Sri Ramana Gita

Ganapati Muni
Beograd 1997. Naslov originala: SRI RAMANA GITA (With Sanskrit text and Revised English Translation) Published by: T. N. Venkataraman President: Board of Trustees, Sri Ramanasramam Tiruvannamalai, India Izdava~: AV ARUNA^ALA Izdava~ki savet: Slobodanka Kalauzovi}, Vlada Ribar Urednici: Slobodanka Kalauzovi} Dojna Lapadat Stru~ni saradnik: Ivan Anti} Lektura i korektura: Dojna Lapadat Grafi~ka oprema i kompjuterska pripema: Izdava~ Beograd, oktobar 1997. Sadr`aj

Posveta Ova knjiga je s najiskrenijom Ljubavlju i Zahvalno{}u posve}ena predivnom Bi}u i Prijatelju, Dojni Lapadat, bez koje bi ovo prekrasno biserje bo`anskih Re~i le`alo skriveno, negde u dalekom kutku Svemira...

Predgovor sanskritskom izdanju Pred nama je knjiga uputstava Bhagavana Sri Ramane Maharshija, koji blista kao otelovljenje Svetlosti Jnane (Znanja) na Arunachali (Tiruvannamalai). U ovom predgovoru nije dotaknuta sadr`ina knjige, u nadi da }e intuitivni ~itaoci po`eleti da sami prou~e i razumeju njenu su{tinu. Delo o velikoj nauci Yoge, napisano je u formi aforizama. Ko bi to mogao bolje da uradi? Mo`emo samo da ustanovimo da su tajne Mantra Yoge, Raja Yoge, Jnana Yoge i Bhakti Yoge znala~ki predo~ene. U ~ast velikog U~itelja Sri Ramane, knjiga je nazvana Sri Ramana Gita. Kao {to je u Bhagavad Giti Bhagavan Vasudeva U~itelj, a Bhagavan Krishna Dwaipayana onaj koji zapisuje njegove re~i, ovde je U~itelj Bhagavan Sri Ramana Maharshi, i slede}i Ga, Vasishta Ganapati Muni je napisao ovu knjigu. Ipak postoji jedna razlika. U~esnika u razgovoru ima vi{e; autor je jedan od njih. Razgovori nisu bili vo|eni u istom danu, o ~emu svedo~i njihov hronolo{ki sled. Mo`e se jasno uo~iti da je u oba slu~aja, kada su postavljena pitanja i kada je Bhagavan na njih odgovarao i komentarisao ih, autor gra|u naknadno tematski raspore|ivao u sloke. Svoja pitanja, autor je jasno istakao, koriste}i se prvim licem jednine (Ja). Drugi stih u drugom poglavlju je napisao sam Bhagavan. U ostalim stihovima tog poglavlja autor je analizirao zna~enje Bhagavanovog stiha. Peto i {esto poglavlje predstavljaju Bhagavan Sri Maharshijevo u~enje. U ostalima, odgovori slede pitanja. Zaklju~i}emo sa nekoliko poznatih podataka o U~itelju i autoru. U~itelj, Bhagavan Sri Ramana Maharshi, ro|en je u godini Pramathi1, meseca Dhanus (Strelac) pod zvezdom Punarvasu. U godini Durmukhi, u mesecu Simha (Lav), dostigao je samorealizaciju pomo}u Bo`anske Milosti, napustio porodi~ni

2

dom i do{ao na Arunachalu2, gde jo{ uvek blista u svom trajnom postojanom Jedinstvu3. Ro|en je u Trisulapura (Tiruchuzhi) u Pandya provinciji, od oca ~uvenog Bramina Sri Sundaram Iyera iz loze Parasara, i majke Alagammal. Jo{ kao de~ak je postao Paramahamsa (Mudrac najvi{eg reda), direktno od Brahmacharyasrama. Podu~avanje Sri Maharshija nije zavisilo od knji{kog (teorijskog) znanja, anumana (logi~kog zaklju~ivanja), niti od pramana (ranijih autoriteta). Podu~avao je jedino na osnovu vlastitog iskustva ili svojim unutra{njim vi|enjem. Obo`avan je kao Guru od mnogih pripadnika tri struje (Advaita, Dvaita, Vasishtadvaita). Mnogi prosvetljeni u~enici su videli Maharshija rasplinutog u Njegovom trajnom prirodnom Jedinstvu, kao inkarnaciju Boga Guhe (Skanda). Sam autor, koji je bio najpredaniji u~enik, uzdizao je U~itelja kao takvog. Ono {to je spoznatljivo samo kroz spiritualnu viziju, mi nismo kompetentni da procenjujemo. Jedino mo`emo re}i da verujemo u To. Autor Sri Ganapati Muni je sin Sri Narasimha Sastri iz loze Vasishta, potomak Kumodopala (Kaluvarayi) iz oblasti Visakhapatnam. Ro|en je u godini Bahudhanya1 u mesecu Vrischika ([korpija), pod zvezdom Makha. U godini Plavanga je postao u~enik Sri Maharshija2. Ovaj veliki ~ovek tapasa dostigao je Unutra{nje Prosvetljenje u godini Dhatru3, sedmog dana, u svetloj polovini meseca Sravana. Ne postoji ni najmanja sumnja da }e predano prou~avanje ovog dela doneti jasno znanje o stazi yoge, i biti od neizmerne pomo}i tragaocima za znanjem i onima koji praktikuju Yogu.

Obo`avalac-obo`avaocima

3

Prvo poglavlje O VA@NOSTI UPASANA

1. Klanjam se Maharshiju Ramani, Kartikeyi2 u ljudskom obli~ju, i u ovom uzvi{enom delu iznosim njegovo u~enje. 2. & 3. U godini 1913. ere hri{}anstva, na dvadeset deveti hladan decembarski dan, kada su svi u~enici sedeli okolo, posve}enih umova, pitao sam Bhagavana Maharshija za kona~ne odgovore (na pojedina pitanja). Prvo pitanje: 4. Da li se Mukti3 ostvaruje jednostavno, uklanjanjem razlika izme|u stvarnog i nestvarnog, ili postoje i druga sredstva za okon~anje vezanosti? Drugo pitanje: 5. Da li je prou~avanje svetih spisa samo po sebi dovoljno da oslobodi one koji su `eljni znanja, ili je duhovna ve`ba, prema U~iteljevim uputstvima tako|e neophodna? Tre}e pitanje: 6. Kako se sthitaprajna1 prepoznaje kao takva? Da li poznavanjem snage njenog prosvetljenja, ili po odvojenosti od objektivnog opa`anja? ^etvrto pitanje: 7. Na osnovu kojih pokazatelja u~eni ljudi mogu da prepoznaju jnanija? Peto pitanje: Da li jedino samadhi2 vodi ka jnani i da li se pomo}u njega ostvaruje `eljeni (materijalni) plod?
4

Istina je da bez upasana nije mogu}e dosti}i krajnji cilj. napu{taju}i ~ulne objekte. Kada je te`nja ka samadhiju zapo~eta sa `eljom. Do`ivljaj prirodnog stanja. i u veli~ini svoje milosti. Prebivanje u samom Sopstvu osloba|a od svih zarobljenosti. 11. da li }e ta `elja tako|e biti ispunjena? 9. oslobo|enu od svih vasana1. tako|e. On uvek boravi u samom Sopstvu. naziva se upasana. bez ikakve sumnje. dolazi do neprianjanja. Ostvarenjem jedinstva sa svim bi}ima ne~ija (postignuta) jnana se potvr|uje. Odgovor na drugo pitanje: 12. jnani je.[esto pitanje: 8. ovo stanje bivanja se naziva Sahaja Sthiti. sigurno uroditi plodom. Odgovor na tre}e pitanje: 15. Slu{aju}i ova moja pitanja. On ne do`ivljava univerzum nestvarnim i razli~itim od sebe. Kada. da odagna moje sumnje. Odgovor na peto pitanje: 17. 13. U postojanom i prirodnom stanju. govora{e ovako: Odgovor na prvo pitanje: 10. Kada se otklone razlike izme|u stvarnog i nestvarnog. Odgovor na ~etvrto pitanje: 16. 5 . Onaj koji traga za znanjem. to je jnana. `elja }e. kroz Vrhovnu Ti{inu. za vreme duhovne ve`be. pojedinac boravi u sopstvenoj istinskoj prirodi poput plamena jnane. Bhagavan Sri Ramana Rishi. 14. ne dosti`e cilj samo prou~avanjem spisa. spoznao sebe. Ako neko praktikuje yogu sa odre|enom `eljom i na kraju postane sthitaprajna. a kada ovo stanje postane stabilno i trajno. Za jnanija vi{e ne postoje vezanosti.

Ako pomo}u praktikovanja yoge sa `eljom. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Drugo poglavlje 6 .Odgovor na {esto pitanje: 18. Ovo je prvo poglavlje nazvano „O va`nosti Upasana” u Sri Ramana Giti. ali ga one vi{e ne}e radovati. neko postane sthitaprajna. njegove `elje mogu biti ispunjene. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati.

uranjanje. u eri Bo`jeg Sina. 7. odba~e-no je gledi{te razli~itosti sa Bogom. Bhagavan Sri Ramana Maharshi je su{tinu svog u~enja iskazao u slede}em stihu: 2. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi.TRI PUTA 1. a direktni do`ivljaj istine dokazan. 4. koji direktno i neposredno predstavlja Ja. kao Ja. iskazanu od Bhagavana Maharshija. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Tre}e poglavlje 7 . kontrola daha. Ovo je drugo poglavlje nazvano „Tri puta” Sri Ramana Giti. U prvom delu ovog stiha. tre}i prana-rodha. ili zaranjanjaju}i u unutra{nju dubinu. su{tinu Vedante. Prvi put se naziva margana. U spisima je potvr|eno postojanje Sopstva. 3. 6. i boravi u Atmanu. osvajanje. 5. drugi majjana. Bhagavan je istakao mesto Sopstva u ovom vidljivom telu od pet elemenata. U unutra{njosti pe}ine-srca Brahman usamljen sija kao Atman. vi{e nikada ne}e ponovo biti ophrvan sumnjom. U drugom delu stiha je data instrukcija za ve`bu kroz tri razli~ite metode koje su u su{tini iste. Ko god da razume ovaj stih. godine. U Chuturmsyi1 1915. U|i unutar srca ispituju}i um. sa istovremenim odbacivanjem razli~itih opisa Sopstva. ili pomo}u kontrole daha.

Daivarata: 2. U tre}em poglavlju mi zapisujemo. [ta je uzvi{eni zadatak ~oveka u samsari1? Neka Bhagavan bude milostiv i odlu~i da mi to razjasni. 8 . pojedinac bi trebalo da ostane utemeljen u mirnom istra`ivanju. na ushi}enje mudrih. sve do kona~nog postignu-}a uspeha u yogi? Bhagavan: 8. ukratko. Daivarata: 7. Ovo je. O. 6. ovaj napor po sebi donosi uzvi{enu unutra{nju viziju. Bhagavan: 3. Niyame zaista poma`u u po~etnim naporima aspiranata. Najbolji od Mudraca. kojim se sredstvom mo`e spoznati prava priroda? [ta treba ~initi kako bi postigli uzvi{enu unutra{nju viziju? Bhagavan: 5. Posve}enik mora otkriti sopstvenu prirodu koja le`i u osnovi svih dela i njihovih plodova. razgovor vo|en izme|u Daivarate i Acharya Ramane. da li }e niyame1 i dalje po-magati duhovna stremljenja. sredstvo za spoznavanje ne~ije sopstvene stvarne prirode.UZVI[ENI ZADATAK 1. Daivarata: 4. Ukratko. Istrajnim povla~enjem svih misli sa ~ulnih objekata. One otpadaju same od sebe kod onih koji su napredovali u meditaciji. bez objekata.

um se povla~i od ~ulnih objekata i postaje istovetan sa svojim istinskim Bi}em. Da li ponavljanje mantre donosi isti rezultat kao i mirno praktikovanje ~istog ispitivanja bez objekata? Bhagavan: 10. ^etvrto poglavlje 9 .Daivarata: 9. 11. Ovo je tre}e poglavlje nazvano „Uzvi{en zadatak” u Sri Ramana Giti. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Ponavljanjem mantri ili samo ~istom pranavom. 12. godine. Ovaj divan razgovor je odr`an sedmog dana meseca jula. Uspeh posti`u traga~i po~etnici koji neprekidno i mirnog uma ponavljaju mantre ili pranavu2. 1917.

Najbolji od Mudraca. da li je jnana vritti „Sve ovo je Brahman”. i ja sam Ga ponovo zapitao. „Ako vritti istraje u spoznaji Brahmana koji predstavlja samo Sopstvo.PRIRODA JNANE Prvo pitanje: 1. i govorio ovako: 4. Drugo pitanje: 6. 1917. prijatelj onih koji obo`avaju njegovo stopalo. Slu{aju}i ovo pitanje. Ili. O Gospodaru Mudraca. tada se vritti ispoljava u obliku Sopstva i gubi svoje odvojeno postojanje. 5. okupao me je svojim pogledom i odgovorio ovako: 8. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. koje rasteruju neznanje. samo koncepti uma. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Rishi. ili se ona razlikuje od ova ~etiri vritti? 3. 7. „Brahman je Ja”. pojavila se slede}a sumnja. godine. Ovo je ~etvrto poglavlje nazvano „Priroda Jnane” u Sri Ramana Giti. Bhagavan Ramana Muni. O. „Sve ove vritti su. Ovaj kratak uzbudljiv razgovor vodili smo na dan dvadest prvog jula. Slu{aju}i ove re~i Gurua. bez sumnje. moj Guru.” 9. graciozno je slu{ao zapitkivanje svog u~enika. {ta je jnana? Da li je jnana vritti: „Ja sam Brahman”. mo`e li se Brahman spoznati kroz vritti? Budite milostivi da raspr{ite ovu sumnju koja se pojavila u mom umu. 10 . ili: „Ja sam sve”? 2. Mudar ka`e da je jnana ~isto bivanje u samom Sopstvu”.

Ako se Srce nalazi u anahata chakri1. ne na levoj. {to zna~i „Ovo”. Re~ „hridayam” sastavljena je od „hrit”. {to zna~i „centar koji sve usisava”. Ramana Muni je iscrpno kazivao o Srcu. naziva se nirvikalpa samadhi. ne mo`e vi{e opstati. Svetlost (svesnosti) te~e od Srca kroz sushumnu1 do sahasrare2. Mesto ovog srca je na desnoj strani grudi. Sve {to ga mo`e opisati samo su mentalni koncepti. 3. ^ak i kada se objekat. 7. Svaka misao koja se tada pojavi. 11 . i ozna~ava Sopstvo. za{to praktikovanje yoge po~inje od muladhare2? 5. Odatle ona te~e po celom telu i svi do`ivljaji sveta izranjaju. Ono iz ~ega sve misli oteletvorenih bi}a izranjaju. 2. a celo telo je u Srcu. 9.Peto poglavlje NAUKA O SRCU 1. Ceo univerzum je sadr`an u telu. ~ovek se izgubi u samsari3. U prethodno pomenutoj godini. Stanje postojane i jednousmerene svesnosti u kome se ~ak i objekti opa`aju. po{to um ne prime}uje razliku. 4. Iz toga proizilazi da ceo univerzum ispunjava Srce. u no}i devetog avgusta. naziva se sahaja sthiti. Vide}i ih razli~itim od Svetlosti. ono iz ~ega „Ja”-misao izranja je Srce. 10. 6. zahvaljuju}i svojoj blizini opazi u umu. Ukratko. to nije smetnja yogi. Sahasrara onog koji boravi u Sopstvu nije ni{ta drugo do ~ista svetlost. Za „Ja”-misao se ka`e da je koren svih misli. i ayam. Stanje u kojem objekti ne postoje. naziva se Srce. Ovo Srce je druga~ije od fizi~kog organa koji pumpa krv. 11. 8.

onaj koji gleda i ono {to se gleda su isto. Odatle nastaju razlike u nazivima. Um u sahasrari je nalik orbiti Meseca u svetu. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Srcu. zato~en slabo{}u. Tako cela pri~a o univerzumu dosti`e vrhunac u Srcu. iznenadnom sre}om ili tugom. 16. Srce daje `ivot telu. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. 20. Mudar zna da je povr{no zna~enje prajnane um. Smrtnik koji ne boravi u Srcu opa`a samo um. Predstava da je onaj koji vidi razli~it od onoga {to je vi|eno. Kao {to Sunce daje svetlo Mesecu. a mentalno opa`aju}i objekte odvojene od Sopstva. 18. u odsustvu Sunca. a da je Srce njeno pravo zna~enje. neznalica biva obmanut.12. strahom itd. 15. Neuki ne zna da u takvim trenucima misao ulazi u Srce. Vrhovna istina nije ni{ta drugo do Srce. [esto poglavlje 12 . 17.. 19. isto tako Srce daje svetlost umu. Za one koji borave u Srcu. Jnani koji boravi u Srcu vidi svetlost uma utopljenu u svetlost Srca. Ovo je peto poglavlje nazvano „Nauka o Srcu” u Sri Ramana Giti. 21. ali onaj koji je u samadhiju to zna. Misaoni proces. Ne vide}i da je istinski izvor sjaja Sopstvo. Univerzum nije ni{ta drugo do um. kao mese~inu na svetlosti dana. 14. je samo iluzija uma. 13. a um nije ni{ta drugo do Srce. snom. kao {to Sunce daje `ivot svetu. poput svetlosti Meseca koja se vidi samo no}u. vra}a se svom izvoru.

a kada dhyana postane duboka i stabilna. to nazivaju dhyana. spre~i da to ~ine. ~ovek stoji u~vr{}en na njihovom izvoru. 4. puraku kao traganje za Sopstvom. Na ovaj na~in se pro~i{}avaju kanali vitalne energije. tako|e jednu jedinicu. Po{to je obja{njena istina koja se odnosi na Srce. Tako|e se ponavljanjem mantri uspostavlja kontrola nad umom. 8. 2. Ovakvim stalnim posmatranjem daha. 7. preporu~uje se metod Hatha yoge. To su: rechaka (izdisaj). Kontrola daha zna~i istrajno posmatranje toka daha pomo}u uma. posti`e se sahaya sthiti. 6. Kada se ovi kanali pro~iste. 11. Sri Ramana Muni. Kada slog mantre postane jedno sa pranom. Drugi. ~etiri jedinice. Kontrolom daha se tako|e posti`e kontrola misli. ostvaruje se kumbhaka. kumbhaka (zadr`avanje daha). obja{njavaju rechaku kao presta-nak identifikacije „Ja sam telo”. 13 . puraka (udah). zbog snage njegovih vasana1. 3. 9. i kumbhaku kao sahaja-sthiti ili obitavanje u Sopstvu. najbolji me|u poznavaocima istine. Kada su misli kontrolisane. Potpuna kontrola daha se naziva suddha kumbhaka. Tako mantra i um postaju jedno sa pranom1.KONTROLA UMA 1. Za one koji na ovaj na~in ne mogu posti}i kumbhaku. ^ovek vezan za ~ulne objekte je uvek opsednut mislima i pronalazi da mu je te{ko da kontroli{e um. 10. kao jnani. kao ukro}enu `ivotinju. 5. postepeno se uspostavlja kontrola daha. koja bi trebalo da se izvodi jednu jedinicu vremena. ^ovek bi trebalo da kontroli{e lutanje misli kontrolom daha i da ih. govorio je o metodi kontrolisanja uma.

Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi.12. Tako|e. um se stapa sa svojim izvorom. Ovo je {esto poglavlje pod nazivom „Kontrola uma” u Sri Ramana Giti. Sedmo poglavlje 14 . stalnom povezano{}u sa velikim prosvetljenim mudracima. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati.

koji opa`a nesavr{enstvo tela i ~ulnih objekata. Ovo je najuzvi{eniji plod. Ko je sposoban za ovo ispitavanje? Kako neko mo`e znati da je zreo? Bhagavan: 9 & 10: Onaj ~iji je um pro~i{}en pomo}u upasane. Kakva je priroda samoispitivanja? [ta je svrha samoispitivanja? Da li neke druge metode mogu doneti ve}u korist? Bhagavan: 3. ego se utapa u njega. ve} samoispitivanjem. 4. 6. potpuno nestane. Ovo. bele`i nadahnut razgovor izme|u Karshnija iz reda Bharadvaja i Acharya Ramane. ili druge metode. ili zaslugom postignutom u pro{lim `ivotima. Ne postoji ni{ta iznad njega. koji ose}a unutra{nju odbojnost kadgod njegov um mora da funkcioni{e me|u ~ulnim objektima. Karshni: 2. Ka`e se da je „Ja”-misao skup svih misli. za njega se ka`e da je sposoban za samoispitivanje. Koren „Ja” misli mora da se istra`i. Kruna samoispitivanja je oslobo|enje od patnje. Karshni: 8. 5. Kada ego. To se ne posti`e prou~avanjem spisa. kona~na sloboda se mo`e ste}i samo pomo}u samoispitivanja. 15 . ^udesne okultne mo}i mogu se zadobiti i na druge na~ine. 7. koji je samo odraz Sopstva. koji zna da telo nije ve~no. Ali.SAMOISPITIVANJE SPREMNOST I PRAKTI^NO ZNA^ENJE 1. ostaje samo istinsko Sopstvo u svoj svojoj puno}i i savr{enstvu. sedmo poglavlje. Kada se prona|e izvor.

Ispravni rad obavljen bez vezivanja i prianjanja. govora i tela uni{tava suprotnu aktivnost uma. prino{enjenje `rtava vatri. Nije greh ako zrela li~nost koja praktikuje samoispitivanje ne obavlja opisane obrede. Zrelim i spremnim traga~ima se ukazuju dva `ivotna puta: jedan je u odricanju od delanja za dobrobit zajednice. 20. hodo~a{}a. ~antanje Veda. sa umovima besprekorno ~istim. 19. davanje milostinje i vr{enje posebnih duhovnih ve`bi. govora i tela. Ispravna aktivnost sposobnih. 17. bhajani. Bhagavan: 16 . koriste svetu. sva }e ova pomo}na sredstva ubrzo pro~istiti um. `rtvovanja. Ako. koliko ih ima? Neka Bhagavan bude milostiv da mi ka`e. drugi . obredna kupanja. nije prepreka. 18. ^ovek zrele mudrosti izvodi dela za u~enje (svojim primerom) i za dobrobit drugih. po ose}aju tro{nosti tela i neprianjanju za ~ulne objekte. o. Ispravna aktivnost uma. ne iz straha da ne prekr{i naredbe spisa. pored samoispitivanja postoje i drugi putevi do nirvane. zrelih i nadarenih li-~nosti. i dalje od pomo}i. obo`avanje Bogova. Spremnim po~etnicima. na putu samoistra`ivanja. mo`e se prepoznati spremnost za samoispitivanje. sandhya1. ponavljanje mantri. sa slabljenjem vezanosti. Karshni: 21.u delanju za dobrobit drugih. najbolji od ljudi. Samoistra`ivanje je samo po sebi najvrednije i najvi{e pro~i{}uje (od svih delanja). 15.11. ili je obavljanje svega navedenog samo gubljenje vremena? Bhagavan: 14. Na osnovu ova dva pokazatelja. 16. jer je stekao sposobnost razlikovanja ~ulnih objekata i za njih vi{e ne prianja. Karshni: 12 & 13: Da li su za onog ko je spreman za samoispitivanje.

Prvom }e biti potrebno vi{e vremena. Jedan posti`e mir kroz meditaciju. tako|e ostvaruje boravak u Sopstvu. Osmo poglavlje 17 . Ovo je sedmo poglavlje nazvano „Samoispitivanje-spremnost i prakti~no zna~enje” u Sri Ramana Giti. a drugi kroz Znanje. {to vodi obitavanju u Sopstvu. na kraju se utapa u veliko blje{tavilo Sopstva. ali }e na kraju i on ostvariti Sopstvo. Cilj je ipak uvek isti. idu}i svesno ka tome. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Traga~. 23. 25. ili bilo koji drugi savr{en objekat na koji se meditira. Um onog koji meditira na jedan objekat postaje jednousmeren. kako za onog koji meditira. Bog. tako i za onog koji praktikuje samoistra`ivanje.22. 24. 26. Jedan te`i da dostigne ne{to. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. mantra. s druge strane. ~ak i bez `elje za tim. Onaj koji meditira dosti`e boravak u Sopstvu. drugi tra`i „onog koji te`i” ka dostignu}u.

Deveto poglavlje 18 . 9. Doma}inova ashrama je dobrobit za sve. 5. ova ashrama slu`i da za{titi i otkloni razne prepreke na putu. 6. kako bi svakodnevni `ivot mogao da te~e neometano. Yogiju zrelog uma. isijava. u~enje i napredovanje u Znanju na stazi brahmacharye. Ure|enje ashrama slu`i da se ubrzano napreduje u dostizanju Vrhunskog. 11. mo`e istra`ivati o Brahmanu. Ovo u~enje u sedmom i osmom poglavlju je darivano od Bhagavana dvanaestog avgusta. 8. ^ak i za doma}ina. Ovo ure|enje je bilo propisano na takav na~in. 4. 10. Bhagavan je objasnio du`nosti koje se odnose na ~etiri Ashrame1. 1917. ovo na~elo se ne odnosi. pustinjak ili sannyasin. Ipak. U odgovoru na drugo pitanje Karshnija. Vrhunsko Svetlo. U ovoj ashrami mo`e se biti sa ili bez `ene (mu`a). ~iji su gresi sagoreli tapasom. godine. ukoliko je potpuno nevezan. 7. bez ikakve sumnje. u kasnijem `ivotu sve vi{e isijava. u odre|eno vreme. U~eni odre|uju tapas1 za tre}u ashramu. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Za one sa veoma zrelim umovima. ^istotom u brahmacharya. iste. Du`nosti prve tri ashrame nisu u suprotnosti sa jnanom. Ovo je osmo poglavlje nazvano „Na sceni `ivota” u Sri Ramana Giti. Bilo da je neko ne`enja ili doma}in. posti`e se duhovna ~istota doma}ina. svako ko je zreo i sposoban. ~etvrta ashrama dolazi sama od sebe. 3. Energija koja je razvijena kroz disciplinu. 2. `ena ili shudra. Sannyasa je ~ista jnana. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati.NA SCENI @IVOTA 1. a ne oker ode}a ili obrijana glava.

19 . ~ovek postaje svestan toka svetlosti svesti. Sopstvo je ~ista svest. 6. slu{ao je moje pitanje izvesno vreme. Kada nadaren pojedinac odbaci vezanosti.PRESECANJE ^VORA 1. dolazi do kome{anja u nadijima. identifikuje ga sa Sopstvom i na taj na~in do`ivljava svet razli~itim od sebe. Veza izme|u njih se ostvaruje kroz intelekt. telo funkcioni{e okru`eno zra~e}om svetlo{}u ~iste svesnosti. Ovo telo je neosetljivo. 8. kroz koji proti~e ~ista svest nazvan je sushumna. 10. 2. 11. para nadi i amrita nadi. 12. 3. kao {to Sunce obasjava ~itav svet. Zbog kretanja energije kroz nadije. Sjajni Bhagavan. Spoj tela i Sopstva naziva se granthi. Energija se kroz telo kre}e specijalnim nadijima. Zahvaljuju}i svetlosti koja ga potpuno pro`ima. ^ovek jedino pomo}u ove veze mo`e biti svestan tela. kao {to elektri~na energija prolazi kroz `ice. Svetlost ~iste svesti u samom centru obasjava celo telo. O. ~ovek se vezuje za njega. na koje ~ak i u~eni sumnjaju. koji mudraci nazivaju Srce. Usled ~injenice da se svet u snu ne pojavljuje. 4. Poput suptilne sile. svetlo svesti proti~e kroz nadi u telu. 5. ne identifikuje sebe sa telom i sledi jednousmereno istra`iva-nje. Poseban nadi. ~etrnaestog avgusta. 7. s po{tovanjem sam postavio Maharshiju pitanje o granthi bheda1. dete. mo`e se zaklju~iti da Sopstvo postoji. 9. Po{to svetlost pro`ima celo telo. Sri Ramana Rishi. U no}i. On se tako|e naziva atma nadi. ~ovek kroz telesno iskustvo postaje svestan jednog centra zra~enja. i na svoj bo`anski na~in kazivao.

ono isijava. Onaj za koga jedino Atman sija. u njemu se vi{e ne bude sumnje. Po{to vi{e nema ose}aj delanja. Ovo je deveto poglavlje nazvano „Presecanje ~vora” u Sri Ramana Giti. Ovo nazivaju stanjem vrhunske snage i vrhunskog mira. ovo telo. ^vrsto se dr`e}i jedino amrita nadi. ipak se opa`a ~itav svet. do Sopstvo. kada je nada ~vor prese~en. Veza je dvostruka. 16. Postaju}i nezavistan i oslobo|en vezanosti za telo. tada ni{ta drugo ne isijava. spolja i svuda tako jasno. Deseto poglavlje O DRU[TVU 20 . pojedinac vi{e ne}e biti ograni~en telom. Ovim kome{anjem. njegova karma. je onaj ko je prekinuo sve vezanosti. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. 19. Po{to uvi|a da ni{ta osim Sopstva ne postoji. kao {to neznalica poznaje telo. 14. je potpuno uni{tena. veza (izme|u svesnosti i tela) se prekida i svetlost isijava kao samo Sopstvo. 17. Sopstvo se odvaja od drugih nadija. ~ovek vi{e nema ose}aj da dela. a druga mentalna vezanost. itd) tako bivaju uni{tene. usijano u vatri samoistra`ivanja. 15. 18. 20. On poznaje Sopstvo tako jasno. tako je re~eno. Kao {to usijana gvozdena kugla izgleda kao vatra. kroz vezu za nadi. Kada blistava svetlost svesti sija jedino u atma nadiju.13. sija kao Sopstvo. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. 21. jedna je vezanost za nadije. Jednom. 22. Za jnanija pojavni oblici vi{e nemaju odvojeno postojanje. u unutra{njosti. Stare vasane tela (misli. Kada se svetlost povu~e iz svih nadija i prebiva samo u jednom. kao {to za neznalicu sijaju objekti. Iako suptilno.

bolji na~in za uve}anje blagostanja dru{tva? Bhagavan: 8. a potom uspostaviti mir. 5. nalik je telu. o. Yoganatha: 9. govor i delanje pojedinac bi uvek trebalo da slu`i interesima dru{tva. Dru{tvo bi prvo trebalo uzdi}i kroz sakti. a njegovi ~lanovi nalik njegovim udovima. kao {to udovi slu`e telu. Dru{tvo sa~injeno od sledbenika razli~itog na~ina `ivota. O. koji je ponovo obradovao okupljene. Yoganatha: 2. Bhagavan: 3. 4. Trebalo bi da svako radi na unapre|enju svog okru`enja. budi milostiv da za dobrobit dru{tva ovo objasni{. 6. koji bi vrhunski cilj na zemlji ljudsko dru{tvo trebalo da postigne? 21 . Pomo}u santi se pro~i{}uje um pojedinca. O. najbolji od sadhua. a sakti poma`e napredak dru{tva. razgovor izme|u Yati Yoganathe i Maharshi Ramane. {to }e pomo}i napretku dru{tva. Koji je. kao i da podsti~e ostale da ~ine isto tako. Veliki Mudra~e. Neki mudraci veli~aju santi1. O.1. ~lanovi napreduju rade}i za dobrobit dru{tva. Yoganatha: 7. Na taj na~in ~ovek ~ini dobro i sebi. a drugi sakti2. Zabele`ili smo u ovom desetom poglavlju. o Gospodaru. kakav je odnos izme|u dru{tva i njegovih ~lanova? Gospodaru. Kroz misli. Veliki Mudra~e. asketo.

godine. vrhovni mir }e preovladati me|u ljudskim bi}ima i tada }e cela ova planeta. Kroz bratstvo. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. 12. vodio se petnaestog avgusta. biti na vrhuncu lepote i cvetanja. Ovaj razgovor izme|u Yoganathe askete i veli~anstvenog Maharshija. Bratstvo zasnovano na ose}aju jednakosti je vrhovni cilj koji bi ljudsko dru{tvo u celini trebalo da postigne. 11. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. 1917. Jedanaesto poglavlje 22 . kao jedna porodica. Ovo je deseto poglavlje nazvano „O dru{tvu” u Sri Ramana Giti.Bhagavan: 11.

Poznavaoci Veda ka`u da si ti Brahmarshi Sanatkumara. 12. Gospode. najbolji od Brahmina.&2. sada u ljudskom obli~ju. samo sinonimi za tebe. Gospode. 23 . u svojoj sedamnaestoj godini. U~itelju. najve}eg me|u Bogovima. kroz Bogom datu viziju. U no}i {esnaestog avgusta.” 4. u ljudskom obli~ju. nisi na Swamimaliu. kao Subrahmanyu. niti na vrhu Venkatachala. i slavio sam njegove vrline. 8. ro|en kao Kumarila. koji te je slu`io kao u~enik. O. Brahmane. ti si sada ponovo utemeljio dharmu iznetu u Vedama.O PODUDARNOSTI JNANE I SIDDHIJA 1. bacani tamo-amo. Samo se imena razlikuju. nadaleko proslavljeni. ja te gledam iznova i iznova. te{kom za dostignu}e. Velikom Mudracu. 7. 9. 11. najeminentnijem od Prosvetljenih. Jednom davno. ostvareno je vrhovno obitavanje u Sopstvu i naj~istiji intelekt. Sanatkumara i Skanda su u su{tini. ti si beskrajno uto~i{te. ~uvenog Ramanu. O. jo{ u samoj mladosti. u drevnim vremenima podu~avao si tajnama bhuma vidye1 Maharshi Naradu. kako da bih bio blagosloven jnanom. O. „U tebi samom. ni na Tiruttani Bregu. najboljeg od Brahmanyas. ti si u Arunachali. dostigao si iskustvo Sopstva koje je nedosti`no ~ak i yogijima. Ko mo`e opisati. pristupio sam Bhagavanu kada je bio sam. tvoje stanje Bivanja u kojem se svi vidljivi oblici pojavljuju kao puke senke? 6. Ti si nosilac sveg znanja. 5. U~eni u agamas te progla{avaju za Subrahmanyu. 10. koji uvek boravi u Sopstvu. bore}i se da prevazi|u svoju veliku patnju. kao okean svih voda. Gospode. Onima koji su izgubljeni u ovoj stra{noj samsari. O. ne i li~nosti. Ti sada ne obitava{ u svetu. 3.

15. siddhi mogu vremenom da se ispolje. „Onaj koji je ~vrsto utemeljen u sahaja sthiti. Kad uzvi{enog Ramanu Bhagavana upitah tako. Onaj koji je trajno utemeljen u Sopstvu. ~ak se i jnani mo`e pozabaviti mo}ima. Nenaru{en tapas nije ni{ta do prirodan boravak u Sopstvu. Boravak u Sopstvu je celokupni zbir svih mo}i. iskrivljeno od onih koji se zadovoljavaju samo teorijskim prou~avanjem spisa. 21. ne znaju ni{ta. Bhagavane. Sada si se opet vratio na zemlju. 23. i ako je prarabdha takva. Gospode. 16. otklonio si mnoge sumnje koje su se pojavile kod u~enika. on vi{e ne traga ni za ~im. 20. Ako prarabdha ne ide u tom smeru. Budi milostiv da razjasni{ i ovu moju sumnju. Mudrac je. Takvim neprekinutim tapasom. 17. 26. da li su jnana i siddhi uzajamno neusagla{ene. mada pun mo}i. Kao {to Mudracu svet izgleda kao Sopstvo. mada okru`en mnogima. Sa takvom zrelo{}u. O. ili me|u njima postoji neka veza. Ka`e se da u tom stanju mo}i izviru iz mudrosti. Oni koji misle da je jnana li{ena mo}i. Gospode Munia. uvek miran. Ne postoji inercija u sahaja sthiti. O. On vi{e nema potrebu za samo}om. Jnani boravi u svom istinskom stanju (Bi}u) koje je skup svih mo}i i sveobuhvatno savr{enstvo. Slavni. on me pa`ljivo pogleda i re~e: 18. 25. 24 . kada je Jains uzrokovao pometnju u dharmi. ti si se spustio dole kao Jnanasambandha u Dravidadesa. tako se i igranje siddhijima ne smatra ni~im drugim. 24. i utemeljio put predanosti. svojim tapasom inspiri{e i uliva po{tovanje. Borave}i u svom prirodnom stanju. 14. 22. 19. Tapas bez napora se naziva sahaja stanje. zrelost se produbljuje. do Sopstvo. da o~uva{ pravo Znanje o Brahmanu.13. kao okean bez talasa. ispoljava po samoj svojoj prirodi nenaru{iv tapas svakog trenutka. o.

sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati.Ovo je jedanaesto poglavlje nazvano „O podudarnosti Jnane i Siddhija” u Sri Ramana Giti. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Dvanaesto poglavlje 25 .

^ak i u ovoj prividnoj razli~itosti. 6. pokretna ili nepokretna? Bhagavan: 26 . budi milostiv i razre{i ovu moju sumnju. Gospode. Kapali: 9. kao i neznalice. Da li je bo`anska Sakti. Bhagavane. O. plemeniti Bharadwaja Kapali. svojstveno Sakti? Bhagavan: 8. to Bi}e. kome je usled prianjanja subjekat razli~it od Sopstva. u kojem se pojavljuju ove razlike trojstva. prime}uje se trojstvo subjekta. veliki me|u u~enima. smatra sebe izdvojenim. 5. objekat i saznanje tako|e izgledaju razli~iti od Sopstva. Za onog kojem subjekat nije razli~it od Sopstva. Dete. Neznalica izgubljen u prividnim razlikama. Za onog. Koje su to osobine koje jnanija ~ine nadmo}nijim od neznalice? O. da li je to Bi}e. oni koji poznaju Vedantu. Kapali: 7. u kojem se pojavljuju ove razlike trojstva. pitao je Guru Ramanu. objekat i saznanje se tako|e ne pojavljuju kao razli~iti od Sopstva. O. o kojoj Vedantisti govore.O SAKTI 1. u svakodnevnom `ivotu jnanija. Gospode. 3. jnani opa`a jedinstvo. objekta i saznanja. nazivaju svemo}nim. Kapali: 2. Bhagavan: 4. Devetnaestog dana.

odr`avanja i uni{tenja univerzuma vyapara (aktivnost). Bhagavane. 16. 20. i koji je uzrok sveta. Dete. Bhagavan: 15. U~eni ka`u da je delo stvaranja. Kapali: 14. Izraz „Atman po sebi” podrazumeva da se svakojake razli~ite stvari koje su nastale iz Njega. ali. Prividna razlika izme|u Isware i Sakti nastaje iz (dualisti~ke) vizije. Stvarnost na kojoj po~iva kretanje. a ona se naziva Sakti. koja je uzrok ovom beskrajnom univerzumu. Vrhovna Li~nost je kroz svoju Sakti oblikovao sve {to vidimo. 19. on je u stvarnosti nepokretan. O. 21. Vedski tekst: „Gde je sve ovo postalo Atman”. moraju na kraju i vratiti u Njega. 17. Taj pokret Sakti. Ako je vizija okrenuta unutra (ka izvoru). dvoje postaju Jedno. najbolji od ljudi. Sakti ima dva naziva. koji po~iva na nepokretnom (Stvarnosti). U su{tini. o najbolji me|u ljudima. da li je ova aktivnost Isware. vyapara (aktivnost) i asraya (Osnova). O. ne postoji kretanje u Bi}u. u~eni nazivaju nestvarnom mayom. Ipak. bez Sakti Bi}e nije ostvareno. Pokret je sam po sebi aktivnost. 12. neprekidna? Molim te. svet je o`iveo samo usled pokretanja Sakti. za vreme dualisti~ke vizije. uvek je mirna. Postoje dve vrste aktivnosti: pravritti (manifestacija) i nivritti (povla~enje). 13. Samo Mudrac mo`e razumeti ovu veliku misteriju. odnosi se na nivritti. Ovo kretanje se subjektu javlja kao stvarno. najbolji me|u ljudima. re~ „sarvam” („sve ovo”) odnosi se na svet (vi|en). Mada se Vrhovni kre}e zbog svoje sopstvene vrhovne Sakti. Re~ „abhoot” („je postalo”) podrazumeva neku vrstu aktivnosti.10. prosvetli me. 11. asraya (Osnova) nije ni{ta drugo do Bi}e. 27 . 18.

Osobine idu uz Bi}e. u vremenskom toku. 26. ono ne zavisi ni od ~ega. znanje o Bi}u mo`e biti spoznato na dva na~ina: kroz njegovu aktivnost. a neki pak Li~nost. Ako bi. u svakom slu~aju. onima koji smatraju da je aktivnost oznaka za Sakti. ona se samo neposredno do`ivljava kao stvarnost. Ipak. Bez Sakti ne bi bilo ni{ta od ovih aktivnosti. a aktivnost njegova osobina. Po{to je Bi}e samo po sebi sve. aktivno{}u. Ako je Satta1 druga~ija od Sakti. moje dete. vrhovnu Stvarnost. U stanju mirovanja ne mo`e postojati razlika za Sat (Bitak). Time {to se Bi}e poima samo po svojim osobenostima. ono je uvek aktivno. neki Bi}e. kao {to je i bila. zbog procesa stvaranja. Sve ovo znanje o razlikama je imaginarno. Razumevaju}i kroz aktivnost su{tinu aktivnosti. ili do`ivljavaju}i ga kao takvog. Ozna~ena nazivima svojih osobina. ni razumevanja sa~injenog iz trojstva (subjekta. pojedinac postaje nepokolebljivo utvr|en u Osnovi. odnos identiteta. ova bi se aktivnost stopila. 34. neki nazivaju Sakti. u Bi}e. Tu osnovu. Za Bi}e se ka`e da je Osnova. Odnos izme|u njih je. ka`u. kojima se Istina poima. trebalo da se dogodi veliko uni{tenje univerzuma. to jest (indirektno) kroz njegove osobine ili (direktno) u bivanju jedinstva sa njim. on jedini Zna. Postoje dva puta. Transcedentalna Sakti je poznata po dva imena. 28. objekta i saznanja). 27. ni stvaranja. 29. neki Brahman. 32. dete. 24. 23. Aktivnost nije drugo do Bi}e. neko mora da uka`e da postoji odre|ena Vrhovna Stvarnost kao Osnova. Najbolji od ljudi. Bi}e ide sa osobinama. 25. 31. Onaj koji razume Sakti i kao aktivnost i kao Osnovu. 30. onda ne mo`e biti aktivnosti. Bi}e kao Osnova i Bi}e kao aktivnost. 33. 28 . ako zaista vidite.22.

nazvana igrom Sakti. Ovo je dvanaesto poglavlje nazvano „O Sakti” u Sri Ramana Giti. Trinaesto poglavlje @ENA DOSTOJNA SANNYASE 29 .35. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Ova kreacija. samo Bi}e ostaje. samo je ideja Isware. Ako se ideja transcendira.

Ono {to zlonamerni tvrde da prati kremiranje tela mu{karca oslobo|enog za `ivota. dvadeset prvog avgusta. savr{ena `ena. prvi Guru ju`no od Vindhyas od Tara Vidya. 10. prati}e i kremiranje tela `ene oslobo|ene za `ivota.” 11. i ne treba ga kremirati. ^etrnaesto poglavlje JIVAN-MUKTI 30 . saslu{ao je ova dva pitanja i izneo svoj zaklju~ak: 8. „Po{to u sastri ne postoji takva zabrana. postane asketa. odana slu`enju svetu i praktikovanju velike Sri Vidye. Mudri Ramana Maharshi rasvetlio je pitanja koja se odnose na `enu jnanija. Telo `ene oslobo|ene za `ivota je hram. Kad `ena oslobo|ena za `ivota napusti telo. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. 2. Mukti i jnani su isto i za mu{karce i za `ene. & 3. 9. 4. moj prijatelj u tapasu Visalakshi od velike slave. nema ni~eg pogre{nog ako `ena koja boravi u Sopstvu i potpunoj mudrosti. ako okru`enje remeti njen mir? 6. uzdizana od mudraca. majka istrajnog poznavaoca Brahmana Mahadeve. prijatelju celog univerzuma: 5. „Da li sastra zabranjuje `eni koja boravi u Sopstvu da napusti ku}u i postane asketa. Svetlost meseca Atreye. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Bhagavan.1. Ona je preko mene uputila dva pitanja mudracu Ramani. Ovo je trinaesto poglavlje nazvano „@ene dostojne Sannyase” u Sri Ramana Giti. poznavalac zna~enja svih spisa. da li je ispravno kremirati ga ili sahraniti?” 7. ven~ane u Vasishta lozi. 1917. veliki Mudrac. godine.

Sa daljim sazrevanjem mogu}e je ~ak i nestajanje fizi~kog obli~ja. 11. apsorbuje se u Sopstvo dok je jo{ ovde. Onaj koji dospeva do vi{ih svetova kroz (sushumna) nadi. i du` staze Archis. Maharshi je odgovorio: 3. najbolji me|u ljudima. postoji samo jedna vrsta mukti. Razlike u siddhima ne ukazuju na razli~itost u kona~nom oslobo|enju. Ne postoje razlike u prajnani (transcedentalnoj svesnosti).&2. zahvaljuju}i zrelosti tapasa. Istovetno sa gore pomenuta dva iskustva. 31 . pitao je Maharshija o Jivanmukti. 5. 6. Jivanmukta mo`e vremenom dosti}i telesnu neosetljivost. Jivanmukti je postojano boravljenje u Bi}u. je iskustvo Mahatme ~ija se prana utapa (unutar ~istog Bi}a) dok je jo{ u telu. godine. Boravljenje u Sopstvu je isto za sve. 12. ideja. u telu. Onaj koji boravi u Sopstvu je mukta. U nekim slu~ajevima. Razlike izme|u mukti se pojavljuju samo u umovima drugih. 1917. veliki me|u u~enima. bio u telu ili ne. Onaj koji je oslobo|en dok je jo{ u telu. mudri Bharadwaja Vaidarbha. ro|en od Sivakula porodice. U no}i dvadeset prvog dana avgusta. 13. 10. naziva se Jivanmukta. 8. uz pomo} bo`anske milosti. 7. O. re~i. 4. dosti`e oslobo|enje odmah pomo}u snage prosvetljenja koja se u tim svetovima ra|a. najbolji me|u ljudima. prestanak ropstva je isto za sve. O. Slu{aju}i ovo. veoma ve{t u govoru.1. netaknutom od spisa. ove dve mo}i tela se mogu ste}i za kratko vreme. Mukti je samo jedna. Ne postoji razlika izme|u iskustva Jivanmukte i onog koji po uputstvima spisa sti`e do Brahmaloke i tako biva oslobo|en. `ivotna energija Mahatme koji boravi u Sopstvu i koji je oslobo|en za `ivota. Prebivaju}i kao ~ista Svesnost. na sli~an na~in kao i za vreme umiranja. 9. takva mo} ga mo`e preneti gde god za`eli. iako ostaje u telu.

17.14. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Ovo je ~etrnaesto poglavlje nazvano „Jivan-mukti” u Sri Ramana Giti. MANANI. u~eni. ili pak neki predeo Sunca. dostizanje najvi{eg cilja (kroz nadi) ostvaruje se uz pomo} bo`anske milosti. 15. O. preuzimati razli~ita obli~ja. i ~ak darivati milost drugima. sazrelog uma. 16. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. kao sve planete. On mo`e po volji lutati svim svetovima. Petnaesto poglavlje O SRAVANI. drugi ka`u da je to Vaikunta. Neki mudraci ka`u da je Kailasa zemlja oslobo|enih. kroz ~udesnu mo} Sakti. i ovi svetovi oslobo|enih se tako|e projektuju na Bi}e. S predanom Ljubavlju. NIDIDHYASANI 32 .

moje dete. u~iteljevih re~i. ~isto teorijsko poznavanje ovakvog identiteta. Otud se postojano boravljenje u Bi}u naziva nididhyasana. bez sumnji i nerazumevanja. trenuta~nim bljeskom spoznaje. 3. Sri Bhagavan. U stvari. 9. {ta se podrazumeva pod sravanom. ona podrazumeva ispitivanje Bi}a (Sopstva). slobodnog od sumnji i nerazumevanja. 1917.1. Kada ne~iji um luta. 12. Gospode. Drugi ka`u da je sravana tako|e slu{anje U~itelja koji poznaje Atmana. 11. Po{to sam ga to upitao. 13. kada se Srce oglasi kao koren „ja” misli. sumnja i nerazumevanje se mogu odstraniti samo iskustvom. jutra. 7. ~ak se i prou~avanje stotina spisa ne mo`e porediti sa direktnim. svojim re~ima obja{njava prirodu Bi}a. Slu{anje Veda. O. a ne prou~avanjem spisa. obe se iskorenjuju samo iskustvom Bi}a (jednom za svagda). Neki ka`u da je sravana slu{anje U~itelja koji tuma~i i komentari{e zna~enje vedskih tekstova. u odvojeno-sti od tela i uma. Vasishta. 8. ili bez toga. nididhyasanom? 2. O. bez postojanog boravljenja u Bi}u. najve}i me|u mudracima. i na sopstveni na~in. O. Me|utim. obe. po nekima. one }e se opet pojaviti. 5&6. 4. nididhyasana. Neki ka`u da je intelektualno ube|enje o identitetu Brahmana i Atmana. Manana je. Spisi raspr{uju sumnju i nerazumevanje onog koji ima veru. Kada vera samo malo oslabi. mananom. samo po sebi ne podrazumeva iskustvo. Vasishta. dvadeset drugog dana avgusta. najbolji od poznavaoca Brahmana. godine. 33 . tada je to istinska sravana. istra`ivanje zna~enja sastri. govorio je pred okupljenim u~enicima. ali zahvaljuju}i zaslugama ste~enim u pro{lim `ivotima. 10.

veliki Kaundinya.14. koje se naziva direktna realizacija. O. Ovo je petnaesto poglavlje nazvano „O Sravani. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. ovo je zaista kona~na sloboda i vrhovno stanje. kada postojano boravljenje u Bi}u postane prirodno i nenaporno. Nididhyasani” u Sri Ramana Giti. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Manani. [esnaesto poglavlje O BHAKTI 34 .

ali kroz ta imena i oblike on ih transcendira.1. O. 11. Mudrac zna da Bog nije ni{ta drugo do njegovo Sopstvo. utapa i boravi u Sopstvu. ^ak i obo`avalac koji smatra sebe odvojenim. postati savr{ena. s druge strane vidi Njega kao razli~itog od sebe. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. Vera u Vrhovnu Li~nost buja i uve}ava se i dalje. 12. Ostvarenjem Vrhunskog cilja. tokom vremena. On }e istrajati u ljubavi prema Bogu zarad ve~nog bla`enstva. bhakti tokom vremena postaje savr{ena. pojedinac se utapa u okean (~istog) svesnog Postojanja. bhakti se ne}e zaustaviti.na kraju }e posti}i To. ~ak i kada je pra}ena `eljom. Ni{ta nije toliko drago. ali ipak imaju}i `elju za oslobo|enjem od patnji. Bhagavan Ramana Maharshi. 3. Pomo}u savr{ene bhakti. Ljubav. Jednom upitan o bhakti. Mada obo`avalac. Ljubav. ~ak i ako takva `elja ne postoji. Kada bhakti postane savr{ena. 7. kao i jnane. veliki za{titnik. ~ovek daje imena i oblike Bogu. ograni~enim. nesalomiva i ve~na poput toka reke. prihvati Sveprisutnu Stvarnost kao datu od Boga i obo`ava je . ^ak }e i ona. samo jednom ~uti o Stvarnosti je dovoljno da se dobije savr{eno Znanje. naziva se bhakti. skromnog znanja. re~e ovako: 2. Ovo je {esnaesto poglavlje nazvano „O Bhakti” u Sri Ramana Giti.&6. naziva se nepostojanom. tako|e. Sopstvo je drago svima. 9. Tako rastu}i. Bhakti koja ne te~e poput reke. nepogre{ivo vodi um u ~isto Bi}e. 4. koja te~e kao potok ka Vrhovnom Gospodu. 8. 35 . Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. najbolji me|u ljudima. Bhakti. ne prestaje pri ostvarenju te `elje. Kroz Ljubav. ipak se i on. 5. 10. najbolji od ljudi.

Sedamnaesto poglavlje O POSTIZANJU JNANE 36 .

Da li se jnana ostvaruje postepeno. dan za danom? Ili. O. Vaidarbha: 9. ako zbog vezanosti do|e do ponovnog klijanja neznanja? 37 . dan za danom. za vreme prakse um neprestano luta. U stvarnosti oni u jnani ne postoje. Vaidarbha: 2. a onda opet odluta. nestati. uni{titelj sveg neznanja. ako se um jednom okrene unutra. godine. u~eni. O. najbolji od Mudraca. ponizno se poklonio pred Mudracem i ponovo ga upitao. kada duhovna ve`ba postane savr{ena. Vaidarbha najbolji me|u u~enima. svi stupnjevi jnane. Prate}i pokrete jnanijevog tela. malo po malo. malo po malo.1. jnana je iskustvo koje se nikada ne gubi. Bhagavane. 8. kao i razlike u mukti su samo u umovima drugih. Me|utim. jnana je samo jedna. u~enjaci su ti koji izmi{ljaju stepene. Vaidarbha: 4. 1917. opa`anjem (i umom) koje je odre|eno prarabdhom. Da li se unutra{nje povla~enje uma naziva jnana? Bhagavan: 5. Dana dvadeset petog avgusta. to je samo ve`ba. Za one koji znaju. Da li }e jednom postignuta Samospoznaja. Jnana se ne ostvaruje postepeno. mudri. Vairabdha: 6. kao sunce obasjava sve istovremeno. O. Ona }e zablistati u svojoj veli~ini onda. u svojoj punini? Bhagavan: 3. Kako ih uskladiti? Bhagavan: 7. veliki u~enjaci su u spisima pomenuli nekoliko stupnjeva jnane.

Ovo je sedamnaesto poglavlje nazvano „O postizanju Jnane” u Sri Ramana Giti. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Svetlosti Bharadwaja loze. jednom dostignuta samospoznaja. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. nikada ne mo`e biti izgubljena. O. suprotna neznanju.Bhagavan: 10. Osamnaesto poglavlje O SJAJU UZVI[ENIH 38 .

5. On otklanja neznanje svojih obo`avalaca. daleko ~ak i od najmanje senke uznemirenosti. pogleda mirnog i saose}ajnog. ne o~ekuju}i za to zahvalnost. On uvek dela za dobrobit drugih i sasvim je ravnodu{an prema potrebama svoga tela. On uvek poma`e drugima da pre|u more Postojanja. njegovo lice je kao lotos u punom cvatu. on je ve~no blistav. darovan Njegovim poljupcem u ~elo. U govoru je izuzetno ne`an. On je neiscrpan rudnik bo`anskih osobina. on je Mudrac bez ljutnje ili `elja. Njegove re~i raspr{uju svu sumnju. Kada je Ganapati govorio: „Majka je moja”. Asketa bez danda1. Njegovo telo blista kao zreli mango. Bhagavan Ramana. 6. On svetli u Srcu kao Sunce na nebu. 9. uzor samokontrole. donosi slavu zemaljskim Bogovima. ipak je on Danda-pani2. 2. Ramana je veli~anstvena manifestacija ovog Kumare. sin besprekornog Sundara Pandita. postojan i besprekoran Paramahamsa. pohlepe. ro|en u velikoj lozi Parasara. iz milosr|a. ne`nim kao lotosov cvet. Neumoljiv prema svom telu.1. koji je kopljem probio Krauncha Breg. Apsolutni gospodar treperavih ~ula. potpuno ravnodu{an prema u`ivanju ~ula. obasipaju}i oko sebe radost ~istog bla`enstva. pa ipak je neprijatelj Tarake4. Oslobo|en zabluda. um mu je poput prozra~ne mese~ine po danu. Otac je moj”. U malo re~i. strpljiviji od Zemlje. Kumara mu je o{tro odgovorio: „Nije va`no. isklju~iv u nadgledanju discipline. 10. dovodi pod kontrolu pobesnelog slona. preuzima na sebe zadatak. Mirniji od Zlatnog Brega (Meru). nedoku~iviji od okeana. 7. Njegov hitar pogled kao Ankusa. 8. uznemiruju}ih misli i zavisti. pa ipak bez prianjanja za manas8. On je hamsa7. 4. i oti{ao je pod Sivino okrilje. prekrasnih o~iju. 3. kao blistavi zraci Sunca tamu no}i. Stanovnik Asrama na Arunachali. On je Taraka3 za prelazak preko mora patnje. a ipak je neprestani obo`avalac Bhave6. i stupio pod okrilje Parvati. koji je ~ista svesnost. pomahnitali um. on prenosi su{tinu svih spisa. 39 . 12. On se odrekao Bhave5. On je ovaplo}enje misti~nog zna~enja mantre „Om vachadbhuve namah”1 11. ali uvek utemeljen u ve~nom (neuni{tivom) Atmanu. Majke svega. on je ven~an sa besmrtnim Vallijem1.

u formi sutre1. pa ipak skromnog opho|enja. u hiljadulati~nom lotosu njegove glave. On je re-inkarnacija (Kumarila) Bhatta. majmunu ili psu. Ostavljaju}i poruku: „Ovo ide svom Ocu. nitkovu. On je U~itelj koji je komponovao „Arunachala Pancha Ratna” (Pet himni o Arunachali). u svemu. autor „Tantra Vartika”. Sada je do{ao da svojim `ivim primerom boravka u Brahmanu nadja~a tamu uma. Pun mo}i. 23. 16. 15. hvaljenog od grupe u~enih. on ubla`ava patnju onih koji tra`e senku njegovih stopala. i ne poznaje poeziju. od ro|enja obdaren blistavim idejama. Postojan kao stena je ovaj moj mla|i brat10. 19. Davalac milosti (blagoslova) obo`avateljima. 24. rasvetljava u~enje same Vedante. 21. 17. ^ak i sada. tuma~e}i u njima sveobuhvatna skrivena zna~enja. drugi put iznedrenog tamilskog deteta. a opet slobodan od najsuptilnijih primamljivosti `elja. Neka se za mnom ne preduzima nikakva potraga”. U de~aku. ipak je on Kralj asketa. koje.13. li{en naklonosti. eliksira Veda. Ve~no Svetlo Vrhovnog. prisustvom u Bra-hmanu (stanju ~istog Bi}a). briljantan. 14. Gospodaru mantri. pa ipak bez vezanosti. 20. manifestovan Bog. 40 . napustio je dom i stigao pred stopalo Arunachale. same su{tine vedskog u~enja. napajaju}i se mlekom Majke univerzuma. koji je od davnina probio Krauncha Breg. prostom ~uvaru krava. 22. 18. njegova bezgrani~na uzvi{enost predstavlja ponovni dolazak2 U~iteljapesnika. obo`avanom od Agastye i drugih mudraca. bez najmanje razlike. svetao kao gospodar lotosa (sunce). on podse}a ~oveka na njegovog Tvorca (Oca)9 pod banyan drvetom. On je slavni pesnik tamilskog jezika. Takav. pun predanosti. a opet vole}i ceo svet. on vidi isto Bi}e. Mada nije obu~avan u jeziku bogova (Sanskrit). sija Devasena11. umilnog pogleda i bistrih misli. on je ipak autor dela u kojima niz sjajnih ideja prate nadahnutu formu (izraz). pa ipak pun ti{ine. kao nebesko drvo. nevo|en od Gurua. doma}in ku}e. Obasipaju}i milost kao prijatelj plave lili (mesec). on posmatra sopstvenim unutarnjim svetlom. Ovo je tre}e pojavljivanje Boga3 ovde na zemlji. u~itelj ~ak i velikom Ganapatiju. Pa opet. peva i ple{e u slavu Sive. u~enjaku ili obo`avaocu.

Amritanatha Yatindra skromno je pitao o neograni~enoj slavi siddhasa.25. stanovnik Svetog Brega odgovorio: „Slava siddhase prevazilazi svako zami{ljanje. Zaista. tako sre}no darivanog obiljem najdivnijih osobina.” Ovo je osamnaesto poglavlje nazvano „O sjaju uzvi{enih” u Sri Ramana Giti. 26. Bhagavana Ramanu. sastavljeno od Ramaninog u~enika Vasishta Ganapati. 41 . On je jednak samom Sivi. Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi. Njemu je Sri Bhagavan. oni su obli~ja samog Sive koji imaju mo} da usli{e svaku molitvu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful