Razvejavanje EU mitova

Slobodan Antoni petak, 26. jun 2009. Prikaz knjige: Dejan Mirovi , Argumenti protiv Evropske unije, "Srpski sabor Dveri", Beograd 2008, str. 357. Dejan Mirovi U ovoj opse noj knjizi razmatraju se razlozi zbog kojih Srbija ne bi trebalo da pristupi EU. Prvi razlog je taj to je EU danas skupa i krajnje birokratizovana superdr ava, u kojoj postoji samo privid demokratije. Re je o tzv. faks-demokratiji, koja podrazumeva da se glavne odluke u EU donose u Briselu, da ih donose tela koja su nisu demokratski izabrana (kao to je Evropska komisija, koja obavlja funkciju EU vlade), a da se, onda, te odluke faksom prosle uju u parlamente dr ava lanica, radi usvajanja. Kao to je nedavno obznanjeno[1], ak oko 70 odsto odluka EU donosi se na zatvorenim sednicama oko 300 "radnih grupa" u Briselu. I sama Evropska komisija z aseda iza zatvorenih vrata, a sa tih sastanaka nema zvani ne dokumentacije, niti ono o emu se tamo razgovara mo e biti izlo eno javnoj raspravi. " lanovi nacionalnih delegacija", obave tava nasPolitika (22. juni 2009), "ne mogu ak da sede u istoj sobi gde su njihovi lideri. Postoji sistem zvan `anti i` (po jednom italijanskom diplomati) po kojem dvojica birokrata EU izlaze svakih 20 minuta i informi u nacionalne delegacije o tome ta se pri a iza zatvorenih vrata. Ali, i to to ka u je Äno paper´ i ne mo e biti kori eno kao zvani an dokument". Drugi problem te ogromne i nekontrolisana EU birokratija jeste to je ona veoma skupa. Kao to pi e Mirovi (str. 317), u ustanovama EU, po etkom 2007, radilo je 36.000 zaposlenih. Sekretarice, pomo no osoblje i slu benici-pripravnici primaju mese no 4,5 hiljade evra, prevodioci, pomo nici i ni i slu benici 6,7 hiljada, srednji slu benici 10,4 hiljade, a vi i inovnici ( efovi i direktori) preko 16 hiljada evra mese ne plate. Samo za poslanike Parlamenta EU, koji zapravo ni o emu stvarno ne odlu uju, godi nje se izdvaja 140 miliona evra iz EU bud eta. Svaki poslanik, uz platu, ima bud et od 17.000 evra mese no za tro kove svoje kancelarije. Ukupni tro kovi zasedanja Evropskog parlamenta godi nje dosti u cifru od 200 miliona evra. Po to se sednice dr e u Strazburu, samo za prevoz materijala, koji se alju iz Brisela, potrebno je 7 velikih kamiona (343).[2] A te materijale briselska birokratija proizvodi na veliko. Zapravo, zahvaljuju i EU inovni tvu, Evropska unija je danas jedna prenormirana birokratizovana dr ava. Propisi postoje o svemu. Ta no su odre ene razmere kaveza za pili e i veli ina boksova za telad (direktive 88/166 i 91/629; 17), oblik i izgled koko aka, petli a, pataka, gusaka i uraka (18), veli ina jajeta (pa ije jaje, recimo, ne sme biti manje od 5 cm; 18). Detaljno je regulisan ak i na in na koji se gaje ivotinje, pa je, recimo, propisano postojanje "igra aka zasvinje" (297) i druga sli na birokratska udesa. Tako e je ta no definisan izgled i veli ina tre nje, jagode, zrna gro a, jabuke (vi e uredbi), kru ke, breskve, kajsije, ju nog vo a (vi e uredbi), pasulja, gra ka, paradajza, luka, belog luka, kupusa, tikvica (vi e uredbi) itd. (20-21). Recimo, uredba 2257/94 odre uje da banana koja se prodaje u EU, mora da bude "13,97 centimetara duga ka

ne e mo i da i a j t t it l i l j j lj i i j lj i ij i i ti iti t i i ti i t lij R i lj i lj i i i t N tl i l i t i j i t M i ti j i it ti Vi iti t j N i t ji j t i i t li t i ij l M t t li i t j t l it i j lj j i j iB j j i t i i i l j l iji i j ti t t lit i ij j l ri reda jedan od najva nijih resursa. jednostavno e na kraj sa ovakvom prenormiranom regulativom poljoprivrede i i Bi l li i tit i t O j lj i i i i ji j t t i t i l i ji l t i i i ji j t i " ij i ti li i i j i j i j jt i i i " l . i lj i i i ii t i j ij j ilij i ij ij i ili lj i j j li iti i i i t t ij lj i i i ij i l t i ji t i :" t i l ti j l i l ti i i t it l .i ti li t l t i l i i ij ij " it j iti / j j j " i j " li i t j i i t ij R i lj " i " lj j i t j l t l t i j ii t t" lj iti " t " lj t " t j ii t / j l i i ij t i i ij i i t ti i i i Bi l i t i i t i t i t lj j t ji i j t l i ij i iti t t il t t li i i Mi i lj M ili i i j i j i t ji lj i i lit i i ti it j lj i lj i it j i j ti l iti i t l i ij it O Bi l j j i i i i it j j il j ii t i i B ij j i ti i j ij j i t t lit i t . j i i lj i i ji i jiti ili i i i i lj i i i i ij j j i it ti N i i Mi i l i t ij lj i i i j i j it t j i t i "t l i " i ij F i i t i l i il j j ij t ij l i i i l i t ij j l i i i li i i il . po Mirovi u. Srbi .

okre u ka srpskom. umesto ka nema kom ili francuskom. do 2000. zemlje koje se slave kao lideri evro-tranzicije. srpski politi ari tako su "uspe no" ispregovarali SSP. podsti e zadu ivanje zemlje kandidata. ruskom ili ukrajinskom tr i tu. u direktnoj su vezi sa "mitom o stranim investicijama". ve drugim delovima multinacionalke kojoj pripada. iz e ke Poljoprivredne komore. da bi do 2008. tj. koji je. upozorava Mirovi . Mirovi navodi re i Jana Veleba. koja u mnogo emu zaostaju ak i za slovena kim ili hrvatskim firmama? Zar neko stvarno misli da samostalna srpska preduze a imaju izglede da se ozbiljnije probiju na vedsko ili nema ko tr i te? Tre i mit je onaj o evropskim platama u firmama koje su kupili Evropljani. EU tr i te je ve odavno zaposednuto i tamo nji mo ni proizvo a i imaju na njemu tako jake pozicije da ih slabe novajlije jednostavno ne mogu istisnuti. koja je 1991. Naime. od 2000. EU mo e da suspenduje preferencijalni tretman koji se primenjuje na proizvode koji su doveli do porasta izvoza" (290). itava ekonomska politika EU prema kandidatima za lanstvo sastoji se samo u tome da se maksimalno podstakne uvoz robe iz EU i preuzmu najprofitabilnija doma a preduze a. Tako se i 1996. imala suficit od 350 miliona. kako bi se uve ala trenutna kupovna mo stanovni tva i tako dao posao firmama iz EU. godine je do la do deficita od 2 milijarde dolara (56). kada je zvani no po elo pribli avanje Srbije EU. 103). . godine je do la do deficita od 13 milijardi dolara. onda.2 milijardi (2004). Pri a o izlasku doma ih proizvo a a na E tr i te tako e je obi an mit. privredi neke tranzicione zemlje je bolje to ima vi e stranih investicija. EU zadr ava pravo da srpskoj robi stavlja dodatna ograni enja.pore enj prose ni i ozom mernim za pret odne tri kalendarske godine. Zapravo. Zbog takve politike. Po tom mitu. Tako preuzeto preduze e zatim biva istrgnuto iz mre e nacionalne privrede. danas su me u najzadu enijim zemljama Evrope. narastao na ak 8. naprotiv. do danas udvostru io (sa 10 na 20 milijardi dolara). Rezultat je slabljenje nacionalne privrede i ja anje transnacionalnih privrednih struktura.1 milijardi evra. pokazala je Mencingerova analiza. U tu svrhu se od kandidata najpre zahteva da se uklone sve carine prema EU. Sli no je i sa Srbijom. Deficit i prezadu enost zemalja koje ulaze u E . dok je spoljnotrgovinski deficit porastao sa 1. istovremeno. e ke ili Poljske. imala spoljnotrgovinski suficit 2 milijarde dolara. Poljska. tamo retko koga sa strane pu taju" (299). Me utim. da Srbija mora da ukine gotovo svaku carinsku za titu od dotirane robe iz EU. koja je 1990. Razlog tome je to su u zemljama kandidatima strane investicije po pravilu akvizicije. iji je sastavni deo. kao to se. analizom osam zemalja (1994-2003) utvrdio da "strane investicije nisu doprinele. ili su kandidati za priklju ivanje . ta tek. Ono vi e ne daje posao privredi oko sebe. procenjuju i izglede e ke da se probije na tr i te EU rekao: "Na zapadnim tr i tima nemamo mnogo ansi. kupovina ve postoje ih preduze a po izuzetno povoljnim cenama. ve i za e ku ili poljsku robu (osim ako proizvo a ve nije vlasni tvo neke evropske firme). e ka i Ma arska. Dakle. a Ma arska.1 milijardi dolara (2000) na 7. mogu da o ekuju srpska preduze a. samo ukoliko se poka e da ta roba isuvi e dobro prolazi na evropskom tr i tu. zemlje koja imaju najvi e stranih investicija ujedno imaju i najve i deficit (poput e ke ili Estonije. To va i ne samo za srpsku. Poljska. recimo. Mirovi se poziva na slovena kog ekonomistu Jo eta Mencingera koji je. Spoljni dug Srbije se. nego odmogle rast". upozorava Mirovi . Samo Ma arski spoljni dug iznosi 62 milijarde evra. do 2000. dok. i postaje deo reproduktivnog lanca multinacionalne kompanije koja je to preduze e kupila. Nacionalna dr ava sada slu i samo tome da uzima kredite kako bi doma e stanovni tvo imalo kakvu-takvu kupovnu mo i moglo da tro i stranu robu. Zato se preduze a iz Slovenije.

Mirovi obja njava da se. iz koje je. Tako je. radnici u kodi nastavili su da zara uju tri puta manje od nema kih radnika na istim poslovima! Tek posle velikih trajkova radnici kode uspeli su da poprave svoj polo aj. a vi e od 97 posto tog iznosa opet su dobile firme iz EU (231). naravno. ljudi su savr eni kao Ni eov nat ovek. 24. Tih 80 posto. Kada je re o privredi. jer se sad mo e na i posao i kod ku e. i da je ona namenjena prvenstveno ja anju "prijateljskih" institucija. a gra ani Srbije jo jedan kredit koji moraju da vra aju. recimo. pomo iz EU pre meri milionima. tokom priklju enja EU (odn. ali je on i dalje veoma daleko od materijalnog polo aja folksvagenovih radnika u Nema koj (91). recimo. Evropska komisije je u Hrvatskoj dodelila 227 ugovora za konsultantske usluge u vrednosti od 86 miliona evra. nego milijardama evra. tr i te odre uje ko e dobiti posao. na koje se poziva Mirovi . Me utim. Prema vi e procena iznetim u me unarodnoj i poljskoj javnosti. iskreno je objasnio: "EU je na Kosovu potro ila etiri milijarde evra. ak 80 posto tih investicija potro eno je na konsultantske usluge i `izgradnju kapaciteta` koji nisu ni izgra eni. najve i deo EU pomo i zapravo na kraju zavr i na ra unima evropskih firmi. "institucije su bez mana. Portugalski general Raul Kunja. Naprotiv. etvrti mit je da ulazak u E zna i zaustavljanje iseljavanja obrazovane i mla e radne snage. Dakle.godine. da e "do kraja mandata naredne vlade Srbija iz evropskog bud eta umesto sada njih 200 miliona evra dobijati milijardu evra godi nje"[6]. iz programa F R najvi e sredstava oti lo za logisti ku podr ku investicijama Folksvagena u e koj i Fijata u Poljskoj (92). U EU se vrednuju samo rad i obrazovanje. Naprotiv.000 e kih radnika ponadalo da e ubrzo imati platu od vi e hiljada evra. "U EU. iz Poljske je. emigriralo oko dva miliona ljudi. navodno. za na a preduze a neispunjive. iz UNMIK-a. potpuno druga ija (47-56). 165). me utim. najpre. Takve uslove. nema korupcije". vra eno je u Uniju" (231). pi e Mirovi . Ali.2 milijarde. Austrijanci mnogo novca sa malo posla. nije ispunjavalo ni jedno srpsko preduze e. koju je napustilo dva miliona radno sposobnih ljudi (158. me utim. emigriralo preko milion stanovnika. Posao je dobila austrijska Alpina. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dala je Srbiji kredit[7]. A onda je Alpina jednostavno anga ovala Mostogradnju kao svog podizvo a a radova (324-5). tu je i korupcija. priklju enje neke isto noevropske zemlje EU po pravilu je do sada povla ilo jo masovniju emigraciju. datoj u predizbornoj kampanji 2008. kada je Folksvagen kupio 70 posto akcija kode. Za dve godine Folksvagen je povratio ulo ena sredstva. nakon ulaska ove zemlje u EU 2004. Sli no je bilo i prilikom rekonstrukcije mosta kod Be ke. zakoni su idealni. ak i krediti koji sti u iz EU zapravo slu e samo tome da firme iz EU do u do posla. Opet je EBRD dao iste. a godi nja zarada Folksvagena od kode dostigla je 100 miliona evra. nakon stavljanja na "belu engensku listu"). Stvarnost je. Peti mit je da proces pristupanja E podrazumeva dobijanje gomile novca iz evropskih fondova. Gde su novac i birokratija. a u poslednjih deset morao je sagraditi tri sli na mosta. Tako je posao dobila austrijska firma Por (323). pi e Mirovi . EBRD je uz kredit dao i uslove: izvo a mora da ima obrt od 200 miliona evra u poslednjih pet godina. ili 3. iz izjave Bo idara eli a. uslove. Za most preko Ade Ciganlije. Srbi su dobili posao koji donosi malo novca. iako je njena ponuda bila dva miliona evra skuplja od srpske Mostogradnje (koja je taj most svojevremeno i napravila). kao kod Platona" (51). to je siguran na in da se jo vi e ubrza iseljavanje iz Srbije. medija i organizacija. sve pri e o tome da je jedini na in da Srbija zadr i mlade taj da to pre u e u EU su najobi nija magla. Isto je bilo i sa Rumunijom.[5] Sli no stoji stvar i sa Bugarskom. Koliko je ovaj mit kod nas razvijen vidi se. Briselska birokratija je jedna od . pi e Mirovi .

im uju engleski. impresionirana je EU frazeologijom. iz Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. do 1980.000 Poljaka. kao to je to Simens. velike firme. veruju i da svakodnevno ponavljanje tih savremenih vudu-vrad bina mora dovesti do toga da njihova plata poraste na 5. EU je suptilnija i opasnija od NATO-a. da razobli uju EU mitove i da pomognu ovom narodu da racionalno sagleda svoj polo aj.html [2] Evropska komisija samo za opremanje i iznajmljivanje slu benih prostorija van Brisela tro i godi nje 56 miliona evra (48). koliko je iz Poljske oti lo u kriznim 80-im. EU za Srbiju predstavlj a ve u opasnost nego NATO.najkorumpiranijih upravnih struktura u svetu. Smatra se da se sli no desilo i sa izgradnjom zgrada delegacije Evropske komisije u Francuskoj. kad im se obrati neki EU birokrata. njihovu zemlju (340-1). [5] Ovaj broj treba uporediti sa 800. taj glavni jezik EU birokratije. i nemo posmatraju kako im EU birokrate i EU kapitalisti uni tavaju njihova preduze a. Zbog svega toga. Francusku i Italiju (22) [4] Bud et EU iznosi 863 milijardi evra. "u ekonomskom. Dakle. godi nje "nestane" i po nekoliko stotina miliona evra. godine. Ali. to li no govori EU i da stoga jedina srpska politika treba da bude bezuslovno sprovo enje re enog. njihove kole i bolnice. kao i sa 270. Tako je lan Evropske komisije (dakle EU ministar). Upravo zbog korupcije je cela Evropska komisija (vlada) podnela ostavku 1999. Srbija treba dobro da razmisli da li joj je EU uop te potrebna. Po to se veliki deo poslova zavr ava uz pomo korupcije. zdrav razum i volju za otporom.politika. [3] Vinorodni zasadi se subvencioni u. kao srednjovekovni seljaci pred latinskim. Postoje procene. ali i u duhovnom smislu. ankarlo Coti. A srpski radnici. iz Poljske je. kakvi su pristupni fondovi. svoje interese i stvarne puteve narodnog boljitka. kao to je to slu aj sa NATO-om" (350). "randevu klauzula" ili "evropska sinergija". Kao projekat i ideja. Zato je zadatak svih misle ih ljudi u Srbiji. Tako. Srpska srednja klasa. . name tao tendere za iznajmljivanje i opremanje zgrada za delegaciju EU u Indiji i Albaniji. ali tri etvrtine potpore ide u paniju. Iza nje se ne vidi jasno lice Va ingtona.000 ljudi. upozorava Mirovi . da se suprotstave EU propagandi. pripadnici srpske elite misle da. Ona je zavodljivija. Jedan deo Simensovog fonda bio je iskori en i kako bi se podmitio Dejvid Vilijams. koji je Simensu namestio posao vredan 50 miliona evra za remont tre eg bloka obrenova ke termoelektrane Nikola Tesla. koliko je emigriralo u periodu od 1956. Italiji i Luksemburgu.sr.rs/pogledi/Sinisa-Ljepojevic/DEMOKRATSKI-DEFICIT-EU. prepunom nepoznatih slo enica kakve su "aki komuniter". Evropska agencija za borbu protiv korupcije (OLAF)[8] je za prvu petogodi njicu svog delovanja (2008) podnela izve taj o otkrivenom iznosu prevara i korupcije ve em od pet milijardi evra. 49). Upravo zbog te propagande kao da je cela Srbija izgubi zdrav razum im se pomene EU. veli Mirovi . imaju posebne fondove za podmi ivanje (Simensov iznosi ak oko 200 miliona evra. poru uje Mirovi .000 evra. pak. [1] http://www. Srbija o tome ne mo e da misli jer je zaglu ena bogatom i bezobzirnom EU propagandom. odmah gube samopouzdanje. a da se njihov re ni amac pretvori u jahtu u Atini. da njihov stan postane ku a na Dedinju. koje navodi Mirovi (52) da iz velikih fondova EU u Briselu. I zato.

naslovi.net/2008-05-01/b92/tadic-za-srbiju-bez-podela/658505 [7] Na stranu to to bi bez tog kredita Srbija sigirno gradila neki jeftiniji most.nakon ulaska u EU. a ne ovaj od 118 miliona evra. oti lo vi e ljudi nego za etiri decenije komunizma! (146). [8] Office Européen de Lutte Anti-Fraude . koliko mo e da se izdvoji iz gradskog bud eta. [6] http://www.