Srpska Slava

Srpska slava ili krsno ime

U redakciji episkopa braničevskog Hrizostoma (Vojinovića) 1963

Internet izdanje Izvršni producent i pokrovitelj Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus Beograd, 29. novembar 2001. Producent i odgovorni urednik: Zoran Stefanović Likovno oblikovanje: Marinko Lugonja Digitalizacija tekstualnog i likovnog materijala: Nenad Petrović Korektura: Saša Šekarić i Dragana Vignjević Štampano izdanje "Pravoslavni misionar", sveske 237-238, brojevi 5-6, 1997 podlistak "Glasnika" Srpske pravoslavne crkve Ovaj dvobroj "Pravoslavnog misionara" čini obnovljeno izdanje nekada popularne, korisne i veoma tražene knjige "Srpska slava ili krsno ime", koju je, u redakciji episkopa braničevskog Hrizostoma (Vojinovića, r.1911+1989) izdao Sveti arhijerejski sinod SPC 1963. godine. Ovo, ponovljeno izdanje te knjige izlazi u spomen blaženopokojnog Vladike Hrizostoma, prvog urednika "Pravoslavnog misionara", a povodom 40godišnjice izlaženja našeg časopisa.

Duboki smisao svečarstva leži u onom najuzvišenijem idealu našeg naroda – idealu svetog čoveka, a to je: čovek odrešen od zemaljskog carstva, čovek čist od nepravde i sujete, čovek ispunjen ljubavlju prema Bogu i ljudima, čovek neustrašiv pred smrću; jednom rečju: čovek duševan! Kada se budu takvi sveti ljudi počeli smatrati idealom po svoj zemlji, onda će čovečanstvo biti srećno. Otuda je naš narod nosilac jednog uvek naprednog i spasonosnog ideala – evanđeljskog ideala.

Sećajte se svojih učitelja koji su bam propovedali reč Božiju; gledajte na svršetak njihova života i ugledajte se na veru Njihovu. (Poslanica Jevrejima 13:7)

Srpska slava ili krsno ime
Po rečima sv. apostola Pavla hrišćanska porodica je mala crkva (Filim. 1:2). I kao što je svaki hrišćanski hram posvećen jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zaštitnika, tako se i srpske porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se kao svom molitvenom zastupniku pred Gospodom obraćaju, i koga kao zaštitnika porodice poštuju i redovno, s kolena na koleno, sa oca na sina, svake godine slave.[1] Krsno ime – slava, divan je izraz pravoslavne vere, koja je tako duboko usađena u srpskoj narodnoj duši. Slava je i naročito obeležje srpskog naroda, jer se proslavlja samo među Srbima (u celini uzev). Cilj ovih redova je da posluže pravilnijem razumevanju i dostojnijem proslavljanju krsnog imena.

Šta je slava?
Naši preci primili su hrišćanstvo u devetom veku i, umesto dotadašnje idolopokloničke vere, prihvatili su veru u jednoga Boga. Prosvećivani hrišćanskim učenjem, odbacujući idolopokloničko prinošenje žrtava, upućivali su Gospodu molitve za zdravlje, sreću i napredak svoga doma i svoj. Iako su se Bogu molili svakoga dana, naši preci imađahu Jedan dan u godini, u koji su zahvaljivali Bogu za sva dobra kojima ih je obdario. Toga dana oni su proslavljali uspomenu na onog xrišćanskog svetitelja, koga su naročito poštovali kao svog zaštitnika, čiji im je hrišćanski život bio primer koji su nastojali da slede. Tome svetitelju obraćali su se da pred Gospodom bude njihov zastupnik i tumač njihovih molitava. Za svoje zaštitnike i molitvenike pred Bogom naši stari uzimali su Presvetu Bogorodicu, ili hrišćanskog svetitelja na čiji su se dan krstili -tj. primili hrišćanstvo (i njihovu uspomenu proslavljali su oni ia dan rođenja ili telesne smrti svetitelja, ili na dan prenosa svetiteljevih moštiju). Prosvećen, dakle, hrišćanskom naukom čovek je došao do saznanja da se Boga, koji upravlja svetom, ne treba plašiti nita Mu se u strahu moliti, ako se živi po zapovestima-Njegovim. Ne iz straha već iz ljubavi čovek se obraća Bogu i proslavlja uspomenu na svetitelje u želji da, sledeći njihov blažen i bogougodan život, postane dostojan svih darova, koje milošću Božijom prima.

Običaj prinošenja žrtava, ostao od starine, nije se kod svih novokrštenih odmah i lako iskorenio. Misionarska delatnost Grčke i Latinske crkve postigla je samo delimične uspehe među doseljenim narodima na Balkanu. Oni nisu uspeli da potpuno hrišćanizuju mnogobožačke slovenske mase. Put za istinsko i razumno usvajanje hrišćanstva polako je pripreman. Iako su primili hrišćanstvo, mnogi su i dalje nastavili da prinose žrtve zaštitnicima svoga doma i svoje porodice – hrišćanskim svetiteljima – kao što su i ranije, u idolopokloničko vreme činili. (Stoka, koja je bila namenjena kao žrtva svetitelju, dogonjena je crkvama kod kojih je i klana, a njeno meso služilo je za gozbu. Taj običaj održao se kod mnogih dosta dugo). Tek je svetosavski pokret, duboko hrišćanski i narodni u isti mah, odigrao odlučujuću ulogu u konačnoj hrišćanizaciji Srba. Sv. Sava i njegovi sledbenici i misionari u srpskom narodu, energično pristupaju evanđeljskom prosvećivanju Srba. To je upravo poslednji i odsudan stupanj hrišćanizacije srpskog naroda. Misionarska delatnost svetosavske Crkve, aktivna na svim poljima narodnog života, ispoljila se pre svega u borbi protiv ostataka mnogoboštva u narodu. Ovim je bilo obuhvaćeno i proslavljanje krsnog imena slave. Zabranjeno je dotadašnje prinošenje žrtava, kao i priređivanje gozbi kod hramova. Svrha novih odredaba bila je da se svi mnogobožački momenti u običajima likvidiraju. Određeno je da se u crkvama može proslavljati spomen na svetitelje samo onako kako to hrišćanima dolikuje, t.j. razni zemaljski plodovi mogu se prineti radi blagoslova, a ne radi prinošenja žrtve i gozbe. Tako svetosavska Crkva ima odlučujući značaj u stvaranju krsne slave, ovakve kakva je ona danas. Postanak i razvitak današnje srpske krsne slave mora se zato posmatrati u opštem sklopu svetosavske aktivnosti. Svetosavskoj srpskoj Crkvi pošlo je za rukom da stvori današnju krsnu slavu kao isključivo srpskopravoslavnu i crkveno-narodnu porodičnu svečanost. Tvorci slave, onakve kakvu je danas imamo su, dakle, Sv. Sava i njegovi neposredni učenici. Otuda i činjenica da samo Srbi, koji su od XIII veka neprekidno pod odlučujućim duhovnim uticajem svetosavske Crkve, danas imaju krsnu slavu. Slava je, dakle, jedan vid misionarske delatnosti svetosavske Crkve, jedan oblik njene borbe protiv idolopoklonstva, za potpunu evanđelizaciju srpskog naroda u srednjevekovnoj Srbiji.[2] Poučen od svoga prvog arhiepiskopa i njegovih sledbenika, i prihvativši način proslavljanja krsnog imena koji je on odredio, srpski narod je zatim vekovima tako proslavljao, a tako i danas treba da slavi. Spomenuto je, da je proslavljanje slave u njenom prvobitnom obliku (za razliku od današnjeg oblika kod Srba) bilo u običaju ne samo u srpskom narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda. Ali, kod ovih naroda tokom vremena proslavljanje krsnog imena zamenjeno je praznovanjem dana rođenja pojedinih članova porodice, ili dana onih svetitelja čija imena oni nose. od slave nastalo proslavljanje rođendana i imendana (slavu slavi još izvestan deo Bugara, Rumuna i Arbanasa, mada ne onako kako slavu proslavljaju Srbi). Slavu su stalno slavili jedino Srbi ma gde se oni nalazili, i to ne samo pravoslavni Srbi. Slava se nalazi i kod Srba rimokatolika (u Boki, Konavlima, Hercegovini, Dalmaciji, Sloveniji) pa i kod onih rimokatoličkih porodica čiji su preci bili Srbi. Otuda je i nastala ona narodna izreka: "Gde je slava tu je i Srbin".

Kako su naši preci poštovali i slavili slavu
Proslavljanje krsnog imena, kod naših predaka postalo je jedan od najglavnijih izraza njihove pravoslavne vere. Svoje svetitelje oni su poštovali i slavili njihovu uspomenu ma u kakvim se teškim prilikama nalazili.

Domaćin se starao, i preko cele godine pripravljao, kako će proslaviti krsno ime. A kad bude dan uoči krsnoga imena on bi pozivao sve prijatelje, izuzev one koji takođe slave isto krsno ime. (Slava ili krsno ime zove se još: sveti, sveto, blagdan). Kad zvanice dolaze svečarima u kuću obično ovako govore: "Dobar dan i čestito ti sveto! Slavio ga mnogo godina u zdravlju i veselju!" Ili: "Pomozi Bog, srećna vam slava!" Prijatelji iz drugih sela (dakle oni koji su udaljeni) trebalo je da na slavu dođu i nezvani. Međutim, treba istaći da toga dana kuće svečara nisu bile samo gostoljubivi domovi spremni za gošćenje rođaka i prijatelja – nego su i postajale domovi molitve, pretvarale se u crkve Božije, u kojima je domaćin sa porodicom prinosio molitve zahvalnosti Bogu i svome svetom zastupniku za dotadašnje darove, za Božiji blagoslov koji se izlio na njih, uznoseći i molbu da ih sve i ubuduće prati blagoslov Svevišnjeg Gospoda, zdravlje, sreća i svako dobro u životu i radu. Kraj zapaljene voštanice i prisluženog kandila pred ikonom svoga svetitelja, pored slavskog kolača i koljiva (žita), okađeni miomirisom tamjana, utvrđivali su se naši stari u svojoj veri. Ugledajući se na zaštitnika svoga doma – svetitelja čiju su uspomenu slavili – naši stari su polazili njegovim primerom, čineći dobra dela. Njihov dom bio je toga dana otvoren za putnike i namernike, a siromašni i nevoljni bili su potpomagani već prema mogućnostima domaćina. Slavilo se kako se moglo, ali nije bilo takvih koji, ma bili i najsiromašniji, svoju slavu ne bi proslavili – pominjući toga dana u molitvi svoga svetog zaštitnika. U vreme vekovnog robovanja, dani slave bili su trenuci preporođaja, koji su ulivali novu snagu i ohrabrenje. U proslavljanju svoga krsnog imena, srpski narod je crpeo snagu da može izdržati sve patnje kroz koje je prolazio i dočekati dan slobode. Umirala su pokolenja ne dočekavši osvit slobode, ali su na samrtnom času ostavljala zavet svojima mlađim: da ljube, čuvaju i jačaju svoju pravoslavnu srpsku veru, da poštuju njene svetinje, da proslavljaju krsno ime – slavu svoju – jer će samo vera moći da snaži volju za životom, i sačuvati narodnost – ime srpsko. Mnogi i danas proslavljaju uspomenu na svoga svetitelja isto onako kao što su i njihovi stari činili. Ni danas ne zaboravljaju zaštitnika svoga doma, kao što ga nikad i nisu zaboravljali. Slave ga onako kako su u mogućnosti da slave, pokazujući da su pravi sinovi svoje vere i Srpske crkve, a dostojni potomci svojih dičnih predaka. Ali, ima ih koji ne žele da slave slavu i preko novina to celom svetu objavljuju (često ističući nepostojeće razloge, ili pak takve koji i nisu nikakvi razlozi). Time se najbolje pokazu je kako čovek brzo zaboravlja i olako propušta svoje najsvetije obaveze, zaboravlja i ne poštuje svoju veru, onu istu veru za koju su njegovi stari, ne tako davno, prolivali svoju krv i davali svesno svoje živote. Ni na bojištu uoči same bitke, čestiti Knez Kosovski nije zaboravio da slavi svoju slavu. I mnogo vekova posle Kosova, srpski vojnici slavili su svoje svečarske slave u vlažnim rovovima, čak i usred ljute borbe. U smrtonosnoj ratnoj huci, pod treskom bombi i iza bodljikavih žica u neprijateljskim logorima, sećali smo se svoje slave. – Taj dan nikada nismo zaboravljali. A kada nismo bili u mogućnosti da svoju slavu proslavimo onako j kako smo nekada činili – i kako smo to primili od naših starih – mi smo bar pripalili dugo nošenu i kao svetinju čuvanu voštanicu, a nekad i bez nje, no nikada ne zaboravljajući ono : najbitnije: da uznesemo tople molitve Bogu i svetitelju našem da nas sačuva, da nas Bog izbavi od zla, pa da se zdravi vratimo svojim domovima, u zagrljaj svojih milih i dragih.

Zar sada, kada su te naše želje, ili žele naših roditelja ispunjene, zar sada da ne slavimo svoju slavu? Nije li to onda krajnja nezahvalnost prema Bogu, nezahvalnost i nemar prema zavetu naših predaka. A zaboravlja se: "Nezahvalnost – to je ka' oštrica mača, katkad seče glavu i svoga kovača!"

Otkuda gozbe o slavama
U našem narodu, koji je po svojoj prirodi gostoljubiv, uobičajilo se da se – za rođake i prijatelje, koji su dolazili da svojim prisustvom uveličaju proslavu krsnog imena – priprema svečana trpeza. Docnije, u vreme vekovnog ropstva, jedini način da se narod sastane, porazgovara, uteši, pa čak i da donese kakve odluke, bili su ti skupovi o slavama, svadbama i daćama, a naročito o crkvenim slavama i saborima. Jer Turci, ma koliko da su bili okrutni u progonu srpske raje, ipak su donekle ostavljali narodu slobodu da se o svojim verskim praznicima, na tim gozbama sastaje bez njihovog prisustva. I na tim slavskim skupovima ljudi su krepili jedan drugoga, pronalazio se način da se izbegne turskoj sili, narod je jačao svoju veru i krepio nadu u oslobođenje. Na takvom jednom skupu u Orašcu 1804. godine, doneta je odluka da se podigne prvi ustanak za oslobođenje srpskog naroda. Tako su se ove gozbe, koje su imale svoj naročiti značaj u prošlosti, održale sve do danas, i veoma ih je teško naročito u selima, izostaviti. Često se čuje da se našem narodu sa sela prebacuje kako svoje slave proslavlja više dana, i da tom prilikom mnogo potroši. To je veoma umesna primedba, Ali, ne sme se zaboraviti da su na selu baš porodične slave, svadbe i crkvene ili seoske slave, ono malo dana i prilika u toku godine kada se može sastati sa svojim rođacima, prijateljima i drugovima iz udaljenih mesta, razgovarati, razonoditi se i proveseliti. Ovim se, istina, ne odobrava rasipništvo i preterano trošenje u ovim prilikama, kao ni u svim drugim. Trebalo bi da naši ljudi proslavljanje svoje slave svedu na jedan dan, na svečani i molitveni čin sečenja slavskog kolača. Uvek ih treba savetovati da manje troše, jer je težak svaki dinar što ga oni zarađuju; savetovati ih stalno da dobro paze da se svetinja njihova – njihovo krsno ime, ne izvrgne u ruglo opijanja i neumerenosti u jelu! Ali, to ne važi samo za narod na selu, već isto tako i za one koji žive u gradovima.[3] U ovom staranju za dobro i dostojno proslavljanje slave treba da se ogleda budnost svih koji uistinu veruju, koji poštuju svoje srpsko ime i kojima je stalo da se ono čuva neokaljano. Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama čovek nalazio – u sreći i u nesreći, u radosti i u žalosti, samo treba razlikovati bitno od nebitnog – odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja. I dok slavsku trpezu može spremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u žalosti – dotle za slavsku sveću, slavski kolač, malo crvena vina, koljivo, tamjan i malo zejtina trebalo bi da se u toku godine svako postara i spremi, i da se tako kroz molitvenu uspomenu oduži svome svetitelju. Srbi nikada ne treba da zanemaruju svoju slavu. Pravoslavna vera ih je kroz vekove održala i očuvala, zato i oni treba da čuvaju svoju veru ne kao običaj nego kao svesno ubeđenje. I treba da uvek potvrde narodnu istinu: "Gde je Srbin tu je i slava!"

Kako treba da slavimo slavu
Kao što smo videli, proslavljanje slave je izraz naše blagodarnosti Bogu za sva dobra, kojima nas je obdario, i molitva Njemu (i našem svetitelju, da bude našim molitvama posrednik pred Gospodom) da nas Gospod sačuva od zla i da nas uputi na pravi put u životu.

Zato se slava mora proslavljati u tom smislu, sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića! Svečar i članovi njegove porodice toga dana se naročito moraju sećati života i dela svoga svetitelja, koga slave, i uporediti sa njegovim životom svoj život i dela. uočivši razlike, treba da svoj život podešavaju prema svetiteljevom primeru, jer će time najbolje i najlepše proslaviti njega, zaštitnika njihovog doma i njihovog molitvenika pred Gospodom. Pred presečenim – i crvenim vinom prelivenim – slavskim kolačem, treba svečar da se seti velike žrtve, koju je Gospod naš, Isus Hristos, podneo za nas stradanjem svojim na krstu, pa da ispita sebe da li je svojim životom i radom dostojan te velike žrtve! Da li je postupio po nauci Hristovoj? Je li pomagao siromašne i nevoljne bližnje svoje, kao što je to dužan da čini? Je li gladnoga nahranio, golog odenuo, bosog obuo, žednog napojio; da li se setio onih, koji se nalaze u bedi i nevolji, da li im je olakšao život; otklonio bedu i umanjio muke? Ako nije, neka donese čvrstu odluku da to ubuduće čini, kad mu je Bog dao, jer uzalud mu je vera, ako ne čini dobra dela. " Vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem – veli apostol Hristov, Jakov – jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i držati sebe neopoganjena od sveta". "Kakva je korist, braćo moja, ako li ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga vera može spasti?" "Jer kao što je telo bez duha (bez duše) mrtvo, tako je vera bez dobrih dela mrtva" – govori nam on (Posl. Jakovljeva 1:27,2:14,2:26) i time nam ukazuje put kojim treba da idemo kroz život. Zato, neka plamen slavske sveće – voštanice – osvetli naš um, neka zagreje naše duše, da bismo upoznali pravi cilj našeg života, i pokazali se u svome životu kao istinita deca Božija. Samo takvo proslavljanje slave biće dostojno nas kao hrišćana, pa će i molitve naše biti uslišene.[4]

Šta je potrebno pripremiti za proslavljanje krsnog imena – slave.
Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu; a na dan slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo[5] (žito) i slavski kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije. Dakle, za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin. U bogosluženjima Pravoslavne crkve sve ima svoj uzvišeni smisao i naročito značenje, pa je tako i kod slavskog obreda. Slavski kolač predstavlja žrtvu – ali takvu žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših grehova. Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog kolača vinom (koje simvolički predstavlja krv) – znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova.

Slavska sveća koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu – najčistiju i najneviniju: kao što pčele prave med, sakupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i mirisne neukaljane duše. Osim toga, slavskom svećom izražava se svečanost praznika i radost domaćih. Njom se još izražava i to: da su svečar i članovi njegove porodice sinovi Svetlosti, koja prosvećuje svakoga čoveka (Jn 1:9), a ne sinovi mraka. Jer kao što svetlost sveće razgoni mrak, tako i svetlost Hristove božanske nauke razgoni tamu u kojoj se neznabošci nalaze. Slavska sveća je, dakle, simvol želje i težnje svečara: - da upoznaju Svetlost života – Gospoda Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista, - da svetlost Božija prosveti razum njihov, osvetli i osnaži vrline u njima; i uputi ih da vreme na zemlji provedu u besprekornom hrišćanskom životu - i da hrišćanska ljubav zaplamti u njihovim dušama, kao što plamti i plamen njihove slavske sveće! Slavsko žito – koljivo. (Od interesa je pomenuti kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat – otpadnik – koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car (361-363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj hrišćana, – znajući da hrišćani poste Veliki post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokrope krvlju žrtava koje se prinose idolima kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali sv. Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo – pšenicu s medom – i to da jedu. Oni tako i učine i cele prve nedelje Velike posta jeli su samo koljivo. U spomen toga Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva, i ono se daje narodu u petak i subotu prve nedelje Velikog posta posle službe. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena – slave).[6] Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli, i na one koji su za veru dali svoje živote. Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da se hrišćanin seti svojih umrlih predaka i srodnika, i da se pomoli Bogu za njih prilikom proslave svetitelja, – njihovog zajedničkog zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi obraćali. Treba naročito naglasiti: da se koljivo o slavi ne sprema za pokoj duše onog svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici! Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike! Šećer koji se u koljivu meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili. Zejtin, koji se u kandilu prislužuje, takođe predstavlja žrtvu Bogu.

Tamjan odn. kađenje tamjanom, označava našu molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi (uporediti Psalam 141:2).

Kakvih ima slava
Porodična slava je, videli smo, proslava uspomene na onog hrišćanskog svetitelja, na čiji su dan naši preci primili hrišćanstvo i koga su izabrali za svoga zaštitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi od oca na sina i gotovo se nikada ne menja. Čak ako jedna porodica izumre, oni hrišćani koji naslede njihovu imovinu u većini slučajeva smatraju za svoju dužnost da pored svoje slave prime i njihovu. Tako se postupa i prilikom usinovljenja, kad posinak prihvata slavu svoga poočima i pomajke. Otuda ima porodica koje slave više slava. Žena, ako ostane udovica, zadržava slavu svoga muža. Kako slava prelazi s oca na sina, i dalje na celo potomstvo, to se smatraju kao rođaci svi oni koji slave istoga svetitelja. Crkvene slave su proslavljanje svetitelja kome je hram posvećen, i njegova se uspomena slavi kao što se slavi i u porodicama. Seoske ili gradske slave su proslavljanje uspomene onog svetitelja, koga su za svoga zaštitnika izabrali pojedina sela i gradovi, ili kome su se u nevolji zavetovali žitelji toga mesta, pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srećno otklanjanje bede i nevolje, (kao što su npr. bolesti, neprijateljske najezde, porobljavanje, požar, pomor ljudi i stoke, velike poplave, kao i druge vremenske nepogode). Tog dana ide se – kroz polja u selu ili glavnim ulicama – sa litijom, i prinose se Bogu i svetitelju molitve za dobro i sreću toga mesta, žitelja u njemu, i svih ljudi. Zaštitnik srpske škole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop sv. Sava. Sv. Sava se proslavlja u srpskim školama kao školska slava od 1827. godine. I pojedina srpska društva i ustanove mogu imati svoju slavu – svoga svetitelja zaštitnika, koga proslavljaju i pod čiju se zaštitu stavljaju. I ne samo društva i ustanove. Poznato je, da je u doba Nemanjića, sv. apostol prvomučenik Stefan bio zaštitnik Srpske države. (Na srpskim novcima iz toga vremena bio je prikazan Sv. Stefan kako vladaru pruža krst ili zastavu; i svi srpski vladari, počev od Stefana Nemanjića, nose i ime Stefan uz svoje narodno ime – Stefan Uroš, Stefan Milutin, Stefan Dušan).

Vodoosvećenje
Na nekoliko dana pre slave treba svečar da se javi svome svešteniku, u čijoj parohiji stanuje, da slavi i da ga pozove da u njegovom domu osveti slavsku vodicu. Za osvećenje vodice treba da spremi: sveću, činiju ili duboki tanjir sa vodom, kitu bosiljka, malo tamjana, žeravicu i kadionicu, a na jednoj čistoj hartiji treba da ispiše imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi za njihovo zdravlje pomenuo. – Ništa drugo ne treba da bude na stolu za vodoosvećenje osim, možda još kakve ikonice i cveća. Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom ili u njenoj blizini, ali uvek tako da sveštenik za vreme molitve i vodoosvećenja bude okrenut prema ikoni.

(Osvećenje vodice trebalo bi, ako je mogućno, da se obavlja u onoj sobi u kojoj se nalazi ikona svetitelja. Ako se osvećenje vode ne vrši u odaji gde je ikona, treba zamoliti sveštenika da osvećenom vodom pokropi i tu odaju, kao i sve ostale u kući). Mora se paziti da sto za vodoosvećenje, ili sečenje slavskog kolača, ne bude namešten pred bilo kakvom ili čak nepriličnom slikom za svete radnje i pobožna osećanja. Treba paziti i gde će se ikona postaviti. Slavska ikona treba da je na najlepšem mestu u sobi. – Pravilo je da ikona bude na istočnoj strani. – (Pravoslavni hrišćani, od najstarijih vremena obično su se molili okrenuti licem ka istoku – izvoru svetlosti. To ima svoje simvoličko značenje jer istok, kao izvor svetlosti, je slika Isusa Hrista, koji se u Svetom pismu često naziva istok (Luka 1:78), Svetlost (Jovan 8:12), Sunce pravde (Malahija 4:2). Pa ipak, ako u sobi na istočnoj strani nije za ikonu pogodno mesto, onda treba izabrati najlepše mesto bez obzira na koju je stranu sveta okrenuto. -Pred Ikonom treba da gori kandilo (i to ne samo za slavu već i nedeljom i o svakom drugom prazniku). Takođe, treba voditi računa da žeravica bude spremna za ono vreme kad je sveštenik zakazao da će doći. Ako se desi da nema vatre u pripravnosti, treba pripremiti nekoliko komadića luča, pa u krajnjoj potrebi može i na njemu tamjan da sagori i kuća da se okadi,[7] Za kađenje treba spremiti -još i kadionicu. (U slučaju da se ne može nabaviti mala ručna kadionica, žeravica se može spremiti u maloj zemljanoj posudi koja se stavi na tanjirić i tako predaje svešteniku. Treba znati i ovo: kad sveštenik kadi dom, ili ga kropi osvećenom vodom, idi ispred njega i otvaraj vrata onih prostorija koje želiš da ti sveštenih okadi ili pokropi. Koja vrata budu zatvorena, to će za sveštenika biti znak da u tu odaju ne treba da ulazi). U spisak imena treba uneti imena svih ukućana, za koje se želi da ih sveštenik u molitvi pomene. Ta imena treba da su čitko i lepo ispisana. Razume se samo po sebi da sveštenika treba dočekati u čistom i uređenom stanu, a i sami ukućani treba da su čisti i uredni. Ako slučajno, iz bilo kojih razloga, nije moguće urediti ceo stan, neka je u redu bar ona soba gde će se vršti obred. Ali, kako se bogosluženje u domu obavlja svega dva do tri puta u toku godine, to neće biti teško domaćima da se potrude, porane i sve spreme još i pre zakazanog vremena. Kada sveštenik dođe, svi članovi porodice koji se tada u domu nalaze, pa i mlađi tj. oni koji u kući pomažu, treba da prisustvuju vodoosvećenju i da zajedno sa sveštenikom upute molitve Bogu za opšte i svoje dobro i sreću. U pesmama i molitvama koje sveštenik pri osvećenju vode peva i čita, priziva se Presveta Bogorodica da bude zastupnica ljudi pred Bogom i da izbavi sve ljude od propasti, da ih očisti od grehova, pošto je Ona spasenje svih hrišćana. U Evanđelju koje se čita pri osvećenju vode, govori se kako su isceljivani bolesnici, koji su se kupali u banji kod Jerusalima, pošto je Anđeo Gospodnji osvetio vodu u njoj.[8]

Sveštenik zatim upućuje Gospodu molbe: za mir odozgo i spasenje duša naših; za mir celoga sveta; za blagostanje i sjedinjenje svetih Božijih crkava; za poglavare Crkve, sveštenstvo i sve ljude; za narod; za dom u kome se voda osvećuje i sve one koji u njemu žive (pominjući pri tom njihova imena), kao i za sve one koji žive u tome mestu u veri Hristovoj; za dobro i mirno vreme i za izobilje plodova zemaljskih; za one koji plove, putuju, koji boluju, pate, za zarobljene i njihovo spasenje. – Zatim se sveštenik moli da nas Bog izbavi od svake žalosti, gnjeva, opasnosti i nužde, i pominjući Presvetu Bogorodicu, upućuje molbu: Zaštiti, spasi, smiluj se i sačuvaj nas, Bože, Tvojom blagodaću. Potom kroz molitvu priziva silu Sv. Duha da osveti vodu, pa da ona bude na isceljenje duše i tela svih onih koji je budu pili, kao i da otkloni sve što bi nanosilo štete domu tom. [9] Moli se još za sve one kojima je potrebna pomoć Božija, da okusivši i budući pokropljeni osvećenom vodom postanu sinovi Božiji i naslednici carstva nebeskog; pominjući i sve svetitelje naše i svetitelja koji se slavi, moli ih da oni budu zastupnici naši pred Bogom, tumači naših molitava. Pošto je krstom osvetio vodu, sveštenik njime blagosilja ljude i dom, a svi prisutni pristupaju i – pobožno se prekrstivši – celivaju krst, a sveštenik svakoga pokropi (poprska) osvećenom vodicom. Kroz vodoosvećenje u našem domu, silom Duha Svetog bivamo osvećeni i mi i naš dom. Zato, znajući to, ne treba da zanemarujemo ovo osvećenje vode pred slavu, kako bi se za nju dostojno duhovno pripremili. (Videti Čin vodoosvećenja, na str. 37).

Uoči slave
Uoči slave neka domaćica sa osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo; domaćin neka nabavi slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin. Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih, umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju dan svoje slave – neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali, ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda, kada se kući donese, treba ga pokropiti osvećenom vodicom. Treba poslove oko spremanja za slavu tako rasporediti da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj prilog crkvi, a u spomen svetitelja). - U crkvi neka svečari zapale sveću za zdravlje svoje i svoje porodice i neka upute tople i iskrene molitve Svevišnjem, moleći za zastupništvo svoga svetitelja. - Neka se sete i svojih dragih pokojnika, pa neka prisluže sveću i za pokoj njihovih duša. Ako iz nekih naročitih razloga ne mogu da odu u crkvu, a oni svi neka se – po svršetku posla – okupe pred ikonom svoga svetitelja, prisluže mu kandilo, i pomole se Bogu i svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka tamjanom okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On, ili ko mlađi, neka očita molitvu

Gospodnju Oče naš... i Bogorodice Djevo... Ako znaju neka otpevaju Tropar svetitelju i očitaju molitvu njemu posvećenu.[10] Neka njihove molitve budu iskrene i iz čistog srca, jer će samo tada biti uslišene.

Na dan slave
Neka se domaćin u čisto obuče, zapali kandilo pred ikonom svetitelja, pa sa još kojim članom porodice neka ode u crkvu na Jutrenje ili Svetu liturgiju. 1. Ako se sečenje slavskog kolača obavlja u crkvi, a ne u domu, treba se prethodno, koji dan ranije, raspitati u crkvi u koje će se vreme obavljati sečenje slavskih kolača (obično je to ranije izjutra). Na dan slave u određeno vreme domaćin će u crkvu odneti slavski kolač i koljivo uvijene u čistu belu maramu, zatim malo crvenog vina u bočici i manju sveću koju će staviti u žito i zapaliti je da gori dok se obred obavlja. Ako je mogućno, domaćin treba da kolač odnese u crkvu, a ako on ne može onda neka to učini neko od članova njegove porodice a ne neko drugi! Sa sobom poneti i hartiju na kojoj su popisana imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo. Roditelji koji nose kolač u crkvu, treba da povedu sobom u crkvu i odraslu decu da i ona učestvuju u ovom molitvenom činu i da se u njihove mlade duše što dublje urežu uspomene na ove lepe dane i lepe naše običaje. Obično kada se završi jutrenje sveštenik će okaditi slavsko koljivo, kolač i vino, otpevaće se Tropar svetitelju, pa će onda, očitati molitvu nad koljivom i blagosloviti ga. (Videti: Blagosiljanje koljiva, na str. 46). U toj molitvi sveštenik se moli da Gospod Bog blagoslovi sve darove, koji su u čast svetitelja spremljeni; da ih umnoži kako u domu koji slavi tog dana, tako i u celom svetu; da očisti od greha i osveti sve one koji su to spremali; kao i one koji će od toga okusiti; da onima koji su to koljivo spremali i podneli ga na osvećenje i blagoslov – a u čast i za uspomenu na svoga svetitelja koga slave – ispuni sve molbe i sve želje, koje se odnose na njihov bolji život na zemlji i na nebu. Zatim sveštenik blagosilja vino i slavski kolač, moleći Boga da primi prinešenu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolač, seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom unakrst, a zatim ga sa svečarom okreće pevajući ove tri pesme I U prvoj pesmi govori se o mučenicima i svetitelju koga slavimo, koji su molitvenici naši pred Bogom i učitelji vere i moralne čistote: "Svjati mučenici, iže dobrje stradalčestvovavše i vjenčavšesja, molitesja ko Gospodu, pomilovatisja dušam našim". II U drugoj pesmi proslavlja se Hristos, koji je pohvala apostolima i radost mučenicima:

"Slava Tebje, Hriste Bože, apostolov pohvalo, mučenikov radovanije, ihže propovjed Trojica jedinosuščnaja". III U trećoj pesmi se iskazuje javljanje Sina Božijeg u ljudskom telu – rođenjem. "Isaije likuj, Djeva imje vo črevje i rodi sina Emanuila, Boga že i čelovjeka; vostok imja jemu, jegože veličajušče Djevu ublažajem". Zatim prelome kolač napola i, držeći svaki svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeći kolač sveštenik govori: "Hristos posredje nas" ("Hristos među nama"), a svečar takođe ljubi slavski kolač i odgovara: "I jest i budet". ("I jeste i biće"). Ovo čine triput. Potom svečar prima kolač od sveštenika, uzima koljivo i nosi ga svojoj kući, gde ga stavlja na sto ili pred ikonu. Zapali tada kod kuće slavsku sveću, okadi je, a zatim i ikonu i sve domaće, a onda se svi zajedno pomole Gospodu i svome svetitelju, kao što su i uoči slave radili. (Videti str. 22-23). Posle molitve, članovi porodice čestitaju slavu domaćinu i jedni drugima, i ljube se. 2. Ako se kolač seče u domu, domaćin sa još kojim članom porodice, pošto se vrati iz crkve sa Jutrenja ili Svete liturgije, očekuje dolazak sveštenika, koji će, ako je pozvan da dođe u dom, u zakazano vreme doći da preseče slavski kolač. Sto sa slavskom svećom treba namestiti pred ikonom kako je već rečeno; na stolu malo napred stoji slavska sveća, sa leve strane postavi se slavski kolač, s desne žito (koljivo), u sredini čaša ili bolje bokalić s crvenim vinom, uz kolač nož, tamjan, i hartija na kojoj su ispisana imena svih članova porodice da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo. Žeravica takođe treba da bude pripremljena da se stavi u kadionicu. Kandilo pred ikonom upaljeno je još izjutra. Kada sveštenik dođe u dom svoga parohijana, ulazeći pozdravlja ga evanđelskim rečima: "Mir domu ovom i onima koji žive u njemu!"[11] Na ovaj pozdrav domaćin odgovara: "Amin. Bože daj!" Pošto se domaći svi iskupe i domaćin zapali slavsku sveću, svešteniku se odmah daje žeravica u kadionicu, on stavlja tamjan i prvo kadi dom. Smisao kađenja lepo izražava stih crkvene pesme: "Nek se uznese molitva moja kao kadilo pred Tobom, Gospode!" (Psalam 141:2). Zatim sveštenik čita molitvu za osvećenje žita (koljiva), slavskog kolača i vina. Potom pred ikonom podiže slavski kolač, kao našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetitelja koga slavimo;

Zatim preseče kolač i unakrst ga prelije vinom; okreće sa domaćinom slavski kolač pevajući ove tri pesme: I "Svjati mučenici..." II "Slava tebje, Hriste Bože..." III "Isaije likuj..." Ceo crkveni obred je mnogo svečaniji i duši bliži kad cela porodica zajedno sa sveštenikom peva ove pesme, zato ih treba naučiti (njihov ceo crkvenoslovenski tekst dat je napred, na str. 24. a srpski na str. 48.). Kad se sve tri pesme otpevaju, sveštenik lomi kolač sa domaćinom, ili onim koji ga zamenjuje, a zatim svi članovi porodice prilaze i celivaju kolač. Pri tom nam se sveštenik obraća rečima: "Hristos posredje nas", što znači: "Hristos među nama!" a mi odgovaramo: "I jest i budet!", što znači: "I jeste i biće!" Treba ukućane poučiti da tako odgovaraju svešteniku. Posle toga sveštenik govori molitvu u kojoj pominje imena sviju ukućana koja su ispisana na posebnoj hartiji što se nalazi spremna na stolu. Na kraju obreda svi prisutni pristupaju da celivaju krst, kao i prilikom vodoosvećenja. Zatim nastaje čestitanje. (Vidi: Čin rezanja kolača, na str. 47). Sve što je za bogosluženje potrebno neka bude spremno pre nego što počne sveti obred, a kad obred počne cela porodica treba da je na okupu, da mirno i pobožno svi stoje i da uznose zajedno sa sveštenikom molitve Gospodu, toplo i iskreno. Jer, sveštenik ne dolazi kao kakav službenik koji treba da obavi običaj radi ostalog sveta – on dolazi radi molitve, radi duhovnih potreba porodice. Zato svi prisutni na ovom domaćem bogosluženju treba da se ponašaju kao u hramu Gospodnjem i da s pažnjom prate obred i učestvuju u njemu, moleći se i krsteći pri pomenu imena Božijeg. Mi se tom prilikom molimo Bogu za zdravlje i napredak svoj i svih naših živih, a u molitvi za osvećenje žita još i za pokoj duša umrlih predaka, pa zato – i radi svoga dobra i iz ljubavi i poštovanja prema našim dragim pokojnicima – treba i ovom prilikom da se molimo Bogu pobožno, iskreno i od sveg srca. Srbi se svuda ponose svojom slavom i trude se da je što dostojnije proslave i u slobodi i u ropstvu, u svojoj zemlji i u tuđini. Ova naša domaća bogosluženja i običaji s njima povezani, razvijaju kod naše dece i verska i nacionalna osećanja. Deca se raduju domaćim svečanostima, a dužnost je nas roditelja da deci činimo što više radosti, kako bi se i nas i svoga detinjstva sećali sa što više ljubavi i sa što više lepih uspomena. Nije potrebno naglašavati da sve treba da bude čisto i u najvećem redu: i dom i domaći. Odelo na domaćinu i njegovoj porodici ne mora biti ni novo, ni ukrašeno, samo mora biti čisto. Ali pre svega, to naročito napominjemo, neka im bude srce čisto, neka im je čista i mirna savest, neka toga dana pomognu svoje siromašne bližnje pa ma i najmanjim poklonima ili prilogom: bilo u hrani, u novcu, u odeći ili obući. Ako im je mogućno neka tu pomoć odnesu njihova deca, da bi se još od malena naučila svojoj

hrišćanskoj dužnosti. Radost onih koje će pomoći uvećaće njihovu radost, pa će i svoju slavu veselije, radosnije i zadovoljnije provesti; zahvalnost pomognutih naći će odziva i kod Svemogućega Boga, koji će blagosloviti dom svečara, i mnogostruko im nadoknaditi sve ono što su za dobro bližnjih učinili, a u slavu Božiju i za spomen svoga svetitelja. Samo takvo proslavljanje krsnog imena biće ugodno i Bogu i svetitelju, pa tako, braćo i sestre, i proslavljajmo! Ako o slavi možete, i Bog vam je dao za to mogućnosti, spremite ako hoćete i ručak i pogostite svoje rođake, prijatelje, drugove i susede. No taj ručak i gozba neka budu u skladu sa proslavom toga dana, a ne da se izrode u ruglo koje ne služi nikome na čast a obesvećuje i samu slavu i prlja naše ime!. Za vreme ručka, ako se ovaj sprema i za goste, obično nazdravljaju jedni drugima, iako ovo nije svuda uobičajeno. Ali tamo gde je to običaj treba domaćin da pazi na umerenost, imajući uvek na umu da ovo nije obična gozba već – srpska slava – dan kada se slavi uspomena na svetitelja. Već sam narod je ovde postavio granicu rekavši: "Ako često piješ za tuđe zdravlje, izgubićeš svoje!" Znajte: Slava se ne sastoji u jelu i piću, nego u dobrom hrišćanskom životu, u misli na Boga, u sećanju i ugledanju na život svetitelja i vršenju dobrih dela pa u tom pogledu i činimo sve što možemo! Zato, ako nemate mogućnosti da o slavi spremate gozbe i ručkove, nemojte se radi toga zaduživati, ili za ljubav pohvale gostiju lišiti se mnogih svojih potreba, – već proslavite slavu, proslavite uspomenu na svoga svetitelja, samo vršenjem verskog obreda, koji i jeste istinsko proslavljanje slave – molitvom i čistim srcem: ... Silno je ukorenjeno svečarstvo u svetosavskom narodu. Nijedan narod ne slavi toliko svetitelje Božije koliko srpski narod. A duboki smisao svečarstva leži u onom najuzvišenijem idealu našeg naroda – idealu svetog čoveka, a to je: čovek odrešen od zemaljskog carstva, čovek čist od nepravde i sujete, čovek ispunjen ljubavlju prema Bogu i ljudima, čovek neustrašiv pred smrću; jednom rečju: čovek duševan! Kada se budu takvi sveti ljudi počeli smatrati idealom po svoj zemlji, onda će čovečanstvo biti srećno. Otuda je naš narod nosilac jednog uvek naprednog i spasonosnog ideala, evanđelskog ideala, koji će na kraju krajeva sav rod ljudski, sada trzan i rastrzan, morati da prihvati i usvoji ako želi svoje spasenje.

Kako se pravi slavski kolač
Mešenje slavskog kolača u kući je lep porodični čin i vrlo lepa uspomena za decu koja će, gledajući svoju majku kako ga mesi, to preneti docnije i u svoju kuću. Mlade devojke treba da i u ovom poslu odmenjuju svoju majku, kako bi još zarana stekle iskustvo u tome.

Kolač se obično mesi dan pre slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrstiće se i u sebi očitati Oče naš, pa će tek onda početi sa mešenjem. U lonac od 1 litra izdrobiti 20 do 30 grama kvasca, naliti ga s pola šolje mlakog mleka i prstima razmazati kvasac tako da nema grudvica. Zatim dodati malo soli, jednu kašiku šećera i malo brašna koliko da se dobije retko testo. Sud staviti blizu štednjaka i ostaviti dok kvasac ne uskisne i napuni lončić. Za to vreme prosejati 1 do 11/2 kilograma brašna, staviti ga u sud za mešenje (po mogućnosti ovaj sud upotrebljavati samo za mešenje slavskog kolača) i kod štednjaka dobro zagrejati. Kad je kvasac uskisao početi mešenje. U brašnu napraviti udubljenje u sredini, dodati kvasac, 4 žumanceta, 2 do 3 kašike šećera, malo strugane kore od limuna i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) pa sve to zamesiti dolivajući malo mleka, tako da se dobije testo srednje tvrdoće. Prilikom mešenja dodavati malo-pomalo rastopljenog masla, a takođe s vremena na vreme treba zamakati dlanove u rastopljeno maslo i tako masnim rukama mesiti (upotrebiti oko 100 gr. masla). Testo treba mesiti sve dok se ne odvaja od prstiju i dok se na njemu ne pojave klobuci, plikovi. Kada je testo dovoljno izrađeno izvaditi ga iz suda, dno suda posuti brašnom i onda vratiti testo u sud, prekrstiti ga, pokriti s nekoliko čistih salveta i ostaviti na toplom mestu da uskisne. Kada je testo dostiglo dva puta svoju veličinu, pažljivo ga izručiti na dasku posuti brašnom, lako ga rukama izraditi u obliku okruglog hleba i staviti u okrugao kalup, koji je prethodno dobro podmazan maslom i posut brašnom. Prilikom ovog premesivanja testo se ne sme mnogo pritiskivati, niti mesiti jer u tom slučaju neće narasti kolač. Kalup sa kolačem opet prekriti salvetama i ostaviti na toplom mestu da ponovo uskisne. Kada je kolač dovoljno narastao, pomazati ga razmućenim jajetom i ukrašavati ukrasima od istog testa. Prvo se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjčasta komada testa stavljena unakrst). Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja a zatim isecka na manje valjčaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni; tako redom dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da kolač još kitnjastije izgleda. Sada se na središte krsta stavlja poskurica – kao hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica). Dalje se kolač ukrašava ostalim ukrasima od posnog testa koje se zamesi od brašna i malo vode. Ove ukrase ne treba pomazivati jajetom već ih ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju žele domaćice – ono što želi da ima u svome domu: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje. Grozd označava želju da rod dobro rodi; cveće (ružice) znači lepotu, čistotu i mio miris duše i da deca odrastaju lepa i čista kao ružice; (zatim se kao želja da u kući bude svega pravi burence, pa čašica, zatim knjiga itd.). Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta, i dovoljno je, da bi kolač bio lep, da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras. No najvažniji ukras slavskog kolača je znak četvrtastog oblika kome je krst u sredini a među kracima krsta natpis IS HS NI KA – ovaj natpis na grčkom znači: Isus Hristos pobeđuje. Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (koji svaka domaćica treba da ima). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat,

koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu. Izgled samog kolača i način pravljenja ukrasa zavisi od umešnosti domaćice, ali valja znati da kolač nikada ne treba da bude prenatrpan ukrasima. Ukrašen kolač prekrstiti i staviti u zagrejanu pećnicu i peći na umerenoj vatri. Prvih deset minuta ne otvarati pećnicu, a posle s vremena na vreme okretati kolač kako bi sa svih strana podjednako rastao. Voditi računa da kolač ne preplane. Čim se površina kolača zarumeni prekriti ga listom čiste bele hartije i nastaviti pečenje. Kada se kolač odvaja od kalupa znači da je pečen, ali ga ipak ostaviti još desetak minuta da se na tihoj vatri "istišti". Dobro narastao i ispečen kolač ne sme da bude težak. Čim se kolač izvadi iz pećnice pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (spolja površina kolača će onda biti sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir. Kolač se može praviti i postan kada krsno ime pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsan samo bez mleka, jaja i masla.

Kako se sprema slavsko žito
Mada izgleda jednostavno spremati žito, to ipak nije tako laka stvar. Kuvati ga na ovaj način: nabaviti pšenicu "beliju" koja je bela i krupna, otrebiti je, pa je dva dana pred slavu, uveče, potopiti u lonac sa čistom vodom i ostaviti je da u toj vodi prenoći do sutradan. Ima domaćica koje spremaju žito na taj način što ga skuvanog samelju, a ima ih koje ga pre kuvanja "otucaju". Kada domaćica ne želi da melje pšenicu, već da je mesi, onda sutradan, pošto je pšenica prenoćila potopljena, ocediti je od vode i malo-pomalo je tucati u avanu od mesinga. Kada se tvrda ljuska skinula sa zrnevlja, oprati pšenicu u nekoliko hladnih voda, spustiti je u lonac, naliti hladnom vodom da ogrezne i na tihoj vatri kuvati oko 2 časa, to jest dok voda ne postane bela i zrno potpuno mekano. U slučaju da domaćica želi pšenicu da melje, nije potrebno da je otucava, već izjutra pošto je pšenica prenoćila potopljena, staviti je da se u istom loncu i vodi kuva. Na ovaj način spremana, pšenica će se duže kuvati. Za vreme kuvanja izbegavati dolivanje, a naročito mešanje. Pšenica lako zagoreva, zato je neprestano kuvati na slaboj vatri. Kuvanu pšenicu staviti na đevđir i pod česmom ispirati sve dok sa nje ne nestane bela skrama, a zrnevlje ne bude potpuno čisto i belo. Pustiti pšenicu da dobro otkaplje od vode. Veći sto zastrti čistim stolnjakom pa po njemu pšenicu rasporediti, ali tako da ne dođe zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi čisti stolnjak. Ostaviti pšenicu da prenoći, a sutradan rano izjutra staviti je u dublji sud i ako je otucana mesiti, a ako nije samleti je (ponekad i dvaput) na dobro opranoj mašini za mlevenje mesa. Obavezno je da se domaćica pre nego što otpočne mešenje žita prekrsti. Na kilogram pšenice odmeriti kilogram-šećera u prahu zamirisanog vanilom, i kilogram samlevenih oraha, ili obarenih, oljuštenih i samlevenih badema. Šećer i orahe ravnomerno dodavati u žito i pri tom ga dobro mesiti rukama. Uzeti stakleni tanjir, koji se naročito za ovu svrhu upotrebljava, pa u obliku okruglog hleba staviti na njega izmešeno žito. Žito odozgo posutu samlevenim orasima[12] ili obarenim, oljuštenim i samlevenim bademima, zatim staviti sloj šećera u prahu i paziti da samleveni orasi i šećer svuda ravnomerno pokriju žito. Najzad uzeti čist salvet, staviti ga preko šećera, pa dlanovima preko salveta dobro utapkati šećer da ne bi spao sa žita. Neke domaćice još ukrašavaju žito raznim ukrasima (što nije mnogo ni lepo ni ukusno). Ako se baš želi,

žito se može ukrasiti obarenim i oljuštenim bademom. Ivice tanjira obrisati prvo vlažnim salvetom, a zatim suvim. Ovo brisanje preporučuje se češće posle posluživanja. Za patarice, (drugi dan Slave) odvojiti uoči slave kuvano žito, pa ga na dan patarica pripremati. Žito načine sveštenik ili domaćin. Domaćica je dužna da izjutra na dan slave spremi sve što je za sveštenika potrebno, a to je: slavski kolač, žito, sveću, nož, čašu sa vinom, kadionicu sa izmirnom i listu sa imenima onih koji slavu slave. Sveću pali domaćin ili sin. Običaj je da onaj koji je upali treba da je uveče i ugasi ostatkom vina koje je u čaši od prelivanja ostalo. U slučaju da u kući nema muške glave, sveću će upaliti sveštenik. Slavu primaju sinovi. Dok je otac živ, ma sinovi bili i oženjeni, druga se sveća neće paliti. Ako otac za života preda sinu slavu, onda će i sin moći da zapali sveću u svome domu.

Iz čina malog osvećenja vode
Sveštenik u epitrahilju i felonu, staje pred sto na kome je sud sa vodom, sveća i bosiljak, stavlja krst na sto, kadi oko stola, unakrst i govori: Blagoslovi Bog naš, svagda, sada, i uvek, i kroz sve vekove... Bog Gospod, i javi se nama, blagosloven koji ide u ime Gospodnje! glas 4. Usrdno pritecimo sada k Bogorodici mi grešni i smireni, i pripadnimo pokajnički vapijući iz dubine duše: Vladičice (Vladateljko), pomozi, sažalivši se na nas; pohitaj, propadamo od mnoštva sagrešenja; ne otpusti tvoje sluge prazne, jer Tebe imamo kao jedinu nadu. Slava. I ninje... (tada): Mi nedostojni nećemo nikada ućutati, Bogorodice, kazujući čudesa Tvoja; jer kada Ti ne bi predstojala moleći, ko bi nas izbavio od tolikih beda? Ko bi nas sačuvao do sada slobodne? Nećemo odstupati od Tebe, Vladičice, jer Ti sluge Tvoje uvek spasavaš od svih opasnosti... Onda: Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda, jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga. Onda: Gospodu se pomolimo! Sveštenik: Jer si svet, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve vekove. Amin. Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, smiluj se na nas![13] Pošto se Trisveto otpeva na uobičajeni način, đakon govori: Pazimo!

Sveštenik: Mir svima! Pevači: I sa duhom tvojim! Čitač: Prokimen, glas 3; Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj; koga ću se bojati? Stih: Gospod je zaštitnik života mog; koga ću se plašiti? (Psalam 27:1). Čitač: Čitanje iz Poslanice svetog apostola Pavla Jevrejima. (Jevr. 2:11-18). Braćo, i onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od jednoga; radi toga uzroka ne stidi se nazvati ih braćom, govoreći: Objaviću ime tvoje braći svojoj, usred crkve slaviću te. I opet: Ja ću se u njega uzdati: I opet: Evo mene i dece koju mi dade Bog. – Pošto pak deca imaju telo i krv, tako i On uze udela u tome, da smrću satre onoga koji ima silu smrti, to jest đavola, i da oslobodi one koji od straha smrti behu robovi celoga svog života. Jer se zaista ne prima anđela, nego se prima potomstva Avraamova. Zato beše dužan u svemu da bude kao njegova braća, da bude milostiv i veran prvosveštenik pred Bogom, da bi postao umilostivljenje za grehe ljudske. Jer u čemu sam postrada, budući kušan, može pomoći onima koji se iskušavaju. Sveštenik: Mir tebi! Aliluja, glas 6. Stih 1: Izli u srce moje reč dobru. Stih 2: Kazaću dela svoja caru.[14] Sveštenik: Premudrost, pravo stojmo; čujmo sveto Evanđelje: mir svima! Čitanje svetog Evanđelja od Jovana (Jn 5:1-4). U vreme ono izađe Isus u Jerusalim. U Jerusalimu pak kod Ovčijih vrata, ima banja, koja se jevrejski zove Vitezda, sa pet tremova. U njima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. Jer Anđeo Gospodnji silažaše u izvesno vreme u banju i zatalasavaše vodu; i koji prvi ulažaše pošto se zatalasa voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu. Onda đakon govori jekteniju: U miru se pomolimo Gospodu Pevači: Gospode pomiluj (tj. Gospode, smiluje se.) Za višnji mir i za spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.

Za mir celoga sveta, za blagostanje svetih Božijih crkava i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo. Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo. (Ako se osvećenje vode vrši u domu, onda mesto ove molbe reći ovo: Za ovaj časni dom, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim žive u njemu, Gospodu se pomolimo. Za svetog patrijarha našeg (ili: za preosvećenog episkopa našeg) ime, za prečasno prezviterstvo, za đakonstvo u Hristu, za sav klir i za sve ljude, Gospodu se pomolimo. Za ovaj grad (ili: za ovo selo: ili: za svetu obitelj ovu), za svaki grad, kraj, i one koji verom žive u njima, Gospodu se pomolimo. Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo. Za one koji plove, putuju, boluju, muče se na teškim radovima, za zarobljenike, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo. Da se voda ova osveti silom, i dejstvom, i silaskom Svetoga Duha, Gospodu se pomolimo. Da siđe na vodu ovu čistilačko dejstvo nadsuštastvene Trojice, Gospodu se pomolimo. Da ova voda bude na isceljenje duša i tela, i na prognanje svake protivničke sile, Gospodu se pomolimo. Da Gospod Bog pošalje blagoslov Jordana, i da osveti vodu ovu, Gospodu se pomolimo. Za sve koji ištu od Boga pomoć i zaštitu, Gospodu se pomolimo. Da nas prosveti svetlošću razuma, jednosuštnom Trojicom, Gospodu se pomolimo. Da nas Gospod Bog učini sinovima i naslednicima carstva svoga, pijenjem ove vode i kropljenjem, Gospodu se pomolimo. Da nas izbavi od svake nevolje, gneva i nužde, Gospodu se pomolimo. Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću Tvojom. Pominjući presvetu, prečistu, preblagoslovenu slavnu Vladateljku našu Bogorodicu i uvek Djevu Mariju, sa svima Svetima – sami sebe, i jedan drugog, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo. Pevači: Tebi Gospode.

Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve vekove. Pevači: Amin. Gospodu se pomolimo. Onda sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš, veliki u savetu i čudesan u delima, Tvorče svega vidljivog i nevidljivog, koji čuvaš zavet svoj i milost svoju za one koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje, i primaš suze žalosnice od svih što su u nevolji: jer si toga radi došao u obličju sluge, ne plašeći nas utvarama, nego istinsko zdravlje dajući telu, i govoreći:Eto, zdrav si, ne greši više; i blatom si iscelio oči slepome, i, naredivši mu da se umije, učinio si rečju da se svetlost nastani u njemu; Ti koji razbijaš talase mrskih strasti, i isušuješ gorko more ovoga života, i ukroćuješ nepodnošljive valove strasti: Ti sam čovekoljubivi Care, koji si nam dao da se obučemo u kao sneg belu odeću od vode i Duha, pošalji nam Tvoj blagoslov, kroz pijenje ove vode i kropljenjem spravši prljavštinu strasti. O, mi Ti se molimo: poseti našu nemoć, Dobri, i milošću svojom isceli naše bolesti i duše i tela: molitvama sveprečiste, preblagoslovene Vladateljke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije; silom časnog i životvornog Krsta; posredništvom česnih Bestelesnih Sila nebeskih; česnoga, slavnoga proroka, Preteče i Krstitelja Jovana; svetih, slavnih i svehvalnih Apostola; prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih jeraraha i vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta; svetih Otaca naših: Atanasija i Kirila, patrijaraha aleksandrijskih: svetoga Oca našeg Spiridona Trimitunskog Čudotvorca; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije: Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetog i slavnog velikomučenika Georgija Pobedonosca; svetog i slavnog velikomučenika Dimitrija Mirotočivog; svetih i dobropobednih Mučenika; svetih i pravednih bogoroditelja Joakima i Ane; svetih slavnih i čudotvoraca Besrebrnika: Kosme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Sampsona i Diomida, Mokija i Anikite, Talaleja, i Trifona; svetih srpskih prosvetitelja i učitelja: Simeona Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija i Petra; i svetoga (ime dnevnog svetitelja), koga praznujemo i svih Tvojih Svetih. Spasi, Gospode, i pomiluj svetoga Patrijarha (ili: preosvećenog Episkopa) našeg (ime), daruj im (mu) duševno i telesno zdravlje, i u svemu budi milostiv prema ovim hrišćanskim žiteljima koji služe Tebi. Pomeni Gospode, sve episkopstvo pravoslavnih, koje pravilno upravlja rečju istine Tvoje, i sav sveštenički i monaški red, i njihovo spasenje. Pomeni, Gospode, i one što nas mrze i one što nas vole, braću našu što služe, prisutne, i one što su s blagoslovom otišli, i one što su nama nedostojnima naredili da se molimo za njih. Pomeni, Gospode, braću našu što su u ropstvu i nevolji, i pomiluj njih i nas po velikoj milosti svojoj, izbavljajući ih od svake nužde. Jer si Ti izvor isceljenja, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Pevači: Amin.

Sveštenik: Mir svima! Đakon: Glave svoje priklonite Gospodu. Pevači: Tebi, Gospode. Sveštenik govori ovu molitvu tajno: Prikloni uho Tvoje, i usliši nas, Gospode, koji si blagovoleo da se krstiš u Jordanu i da osvetiš vode; i blagoslovi sve nas koji priklanjanjem svojih glava pokazujemo svoju svest da smo Tvoje sluge; i udostoj nas da se pijenjem od ove vode ispunimo Tvoga osvećenja, i da nam bude, Gospode, na zdravlje duše i tela. G l a s n o: Jer si Ti osvećenje naše, i Tebi uznosimo slavu i blagodarnost i poklonjenje, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroz sve vekove. Pevači: Amin. Onda, uzevši krst, blagosilja vodu triput, u vidu krsta, pogružavajući krst i podižući ga pravo, i pevajući ovaj Tropar, glas 1, triput: Spasi, Gospode, ljude svoje, i blagoslovi nasleđe (potomstvo) svoje, darujući narodu našem pobedu nad protivnicima, i krstom svojim čuvajući ljude svoje. I zatim se peva ovaj Tropar, glas 2: Udostoji nas Tvojih darova, Bogorodice Djevo, ne obzirući se na grehe naše, i dajući isceljenje onima koji sa verom primaju blagoslov Tvoj, Prečista. Onda sveštenik celiva časni krst, takođe i svi prisutni, i kropi sve svetom vodom, oltar i svu crkvu (a ako je u domu, onda sve odaje). I pevaju se ovi Tropari, glas 4: Sveti Besrebrnici, imajući izvor isceljenja – vi dajete isceljenja svima koji ištu – kao oni koji su se udostojili prevelikih darova od nepresušnog izvora Spasitelja našeg. Jer Gospod kaže vama, kao ravnoapostolskim revniteljima: Eto, dadoh vam vlast nad duhovima nečistim, da ih izgonite, i da isceljujete svaku bolest i svaku slabost. Stoga, pošto ste živeli potpuno po njegovim zapovestima, zabadava dobiste, zabadava dajete, isceljujući strasti duša i tela naših. Pogledaj na molbe slugu Tvojih, Svebesprekorna (Bogorodice) – ugušujući strašne ustanke protiv nas, oslobađajući nas od svake nevolje; jer Tebe jedinu imamo čvrstu i poznatu kotvu, i stekosmo Tvoje posredništvo, da se ne posramimo, Vladateljko, prizivajući Te. Pohitaj na usrdno moljenje onih što Ti sa verom kliču: raduj se Vladateljko – pomoći svih ljudi, radosti i zaštito i spasenje duša naših. Primi, Vladateljko, moljenja slugu Tvojih, i izbavi nas od svake nevolje i tuge! I posle kropljenja (prskanja) osvećenom vodom, govori se jektenija:

Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj. Pevači: Gospode, pomiluj! (triput). Još se molimo da ovaj grad (ili: ovo selo, ili: ovu svetu obitelj), i svaki grad i zemlja, budu sačuvani od gladi, pomora, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, najezde tuđinaca, i međusobnog rata, i da dobri i čovekoljubivi Bog naš bude milostiv i snishodljiv, te da odstrani svaki gnev uperen na nas, i da nas izbavi od predstojeće i pravedne svoje pretnje, i da nas pomiluje (da se smiluje na nas). Pevači: Gospode, pomiluj! (tj. Gospode, smiluj se) Sveštenik glasno: Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih krajeva zemaljskih, i onih koji su na moru daleko; i milostiv, milostiv budi, Gospode, nama grešnima, i pomiluj nas. Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroza sve vekove. Pevači: Amin. Sveštenik: Mir svima! Đakon: Glave svoje priklonimo Gospodu! Pevači: Tebi Gospode! Onda sveštenik čita gromko ovu molitvu: Mnogomilostivi Vladatelju, Gospode Isuse Hriste Bože naš, molitvama sveprečiste Vladateljke naše Bogorodice i uvek djeve Marije; silom časnoga i životvornog Krsta; posredništvom časnih Bestelesnih Sila nebeskih; časnoga, slavnoga proroka, Preteče i Krstitelja Jovana; svetih slavnih i svake hvale dostojnih Apostola; svetih slavnih i dobropobednih Mučenika; prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih jeraraha i vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije: Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetih srpskih prosvetitelja i učitelja: Simeona Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija i Petra; svetih pravednih bogoroditelja Joakima i Ane; i svetoga (ime dnevnog svetitelja; a ako je u hramu, onda i ime svetitelja čiji je hram); i svih Tvojih Svetih – primi molitvu našu kao prijatnu; daruj nam oproštaj grehova naših; zakloni nas okriljem krila svojih; odagnaj od nas svakoga neprijatelja i protivnika; umiri život naš, Gospode, pomiluj nas i svet Tvoj, i spasi duše naše, jer si dobar i čovekoljubiv. Pevači: Amin. , I zatim govori otpust. .

Hristos istiniti Bog naš, molitvama svoje prečiste Majke (ime svetoga koji se praznuje) i svih Svetih, neka nas pomiluje i spase kao dobar i čovekoljubiv.

Blagosiljanje koljiva
Prilikom blagosiljanja koljiva, sveštenik govori ovu molitvu: Gospodu se pomolimo. Pojci: Gospode pomiluj (tj. Gospode, smiluj se.) Gospode, Ti si sve rečju svojom izvršio, i naredio zemlji da proizvodi raznovrsne plodove za uživanje i hranu našu; Ti si učinio te su Tri Mladića i Danilo, hranjeni semenjem u Vavilonu, bili svetlija lica od onih odnegovanih u raskoši;[15] Ti sam, svedobri Care, blagoslovi i semenje ovo sa raznim plodovima, i osveti verne koji budu jeli od njega, jer sluge tvoje prinesoše ovo Tebi u slavu Tvoju i čast svetoga (ime) i u spomen onih koji preminuše u blagočestivoj veri. Ispuni, blagi Gospode, sve spasonosne molbe onima koji spremiše ovo i vrše spomen, i daj im da se naslađuju večnih dobara tvojih, molitvama prečiste Vladateljke naše Bogorodice i uvek djeve Marije i svetoga (ime), čiji i spomen vršimo, i svih svetih Tvojih. Jer si Ti Onaj koji blagosilja i osvećuje sve i sva, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo – bespočetnom Ocu, sa jedinorodnim Tvojim Sinom i presvetim blagim i životvornim Tvojim Duhom – sada i uvek i kroza sve vekove. Pojci: Amin. I otpust.

Čin rezanja kolača
Sveštenik stavi na sebe epitrahilj i počinje kao obično: Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove Amin. Sveti Bože, sveti Krepki sveti Besmrtni, smiluj se na nas (triput). Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i svagda i kroza sve vekove. Amin. Presveta Trojice, smiluj se na nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladatelju, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi. Gospode, pomiluj (triput). Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i svagda i kroza sve vekove. Amin. Oče naš, koji si na nebesima,

neka je sveto ime Tvoje, neka dođe carstvo Tvoje, neka bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zla. Jer je Tvoje carstvo i sila i slava – Oca i Sina i Svetoga Duha – sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. Tropar svetome, Slava i sada: kondak. Okadivši postavljeni hleb i prisutne, sveštenik uzima kolač, i blagosilja ga triput u vidu krsta, govoreći: Gospode Isuse Hriste, Bože naš, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino Duhom Tvojim Svetim, svagda, sada i uvek, i kroza sve vekove, amin. Zatim govori: U slavu Tvoju, Gospode Bože naš, prinosimo Ti ovo i u čast svetog (ime), čijim molitvama primi, Svemilosrdni, žrtvu ovu u nadnebeski svoj žrtvenik. Posle toga reže kolač, i poliva ga malo vinom, pojući: I Sveti Mučenici, koji ste hrabro stradali i ovenčali se, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše. II Slava Tebi, Hriste Bože, pohvalo Apostola, radovanje Mučenika, čija je propoved Trojica jedinosuštna. (tj. Trojica istovetnoga bića). III Isaije likuj, Djeva zače, i rodi Sina Emanuila[16] Bogočoveka, Istok[17] Mu je ime; veličajući njega, mi Djevu proslavljamo. Kada ovo otpeva, sveštenik sa domaćinom prelomi kolač nadvoje, onda sastavlja obe polovine tako, da lice kolača bude spolja, i celivaju ga triput, pri čemu sveštenik govori: Hristos među nama! a domaćin odgovara: I jeste, i biće. Tako triput. Zatim: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Molitvama svetoga (ime), Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.

I sada i uvek i kroza sve vekove, amin. Molitvama Bogorodice, Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših. Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju dobrote svoje očisti bezakonja naša. (Psalam 51:1) I jutrenjska stihira praznovanog svetitelja, ili pak ovo, glas 6: Blagodat Svetoga Duha danas nas sabra, i svi uzevši krst Tvoj govorimo: blagosloven koji ide u ime Gospodnje, osana na visini. Zatim jektenija: Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj. Još se molimo za svetog patrijarha (ili: za preosvećenog arhijereja našeg (ime). Još se molimo za svu braću i za sve pravoslavne hrišćane. Još se molimo za ovaj dom i za njegove žitelje (imena), za milost, život, mir, zdravlje i spasenje njihovo. Vozglas: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroza sve vekove, Amin. I zatim govori otpust. Kada se pak blagosiljanje koljiva vrši u domu, onda sveštenik govori najpre molitvu nad koljivom, pa zatim reže kolač, po izloženom ovom pravilu.

Slavski Tropari Transkripcija crkvenoslovenskog teksta
(Prva cifra označava datum po starom kalendaru, a druga po novom)

Sv. Vasilije Veliki (1. tj. 14. januara)
Tropar, glas 1: Vo vsju zemlju izide vješčanije tvoje, jako prijemšuju slovo tvoje, imže bogoljepno naučil jesi, jestestvo suščih ujasnil jesi. čelovječeskija običaji ukrasil jesi, carskoje svjaščenije, otče prepodobne Vasilije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Sv. Jovan Krstitelj (7. tj. 20. januara)
Tropar, glas 2: Pamjat pravednago s pohvalami, tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje, Predteče, pokazalbosja, jesi voistinu i prorokov čestnjejšij: jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja, blagovjestil jesi i suščim vo adje Boga javlšagosja plotiju, vzemljuščago grejh mira, i podajuščago nam veliju milost.

Sv. Sava (14. tj. 28. januara)
Tropar, glas 3: Puti vovodjaščago v žizanj, nastavnik i pervoprestolnik i učitelj bil jesi pervjeje bo prišed, svjatitelju Savo, otečestvo tvoje prosvjetil jesi, i porodiv toje Duhom Svjatim, jako dreva maslinaja, v mislenjem raji nasadil jesi vseosvjaščenaja tvoja čada: tjem jako apostolom i svjatiteljem soprestolna, čtušče tja molim, moli Hrista Boga, darovati nam veliju milost.

Časne verige Apostola Petra (16. tj. 29. januara)
Tropar, glas 4: Rima ne ostavlj, k nam prišel jesi, čestnimi verigami, jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne, imže vjeroju poklanjajuščesja molimsja: tvojimi k Bogu molitvami daruj nam veliju milost. Sv. Atanasije (18. tj. 31. januara) Tropar, glas 4: Bože otec naših, tvorjaj prisno s nami po tvojej krotosti,

ne ostavi milost tvoju ot nas: no molitvami ih v mirje upravi život naš.

Sveta Tri Jerarha (30. januara tj. 12. februara)
Tropar, glas 4: Jako apostolov jedinonravniji, i vseljenija učiteljije, Vladiku vsjeh molite, mir vseljenjej darovati, i dušam našim veliju milost.

Sv. Trifun (1. tj. 14. februara)
Tropar, glas 4: Mučenik tvoj, Gospodi, Trifon, vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego: imejejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži, sokruši i demonov nemoščnija derzosti. Togo molitvami spasi duši našja.

Sv. Simeon Bogoprimac (3. tj. 16. februara)
Tropar, glas 1: Radujsja, blagodatnaja Bogorodice Djevo, iz tebe bo vozsija solnce pravdi Hristos Bog naš, prosvješčajaj suščija vo tmje: veselisja i ti, Starče pravednij, prijemij vo objatija Svoboditelja duš naših, darujuščago nam voskresenije.

Sveti Mučenik Haralampije (10. tj. 23. februara)
Tropar, glas 4: Mučenik tvoj, Gospodi, Haralampij... (i dalje kao pod 1. februarom).

Prepodobni Avksentije (14. tj. 27. februara)
Tropar, glas 7: Pustinij žitelj, i v tjelesi angel, i čudotvorec javilsja jesi, bogonosne otče naš Avksentije. postom bdjenijem, molitvoju nebesnaja darovanija prijim,

iscjeljaješi nedužnija, i duši vjeroju pritekajuščih ti. Slava davšemu tebje krjepost, slava vjenčavšemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenija.

Sv. Velikomučenik Teodor Tiron (17. februara tj. 2. marta i u subotu prve nedelje Časnog posta)
Tropar, glas 2: Velija vjeri ispravljenija, vo istočnicje plamene, jako na vodje upokojenija, svjati velikomučenik Teodor radovašesja: ognjem bo vsesožegsja, jako hleb sladkij Trojicje prinesesja. Togo molitvami, Hriste Bože, spasi duši našja.

Sv. Četrdeset Mučenika – Mladenci (9. tj. 22. marta)
Tropar, glas 1: Boljezanmi svjatih imiže o tebje postradaša umoljen budi, Gospodi, i vsja našja boljezni iscjeli, Čelovjekoljubče, molimsja.

Sveti Aleksije čovek Božiji (17. tj. 30. marta)
Tropar, glas 4: Vozvisivsja na dobrodjetelj i um očistiv k želanomu i krajnjemu dostigal jesi: bezstrastijem že ukrasiv žitije tvoje, i poščenije izrjadnoje vosprijim sovjestiju čistoju, v molitvah jako besploten prebivaja, vozsijal jesi jako solnce v mirje, preblažene Aleksije.

Blagovesti (25. marta tj. 7. aprila)
Tropar, glas 4: Dnes spasenija našego glavizna, i ježe ot vjeka tajinstva javljenije: Sin Božij, sin Djevi bivajet i Gavril blagodat blagovjestvujet: tjemže i mi s njim Bogorodicje vozopijim: Radujsja, blagodatnaja, Gospod s toboju.

Sv. i pravedni Lazar (Lazareva subota)
Tropar, glas 1: Obščeje voskresenije, prežde tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože, tjemže i mi jako otroci pobjedi znamenija nosjašče, tebje pobjeditelju smerti vopijem: Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje.

Sveti Georgije (23. aprila tj. 6. maja)
Tropar, glas 4: Jako pljenih svoboditelj, i niščih zaščititelj nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonosče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Sveti Evanđelist Marko (25. aprila tj. 8. maja)
Tropar, glas 3: Apostole svjatij i evangeliste Marko, moli milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Sveti Vasilije Ostroški (29. aprila tj. 12. maja)
Tropar, glas 4: Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče bogonosne: obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu, sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije, postavljajet tja svojej cerkvi pastirja i dobljago arhijereja, i po prestavljeniji tvojem sobljude svjatoje tjelo tvoje nerušimo, svjatitelju Vasilije: tjemže jako imjeja derznovenije molisja Hristu Bogu spastisja dušam našim.

Sveti Prorok Jeremija (1. tj. 14. maja)
Tropar, glas 2: Proroka tvojego Jeremiji pamjat, Gospodi, praznujušče, tjem tja molim: Spasi duši našja.

Prenos moštiju Svetog Nikole (9. tj. 22. maja)
Tropar, glas 4: Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja i s njim vseljenaja vsja likovstvujet, pjesanmi i pjenmi duhovnimi: dnes bo svjaščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svjatitelja i čudotvorca Nikolaja jakože solnce nezahodimoje vozsija svjetozarnimi lučami, razgonjaja tmu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš, velikij Nikolaje.

Sveti Kirilo i Metodije (11. tj. 24. maja)
Tropar, glas 4: Jako apostolom jedinonravniji i slovenskih stran učiteljije, Kirile i Metodije bogomudriji, Vladiku vsjeh molite, vsja jaziki slovenskija utverditi v pravoslaviji i jedinomisliji, umiriti mir i spasti duši našja.

Sveti Konstantin i Jelena (21. maja tj. 3. juna)
Tropar, glas 8: Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, v carjeh apostol tvoj, Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi, jegože spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodici, jedine čelovjekoljubče.

Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava (11. tj. 24. juna)
Tropar, glas 3: Apostoli svjatiji molite milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Sveti Prorok Jelisej (14. tj. 27. juna)
Tropar, glas 4: Isti kao i svetog proroka Ilije (20. jula)

Sveti Knez Lazar (15. tj. 28. juna)
Tropar, glas 3: Krasotu vozželjev slavi Božija, vo zemnjej tomu blagougodil jesi: i poručenij ti talant dobrje vozdjelav usugubil jesi. o njemže i podvizavsja do krove, otonuduže i mzdu boljeznej tvojih jako mučenik prijal jesi ot Hrista Boga: jegože moli spastisja, pojuščim tja Lazare.

Rođenje Svetog Jovana Krstitelja Ivandan (24. juna tj. 7. jula)
Tropar, glas 4: Proroče i predteče prišestvija Hristova, dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi, ljuboviju čtuščiji tja: neplodstvo bo roždšija i otčeje bezglasije razrješisja, slavnim i čestnim tvojim roždestvom, i voploščenije Sina Božija mirovi propovjedujetsja.

Sveti Apostol Petar i Pavle (29. juna tj. 12. jula)
Tropar, glas 4: Apostolov pervoprestolnici, i vseljenija učiteljije, Vladiku vsjeh modite:

mir vseljenjej darovati, i dušam našim veliju milost.

Sveti Velikomučenik Prokopije (8. tj. 21. jula)
Tropar, glas 4: Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij, vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego: imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži, sokruši i demonov nemoščnija derzosti. Togo molitvami spasi duši našja.

Sveti Arhanđeo Gavrilo (13. tj. 26. jula)
Tropar, glas 4: Nebesnih vojinstav, Arhistratiže, molim tja prisno mi nedostojniji, da tvojimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi, sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i vopijuščih: Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih sil.

Sveta Velikomučenica Marina – Ognjena Marija (17. tj. 30. jula)
Tropar, glas 4: Agnica tvoja, Isuse, Marina zovet velijim glasom: tebe, ženiše moj, ljublju, i tebe iščušči stradalčestvuju, i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu, i straždu tebe radi jako da carstvuju v tebje, i umiraju za tja da i živu s toboju: no jako žertvu neporočnuju primi mja s ljuboviju požeršujusja tebje: toja molitvami, jako milostiv spasi duši našja.

Sveti Prorok Ilija (20. jula tj. 2. avgusta)
Tropar, glas 4: Vo ploti angel, prorokov osnovanije, vtorij predteča prišesvija Hristova

Ilija slavnij, sviše poslavij Jelisejevi blagodat, nedugi otgonjati i prokaženija očiščati: tjemže i počitajuščim jego točit iscjeljenija.

Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija (22. jula tj. 4. avgusta)
Tropar, glas 1: Hristu nas radi od Djevi roždšemusja, čestnaja Magdalina Marija posljedovala jesi, togo opravdanija i zakoni hranjašči: tjemže dnes vsesvjatuju tvoju pamjat praznujušče, grjehov razrješenije molitvami tvojimi prijemljem.

Sveta Mučenica Paraskeva – Trnova Petka (26. jula tj. 8. avgusta)
Tropar, glas 4: Agnica tvoja, Isuse, Paraskeva... (i dalje kao pod 17. julom)

Sveti Pantelejmon (27. jula tj. 9. avgusta)
Tropar, glas 3: Strastoterpče svjatij i cjelebniče Pantelejmone, moli milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Prepodobna majka Angelina, despotica srpska (30. jula tj. 12. avgusta)
Tropar, glas 8: V tebje mati izvjestno spasesja, ježe po obrazu: prijimši bo krest, posljedovala jesi Hristu, i djejušči učila jesi prezirati ubo plot prehodit bo, prilježati že o duši vešči besmertnjej, tjemže i so angeli sradujetsja, prepodobnaja Angelino, duh tvoj.

Sveti mučenici Makaveji (1. tj. 14. avgusta)
Tropar, glas 1: (kao pod 9. martom)

Prenos moštiju Svetog Stefana (2. tj. 15. avgusta)

Tropar, glas 4: Carskim vjencem vjenčasja tvoj verh ot stradanij jaže preterpjel jesi po Hriste Božje, mučenikov pervostradalče Stefane, ti bo judejskoje obličivij neistovstvo vidjel jesi tvojego Spasa odesnuju Otca: togo ubo moli o dušah naših.

Preobraženje Gospodnje (6. tj. 19. avgusta)
Tropar, glas 7: Preobrazilsja jesi na gorje, Hriste Bože, pokazavij učenikom tvojim slavu tvoju, jakože možahu: da vozsijajet i nam grješnim svjet tvoj prisnosuščnij, molitvami Bogorodici, svjetodavče, slava tebje.

Uspenje presvete Bogorodice – Velika Gospojina (15. tj. 28. avgusta)
Tropar, glas 1: V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi, Bogorodice: prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.

Sveti Mučenik Agatonik (22. avgusta tj. 4. septembra) Tropar, glas 4:
Mučenici tvoji, Gospodi, vo stradanijih svojih vjenci prijaša netljenija ot tebe Boga našego: imušče bo krjepost tvoju, mučiteljej nizložiša, sokrušiša i demonov nemoščnija derzosti. Tjeh molitvami spasi duši našja.

Sveti Mučenik Adrijan i Natalija (26. avgusta tj. 8. septembra)
Tropar kao pod 22. avgustom.

Usekovanje Svetog Jovana Preteče (29. avgusta tj. 11. septembra)
Tropar, glas 2: Pamjat pravednago s pohvalami,

tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje, Predteče, pokazalbosja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij: jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja, blagovjestil jesi i suščim vo adje Boga javlšagosja plotiju, vzemljuščago grjeh mira, i podajuščago nam veliju milost.

Sveti Aleksandar Nevski (30. avgusta tj. 12. septembra)
Tropar, glas 4: Poznaj svoju bratiju, rosijskij Josife, ne v Egiptje no na nebesi carstvujuščij, blagovjernij knjaže Aleksandre, i primi moljenija ih, umnožaja žita ljudem plodonosijem zemlji tvojeja, gradi vladičestvija tvojego ograždaja moljenijem: i nasljednikom tvojim na soprotivnija spoborstvuja.

Sveti Simeon Stolpnik (1. tj. 14. septembar)
Tropar, glas 1: Terpjenija stolp bil jesi, revnovavij praotcem prepodobne, Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih, i bezplotnih žiteljstvu, sij v tjelesi, , Simeone otče naš, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (8. tj. 21. septembra)
Tropar, glas 4: Roždestvo tvoje, Bogorodice Djevo, radost vozvjesti vsej vseljenjej, iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš, i razrušiv kljatvu dade blagoslovenije, i uprazdniv smert, darova nam život vječnij.

Sveti Joakim i Ana (9. tj. 22. septembra)
Tropar, glas 2: Pravednih tvojih, Gospodi, pamjat praznujušče, tjemi molim tja, spasi duši našja.

Krstovdan (14. tj. 27. septembra)
Tropar, glas 1: Spasi, Gospodi, ljudi tvoja, i blagoslovi dostojanije tvoje, pobjedi vsjem pravoslavnim hristijanom našim na soprotivnija daruja, i tvoje sohranjaja krestom tvojim žiteljstvo.

Sveta Sofija i njene tri kćeri (17. tj. 30. septembra)
Tropar, glas 1: Agnici slovesnija, agncu i pastiru privedostesja mučenijem ko Hristu, tečenije skončavše i vjeru sobljudše: tjemže dnes radostnoju dušeju, soveršajem dostočudniji svjatuju vašu pamjat, Hrista valičajušče.

Sveti Velikomučenik Evstatije (20. septembra tj. 3. oktobra)
Tropar, glas 4: Mučenik tvoj, Gospodi, Evstatije... (i dale kao pod 8. julom)

Sveti Jovan Bogoslov (26. septembra tj. 9. oktobra)
Tropar, glas 2: Apostole Hristu Bogu vozljubljene, uskori izbaviti ljudi bezotvjetni: prijemljet tja pripadajušča, iže padša na persi prijemij, jegože moli, Bogoslove, i naležaščuju magdu jazikov razgnati, prosja nam mira i velija milosti.

Sveti Kirijak – Miholjdan (29. septembra tj. 12. oktobra)
Tropar, glas 1: Pustinij žitelj i v tjelesi angel, i čudotvorec pokazalsja jesi, bogonose otče naš Kirijače, postom, bdjenijem, molitvoju nebesnaja darovanija prijim,

isceljaješi nedužnija, i duši vjeroju pritekajuščih k tebje. Slava davšemu tebje krjepost, slava vjenčavšemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenije.

Pokrov presvete Bogorodice (1. tj. 14. oktobra)
Tropar, glas 4: Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem, osjenjajemi tvojim, Bogomati, prišestvijem, i k tvojemu vzirajušče obrazu, umilno glagoljem: Pokrij nas čestnim tvojim pokrovom i izbavi nas ot vsjakago zla, moljvašči Sina tvojego, Hrista Boga našego, spasi duši našja.

Sveti Apostol Toma (6. tj. 19. oktobra)
Tropar, glas 3: Apostole svjatij Tomo, moli milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Sv. Mučenici Sergije i Vakh (7. tj. 20. oktobra)
Tropar, glas 4: (kao pod 22. avgustom)

Prepodobna Paraskeva – Petka (14. tj. 27. oktobra)
Tropar, glas 4: Pustinoje i bezmolvnoje žitije vozljubivši, i vo sljed Hrista ženiha tvojego userdno potekši, i togo blagoje igo vo junosti tvojej vzemši, krestnim znamenijem k mislenim vragom mužeski vooruživšisja, postničeskimi podvigi postom i molitvami i sleznimi kapljami, uglije strastej ugasila jesi dostoslavnaja Paraskevo, i ninje v nebesnjem čertozje s mudrimi djevami predstojašči Hristu, moli o nas počitajuščih čestnuju pamjat tvoju.

Sveti Evanđelist Luka (18. tj. 31. oktobra)
Tropar, glas 3: Apostole svjatij i evangeliste Luko, moli milostivago Boga da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Sveti Apostol Jakov (23. oktobra tj. 5. novembra)
Tropar, glas 2: Jako Gospodenj učenik, vosprijal jesi, pravedne, evangelije: jako mučenik imaši, ježe neopisanoje: derznovenije, jako brat Božij: ježe molitisja, jako jerarh. Moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Dimitrije (26. oktobra tj. 8. novembra)
Tropar, glas 3: Velika objete v bjedah, tja pobornika vseljenaja, Strastoterpče, jaziki pobježdajušča: jakože ubo Lijevu izložil jesi gordinju, i na podvig derznovena sotvoril jesi Nestora, tako, svjate Dimitrije, Hristu Bogu molisja, darovati nam veliju milost.

Sveti Arsenije arhiepiskop srpski (28. oktobra tj. 10. novembra)
Tropar, glas 8: Milosti nastavniče i blagoutrobija sokrovišče, ježe vsjem otverzal jesi, pravovjerija učitelju, i arhijerejev božestvenoje udobrenije, otče naš jerarše Arsenije, niščih bil jesi zastupnik: tjem moli Hrista Boga, prosvjetiti duši našja, da ne kogda usnem v smert.

Sveti Avramije (29. oktobra tj. 11. novembra)

Tropar, glas 8: V tebje, otče, izvjestno spasesja ježe po obrazu: prijem bo krest, posljedoval jesi Hristu, i djeja učil jesi prezirati ubo plot prehodit bo, prilježati že o duši vešči bezsmertnjej. Tjemže i so angeli sradujetsja, prepodobne Avramije, duh tvoj.

Sveti Kosma i Damjan (1. tj. 14. novembra)
Tropar, glas 8: Svjatiji bezsrebrenici i čudotvorci, Kosmo i Damijane, posjetite nemošči našja, tunje prijaste, tunje dadite nam.

Sveti Georgije – Đurđic (3. tj. 16. novembra)
Tropar, glas 4: Jako pljenih svoboditelj, i niščih zaščititelj nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonosče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga spastijsa dušam našim.

Sveti Arhanđeo Mihailo (8. tj. 21. novembra)
Tropar, glas 4: Nebesnih vojinstav arhistratizi, molim vas prisno mi nedostojniji, da vašimi molitvami ogradite nas, krovom kril neveščestvenija vašeja slavi, sohranjajušče ni pripadajuščija prilježno i vopijuščija: ot bjed izbavite ni, jako činonačalnici višnjih sil.

Sveti Stefan Dečanski – Sv. Mrata (11. tj. 24. novembra)
Tropar, glas 4: V terpjeniji doblestradalnih podvig tvojih, mnogoobraznija rani preterpjel jesi: i po končinje svojej vjenec ot Boga

s mučeničeskimi liki vosprijemlješi, i v zemlji krotkih dostojno vodvorjaješisja, blažene, o nas Hrista Boga moli, darovati dušam našim veliju milost.

Sveti Jovan Milostivi (12. tj. 2,5. novembra)
Tropar, glas 8: V terpjeniji tvojem stjažal jesi mzdu tvoju, otče prepodobne, v molitvah neprestano terpjevij, niščija vozljubivij, i sija udovolivij: no molisja Hristu Bogu, Joane milostive blažene, spastisja dušam našim.

Sveti Jovan Zlatousti (13. tj. 26. novembra)
Tropar, glas 8: Ust tvojih jakože svjetlost ognja vozsijavši blagodat vseljenuju prosvjeti: ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska, visotu nam smirenomudrija pokaza, no tvojimi slovesi nakazuja, otče Joane Zlatouste, moli Slova Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Apostol Filip (14. tj. 27. novembra).
Tropar, glas 3: Apostole svjatij Filipe, moli milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Sveti Evanđelist Matej (16. tj. 29. novembra)
Tropar, glas 3: Apostole svjatij i evangeliste Mateje moli milostivago Boga, da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.

Vavedenje Presvete Bogorodice (21. novembra tj. 4. decembra)

Tropar, glas 4: Dnes blagovoljenija Božija predobraženije i čelovjekom spasenija propovjedanije, v hramje Božiji jasno Djeva javljajetsja, i Hrista vsjem predvozvješčajet, toj i mi veleglasno vozopijim: Radujsja smotrenija Zižditeljeva ispolnjenije.

Sveta Velikomučenica Ekaterina (24. novembra tj. 7. decembra)
Tropar, glas 4: Agnica tvoja, Isuse, Ekaterina zovet velijim glasom: tebe; ženiše moj, ljublju, i tebe iščušči stradalčestvuju, i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu, i straždu tebe radi jako da carstvuju v tebje, i umiraju za tja da i živu s toboju: no jako žertvu neporočnuju primi mja s ljuboviju požeršujusja tebje: toja molitvami, jako milostiv spasi duši našja.

Sveti Kliment Rimski (25. novembra tj. 8. decembra)
Tropar, glas 4: (kao pod 18. januarom)

Sveti Alimpije Stolpnik (26. novembra tj. 9. decembra)
Tropar, glas 1: Terpjenija stolp bil jesi, revnovavij praotcem našim prepodobne, Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih, i bezplotnih žiteljstvu sij v tjelesi, Alipije otče naš, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Apostol Andrej (30. novembra tj. 13. decembra)
Tropar, glas 4: Jako apostolov pervozvanij, i verhovnago suščij brat, vladicje vsjeh, Andreje, molisja

mir vseljenjej darovati, i dušam našim veliju milost.

Sveta Varvara (4. tj. 17. decembra)
Tropar, glas 8: Varvaru svjatuju počtim, vražija bo sjeti sokruši, i jako ptica izbavisja ot njih pomoščiju i oružijem kresta, vsečestnaja.

Sveti Sava Osvećeni (5. tj. 18. decembra)
Tropar, glas 8: Slez tvojih tečenmi pustinji besplodnoje vozdjelal jesi, i iže iz glubinmi vozdihanmi, vo sto trudov uplodonosil jesi, i bil jesi svjetilnik vseljenjej, sijaja čudesi, Savo, otče naš: moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Sveti Nikola (6. tj. 19. decembra)
Tropar, glas 4: Pravilo vjeri i obraz krotosti, vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu, jaže veščej istina. Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja, niščetoju bogataja: otče svjaščenonačalniče Nikolaje, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Spiridon (12. tj. 25. decembra)
Tropar, glas 4: Pravilo vjeri i obraz krotosti, vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu, jaže veščej istina. Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja, niščetoju bogataja: otče Spiridone,

moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Ignatije Bogonosac (20. decembra tj. 2. januara)
Tropar, glas 4: I nravom pričastnik i prestolom namjestnik apostolom biv, djejanije obrjed jesi, bogoduhnovene, vo vidjenija voshod: sego radi slovo istini ispravljaja, i vjeri radi postradal jesi daže do krove, svjaščenomučeniče Ignatije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Sveti Stefan (27. decembra tj. 9. januara)
Tropar, glas 4: Podvigom dobrim podvizalsja jesi, pervomučeniče Hristov i apostole, i mučiteljej obličil jesi nečestije: kamenijem bo pobijen ot ruk bezakonih, vjenec ot jaže sviše desnici prijal jesi, i k Bogu vzival jesi vopija: Gospodi, ne postavi im grjeha sego.

Iz pravoslavnog Katihizisa
O krsnom znaku
Kojim znakom na sebi mi izražavamo svoju veru i prizivamo pomoć Božiju? – Mi to činimo znakom krsta. Krstimo se ovako: Tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, sastave se vrhovima ujedno i ravno, dok se mali i domali prst saviju uz dlan. Sa tako sastavljena tri prsta desne ruke dodirujemo čelo, posvećujući Bogu svoj um (da bismo svagda ispovedali Gospoda) i govorimo: "U ime Oca", zatim, dotičemo grudi, posvećujući Bogu svoje srce (da bismo Gospoda ljubili) rekavši: "i Sina". zatim dodirujemo prvo desno pa onda levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu (da bismo činili što je dobro) govoreći: "i Svetoga Duha".

I prekrstivši se tako kažemo: "Amin" tj. neka tako bude! Krsteći se ovako mi izražavamo: 1. veru u jednoga Boga u Trojici – Oca, Sina i Svetoga Duha (sastavljanjem tri prsta desne ruke), i 2. pouzdanje u pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas je spasao svojim stradanjem na krstu!

Obrazac hrišćanske molitve
Koja je najvažnija molitva, koja služi i kao obrazac hrišćanske molitve? - Najvažnija hrišćanska molitva je Molitva Gospodnja, "Očenaš", koju je Gospod naš Isus. Hristos dao svojim učenicima, kada su mu se oni obratili moleći Ga da ih nauči kao da se mole Bogu (Luka 11:1-4, Matej 6:9-13). Molitva gospodnja (u Evanđelju po Mateju gl. 6. st. 9-13.) Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu. Hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Jer je Tvoje carstvo i sila i slava u vekove. Amin. Na crkvenoslovenskom Molitva Gospodnja glasi: Otče naš, iže jesi na nebesjeh, da svjatitsja imja tvoje, da priidet carstvije tvoje: da budet volja tvoja, jako na nebesi i na zemlji. Hljeb naš nasuščnij dažd nam dnes, i ostavi nam dolgi našja, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim: i ne vvedi nas vo iskušenije, no izbavi nas ot lukavago. Jako tvoje jest carstvo i sila i slava vo vjeki. Amin.

Simvol vere

Šta je Simvol vere? – Simvol vere je obrazac vere, ili pravilo vere u kome su, u 12 članova, izložene osnovne istine pravoslavne hrišćanske vere. Naš Simvol vere sastavljen je na Prvom i Drugom vaseljenskom saboru (u Nikeji, 325. g., i u Carigradu 381.g.) i zove se Nikejsko-carigradski Simvol vere. On glasi: 1. Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. 2. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog – rođenog, a ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz koga je sve postalo. 3. Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetog i Marije Djeve, i postao čovek. 4. I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben. 5. I koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu. 6. I koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca. 7. I koji će opet doći sa slavom, da sudi živim i mrtvim; Njegovom carstvu neće biti kraja. 8. (Verujem) i u Duha Svetoga, Gospoda Životvornog, koji od Oca ishodi,[18] koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi; koji je govorio kroz proroke. 9. (Verujem) u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. 10. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. 11. Čekam vaskrsenje mrtvih. 12. I život budućega veka. A m i n. Na crkvenoslovenskom Simvol vere glasi ovako: 1. Vjeruju vo jedinago Boga Otca, vsederžitelja, Tvorca nebu i zemlji, vidimim že vsjem i nevidimim. 2. I vo jedinago Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija, jedinorodnago, iže ot Otca roždenago prežde vsjeh, vjek; svjeta ot svjeta, Boga istina ot Boga istina, roždena, ne sotvorena, jedinosuščna Otcu, imže vjsa biša. 3. Nas radi čelovjek, i našego radi spasenija, sšedšago s nebes i voplotivšagosja ot Duha Svjata i Mariji Djevi i vočelovječšasja. 4. Raspjatago že za ni pri Pontijstjem Pilatje, i stradavša i pogrebena. 5. I voskresšago v tretij den po pisanijem.

6. I vozšedšago na nebesa i sjedčašča odesnuju Otca. 7. I paki grjaduščago so slavoju suditi živim i mertvim, jegože carstviju ne budet konca. 8. I v Duha Svjatago, Gospoda životvorjaščago, iže ot Otca ishodjaščago, iže so Otcem i Sinom spoklanjajema i sslavima, glagolavšago proroki. 9. Vo jedinu svjatuju, sobornuju i apostolsku cerkov. 10. Ispovjeduju jedino kreščenije vo ostavljenije grjehov. 11. Čaju voskresenija mertvih. 12. I žizni buduščago vjeka. Amin .

O poštovanju i prizivanju svetitelja
Kako se Crkva odnosi prema svetiteljima? – Crkva poštuje svetitelje kao Božije ugodnike i bliske Bogu, i obraća im se u molitvama, prizivajući ih da se zauzmu za nas pred Bogom. Da li poštovanjem i prizivanjem svetitelja mi umanjujemo slavu Božiju? – Poštovanjem i prizivanjem svetitelja mi ne umanjujemo slavu Božiju, jer, prvo, mi poštujemo svetitelje ne kao Boga, nego kao bića koja su bliska Bogu, i u svetiteljima poštujemo silu i blagodat Božiju, koja se u njima pokazala; slavu i čast uznosimo jedino Bogu, a drugo, svetitelje prizivamo ne kao takve koji bi nam mogli pomoći sopstvenom silom, nego kao proslavljene pred Bogom ljude koji bi nam izmolili od Boga pomoć i milost Njegovu. Na čemu je osnovano učenje Crkve o prizivanju svetitelja? Ovo učenje je osnovano na Svetom pismu i Svetom predanju. Šta nam govori Sveto pismo o značaju molitava svetiteljima za nas? – U I knjizi Mojsijevoj opisuje se kako Gospod naređuje Avimelehu da se moli Avraamu, govoreći: "Prorok je, i moliće se za te, te ćeš ostati živ" (I knj. Mojs. 20:7). Na drugom mestu Izrailjci preklinju proroka Samuila da se za njih moli Gospodu, da ih izbavi od neprijatelja, i kaže se: "I zavapi Samuilo ka Gospodu za Izrailj, i usliši ga Gospod" (I Sam. 7:9). U Novom zavetu sv. apostol Jakov opominje: "Mnogo može pomoći snažna molitva pravednoga" (Jak. 5:16). A sv. apostol i evanđelist Jovan, piše u Otkrivanju: "I videh sedam anđela koji stoje pred Bogom... I dođe drugi anđeo i stade pred žrtvenikom držeći zlatnu kadionicu; i beše mu dano mnogo tamjana da dade molitvama svih svetih na žrtvenik zlatni pred prestolom i dim od kađenja za molitve svetih podiže se iz ruke anđelove pred Boga" (Otkriv. 8:2-4). – Sv. apostol Pavle, takođe, pored ostalog govori: "Svagda, u svakoj molitvi svojoj, molim se za sve vas s radošću" (Filib. 1:4). Kojim rečima se Crkva obraća svetiteljima, prizivajući ih u molitvi? – Proslavljajući u svojim bogoslužbenim pesmama podvige i stradanja svetitelja Božijih, kao i njihove hrišćanske vrline. Crkva im se, pored ostalog, obično obraća rečima: "Moli (ili "molite") za nas grešne". – Tako, na primer, na Velikom povečerju, mi prizivamo pomoć svetitelja rečima: "Presveta Vladičice, Bogorodice, moli za nas grešne;

Sveti Jovane, proroče i pretečo i krstitelju Gospoda našeg Isusa Hrista, moli. za nas grešne; Sve nebeske sile svetih anđela i arhanđela, molite se za nas grešne; Sveti slavni apostoli, proroci, i mučenici, i svi sveti, molite za nas grešne". Koga od Božijih svetitelja mi uvek prizivamo? – Mi svakodnevno prizivamo u molitvi svetitelje čija se uspomena slavi toga dana, zatim svetitelja pokrovitelja naše porodice svoju krsnu slavu, ili, ako se molimo u hramu, svetitelja kome je hram posvećen, zatim svetitelja čije ime nosimo, ili koga zbog izvesnih razloga osobito poštujemo, na primer, zbog ukazane pomoći i dr. Naročito pak u molitvi svagda i najpre prizivamo Presvetu Bogorodicu, našu najveću zastupnicu pred prestolom Božijim; njoj se najčešće obraćamo rečima: Presveta Bogorodice, spasi nas! (Iz Katihizisa mitropolita Damaskina) Kojom se molitvom najčešće obraćamo Presvetoj Bogorodici? – Presvetoj Bogorodici obraćamo se molitvom Bogorodice Djevo koja glasi: Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si ti među ženama,[19] i blagosloven je plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Na crkvenoslovenskom ova molitva glasi: Bogorodice Djevo, radujsja, blagodatnaja Marije, Gospod s Toboju! Blagoslovena ti v ženah, i blagosloven plod čreva tvojego. jako Spasa rodila jesi duš naših.

O poštovanju ikona
Da li se Drugom Božijom zapovešću zabranjuje poštovanje ikona? – Ovom zapovešću se ne zabranjuje poštovanje svetih ikona, jer ikone nisu idoli! Sveta Crkva je na Sedmom vaseljenskom saboru odredila, u pogledu ikona, da mi ne odajemo poštovanje samoj materiji ikona, nego sa naša misao prenosi na Boga, ili na svetitelje Bogom proslavljene, koji nas privode Bogu, a čiji su likovi na ikoni predstavljeni. Tako se mi klanjamo ne samim ikonama kao materiji, već nas one pobuđuju da se umom i srcem obraćamo Bogu.

"Poštovanje koje se odaje ikoni odnosi se na njen prototip (original), i onaj ko se klanja ikoni, klanja se licu koje je na njoj naslikano" Ikona je kao neka knjiga... koja nam pomaže da se setimo dela Božijih i svetitelja Njegovih. Da li se u Sv. pismu može videti da se dopušta izrada svetih likova? – Da, Gospod je sam bio naredio Mojsiju, pri izradi skinije (pokretnog hrama), da načini likove heruvima na kovčegu zaveta (II Mojs. 25:18-22). Kako se Crkva odnosi prema pitanju o čudotvornosti ikona? – Prema rečima Hrista Spasitelja, "Duh je ono što oživljava" (Jn 6:63); ikona je čudotvorna ukoliko se čovek zaista klanja ne materiji nego Gospodu, bilo neposredno, ili preko Presvete Bogorodice, ili svetitelja koji su na ikoni prikazani, i ukoliko Gospod na njoj pokazuje svoju neograničenu moć. Sveto pismo nam kazuje da je u tom smislu i sama senka apostola Petra lečila bolesnike, kad je preko njih prelazila (Dela apostolska 5:15). (Iz Katihizisa mitropolita Damaskina) Iz same uzvišene svrhe svetih ikona jasno proizlazi zahtev kako one moraju biti izrađene. Uvek se zapitajmo imamo li u ikoni dostojan simvol koji će nas podsticati da se Gospodu obratimo umom i srcem? Ikone na kojima su likovi svetih nevešto, loše – dakle nedostojno prikazani, ne mogu krasiti naše hramove i domove. Jer, kaže apostol Pavle: "Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom" (I Kor. 14:15).

Narodne pesme o krsnoj slavi
Srpska slava
Kada Srbin slavu slavi On uz kolač sveću stavi, Pa preliva kolač vinom I sve sveti svetim činom! Kolač mu je slika Oca, Svakog dobra davaoca, Sveća mu je slika Sina Slika Duha – sila vina! Pred Trojicom Srbin stane, Pa skrušeno on uzda'ne: - Care večni, blagoslovi Svi su Tvoji dari ovi! Narod složi i umnoži, Nek' svi ljudi budu Božji, Nek' svi slave ime Tvoje,

Tvoga Suda nek se boje! K'o hleb nek su srcem blagi, Kao sveća dušom pravi, Kao vino nek su jaki: Blagi, pravi, jaki – zdravi! Čisti kolač vera čista, Sveća – nada što nam blista, A vino je ljubav krasna Istina je i tu jasna! O, Trojice, Bože jaki, Šta ti dajem ja nejaki? Sve je ovo Tvoja slika Bleda slika Tvoga lika! Nek' Svetitelj moj Te moli, On do Tebe bliže stoji, Zato njemu palim sveću Daj nam, Bože, dobru sreću! Sva je moja bogomolja: NEKA BUDE TVOJA VOLjA! Svakom živom Ti pomozi, Pa ni meni ne odmozi! (Srpska duhovna pesma)

Ko krsno ime slavi, onom i pomaže
Što protuži rano u nedelju U nedelju prije jarkog sunca, U Sokolu gradu bijelome U tamnicu Petra Mrkonjića? Oglasuje, da je soko sivi, Po istini vojvoda Todore. Ako tuži, za nevolju mu je: Sutra mu je krsno ime sveto, Krsno ime, sveti Đeorđije, A nema ga čime proslaviti, Pak bratimi kapidžiju mlada: "Bogom brate, kapidžija mladi! "Otvori mi na tamnici vrata, "Da je idem Petru Mrkonjiću, "Da se molim Petru gospodaru,

"Da me pusti na Boga na jemca, "Da otidem na višu čaršiju, "Na čaršiju tamo međ' trgovce, "Da poprosim i 'leba i vina, "Da naranim sužnje po tamnici "Radi Boga i krsnog imena". Kapidžija za Boga primio, Pa on pusti vojvodu Todora, Pusti njega Petru Mrkonjiću, Pusti g' Petar na Boga na jemca. Ode Todor tamo na čaršiju, Na čaršiju tamo međ' trgovce; U Todora nigdi ništa nema, Razma jedni noži pozlaćeni, Srebrni su, pak su pozlaćeni; On iznese nože međ' trgovce, Trgovci mu cijenili nože: Ta jedan mu dva dukata daje, A drugi mu tri dukata daje, Treći smisli i Boga i dušu, Te mu dade četiri dukata. Dukat uze 'leba bijeloga, Drugi dukat vina i rakije, Treći dukat svake đakonije I ubave one jasne sveće, A četvrti dukat ostavio, Da daruje sužnje po tamnici Radi Boga i krsnog imena. Pa je Todor užegao sveću, Pa otide dole u tamnicu, Te stavio sužnjem večerati; Večeraju, piju vino ladno, Setiše se lepe slave Božje, Usta Todor, u slavu napija: "O ubava, lepa slavo Božja! "Sveti Đorđe, krsno ime moje! "Oprosti me tamnice proklete!' Teke Todor u slavu napija, U to doba junak pred tamnicu! Pak doziva vojvodu Todora: "Čuješ, brate vojvoda Todore! "Odi k mene, brate, pred tamnicu. "Da ti kažem do dve do tri reči". Al' besedi vojvoda Todore: "Oprosti mi, neznana delijo,

"Ja bi kail pred tamnicu doći, "Al' je pusta sinoć zatvorena, "I ključevi dvoru odnešeni". "Odi k mene, vojvoda Todore! "Na tamnici otvorena vrata, ''Otvorena vrata devetora "I deseta brava Dubrovnička". Tad' iziđe vojvoda Todore. Pred tamnicom čudan dobar junak Na vitezu konju zelenome, I na njemu čisti zelen skerlet, Na glavi mu krasan samur-kalpak, Za kalpakom noja ptića krilo, Te sen čini konju i junaku, Da mu lice ne smagne od sunca; Pak Todoru junak progovara: "Čuješ brate, vojvoda Todore! "Ti se diži noćas iz tamnice, "Pak ne idi pokraj mora sinja, "Jer su česte u Latina straže, "Pak se bojim da te ne u'vate; "Već ti idi preko gore čarne, "Dokle dođeš dvoru gospodskome". Osvrte se vojvoda Todore, Da junaku dade čašu vina, Al' nestade konja i junaka! Ode Todor dole u tamnicu, Te kazuje među sužnjevima. Kad videše trideset sužanja Na tamnici otvorena vrata, Ostaviše i 'lebac i vino, Otidoše svak' na svoju stranu. Ode Todor preko gore čarne. Kade dođe dvoru gospodskome, Ali ljuba krsno ime služi, Sazvala je goste i zvanice, I kumove i sve prijatelje, Pa gospođa krsno ime služi, I gospođa u slavu napija: "Pomoz', Bože i sveti Đorđije, "Krsno ime gospodara moga! "Oprosti ga tamnice proklete! "Donesi ga dvoru gospodskome!" U to doba Todor u dvorove, Od gospođe čašu pri'vatio, Te napio u slavu Božiju,

Poslužio krsno ime svoje, A u svome dvoru bi'jelome, Počastio goste i zvanice I kumove i sve prijatelje.

Kako se krsno ime služi
Sveca slavi srpski car Stepane, Sveca slavi, svetog Aranđela, Svu gospodu na sveca sazvao, Sazvao je trista sveštenika, I dvanaest veliki' vladika, I četiri stara proigumna. Lepo i' je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga, A car Stepan ladno vino služi, Gospodarom redom čašu daje, Kako carski valja i trebuje Poslužiti krsno-ime svoje. Al' besede gospoda 'rišćanska: "Car' čestiti, ogrejano sunce! "To je nama zazor i sramota, "Da ti nama ladno vino služiš, "Nego sedi s nama za trpezu, "Slugam podaj, neka vino služe". Prevari se srpski car Stepane, Te on sede s njima za trpezu, A još nije ni slave napio, A zaista ni metanisao, Slugam' dade, da mu vino služe, Da mu sluge krsno ime služe, Ne posluži krsno ime svoje Jedan danak, kako jedan časak. Dok car Stepan na nogu stajaše, Stajaše mu sveti Aranđeo, Stajaše mu na desnom ramenu, Miluje ga krilom po obrazu; Kad car Stepan sede za trpezu, Rasrdi se sveti Aranđeo, Ud'ri cara krilom po obrazu; Pa otide iz careva dvora. To iz dvora niko ne video. Razma jedan kaluđere stari Pa on proli suze niz obraze; Gledali ga carevi dvorani, Pak su njemu tijo besedili:

"Što je tebe, stari kaluđere? "Šta t' je malo u carevu dvoru? "Il' t' je malo izest', il' popiti? "Ili si se, stari, prepanuo, "Car ti neće milostinje dati?" Al' besedi stari kaluđere: "Prođ'te me se, carevi dvorani! "Ni mi j' malo izest', ni popiti, "Niti sam se starac prepanuo, "Što m' car neće milostinje dati; "Nego vide, što vide nisam: "Dok car Stepan na nogu stajaše, "Stajaše mu sveti Aranđeo, "Stajaše mu na desnom ramenu, "Miluje ga krilom po obrazu; "Kad car Stepan sede za trpezu, "Rasrdi se sveti Aranđeo, "Ud'ri cara krilom po obrazu, "Pa otide iz careva dvora". To dvorani caru dokazaše, Onda care na noge ustade, I podiže trista sveštenika, I dvanaest veliki vladika, I četiri stara proigumna; Te uzeše knjige carostavne, Te čitaše velike molitve I držaše velika bdenija Za tri dana i tri noći tavne; Mole s' Bogu i svet' Aranđelu, Te se na to jedva smilovao, Smilovao sveti Aranđele, Te je caru grehe oprostio, Što je care seo za trpezu, A još nije ni slave napio, A zaista ni metanisao.

Turci ne dadu piti u slavu Božiju
Slavu slavi stari despod Đuro O proleću danu Đurđevome, Krsno ime slavna svetog Đorđa, Da bi nama u pomoći bio. Tri mu Đuro sofre postavio: Jednu sofru od suvoga zlata, Drugu sofru od ckrli merdžana, Treću sofru drva šimširova,

Na njih meće piva i jestiva. Za najprvom dvanaest vladika, A za drugom svu srpsku gospodu, A za onom od žuta šimšira, Onu mi je niže pomaknuo, Meće za njom kljaste i slijepe. Al' da vidiš goleme nevolje, Od kad Srblji carstvo izgubiše, Kleti Turci zulume činjahu, I Srbljima jade zadavahu Krsno ime služit' ne smijahu, Pa se boje Srblji svikolici. Al' izađe stari despod Đuro Na čardaku od bijele kule, Gleda Đuro s desne na lijevu, Kada se je polje zamaglilo: Nije magla da bi magla bila, Nego para konjska i junačka. Malo stade, ne bi nikoliko, Evo junak na konja dorasta, Silan Turčin aga Bećir aga, Traži vrata teškom topuzinom: - Silan vlaše, otvori mi vrata Viknu Đuro svoje vjerne sluge: - Brže, sluge, ako Boga znate, - Otvorite vrata na avliji. Uđe Ture mlado i pomamno. - Bre, kauri, rodila vas kurva, - Al' ne znate šta ste i kako ste. - Krsno ime slavit' ne smijete, -„Slava Božja već se ne napija. Skida Đuro kapu pod pazuo, Sva gospoda na noge ustaše, Svaki muči ništa ne govori, Staviše ga u čelo trpeze. Niti jede niti pije kurva, Nego mrko prebraja gospodu, Ne da piti u slavi Božojzi, Koja njemu ni pomoći neće. Kad se Đuro na nevolju nađe, Trostruke ga suze promakoše, Valjaju se niz gospodsko lice, Suze roni, ovako govori: - O Jerino, moja vjerna ljubo, - Uzmi bolje jednu kupu vina, - Pa iziđi dolje na sokake,

- Koga prvo vidiš od Srbalja. - Pruži njemu i kupu i vino. - Zakuni ga Bogom velikijem, - I našijem krsnijem imenom, - Da napije u slavi Božojzi. Brže ga je ljuba poslušala, Napunila jednu kupu zlatnu, Dolje pođe sjetno neveselo, Boga moli, ovako govori: - Velji Bože, i svi Božji sveci, - Daj mi danas blizu dvora moga - Da susretnem dobroga junaka, - Koji će mi napit' po zakonu, - To za slavu Boga velikoga, - I za slavu svetoga Đorđija. Hitro krače, a očima smatra, Kad sokaku siđe na kaldrmi, I susrete neznana junaka, Pojahao konja golemoga, Na njega je strašno odijelo, Na junaka svijetlo oružje, O sedlu mu koplje ubo'jito, S desne strane topuzina teška, Božju mu je pomoć nazivala: - Božja pomoć, neznani junače! A on njojzi ljepše odgovara: - Sreća dobra, Đurđeva Jerina! Upazi mu pogled naopaki Kroz kosmate gornje trepavice, Upazi mu oba mrka brka, Đe mu gusti sjede po ramena, Junak diše, a brci se vise, Prepade se, da od Boga nađe, Na tle pade i čašu ispusti, Zdrava kupa, a vino cijelo. Udesi se neznana delija, S konja siđe, za ruku dofata: - Ne boj mi se, moja posestrimo, - Nego kažuj, što je i kako je. Jerina mu stade kaživati Po istini sve kako je bilo. Reče riječ neznana delija: - Bogom, sestro, Đurđeva Jerino. - Kaži meni jesi l' vjere tvrde, - Mogu li se u teb' pouzdati, - Da me nećeš danas prosočiti? Ona mu se kune i preklinje:-

Tvrda vjera, neznana delijo, - Tvrda vjera, tvrđa od kamena! Onda joj je tiho besjedio: - Ja sam glavom Kraljeviću Marko - Pozdravi mi pobratima moga, - Rec' mu tajno, ne pominji Marka: - Sad će doći neznana delija, - Jer ne oće na drum piti vina, - Ni napiti u slavi božojzi, - No u dvoru za sofrom bijelom, - Đe se vazda pije i napija. Brže skoči Đurđeva Jerina, I uleće Đuru na čardaka, Sve mu kaže od kraja do konca, Ma ne kaže da je Kraljić Marko. Muči Đuro, ništa ne govori, Al' sam sobom misli i razmišlja: Danas nema u Srba junaka, Ko će u dvor pit' u slavu Božju. Malo bilo, ne bi nikoliko, Al' evo ti Kraljevoga Marka, Pokrio se samur kabanicom Sa vr' glave do petnije žila. Kako dođe odmah kavgu zivnu: - Đe si, Đuro, iznesi mi vina, - Od Boga je velika greota, - A od ljudi zazor i sramota, - Kod ovake časti i gospode - Da se muklo ispijava vino, - Jer se Srblji naučili nisu, - Vino piti, a mukli stajati. Primaknu se pri trećoj trpezi, Kao da je tužan i sirotan. Turčin gleda, šta oće da radi, Primaknu se k mesu ajdučkome, Rukam' grabi, a zubima skube, Kao gladan kurjak ovnovine, Pak dovati jednu kupu vina, Po nje bješe, pak je pripunio, Na junačke noge ustanuo, Reče riječ: – Braćo, da pijemo - Sad na'jprvu u slavi Božojzi. Kad va slavu zače da govori, Skoči Turčin ka da se pomami: - Lakše, Vlaše, šta si naumio? Trže sablju, skoči pro trpeze, Doista ga pogubiti ćaše.

Al' je Marko stara varalica, Zbači sebe bukarsku ćurdiju, Na topuz mu sablju dočekao: - Lakše, Ture, kud si nasrnuo, - Al' ne vidiš da si poginuo? Pozna Turčin Kraljevića Marka, Sve vladike i redom gospoda. Viče Turčin, zaklinju vladike, A gospoda grlom bijelijem: - Neka, Marko, ako Boga znadeš, - Ne pogubi agu Bećir-agu. - Ali ne znaš, ne znali te ljudi! - Da ni s mirom živjet' ne možemo. Marko čuje, al' čut' ne oćaše, No s Turčinom tam' amo se maša. Silan Turčin, ali bolji Marko, Saveza mu ruke naopako, Priveza ga reku o direku, S gospodom se u obraz ižlubi, A vladike u bijele ruke, Tader reče: – Kamo vas, gospodo, - 'Ajte sada pijte i blagujte, - I 'rišćanski zakon ispunjajte. - I ako smo izgubili carstvo, - Duše naše gubiti nemojmo. Piju vino, razgovaraju se. Turčin gleda, ne zbori riječi. Tad gospoda, zakumiše Marka: - Bogom brate, Kraljeviću Marko, - Pušti nama agu Bećir-agu, - Da nas Turci ne bi pogazili, - Sirotinju našu cvijelili. Tad se Marko u sve misli snađe. Pušta vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem, đe im nije Marka.

Vjera naša, vjera stara
Vjera naša, vjera stara, Vjera naših svetih cara, Vjera puka i knezova I narodnih vitezova. Vjera vječna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna. Viteze je izrodila

Svetitelje odgajila Narod srpski proslavila Zemlju našu osvetila. Vjera vječna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna. Vjera ova duši godi Ona razum ljudski vodi, Srce blaži, volju snaži Ko još od nje bolju traži! Vjera vječna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna. (Srpska duhovna pesma)

Jesi li zaista pravoslavan?
Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte (I Korinćanima 13:5) 1. Ako si pravoslavan, živi po Božijim zapovestima, veruj potpuno u učenje Pravoslavne crkve, čitaj Sveto pismo i moli se Bogu svakog dana, jer tako Bog hoće. (Isus Navin 1:8, Psalam 1:1-3, Matej 6:9-13, 19:17-18, Marko 16:16, Luka 22:46, Poslanica Efescima 5:19, II Timoteju 3:16, Jakovljeva 5:16). 2. Ako si pravoslavan, učestvuj na bogosluženju svake nedelje i praznika, staraj se za red i održavanje tvoje crkve. Propustiš li to zbog lenjosti, nemara, ustručavanja ili straha, postidećeš se pred Bogom i anđelima Njegovim. (Matej 10:32-33, Luka 9:26). 3. Ako si pravoslavan, ispovedaj se pred svako pričešće (pa i češće), a pričešćuj se bar uz četiri velika posta, da bi imao život večni. (Matej 18:18, Marko 1:5, Luka 22:19, Jovan 6:48-56, I Korinćanima 11:24-29.) 4. Ako si pravoslavan, poštuj Svetu Bogorodicu, jer to Bog hoće (Luka 1:28, 41-43.), a Slavu svoju krsnu ne smeš zameniti rođendanom, "danom primanja" ili kakvom sličnom svetkovinom, jer Bog je divan u svetiteljima svojim (Ps. 68:35) a ne u običajima ljudskim. Krsnu slavu dostojno proslavljaj bez opijanja i suvišne gozbe. 5. Ako si pravoslavan, ne stupaj u brak bez Božijeg blagoslova, jer je brak sveta tajna, Bogom ustanovljena.

(I Mojsijeva 1:27-28, Matej 19:4-6, Efescima 5:32.) 6. Ako si pravoslavan, ne zabranjuj krštenje i veronauku deci svojoj, jer je takvih carstvo nebesko. (Matej 18:6, 19:14, Efescima 6:4, I Timoteju 5:8.) 7. Ako si pravoslavan, ne izgovaraj ružne reči, ne proklinji, ne pijanči, ne psuj, ne huli na Boga, ne ismevaj svetinju, jer neće biti prav pred Bogom ko to čini. (III Mojs. 24:11-16, Danilo 5. Matej 5:44, 32-37, 12:36, Jakovljeva 1:26.) 8. Ako si pravoslavan, ne bavi se vračanjem, gatanjem, spiritizovanjem i uopšte sujeverjem, jer je gad pred Bogom ko to čini. (V Mojs. 18:10-12, Otkrivenje 21:8, "Dela apostolska 8:9-24, 16:18.) 9. Ako si pravoslavan, ne čitaj jeretičke (sektaške) i protiv verske knjige, jer takva nauka nije ni Božija, ni blagotvorna. (II Timoteju 3:5-8, Titu 3:10-11.) 10. Ako si pravoslavan, poštuj sveštenika kao slugu i vesnika Božijeg, i ne zatvaraj pred njim vrata doma svoga, da ne bi time odbacio od sebe i svoje kuće blagoslov i mir Božiji. Ako si zaista pravoslavan ne smeš dozvoliti da se samo o Krsnoj slavi, o Božiću i Uskrsu sećaš svoje vere! Tvoja je dužnost da neprestano rasteš u poznanju Božijem (Kol. 1:10)! Kako ćeš veru primeniti u životu, kakvu ćeš veru predati svojoj deci, ako ni sam nisi dovoljno upućen u hrišćanske istine! Nisi li u tom slučaju na putu da budeš hrišćanin samo po imenu? Jer, od svoje vere stvaraš običaj a tada te od bezverja razdvaja samo jedan korak. Upamti, ako u veri ne ideš napred, onda nazaduješ!

Fusnote
1

O. Dušan Kolarov: "Krsna slava", Vršac 1960. Dim. Bogdanović: "Krsna slava kao svetosavski kult", Glasnik SPC. 7-8/1961, 200.

2

3

Nikada ne zaboraviti opomenu sv. Jovana Lestvičnika (pre 579- posle 649. godine) koji kaže: "Sluga stomaka smišlja kojim jelima da proslavi praznik, a sluga Božiji misli kakvim vrlinama da se obogati."
4

o. Vel. Isaković: "Slava – krsno ime", izd. " Privrednik", Beograd 1934.

5

Koljivo (koliva) je grčka reč za kuvano žito – ovde se podrazumeva kuvana pšenica, pomešana sa šećerom i orasima; u narodu je za koljivo odomaćena takođe grčka reč panajia (što znači svesveta).
6

I sada u petak prve sedmice velikog Uskršnjeg posta (uoči Teodorove subote) za uspomenu na sv. mučenika Teodora Tirona, kod svih pravoslavnih hrišćana se osvećuje istom molitvom kao što se kod nas osvećuje o Slavi.
7

Inače, žar se najduže održava kockom likalita – uglja koji polako sagoreva, a koji se može i na grejalici (rešou) upaliti
8

Na vodoosvećenju čita se odeljak iz Poslanice sv. apostola Pavla Jevrejima 2: 11-18; zatim Sveto Evanđelje po Jovanu 5:1-4. (Videti str. 37-44).
9

Osvećena voda na Bogojavljanje (Bogojavljenska vodica) može stajati i godinu pa i više dana, a da ipak zadrži svoj ukus, svoju svežinu, dok to sa običnom vodom nije slučaj..
10

Videti str.: 51-70, 72 -78 Matej 10:12, Auka 10:5.

11

12

Prilikom čišćenja oraha treba dobro obratiti pažnju da ne ostane u njima i po koja ljuska. Vrlo je neprijatno kada gost posluživši se žitom oseti u njemu sitne komadiće ljuske!
13

Prema Psalmu 99:5,9 i Jer. 32:18 i 1 Tim. 6:16. Prema Psalmu 45:1 U Knj. proroka Danila glava 1.

14

15

16

Emanuilo ili Imanuel je složena jevrejska reč od imanu što znači: s nama i el što znači Bog; – ova reč, dakle, znači: s nama Bog. Još u Starom zavetu Bog je preko proroka Isaije rekao, da će Mesiju začeti i roditi devojka (Isaija 7:14). To se ispunilo rođenjem Isusa Hrista od Djeve Marije – u Njemu je zaista Bog bio među ljudima.
17

Videti Lk 1:78. Videti u Evanđelju po Jovanu, glavu 15, stih 26. U Evanđelju po Luki glava 1. stih 28.

18

19

Sadržaj

Srpska slava ili krsno ime

• • • • • • • • • • • • • • •

Šta je slava? Kako su naši preci poštovali i slavili slavu Otkuda gozbe o slavama Kako treba da slavimo slavu Šta je potrebno pripremiti za proslavljanje krsnog imena – slave. Kakvih ima slava Vodoosvećenje Uoči slave Na dan slave Kako se pravi slavski kolač Kako se sprema slavsko žito Iz čina malog osvećenja vode Blagosiljanje koljiva Čin rezanja kolača Slavski Tropari (Transkripcija crkvenoslovenskog teksta)
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Sv. Vasilije Veliki (1. tj. 14. januara) Sv. Jovan Krstitelj (7. tj. 20. januara) Sv. Sava (14. tj. 28. januara) Časne verige Apostola Petra (16. tj. 29. januara) Sveta Tri Jerarha (30. januara tj. 12. februara) Sv. Trifun (1. tj. 14. februara) Sv. Simeon Bogoprimac (3. tj. 16. februara) Sveti Mučenik Haralampije (10. tj. 23. februara) Prepodobni Avksentije (14. tj. 27. februara) Sv. Velikomučenik Teodor Tiron (17. februara tj. 2. marta i u subotu prve nedelje Časnog posta) Sv. Četrdeset Mučenika – Mladenci (9. tj. 22. marta) Sveti Aleksije čovek Božiji (17. tj. 30. marta) Blagovesti (25. marta tj. 7. aprila) Sv. i pravedni Lazar (Lazareva subota) Sveti Georgije (23. aprila tj. 6. maja) Sveti Evanđelist Marko (25. aprila tj. 8. maja) Sveti Vasilije Ostroški (29. aprila tj. 12. maja) Sveti Prorok Jeremija (1. tj. 14. maja) Prenos moštiju Svetog Nikole (9. tj. 22. maja) Sveti Kirilo i Metodije (11. tj. 24. maja) Sveti Konstantin i Jelena (21. maja tj. 3. juna) Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava (11. tj. 24. juna) Sveti Prorok Jelisej (14. tj. 27. juna) Sveti Knez Lazar (15. tj. 28. juna) Rođenje Svetog Jovana Krstitelja Ivandan (24. juna tj. 7. jula) Sveti Apostol Petar i Pavle (29. juna tj. 12. jula) Sveti Velikomučenik Prokopije (8. tj. 21. jula) Sveti Arhanđeo Gavrilo (13. tj. 26. jula) Sveta Velikomučenica Marina – Ognjena Marija (17. tj. 30. jula) Sveti Prorok Ilija (20. jula tj. 2. avgusta)

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija (22. jula tj. 4. avgusta) Sveta Mučenica Paraskeva – Trnova Petka (26. jula tj. 8. avgusta) Sveti Pantelejmon (27. jula tj. 9. avgusta) Prepodobna majka Angelina, despotica srpska (30. jula tj. 12. avgusta) Sveti mučenici Makaveji (1. tj. 14. avgusta) Prenos moštiju Svetog Stefana (2. tj. 15. avgusta) Preobraženje Gospodnje (6. tj. 19. avgusta) Uspenje presvete Bogorodice – Velika Gospojina (15. tj. 28. avgusta) Sveti Mučenik Agatonik (22. avgusta tj. 4. septembra) Sveti Mučenik Adrijan i Natalija (26. avgusta tj. 8. septembra) Usekovanje Svetog Jovana Preteče (29. avgusta tj. 11. septembra) Sveti Aleksandar Nevski (30. avgusta tj. 12. septembra) Sveti Simeon Stolpnik (1. tj. 14. septembar) Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (8. tj. 21. septembra) Sveti Joakim i Ana (9. tj. 22. septembra) Krstovdan (14. tj. 27. septembra) Sveta Sofija i njene tri kćeri (17. tj. 30. septembra) Sveti Velikomučenik Evstatije (20. septembra tj. 3. oktobra) Sveti Jovan Bogoslov (26. septembra tj. 9. oktobra) Sveti Kirijak – Miholjdan (29. septembra tj. 12. oktobra) Pokrov presvete Bogorodice (1. tj. 14. oktobra) Sveti Apostol Toma (6. tj. 19. oktobra) Sv. Mučenici Sergije i Vakh (7. tj. 20. oktobra) Prepodobna Paraskeva – Petka (14. tj. 27. oktobra) Sveti Evanđelist Luka (18. tj. 31. oktobra) Sveti Apostol Jakov (23. oktobra tj. 5. novembra) Sveti Dimitrije (26. oktobra tj. 8. novembra) Sveti Arsenije arhiepiskop srpski (28. oktobra tj. 10. novembra) Sveti Avramije (29. oktobra tj. 11. novembra) Sveti Kosma i Damjan (1. tj. 14. novembra) Sveti Georgije – Đurđic (3. tj. 16. novembra) Sveti Arhanđeo Mihailo (8. tj. 21. novembra) Sveti Stefan Dečanski – Sv. Mrata (11. tj. 24. novembra) Sveti Jovan Milostivi (12. tj. 2,5. novembra) Sveti Jovan Zlatousti (13. tj. 26. novembra) Sveti Apostol Filip (14. tj. 27. novembra). Sveti Evanđelist Matej (16. tj. 29. novembra) Vavedenje Presvete Bogorodice (21. novembra tj. 4. decembra) Sveta Velikomučenica Ekaterina (24. novembra tj. 7. decembra) Sveti Kliment Rimski (25. novembra tj. 8. decembra) Sveti Alimpije Stolpnik (26. novembra tj. 9. decembra) Sveti Apostol Andrej (30. novembra tj. 13. decembra) Sveta Varvara (4. tj. 17. decembra) Sveti Sava Osvećeni (5. tj. 18. decembra) Sveti Nikola (6. tj. 19. decembra) Sveti Spiridon (12. tj. 25. decembra)

• • •

Sveti Ignatije Bogonosac (20. decembra tj. 2. januara) Sveti Stefan (27. decembra tj. 9. januara)

Iz pravoslavnog Katihizisa
• • • • •

O krsnom znaku Obrazac hrišćanske molitve Simvol vere O poštovanju i prizivanju svetitelja O poštovanju ikona

Narodne pesme o krsnoj slavi
• • • • •

Srpska slava Ko krsno ime slavi, onom i pomaže Kako se krsno ime služi Turci ne dadu piti u slavu Božiju Vjera naša, vjera stara

Jesi li zaista pravoslavan? Fusnote

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful