvoj dom. Volim Diordža FosteragStelinog verenika. Volim ga odavno i ne bih mogla podneti da iivim u njegovoj i Stelinoj blizini. Znam da će ti ova tajna koju sam tako dugo krila pomoći da shvatiš zaštb ne mogu da se udam za tebe. Moram da te zamolim za još nešto. Nemoj da neko sazna za moju Ijubav prema Diordiu, a naročito Stela. Kada si me zamolio da ti postanem iena, uiasno sam se zbunila. Nikada nisam pomišljata da bi mi ti magao biti nešto drugo sem oca. U tom trenutku ušao je Dfordž i odmah zatraiio Stelinu ruku. Nisam više znala šta da radim: To je bio jedini razlog zbog kojeg si ti pomislio da sam prihvatila tvoju ponudu. Nisam ti to priznala sve do sada, jer nisam mogla podneti da ti to kaiem u oči. Jedno pismo za Stelu nalazi se u mom pisaćem stolu. Pročitaj ga najpre ti kako bi saznao šta sam navela kao razlog svog bekstva. Sviraa ostalima možeš reći da sam dobila telegram od bolesne majke i odmah otputovala kod nje. Moli te za oproštaj, uvek zahvalna Ali« Carls Poendeker je dugo sedeo nad tim pismom. Bio je uzbuđen. Ruke su mu drhtale. Konačno je shvatio da se mladost više ne može vratiti. S mukom se podigao i otišao do Aline sobe da potraži pismo za Stelu. Bilo je krajnje vreme daje dbavesti o Alinora odlasku. Takođe i Džordža. Da li on uopšte zna da ga Ali voli? Teško, jer zaljubljeni su slepi za sve oko sebe. To je i sam shvatio. Našao je pisrao u stolu i pročitao ga. »Draga Stela, otac će ti reći da sam zauvek napustila vaš dom. Znam da nisi mogla da zamisliš da ću se udati z. a tvog oca. Nija to nisam mogla, pa sam se zbunila kad mi je on to rekao. U toin času ušli ste ti i Diordi, tako da svog čikaCarlsa misam mogla postideti pred vama. Ipak, odmah sam shvatila da moram što pre otići od vas. Ti sada svog oca moraš voleti više nego do sada, jer mene neće biti da hrinem o njemu. I moraš da ga moliš da mi oprošti, jer može da pomisH da sam nezahvalna.

Budi srećna, mala moja Stela! Uvek ću te voleti kao rođenu sestnt I prenesi mćj poslednji pozdrav Džordžu Fosteru. Želim vam svu sreću.

Ali«
S tim pismom u ruci, Poendeker je sišao u hol, gde je zatekao Stelu i Džordža.. Devojka ga je zabrinuto pogledala. Zamisli, tata, Ali nije došla ni ovim vozom. Nikada se nije toliko zadržala u gradu. Da joj se nije nešto desilo? Poendeker im je dao znak da pođu za njim u susednu odaju, kako ih ne bi čula posluga u holu. Ali se neće vratiti, Stela rekao je tiho. U ovom pismu naći ćeš objašnjenje. Reci Džordžu sve što je potrebno. Dozvolite mi da odem! Hteo bih da ostanem sam neko vreme. Pružio je pismo Steli i izašao. Devojka je zbunjeno gledala za njim. Šta se to dogodilo? Džordže, da li si išta razumeo? Ali i mladić je bio zbunjen. Nesvesno se naslonio na kamin, gutajući očima pismo u Stelinoj ruci. Ona mu je prišla i zagledala rau se u oči. Sigurno se dogodilo nešto strašno promucala je. Pročitaj pismo, Stela! U pismu je objašnjenje! nestrpljivo je uzviknuo Džordž. Ona je pogledom preletela preko pi dh nekoliko redova. Zaboga! Ali je otišla! Zauvek! r Evo ti, pogledaj sam, D. ordže! Oh, draga moja sirota Ali! Drhtavim rukama D. ordž je uzeo pismo. Posle dugog putovanja Ali je stigla u Njujork. Čim jc sišla sa vozapotražilaje taksi i dala. vozaču adresu svoje majke. Sedela je u kolima sklupljenih očiju, iscrpljena od dugog puta i mračnih misli koje je nisu napuštale. Vožnja je trajala dugu. Kola su se najzad zaustavila n jcdnoj uskoj ulict oivičenoj visokim. gradama zapuštenih fasada. Mutnim očirria Ali se ogledala oko sebe. Laganim kprakom popela se uz prljave stepenice do trećeg sprata. Na stepenište su glcdala troja vrata. Morala je da napregne oči da bi među starim pločicama i posetnicama koje su pritiskačima bile pričvršćene na vrata, najzad otkrila ime svoje majke: Anabela Vejd, glumica... Bila je suviše umorna da bi osetila uzbuđenje, ali je ipak oklevala nekoSiko trenutaka. Konačrio se ohrabrila da pritisne dugme zvona. Tek posle nekog vremena začula je tihe korake sa druge strane vrata'. Neko je virio kroz tnali okrugli otvor. Ćula je zveckanje lanca na vratima i ova su se malo odškripnula. Ugledalaje koščato lice ]qd ne starije žene. Šta želite mis? upitao je ncpovcrljivi glas. Tražim gospođu Anabelu Vejd. Žena je nepovcrijivo postnatrala Ali. Ipak, skinula je lanac i otvorila širom vrata. Sad ću da vidim da li je tu rekla je. Sačekajte malo. Ostavila je Ali u uskom i mračnom predsoblju. Vratila se posle nekoliko trenutaka. Tu je, ali spava. Nc bih htela da je budim. Najbolje će biti da malo sačekate. Povelaje Ali u susednu prostori ju. Možete sesti i ovde. To je salon gospođe Vejd. Ona spava u drugoj sobi. Doći će kada se probudi. Uvek viče na mejie ako je probudim pre vrernena. S tim rečima žena je izašla. Ali je gledala po »salonu«. Bila je to neuredna odaja srednje veličine u kojoj se nalazila sofa, okrugli stočić sa dve stoiice i jedan vcliki ormar. Svuda su bili razbacani neki jeftini ukrasi. U sobi je bilo tako zagušljivo da je Ali jed'va disala. Spustila se na najbližu stolicu rešena da bude strpljiva, ali nije dugo izdržala. Tiho je prišla vratima i odškrinula ih. Ženajkoja je u kućno j haljini bila ispružena na krevetu, odmah se trgla iz sna i uplašeno se zagledala u nju. Šta tražite ovde? povikala je. Kako ste ušli ovamo? Ali je ćutala, ne skidajući pogled sa žene srednjih godina duge i neuredne kose. Sve do sada je gajila nadu da bi mogla ostati sa majkom dok se ne snađe. Već prvi utisak uništio je tu nadu.

Ja sam Ali Vejd uspela je najzad da progovori. Žena se trgla, malo bolje pogledala devojku, očigledno ne znajući šta da kaže. Pipajući rukom po stočiću dohvatila je naočare i natakla ih na nos. Lice joj je dobilo neobičan izraz. Ali Vejd... Ali Vejd... ne vi to ne možete biti... ne, ne! Ipak, ja sam * Ali Vejd... vaša... tvoja kćerka. Na licu Anabele Vejd jasno še videlo da se nije obradovala susretu sa kćerkom koju tako dugo nije videla. Ipak, posle nekog vremena je shvatila da mora bar da odglumi malo radosti, pa je raširenih ruku pritrčala devojci. Dete moje, kćerkice moja! Od tebe me je odvojila strašna sudbina! O, zar je moguće da si već toliko porasla? Prava si mlada dama! Ali dođi u zagrljaj svoje sirote majke. Žao mi je što te ovde primam, jer si sigurno očekivala nešto bolje. Jedina uteha u mom siromaštvu mi je bila pomisao da je tebi dobro, Ali! Znala sam da ćeš jednom potražiti svoju sirotu majku! Mora da si samo na proputovanju kroz Njujork? Povukla je Ali na sofu kraj sebe. Iako se trudila, Ali u sebi nije na šla nimalo topline za ženu pored sebe. Ne, nisam na proputovanju. U Njujork sam došla da te nađem i zamolim te da me neko vreme primiš kod sebe. Kod mene? Kako to da shvatim, dete moje? Nisi valjda ovamo došla sasvim sama? Sasvim sama.. Mister Poendeker nije ni znao da ću otići. Moram da ti ispričam sve po redu da bi mogla da shvatiš šta se dogodilo. Čika—Čarls je hteo da se oženi sa mnom, ali ja to nisam želela. Nisam imala kud, pa sam odlučila da dođem kod tebe. Molim te da me primiš dok ne nađem neki posao! Anabela Vejd je zbunjeno sklopila ruke. Zaboga, kakva zbrka! Nije moguće da si odbila Poendekera. Ne govoriš to valjda ozbiljno? Odbila si brak u kojem bi živela kao kraIjica! I šta bi sve mogla da učiniš za svoju sirotu majku! Ti kao da si poludela, devojko! Pa da, po tome si na svog oca. I tako nešto da doživim od svog rođenog deteta! Ali nije znala šta da kaže. U svakom slućaju, svoju odluku neću promeniti rekla je prkosno. Gospođa Vejd je skoro vrisnula: Nego šta ćeš! I odmah ćeš otići odavde! Šta misliš, da bih mogla da se bavim svojim poslom kad bi se saznalo da imam toliku kćerku? Ni Ali nije bilo lako da takvo stvorenje nazove majkom i sve joj je teže padala pomisao da s njom živi makar i nekoliko dana. Ipak, drugog izbora nije imala. . Ako ti to ne želiš, neću te ni zvati majkom rekla je tiho. Ipak, da o svemu porazgovaramo mirno i bez uzbuđenja. Kod sebe imam nekoliko stotina dolara. To bi trebalo da bude dovoljno dok ne nađem neki posao. Sa dubokim uzdahorn gospođa Vejd je pala u fotelju. Kao da ju je pominjanje novcaumirilo. Ponovo je natakla naočare i ispitivački se zagledala u Ali. Nema šta, prava si lepotica primetila je znalački. I to od one vrste koja najviše privlači muškarce. Nemam nameru da svoju lepotu koristim kao sredstvo za postizanje uspeha hladno je odvratila Ali. Anabela je zavrtela glavom. Imaš veoma zastarele poglede za tako mladu devojku. Lepa žena uvek može da postigne ono što želi, ako ima samo malo pameti. Nego, ostavimo sada to. Koliko ono reče da imaš para? Tri stotine dolara. Hm. Prilično malo, s obzirom da dolaziš iz kuće jednog milionera. Ipak,« bolje išta nego ništa. Daj mi odmah dvadeset dolara. Treba da platim kiriju. Inaće gazdrica neće hteti ni da razgovara da ostaneš kod mene. To znači da me ipak nećeš oterati? tiho je upitala Ali. Anabela je u sebi već kovala planove kako će Alino prisustvo da iskoristi za sebe. S dbzirom na devojčinu lepotu to neće biti teško u krugovima bogatih ljudi u kojima se kretala. Ne mogu valjda da te izbacim, kada već ne želiš da se vratiš! rekla je. Kasnije ćemo se dogovoriti šta da radimo. Daj mi novac, molim te, moram da kupim i nešto za jelo! Ti si verovatno gladna, a ni ja od jutros nisam ništa jela. Ali je izvaćila novac iz tašnč.

Anabela se odmah razvedrila i potrčala prema vratima, vičući: Gospođo Donehju! Starica se pojavila neverovatnom brzinom. Gospođo Donehju, da vam ' predstavim svoju... svoju sestriči nu. Ostaće nekoliko dana kod mene. Evo i novća, za ono što sam vam bila dužna i nešto unapred. Oči gospođe Donehju su zablistale čim je ugledala novac. Dok je opipavala novčanice, ispitivačkim pogledom je odmeravala Ali, a zatim izašla vukući noge. Anabela je doviknula za njom: Gospođo Donehju, molila bih vas za nešto posteljine za onu moju sofu u salonu, jer će mala tamo spavati. Naravno, moja sestričina će vam tu malu uslugu i platiti. Kreštavi glas gospođe Donehju doviknuo je da se s tim potpuno slaže. Pošto je najpre donela večeru za njih dve nije nedostajala ni flaša vina za Anabelu gospođa

Donchju se pojav ila sa d j nekoliko ćebadi
L'skoro ću imati i jcdn sobu rekla je. Ona slik rcd vas rni je najavila i. Čirn ona ode, možetc azt sobu ponudila je Ali. Dcvojka je glavorn dal laže. Tek od svih onih uzbuđenja koje je preživeiai I§ko je btlagladna, pojela jc samo nekoliko zalogaja. Anabcla je za to vreme živahno brbljala, c zaiivajuei zalogajc. vinom. Prićaia je zgode iz pozorišta, kao da nc primećuje koliko je njena kće ri a iscrpljena i umorna. Pošto su večerale, i pošto je gospođa Đonehju odnela posuđe, sele su da još malo porazgovaraju. Tek tada je Ali dobila priiiku da svojoj majci ispriča sve o svorn životu kod Poendekerovih i onome što se tamo zbivalo. Anabela je napeto pratila njene rečf, pažljivo posmatrajuči lice svoje kćeri. Zaista si lcpotica rekia je kada je Ali zaćutaia. Moram da te pokažem svome društvu. Oblači sc brzo da negde izađemo. Ali jc iznenađeno podisjla pogled. ' Z,ar već vcčcras? Anabcla sc vesek) smejđla. Vidi se da doia. iš iz pruvincijc! Ovdc u Njuiorku, život počinjc tek uveče, ludicc! Morarno naći nekc mpje prijatcljc, koii će te ve rado uzcti pod svoju zaštitu Ja bih radijc iegla da sc odrno iznim i pn usku . zam. — Kako ti š.. . 'ia }e devojci. Jo ma šta da se vidi, a? I da :naš rnalo ko mi višc o(? t' na, ćasna i eč. Kad nas vide zajedno, nikome. pasti na pamet rrii ti gka. Još malo su čavrljale dok se Anabela spremala. Čim je ona izašla, Ali ie pritrčala prozoru da udahne maio čistog vazduha, lako umorna, ostala je jos heko vreme na stolici, glave spuštene na sto. Tek kada se malo umirila, mogla je oz blljnije da purriisli o svemu. Već suira će početi da traži posao. Presve uglase u novinama. Negde će se već naći posia za nju. Nećc mnogo birati. Važno je samo da se što pre ukloni odavde, od lažn'th reči i teškog mirisa pozorišne šminjke. Sa olakšanjcm je pozdravila gaz daricu kada se izncnada ponovo pojavila. Gospođa Donehju jc biia go prijatnija i govorljivija ncgo maloprc. Vi niste izašli, mis? upitala je Ijubazno. SJc, suviše sarn ui' r Sigiirno stc dugo puti

Jcsam. Taj kratki udgovor, rnjc Zctdovoljio radoznalost g đe bonehju Baš vani jt lcpa ia haljina ćcla je. Va a letka nem pih stvari. i nisn glumi Nisam, Odmah sani lo vidi tni nc ličite na dame i kojc sc ovdc čestc skupljaji vam nešto morari recs, Njsa gurnadajc vašatcfka pravoc vo za vas. Moratt dobro da * vate da vas ne pokvari. A!I jc pocrvenela. Ne razumem promucal Dobro, onda bolje da m: rim o toinc ironično se nas la gospođa Donchju. Idem, no trcba da se odmorite. Laki misi Laku noe, gospođo ti odvratiia Ali, Uprkos umoru, Ali jc oš bila budna oko dva ujutru se majka vratila. Ipak, pra ila spa'a, jcr joj nijc bilo do razs ra. Anabcla se polako svlačii zapaljcnom cigaretom u us r'osmatrala je kćerkino li ngm pogiedu nijc bilo nimalo linc. Bio je to hladan i prorat pogled. Ali je sa olakšanjcro odal kada se Anabcla povuk! sobu i ugasila sctlost. Naravno, kada je ujutru uslala, ,o, majkb je još uvek spavala. Ali'se jo obukla i pošla da polraži gospođu Donchiu Zatekla ju je u kuhinji, sa o~ ogromntno šoljom kaie pred sole bom biubazno je uzvratila po zdrav dcvojci. Glc, već sfe na nogama, niis. alo Moji stanari obično nisu Iakvi rassa noranioci. Jeste li za kafu? još — Sinoc ste bili veoma Ijubazni, si gospođo Donehju nasmešiia se išt Ali. Drago mi je što hoćcte da mi ću pomognete, pa sam zato i došla da od vas zatražim savet. Samo vi pitajte, mis! Vidite, ja bih želela da nađem neki posao. Možete li mi reći u ko eja jim novinama ima najviše oglasa? ar Kako da ne, mis, kako da ne! ioć, Eo, ovo su baš novine kakvc Ira žitc Studenl koji ih dobija još uvek je spava. Vi samo sedite i pogledajte, a ja ću odmah spremiti kafu. Ali se vratila u jobu sa novina ma, pažlji'vo c pregledala oglase i zabeležila nekoi ko adrcsA. Kad je i. k stara stigla om, Ali joj sc za hvalila i vratila novine. Pošto jila kafu i obukla se, iu raspitala se za uli'će koje je tražila, a zatim izašla, zamolivši gazdari'cu da Anancii kaže da sc nećc vratiti prc rućka, Na ručak se vratila ne našavši posao, ali sa r mogo novih iskustava Zakucaia je tog prepodncva ria nmoga • a malo uspeha Najčcšce su o otvoreno sta anja ! icko rncstu i naSlo kada bi ona. . Kući jc došla na. Kada je saslušata njci priču, Anabcla ji limnula 71 si misiila da cc t'o ići r. irsogo lakšc, a? Još nisi n u va borba za opslanak u.... uj jžu ngli. A'sada sedi, ručaj i odmori se, pa onda natrag Pocndckeru! Ali sc trgla. Molim te da mi p lomc išc n'e govoriš! Samo rne uzalud mučiš!

Anabela je ncmarno slegla ramcnima, aii jc još istug dana isko•ristila priiiku da napišc pismo Poendekeru. Pisaia mujc da sc strašno Ijuti zbog takvog ponašanja s oje kćeri, ali da se kod njc svakako radi o nepromišljenom potezu zbog kojeg ce se svakako uskoro pokajati. Ona sama će, sa svojc strane. učiniti sve da Ali promeni svoju nerazurnnu odluku. Poslaia je to pismo bez Aiinog znanja. Prcma Ali je bila veoma ljubazna. Iste večcri, htela jc da povede Ali u pozorište i tamo je upozna sa nekim Ijudima, aii devojka je to mirno, ali čvrsto odbila. Sutradan ujutru Ali je opet otišla u potragu za poslom. Gospođa Anabela je ustala ranije nego obično jer je očekivala odgovor na svoje pismo. Jako se obradovala kada je u tom pismu pročitaia da će Poendeker poslati pet stotina dolara. Propratni tekst je bio vcoma kratak. »A' m ce vaiu siu •utl ,(! vo ne bi nedostajalo S!c!: Maio kasnijc stigao jc Blisla uAnabclajcmilo suštavc novc novčanicc. . »O'rtR% izvor prjhoda nc bi a' izgubiti«, misliia jc. Sniišijala kal • {' potroši (. lubjjcni nuvac. la phavsfvećernja haljina' lli onaj šcšir kuji jc sinoc vidcia u izlogu jcdnog butika? Biu jo skup. istina, al jc sadaimaia para i za takve si Kada sc Ali, iscrpljcna i potištcna, vratila k'ući, ona ju jc vescio obavustila. Imamo para, Ali! Pucndckci*ic poslao pet stotina dolara! I rtišta drugo? upUala je Ali umornp. Šta bi još htcla? Neko pismo? Ah. samo nčkoiiko reči. Važne su pare. Mcni jc najvaznije to pismo. Anabela se ironično nasmcjala. Ti kao da ćczneš za njim, a?. Htela bih samo da saziiam da ii mi je oprostio. Pa vaijda i ovih pet stoiina dolara nešto govori? Ali jc ćutke zavrtela glavom, AnabcSa je popodnc izašla da nešto kupi. Ali jc ostala kud kućc da napišc nckoliko pisama kojima sejavIjaLaza posao. Negdc predvc I če stiglo je pismo qd Poendekera. Anabela nije žurila sa otvaranjem pisma jer je bila zauzeta isprobavanjem novih haljina. ' Otvori ga, moiim te progovorila je Ali. Možda ima nešto i z. a mene. Zaista, u kovertu se nalazilo pismo i za Ali. Majka joj ga je sa osmchom dodala. Da tvoj čikaČarls zna kako nestrpljivo očekuješ njegovo pismo, sigurno ne bi izgubio svu nadu dobacila je. Ali se bez reči odmakla od nje da pročita pismo. Pismo za Anabelu bilo je kratko i hladno. »Dobio sam vaše pismo i zahvaljujem vama na dobrim namerama. Ne bih,*međutim, želco da utičete na Ali. Ona mora da živi ona. , ko kako sama želi, onako kako sama odluči. Posebno vas molim da ne insistiratc na novim poznanstvima, jer je Ali drukčija od vas i ono što bi vama prijalo, njoj ne bi bilo ugodno. Ukoliko budete postupali po mojim željama, spreman sam da vam obezbedim sigurnu budućnost, pa čak i ako Ali odluči da vas napusti. Još jednom vas molim da poštujete sve njene odluke i planove. Sve ostale detalje ona će doznati iz pisma koje sam namenio njoj. « Anabela je napravila ružnu grimasu. »Hladno i službeno pismo, ali i ne tako loše. Konačno, čvrsto tle pod nogama«, pomislila je i ok renula se Ali. Devojci su se niz lice slivale suze dok je čitala Poendekerovo pismo. »Drago moje dete, Ne mogu sebi da oprostim što nisam shvatio da sam ja za tebc ono što sam uvek bio: čikaČarls. Oprosti mi i pokušaj da zaboraviš kako je tvoj dragi čikaČarls jednom posegao za tobom onako kako ti nisi želela. Još uvek ne mogu da prežalim što sam tc svojim glupim postupkom oterao iz svog doma. Jeste,

hteo sam da te pozovem natrag, ali si me ti svojim pismom sprečila. Teško mi je što ne mogu da ti pomogncm, jer u stvarima srca treći teško može da pomogne. Džordž može da voli samo jednu od vas dve. Odabrao je Stelu i ti se s tim moraš pomiriti. Ali, nemoj misliti da sam se pomirio sa tvojim postupkom, ma koliko bio opravdan i, da ću mirno gledati kako se bacaš u nemirne talase velegradskog života. Ti jesi i ostaćeš moje drago dete i ja ću ti pomagati i štititi te koliko god budem mogao. Umiruje me to što si pronašla svoju majku. Ipak ne bih voleo da se dugo zadržiš kod nje, a naročifo zahtevam od tebe da izbegavaš društvo u kojem se ona kreće! Veruj mi, imam zaista jake razloge što ovo tražim oć tebe. Sve dok se nalaziš kod svoje rtiajke ja ću joj slati sasvim dovoljno novca za obe, a posle toga ću se pobrinuti da joj obezbedim udoban život kao i do sada. Zato, nemoj da brineš, dete moje, i pokušaj da mi napišeš bar nekoliko reči da bi smanjila moju zabrinutost. Stela te najsrdačnije pozdravlja. Kasnije će ti i sama pisati

Tvoj stari čikaCarls«
Pošto je otplakala, Ali je osctila ogromnp olakšanje. Više joj se nije činilo da je potpuno sama i bez ičije podrške, naročito zato što je svog dobrog čikagČarlsa mogla ponovo da gleda igtim očima kao i ranije. Odmah mu je odgovorila. »Dragi čikaCarlse, Ivoje pismo skinulo mi je veliki teret sa srca. Ti ne misliš da sam nezahvalna. Hvala ti na svakoj od tih divnih reči! Za samo nekoliko dana ja sam shvatila koliko je teško živeti sam i zato ću ti biti zahvalna na svakoj pomoći koju mi pružiš. Ipak, želim da stanem na sopstvene noge, želim posao. Zato, dozvoli mi da pođem svojim putem. Ako već želiš da mi pomogneš, prihvatiću tvoju pomoć sve dok mi bude potrebna i biću ti zahvalna na njoj. Najradijc bih radila u nckoj kući, sa decom, kojoj je potrebna nežnost i razumevanjc. Pošto se nikada neću udati, možda bih na taj način ispunila svoj život. Ncmoj mi pomagati da takav posao nađem. Želim da se naviknem na teškoćc i obaveze.

I sama sam shvatila da kod majkc nc mogu dugo ostati. Nas dvc
ne možemo nikako da se sporazumemo, kao da govorimo različitim jezicima. Pokušavam da je shvatim, ali nikako ne ide. Možda joj činim nepravdu. Ona je ipak moja majka. Još jednom, hvala ti na svcmu, čikaČarlse. I pozdravi moju dragu malu Stelu i požcli joj svu srcću!

Tvoja Ali«
Onc većeri kada je stiglo Alino pismo, Carls Poendeker jc sa Džordžom i Stelom razgovarao o njihovoj budućnosti. Obavcstio ih jc i o svemu što je znao o Alinoj majci, naglasivši da devojci trcba što pre naći neko drugo boravište. Džordž, koji nije uspevao da savlada bol zbog Alinog odlaska, pažljivo je slušao Pocndckera. Srcc mu se steglo od brige za Ali. U mislima je video neiskusnu dcvojku u opasnosti. Savladao ga je strah koji nije mogao da obuzda. Mislim da vas niogu poštedeti brige o Alinom smcštaju rckao jc i. ncnada. Ćarls ga je upitno poglcdao. Zaista? Nc moram ni da govorim koliko bih ti bio zahvalan na svakoj ideji Mislim da je ova ide. ja odlična. Čudi me da ranijc nisam došao na nju. UjkaHoras i Nora, ćc svakako, prihvatiti Ali u svoj dom. Tamo ćc joj biti udobno, a ako to žcli može dobiti i posao kakav joj od govara. Nora se ionako uvek da zbog svojih obaveza n poslu riema dovoljno vremena za domačins'. vo i brigii o det i Ali bi jo vršeno odgovarala, i K pi i mila kao rođenu kćeri lom, za to ću' se ja pobrinuti. Ćarls je stisnuo mladićuruku. To bi bilo odlično rešenje! rekao je. Samo kad bi nam uspelo! Piši odmah ujaku. Ne, p đi Imah kod njega i objasni mu ve! Do rdže, samo da znaš koliki si ti ret skinuo sa srca! Ujak uj ta su ti divni ljudi i znam daćc A. H br bro kod njih. Glas rnu je drhtao od uzbuđenja. Ništa manje uzbuđen nije bio m Džordž. Bacio je pogled na sat.

Još uvek mogu sti loćni
ekspres, tako da bih več djutru stigao tamo. Prekosutn* već, mogu da se vratim sa dobrim vestima Steia, ti se ne Ijutiš što te ovako iznenada napuštam? Oria ga je nežno pogledala. Nt Džordže, nimalo. ,, jer ti sve to ćiniš zbog rripje sirpte Ali! Horas Enderbi je izašao i? kuće. Pošao je u fabriku, Međutim, zastao je na saraim stepeflicama, iznenađeno se zagledavši u kapiju vrta. Lice mu je zasjalo kada je prepoznao visokog i vitkog rnladića koji je stajao na kapiji, Džordžc, kakvo iznenađenje! Mora da si dosao da nam pričaš o y ••, •. • da nas I ku smo s* obrad Oiu ie prosi da, ma kada sam ic u nedelju po vercnicom. Plakala je gd rados|i jadnica. Mogu mis! još doručkuje Klin«.. • školi, Mečc biti vriske kaii se poja vi$. Nbraie srdačno zagrlOa I i odmah ga poslužila toplin i kom. Horas je ponpvo seo veselo se. smej Tvojaujna je izgubila opkla Džordže, ali nikad ne bi pogodio kakvu! Zaista ne bih. idiš, kad sam se vratio 12 lenda, rekao sam joj kako ljubljen u jedhv od dg dame, ali nisam mogao da 1 • dini u koju Pošto sam joj dobro opisao obc, Nora je upornd tvr da to može biti samo Ali, a nikako Steia. Dakle, bila je veoma izn đena kada je stigia vest o tvoj ridbi sa Stelom, Preko Džordžovog lica preletela je senka. Nora ga je pažijivo posmatiala, a i Horas se uozbiljk). Dečko, vidirn da nešto nije u redu? upitao je oprpzrto Mladić je rukom prcšao preko tela.. Vidim da se od vas ne niože ništa sakriti, pa to i ne pokušavara. Došao sam da vas neštc. zaniolim. Njih dvoje su se zabrinuto pogle dali. Dećko, to biljno pro 'govorio je H Ipak, nernoj otezati, nego rni ćemo po kusati da učin što možemo da bi ti pomo Džordž je bnda ispričao sve o tornt kako je došlo do njegove veridbe sa Steloro ne prećutav. ši ništa, čak ni ti to. da je Ali devojka koju on iskreno i b svcg srca voli. Kada je završio, Horas mu je bez reći pružio ruku, ali to je govorilo mnogo više nego reči. U Norinim očirna blistale su suze. f tako sam završio je Džordž došao da vas zamolim da primite Ali kod sebe. Ti ćeš joj, Nora, biti druga majka, a ona će ti se odužiti svojom ljubaIju i zalaganjem na svakorn poslu koji joj daš, Znam da ti je potrebna takva pomoć. To nije trebalo ni da pitaš, Džordže nasmešila se Nora. Dovedi narn Ali i mi čemo je dočekati raširenih ruku. Brzo su se dogovorili o svemu. Nora je odlučila da sama pođe u Njujork i dovede Ali. Na rastanku, Džordž je srdačno stegao ruke Nori i Horasu. Ovo vam nikada neću zaboraviti rekao je. Ipak, nemojte se Ijutiti ako vas neko vreme qe budem posećivao. Znajte da je to zbog Ali, jer nemam hrabrosti da joj pogledam u oči sve dok ne nađem mir u svora srcu! Ali je sve više osecala odbojnost ta svojoj rfiajci i životu kakvim ela. tajala je kasno, a i tada se izležavala, pušeći i grickajući šlatkiše uz neki jeftin roman. Gotovo sav c koji je Poendeker poslao otišao je veoma brzo na skupe i kusne haljine, na šešire, cipele le koje su sfizaie skoro svakog I!azila je svake većeri. L'pornagovaraia Ali da pode sa n, sto je devojka sve lakše uspe ala da obiđe, Jedne

večeri Anabela se vratila ranije nego obično. Ali još nije spjvala pajujezačuđeno pogledala kada se pojavila na vratima. Nešto se dogodiio? Ne. Zašto pitaš? Misiim, došla si mnogo ranije obićno. (Vložda patim od čežnje za toplim domorn odvratila je Anabela cinično, Uostalom, neću valjda tebi polagati iaćune! Učinilo mi se da ti je potrebna pomoć objasnila je Ali. Prilično loše izgledaš. Nije potrebno, hvala. Idem na spavanje. Laku noć! Devojka joj, međutim, nije poverovala. Dvadesctak minuta kasnije na prstima je ušla u njenu sobu. Anabela se pravi. la da spava. Dah joj je bio kratak i slab, a lice bez šminke bleđe i umornije nego obično. Ali je iznenada osetila sažaljenje prema njoj. Maj : da ti nije dobro. Mogu li : štci ik inim za tebt ' NJjt ne brižne rtrči kai nufe i nabdu. Otvori!a lice si ji s« 'k«.. ljal Naglo se isp: Ti m AH! Moraš da višc ne smeš da ostanc Poendekerti: Ti nc znaš k život težak. Tek sada, kiida m bliži kraj, shvatiia sarn k I život bio be&rnislen i Ne bih želcla da ga i ti tako pi viš. Urniri sc majko! molila. je Aii, i sma uplašcna. Ncmoj da sc bojiš i brincš. ČikaĆar!s će brinuti o tebi. Ako želiš, ostaću kod tebe i zajedno ćemo početi novi život. Ne, ti moraš da odcš. Obcćaj mi da ćeš otići ujutru! Da si potpuno zdrava, obećala bih ti to odmah. A sada sc smiri! Pokušaj malo da odspavaš. Anabela je pokrila lice rukama. , Prekasno... prekasno mrmljala je. Šta si rekla, majko? Ništa rekla je rezignirano i okrenula se zidu. Idi i lezi. Razgovaraćemo ujutru. Aii ju je poslušaia. Leg!a jc, a!i joj san dugo nijc dplazio na oči. Ujutru ju je probudila gospođa Donchju donoscći vcliku šolju kat'e. Dobro jutro, mis! Kako stc spa va!i? tš dubro. ) i. U i b,!o dobro Ijno ko iano icselakraji kalu i pogleda ima, ali su jc prefiuii predvorju. Vrata s nada otvorila. U j spođa Do nehju usplahirenog lica'. Zaboga, mis, ovde jc jcdan policajac koji traži vašu tctka! Policajac jc vee uia. i«. a njom Snspektor Lalorg predstavio sc. Tražim gospođu Anabcln Vejd. Moja tetka jo. š spava odaovorila je ncsigurnim giasoni Ali. Da li možetc da dođetc kasnijc. i!i da jo| ja prenesem ašu poruku? Inspektor sc ifialo nasmcsio na tc njene rcči. Na žalost, moj posao nc trpi odlaganje. Molio bih vas da odmah probudito' gospođu! Aii, ona jc bolcsna! Žao mi je. Imam nalog za njcno hapšenjc i moram je privcsti. Ali sc trgla. To rnora da je ncka grcška! Nc znam. Mojc jc da i. ršim dobijcni nalog. Po. ovitc guspođu. Zaboga, šta se to dogodilp? Sta hoćctc od moje majke? mucaia jc Ali. ' Majkc? Pa vi maloćas rckostt* da vam jc ona tctka? sumnjicavo jc upitao policajac. moi a njt •. Ali Majko, jedan policajac je ... Kaže da ima nalog za i Zar već? Tako brzo? prornucala je Anabela bledog lica.

Majko, reci da to nije istina! Ti nisi ništa učinila, ne mogu tek tako da te uhapse! Hajde, brzo se obuci i objasni inspektoru da je sve to samo užasna greškai Anabela se ćutke oblačila. Dri'tala je čitavim telorn. Pognute glave prišla je inspektoru koji je gtajao nasred salona, Znači... ipak je istina? promucala je Ali videvši izraz krivice na majčinom !icu. Anabela ju je pogledala kroz suze. Da, istina je... Nadam se da sada shvataš šta sve čovek u nevoIji može da učini, Ovoga sam htela da te poštedim kada sam ti govorila da odeš. A sada... Kao okamenjena, Ali je gledala Kako inspektor odvodi njenu majka. sattma 'ijtic 11 obu jc i hju. na dama vas trai. ri sa va »j ka morno okrenula. Darna? Je li rckla kako sc zovc? Nije, ali izgleda veonia, vcorna fino. Fustite je! slegla je Ali ramenima. Nekoliko trenutaka kasnije Nora Enderbi je ušla. Njcne mile plave oči bdmah su privuklo Ali svojom toplinom i nežnošću. Sta želite? upitala je devojka. Dozvolite ini da vam najpre kažem svoje ime nasmešila se Nora. Nora Enderbi. Međutim, to ime Aii nije govori16 ništa. Istina, ona je od Džordža često siušala o ujaku Horasu i ujni Nori, ali njihovo prezime bilo joj jc nepoznato. Zbunjena, Ali je ponudi!a gošću da sedne. Došla sam da vas zamolim da radite kod mene, mis Vcjd rekla je Nora Ijubazno. Znam da varn je posao potreban, a u rnojoj kući ima posla preko glave. Imam dvoje dece i ogromnu kuću koju sama više ne mogu da održavam. Vi biste mogli mnogo da mi pomognelc. Da li biste voleli da radite kod

IC?
Ali jc. Jala m za '• I Žt'IlU. Vrlo to. ,. , ah, l akva bi nenci Mc [a nećetc želet't da irniu Mcrfiam ni poruku. a bcz j. .. fzvinite ali vi kod nicnc imato najbolje prcporukc Ko me jc mogao preporućiti udita sc Ali. Najpi :ker, azalim i m Foster. A!i jc skoćila sa stotice. Ujna Nora! Pa i ste Džordžova ujna Nora': uskliknuia je Nora sc nasmešila. Taćno. Prema tome, bolje vam preporuke neće biii potrebne. Ali dcvojčino lice se ponovo smračilo. To jc samo razlog više da ne prihvatim vašli ponudu? Zašto sad to? Ali je okrenula lice od njc. Moju raajku su jutros... uhapsili rekla je tiho. — Kao saućesnika jcdne bandc talsiiikatora. Prema tome, za rnene višc ncma mcsta pod jednim poštenim krovom! Nora sc lispravija i nežno jc zagrH!a. Siroto nioic detc! Stigla sam, znači, kada sam ti najvišc bila potrcbna! 'vl. . ig jtttra. fNia :1a nago Ali d devojka jc u

'čna onoliko i. slc svoga štu vulcla D. o .. O lljt'gO vom Stoluiti. Majl vidavaia bri ge. Posto kanu od, tri meseca zatvora. '. ratila se u stan. :ck je živela pi iti po učcno, fli sc brzo ratila ranijc'ii ix)tLi Staina poinoć koju joj jc Pocndckci Iau višc joj nije hila dovoljna, Ccsto jc plsala'Ali nje tia. ilada od Pocndekcra za va svc višc i više, optužujući • rku da ic ona kriva za svc jc«1 išji htela da se uda. a mtliunera Nijc o bilo lako ni sasamiin cndekerom. Odmah po venću ju 'Džorda i Stele on jc otišao a dugo putovanje. To. što se još u k nijc vratio govorilo je Ali da |oš uvck mje uspco da nadc mit. A kao vrhunac, došle su i !• vesti iz Tolenda. Stela se prehta i la, jev ju je u dugoj šctnji iznenaci jaka provala oblaka. Ta prehlada pretvorilase u opasnu upalu pluća koju ie n|cno krhko teio teško žavalo. Lckari nisu nimalo bifi ?. adovoljni tokoni bolesti. Džordž se odmah obratto map. i za ponioć. Agncs c pohitala nj voj kući. Ncžno i požrtvovano ,: negovala svoju snahu, ali s:c lo nijc mnogo pomagaJo. lniu gronicom Stcla ie lcala kao 's Njei bi samo kada bi Džoi Naravno, o bol odmah j bi kes ga jc t?1* poslc tri m Stelu, «n jc pi riku. Pogled i dčo ji ! uspi. u""» nku liko neznih r Lepo je ou tebc što si došao, govorila mu je Sn !a slabašg i Sada ću se sigurno bro oporaviti, A unda jc došlo jctino vlažno i vetrovito zirnsko veće. Bolesnica je ležala na svojo oplje nib očiju. Kraj postelje. sii sedeli Džordž i njegov. a rnajka. Na njihovim licima ogledala sc bnio Carls Poendeker i«: stajao kraj prozora i zurio u mi aeno nebo. Stcia je iznenada otvorila oči. Tata... gde je iata ,. , dođi br. o, iata... Džoraže, Bžordže. . pomožl. ,. Dah}: odzvanjao potmulo u njenim grudtma. Obema rukama stiskala je grlo, kao (i) se guši, A onda joj ic glava pala n« jastuk, a sa lica nestalo grča, Na nsnama joj je zaigrao osmeh. Sada mi je dobro prošaputaia ie. Sada ću da Umria jc sa tin _i us nama. Ocl Stclinc smrl i vo dv godinc C njegov zlI na: lujai tugu utopc u n daljc su živeli utchu jedan dn: mogli. Ipak, život svoje. Sv čcšc'c mislima pojavljiva slika devojkc, koju la moći da zaboravi, se pono'o pnbii. su ga obziri pn ma Mcđutim, i Carls jc pove Ovdu je su no, Džoi d. c rckao je. Dj tu Ali, s'c bi drukčije izgledaio. Dord ga je gie dao. Zar zaista želiš da se Ali «*ati? Misliš da njeno prisusl o neće kod tebe da ra. budi neugodn mcnc?

Pdcndeker se blago nas
Nc misli. š valjda da me još c ono ludilo? Sve je to sada ljcno. 1 Ali tozna. Međutim nc žcli da se vrati.

Možda zato što zna da bi se Nora sada teško snašla bez njene pomoći primetio Možda. A tnož: i ki drugi ra. log. Kakav bi to d mogao biti? tob »rdž. Poendekcr je bcz reči prig svom pisaćem ic fijokc izvukao je Alino pismo i pružio ga Džordžu. Već sutradan, Džordž je otputovao kod Enderbijevih. Ali je bila u šetnji sa decom. Džordž se tome obradovao, jer je želeo da prvo Noru i Horasa obavesti zbog čega je došao. Rekao im je da još uvek voli Ali i zamolio ih da mu dozvole da je povede sa sobom. Čim se devojka yratila sa decom, Džordž se povukao u jednu od odaja kuće. Orridah ću da je pošaljem ovamo, Džordže, rekla je ali joj neću reći ko je čeka. Bolje da te deca ne vide, jer inače nećete moći na miru da razgovarate. I mnogo sreće! Džordž je nervozno koračao po sobi. To čekanje bilo je dugo kao večnost. Ona je najzad ušla i preplašeno se trgla kad ga je ugledala. Vi ovde? promucala je zbunjeno. On je dohvatio njene ruke. Da, Ali... ja sam. Došao sam da te zamolim da postaneš moja žena. Njene oči su zablistale, ali joj se na licu ogledala tuga. Ne odjeknulo je sa njenih usana. Ti rne voliš! Ja to znam govorio je Džordž kao da je nije čuo. Čak i kad to ne bih video u tvojim oćima, znao bih iz pisma... onog pisma koje si poslala Čarlsu Poendekeru posle svog bekstva. Vi znate? trgla se Ali. Znam, Ali, I volim te, kao što sam te uvek voleo. Budi moja, Ali. Ona je zavrtela glavom. Ne ponovila je. Nikada ne mogu biti vaša. Ti ne misliš tako, Ali. Je li to zbog Stele? Ona sama bi nam spojila ruke da može. I Ćarls sve zna. On me je i poslao tebi. To nije razlog... promucala je ona. Šta je tmda razlog, Ali? Devojka je gledala pred noge. Moja majka... bila je u zatvoru... Džordž je ponovo dohvatio njene ruke. Ali! Šta ima tvojatnajka s tim? Ima odvratila je Ali, umorno se spušhajitei đ najbližu fotelju. Vi ste Satta u jednoj velikoj fabrici, mnoge oći uperene su y vas i vaša karijera ne može podneti nikakvu mrlju. A moja majka bi odmah požurila da se pohvali svojim zetom... da ne govorim o tome šta bi sve tražila... Ne, takvom mučenju ne mogu da vas izložim! Ali, zar misliš da mene to plaši? Pa ti onda ne znaš šta rni značiš i kako je jaka moia Ijubav prema tebi! Nemojte da me mučite prošaputala je Ali. Zar ne vidite koliko mi sve ovo zadaje bola? Džordž je gledao njenp ble. do lice. Vidim, Ali. Zato ću sada otići. Ali ću ti se vratiti. S tim rečima on je izašao iz sobe. Nora i Horas su ga očekivali u trpezariji. Uplašeno su ga pogledali. Sam si. Šta se dogodilo? upitala je Nora. Mladić im je ispričao šta se dogodilo između njega i Ali. Pa to je ludost! uzviknula je Nora. Idem odmah kod nje da joj kažem koliko greši! Stani, Nora čvrsto je rekao Horas. Džordž ti je rekao sve što je trebalo. Pusti je sada da se smiri. Zaista, mladiću, najbolje bi bilo da odmah odcš. Nemoj da je teraš da naglo doncse odluku. Ubeđcn sam da ćc pre ili kasnije pristati da sc uda za tebe. A šta ako ne pristanc? upitao je tužno Džordž. Nc brini za to, dečko! Slaviće'mo vcridbu za mcsec dana. Dajem ti svoju reč! smcjao se Horas. Slcdećih nckoliko dana Ali su svi ostavljali na miru. Enderbijcvi su se trudili da prcma njoj budu još Ijubazniji i pažljiviji ncgo prc. A devojka je vodila tcšku borbu sa sobom. Utoliko tcžu, što nikome nijc mogal da poveri svoja oscća'nja, nikome da se obrati za pomoć. Nckoliko dana kasnijc, kada su ostali sami, Horas rcčc svojoj žcni:

Sutra ujutru idem da posetim Agnes. Možda ću da je dovedem sa sobom, a možda će ona sama da dođe za nekoliko dana. Nora je iznenađeno podigla pogled. To je dobro, Hprase rekla jc tiho. Agnes se, posle smrti snahe, ponovo ratila svom pozivu. Džordž jc želeo da živi kod nje, ali ona jc odbila. Ipak, sin ju je posećivao skoro svake nedelje, a često i Horas, komc se uvek jako radovala. Tako je i ovoga puta požurila da ga vidi čirri su joj javili da jc stigao. Dolaziš i. nenada? upitala je. Mislila sam da jc Džordž kod tebe. Bio jc, ali je odmah i otputovao, iako jc planirao da ostanc malo du. c. ~ Zašto, Horase? Nije mu se valjda nešto dogodilo? Na to ti nc mogu tako brzo i lako odgovoriti. Imaš li vrcmcna za duži razgovor? Imam, slobodna sam do večeri. Ali, reci mi brzo, šta se dogodilo? Nijc valjda ncšto lošc? Mo. da, Agncs, u tvojim rukama je moc da to promcniš i doncscš mu radost i sreću. Ona ga jc uzbuđcno slcgla za ruku. Šta treba da učinim? Odmah ćcš čuti. Poznajcš li Ali Vcjd? Samo po čuvenju. Ćcsto stc goorili o jj ik bi da si.

I HIK
iiiKiioAii da? ' Ti a s akaku sa nal i majka iu'pimifa na lično: hila i u. atvo vu. ll n: cii da sc ucia j Dotda snsi c!i nnUi Ijagc do. spc i na njcguo hhc. I !i si došao kod na'iic, jcr sahi ia jcdina kojii tu ni'ji,1 da' pomog no? upitala jc prigušonijn iifasom nos. On ju jc glcdavozbiljnim potilcdom. Da, Agncs, najatl jc do. sao (oj Cas. Jotlnim svojim dcfom ii mocs tla pi)nioane,š. s(»inc sinu Agncs jc sklopiki oci.

Zciisda priznani Dotdu soj zioćtn? Nc niojiu. Hoiasc. No rnogu io da ućintm!
V.. . ik(!ii(i s, i slisn I i ,. 'Ji'lh f nikada nivc P shi atam sirasnijc t)d onoira sttj ii njcn. niuga sina oli icnc, ar nc, Hoi Da igrg—g Horas je Iclcfunom najavio svoj dolaak sa Agncs. Nora jc pohitala cla doćcka scstru svoga tnuža i da jc sidacno primi u gagi'jjaj. Tako jc Al'iics, poslc iimopo guciiiia, ponovo ušla n kiicn soga biata. U mnogo vikc i galame, dcca Hii sc otimah bacila na nju. Ali se draia nialu po. strani. Dorifu o. iinajka ie najiicl piišia i njoj ig

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->