Toni Buzan Bari Buzan

1Jj1j!.JJ1j!Jj
Biblioteka " UM"
2
Mapu lima na koricama uradila j e sedamnaestogodišnja Jelena M a r i č i ć
TONJBUZAN
BARJBUZAN
MAPE UMA
Briljantno razmišljanje
Beograd, 1999.
Naslov originala
Tony Buzan, Barry Buzan
THE MIND MAP BOOK
Copyright (\) Tony Buzan & Barry BlIZOIl / 993
Published by BBC Books
All/orska prava za Jugoslaviju
Branislav č ć
č
FINESA, Rada č Ia, Beograd
teUfax 0111437- 127; 0 11/428-536
za č
Branislav č ć
Urednik
Č č ć
Prevodilac
Mr Jasmina Ć ć
Recenzija
Prof. dr Miodrag ć
Lektura
Nevena č ć
Korektura
Zorica č ć
Priprema za štampu
Studio SKRIPTA
Štampa
ć Štampe
tiraž: 500 primeraka
ISBN 86-82683-03-2
..
Sadržaj
č unapred. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VJl
Predgovor xl
Uvod, Ova knj iga i kako j e upotrebiti .
Prvi segment: Prirodna arhitektonika . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9
l ć mozak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II
II Veliki umovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 24
III Mozgovi u dilemi 28
IV Bri ljantno razmišljanj e 45
V Put koji predstoj i 48
Drugi segment: Temelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
VI Brejnstorming č 52
VII Brejnstorming slika 58
VlII Od brejnstormi nga do mapiranj a uma 64
IX Mapiranje uma 67
ć segment: Struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
X ć č . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Xl Razvijanje č sti la. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Č segment : Sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 121
XII Donošenje odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 122
Xlll Organizovanje sopstvenih ideja 129
XIV Organi zovanje đ ideja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 134
XV ć 140
XVI Kreat ivno razmišljanje 145
XVII Grupna mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Peti segment: Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Odeljak A - č upotreba
xvm Samoanaliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 170
XIX Rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
XX Rokovnik mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Odeljak B - č upotreba
XXI č i č č u krugu porodice . . . . . . . . . . 188
Odeljak e- Obrazovna upotreba
XXll Razmišljanje 206
XXlll č 213
XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma . . . . . . . . . . . .. 222
Odeljak D - Poslovna j profesionalna upotreba
XXV Sastanci 230
XXVI Prezentacije . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
XXVII Menadžment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 250
xxvm Kompj utersko mapiranje uma 268
Odeljak E - ć
XXIX U susret briljantnom razmišljanj u i mentalno
opismenjenom svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Beleške velikih umova - test 293
Odgovori na test "Slike prirodne arhitektonike" . . . . . . . . . . . 303
Odgovori na test "Beleške velikih umova" 305
Bibliografij a 307
O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
v
RECUNAPRED
Svet se, hteli mi to ili ne, ć od
linearnosti ka č ć
nost j e u nelinearnoj komunikaciji.
U komunikaciji koja se grana kao
što to č noše misli pre no što ih
zarobimo č ilifiksacijom na har-
tiju, gde moraju suzbiti svoju pri-
rodu i sabiti se u redj ednog linear-
nog sistema.
Milorad ć
ć po ovim č Milorada ć ć j e č Pred
č j e knji ga koja na upravo na ovaj č otvara vrata novog
veka, ć na ć razvijanjaj edne č veštine, uz
ć koj e se j ednostavno i sa uživanj em može ostvari ti efikasna i
razgranata komunikacija sa okolinom, j ednako kao i sa nepreglednim
. svetom sopstvenih misli i ć
Iako glavni koncept u ovom č u ć - briljantno
razmi šljanje, i njegovo ostvarenj e kroz asocijativne dijagrame, koje
aut ori ove knji ge nazivaju mapama uma, na prvi pogled izgleda kao
sasvim novi sistem, č je zapravo o jednoj nama sasvim bliskoj , ali
sistematski zaboravljanoj veštini koja kroz mehani zam spontanog aso-
ciranja funkcioniše u č glavama širom planete. Ono što je zaista
novo u mapiranjuull1a,je jasan metod kojim se ovaj mehanizam č
sanj arenja, brižlji vo skrivan u mentalnom životu odraslih, đ i
usmerava ka č potrebama.
Č ima priliku da primenom metoda i tehnika opisanih u ovoj
knjizi postigne zavidne rezultate u poslu, kreativnom razmišlj anju,
pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beležaka,
planiranju, donošenju odluka, rešavanju problema, i č - u pam-
ć i č na svim nivoima.
Urednik
VIJ
P o s v e ć u j e m o ovu knjigu širenj u
slobode ljudske inteligencije
Zahvalnica
Želeli bismo da izrazimo svoj e veliko poštovanje i ogromnu zahva l-
nost ć osobama: našim roditelji ma, Gordonu i Džin Buzan
(Gordon, Jean Buzan), koji su nas ot isnul i na ovo neverovatno pu-
tovanje, a č mami za dubinu brige i za dane rada koji ma j e
doprinela pripremi ovog rukopisa; Vandi Nor t (Vanda orth), našem
spolj ne m uredniku, koja j e uložila toliko truda ž ć nam u sas-
tavlj anju ove knjige kao što bi neki pisac uložio u pisanje sopstvenog
dela; Loreni Gil (Lorraine Gill), umetnici, za nj eno duboko pronicanje
u č pri rode posmat ranj a, slika i odnosa umet nosti i mozga, pam-
ć i kreativnos ti; Debori Buzan (Deborah Buzan) za neprekidno
ohrabrivanje i podršku tokom mnogih godina trajanj a ovog projekta;
Majk lu Dž. Gel bu (Michael J. Gelb) za nj egovu upornu i pasioniranu
podršku nama, ovoj knj izi i svetu mapiranja lima; našim prij ateljima
koj i su provel i toliko vremena č ć č verzij e i ž ć nam
- Polu i Lin Kolins (Paul, Lynn Coll ins), koji su nam pored mnogi h
drugih stvari pomo gli da uvidimo i to da je kvantni skok zaista j edan
mali skok!; Džudi Koldvel (Judy Ca ldwell), koja je davala kritik e u
pra vom smislu te č ć u nama entuzij azam; Džonu Hamblu
(Jo hn Humbl e), č j e podrška konceptu mapiranj a uma tokom niza
godi na davala traj nu emocionalnu snagu ; Šonu Adamu (Sean Adam),
za njegovu ogromnu č podršku, njegovo ID-godišnj e anaga žovanj e
na projektu i njegov dosledan prijatelj ski pritisak na Tonij a da "izda ć
j ednom tu knj igu"; Džordžu Hjuzu (George Hughes), koji j e prvi
uspešno prirnenio le/miku mapa lima č 11 krugu porodice; Edvardu
Hjuzu (Edwa rd Hughes), koji j e primenio brilja ntno razmišlj anj e i
mapiranj e uma da bi " brilji rao" na Univerzitetu Kembridž; dr Endrj uu
Straj neru (Andrew St rigner) , koj i je pomogao da bri ljant ni um nastavi
da brilj ira; Piteru Rasclu (Peter Russell ), č " knj ige mozga", za
nj egovu neprekidnu podr šku; Džeraldini Švorc (Geraldine Schwartz),
koj a j e pružila toliko ć u gajenj u ovog koncepta; Filidi Vilson
(Phyllida Wilson) koj a j e uvek pronalazila put kroz najsloženij e lavirinte
ć se sa prekueavanjem ove knji ge; Tonij evom kaneelarijskom osoblju
- Keroli Kouker (Carol Coaker), Kejti Morel (Kate Morrell) i Lesliju
Zahvalnica
Bajesu (Les ley Bias) - koj i su ć funkcioni sanj e svih sistema
za sve vreme stvaranja ove knjige, kao i za njihove pril oge u vidu mapa
uma; č svojoj BBC ekipi: Ni ku Č (Nick Chapman), direk-
toru proizvodnj e, Krisu Veleru (Chris Weller), šefu sektora za izdavanje
knjiga, Ši li Ejblman (Sheila Ableman), šefu redakcij e, Debori Tej lor
(Deborah Taylor), proj ektnom uredniku, Keli Dejvis (Ke lly Davis),
uredniku sektora rukopisa, Kej ti Dži (Kate Gee) , kontroloru proizvod-
nj e, Sari Ki d (Sara Kidd), dizajneru, i Dženifer Fraj (Jennifer Fry),
ž č slika; Marti nu i Alison Kuršam (Martin, Alison Cursham),
koj i su obezbedili letnji predah koj i j e pomogao da se č posao;
Kari, Pi teru, Doris, Tanji i Džulij anu Ejr (Caro, Peter, Doris, Tanya,
Julian Ayre) koji su nam pružili podršku, izdržavanje i prelepu ć
Grinem Hol sa okolinom, gde je i napi san ć deo ove knji ge; porodi ci
Foli (Folley), za pružanj e srneštaj a i radnog prostora izvanrednog
kvaliteta; Piteru Baretu (peter Barrett), koji je prvi razradio validan
kompjuterski softver za mape uma; i svim maperima uma, brilj antnim
mislioci ma i č kluba Brain Club.
Predgovor
Toni: Na svojoj drugoj godini faku lteta, č š krupnim koracima
č u bibl ioteku, upitao sam bibliot ckarku gdc mogu ć
knji gu o svom mozgu i nj egovoj upotrebi. Ona me j e smesta uputila u
deo bibli oteke ć med icini!
Kad samjoj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem
operacij i ć da ga upotrebim, č sam obavešten da nema takvih
knji ga.
Napustio sam biblioteku š ć
Kao i drugi oko mene, prolazio sam tada kroz č studentsko
č č napredovanje" - sporo saznavanje da č akadem-
skog rada sve više raste i da mozak č da se ugiba pod teretom sveg
tog neophodnog razmišljanj a, kreati vnosti, ć rešavanja pro-
blema, analize i pisanj a. đ kao i ostali, iskus io sam ne samo
umanj enj e rezult ata ć i ubr zano gomilanje negativnih rezu/lala. Što
sam više hvatao beleške i č imao sam, paradoksalno, manje uspeha!
č progresija ovih okolnosti mc j e dovela do katastrofe. Ukoliko
bih smanj io č ne bih mogao da upij em neohodne informacije, što bi
progresivno ć loše posledice; ukoliko bih ć č ć
više beležaka, ž ć više vremena, opet bih srljao u propast.
Odgovor j e, kako sam pretpostavljao, morao biti negde u č
š ć sopstvene inteligencij e i veštine razmi šljanja - zbog togaje
došlo do moje napred pomenute posete bibl ioteci .
ć se od biblioteke toga dana, shvatio sam da je moj
neuspeh u pronalaženj u potrebne knji ge za mene u stvari bio prerušeni
blagoslov. Jerako takvih knjiga nij e bilo, onda mora biti da sam dospeo
na sasvim netaknutu teritoriju od ć č
č sam da č sve oblasti znanj a za koje sam mislio da
ć biti od ć u rasvetlj avanju osnovnih pitanj a:
• Kako da č kako da č
• Kakva j e priroda mog razmi šljanj a?
Xl
• Koje su najbolje tehnike ć
• Koje su najbolje tehnike kreativnog razmišljanja?
• Koje su najbolje aktuelne tehnike bržeg i efikasnijeg č
• Koje su najbo lje aktue lne tehnike razmišljanja uopšte?
• Da li postoji ć razvijanja novih tehnika razmišljanja ili
pak jedne sveobuhvatne tehnike?
Posledica ovih pitanja je bilo to što sam č da č
psihologiju, neuro-psihologiju mozga, semantiku, neuro-lingvistiku,
teoriju informacija, ć i č tehnike, percepciju, krea-
tivno razmišljanje i opšte nauke. Postepeno sam shvatio da ljudski
mozak funkcioniše efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim č
tim č aspektima i intelektualnim veštinama ć da rade u
harmonij i jedni sa drugima, a ne da budu razdvojeni.
Najmajušnije stvari su davale č i u ć meri zado-
ć rezultate. Na primer, jednostavno ć dve korti-
kalne veštine č i boja, transformisao sam svoje hvatanje beležaka.
Jednostavno dodavanje dveju boja mojim beleškama je popravilo nji-
hovo memorisanje za više od 100 procenata, i što je moždajoš važnije,
ć mi j e da č da uživam u tome što radim.
Malo po malo, sveobuhvatna arhitektura je č da se pomalja, i
dok se to dešavalo, č sam da, iz hobija, pomažem đ koji su
okarakterisani kao "nesposobni za č "beznadežni", "dislek-
č "zaostali" ili "delinkventi". Svi ovi takozvani "propali č
su se ubrzo preobrazili u dobre č a izvestan broj je stigao i do
prvog mesta u svojim razredima.
Jednoj č Barbari, č je da ima najniži IQ koji je ikad
zabeležen u njenoj školi. Tokom jednog meseca, č ć kako da č
ć je svoj IQ na 160, i na kraju je završila školu kao najbolji đ
svog koledža. Pet, mladi Amerikanac izuzetnog talenta, pogrešno
okarakteri san kao nesposoban za č izjavio je (nakon što je
"razbio" ć broj testova kreativnosti i ć nisam bio ne-
spos oban za č ja sam bio lišen č
U ranim 70-tim godinama ovog veka st iglaje š č inteligencij a,
tako da sam mogao da kupim megabajtni kompj uter i da uz njega
dobijem č za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom da
na našem tobože naprednom civi lizacijskom stupnju, svi mi dolazimo
na svet sa č đ ć kompleksnim bio-kompjuterom, kojije kvadrili-
Xli
Predgovor
on puta snažniji od bilo kog poznatog kompj utera - gde su naši pri-
č za upotrebu?
Tada sam č da napišem seriju knji ga zasnovanih na svoj im
istraživanjima: Enciklopedija mozga i nj egove upotrebe. č sam
1971. godine, i dok sam pisao, slika na horizontuje postajala sve j asnija
- razvij ao se koncept briljantnog razmišljanja i mapiranj a uma.
Na ranim stupnjevima razvoj a mapiranja uma, predvideo sam nj e-
govu upotrebu pre svega za potrebe ć đ posle više
meseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmišlj anj e
predstavlj a jednako važnu primenu ove tehnike.
Bari je radio na teoriji mapiranj a uma iz sasvim č perspektive,
i nj egov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja
uma. Njegova č č je vrlo intrigantna, i najbolje je da j e č
on sam.
Bari: Susreo sam se sa Tonij evom idejom mapiranj a uma 1970. godine,
ubrzo pošto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja je bila u
fazi formiranja, i tek je č da dobij a svoj sopstveni identit et,
ć se od pukog hvatanja beležaka ć č č Toj e
. bio samo j edan deo Tonijevog šireg programa rada na metodama č
i na razumevanju ljudskog mozga. Kao povremeni č u Tonijevom
radu, bio samna rubovima ovog razvojnog procesa. Moje č ozbilj no
angažovanje na ovoj tehni ci č onda kada sam č daj e prime-
njuj em u procesu pisanja doktorske teze.
Ono što me j e privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u
hvatanju beležaka kojaj e č Tonij a, ć u stvaranju beležaka. Bilo
mi j e potrebno ne samo da organizujem ć masu ž č
podataka, ć i da razbistrim svoje misli o uvij enom č pitanju
zašto mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadate
ciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape uma bile vrlo ć
sredstvo za razmišlj anje, j er su mi ć da skiciram glavne ideje
i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one đ vezi. Snabdele
su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom đ procesa
razmi šljanja i završne reali zacije teksta.
Uskoro sam shvatio da j e problem š ć jaza đ
razmi šljanj a i pisanja predstavljao glavni č ć faktor uspeha ili
propasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli da
premoste taj jaz. Postaj ali su sve ć poznavaoci svog predmeta
xm
Predgovor
istraživanja, a sve manje i manje sposobni da povežu sve detalj e da bi
mogli pisati o njemu .
Mapiranje uma mi je pružilo izvanrednu č dasku u napre-
dovanju. ć mi j e da povežem i č svoje ideje bez
prolaska kroz proees "skiciranj a" i "re-skiciranj a" koj i oduzimaj u vrc-
me. ć razmišljanje od pisanja, mogao sam da razmišljam
jasnije i sveobuhvatnije. Kada je došlo vreme da č pisanje, ć
sam imao j asnu strukturu i č ć za pravi smer, što je pisanje
č j ednostavnijim , bržim i prij atniji m. Završio sam svoj doktorat
za manje od tri propisane godine, a imao sam vremena i da napišem
poglavlje za j ednu knji gu, pomognem osnivanj e jednog novog trome-
č č za đ odnose, zatim postanem njegov ured-
nik, kao i ć urednika studentskih novina, da č da se
bavim motociklizmom, i da se oženim (sa ć suprugom napravio
sam mapu uma ć spisak naši h č zaveta). Zbog ovih
iskustava, moj entuz ijazam za kreativno razmišlj anje u sklopu tehnike
je rastao.
Mapiranje uma je ostalo centralni element u mom celokupnom
pristupu akademskom radu. ć mi j e da održim č
visoku produkciju knj iga, č i konferencijskih referata. Pomoglo
mi j e da ostanem generalista u oblasti u kojoj j e opseg informaeija
naterao ljude da postanu specijali sti. đ mapama uma pripisujern
i to da su mi ć da pišem jasno o teorijskim probl emima č
kompl eksnost suviše č rezultira nerazumljivom prozom. Nj egov
ut icaj na moju karijeru se možda najbolje ogleda u đ u koje me
č č kada se prvi put susretnem sa nekom osobom: "Mnogo
ste đ nego što sam č Kako j e ć da ste napisali toliko
za tako kratko vreme?"
Pošto sam iskus io ogromni uticaj mapiranja uma na svoj sopstve ni
život i rad, postao sam propagator posebnog č kreativnog raz-
mišljanja u okviru šireg spektra primena koj e je Toni razvijao.
Krajem 70-tih Toni j e č da objavi knjigu o mapiranju uma, i
potom smo razgovarali o č na koji bih ja mogao biti č u
projekat. Tokom prethodnih decenij a nas dvoj ica smo razvili sasvim
č stilove. Iz svog rada na č i pisanju, Tonije razradio
vrlo veliki broj primena, č je da povezuje tehniku sa teorijom o
mozgu, a đ j e razradio i mnoga formalna pravil a. Kao akademski
pisac,ja sam zaorao mnogo užu brazdu. Moje mape uma su č
XI V
Predgovor
samo nekoliko formalnih elemenata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile
su č č č arhitekturu. Upot rebljavao sam ih gotovo
č za pisanj e proj ekata, iako sam se sve više, što mi je veoma
koristilo, služio mapama uma i za držanj e predavanj a i potrebe me-
nadžerskih poslova. č sam kako da duboko razmišlj am tokom
dužih vremenskih perioda, ć mape uma za osmišljavanj e struk-
ture i podržavanje ć ž č projekata.
Postojalo j e više razloga zašto smo želeli da đ na ovoj
knj izi. Jedan razlogj e bila pretpostavka da bismo sintezom dva č
shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. Drugi razlog je bio naše
č oduševljenje mapama uma, i to što smo želel i da one postanu
dostupne svetu. ć razlog j e bila frustrac ij a koju sam doživeo dok
sam pokušavao da č neke svoj e stude nte tehnici mapiranja uma.
Nekoliko neuspelih pokušaj a me je ubedilo da je Toni bio u pravu
rekavši da ljude treba č ne samo tehnici mapiranj a, ć i tome kako
da misle. Želeo sam knj igu koju bih mogao ponuditi svetu i ć " Ovo
ć vas č kako da razmišljate i radit e kaoj a ".
Radni proces koji j e usledi o je bio vrlo dug. Popr imio je formu
prihvatljivog dij aloga u redovnim, al i retkim intervalima tokom koj ih
. j e svaki od nas pokušavao da onog drugog dovede u stanje potpunog
razumevanja svoj ih sopstvenih idej a. Oko 80% knj ige j e Tonij evo:
č teorij a o mozgu, veza kreat ivnost i i ć pravi la, ć broj
tehnika, skoro sve č i sve veze sa ostalim istraživanjima. Njegov je
i sam tekst,j er j e on sastavio skoro celokupan nacrt . Moj glavni doprinos
izražen je u strukturiranju knjige i u đ koncepta da se stvarna
snaga mapa uma reali zuje upot rebom poj mova direktne povezanosti.
Osim toga igrao sam i uloge č suprotstavlj enog, zanovetala,
pristali ce i ko-generatora ideja.
Proteklo j e dosta vremena pre no što je ij edan od nas dvoj ice u
potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog drugog, ali smo
na kraju uspel i da postignemo skoro potpunu saglasnost. Iako sporo,
č pisanje može ponekad stvor iti knj igu koja ima mnogo ć
širinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao š ć sam. Ovo
j e upravo jedno takvo delo.
Toni: Kao štoje Bari rekao, sproveli smou praksi onošto smo propovedali,
a propovedali smo ono što smo kori stili, ć mape lima u
pisanju knj ige Mape lima. Tokom perioda od 10 godina, osmišljavali
xv
Predgovor
smo č brejnstorming" mape uma, a zatim sastavljali i me-
đ povezivali naša dva skupa ideja. Posle duboke diskusije,
inkubir ali bismo, a onda i generisali ć skup idej a, provodili vreme
ć prirodne fenomene, č pravili mape uma svoj ih
koncepcija ć etape i još jedanput ih spajali u svrhu đ i
napredovanja.
Mapa uma kompl etne knji ge je generisala č mape uma
za svako poglavlje, a svaka mapa uma je stvarala osnovu za tekst datog
poglavlj a. Proces je dao novo č č "brat" i, č
"bratstvo". Još dok smo pisali o tome, shvatili smo da smo i mi sami
stvorili grupni um koji je sadržavao sve elemente naših č
umova kao i eksplozivne č rezultate njihovog susreta.
Nadamo se da ć vam ova knjiga dati isto đ otkrivanja,
đ istraživanj a, i č uživanje u kreativnom generisanj u idej a i
komunikaciji sa univerzumom drugog ljudskog ć koje smo i mi iskusili.
Pogovor predgovora - dvadesetprvi đ mapii ulila
Mape uma su po prvi put č uvedene u svet ć 1974.
godine, objavljivanj em č knji ge u oblasti mapiranja uma -
Koristite obe hemisf ere mozga. U okvi ru proslave, ovo specij alno
izdanje predstavlja spomen na đ zabavu veka, proslavljenu
u londonskom Rojal Albert Holu 21. apri la 1995. godine.
Kako su god ine prolazile, broj ljudi koji su č da koriste bri-
ljantno razmi šljanj e i mapiranje uma rastao j e skoro logaritamskorn
progresijom. Procenjuj e se da sada postoji više od 100 mili ona mapera
uma širom sveta koji koriste metod u svim državama sveta.
U cilju uspostavlj anj a podrške i komunikacije đ briljantnih
mislilaca - mapera lima, kao i da bi se dala podrška dobrotvornim
ustanovama koje podržavaju koncept razmi šljanj a kao neizostavni deo
nastavnog plana svake škole, nedavno j e osnovano Društvo mapera uma.
Cilj Društva je da se do 2000. godine najmanj e deset procenata
svetske populacije upozna sa briljantnim razmišljanj em, mapiranjem
uma i mentalnom š ć
Pridr u žite nam se!
• Brejnstorming (engl. brainstorming), grupna tehnika za rešavanje č
problema, prikuplj anj e informacij a. stirnulisanje kreativnog razmišljanj a, razvi-
janje novih ideja itd., koja č prirodno i spontano č š ć II diskusiji svih
č grupe. (prim . prev.}
XVJ
Ova knjiga i kako je upotrebiti
Pregled
• Svrha ove knjige
• Organizacija segmenata
• Organizacija poglavlj a
• Vežbanja
• Nivoi u primeni mapa uma
• Povratne informacije
• Ova knji ga i vi
SVRHA OVE KN.JIGE
Ova knj iga j e osmišlj ena kao avantur a koja vas č odušev-
lj ava, stimuliše i izaziva. ć neke š ć ć č o
svom mozgu i njegovoj funkciji, i č ć svoje prve krupnije korake
na putu slobode uma.
Knj iga Mape uma ima pet glavnih namena:
l Da vas uvede u novi koncept razvoja misli - briljantno razmišljanje.
2 Da vas upozna sa revolucionarno novom alatkom koj a ć vam
ć da koristite briljantno razmišlj anj e na najbolji č u
svim aspektima vašeg života - mapom uma.
3 Da vam da duboku intelektualnu slobodu ć vam da možete
kontroli sati prirodu i razvoj svog procesa razmišljanj a, kao i to da
j e vaša sposobnost kreativnog razmi šlj anj a teorij ski beskrajna.
Ova knjiga i kako je upotr ebil i
Uvod
4 Da vam ć č iskustvo briljantnog razmišljanja, is-
tovremeno č ć ć standard mnogih vaših intel ektu-
alnih sposobnosti i inteligencij e.
5 Da vam priušti ć đ otkrivanja dok budete IS-
traživali ovaj novi univerzum.
ORGANIZACIJA SEGMENATA
Da biste postigli ove ciljeve, knjigu smo podelili u šest glavnih
segmenata:
l Prirodna arhitektoniku
U ovom segmentu vas uvodimo u najsavremenije informacije o
ljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji . ć
vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knji zi č kao
veliki umovi) koristili veštine koje su dostupne svakome. Zatim ć
vam pokazati zašto se, uprkos ovome, više od 95% ljudi ć sa
velikim probl emima u procesima kao što su razmišljanj e, ć
koncentracija, motivacij a, organizacija ideja, č i planiranj e.
Ovaj segment vas đ uvodi u briljantno razmišljanje i mapi-
ranje uma, ć vam da su oba koncepta prirodni izdanci funda-
mentalnih moždanih struktura, i kako ć vam svaki od njih znatno
pobolj šati ment alne sposobnosti.
2 Temelji
Ovaj segment vas vodi kroz č primenu ć leve i
desne hemisfere vašeg mozga, ć vam kako da koristite svaku
č i kako da ih kornbinujete na č č koji ć
č umnožiti prednosti koje dobijate upotrebom svog mozga.
Rezultat j e kompletna tehnika mapiranja uma (objašnjena u devetom
poglavlju).
3 Struktura
U ovom segmentu ć dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka
za upotrebu briljantnog razmišljanja i mapiranja uma na najbolji
ć č Ovi zakoni i preporuke su zami šljeni tako da ć
preciznost i slobodu vašeg razmišljanja.
2
Uvod 0\'0 knjiga i kakoj e upo treb iti
U vezi sa ovim savet ima, daju vam se uputst va i ohrabrenje da
razvijate svoj sopstveni stil mapiranj a uma.
4 Sinteza
Ovaj segment vam daj e pregled č intelektualnih zadataka
koji h se možete uspešno latiti ć mapa uma. Ovo č
donošenj e odluka, organizacij u sopstvenih idej a (pravljenje beležaka),
organizacij u đ idej a (hvatanj e beležaka), kreativno razmišlj anje i
napredni brejnstorming, đ memorij e i imaginacij e, kao i
kreiranje kolektivnog uma.
5 Upotreba
Ovaj segment sadrži pregled oblasti primene mapa uma. Podeljen
j e na ć č
• č upotreba
• č upotreba
• Obrazovna upotreba
• Poslovna i profesionalna upotreba
• ć
Ovi naslovi predstavljaju obl asti u kojima se č š ć kori ste mape
uma. U svakoj oblasti ć č č niz posebnih i č veština
mapiranj a uma. One su osmišljene tako da vam obezbede sveobuhvatni
komplet alatki neophodnih za vaš intelektualni život i rad. Specijalna
primena č samo-analizu, rešavanje probl ema, ć pi-
sanje eseja, bavljenje menadžmentom i č na sastancima.
Segment se završava prvim ikad napisanim uvodom u kompjuterske
mape uma i kratkim osvrtom na ć mentalno opismenjenih
ljudi.
6 Dodatak
Ovaj segment j e uveden kao podrška za ono što j e prošlo u prethod-
nim segmentima, a đ i za vašu razonodu i zabavu. Stoga ć tu
ć informacije o slikama prirodne arhitektonike i bele škama velikih
limova predstavlj ene u vidu neposrednih podataka ili, alternativno, u
vidu testova.
3
Ova knjiga i kakoje upotrebili
Uvod
Test o Be/eškoma velikih umova
Ovo je zbirka od 17 beležaka č velikih svetskih umova
odabranih iz oblasti umetnosti, politike i književnosti. Da biste uradili
ovaj test, č svaku belešku i pokušajte da pogodite ime njenog
autora. ć broj osvojenih poena na ovom testu, do trenutka pri-
preme za štampu, je bio sedam od sedamnaest - pogledajte da li vi
možete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja iz ovog testa možete ć
na strani 305.)
Prirodna arhitektonika
U knjizi ć ć slike preuzete iz sveta životinja, biljaka, minerala i
pojmova koje pokazuju arhitektoniku prirode. love slike su đ
tako da se mogu koristiti kao opcioni test. Cilj je da vidite da li možete
da prepoznate mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj poseban č
ogledaju struktura i č razmišljanja vašeg mozga. Do trenutka
pripreme za štampu, ć broj osvojenih poena na ovom testu je bio
15 od ć 31. (Odgovori su na strani 303.)
Bibliografija
Bibliografija č romane, izdanja popularne nauke kao i tradi-
cionalnije č publikacije o mozgu. Tu se đ nalazi i ć broj
č radova, ukoliko želite da idete dalje kroz ovu beskrajno fas-
ć oblast. ć na bibliografiju je obeleženo simbo-
lom: 3i:.
ORGANIZACIJA POGLAVLJA
l Struktura poglavlja
Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadrži ć glavne elemente:
• sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz
sveta prirode u kojoj se odražavaju oblici mape uma i briljantnog
razmišljanja.
• pregled sadržaja poglavlja
• uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja
• samo poglavlje
• uvod u ć poglavlje
4
Urod Om knjiga j kako j e upotrebiti
2 Istaknuti tekst
Kroz č knjigu Mape uma ć na okvirom ili drugim
ti pom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za koje
su naši studenti tražili da budu posebno naglašeni, pošto se pokazalo da
su bili od izuzetne ć pri č
3 Istraži vanje
Znak :ll: koji se javlj a na č paragrafa ukazuje na č dela
teksta potkreplj enog ž č č koje pokazuju zašto j e
toliko važno pratiti preporuke date u knjizi Mape uma.
VEŽBANJA
ć novu dimenziju razumevanj a i sposobnosti ukoliko bu-
dete uradili vežbe đ u ovoj knj izi. Vežbe su u vidu testova,
izazova i istraživanja. Najbolje je da se upotrebi podložak za mapu uma
(prazan beli list A3 formata), komplet od 12 ili više kval itetnih flomas-
tera, č ili više f1 uorescentnih flomastera za markiranje teksta, raz-
č svetlih boja, kao i j edna standardna olovka za pisanj e.
Gotovu opremu za mape uma j e ć č i poštom od
č
Ovaj materijal ć vam ć da u potpunosti upotrebite svoj e
briljantno razmišljanje i veštine mapiranja uma, kao i da ove nove
tehnike č sa ć brzo i ž ć Druga prednost pre-
č vežbi je u tome što ć vaš podložak za mapu uma postati
vizuelni zapis vašeg napretka.
NIVOI U PRIMENI MAPA UMA
Bez obzira na nivo znanja koji poseduj ete o mapama uma, vaš
inicij alni pristup treba da se sastoj i u č brzom prelistavanj u cele
knj ige, skeniranj u nj ene strukture, posmatranju onih delova koji bi
mogli biti od posebnog č za vas, kao i u formulisanj u sopstvenih
č cilj eva.
Posle toga, vaš pristup ć biti č u zavisnosti od nivoa znanja i
iskustva:
• Podaci o č nalaze se na kraju knj ige. (prim. ur.)
5
Om knjigo i kakoj e upotrebili
l č
Ukoliko ste č što č da nemate uopšte ili imate vrlo malo
iskustva sa mapama uma, nastavite da č ovu knji gu kao da j e
udžbenik. Jezgrovit sadržaj o tome kako da pristupite č ć ć
u č poglavlju , strana 136. (Detalj nije objaš njenje tehn ike
č ć ć u knji zi Koristite obe hemisfere mozga: izdanj e iz
1989. godine, poglavlje IX.)
2 Korisnici na srednjem nivou
Uko liko ć imate neko znanj e o mapama uma i ć ste č
neki oblik osnovne primene, upotrebit e j oš j ednom tehniku č
Pokušajte da usavr šite svoj u tehniku u svetlu ove knjige, ć
se đ i prema sopstvenim ciljevima u skladu sa oblastima primene
mapa uma izloženim u petom segmentu ove knj ige.
3 Napredni korisnici
Ukoliko ć imate č iskustva sa mapama uma, č
jemo vam da se skoncentrišete na prva tri segmenta, ž ć se na
delov ima č vam je temeljnije poznavanj e potrebno ili pak na de-
lovima koji sadrže za vas nove informacije. Zati m, pregledajte pet i
segment ("Upotreba") da biste osnažili, č i upotpunili svoje
ć veštine.
Koji kod bio vaš nivo, č vas da konstrui šete - bilo dok
č ili pošto završite č ove knjige - rekapitulacionu mapu uma
č knj ige.
POVRATNE INFORMACIJE
Ova knjiga ć uvek od vas tražiti progresivan rad. Zbog toga bismo
izuzetno cenili povratnu informacij u od vas, u vidu č doprinosa:
l č
Bilo kakva vaša č ili pak č vaših prijatelja ili poznanika koji
su mogli da primene mapu uma na neki č ili č č

6
Svi naslovi na koje tekst ć navedeni su na srpskomj eziku, bez obzira da li
je knjiga prevedena ili ne. (prim. IIr')
Ova knjiga i kako j e upotrebiti
2 Istraživanja
Ukoliko su vam poznata bi lo kakva istraživanj a, eksperimenti ili
studij e koje govore u prilog nekoj od stavki iznetih u ovoj knjizi,
molimo vas da nas obavestite preko č sa što j e ć
detaljniji m referencama.
3 Dodaci
U koliko postoje bilo kakvi dodaci, nova poglavlja, ili č novi
segmenti koje biste želeli da č u ć izdanj a, molimo da
nam to dostavite do znanja.
4 Beleške velikih limova
Potrebno nam j e što više primera!
5 Vežbe/Igre
Ukoliko ste sami osmislili, ili pak poznajete druge osobe koj e su
osmislile neku vežbu ili igru koja može da ubrza razvoj tehnika mapi-
ranja uma, molimo vas da nam dostavite skicu, sa kompletnim po-
dacima o autor u.
6 Mape uma
č tome, ukoliko imate izvanredne primere mapa uma koje bi
mogle biti č u ć izdanj a, molimo vas da nam pošaljete
originale ili fotokopije u boj i na razmatranj e.
7 Bibliografija
Ukoliko postoje druge knj ige ili č radovi za koje mislite da bi
mogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalj e o publikaciji.
OVA KNJIGA I VI
Vi koji sada č ove č č to kao jedinstvena č sa
j edinstveno razvij eni m sklopom ć č Prema tome, na-
ć onom brzinom i ritmom koji vama budu posebno odgo-
vara li. U svetlu ovoga, veoma j e važno ne ć protiv samoga sebe.
Primer i koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotreblj eni

Podaci o č nalaze se na kraj u knjige. (prim. ur.}
7
(A'" knjiga i kokoje upotrebili Uvod
kao standardi koji se moraju ć ć kao svetionici koji ć vas voditi
ka vašem cilju.
Kad budet e stigli do kraja ove knji ge č vam da je
č još j edanput - brzo. Ovo č posle završetka č
ć kao da se ć sa starim prijateljem, ž ć vam
proširenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro
obavešteni č
8
Prvi segment: Prirodna arhitektonika
Ko god da s/e, gde god da s/e, vi - da biste č ove č -
koris/i le najlepši, najsloženiji, najkompleksniji, najmis/eriozniji i naj-
snažniji objekat pozna/og univerzuma < ljudski mozak.
Mi smo, kao evolutivni model, stari pukih 45.000 godina, i sada
sto ji mo na rubu revoluci je koja ć promeniti kurs ljudskog raz-
voja. Po prvi put u tri i po mil iona godina staroj istori ji ljudske
i nteligencije, ta inteligencij a je shvatila da može razumet i, anali-
zirati i gaj iti samu sebe. ć sebe na sebi ona može razvi ti
nove č razmišljanja koji su mnogo fl eksibil niji i ć od
tradi cionalni h č mi šl jenja koj i su danas u upotrebi širom
sveta.
Tek tokom nekoliko poslednj ih vekova SITIO č da prikupljamo
informac ije o strukturi i radu naših mozgova. Jednako kao i đ
ć tako i broj radova i č obj avljenih o ovom predmetu dobija
svoj impuls. č da smou toku proteklih l Ogodina akumulirali
č 95 procenata svih ikad prikupljenih informacij a o ljudskom mozgu.
. Jako smo još uvek vrlo daleko od potpunog razumevanja (sve više SITIO
svesni da j e ono što znamo samo mal i deo onoga što tek treba saznati),
sada znamo dovolj no da bismo promenili - zauvek - naše đ
drugih, kao i sebe samih.
Koja su onda to ć i kakvi su odgovori na ć pitanj a?
l Koj i su sastavni delovi našeg mozga?
2 Kako đ informacije?
3 Koj e su glavne funkcije mozga?
4 Kako su centri za č sposobnosti đ u mozgu?
5 Kako č i šta najlakše prizivamo u ć
6 Da li je ljudski mozak suštinski sprava za stvaranje traženje
obrazaca?
7 Koj e su to tehnike koje koriste č č ljudi, a posebni po svoj oj
sposobnost i ć
Pn'; segment: Prirodna a,.hit ekJor,ika 9
8 Zašto toliki broj ljudi č nad ć funkcijama
sopstvenog mozga?
9 Koji je prirodni i ć č razmišljanj a?
10 Koj i jc prirodni i ć izraz ljudske misli?
Prvi segme nt daj e odgovore na sva ova pitanj a, ć vas u
ć svet prirodne arhitekture vašeg mozga, kako na ć
tako i na makro nivoima, kao i u osnovne principe funkci oni sanj a
mozga. Pokazuje vam se kako su "vel iki umovi" koristili vešt ine koj e
su dostupne svakome, i zaštoj e 95 procenata ljudi nezadovoljno svoj im
mentalnim funkcijama. U poslednj im poglavlj ima ovog segme nta uvo-
dimo vas u novi, na sposobnostima mozga zasnovan č naprednog
razmiš ljanja: briljantno razmišljanj e, i nj egov prirodni izraz, map"
uma.
/o Prvi segment: Prirodna arhitekroniku
I
ć mozak
Pregled
• Uvod
• Savremena istraživanj a mozga
• Fiziologija č i ć
• Geštalt (celovitost)
• Mozak kao asocijativna mašina briljantnog razmišljanja
• Istorijski razvoj lj udske inteligencije
• Uvod u ć poglavlj e
UVOD
Ovo poglavlj e ć vas provesti brzinom leta konkorda kroz naj-
novij a" biofiziološka i neurofiziološka istraživanj a tog ć
bio-kompjutera - lj udskog mozga.
ć koliko moždanih ć poseduj ete i kako one uzajamno
deluju na č đ ć kompleksan i prefinjen č đ ć otkriti
pravu prirodu informac iono-procesionih sistema vašeg mozga i upo-
ć se sa najnovij im saznanjima u oblasti istraživanja leve i desne
hemisfere.
Dok budete č o prirodi i funkcionisanj u vašeg ć kao i
o drugim važnijim funkcijama vašeg mozga, ć izvanredni obim
njegovih potencijala i kapaci teta.
• Prvo englesko izdanje ove knj ige izašlo je 1993. godine. (prim. ur.}
Prvi segment: Prirodnu arhitektonika
II
ć mozak
SAVREMENA ISTRAŽIVANJA MOZGA
Moždana ć
č ć moždanu ć Ser Č Šerington (Charles Sherring-
ton), koji se smatra praocem neurofiziologij e, bio je podstaknut da
napiše ć poetski iskaz :
" Lj udski mozakj eč razboj nakome ć č tkaj u
ć šaru, šaru uvek punU č premda nikad Slo/nu,
promenlj ivu harmoniju manjih šara. Kao da j e č put č
nekaka v č p/es."
Procenjuje se da se u mozgu svakog č nalazi mi lion mi liona
( 1.000.000.000. 000) moždanih ć
Svaka moždana ć (neuron) sadrži ogroman elektrohemijski
kompleks i ć sistem za obradu i transmisiju mikro podataka koji
se, uprkos svoj oj složenosti, može smestiti na vrh glave č Svaka
od ovih moždanih ć izgleda kao super-hobotnica, sa centralnim
telo m i deset inama, stot inama, ili hilj adama pipaka.
Što više č pri kaz, vidimo da je svaki pipak kao grana
nekog drvet a, koj i zrakasto polazi iz ć centra ili nukleusa. Kraci
moždane ć se nazivaju dendritima (opi sani kao "prirodni oblici ili
strukture nalik drvetu"). Jedna posebno krupna i č grana, zvana
aks on, pred stavlj a glavni izlaz za svaku informaciju koju prenosi data
ć
Svak i dendrit i akson može biti dug od jednog mi limetra do 1,5
metra, a po njihovoj površini se č dužinom nalaze mali izraštaji
nal ik č koji se nazivaju dendritskirn ć i č
č ć (v. prethodnu stranu).
ć dalj e kroz ovaj super-mikroskopski svet, nalazimo da svaki
dendrit ski ć č č ć sadrži hemij ske supsta nce koje pred-
stavljaju glavne prenosnike poruka u našem ljudskom procesu mi-
šljenj a.
Dendrit ski ć ili č č ć iz j edne moždane ć ć se
povezati sa č č ć iz druge moždane ć i dok elek-
č impul s putuj e kroz moždanu ć hemij ske supstance se prenose
<i. Jedno od mi/ion miliona (1.000. 000.000.000) moždonih
ć Iiia, kojo pokazu je zrokastu prirodnu arhitekturu.
Prvi segment: Prirodna arhitektoniku
13
ć mozak
l
kroz ć š č š ć ispunjeni prostor đ ć Ovaj prostor se
naziva č jazom.
Hemijske supstance se prenose na prijemnu površinu, ć pri
tom impuls koj i putuje kroz prijemnu moždanu ć odakle se ć
na susednu moždanu ć (v. detalj ilustracije na str. 15).
lako pojednostavljeno ilustrovana, kaskada biohemijskih informa-
cij a koje prol aze kroz sinapsu je š ć inspirativna po svojoj
č i složenosti. To su, u č razmerama, Nijagarini
vodopadi.
Moždana ć može primati impulse iz stotina hiljada spojnih
č u svakoj sekundi. š ć se kao ogromna telefonska centrala,
ć može trenutno č mikrosekundu po mikrosekundu, sumu
podataka svih primlj enih informacija, i zatim ih usmeriti na odgovara-
ć put.
Dok data poruka, ili misao, ili ponovo doživljeno ć prolazi od
jedne moždane ć do druge, uspostavlja se biohemij ska elektromag-
netna staza. Svaka od ovih neuronskih stazaj e poznat a kao "memorij ski
trag" . Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape predstavljaju jednu od
najuzbudljivijih oblasti savremenog istraživanja mozga, ć nas
ujedno do nekih đ ć č
Svaki put kad nešto pomi slite, biohemijski/elektramagnetni atpor
duž staze kajom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da
poku šavate da š č stazu u šumi. Prvi put to predsta vlja
borbu, [er treba da se izborite za svo] prolaz kroz šibl je. Drugi put
kad budete išli istom stazom, ć vam mnogo lakše zbag
š č š ć koj e ste uradili prvi put. Što č š ć budete išli tom
stazom, ć na sve manji otpor, dok, nakon mnogih
ponovljon]o, ne bud ete imali širok, gl adak put koji zohteva vrlo
malo ili nimalo š č š ć č fenamen se dešava i u
vašem mozgu : što više ponavljate obrasce ili mape misli , nailozite
na sve mon]e otpora. Prema tome, ć u tome ogromni
č ć ponav/janje ć ć ocnovliorno,
Drugim č što se č š ć neki "mentalni đ dešava,
ć je ć njegovog ponovnog dešovon]o.
Da se vratimo analogiji sa šumom, ponovna upotreba održava staze
utabanima, č ć na taj č dalji ć Što ste više puteva
i staza u stanju da utabat e i koristite, to ć vaše razmišljanje bitijasnije,
14 Prvi segment: Prirodno arhitektoniku
I
ć mozak
brže i efikasnije. Granice ljudske inteligencij e su, na mnoge č u
vezi sa sposobnostima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce.
Pet moždanih ć koj e pokazuju deo ..neuronskih spoj eva" u
mozgu. Ova slika je pojednostavljena hiljadu pula i predslavlja
j edan mikroskopski deo mozga.
U zimu 1973. godine, profesor Pjotr č Anokin sa Moskov-
skog univerzitetaj e objavio svoj najnovijijavni iskaz o rezultatima svog
60-godišnjeg istraživanja prirode moždanih ć Njegov č
objavljen u radu Formiranje prirodne i š č inteligencije, j e bio
ć
"Možemo pokozoli do svaki od 10 mil ijardi neurona u l judskom
mozgu ima ć povezivanja ravan broju zopisonom kao
jedan so dvad esel osom nula izo! Ukoli ko soma jedan neuron
ima ovakov kvolilet polencij olo, leško možemo do zomislimo što
može do uradi č mozak. To č da bi ukupni broj ć
kombi nacij a/permulaci ja u mozgu, kod se nap iše, izgledao kao
jedinica ć nizo m nula č 10.5 mi liona kilometara!
"Još ne postoji l judsko ć koje bi moglo do iska risli sav
polencij al svog mozga . Zbog l ogo ne prihvc tojmo nikakve pesi-
č procene o granicama l judskog mozga. O n nemo granica!"
Prvi segment: Prirodna arhitektoniku
/ 5
ć mozak
I
Kako se sve ovo postiže? ć "spojem" u poznat om univer-
zumu - đ spojem vaših moždanih ć Svaka č
moždana ć sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa č 10.000
ili više susednih moždanih ć u istom trenutku.
Upravo se u ovim svetlucavim i neprestanim spoj evima beskrajni
oblici, beskraj ne mape vašeg uma, stvaraju, gaj e i rastu. Briljantno
razmišljanje odražava vašu unutr ašnju strukturu i procese. Mapa uma
j e vaše spoljašnje ogledalo vašeg sopstvenog bri ljantnog razmišlj anj a i
ć vam pristup ovoj ogromnoj misaonoj elektran i.
ritom
prostorno poi manje
trodimenzionalnost
geštalt (celovitost)
imaginacija
sanjarenje
boje
R L
č
logika
brojevi
ni ZOVI
li nearnost
analiza
liste
Cerebralni korteks mozga prikazanfrontalno. Prikazane kortikalne
sposobnosti ć elektranu intelektualnih ć koj e se mogu
koristiti pri beleženja i razmišljanju.
Cerebralne hemisf ere vašeg mozga
U kasnim 60-t im godinama ovog veka, profesor Rodžer Speri (Roger
Sperry) iz Kalifornij e, koj i je potom dobio Nobe lovu nagradu za svoja
istraživanj a, objavio j e rezultate svoj ih istraživanj a najrazvijenijeg dela
mozga, cerebralnog korteksa (korteks - spoljašnja ljuštura ili kora) .
16 Prvi segment: Prirodna arhitektoniku
I
ć mozak
Sperijevi č nal azi su pokazal i da dve strane, ili hemisfere,
kor teksa teže da đ podele intel ektualne funkcije (gornj a ilus-
tracija). Desna hemisfera je izgleda dominantna u ć intel ektu-
alnim oblast ima : ritam, prostorno poimanje, ge štalt (celovitost), ima-
ginacija, sanj arenje, boja dimenzija. Leva hemisfera j e, č se,
dominantna za č alrpodjednako snažan sklop rnentanih sposob-
nost i: č logika, brojevi, nizovi, linearnost, analiza i lis/e.
Istraživanj a Ornštaj na (Ornste in), Zaj dc la (Zai del), Bloha (Bloch) i
drugih , koja su usledila, potvrdi la su ove nalaze . Ot kriveno je j oš i
ć
lako je svaka hemisfere domi nantna za đ ok tivnosti," o be
su u osnovi sposobne da pokrivaju sva č i mentalne
sposobnosti ko je je identi fi kovoo Rodžer Speri u sušti ni su di s-
tr i buirane po č korteksu.
Trenutna moda da se ljudi č bilo kao dominantno levoruki
ili desnoruki j e prema tome kontra-produkt ivna. Kao što j e Majk i Bloh
(Michae l Bloch) istakao u j edn om svom radu: "Ukoliko budemo nazi-
vali sebe " dcsnohemisfernim" ili .J evobemisfernirn" ljudima, ogra-
č ć svoj u ć razvij anj a novi h strategij a".
ć " loše mi ide", ili mentalnu sposobnost X" predst avlj a
neistinu i ne razumeva nje . Ukoliko je neko slab na č bilo koje
veštine, č tvrdnj a bi bila "treb aj oš da razvij am menta lnu sposobnost
X" . Jedinu prepreku izražavanju i prirneni svi h naših mentalnih sposo b-
nosti predstavlja nivo našeg znanj a o tome kak o da im pr istupimo.
Opseg sposobnosti koj e su dostupn e svima nama č sve one
sposobnosti koje su ranij e pripisi vane bil o levoj , bi lo desnoj hemisferi :
l Jezik
• č
• Simboli
2 Broj
3 Logika
Ni z
• Liste
• Linearnost
Prvi segment: Prirodne arhitektoniku
17
ć mozak
• Anali za
• Vreme
• Asoc ij acija
4 Rit am
5 Boja
6 Slikovno izražavanj e
• Sanjarenje
• Vizuelizacij a
7 Prostorno poimanj e
• Trodimenzionalnost
• Geštalt (celovitost)
Briljantno razmišljanj e i mapiranje uma uzimaj u sve ove elemente
II obzir.
FIZTOLOG.lJA Č I Ć
Istraživanj a su pokazala da, za vreme procesa č ljudski mozak
primarno pamti ć
• podatke sa č peri oda č ("efekat prvenst va") ;
• podatke sa kraj a perioda č ("efekat skorašnj osti");
• svaku č povezanu sa pojmovima ili obrascima koji su ć
uskladišteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga što se č
• svaku č koja je naglašena zbog svog č ili jedin-
stvenosti;
• svaku č koj a č č neko od pet č
• č koje su od č č za osobu.
Spisak ovih saznanja vam, zajedno sa gratikonom na ć strani,
pruža informacij e koje su od č č za razumevanje č
na koji vaš mozak radi .
Svakako da su ova saznanja (a ne "teorij a o Ievohemisfernom/des-
nohemi sfernom mozgu", kao što su mnogi pretpostavljali) uticale na
moj razvoj mapi ranj a uma. Šezdesetih godina, kada sam na č
univerzitetima držao predavanj a o fi ziol ogiji č i ć č
18 Prvi segment: Prirodna arllitektoniku
I
ć mozak
sam da ć ogromni raskorak đ teorije koj usam predavao
i onog što sam stvarno č
Moje beleške za predavanj a su bi le tradicionalne linearne beleške,
koje su osiguravale tradicionalnu č zaboravljanj a i tradi cionalnu
č nekomunikativnosti. Koristio sam ovakve beleške kao osnovu
za predavanj a o ć u koji ma sam isticao da su dva glavna faktora
za ć bili isticanj e i p ovez ivanje. A ova dva element a su baš
nedostajal a u moj im č beleškama!
ć sebi stalno isto pitanje "Šta j e to što ć mi u mojim
beleškama ć da č i povezuj em pojmove i idej e?", došao
sam, kasnih 60-tih i ranih 70-tih, do embrionalnog koncepta mapiranj a
uma. (Za potpunij u diskusiju o ć za vreme č pogledaj te
knji gu Koristite obe hemisf ere mozga) . Moj a naredna istraživanj a pri-
rode procesa obrade informacija, strukture i funkcionisanj a moždane
ć kao i istraživanj a cerebralnog korteksa, potvrdila su i podržala
originalnu teor iju, i tako su đ mape uma.
2 sala
č u vremenu kodo
se č zovršava
\ sal \ II _ 12 -.......
1",,-
/ .... ", \
č u - 9 ' , 3
vremenu kada \
č č J
8 4
"" 7 /
"'---6- S
100'/. '::rl:!!\\\\\\\\\\\\If
75%
jO%

Grafikon koj im se đ visoke i niske vrednosti u procesu
ć tokom perioda č Uzroci poj ave visokih vrednosti se
mogu iskoristiti za konstrukciju OS1/ove Ilove teorije č
Pn'; segment: Prirodnu arhitek/mriko
19
ć mozak
GEŠTALT (CELOVITOST)
i
Naši mozgovi teže stvaranj u obrazaca i zaokruživanj u cel ine. Na
primer, mnogi ljudi ć č ć č "Jedan, dva, tri...", morati da se
izbore protiv impul sa da dodaju č č č ako neko kaže
"Imam jednufascinaninu č da vam č ...Uh! Izvinit e, upravo
sam se setio da o tome ne bih smeo nikome da č vaš um ć
zapomagati za upotpunj enj em informaeije! Ova đ tendencija
mozga da traži upotpunj enj e je zadovoljena strukturom mape uma.
Mapa uma vam dopušt a beskrajni niz asocij ativn ih "sondaža" koje
sveobuhvatno istražuju svaku ideju ili pitanj e koje vas zanima.
MOZAK KAO ASOCJJATlVNA MAŠi NA
Ta č đ ć maši na, vaš mozak, ima pet osnovnih funkcija -
primanje, skladištenje, analiziranj e, izražavanj e i kontrolisanje - ob-
jašnjenih na ć č
1 Primanje
Utisci primljeni od bilo kog vašeg č
2 Skladištenje
Vaše ć koje č i skladištenje (sposobnost skladište-
nj a informacij e) i ć (sposobnost pristupa toj informaci ji).
3 Analiziranje
Prepoznavanj e obrazaca i obrada informacija.
4 Izražavanje
Svaki oblik komunikacije ili kreativni č č ć razmi-
šljanje.
5 Kontrolisanje
Odnosi se na sve mentalne i č funkcije.
Ovih pet kategorija se uzajamno č Na primer, lakše je
primiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani, i ako je proees
primanja kompatibilan sa moždanim funkcijama. Pošto ste uspešno
primi li informacij u, ć vam lakše da je skladištite i analizirate. I
20
Prvi segment: Prirodno arhitektoniku
I
ć mozak
obrnuto, efikasno skladištenje i analiza ć ć vašu sposobnost
primanja informacij a.
Na č č analiza koja č složeni poredak zadataka pri
obradi informacij a, zahteva sposobnost skladištenja č i pove-
zati) onoga što ste primili. Kvalitet analize ć č biti pod
uticaj em vaše sposobnosti da primale i skladištite informacije.
Ove tri funkcij e konvergiraju u č - izražavanje ili pred-
stavljanje ć mape uma, govora, gesta itd. onoga što j e bi to
primljeno, skladišteno i analizirano.
Peta kategorij a, kontrolisanje, odnosi se na generalno ć svih
vaših mentalnih i č funkcij a od strane mozga, č ć i opšte
zdravlj e, držanje i faktore okruženja. Ova kategorij a j e veoma važnajer
su zdrav um i zdravo telo od esencijainog č ukoliko ostale č
funkcije primanj a, skladištenja, analiziranja i izražavanja treba da
funkcioni šu svojom punom snagom.
ISTORIJAT RAZVOJA LJUDSKE INTELIGENCIJE
Istorij a ljudske inteligencije se može posmatrati kao potraga mozga
. za č efi kasne komunikacije sa samim sobom.
Kadaj e prvi č povukao prvu liniju, revolucij a ljudske svesti je
ubrzana, a mape uma predstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka. (Za
dublju diskusiju, pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine GiB) - Liniju j e
stvorio č
Od trenutka kada su ljudska ć shvatila da mogu izraziti svoje
unutrašnje "mentalne slike", razvoj j e postao vrlo brz. Prvi znaci su
evoluirali u slike, č ć sa ranim ć crtežima australij skih
Aboridžina. Kako se civilizacija razvijala, slike su se sažimale u sim-
bole, a zatim u alfabete i pisma, kao što su kineski znaci ili egipatski
hijeroglifi . Sa razvojem zapadne misli i širenjem uticaj a Rimskog
carstva, transformacija od slike do slova j e bila kompletna. Potom,
tokom 2.000 godina, ne tako č snaga pisma je zadržala
evolutivni zamah nad trenutno poruženom slikom.
Prvi ljudi koji su č znoke su, premo tome, doslovno obeležil i
gigontski skok u evol uci ji intel igencij e, ć prve tragove
mentalnog sveto . Č ć to, oni su fi ksirali svoje misl i u vremenu
i prostoru, to đ ć ć svoj im mi sl imo do premoste te
Prvi segment: Prirodna ar/Jitek/onika 21
ć mozak
I
iste dimenzi je. Ljudska i nteligencij a je sada mog lo da komuni ci ra
sa sobom kroz beskra jna prostranstva vremena i pr ostora .
Simboli, slike i kodovi su se č razvili u pisanj e, a ovaj glavni
napredak j e predstavljao č poj avljivanja i razvoja velikih civili-
zacija kao što su bile one u Mesopotamiji i Kini. Ovi narodi su uživali
u č prednost ima nad onima koj i još nisu bili razvili pisanj e,
pa prema tome nisu imali pristupa mudrosti i znanj u koji su poti cali od
velikih umova prošlosti.
Kao kad se široka reka satera u uski odvod ustave, trend prikuplj anj a
informacija se ubrza vao tokom vekova, ć današnju "eksplozij u
informacija". U poslednj e vreme ova "eksplozij a" j e delom izazvana
pretpostavkom da je pisanje jedino ispravno sredstvo č analize i
širenj a informaci ja.
Ukoliko je pisanj e zaista najbolji č za preuzimanj e, analizu i
odavanje informacij a, zašto toliko mnogo lj udi ima probleme na polj u
č razmišljanj a, kreativnosti i ć Zašto se žale na osnovnu
nesposobnost; gubitak samopouzdanj a, smanj enj e interesa i oslablj enu
ć koncentracij e, ć i razmišlj anja?
č odgovori na ove probleme č omalovažavanje
samog sebe, smanjenj e č apatij u i prihvatanj e krutih i dogmatski h
pravila, što sve dalj e ometa prirodno funkcionisanj e mozga.
UzeJi smo č č logiku i broj kao kamene temeljee naše
civilizacij e, ć naše mozgove da koriste č č
izražavanja za koj e podrazumevamo da su jedino ispravni .
Zašto smo to č Zato [er smo, u univerzal nim evolutivnim
termi nima, još uvek tek đ bebe. Prema tome, razuml jivo je
da smo morali da izvrši mo "eksperi ment nad nama sami ma"
ć Irenut no neudoban položaj kojeg opisuje ć
poglavlje, a rozjošnjovcj u poglavl ja ko ja slede.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Jz fizioloških i psiholoških č nam je poznato da mozak
poseduj e ogromnu ć koj a č da bude đ Da biste saznali
nešto više o pravom potencij alu mozga i o tome kako da ga upotrebite,
moramo da baci mo pogled na mozgove koji se istorij ski smatraj u
velikima. U ć poglavlj u ć se susresti sa nekima od velikih
22
Prvi segment: Prirodne arhitektoniku
ć mozak
mislilaca prošlosti i zapi tati se da li su oni zaista koristili potpunij i
spektar asocijativnih i izražaj nih ć kao i ć briljant-
nog razmišljanja.
Pn'; segment: Prirodna arhitektonika
23
II
Veliki u m ovi
Pregled
• Uvod
• Veliki umovi
• Upotreba kompletnog spektra men talnih sposobnosti
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Svi oni koji su smatrani velikim umovima u oblastima umetnosti,
nauke, pol itike, knj iževnosti, voj nih discipl ina, biznisa i obrazovanja
koristi li su beleške koje su im pomagale da razmi šljaju. U svetlu
informacij a datih u prvom poglavlju o radu mozga, ovo poglavlj e
istražuje do kog stepena su neke velike istorijske č kor ist ile svoj u
ogromnu misaonu ć Ovo je vaša prilika da ih ana lizirate ikopirate!
VELIKI UMOVI
Za one od vas koj i su bili kritikovani da prave "neuredne beleške"
ili "škrabotine" , ovo što sledi ć pružiti utehu i đ od optužbe!
Za vreme mojih predavanja u prot eklih 25 godina, č sam poka-
zivao beleške j ednog nepoznatog mislioca koj i j e generalno smatran
"velikim". Zatim sam pozivao č kursa da identifikuj u autora
beležaka. U svakoj grupi, č su pominj al i - č pogrešno
đ ć - imena da č Aj nštaj na, Pikasa, Darvina, i bar još
nekog drugog ve likog č č ili č
Ovaj eksper iment j e pokazao da mi pretpostavljamo da su osobe kao
da č ili Aj nštaj n morale ć svoj u č ć širi spektar
mentalnih sposobnosti od ostalih. Primer koj i sledi podržava ovu pret-
24 Pn'; segment: Prirodna arhitektoniku
1/
Veliki umovi
"
postavku, đ ć dokaze da su veliki umovi zaista koristili više
od svoj ih prirodnih sposobnosti, i da su - za razliku od svoji h pretežno
ć savremenika - intuitivno koristili princ ipe briljant-
nog razmišljanja i mapiranja uma.
UPOTREBA KOMPLETNOG SPEKTRA MENTALNIH
SPOSOBNOSTI
Brz č da procenite odlike svojih ili bilo č beležaka je da
pogledate spisak mentalnih sposobnosti na stranama 17- 18 i da pro-
verite koliko je ovih sposobnosti č u te beleške - što više to
bolje.
Beleške na ć strani, č je autor Leonardo da č č
smisao izlaganj a. On je koristio č simbole, brojeve, nizove, liste,
lineamost, analizu, asocijacije, vizuelni ritam, imaginacij u, iluzij u tro-
dimenzionalnosti i geštalt" - primer kompletnog uma koj i je u stanj u
da se kompl etno izrazi. Beleške, đ na ć strani, kojeje uradio
Pikaso, sveobuhvatne su na č č Možete pokušati da pogodite
koje beleške j e napisao da č a koj e Pikaso, kao vežbu za zagrevanje
. pre nego što uradite test Beleške velikih umova (str. 293) u Dodatku.
Pogledajte đ stranu 4.
U testu Beleške velikih umova (str. 293), ć ć više primera
velikih mislilaca koj i su se izražavali na č koji reflektuj e kompl etan
spektar njihovih ment alnih sposobnosti .
Kompl etnu diskusiju o prirodi, mani festacij i i đ genija,
sa životnim č mnogih koj i su pomenuti u Mapama uma, pogle-
daj te u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordima u ć
UVOD U Ć POGLAVLJE
Ove bel eške, spolj ni izraz misaonih procesa velikih umova proš-
losti, otkrivaj u da su oni zaista koristili ć deo svoj e inherentne' "
mentaLne ć nego ljudi iz njihove okoline. Znamo da bismo svi mi
mogli da koristimo istu inherentnu mentalnu ć Pa zašto onda toliki
broj ljudi sada ima tako velike probleme sa razmi šlj anjem, kreativ-
Geštalt (nem. - lik, oblik) - struktura ili konfiguracija nekog č biološkog
ili fiziološkog fenomena intcgrisanog tako da predstavlja funkcionalnu cel inu
(jedinicu) č se svojstva ne moguizvesti sumiranjem njenih delova. (prim. pr ev.)
". Inherentan (Iat.), nerazdvoji v, ć svojs tven. (prim. prev.)
Pn'; segment: Prirod"a arhitektunika 25
Veliki umovi

t
., _1-.. -
rrt _ >t . ... .,..1:.:r.l ilU't-
4
.
""'-"-" Z&. ..... JIll 1- "; ,-/ _....., y- --
-t j t:.u._1r 6: r
'Ji' """"-- 111,.-
3'. .P',d
•4; (""",. ..
Beleške "velikog umo " ( 1)

""';'".4__
' .
/I
Beleške " velikog urno " (2)
26 Prvi segment: Prirodna arhltektonika
/I Veliki umovi
š ć re šavanj ern prob lema, planiranj em, ć i č
sa promcnama? Razlozi se istražuju u ć poglav lju, " Mozgovi u
dilemi".
Pn '; S('f!, 11JCI1I : Prirodna arhitektoniku 27
ul
Mozgovi II dilemi
Pregled
• Uvod
• Standardne linearne beleške
• Glavni stilovi standardnog pravlj enj alhvatanj a beležaka
• Sredstva š ć za standardno pravlj enj e/hvatanj e beležaka
• Man e standardni h beležaka
• Posledice po naše mozgove
• Rezultati ist raživanj a pravlj enj a/hvatanj a bele žaka
• Uvod u ć pog lavlj e
UVOD
Ovo poglavlje otkriva inherentn u slabost sistema pravIjenjalhva-
tanj a beležaka koj i se danas koriste po č svetu. ć
efektivnost č stilova pravlj enj a/hvatanj a beležaka, možemo po-
č sa razvij anj em sistema koji ć raditi sa našim mozgovima umesto
pro/iv naših mozgova.
STANDARDNE LI NEARNE BELEŠKE
Važno je, na č napr aviti j asnu razliku đ pravljenja
bele žaka i hvo/ anja beležaka. Pravlj enj e beležaka č organizovanje
sopstvenih mi sli, č na kreativan, nov č Hvatanj e beležaka č
rezimiranj e č đ mi sli , izražen ih u nekoj knji zi, č ili
predavanju.
Tokom protekle dve dekade, moj e kolege i j a smo istraž ivali stilove
pravlj enj a/hvat anj a be le žaka pojedinaca na svim ni voima, u školama,
28
Pn'; segment: Prirodna arhitektoniku
III
Mozgovi II dilemi
na uni verzitetima i đ č profesij ama. Ovo istraživanje je
sprovedeno u mnogim č zemlj ama i č je posmatranje,
ispitivanje i č eksperimente.
Jedan od eksperimenata sastojao se u tome što smo tražili od svakog
č grupe da pripremi, za vreme od pet minuta, jedan inovativni ,
kreati vni govor na temu "Mozak, inovacij a, kreativnost i ć
Bilo im je dopušteno da koriste širok izbor papira, olovaka u boji i
drugog materij ala za pisanj e, a tražili smo da svoje beleške usklade sa
ć svrhama:
• ć
• komunikacij a i prezentacija
• inovacija i kreativnost
• planiranje
• anal iza
• donošenje odluka
• upravljanj e vremenom
• rešavanje problema
• duhovitost
• č slušalaca
l pored toga što.imj e đ širok izbor pribora, ć odabrala
standardnu hartiju na linije i j ednu č crnu, plavu ili zelenu)
olovku. Rezultati đ interesovanje.
STIL
SVRHA
SREDSTVA
ć
č
l
komunikocija
brojevi
kreativnost
nizovi
-
planiranje
linije
l
-
analiza
liste
-
č
logika
-
-
itd.
analiza
-
jedna boja
3
Iot-
J>-
r.-
n: fl •
; -
]1;_
G -
Tri glavna slila pisanj a beležaka koje koristi 95 procenala osoba 11
svim školama i medu svim profesijama širom svela, bez obzira na
j ezik ili nacionalnost. Da li uvidate za što su njihovi ..mozgovi II
dilemi " (videli sir. 30-32).
Prvi segment: Prirodne arkitektonika
29
Mozgovi li dilemi
GLAVNI STILOVI STANDARDNOG
PRAVLJENJAlHVATANJA BELEŽAKA
11/
Tri glavna stila š ć u eksperimentu su ilustrovana na prethod-
noj slici.
l č č stil koj i se sastoj i od jednostavnog ispi sivanj a
svega onog što treba da bude saopšteno u narati vnoj formi .
2 Stil spiska koji č zapi sivanj e ideja po redosledujavljanja u
svesti.
3 Stil č ili abecedne skice koj i se sastoji u pravljenju bele-
žaka u hij erarhij skom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i
podkategorij a.
Mnogi ljudi kombinuj u č elemente ova tri glavna stila. đ
tim, postoj i đ i č znatno redi stil, č opisan kao "neorgani-
zovan" ili "neuredan". Ovaj č stil, kao što ć videt i, može bi ti
vrlo srodan mapiranju uma.
Širom sveta, današnj i standardni sistemi pravlj enj afhvatanj a bele-
žaka su č Dok beleške sa Bl iskog istoka ili iz Azij e mogu
izgledati č od č beležaka, one u stvarnos ti sadrže iste
elemente. lako se j ezici kao što su kineski, j apanski i arapski pišu
vertikalno ili zdesna na levo, a ne sleva na desno (videti stranu 32),
prezent acij a j e j oš uvek linearna.
U svim školama, univerzitetima ili ć koje smo posetili ,
tri glavna stila skicirana u gornjem tekstu j e koristilo vi/le od 95
procenata ispitanika.
SREDSTVA Š Ć ZA STANDARDNO
PRAVLJENJEIHVATANJE BELEŽAKA
U okviru svakog od tri glavna opisana stila, osnovna sredstva su bila
ć
l Linearni obrazac
Beleške su č pi sane u pravim linijama. Poštovani su gramatika,
hronološki i hijerarhij ski niz.
30
Pn'; segment: Prirodna urhitektonika
III
Mozgovi II di lemi
2 Simboli
Simboli su č slova, č i brojeve.
3 Analiza
Analizaje š ć alije njen kvalitet bio pod negativnim uticaj em
linearnog obrasca, ž ć u prevel ikoj meri naglašenost linearne
prirode prezentacije pre nego samog sadržaja.
Brzi osvrt na prvo poglavlje (" Savremeno istraživanj e mozga", str.
17-18) nas ć da simboli, linearni obrasci, č brojevi i analiza,
osnovni elementi današnj eg standardnog pravlj enj a/hvatanj a beležaka,
predstavlj aju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cerebral-
nom korteksu ljudskog mozga. Ove standardne beleške pokazuj u go-
tovo potpuno odsustvo ć
• vizuelnog ritma;
• vizuelnog obrasca (ili bilo kog obrasca);
• boje;
• slike (imaginacije);
• vizuelizacije;
• "trodimenzionalnosti";
• prostornog poimanja;
• geštalta (celovitosti);
• asocij ativnosti .
Pošto su ovi ć elementi od esencijaInog č za celo-
kupno funkcionisanje mozga, a posebno za ć tokom č
nij e đ ć što je ć č u našem istraživanju smatrala
č ovaj posao oko pisanja beležaka č ć č koje
su č š ć povezivane sa pravlj enjem/hvatanj em beležaka su bile:
"dosadno", "kazna", "glavobolja", č tl prstima", ć zada-
tak", "ispiti", "izgubljeno vreme", "neuspeh", "depresija",
"strah", "studiranje", č
Pored ostalog, više od 95 procena ta bel ežaka bil o je "monoton-
sko", na pisano samo jednom bojom, č plavom, crno m ili
sivom. č " monoton'" predstavlj a koren č " monoto ni ja". A
što mozak radi kad mu je dosodno ? Uti ša se, č i ode na
• ć (gr. monotonos) - ujednom tonu, glasu. (prim. prev.)
Pn '; segment: Prirodna urhileklOnika
31
Mozgovi li dilemi
1/1
spavanje. To č da 95 procenata pismene lj udske populacij e
pravi beleške na č koji je osmišl jen tako da izaziva dosadu,
i njima samima i drugima, do nivoa mentalne konfuzije, i da
mnoge od njih pošalje u slanje besvesti .
A metod delu je. Treba samo da pogledamo po školskim, univerzi tet-
skim, mesnim i gradski m bibliotekama širom svela. Šta polovina ljudi
radi u lim bibliotekama? Spava! Naša mesta za č su poslala velike
j avne spavaonice!
",».l ..b
- - .
Arapske bele ške koj e daju primer č globalnih stilova pisanja
beležaka, bez obzira da li j e smer sleva na desna. zdesna na leva, ili
ć kao kod nekih azijskih j ezika, vertikalan (videti str. 30).
Prirodno arhitektoniko: slike l , 2 i 3 >>>
32
Prvi segment: Prirodna urh itektonika
Prirodno arhitektoniko: slika 4 J\ ; slika 5 ~
36 Pn'; segment: Prirodna arhit ektoniku
38
G r a f i č k i prikaz jedne . d' . H/e InlCe
N
informa .. CI /e u mozgu (v. str. 45)
Prirodno arhitektoniko, slika 6
Pn-i segn e t : P . l n . rirodna arhitektoniku
I II Mozgovi II dil emi
O va globa lna " bolest spovonj a" kao odgovor na č je
izazvana č da je tokom posl ednjih nekoliko vekova
ogromna ć nas pravil a bel eške ko je koriste znatno manje
od pol ovine kapacitet a našeg cere br alnog korteksa. O vo se
pripisuje č da vešti ne povezane sa našom levom i desnom
hemisferom nisu u ć da đ uzajamno deluju
na č ko ji bi pro izveo spi ral u pokreta i razvo ja koja stremi
nago re. Umesto toga smo optereti li naše mozgove sistemom
pravlj enja/hvatanja beležaka ko ji ih č da odbocu] u i
zoborovlj oj ul Kombi novane smetn je ova dva faktora uzimaj u
vel iki danak.
MANE STANDARDNIH BELEŽAKA
Postoj e č mane današnji h standardnih sistema pravIj enj alhva-
tanj a beležak a:
l Maskiranje č č
Važne idej e se saopštavaju č č - onim č č
imeni cama ili glagolima, koje izazivaju i razvij aju relevantne asoci-
jacije kada god se č ili č U standardnim beleškama ove č
se č nalaze na č strani cama, zamaskirane masom manj e
važnih č Ovi faktor i č mozak da pravi ć aso-
cij acij e đ č konceptima.
2 Otežavanje ć
Mo noto nske (jednoboj ne) beleške su vizuelno dosadne. Kao takve,
ć č i zaboravljene. Osim toga, standardne beleške su č
u formi beskr aj nih spi skova č izgleda. Sama monot onij a pravlje-
nja ovakv ih spiskova dovodi mozak u č trans, skoro
sasvim ć ć ć nj ihovog sadržaja.
3 Rasipanje vremena
Standardni sistemi pravljenj alhvatanj a beležak a rasipaju vreme u
svi m fazama:
• č ć nepotrebno beleženje
• ć č nepotrebnih beležaka
«« Prirodno arhitektoniko: slike 7 i 8
Pn'; segment: Prirodna arhiJektonikll 41
Mozgovi II dilemi 1/1
• ć "preslišavanje" nepotrebnih beležaka
• ć traženje č č
4 Neuspeh u kreativnom stimulisanj u mozgu
Po samoj svoj oj prirodi , linearna prezentacij a standardnih beležaka
č mozak da pravi asocij acije, ć se tako krea-
tivnosti i memoriji . Sem toga, posebno kada smo č sa beleškama
tipa spiskova, mozak neprestano ima ć da je "došao do kraj a" ili
"završio". Ovaj lažni ć dovršenosti deluj e skoro kao neki mentalni
narkotik, ć i š ć naš proces razmi šljanja .
POSLEDICE PO NAŠE MOZGOVE
Stalno š ć neefikasnih sistema pravljenjalhvatanj a beležaka
ima niz posledica po naše mozgove:
• Gubimo svoj u ć koncentracije, kao rezultat razumljive pobune
mozga protiv maltretiranja.
• č naviku koja troši vreme da pravimo beleške o beleškama
u pokušaju da otkrij emo sve neuhvatljiviju suštinu onoga što
č
• Doživljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svoje mentalne
sposobnosti.
• Gubimo ljubav prema č koj aje tako č kod male dece
i kod onih koji su imali dovoljno ć da č kako da č
• Patimo od dosade i frustracije.
• Što više radimo , manje napredujemo, zbog toga što nesvesno
radimo protiv sebe.
Naši današnji sistemi pravljenjalhvatanja beležaka imaju sve manje
i manj e rezultata. Ono što nam treba je sistem koj i ć posti zati
rezult ate usmerene ka napretku.
:Il: Dve č su relevantne u ovomtrenut ku. Prvo se č dosi jee
o jednoj č devojci zobeleženog u knjizi Špringera i
č (Springe r, Deutch) - " Levi" mozak, "desn;" mozak (1985) .
Autori izveštavaju da se kod č koji ima ju i ozbilj ne
smetnje u govoru, č može ć supe riorno č sposob-
42
Prvi segme nt: Prirodna arhitektoniku
11/
Mozgovi u dil emi
nost. Oni novode do je "u vreme koda je imalo tri i po godine,
đ crta lo crteže pune života so mnoštvom detalja .. ." , Autori
sugeri šu do ovo posebno sposobnost odslikava doprinos desne
hemisfere, o kasnije beleže do se đ vešti no crtanja "smanii -
vala so nostovkom feropi;e" .
Da je đ bila č na č koji bi bio kompatibilan sa njenim
moždanim funkcijama, ona bi verovatno nastavila da razvij a svoje ć
j ake č sposobnosti uporedo sa razvojem verbalnih sposob-
nosti. Mape uma bi bile ć sredstvo.
Druga č se odnosi na mladu devojku iz Nj ujorka, koja j e tl
devet oj godini bila č č Sa 10 godina, imala j e vrlodobar
uspeh; sa I I dobar, a sa 12 godina postala je dovolj an č sa
tendencijom ka totalnoj propasti . Ona, njeni nastavnici i njeni roditelji
su svi bili zbunj eni, jer je č mnogo, sve više iz godine u godi nu, i
č je bi la inteligentna.
Njeni roditelji su mi ć da se sretnem sa njom. Posle dugog
i tužnog razgovora, ona se iznenada razvedrila i rekla ..Pos/oji jedna
stvar u kojoj sam sve bolja i bolj a".
- Koja? - zapitao sam.
- Moje beleške, odgovori la je.
Nj en odgovor mej e pogodio poput groma, jer je rešio misteriju . Da
bi bila bolja u školi, ona je pretpostavil a da mora imati sve bolje i bolj e
beleške...Bolje" je za nj u č ..više č što je ć
dos lovnijih i tradicionalno ..urednij ih" . Kao rezultat toga, onaje naivno
ulagala sve više i više snage tl tu svoju aktivnost zbog koje je pogrešno
razumevala i zaboravljala ono što je č Ovaj metod namerno je
upotrebljavao jedan Rus po imenu Šereševski, č izvanrednog
ć da bi sebi pomogao da zaboravlja! Ć je shvati la šta č
bilaje u stanju da primeni mapiranj e uma i da krene u pozitivnomsmeru.
REZULTATI ISTRAŽi VANJA
PRAVWENJAlHVATANJ A BELEŽAKA
Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studij ama o pravlje-
nju/hvatanju beležaka, posebno onim dr Haua (Howe) sa Unive rziteta
Egziter (Exeter).
Pn'; segment: Prirodna arhitektonlka
43
Mozgovi fl dilemi
III
3€ Studi jo dr Haua je trebalo do pr osudi kol iko dobr o su student i
bili u stanju do govo re iz svoj ih bel ežaka, ć pri to m
potpuno i integri sano razumevan je. đ su morali do budu u
stanju do koriste svo je bel eške za ponovi jan je gradi vo, i do
obezbede č ć i promišljene odgovore u uslovima
ispita koda bel eške više nisu bile dostupne. Rezultati su bi l i
ć od najgoreg do najbol jeg:
I Dobi jene kompl etne beleške od č do č
2 č đ kompletene beleške od č do č
3 Dobi jene č č beleške so č
4 č đ č č beleške so č
5 Dobi jene beleške so č č (Ovo se ponekad pokazalo
izuzetno slabim jer je osoba kojo ih je dobi lo bi lo nesposobno do napravi
ć mentalne asoci jacije .)
6 č đ beleške so č č
Hauove studije pokazuju da su konci znost, efikasnost i aktivno č
č š ć od presudnog č za uspešno beleženj e.
UVOD U Ć I'OGLAVLJE
Kao što smo videli, današnji sistemi pravljenj a/hvatanja beležaka
koriste samo deo ogromnog moždanog potencij ala za č đ
znamo i da su veliki umovi koristi li mnogo ć deo ment alnog ka-
paciteta koj i nam j e svima dostupan. Naoružani ovim sazna njem,
možemo krenuti dalje u ć poglavlj e koje nas upoznaj e sa briljant-
nim razmišljanjem - j asnijim, prirodnijim i efikasnijim č kori š-
ć naših mozgova.
44 Prvi segment: Prirodne arhitektoniku
IV
Briljantno razmišljanje
Pregled
• Uvod
• Briljantno razmišljanje
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje objedinjuje informacije iz prethodna tri poglavlja i
uvodi vas u briljantno razmišljanje, č korak u evoluciji ra-
zumevanj a i negovanja ljudskog mozga, odnosno raspolaganj a ljudskim
mozgom.
BRI LJANTNO RAZMI ŠLJ ANJE
Inf ormacija - sistem obrade II vašem mozgu
Šta se dešava u vašem mozgu kada okusit e zrelu krušku, porniri šete
ć slušate muziku, posmatrate potok, dodirujete dragu osobu ili
jednostavno evocirate uspomene?
Odgovor je istovremeno i jednostavan i č đ ć složen.
Svaki ć informacije koji ulazi u vaš mozak - svako ć
ć ili misao č ć svaku č broj, kod, hranu, miris, liniju,
boju, sliku, otkucaj, notu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao
centralna sfera iz koje zrakasto polaze desetine, stotine, hilj ade, milioni
"kukica" (v. stranu 38).
Svaka kukica predstavlja j ednu asocijaciju, a svaka asocij acij a ima
svoj beskrajni red karika i spojeva. Sve asocijacije koje ste ć "upotre-
bili" možete smatrat i svojim ć svojom bazom podataka ili
Prvi segment: Prirodna arlritekJonika 45
Briljonmo razmišljanj e I V
svojom bibli otekom. Dok č ove č možete biti sigurni da se u umu
koji ih č nalazi sistem za obradu podataka koji znatno nadmašuj e
kombinovane č kapacit ete i ć skladištenja naj savre-
menij ih svet skih kompjutera (v. niže).
Kao rezul tat š ć ovog multi -ordinatnog sistema za obradu i
skladištenje podataka sa mnošt vom kukica, vaš mozak ć sadrži mape
informacij a koje bi i ć svetske kart ografe ostavile bez daha u
ncverici, kad bi samo mogli da ih vide.
O brazac razmi šljanja vašeg mozgo se, dokle, može posmatrati
kao gigantska asocij ati vno mašinerija - jedan super bi o- kom-
pjuter sa li nij ama misli koie se granaj u iz č beskrajnog
broja jezgara podataka. Ova struktura odslikava neuronsku
mrežu koj o č č arhitekturu vašeg mozga .
Brza procena ć vam otkriti da vaša ć ć baza podataka
pojedinih informac ija, kao i asocij acij a koje se granaj u iz nj ih, sadrži
više kvadriliona asocijac ija.
Neki l judi koriste ovu ogromnu bazu podataka kao izgovor da
prestonu so č š ć do su nji hovi mozgovi sko ro
" napunj eni", i do iz tog razloga ć da č ni šta novo jer
moraj u do č dragoceni, preostali pr ostor za "zai sta važne
stvori ". Ipak, nemo razloga za zabrinutost jer sada znamo, preko
radova dr Marko Rozenvajga (Ma rk Rosenweig) iz Pariza, da i
kod biste pohran jival i u vaš mozak l O č podataka
(od kojih svaki predstavl ja jedn ostavnu č il i sli ku) svake sekunde
tokom 100 godina, još uvek biste iskoristili ma nje od jedn e
deseti ne njegovog skladišnog kapaci teta.
Ovaj ć kapacitet skladištenj aje ć jednom skoro
neverovatn om š ć komplikovanih puteva koji č naše me-
č procese. Č j e i samo jedna deanica nekog č
put a ć složena (videti prvo poglavlj e, "Savremena istra-
živanj a mozga", str. IS). I kao što j e profesor Anokin naglasio, č j e i
ovaj izvanr edni kapacitet skadištenj a ništavan prema sposobnost ima
mozga da stvara obrasce ć podatke koje ć poseduje (v. đ
str. 279).
Ma koliko da ste č podataka ć pohranili, i ma koliko
da ste asoc ijacij a ć uradi li, vaš pote ncijal da osmišljavate nove
obrasce i kombinacij e ideja ih preva zilazi za više kvadriliona.
46 Prvi segment : Prirodna erhitektonika
IV
Briljantno razmišljanj e
Što vise novih podataka č na j edan integrisani,
razgranati , organizovani č utoliko ć vam biti lakše da č j oš
više.
Iz ove gigantske sposobnost i za obradu informacij a i kapacit eta za
č potekao je koncept brilj antnog razmi šlj anj a č manifestaciju
predstavlj a mapa uma.
Briljantno razmišljanje' se odnosi na proces asocijativnih misli koj e
č iz central ne č ili sc vezuju za centralnu č Ostala
č engleske č radiant su đ č "blistavo svetleti",
"pogled j asnog oka koje č š ć i nadom" i "žižna č meteor-
ske kiše" - č "eksplozij i misli" .
Kako da dobij emo pristup ovom uzbudlji vom novom č raz-
mi šljanja? Uz ć mape uma, koja predstavlj a spolj ni izraz briljant-
nog razmi šljanj a. Mapa uma se uvek gra na iz centralne slike. Svaka č
i slika postaju sami za sebe subcentri asocijacija, i sve se to nastavlj a u
potencij alno beskrajni lanac razgranatih pojmova koj i idu iz ili ka
č centru. Iako se mapa uma crta na dvodimenzional noj
površini , ona predstavlj a multi -dimenzionalnu realnost, ć
prost or, vreme i boju.
Pre nego što č kako da primenite ovo ć sredstvo, od
suštinskog č je da razumete operativne principe mozga koj i ga
generišu. đ je od suštinskog č da razumet e briljantno raz-
mišljanje naprirodan i č automatski č na koji su svi ljudski
mozgovi oduvek funkc ioni sali. U evolutivnom razvoju procesa raz-
mi šljanj a kori stili smo samo č snopove č umesto
č multi-dimenzionalne elektrane.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Brilj antno ć mozak b i morao biti u ć da se izrazi lj
razgranatoj formi koja odsl ikava obrazac nj egovih sopstvenih misaonih
procesa. Kao što ć videti u ć poglavlju, "Put koji predstoji ",
mapa uma predstavlja takvu formu.
,
Radiant thinking, od engl. glagola ..to rudiate " - širiti se ili kretati u raznim
pravcima, ili iz datog središta. (prim. pr ev.)
Pn'; segment: Prirodna arbitekronika
47
v
Put koji predstoji
Pregled
• Uvod
• Mapa uma - definicija
• Šta kažu korisnici mapa uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlj e defi niše prirodni izraz briljantnog razmišlj anj a _ .
mapu uma, ć evolucij u ljudske misli.
MAPA UMA - DEFINICIJA
Mapa umaj e izraz bri ljantnog razmišljanja i prema tome predstavlj a
prirodnu funkcij u ljudskog uma. To je ć č sredstvo koje
đ univerzalni č za đ potencij ala mozga. Mapa
uma može bit i upotrebljena u svakom aspektu života u kom ć po-
boljšano č i j asnij e razmi šljanje ć č č Mapa
uma poseduje č osnovne karakteri st ike:
l Predmet pažnje je kristal izovan u centralnoj slici.
2 Glavne teme predmeta se granaj u iz centralne slike.
3 Grane sadrže č lik ili č č otisnutu na pridru ženoj liniji .
Teme od manj eg č se đ predstavlj aju kao grane povezane
sa granama višeg nivoa.
4 Grane formi raju povezanu č š strukturu.
48
Pn'; segment: Prirodna arhitektolliku
v P Uf koji predstoji

Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti boj ama, slikama, šiframa i
iluzijom trodimenzionalnosti, da bi bile interesantnije, lepše i osobe-
nije. One zauzvrat pobolj šavaju kreativnost, ć i, posebno,
evoc iranje ć
Mape uma vam pomažu da napravite razliku đ vašeg mental-
nog kapaciteta skladištenja, što ć vam vaša mapa uma ć da
pokažete, i vaše mentalne efikasnosti skladištenja, što ć vam vaša mapa
uma ć da postignete. Efikasno skladištenje podataka mult i-
plicira vaš kapaci tet. To je kao razlika đ dobro đ i loše
đ sklad išta, ili biblioteke sa ili bez sistema reda.
ŠTA KAŽU KORISNICI MAPA UMA
Mape uma su opisali oni koji ih koriste, od petogodišnjaka pa do
ostalih na svi m nivoi ma poslovanja i obrazovanj a, i to ć č
• "prava nemska" mašina" (misao koja ima strukturu gena);
• "sredstvo koje vam pomaže da se starate o sebi";
• "prava alatka za ment alno treniranj e";
• "ogledalo uma";
• "sredstvo za brigu o mozgu";
• "moj mentalni vulkan";
"sredstvo za raspolaganj e inteligencijom";
• "mreža misli usmerena ka cilju";
• "s redstvo za izražavanje inteligencij e";
• "epitoma" ć zamisli - upotrebi mapu uma, spasi drvo!
Spasi drvo? Spasi šumu!";
• "embrionalna manifestacija č misli";
• "najobuhvatnija tehni ka za kreativno razmišljanj e";
• "mulli-dimenzionalna č tehnika";
• "svesni elektroencefalogram samokontrole!";
• "ispoljavanje unutrašnj ih misaonih obrazaca - mapa mozga";
U originalu ua Neme Machine", od gr. prefik sa nem-, nema- , nemo- ili sufiksa
-nema, -nemata - konac, č ispreden, vrtložast, ć (prim. prev.)
•• Epitcma, gr. - sažel prikaz, kratak pregled, č (prim. prev.)
Pn'; segment : Prirodne 49
Put koji predstoji
v
• č na koji, č mogu da uživam dok upotreblj avam svoj
mozak!";
• "put(evi!) do mentalne slobode";
• "mapa uma predstavlja ispoljavanje svih aspekata kortikainih
ć i inteligencije, koja ć mozgu da dobij e
lluidniji, graciozniji i brži pristup svom ogromnom skladištu
sposobnosti";
• "za eru informacija i osvaj anja kosmosa, ono što je linearno
pisanje beležaka bilo za industrijsku eru".
Ili, kao što j e j edan korisnik izjavio kad je prvi put upotrebi o mape
uma: "To je kao da sam č život vozio sa prljavim vetrobranom i
onda ga je mapa uma iznenada č za mene".
Svi ovi opisi su ć i relevantni . Posmatrani zajedno, oni
otkrivaju mapu uma kao ć korak u progresiji od linearnog (,jedno-
dimenzionalnog"), preko lateralnog ("dvodimenzionalnog") , do bri-
lj antnog ili multi -dimenzionalnog razmišlj anja.
UVOD U Ć SEGMENT
Naoružani znanj em koje ste stekli o radu i potencijalima svog
mozga, sada ste spremni da putujete kroz komplikovani svet cerebral-
nog korteksa. Ovo putovanje ć položiti temelj e izražavanja i oslo-
đ vašeg mentalnog potencij ala, i š ć vas, kroz seriju brejn-
storming vežbi, do kompl etne umetnosti mapiranja uma.
50
Prvi segment: Prirodna urbitek/ollika
.OI
Drugi segment: Temelji
Ovaj segment (pog/avlja od Vl do IX) istražuj e č srodne
svetove č i s/ika. ć vam kako da oslobodite neverovatnu
menta/nu energiju š ć ć tehnika brejnstorminga i asoci-
jacija. Ova pog/avlja vas vode od osnovnog brejnstorminga briljantnog
razmišljanj a, preko brejnstorminga mini-mape lima, do same mape
uma.
Drugi segment: 51
Vl
Brejnstorming č
Pregled
• Uvod
• Vežba izgradnj e mini -mape uma od č
• Implikacije
• Aplikacij e
• Uvo d u ć pogl avlj e
UVOD
Ovo poglavlj e ulazi u suštinu sistema vašeg mozga za brilj antno
razmi šlj anj e i obradu informacij a. Kroz brejnstorming ve žbe, ć
ogromni potencij al svoj e asocijativne mašiner ij e, a đ ć dobiti i
uvid u svoj u j edinstvenost i jedinstvenos t drugih ljudi kao posebnih
individua.
ć vam pokazana nova brejnstormi ng tehnika, kao i neki intere-
santni rezul tat i istraživanj a. Posebno, ć ć vam se dublje razu-
mevanj e komunikacij e i izbegavanj e đ nesporazuma.
Ve žbasa pojmom ć (v. str. 53-54)
52
Drugi segment: Temelji
VI
Brej nstorming č
VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD Č
Mini-mapa umaj e embrionalna forma mape uma. Jako ovakva mapa
uma ima prefiks "mini", njene implikacije su ogromne.
Da biste uradili ć vežbe, ć vam potrebne olovke i podložak
za mapu uma, kopija gornje slike ili nekoliko velikih, praznih listova
hartij e.
Vežbanje
Ispi šite štampani mslovima na linij ama, brzo, bez pauze za razmišlj anj e,
prvih deset asocij acij a koj e vam đ na um kada pomi slite na poj am
ć Važno je da zapišete prve č koj e vam padnu na pamet , bez
obzira kako smešno izgledale. Ova vežba nij e test i ne bi trebalo da traje
duže od j ednog minuta.
Ukoliko ste u ć zamolite j oš dve ili tri osobe da urade
vežbu istovremeno. Ne razgovaraj te o svoji m asocij acijama dok radite
vežbu.
Analiza rezultata
Vaš cilj j e da đ one č koje su č za sve č grupe.
(Uovom č č č ima svoje doslovno č "duh",
na primer, nije isto što i "duša".)
Pre sumiranj a rezultata, trebalo bi da svako od vas predvidi , pojedi-
č i u tajnosti, koli ko ć č biti č svim č grupe;
koliko ć č biti č za više njih; i na kraju koliko ć č biti
odabrano od strane samo j edne osobe.
Kada ste završili vežbu i uradi li svoj e procene, uporedite č koje
ste vi zapisali sa č svojih prijat elja ili kolega. Onda proverite i
porazgovarajte o broju č č (Ukoliko sami radit e vežbu,
onda jednostavno uporedite svoj skup asocij acij a sa skupom asocijacij a
autora knjige, videti niže.)
Sve osobe redom mogu naglas č svoju listu č dok ih drugi
zapisuj u, č ć svaku č koja j e č i ž ć bojom
ili šifrom ko j e odabrao koju č (v. str. 73, gore).
ć lj udi đ da ć biti mnogo č č za celu
grupu, a da ć svega nekoliko č biti svojstveno samo pojedincima.
Dr ugi segment: Temelji
53
Brej nstorming č VI
Ipak, posle više hi ljada pokušaja, otkrili smo da je prava retkost ć
č i samoj ednu č č u gru pi od č č
Kada je ova č č stavljena u cent ar ć mini-mape
uma, i kad j e istih č ljudi upitana da ponovi vežbu sa tom
č č rezultat j e bio isti, ć da č i taj zajed-
č imenit elj ima fundamentalno č koren!
Što je više lj udi u grupi sve je manj e šanse da bilo koj a č bude
č svim č grupe (vi deti grafikon na ć strani).
Primer iz vežbe sa pojmom .. ć ".
Rezultati č vežbi
Vežba koj u ste upravo završili sa pojmom ć ć dati č rezultate
i sa bi lo koji m drugim pojmom.
Na primer, grupa viši h bankarskih menadžera, od 40 do 55 godi na
starosti i sa č biografijom, uradili su istu vežb u sa poj mom
č Kao što smo i predvideli, u proseku ni jedna č nij e bila
č za sva č č grupe; ponegde j e jedna č bil a zajed-
č za tri osobe; neko liko parova č č za dve osobe; i na
kraj u, ć č j edinstvena za svakoga ponaosob.
Grupa se žalila da to nij e bi lo fer, pošto č nije bila od ć č
za nj ih. U drugom č đ su da bi njihovi rezultati imali
mnogo više č
Nakon toga, data im je i druga ve žba, ć č " novac" umesto
č č Na njihovo č đ rezultati su sc j o š "ise razlikovali.
Rezultati se suprotstavlj aju popularn om pogrešnom shvatan ju:
što više obrazujete l jude, to ć on i više postati č klo novi ma.
54
2
;ej
t

/00
.s:
i
.:;;:

e
"
/0
.a
o
N
'0
o

.o
O
VI Brej llSlorming č
Briljantno razmišljanje pokazuje do je isti na suprotno: što više
obrazujete I;ude, to ć jedi nstveniie postati nji hove ogromne,
ć mreže asoci;aci;a.

broj ljudi
Grafikon koji ilustruj e neverovatnu j edinst venost misaone mreže
svakog /judskog ć - kako broj ljudi raste tako broj č
č opada
Na strani 73, gore, ć ć rezultate dobijene iz tri grupe ljudi od
po č osobe koji su beležili svoj e asocijacije sa pojmom č
Obeležavanje bojom je š ć da se pokažu č koje su č
za najmanje dve osobe.
IMPLIKACIJE
Ogromni potencijal vaše asocijativne mašinerije
Uzmite u obzir č daje svaki prizor, zvuk, miris, ukus ili ć
koj i ste ikada imali - bilo svesno ili parasvesno - kao mali č ć centar
iz koga polaze milioni asocijacija.
A sada zamislite da pokušavate da pribeležite sve te asocij acije.
To bi bilo ć zato što bi se svaki put kada nešto zapišete
pojavila misao o tome što ste zapisali. To bi bila još jedna asocij acija
koju biste morali da zapišete, i tako dalj e, ad infinitum. Ljudski mozak
može da proizvede beskraj an broj asocij acij a; tako j e i naš potencijal
kreativnog razmišlj anj a na č č beskraj an.
Drugi segment: Temelji
55
Brej nstorming č VI
U č ljudskom mozgu postoji više kvadriliona "upotre-
blj enih" asocij acija. Ova ogromna mreža se može smatrati ne samo
vašom memorijom ili vašom č referentnom bibliot ekom, ć i
vašimcelokupnimsvesnim i parasvesnimja (v. Tony Buzan, Uprezanje
para-mozga).
Jedinstvenost svakog pojedinca
Č da poj edi nci del e tako ma li broj č asoci jaci ja
na zadatu č sliku ili ideju č da se mi na č i taja nstven
č razlikujemo jedni od drugih. Drugim č svako l judsko
ć je mnogo i ndividualnije i jedinstvenije nego što se to do sada
pretpostovIjolo. Vi koji sada č ovu č posedujete u
svom mozgu tri lione asocijacija ko je ne del ite ni sa ki m, ni u
prošlosti, ni u sadašnjosti, ni u ć
Kada đ kakav jedinstveni mineral nazivamo ga : " dragi
kornen", I1 neprocen jiv", "dragulj", "neoce niive vrednos ti", "dra -
gocen", l,blago"l "redokl',,, lepll, "nezamen jiv".
U pogl edu onoga što su istraživan ja otkri la o nama samima,
trebalo bi da č da prirnenjujerno ove termi ne i na sebi
kao i na drugim ljudski m ć
APLIKACIJE
Naša izvanredna j edinstvenost ima mnoge prednosti. Na primer, u
svakoj situaciji kada pribegnemo brejnstormingu ili kada treba da
rešimo problem, što j e ć raznolikost idej a tim bolj e. Svaka jedinka
tako postaj e izuzetno č deo procesa.
U širem društvenom kontekstu, takozvano "delinkventno", "abnor-
malno" ili č ponašanje se sada č može prihvatiti u
novom svetlu kao đ razilaženje od postavljenih normi, koje
vodi č kreativnosti". Na ovaj č se mnogi č druš-
tveni problemi mogu u stvari preokrenuti u rešenja.
Rezultati ovih vežbi đ č opasnost koja se javlja kada ljude
posmatramo kao grupu, a ne kao pojedinca. ć našu j edinstvenost,
možemo lakše rešavati nesporazume i konflikte, bilo č ili društvene.
Vežbe asocijacij a otkrivaj u č snagu mozga svakog č
veka, bilo da spada u one "nadarene" ili u one prethodno okarakterisane
kao č Ove vežbe, prema tome, mogu osloboditi milijarde
56
Drugi .tegmenl: Temelji
-
VI
Brejnst orming č
ljudi od njihovih samo-namet nutih menta lnih č Jednostavno
ć vežbu sa poj mom ć opisanu u ovom poglavlju,
svako može iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage.
Uzmite primer osmogodišnjeg č izjedne zaostale č Lon-
dona koga su č smatrali č slaboumn im, i koji je to izgleda
i sam prihvatao. Pošto je završio vežbu sa pojmom ć upitao sam
ga da li bi mogao da đ dalje asocijacije za bilo koju od deset č
kojej e zapisao. Zastaoj e za trenutak, zapisao dve, zatim ispravio pogled
i sa sjajem u č zapitao "Da li mogu da nastavim?".
Kada sam rekao "Da", č je ć kao neko ko po prvi put
ulazi u more. Zati m, u sve bržem ritmu, skoro kao odmotavanje roine,
č i asocijacije su č da kuljaju iz nj ega. Njegovo č č
stanj e se transformisalo u stanje žudnje, energije i ć dokje popunjavao
stranu bukvalno č ć "Ja sam pametan! Ja sam pametan!". I bio j e u
pravu. Nedostaj alo mu j e obrazovanje.
Razumevanj e razgranate prirode realnosti nom doje uvid ne samo
u prirodu razumevanja, ć i u pri rodu nesporazuma, na toj č
ž ć da se izbegn u mnoge emoti vne i č zamke koje
ć noše po kušaje da komuniciramo.
U kontekstu ove knji ge, brejnstormi ng j e prvi korak ka mapama
uma. Ove vežbe mogu da č i daju tonus vašim asocijativnim
sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantnog razmi-
šljanja.
UVOD U Ć POGLAVLJ E
Ukoliko se sposobnost briljantnog razmišlj anj a mozga može prime-
niti na č koj e predstavljaju predmet " leve kortikaine veštine", da li
sc ista snaga može primenit i i na imaginacij u i slike kao "desnu
kortikaInu veštinu"? ć poglavlje se bavi ovim pitanjem.
Dn/g; segment: Tellulji
«
57
VII
Brejnstorming slika
Pregled
• Uvod
• ć slika
• Vežba izgradnj e mini-mape uma od slika
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlj e razmatra savremena istraživanj a mozga koja su za-
prepasti la eksperte širom sveta. Zaj edno sa priloženim č
vežbama, ovo znanj e ć vam ć pristup ogromnom skladištu
imaginalivnih veština koje uspavane leže kod 95 procenata populacij e.
Ć SLIKA
3l: God ine 1970 . č Scientifi c American je obj avio rezul -
tate fasci nantnog eksperimenta kojeg je sproveo Ralf Heber
(Rolph Haber) . Heber je po kazao svojim ispitanicima seriju od
2560 fotografskih slaj dova, ć im jednu sliku svakih
10 sekundi. Ispitanicima je trebalo oko 7 sati do pogl eda ju sve
slajdove, ali je vreme gl edanja bi lo pod elj eno u odvojene seanse
tokom perioda od nekoliko dona. Sat nakon što bi poslednji slajd
bi o prikazan, ispitanici su bili podvrgnuti testu prepoznavanja.
Svakoj osobi je prikazan set od 2560 parova slaj dova, od kojih j e
jedan slajd bio iz serije koj u su videl i, a drugi iz č skupa koji nisu
videli. U proseku, č njihovog prepoznavanj a j e bila đ 85 i
95 procenata.
58
Drugi segment: Temelji
VII
Brejnstorming slika
Pošto j e potvrdio neuporedivu preci znost mozga kao mehani zma za
primanje, skladi štenje i ć Heber j e sproveo drugi eksperiment
da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike. U ovom
eksperimentu, j edan slajd j e pokazivan svake sekunde.
Rezultati su bili č ć da mozak ne samo što ima
izvanredni kapacitet utiskivanja i prizi vanja informacij a, ć da to može
ć bez gubitka preciznosti, i pri neverovatno velikim brzinama.
U ci lju daljeg testiranj a mozga, Heber j e sproveo i ć eksperiment
u kome su slajdovi đ pokazivani po j edan svake sekunde, ali ovaj
put kao slike u ogledalu. Još j edanput, rezultati su bili č
ć da i č pri vel ikim brzinama mozak može da manipuliše
slikama u trodimenzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti.
Heberov komentar je bio ć "Ovi eksperimenti sa vizuelnim
stimulusima sugerišu da je PREPOZNAVANJE SLIKA U sušnNI
SAVRŠENO. Rewltati bi verovatno bili isti i kad bismo upotr ebili
25 000 slika umesto 2500."
Jedan drugi ž č R. S. Nikerson (Nickerson), objavio je u
č Canadian Journal af Phychology rezult ate eksperimenta II
kome je svakom ispit aniku prikazano 600 slika, i to j edna slika svake
sekunde. Kada su ispitani ci podvrgnuti testu prepoznavanja, č
preciznost je bila 98 procenata!
Kao i Heber, i Nikerson je proširio svoj e istraživanje, ć ć
broj slika sa 600 na 10.000. č j e da j e Nikerson naglasio da je
svaka od njegovih 10.000 slika bila "živopi sna" (to j est upadljiva, lako
pamtljiva slika kakve se koriste u mapama uma).
Sa ovakvim živopisnim slikama ispitanici su postizal i stopu pre-
ciznosti prepoznavanja od 99,9 procenata. š ć izvestan nivo
dosade i iscrpljenosti, Nikerson i njegove kolege su procenili da bi
ispitani ci, i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10.000, uspeli da
prepoznaju 986.300 - što predstavlja stopu prepoznavanja od 98,6
procenat a.
U svom č Č 10.000 slika" u č Quarterly
Journal of Experimental Psychology, l.ojonel Stending (Lionel
Standing) je izjavio da je "kapaci tet memorije prepoznavanja
skoro beskrajan!" .
Drugi segment: Temelji
59
Brejnstorming slika VII
Razlog zašto j e, da citiramo staru izreku, "s lika vredna hilj adu č
leži u tome što slike angažuj u veliki opseg kortikainih sposobnosti:
ć za boj u, obl ik, liniju, trodimenzionalnost, strukturu, vizuelni
ritam i posebno "imaginacij u" - č koja č od latinske č i magi -
nari, što doslovno č "mentalno oslikavati".
Slike, prema tome, mnogo č š ć nego č izazivaju ć a
đ su i preciznij e i snažnij e u pokretanj u širokog spektra asocijacij a,
što č kreativno razmišljanje i ć Ovo pokazuje kako je
smešno to što se 95 procenata hvatanj a/pravljenj a bele žaka radi bez
prednosti kakvu pružaju slike.
Razlog za ovo odbacivanje slika delom leži u našem savremenom
prenaglašavanj u č kao primarnog sredstva za informisanj e. đ
razlog đ može biti i II (pogrešnom) verovanj u mnogih ljudi da
nemaju sposobnosti za stvaranje slika.
Lli'" .. ...-tb
&::..·. ":e
Levo: Naj bolji č pokušaj dominantno
desnorukog autora cr /an desnom rukom.
Desno: Naj bolji č poku šaj istog al/tora dva
sala kasnije, nakon vežbanja, crtan levom rukom.
Tokom prethodn ih 30 godina smo, zajedno sa još nekima, č
ć i umetni ce dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil , istraživali
60
Drugi segment: Tetne/ji
VII
Brej nstorming slika
mišljenj e o ovoj problematici . U okviru pomenutih eksperimenata, č
25 procenata ispitanika j e izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije,
a više od 90 procenata veruj e da imaju đ nesposobost za crtanje
ili slikanje na bilo koji č Dalja istraživanj a su pokazala da svako
sa "normalnim" mozgom (genetski ili č š ć može č
da crta do nivoa polaznika dobre č škole (v. prethodne crteže).
Razlog zašto tako mnogo lj udi smatra da su nesposobni za stvaranj e
slika leži u tome što, umesto da shvate da mozak uz ć kontinuira-
nog cksperimentisanja uvek uspeva, greškom zamenjuj u svoj č
neuspeh svojom fundamentalnom š ć i smat raj u ga istin-
skom merom svog talenta. Na taj č ostavljajujednu svoj u ment alnu
veštinu (koja je mogla prirodno da procvela) - da uvene i nestane.
:ll: U svojoj knjizi Duhovi u mašini uma, S. M . Kosl in (Kosslyn)
tvrdi do se " u mnog im našim slikovnim eksperi ment i ma pokazal o
do l judi nedvosmi sleno napreduju kroz pra ksu" . Mapiranj e uma
ponovno bud i ovoj izvanredni kapacitet vizuelizacije. Koda mo -
zak razvi ja svoju sposobnost oslikavanja, ujedno razvi ja i svoj
kapacitet razmi šljan ja, svo ju sposobnost percepcije, svoje pam-
ć svoju kreativnost i poverenj e u sebe.
Dva široko rasprostranj ena i štetna verovanja su dovela do savre-
menog odbacivanj a naših vizeulnih sposobnosti:
l Da su slike i boj e nekako primitivne, detinj aste, nezrele i nevažne.
2 Da j e ć stvaranj a i reprodukovanj a slika. bogom dani talenat
dodeljcn samo vrlo malom broju lj udi. (U stvari, to je bogom dani
talenat darovan svima!)
Uz potpunij e razumevanj e mozga č da shvatamo da se
mora uspostaviti nova ravnoteža đ č slici i č č U
kompj uterskoj industrij i ovo se ogleda u ubrzanom razvoju mašina koj e
nam ć da povezujemo č i sl ike i da manipulišemo č
i slikama istovremeno. Na č planu, to je pokrenulo mape uma.
VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD SLIKA
Vežba koja se č osobama koj e žele da izgrade svoj u
vizuelnu "mentalnu muskulaturu" je č vežbi sa pojmom "s re-
ć opisanoj u prethodnom poglavlju, osim što se u centar postavlja
61
Brejnstonning slika
VII
slika i što se na svakoj od linij a koj e se granaj u iz centra crta prvih deset
"s likovnih asocij acij a" .
U vežbi kao što j e ova, od suštinskog č j e da ljudi đ
svoj u inhibiciju da ć nacrtati " loše" slike. Bez obzira kol iko .J oše"
izgledale č sl ike, zbog prirode ljudskog mozga koja se zasniva
na probi i uspehu (a ne grešci), te slike ć predstavlj ati prvi
eksperimentalni stupanj iz koga ć uslediti trajni i neizbežni napredak.
Dobra centralna slika koj a se č za č slika ć
zbog toga što pruža mnoštvo ć za jednostavni razvoj asoci-
j ativnih slika.
Ciljevi vežbe
Cilj evi ovakve vežbe za stvaranj e vizuelnih asocijacija su ć
l Da se oslobodi ogromna ć vizuelnog korteksa.
2 Da se ć ć memorije za skladištenje ć
posredstvom š ć slika za naglašavanj e i povezivanj e.
3 Da se ć estetsko uživanje.
4 Da se slomi otpor prema š ć slika u procesu č
5 Da se potpomogne mentalna relaksacij a.
6 Da se č sa razvijanjem izvanrednih ć vizuelizacije i
percepcije koj u su koristili veliki umetnici/mislioci kao što je bio
Leonardo da č
SlikOIIIlO povezivanje /I praksi
Evojednogzabavnog i ć primerakako slikovno povezivanj e
deluj e u praksi.
Nekolicini odraslih se na seminaru pridružio i petogodišnji si n
jednog od č č po imenu Aleksandar, koji j e tek umeo da
napiše nekoliko nepovezanih slova alfabeta, č i uporno j e insis-
tirao da se i on pridruži vežbanj u. J pored protivljenja odraslih, na kraju
mu j e ipak bilo dopušteno da se č
62
Dr ll}.:i segment : Tem elji
VII
Brej nstomsing slika
Al eksandar je izabrao ljudski mozak kao centralni lik, jer je č da
se mozak spominje tol iko puta tokom prethodnih dana. Onj e tada č
da "naglas oslikava" na ć č
"A sada, da vidimo, šta radi moj mozak?...A da, on postavlja
pitanj a!" . Rekavši to, nacrtaoj e nezgrapan prikaz znaka pitanja i odmah
nastavio: "A sada, šta j oš radi moj mozak? ..A da, on ima prij atelje!".
I rekavši to, brzo nacrta č na kojoj su bile dve ruke koj e se drže, i
nastavio: "Šta j oš radi moj mozak?..."
" A da, on kaže "hvala vam" !". I rekavši to, nacrt a malu kovertu i
nastavi, uz veselje koj e se ć dok j e poskakivao gore-dole na
svoj oj stolici, sa rešavanjem svakog ć "Šta još radi moj mo-
zak? .." .
"A da, on voli mamu i tatu!". I rekavši to, nacrta malo srce, dovršivši
svih svoj ih deset vizuelnih asoc ijacija bez trenut ka oklevanja i sa
uskli cima đ pri svakom ć rešenj u. Ovo je bio mozak
koj i je radio potpuno prirodno - blistavo ć otvoreno i č
ć
Vežbanj e
Naoružani svim ovim infor macijama o svom đ kapacit etu za
slikovno povezivanje, nastavite na potpuno isti č kao što ste radili
sa vežbom povez ivanja č ć svoju sopstvenu centralnu sliku
za koncept ć (i li pak ć neku sliku č onoj na str. 73) i
ć slike koje vam padaju na pamet.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Nakon što ste završi li ove dve brejnstorming ve žbe, ć dve
č kortikaine veštine, sada treba da integri šete svet č i svet slika.
ć poglavl j e nastavlja putovanje od osnovnog brejnstorminga do
mapiranj a uma.
Drug; segment: Temelji
63
VIII
Od brejnstorminga do mapiranja
uma
Pregled
• Uvod
• ć svoj u ć povezivanja
• Vežbanje
• Uvod u ć poglavlj e
UVOD
Ovo poglavlje nastavlja proces č u šestom poglavlju vežbom
sa pojmom ć ć dalje od faze mini-mape uma, ovo poglavlj e
vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma, ć vam kako
da proširite bilo koju mapu uma do bilo koje č koju želite.
Ć svom Ć POVEZIVANJA
ć korak je da proširite č vežbu sa pojmom ć
ć ć data uputstva.
Na potpuno isti č na koji se vaših deset č č ili slika
granalo od centralnog pojma ć svaka od ovih deset č može da
razgranava svoje sopst vene asocijacij e.
Slobodnim asociranjem na svaku od deset č ili slika, ć
pojmove koji polaze od njih linijama i j asno š ć štampanim slovima
č č č po linijama koje su iste dužine kao i same č
možete č da gradite verbalno "drvo" asocij acija mape uma, kakva
je mapa na strani 66.
64
Dn/gl segment: Temelj;
VIII Od brej nstorminga do mapiranj a uma
Kada pogledate ilustraciju ć da je č deset č
napi sano krupnij im slovima, i da su linij e po koji ma su ispisane deblj e
od sekundarnih linij a. Ovo služi da bi se naglasio njihov č kao
deset č pojmova koj i su vam na č pali na pamet.
Dok budete povezi vali č u svojoj mini-mapi uma ć ć
istovremen o i prefinjenos t i snagu svoga ć
:Ill Godi ne 1985. Anderson i Porlmuter (Anderson, Porlmutter)
su sproveli zaniml jiv eksperi ment so ć Predstavil i su
ispitanici ma central ne č č i zatražil i od njih do stvaraju
asocijaci je ko je č zadatim slovom.
No pri mer, jednoj gr upi je zcd oto č č i č slovo u
nizu " pos - s, kost - m" . Drugo j grupi je zadat niz " kockar - s,
kost - m" . Pot om je ć brzina koj om su ispitani ci došli do
č " meso". O sobe iz prve grupe su bi le brže jer je prethodno č
" pos" aktiviralo memorijski lonac " pos - kosl - meso" . Kao rezultat
svoji h istraživan ja, Anderson i Porlmuter sugerišu do :
ć radi kao aktivacioni proces, koji se širi od č do asoci-
rane ć putem ovakvih lanaca."
VEŽBANJE
Bacit e kratak pogled na ilustracij u na ć strani. Zati m proširite
svaku od svoj ih deset č č č daljim asocij acijama.
Provedite I minu t nad svakim č pojmom (ukupno 10 mi nuta).
Kada ste završili ovu vežbu, ć na drugom, ć i č
nivou vaše min i-mape uma. U tom trenut ku shvatić da tako možete
da nastavite u nedogled!
Ova ve žba vam pokazuje daje, uz š ć ć tehni ka,
vaš mozak u ć da istražuje i manifestuj e svoj u beskraj nu
kreativnu sposobnost.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Pošto ste uradili vežbe, integrisa li i prošir ili svoj u ć za asociranj e
slika i č sada ste spremni da izrazite svoj potpuni spektar kort ikainih
i mentaln ih sposobnos ti u samoj mapi uma.
Drugi segment: Temetji
65
Od brejnstonninga do mapiranja IInta
PI\O
Prošireno č vežbo so pojmom ć

kojo nos
vodi do osnovnog verbalnog mapiranja uma (v. str. 8)
VIII
66 Drugi segment: Temelji
IX
Mapiranj e uma
Pregled
• Uvod
• Uprezanje kompl etnog spektra vaš ih kortikaInih sposobnosti
• Uvod u hijera rhije i kategorije
• Putovanje kroz um jednog mapera uma (I )
• Implikacije
• Putovanje kroz um jednog mapera uma (ll)
• Još o hijerarhij ama i kategorijama
• Prednosti hijerarhije, kategorizacije i POP
• Prednosti mapiranj a uma nad linearnim pravljenjemfhvatanjem
beležaka
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje vas uvodi u tehnike stvaranja reda i strukture u vašem
razmišlj anju; a deo "Putovanj e kroz um j ednog mapera uma" ć vam
ć da vidite proces mapiranj a uma " iznutra". Sem toga, pred-
ć vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i
kreativnosti vašeg mozga.
UPREZANJE KOMPLETNOG SPEKTRA VAŠIH
KORTIKALNIH SPOSOBNOSTI
č mape uma se ostvaruj e postavljanj em centralne slike
umesto centralne č i š ć slika umesto č gde god j e to
ć Kombinovanje ove dve kortikaIne veštine - ć za č i
Drugi segment: Temelji
67
Mapiranje uma
IX
sl ike, višestruko ć ć vašu intelektualnu snagu, posebno dok
stvarate svoje sopstvene slike.
3€ Godine 1989. V. M. Metlin (W. M. Matl in) je opisao
eksperiment koji je to i pokazao. Sproveli su ga Bul i Vitrok (Bull,
Whillrock) 16 godina ranije, do bi ispitali efekte koje slike
ostovljoju na proces č
Bul i Vitrok su tražili od dece store 9 i 10 godina do zapamte č
kao što su "mozak", č Hnevo1ja" j HistinoM. Deca su
podel jena u tri grupe. Prva grupa je č č i njihove definici je,
zapi sivala ih i pot om stvarala svoj e sopstvene slike, kako č tako
i njihovih definicij a. Deca u drugoj grupi su radil a isto kao i deca
u prvo j, samo što su umesto da crtaju svoje, precrtavala ć
gotove slike. Deca u ć grupi su jednostavno samo ponovljolo
zapisivanje č i njihovi h definicija .
Nedelju dana kasnije, deca su podvrgnuta testu ć č i
njihovih definicija. Deca iz prve grupe, koja su stvarol o sopstvene
slike, su imala daleko naj bolje rezultate, dok su deco iz ć
grupe, koj o nisu ništa crtal o, bila najgora.
Ovi nalazi idu u prilog č da je mapa uma jedi nstve no '
pogodna alatka za č Ona ne samo što koristi slike, ć i sama
predstavlja sliku.
Mapa uma upreže kompletan spektar kortika inih sposobnosti -
ć za č slike, broj eve, logiku, ritam, boj u i prostorno poi-
manje - jednom j edinstveno snažnom tehnikom. Č ć to, pruža
vam slobodu da skitate po beskrajnom prostranstvu svog mozga.
UVOD U HIJERARHIJE I KATEGORIJE
Da biste uspeli da kontrolišete i primenjuj ete ovu ogromnu ment alnu
ć ć vam potrebno da strukturirate svoje mis li i vašu mapu urna
ć hij erarhiju i kategorizacij u. Prvi korak je da ident ifikuj ete
svoje pojmove direktne povezanosti (PDP).
Pojmovi direktne povezanosti zasnivaj u se na č pojmovima
na osnovu koji h se može organizovati mnoštvo drugih pojmova. Termin
"maš ine", na primer, obuhvata veliki broj kategorij a, od koj ih je j edna
"motorna vozi la". Ova kategorija, sa svoje strane, đ ć širok
68
Drugi segment: Te",elj i
IX
Mapira nj e lImo
spektar, kome pripada i č "kola". č "kola" opet obuhvata mnoštvo tipova,
đ njima i "ford", koji đ č ć broj č modela.
Gl edano iz ove perspektive, č "mašine" je snažnij a od č " ford",
zato jer obuhvata i potencijalno strukturira ogroman spektar informa-
cija. č "mašine" ujedno i sugeriše skup kategorija i post avlja ih u
đ hijer arhij ski poredak.
č tome, ovakva hij erarhij a se može proširiti naviše, naj oš više
nivoe generalizacije: č "artefakti"', na primer, č i č " ma-
šine" kao đ Ove č č ili pojmovi direktne povezanosti,
predstavlj aj u č za oblikovanj e i upravlj anj e kr eat ivnim procesom
asoci ranja . Drugim č one su naslovi poglavlj a koje biste upotre-
bili kada biste pisali knji gu na neku temu.
:Il: č studija, koju su sproveli Bo uer, Kl ark, Lezgold i
Vi mzens (Bower, Clark, Lesgold, Wimzenz) 1969. godi ne, po-
kaza lo je č hij erarhij e kao ć sredstva za ć
U ovom eksperimentu, ispitanici su bili podeljeni u dve grupe.
Svakoj grupi su pokazane č karte, sa 28 č na pisa nih na
sva ko j od njih.
Osoba ma u prvoj grupi su pokaza ne č koje su bile hijerarhijski
organizovane . Na prime r, č "instrument" bi se nalazila na vrhu,
od ko je bi se dalje grana le č č i "uda ra ljke". Na
ć nivou su bile grane so č lIviolina", l/viola", i
č ko je su se na lazile ispod č č i grane sa
č "timpani", "bubnjevi", "bongo" ispod č "udarolike", i
tako dalje .
Osoba ma u drugoj gru pi su pokazane istovetne č ali ras-
đ po principu č Sposobnost ć je po-
tom testirano kod ispitan ika iz obe grupe. Baš ka o što biste sada
i č ispitan ici iz prve grupe su imali daleko bolje rezultat e
od osoba iz druge grupe, kojimo su pokazivani č spiskovi
fih istih č
PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG
MAPERA UMA (I)
Ovo je vaša šansa da " zavirite" u umj edne osobe i da istražite njene
idej e o pojmu ć U toku procesa, ć ć da primenite
• Artefakt (Iat.) predmet č ljud skom rukom. (prim. prev.)
69
Mapiranj e uma
IX
sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada č kao i nekoliko
novih.
Maper uma č od centralnog lika koji izražava pojam ć
Slika treba da sadrži iluziju trodimenzionalnosti i barem tri boje.
Prvi pojam direktne povezanosti koj i j e našem maperu pao na um
je č "A KTIVNOSTI". Ova č j e napi sana krupn o velikim slovima na
podeblj anoj , zakrivljenoj liniji koja polazi iz centra, linij i koj a je iste
dužine kao i sama č
Prve asoc ijacij e - imenice č "srce", č i glagol "deliti"
- granaj u se od pojma "AKTIVNOSTI" .
U mozgu našeg mapera uma j e sada sevnuo novi POP - "LJUDI".
Ova č j e postavlj ena na levoj strani mape uma, đ krupno na-
pisana i č za centralni lik podebljanom linijom. Razne boje
kojom j e č ispisana ukazuju na raznobojn ost č rasa, č
ć i Marsovce!
ć skup poj mova - "porodica", "prij atelj i", đ č "s ta-
ratelj i", "životinje" , granaj u se iz ove č č
Neki od ovih pojmova đ indukuju nove. "Brat", "majka",
"otac", dodati su uz č "porodica". Uz č đ č đ se
đ č "glumci", "klovnovi". Pojam "staratelji" indukuj e č
"nastavnici", "sveštenici", "psiholozi" i "treneri".
Svaki od ć tri termina predstavljaju "H RANA", " OKRU-
ŽENJE" i Ć - i kao takve dobijaju svoj ć status
na mapt uma.
č " OKRUŽENJE" indukova la j e dva pojma. Naš ć brzo
dodaje sliku planine i č "seosko". U ovom trenutku ć zastati da
bismo razmotril i implikacije ovoga što j e do sada đ
IMPLIKACIJE
ć mapu uma koju j e naš ć osmislio, j asno je da
bi bilo koj a č č ili slika sa nje mogli biti smešteni u središte nove
mape uma koja ć đ biti razgranata.
ć ovo u vidu, sva ko mopa uma je potencij alno beskrajna.
ć njenu zrakast u strukturu, svaka č č pri do-
da ta mapi uma soma po sebi otvora ć za novi i još ć
spekta r asocij acij a, koje opet so svoje strane otvaraju ć
70
Drugi segment: Temelji
IX
Mapiranje 1I111a
za sve nove i nove, i sve ć i ć spektre, i ta ko dalj e a d
infinitum. To još jednom pokazuje beskra jnu asocijativnu i krea-
tivnu prirodu svakog no rma lnog ljudskog mozga .
Ovo j e đ sasvim kontradiktorno široko rasprostranjenom shva-
tanju da j e s/varanje idej a mnogo teže od njih ovog đ i organi-
zovanja. Ukoliko je naša sposobnost mapir anj a uma beskrajna, onda se
j edin a š ć sastoj i u tome da odredi mo kada da se zaust avimo; a
ma pa uma nam može ć č i u donošenj u ove odluke.
Nasuprot tome, linearne beleške u formi spiskova su u direktnoj
suprotnosti sa radom uma, j er one ć idej u, a zatim j oj namerno
presecaju vezu sa prethodnim idej ama i idejama koje slede. Kontinui-
rano ć svaku ideju od nj enog konteksta, linearne beleške
blok iraju prirodni proces razmi šlj anj a, ć ga.
Spiskovi zauzdavaj u slobodu pokreta u mozgu i č dovode do
zastoj a ć uske neuralne staze mi sli koj e sve više smanj uj u
ć kreativnos ti ć
:ll: Razlog zbog koga spiskovi imaj u ovakve posledice leži u
tome što oni delu ju direktno suprotno asocij at ivnoj prirodi moz-
ga. Č se neka idejo po javi sa njom je "završeno", i raskida se
njena veza sa prethodnim ide jama i idejama koje slede. Ovo
nepreki dno gil jotiniranje novih misli predstavlja jedan od glavnih
fa ktora koji stoje iza š ć đ sta tistike pokre-
tan ja kreativnih ideja . Utestovima ko je je vršio E. Pol Tarens (Poul
Torrance), na primer, kado je od ispitani ka traženo da smisle što
je ć više prime ra za š ć (asocijacija) đ
ideje, č broj je bio - a ispita niku je pri tom bil o dato
vremena koliko želi- č 26 . Č je da bi ispitani k,
da je poznavao briljantno razmišljanje, uspeo do skupi više
miliona poena pre nego što bi odustao od dalj eg razmišljanja , i
to zbog č zamora.
PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG
MAPERA UMA (II)
Vrativši se našem maperu uma, našl i smo našeg ć kako -
pod trenutnim uticaj em prethodnog obrazovanj a - preživlj ava mentalnu
blokadu.
Drugi segment: Temelji
71
Mapiranj e lima
IX
Usled nedostatka znanja o našim umovima, ovakve mentalne blo-
kade drže poj edine ljude "nemirna" - tokom nekoli ko sekundi ili
minuta, satima, godinama... ponekad i tokom č života. đ
kad j ednom razumete beskraj nu asoc ij ativnu prirodu svoga mozga,
ć u stanju da mu pomognete da pomogne sam sebi.
ž ć tendenciju mozga da funkcioniše kroz ge štalt, odnosno
celovito, naš ć jednostavno dodaj e prazne linij e č č
na mapi uma, ć tako mozak da "popuni" delove koj i ga
dozivaju.
U trenutku kodo ljuds ki mozok shvot i do može do povezuje bilo
šta sa bil o č ć u stanju da gotovo trenutno pronal azi
asocijacije, posebno kada ie izazvan dodatnim stimulusom.
Od sada možemo sa uživanjem posmatrati kako naš ć kom-
pletira asocijativnu mrežu: dodaje više slika; pojmove drugog, ć i
č nivoa; povezuj e delove; kor isti kodove; sumira glavne teze
kada smatra da je neka važna grana dovršena.
U ovoj fazi, još j edan važan aspekt brilj antnog razmi šljanja/mapi -
ranja uma postaje č to da j e mapa uma zasnovana na logici .
asocijacija, a ne na logici vremen a. Mapa uma se pruža u bi lo kom
smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla.
Pošto je pokrenuo dovolj no ideja da bi zadovolj io zahteve svog
govora, prezentacij e, rada ili istraživanj a, naš ć č da j oš
više sredi svoje idej e ć svakoj od njih broj, ć na taj
č mapu uma u hronološki niz, ukoliko bi to bi lo neophodno.
JOŠ O HTJERARHTJAMA I KATEGORIJAMA
Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavlj aju one
č ili slike koj e su najj ednostavnij a i naj č sredstva za stva-
ranje reda. To su č pojmovi koji u sebi sakupljaj u ć broj
asocijac ija.
Upravo je š ć hijerarhij e i kategori zacij e ono što razl ikuje
potpunu mapu uma od mini-mape uma opisane ranij e. U mini-mapi
uma, prvih deset č ili slika dobij aju svoj č samo zato što su prve
pale na pamet. U potpunoj mapi uma one su đ prema svojoj
ć važnosti .
72 DrIlJJi segment: Temelji
Mul ti-ordinotna ve žbo so pojmom č koju su rodile tri grupe od po
č osobe u potrozi za č pojmovima (v. str. 54)
Primer vežbe stva ranja mini-mape uma so s ikomo koju je
urodilo Vanda Nort (Vanda North, v. str. 63)
Dr"gi Temelji
73
b I(
Mapa uma Marko Brauna (Mark Brown) koio no spektakularan n a č i n
prikazuje upotrebu slika, oblika i trodimenzionalnos ti (v. sir. 89-94)
" " " " Prirodno orhife ktoniko, slike 9, 10, l I i 12; slika 13 A
78 Drugi segment: Temelji
Mopo uma Kloud;;uso Borero kojo pokozuje koko ć primeno osnovnih
principo (korenovi) dovesti do ć plodovo! (v. str. 109)
Drugi segment: Tem elji
79
Mapa urno so jedinstvenom slikom, outoro Ulfo Ekbergo (v. str. 112)
s
o,.
u
"
..,-
.,.
. Jo
,.
" -s
,S
Mapa urno outorc Vande Noli kojo ioj je pomoglo pri donošeniu odluke o
lome do li do pr eseli svoj o firm u il i ne (v. sir. 124 -126)
so !)I"lIg i sl'gll/el/l: Tl'lUl!lji
IX
Mapiranje tima
Jednostavan č da otkrijete primarne pojmove direktne poveza-
nosti j e da postavite ć pitanja:
• Kakvo znanje se traži ?
• Kad bi ovo bila knji ga, kakvi bi bili naslovi poglavlj a?
• Koj i su moji č cilj evi?
• Kojih su sedam najvažnijih kat egorij a u delu koji se razmatra?
K
. . itania? Za" ? " Š ?" G-' ? " K ? "
• oja su moja osnovna pl sto. , .. ta. , .. ue. , ., O. ,
..Kako?", ..Koj i?" č mogu č da posluže kao glavne
grane na mapi uma.
• Koj a j e to ši ra ili sveo buhva tnij a kat egorij a u koj u se ove ukl a-
paju?
Vrlo č ć samo posta vljanj e ovih pitanj a otkriti željene pojmove
direktne povezanosti . Ukoliko to neuspe, č od centralnog lika ili
poj ma i povucit e č do sedam linija koje se granaj u od njega. Sada
ponovo postavite gornja pitanja.
Alternativno, možete se ponovo vratiti tehni ci mini-mapa uma,
zabeležiti prvih deset č ili slika koj e vam padnu na pamet, i onda se
. zapitati koje se od njih mogu kombi novati pod nekim op štijirn naslo-
vom.
PREDNOSTI HIJERARHIJE, KATEGORIZACIJE l
POJMOVA DIREKTNE POVEZANOSTI
l Primarn e ideje su na svom mestu, tako da sekundarne i tercijarne
idej e mogu da ih prate brzo i lako, u cilj u olakšavanja č
strukture mi sli .
2 PDP služe da č izvajaju i izgrade mape uma ć ć
mozgu da razmi šlj a na prirodno strukturiran č
Vežbanje
ć sve tehnike mapiranja uma koj e ste do sada č napravite
svoj u sopstvenu kompl etnu mapu uma o pojmu ć i uporedite j e
sa mapom na st rani 66.
Drugi segment: Temelji
81
Mapiranj e lima
PREDNOSTI MAPIRANJA UMA NAD LINEARNIM
PRAVLJENJEMfHVATANJEM BELEŽAKA
IX
ć od mana standardnih beležaka (navedenih na stranama
41-42), možemo izvesti prednosti mapiranja uma:
l Ušteda vremena beleženjem č relevantnih č đ 50
i 95 procenata).
2 Ušteda vremena pri č č relevantnih č (više od 90
procenata ukupnog vremena).
3 Ušteda vremena pri pregledanju beležaka (više od 90 procenata
ukupnog vremena).
4 Ušteda vremena pri traženju č č koje se ne mor aju tražiti
u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne č (više od 90
procenata ukupnog vremena).
5 Pravilno usmeravanj e koncentracij e.
6 Lakše pronalaženje č č od esecijalnog č
7 Koncentracij a č č od esecij alnog č naj ednom mestu
(vremenski i prostorno), č se pobolj šavaju kreativnost i prise-
,
ć /
8 Povezanost č č j asnim i svrsishodnim asoc ijacijama.
9 Vizuelna dopadlji vost i preglednost koja ć mozgu da lakše
pamti.
10 Kontinui ranost i potencij alna beskrajnost razgranavanj a misli koja
ć stalno nova ć i nova ostvarenj a.
II Celovitost i dovršenost koja, u skladu sa prirodom mozga, stalno
obnavlja našu prirodnu želju za č
12 Upotreba svih kortikainih sposobnosti, na osnovu č mozak po-
staje sve pripravniji , č i sigurniji u svoje sposobnosti (v .
poglavlje Ill - .Posledicc po naše mozgove", strana 42).
82
Drugi .segment: Temelji
IX
UVOD U Ć SEGMENT
Mapiranje uma
Završili ste prvi i drugi segment, upoznali ste se sa arhitekturom i
temelj ima briljantnog razmi šljanj a, napredovali od osnovnog brejn-
storminga do mini-mapa uma, a odatl e do pravog mapiranj a uma.
Sada vam j e potrebna struktura u okviru koje biste izrazili svoje
briljantno razmiš ljanje. ć segment vam pruža osnovna č koja
ć đ a ne č vašu prirodnu kreativnost.
Drugi segment :
83
ć segment:
Struktura
ć segment vas upoznaje sa zakonima i preporukama u mapiranju
ulila. Ova č ć vam ć da znatno ć svoj u mentalnu
preciznost, kreat ivnost, snagu i slobod/i. Kada budetej ednom razumeli
i prihvatili osnovne zakone, ć u ć da brže razvijate svoj
č stil mapiranja uma.
84 ć segment: Struktura
x
ć č
Pregled
• Uvod
• Pogled j ednog vanzemaljca na ljudsku inteligenciju
• Tri osnovne instrukcije (tri "P") za mapiranj e uma
• Zakoni i preporuke u mapiranju uma
• Pregled zakona mapiranja uma
• Obrazloženj e zakona mapiranja uma
• Pregled preporuka za mapiranje uma
• Obrazloženje preporuka za mapi ranje uma
• Č opasna č
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje č posmatranj em razvoja ljudske inteligencije
sa stanovišta j ednog imaginarnog vanzemaljca. Perspektiva vanze-
maljca ć vam ć da istražite osnovna č brilj antnog raz-
mišljanja sa ć š ć nego što bi to č bilo ć
Zakoni i preporuke u mapiranju uma su uspostavlj eni - i dopunj eni
č vežbama- da bi vam pomogli da uklonite ment alne blokade,
da upamtit e ono što ste mapirali i da pripremit e ć uslove za
rad. Na kraju poglavlja ć videti kako da izbegnete č š ć zamke
koj e č u mapere č
ć segment: Struktura
85
ć č
POGLED JEDNOG VANZEMALJ CA
NA LJUDSKU INTELIGENCIJU
x
Zamislite da stevanzemaljac izjedne milij ardu godina stare civilizacije,
od kogaje zatraženo da civilizacijski đ ali vrlo talentovane stanovnike
Zemlje č pomogne im i eventualno se sprijatelj i sa nj ima.
č ste intenzivno stanovnike Zemlj e i otkrili da oni pose-
duju ć kompleksan korteks , sa širokim spektrom naprednih
mentalnih sposobnosti, beskrajnim asocij ativnim kapacitetom, prak-
č č kapacitetom skladištenja, i đ č
ć š ć indukovanja novih ideja i asocijacija. Osim toga, oni
poseduj u izvanredno složeno i fleksibilno telo koj e služi kao oslonac i
transportno sredstvo te inteligencije, fiziološku sposobnost da pobolj-
šaj u svoje ć kao i đ radoznalost koja ih tera da
istražuju sve aspekte univerzuma.
Dalj e ć da, u pokušaju da dobij ete pristup nj ihovim
ogromnim mentalnim ć pripadnici ljudske rase "cede" svoj u
inteligenciju č kroz neverovatno uzan i č kanaljezika.
Kao rezultat toga, mnogi od nj ih dobijaju pravu č na sam pornen
č a na milionima instituci ja za č koje su rasut e po celoj '
planet i ć studenata ili spava ili pokušava da se č odatl e!
Ganuti ovom č situacijom, č da date ljudima
zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da realizuju svoje
neverovatne ć Ovi zakoni moraju biti ž ć posmatrano iz bilo koje
akademske perspektive u kojoj ljudi mogu odabrati da ih primene -
semantike, neurofiziologije, teorije informacija, teorije kortikainih hemis-
fera, fizike, psihologije, filozofije, istraživanja ć ili teorije č
Ono što sledi su zakoni, teorije i preporuke koje ć vi predložiti.
TRI OSNOVNE INSTRUKCIJE
ZA MAPIRANJE UMA - (TRI »P")
U mnogim drevnim kulturama Istoka, maj stori č i su novim
č tradi cionalno davali samo tri osnovne instrukcije: povinuj
se, saraduj i osamostali se. Svaka od ove tri instrukcije karakteri še
pojedinu fazu č
Povinuj se - č da č treba da podražava č ž ć
objašnjenje samo kadaj e to neophodno. Sva ostala pitanj a treba da budu
zabeležena i postavljena tek u ć fazi .
86
č segment: StrukJura
x
ć č
đ - se odnosi na ć fazu kada č pošto je č
osnovne tehnike, č da konso l iduje i inlegri še informacije po-
ć ć pi tanj a. U ovoj fazi č treba da pomaže
č u anali zi i stvaranju.
Osamostali se - č da ć č pošto j e u potpunosti č
sve što je č mogao da ga č odati pošt ovanj e č nastavlja-
ć proces mentalne evolucije. Na ovaj č č može da iskorist i
č znanje kao platformu sa koje ć stva rati nova shvatanja i
paradi gme, ć tako č ć generacije .
Ekvivalenti za ove tri inst rukcije (tzv. tri " P" )" u map iranju uma su
prih vati, primeni i prilagodi.
• Prih vati č da, u prvoj fazi, treba da ods tranite sve predrasude
koj e imate o svojim mentalni m č i da č prat ite
zakone mapiranja uma, ž ć dale modele što preci znije
možet e.
• Primeni pred stavlj a drugu fazu, kada ste završili os novne ve žbe
date u ovoj knjizi. U ovom trenutk u, sugeri šemo vam da uradite
minimum 100 mapa uma ć za kone i prepor uke sadr-
žane u ovom pog lavlju, ć svoj sopstveni sti l mapiranj a
uma i š ć sa č tipovima mapa uma koji su
skicirani u ć poglavljima. Mape uma treba da kor istite u svim
aspektima kako hvatanj a belcžaka tako i pravljenja beležaka dok ih
ne osetite kao potpuno prirodan č organ izovanja vaših misli.
• Prilagodi se odnos i na ć razvoj vaših ve ština mapiranja uma.
Pošto ste se uvežbali na nekol iko stotina č mapa uma, ovo
j e vreme za eksperi me ntisanje sa č č đ
va nja ob lika mape uma. Javit e nam svoj e rezultate...
ZAKONI I PREPORUKE U MAPIRANJU UMA
Zakoni
Zakoni mapi ranj a uma su namenj eni ć a ne č
vaše ment alne s lobode . U ovom kontekstu, važno j e da se red ne porneša
sa š ć ili sloboda sa haosorn . Suvi še č se red prihvata sa
negat ivnom konot acij om kao rigi dan i č ć č sloboda
se greškom zamenjuje haosorn i nedostat kom strukturira nosti . U stvar-
"
U originalu Iri .. A": accept, apply , adapt. (prim.prev.)
ć segment: S/ruk/ura
87
ć č
x
nosti, istinska menta lna sloboda predstavlja sposobnos t da se stvori red
iz haosa. Zakoni mapir anja uma ć vam ć da uradit e upravo to.
Zakoni su č podelj eni na zakone tehnike i zakone planiranj a:
Tehnike
l Koristite istieanj e
2 Koristite asoe iranj e
3 Budite j asni
4 Razvijte č stil
P/an
l Koristite hij erarhiju
2 Koristite č poredak
Preporuke
I Razbijte mentalne blokade
2 Popravite
3 Pripremit e
PREGLED ZAKONA MAPIRANJA UMA
Tehnike
I Koristile isticanje
o Uvek kori stit e centralni lik.
o Koristite slike po č mapi uma.
o Kori stite tri ili više boja po jednom eentralnom liku .
o Kori stite iluziju trodimenzionalnosti slika i č
o Kori stite sinestezij u"
o Kori stite var ijaeije č slova, linija i slika.

88
Sinestezija (gr.), mešanje č doživljaja, ć sposobnost nenadraženog č
da osel; nadražaj drugog č (prim. prev.)
ć segment: Strukt ura
x ć č
o Koristi te ravnomerne razmake.
o Koristite ć razmake.
2 Koristile asociranje
o Povezujte strelicama poj move na mapi, bilo da su na istoj ili na
č "granama"
o Koristite boje.
o Koristite kodove ili ć
3 Budite jasni
o Koristite samo jednu č č na svakoj linij i.
o Sve č pišite štampanim slovima.
o Pišite č č štampanim slovima na linijama .
o č linije iste dužine kao što j e i dužina č na njima.
o Povezujt e "grane" sa centralnom slikom.
o Povezujte linij e jedne sa drugima.
o Podebljaj te centralne linije.
o Uokvirite pojmove koji se granaj u iz istog poj ma.
o č svoje slike što je ć j asnijima.
o Postavite svoj papi r vodoravno ispred sebe.
o Pi šite slova što vertikalnije.
4 Razvijte č stil
Plun
l Koristite hijerarhiju
2 Koristite č poredak
OBRAZLOŽENJE ZAKONA MAPIRANJA UMA
Tehnike
l Koristite isticanje
Isticanje, kao što smo ć videli , predstavlja jedan od glavnih faktora
za poboljšanje memorij e i kreativnosti. Sve tehnike koj e se kor iste za
ć segment, Strllktura
89
ć č x
isticanje se mogu koristiti i za asoci ranje, kao i obratno. ć saveti
vam ć da postignete optimal no isticanje u svojim mapama
uma.
Uvek istaknit e centralni lik
Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. ć brojne
asocijacije i ć je efikasna kao ć sredstvo u memori-
sanju. Osim toga, slikaje atraktivna - i to na mnogi m nivoima. Ona vas
č pruža vam zadovoljs tvo i ć vašu pažnj u na sebe .
Ukoliko đ č (umesto slike) apsolu tno mora biti u središtu
vaše mape uma, i ta č se može pretvoriti u sliku š ć iluzij e
trodimenzionalnosti, č boja i "ulepšavanja".
Koristile slike po č mapi uma
š ć slika gde god j e to ć vam pruža sve gore navedene
prednosti, a uj edno stvara i š ć ravnotežu đ vaših vizuel-
nih i č kortikainih veština i poboljšava vašu vizuelnu per-
cepcij u.
Ukoliko otklonite svoj u eventualnu predrasudu da ste loš č i .
pokušate da nacrtate leptira, na primer - možda vam se vaš prvi crtež
ć dopasti. U nekim č ć možda imat i č
neuspeh! Ali, prednost j e u tome što ste pokušali, i ć put kada
budete videli leptira, ž ć da ga malo detalj nije pogledate sa
namerom da ga bolj e zapamtite i lakše preslikate.
Na taj č ć slike u svojim mapama uma, ć
se jasnije na stvarni život i ž ć da popravite svoje "kopi ranje"
stvarnih objekata. Doslovno ć "otvoriti svoje č za svet oko sebe .
Koristite tri ili više boja poj ednom centralnom liku
Boje stimulišu memoriju i kreativnost, ž ć vam da izbegnete
opasnost od monohromatske monotonij e. One daju život vašim slikama
i č ih atraktivnijim.
Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i ć
š ć ć dimenzije č da stvari č a šta god da č
to se lakše pamti i saopštava. Prema tome, najvažn ij i elementi vaše
mape uma mogu bit i naglašeni tako što ć biti nacrtani ili napisani "u
tri dimenzij e".
90 ć segment: Struktura
x
ć č
Koristite sinestezij u (mešanje č ć
Kada god je to ć č u svoj u mapu uma č ili slike koje sc
pozivaju na č vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i kinestezije.* Ovu
tehniku su koristili mnogi poznati č kao i veliki pisci i pesnici.
Na primer, u svom velikom epu "Odisej a", kojije č ć
primer memorij e, Homer korist i potpuni spektar č č da bi
preneo đ i opasnost Odisejevog putovanj a ć posle opsade
Troj e. U ć sceni, Odisej je napravio grešku naljutivši Posej dona,
boga mora, koji mu se sveti ž ć strašnu oluju:
" Tek Šio izrekne.lo. s visine krupan se 1010 .1' stra šno obori na krov
i njegov zaljulja č a sam padne daleko od č korman
iz ruku pusti; ojarbol njemu po sredini udari slrašna bura pa ga
prebi u onoj vetrova smesi.jedro i molka padn u daleko u valove
morske. A njega pod vodu baci val, i dugo se nije mog 'o pomolili
gore, pod silnom navalom vode, j er mu ote ža ruho Šio m/l dade
di vna Kalipsa. Dockan izroni tek, iz ustaj e slan/l i gorku pljuvao
vodu, a silna i s temena lila m/l voda. Iako na muci živoj , on opel
seli se č pa se za njim vine u vale i najzadga zgrabi. le Jn U
u sredinu sedne od preke ž ć smrti. Veliki talas amo i lama
bac 'o mu č Kao kad j esenj i Borej uzvitla po polj u č
č sejedno drugoj prilepile, tako su vetri po moru amo i tamo
Odi sejev bacali č ć ga je dognao Nolo do Borej a neka
ga nosi . a ć Euro Zefiru ustupio neka ga vitla."
(Prevod: Miloš N. Đ ć
č ritam, ponavljanje, nizanj e, slikovitost, usmerenost ka svim
č pokret, preuvel č boj e i ć e, sve to sadržano u
j ednom maj storskom paragrafu vrednom spomena.
Zanimlji vo j e posmatrati kako mala deca upoznaju prirodu svim
svoj im č Oni dodiruju, probaju, ć i istražuju; oni pevuše,
pevaju, rimuju i j edno drugome č č ć fant azije i
sanjarenj a č č mapa uma.

Kinestezija (psih.), ć kretania, napetosti i napregnutosti snage. {pn niprcv.)
ć segment: StruktUTa
91
ć č x
Kao i ta deca, tako je i veliki č Šereševski, poznat kao
"Š", koristio sinesteziju kako bi zapamtio bukvalno svaki trenutak svog
života. Usvoj oj knji zi o " Š-u", ,, Umjednog č ", Aleksandar
Lur ij a (Luria) izveštava:
,,J za " Š-a ", đ č č bilo je od dominantnog
č Svaka č jeproizvodila efekat prizivanja č lika
u njegovom umu, a ono što ga j e razlikovalo od č ljudi je
to što Sll njegove slike bile neuporedivo životnije i stabilnije od
njihovih. Dalje, njegove slike SII bile nepromenljivo povezane
sinestezijskim komponentama..."
Pokret đ predstavlja važnu č tehniku i može biti
od koristi u vašim mapama uma. Vaše č vaše slike, vaša č mapa
uma može biti u pokretu - kao č nezaboravne animacije Volta
Diznija. Da biste pokrenuli svoje slike, jednostavno ih obogatite odgova-
ć detaljima koji -stvaraju iluziju pokreta, kao u ć primerima:
Koristile varijacije č slova, linija i slika
Varij acij a č najbolje pokazuje relativni č pojmova u hije-
rarhiji. ć dimezije daju naglasak, ć ć time verovat- .
ć ć
Korist ite ravnomerne razmake
đ razmaci ć j asnost slike, pomažu pri š ć hije-
rarhije, ostavljaju mapu uma "otvorenom" i pružaju estetsko zadovoljstvo.
Koristite ć razmake
ć ć č prostora oko svakog pojma ć te
svoj oj mapi uma red i strukturu. To nas dovodi do č č
da prostor đ pojmova može biti isto toliko važan koliko i sami
92
ć segment: Struktura
..
x
ć č
pojmovi. Na primer, u j apanskoj umetnosti aranžiranja ć č
aranžman se bazira na prostoru đ pojedin ih cvetova. č i u
muzici se zvuk č postavlja oko tišine. Tako, recimo, Betovenova
č Peta simfonija zaista č pauzom, odnosno tišinom.

\ MA..\.\
2 Koristile asociranje
Asoc iranje predstavlja drugi č faktor poprav ljanja memorije
i kreativnosti. Asociranje je u naš mozak đ sposobnost koju on
koristi da bi dao smisao našem č iskustvu, što predstavlj a č
č ć i razumevanj a.
Pošto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojmove direktne
povezanosti, snaga asocijacij a može povesti vaš mozak u dubinu bilo
kog problema.
Kao što je ć spomenuto, svaka tehnika š ć za asociranje se
đ može upotrebiti i za nagl ašavanje, i obrnuto.
Povezuj te strelicama pojmove na mapi, bilo da O' li na istoj ili na
č ..granama"
Strelice automatski vode vaše oko ka povezivanju j ednog dela mape
uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba
pravca; dvodimenzionalne ili trodimenzionalne; kao i č č
ili oblika. Strelice prostorno usmeravaju vaše misli.
Koristite boje
Boja predstavlj a j edan od najsnažnijih alata za pobolj šanje memorij e i
kreativnosti. Odabiranj e č boja za kodiranje, ili pak za odre-
đ delove vaše mape uma, ć ć vam brži pristup informaci-
jama, pobolj šanje memorisanja informacija kao i ć broj a i
opsega vaših kreati vnih idej a. Ovakve obojene kodove ili simbole mogu
stvarati kako pojedinci tako i grupe.
Koristite kodove ili ć
Kodiranje vam ć da u trenutku stvarate veze đ č
delova svoje mape uma, ma koliko da su prostorno udalj eni jedan od
ć segment: StrukJura
93
ć č x
drugoga. Ovi kodovi ili ć mogu bitiu obliku kukica ili krstova,
krugova, trouglova, č delova, a đ mogu biti i nešto
složenij e kao one na mapi uma na strani 78 (gore).
Kodiranje može uštedeti i dosta vremena. Na primer, možete koris -
titi č spektar jednostavnih šifri u svim svoj im beleškama da biste
predstavili ljude, projekt e, elemente ili procese koj i se č ponavlj aju.
Kodiranj e osnažuje i č kategorizaciju i hijerarhijuj ednostavnim
primenjivanj em boja, simbola, oblika i slika. One se đ mogu
primeniti za povezivanje polaznog materij ala (kao to su biografske
reference) sa vašom mapom uma.
3 Budile jasni
Nejasnost otežava percepciju. Ukoliko budete škrabali svoje be- ·
leške, to ć omesti pre nego ć vaše ć to ć đ
omes ti i asocij ati vnu prirodu i jasnost vašeg razmi šlj anj a.
Koristite samo jednu č č na svakoj liniji
Svaka č č ima hilj ade ć asocij acij a. Stavljanj em
samo j edne č na jednu liniju ć vam ć slobodu asociranja,
kao kad sejednoj gra ni dodaj oš č č fraze nisu izgubljene
i sve vaše opcije se ostavljaj u otvorenima. (Za proširenu diskusiju o
ovom pravilu v. str. 107- 105.)
Sve č pišite štampanim slovima
Štampana slova imaj u bolje definisan oblik pa je, prema tome, vašem
umu lakše da ih " fotografiše" . Gubitak vremena se više nego nadoknadi
ć prednosti brzog kreati vnog asociranja i ć Pisanj e
štampanih slova đ č ć izražavanj a, a vel ika i mala
štampana slova podj ednako mogu da posluže za pokazivanje relativnog
č č na vašoj mapi uma.
94
ć segment: Struktura
x
ć č
Pi šite č č štampanim slovima na linijama
Lin ija obrazuje "skelet" za "meso" koje predstavlja č Linij a, prema
tome, đ organizovanost i urednost koje pobolj šavaju ć
i potpomažu ć Linij e đ č stvaranje daljih veza i
dopuna (v. slike na strani 105).
č linije iste dužine kao i č na njima
Ovaj zakon olakšava da se č postavljaju jedna uz drugu, što pot-
pomaže stvaranj e asocijacija. Osim toga, š đ prostor vam omo-
ć da dodate više informac ij a svojoj mapi uma. (Više o ovome ć
ć na strani 215.)
PovezujIe linije jedne sa drugima, a glavne grane sa centralnim likom
Povezivanj e linij a u vašoj mapi uma ć vam ć da povezujet e
misli u svojoj glavi. Linije se mogu transfor misati u strelice, krive,
petlj e, krugove, ovale, trouglove, poli edre ili u bilo kakav drugi oblik
iz č skladišta vašeg uma.
PodebljajIe cenIralne linij e
Podeblj ane linij e svoj om š š ć trenutno šalju signal mozgu o
č vaših centralnih ideja. Uko liko je vaša mapa uma II istra-
ž č fazi, za vreme procesa mapi ranj a uma može vam se desiti da
otkrijete da su neke od perifernih ideja u stvarnosti č od
centralnih ideja. U tom č u možete jednostavno podeblj ali i spolj ne
linij e tamo gde je to potrebno. Pune, zakrivljene linije doprinose vizuel-
noj č
Uokvirite pojmove koji se granaj u iz istog pojma
Kada č linij a "obgrli" šemu dovršene grane mape uma, to
defini še j edinstveni oblik te grane. Na taj č ovaj jedinstveni oblik
može pokrenuti evociranj e informacij a sadržanih u okviru date grane.
Za naprednije mislioce č ovakvi oblici mogu postati "žive
slike" koje č ć ć ć
ć segment: StruktuT" 95
ć č x
Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Na
primer, da li se možda ć kako ste ležali napolju nekog č
dana, ć gore u plavo nebo išarano oblacima? Ako se ć
te,verovatno j e da ste gledali u oblake koji su plovili, š ć
" Hej . enoj e ovca!" ; " Ovoje dinosaurus! "; .Dvoj e č "A ovo
j e p/ica!"...
Vaš mozak je stvarao likove iz č oblika, č ć ih lakše
pamtljivima. Na isti č stvaranj e oblika u vašoj mapi uma ć vam
ć da organizujete mnoge delove podataka u nekom lakše
pamtljivom obliku. Ovo grupisanje podataka, tzv. .zbij anje", pred-
stavlj a dobro poznatu č tehniku.
Prema tvrdnj ama psihologa, naša č memorijaje sposobna
da uproseku uskladišti samo sedam informacij a. Zbijanj e nam može
ć da ovaj skladišni prostor koristimo efikasnije.
Na primer, neuvežbani "kori snik mozga" može koristiti č svoju
č memoriju da bi uskladištio sedmocifreni telefonski broj.
Vešt "korisnik mozga" ć s druge strane, tih sedam brojeva zbiti na neki
lako pamtlj iv č ć tako prostora za druge informacij e.
Godine 1982. Č i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli eksperi-
ment o ovom aspektu memorij e, a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i
Holyoak) 1986. godine. Jedan ispitanik se pokazao vrlo zanimlj ivim. U
č mogao da, u proseku, zapamti samo sedam cifara. đ
pošto j e više od dve godine vežbao tehniku zbij anja, mogao j e da
zapamti 82 cifre. Nj egova posebna strategija je bila da zbij a broj eve
tako da odgovaraju informacijama koj e je ć pohranio u svojoj du-
č memoriji. Na primer, niz ,,351" je asocirao sa tadašnj im
svetskim rekordom č najednu milju (3 minut a Sl sekunda).
Prema tome, crtanje granica na mapi uma ima č mne-
č prednosti. Ukol iko želite da dodat e još grana nakon što ste
nacrtali granicu, u tom č novi set grana može biti uokviren novom
granicom, nalik godovima na pretesterisanorn deblu.
Neka vaše slike budu š/oje ć jasnije
Jasnost spolj ašnjeg izgleda č i unutrašnju jasnost misli. Jasna
mapa uma ć đ biti i elegantnija, prijatnija i atraktivnij a.
96 ć segment: Struktura
x
Držite svoj papir vodoravno ispred sebe
Vodoravna ("pejzažna") orij entacija papira vam daje više slobode i
prostora za crtanje mape uma nego uspravni ("portretni") položaj .
Vodoravna mapa uma je đ i lakša za č
Neiskusni maperi uma č zadržavaj u telo i olovku u istoj pozicij i
a rotiraju papir. Ovo ć izazivati nikakve probleme u toku samog
stvaranj a mape uma, ali ć nj eno ponovno č zahtevati fi ziol oške
izvij anj e koje bi stavilo na probu č i sposobnosti jednog č
Pišite slovo što vertikalnije
Vertikalno pisanj e štampanih slova ć vašem mozgu lakši
pristup izraženim mislima, a ovaj zakon se može primeni ti podjednako
i na ugao linij a i na samo pisanj e. Ukoliko budete crtali svoj e linij e što
j e ć vodoravnije, vaša mapa uma ć biti mnogo lakša za č
Pokušaj te da maksimalni ugao ne bude ć od 45 0 .
4 Razvijte č stil dok se pridržavat e zakona za mapiranje uma
Kao što j e ć prethodno razmatrano, svi smo mi ć
jedi nstveni. Naše mape uma bi trebalo da odražavaj ujedi nstvene mreže
i obrasce misli u svakom č mozgu; što više u tome
uspevaju to ć i našim mozgovima biti lakše da se identifikuju sa nj ima.
U cilj u razvij anja istinski č st ila mapiranj a uma, morate se
pridržavati pravila "pilISjedan ", Ovo č da svaka mapa uma koju
uradi te mora biti za nijansu obojenija, za nij ansu trodimenzicnalnija, za
nijansu maštovitija, više asocijativno č i/ili lep ša od prethodne.
Na ovaj č ć stalno razvij ati i č š ć sve svoj e ment alne
sposobnosti. đ ć praviti mape uma koje želite da pregledate i
koristite za potrebe stvaralaštva i komuniciranja. Sem toga, što ć č
č date svoj im mapama uma, to ć vam lakše biti da se setite
informacij a koj e one sadrže. (Više o ovome ć ć u poglavlj u XI,
str. 108.)
Piali
l Koristite hijerarhiju
Kao što smo ć diskutovali u poglavlju IX (str. 68), š ć
hij erarhij e i kategorizacij e, uz ć pojmova direktne povezanosti, u
ogromnoj meri ć sposobnosti vašeg mozga.
ć
97
ć č x
2 Koristite č poredak
Ukoliko vaša mapa uma predstavlj a osnovu za rešenj e speci č
zadatka, kao što j e neki govor, rad ili ispit, ž ć da svoje misli
povežete u č poretku, bilo hrono!oški ili po č
Da biste ovo sproveli u delo možete j ednostavno numerisati gra ne
po željenom redosledu, ili č dodati ć vreme dešavanja ili
posebnu naglašenost svakoj grani, ukoliko j e to neophodno. Sl ova
alfabeta se mogu koristiti umes to broj eva, ako vam to više odgovara. U
svakom č š ć poretka ć automatski rezultirati č
razmišlj anj em.
PREGLED PREPORUKA ZA MAPIRANJE UMA
Razbijte mentalne blokade
l Dodajt e prazne linij e.
2 Postavljajt e pitanj a.
3 Dodajt e slike.
4 Održavajte budnim svoj beskraj ni asocij ativni kapacitet .
Popravite
l Ponovo pregledaj te svoj e mape uma.
2 Uradite kratku proveru svake mape uma.
Pripremile
1 Pripremi te svoj mentalni stav
o Razvij ajt e pozitivan ment alni stav.
o Kopi raj te slike oko sebe.
o Posvetite se svojoj mapi uma.
o Posveti te se apsurdu!
o Ulepšavaj te svoj u mapu uma što više.
98 ć segment: Strukturu
x
ć č
2 Pripremite svoj pribor
3 Pripremite svoj radni prostor/okruženje
• Obezbedite umerenu temperaturu prostorije.
• Koristite prirodno svetlo kad je to ć
• Obezbedi te dovoljno svežeg vazduha.
• Namestite sobu na ć č
• Stvorite prijatno okruženje.
• Pustite ć muziku, ili radite u tišini ako vam to više
odgovara.
OBRAZLOŽENJE PREPORUKA ZA MAPIRANJE UMA
Preporuke za mapiranje uma su osmišlj ene da vam pomognu da
primenit e napred pomenute zakone, da oslobodit e protok svojih misli i
da obezbedite najbolje ć okruženje za svoj mozak i telo.
Razbijte mentalne blokade
.l Dodajte prazne linije
Ukoliko vam se desi trenutna blokada, j ednostavno dodajte praznu
liniju ili linij e na mapi uma na kojoj trenutno radite. Ovo ć izazvat i vaš
mozak da dovrši ono što nije dovršeno i ć rupe" posredstvom
vaše beskrajne asocij ativne ć
2 Postavljajte pitanja
Pitanj a predstavljaju glavno sredstvo ć kojeg mozak aku-
mulira mrežu znanja. Kad god izazovete svoj mozak ć
pitanj ima vi stimulišete odgovore koji razbijaju blokadu.
3 Dodajte slike
Dodavanj e slika mapi uma potpomaže ć pokretanj a da-
ljih asocij acija ć ć
4 Održavajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet
Održavanj e ovakve budnosti ć osloboditi vaš mozak od njegovih
č č Setite se vežbe sa pojmom ć - bilo koja
č može predstavljati središte razgranate mreže asocijacija.
ć segment: St rukt uru
99
ć č
x
Vežbanje
ć vam od koristi ako u ovoj fazi uradit e ć dve vežbe.
Prvo, odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i povežite ga, uz
ć logike ili mašte, sa bilo kojim č izabranim obj ektom.
Drugo, izdvoji te bilo koji pojam sa mape uma na kome ste se "zaglavili"
i postavite ga u središte nove mini-mape uma. Da biste pokrenuli
mentalni tok, brzo ispišite desetak asocijac ija koje vam prve đ na
um.
Popra vite
l Ponovo pregledajie svoje mape lima
Istraživanja su pokazala da se ć nakon ponovnog pregledanja
menj a po ć vremenskoj krivulji (v. knjigu Tonij a Buzana,
Savršeno ć strana 82). Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne
pasivno) ć vaše mape uma, možda za neki ispit ili č
projekat , treba da planirate ponovni pregled te mape posle đ
vremena. Ovo ć vam ć da preradite ili ispravite pojedine
delove, popunit e delove koji nedostaju i č č č
aSOCIJ aCIJe.
Nakon perioda č od jednog sata idealno bi bilo da ponovo
pregledate svoju mapu uma:
• Posle 10-30 minuta • Posle mesec dana
• Posle jednog dana • Posle tri meseca
• Posle nedelju dana • Posle šest meseci
Mapa uma ć tako postati deo vaše ć č memorij e.
2 Uradite kratku proveru svake mape lima
Povremeno, dok radite ponovni pregled svoje mape uma, trebalo bi
brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira
sve ono što ste uspeli.da prizovete u ć iz izvorne mape.
Dok radite j ednu od ovih dodatnih mapa uma, vi u stvarnosti
ponovno stvarate i osvežavate svoja ć ć ponovo da su
kreativnost i ć dve strane istog č ć
Ukoliko se zadržite samo na proveri svoje izvorne mape uma, vaš
mozak ć ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao
da prepozna ono što j e ć uradio. ć dodatnu mapu uma, s
JOO ć segment : StrukturlI
x
ć č
druge strane, ć ć da proverite svoje ć bez spoljašnj ih
stimulusa. Tada možete da uporedite rezultate sa vašom izvornom
mapom uma i ispravite greške, nedoslednosti ili propuste, ukoliko ih
Ima.
Pripremite
Da biste postigli maksimum, treba da osmislite idealni kontekst -
mentalni i č - u okviru koga ć stvarat i svoje mape uma. ć
preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigum i u to da imate
najbolji ć č stav, opremu i radno okruženje.
l Pripremite svoj mentalni stav
Razvijte pozitivan mentalni stav
Pozitivan mentalni stav deblokira um, ć ć stvaranja
spontanih veza, relaksira telo, pobolj šava percepciju i izaziva opšte
š č pozitivnih rezultata. Sve ove prednosti ć se odraziti i u
vašoj mapi uma. Prema tome, od vitalnog č da svakom zadat ku
mapiranja uma pristupite pozitivno, č i ako se to dešava u tradicio-
nalno "negativnoj" situaciji kakvaj e polaganj e ispita.
Kopirajte slike oko sebe
Kad god ste u prilici treba da kopirate druge mape uma, slike ili
č dela. To j e neophodno zbog toga što vaš mozak č kopira-
njem i potom stvara nove slike ili koncepte iz onih koje je kopirao. Vaš
retikul arni ć sistem (prefinj ena "stanica za sortiranje" u bazi
vašeg mozga) ć automatski tražiti informacij u koja bi vam mogla
ć da pobolj šate svoj u veštinu mapiranja uma.
Posvetite se svojoj mapi uma
Mnogi ljudi se zabrinu ili č ukoliko njihove mape uma ne
zadovolje č U tom č trebalo bi da bez osude analizirate
svoj u mapu uma i da obnovite vašu odluku da nastavite i napreduj ete.
Prepustite se apsurdu!
Posebno u inicijalnim, kreativnim fazama bilo koje mape uma, sve
"apsurdne" ili .J uckasre" ideje treba da budu zabele žene, š ć
svim dodatnim idej ama da poteku od njih. Razlog ovome je to što su
ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste č daleko od proseka. Vrlo
ć segment: Strukturu lal
ć č
x
č se ispostavi da baš takve ideje upravo č velike proboj e i
nove paradigme, koji su đ po definicij i, daleko od standarda.
č svoju mapu urnašto lepšom
Vaš mozak je prirodno đ sa lepotom. Prema tome, što j e lepša
vaša mapa uma, više ć iz nj e ostvariti i zapamtiti. (Detalje o efikas-
nosti slika ć ć u poglavlju VII, str. 58).
2 Pripremite svoj pribor
Na parasvesnom nivou mi težimo da se č u" ili "isk-
č iz" bilo kog č unosa, u zavisnost i od nj egove č
Vaši papiri, olovke, flomasteri i ć za držanje ć pribora
treba, prema tome, da budu najbolj i koje možete nabaviti, da bi vas
č i da biste imali želju da ih upotrebite.
3 Pripremite svoj radni prostor/okruženje
Kao i vaš pribor, tako i radno okruženje može u vama probuditi
negativan, neutralan ili pozitivan odgovor. Vaše okruženj e bi stoga
moralo da bude što j e ć prijatnij e i udobnije da bi vas postavilo
u najbolji okvir za razmišljanje.
Obezbedite umerem, temperaturu u sobi
Ekstremne temperature ć vas ć od rada. U uslovima umerene
temperature možete lako prilagoditi svoj e odevanj e, tako da se ć
prijatno.
Koristite prirodno svetlo kad godj e to ć
Prirodno svetlo najviše opušta č i đ vašem mozgu pre-
ciznije informacije o obliku, boji, linijama i "relj efnosti".
Obezbedite dovoljno svežeg vazduha
Kiseonik predstavlj a jednu od važnih komponenti "hrane" za vaš mo-
zak. Svež vazduh snabdeva mozak ovim gorivom, ć ć tako
vašu percepcij u i mentalnu izdržlj ivost.
Uredite sobu na ć č
Obezbedite da vaša stol ica, ć ili radni sto budu najboljeg ć
kvaliteta i da vam njihov dizajn ć opušten, udoban, uspravan
položaj . Dobar položaj ć dotok krvi u mozak, pobolj šava
102 ć segment: Struktura
x
ć č
percepciju i č vašu metalnu i č snagu. Osim toga, dobro
dizajniran, atraktivan nameštaj ć u vama buditi želj u za š ć
takvog radnog prostora.
Stvorite prijatno okru ženje
Poput pribora ili nameštaja dobrog kvaliteta, i atrakt ivno okruženje ć
u vama buditi želju da koristite svoj radni prostor. Zbog toga što se
č vrlo č povezuje sa kažnj avanjem, mnogi lj udi parasvesno
č zatvorsku ć od svog proslora za č ili rad. Napravit e od
svog prostora mesto kuda zaista želite da odete, č i ako nemate
nikakav poseban zadatak na umu. Nekoliko omilj enih slika na zidu,
atraktivna prostirka -ovi detalj i mogu č vaš radni prostor gostolju-
bivijim i č
Pustite ć muziku, ili radite u tišini ako vam to više odgovara
Svi mi č reagujemo na muziku. Neki ljudi vole da slušaj u muziku
dok rade mapu uma; drugi više vole tišinu. Važnoje da isprobate i jedno
i drugo, kao i da odaberete vrstu muzike - bilo da je to č džez,
pop. rok ili neka druga muzika - koja odgovara i vama i vašim
. ć u datom trenutku.
Č OPASNA Č
Postoje č glavne zamke za svakog maper a uma:
l Mape uma koje lo u stvarnosti nisu
2 Zabluda da fraze imaju ć č
3 Zabluda da "neuredna" mapa uma nije dobra
4 Negativna emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma
Sva ova opasna č se mogu izbegavati dok imate na umu
principe koji su objašnjeni u daljem tekstu.
l Mape uma koj e to u stvarnosti nisu
Dijagrame č primerima na ć strani, č u ranim fa-
zama mapiranja uma, stvaraju osobe koje još nisu u potpunosti
prihvatile sve zakone mapiranja uma.
ć segment: Struktura JOJ
ć č
x
Mape ulila kaje ta U stvarnosti nisu. Ove strukture. č nazivane
grozdastim ili paukolikim dijagramima, dovode do konfuzije,
monotonije i č misli. Pokušajte samo da odredite koliko
kort ikalnih sposobnosti č ovakvi dijagrami i, što j e važnije,
koliko kortikalnih sposobnosti č
Na prvi pogled, one izgledaju kao mape uma i č se da se poko-
ravaju osnov nim principima mapiranj a uma. đ tu postoji ć
broj razlika. Kako se ove slike razvijaju, nji hova struktura postaj e sve
više prepuštena č i monotona. Šta više, sve idej e se svode na isti
nivo i svaka od njih gl/bi asociranost sa ostalima.
Zbog toga što su zakoni o ć naglašavanju, i asoc iranj u zapo-
stavljeni, ono što j e izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari
rezultira konfuzijom, monotonij om i haosom.
2 Zabluda dafraze imaju ć č
Ovo opasno č se najlakše može objasniti na č
pnmeru.
/ 04 ć segment: Struktura
x
ć č
Recimo daj e neko imao vrlo tužno popodne i da želi da č mapu
uma č zapisa kao što je prikazano na primeru I.
VEOMA TUŽNO POPODNE
Primer I: Standardno beleženje fraze koje j e na prvi pogled II redu. ali II
sebi sadrži opasne č
,POPODNE
Primer 2: Nešto konci znije beleženj e koj e ilust ruje slobodu svake č da
grana sopstvene asoc ijacije.
Primer 3: Beleške koja, ć sva č mapiranja uma, dozvoljava svom
autoru dasagleda obuhvatniju, č i uravnoteženiju sliku realnost i.
Progresija he/denjafraze .. vrlo tužno popodne" u kojoj primena
zakona mapiranja uma II znatnoj meri približava autora beleške is/ ini
(v. str.94)
Na č ovo izgleda kao savršeno ć zapis o jednom
popodnevu koje je zaista bilo "vrlo tužno". đ kada bolje po-
gledamo, č ć broj nedostataka. Prvo, ova beleška č
izuzetno teškim đ interpretacije tog popodneva. Fraza izra-
žava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu ć
Nasuprot tome, primer 2 prelama ovu frazu u č č
š ć svakoj od nj ih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene
č segment: Strukturu J05
ć č x
asoc ijacije. č ovoga se j oš č može primetiti na primeru
3, gde je pravilo jedne č svedeno na svoj č č i gde su
č i dodatni principi slike i boje. Tu možete videti da je glavni
koncept "popodneva" koncept ć sa glavnim naglaskom na prefiksu
ne- u č ć Možda ste bili bolesni , č neuspešni , ili
ste dobili neke veoma loše vesti, i sve je ovo istinito. đ j e istini to
da j e popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je možda sij alo, pa
makar i za kratko!), što vam sve pravilo č č dopušta
da verno zabeležite. Pravilo jedne j edinice mape uma vam dopušta da
jasnije i realnij e sagledate i vaše unutrašnje i vaše spoljašnj e okruženje,
i da tako budete " iskrenij i" prema sebi.
U najgorem č negativne fraze mogu izbri sati č dane,
godine, pa č i decenij e ljudskog života. "Prošla godina j e bila najgora
u mom životu", "Moje godine provedene u školi su bile pravi pakao !",
da citir amo samo neke od primera koji se č mogu č
Ukol iko se ovakve misli č ponavlj aju one ć na kraju postati
istinite. Al i one nisu ist inite. Svakako, svi mi doživlj avamo č
i frustracij e s vremena na vreme. Ali uvek postoje i pozitivni faktori -
ako ništa drugo, č da smo j oš uvek živi i sves ni toga da smo '
depresivni! Naravno, tu je i č daj oš uvek poseduj emo i poten-
cij al za pozitivne promene i razvoj.
š ć č č u vašoj mapi uma ć vam ć
da j asnije i realnij e sagledate svoje unutrašnje i spoljašnj e okruženje.
To ć đ obezbediti i ravnotežu, ć ć vam da vidite i
"drugu stranu" bilo kog problema. Od posebnej e ć i pri rešavanju
problema i kreativnom razmi šljanj u, jer ostavlja vaš um otvorenim za
sve opcije.
3 Zabluda da .,neuredna " mapa uma nije dobra
U izvesnim situacijama, kada nemate dovoljno vremena ili slušate
neko č konfuzno predavanje, može vam se desiti da napravite
mapu uma koja izgleda "neuredno" . To ne č da j e ovakva mapa
" loša". Onajednostavno odražava stanj e vašeg uma u to vreme, ili stanj e
onoga što je ušlo u vaš um.
Vašoj "neurednoj" mapi uma može nedostajati ć i lep izgled,
ali ona ć j oš uvek predstavljati č zapis vaših mentalnih procesa u
trenutku stvaranja mape.
106 ć segment : Struk/ura
x
ć č
Uredno napisane linearne beleške mogu pružati estetski užitak, ali
koju vrstu informacija možete iz njih ć Kao što smo ć videli ,
ovakve beleške izgledaju vrlo precizno i organizovano, alij e oku - pošto
im nedostaju naglašavanje i asocijacije - č skoro ć da ih
deši fruje.
Shvativši ovo, ć ć u velikoj meri da eliminišete krivicu i
"samokritizerstvo". ć svoj u mapu uma shvati ć da niste
vi bili neorganizovani, neuredni i konfuzni , ć č koga ste
slušali ili autor knj ige koju ste č
4 Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma
Povremeno vam se može desiti da odmah napravit e "fi nalnu" mapu
uma, ali ć vam se mnogo č š ć desit i da to bude "prvi pokušaj".
Ukoliko ste č ili depresivni standardom svoje mape uma, treba
jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja ć zahtevati
reviziju pre nego šio bude sasvim završena.
Vežbanje
Po č knjizi ć ć mape uma koje su odabrane ili pripremlj ene
da bi ilustrovale što je više ć zakona i primena. U ovom trenutku
vam može biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date
u ovoj knjizi, ć da li se pridržavaju zakona i ć ih
kada mislit e da treba. Pošto ste to uradili, trebalo bi da kopirate elemente
iz najboljih, sa ciljem da i sami napravit e svoje, j oš sjaj nije, lepše i
nezaboravnij e mape uma!
UVOD U Ć POGLAVLJE
Ovo poglavlje vam je pružilo celokupno znanje koje vam je potrebno
da biste se otisnuli u beskrajni univerzum briljantnog razmišljanja!
Pošto ste prihvatil i sve zakone i preporuke, treba da svojim mapama
uma date č č ć poglavlje-Razvijanje č stila, objašnjava
kako da pobolj šate svoje mape uma ć ih tako da izražavaj u vašu
posebnu č kombinaciju sposobnosti i karakteristi ka.
ć segment : Struktura
107
Xl
Razvijanje č stila
Pregled
• Uvod
• Umetnost mapiranja uma
• Primeri iz umetnosti mapiranj a uma
• Korist od stva ranja č mapa uma
• č o velikom umetniku mapiranj a uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ć č kako da koristi te zakone i preporuke
u mapiranju uma da biste izrazili svoj u jedinstvenu č č
sa nekoliko vrlo raznovrsnih primera umetnosti mapiranj a uma, a zatim
istražujemo ć korist stvaranja č mapa uma. Tu je
đ i č č o jednom maperu uma koji je, skoro sasvim
č ostvario svoj san.
UMETNOST MAPIRANJA UMA
Mape uma predstavlj aju idealnu priliku da pobolj šate koordi nacij u
ruke i oka, i da razvij ete i usavr šite svoje vizueine sposobnosti. Sa malo
više prakse, sposobnost stvaranja slika koju ste ć razvili možet e
iskoristiti da povedete svoje mape uma u carstvo umetnosti . Ovakve
mape uma ć vašem mozgu ć da izrazi svoju sopstvenu umet-
č i kretivnu č U razvijajnju svog sopstvenog č stila ć
vam veoma korisno da primenit e ć č š ć slike, boj e,
"reljefnosti" i ć razmaka.
f 08 č
XI
Razvijanj e č stila
PRIMERI IZ UMETNOSTI MAPIRANJA UMA
Autor izvanredne drvolike mape uma na strani 79je Klaudijus Borer
(Claudius Borer), koji je postao poznat širom Evrope po svojim umet-
č mapama uma o strukturi i organizaciji . Ova opšta mapa uma
pokriva osnovne pravce, glavne grane i ć "plodove" jednog
biznisa koji se razvija.
Mapu uma na strani 112 (gore) j e nacrtala Keti De Stefano (Kathy
De Stefano), marketinški konsultant, da bi izrazila svoju ideju idealnog
radnog mesta. Rezultat togaje briljantno kreativno č delo koje
j e ujedno i kreativna mapa uma puna života.
Drugu mapu uma na strani I12 (dole) je napravio dr Džon Gizink
(John Geesink) , đ konsultant u industriji kompjutera. On je
želeo da izrazi koncept "ljubavi" na č duhovit č bez
š ć č Ljudi koji su videli njegovu mapu uma su ga preklinjali
da im napravi fotokopiju u boji!
KORIST OD STVARANJA Č MAPA UMA
l Razvijanje č veština i vizuelnog opažanja, što zauzvrat
pobolj šava ć kreativno razmišljanj e i poverenje u sebe.
2 Smanjenje stresa, relaksacija i istraživanje vlastite č
3 Uživanje.
4 Stvaranje dobrih "uzora" za ostale mapere uma.
S Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika.
6 Komercijalna korist. (Na primer, j edan petogodišnji Englez je po-
stao zanesen mapama uma i č j e da stvara najmanje po dve
dnevno, a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljnog
džeparca!)
Č O VELIKOM UMETNIKU MAPIRANJA UMA
Godine 1984. UlfEkberg, pomorski kapetan i ekspert za kompjut-
erske sisteme iz Švedske, đ je kurs mapiranj a uma. Od njega su
se č velike stvari, s obzirom da j e redovno prilagao karikature
ć segment: S/ruk/ura
109
Razvijanje č slila XI
za novine svoje kompanije, a đ j e č da č portretno i
pej zažno slikarstvo .
Na kraj u kursa, kadaj e trebalo da svi polazni ci završe svoje rekapi-
tul acione mape uma, UIFov mozak se bloki rao!
č i Frustri ran, ot išao je ć za vikend, zarekavši sc da ć
posvetiti nekoliko sati završavanju kursa u velikom stilu, o č je
č sanjao.
De lom i da bi se oslobodio dnevni h Frustracija, pošao je da radi na
vel ikom č koga je držao u svom zadnjem dvorištu. Bio je ledeni
zimski dan u Stokholmu i Ulf se, samo što je završio posao, okl iznuo i
pao tri metra niže na đ zemlju. Na svoj u radost, č se na
noge savršeno. Ali, pošto je samouve reno č pao j e na zemlju
u bolovima i bukvalno je morao da otpuzi do ć Doktor j e ustanovio
da Ulf ima dve naprsl ine na obema pet nim kost ima i da ć ć
pristoj no da hoda j oš bar dva meseca.
Pošto se UIFov bes zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo, rešio
je da ispuni j ednu od svoj ih životnih amb icija - da uradi sliku u st ilu
Salvadora Dalija. Pl anirao je da kao temu koristi rekapitul acionu mapu .
uma sa je dinstvenom slikom, u koju ć č sve što je č na
kursu kao i svoje č interpretacij e i ekstrapolacij e.
đ konceptima koje j e želeo da č nalazili su se i ć
o Introspekcij a - mozak kako gleda u sebe, dok gleda u sebe kako
gleda u sebe...
o Rimski ideal mens sana in corpore sano ("u zdravom telu zdrav
duh / sa zdrav im duhom zdravo telo")
o Ljubav kao ese ncijalni element za zdravo funkcionisanje mozga.
o Mozak kao č sistem
o Vreme kao varijabla.
o ć uma da stvori sve što želi.
o Žongliranje kao metafora za ravnotežu i samokontrolu.
o Snažno ć pravde koj e se može ć u visoko disciplino-
vanom mozgu.
o ć mozak na planet i.
o Mozak kao č sistem.
o Osnovna egzistencijalna pitanj a.
110
ć segment: Strukturu
XI Razvijanje č slila
• Ajnštajnova teorija relativiteta posmatrana u kontekstu mozga kao
beskrajne asocijativne mašine.
• Razumevanje č rata.
• Mozak kao č sistem.
• Greške koje se prihvataju i prij atni delovi procesa č
• Prevazi laženje svih poznati h granica.
Ovaj prvi istinski primer umetnosti mapiranj a uma j e odštampan u
č tiražu i ć postaj e kolekcionarski predmet (v. str. 80).
Istraživanje Ekbergove č mape uma ć vas upoznati sa
mnogim idejama koj e još nisu spomenute u ovom poglavlju i koj e ć
vas inspirisati da j oš više razvijete svoj č stil mapiranj a uma.
UVOD U Ć SEGMENT
u ovoj fazi se možda ć kao dete kome je upravo dat komplet
neverovatno složenih i prelepih č sa kojima ne zna baš sasvim
šta da radi. ć segment istražuje ogromni spektar ć primena
veština i tehnika mapiranja urna koje ste č
ć segment: Struktura
JJI
Razvijanje č s/ ila
XI
Mapa uma autarke Keti De Stefano kojo izražava njenu ideju
o idealnom radnom mestu (v. str 109)
t
..
Mapa uma autora dr Džona Gizinko iz firme Digital Corporation, koja
istražuje koncept ljubavi bez š ć č (v. str. 109)
Prirodno arhitektoniko: slika 14 ?
112 ć segment: Struktura
Prirodno arhitektoniko : slika 15
114 T r e ć i segment: S trukmra
Prirodna arhifektanika: slika )6
I
T r e ć i segment: Struktura
Vežba "objekat X"I (v. sfr. J27)
115
---.:..:...:...-...;_.-
, ,
, ,
....
--_.......-
-
.- .. =.
• :;;;=-.,-
. .... -.. ;;;.=.7

.....
116
Diiogram č puteva koii ć no složenu
višekotegor;isku mapu uma (v. sir. 130)
ć segment: Struktura
T r e ć i segment : S trukturu
Jl 7
Mapa uma koju je uradi la Pen Kolins, viši producent programa
Rodio-televizije Irske pod nazivom "Late Late Show", ć koje je
planiralo i regis/rovalo glavne emisije (v, str, 138)
Mapa uma poznatog fi lmskog i video producenta Deni Heriso (Denny Harris), u
koio j autor sumira ce/okupni program ć ć (v, str. 142)
118 ć segment: Struktura
Prirodna arhitektanika: slika 17
T r e ć i segment : Struktura 119
Prirodno orhitektoniko: slika l B
Prirodna arhitektonika: slika 19
120 T r e ć i segment: Strukturu
Č segment: Sintezu
Ovaj segment istražuje mnogobrojne č zadatke koji se us-
pešno mogu rešiti š ć mapa uma. Ti zadaci č ć
glavne oblasti intelektualne aktivnosti:
• donošenj e odluka;
• organizovanj e sopstvenih ideja kao i idej a drugih ljudi;
• kreati vno razmišljanje i brejnstorming;
• stvaranje grupnog uma ili meta-uma.
Č segment: Sintezu
121
XII
Donošenje odluka
Pregled
• Uvod
• č donošenje odluka
• Biranje jedne od dve ć
• Putovanj e kroz um jednog mapera uma (III)
• Donošenje oduke
• Postupanj e sa č š ć
• Vežbe za donošenj e odluka
• Koristi od binarnih mapa uma
• Uvod u ć poglavlj e
UVOD
Mapa uma predstavlja veoma korisno sredstvo za donošenje odluka.
š ć mape uma da biste defini sali svoje potrebe i želje, pri-
oritete i č ć ć da donosite odluke koje se baziraj u na
jas nijem sagledavanj u aktuelnih situacija. Pošto ste stekli obi mno zna-
nje zakona mapi ranja lima, iskor istite ovo poglavlj e kao ć pri
š ć svoj ih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke.
Č DONOŠENJE ODLUKA
Pri č donošenju odluka mapa uma ć vam ć da
odmerite č pojedinih faktora u datoj situaciji .
Uzmimo za primer č da li da kupite nova kola ili ne.
Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta, ali nemate previše
novca. Možda ć morati da se zadovolj ite polovnim kolima i da
122
Č segment : Sinte za
XII Donošenje odluka
prednost date finansijskoj uštedi u odnosu na manju pouzdanost i
izdržljivost.
Mapa uma ć doneti odlukuumesto vas. Ipak, ona ć znatno ć
vašu sposobnost da donesete odluku ć č momente.
BIRANJE JEDNE OD DVE Ć
Ovakvo ,jednostavno" č poznato pod nazivom binarno
č (izvedeno iz latinskog binarius, bini, u č "po dva",
"od dva"). Binarno č predstavlj a prvu fazu u stvaranju reda.
Ono se u širem smislu može kategorisati kao procenjivanje, koj e
č j ednostavne izbore kao što su : da/ne, dobro/loše, efika-
sno/neefikas no, delotvomo/nedelotvomo, skupo/jeft ino. ć puto-
vanje kroz um jednog mapera uma ć vam pružiti dobar primer.
PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG
MAPERA UMA (III )
Prilikom ponovne posete našem ć zatekli smo ga kako
treba da donese odluku o kupovini ć
ć zakone mapiranja uma, u središte mape se postavlja multi-
dimenzionalna, višebojna slika. Zbog toga što je ovo odluka procene ,
pojmovi direktne povezanosti su alternativna rešenja DA ili NE.
Pošto je postavio centralni lik i glavne grane, naš ć prati
metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da "uhvati"
sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom ć Ć su
neke od glavnih grana na svom mestu, naš ć nastavlja da prati
metod mini-mapiranja lima koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz
glavu da teku prirodno. Svaka se, na mapi uma, smešta na mesto koj e
j oj najbolj e odgovara. S obzirom da j e proces asociranja uglavnom
nelinearan, normalna progresija ć u skladu sa diktatom serije misli,
izazivati skakanje s j edna grane na drugu. Razmišljanje o stresu može,
na primer, izazvati misli o snovima ili o okruženj u koje se nalaze na
drugom delu mape uma. Ove misli, za uzvrat, mogu dovesti do razma-
tranja alternativa. (Sistematski popunj avati granu po granu nij e po-
željno jer č rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronološkog
metoda razmi šljanj a.) Mnogo j e bolje pustiti um da slobodno ć
svoj domet, ć kompl etnom spektru misli i emocija da se
č u ć mrežu asocij acij a.
Č segment: Sin/eu 123
XII
š ć slika i boja od strane našeg ć ima č č
pri donošenju odluka, jer ti vizuelni elementi pomažu da se uhvate
koncepti i emocije. Nasuprot opšte raširenom mišljenju, emocije pred-
stavljaju integralni deo svakog procesa č pa im se stoga mora
dati i ć č na mapi uma.
DONOŠENJE ODLUKE
Jednom kada smo sve relevantne informacije, misli i emocije stavili
na mapu uma, na raspolaganju namje pet glavnih metoda za dono šenje
binarne odluke:
l č izazvano samim procesom
U mnogim č i sam proces mapiranja uma generiše od-
luku. Pošto mozak izvrši pregled svih prikupljenih podataka, javlj a se
iznenadno " aha! " koj e na efikasan č završava proces č
2 Ponderisanje*
Ukoliko, posle završetka mape uma, odluka još uvek nije jasna,
može se upotrebiti met od ponderisanja. U ovom metodu, svaka speci- .
č č č iz svih delova mape dobija broj od I do 100 u
zavisnosti od svog č (v. str. 80, dole).
Kada svaki pojam dobije broj , č se zbirovi, prvo za
stranu "DA", a zatim za stranu "NE". ć đ
Mapa uma na strani 80, koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North),
bivši predsednik đ društva za ubrzano č i podu-
č (Int ernati onal Society for Accelerated Learning and Teaching)
i č udruženja The Brain Trust, nam daje jasan primer mape uma
koja koristi odmeravanje. Vanda je morala da odmeri ć broj č i
profesionalnih č pri č o tome da li da preseli glavnu filijalu
svoje poslovne firme ili ne. Pogledajte štaje pobedilo!
3 Intuicija (superlogika)
Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku, izbor se mo že
doneti na bazi intuicije ili "unutrašnjeg ć
Intuicijaje č klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog
Majki Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da definišemo kao termin

124
Mentalno odrncravanje, đ (prim. ur.)
Č segment: Sinteza
XII Donošenje odl uka
"superlogika". Mozak kori sti superl ogiku da bi pretraživao svoj u og-
romnu banku podataka (koja se sastoj i od milij ardi č priku-
pljenih iz prethodnog iskustva) kada god treba da donese neku odluku.
Mozak kao kroz bljesak završava š ć ć č pro-
č koj i obuhvataj u trilione ć i permulacij a, da bi došao
do č precizne procene ć uspeha, što se u podsvesti
može izraziti na ć č
.. Pošto sam razmotrio č beskrajnu bazu podataka vašeg
prethodnog života i integrisao ih sa tri/ionima č č podataka
koje ste mi predstavili u vezi sa ć situacijom donošenja od/uke,
moja trenutna procena ć uspehaj e 83.7862 procenta. "
Rezultat ovi h mnogobrojnih č se registruj e u mozgu, pre-
vodi u biološku reakciju i jedinka ih interpreti ra kao jednostavni "unu-
trašnji ć
Istraži vanj a sprovedena na Harvardskoj poslovnoj školi (Harvard
Business School) su pokazala da menadžeri i predsedni ci nacionalnih i
multi-nacional nih organizacij a pripisuju 80 procenata svog uspeha
delovanju intuicij e ili "unutrašnj eg ć
Mapa uma je č korisna za ovaj vid super-razmi šljanj a, zato
što mozgu pruža širi spektar informacija na kojima može bazirati svoj e
č
4 Inkubacija
Još j edan od metoda je j ednostavno pustit i svoj mozak da inkubira
ideju. Drugim č pošto ste završili svoju mapu uma o č
pustite svoj mozak da se odmori. Upravo u trenucima odmora i ć
naši mozgovi harmonizuju i integri šu sve podatke koj e su primili . I baš
u takvim trenucima mi č donosimo svoj e najvažnij e i naj ispravnij e
odluke, zbog toga što relaksacija đ ogromnu ć para-mozga
- 99 procenata š ć mentalnih sposobnosti, č ć i one
koj e se č nazivaju "podsvesnim" . (Više o ovome ć ć u knji zi
Tonija Buzana Uprezanje para-mozga) .
Ovaj metod ima podršku i kroz č iskustvo. Na primer, mnogi
ljudi navode kako su se iznenada setili gde se nešto nalazi , kako su im
iznenada pal e na um kreativne ideje ili su iznenada shvat ili da treba da
donesu posebnu odluku dok su ležali u kadi , brijali se, vozili kola,
džogirali, ležal i u krevetu, sanjarili, radili u bašti , sedeli na plaži, šetali
Č segment: Sintezu
125
Donošenje od/uica XII
se u prirodi ili bil i u nekim drugim trenucima mira, odmora i osam-
ljenosti . č je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim
situacijama vaš mozak harmonizuj e i integriše utiske i, kao rezult at
toga, donosi svoje č i najispravnij e odluke.
5 "Pismo-glava"
Ako ste završili svoju mapu uma, a nijedan od prethodnih metoda
nij e rezulti rao odlukom, onda su, verovat no, razlozi za obe varijante
j ednako "teški" . U ovakvoj situaciji obe odluke su ć i
možete odabratijednu od nj ih na osnovu jednostavnog bacanj a č ć
glava - jedan izbor, pismo - drugi.
Dok č ć bude padao, pažljivo analizirajte svoj e ć ono ć
vam ć da se zaista opredelite, jer ponekad mislimo da su varijante
j ednake, ali naš paramozak donosi svoj u podsvesnu odluku.
Ukoliko po padanju č ć osetite č ili, pak, olakšanj e,
vaše ć ć zapravo biti relevantno, tako da ć u skladu sa nj im
ć da donesete pravu odluku.
POSTUPANJE SA Č Š Ć
U retkim č ć vam se desiti da svi gore pomenuti metodi
č podbace i da č da se ljuljate napred - nazad kao klatno.
U tim trenucima mozakj e podvrgnut jedva primetnom preokretu sa
binarnog (sa dva rešenj a) biranj a na trijadno (sa tri rešenja) biranje.
Odluka nije više j ednostavno "da" ili "ne". To j e sada:
l Da.
2 Ne.
3 Nastaviti razmi šlj anje o izboru.
ć ć ne samo što jeste kontra-produktivna, nego to
postaj e sve više što je duže zadržavamo. č ona postaje predmet
izbora, j er je to pravac ka kome je vaša ment alna energij a usmerena.
Najj ednostavnij e rešenje ovog problema j e da ne donesete ć
odluku! Drugim č č prepoznate ovaj spiralni vihor na svom
mentalnomhorizontu, treba smesta da se č za "DA" ili "NE" (prva
ili druga ć Osnovni princip j e daj e plodonosnije doneti neku
odluku i primeniti je, nego biti u stanj u parali sanosti.
126 Č segment: Sintezu
J
XII
VEŽBE ZA DONOŠENJE ODLUKA
Donošenje odluka
l Kao i svi drugi vidovi razmi šljanj a, tako i bina rno č
zahteva uvežbanost, Vežbajte svoj u vešti nu donošenja odluka po-
ć sebi ć pitanj a:
• Da li da kupim predmet X? • Da li da č lekciju X?
• Da li da pristupim organizacij i X? · Da li da putujem u zemlj u/grad X?
• Da li da promenim osobinu X?
2 U ve žbi "objekat X", osnovna idej a j e da se đ PDP i kada
nemamo ni kakve podatke - drugim č da napravimo skup
pitanj a koja možete postavljati u vez i sa svakim objektom i koja
mogu, kao serij a ist raživanj a, poslužiti kao osnova za kompletnu
mapu uma jednom kada se objekat identifikuj e,
Vežba se đ može primeniti da bi vam pomogla da analizirate neko
pitanje pre nego što pokušate da na njega odgovorite. Na mapi uma za ve žbu
"objekat X", na str. 11 5 (dole), glavne grane su objašnjene na ć č
l Istorija - Gde su njegovi kor eni ? Kako se razvij ao?
2 Struktura-Kakve vidove može imati? Kakva muje đ Ova pitanja
mogu obuhvatiti spektar nivoa od molekularnog do arhitekturainog.
3 Funkcija '- Kako radi ? Kakva je njegova dinamika?
4 Uloga - Šta radi : a) u svetu prirode? i b) u svetu lj udi?
5 Klasifikacija - U kakvom j e odnosu sa drugim stvarima? Ovo
đ može obu hva titi širok spektar od vrlo uopštenih pitanj a iz
sveta životinj a, bilj aka, minerala, do č klasifikacij a kao
što j e klasifikacij a vrsta ili periodni sistem eleme nata. Možete
pokušat i da isprobate ova pitanj a na nekoj od ć sugestija za
"obj ekat X" : konj , kola, ug/jenik, Španija, sunce, Bag, kamen,
knjiga, rv. Naravno možete odabrat i i bilo šta drugo po svom izboru.
Kada završite ovu vežbu, pogledajte da li možete da osmislite
č i bolj e PDP (ako možete, dostavite nam rezul tat e!).
Možet e đ stvarat i mape uma binarnog č u obl astima
kao što sujavne diskusij e o reli giji , politici , moralu, profesijama, ili pak
obrazovnom sistemu.
Ć segment: Si"tezu 127
Donošenje od/u/ut
KORISTI OD MAPA UMA U BINARNOM Č
XII
l "Binarne mape uma" ć vašem mozgu da trenu tno asi-
milira č spektar složenih i đ povezanih informacij a,
ć sve proble me uj asan fokus. One đ daju vašem mozgu
unapred strukturirani okvir za stvaranj e asocijac ija, ć
na taj č da ć svi relevantni elementi biti uzeti u obzir.
2 Ove mape koriste č spektar kortikainih veština, što rezultira
sveobuhvatnij im razmatranjem potencij alnih odluka.
3 Kori ste slike, boj e i iluziju trodimenzionalnosti kao sredstva za
dodavanje neophodne kreativnosti procesu donošenj a odluka.
4 đ koriste boj e i slike za č vitalnih emotivnih odgo-
vora u č i pomažu isticanj e glavnih č koje treba
porediti.
5 Proces mapiranja uma č sam po sebi rezultira donošenjem
odluke ili pak ć donošenj e odluke.
6 Ovakve mape generišu ć broj posebnih pojmova nego bil o koji
drugi metod, ć na taj č č donošenje finaln e
odluke, č ako se koristi metod č odmeravanja.
7 Kori ste širi spektar kortik ainih veština od č đ ć
intuitivne, č sposobnosti mozga.
8 đ uravnotežen i shvatlj iv postupak uz ć koga se
mogu kri stalisati ć odluke.
9 Jasno ć unutrašnj i proces donošenj a odluke, one omo-
ć osobi da zadrži fokus na elementi ma koji su relevantni pr i
đ č
UVOD U Ć POGLAVLJE
Pošto ste se upoznal i sa binarnim donošenjem odluka, spremni ste
za prelazak na višekategorijsko mapiranje uma.
128 Ć segment: SinteZD
XIII
Organizovanje sopstvenih ideja
Pregled
• Uvod
• Pravlj enj e beležaka
• Složeno mapi ranje uma
• Putovanj e kroz um j ednog mapera uma (IV)
• Vežbe za raZVijanje misli
• Korist od višekategorijskih mapa
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju č ć kako da organizujete sopstvene ideje
(dapravile beleške), ć višestruko razgranate ili višekategorijske
mape uma. Ovo č mnogo složeniju hij erarhiju i ć broj
pojmova direktne povezanosti negoj ednostavni model binarnog č
vanja. Višekategorijske mape uma se mogu koristiti za ć deskrip-
tivnih, č i č zadataka, premda smo mi koristili
primere osnovnog donošenja odluka da bismo vam olakšali prelaz sa
mapa uma u binarnom č do višekategorijskog mapiranj a
uma. đ ć nastaviti i svoje putovanje kroz um jednog mapera
uma i č neke zabavne igre i vežbe za razvij anj e misli .
PRAVLJENJE BELEŽAKA
Pravljenje beležaka je proces č informacija iz sopstvenog
ć ili iz sopstvenih kreativnih rezervoara i njihovo organizovanj e
u j ednom spoljašnjem obliku. To j e proces U kome vi organizujete
Č segment: Sinteza 129
Organizovanj e sopstvenih ideja XIII
supstvene ideje ili na binarni ili na višekategorijski č Proces đ
izuzetno pomaže i pril ikom č
SLOŽENO MAPffiANJE UMA
Dok binarne mape uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz
centra, složene ili vi šekategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj
glavnih grana. U praksi, č broj pojmova direktne povezanosti
(POP) je đ tri i sedam.
Ovo se dešava zbog toga što č mozak, kao što smo videl i u
desetom poglavlju ("Obrazloženj e zakona mapiranja uma", str. 89), ne
može zadržati više od sedam važnih informacija u svojoj č
memoriji. Trebalo bi stoga da vaš cilj bude da odaberete najmanji broj
POP koje istinski obuhvataju predmet vašeg interesovanja, ć ih
da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati, poput po-
glavlja u knji zi.
ć grupe POP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju
višekategorijskih mapa uma:
• Osnovna pitanja - kako/kada/gde/za što/šta/ko/koje?
• Segmenti - poglavlja/lekcije/teme
• Svojstva - karakteristike objekata
• Istorija - hronološki sled đ
• Struktura - vidovi objekata
• Funkcija - šta objekti rade
• Proces - kako objekti rade
• Procena - koliko su objekti dobri/vredni/korisni
• Klasifikacija - u kakvom su objekti đ odnosu
• Definicija - šta objekti č
• č - kakve ulogeIkaraktere imaju ljudi
č ć kako da razvijate i manipulišete višekategorijskim mapama
uma izuzetno ć poboljšati sposobnosti vašeg mozga da opisuje,
analizira, procenjuje i sinteti še informacije. To što su vrlo sofisticirani
hijerarhijski sistemi klasifikacije š ć tokom prošlog veka u biolo-
giji i astronomiji (v. str. 116) č sve više i više da č na složene
vi šekategorijske mape uma - zanimljiv je č ogledanja prirode II
mapama uma i obratno!
130 Č segment: Sinteza
XIII
Organizovanje sopstvenih idej a
PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG
MAPERA UMA (rV)
Naš ć od kada smo ga ostavili u prošlom poglavlju , doneo
odluku, zasnova nu na kompletiranoj binarnoj mapi uma, da kup i ć
ć pitanje j e nešto složenij e: Kakvu ć da kupim?
U č je proces č Naš ć postavlja ć
"trodimenzionalni", višeboj ni lik u središte. Zatim bira POP koj e ć
pokriti č spektar ć cena, okruženje, namena, dodaci,
č stil.
Jednom kada su ovi parametri uspostavlj eni, naš ć može da
popunjava svoj e č želj e i prioritete ispod svakog od naslova.
Proces odmah razjašnj ava spektar odluka koje se mogu donet i, č ć
č momente koj i ć upravlj ati kupovinom. Mapa uma ć doneti
odluku sama - ona maperu uma samo predstavlj a j edan "švedski sto"
sa ć iz koj ih se može odabrati prava odluka.
Pošto je kompletirao višekategorijsku mapu uma, naš ć j e
spreman da konsultuj e ponudu agencija za trgovinu nekretninama sa
mnogo j asnij om idejom šta želi i zahteva od jedne ć
VEŽSE ZA RAZVIJANJE MISLI
Kao i svi drugi oblici razmi šlj anja i vi šekategorij ske mape uma
predstavljaju veštinu koja se može č i razvijat i. U daljem tekstu
vam predstavljamo dve korisne i zabavne vežbe za razvijanje misli .
Zašto bi to bilo zanimljivo?
Svaka od ovih vež bi se može uraditi kao brza mapa uma jer predstavlja
izvanredan č za poboljšavanj e vaših sposobnosti da brzo odaberete
relevantne POP. Zamislite i zatim mapirajte, zašto bi bilo zanimlj ivo
da:
l đ sa...
2 Kupi te...
3 č ...
4 Promenite...
Č segment: Sin/elJI 13/
Organi zovanje sopstvenih ideja XIII
5 Poverujete...
6 č se iz...
7 č ...
8 Napravite .
9 Završite...
Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i pokušajte da to bude
neki "apsurdan" objekat da biste isprovocirali svoje sposobnost i za
maštanje, ć i kreativno razmi šljanje istovremeno. ć korak
je da uradit e vrlo brzu mapu uma za svaki obj ekat, ć ne više od
sedam glavnih razloga zašto bi svaki od njih bio zabavan. (Sekundarna
korist od ovi h ve žbi je u tome što one č č preduzimanj e
stvarne akcije kada shvatite koliko bi vam to zabave pru žilol)
Objekat " X"
Ovo je apstraktniji i, prema tome, zahtevnij i č za testiranj e vaših
sposobnost i za izbor POP. Vaš zadatak j e da pripremite mapu uma koja
opisuje obj ekat "X". Problem je što vi ne znate šta j e to objekat X, tako
da morate da smislite skup POP opšte namene koje bi mogle, ukoliko
ih dalj e razvij ate, da ge nerišu potpuni i đ opis bilo kog objekta.
Donošenje odluke
Kada završite svoj u višekategorijsku mapu uma, proces donošenj a
odluke ć nalikovati j ednostavnom biranju jedne od dve ć a
koraci koj e u ovom trenutku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni
u prethodnom poglavlju.
KORIST OD VIŠEKATEGORIJSKI H MAPA UMA
Pošto ste završili višekategorijsku mapu uma, možda ć požel eti
da primenitejedan ili više metoda opisanih u poglavlju xn("Donošenje
odluke", str. 124-126) da biste doneli svoj u oduku .
Najvažnije kori sti od višekategorijskih mapa su ć
l Pomažu vam da razvijete svoje mentalne sposobnosti za klasifiko-
vanj e, kategorizaciju, britkost i ć
132 Č segment: Sintezu
XIII Organizovonje sopstvenih ideja
2 ć vamda prikup ite kompl eksne podatke u integrisanom
obliku na samo jednom listu papira, ć ć na taj č
ć donošenj a dobro informi sane i inteligentne odluke.
3 č č momente koji se moraju razmotriti prilikom č
vanja.
4 Koriste, kao i binarne mape uma, kompl etan spektar kortikaInih
veština, što rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranj u odluke.
S š ć sve te kortikaIne oblasti, višekategorijske mape uma
č mozak da č dijalog sa samim sobom. Drugim re-
č one ć mozgu da posmatra svoje sopstvene ak-
tivnosti u jednoj celovitoj spoljašnjoj slici i da tako č više o
samom sebi. Ta nova saznanja proširuju perspektive mozga, pod-
č ć ga da stvara j oš naprednije misli o datoj temi.
6 Mogu se č za ć upotrebu kao podsetnici razloga u vezi
sa prethodnim odlukama ili kao ć principi za druge situacije u
koj ima treba doneti č odluke.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Sada kada ste č kako da organizuj ete sopstvene ideje, odnosno
da pravile beleške ć višekategorijske mape uma, ć vam lako
da organizujete i đ ideje, odnosno da hvatate beleške. Predmet
ć poglavljaje vitalna i prijatna umetnost hvatanja beležaka, koja
tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih života.
Č segment: Shtleza
133
XIV
Organizovanje đ ideja
Pregled
• Uvod
• Hvatanje beležaka
• Č osnov ne funkcije bel ežaka
đ produ ktivnog mentalnog pristupa za hvat anj e be-
ležaka
• č primer višekategorijskog mapiranj a uma
• Korist od višekategorij skog mapi ranj a uma za hvat anj e beležaka
Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlj e razm atra kako možet e kori st iti višekategorijske mape
uma da biste organizovali đ ideje (hvatali beleške). Pošto ste ist ražili
osnovne funkcije beležaka, č ć kako da se pripremite za hvatanj e
beležaka tako da č maksimalnu korist iz sva kog per ioda č
Tu je đ č primer višeka tego rijskog hvatanj a beležaka i
sažet prikaz kori sti od ova kvog hvatanj a beležaka . .
HVATANJE BELEŽAKA
Hvatanje beležaka je proces apsorbovanja đ ideja iz razn ih
govora, knji ga i drugih medij a, kao i njihovo organ izovanj e u strukturu
koj a odražava originalni smisao ili vam pak ć da ih reor-
ganizuj ete tako da zadovolje vaše potrebe. Hvatanje bel ežaka treba
dopuniti i sopstvenim mi slima.
134 Ce/vrti segment: Sinteza
XIV Organizovanje đ idej a
Ć OSNOVNE FUNKCIJE BEL EŽAKA
l č
2 č
3 Kr eati vna
4 Konverzacij ska.
č
Na žalost, ć studenata po školama i na uni verzitetima širom sveta
smatra da beleške nisu ništa više do ć sredstvo za memorisanj e.
Njihova j edina brigaje da im beleške ć da zapamte ono što su
č dovolj no dugo da bi prošli na ispitu, posle č se informacije
mogu ć zaboraviti. Kao što smo videli, ć zaista jeste
č č ali nikako i jedini. Druge funkcije , kao što su anali za
i kreat ivnost, podjednako su č
Mapa uma predstavlj a č efikasno č sredstvo zbog
svih razloga navedenih u ć poglavlju (str. 140). Kao tehnika za
hvatanje beležaka nema ni j ednu negativnu osobinu kakve nalazimo
kod standardnog linearnog hvatanj a beležaka, kao što je opisano u
poglavlj u III (" Mane standardnih beležaka", str. 4 1). Umesto toga, mapa
uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmonij i sa vašim
mozgom, ć i đ ć kompl etan spektar nj egovih sposob-
nosti .
č
Pri hvatanju beležaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala, od
suštinskog č je da se pre svega identifikuje osnovna struktura
prezentirani h informacija. Mapiranje uma vam može ć da iz
linearnih informacija č pojmove direktnepovezanosti i organizu-
jete hijerarhiju .
Kreativna
Naj bolje beleške ć vam ć ne samo da zapamtite i analizirate
informacije, ć ć poslužiti i kao č daska za kreativno razmišlja-
nje.
Č segment: Shtlez.a
135
Organizovonje đ idej a
Mape uma kombinuju beleške preuzete iz spol jnjeg okruženjo
(predavanjo, knjige, č i mediji ) sa beleškoma stvorenim u
unutrašnjem okruženj u č analiza i kreativno razmiš-
ljanje).
X/V
Kon verzacijska
Kada hvatate beleške u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knj ige,
one bi trebalo da obuhvate sve relevantne informacije iz datog izvora.
U idealnom č te beleške bi đ /rebalo da č i spontane
misli koje se javljaju II vašem WIIU dok slušate predavanj e ili č
knjigu. Drugim č mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju
đ vašeg intelekta i govornika, odnosno pisca. Posebne boj e ili
šifrovani simboli se mogu koristiti da biste istakli vaš č doprinos
razrneni ideja.
Ukoli ko se desi do su predavanje i li knjiga loše organizovani i li
loše predstavl jeni, vaša mapa uma ć odslikati taj nedostatak
ć Ovo može i mati kao rezultat mapu uma neurednog
izgleda, ali ć istovre meno otkriti i izvor konfuzije. Zbog toga ć
ima ti mnogo bol ji pregled situacije od vaših kolega koj i hvat aju
li nearne beleške, u ko ji ma je njihova konfuzija prikrivena u
mnogobrojnim stranicama uredno ispisani h, ali funkci onal no
beskorisnih redova i spiskova.
Mapa uma tako postaj e ć sredstvo za prikuplj anj e informacij a
od drugih ljudi , za procenu kvaliteta njihovog razmi šlj anj a, kao i za
povezivanje sa svoji m č interesima i ciljevima.
Đ PRODUKTIVNOG MENTALNOG
PRISTUPA ZA HVATANJE BELEŽAKA
Da biste na najbolj i č iskoristili svoje ć hvatanj a
beležaka, važno j e da osmislite pristup koji ć vam ć da
izgradite j asno strukturiranu mapu uma dok vaše hvatanj e beležaka
napreduj e.
Da biste imali naj bolj i mentalni pristup u hvatanju beležaka iz neke
knjige, koristite tehniku organizovane primene mapa uma (TOPMU)*
*
136
U originaluMind Map Organic Study Technique (MMOST); u knj izi Brzo N/anje
istog autora(izdanje Finesa, 1998) ovatehnikasenavodi pod ć nazivom
/ehnika mapa ulila (TMU) . (prim. prev.i
Č segment: Sinteza
XIV Organizovanje đ ideja
kojaje detaljno opisana u knjizi Tonija Buzana Koristile obe hemisfere
mozga (poglavlje IX). Postoji osam osnovnih koraka:
l Vrlo brzo prelistajte ili pregledajte č knjigu ili č da biste
stekli opšti utisak o njihovoj organizaciji .
2 Odredite č vremena kojeg ć provesti u č
isplanirajte koliko materijala ć pregledati za to vreme.
3 Mapirajte ono što ć znate iz te oblasti da biste uspostavii asocij a-
tivne mentalne "kuke".
4 Definišite svoje namere i ciljeve za dati period č i završite j oš
jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja treba dati odgovor.
5 Uradit e opšte osmatranje č teksta, č ć sadržaj , glav-
ne naslove, rezultate, č rezimea, glavne ilustracije ili gra-
fikone, kao i sve ostale č elemente koji su vam zapali za oko.
Ovaj proces ć vam obezbedi ti centralni lik i glavne grane (pojmove
direktne povezanosti) vaše nove višekategorijske mape uma teksta.
Mnogi studenti tvrde da su č završavali 90 procenata svog
zadatka za vreme same faze osmatranja. đ ć se na celo-
kupnu strukturu i glavne elemente teksta, autorova suštinska ć
č snaga ubrzo postaje jasna i lako se može mapirati.
6 Sada đ na detaljniji pregled, č ć sav materijal koji
nije bio ć opštimosmatranjem, pre svega č i završne
delove pasusa, odeljaka i poglavlja, gde su uglavnom koncentrisane
informacije od suštinskog č Dodajte i ovo svojoj mapi uma.
7 ć faza je uvid, kada popunjavate ć deo svoje slagalice
č još uvek č ć sva č č Pošto ste
se upoznali i sa ostatkom teksta, trebalo bi da vam sada bude mnogo
lakše da razumete ove odlomke i da dopuni te svoj u mapu uma.
8 Na kraju dolazimo do faze osvrta, kada se ć do težih delova
koje ste č u ranijim fazama, i kada se ć na č tekst
da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala
č U ovoj fazi bi trebalo da ste završili mapu uma svoj ih
beležaka. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. 240).
Č segment: SintelJl
137
Organizovanj a đ ideja
XIV
Ovaj proces može nalikovati slaganju mozaicne slagalice, koje
č posmatranj em kompl etirane slike na kutiji , zatim se sas-
tavljaju uglovi i spoljašnje ivice i postepeno se popunj ava sredina, sve
dok ne dobij ete potpu nu sliku.
č pri stup se č i kada ste na nekom predavanju. Da
biste olakšali svoj zadatak hvatanj a beležaka, možete zamoliti pre-
č da vam unapred da pregled glavnih naslova, tema ili kat egorij a
koje ć razmatrati tokom predavanj a.
Ukoliko to nije ć j ednostavno napravit e mapu uma dok
slušate, ć za PDP dok predavanje č Posle predavanja možete
prepraviti , reorgani zovati i preraditi svoju mapu uma, što po sebi
predstavlj a proces koj i ć vas naterati da date smi sao informacij ama,
pripremi i prezentaciji, ujedno š ć i vaše razumevanje. Više
o mapiranju predavanja ć ć u poglavlju XXVI (str. 243).
Č PlUMER
VTŠEKATEGORlJSKOG MAPTRANJA UMA
Višekategorij sku mapu uma na strani 11 7 j e napravio j edan otac da
bi pomogao svojoj ć da pol oži prij emni ispit iz engleske knji-
ževnost i za upi s na univerzitet.
Kada se č sa strukturom tako složenom kao što je roman,
ogromna j e prednost mozga ako može da se osloni na ovakav tip
mentalne "mreže" koj a č najvažnij e literarne elemente u romanu.
Ovakav lip mape uma ć č da preciznij e i sveobu-
hvatnij e č srž iz bilo kog teksta. đ ona u znatnoj meri
olakšava transformi sanj e tih esencijainih informacija u govornu ili
pisanu formu (kao što su odgovor na ispitu ili rad).
Mapu uma na strani 118 (gore) j e tokom č meseca pripremala
Pen Kolins (Pan Collins), producent ć irskog televizij skog pro-
grama, The Late Late Show. Trebalo j e da Pen organizuje razmi šljanj a
č ekipe o temama, voditelj ima, redu programa i tako dalj e. Za sebe
č j e ubeležila, krupnim strelicama, kako se program kotirao te
nedelje.
138 Č segment: Sinteza
X/V Organizovanje đ idej a
KORIST OD VIŠEKATEGORIJSKOG
MAPIRANJA UMA ZA HVATANJE BELEŽAKA
l Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju
(str. 82).
2 đ vaših ogromnih "traži i đ ć mentalnog asoci-
tanja.
3 Brže postizanj e cilj eva č
4 ć lakog i brzog transformisanja beležaka u formi mape
uma u rad, prezentaciju ili neku drugu kreativnu ili komunikativnu
formu.
5 ć jasnosti vaših č misli.
6 Porast ć zbog sakupljenog znanja.
7 Trajno i lako dostupno registrovanj e svih vaših č iskustava
tokom č
UVOD U Ć POGLAVLJE
Pošto ste koristili mape uma da organizujete svoje i đ ideje,
spremni ste da istražite odnos đ mapa uma i ć - što je
predmet ć poglavlj a.
Č segment: Si"tezil 139
xv
ć
Pregled
• Uvod
• č mit
• Mapa uma kao multidimenzionalno sredstvo za ć
• č mapa uma kao ogledalo kreat ivnosti
• Primena č mapa uma
• Korist od č mapa uma
• Uvod u ć poglavlj e
UVOD
Ovo poglavlje č živopisnim č milom koji ć nam ć
mnogo toga o đ odnosima ć energij e i kreativnosti.
Potom ć istražiti ulogu mapa uma kao č sredstva i
sredstva za kreativno razmiš ljanje, pre nego što rezimiramo koristi od
č mapa uma.
Č MIT
Zevs, kralj bogova, bio j e dobro poznat kao ljubavnik. ć deo
svog vremena j e provodio ć - bilo direktno ili na prevaru - sve
naj lepše žene i na nebesima i na zemlj i.
Nasuprot č verovanju, svoja ć nije deli o podj ed-
nako - postoj ala je jedna boginj a sa kojom je provodio mnogo više
vremena nego sa bilo kojom drugom. Njeno ime j e bilo Mnemosina,
boginj a ć Jedanput j e sa njom proveo č devet dana i ć
strasno ć lj ubav, a iz ovog spaj anj a rodilo se devet muza.
140 Č segment: Sili/e to
xv
ć
Ta/ijo - komedij e;
Melpomena - tragedij e;
Uranija - ast ronomije;
Klio - istorije;
Terpsihora - igre.
Muze predstavljaju kreativnost. Svaka od njih j e boginj a posebne
umetnosti:
Era/o - ljubavne poezije;
Kaliopa - epske poezije;
Euterpa - lirske poezije;
Polihimnija - č i
ozbiljne pesme;
Zevs simbolizuje energiju i snagu. Prema mi tu to č da
spajanje energij e i li snage so ć kao plod doj e kreativ-
nost. O vaj odnos i ma mnogo impl ikacij a za teori ju mapiranja
uma. Zan imlj ivo je primetiti do je Toni osmi sl io mapu uma
č no osnov u svojih istraživanja u oblosti ć tokom
č il i mnemonike . Mapa uma je premo tome primarno
predstavl jalo tehniku ć Kasnij e je prirodno evolui rala u
kretivnu višenomensku tehniku razmi šlj anj a, uz teori jsku podršku
Speri jevih (Sperry) istraživanja mozga i istraživanja Torensa (Tor-
ran ee) i saradni ka u oblasti kreativnosti.
MAPA UMA KAO MULTIDIMENZIONALNO
SREDSTVO ZA Ć
č tehnike č upotr ebu imaginacij e i asociranja u
cilju stvaranj a nove i lako pamtljive slike. Kao i imaginacija i asoci-
ranj e, tako i mapa uma kombinuje sve kortikaine veštine da bi stvoril a
j edno efikasno mutidimenzionalno sredstvo za ć
Multidimenzionalno, u ovom kontekstu, č da vam mapa uma,
za razliku od j ednodimenzionalne (linija) ili dvodimenzionalne (ravan)
perspektive, ć da stvorite unutrašnju, č ć trodimenzio-
nalnu sliku koja koristi ukr šteno asociranj e, boju i vreme.
Kreati vna misao na č č kombinuj e dva elementa da bi
proizvela ć sa ciljem da sadašnj ost projektuje u ć Krea-
tivno sredstvo vam pomaže da proj ektujete sadašnjost u ć da
biste promenil i ili osmisli tu ć ć sredstvo vam
pomaže da prošlost ponovo stvorite II sadašnjosti.
č mapa uma, prema tome, ima č mehani zam i
dizajn kao i multidimenzionalna, kreat ivna mapa uma. Na isti č na
koji č mapa uma č ć vašu ć ć
Č segment: Silllt!ZIJ
141
tako i kreativna mapa uma beskrajno i u SVIm pravci ma ć
jednostavni model kreativnog razmišlj anj a.
Ć MAI'A UMA
KAO OGLEDALO KREATIVNOSTI
Kao i ć tako se i kreativno razmišlj anje zasniva na imagi-
naciji i asociranju. Cilj je da se poveže pojam A sa poj mom B, proiz-
ć tako jednu novu, inovativnu ideju, daleku od svake norme, koju
č atributom "kreativna". Proces č i kreativnog
razmišlj anj a imaju u suštini č strukturu - jedina razlika je u
nameri ,
č sredstvo povezuje dva pojma da bi ć mozgu
da prizove (ponovo stvor i) ć sliku u ć
Kreativno sredstvo, č tome, kombinuje dva elementa da bi ih
u ć projektovalo u ć ali ci lj kreat ivnosti je da se ć
promeni ili da se na nju č na neki č dok je cilj mnemonike
jednostavno da se č setimo.
Tako, ć č mape uma, vi istovremeno vežbate i
svoje kreati vne sposobnosti za razmišlj anje. Ove pak, za uzvrat, po-
ć kapaci tet memorije i tako se stvara uzaj amno č uzlazna
spirala.
Ilustracij a na strani 11 8 (dole) daj e primer mape uma koja j e
istovremeno i č sredstvo i sredstvo za kreat ivno razmi-
šlj anj e. Ovu mapu je nacrtao ć č video producent, po
imenu Deni Heris (Denny Harris), a napravlj ena je da bi ga ć la
na ono što je želeo da č u video program koji se bavi ć
Njegova mapa uma sumi ra sadržaj programa, č ć i pregled i
detaljno objašnjenje č sistema sa broj evima/obl icima, pri-
menuj ednogj ednostavnog č sistema, kao i opštu diskusiju
o praksi i teoriji koje su predstavljene u programu. U ovom č
razvij anj e č mape uma postaje istinski kreativni proces koji
i sam proizvodi nove idej e o strukturi i sadržaj u programa - ć
koje se hrani š ć koja se hrani ć
PRIMENA Ć MAPA UMA
ć broj č primena mapa urne objašnjenje u segmentu V,
u odeljcima č upotreba, č upotreba, Obrazovna upotreba
142 Č segment: Sinteza
xv ć
i Poslovna i profesionalna upotreba. Postoje, đ i mnoge druge
primene za generalno memorisanje, kao štoj e ć radi o i televiz-
ij skih emisija od č interesa, snova, prij atnih č đ
ja ili opštih spiskova "stvari koje treba uraditi" .
Jedna č korisna primena je traganje za "izgubljenim" ć
- možda za imenom neke osobe ili adresom nekog obj ekta.
U ovakvim č fokusiranj e izgublj enog pojma j e č
kontraprodukt ivno j er j e "on" nestao, pa se "njegov im" fokusiranjem u
stvari koncentrišete na odsustvo ili prazninu.
ć u vidu asocij ativnu snagu vašeg uma, ostavite središte mape
uma praznim i okružite ga č i slikama koje su u vezi sa središtem
koj e nedostaj e.
Na primer, ukoliko je "nestali" centar ime neke osobe, onda glavne
grane treba da č pol, uzrast, izgled, porodicu, glas, hobi , profesiju,
kao i mesta kada ste j e prvi i poslednj i put sreli. Na ovaj č
č ć ć da ć vaš mozak prepoznati centar
iz svoj ih baza podataka. (Više o ovome ć ć u knjizi Tonij a Buzana
Savršeno ć poglavlj a XXIII-XX1Y.)
Ukoliko vam nij e zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste
prizvali svoje "izgubljeno" ć možete j ednostavno vizuelizirati
mapu uma ovog tipa.
KORIST OD Č MAPA UMA
1 Ovakve mape uma koriste sve kort ikaine veštine, ć ć na
taj č u ogromnoj meri ć ć
2 Akti viraju mozak na svim nivoima, č ga pripravnijim i sposob-
nijim za ć
3 Njihova atraktivnost budi u mozgu želju da im se stalno ć što
đ č ć spontanog ć
4 Ovakve mape su suštinski dizaj nirane upravo kao ć sredstvo
za ć
Č segment : Sin/elJI
143
ć xv
S š ć č mapa uma ć aktivira mozak da
postane č pripravan što sa svakomponovnom upotrebom
ć nivo sposobnosti č ć
6 Ove mape odslikavaj u proces kreativnog razmi šljanja, što istovre-
meno ć i samu sposobnost za kreativno razmišljanj e.
7 Održavaju visok nivo ć tokom č perioda č ili
slušanja (nasuprot standardnim krivama zaboravlj anj a opisanim u
knji zi Tonij a Buzana Savršeno ć poglavlje V).
8 Korist e sve individualne asocijativne sposobnosti, ć ć
sposobnosti utiskivanja u ć i stvaranj a mreža, a prema tome,
ć ć ć ć
9 đ jedan "pouzdani" metod ć ć ć tako
i poverenj e u sebe, motivaciju i opšte mentalne funkcij e.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Kao što smo videli, ć i kreativnost su samo dve strane istog
č ć Pošto smo istražili č korist mapa uma, ć
poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva
za razmišljanje i brejnstorming.
144
Č segment: Sinteza
XVI
Kreativno razmišljanj e
Pregled
• Uvod
• Ciljevi kreativnog mapiranja uma
• Mapa uma kao mehanizam kreat ivnog razmišljanja
• Faze procesa kreativnog razmišlj anja
• Mapiranje urna kao sredstvo za ostvari vanje novih paradigmi
• Korist od mapa uma kreativnog razmiš ljanja
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju fokus j e na kreativnom razmišljanju uz upotrebu
mapa uma. ć zašto su mape uma tako đ ć efikasne u
ovoj oblasti, kao i to kako da ih upotrebite da biste proširili i pobolj šali
svoje sopstve ne veštine kreativnog razmišljanj a i brej nstorminga, č
ć ostvariti i č nove uvide.
CILJEVI KREATIVNOG RAZMIŠWANJA
Mape uma kreativnog razmišljanja ili brej nstorminga mogu imati
veoma mnogo č ciljeva. Najvažnij i đ nji ma su ć
l Da se istraže sve kreativne ć datog subjekta.
2 Da se um š č od svih prethodnih pretpostavki o subjektu,
ć tako prostor novim kreativnim mislima.
Č segment: SiI,leza 145
Kreat ivno rozmišijanje XVI
3 Da se generišu ideje č ć rezultat biti č aktivnosti ili pak
stvaranje ili prornena č realnosti.
4 Da se podstakne konzistentnij e kreati vno razmi šljanj e.
5 Da se stvori novi koncepcijski okvir u kome se prethodne ideje mogu
reorgani zovati .
6 Da se uhvate i razviju "iskre" pronicljivosti kada se pojave.
7 Da se kreativno planira.
MAPA UMAKAO
MEHANIZAM KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA
Mapa uma je idealno đ kreat ivnom razmi šljanju jer kor i-
sti sve sposobnost i koje se č vezuj u za kreativn ost, pre svega
imaginaciju, asoc iranje ideja i fleksibilnost.
U psihološkoj literaturi , č u č sa testovima o
kreativnom razmišlj anju E. Pola Torensa, fleksibilnost se ident ifikuj e
kao vitalni element kreativnog razmi šljanj a. Drugi č faktori
č i ć da se:
• povežu nove i j edinstvene idej e sa ć ć
• koriste č boje ;
• kor iste č oblici;
• kombinuj u č oblici;
• č slika i kori sti iluzija trodimenzionalnosti ;
• podesi koncepcijska pozicija;
• preurede i povežu ć ć koncepti ;
• obrnu ć ć koncepti;
• odgovori na estetski č objekat;
• odgovori na emotivno č objekat;
• odgovori na objekat koji č č vida, dodira, sluha, miri sa
i ukusa;
• koriste obli ci i oznake koji se mogu đ zamenj ivati.
ć zakone mapiranja uma i opštu teoriju da je mapa
uma u stvari prefin jena i elegantna spoljno manifestacija svih
146
Č segment: Sinteza
XVI Kreativno razmišljanj e
gore novedeni h kategori ja, đ ć do mapa uma
predstavlj a spo l jnu manifestaciju kompletnog procesa kreati vnog
razmi šljanj a.
Moja č istraživanja su otkrila upadlji vu č đ glavni h
faktora kreativnog razmi šljanj a i glavnih faktora istorij e razvoj a mne-
č tehnika. Detaljni ju diskusiju o ovome možete ć u prethod-
nom poglavlju č mapa uma kao ogledalo kreati vnosti",
str. 142).
Skoro č prirodo kreati vnog razmišlj anja i č
pri nci pa đ do je mapa umo esencijolna i pr i rodno mani -
festacija i sredstvo izražavanj a ovih vi dovo misli . To đ
postavlja temel je i za tvrdnju do, u suprotnosti so mnoštvom
l iterature o kreati vnosti i ć ovo dvo procesa jesu l ik i
od raz u og ledal u jednog te istog procesa, i do nisu odvojeni,
č i, po mnogim č u suprotnosti.
Popul arni mit da je kreativni genije mislima odsutan i zaboravan
pogrešan j e pošto đ č da takvi geniji zaboravljaj u samo
one opšte stvari koje psiholozi smatraj u vrednim ć Kada bi se
pažnj a usmerila na ć ć u vezi sa subjektom njihovih krea-
tivnih misli , otkrili bismo ć isto tako ogromno kao u bilo kog
velikog č
FAZE PROCESA KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA
Pravi lna primena tehnike mapi ranja uma kreativnog razmi šljanja ć
ć individualnim maperima uma da proizvedu bar dva puta više
kreativnih ideja od tradicionalne vel ike brejnstorming gmpe za isto
vreme.
Postoji pet faza u procesu mapiranj a uma kreativnog razmi šlj anj a.
l Brzu, " ruf ulnu" mapa uma
č tako što ć nacrtati j edan š ć lik u sredini. (Na
primer, ukoliko želite da razmi šljate o novim ć u tehnolo-
giji letenj a, možete da nacrtate par krila kakva ima Konkord.) Vaš crtež
treba da bude postavlj en u sredinu velikog praznog lista papira i iz nj ega
treba da đ svaka idej a koja vam padne na pamet kada pomislite na
zadati subjekat.
Ć segment: Sinteza
147
Kreativno razmišljanj e
XVI
Tokom perioda koj i ć traj ati ne više od 20 minuta treba da pustite
da vam ideje ć što je brže ć Teranje mozga da radi u brzini
ć ga osloboditi od č obrazaca razmi šljanj a i ć nove i
č na prvi pogled apsurdne idej e. Ove "apsurdne" ideje treba oba-
vezno zadržati, jer poseduj u č za otvaranje novih perspekt iva i
menj anje starih i č ć navika. Da citiramo filozofa Rudolfa
Fleša (Rudolf Flesch):
..Kreativno razmišljanje može č da stej ednostavno shvatili da
nije nikakva posebna vrlina raditi stvari na č kako su one oduvek
i bi/e đ "
đ bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku
Ezre Paunda:
.. Genije... lo č sposobnost da vidite deset stvari tamo gde č
č vidi jednu, a ta/entovan č dve ili tri, kao i sposobnost da
zabeležite 111 višestruku percepciju u ma/erija/u svoje umetnosti. "
Razlog zašto list papi ra mora biti što ć se može ć u Buzanovom
pravi/u: "mapa uma ć se širiti sve dok ne ispuni č prostor koj i je
dostupan" . Pri kreativnom razmi šlj anju, potrebno vamj e što j e ć
više prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve više i više idej a.
2 Prva rekonstrukciju i revizija
Napravite kratku pauzu, š ć svom mozgu da se odmori i da
č da integriše ideje koje j e do tada generisao. Tada treba da
napravite novu mapu uma u kojoj ć identifikovati glavne grane ili
pojmove direktne povezanosti, ć ć ć hi-
jerarhije, ć nove asocijacije i ć ponovo, u kont ek-
stu č mape uma, sve one ideje koje su u č izgledale "glupo"
ili "a psurdno". Kao što smo videl i, što j e ideja manj e konvencionalna
to se č š ć ispostavi da je u stvari dobra.
Za vreme prve faze rekonstrukcije, možete primetiti č ili č
č koncepte kako se pojavljuju duž spoljnih granica vaše mape
uma. Njih ne treba odbaciti kao nepotrebna ponavljanj a. Ovi koncepti
su suštinski č zbog toga što su povezani sa č granama
koje polaze iz centralnog lika. Ove periferene repeti cije odslikavaju
suštinski č idej a koj e su pohranj ene duboko u vašem sklad ištu
znanj a, ali koje, u stvarnosti, č na svaki aspekat vašeg razmi šljanj a.
148 Ce/vrti segment: Sinlew
XVI
Kreativno razmišljanje
Da biste ovakvim konceptima dali nj ihovu mentalnu i vizuelnu
težinu, treba da ih č kada se po drugi put pojave; č ih
nekom geometrijskom figurom kada se pojave po ć put ; i, ako se
pojave i po č put, uokvi rite ih "trodimenzional nim" okvirom.
ć ova srodna "trodimenzionalna" č na svojoj mapi
uma i ć iluziju trodimenzionalnog izgleda nji hovimvezama, može-
te doslovno stvoriti novi mental ni okvir koji ć izazvat i bljesak spoznaje
kakav se pojavljuje kada neku staru č osmotrimo iz novog ugla.
Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju č
strukture misli.
U nekom smislu se može č da ovaj tip mape uma "krši pravila",
pošto centralni lik i glavne grane nemaj u više centralni č
đ ovakva mapa uma ne samo da ne krši pravila, ć ih
koristi u potpunosti, a č ona pravila koja se odnose na na-
glašavanje i imaginac iju. Nova ideja, otkrivena i ponovljena na grani-
cama misli može postati novi centar. ć "traži i đ mrežu vašeg
mozga, mapa uma istražuj e dalj e domete vaše trenutne misli u potrazi
"za novim centrom koji ć zameniti stari. Ubrzo potom, taj novi centar
ć biti zamenjen novim i još naprednij im konceptom.
Mapa uma potpomaže i odslikava intelektualno istraživanje i raz-
vOJ.
3 Inkubacija
Kao što smo videli u poglavlju xn ("Donošenje odluke", str. 125),
iznenadno kreativno ostvarenje č nailazi kada je mozak u opu-
štenom, mirnom i č stanj u - možda dok šetarno, č
spavamo ili sanjarimo. To se dešava zbog toga što ovakva stanja
dozvoljavaju proces u kreativnog razmišljanja da se širi do najdalji h
granica para-mozga, ć ć ć mentalnih proboj a.
Veliki kreat ivni mislioci su koristili ovaj metod tokom č isto-
rije. Ajnštaj n j e sugerisao svoj im studentima da koriste inkubacij u kao
neophodni deo svih svojih razmišljanja; Kekule, č benzenskog
prstena, č j e inkubaciju/sanj arenj e u svoj svakodnevni pro-
gram rada.
Č segment: SinfeZJI
149
Kreativno razmišljanje XVI
4 Druga rekonstrukcija i revizij«
Posle inkubacije mozak ć dobiti osveženu perspektivu vaš ih pri-
marnih i sekundarnih mapa uma, i možda ć vam biti od koristi da
uradi te još jednu brzu, "rafalnu" mapu uma da biste č rezult ate
ove integracije.
Tokom druge faze rekonstrukcij e, treba da razmotri te sve informa-
cije koje ste skupili i integrisali u prve tri faze, u cilju pravljenja jedne
sveobuhvatne mape uma.
Mapa uma na strani 156, koju j e uradila Norma Svi ni (Norma
Sweeney), predstavlj a rezultat intenzivne inkubacije i ć broja
revizija misli. Ona predstavlja kulminacij u ideja o prezentacij i organi-
zacij e Brain Clubs u svetu.
5 Za vršna Jaza
U ovoj fazi treba da potražite rešenje, odluku ili ostvarenj e koj e je
predstavljalo vaš prvobitni cilj kreativnog razmišljanja . Ovo č
č povezivanje sasvim č elemenata na vašoj finalnoj
mapi uma, što ć dovesti i do č novih saznanj a i proboja.
MAPIRANJE UMA KAO SREDSTVO
ZA OSTVARIVANJE NOVIH PARADIGMI
Za vreme dubokog i produženog kreativnog razmi šlj anja, ukoliko
su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saznanja, inku-
bacij a može proizvesti nove perspektive o kolektivnim saznanj ima,
poznatije kao paradigmatski zaokret.
Mapu uma na stranama 154-155 j e uradil a Lorena Oil. Ova mapa
sumira serij u predavanj a o kreativnom procesu đ č umetnika
koj i ga primenjuj e. Mapa uma č istoriju umetnosti , razvoj
"gramatike gledanja" i veštine potrebne za dovršavanj e kreati vnih
zadataka. U koincidencij i sa savremenim istraživanjima mozga, ova
mapa uma naglašava umetnost kao nauku (i nauku kao umetnost), a
đ naglašava i uvežbanost kako imagi nacije tako i tela u kreativnom
procesu.
Mapa uma na strani 157 koju j e uradio Bendžamin Zender (Ben-
jamin Zander), dirigent Bostonske filharmonij e, predstavlj a rezult at
jednog takvog procesa. Mapa uma ods likava Zenderov suštinski nov
150 Č segmi!lll: Sintezu
XVI Kreativno razmišlja/ ye
pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji, pristup koji predstavlja rezultat
dugogodišnjeg istraživanja, umutrašnjeg mapiranj a uma i intenzivne
inkubacije.
Poradigmatski zaokret predstavlja gl obalnu promenu u razmi -
šljan ju o pretpostavkama koj e su postole ć širom sveto.
Primeri č Darvinovu teorij u evol uci je i Ajnštaj novu teoriju
rel otiviteto, paradigme mi sli koje su zamenile đ š para-
digme. Mapa uma predstavlj a pri marno sredstvo za beleženje
procesa paradigmatskog zaokreta.
Za mapera uma kreativnog razmi šljanj a, novo shvatanje se postavlj a
u novi okvi r iznenadnim saznanj ima koja su se dogodila u para-mozgu
tokom inkubacije. Na ovaj č maper uma dodaj e nove dimenzij e
svom razmišljanju, beleži faze paradigmatskog zaokreta ć
č i makroskopske vizije o predmetnoj materij i, što vodi ne
samo ka novim idej ama ć č i do same mudrosti.
KORIST OD MAPA UMA
U KREATIVNOM RAZMI ŠLJANJU
l Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmišljanja.
2 Generišu mentalnu energiju koja sve više raste kako se maper uma
ć ka svom cilju.
3 Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovre-
meno, ć ć na taj č ć kreativnog asociranja
i integrisanja.
4 ć č mozgu da lovi idej e koje se č skri-
vaj u u č delovima periferije njegovog razmišljanja.
5 ć ć sticanj a novih saznanja.
6 Osnažuju i podupiru proces inkubacije, ć ć ć
generisanja novih ideja.
7 č igranje i humor , što ć ć da ć maper
uma odlutati daleko od standarda i da ć proizvesti zaista kreativnu
ideju.
Č segment:
151
Pošto ste oslobodili svoju č kreativnost putem mapa uma, možete
ostvariti neizmernu dodatnu č snagu ć sa drugima II ci lju
stvaranj a grupnog uma. To je upravo i predmet ć poglavlj a.
Kreati vno razmišljanj e
UVOD U Ć POGLAVLJE
XVI
I
152 Č segment: Sinteza
Mapa urno outora Lorene G iI o prirodi kreativnosti
i perspektivama ;ednag umetnika (v. str. ) 50)
154 Č e t v r t i segment: Si nteza
l
ORGANIC

Č segment: Si"lezu
CREATI\

"'........ .
lt
'<
AIDMIC
155
Mapa uma autora Norme Svini o prezentaci;; organizacjie Brain Clubs
u svet», a posebna u arapskim zeml jama (v. str. 150).
156 Č e t v r t i segment: Sinteza
Zai sta kreativna mapa uma Bendžamina Zendero, dirigenta Bastonske
filhramonije, o stvaranju' u okviru Betovenove Devete simfonije (v. str. J50).
Č e / v r l i .fieg mem: Silt tezil
J57
Mapa uma o razvoju timskog rada koju su uradili administratori firme Digital.
Dr Stenli sa 7,5 m dugom mapom uma aviona Boing (v. str. 165 i 251)
158 Č e t v n t segment : Si nteza
Mapa uma koju je napravilo jedno ženo, viši administrator, ć svo;
sistem verovonio, svoju č i oda brane smernice za ć (v. str. 174)
Mapa urno koju je urodio je don muškarac - glavni administrator jedne
multinacionalne organizacije, ć svo; život i ponovo se
đ ć no svoju porodicu (v. str. 173).
Ć segmesu: Si ll/cza
159
Mapa uma a utora Tese Tok. Hart orešavan ju
problema u komuniciranju (v. str. 178)
160
Priradna arhitektonika: slika 21
./
XVII
Grupna mapa ulila
Grupna mapa uma
Pregled
• Uvod
• Funkcije grupnog mapiranj a urna
• Stvaranje grupnog uma
• Primena grupnog mapiranja uma
• Primeri grupnih mapa uma u akcij i
• Binarni grupni um
• Kori st od grupnog mapi ranja uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ispitujerno uzbudljive ć koje nam nude
grupne mape uma, u kojima grupe pojedina ca mogu kombinovati i
multiplicirati svoje č kreativne sposobnosti .
FUNKCIJE GRUPNOG MAPIRANJA UMA
Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma j e sumi-
rao MajkI Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jednom svom radu:
" Usvom svakodnevnomživotu č bezbroj informacija koje su
jedinstvene za svakag od nas. Zbog tog j edinstva, svaki poj edinac
poseduje znanje i ugaoposmatranja koji su svojstveni č njemu.
Stoga j e od velike koristi kada sa drugima radimo na re šavanj u pro-
blema. ć svoj e poznavanje mapa uma sa znanjem drugih
osoba, prosledujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi. "
Č segment :
161
Grupna mapa lima
XVII
Tokom grupnog brejnstorminga, mapa uma prestavlj a spoljni odraz,
"štampani otisak" grupnog konsenzusa koji se pojavljuj e, a zatim
postaje i grupni zapis ili ć Tokom č ovog procesa, poj edi-
č mozgovi kombinuju svoju energij u da bi stvorili poseban "grupni
mozak". U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog višestru kog
ć i beleži razgovor koji se odvija unutar njega.
U idealnom č nije ć razli kovati grupnu mapu uma od
mape koj u j e stvorio samo j edan veliki misl ilac.
STVARANJE GRUPNOG UMA
đ su br ojne studije koje razmat raju pozitivni uticoj
proveravanjo znonjo i postavljanj o ć pitonja, uticaj
koj i se č š ć mape uma . Jednu od naj int eresant-
nijih studij a su sprovel i Frejz i Švorc (Frase i Schwartz), 19 75.
godine, u kojoj su podeli li svoje ispitanike u tri grupe parova. U
prvoj grupi , jedon ispitanik bi č neki odlo mak i zatim svom
partneru postavljao pi ton ja ko]o se č tog odlomka. U drugoj
grupi, jedan ispitani k bi č od lomak i zatim bi bio ispit ivan
od strane svog partnera u vezi sa č odlomkom. U ć
č jednostavno bi oba ispitanika u tišini č odlomak,
bez ikakvih interakcija sa svojim partnerom . Prva i druga grupa
su post igle veoma dobre rezultate na testovirno ć dok
su rezultati ć grupe bili veoma loši.
ć ovog eksperimenta su pružila dalju podršku sugest iji da ć
beleženj e saznanj a i pitanj a u formi mape uma dovesti do mnogo bolj eg
razumevanj a materije koju č Nalazi Frejza i Švorca su đ
pružili dodatnu podršku pretpostavci da je od mnogo ć koristi raditi
u paru ili u grupi, nego sam; i č u aktivnoj konverzaciji o
materiji koju č nego č u tišini - vrlo aktivna verbalizacija vodi
ć efikasnosti prilikom obrade informacija, kao i boljem ć
Osim toga, rad sa drugima ć rezultovati u j edinstvenom uglu posma-
tranja i asocij acijama svake j edinke koja daj e doprinos ć globalni-
joj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnij em i integrisanij em č
Faze grupnog mapiranj a uma su vrlo č ć opisanim fazama
mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmišljanju. Osnovna
razlikaj e u tome što su mnoge funkcije koje se pojavljuju upara-mozgu
162 Č segment: Sint eza
XVII Grupna mapa uma
pojedinca za vreme inkubacije zamenj ene č š ć na č
č grupe za mapiranje uma.
Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranj a uma.
l Definisanje teme
Tema sej asno i koncizno definiše, postavlj aju se ciljevi, a č
grupe se daju sve informacije koje mogu biti relevantne za nj ihova
razmišlj anj a.
2 Indi vidualni brejnstorming
Svaki č grupe treba da provede bar l sat ć "rafalnu" mapu
uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcij e i revizije, na kojima se vide
glavne grane ili pojmovi direktne povezanosti. (Ovo predstavlj a ekvi-
valent fazama I i 2 procesa mapiranj a uma pri individualnom krea-
tivnom razmišlj anju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.)
Ovaj metod j e sasvim suprotan tradicionalnom brejnstormingu kada
jedna osoba predvodi grupu, ž ć na panou ili centralnoj tabli
č ideje koje daju drugi č Ovo j e kontraprodukti vno j er ć
svaka č ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i
struj e koje ć sve č u grupi ć u istom pravcu. Na ovaj č
tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelinearnu asocijativnu ć
individualnog mozga, ć tako veliku dobit koja se mogla ć da
je na č svakom mozgu dopušteno da istraži svoje sopstvene
neprekinute misli o datoj temi .
3 Diskusija u malim grupama
Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet č U svakoj
manjoj grupi č izmenjuju ideje i dodaju svoj im mapama uma
ideje koje su generisali ostali č Ova faza treba da traje l sat.
Od suštinskog je č da se zadrži pozitivan stav potpunog
prihvatanja. Koju god ideju da spomene j edan č grupe, ona mora biti
podržana i ć od strane svih ostalih č Na ovaj č
mozak koji j e generisao neku ideju ć biti podstaknut da nastavi
istraživanje tog lanca asocij acij a. Može se ispostaviti da baš ć
karika u lancu bude č saznanje, proisteklo iz idej e koja je na
č delovala slabo, glupo ili nevažno.
Ce/vrl i segment: SinfcZ/l
163
Grupna mapa lima XVII
4 Stvaranje prve grupne mape uma
Pošto je završena diskusij a po mal im grupama, č grupa je sada
spremna za stvaranje svoje prve grupne mape uma.
Vrlo veliki pano ili papir č č zida se kor iste za beleženj e
osnovne strukture. Samo beleženj e može raditi č grupa, po j edan
dobar maper urna iz svake manj e grupe, ili pak samo j edna osoba koj a
ć imati ulogu č za č grupu.
Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila ć
misli i fokusa.
Odaberu se pojmovi direktne povezanosti kao glavne grane. Sve
ostale idej e se đ č u mapu uma, jer gru pa i dalj e zadržava
svoj stav potpunog prihvatanja. Za grupni um, ovakva mapa uma
predstavlja istu fazu koju posti že individualni maper uma u drugoj fazi
individualnog brejnstormi nga ,
5 Inkubacija
Kao i kod individualnog kreat ivnog mapiranj a uma, od suštinskog
č j e dozvoli ti i grupnoj mapi uma da se "ureže" .
Još jednom se proces brejnstorming mapiranja uma znatno razlikuje
od tradi cionalnih metoda, u kojima j e potraga za idejama predstavljena
neprekidnim verbalnim i č aktivnostima dok se ne posti gne
rezult at. Ovakvi pristupi koriste samo j edan deo moždanih sposobnosti
č se postiže slabiji rezult at.jer elimi nacijom velikog broja prirodnih
moždanih sposobnosti za razmišlj anj e one ne samo što se ne koriste,
ć se gubi i nj ihov č odnos sa to malo vešti na koje su
š ć
6 Druga rekonstrukcija i revizija
Posle inkubacije, grupa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila
rezultate ponovno razmotreni h i integrisani h misli. To č da j e
potrebno uraditi č brze .rafalne" mape uma, a zatim uraditi
rekonstruisane mape uma sa glavnim granama, razmenu idej a, modifi-
kovanj e mapa uma u malim grupama i č stvaranje druge grupne
mape uma.
Dve ve like grupne mape uma se tada mogu uporediti , u pripremi za
završ nu fazu.
164
Č segment: Sinteza
XVII Grupna mapa uma
Ma pa uma na strani 158 (gore) j e grupna mapa uma koj u je napravio
tim od osam administratora korporacije Digital : Metju Pak, upravnik
odeljenja mikrosistema, Tomas Spinola, upravnik odeljenja druge sme-
ne, Tomas Sal iven, upravnik odeljenja glavnog č Kris
Šlabeh, upravnik terenske službe, Lorita Vilijams, upravnik odeljenja,
č Kol er, upravnik odeljenja specijalista, Toni Bigonia, upravnik
odeljenja terenske službe i Džon Ragsdejl , upravnik terenske službe.
Provel i su pet dana ć na razvoj u timskog rada. Nj ihovi č
su bili trajno pozitivni !
7 Analiza i donošenje od/Il ka
U ovoj fazi, grupa donosi č odluke, postavlja ci ljeve, smišlja
planove i rediguje ć metode navedene u poglavlju XII (strana
122).
PRIMENA GRUPNOG MAPIRANJA UMA
Glavne aplikac ij e grupnih mapa uma su ć
• č kreativnost
• Kombi novano ć
• Grupno rešavanje problema i analiza
• Grupno donošenje odluka
• Grupno đ projekata
• Grupn a obuka i obrazovanje
PRIMERI GRUPNIH MAPA UMA U AKCIJ I
Metod grupnog mapiranja uma se poslednj ih godina kori sti vrlo
uspešno u porodicama, školama, na univerzitetima i u multinacionalnim
kompanijama.
Inženj erski č za avion tipa Boingj e sažet ujednu 7,5 metara
dugu mapu uma, da bi se timu od 100 viših č inženjera
ć da za nekoliko nedelja č ono za šta je nekad trebalo
nekoliko godina. Rezul tat je bila procenj ena ušteda od II miliona
dolara. Pogledajte stranu 158 (dole).
Kompanij e Electronic Data Sys tems (EDS), Digital Equipme nt
Corporat ion i Nab isco su primenji vale programe č sa grupama
"i ntelektualnih komandosa". ć grupno mapiranj e uma i tehniku
Č segment: Sinteza
165
Grupna mapa uma XVII
organi zovane primene mapa uma (fOPMU) , č 120 č višeg
osoblja j e moglo da ujutro đ u sobu u kojoj sc odvijao seminar i da
je to isto č napusti sa spoznatim informacijama vrednim č do
šest č knjiga, koje su mapirane, integrisane, sveobuhvatno
ć i primenjene na profesionalne situacije.
Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu, studenti kao što je
Edvard Hjuz (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisfere
mozga) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene
na ispitima, uz minimalnu č vremena utro šenog na č
Širom sveta sc formiraju "grupe č genij a", u kojima
porodica postaje grupni um, a pojedini roditelji i deca stalno zauzimaju
prvo mesto u bilo kojoj mentalnoj (a č i č aktivnosti kojom
odaberu da se bave. Za kompletan dan č č genija"
ć mapa uma, pogledajte poglavlje XXI (str. 197) i poglavlje
XXIV (str. 240) .
BINARNI GRUPNI UM
Najosnovnija forma grupnog umaje binarni um, u kome dve osobe
rade kao partneri na đ kreativnom projektu. Ovde se primenjuj e :
procedura č onoj kojaje opisana u poglavlju XXI (str. 189) za ć
grupni um:
l Defini še se subjekat.
2 Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje č "rafalne"
mape uma I osnovne mape uma.
3 ć se da bi diskutovale i razmenile ideje.
4 Stvara sc prva č mapa uma.
5 Inkubiraju ponovno integrisane ideje.
6 Stvara se rekonstruisana, revidirana mapa uma.
7 Analiziraju i donose č
U č proj ektima (kao što je za mog brata i mene bilo
pisanje ove knjige) č mapiranje uma ima nekoliko prednosti .
Mape lima se mogu koristiti kao sredstvo za đ bele ženje i
166 Č segment: Sintezo
XVII
Grupna mapa uma
stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sast ancima kakve ovaj pro-
j ekat zahteva . đ vam ć đ procesa tokom
dužeg vremena i tokom mnogobrojn ih seansi, u kontinuitetu i sa zama-
hom.
KORI ST OD GRUPNOG MAPIRANJA UMA
l Ovakav metod razmi šlj anj a i č j e prirodan za ljudski mozak i
znatno zabavnij i.
2 Tokom č procesa grupnog mapiranj a uma postoj i podj ednak
i konzistentan naglasak kako na poj edincu tako i na grupi. Što su
č š ć poj edinci u ć da istražuju svoje sopstvene mentalne
univerzurne to više ovakvi ž č doprinose grupi, a da se pri
tome njihov doprinos ne gubi ni na koj i č
3 Grupni um č korist od č doprinosa i odmah potom
ć natrag svoj u snagu č č još više ć njihovu
sposobnost doprinošenja grupnom umu.
. 4 Grupno mapiranje uma može j oš u svoji m č fazama da
generiše mnogo ć broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicio-
nalne brejnstorming metode.
S Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa, gra-
ć na taj č timski duh i ć sve umove na grupne
cilj eve i namere.
6 Svaka ideja koju predloži bilo ko od č se prihvata kao vredna.
Č na taj č č da ć da "poseduju" grupni
konsenzus.
7 Grupna mapa uma služi kao štampani otisak grupne memorije. Ona
đ garantuj e da ć na kraju sastanka svaki č grupe imati
č i sveobuhvatno razumevanje onoga što je postignut o. (Ovo
se ponovo bitno razlikuj e od tradi cionalnih pristupa u koji ma č
novi grupe odlaze sa tobožnj im razumevanj em za koje se tek kasnij e
ispostavi da se veoma razlikuje od mišlj enj a drugih č
Č segment: Sinteza 167
Grupna mapa lima
XVII
8 Grupna mapa uma predstavlja ć sredstvo za razvijanj e sop-
stvene č svakog pojedinca, a đ služi i kao relati vno
objektivna referenca na osnovu koje osoba može testirati i istraživati
srodne ideje.
Iz ovog poglavlja, kao i iz prethodnih poglavlj a o vašoj sopstvenoj
jedinstvenosti, brzo ć ć do č da što ste više posebni , to ć
č biti vaš doprinos, kako samome sebi tako j grupi. Jedan
posebno efikasan i zabavan č da razvijete tu j edinstvenost je da
razvijete svoj sopstveni stil mapiranj a uma.
UVOD U Ć SEGMENT
Ovim poglavljemj e č vaša osnovna obuka za j ednostavno
mapiranje uma, kao i za naprednije mapiranje uma, kako na pojedi-
č tako i na grupnom nivou. ć segment detaljno istražuj e
mnoge uzbudlj ive č primene vaši h č ć
Segment se završava novimzanimlji vim ć umapiranju uma
ć kompjutera, kao i č pogledom Tonij a Buzana na bri-
ljantno razmišljanj e i mentalno opismenjenu ć
168 Č segment : SintezlI
Peti segment:
Upotreba
U ovom segmentu ć istražiti mnoge č č na koj e
možete koristiti svoje č veštine mapi ranja uma: č ć
od primene u č svrhe (samoanaliza, rešavanj e problema, đ
č mape uma) ; potom slede primene u okviru porodice; obra-
zovne primene (razmi šljanje, č pravljenje mapa uma za
knjige, predavanja ili video prezentacije) ; i na kraju, poslovne i pro-
fes ionalne primene, č ć i novi razvoj kompj uterskih mapa uma
i perspektive ć briljantnog razmišljanja. Neki č ć želeti
da prorade ceo ovaj segment u nizu, dok drugima može više odgovarati
da pogledaju poglavlja koja im se č kao naj relevantnija za nj ihove
č potrebe.
• č upotreba
- Samoanaliza
- Rešavanj e probl ema
- Rokovnik mapa uma
• č upotreba
- č i č č u krugu porodice
Obrazovna upotreba
- Razmišljanje
- č
- Stvara nje rekapitulacione mape uma
• Poslovna i profes ionalna upotreba
- Sastanci
- Prezentacije
- Menadžment
- Kompj utersko mapiranje uma
• ć
- U susret svetu briljantnog razmišlj anj a i mentalne pismenosti
Peli segment: Upotreba
169
Odeljak A: č upotreba
Samoanaliza
Pregled
• Uvod
• Samoanaliza uz ć mapa uma
• Osvrt na prošle i postavljanj e ć cilj eva
• Pomaganj e drugima u samoanalizi
• Primeri mapa uma u samoanalizi
• Korist od mapa uma u samoanalizi
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju se razmatra kako možete iskoristiti mape uma da
biste dobili bolj i uvid u sopstvenu č svoj e potrebe, želje i du-
č ciljeve. č ć đ i kako da pomognete drugima u
njihovoj samoanalizi, a ć priliku i da pogledate neke fascinantne
primere mapa uma samoanalize.
SAMOANALI ZA UZ Ć MAPA UMA
Bilo da odmeravate težinu argumenata za i protiv promene svog
posla, ili pak pokušavate da defini šete svoje č prioritete, mape
uma vam mogu biti od velike ć da razbi strite svoje misli i
ć Pogledajte i poglavlje XII (str. 122).
Mapa uma vam može pružiti sveobuhvatni odraz sopstvene č
jer koristi kompl etan spektar kortikainih veština. Pošto ste videli taj
170 Peli segment: Lilna upotreba
XVIII Samoanaliza
• Prijatelje
• ć
• Hobije
• Odgovornosti
• Rad
• ć
• Emocije
j asni spoljni odraz samoga sebe, malo j e verovatno da ć trpeti
negati vne posledi ce zbog donošenja odluka koje se kose sa vašom
prirodom i vašim stvarnim pot rebama i želj ama.
Korisno ć biti da č sa mapom uma samoanalize koja
prikazuje kompletnu sliku, č ć što više vaših glavnih karakteri-
sti ka i č osobina.
l Priprema okruženja
Pre nego što č treba da pripremite svoje okruženj e ć
preporuke date u poglavlju X ("Obrazloženje preporuka za mapiranj e
uma, str. 102- 103). Na ovako osetlji vom č kao što je samo-
analiza, od č važnost ij e da vaš pribor bude vrhunskog kvaliteta,
a vaše okruženj e što j e ć č udobnij e i mentalno stimu-
lativnij e. Briga o samom sebi ć vašu samoanalizu č otvorenijom,
kompl etnij om, dublj om i korisnij om.
2 Brza, "rafaIna" mapa uma
Nacrtajte višebojni , trodimenzionalni centralni lik koji predstavlj a
bi lo vašu č bilo pojmovnu ideju o samome sebi. Zatim uradit e
. "rafalnu" mapu uma, š ć potpuni i slobodni tok č misli
i emocija. Brzi rad ć vam olakšati da izrazite sve svoje idej e, dok bi
pokušaj da budete previše uredni ili pažljivi verovatno inhibir ao spon-
tanu iskrenost koj a j e neophodna za jednu ovakvu vežbu.
3 Rekonstrukcija i revizija
Sada odaberite šta ć biti vaše glavne grane iJi poj movi direktne
povezanosti. Korisni PDP č
• č istoriju (prošlu, sadašnju, ć
• Vaše č strane
• Slabosti
• Ono što volite
• Ono što ne volite
• č ciljeve
• Porodicu
Poslednj a stavka, vaša emotivna priroda, ima vel iki č mada
vrlo č biva č Boj e, oblici, simboli i slike ć vam od
Peti segment: č upotreba 171
Samoanaliza
posebne ć pri izražavanju ovog aspekta vaše č na mapi
uma.
Ostali kori sni PDP se odnose na trenutne smemice vašeg života, ili
na smernice koje biste želeli da preuzmete u ć Ovi PDP
đ mogu formirati glavne grane na vašoj mapi uma.
• č
• Znanj e
• Posao
• Zdravlje
• Putovanj a
• Slobodno vreme
• Kultura
• Ambicij e
• Problemi
Nakon što ste završili "rafalnu" mapu uma i odabrali glavne grane,
treba da uradite j ednu ć i đ verzij u, sa više č
kompo nenti . Ta finalna mapa uma predstavlja spoljašnj i odraz vašeg .
unutrašnjeg stanj a.
4 Donošenje odluka
ć finainu mapu uma, možete donositi odluke i planirati
svoje ć akcije, ć metode opisane u poglavlju XII (str.
124-1 26).
OSVRT NA PROŠLE I POSTAVLJANJ E
Ć CILJEVA
Godišnji č pregled prethodnih ć i projektovanje bu-
ć ciljeva je od velike koristi za potrebe planiranj a vašeg života, a
mapa uma predstavlja idealno sredstvo za izvršenj e ovih zadataka.
Pošto ste dali ocenu svoj ih prošlogodi šnji h ć u obliku
mape uma, tu istu mapu možete koristiti kao osnovu za drugu mapu uma
u kojoj ć opisati svoj plan akcij a za ć godinu. Na taj č
možete iskoristit i ć godinu da razradite svoj e č strane i pri-
ori tete, i da možda č da potrošite manj e vremena i energij e na
172
Peli segment: č upotrebe
XVIII
Samoanaliza
obl asti koje se nisu pokazale dovoljno produktivnim ili zadovoljava-
ć u prošlosti.
Kako godine prolaze, tako ć ove godišnje mape uma formirati j edan
ć zapis, koji otkriva trendove i obrasce tokom č vašeg života
i koji vam ć uvid u sopstvenu č i put koji m se vaš život
ć
č da, osim ovi h godišnji h mapa uma, uradite i mapu
uma samoanalize na č i na kraju svake č faze svog života,
bilo kada menj ate posao ili ć ili kada č ili završavate neku
vezu sa drugima, neki kurs ili pak studije.
POMAGANJE DRUGIMA U SAMOANALIZI
Možda želite da pomognete svojim prij ateljima ili kolegama da
analiziraj u svoj u č i to možda baš nekome ko nikad nij e uradi o ni
jednu mapu uma. U takvim č možete pratiti iste faze koj e su
ć opisane (str. 171-172), sa j edinom razlikom u tome što postaj ete
č pisar umesto da analizirate samog sebe.
Vaš prij atelj ili kolega može opisivati centralni lik dok ga vi crtate.
Potom može izdiktirati sve svoj e misli, ć i idej e koje mu padnu
na pamet, dok ih vi zapisujete kao vid "rafalne" mape uma. Verovatno
ć bit i neophodno da mu pomognet e da đ ć poj move
direktnepovezanosti. Tada možete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma
koja č sve što j e vaš prijat elj ili kolega rekao, s tim što analizu
može uraditi on sam ili j e pak možete uraditi zajedno, ukoliko to đ
za shodno.
PRIMERI MAPA UMA U SAMOANALI ZI
Primer koji se nalazi na donj oj polovini strane ) 59j e mapa uma koju
je uradio glavni administrator u j ednoj multinacionalnoj korporaciji, sa
prvobitnom namerom da analizira svoj život u odnosu na svoje poslovne
aktivnost i. đ kako j e mapa uma sve više otkrivala nj egova
ć tako je č da odslikava i sve glavne elemente nj egovog
života.
đ njima su bili i porodi ca, posao, sportske akt ivnosti, č i
opšti razvoj č kao i njegovo zanimanje za č č filozofije
i č
Peti segment : č lipo/reiHl
173
Samoanaliza
XVIII
Potom j e objasnio da je, pre samoanaliziranja mapiranjem uma,
pretpostavlj ao da muj e posao glavna briga. Ali, kroz proces mapiranja
uma, shvatioj e da nj egova porodica predstavlja istinski temelj njegovog
života. Kao rezultat toga, promenio je svoj odnos sa ženom, decom i
drugim đ i prilagodio svoj raspored tako da odslikava nj egove
stvarne prioritete.
Kao što se moglo i predvideti, njegovo zdravlje i mentalno stanje su
se poboljšali u ogromnoj meri, porodica mu je postala bliskija i puna
ljubavi, a posao se č popravio od kada j e i tu č da se
odsl ikava njegov novi pozitivni nastup.
Primer na gornjoj polovini strane 159 pripada jednoj ženi - admin-
istratoru, koja j e razmatrala promenu svoje karije re i č smernica.
Uradi la je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su
bili nj eni sistemi verovanja. U č patila od nedostatka samopo-
štovanja. đ kadaj e završila svoju samoanalizu, bila je isto tako
blistava kao i njena mapa uma.
KORI ST OD MAPA UMA U SAMOANALIZI
l đ znatno objektivnij i pogled na sopstvenu č
2 ć sve kortikalne vešt ine, daju potpunu i realnu sliku č
3 ć kako makros kopski, tako i mikroskopski pogled na
č podjednako ć i generalne osobine, i sitnije, ali
ne manje relevantne, detalje.
4 Olakšavaj u preciznije planiranje ć ć j e u kon-
tekst sadašnjeg stanja č
5 Služe kao trajni zapis, š ć maperu uma da stekne realniju
č perspektivu.
6 ć nam da pomognemo drugima da urade samoanalizu.
7 š ć boja, slika i oznaka, olakšavaju izražavanje emocija i
njihovo č u samoanalizu.
174 Peti segment: č upotrebu
XVIII
UVOD U Ć POGLAVLJE
Samoanaliza
Pošto ste iskusili š ć mapa uma za opštu samoanalizu, sle-
ć poglavlj e razmatra kako ih možete upotrebiti u rešavanju speci-
č č probl ema.
Peti segment: Lilna upotrebo
175
XIX
Rešavanje problema
Pregled
• Uvod
• Rešavanje č problema uz ć mapa uma
• Rešavanj e problema u đ odnosima uz ć mapa
uma
• Faze rešavanj a đ problema
• Korist od rešavanj a đ problema uz ć mapa uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ć otkriti kako da koristite mape uma da biste
rešili svoje č probl eme kao i da biste rešili š ć u odnosima sa
drugima. Mnoge od vešt ina koje ste ć stekli - kao što su samoanaliza
i donošenje odluka - igraju ulogu i prilikom rešavanja probl ema.
REŠAVANJE Č PROBLEMA
UZ Ć MAPA UMA
Ovaj proces je skoro č procesu samoanalize, samo što se
sada u žiži nalazi neka č č osobina ili karakteristika koja
može izazivati vašu zabrinutost.
Zamislite, na primer, daj e vaš probl em preterana stidljivost. č
sa centralnim likom (na komej e možda predstavlj eno vaše lice skriveno
rukama!), zatim uradite "rafalnu" mapu uma , đ ć sve misli i
emoeije izazvane idejom o stidljivosti.
176 Peti segment: č upotreba
XIX Rešavanj e pr oblema
Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji, vašipojmovi direktne povezanosti
mogu da č situacij e u kojima ć stid, emocij e koje vas č
stidljivim, č reakcije koje ste iskusili, verbalno i č ponašanje
koje sledi, pozadinu vaše stidlj ivosti (kada se prvi put pojavila i kako
se razvij ala), kao i ć uzroke.
Pošto ste sveobuhvatno definisali, anal izirali i inkubirali problem,
treba da uradite i drugu rekonstrukciju i revizij u. U toj drugoj mapi uma
treba da osmotrite svaki element problema i da razradite poseban plan
akcija za njegovo rešavanje. Preduzimanj e ovih akcija ć vam omogu-
ć da rešite problem u celosti.
U nekim č ć se ispostaviti da ste pogre šili u vezi sa
stvarnim problemom. Ukoliko se ista č ili pojam pojavi na neko-
liko grana, postoje velike ć daje to upravo osnova vašeg
problema, a ne ono što ste postavili u središte. Uovoj situaciji treba
da j ednostavno č novu mapu lima, sa novim č
konceptom kao centralnim likom, i da nastavite kao i ranije.
REŠAVANJE PROBLEMA U Đ
ODNOSIMA UZ Ć MAPA UMA
Bli ski odnosi č imaju žalostan kraj zbog toga što nij edna osoba
ne razume u potpunosti onu drugo, niti poštuje njene stavove. Č i ako
su emocije dovoljno jake, a nema prave komunikacij e, osobe se mogu
ć usred destruktivne spirale negativnih asocijacija.
Ukoliko, na primer, osoba A ć daj e đ od strane osobe
B, onda je verovatno da ć osoba A imati negativne misli o osobi B. Te
negativne misli ć nivo đ osobe A, što izaziva
daljne negativne misli o osobi B. Destrukt ivna spirala dobija zamaha
sve dok, da upotrebimo popul aran izraz, problem ne bude "naduvan
preko svake mere".
Na kraj u se č i pozitivni đ iz prošlosti uvuku u destruktivni
vir i č da se posmatraju iz negativnog ugla. Recimo, đ
pokl on koj i j e j edan partner dobi o od drugoga više ne predstavlja znak
ljubavi. Umesto toga, č se kao ć ili č
pažnj e od č zlih namera.
Peti segment: č upotuba / 77
Rešavanje problema XIX
Otvaranjem slobodnih kanala za komunikaciju, mapa uma može
ć da se izbegne spirala negativnih asocijacija. Osi m toga, sveobu-
hvatna zrakasta struktura mape uma ć č da postave
svoj problem u širi i pozitivniji kontekst. Sve ovo je potkrepljeno
č da je veliki broj brakova i prij atelj stava spaseno ć
mapa uma .
Primer jedne ovakve mape uma za rešavanje č problema je
mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa
Tok-Hart). Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila,
a ujedno primetila i kod drugi h. Centralni lik koji predstavlja dva lica
spojena podebljanom linijom pokazuje osnovne lj udske elemente koj i
se razmatraju, S tim što pojmovi sa desne strane predstavljaju nepos-
redne prepreke, dok su pojmovi na levoj strani oni koj i potpomažu
odvijanje procesa. Lukovi na spoljnoj desnoj strani pokazuju posredne
faktore koji č predstavljaj u uzrok konflikta. Lukovi na spolj noj
levoj strani pokazuj u č kvalitete kojima se može ć
konflikt . Uši lika sa pozitivne strane su otvorene i slušaj u, dok su uši na
desnoj strani zatvorene za svaku ć informaciju. Kratke pode-
bljane strelice u centru desne strane mape uma pokazuju potpunu
blokadu komunikacija. Široke strelice na spoljaš njim lukovima po-
kazuju rat, uništenj e, đ i razjedi njenost na jednoj strani, i krea-
tivnos t, prijateljstvo, ć i jedinstvo na drugoj .
FAZE REŠAVANJA Đ PROBLEMA
Da bi rešavanje đ probl ema bilo uspešno, od suštinskog
č je da obe strane u potpunosti razumej u teoriju mapa uma i
nji hovu primenu. Uz pretpostavku da j e ovaj uslov ispunjen, postoje tri
glavne faze procesa.
l Priprema okruženja
Kao i kod samoanal ize, veoma je č da sav vaš pribor bude
naj bolj eg kva liteta, a vaše okruženje što udobnij e i povolj nije za odv i-
j anj e procesa. Pošto proces može traj ati nekoliko sati, č kada je
u pitanj u ć problem, treba da se isplaniraj u aktiv nost i i pauze za
odmor, kao i laka hrana, da biste bili sigurni da se vežba ć završiti
samo analizom, ć da ć dovesti do rešenja.
178 Peli segment: č upotrebu
'"
XIX Rešavanje problema
2 Pravljen]e mupu II11tU
U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike, posebne mape
uma: sa onim što ne volite, onim što volite i predlozima za rešenje.
U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite č proceduru
- prvo da završite "rafalnu" mapu uma, a zatim uradite pažljivu rekon-
strukcij u, pri koj oj ć izabrati svoj e PDP.
Ono što ne volite
Tokom jednog sata (ili više) svaki č treba da uradi iscrpnu mapu
uma koja ć pokrivati sve dotadašnj e negativne aspekte đ
odnosa. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u č
situacij i, cilj j e da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis
negativnih aspekata.
Od suštinskogje č da č urade mape uma potupno sami,
ne ć nikakva gledišta ili mišljenj a tokom procesa mapiranja
uma.
Pošto ste završili negativnu mapu uma, treba da napravite kratku
pauzu, tokom koje ć konverzacija biti strogo usmerena na druge stvari.
Ono što volite
Sada pratit e č proceduru da biste napravili pozitivnu mapu uma,
u kojoj ć otkriti sve ć aspekte đ odnosa u
prošlosti i sadašnjosti. Jošj ednom treba napomenuti daj e odsustvo bilo
kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od suštinskog č a
cilj toga j e formalna diskusija koja treba da usledi nakon završavanj a
sve tri mape uma.
Rešenja (predlozi)
Tokom pravlj enja ove mape uma osobe se odvojeno đ na
davanje predloga, đ ć i plan akcije za rešavanj e svih aspekata
problema.
3 Formalna diskusiju
U ovoj fazi svaki č na srnenu prezentira (videti poglavlj e
XXVI , str. 243) prvo negativnu mapu uma, zatim pozitivnu mapu uma
i na kraju predloge rešenj a.
Peli segment: č upotreba 179
Rešavanj e problema XIX
Tokom prezentacij a, slušaoci uzimaju nove prazne listove papira na
kojima ć uraditi mape uma koje sveobuhvatno i precizno č sve
što j e o njima č Od sušt inskog j e č da se slušaoci u ovom
momentu pret vore u č č Jedini dozvolj eni komentari
su komentari u svrhu provere razumevanja tvrdnji osobe koja vrši
prezentaciju i za đ razumevanja đ gledišta. Po-
štovanje ovog pravila j e od č č za vreme razmene nega-
tivnih mapa uma, kada neke od tvrdnji mogu bit i đ ć šo-
kantne ili č č
Slušaoci moraju da zapamte da, na osnovu multi-ordinatne prirode
percepcije, šta god drugi rekli to mora biti istinito iz njihovog ugla
posmatranja. Slušalac mora te tvrdnje apsorbovati i integrisati ukoliko
želi da shvati zaštoj e uopšte došlo do problema i kako se on može rešiti.
Od suštinskog j e č đ da svi č kažu "celu istinu
i ništa osim istine" iz svog ugla posmatranja,j er bi prikrivanje bilo č
dovelo do ć č
Prezentacije treba da se odvijaj u po đ redosledu:
l Osoba X prezentira negativne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
2 Kratka pauza.
3 Osoba Y prezentira negativne aspekte, a osoba X pravi mapu uma.
4 Kratka pauza.
5 Osoba X prezentira pozitivne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
6 Kratka pauza.
7 Osoba Y prezent ira pozitivne aspekte, a osoba X pravi mapu uma.
g Kratka pauza.
9 Osoba Y prezentira rešenja, a osoba X pravi mapu uma.
10Kratka pauza.
II Osoba X prezentira rešenja, a osoba Y pravi mapu uma.
12 Diskusija. Postizanje dogovora oko rešenja i proslavljanj e!
180 Peli segment: č upotreba
XIX Rešavanje problema
Najbolj e j e da se prvo razmene negativni aspekti, pošto oni č
gledno predstavljaju srce problema. Cilj nije svakako sakupljanj e poena
za sebe ili đ đ ć da se u što ć meri objasne
uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera, tako da bi rane mogle bit i
č Svakako, sam č izbacivanja svih negativni h aspekata na
otvoreno, u atmosferi obj ektivnosti i poštovanj a, č može u manj oj
ili ć meri rešiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nera-
zurnevanjem đ gledišta.
Iznošenj e pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo č dovodi
do mnogih pozitivnih đ na isti č kao što j e prethodna
vežba dovela do negativnih šokova. Pozitivni aspekti odnosa daju
dodatni č impuls za traženj e rešenj a, ć energiju
partnera u mini-grupni um koji se instinktivno ć ka konsenzusu.
Neposredno nakon razmene predloga rešenj a trebalo bi identifikovati
č uzaj amnog slaganj a i dogovoriti planove za akciju.
KORI ST OO REŠAVAN.JA Đ
PROBLEMA UZ Ć MAPA UMA
l Nj ihova struktura garantuj e otvorenost č
2 Svakom č pružaju sveobuhvatni pogled na gledište ostalih.
3 č iskrenost đ č
4 Postavlj aju problem u mnogo širi kontekst, ć ć dublj e
razumevanj e nj egovih uzroka i č ć č č snagu za
njegovo rešavanje.
5 Imaju ulogu ć zapisa đ odnosa, a pozitivne mape
uma i mape uma sa rešenj ima se mogu koristiti i kao izvor snage i
podrške za dalji razvoj odnosa.
6 Ovaj metod ć pojedincu ne samo da razume onog drugog,
ć i da stekne bolj i uvid u sopstvenu č što ć dovesti i do
ć samosvesnosti i zrelosti.
7 Osim boljeg razumevanj a, kao rezultat imaju i stvaranj e č š ć veze
đ partnerima, manje stresan đ odnos i ć poštovanj e
prema jedinstvenosti đ gledišta .
Pet; segment: č upotreba / 8/
Rešavanj e problema XIX
Proces opisan u ovom poglavlju ć biti mnogo jednostavniji kada
budete završili i svoju objektivnu samoanalizu. U tom kontekstu ć
otkriti da rešavanje č i interpersonalnih problema postaje lakše i
efikasnij e, i da u ć č vodi ka ć kako sopstvene
tako i č ć
UVOD U Ć POGLAVLJE
Osim samoanalize i rešavanja problema, mape uma mogu imati i
mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom životu. U ć po-
glavlju ć otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma - uni ver-
zalni č planeri"
*
182
U originalu Universal Personal Organi ser (UPO). (prim. prev.)
Pet; segment: Lilna upotreba
....
xx
Rokovnik mapa uma
Pregled
• Uvod
• Principi rokovnika mapa uma
• Godi šnji plan
• č plan
• Dnevni plati
• Segmenti planiranja života
• Kori st od rokovni ka mapa uma
• Uvod II ć poglav lje
UVOD
Tradici onalni dnevnici i rokovn ici predstavljaju krajnje linearno
sredstvo koje nas č drži pod tiranijom vremena. U ovom poglavlju
ć se upoznati sa novim, revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom
koji vam dozvoljava da organizujete svoje vreme prema svoj im pot re-
bama i želj ama, a ne obrnuto. Dnevnik se može koristiti podjednako i
kao dnevnik-pl aner i kao retrospekti vni dnevnik za zapis đ
mis li i ć Rokovnik mapa uma nudi ć sinteze ova dva
tradiconalna pristupa đ dnevnika.
PRINCIPI ROKOVNIKA MAPA UMA
Kao što mapa uma predstavlja veliki skok od standardnog linearnog
đ beležaka, tako je i rokovnik mapa uma ili uni verzalni č
planer (ULP) mnogo efikasnij i i efektivnij i od standardnog dnevnika
ili rokovnika.
Peli segment: č upotreba
183
Rokovnikmapa uma XX
Pored kortikainih veština koje se koriste i u tradi cionalnim dnev-
nicima č brojevi, liste, nizovi, hij erarhija), rokovni k mapa uma
č i boju, ilustracije, simbole, kodove, duhovitost, sanjarenje,
geštalt, iluziju trodimenzionalnosti, asocij acijativnost i vizuel ni ritam.
ž ć vam istinski i potpuni odraz vašeg uma, rokovnik mapa
uma vam ć da radite u sve tri prostome dimenzije, kao i u
dimenzijama boja i vremena. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo
sistem za organizaciju vremena, ć i sistem za organizaciju sopstvene
č i sopstvenog života.
GODIŠNJI PLAN
Godišnji plan (ili anoplan· ) treba da vam j ednostavno obezbedi
pregled glavnih đ u godini. Potrebno je da bude što j e ć
pozitivniji (da bi vam ć kontinuiranom podrškom), i ne treba da
sadrži nikakve č detalje, pošto se oni mogu prikazati u me-
č i dnevnim planov ima.
Ugodišnjem planu treba u znatnoj meri koristit i boje, oznake i sl ike,
a đ bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene šifre u raznim bojama,
koje ć vam garantovati tajnost kada j e to potrebno. Ovo obeležavanj e .
raznim bojama treba da nastavite i u svoj im č i dnevnim
planovima, da biste ć konzistentnost i neposrednost prilikom
đ planiranja i ć
Č PLAN
č stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlj a
proširenu verziju č meseca iz godi šnjeg plana. Datumi i
dani su đ u koloni na levoj strani, dok se č nižu na vrhu
stranice s leva na desno.
Da ni strani ca kao ni um ne bi postali pretrpani , u svakom danu ne
bi trebalo da bude više od pet elemenata (sastanaka, đ zadata-
ka), koj i se unose kao slike u boji, šifre u boji ili kao č č Svaki
dodatni detalj se može č u dnevni plan.
Primer na strani 194 pokazuje plan za mesec avgust 1990. godine iz
mog sopstvenog dnevnika, u kome sam pokazao sastanke, specijalne

184
Lal. anno, u č godine, 1/ godini. (prim. prev.)
Peli segment: Liina upolre1Hl
xx Rokovnik mapa uma
đ ciljeve i vreme provedeno na poslovnim put ovanjima u druge
zemlj e.
ć konzistentno šifrovanje u đ boj ama ć j e
dobiti trenutni pregled č naredne godine. Na isti č ć
plan prethodne godine i 12 č planova, možete dobiti trenutni
uvid u bilo koji peri od, uz garantovano ć
Štaviše, ovakvi godišnj i i č planovi predstavljaju č
osnovu za godišnj i pregled prethodnih ciljeva i postavlj anj e ć (v.
poglavlj e XVIII , strane 172- 173). đ č i razma-
tranj e opšt ih trendova postaj e mnogo j ednostavnij e kada imate pred
sobom pregled č godine.
DNEVNI PLAN
Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na č
satnici , na mapi uma kao sredstvu za planiranj e i ć kao i na
č da j e ljudski mozak vizionarski mehani zam okrenut ostvari-
vanju ciljeva.
Kao u i č godišnj ih i č planova, i ovde se primenjuj e
što j e ć više zakona mapiranja uma. U idealnom č trebal o
bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: pr vu, da biste isplanira li
dan unapred, i drugu, da biste prati li razvoj đ - ova druga mapa
uma se đ može iskorist iti i da biste uradil i retrospektivu dana.
Primer na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sop-
stvenog č plana. U ovom dnevnom planu č satnica
u gornjem levom uglu mi pruža pravu perspekt ivu č vremena na
raspolaganju u toku dana. Centralni lik dnevne mape umaj e knj iga koju
upravo č Nasmej ana usta, koja ć na Aladinovu lampu,
ukazuju na to da sam diktirao segmente knji ge i da sam se nadao da ć
biti inspi risan "duhom" sopstvene imaginacij e.
Dan j e podeljen u pet glavnih ogranaka, pri č j e ć deo
predstavljao moj rad na knj izi. Šetnj a i č masaža i č vežbe
trebalo j e da mi pomognu da razmišljam i da se č pripremim za
ć dane koj e sam plani rao da provedem ć na knj izi. č sam
proveo sa prij atelj em, u dobrom raspoloženju !
Kao i godišnji, odnosno č planovi, tako i dnevni planovi
mogu biti š ć za pregled bilo kog perioda vašeg života, bilo
Pet i segment: č upotreba / 85
Rokovnik. mapa lima xx
sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. č pregled nas može vrlo
slikovito podsetiti na celu nedelju , mesec ili godinu.
SEGMENTI PLANIRANJA ŽIVOTA
Kao i drugi č planeri, tako vam i rokovnik mapa uma može
ć u ć č aspekata vašeg života. Još j ednom, da ne
biste pretrpali svoj um, najbolj e ć biti da upotrebite svega nekoliko
pojmova direktne povezanosti. Najkorisnije su:
• Zdravlje i dobro raspoloženje
• Porodi ca i prijatelj i
• Kreativnost
• Zarada i posao
U svakom od ovih segmenata možete planirati i mapirati telefonske
pozive, sastanke, praznike, itd. i pribeležiti kreativne ideje i stvari koj e
treba da zapamti te.
KORIST OD ROKOVNIKA MAPA UMA
l Pruža vam kako makroskopski, tako i mikroskopski pregled vašeg '
života, ć sveobuhvatna alatka za organizovanje života. Omo-
ć vam š ć ć i prošlosti; planiranj e i evi-
denciju.
2 Vi zuelno je atraktivna, a sa pobolj šanjem sposobnosti korisnika
postaje sve atrakti vnija - korisnik na kraju č da stvara umet-
č dela.
3 Godišnji , č i dnevni planovi ć trenutni pregled
višegodišnji h perioda, kao i đ i razmatranje č
trendova.
4 Rokovni k mapa uma postavlj a svaki đ u kontekst vašeg
života.
5 č sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mne-
moniku multidimenzionalnih mnemonika! Na taj č ć
č potpunu eksternalizacij u memorijskog jezgra vašeg ži-
vota.
186 Peli segment: č upotreba
xx
Rokovnik mapd lima
6 Stavlja pod vašu kontrolu segmente života koji su za vas č
7 Sistem, po svom sklopu, č samorazvoj . To se postiže omo-
ć ć mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TEFCAS'
model č TEFCAS model se zasniva na č da mozak
funkcioni še putem pokušaj a, posle koga sledi đ đ kao
i povratna reakcija, koj u zatim mozak proverava i kojoj se pri-
đ da bi ostvario svoj trajni i č cilj, a to je uspeh.
8 š ć slika, oznaka u boj ama i ostalih zakona mapiranj a uma
vam ć trenutni pristup informacijama.
9 Č da je rokovnik mapa uma vizuelno stimulativan i atrakti-
van č vas da ga koristite. Ovo se u znatnoj mer i razl ikuje od
standardnih dnevnika koje mnogi ljudi podsvesno odbacuju - "za-
ć da unesu stvari u svoje dnevnike, ć ih na
pogrešno mesto, ili pak ć ć krivicu što ih ne koriste uopšte.
10Pregledanje dnevnika postaj e kao "odlazak u bioskop", u kojem
gledate filmove o sopstvenom životu!
UVOD U Ć POGLAVLJE
Mapiranje uma ne samo što ć vaše ć samo-analize,
rešavanja problema i č organizacije, ć đ ć i vaš
č život. ć odeljku ć ć mnoge uzbudljive č
š ć mapa uma za potrebe č u krugu porodi ce kao i za
zabavu.

TEFCAS - ć od č slova engleskih č Trial (pokušaj), Event
đ Feedback (povratna reakcij a), Check (provera), Adj ust đ
vanj e), Success (uspeh). (prim. prev.)
PeNsegment: č upotreba
187
Odeljak B:
XXI
č upotreba
č i č č u krugu
porodice
Pregled
• Uvod
• č č uz ć mape uma
• Grupna mapa uma č u krugu porodice
Dan ć č uz č mapiranj e uma
• Korist od č mapiranj a uma
• č mapiranje uma u praksi
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje se bavi primenom tehnika opisanih u poglavlju XVII
(str. 161) u porodic i. Bilo da se koristi za zabavu ili za č č
mapiranj e uma j e uzbudlji vo, zabavno i predstavlj a pravi izazov. Može
istovremeno č i ć i vaše đ veze.
Ć Č UZ Ć MAPE UMA
Prvo pripremit e svoje okruženje i pribor; papire za mape uma i ć
broj kvalitetnih olovaka u boji rasprostrite po podu ili stolovima. Postoji
sedam glavnih faza u procesu č č
188 Pet; segment: č upotreba
XXI č i č č u krugu porodice
l Razmišljanje O ideji /
Svaki č porodi ce treba da uradi indivi dualni brejnstormi ng sa
idejama o superkreativnoj bajci . Idej e mogu biti u vidu predloženih
naslova (što j e ć č ...) ili pak u vidu centralnih likova
(životinja, ć vanzemalj ac ili č ljudsko ć
Pošto svaka osoba č svoje ideje, glasa se o tome koji ć se
naslovi ili koji likovi koristiti za današnju č č Možda ć
vam biti teško da se č ali ostale ideje možete uvek č i
iskoristit i za neko ć č č
2 Individualni brejnstorming
ć nov list papira, svako crta odabranu centralnu sliku ili lik
i provodi oko 20 minuta ć "rafalnu" mapu uma sa prvim idej ama
koje padaju na um, da bi č bila originalna i izvanredna, i da bi
č pažnju.
3 Rekonstrukcija i revizija
Svaki č porodi ce sada bira pojmove direktne povezanosti, po
ć č ć i neke od ć
• Zaplete
• č
• Teme
• Okolinu
• č nivo
• Boje
• Slike
• Moralnost
• ć
• Rezultate
Ovi pojmovi bi trebalo da formi raju glavne grane na rekonstruisanoj
i revidiranoj mapi uma. đ č ć možda trebati mala
ć rodit elj a...Samo im objasnite da su č "ljudi u č zapleti
su "ono što se dešava u č i tako dalj e. Ove mape uma treba da budu
pune slika i boja, i trebalo bi da njihovo crtanj e bude završeno za vreme
od trideset do č minut a.
Peti segment: č upotreba 189
č i č č lt knigu porodice XXI
4 Inkubacija
Do sada bi ć trebalo da ste spremni za j ednu pauzu! Igrajte neku
igru, odmorite se, popijte ć eventualno nešto pojedit e, i zatim
posvetite oko 30 minut a ć j edni drugima mape uma i disku-
ć o nj ima. Ovo ć verovatno biti veoma zabavno, ali i đ ć
- lj udi č shvate da su č njihove porodice mnogo rnaštovitij i
nego što su to ikad zamišlj ali! Al i zapamtite da morate imati sasvim
pozitivno mišljenje o idejama ostalih. Svako kritizerstvo i obeshrabr i-
vanje u ovoj fazi ć ozbiljno smanjiti poverenj e u sebe i uživanje u
mapiranju .
5 Stvaranje prve grupne mape uma
Odaberite č ili, alternativno, neka svi č na smenu
crtaju deo gigantske mape uma. č sa raznobojnim, višedimenzi-
onalnim centralnim likom, zatim odaberite i kombinujte najbolj e po-
j move direktne povezanosti da biste kompl etirali okvir č Napravite
koliko god žel ite č koncepata koj i polaze od glavnih grana.
6 č č
ć u krugu oko gotove mape uma, svaki č porodice redom
č po j edan deo č Svaki č može prekinuti svoj deo č
u bilo kom trenutku, ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost "u
vazduhu", tako da ć osoba mora da smisli maštovit, č
ili duhovit nastavak.
Svaki č mora da se potrudi da č posle svake promene bude
sve bizarnij a i maštovitij a. Ovo ć dati podsticaj grupnornumu da koristi
mapu uma kao osnovu na kojoj se može sazidati jedna zaista inventivna
kula fantazije.
Dobra ideja bi bila da se ova faza č č zabeleži na traci.
7 Stvaranje druge grupne mape uma
Posle još jedne kratke pauze, možete poslušati traku sa snimljenom
č ili je pak još jednom č ć pri tome finaInu i
mnogo lepšu mapu uma. Finalna mapa uma se može uraditi ili kao
grupna vežba ili individualno. Da biste dobil i što bolju č poželj no
j e da se komp letan tekst prekuca, ć vrlo krupna slova i ne
ć više od deset linij a po strani. Nasuprot svake kucane strane
190
Peli segment: č upotreba
XXI
č j č č II kruguporodice
treba ostaviti pojednu praznu stranu na kojima č č porodi ce
mogu nacrtati ć ilustracij e za tekst. Na ovaj č porodica
stvara izvrsnu biblioteku knji ga bajki, a č ć kroz proces pisanja č
se veliki broj vešt ina koje se kasnij e mogu koristit i i u školi. Mape lima
i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracij e na zidovima č sobe
(mada se na kraju č desi daj e njima ukrašena i č ć
GRUPNA MAPA UMA Č U KRUGU PORODICE
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU) - opisana u
ovoj knjizi, u poglavlj u XIV (str. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana,
Koristite obe hemisf ere mozga (poglav lje IX) - ć pojedin-
cima da ć brzinu, razumevanj e, efektivnost i efikasnost č
pet do deset puta. ć istu tehniku na č II okviru porodice
ili grupe, ovo pobolj šanj e se može ć onoliko puta koliko ima
č u grupi.
Ukratko, TOPMU se sastoj i od dve glavne faze, pripreme iprimene,
i može se koristiti za grupno č na ć č
l Priprema
• č kao grupa koju ć č teksta č u ovoj etapi
č i procenite nivo težine brzim skeniranj em teksta. č
teksta može varirati od samo jednog poglavlj a, ukoliko je seansa
č kratka, preko č segmenta, ukoliko je seansa duža, do
kompl etne knjige ukoliko pred sobom imate na raspolaganju č
dan za č u krugu porodice (videti gore). Pri dužim seansama
č č porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako
od njih č isti materijal i da se potom vrši đ ili da
svako č č deo materijal a koji ć se kasnije kombino-
vati.
• č koliko vremena ć traj ati svaka etapa č a onda tu
č vremena podelite na ć interva le neophodne
za prelaženj e svakog odelj ka ili segmenta teksta.
• Neka svaki č č uradi "rafalnu" mapu uma svog
dosadašnjeg znanj a o subjektu, ć ć nivo mentalne bud-
nosti i ć asocij ativne "kuke" za nove informacij e.
Ovaj proces vam đ pomaže da identifikuj ete č o
koj ima ne poseduj ete znanj e i koja ć zahtevati posebnu pažnju.
Peli segment: č upotreba
191
č i č č II krugu porodice XXI
o Pregledajte jedni drugima mape uma, razmenite ideje i napravite
j edn u ili više mapa uma ć znanja grupe.
o Mapiraj te č ciljeve i namere ove etape č Pojmovi
direktne povezanos ti "Ko?", "Kada?", "Gde?", "Zašto?", "Šta?", II
"Kako?" i " Koje?" su posebno č u ovoj fazi.
o Još jednaput đ pregl edaj te mape uma, razmenite ideje i
napravite ć mape uma sa gru pni m ciljevima i name-
rama ove etape č
o Stvaranje mapa uma ć ć znanj a i vaših ciljeva ć
izoštr iti mentaln i fokus grupe i ć vašu moti vacij u i kon -
cent raciju.
o č a zatim i grupno, ma piraj te sva pitanj a na koja treba
dati odgovor tokom ove etape č
2 Primenu
o č uradite opšte osmatranje teksta, ć sa-
držaj , glavne nasl ove, rezultate, č č gra fikone i
ilustracij e, i sve ostalo što vam zapadne za oko.
o Pokušajt e da identifikujete glavne elemente teksta, razgovarajte
sa ostalim č grupe o svoj im utiscima i napravite prel imi -
narnu grupnu mapu uma koja pokazuje osnovnu strukturu teksta.
o Sada đ na fazu detaljnijegpregleda, č ć materij al
koj i nije ć opštim osmatranjem, č č i za-
vršne delove pasusa, odelj aka i poglavlj a, u kojim a su konc ent ri-
sane informacij e od suš tinskog č
o Još j ednom prodi skutujte o svoj im utiscima sa ostatkom gr upe i
č da popunj avate neke detalj e na grupnoj mapi uma.
o Zatim sledi faza uvida. U ovoj fazi popunjavate svoj u mentalnu
č slagalicu. Ponovo pregledajte materij al , ć
ć deo onoga št o nije bil o pokri veno prilikom opšt eg osmatranja
i pregledanja. Tokom ove faze obel eži te š ć i kr enite dalj e -
sa njima ć se pozabaviti uskoro.
o Na kraju dolazi osvrt . Tokom ove faze treba da se vrat ite na delove
koji vam stvaraj u š ć i na č č koja st e
Prirodno orhilektoni ko: s/iko 22 »
192 Peli segment: č upotrebu



.. "
n \ c.-\ ....... , -e...
--
__o
_..

"."' ....
- - +

, -O

c::. \J lT
-o-
,qQO
........
• • •
10 11
"

,

1
• •
10


O
t
J

l
• linearna· stranica iz dnevnika Tonija Buzono kojo pokazuje
š ć svih kor1ikalnih veš/ino za kreativnije i za ć jednostavnije
đ dnevnika (v. str. 1B4)
194 Peti segment: č upotreba




'\, ..... ..
e • ".-fI , t l',

- ./
••••••
.. f\ ....."" Ilo ..
- c· .. f · ')"..') ...
- ..... E:...,.... "" ,. .. ,.1
Mapa uma iz č dnevnika Tonija 8uza na koja pokazuje mapu uma dana
u kome je formalno č pisanje knjige Mape uma, i koja simbolizuje
duh proistekao iz ideja razmatranih tokom diksvsijo (v. str. 185)
Peli segment: č upotreba
195
Mapa uma bajke koju je urodila Dona Kim sa svojom decom (v. str. 188)
Prirodna arhitektonika: slika 23
196
Peti segment: P o r o d i č n a upotreba
,
Mapa uma jednog kompletnog dono ć č koju su uradile dve
majke, Un Ko/in s i Kora Ejr (v. str. 203)
Peli segment: č upotreba
197
Mapa uma o školskim sportovima koiu je uradilo Karen Šmit (v. str. 208)
Mapa uma koju ie uradila Katarina Najman za iedon školski proiekot o
Švedskoj (v. str. 208)
198 Peti segment: P o r o d l č n a upotreba
Mapa urna kaju je za jedan školski projekat urodio Tomas Enskog (v. str. 208)
Jedna od mapa urna outoio Džejmsa Uja koje su mu pomog le
da položi ispite (v. str. 209)
Pel i segment: P o r o d i č n a upotreba 199
XXI
č i č č u krugu porodice
č u ranijim fazama. U ovoj fazi treba da se osvrnete na
ceo tekst i da odgovorite na sva preostala pitanj a, ispunite preo-
stal e cilj eve i dovršite svoj u č ć mapu uma.
• Još jednom, grupna diskusija ć vam ć da razrešite sva
č č odgovori te na sva teška pitanj a i ispu-
nite preostale ciljeve. Zat im treba da č ili u grupi date
završni ton svoji m mapama uma .
• Nakon završetka grupnog procesa č svaki pojedinac pose-
duj e kako makro-razumevanje (opš te shvatanje) materij e tako i
mikro-razumevanj e (detaljnije poznavanj e sadržaj a). Makro-ra-
zumevanje j e sadržano u ve likim grupni m mapama uma i na
glavnim granama, dok je mikro-razumevanje izraženo u detaljn i-
ji m delovima mapa uma.
DAN Ć Č
UZ Č MAPIRANJE UMA
č plan č se može kori stiti u svakoj porodi ci č č
žele da ć svoje znanje, za postizanje akademskih ciljeva iJi zbog
. opšteg int eresa. Kreiranj e tako da č č štoje ć efikasnijim
i prijatnijim.
ć ovakvu vrstu plana za č i dobro organizovane beleške
u vidu mape uma, sadržaj č knjige se može preneti č grupe
u vremenu od 30 minuta do jednog sata! Dan ć č je
osmišljen tako da svaki č ima na raspol aganju dva sata vremena da
posveti j ednoj knjizi . Na taj č porodica od č č može za samo
j edan dan č mapirati, razumeti i đ razmeniti č
knji ge!
Pl an č je detaljno opisan u knji zi Tonij a Suzana Uprezanje
para-mozga (poglavlje X), a sažet prikaz osnovnih koraka je dat dalje
u tekstu. Pogledajte i mapu uma na strani 240.
l č oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim č vež-
bama (30 minuta). Ove vežbe mogu biti u formi igara, rastezanja ili
aerobika, j trebalo bi da ne budu naporne ć da posluže više u svrhu
zagrevanj a.
« Prirodno orhilekton iko: slika 24
Peti segment: č upotreba
201
č i č č II krugu porodice XXI
2 Kratko "preletite" tekst koji treba da bude č (15 minuta).
3 Napravite pauzu-odmorite se, igraj te igre, ili se relaksirajte na neki
drugi č (5- 10 minuta).
4 č kol iko vamje vremena na raspolaganju za č i pauze,
i podelite ga u intervale koji ć pokrivati đ segmente ma-
terij e ( 10 minuta).
5 Napravite mapu uma svog dosadašnjeg znanja o temi, svoje ciljeve
i namere i pitanj a na koja treba odgovor iti (20 minuta).
6 Pauza (5- 10 minuta).
7 Uradite brzo opšte osmatranje knjige, ć sadržaj, glavne
naslove, i tako dalj e. Zatim unesite glavne grane na grupnoj mapi
uma. ( 15 minuta).
8 Pregledajte knjigu, detaljnije č ć materij u, i nastavite sa
konstruisanjem svoje mape uma (I S minuta).
9 Pauza za č (I sat).
10Ovo j e period razgovora, tokom kog možete diskutovati i rešavati
č segmente sa drugim č porodice (30 minuta).
Il Pauza (5- 10 minuta).
12Pregledajte knjigu, ć se svim istaknutijim problemima i pita-
njima i ć završne detalj e na svojoj mapi uma (30
minuta).
13 Pauza (5- 10 minuta).
14Ovo j e faza razmene, tokom koje č porodice predstavlj aju,
ć svoje mape uma đ knj ige, kompletan rezime onoga
što je č iz teksta. (Detalje o prezentiranju ć ć u po-
glavlju XXVI, strana 243).
Svaka prezentacija bi trebalo da traje oko 25 minuta, sa pauzom od
5- 10 minuta posle prve dve. Dokj edan č prezentti ra materij u, ostali
č igraj u ulogu č ć svoje mape uma i ć se
da post ignu nivo razumevanja pribli žno jednak nivou razumevanja
202 Peti segment: č upotreba
XXI č i č č u kr ugu porodice
prezentatora. ć naknadno đ i prezentatorovu organi-
zacij u i izlaganj e, ć ć da popravite i poboljšate kako svoju mapu
uma, tako i mape uma ostalih, u ć ć meri . Mapa uma na
strani 197 predstavlja rezultat j ednog ć dana ć č
nju u jednoj bašti u Somersetu u Engleskoj . Dve porodice, Ej r i Kolins,
č su knj ige i informacije o tome kako razvij at i č duh,
ć na taj č ono što č - na to što č Završnu mapu
uma tog dana č su završile majke, Lin Kolins i Karo Ej r. Centralni
lik predstavlja č č njihovog predmeta č a svaka grana
je lukavo obeležena, tako da broj ujedno predstavlja i sliku sadržaja te
grane. Na primer, broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemis fera
mozga,j er se ova grana odnosi na funkcije leve i desne hemisfere mozga
(videti prvo poglavlj e, "Savremena istraživanja mozga", str. 16), dok j e
broj šest predstavljen u obliku j ednoroga - ć jedinst ve-
nost! Mapa uma j e puna i mnogih drugih duhovitih slika u č
pretraživanju bi č mogao da uživa!
15 Proslava - usavršite svoj sopstve ni metod!
Proslavljanje uspešno završenog projekta može č č
izlazak u bioskop, pozorište ili na neki sportski đ specijalnu
č razmenu raznih "nagrada" i kupovinu č poklona.
đ vam se može desiti da ć dana, nakon dana pos-
ć č otkrij ete da vam se ć i razumevanj e teksta
pobolj šalo. Ovo se dešava zato j er san, odnosno "prespavlji vanje", daje
idejama šansu da se integrišu i "preslože" unutar vašeg uma .
Nakon toga, regularn o pregledanje u intervalima č u
poglavlju X ("Obrazloženj a preporuka za mapiranje uma", str. 100) ć
vam ć da zadržite vaše ć i razumevanje teksta.
KORIST OD Č MAPIRANJA UMA
l č mapiranj e uma vam nudi sve prednosti grupnog mapi-
ranj a uma navedene u poglavlju XVII (strane 167-168).
2 ć mape uma za č č poboljšava se č
kreativnost.
3 Brzina i efikasnost č pojedinca se ć onoliko puta koliko
ima č porodice.
Peti segment: Porodi/na upotrt!bo
203
č i č č II kruguporodice XXI
4 Tokom č procesa č ć mape uma, č porodice
se angažuju u konverzaciji o materiji koju č umesto studiranja u
tišini. Istraživanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo
efikasnijoj obradi i kasnijem ć informacija.
5 š ć mapa uma, umesto linearnih beležaka, ne umanjuje se
vrednost znanja niti se ono razliva, ć se znanj e upravo ć
putem komunikacije.
6 Č porodice ć svoju sposobnost razumevanja novih
č znanja.
7 Kao posledica toga, ć i svoju sposobnost pripremanja i
polaganja ispita.
8 Što je još važnije, č njihov odnos prema č i ispitima se
transformiše. Kroz č mapiranje uma, svi č porodice
mogu č da posmatraju č ne kao kaznu ć kao zado-
voljstvo.
9 š ć mape uma kao sredstva za ć i komunikaciju sa
drugim č porodice može ć motivaciju svih č
da poboljšaju svoj u sposobnost razmišljanja kao i sposobnost hva-
tanja/pravljenj a beležaka primenom mapiranja uma.
ID č mapiranje uma snaži jedinstvo porodice, jer svaki č
biva č u intelektualna zanimanj a drugih i pruža im podršku,
ujedno ć i ć zadovolj stva i ć motivacije. Porodica
postaje porodica prijatelj a.
Č MAPIRANJE UMA U PRAKSI
Mnoge porodice koje redovno upražnjavaju dane ć č
su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima
do prvog, drugog ili ć mesta u svim predmetima. č tome, i
rodit elji su uvidel i da se usavršavaju u svom poslu i profesionalnom
č
Jedna porodica iz Švedske, sa oba roditelja i troj e dece, toliko j e
uživala u svojim danima ć č da ih j e regularno up-
ražnjavala svakog vikenda tokom šest meseci. Pošto su deca sve više i
više napredovala u školi, ujedno č ć svojim prijateljima o tim
204 Peti segment: č upotrebu
...
XYI č i č č u krugu porodice
uzbudljivim danima ć č vest se širila i na kraju je
porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su želela da
im se pridruže!
UVOD U Ć POGLAVLJE
Ovim poglavlj em smo pokril i ć deo č primene mapi-
ranj a uma, a ujedno smo videli i kako se to može prelivati i na č
obrazovanj a.
ć odeljak se proširuje na obrazovne prednosti mapa uma pri
rešavanju č zadataka, kakvi su pisanj e radova, priprema za
ispite, č kao i hvatanje beležaka iz knjiga, odnosno pre-
davanja ili filmova .
Peti segment: č upotreba 205
Odeljak(: Obrazovno upotreba
Razmišljanje
Pregled
• Uvod
• Mapiranje uma za radove
• Mapiranj e uma za ispite
• Mapiranj e uma za proj ekte i izvcštaje
• Primeri mapa uma projekata
• Kori st od mapa uma za potrebe prezent acije i pisanj a
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje pokriva tri naj važnij a aspekta primene mapa uma pri
razmišljanju i pisanju beležaka - pripremu i pisanj e radova, odnosno
proj ekata ili izveštaj a i pripremu ispita.
Š Ć MAPA UMA U PI SAN.IU RADOVA
Za razliku od hvatanj a beležaka iz knjige ili sa predavanja, koje se
sastoj i u č osnovnih elemenata iz linearne materije da bi se
napravila mapa uma, pravljenje beležaka za radove č da prvo treba
identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma, a onda kori stiti
tu mapu uma beležaka da biste izgradili linearnu strukturu.
• Kao i uvek, treba da č svoj u mapu uma centralnim likom
koji predstavlja temu vašeg rada.
206 Peli segment: Obrazovna upotreba
...
XXII
Razmišljanje
o Potom treba da odaberete poj move direktne povezanosti, kao što
je opisano u poglavlju IX (str. 68) i poglavlju XIII (str. 129), koje
ć predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. U ovoj
fazi treba da obratite pažnju na to šta naslov ili pitanje traže od
vas. Same č u naslovu vam č ć sugerišu kakvi bi PDP
trebalo da budu.
o Pustite svoj mozak da slobodno " luta", ć mapi informacij e
ili č č kad god vam se č da su relevantne. Nema
nikakvih č u broju primarnih i sekundarnih grana koj e
polaze od vaših pojmova direktne povezanosti. Za vreme ove faze
mapiranj a uma treba da koristite oznake (boje, simbole, ili i j edno
i drugo) da biste obeležili mesta za đ ili asocijacije
đ č delova.
o Zatim sreditc i reorganizuj te svoj u mapu uma u jednu povezanu
celinu.
o Sada sedite i napišite prvu skicu svog rada, ć mapu uma
kao okvir. Dobro organizovana mapa uma treba da vas snabde
svim glavnim sub-segmentima rada, od kojih svaki treba da sadrži
č mesto kao i č povezivanj a đ pojedinih č
mesta. U ovoj fazi treba da pišete što brže možete, č ć sve
delove koji vam predstavljaju posebne š ć č od-
đ č ili č strukture. Na ovaj č ć ć
mnogo brži prot ok, a uvek se možete vratiti č
delovima" nešto kasnij e, kao što biste radili i dok č iz neke
knji ge.
o Ukoliko đ na "blokadu pisanj a", stvaranj e još j edne mape
uma vam može ć daj e đ U mnogim č
samo crtanje centralnog lika ć ponovo pokrenuti mozak kroz igru
i slobodno kretanje oko naslova vašeg rada. Ukoliko se ponovo
zablokirate, j ednostavno dodajt e nove linije koje se granaj u od
ć osmišlj enih č č i slika, pa ć prirodni geštalt, vaša
"tendencij a ka kornpletiranju" popuniti prazan prostor novim
č i slikama. Istovremeno treba da se setite beskrajnog aso-
cijativnog kapaciteta svog mozga i da dopustite svim svoj im
misli ma da teku, a posebno onima koj e ste odbaci li kao "ap-
surdne". Ovakve blokade ć nestati č budete uvideli da ih nij e
Peli segment: Ohrazo.'"a Ilpotreba
207
Razmtšljonje XXII
stvorila nesposobnost vašeg mozga, ć prikri veni strah od neus-
peha i nerazumevanj e č na koji mozak funkcioniše.
• č pregledajte mapu uma i unesite završne detalje u rad,
više ć i ć podršku svoj im argumentima uz više
č ili citata, ujedno ć ili š ć svoj e zak-
č tamo gde j e to potrebno.
Važno j e napomenut i da j e namena mapa uma o kojima govorimo
da zamene obimne linearne beleške koje ć studenata piše pre nego
što đ na pisanj e samog rada. Metod mapiranj a uma koristi samo
j ednu mapu uma i j ednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset
stranica beležaka i dve ili tri prve verzije. đ treba spomenut i da j e
kompj uterski tekst-procesor č dodatak mapi uma j er ć
ć fleksibilnost pisanj a. č tome, kompj uterski program pod
nazivom Mind Map Plus (poglavlje XXVIII , str. 268) predstavlj a od-
č saradnika za pisanj e rada.
č ili studentima, koji stalno polažu ispite, ć od velike
kori sti to što svaki rad treba da napišu za đ č vreme,
kao da j e u pitanju pravi ispit. Ovaj pristup j e posebno kori stan u vrlo
č akademskimsituacij ama, kadaj e vašem mozgu neophodan
stalni trening da bi napredovao u uslovima "kuvanj a", pod prit iskom
kakvi vladaju za vreme ispita (videti č o Edvardu Hjuzu u knj izi
Tonij a Buzana, Upotrebite obe hemisfere mozga, poglavlje J).
Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila deca iz j edne škole
u Švedskoj , Karen Šmit, Katarina Najman i Tomas Enskog, i to za
pisanj e radova o sportu, Švedskoj i kompjuterima.
Kao što j e Katarina rekla dok je radila svoj u mapu uma:
"ŠIO više pišem i crtam, lo mi više st vari pada na um- što više idej a
dobijam, lo Sll one bolj e j originalnije. Shvatila sam da j e mapa uma
beskraj na.
Samo bi neka osoba koju veoma po štuj em, ili stomak koji č od
gladi. ili velika ž đ mogli da me zaustave II izgradnj i mojih mapa uma!"
Ove tri mape uma, od kojih su dve na švedskom, pokazuju univer-
zalnost jezika mapa uma.
208 Pal; segment: ObralOlIna upotreba
XXII
Š Ć MAPA UMA ZA ISPITE
Razmišlj anj e
Pošto ste kori stili mape uma beležaka tokom č č i pošto
ste ponovo pregledali svoje mape uma u č intervalima,
treba lo bi da ste više nego spremni za polaganj e ispita. Sve što vam je
potrebno da svoj e izvrsno znanj e č u izvanredno izlaganje j e
ć pristup.
• Prvi korak j e da č pažljivo ispi tna pitanj a u celini, ć
na koja ć pit anj a prvo odgovarati i ć mini-mape uma svih
misli koj e vam trenutno padnu na pamet dok č pitanj a.
• Dalj e, treba da č kojim ć redom odgovarati na pitanj a i
koli ko vremena ć posvetiti svakom od njih.
• ć porivu da odmah č sa detalj nim odgovaranjem
na prvo pitanj e, uradite "rafalne" mape uma zasva pitanj a. ć
ovu proceduru, ć ć svom mozgu da istražuj e, tokom
č ispita, razgranavanj e svakog pitanja, bez obzira na to na
kom pit anju radit e u đ trenut ku.
• A sada se vrati te na prvo pitanj e i uradit e mapu uma koja ć
poslužiti kao okvir za odgovor. Centralni lik odgovara vašim
uvodnim koment arima, dok svaka od glavnih grana pokri va pod-
naslov ili segme nt literature. Za svaki nastavak vaših glavnih
grana trebalo bi da ste u ć da napi šete jedan do dva
pasusa.
• Dok budete đ svoj odgovor ć da ste u stanju da
povežete č strukturu svog znanj a, i da možete donositi zak-
č upotrebom sopstvenih misli, asocij acij a i interpretacija.
Ovakav odgovor ć č pokazati vaše sveobuhvatno znanj e,
sposobnost analiziranja, organizovanja, integrisanj a i povezivanja, a
č sposobnost da date sopstveno, kreat ivno i originalno,
mišljenj e o temi. Drugim č ć č ocenu!
Mapa uma na strani 199 (dole) je j edna od više stotina mapa uma
koju je uradi o student Džejms Li . On je pripremio ove mape uma kao
ć pri polaganju ispita u višim razredima srednj e škole i za prijemni
ispit na univerzitet. Kada je imao 15 godina, Džejms je propustio šest
meseci nastave zbog bolesti, i č mu je da ponovi razred zbog
toga što su ispiti bili ć na vidiku. Džejms j e ubedi o svoj e nastavnike
da ga puste da se "oproba" i č j e da pravi mape uma za sve što mu
Peti segment: ObrazovnIlupo/1'l!.ba 209
Razmišljanje
XXII
se pojavilo pred č Za samo tri meseca uradio je posao za koji bi
bila poreb na jedna godina, a na deset ispita j e dobi o sedam petica i tri
č Mapa uma na strani 199 (do le) je mapa koju j e Džejrns uradi o
za polaganje ispit a iz istorije, u koj oj iznosi glavne razloge za č
Drugog svetskog rata.
Š Ć MAPA UMA ZA PROJEKTE IIZVEŠTAJE
š ć mapa uma znatno se može olakšati i rad na nekom
projektu ili izveštaju, bilo da se radi o nekoliko stranica č
tekstu, ili tekstu dužine j edne doktorske disertacije.
Ovakvi proj ekti mogu č ekstenzivna istraživanj a i finainu
prezentaciju u pisanoj, č ili usmenoj formi, ali j e pri stup u
sušti ni isti kao i pristup š ć za pisanj e radova i pripremanje ispita.
Kao i u bilo kom zadatku za č prvi korak je da č koliko
planirate da uradi te u đ vremenskom roku. Ovi ciljevi sa
đ vremenskim rokom i sa đ č materij e su
podj ednako č kako za č tako i za č projekte.
Zatim, za vreme faze istraživanj a, možete kor istiti mape uma da .
biste pravili beleške iz izvornog materij ala, da bist e zapisali rezultate
istraživanj a, da biste organizovali i integrisali svoj e idej e redom kako
se pojavljuju, kao i da biste formirali osnovu za vašu finalnu pisanu ili
usmenu prezent aciju. (Više o davanju prezentacija ć ć u poglavlju
X XVI.)
Kao i mapc uma rado va i ispit a, tako ć i proj ekti i izveštaj i pisani
na ovaj č sigurno biti bolj e strukturirani, bolj e fokusi rani , krea-
tivniji i original niji, nego oni koji se baziraju na č tradi cionaln im
metodama linernog pisanj a beležaka i ponovljenog pisanja raznih ver-
zija.
PRIMERI MAPA UMA PROJEKATA
Mapa uma na strani 234 rezimira proj ekat koj i su sproveli IBM i
Britanska vlada uz Plan za obuku omladine (Youth Training Scheme).
Cilj je bio da se daju osnovna č najefikasnijih č za obra-
zovanje mladih ljudi. Rezime se pokazao toliko efik asnim da su ga
č u IBMNTS č kao i ć broj drugih mapa uma.
210 Peli segment: Obruzovna upotreba
....
XXII Razmi šljanj e
Drugi primer se odnosi na l3-godi šnju č iz Amerike po imenu
Lana Izrael, koj a je postala vrlo uspešan autor sa svoj om knji gom ć
č lima - pos tanite genije na brzaka, u koautorstvu sa Tonij em
Buzanom.
Lanin uspon do slave j e č u srednj oj školi Highland Oaks u
oblasti Dade County, Florida, kada se č u školsko č u
izradi č projekata.
Pošto j e ć otkr ila mapiranje uma i bila fascinirana njime, Lanaje
kao svoj č projekat odabrala istraživanje efekata mapiranja uma
na č č j e da sprovede serij u eksperimenata o ć i
kreativnosti, ć svoj e škloske drugove kao subjekte istraživanja.
Kao i svaki dobar č podelila je svoj e ispitanike u eksperimen-
talnu i kont rol nu grupu, i potomje pažlj ivo pratila dva skupa rezultata
testa.
Grupa č koj a j e koristila mape uma j e pokazal a č
napredak u svoj im rezultatima, a preciznost i kreativnost Laninog
projekta su joj doneli prvo mesto na oblasnom č đ se
kvalifikovala i za državno č gde je osvoj ila drugo mesto u
konurencij i od 42 č
Kao rezult at svega toga, Amanda Morgan-Hejgan, bivša Lanina
nastavnica, pozvala j u je na Osmu svetsku konferenciju za nast avnike
darovitih i talentovanih č koja se održavala u Sidneju u Aus-
traliji . Amanda Morgan-Hejgan je izjavila: " Lana mi je pokazala svoj
rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanr edno za konferenciju
kao j edna č prezentacija, koju bi mogli da č nastavnici iz celog
sveta."
ć mape uma kao osnovu svoje prezentacij e, Lana je ubrzo
postala slavna č Poj avila se na nacionalnoj televiziji , bila mnogo
puta gos t na radiju i dala intervjue za ć dnevne novine. Njena
knji ga ć č lima - postanil e genije na brzaka je doživel a veliku
popularnost, a dobila je i na stotine pisama od ljudi koji su želeli da
saznaju nešto više. Primer jedne od Laninih mapa uma ć ć na
strani 260.
Ono što je č kao školski č projekat pretvorilo se u
Lanino životno delo. č njenim č "Mapiranje uma mi je
toliko pomoglo i želim da podelim to znanje sa drugim ljudima. Želim
da promenim lice obrazovanj a širom svela." Zaista, Džon Skali (John
Peli segment: Obrazovna upotreba 21J
RazmiJJjanje XXII
Sculley), šef firme Apple Computers, izj avio je da ć putem mapiranj a
uma "Lana promeniti svet".
KORIST OD MAPA UMA PRIMENJENIH U
PREZENTIRANJU I PISANJU
l Eliminišu stres i neraspoloženje izazvane dezorganizacijom, stra-
hom od neuspeha i "blokadama pisanja"
2 đ vaše asocijativne "kuke" za prikupljanj e novih informa-
cija i ideja, č ć na taj č kreativnost i originalnost.
3 U ogromnoj meri smanjuj u vreme potrebno za pripremu, strukturi-
ranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka.
4 Daju vam kontinuiranu kontrolu nad č i kretaivnim pro-
cesima.
S Njihov rezultat j e bolje fokusirana, organizovana i integrisana pre-
zentacij a, rad, odnosno projekat ili izveštaj.
UVOD U Ć l'OGLAVLJE
Kao što j e jasno pokazano u č o Lani Izrael, student koji č na
pravi č ć prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. ć po-
glavlj e istražuje č č u koj ima mapiranje uma može
ć onima koj i se bave č drugih.
212 Peti segment: Obrazovna upotreba
....-
č
Pregled
• Uvod
• Mozak u razvoju
• Primena mapa uma u č
• Specijalno obrazovanje
• Korist od č ć mapa uma
• Uvod u ć poglavlj e
UVOD
Ovo poglavlj e baca novu svetlost na ulogu nastavnika i istražuje
mnogobrojne č na koje se mape uma mogu primeniti da bi i
č i č postali stimulativnij i, prijatniji i efikasniji .
Uloga nastavnika
č j e neosporno jedna od č profesija u našem
društvu, jer su nastavni ci odgovorni za naj cenj eniji od svih resursa,
ljudski intelekt. Pošto mozak radi č ć gigants ke struk-
ture na osnovu znanj a koje ć poseduj e, uloga nastavnika postaj e još
č Ukoliko j e osnova znanja lažna ili slaba to č da, što
student bude više gradio na takvoj osnovi, izvesnije j e da ć se č
struktura na kraju srušiti. Žalosno je što u ovakvim č ć
napor kao rezultat ima sve lošiji uspeh.
Premo tome, od suštinskog je č do svi nastavni ci shvate do
[e prvo lekcij a koju trebo do od rže svojim studentima osnova
mentalne pismenosti - č kako da se č - iako studenti ć
poseduj u đ znanja.
Pet; segment: ObraZOIma upotreba 213
č XXIII
Da bi se postigao ovaj cilj, mozguj e potrebna i ć alatka.
Mapa uma j e upravo ta alatka.
MOZAK U RAZVOJU
Kada ljudski mozak prvi put ovlada mapiranjem uma?
"Kada to č mogao bi da glasi odgovor.
č odgovor j e "U trenutku (a možda i ranij e) kada je đ
Razmotrite č na koji se razvij a bebin mozak, č č na
koj i se č jezik. Jedna od prvih č koje beba izgovori j e "mama" .
Zašto "mama" ? Zato što je mama centar mape uma! Od njega polaze
glavne grane - ljubav, hrana, toplota, zaštita, kretanje i obrazovanje.
Na taj č beba instiktivno stvara iznutra mape uma, od trenut ka
đ i tokom č života, ć iz svakog razgranatog centra
grane i mreže asocijacija koje se na kraju razvij u u stub znanja odraslog
č
Nastavnik treba da obezbedi ć da se te složene mreže
stalno ć tako da bude osigurano ne samo to da ć one nastaviti
da rastu tokom č života č ć i to da se mogu koristiti i u .
spoljašnjem svetu.
PRIMENA MAPA UMA U Č
Osimšto ć upoznati svoje studente sa teorijom ipraksom mapiranja
uma, nastavnik može da koristi mape uma na razne č č da
bi č i č bilo što lakše i prij atnije.
l Priprema bele žaka za predavanje
Beleške za predavanja predstavlj aju jedan od ć č
š ć mapa uma. Priprema predavanj a u obliku mape uma j e
mnogo brže nego u pisanoj formi i ima ogromnu prednost j er dozvolj ava
i č i studentu da sve vreme imaju pred sobom pregled č
subj ekta. Predavanje u obliku mape uma j e mnogoj ednostavnije dopu-
nj avati iz godine u godinu, a da pri tome ne postane zbrkano, dok
nj egove č osobine č da kratak pregled pre predavanja
brzo dovodi naslov ponovo u žižu. Zbog toga što i samo znanje pre-
č evoluira, ista mapa uma ć pokrenuti sasvim č predava-
nja, ako se koristi iz godi ne u godinu. Ovim se izbegava monotonij a
214 Peli segment: Obrazovna "potreba
XXIII
č
ustajalih beležaka za predavanje, a pri tome se ne zahteva nikakav
dodatni rad! Predavanj e postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako
za č tako i za studente, odnosno publiku.
Kao okvir za predavanj e, mapa uma ć govorniku da održi
savršenu ravnotežu đ spontanog i svežeg govora s j edne strane, i
jasne i dobro strukturirane prezentacije s druge strane. ć
precizno ć vremenskog toka za vreme predavanj a, ili pak, uko-
liko se dozvolj eno vreme promeni iz nekog razloga, č može
redigovati materiju "na licu mesta" tako da pril agodi svoje predavanj e
dužem ili ć terminu, po potrebi . Funkcija redigovanj a može
đ biti veoma korisna ukoliko neka nova informacij a postane
dostupna upravo pre samog predavanja (novinska vest, prethodni go-
vorni k...).
Mapu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno
predavanj e na skupu univerzitetskih profesora i č funk-
cionera. Naslov koj i se nalazi u centru su odredi li organizatori konfe-
rencij e i zbog toga nij e sažet u j ednu č ili u j ednostavnu sliku. Postoj i
nekoliko č č na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanj a ili
ideje drugih autora koj e su poznate govorniku. Obratite pažnju na
arhitekturu dugih linija, koja ć alternativni č skiciranja
primarnih i sekundarnih grana. ć ovakvu mapu uma, kvalifiko-
vani govornik može č od deset minu ta do deset sati. Svaka od
glavnih grana može predstavljati predavanj e za sebe, tako da ovo ujedno
može biti i nacrt za č jedan kurs. Može se kori stiti (a i š ć j e
kao uni verzitesko predavanje. Može se korisiti (ali u ovom č j oš
nije) i kao pripremna skica za pisanje č
Mapu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) j e pripremi o
Grejem Viler (Graham Wheel er), šef aktiva profesora hemij e u gimna-
ziji Herschel u Engleskoj . Mapa uma pokri va č jedan segment kursa
hemij e za č viših razreda koji se pripremaju za upis na univerzitet,
a kor iste ga podj ednako i nastavnici, za planiranje i držanj e svoj ih
predavanj a, i č da bi lakše pratili samo predavanje.
Grej em Viler j e tokom perioda od pet godina držao svoj a predavanj a
iz hemij e ć mapa uma, a prolaznost nj egovih č j e bila 98
procenata. (Videti đ č o Žan-Li k Kaslneru, pogl avlj e XXVII,
.Primeri mapa uma u menadžmentu", strane 265-267.)
Peli segment: 01Jrozovng upotreba
215
č XXIII
2 Godišnji p/an
Nastavnik može koristiti mapu uma kao pregled č godišnjeg
nastavnog programa, na koj oj su uneti segmenti po semestrima i lekcij e
koje treba predavati. (Na primer, nastavnik geografije može sa mape
uma planirati godišnju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezen-
tacij a u odnosu na broj standardnih č nastave.)
3 Semestra/ni p/an
SemestraIni plan predstavlja sub-segment godišnjeg plana i č
ima formu manj e mape uma koj a polazi od jedne grane ili nekoliko
grana godišnjeg programa. SemestraIni plan može da sadrži naslove
koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana, kao i približan raspored
predavanja.
4 Dnevni p/an
Dnevni plan ima č formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa
uma opisana u poglavlju XX (str. 185), i treba da sadrži posebne detalj e
o predavanjima, kao što su vreme č i završetka, broj č
naslov predavanja, i tako dalj e.
5 Lekcije i prezentacije
ć veliku tablu, pano ili slaj d-proje ktor, nastavnik može
crtati, dok predavanje č ć delove mape uma. Ovakav
spolj ni odraz misaonog procesa ć ć u razjašnj avanju strukture
lekcij e. To ć đ zadržavati pažnju č i ć njihovo
ć i razumevanje datog subje kta. "Skeletne" mape uma se
đ mogu podeliti studentima da ih sami dovrše, ili im se pak mogu
dati crno-bele fotokopij e koje ć potom obojiti sami.
6 Ispiti
Ukoliko j e cilj ispita da se proveri č znanje i razumevanj e,
a ne njegova sposobnost pisanj a, onda mapa uma predstavlja idealno
rešenje. Ona na
l
prvi pogled može nastavniku otkriti da li č
generalno shvata materiju ili ne, kao i to šta predstavlja njegovu č
a šta slabiju stranu. Mapa uma đ otkriva i ona č na koj ima
je lanac asocijacija, iz nekog razloga, otišao na pogrešnu sranu. Ovakav
pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu ideju o č č
znanja, ć đ o drugim sposobnostima kao što
2 /6 Peti segment: Obrazovna upotreba
XXIII
ć
je č č pravilno pisanj e i urednost rukopisa. Uz to, štedi
ogromnu č vremena koje se č potroši na č i
ocenj ivanj e gomile ispit nih radova!
Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan),
direktor Škole za menadžment Tehnološkog univerziteta Curtin u Perlu,
Australija. Kao koordinator programa za Organizaciono ponašanj e,
Hoganovaje uvela mapiranj e uma za č osoblje i č Ona kaže:
.. Uveli smo to kao metod ispitivanja. Na č semestra studenti
dobijaju č kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. č se da
na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaj u sumarne mape uma.
č imj e da ć se mapa uma poj aviti na ispitu i da ć ć da biraj u
neki od nedeljnih naslova, npr. :
'Izaberite pojam ..motivacija" ili pojam .. đ i naertaj te mapu
uma koj a ilustruj e osnovne teorije/koncepte/modele kao i vaše sop-
stvene ideje. Koristite dvostruku stranu za pisanje odgovora u svojoj
svesci. t
Potom smo razvili šemu za ocenjivanj e studentskih mapa uma:
Šema bodovanja
a) Sadržaj :
Širina (pokrivanje spektra teorija/koncepoto) 5
Dubina (pokrivanje detalja) 5
b) Sopstvene idej e 4
e) š ć strategija mapiranja uma:
2
Simboli 2
Strelice 2
UKUPNO 20
Verujemo da mapiranje uma predsta vlja strategiju koja se može
koristit i za podsti canje temeljnog umest op ovršnog č Bigs i Telfer
(Biggs, Telfer, 1987) , kao i Marton i Slajo (1976) , sproveli su is-
traživanj e temeljnog i površnog č gde pojam ..temeljno " oz-
č unutra šnju motivaciju, kada studenti pokušavaj u da razumej u
č svog rada i da razumeju kontekst novih ideja i koncepata.
Površno č j e motivisana spolja i dovodi do č napamet.
Peli segment: Obraw vna upotreba
217
č XXlII
Votkins i Heti (Watkins, Ha/fie, 1985) Sit pokazali da je površni
pristup č š ć uspešno š ć u nižim razredima i da je izvestan
broj studenata morao da promeni til srat egiju pri prelasku na uni-
verzitet. Od mnogih naših studenataje zatraženo da đ na temeljno
č pri mapiranju uma, j er su tada podstaknuti na sagledavanje
č slike i povezivanje teorija, koncepata i svoj ih sopstvenih idej a. "
7 Projekti
Mape uma su idealne za planiranje, ć i prezentacij u pro-
jekata. One č sveobuhvat no i fokusirano razmišljanje u ranim
fazama, ć ć kako nastavniku tako i studentu da proverava
napredovanje i posmatra ć mrežu đ povezani h informa-
cija, a ujedno predstavlj aj u i idealan okvir za pisanu ili usmenu prezen-
taciju koj a dol azi na kraju .
Mapa uma može biti č kor isna u profesionalnoj obuci. U
londonskoj policijskoj službi London Metropolitan Police Service (koja
ima č č hiljade zaposlenih) č predstavlj a ć
i vrlo č oblast interesovanj a. č Daglas Brend (Douglas
Brand) je upotrebio mapu uma (v. str. 236, dole) da bi razmotr io sve .
preostale stavke koje se č obuke, nakon što su službenici zav ršili
generalni deo. Ova mapa uma pokazuj e kako i opšta razrnaranja i
komplikova ni detalji podj ednako mogu bit i č u okviru j edn e
mape uma. Tu se đ mogu ć i segmenti koje bi č u obuc i
mogl i smatrati korisnim.
Drugi primer pokazuj e kako mape uma mogu biti š ć za
planiranj e predavanja u j ednom od najbrže ć č č u
ovom trenutku - č j ezika. Mapu uma na stra ni 237 je napravio,
kao plan predavanj a za grupu polaznika kursa engleskog jezika, Č s
La Fond (Charles La Fond), koji drži č niz đ ško la za
č jezika. Sl ike na mapi uma su osmiš ljene tako da stimulišu um
polaznika da postavlj aju pitanja tokom kursa, da č diskusiju i da
pokažu aktivnost. Ova mapa uma "vredi" kao pol a dana č a đ
se upotrebljava i za pregled gradi va.
Srodna mapa uma na strani 238 (gore) pokazuje još detaljnije kako
se mapa uma može posebno koristiti za č gramatike. Mapa uma
Larsa Soderberga (Lars Soderberg), č č i nas-
tavnika iz Švedske, č sveobuhvatni pregled glavnih elemenata
2/8 Pet ; segment: Ohrazovna upotreba
XXI/I č
gramati ke francuskog jezika na samo jednoj strani. U jednom "vizuel-
nom poimanju", mapa uma pruža one elemente koje mnogi smatraju
teškim, ako ne i ć i č ih jas nim i lako dostupnim.
SPECIJALNO OBRAZOVANJ E
Mape uma su č korisne kao ć osobama koje imaju neke
š ć pri č Mapu uma na strani 238 j e uradio autor ove knjige
u saradnj i sa 9-godišnj im č koga ć nazvati Timi. č pati
od vrlo teške cerebralne paralize, što č da su njegove funkcij e
kretanja znatno oslablje ne. Mnogi su smatrali da mu j e ć
pružiti ikakvo obrazovanje i da j e neinteligentan.
U toku popodneva koje su proveli zajedno, okruženi boj icama i
praznim blokovima, Toni ga j e prvo zapitao da kaže ko je nj egova
porodica. Timi je vrlo pomno pratio pravljenje beležaka, i č j e
ispravio č složeno ime svoj e sestre koje nije bilo dobro napisano.
Potomje Timi zapitan koja su nj egova glavna interesovanja, na šta
j e on bez oklevanja odgovorio "kosrnos i dinosaurusi", tako da su ta dva
poj ma uneta kao glavne grane na mapi uma. Upitan j e šta mu se đ
u kosmosu. Rekao j e "planete". Timi j e zat im koncizno naveo imena
planeta i njihov pravilan raspored, što j e pokazalo da on ne samo da
bolje poznaje naš lokalni solarni sistem od 90 procenata populacije, ć
i daj e njegova slika o tome vrlo jasna. Kadj e stigao do planete Saturn,
zastao j e, pogledao pravo u Tonijeve č i rekao: " Divno... "
Kada su na red došli dinosaurusi, Timi j e zatražio olovku i č
brzo da šara. ć da takvo šaranje nikad nij e bez č Toni ga
j e zapitao da kaže šta to č Timi j e obj asnio da su to, sasvim
č diplodokus i tiranosaurus reks: tata, mama i beba. Timijev
um j e bio bistar i j asan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta, a
njegova jedina š ć je bila u povezivanju svoj ih misli i nji hove
č ekspresije.
Zatražio j e da sam uradi jednu mapu uma. Napravio je j oš j ednu
"škrabotinu" i objasnioj e na ć č narandžasto j e predstavljalo
nj egovo telo, koje ga j e č vrlo ć Crna žvrljoti na u gornjem
delu j e predstavljala njegov mozak, koji ga je č vrlo ć Žuta
žvrljotina j e predstavljal a delove njegovog tela koji ne rade, koji su ga
č ć Zastao j e za trenutak i na kraju dodao j ednu tamnu
žvrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma, za koju je rekao da
Pet; segment: Obrazovnu upotrebu 219
č XXIII
predstavlja č na koji ć koristiti svoje razmi šljanj e da bi pomoglo
telu da bolje radi.
U ovom i u mnogim drugim č č mapa uma oslo-
đ mozak osoba sa š ć u č od č ogra-
č koja č ć nesposobnost, ukoliko takva postoj i, pa
č j e mogu i stvoriti tamo gde j e u č nij e ni bilo.
KORIST OD Č Ć MAPA UMA
l Automatski đ interes kod studenata, č ć ih č
i kooperat ivnijim tokom predavanja.
2 Predavanja i prezentacij e postaju spontanij i, kreativniji i zabavniji,
kako za nastavnika tako i za studente.
3 Kako godine prolaze, beleške nastavnika umesto relativne krutosti
zadržavaju fleksibilnost i prilagodljivost. U ovim vremenima brzih
promena i razvoj a, nastavnik mora biti u ć da brzo i lako
menj a i dopunj ava beleške za predavanja.
4 Pošto mape uma prikazuju samo relevantan materijal naj asan i lako
pamtlji v č studenti teže postizanj u sve boljih ocena na ispitima.
5 Za razliku od linearnog teksta, mape uma pokazuju ne samo č
nice nego i odnose đ tih č što studentu ć
bolje razumevanje subjekta.
6 č zapremina beležaka za predavanj e se č smanj uje.
7 Mape uma su č korisne za decu sa š ć u č
pre svega onima sa disleksij om. đ ć dete "t iranije seman-
tike", na koju otpada 90 procenata š ć mapa uma ć
detetu mnogo prirodnij e, kompletnije i brže izražavanj e sopstvene
č
UVOD U Ć POGLAVLJ E
Pošto smo razmotri li č š ć mapa uma u obrazovni m
zadacima pisanja i č još uvek nam ostaje da razmotrimo
njihovu primenu II jednoj od naj važnij ih aktivnosti č - hvatanju
beležaka. ć poglavlje detaljno objašnjava najbolj e č za
220 Peti segment: Obrazovno upotreba
XXIII
č
š ć mapa urna kada hvatate beleške iz knjige, sa predavanja,
video-prezentacija, kompjutera ili filma.
Peti segment: Obrazovna upotreba
22/
Stvaranje rekapitulacione mape uma
Pregled
• Uvod
• Mapa uma knjige
• Mapa uma predavanja, video-prezentacije, kompjuterske prezen-
tacije ili filma
• Pregledanj e mapa uma beležaka
• Stvaranje rekapitul acione mape uma
• Kori st od mapa uma beležaka i rekapitulacione mape uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
ć smo se, u poglavlj u III (st r. 28), susrel i sa užasnom intelektual-
nom č koju su svoril i tradicionalni linearni metodi pisanj a
beležaka, kao i sa mnogim prednostima koje pružaj u mape uma bele-
žaka. U ovom poglavlj u se tehnika mapiranj a uma specijalno povezuje
sa č knjiga, ć vanjem predavanja i sticanj em vel ike č
integri sanog znanja.
MAPA UMA KNJIGE
Da ukratko ponovimo, tehnika izgradnje mape uma knji ge sastoj i se
iz dva dela - pripreme i primene. U okviru ovih segmenata postoj i osam
faza. Radi lakšeg snalaženj a, faze su ukrako prikazane u dalj em tekstu,
sa č vremenskim č Komplet na pregledna
mapa uma autora Vande Nort o tehni ci TOPMU, koja č i dnevni
plan č nalazi se na strani 240.
222 Peli segment: Ohrat ovna upotreba
XXIV
S/varanj e rekapitulacione mape lima
Priprema
l Prel istavanje - osmisl ite centralni lik mape uma (10 minuta)
2 Planiranje đ vremena i č materije (5 minuta)
3 Ma piranje ć znanja o subj ektu (10 minuta)
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)
Primena (vreme zavisi od č materije koju č
5 Osmatranje - dodajte glavne grane na mapi uma
6 Pregled - prvi i drugi nivo
7 Uvi d - popunite detalj e na mapi uma
8 Osvrt - dovršite mapu uma
PRIPREMA
l Prelistavanje (JOminuta)
Pre nego što č sa detaljni m č knjige, od suštinskog je
č da steknete opštu sliku. Naj bolj i č da pregledate naslovnu
stranu i zadnj u stranu, kao i sadržaj, a zatim da prelistate sve strane
nekoliko puta, kako biste dobili opšti "utisak" o knji zi .
Zatim uzmite jedan ve liki prazan list ili podložak za mapu uma i
nacrtaj te centralni lik koj i sumira temu ili naslov. Ukoliko na naslovnoj
strani ili negde u knjizi postoj i posebno upadlji va ili živopisna slika,
slobodno je možete iskorist iti. Ukoliko ste đ dovol jno sigurni u to
koje ć glavne grane polazit i iz centra, možete i njih dodati istovremeno.
Glavne grane ć č odgovarati glavnim segmentima ili poglavlj ima
knjige, ili pak vaši m glavnim ciljevima č
č ć mapu uma ć u ovoj ranoj fazi, ć ć svom
mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitekturu u okviru kojih
ć integris ati sve informacije dobij ene č knjige.
2 Planiranje đ vremena i č materije (5 minuta)
U skladu sa ciljevima č sadržajem knjige i nivoom složenosti,
i sa č znanja koje ć posedujete, odredite č vremena
Peti segment: Obrazovna upotreba 223
Stvaranje rekapltulacione mape uma XXIV
koje ć posvetiti č projektu, kao i č materij e koju ć
ć tokom svakog perioda č
3 Mapiranje ć znanja o subj ektuul l) minuta)
A sada se "okrenite" od vaše knji ge i prethodne mape uma, uzmite
novi list papira i štoje brže ć uradite "rafal'nu" mapu uma o svemu
što do sada znate o datoj temi . Ovo treba da č i sve informaci je
koj e ste stekli č prelistavanjem knj ige, kao i bilo kakvo opšte
znanje ili č informacije koje ste pokupili tokom č svog
života, a koje su na bilo koji č povezane sa predmet om č
Mnogi ljudi su ć i đ kada otkriju da poseduju
mnogo ć znanje o temi nego što su to prethodno mislili . Ova vežba
j e đ veoma vredna zbog toga što izaziva ć asocijacij e
ili "kuke" na površini vašeg mozga i usmerava nj egovo kretanje u
pravcu predmeta č đ vam ć da uvidite koja č
i slabija č vašeg znanj a, ć vam uj edno i na aspekte koj e
morate dopuniti.
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)
U ovoj fazi možete ili dodati svom ć ć znanju mapu
uma koju ste upravo napravili, ć raznobojne olovke, ili pak
možete uzeti novi prazan list i uraditi još jednu "rafalnu" mapu uma
cilj eva zbog koj ih č knjigu. Ovi ciljevi mogu biti č pitanja
na koja želite da đ odgovor, č znanj a o kojima želite
nešto više da saznate ili možda sposobnosti koje želite da steknete.
Mapiranje ciljeva na ovakav č znatno ć ć da
ć vaš sistem "oko/mozak" registrovati svaku informaciju na koju
đ a koja j e relevantna za zadate ciljeve. U stvari, mapa uma vaših
ciljeva predstavlja "apetit" koji prirodno motiviše vaše istraživanje. Na
isti č na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta
hranom, tako i dobre pripremne mape uma ć vašu "glad" za
znanj em.
PRIMENA (vreme zavisi od č materije koju č
5-8 Osmatranje, pregled, uvid, osvrt
Pošto ste završili pripremu, spremni ste da krenete sa č nivoa č
- osmatranjem, pregledom, uvidom i osvrtom - što ć vas uvesti još
224 Peli segment: Obrazovna upotreba
....
XXIV Stvaranje rekapitulacione mape rt1na
dublj e u sadržaj knjige. Detalje o ovim fazama ć ć u poglavlju
XXI ("Grupna mapa uma č u krugu porodice", str. 191).
U ovom trenutku možete ili mapirali knj igu dok j e č ili pak
obeležavati knjigu tokom č a tek kasnije kompletirati mapu uma.
Oba pristupa su podjednako dobra - pitanje j e č č izbora
koj i ć odabrati , što može zavisiti i od toga da li je knjiga vaša ili ne.
• Mapiranje uma dok č je kao da vodite ć "konverzaciju"
sa autorom, koja odslikava razvoj znanja kako č napreduje.
ć mapa uma vam đ ć da proveravate svoj
nivo razumevanja i fokusiranj a prikuplj enih informacija.
• Kasnije mapiranje uma č da ć napraviti mapu uma tek
pošto ste potpuno razumeli sadržaj i povezanost segmenata knji ge.
Vaša mapa uma ć stoga biti sveobuhvatnija i đ tako
da verovatno ć zahtevati reviziju.
Koji god metod da izaberete, važno j e da zapamtite da j e mapiranje
knjige dvosmerni proces. Cilj nij e samo jednostavno kopiranje misli
autora u formi mape uma. To j e, pre svega, pitanj e organizacije i
integracij e autorovih misli u kontekstu vašeg sopstvenog znanja, ra-
zumevanj a, interpretacij e i č ciljeva. Mapa uma bi stoga
trebalo da č i vaše komentare, misli i kreativnu realizaciju pro-
isteklu iz onoga što ste č š ć č boja ili oznaka
ć ć da napravite razliku đ svoj ih sopstvenih doprinosa i
doprinosa autora.
MAPA UMA PREDAVANJA, VIDEO-PREZENTACIJE,
KOMPJUTERSKE PREZENTACIJE ILI FILMA
Ovakvo mapiranje vrlo j e č mapiranju knjige, j edino što ste u
ovom č izloženi linearnoj progresiji predavanja ili prezentacije i
lišeni ste luksuza da poredite č delove materije po svom na-
đ
Zbog toga j e č važno da steknete uvid u predmet što je brže
ć Pre nego što predavanje, video-prezentacij a ili film č
treba da nacrtate centralni lik i štoje ć više glavnih grana. (Mnogi
dobri č ć rado ć svakome ko pokaže zanimanj e za
njihov predmet i ć ć da vam daju pregled predavanja koji
pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva.)
Peli segment : Obrazovna 225
Stvaranje rekapitulacione mape uma XX IV
Još jedanput, pre č predavanj a, video-prezentacije ili filma,
možete uraditi brzu dvominutnu, "rafalnu" mapu uma svog dotadašnj eg
znanja o datom subjektu, da biste pripremil i mozak za primanj e novih
informacija.
Kako vreme č možet e u svoj u č mapu uma unositi
informacij e i ideje koje vam se č relevantnim, đ ć
osnovnu srukturu ukol iko j e to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma
knjige, treba uvek da č i svoje komentare i priloge kao
reakciju na tekst č
Ne brinite ukoliko informacije koje pristižu postanu dezorgani-
zovane, a vaša mapa uma "neuredna". Kaošto smo ć videli, takozvane
"uredne" beleške su u suštini znatno manj'e efikasno sredstvo za preno-
šenj e informacija do mozga.
Lana Izrael, č koju smo spomenuli u poglavlju XXII (str.
211), č koristi mape uma kao standardni deo svog školskog
života. Njena mapa uma na strani 260, predstavlj a kombinaciju beleški ,
rada i pripreme za ispit. Kao što Lana kaže:
" Ova mapa umaje napravljena izmojih beležaka so {asova istorije.
Moj nastavnik č drži predavanja svakoga dana i, naravno, ja
pravim mape lima nj egovih predavanja. Ova mapa lima se odnosi na
rane č č stranke i njih ove stavove. Centralni lik ilustruje
razlaz II politici koj i j e doveo do formiranja dve posebne stranke. Ć
bacim pogled na lik, odmah mi j e jasno koja j e tema mape i koje S ll
osnovne karakteristike stranaka. Demokrate su više č lj udi, a
federalisti se brinu za aristokratiju. Upotreba slika u mapama lima j e
č za grupisanje koncepata, ć inf ormacija, a ujedno
istoriju {ini zabavnijom. Linerani ekvivalent ovoj mapi bi bile najmanje
dve do tri stranice lineranih beležaka - a č tri stranice umestojedne
sigurno nije baš zabavno. Štaviše, ova mapa se možepregledati zajedan
minut, što štedi vreme i ć bolje ć j er s u č č
č povezane. Mapiranje lima dop rinosi č u velikoj meri jer
ć zabavu, j edinstvenos t, kreativnost, č š ć ć or-
ganizovanost umes to dosadnih sati " gn lvanj a ", preglednost i ć
nost revizij e. Uz to, mape lima su mi pomogle da dobijem 5 iz istorije-
što predstavlja definitivni napredak! "
226 Peti segment: Obrazovna upotreba
......
XXIV Stvaranje reJcapitulacione mape tima
PREGLEDANJE MAPA UMA BELEŽAKA
Pošto ste kompletirali svoj e mape uma beležaka trebalo bi da ih
redovno ponovo pregledate, da biste održali nivo razumevanj a i pri-
ć onoga što ste č Prirodni ritmovi vaše memorij e su de-
taljno đ u knjizi Tonij a Buzana Savršeno ć (poglavlje
XI), kao i tl knj izi Koristite obe hemisf ere mozga (poglavlje V). U
dalj em tekstu vam dajemo pregled osnovnih č
Za č period č optimalni intervali i vremenska ogra-
č za ponovni pregled nakon č izgledaju ovako:
• Posle 10 minuta - uradit e pregled u trajanju od 10 minuta.
• Posle 24 č - uradit e pregled u traj anj u od 2-4 minuta.
• Posle nedelju dana - uradite pregled od 2 minuta.
• Posle mesec dana - uradite pregled u trajanj u od 2 minuta.
• Posle šest meseci - uradite pregled u traj anju od 2 minuta.
• Posle godinu dana - uradit e pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle ovoga ć informacije sigurno biti pohranj ene u č
memonji .
Umesto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregled,
najbolje j e da č ć novu "rafalnu" mapu uma onoga č
se ć Ovo ć vampokazati č ste u stanj u da se prisetite bez ikakve
ć Potom možete uraditi đ sa originalnom mapom uma,
đ ć neslaganj a i č ć delove kojih se slabije ć
STVARANJE REKAPITULACIONE l'<IAPE UMA
Ukoliko slušate neki duži kurs predavanj a, dobra j e ideja da na-
pravite j ednu gigantsku mapu uma koja ć sadržati sve sub-segmente,
teme, teorije, č i đ koji su u vezi sa datim subjektom. Svaki
put kada č knj igu ili slušate predavanje, možete zabeležiti sva
č nova gledišta na svojoj rekapitulacionoj mapi uma, stvara-
ć na taj č spoljni odraz ć mreže svog unutarnj eg znanj a. Na
strani 283, ć ć rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu
upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadžmentu!
Mapa uma na strani 259, koja prikazuje klasifikaciju ptica i njihovih
redova autora Brajana Helera (Brian Heller), strasnog ornitologa ama-
tera i višeg admini stratora u mM-u, predstavlja izvanredan primer
Peli segment: Obrazovna upotreba 227
Stvaranje rekapitulacione mape lima XXIV
takvog jednog spoljnog odraza. Na samo j ednoj strani Braj an je uspeo
da napravi pregled znanja koje je prikuplj ao č svog života.
Oni koj i su se oprobali u ovome primetili su pojavu trenda izne-
đ koji uj edno i đ Posle nekog vremena granice mape
uma č da se šire i u druge subjekte i discipline. Tako periferij a
rekapitulacione mape uma o psihol ogiji č da zalazi u neurofizi-
ologiju, mat ematiku, fi lozofiju, astronomiju, geografij u, meteorologiju,
ekologiju i tako dalj e.
Ovo ne č da se struktura vašeg znanja dezint egriše i suvi še
udalj ava od suštine. To u stvarnosti č da se vaše znanje produbljuj e
i širi i na druge oblasti znanja. Ovo j e faza intel ektualnog razvoja koja
je poznat a svim velikim misliocima u istorij i, kada otkrijete da su sve
dicipli ne đ povezane. Toje đ i faza u kojoj ć vam vaša
rekapitulaciona mapa uma ć da doprinesete kontinuiranom ši-
renj u ljudskog znanj a.
KORIST OD "''lAPA UMA BELEŽAKA
I REKAPITULACIONE MAPE UMA
l ć vam da u svakom trenutku zadržite č "s liku"
znanj a u vidokrugu, ž ć vam uravnoteženije i sveobuhvatnije
razumevanje subjekta u cel ini.
2 Zauzimaju mnogo manj e prostora od linearnih beležaka. Jedna
velika strana mape uma može da sumira đ 10 i 1000 stranica
teksta.
3 Daju vašem mozgu centralni fokus i stukturu u okv iru koji h može
integrisati znanje o bilo kom subjektu.
4 ć "glad" mozga za znanjem.
5 ć vam da povezuj ete svoje sopstvene mi sli i ideje sa
idejama iz knjiga, sa predavanj a ili prezentacija.
6 Znatno su efekti vnij e i efikasnij e za potrebe pregledanja .
7 Pobolj šavaju vaše ć i razumevanje knjiga, predavanj a i
prezent acij a, ć ć vam da postignete č uspeh na
bilo kom polju znanja. I
228 Pet i segment: Obrazovna upotreba
XXIV
Stvaranje rekapttntactone mape lima
UVOD U Ć POGLAVWE
Nakon što završe svoje formalno obrazovanje, ć ljudi nalazi
posao u č zanimanj ima. U ć nekoliko poglavlja ć
kako možete upot rebiti mapiranj e uma da biste svoj posao č
lakšim, prijatnij im i produktivnijim.
Peli segment: Obrazovna upotuha
229
OdeljakD: Poslovna i profesionalna upotreba
Sastanci
Pregled
• Uvod
• Individualno mapiranje uma
• Grupno mapiranje uma
• đ sastanka ć mape uma
• Korist od mapa uma za sastanke
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Na sastancima bi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govornik
i č publike. Upotreba mapa uma rezult ira aktivnim č š ć kako
na individualnom tako i na grupnom nivou, a aktivno č š ć upravo
predstavlja č za zaista stimulativan i produktivan sastanak.
INDIVIDUALNO MAPiRANJE UMA
ć tehnike ć opisane u poglavlju Xl V (str. 134) i poglavlju
XXIV (str. 222), pojedinci mogu stvarati svoje sopstvene mape uma
tokom č sastanka.
Tema sastanka đ cent ralni lik, a dnevni red daje glavne
grane . Kako sastanak č tako možete dodavati idej e i informacije koj e
vam se č relevantnim. Alternativno, možete praviti mini-mapu lima
za svakog govornika. Ukoliko su sve mini-mape lima na jednom veJi-
230 Peti segment : Poslovna i profcsimJalno upotreba
xxv Sas/anci
kom listu papira, nji hovo đ kada teme i trendovi č da
izranjaju, ć sasvim lako.
Jošj ednom ponavlj amo da nema razloga za brigu ukoliko vaša mapa
uma dobije "neuredan" izgled. Ona j ednostavno odražava stanje kon-
fuzije u komunikaciji u đ trenutku, a kasnij e se uvek može
razj asniti i preusmeriti.
Mapu uma na strani 261 uradila j e ledi Meri Tovej (Mary Tovey)
tokom č sastanka Izvršnog odbora organizacij e The Brain
Trust, povodom dobrotvornih akcija. Centralni lik duhovito oslikava
centralnu temu sastanka, a sama mapa uma predstavlja ekvivalent za
osam stranica standardnih beležaka. č korisna tehnika koju je
ledi Meri upotrebi la na mapi uma je to što j e obeležila mesto za stolom
svakog č - što pruža vrlo korisnu dodatnu č ć
Mapa uma na strani 260je drugi primer jedne š č mape uma
koja č j apanski i engleski jezik. Mapu uma je uradio viši
administrator lBM-a u Japanu, a mapa predstavlja ć zapis sas-
tanaka, kako profesionalnih tako i socij alnih, tokom trodnevnog bo-
ravka u Barsel oni. Ova mapa uma j e poslužila i kao osnova za prezen-
taciju, koju je ovaj viši administrator održao svoj im kolegama sa posla
nakon povratka u Japan.
GRUPNO MAPIRANJE UMA
Kao i u č individualnih mapa uma, č j e da se
rekapitulaciona mapa uma pravi na velikoj tabli ili panou, tako da-bude
vidlj iva svima. Na ovaj č izabrani č može zabeležiti
svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj strukturi sastanka.
Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili
briljantnih ideja, zbog suprostavlj enosti tradicionalnih metoda struk-
turiranja sastanaka i pravljenj a zapisnika i prirodne grupne komuni-
kacije.
Grupna mapa uma može č i brejnstorming i planiranj e. Jedna
takva mapa umaje napravljena kao pregled sastanka đ šahovskog
velemaj stora Rejmonda Kina (Raymond Keene) , nosioca ordena Bri-
tanske imperij e, Anet Kin (Annette Keene), Vande Nort i Tonija Bu-
zana. Sastanak je održan da bi se razmotrilo š ć centra Simp-
son's-in-the-Strand kao đ centra za umne sportove i mesta
odigravanj a mnogih drugih đ kao što su Svetski šampionat u
Peti segment: Pos/opna i profesionalna upoluba 23/
Sastanci X\"V
igranju dame, Svetski šampionat u ć č šahovski šam-
pionati, promocij e knji ga i masovne Mentalne olimpijske igre.
Lokacija, finansije i marketing su razmatrani do deta lja. Kao rezultat
sastanka uspostavljeno je šest novih manifestacija umnih sportova.
Posebna prednost š ć mapa uma na sastancima je u tome što
mapa uma daje jasniju i uravnoteženiju sliku stvarnog sadržaja sas-
tanka. Istraživanje je pokazalo da se na tradicionalnim sastancima
prednost daje ili onima koj i govore prvi ili poslednj i, ili onima koj i su
najglasniji , sa č akcentima, sa bogatijim č ili govore
sa pozicij e ć autoriteta. Mapa uma se probija kroz ovakve informa-
cijske predrasude, daj e objektivniji i integrisaniji pogled koji svima
dopušta da budu saslušani i č uravnoteženo č š ć i ć timski
rad.
Đ SASTANKA Ć ]\1APE UMA
Mape uma su posebno korisne za đ sastanaka. ć
ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i može taj fundamentalni okvir
da koristi za dodavanj e ideja, đ diskusij e i beleženje osnovni h
teza od koj ih ć na kraj u biti č zapisnik sa sastanka. Oznake u'
boj i se mogu koristiti za č akcije, ideja, znakova pitanj a i
č č oblasti. đ sastanka na ovaj č ć
ć da se ć kao kapelan svemirskog broda koji svoj
brod sigurno vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja.
Varijacija na ovu temuj e đ "s lužbenog č mape
uma, koji sedi pored ć da bi mu ć č š ć na
više nivoa istovremeno, i koji pri tome ima stal ni pregled tendencije
razvoj a sastanka.
Jedan od onih koji koriste ovakav pristup mapiranju uma sa velikim
uspehom je Brus Džonston (Bruce Johnstone) iz firme Fide lity. U
j anuarskorn broj u č Money, u č o Džonstonuje objašnjeno
kako j e uspeo da postigne godišnj i prihod od 2I procent a tokom
proteklih deset godina i da postane "najbolji investitor Amerike" , U
č se navodi ć
Prirodna arhifekfonika: slika 25 »-
232 Peti segment: Poslo vna j profesionalna upotreba
Mapa uma Odelienjo za obrazov anje IBM·o povodom inicijative " Pomozite
ljudima da u č e " , u saradnji sa Britanskom vladom (v. str. 210)
234
Peli segment: POS/OVIIUi profesionalna upotrebu
Mapa uma kaju je uradio profesor Bari Buzan za obimna predavanje na
skupu univerzitetskih prafesora i č funkcionera (v. str. 215)
Peti segment: Pos/ovila i profesionalna upotreba
235
Mapa uma o hemijskoj kinetici autora Grejema Vi/era, kojo pokrivo č i t a v
jedan segment kursa hemij e (v. str. 215)
Mapa uma o obuci, koju je urodio n a č e l n i k Doglos Bre nd (v. str. 2 18)
236 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrebu
J
Mapa uma predavanja za polaznike kurso engleskog jezika koju je uradio
njihov nastavnik Č a r l s La Fond (v. sfr. 218)
Peli seKmclII : Poslovna i profesionalna upotreba
237
;fE FE.u)C. S, JE. V t'(JX
V Ou LOI it PoVII61ft
Mapa uma Larsa Soderberga sa pregledom francuske gramatike (v. str. 218)
Mapa uma koju je uradio Timi uz ć Toniia Buzano, koja pokazuje
sposobnosti i nivo znanja osobe kojo ima š ć pri č (v. str. 219)
238 Pet i segment: Poslovna i profestonalna upotreba
Prirodno arhitekt oniko: slika 26
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba
239
Mapa uma autora Vande Nort, koja sumira č i t a v u TOPMU
(v. str. 222 i J89)
240 Pel i segment: Poslovne i profesionalno upotreba
xxv
Sastanci
" Nekoliko knjiga u nj ego voj kancelariji, naslovi kao što su 'Pri-
č za korisnike mozga ' i 'Koristite obe hemisfere mozga " pokazuju
daje to č koji j e č da č naj više iz svog uma. Jedan od
plodova njegovih č j e i mapa uma, dijagram sa beleškama
koj i koncentriše č č i idej e naj ednoj stranici. Na dvonedeljnim
sas tancima zaposlenih, sa približno trideset č i fondovnih
menadžera na raspolaganju, Džonston sedi saj edne strane konferencijskog
stola i sastavlja dijagram diskusije, dok Piter č (Peter Ly nch), glavni
um ogranka Fidelity Magellan, najboljeg nacionalnog razvojnogfon-
da, dodelj uj e svakomgovorniku do tri minuta uz ć š č satiea
koj im se meri vreme kuvanj aj aj a. Najednom sastanku prošlog novem-
bra, na primer, Džonst on je nacrtao zelenu granu na kojoj j e napisao
"AT&T - možda - osloboditi državne kontrole ". ć se dalje,
č bojom obele žena, bila je druga linija na koj oj j e pisalo
"fleksibilnost - ć - stope " i još j edna na kojoj j e pisalo " B
prevod: kupiti AT&T! ". Posle sastanka D žonston j e č 20000
deonica po 25 dolara. Za dve nedelj e njihova cena j e otišla na 27
dolara!"
KORIST OD MAPA UMA ZA SASTANKE
l đ da svaki č razume gledišta ostalih č
2 Sve priloge stavljaju u ć kontekst.
3 č svih individualnih priloga u mapu urna ć
energiju, entuzijazam i saradnj u u grupi .
4 Svaki č grupe poseduje kompl etan zapis sastanka, što ć
da svako razume i precizno zapamti šta je č
5 Zbog toga što su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije,
sastanci na koji ma se one koriste č trajuj ednu petinu vremena
trajanja tradi cionalnih sastanaka.
6 ć ć ostvarivanj a zadatih ciljeva.
Pel i segment: Poslovna i profesionalna upoluba
24 1
Sastanci
UVOD U Ć POGLAVLJE
Kao što smo videli, ć sastanaka č i neki vid prezen-
tacij e. ć poglavlj e se bavi upotrebom mapa uma da biste po-
bolj šali svoje sposobnosti predstavljanj a ideja i informacija na pos-
lovnom planu.
242 Peli segment: Poslo vna i profesionatna upotrebu
XXVI
======== ========
Pr ez ent acij e
Pregled
Uvod
• š ć mapa uma za pripremu prezentacij e
• Mapiranje uma nasuprot linearnoj pripremi
• Prezentacija uz ć mape uma
Primeri prezentacij a uz ć mapa uma
• Korist od mapa uma za potrebe prezentacij e
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Prezentacije - od jedne osobe drugoj, u malim ili velikim grupama,
na radij u ili televiziji - predstavlj aj u vitalni deo poslovnog života. Jpak,
mnogi ljudi se u žasavajujavnih nast upa, ć svoj strah odj avnog
ć iznad straha od paukova, zmija, bolesti, rata, pa č i smrti!
U ovom poglavlju se razmatra kako mape uma mogu ć u sav-
ladavanju tog straha ć ć vam da pripremit e i prezentujete
svoje informacije i ideje na jasan, zanimljiv i efikasan č Tu su
đ i neki zabavni primeri kako ne treba držati govore i prezen-
tacij e!!
Š Ć MAPA UMA
ZA PRIPREMU PREZENTACIJE
Poslovne aktivnosti su u stvarnosti mnogo bliže obrazovanj u nego
što se to misli. U oba č komunikacij a zauzima cent ralno mesto.
Peti segment: Poslovna ; profesionalna upotreha
243
Prezentacije XXVI
A svaki č komunikacije č saopštavanje i primanje informa-
cija; drugim č č i č
Zbog toga j e priprema poslovne prezentacij e skoro č pri-
premi ispita ili seminarskog rada ć mapa uma (videti poglavlj e
XXII, str. 206). Ima đ i dosta č sa mapiranj em uma za
potrebe samoanal ize ili rešavanj a problema (videli poglavlje XVIII, str.
170, i poglavlje XIX, str. 176).
• Pošto ste nacrtali centralni lik, prvi korak predstavlj a pravlj enj e
"rafalne" mape uma svih idej a koje vam padnu na pamet, a koj e
su na bilo koji č povezane sa odabranim naslovom.
• Pregledajtejošjednom"rafalnu" mapu uma, organizuj te primarne
i sekundarne grane i popunit e sve ostale č č koje vam
padnu na pamet. Pošto ć svaka č č uzeti bar I minut vaše
prezentacije, dobra je idej a da č svoj u mapu uma na
maksimum od 50 č č i slika za jednosalni govor.
• Pregledaj te ponovo mapu uma i redukujtej ej oš više, đ ć
se irelevantnog materijala. U ovoj fazi bi terbalo da unesete i
oznake koje ć vam pokazati mesta na kojima želite da dodate
slaj dove, video-trake, posebna đ primere, i lako dalje.
• Sada razmotrile redosled kojim želite da predstavlj ate glavne
grane i obeležite ih brojevima na ć č
• Na kraju, odredite ć vreme trajanj a za svaku granu, i
potom samo pratite svoje sopslvene instrukcije!
MAPffiANJE UMA NASUPROT LINEARNOJ PRIPREMI
Postoji nekoliko nedostataka linearnih metoda za pripremanje go-
vora:
l Pošto govornici moraju da prate pisane beleške, gube kontakt č
sa publi kom.
2 Zbog toga što moraju da pridržavaju svoje beleške rusu u mo-
ć da naglašavaju č č gest ikulacijom.
3 Pisani jezik j e mnogo č od govornog jezika. č
č pisani jezik nije pogodan za usmenu prezentaciju, i skoro
sasvim sigurno ć kod publike izazvati dosadu. Mapa uma daj e
244 Peli segment: Poslovna i pro/aiona/na upotreba
XXVI Prezenta cije
govorniku savršenu ravnotežu đ spontanost i prirodnog govora
i strukture đ idej a. Ova ć kombi nacija predstavlj a
č za efikasnu (i pouzdanu) prezentac iju.
4 Ranije pripremlj en govor j e uvek "zastareo" . Takav govor ne doz-
voljava govorniku da se pri lagod i trenutnim zahtevima publike ili
da ga promeni u skladu sa stavovima ostalih govornika.
5 Posle oko 20 minuta, pažnja publike iz prvih 30 redova je us-
đ ne na sadržaj govora, ć na to koliko je još strana
preostalo !
6 Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne forme nosi sa
sobom znatne opasnosti.
7 Zbog svoj e prikovanosti za beleške govorniku j e teško da zavr ši
prezentaciju u zadatom vremenskom roku .
Predstavlj amo vam nekoliko ist initih č koje ć ilust rovati na-
vedene nedostatke.
Naš prvi govornik je trebalo da održi govor na jednoj trodnevnoj
konfe renciji, održanoj u gradu Vašingtonu. Konferencij i j e prisustvo-
valo 2.300 delegata i naš govornik j e bio sedamdeset drugi po redu od
75 govorni ka. Trebalo je da svoj govor održi sa podijuma, a dodelj ena
mu je "groblj anska smena" - termi n odmah posle č
Nij e bio uvežban govornik i kako se pri bližavao kraju svoje 45-mi-
nutne prezent acij e ć publike je dremala. Probudili su se kada je
govornik uskliknuo č svog govora, koj i j e glasio ,,0 moj bože!
Nema poslednj e strane!". Poslednj a strana je zaista nestala. U tom
trenutku istinskog užasa on nij e imao ni blagu ideju štaj e pisalo na nj oj !
Naš drugi govornik je jedan admiral koji j e bio poznat po tome što
je i najdosadniji pripremlj eni govor mogao da č zani mlj ivim. Mo-
gao je da č govor na ist i č kao što to č spikeri - perfekt no,
premda bez ikakvog znanja o sadržaju.
Zamoljen j e da održi govor nekolicini viših pomorskih ofic ira, a
pošto nij e imao dovo lj no vremena, zamo lio je svog đ da mu on
pripremi govor u traj anju od jednog sata. č j e svoj u prezentaciju,
ali je č da sumnja da nešto nije u redu kada je posle j ednog sata
otkrio da mu je osta lo skoro još toliko stranica.
Pe'; segment: Poslovna i upotreba 245
Prezemacije XXVI
Istina je na kraj u izašla na videlo - dobio je dve kopij e istog govora.
Ali, pravi užas j e bilo to što su stranice bile đ po ć redu
- strana I , strana l; strana 2, strana 2; strana 3, strana 3 i tako dalj e.
Zbog nj egovog visokog položaja niko se nij e usudio da spomene da j e
č vrednost repeticij e otišla možda preda leko! Mapa uma bi
ga poštede la ove neprij atnosti.
PREZENTACIJA UZ Ć MAPE UMA
Nas uprot linearnim beleškama, mapa uma daj e govorniku slobodu
i fleksibilnost, kao i red i preciznost.
Ukoliko publ ika ima posebne potrebe ili pitanja, bilo pre ili za vreme
govora, možete ih odmah č u mapu uma. Isto tako, ukoliko se
dozvolj eno vreme za vašu prezentaciju ć ili smanji , možete se
brzo i lako prilagoditi tome. Fleksibi lnost mape uma vam dopušta da
pratite svoj progres na j ednostavan č i da ubrzate ili proširite svoj u
prezentaciju ukolikoje to potrebno. Prezentacije kod koji h se govornici
striktno pridržavaju zadatog vremena su impresivne ć i po tome , a
time se đ ukazuj e i poštovanj e drugim govornicima i publici.
Recimo, ukoliko je prethodni govornik izneo č stavove, ali sa '
više znanja ili snage od vas, onda možete hitro nešto dodati ili promeniti
na vašoj mapi uma, č ć mesta koj a se podudaraju i na taj č
formi rati asocijaciju č j e on, č sam i ja".
S druge strane, ukoliko je prethodni govornik napravio neke po-
grešne ili č komentare, njih đ možete č u mapu
uma i potom proširiti tokom svoj e prezentacij e da biste podstakl i
diskusiju i debatu.
Da biste održali pažnju publ ike i osigurali razumevanje vašeg toka
misli, možete crtati mapu uma tokom samog predavanja, ć
j e kao ,Jednostavnu malu mapu ideja".
PRIMERI PREZENTACIJA UZ Ć MAPA UMA
Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacij e pred-
đ futuriste Džona Nejzbita (John Naisbit). Centralni lik je slika
samog Nejzbita, a strelica koja polazi od vrha nj egove glave predstavlj a
njegovu viziju ć od 1990. godine do 2000. godine. Deset
numerisanih grana predstavlja deset glavnih č promene koj a je
Nejzbit predvideo za ovaj vremenski period .
246 Peli segment: Poslovna i prof esionalna up otrebu
XXVI Prezentacije
Ukratko, Nej zbit đ da ć se ekonomija bazirati na informa-
cijama i da ć postati globalna; da ć svet doživet i j oš j ednu renesansu
umetnost i, knj iževnosti i duhovnosti; da ć veliki gradovi izgubiti svoj u
ulogu č cent ara; da ć socijalizam u obliku državne socij alne
ć nestati ; da ć engleski postati globalnijezik; da ć med iji postati
elektronski, đ povezani i globalni; da ć se glavno trgovinsko
č premestiti sa atlantske na č obalu; da ć politika
postati individualna i č da ć se rast u svim sferama
smatrati č i da ć trgovina bit i slobodna. Kao rezultat ovih
promena, opšti trend ć ć ka smanj enju ratova i konflikata. Sve ove
promcnc se mogu posmatrati u kontekstu Nejzbitove prve serije mega-
trendova, prikazane u ć u gornjem levom uglu mape uma.
Ma pa uma formira osnovu za diskusij u o ć planete, koja
može trajat i od j ednog dana do nedelj u dana. č ju j e Toni Buzan,
ć tehnike opisane u poglavljima XIV (str. 134), XVI (str. 145) i
XXIV (str. 222), tokom dvodnevnog seminara održanog u Stokholmu,
1987. godine. Naovom seminaruj e Džon Nejzbit predstavio svoj e idej e
skupu koji su č ć ljudi iz vlade, iz sveta biznisa,
raznih profesij a i obrazovanj a.
Drugu mapu uma (strana 263, gorc) j e đ pripremi o Toni Buzan,
dekan fakulteta organizacije Young President's Organisat ion, kao govor
dobrodošlice za đ skup profesora i ugledni h č
Mapa umaje poslužila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za
č
ć mapu urna (strana 263, dole) j e uradio Rejmond Kin, nosilac
ordena Britanske imperije, šahovski velemajstor, šahovski komentat or
za č The Times i Spectator, i najplodniji autor o šahu i raz-
mišlj anju u istoriji šaha. Mapa uma predstavlj a pripremu za predavanje
koje j e Rejmond Kin održao na španskom j eziku za špansku televiziju
(Television Espana za program En Jaque). Mapa uma j e bil a o velikom
španskom šahovskom č i piscu iz šesnaestog veka po imenu Ruj
Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i č uticaj ima u njegovo
vreme. Kao što Kin kaže:
" Vrednost mape lima u pripremi govora ili pisanju č j e dvos-
truka: pisac j e konstantno stimulisan razgranatim ć ideja da
donosi nove i sve smelije idej e; dok istovremeno č č i slike
Peli segment: Poslovna i prof esiOlrulnu upotreba 247
Prezentacije XXVI
osiguravaju da se u govornoj i pisanoj č neprevidi nijedan važan
detalj.
Mapa uma j e u ovom kontekstu posebno korisna. Bez okretanj a ili
đ listova, ć j e unapred informisati publiku o strukturi i
č č Zbog toga što uvek radite sa samo j ednim lis tom
papira, možete ć s vojoj publici o č planirate da č možet e
to č sa samopouzdanjem, a potom možete uradili rekapitulaciju
da biste pokazali uspešnost dokazivanja svog gledišta. Sa linearnim
bele škama, opasnost j e u tome što ć zavr šiti č onda kada se
završe i vaše bele ške, što č u nekom č trenutku kojije č
đ hronologijom umesto č
Podpretposta vkom da č kompletno vlada materijom, č
ne č igraju ulogu kat alizatora entuzijaz ma i ex tempore- ideja.
umesto suvoparne recitacije č koj e č diktiraju datumi (npr.
predavanje č osvetljavanjem č života subjekta, a završava
se njegovim krajem) . a ne č sadržaji. Ukoliko č nema
perfektan uvid u materiju. linearne beleške ć to j ednostavno j oš više
pogoršati. Bilo da pišete č ili držite usmenopredavanje. mapa uma
igra ulogu kormila ć koga plovite kroz glavne okeane svoje '
prezentacije. ,.
Kin j e ovo napisao kao deo č za The Times; zasnovano je na
mapi uma koju j e koristio za svoj u prezentaciju na španskoj televiziji.
Mape uma su se pokazale toliko korisnim za potrebe prezentacij e,
da j e neuro-psiholog i autor Majki J. Gelb (Michael J. Gelb) napisao
č knj igu, Predstavite sebe, zasnovanu na briljantnom razmišljanju
i mapiranju uma. Nij e đ ć štoje za predstavljanj e svoje knjige
osmislio kompletnu mapu uma.
KORIST OD MAPA UMA ZA POTREBE PREZENTACIJE
l ć kontakt č sa publikom.
2 Daju vam slobodu pokreta.
3 ć angažovanost, kako govornika tako i publike.
4 Koriste širi spektar kortikainih veština.
-
248
Lal . - nepripremljen, improvizovan, (prim. prev.)
Pet i segment: Pos/otina; proft!.(ionaJna upotreba
XXVI Prezentacije
S ć vam da prilagodit e svoj u prezentaciju potrebama
publike i da se striktno pridržavate zadatog vremena.
6 Olakšavaj u menj anje ili proširivanj e č stavova.
7 Kao rezultat imaju nezaboravnu, efikasnu i prijatnu performansu,
kako za govornike tako i za publiku.
8 Daju vam slobodu da budete svoj i.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Pošto smo istražili posebne primene mapiranja uma za sastanke i
prezentacij e, ć poglavlje širi fokus na ć š ć
mapa uma za pobolj šavanj e komunikacij e i ć efikasnosti u
mnogim drugim situacij ama vezanim za menadžment.
Peli segment: Poslovna; profesionalna upotreba
249
Menadžment
Pregled
• Uvod
• š ć mapa uma u menadžmentu
• Primeri mapa uma u menadžmentu
Korist od mapa uma u menadžmentu
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Primena mapa uma u menadžmentu mogla bi da predstavlj a jednu
č knj igu za sebe, mada je, na mnogim nivoima, to upravo knji ga
koju samo što niste č Ovo poglavlj e vam pokazuj e kako se sve
prethodno opisane aplikacije mapa uma mogu spojiti u kontekstu
menadžmenta, u cilj u ć efikasnosti, produktivnosti i uživanj a.
Š Ć MAPA UMA U MENADŽMENTU
Mape uma može koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesio-
nalnoj organizacij i u bilo kojoj situacij i u kojoj bi č bilo neophodno
pisanje beležaka.
Za č dan se može isplanirati š ć rokovnika mapa
uma (videt i poglavlje XX, str. 185). Potom, telefonski pozivi, sastanci,
sednice saveta i intervj ui se đ mogu mapirati, da bi se ć
svim č da imaju potpun i precizan uvid u sadržaj diskusij e i
dogovora.
ć mape uma na svoj im kursevima obuke, kompanije kao što
su Electronic Data Systems (EDS), Digital Computers i British Petro-
250 Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreha
XXVII
Menadžment
leum SU ć otkrile da mogu ostvariti znatne uštede - u nekim č
j evima č do 80 procenata! Č j e da je dr Majk Stenli (Mike
Stanley), đ projekta u korporac iji Boeing Aircraft Corporation u
Sijet lu, redukovao č vazduhoplovnog dizajna na 7,5 metara
dugu mapu uma zbog č j e dobio nagradu svoj e kompanije (videti
poglavlj e XVII, .Prlmcr! grupnih mapa uma u akcij i", strane 165- 166).
Stenli kaže:
š ć mapa uma predstavlja integralni deo mog programa za
poboljšanje kvaliteta (Quality Improvement) u korporaciji Boeing. Ovaj
programj e mojoj organizaciji ove godine ć u štedu od preko IO
miliona dolara (deset p uta više odonoga štoj e bio naš cilj). Razvili smo
j edinstvenu primenu tehnika mapiranja uma da bismo ustanovili pro-
j ekte za poboljšanje kvaliteta u korporaciji Boeing. Za vreme od mesec
dana ustanovljeno j e preko 500 proj ekata, što predstavlja milione
dolara potencijalne u štede. "
Osim što ć brzinu i efikasnos t č mape uma uspevaju
i da savladaj u č krivu gubitka ć koj a pokazuje da se 80
procenata č zaboravlj a u toku ć 24 č Ponovni pregled
mape uma u intervalima č u poglavlju XXIV ("Pregledanje
mapa uma beležaka", str. 227) osigurava da ć ono što je č biti
ujedno i "zadržano" u mozgu i š ć Uopšteno ć sve
sposobnosti koje smo prethodno razmatrali - donošenje odluka; organi -
zovanje sopstvenih i đ ideja; individualna i grupna kreativnost;
analiza; definisanj e i rešavanje problema; postavlj anje vremenskih
rokova i đ č materije za č a pre svega ć
i komunikacija - od esencij ainog su č za uspešno bavljenje
menadžmentom.
PRIMERI MAPA UMA U MENADŽMENTU
l Struktura menadžmenta
Mape uma mogu biti š ć za potrebe strukturiranja jedne
organizacije, mogu delovati kao ć vizija te organizacije i
uj edno služiti za njeno predstavljanj e drugima. Mapu urna na strani 264
(gore) je uradio g. Jan Piter H. Siks (Jan Pieter H. Six), potpredsednik
holandske ć kompanij e Interpolis. Pri strukturiranj u i ob-
j ašnjavanju svoj e organizacij e, razmotri o j e ć organizaciju, ko-
rene, kooperaciju, č prodaj u i reorganizaciju.
Peti segment: Poslo vna i profesionalna upotreba
251
Menadžment XXVII
Organizacija
Razvoj organizac ije se razmatra sa dva č aspekta: sa nivoa
upravlj anj a (centralno, po sektorima, po ograncima ili po odeljenjima)
i sa nivoa dominacij e u organizacionoj strukturi proizvoda (živi/neživi),
klijenta (poljoprivrednici/pojedi nci/firme) ili regiona.
Koreni
Interpolis je zasnovan na č polj oprivredni m kooperati-
vama. Farmeri su organizovani u č č farmerske unije, po
jedna u svakoj biskupij i. Ove unij e su stvorile sopstvene kooperati vne
insti tucij e kao što su banke, penzioni fond i ć kompanije,
koje su prvobitno predstavljale č protivpožame ć
kompanije.
Kooperacij a
Godine 1969, penzioni fond i č ć kompanij e su
spojene u Tnterpolis. Č godine kasnije pet kompanija je koncentri-
sano u mestu Tilburg. Struktura organizacije j e bila č determ ini- .
sana proizvodom.
č
Godine 1972 , Interpolis je č i specijalno ć
društvo za zaš itu od grada Hagelunie, a zatim 1985. godine i opšte
ć društvo De Twaalf Gewesten. Obe kompanij e su ima le
č administrativni centar, nazvan Triadome. Poslednj e prik-
č je obuhvatilo specijalno ć društvo za zaštitu stoke
Paarden-Vee-Unie,
Prodaja
Interpol is prodaje svoje proi zvode putem posrednika. Postoje tri
distributivna kanala: 800+ Rabobank, 60 LTB agenti i 100+ NEVAT
agenti.
Do pre par godina sektor prodaj e j e obuhvatao odeljenje za marke-
ting kao i pet regionalnih prodajnih organizacija, svaka sa svoj im opštim
i specijalnim kontrolorima.
252
Peli segment: Poslo vna i profesionaLna upotreba
XXVII
Menadžment
Reorganizacija
Reorganizacij a je donela mnoge promene u periodu đ 1987. i
1989. godine. U 1987. specijalni kontrolori su izdvoj eni iz sektora
prodaj e, transformisani u nekoliko č službi i č u
tri ogranka.
2 Marketing
Mapa uma predstavlj a važno sredstvo za marketing. Firma Temple
Market ing u Britaniji koristi tipske marketinške mape uma ("Marketing
Matrix Mind Map" - MMMM) za planiranje marketinških potreba
svoj ih klijenata.
Mapu uma na strani 264 je uradio Najdžel Templ (Nigel Temple,
predsednik i glavni izvršni direktor firme Temple Marketing, i ta mapa
uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klij ente.
Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klij ent želi da rek-
lamira; poslovne i marketinške ciljeve klijenta; primarne poruke koje
klijent želi da uputi j avnosti i medijum ć koga želi to da postigne;
prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma; š ć č me-
dija i nji hovo č ili č u celokupnom market-
inškom planu; prirodu željenog odgovora i sredstva za ć tog
odgovora; cilj no tržište u neposrednoj , skoroj i daljoj ć Kao
što se u grupacij i Temple kaže:
" Mi koristimo mapi ranje uma da bismo poboljšali planiranje ra-
č i procesa menadžmenta na svim nivoima. U seansama
brej nstorminga smo, na primer, otkrili da mapiranje uma predstavlja
ć sredstvo za beleženje kreati vnog č na mnogo č
č tf
3 đ
U firmi Electronic data Systems (EDS), konglomeratu informa-
cionih sistema, jedan od primarnih korporacijskih ciljeva predstavlj a
č službenika mentalnoj pismenosti.
Jedan od naj važnij ih vidova ove kampanje predstavlja razvoj spo-
sobnost i đ Da bi se to posiglo, od esencijaInog č j e
da se uspostavi potpuno razumevanj e individualnih projektnih ciljeva i
da se odredi svrha rukovodioca ili đ za mnoge č projekte.
Pet; segment: Poslovna; profesionalna upotreba
253
Menadžment
XXVII
Da bi se odredila uloga đ u svakoj projektnoj grupi, svi č
grupe bi dobij ali praznu mapu uma (v. ispod), koju bi onda zajedno
popunj avali. Kao što Džim Meseršmit (Jim Messerschmitt) i Toni
Mesina (Tony Mes ina), direktori proj ekata i č mapa uma, kažu :
" Funkcionisalo je izuzetno dobro, oduzelo je vrlo malo vremena, i
svi su u potpunosti razumeli šta smo želeli da postignemo i koja je
namera njihovog rukovodioca. "
Primer kompletirane mape uma za ulogu rukovodioca možete videti
na strani 281 (gore).
4 Upravljanje vremenom
Kao što smo razmotri li u poglavlju XX, mape uma su veoma korisne
za planiranje vremena. Mapu uma na str. 282 (gore) delu strane je uradio
Tomas H. Šaper (Thomas H. Schaper ) iz firme Association International
Management iz Getingena, č
Mapa uma ., Uloge đ koj u su koristili Džim Meser šmit i Toni
Mesina, direktori ć projekata ufirmi EDS. Ovo predstavlja
prvu fazu (v. gore).
254
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba
XXVII Menadžmeni
Šaperova mapa uma se bavi instrukcijama za ostale menadžere o
efikasnom š ć vremena pri upravlj anj u sopstvenim životima.
Mapa uma fokusira ciljna č prirodu planiranja č ć i
akronim na č jeziku "ALPEN" za primarne korake pri up-
ravljanj u č vremenom); prirodu bioloških ritmova; maksimizaciju
energije ć š ć sopstvenog vremena:
Kao što se č dešava sa mapama uma, Šaper j e otkrio da se i
njegova mapa uma može koristiti u č svrhe. Pomogla mu je da
odredi smernice svog sopstvenog vremena i organizac ije života kao i
da usmeri svoje kolege. Mapa uma j e dospela u žižu interesovanja,
č š ga ekspertom i osobom kojoj su drugi prilazil i za savet.
S č - razvoj prakse
Mape uma postaju i sve vrednije sredstvo u polju č
Studenti - dobitnici nagrada sa Engleskog instituta š ć č
đ su ih koristili za pripremu ispita, poreski savetni ci iz prestižnih
kompanija kao što je Price Waterhouse su ih koristili za rešavanje
problema i savetovanje klijenata, i kao što se može videti sa mape uma
koju je uradio Brajan Li (Brian Lee, strana 282, dole), č firme
B. H. Lee & Company, Accountants, Auditors & Taxation Consultants
č đ revizori i poreski savetnici), mape uma se koriste i za
razvoj i ekspanziju prakse.
Li j e istakao tri č č na svojoj mapi uma: opasnosti, razvoj
prakse i ekspanzij u. Mapu uma je opisao na ć č
Opasnosti
.. Glavna opasnost j e prekomema upotreba resursa prekomernim
angažovanjem i preteranim širenjem. Od suštinskog j e č raz-
motriti koje opasnosti mogu postojati u strukturi korijera partnera i
osoblja pri proširivanju delatnosti, kokvi ć biti pritisci na prihode,
troškove i planove za reinvestiranje i koliko ć se energije pogrešno
upotrebiti, pogrešno usmeriti ili se pak pokazati nedovoljnom.
Razvoj prakse
Ne samo što nam j e potreban razvoj, potrebna nam j e i konsoli-
dacija. Nema svrhe pridobijati nove klijente ukoliko se istovremeno
Peli segment: Poslo vna i proft!SiollaJna upotreba 255
Menadžment XXVII
izgube stari. đ j e važno uvideti da se razvoj podj ednako č i
osoblja i klij enata.
Razvoj se može ć marketingom, oglašavanjem. preporukama,
a posebno uz ć ć klij enata. Sve ovo može biti potpomog-
nut o održavanjem sastanaka o budžetu, intenziviranjem drugih servisa
i seminara i osmišljavanjem posebnih đ
Ekspanzija
Ekspanzija mora biti definisana. Ona se vrti oko ć broja inici-
jalnih pitanja. Ko j e u ekspanziji: partneri, kolege, klij enti, osoblje?
Kada ć ć do ekspanzije? U toku kog perioda? Gde p lanirate svoju
ekspanziju, tj. mesto, č Da li ć to č kroz č rizik,
Kupovinom druge firme. đ sa ostalima ili f ormiranjem
novih partnerstava? đ kako ident ifikujete ć na svakom
od ovih č i šta bi moglo da ubedi nekoga da se pridruži ovakvom
plami ekspanzije, npr. da li ć mu to ć penziju, godišnj e
odmore, ć na dohvat ruke, proširenj e poslovne imperije. ili možda
smanj enje odgovornos ti uz istovremenu ć zaradu! Kakvi troškovi su
č u ovakvu ekspanziju: kapitalni troškovi. troškovi iz resursa ili '
pak troškovi u visini normalne stope prihoda?
Velika pažnja mora biti ć odabiranj u metoda za postizanje
ekspanzije i identifikaciju ć Koji su raz lozi? Odakle dolazi
novac? Da li ć to doneti profit? Da li j e to sigurno? Da li to donosi
status kokov svi zahtevaj u? U potrazi za odgo vorima na ova pitanja
treba koristiti kako spoljnja tako i unutarnja znanja zajedno sa svim
ostalim ć č znanja. "
Li sumira:
č tradicionalno funkcioniše u vrlo č i po-
nekad č okvirima. Mapiranje uma nosi misli daleko izvan
ovih granica."
6 I stovremena višes truka upotreba
Žan-Lik Kastner (Jean-Luc Kast ner), viši menadžer u firmi Hewlett
Packard Medical Products Europe, morao je da se č sa j ednim
problemom. Nj egova kompanija proizvodi kompj uterski sistem koji
Prirodno arhitektoniko: slike 27 i 28
256 Peti segment: Poslovna i profe sional na upotreba
Rekopit ulociono mopo urno ou/ora Brajana He/era iz IBM-a, koja sumira
njegovo znonje o p/icama prikupljan o tokom č i t a v o g života (v. str. 227)
Peri segment, Poslovna i profesionalno upotreba
259
V i š e j e z i č n a mapa uma sa trodnevnog skupa u Šponi ji (v. str. 23 1)
260 Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba
Mapa urno outoro ledi Meri Tove; so sastanka povodom dobrotvornih akcija
orga nizacije Broin Trust (v. str. 23 1)
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotr eba
261
Mapa uma ko;u ;e urodio Toni Buzan o dvodnevnom predovon;u (knjizi od
400 strano) autora Džona Ne;zbilo (v. str. 246)
262 Peli segment: Pos/ ovila i profesionalna upotreba
Mapa uma ko ju je urodio Toni Buzan za svoj govor dobrodošlice (v. str. 247)
RUY LOPEZ
Mapa urno autora Reimonda Kino, nosioca ordena Britanske imperije, za
pripremu predavanja no španskoj televiziji (v. str. 247)
Peti segment: Poslovno i profesionalna upotreba
263
~
, .
"--,-
Mapa uma kaj u je uradio Jan Piler 5iks iz (irme Inlerpolis (v. si r. 25 1)
Mapa uma koju je uradio Najdžel Templ, o s n i v a č Te mple !\l1arke /ing-a, koja
se koristi kao osnova za otkrivanje marke/in§kih potreba klijenata (v. sir. 253)
264 Peli segment : Poslovna i pTo! es;OIIUIIIU upotrebu
XXVII Menadžment
može da prati i analizira ritmove srca, i da dovoljno rano detektuje
nepravilnosti koje ć upozoriti prisutnog lekara da preduzme odgovara-
ć korake. Specijalizovani č vode 4-dnevni kurs obuke za
dijagnosticiranje č aritmije.
Jednoga dana se razboleo č osoblja zadužen za demonstraciju
programa, i trebalo je da bude odsutan dva meseca. Kast ner, kao "šct"
i kao jedina osoba koja je posedovala dovolj no osnovnih informacij a
da bi mogla da razmotri držanje kursa, bio je primoran da zameni svog
službenika. Vanredna situacija je zahtevala od nj ega da organizuje i
dopuni svoje ć znanj e i da održi taj kurs.
Kurs obuke za č ari/miju j e kurs namenjen HP inženjerima
zaduženim za ovu aplikaciju, {/ koj i treba da im ć detaljno
poznavanje ć
• fiziologije ljudskog srca
• glavnih problema ritma i njihovih posledica
• rada kampj u/erskog algoritma
• funcionisanj e sistema za ari/miju.
Osim loga. polaznici kursa moraju bili u s/anju da:
• č krajnjeg korisnika (medicinsku ses/m ili lekara)
• objasne neka od s/anj a koj e spravu mogli doves/ i u č
situaciju (kompjuter ipak još uvek nije lako dobar kao jedan
kardiolog!)
š ć me/oda č ć mapa uma
Ovaj kurs obuke se č idealnim za les/iranj e č po-
ć mapa fima najednom vrlo te škom predmetu.
Razradi o sam kurs u roku od pe/ dana. ć mape lima ć
ć materij ala, sa ć ciljevima:
• Da svi polaznici uspešno urade test na kraj u č dana.
• Da svi polaznici naprave svoje referentne č
• Da ne koris/im slajd projektor (osim kada j e II pi/anj u kopija
medicinske dijagnoze).
• Da popravimfa k/or ć nakon mesec dana za 100% č
j e znao da bude i zna/no ispod 40%).
• Da i ins/mk/om i polaznicima ovo bude prija/no iskus/vo.
Peli segment: Po."IQVII" i profesionalnu upotreba
265
Menadžment XXVII
Struktura
Struktura obuke j e osmišljena š ć mape uma kao "putne
karte ". Svaka grana j e predstavljala jedan od glavnih naslova, a za
svaku granu sam razvio detaljnu mapu uma kojaje bila reprodukovana
na panou. Svakog drugog sata smo pravili ć pauzu.
Kurs
Na samom č kursa svimpolaznicimaj e č da ostave sav
svoj č pribor za pisanje van č Dobili su samo table sa
praznim listovimapapira Aiformata i veliki izbor raznobojnih olovaka.
Polaznici su zatim upoznati sa mapama uma. Zatraženo im j e da
tokom ova 4 dana kopiraju sa panoa sve beleške sa mape uma koje bi
nastavnik č
Kurs je organizovan po sekcijama od 40 minuta, sa pauzama od 10
minuta. Tokom ovih pauza polaznicima j e ć pristup kompj u-
terski regulisanim aparatima koj i su simulirali elektrokardiogrampaci-
jenata (EKG). Tako su mogli da testiraju svoje znanje tokom kursa.
Kadaj ej edna od grana na rekapitulaciono]mapi uma bila završena,
odpolaznikaje zatraženo da naprave svoj e sopstvene rekapitulacione .
mape uma. U III svrhu j e j edan ogroman list papira bio č š ć za
zid i č grupa j e potom zaj edno č u stvaranju rekapitu-
lacione mape uma (v. str. 283).
Na kraju dana, od polaznikaj e zatraženo da prekopiraju rekapitu-
lacionu mapu uma za sebe, kao i da pregledaju i slože dnevni mat erijal.
ć j utrajej edan od polaznika uradiopregled rekapitulacione
mape uma od prethodnog dana sa č grupom. Potom bi č
ostale aktivnosti.
Na kraju kursa, a pre č završnog testa, grupa j e ponovo
pregledala rekapitulacionu mapu uma i analizirala j e do detalja.
Posle toga su polagali završni č test (koj i j e bio obavezan
za dobijanje diplome).
Rezultati
Održali smo kurs zasnovan na objašnjenoj šemi. (Prisustvovalo j e
dvanaest polaznika, iz Engleske, Francuske, č Italije i Irske.)
Svih dvanaest j e dobilo 18 od ć 20 poena na testu - najbolj i ikad
postignuti zbir.
266
Peti segment: Poslovna i upotreba
--
XXVII Menadimenr
Poslejednog meseca sam sproveo neformalno istraživanje il/tvrdio
sam da je f aktor ć znatno iznad 70%. U st vari, od deset
postavljenih pitanja bili su 11 stanj u da, 1/ proseku, daju odgovor na
devet! .
Reakcije na kurs su bile izvrsne, polaznici su procenili daj e metod
mnogo uspe šniji, mnogo korisniji i mnogo zabavniji od starog kursa
zasnovanog na prezentaciji slaj dova. Neki polaznici SI/ č tvrdili daje
ritam kursa zasnovanog na mapama uma mnogo bolje đ
polaznicima č znanje engleskogjezika nije bilo baš savr šeno. Sve ovo
pokazuje uspe šnost č na bazi mapa uma.
Kurs zasnovan na mapama umaje u đ odr žanjo š4 puta
od strane č instruktora, sa č rezultatima.
Pokazalo se da č I/Z ć mapa I/ma definitivno pred-
stavlja edukativna sredstvo ć
KORIST OD MAPA UMA U MENADŽMENTU
1 Kao rezultat daju bolj i menadžment i organizaciju, što vodi ć
i motivisanij oj radnoj snazi. To, za uzvrat, č manj e radnih dana
izgubljenih zbog bolesti i bolj u j avnu reputaciju kompanij e.
2 Pobolj šavaju komunikaciju đ č osoblja.
3 Obuku č efikasnijom i efekti vnij om.
4 Marketing i promovisanje mogu bolj e fokusirati, što vodi i bolj oj
prodaj i.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Komjuterske mape uma su realizovane tek nedavno. ć po-
glavlje obj ašnj ava kako kompjuterska tehnologij a stupa u interakcij u sa
lj udskom tehnologij om.
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba 267
Kompjutersko mapiranje uma
Pregled
• Uvod
• Kreiranje i editovanje kompjuterske mape uma
• Zumiranje i slojev itost
• Organizacija podataka
• ć spontanih misli
• Grupno č š ć
• Štampanje
• ć kompjuterskog mapiranja uma
• Uvod u ć poglavlje
UVOD
Sve do štampanja ove knjige, mape uma su uvek stvarane samo uz
š ć olovaka u boj i i hartije. Ali, tehnologij a nam sada dozvoljava
da radimo mapiranje uma uz ć kompjutera, j er kompju teri danas
poseduju dovoljan kapacitet memorij e, brzinu i ć softvera,
što nam ć crtanj e mapa uma na ekranu.
U ovom trenutku, kompjuteri se ne mogu č sa beskraj nom
vizuelnom š ć š ć i "minimalnim ć sred-
stvima" tradicionalnih tehnika mapiranj a uma. đ č u
kojima kompjutersko mapiranj e uma može ponuditi č pobolj-
šanje č produktivnosti su ć automatsko generisanj e mapa
uma, editovanje mapa uma, skladištenj e podataka, ć podataka,
unos teksta i organizacija podataka. Stvaranje više č varijacija
iste mape uma j e đ olakšano i ubrzano.
268
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotr eba
XXVIII
Kompjuterska mapi ranje IImG
Ovo poglavlj e nas upoznaje sa radom Pitera Bareta (Peter Baret),
koj i j e radio zajedno sa autorima knji ge na stvara nju softvera pod
nazivom Mind Map Plus.
KREIRANJE l EDITOVANJE
KOMPJ UTERSKE MAPE UMA
Kreiranje kompjuterske mape umaj e veoma jednostavno. Iz menija
na ekranu birate opcij u "Make a new Mind Map". Ovaj izbor odmah
prikazuje novi ekran na kome treba da unesete č č za novu mapu
uma. Č se ova č č odnosno centralni lik, unese, kompjuter
automatski crta, boji i smešta centralni lik vaše mape uma u sredinu
ekrana.
Na potpuno isti č kao što biste radili sa standardnom mapom
uma, dodajete glavne teme i grane, pri č kompj uter svaku od glavnih
grana j ednostavno ident ifikuj e kao č č Sve sekundarne grane
se automatski đ i boj e, i to istom boj om kao štoj e boj a glavne
grane.
U svojoj kreativnoj fazi, mapiranje uma vas č da beležite
informac ije lako i č i da ne brinete mnogo oko precizne strukture i
pravilnog pozicioniranja ideja. Novo kompjutersko mapiranje uma
ć savršeno razdvajanj e kreativnih i ć delova procesa.
Jednom pozicionirane, grane se mogu premeštati, ponovo boj iti,
kopi rati, pomerati, pa č se i č struktura može reorgani zovati ako
j e to potrebno. Svaki pojedini element ili sub-segment svake grane, a
svakako i č grana, mogu se premestiti na bilo koj e drugo mesto na
mapi uma. Grane se đ mogu obeležiti č č koje su
č boje od same linije grane, a č č opet mogu biti na
j ednostavnoj ili na šrafiranoj pozadini , što sve ć č
tema, đ zadataka i definisanj e č č odgovor-
nosti.
Sa kompjuterskim mapiranj em uma postaj ete ubrzani arhitekta ide-
ja, sposoban da eksperimentiše na beskrajnom igral ištu struktura.
ZUMIRANJE I SLOJEVITOST
ć zumi ranja na kompjuteru dozvolj ava stvaranje mapa
uma neizmerne č (mega mape lima). č ekrana datog
kompjutera može č č informacij a koje se istovre-
Per; segment: Poslovno; profesionalna upotreba
269
Kompjuterska mapiranje uma
XXVlTI
mena mogu videti u izabranom stepenu prikaza, a ovaj probl em bi kod
manuelni h mapa uma zahtevao ili ponovno crtanje č mape uma na
nekom još ć listu hartij e ili crtanje nastavaka na posebnim lis-
tovi ma. Kompjuterska arhitektura je od č č u ovom po-
boljšanju. Postoj e tri grupe opcija za manipulisanje mega mapama uma.
l Sa novom kompjuterskom tehnologij om, mape uma unutar mapa
uma se ć mogu crtati do dubine od č nivoa. Pri makro
prikazima, na višim nivoima, neke od grana sa mnogo deta lja se teže
č Kompjuter ovo rešava -uz ć zumiranja, koje vam omo-
ć da ć bilo koji deo. Ukoliko je potrebno j oš detalj a,
može se č zumiranje unutar zumiranja . Pomenuta ć
vam dozvoljava da pogledate bilo koji detalj na mapi uma, u isto
vreme ž ć na ekranu originalnu strukturu celokupne mape
uma.
2 Kako mega mapa uma raste, ideje na periferiji mogu postati do-
voljno č da bi postale novi centri. Kompjuterski program
mapiranj a uma ć svakoj ideji ili grani da postane novi
središnji lik od koga polaze svi ostali elementi mega mape 111110 .
Ovako se može sagledat i široki spektar č uglova posma-
tranj a" originalne strukture, što LI ogromnoj meri pobolj šava ra-
zumevanje svih đ veza sadržanih u sklopu originalne
ideje.
3 Ukoliko mapa uma postane toliko velika da zahteva prošir ivanj e
izvan č nivoa, kompj uter vam ć da od svake
primame ili sekundarne grane razvijete posebnu kompl etnu mapu
uma. Ove se potom mogu povezati sa glavnom mapom uma, omo-
ć ć vam dalje nivoe organizacije grana.
ORGANIZACIJA PODATAKA
Jedna od glavnih prednosti novog kompj uterskog mapiranj a umaj e
ć organizovanja i reorganizovanj a informacij a. Tntegrisano
okruženje za organ izaciju podataka vam ć da grupišete faj-
love udi rektorijume, sub-direktorij LIme i sub-sub-direktorij urne, i tako
dalje, tako da možete lako locirati, uz ć trenutnog prizivanja,
pojmove iz bilo koje kategorije. Program Mind Map Plus vam omo-
270 Peti segment: Poslovna i profesiollalllu upotreba
XXVIII
Kompj uterske mapiranje lima
Ć SPONTANIH IDEJA
ć stvaranj e tekstualnog Iajla koji bi bio povezan sa bilo kojom
granom vaše mape uma, kao i spaj anj e tih faj lova u samo j edan fajl
pogodan za obradu teksta.
)
Kada vaši podaci nisu "organizovani", ć imaju formu spontanih
ideja koje želite da zabeleži te, ali koj e u isto vreme nemaju nikakve
druge posebne asocijacij e, uvek j e kori sno da imate gde da napravite
beleške. Pri kompjuterskom mapiranju uma ć pravljenj a " pri-
beleški" vam dozvolj ava da zabe ležite svoje ideje u bilo kom direkt o-
rij umu, odnosno fajlu, koje ć č ili povezivati po želj i.
GRUPNO Č Š Ć
Specijalna kompjuterska displej tabl a za dodavanje novih grana na
mapi umaj e č velikih dimenzija, tako daje lako može posmatrati
mala grupa koja sedi oko kompjutera, što j e č za standardni
sas tanak u oblasti menadžmenta ili planiranj a. Na ovaj č č
grupa može doprineti razvoju procesa, S tim što ć j edna osoba vršiti
unos podataka. Ova procedura razvija č vlasništvo nad kom-
pjuterskom mapom uma, koja se potom može odštampati ili kopirati,
tako daje mogu koristiti svi č grupe. (Y. poglavlje XXIV, str. 222.)
ŠTAMPANJE
Crtež mape uma se može odštampati ujednoj ili više boja na širokom
spektru ć š č ili plotera. Osim toga, tekst se može
direktno štampati, đ fajlovi mogu ć prenošenje po-
dat aka do nekog drugog softvera za daljnj e editovanj e ili za š ć
u drugim dokumentima. Posebni PCX fajlovi mapa uma se mogu uraditi
radi č u č
Ć KOMPJUTERSKOG MAPIRANJA UMA
Kompjutersko mapiranj e uma j e j oš u povoju, a sa lakšom dostup-
š ć veoma ć kompjutera i inovati vnog softvera u ć
nekoliko godina ć uslediti ogromni napr edak. Neke od ć
koje ć bili dostupne u bližoj ć č i ć
Peti segment: Poslovna i ..ionalna upotreba
271
Kompj uterske mapiranje uma XXVIII
l Višebojne slike koje mogu igrati ulogu centralnog lika mape uma
ili pak mogu biti č na bilo koj i deo bilo koj e grane.
2 Dodat ni, raznobojni i organizovani prirodni oblici grana.
3 Kompjuterska tehnologij a digita lnih ć tabli ć unos podataka
u kompjuter č č tradicionalnom mapiranj u uma. Ne iz-
bežni napredak u tehnologiji prenosivih kompjutera ć ć
univerzalnu dostupnost kolor ekrana manje težine i po povoljnim
cenama.
To ć č da ć nošenj e vrlo ć kompjutera sa širokim
spektrom softvera postati sasvim č kod studenata, menadžera
i mnogih drugih korisnika. Softver za mapiranj e uma ć postati povezan
sa drugim softverom, što ć ć spektar ć ć
za mentalno pismenog korisnika kompjutera.
4 Grupne mape uma koje su generisali korisnici kompjut era sa č
tih lokacija širom sveta ć uskoro postati ć putem modema
i/ili mreža, što ć povezanim č ć da simultano
generišu mega mapu uma, koj a ć izazvati stvaranje globalne mape
uma.
UVOD U Ć POGLAVLJE
Uz razvij anje inteligencije mašina i ljudi u tandemu, kakvaje naša
izvesna i ć ć U poslednj em poglavlju Toni Buzan daj e
č perspekti vu predskazane revolucije inteligencije, uspona Umnih
zvezda kao i perspektive mentalno pismenih pojedinaca koj i rade na
stvaranj u mentalno opismenjenog društva i bli stave ć bri Ijant-
nog razmišljanja.
272 Peti segment: Poslovne i profesionulnu upotrebu
....
Odeljak E:
č
II susret briljantnom razmišljanju i
mentalno opismenjenom svetu
Pregled
• Uvod
• Revolucij a inteligencije
- Eksplozija inf ormacija o mozgu
- Umne zvezde
- Olimpijada umnih sportova/Svetski šampionati u ć
• Mentalna pismenost
- Mentalno opismenjeni pojedinac
- Mentalno opismenjena porodica
- Mentalno opismenjena organizacija
- Mentalno opismenjeno dn/Šiva
- Mentalno opismenjena civilizacija
• Brilj antno razmi šljanje - blistava ć
UVOD
Poslednj e poglavlj e ove knjige baca pogled na đ ć oh-
ć savremene trendove u oblasti razmišlj anja i č
mozga, kao i na uspon novih heroj a i heroina - umnih zvezda.
Tu se đ razmatraju i implikacije briljantnog razmišljanja i
mapiranja uma na našu ć kao i ć mentalno opisme-
njenog sveta iz perspektive pojedinaca, porodica, organizac ija, društava
i globalne civilizacije.
Peti segment: ć
273
U susret brttjanmom razmi šljanju i mell/alno opismenjenom sl/efu
REVOLUCIJA INTELIGENCIJE
XXIX
Dok ova knji ga ide u štampu, svet stoji na pragu nove revolucij e:
ć da intel igencij a može razumeti svoj u sopstvenu prirodu, i da,
č ć to, može ć i hraniti samu sebe. U isto vreme, shvata mo
da naš intelektualni kapital upravo predstavlja naše glavno ć
Nacionalni olimpijski timovi trenutno ć č 50 procenata
vremena treninga razvoju mentalne snage i izdržljivosti, dok samo
ć č kompanij e informativne tehnologije troše stotine mili -
ona dolara na razvoj veština mentalne pismenosti svoj ih službenika.
Eksplozija informacija o mozgu
U 1992. godini j e zanimanje za ć mozga eksplodiralo u
domen popularnog, poštoj e sve ć broj nacionalnih i internacionalnih
novina i magazina č da ć svoje glavne č funkcija ma
mozga.
o Magazin Fortune je na naslovnoj strani obj avio nat pis "Snaga
uma", ć da j e " intelekualni kapital" naj vrednij e ć
društva.
o Magazin Omni j e, u dva navrata, objavljivao č iz ove oblasti:
"Mozak i starenje" i "Dijeta za mozak".
o č Stern je pisao o razvoju mentalne kondicije.
o Magazin Synapsia je obj avio č "Razvoj globalnog mozga".
o Newsweek je uradio istraživanje o tome kako nauka otvara nove
prozore uma i pisao o mentalnoj pismenosti u č koji je
proizveo rekordnu reakciju č
o Magazin Time j e objavio diskusiju o drogama i mozgu.
o US News j e objavio specijalno dvostruko izdanj e o kreativnom
razmišlj anju i još jedno izdanje o odnosima uma i tela.
o News Scientist j e objavio naslovnu stranu na koj oj je bilo dvadeset
mozgova!
o Novine The Times su u Engleskoj objavile č o revoluciji
neuro-nauka.
o The Wal Street Journal j e popul arizovao istraživanja moždane
ć
274 Peli segment: ć
XXIX
lj SI/sr el briljantnom raz mišljanju j mentalno opismenjenom svetu
• Septembarsk o izdanje č Scientific American iz 1992. go-
dine j e bilo u potpunosti ć temi "Um i mozak", sa
analizom ć i č
U koincidenciji sa ovim č medij skim reportažama, svedoc i
smo pojave novog soja "superstarova" na đ sceni - umnih
zvezda.
Umne zvezde
Dvadeseti vek j e č sa filmskim zvezdama, a ubrzo su č da se
poj avlj uju i č rok i pop zvezde, i sportske zvezde. Vek se
završava, a novi č sa umnim zvezdama, koje demonstriraj u princip
zdravog uma u zdravom telu. Mil ioni dece širom sveta ć č na
zidove svojih soba postere sa likom Garija Kasparova, atletskog i
č svetskog šahovskog šampiona, ć kako ć i sami
postati đ šahovski velemajstori i šampioni.
č tome, šarmantna mlada đ Judit Polgar, đ ikad
poznati šahovski velemajs tor, postaje kultna figura. Dominik O'Braj en
(Dominic O'Brian), prvi svetski šampion u ć koj i koristi
memor ij ske mape uma kao ć pri ć rekordnih č
informacij a, redovno se pojavljuje na đ televiziji . A tu j e
i Rejmond Kin, maj stor umnih igara i nosil ac svetskog rekorda u broju
napisanih knji ga o igrama i razmišljanju (više od 90!). Svoj im mapama
uma, č knj igama i televi zijskim prezentacijama (v. str. 247 i
263) zadobio j e 180.000 pristalica koji ostaju budni do j edan sat posle
ć da bi gledali njegove emisije.
Ova ć "brigada juri šnika bistrine" č i Karla Segana,
poznatog astronoma i rukovodioca istraživanj a ekstraterestrijalne" in-
teligencij e koje vredi više milij ardi dolara; Omara Šari fa, č briljatnost
u bridžu nadmašuj e sjajem nj egovu karijeru glumca; Edvarda de Bonoa,
koji putuje po svetu ž ć govore širokoj publici o lateralnorn raz-
mišljanju; Bobij a Fišera, č šahovs kog genij a koji je ovu igru
vaskrsnuo u javnosti, i koji se nedavno, posle višegodišnje pauze,
privremeno vratio na šahovs ku scenu i pobedio Borisa Spaskog; i
Stivena Hokinga, č sa Kembridža, č j e knjiga Kratka istorija
vremena do sada na listi bestselera bila duže od bilo koje druge knji ge
u istoriji izdavaštva.
*
Vanzemalj ske . (prim. IIr')
Peti segment: ć
275.
Ususrel briljantnom razmišljanj u i mental no opismenj enom svetu XXIX
Ove umne zvezde i mentalne atlete je nedavno okupio izuzetni
znalac i profesor matemat ike, 65-godišnj i dr Merion Tinsli (Marion
Tinsley), svetski šampion u igri dame. Tinsl i j e, ć sve mitove
o starosti i mentalnim sposobnostima, na prvom mestu od 1954. godine
(tokom ovog perioda izgubio je svega sedam č Nedavno j e
pobedio i novog svetskog vicešampiona, Č (Chinook) - u pitanju
j e kompjuterski program. ć da j e koristio samo mali deo sposob-
nosti svog mozga za briljantno razmišlj anj e, TinsJi je pobedio kom-
pj uter koji j e mogao da č tri miliona poteza u minuti, i koj i j e
posedovao bazu podataka sa više od 27 milijardi pozicij a!
Paralelno ovom trendu se javlja i ć popul arnost programa
intelektualnih kvizova, kao što su "Mozak Britanij e" i "Mastermaj nd",
i ustanovljenj e nagrada kao što j e nagrada organizacije Brain Trust
"Mozak godine", č su najnoviji dobitnici Gar i Kasparov za mentalne
igre, Č ž (Chiyonofuji) za podvige u oblasti fizike i Džin
Rodenberi (Gene Rodenbery) za rad u oblasti inženjerski h medij a.
Olimpijada umnih spor/ova - Sve/ski šampionati u ć
Nedavna razmatranj a Dejvida Livaj a (David Levy), koji je postao
poznat 1968. godine po tome što j e izazvao kompjutere na šahovski
dvoboj i đ ih tokom 20 godina, pokazala su da postoj i zapre-
š ć ć globalni interes za mentaIne sport ove. Preko 100mil iona ljudi
igra Monopol i č igre, dok 200 miliona igra Skrebl i rešava ukrštene
č Č 60 mil iona igra bridž, 250 miliona igru dame, a preko 300
miliona šah.
Kao rezultat ovog astronomskog rasta interesovanja 1994. godine j e
održan Svetski šampionat u ć skoro u isto vreme kao i prvo
izdanje knj ige Mape uma. Mentalne igre ć ć obuhvatati tak-
č u svim formama briljantnog razmišljanj a, č ć i sve
glavne ment alne igre, č u ć č u kreati vnom
razmišljanj u i č u mapiranju uma.
MENTALNA PISMENOST
Svi ovi trendovi odslikavaj u ć đ poriv prema men-
talnoj pismenosti, koja se definiše na ć č
Standa rdno i č pismenost č razumevanje azbuke
slova i brojeva i njihovih beskrajnih permutacija i kombinaci ja.
276 Peli segment: ć
XX/X U susret briljontnom rannišljonj u i mentalno opismeojenom svetu
Mentalna pismenost predstavl ja razumevan je azbuke aspekata
bio logij e i ponašanja mozga , o posebno korteksc, možda ne
ć č ć i kreati vnosti .
Knj iga Mape unta, sa svoj im naglaskom na zrakastoj biološkoj I
pojmovnoj arhitekturi mozga, predstavlja uvod u mentalnu pismenost,
koncept za koga se nadamo da ć imati duboko poziti vne efekte na
č porodicu, organizacije, društva i č civilizacij u.
l Mentalno opismenjeni pojedinac
U našem istorijskom "mentalno nepismenom stanj u", mozak poje-
dincaj e zaroblj en u relativno malom pojmovnom okviru, bez š ć
č ni najprimarnijih alatki mentalne pismenosti koj e bi mu pomogle
da proširi taj svoj poj movni okvir. Ć su i trad icionalno "dobro
obrazovani" i pismeni pojedinci č č č da su
u ć da kor iste samo deo bioloških i pojmovnih alatki za
razmišljanje koie su im dostup ne.
Ilustracija koj a pokazuj e relativnu č ..mentalnih ekrana "
nepismenih, linearno š ć i ..zrakasto .1 š ć
uli/ova. Pe/Ijo automatske š ć povratne sprege
briljantnog mislioca daje ekranu ć beskrajnog ć
Peli segment: ć
277
U susret brttjant nom razmi šljanju i mentalno opismenjenom s vetit XX/X
č spoznaje
Men/alno opismenj en č je u stanj u da č brilj antne sinergi-
č mašine za razmišljanje, kao i da osmisli pojmovne okvire i nove
paradigme beskrajnih ć Prethodna ilustracija pokazuje "men-
taine ekrane" nepismenog, linernog i brilj antno š ć uma.
Može se videti da ovaj pos lednj i ekran, po pri rodi intelektualne mašine-
rij e koja ga ć nastavlja da raste sa beskrajnim ć
č i dimenzija. Ono što ć veliku intelektualnu slobodu
je pet lj a automatske š ć povr atne sprege briljantnog
mislioca, koja odražava inherentnu sposobnost mozga svakog poje-
dinc a - j edne ć energane, kompaktne, efi kas ne i pr elepe, sa
potencij alno beskrajn im hori zontima.
Primena principa briljantnog razmišljanja na mozak vam omogu-
ć da se slobodnije ć kroz glavne intel ektualne akt ivnos ti
č ć i kreativnog razmišljanj a. Poznavanj e arhitek-
ture sopst venog razmi šljanja ć vam ć da birate i č
ć ne samo sves ne mentalne procese, ć iparasvesne - te
ogromne kontinent e, planete, galaksije i mentalne svemire koji č
da budu istraženi od strane onih koji su mentalno opismenjeni.
Mentalno opismenjeni pojedinac je đ sposoban da vidi vitalne
energane memorije i kreativnog razmišljanj a onakvim kakve stvarno
jesu: potpuno č mentalni procesi koji jednostavno zauzimaju
č mesto u vremenu. ć je ponovno stvaranje prošlosti u
sadaš njosti. Kreati vnost je projekcija č mentalne sinteze iz pr o-
šlosti u ć Svesni razvoj memorij e ili kreati vnost i ć
mapa uma automatski osnažuj e oba procesa.
Najefikasniji č na koji pojedinac možerazviti sposobnosti mentalne
pismenost i i ć mentalni ekran je da pr ati uputst va za brilj antno
razmi šlj anj e prikazana u poglavlju X (str. 85). Ova uputstva pred-
stavljaj u teren za ve žbu za razvij anj e mentalnih sposobnosti kakve su
kor isti li velikiumovi (v. pog lavlj e ll, str. 24; i dodatak " Beleške velikih
umova - test", str. 293). Upravo je Leon ardo da č svakako ć
svestrani kori snik menta lnih veš tina, osmislio č formul u za
razvoj pot puno funkcionalnog, mentalno pismenog mozga, koja savr-
šeno odražava data uputstva.
278 Peti segment: ć
XXIX U susret briljantnosn razmišljanju ; mental no opismenjenom svetu
Principi Leonarda da č za razvoj mentalno pismenog lima
l č nauku umetnosti.
2 č j umetnost nauke.
3 Raz vijaj č - č č kako da gledaš.
4 Shvati da j e sve povezanojedno sa drugim.
č savremenimjezikom mapiranj a uma, da č je pojedincu
rekao ć
.. Razvij sve svoj e kortika/ne veštine, razvij č spektar ć
mehanizama svog mozga i shvati da mozak funkci oniše č i
da prestavlja beskraj nu i blistavu asocijativnu mašinu u blistavom
uni verzumu. I '
ć ć č mapiranj a uma i da č zakone,
mozak može da razvije svoj sopstveni izraz, ž ć nesanjane
domene. Kao što je profesor Pjotr Anokin nastavio, nakon citata iz
prvog poglavlj a ove knjige (str. 15):
..Nema niti j ednog č ni u prošlosti ni II sadašnjosti, koji j e
barem iz daljine istražio celokupni potencijal mozga. Mi prema
tome ne prihvatamo nikakva č potencijala ljudskog moz-
ga - on j e beskrajan! "
2 Mentalno opismenjena porodica
U mentalno opismenj enoj porodici naglasak ć biti na razvoju,
komunikacij i, č kreativnosti i ljubavi, i u tom kontekstu ć svaki
č porodice razumeti i negovati č blistave i neopisivo kom-
pleksne individue - ostale č svoje porodice. Kao što je Džon
Rejder Plat (John Rader Plat) rekao:
" Ako bi ova osobina kompleksnosti nekako mogla biti transfor-
misana 1/ vidljivu svetlost tako dap ostanej asno dostupna našim č
biološki svet bi postao ć polje svetlosti u poredenju sa č
svetom. SI/nee bi sa svojim velikim erupcijama š č do blede j ed-
nostavnosti 1/ poredenju sa ružinim grmom, kišna glista bi bila svetionik,
pas bi bio grad svetlosti, a ljudska ć bi se ist icala kao blještava sunca
Peli segment: ć
279
U susret briljantnom razmišljanj u i mentalno optsmenjenom svetu XXIX
kompleksnosti, koja isijavaju eksplozije č j edni drugima kroz
gluvu ć č sveta koji se nalazi đ njih. Ozlediti bismo č
j edni drugima. Pogledajte u oreole na glavama svojih retkih i kom-
pleksnih saputnika.
Zar nije lako?"
Tako j e.
3 Mentalno opismenjeno organizacija
Nadamo se da ć u ć Mentalno opismenjena organizacija,
bilo daje to klub, škola, univerzitet ili poslovna organi zacija, biti đ
u kontekstu proširene porodice, đ istim principima, razumevanjem
i vizijama.
ć smo, u ranim devedesetim, č da đ prve č
znake . Organi zacija The Brain Trust, đ dobrotvorna organi-
zacija za sve one koji žele da č kako da koriste svoj mozak,
osnovalaje klubove pod imenom Upotrebite svoj uglavu u deset č
tih zemalja, i č da objavljuj e magazin pod nazivom Upotrebite
svoj u glavit - Synapsia, đ žurnal kluba Upotrebite svoju
glavu.
Sve j e ć broj nastavnika i č u školama koji su č u
mentalno opismenjavanje, a u Itonu, č engleskoj državnoj školi,
školski Klub mozgova (Brain Club) u svojoj prvoj godini postojanj a
ć ima 300 č (V. str. 287, gore.)
U đ studenti Univerziteta Durham, koje predvodi Džejms
Li (James Lee), formirali su klub ć promovisanju mentalne
pismenosti i uspostavili mrežu kroz č sistem engleskih uni verziteta.
U svetu biznisa se, đ trend prema ment alnoj pis menosti ubr-
zava. Osim brojnih primer a, navedenih u poglavljima XXV (str. 230),
XXVI (str. 243) i XXVII (str. 250), i pisci i mislioci iz poslovnog sveta
podjednako dolaze do istih č Piter Draker (Peter Drucker) j e,
u svojoj knjizi Inovacije i preduzetništ vo, predvideo da ć "menadžer
ć biti jednostavno č za č dok je Džon Nejzbit , u
knjizi Megatrendovi 2000, dao prikaz deset trendova za ljudsku rasu u
pribli žavanju novom milenijumu, ć metatrend koji leži u
osnovi svih megatrendova: č kako č o tome se samo rad!".
Videti poglavlj e XXVI (str. 262) .
280 Peti segment: ć
Kompletno ma pa uma "Uloga đ firme EDS (v. str. 253-254)
H INl> HAP
/<ol-f DF CI1AMP/ON

Prirodno arhitektoniko: slika 29
Peli segment. ć
281
Mapa uma koju ie uradio B. H. Li iz firme B. H. Lee & Company,
Accauntants, a razvoju, opasnostima i ekspanziji poslovne prakse (v. str. 255)
282 Peli segment: B u d u ć n o s t
Mapa uma koiu ie uradio Žan-Lik Kostnerza 4-dnevni kurs obuke Iv. str. 266)
Peli ć
283
Prirodno orhitektoniko: sliko 30
284 Peli segment: B u d u ć n o s t
k mapa uma Prva kampjuters a
. B u d u Ć l w s t Peli segment.
285
GORE LEVO: Kompjuterski meni progroma Mind Map Plus.
GORE DESNO: Zumironi deo kompjuterske mape uma. DOLE LEVO: Jedna od
grana prikazane kompjuterske mape uma đ tako da i soma
predstavlja centar. DOLE DESNO: Jedno od grana prikazane kompj uterske
mope umo predstavljeno kao posebno mapa uma.
286
Peti segment: ć
Mapa uma autora Džonatana Monfegjua (Jonathan Montogu) sa Jfon
koledža, kojo prikazuje vikend ć seminaru (v. str. 280)
Mapa uma koj u je uradio šeik Talib, koj a prikazuj e p/an za menta/no
opismenj enavanj e društva (v. str. 289)
Pel i segment: ć 287
Prirodna arhifektanika: slika 3 J
288 Peli segment: B u d u ć n o s t
XXIX U susret brilja ntnom razmi/ ljanju i mentalno opismenjenom svetu
Skoro č izj avu dao j e Alvin Tofler (Alvin Toffier) (autor
knj ige Šok ć u svojoj novoj knjizi Promena snaga, rekavši:
" Nepismenima se ć smatrati oni koji ne znaju da č ć oni koji
ne znaju kako da č . "
4 Mentalno opismenjeno društvo
Sa porastom broja mentalno opismenjenih pojedinaca, porodica i or-
ganizacija, uskoro ć č i osvit mentalno opismenjenih društava.
đ ć č ovog trenda i njegovih implikacija, Senat Sjedinjenih
država je nedavno proglasio devedesete godine "dekadom mozga",
ć ć
.. Od/likom Senata i č doma Sjedinjenih č
država. Kongres proglašava daje dekada koja č l. januara J990.
godine č kao " dekada mozga ", a daj e predsednik Sjedinjenih
država autorizovan i zamoljen da donese proklamacij u koj om poziva
sve č i narod Sjedinjeni h država da OVl I dekadu proprate
ć programima i aktivnostima. "
Ova inicijativa ć pokazuje č efekte. Osim ć
daljih istraživanja i č mozga, kompanij e kao što j e EDS su
inicirale programe Nadma šivanje obrazovanja koji promovišu men-
ta/nu p ismenos t. đ srno bili svedoci i lansiranj a programa Obra-
zovanj e 2000, koji traga za novim č razumevanja sposobnosti
mozga za č ć programe doživotnog č širom
zemlje i ž ć ć potrebe škola. Pored toga, stvara se i j edna
intelektualna klima u okviru koje se mozak sve č š ć pojavljuj e u
programima radij a i televizije, kao i u svim ostalim medijima.
Društva podjednako razmatraju i generalnu č snagu de-
kade mozga, kao i posebne inicij ative, kao što je inicij ativa pokrenuta
u Venecueli postavlj anj em ministra za razvoj lj udske int eligencije.
Mapa uma na strani 287, koj u je uradio šeik Talib (Talib), arapski
filozof i mislilac, razma tra plan za razvoj mentalno opismenj enog
društva. ć svoj u č prirodu, mapa uma obu-
hvata ć korene obrazovanja, ekonomije i politike, a đ
č i druge č faktore u poljoprivredi, uslužnim delatnostima,
pogonskim mehanizmima, industriji, komunikacijama i marketingu.
Na desnoj strani mape istaknutaj e "informaci ona tehnologij a", zbog
svoje sve č uloge u č đ komunikacija i
Peti segment: ć
289
U susrel briljantnomrazmišljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
biznisa u savremenim društvima. Na levoj strani mape je grana "obra-
zovanj e", koja pokazuje dva oka sa kapama koja se đ posmatraju.
Kao što šeik Talib kaže:
" Ovoje snažan opis potrebe za edukacijom edukatora. Taj zadatak
j e bio zapos tavljen u mnogim zemljama koje su previdele njegov og-
romni č Dobar plan se može smatrati uspešnimj edino ukoliko se
može menjati u bilo kojoj f azi. Prema tome, plan mora biti fleksibilan i
č mora biti živ. "
Jedna od interesantnih stvari u vezi sa ovom mapom umaj e to što
j e, tokom ranih faza, j edna mlada konobarica bacila pogled na nju i, na
pitanje šta misli da je videla, odgovorila: "Toj e slika o stvaranju boljeg
sveta." Ona nije poznavala arapski jezik, niti j e unapred znala o č
se radi. Ovo predstavlja j asan i živopisan primer uspešnosti mape uma
kao osnovnog sredstva komunikacij e, kao i č primene istra-
živanja funkcija ljudskog mozga.
5 Mentalno opismenjena civilizacija
Od razvitka opismenj enog društva samo j e jedan korak do razvitka
mentalno opismenjene civilizacije. Sa eksplozijom briljantnog raz-
mišljanja posredstvom kompjutera, satelita i medij skih mreža, pre-
duzeli smo prve korake prema globalnoj informacijskoj strukturi , koja
č da nalikuje srukturi embrionalnog mozga. Na taj č vizija
planete, na kojoj ć komunikacij a i razumevanje postati brži i složeniji ,
a ujedno i č i razumlj ivij i, postaj e sve verovatnija. č
mo da se ć ka realizacij i vizij e filozofa Olafa Stepldona (Olaf
Stapledon), kojuje dao u Tvorcu zvezda, o globalnom mozgu kroz nekih
č miliona godina :
"U istinskom rasnom iskustvu razgranati sistem koji obuhvata
č planetu i č milione miliona mozgova rase, č
osnova rasne č Jedinka otkriva daje otelovorena u svim telima
rase. U samoj ednom opažanju đ se svim telesnim kontaktima,
č ć i uzajamne zagrljaje svih ljubavnika. Kroz mirijadu" stopala
svih muškaraca i žena obuhvata svoj svet j ednim potezom. Vidi svim
č i obuhvatajednim pogledom sva vidna polja. Tako opaža u trenu
i u kontinuumu, tu šarenu sferu, č površinu planete.

290
Mirij ada (Gr.), bezbrojno mnoštvo. prim. prev.
Peli segment: ć
XXIX lj sl/srel brttjonnsom razmlšijanj u i mentalno opismenjenom svetu
Ali ne samo tako.
Sada stoj i iznad grupnih umova kao što oni stoj e iznad j edinki.
Posmatra ih kao što bi neko č žive ć svog sopstvenog
mozga; premda sa istim rezervisanim interesovanjem nekog ko posmara
mravinjak; a opet kao neko zanesen č i č putevima svoj ih
drugova; ipak najvi še kao umetnik koj i nema drugih misli osim onih o
svojoj vizij i i njenom ć
Na rasni č č shvata sve stvari astronomski. Svim č i
svim opservatorijama posmatra svoj ć svet i viri van u svemir.
ć se na solarni sistem simultano sa obe ivice svog sveta, opaža
planete i sunce stereoskopski, iako binokularnim vidom. I dalje, opa-
ženo 'sada ' obuhvata ne jedan trenutak ć beskrajni period. "
Da lije ć da mi barem č sa približavanj em ovakvoj
mentalno opismenj enoj ć Knj iga Mape uma sugeriše da
jeste.
BRILJANTNO RAZMI ŠLJANJE - BLI STAVA Ć
U cilju razmatranj a svih ć neophodno je da se smesta
vrat imo iz kosmosa u korteks, i da istražimo svetionike nade Rej dera
Plata u zbrci ć vesti o ekonomiji, đ i opštem
globalnom stanju. Ukoliko želimo da postignemo potpuno razumevanje
svoje trenutne situacij e i realniju interpretaciju svoje ć neop-
hodnoj e da pogledamo vrlo pažljivo uj edini faktor koji vrlo č
č na sve ć ć Presudni faktor nij e opšte okruženje,
niti su to teorij e ekonomije ili psihologije, niti č "os novna agres ivnost
č č ni "nepovratna plima istorije". Glavni, skoro zasleplju-
ć č faktor je upravo faktor koji je bio i predmet ove knjige,
a koji u velikoj meri beleži, kontroliše i usmerava ostatak č
briljantno š ć ljudski mozak.
U našem sve ć razumevanju ovog neverovatno složenog i
misterioznog organa, u našem sve ć razumevanju porodice č
č - nas samih i naših briljantnih ljudskih srodnika - i u našem
sve ć razumevanju đ povezanosti i relativnosti svih
stvari, leži naša nada za ć
Može biti tuko.
I fleku bude tuko!
Peli segment: ć 291
===========Dodatak===========
Beleške veliki h umova - test
U dodatku ć ć 17 beležaka velikih mislilaca iz oblasti politike,
voj nih nauka, arhitekt ure, umetnosti, poezije, nauke i knj iževnosti.
Beleške pokazuju da je za naprednu inteligencij u sasvi m prirodno
da koristi više od č spektra kortikainih veština. Beleške koje
smo č za vašu informaciju i zabavu, su u vidu testa. Sugerišemo
vam da ih pregledate i da pokušate da identifikuj ete koj i j e veliki
mislil ac napravio koju belešku. U vreme pripreme za štampu, ć
broj pogodaka na ovom testu j e bio 7 od 17!
Beleške . velikog umo ' (A)
293
Beleške velikih umom< test
Dodatak
Beleške. velikog umo' (B)
Beleške . velikog umo' (C)
294
Dodatak Bel eške velikih limova - test
Beleške .ve/ikog urno' (D)
295
Beleške velikihlImo\la- test Dodatak
Beleške . velikog urno ' (E)
296
Dodatak
_.....
....." " " ' : : " ' , , : ~ - - - - ' ~ ..
Bel eške "velikog urno " (F)
Beleške velikih umova < test
Beleške " ve likog umo " (G)
Beleške . ve/ ikog umo' (H)
297
Beleške velikih limova - test Doda/ak
I;U '\.uri' f./., • .,/ .... ",.
, • ... ....A.tA w,-...-..... -...:..
• • • j .. _ .. I. . .. . . / " . .... Q,.... •
Beleške "vel ikog urno " (I)
Beleške "velikog urno " (J)
298
...
Doda/ak
• likih umova - test Beleške ve l
Beleške "ve/ikog uma " (K)
Beleške Hve/i kog umo " (l)
299
Beleške velikih umova <test
_ J):;;;2I1 , 1lI"- ....__..-P"'"""",'"

w..... ti:. ,.u.-' 4-t
__
T.,. t .61 1. - n."" hl'l'Ji!ft
,. "'j!' :r.
..-?.-k: f
o ,.-:- o ....
.......... A.., t&-
uu:.
""" ;....a.,.,,,,
Beleške "ve /ikog urno" (M)
Beleške .ve/ikog urno ' (NJ
300
Dodatak
3S"C,. ;t.';\i KI
,.,...,.......
_ \.
......
Dodatak Beleške velikih umova - test
Beleške . vel ikog urno' (O)
Beleške . velikog urno ' (P)
301
Beleške veliki h li mova - test Dodatak
l .
_.(f_

,

,

i>',.. f taC <.c.... e '1J . Il::
f.,i-.f. f'. ... t'.. , '8 #- l>

t-:. F«. ea . ' L",* ., l.!...-_
L .... I
iV -r , ... " -'-"""" 7
Beleške . velikog umo " (Q!
302
Dodatak
Beleške velikih umova - test
ODGOVORI NA TEST
"SLlKE PRIRODNE ARHITEKTONIKE"
str.
33
34
35
36
37
38
39
40
74
75
76
77
78
113


prirodna arhitektonika, slika 1: Nebula
prirodna arhitektonika, slika 2: Tobolac drvo, Namibija
prirodna arhitektonika, slika 3: Munj a
prirodna arhitektonika, slika 4: Molekul insulina
prirodna arhitektonika, slika 5: "Haos probij a red" (kompj uter-
ska grafika: eksponent Lj apu-
nova za č č sa
parametrom koji varira u sek-
venci AABABABAABABAB...
A: apscisa; B: ordinata. Naran-
džasta figura u prvom planu
prikazuj e periodicitet, dok pla-
va pozadina prikazuj e haos)
prirodna arhitektonika, slika 6: Fotomikrografija jedne dijatome
prirodna arhitektonika, slika 7: List testeraste palme
prirodna arhitektonika, slika 8: Glava semenke č
prirodna arhitektonika, slika 9: Koral gorgonija
prirodna arhitektonika, slika 10: Ljuštura puža volaka
prirodna arhitektonika, slika ll : "Sedmokrila ptica" (kompj uter-
ska grafika: atraktant haosa do-
bijen iteracijom č na ravni.
č č lutaju na ovoj
figuri; samo vrlo veliki broj ta-
č nam dozvolj ava da raspo-
znajemo đ strukture)
prirodna arhitektonika, slika 12: Orošena paukova mreža
prirodna arhitektonika, slika 13: Raširen rep mužjaka pauna
prirodna arhitektonika, slika 14: Koral gorgonij a
A., tr. magl ina. (prim. prev.)
303
Beleške velikih wnO\la - fest Doda/ak
114 prirodna arhitektonika, slika 15: č odlivak krvnih sudova
koji snabdevaj u mozak
115 prirodna arhitektonika, slika 16: Morski crvi
119 prirodna arhitektonika, slika 17: Snegom pokriveno drvo
120 prirodna arhitektonika, slika 18: Fotomikrografija kristala
dekstroze
120 prirodna arhitektonika, slika 19: Kolonija morskih anemona
153 prirodna arhi tektonika, slika 20: Hrastovo drvo zimi
160 prirodna arhitektonika, slika 21: Seme paviti
193 prirodna arhitektonika, slika 22: "Svetlo na kraju tunela" (komp-
juterska grafika: č
ka simulacija halucinacije koja
se dešava u uslovima bliskim
č smrti ili indukovanirn,
drogama. Lavirintna Turingova
struktura se razvija u vizue lnom
kortesu, koj i zbog retinokorti-
kalne mape stvara ovu sliku)
196 prirodna arhitektonika, slika 23: č sunca
200 prirodna arhitektonika, slika 24: Elektronska mikrografija kuka-
stog ploda ć
233 prirodna arhitektonika, slika 25: Kišne kapi na š ć č boba
239 prirodna arhitektonika, slika 26: Kristali leda na prozoru
257 prirodna arhitektonika, slika 27: Bodlje kaktusa u krupnom planu
258 prirodna arhitektonika, slika 28: Kristali tartarne kiseline
281 prirodna arhitektonika, slika 29: Aero-snimak delte reke Kolorado
284 prirodna arhitektonika, slika 30: Eletronska mirografija poleno-
vih zrnaca nevena
288 prirodna arhitektonika, slika 31: Fotomikrografij a dij atome

304
A. M. Turing ( 1912- 1954.), engleski č Turingova mašina - hipo-
č č mašina koja ima beskrajnu ć skladištenja informacija.
(prim. prev.]
Dodatak
Beleške velikih unlm'a - test
ODGOVORI NA TEST
"BELEŠKE VELIKIH UMOVA"
Beleške "velikog uma" I :
Beleške"velikog uma" 2:
Beleške "velikog uma" A:
Beleške "velikog uma" B:
Beleške "vel ikog uma" C:
Beleške "velikog uma" D:
Beleške "velikog uma" E:
Beleške "velikog uma" F:
Beleške "velikog uma" G:
Beleške "velikog uma" H:
Beleške "velikog uma" l :
Beleške "velikog uma" J:
Beleške "velikog uma" K:
Pablo Pi kaso: stranicq iz ruko-
pisa " Asul y Blanco " , 1894
Leonardo da č crtež
Isak Nj utn: autograftka skica
ć teleskopa
Albert Ajnštaj n: dijagram kao
odgovor na pitanjej edne č
Tomas Edison: crtež sijalice iz
beležnice za 1880. godinu
Leonardo da č crtež pado-
brana i krila mašine za letenje
Isak Njutn: pismo Oldenburgu
od 6.2.1671., u kome opisuje
eksperiment sa š ć
đ studija anatom-
skih proporcija
Beloven: strana iz " Knjiga raz-
govora" (1819) , š ć za
razgovore sa posetiocima
Džems Džojs: crtež Leopolda
Bluma, iz " Ulisa" , 1920
Vinsent van Gog: pismo Emilu
Bemaru, Arl, jun 1888
Kr istifor Kolumbo: skicirana
mapa ostrva Hispaniola, iz brod-
skog dnevnika sa putovanja bro-
dom" Santa Maria"
Vilijam Blejk: ..Jagnj e " iz zbir-
ke " Pesme nevinosti "
• Španski "Plavo i Belo". (prim. prev.}
305
Bele ške velikih umova - test
Beleške "velikog uma" L:
Beleške "velikog uma" M:
Beleške "velikog uma" N:
Beleške "velikog uma" o:
Beleške "velikog uma" P:
Beleške "velikog uma" Q:
306
Doda/ak
Leonardo da č č no-
tacija
Valter H. Bretej n (Walter H.
Brattain): Laboratorijska bele ž-
nica dobi/nika Nobelove nagra-
de. sa beleškom o ć tran-
zistorskog ef ekta. 23. 12.1947
Mark Tven: autoportret, 1874
Vilijam Blejk : ..Njutn " (detalj)
Džon Kenedi : ž vrljotine,
2. 7. 1964.
Ć ls Darvin: crtež drve/a evo-
lucije
Bibliografija
Aiken, E.G., Thomas, G.S., Shennum, W.A. 'Memory for a lecture: Effects
of notes, lecture rate, and information density.' Journal of Educational Psy-
chology 67 (3), 439-44, 1975.
Anderson, J .R. Cognitive Psychology and Its lmplications. Second edition.
New York: W.H. Freeman & Co., 1985.
Anderson, J .R. ' Retrieval of propositional information from long-term me-
mory.' Cognitive Psychology 6, 451-74, 1974.
Anokhi n, P.K. 'The Forming of natural and artificial intelligence' . Impact of
Science on Society. Vol. XX1I/ 3, 1973.
Ashcra ft, M. H. Human memory and cognition. Glenview, Illinois: Scotl,
Foresman & Co., 1989.
Atkinson, Richard C., i Shiffri n, Richard M. ' The Control of Short-term
Memory' Scientific American, August, 1971.
Baddeley, Alan D. The Psychology of Memory New York: Harper & Row.
1976.
Bever, T. i Chiarello, R. ' Cerebral dominanee in musicians and non-musi-
cians.' Science 185, 137-9,1974.
Bloch, Michael. 'Improving Mental Performance' biographical notes. Los
Angeles: TellSyn 1990.
Borges, Jorge Luis. Fictions (especially 'Funes, the Memor ious'), London:
Weindenfeld & Nicolson, 1962.
Bourne, L.E., Jr., Dominowski, R.L., Loftus, E.F., i Healy, A.F. Cognitive
Processes. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-HaJllnc., 1986.
Bower, G.H. , i Hilgard, E.R. Theories of Learni ng. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice-Hall Inc., 1981.
Bower, G.H., Clar k, M. C., Lesgold, A.M., Winyeny, D. ' Hierarchical re-
trieval schemes in recall ofcategoriyed word lists.' Journal ofVerbal Learning
and Verbal Behavior 8, 322-43, 1969.
Breznity, Z. ' Reducing the gap in reading performance between Israeli lower-
and middle-class first-grade pupils,' Journal ofPsychology 121 (5), 491-501,
1988.
Brown, Ma r k. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977.
Brown, R., iMcNeil, D. ' The ''Tip-of-the-Tongue" Phenomenon' . Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior S, 325-37.
Bugelski, B.R., Kidd, E., Segmen, J . 'I mage as a mediator in one-trial
paired-associate learning,' Journal of Experimental Psychology 76, 69-73,
1968.
Buzan, Tony. Harnessing the ParaBrain. London: Wyvem Business Books,
1988.
307
Buzan, Tony. Make the Masi of Your Mind. Cambridge: Colt Books, 1977.
London: Pan, 198l.
Buzan, Tony. Speed and Range Reading. Newton Abbot: David & Charles,
1989.
Buzan, Tony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use
Both Sides of Your Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990.
Buzan, Tony. Use yo ur Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use
Your Perfect Memory. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL,
1990.
Buzan , Tony. The Brain Users Guide. New York: E.P. Dutton, 1983. Viking
Penguin NAL, 1990.
Carew, T.J ., Hawkins, R.D. , iKandel, E.R. ' Differentiai classical condition-
ing of a defensive withdrawal reflex in Aplysia Californica,' Science 219 ,
397-400, i 983.
Catron, R. M., · i Wingenbacb, N. ' Developing the potential of the gifted
reader.' Theory into pracli ce, 25 (2), 134- 140, 1986.
Cooper, L.A., i Shepard, R.N. ' Chronometrie studies ofthe rotat ion ofmental
images.' In Chase, W.G. (Ed.) Visual Inf ormation Processi ng. New York:
Academic Press, 1973.
Daehler, M.W., i Bukatko, D. Cognitive Development . New York: Alfred A.
Knopf, 1985.
Domjan, M. i Burkhard, B. The Principles of Learning and Behavior.
Monterey, Cal. : Brooks/Cole Publishing Co., 1982
Dryden, Gor don i Vos, Jeanette (Ed.). The Learning Revolution. California;
Jalmar Press, 1993.
Edwards, B. Drawing on the Right Side of the Brain. Los Angeles: J. P.
Tarcher, 1979.
Eieh, J. , Weingartner, H., Stillman, R.C., i Gillin, J.e. ' State-dependent
access ibility of retrieval cues in the retention ofa categorized list.' Journal of
Verbal Learning and Verbal Behaviour 14, 408-17, 1975.
Er ickson, T.C. ' Spread of epilept ic discharge,' Archives of Neurology and
Psychiatry 43, 429-452, 1940.
Fantino, E. , i Logan, e.A. The Experimental Analysis of Behavior: A Bio-
logical Perspective. San Francisco; W.H. Freeman &Co., 1979.
Frase, L. T., i Schwar tz, B.J. 'Effect of question production and answering on
prose recall,' Journal ofEducational Psychology 67 (5), 628-35 , 1975.
Freidman, A., i Poison, M. ' Hemispheres as independent resource systems:
Limited-capacity processing and cerebral specialisation,' Journal ofExperi-
mental Psychology: Human Perception and Performance 7, 1031-58, 1981.
Gawain, S. Creative Visualization. Toronto: Bantam Books, 1978.
Gazzaniga, M. ' Right hemisphere language following brain bisection: A
.lO- year perspective.' American Psychologist 38 (5), 525-37, 1983.
Gazzaniga, M. Mind Mal/ ers. Boston: Houghton Mifflin Co., 1988.
308
.....
Gazzaniga, M. The Social Brain. New York: Basic Books Inc., 1985.
Gazzaniga, M. i DeDoux, J.E. The IntegratedMind. NewYork: PlenumPress,
1978.
Gelb, Michael: Present Yourself. London: Aurum Press, 1988.
Gelb, Michael, Buzan, Tony. Lessonsfro m the Art ofJl/ggfing. USA; Crown
Harmony 1994.
Glass, A.L. , Hol yoak, Koj . Cognition. New York: Random House, 1986.
Godden, D.R, i Baddeley, A.D. 'Context-dependent memory in two natural
environments: On land and under water,' British Jal/mal of Psychology 66,
325-31, J 975.
Good, T.L., i Brophy, J .E. Educational Psychology. New York: Holt, Rinehart
and Winston, 1980.
Greene, RL. ' A common basis for recency effects in immedi ate and delayed
recall ,' Journal ofExperimental Psychology: Learning. Memory and Cogni-
tion 12 (3), 4 13-18, 1986.
Grof, S. Beyond the Brain: Birth. Death, andTranscendence in Psychotherapy.
New York: State University of New York Press, 1985.
Haber, Ralph N. ' How We Remember What We See' . Scientific American,
105, May 1970.
Halpern, D.F. Thought and Knowledge: An Introduction to Critical Thinking.
Hillsdale, NJ : Er1baum, 1984.
Hampton-Turner, C. Maps ofthe Mind. New York: Colli er Books, 1981.
Hearst, E. The First Century of Exp erimental Psychology. Hillsdale, NJ :
Lawr ence Er1baum Associates, 1979.
Hellige, J. 'Interhemispheric interaction: Models, paradigms and recent find-
ings. In D. Ottoson (Ed.) Duality and unity ofthe brain: Unified functioning
and specialization ofthe hemispheres. London : Macmillan Press Ltd., 1987.
Hirst, W. 'Improving Memory.' ln M. Gazzaniga (Ed.) Perspecitves in mem-
ory research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
Hooper, J., Teresi, D. The Three-pound Uni verse. New York: Dell Publi shing
Co. Inc., 1986.
Howe, M.J.A. 'Using Students' Notes to Examine the Role of the Individual
Learner in Acquiring Meaningful Subject Matter.' Jal/mal of Educational
Reseach 64, 61-3.
Hunt, E. , i Love, T. ' How Good Can Memory Be?' in A.W. Mell on and E.
Martin (Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Win-
stonIWiley, 1972.
Hunter, I.M.L. 'And excepti onal memory.' British Journal of Psychology 68,
155-64, 1977.
Kandel, E.R, i Schwartz, J.H. 'Molecular biology of learning: Modulation
of transmitter release.' Science 218, 433-43, J982.
Keyes, Daniel. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House, 1981.
309
1
Ki mble, D.P. Biological Psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston
Inc.. 1988.
Kinsbourne, M., Cook, J. ' Generalized and lateralized effects of concurrent
verbalization on a unimanual skill,' Quarterly Jal/mal of Experimental Psy-
chology 23, 34 1-5, 1971.
Korn, E.R. 'The use ofaltered states of'consciousness and imagery in physical
and pain rehabi litati on,' Jal/mal ofMental Imagery 7 910, 25-34, 1983.
Kos slyn , S.M. Ghosts in the Minds Machi ne. New York: W.W. Norton & Co. ,
1983.
Kosslyn, S.M. ' Imagery in Learning.' ln M. Gazzaniga (Ed.) Perspect ives in
Memory Research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
Kosslyn, S.M., Ball, R.M., Re iser, B.J. 'Visual images preserve metri c spatial
information: Evidence from studies of image scanning,' Jal/mal ofExperimen-
tal Psychology: HI/man Perception and Perf ormance 4, 47-60, 1978.
LeBerge, S. Lucid Dreaming. New York; Ball antine Books, 1985.
Lal'orte, R.E., Natb, R. ' Role of performance goals in prose learning.'
Journal ofEducational Psychology, 68, 260-4, 1976.
Leeds, R., Wedner, E., Bloeh, B. What ta say when: A gl/ide to more effective
communication. Dubuque, Iowa: Wm. C. Brown Co. Publishers, 1988.
Lofl us, E.F. Eye witness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University
Press, 1979.
Lofl us, E.F., Za nni, G. 'Eyewitness testimony: The influence of word ing of
a question.' Bulletin afthe Psychonomic Society 5, 86-8, 1975 .
Lu r ia, A. R. The Mind oj a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969.
Madiga n, S.A. ' Interserial repetition and coding processes in free recall .'
Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 8,828-35, 1969.
Ma tli n, W.M. Cognition. New York: Holi , Rinehart & Winston Jnc., 1989.
Mayer, R.E. Thinking, p roblem solving, cognition. New York: W.H. Freeman
& Co., 1983.
Mendak, P.A. 'Reading and the Art of Gue ssing.' Reading World 22 (4),
346-5 1, May 1983.
Miller, G.A. 'The magical number seven, plus or minus two: Some limit s on
our capacity for processing information.' Psychological Review 63, 81-97,
1956.
Miller, W.H. Reading Diagnosis Kit . West Nyack, NY: The Centre for Appli ed
Research in Education, 1978.
Neisser, U. Memory Observed: Remembering ill Natural Contexts. San Fran-
cisco: W.H. Freeman & Co., 1982.
Nelson, T.O. 'Savings and forgetting from long-term memory.' Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior 10, 568-76, 1971.
North, Vanda (with Tony Buzan). Get Ahead. UK; B.C. Publications, 1993.
Ornslein, R. The Psychology of Consciousness. New York: Harc ourt Brace
Jovanovich, 1977.
310
Paivio, A. ' Effects of imagery instructions and c ~ n c r e t e n e s s of memory pegs
in a mnemonie system,' Proceedings of the 7(; Annual Convention of the
American Psychological Association. 77-8, 1968.
Paivio, A. Imagery and Verbal Processes. New York: Holt, Rinehart &
Winston Inc., [971.
Pe nfield, W., Perot, P. ' The Brain's Record of Auditory and Visual Experi-
ence: A Final Summary and Discussion.' Brain 86, 595-702.
Pen field, W., Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ :
Princeton University Press, [959.
Pe nry, J . Looking at Faces and Remembering Them: A Guide to Facial
Identification. London: Elek Books, [971.
Rec ht, D.R. Les lie, L. 'Effect of prior knowledge on good and poor readers '
memory of text.' Journal of Educational Psychology 80 ( 1), 16-20, 1988.
Reid, G. ' Accelerated learning: Technical training can be fun.' Training and
Development Journal 39 (9), 24-7, 1985.
Reystak, R.M. The Mind. Toronto: Bantam Books, 1988.
Ri ckards, J. P., DiVesta, F.J. Journal of Educational Psychology 66 (3),
354-62, 1974.
Robertson-Tchabo, E.A., Hausman, CiP; Arenbe rg, D. ' A classical mne-
monie for older Icarners: A trip that works!' ln K.W. Scaie and J. Geiwitz
(Eds.) Adult development and aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982.
Ro binson, A.D. ' What you see is what you get.' Training and Development
Journal 38 (5), 34-9, 1984.
Rogers, T.B., Kuiper, N.A., Kirker, W.S. 'Self-reference and the encoding of
personal information.' Journal of Personality and Social Psychology 35,
677-88, 1977.
Roseufield, I. The Invention ofMemory: A New View ofthe Brain. New York:
Basic Books Inc., 1988.
Rossi, E.L. The Psychobiology of Mind-Body Healing: New Concepts of
Therapeutic Hypnosis. New York: w.w. Norton & Co., 1986.
Ru ger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press,
191 3.
Ru ssell, Peter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979.
Schachter, S., Singer, J. E. 'Cognitive, social and physiological determinants
of emotional state.' Psychological Review 69, 377-99. 1962.
Sehaie, K.W., Geiwitz, J . Adult Development and Aging. Boston: Little,
Brown & Co., 1982.
Siegel, B.S. Love. Medicine and Miracles. New York: Harper & Row, 1986.
Skinner, B.F. The Behavior of Organisms: An Experimental Analysis. New
York: Appleton-Century-Crofts, 1938.
Snyder, S.H. Drugs and the Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1986.
SperJing, G.A. ' The information available in brief visual presentatnon.' Psy-
chological Monographs 74, Whole No. 498, 1960.
31/
Sperry, R.W. 'Hemispheric deconnecti on and unity in conscious awareness.'
Scientific American 23, 723-33, 1968.
Springer, S., Deutch, G. Left Brain. Right Brain. New York: W.H. Freeman
& Co., 1985.
Standing, Lionel. ' Learning 10,000 Pictures.' Quarterly Journal ofExperi-
mental Psychology 25, 207-22.
Stratton, George M. ' The Mnemonie Feat ofthe "Shass Pollak".' Physiologi-
cal Review 24, 244-7.
Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York:
Exposition Press, 1969.
Tarr, C.T. Altered States of Consciousness. New York: John Wiley & Sons
Inc., 1969.
Thomas, E.J . ' The Variation ofMemory with Time for InformationAppeari ng
During a Lecture.' Studies in Adult Education. 57-62, April 1972.
Toffler, A. Power Shift: knowledge. wealth and violence in the twenty first
century. London: Bantam Books, 1992.
Tulving, E. 'The Effects of Presentation and Recall of Mater ials in Free-Recall
Learning. ' Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175-84.
Van Wage nen, .W., Herren, R. ' Surgical division of commissural pathways
in the corpus calloseum.' Archi ves ofNeurology and Psychiatry 44, 740-59,
1940.
von Restorff, H. 'Uber die Wirkung von Bereichsbi ldungen im Suprenfeld.'
Psychologische Forschung 18, 299-342.
Wagner, D. 'Memor ies of Morocco: the influence of age, schooling and
environment on memory.' Cognitive Psychology 10, J-28, 1978.
Wal sh, D.A. 'Age difference in learning and memory.' l n D.S. Woodruff and
J.E. Birren (Eds.) Aging: Scientific perspecitves and Social Issues. Monterey,
Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1975.
Warr en, R. M., Warren, R.P. 'Auditory illusions and confusions.' Scientific
American 223, 30-6, 1970.
We lfor d, G. ' Function of distinct associations for pai red-associate perform-
ance" Psychological Review 73, 303-13, 1971.
Vates, F.A. The Art ofMemory. London: Routledge & Kegan paul, 1966.
Zaidel , E. ' A response to Gazzaniga: Language in the right hemisphere:
Convergent perspectives.' American Psychologist 38 (5) , 542-6. 1983.
312
o autorima
Toni Buzanj e tvorac mapa uma®, predsednik fondacije za č
mozga, The Brain Foundation, č udruženj a The Brain Tn/st i
klubova Use Your Head Clubs, kao i kreator koncepta mentalne pis-
menosti .
đ je u Londonu 1942 . godine, a dipl omirao na Univerzitetu
Bri tish Columbia 1964. godine, sa č oce nama iz psihologije,
engleskogj ezika, matemati ke i opšt ih nauka. Tokom 1966. godine radio
je za Daily Telegraph, i bio urednik č International Journal of
MENSA :
Obj avio j e 44 knj ige (42 o mozgu, kreat ivnosti i č i dve zbi rke
poezij e). Nj egove knji ge đ koj ima su: Koristite obe hemisfere
mozga, Savršeno ć Izvucite najviše iz svog uma, Brzo č
Buzanova knj iga genija, Rekordi iz mentalnog sveta i Pravo napred) su
do sada objavljene preko pedeset zemalja i prevedene na dvadeset tri
jezika. Njegov klasik, knj iga Koristite obe hemisf ere mozga prodata j e
širom sveta u više od mi lion primeraka.
Toni Buzan je postao đ medij ska zvezda svoj im č š
ć prezentacijama i koprodukcijama mnogih satelitskih prenosa,
televi zijski h, video i radio programa, kako nacionalnih tako i đ
narodnih, č ć tu i seriju Upotrebite svoj u glavu (BBC TV) koja
j e oboril a sve rekorde; serij u Otvoren l / m (ITV); č ć razboj
(jednosatni dokumentarni program o mozgu) i broj ne kont akt- emi sij e.
Posebno treba ć video programe Snaga uma, koji di stribui ra BBC
Video, u kome se obj ašnjava š ć koncepta mapiranja uma za
poslovnu upot rebu i koj i je dobio glavnu nagradu na 199 1 rvCA
Festiva lu, i Ukoliko prvo... (If at First...), novi pristup pret varanj u
neuspeha u uspeh.
Savetnik j e u vladini m ministarstvima i multinacionalnim organi -
č ć tu i BP, Barclays Internat ional, Di gital Equipment
Corporation, Electronic Data Systems, Hewl ett-Packard i IBM), i re-
dovni je č u mnogim ć đ poslovnim or-
ganizacijama, na uni verzitetima i školama. đ č organi-
zacije Young President s' Organisation poznat je kao "Gospodin Mo-
• MENSA - Udruženje osoba sa visokim koeficij entom inteligencij e (IQ). (prim. IIr.)
313
zak" (Mr Brain). č je Memorijade, Svetskog šampionata u pam-
ć i č Olimpijade umnih sportova pod nazivom "Mentalne
olimpij ske igre". Svoj rad j e u velikoj meri posvetio i pomaganju
osobama koje imaj u š ć pri č Poznat je i po tome što ima
najviši "IQ kreativnosti" na svetu.
Savetnikje đ olimpijskih trenera i sportista, britanskog
olimpijskog č i šahovs kog tima. Izabran je za č đ
narodnog saveta psihologa i saradnik je Institut a za č i
razvoj . Č je Instituta direktora (Institut e of Directors), Slobodni
đ Londona (Freeman of the City of London) i pokrovitelj Društva
mladih č na Univerzitetu Kembri dž i Univerzitetu Bristol.
Njegovoj listi č koja č i nagradu za đ YPO
Leadership Award, nedavno je dodato i priznanj e korporacij e EDS
" Lovac orlova" (Eagle Catcher Award) - koje se dodeljuj e onima koj i
su pokušali ć i uspel i u tome!
Bari Buzan j e profesor đ studija na Univerzitetu Warwick
i direktor sektora za istraživanj a Centra za mir i istraživanja konflikata
na Univerzitetu u Kopenhagenu. Bio je i ć Britanske
asocijacije za đ studij e, u periodu 1988-90. Diplomirao j e
na Univerzitetu British Columbia (1968), a doktorirao na Londonskoj
školi ekonomij e (1 973) . Intenzivno se bavi upotrebom i razvojem mapa
uma od 1970. godine, a od 1981. je sa svoji m bratom radio na ovoj
knjizi.
U svom akademskom radu se specijali zirao za istoriju i strukturu
đ sistema u celini. Zbog toga j e neminovno generalista,
sa širokim poznavanjem svetske istorij e, politike, ekonomije, nauke i
sociologije. Pisao je i držao mnogobrojna predavanj a o konceptualnim
aspektima đ sigurnosti, o teorij ama đ odnosa.
kao i o regionalnoj sigurnosti u Evropi, južnoj Africi, južnoj, j ugois-
č i č Aziji i na Bliskom Istoku. Lorens Fridman
(Lawrence Freedman) ga je opisao kao ,jednog od naji nteresantniji h
č savremenih đ odnosa".
Tokom č svoje akademske karijere Bari Buzanje koristio mape
uma kao sredstvo za rvanje sa masivnim i kompl eksnim temama, za
pripremu i držanje akademskih i javnih prezentacija, kao i za planiranj e
i pisanje č radova i knj iga. Njegove publikacije č i
314
ć izdanja: Politika morskog dna (1976); Narodi, države i strah:
problem nacionalne sigurnosti u đ odnosima (1983, pre-
đ drugo izdanje 1991) ; Nesigurnostjužne Azije i velike sile (1986,
sa Goverom Rizvijem i drugima); Uvod u strateške studije: vojna
tehnologija i đ odnosi (1987); Nova raspodela uloga reda
evropske sigurnosti: scenario za eru posle hladnog rata ( 1990, sa
Mortenom Kelstrupom, Pjerom Lemetrom, Elžbjetom Tromer i Oleom
Viverom); Logika anarhije (1993, sa Č Džonsom i č
Litlom); i Identitet, migracije i raspored nove sigurnosti 1/ Evropi ( 1993,
sa Oleom Viverom, Mortonom Kestrupom i Pj erom Lemetrom).
3/5
CTP- KaTaJ10fH3aUHj a y ny6nHKaUHj H
Hapozma 6H6nHoTeKa Cpfiaje, Eeorpan
159.953
EY3AH, TOHH
Mape uma: briljantno razmišljanj e I Toni Buzan,
Bari Bu zan ; [prevodilac Jasmina Ć ć -
Beograd : Finesa, 1999. - XVI, 320 str. : ilustr. ;
24 cm. - (Biblioteka "Um" ; knj . 2)
Prevod dela: The Mind Map Book I Tony Buzan,
Barry Buzan. - tiraž 500. - O aut orima: str. 313. -
Bi bli ografija: str. 307-312.
ISBN 86-82683-03-2
l. Ey3aH, Bapa
159.922
a) Hrrrenaremnrja b) Il avhen.e
ID=7739751 6
o BIBLIOTECI
lP "Finesa" pokrenula je biblioteku »UM« sa namerom da
našoj č č publici prezentira ekskluzivna svetska
izdanja iz oblasti razvoj a mentalnih sposobnosti. U njenim
okvirima ć ć se dela svetskih autoriteta koji pišu o raz-
voju č ć kreati vnosti...
l. Toni Buzan - BRZO Č
2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA
3. Toni Buzan - SAVRŠENO Ć
4. Lana Izrael , Toni Buzan - Ć Č UMA
5. Majki Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ŽONGLIRANJA
6. Grejem Fuler - KAKO Č STRANI JEZIK
7. Dominik O' Brajan - KAKOPOLOŽITI ISPIT
Biblioteka »UM«
č l P »Finesa«
Rada č la, 11000 Beograd
tel. 0111437-127 (9- 16 h); 0111428-536
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Brzo č
uovoj knji zi iznet j e revolucionarno
nov metod uz ć koga možete
č ć svoju brzinu č
nja (preko 200 stranica na sat), a da
pri tome postignete bolj e razumeva-
nje i ć nego pri č č
tanj u. '
Knjiga sadrži testove i č
primere koji ć č uvid
u napredak tokom đ tehni -
ka brzog č
Toni i Bari Buzan:
Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu
organizaciju misli koje nam pomaže
da bolje iskoristimo č
ć mozga. ć slova, brojeve,
boje, linije, crteže - sa ć i uži-
vanjem - postižemo izuzetne rezul-
tate u poslu, kreativnom razmišlja-
nju, pripremanju predavanja i prezen-
tacija, hvatanju beležaka, donošenj u
odluka, rešavanju problema, i č
to - u ć i č
Biblioteka »UM«
č lP »Ftnesa«
Rada č la, 11000 Beograd
tel. 0111437-.127 (9-16 h); 01l!428-536
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Savršeno ć
Potencijal ljudske memorije je prak-
č č đ da li
znate kako da taj potencijal iskoristite
na najbolji č
Ova izvanredna knj iga vam pruža
ć da č memorijske
tehnike koje možete da upotrebite u
svim oblastima mentalnog funkcioni-
sanja (koncentracija, č ispiti,
prezentacije, strani j ezici, kreativno
razmišljanje...).
Lana Izrael , Toni Buzan:
ć č uma - po-
stanite genije na brzaka
Revolucionarni metod mapiranja uma
za decu i odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedno-
stavan č uvodi u svet izvanrednog
ć i kreativnog razmišljanja.
Manje č a bolje ocene!
Suviše dobro da bi bilo istinito? Ne,
suviše dobro i istinito!
Biblioteka »UM«
č lP »Finesa«
Rada č l a, 11000 Beograd
tel. 011l437-127 (9-16 h); 011l428-536
mob. 0641113 OO 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
MajkI Gel b, Toni Buzan:
Pouka iz umetnosti
žongliranja
Knjiga o č Autori , ć
metaforu žongliranj a, prezentiraju ja-
san i č metod, primenljiv
u bilo kojoj oblasti č
đ ć umetnost relaksirane
koncentracije č otkriva novi pri-
stup samorazvoj u, u kojem, razbija-
ć mentalne barijere, svoje neuspe-
he pretvara u uspeh.
Grejem Fuler:
Kako č strani
jezik - (bilo koji)
Izuzetna knji ga zamišljena kao po-
ć literatura II č bilo kog je-
zika, bez obzira da li je u pitanju kon-
vencionalni kurs ili samostalno č
nje uz č Autor nudi niz prak-
č saveta i konkretnih tehnika za
rešavanje problema u č svakog
jezika, kako na polju leksike i gra-
matike, tako i na polju izgovora.
Bibli o t e ka »UM«
č lP »Finesa«
Rada č la, H OOOBeograd
tel. 0111437-127 (9- 16 h); 0111428-536
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)
Dominik O'Brajan:
Kako položiti ispit
Knjiga višestrukog svetskog šampi-
ona u ć koja ć vam ć
da svoju energij u i vreme iskoristite
na najbolji č i da svaki ispit po-
ložite sa ć i zadovoljstvom.
a osnovu autorovih saveta i tehnika
možete ć svoje samopouzdanje
i motivaciju za č efikasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost ć
Dejvid Ej kres:
Kako položiti ispit
Knj iga koja ć vam ć da svoju
energiju i vreme iskoristite na najbo-
lji č i da svaki ispit položite sa
ć i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika
možete ć svoje samopouzdanj e
i motivacij u za č efikasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost ć
Bibl ioteka " UM «
č lP »Fi nesa«
Rada Konara la, ]JOOO Beograd
tel. 0111437-127 (9-16 h); 0111428-246 (8-22 h)
mob. 0641113 OO88 ; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu
Tony Buzan:
Koristite obe hemisfere
mozga
Najpopularnija i najtiražnija knjiga
Tonij a Buzana! Prodata II mi lion irna
primeraka širom sveta.
U ovoj knj izi najsveobuhvatnije je pri-
kazan Buzanov program intelektual-
nog razvoja. Primena mapa uma, me-
morij skih tehnika, tehnika efikasnog
č i č i pristup planiranju
vremena opisani su na izuzetno jas an
i č č
MLM - Č ZA SARADNIKE
Radiša Dobrodo/ac
Najkompletnija knj iga o MULTI-LEVEL (Network)
MARKETINGU, odnosno mrežnom sistemu plasmana
roba i usluga.
informacije o osnovama i
i č sve FINESE ovog
b enh Dobrodolac
DRUGO
lIMENJENO ImANJE
Ovde možete ć precizne
metodologij i rada u MLM-u,
posla. č upotre-
blj ivi saveti. Ako sledite
postupak i preporuke, vaš
uspeh ne može izostati!
Prva knjiga o MLM-u ob-
javljena kod nas. Obavezna
literatura u svim Network
(MLM) kompanijama.
č lP »Finesa«
Rada č Ja, /1000 Beograd
lei. 0111437-127 (9- 16 11) ; 01l!428-536
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)
JP "Finesa" pokrenula je biblioteku »MJSAO« kako bi na-
šoj č č publici približila naj važnija svetska dostignu-
ć u istraživanj u fenomena razmišljanja i njihovoj primeni u
svim oblastima ljudske egzistencije - pre svega u domenu
posla i č U prvom kolu biblioteke ć ć 'se mahom
dela jednog od ć svetskih autoriteta za razmišljanje -
Edvarda de Bona.
Prvo kolo:
I . Edvard de Bono - SEST SESIRA ZA RAZMiŠLJANJE
2. Edvard de Bono - PETODNEVNI KURS RAZMIŠLJANJA
3. Edvard de Bono - LATERALNO RAZMIŠLJANJE
4 . Edvard de Bono - LOGIKA VODE
Biblioteka »MISAO«
č lP »Finesa«
Rada č l a, 11000 Beograd
tel. 0111437-127 (9-16 h); 011l428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu
Edvard de Bono
v
Sest šešira za
razmišljanje
Stavite crni šešir za č stanovi šte,
ili žuti za č optimizamI Zeleni še-
šir pruža obilje kreativnih ideja! Pod be-
lim sagledajte č a pod crvenim
izrazite ć I A onda osmislite č
dijapazon ć rešenja, razvrstajte ih
- nebesko-plavi šeši r ć vam ć
nepristrasan pogled na stvari.
Rezultati ć biti đ ć efikasniI
Biblioteka »MISAO«
L...-- I
Edvard de Bono
Petodnevni kurs
razmišljanja
Edvard de Bono j e pionir đ
poznatog sistema lateralnog razmišljanja.
U ovoj knji zi nudi nam serij u jednostav-
nih, ali podsticajnih problema za razmiš-
ljanje koj i ne iziskuj u nikakvo specij al-
no znanj e niti poznavanj e matematike.
Problemi su smišljeni tako da č omo-
ć da đ sopstveni stil raz-
mišljanja i otkrije njegove vrline i mane,
kao i potencijalne metode koje nikada ne
koristi. ije uvek važno biti u pravu - i greška može da bude putokaz
do pravog rešenja.
Edvard de Bono
Lateralno
razmišljanje
Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo
ovaj mentalni proces, ali ga j e svakako
prvi opisao. U svom originalnom pri-
kazu tog procesa, on namerno koristi la-
teraIni pristup (s podsticajnim vizuelnirn
primerima u j ednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu lateralnog razmišljanja.
Ovo je pionirska i sugestivna knjiga,
delo č i ž č koji izuzetno - i veoma j asno - misli svo-
jom glavom.
Biblioteka »MISAO«
č lP »Finesa«
Rada č la, 11000 Beograd
l eI. 011I437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu
Robert Kiosaki
i Šeron L. Lehter
Bogati otac
siromašni otac
ROBln l(lOSAl1
še"", LLchte,
NE RADITE ZA OVAC.
NEKA NOVAC RADI ZA VAS!
Da biste, u finansijskom pogledu, izašli
iz rovova i prešli u napad, morate da pro-
č Bogati otac, siromašni otac. Knji-
ga obiluje zdravim razumom i č
kom š ć neophodnim za vašu
finansijsku ć
Bogati otac, siromašni otac nije j edna od onih č knjiga o
novcu.. . Lako se č a njene glavne poruke - kao štoj e ona da rnorate :
biti đ i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jed-
nostavne.
-
Biblioteka »USPEH«
č l P »Finesa«
Rada č l a, 11000 Beograd
lei. 0111437-127 (9-16 h); 0111428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063/70 92 70
www.ff nesu.edtr.yu
z
(. _5 sa
Nalo izdanja š Ć su hologromom.
Knjigo bez 0'18 oznake je lO
5ii sudržoj č .. gorontuje.
Ukoliko vidite falsifikat jom nom!
DobilIlIe ORIGINAl no poklon!
IWZllAWII'Jj KNJIGA lIAŠf""fllMUf!
L1udski _kj. superteOlllPiuter. Deset hiljada puta je ć od bilokograiunara.
Mi koristimo samo oko I%njegovog kapaciteta. Mape umosusredstvoza kreativnu
organizaciju misli koi. nam pomaie da bolle iskoristimo č ć mozga.
ć Mapa umo - ć slova, brojeve, boje, linij., crtež. - sa ć i
uiivanl_ postIiemo izuzetne rezultate u pasJu, kre.mv- ra:a:miiljanju, pri".-
_lu prod_ja i pre:a:entacija, hvatanlu i pravljenlu beleiaka, planiranju,
d_ioni. odluka, rešcrvanju proli...... I nanMlta - u ......ju i uienju na mOI
nivoi...
ovo je, za ne _ koli ieIe dau potpun.stI koristepat. na"..1svog _ga, najvaintja
IllIjiga OIIjaVr..... _ vein!. pnria __• • gumostl za ć i pobolj.
ianje.....rr..,"_Iiaa"" i kreatiWMSti.
OVO knjig, napi-le sa jedni.. jedini.. ciljem- da ć iitaocu DA Č
DA Č
UXli vekunepismenima se ć smatrati oni koli ne znaju d, edaju, Č oni koji ne
znajukakoda č
Dion Neizbit
Svet se, hteli ..i ta ili ne, ć od linearnosti k, č Ć je u neli·
ne.-noi k_llaaTL Uk_lkaa'ji kola se grana kaošto ta č naše ..isIi pre no
što ill zar.lai•• č ilifiIuaci.... na h.tij., ..RIorOju SUZbIti svoiu prirodu i SaIaiti
seu red lino....sim-.
Milorad ć
_____v A S
Č _
Beograd, Rada č 1a
011 /437·127 064/1130088 063/709270
Fil1csa
------=--------=---
www.finesa.edu.yu

Biblioteka " UM"

2

Map u lima na koricama uradila j e sedamna estogodišnja Jelena Maričić

TONJBUZAN BARJBUZ AN

MAPE UMA
Briljantno razmišljanje

Beograd, 1999.

Barry Buzan THE MIND MAP BOOK Copyright (\) Tony Buzan & Barry BlIZOIl / 993 Published by BBC Books All/orska prava za Jugosla viju Branislav Mari či ć Izda vač FINESA .127.Naslov originala Tony Buzan. dr Miodrag Pa n i ć Lektura Ne vena Manč i ć Korektura Zorica M ari či ć Prip rema za štamp u Studio SKRIPTA Štampa Kuća Štampe tiraž: 50 0 primera ka ISBN 86-82683-03-2 . .. 0 11/428-536 za izda vača Branislav Marič i ć Urednik Č as lav Man či ć Prevodilac Mr Jasmin a Krpo. Beograd teU fax 0 111437.Ć etkov i ć Recenzija Prof. Rada Kon čara Ia.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Pamćenje 140 Kreativno razmišljanje 145 Grupna mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zad i v ljuj ući Pr vi segment: Prirodna arhitektonika . . 9 Drugi segment: Temelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 . .. . . . .. . . . . VJl xl . . . . . . . . . . . . . . . 51 Treći segment: Struktura . . . . . .. . . . . . . . . . 108 Četvrti segment: Sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1 . . . . . . . . . . . . . Veliki umovi . . . . . . . . . . . . Mozgovi u dilemi Bri ljantno razmišljanje Put koji predstoj i Brejnstorming re či Brejns torming slika Od brejnstormi nga do map iranja uma Mapiranje uma Vodeća nače la. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . II 24 28 45 48 52 58 64 67 Predgovor Uvod. . . . . . . . . .Sadržaj Reč unapred. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Organizovanje sopstvenih ideja 129 Organizovanje tuđih ideja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Razvijanje li čn og stila . . . . . 121 Donošenje odluka. Ova knj iga i kako j e upotrebiti l II III IV V VI V II VlII IX X Xl XII X lll XIV XV XV I XV II mozak .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xxvm Kompjutersko mapiranje uma Odeljak E . . . . . . . . . . . . . . . . .Porodi čna upotreba XXI Učenje i pri čanj e priča u krugu porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .P eti segment: Upotreba . . . . .Obrazovna upotreba XXll Razmišljanje XXlll Pod učavanje XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . XX Rokovnik mapa uma . . . . Odeljak D . . .Poslovna j profesionalna upotreba XXV Sastanci XXVI Prezentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odgovori na test "Beleške velikih umova" Bibliografij a O autorima . . Odeljak A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Budućnost XXIX U susret briljantnom razmišljanj u i mentalno opismenjenom svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beleške velikih umova . . . . . . . Odeljak B . . . . .L ična upotreba xvm Samoanaliza . . . . . . . . . . . . XXVII Menadžment . . . . . . . . . . . .. . . . . . .test Odgovori na test "Slike prirodne arhitektonike" . . . . . .. . . . XIX Rešavanje problema . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odeljak e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 170 176 183 188 206 213 222 230 243 250 268 273 29 3 293 303 305 307 314 Dodatak . . .

j ednako kao i sa nepreglednim . Iako glavni koncept u ovom iskoračenju u budu ćnost . reč je zaprav o o jednoj nama sasvim bliskoj . brižljivo skrivan u mentaln om životu odraslih. ali sistematski zaboravljanoj veštini koja kroz mehanizam spontanog asociranja funkcioniše u dečjim glavama širom planete. Buduć­ nost j e u nelinearnoj komunikaciji. koje autori ove knjige nazivaju mapama uma. kreće od linearnosti ka ikoni čnosti. Čitalac ima priliku da primen om metoda i tehnika opisanih u ovoj knjizi postigne zavidne rezultate u poslu. budućnost je počel a ! Pred je knjiga koja na upravo na ovaj n ač in otvara vrata novog veka. uz pom oć koje se jednostavno i sa uživanjem može ostvari ti efikasna i razgranata komun ikacija sa okolinom. hvatanju i pravljenju beležaka. Ono što je zaista novo u mapiranjuull1a. i naroči to . plan iranju . i njegovo ostvarenj e kroz asocijativne dijagrame .briljantn o razmi šljanje.RECUNAPRED Svet se. U komunikaciji koja se grana kao što to čine noše misli pre no što ih zarobimo rečju ili fiksa cijom na hartiju. svetom sopstvenih misli i oseć anj a . na prvi pogled izgleda kao sasv im novi sistem. oslo bađa i usmerava ka prakti čnim potrebama. rešavanju problema. hteli mi to ili ne. ukazuju ći na m ogućn ost razvijanjaj edne pragm ati čn e veštine.u pamćenj u i učenju na svim nivoima. gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u red j ednog linearnog sistema. pripremanju predavanja i prezentacija. donošenju odluka. kreativnom razmišljanju . Milorad Pavić v po ovim rečim a Milorada Pavi ća. č i taoc ima Sudeći Urednik VIJ .je jasan metod kojim se ovaj mehanizam d ečj eg sanjarenja.

Pos ve ćujemo ovu knjigu širenj u slobode ljudske inteligencije .

za nj egovu neprekidn u podr šku . pamće nja i kreativnos ti. čove k u " knjige mozga" . Džudi Koldve l (Judy Ca ldwell). Vandi Nor t (Vanda orth). Džeraldini Švo rc (Geraldine Schwartz). Lyn n Collins). Džordžu Hjuzu (George Hughes). a n aroč i to mami za dub inu brige i za da ne rada koji ma j e doprinela pripremi ovog rukopisa. Debori Buza n (D eborah Buza n) za neprekidno ohrabriva nje i podršku tokom mno gih god ina trajanj a ovog projekta. č ij a j e podrška kon ceptu mapiranja uma tokom niza godina davala traj nu emocionalnu snagu . Piteru Rasclu (Peter Russell ). Loreni Gil (Lo rra ine G ill). koj a j e pružila toliko pomoći u gajenju ovog koncepta. ovoj knj izi i svetu mapiranja lima . našem spolj ne m uredniku. Filidi Vilson (Phyllida Wilson) koj a j e uvek pronalazila put kroz najsloženij e lavirinte rvući se sa prekueavanjem ove knji ge. raspa ljuj u ć i u nama entuzij aza m. Tonij evom kaneelarijskom osoblju . D žonu Ham blu (Jo hn Humbl e). Gelbu (M ichael J. za nj eno dub oko pro nicanje u značaj pri rode posmatranj a. koji j e prvi uspešno prirnenio le/m iku mapa lima ličenja 11 krugu porodice. koji su nas ot isnul i na ovo neverovatno putovanje. dr Endrj uu Straj neru (Andrew Strigner) . Majk lu Dž. Gordonu i Džin Buzan (Gordo n. Šonu Adamu (Sean Adam). koja je davala kritik e u pra vom smislu te reči . našim prij ateljima koj i su provel i toliko vrem ena č i taj uć i ra zli č i te ve rzij e i pomažući nam .Keroli Kouker (Caro l Coake r). koj i je pom ogao da bri ljant ni um nastavi da brilj ira. Gelb) za nj egovu uporn u i pasioniranu podršku nama. Jean Buzan).Zahvalnica Že leli bismo da izrazimo svoj e velik o poštovanje i ogro mn u zahva lnost sledećim oso bama: našim roditelji ma. koji j e primenio brilja ntno razm išlj anj e i mapiranj e um a da bi " brilji rao" na Univerzitetu Kembridž. Edvardu Hjuzu (Edwa rd Hughes). umetnici. Kejti Morel (Kate Morrell) i Lesliju . za njegov u ogrom nu li čnu podršku . koji su nam pored mnogih dru gih stvari pomo gli da uvidimo i to da je kvantni skok za ista j edan mali skok !. njegovo ID -godišnj e ana ga žovanj e na projektu i njegov dosledan prijateljski pritisak na Tonij a da " izda već j edn om tu knjigu".Polu i Lin Kolin s (Paul. slika i odn osa umetnosti i mozga. koja j e uložila toliko tru da pom ažuć i nam u sastavlj anju ove knjige kao što bi neki pisac u ložio u pis anje sopstven og dela.

koji je prvi razradio validan kompjuterski softv er za mape uma. i Dženifer Fraj (Jennifer Fry). Piteru. Kej ti Dži (Kate Gee) . Doris. kontroloru pro izvodnje. . Alison Cursham). Kari.koj i su om ogu ć il i funkcioni sanje svih sistema za sve vreme stvaranja ove knjige. šefu sek tora za izdav anje knjiga. uredniku sektora rukopisa. Sari Ki d (Sara Kidd). izdržavanje i prelepu kuću Grinem Hol sa oko linom. Ju lian Ayre) koji su nam pružili podršku. Peter. dizajneru. Debori Tej lor (Debo rah Taylor).Zahvalnica Bajesu (Les ley Bias) . Krisu Veleru (Chris Weller). Tanji i Džulijanu Ejr (Caro. Šili Ejblman (Sheila Ableman). porodi ci Foli (Fo lley). briljantnim misliocima i č l an o v im a kluba Brain Club. Piteru Bare tu (pe ter Barrett). šefu redakcije. č itavoj svojoj BBC ekipi: Ni ku Č eprn en u (Nick Chapman). kao i za njihove priloge u vidu mapa uma. pretra ži va ču slika. za pružanj e srneštaja i radnog prostora izvan rednog kva liteta. Tanya . Keli Dejvis (Ke lly Davis). projektn om uredn iku. Do ris. direktoru proizvodnje. Marti nu i Alison Kuršam (Ma rtin. i svim maperim a uma. koj i su obezbedili letnji predah koj i je pom ogao da se započne posao. gde je i napi san već i deo ove knji ge.

zako ra č ivši krupnim kora cima u bibl ioteku. kako sam pretpostavljao. rešavanja proble ma . opet bih srljao u propast. manje uspeha! Log i čn a progresija ovih okolnosti mc j e dovela do katastrofe. Ukoliko bih smanj io u čenje ne bih mogao da upij em neohodne informacije. Ta kođ e. Što sa m više hvatao beleške i učio. Odgovor j e. ukoliko bih po većao učenje. kreati vnosti. ulažuć i više vremena. prolazio sa m tada kroz t i p i čn o studentsko " hodočasn ičko napredovanje" . što bi progresivno uvećavalo loše posledice. Kao i dru gi oko mene.zbog togaje došlo do moje napred pome nute posete biblioteci. Po čeo sam da proučavam sve ob lasti znanj a za koje sam mislio da će biti od pom o ći u rasvetlj avanju osnovnih pitanj a: • Kako da n aučim kako da u čim ? • Kakva j e priroda mog razmišljanj a? od lučno Xl . upitao sam bibliot ckarku gdc mogu pron aći knji gu o svom mozgu i nj egovoj upotrebi. imao sam. Ona me j e smes ta uputila u deo bibli ote ke posvećen med icini! Kad sam joj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem op eracij i već da ga upotrebim .sporo saznavanje da količina akademskog rada sve više raste i da mozak počinje da se ugiba pod teretom sveg tog neophodnog razmišljanj a. kao i ostali. praveći više beležaka. pam ćenj a . morao biti negde u na č i nu kori šćenj a sopstve ne inteligencij e i veštine razmi šljanja . Uda ljavaj uć i se od biblioteke toga dana. iskus io sam ne samo u manjenj e rezult ata ve ć i ubr zano gomilanje negativnih rezu/la la. učti v o sam obavešten da nem a takvih knjiga . shva tio sam da je moj neuspeh u prona laženj u po trebne knji ge za mene u stvari bio preru šeni blagoslov.Predgovor Toni: Na svojoj drugoj god ini faku lteta. Napustio sam biblioteku zaprepašćen . paradoksalno. Jerako takvih knjiga nij e bilo. ana lize i pisanj a. onda mora biti da sam dospeo na sasv im netakn utu teritoriju od zapanj ujućeg zn ačaj a.

tako da sam mogao da kupim megabajtni kompj uter i da uz njega dobijem p riručnik za upotrebu od 1. sem antiku. izjavio je (nakon što je "razbio" veći broj testova kreativnosti i pamćenjaj. ja sam bio lišen uč enj a! " U ranim 70-tim godinama ovog veka stiglaje veštačka inteligencij a. sveobuhvatna arhitektura je počela da se pomalja. Jednoj devojčici. " disleksi čn i". i što je moždajoš važnije. Pitam se . i na kraju je završila školu kao najbolji đak svog koledža. Postepeno sam shvatio da ljudski mozak funkc ioniše efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim različi­ tim fizičkim aspektima i intelektualnim veštinama omogući da rade u harmonij i jedni sa drugima. mladi Amerikanac izuzetnog talenta. kojije kvadriliXli . neuro-psihologiju mozga. Pet.i. neuro-lingvistiku. iz hobija. transformisao sam svoje hvatanje be ležak a. rečeno je da ima najniži IQ koji je ikad zabeležen u njenoj školi. počeo sam da. kreativno razmišljanje i opšte nauke. a izvestan broj je stigao i do prvog mesta u svojim razredim a. percepciju. Svi ovi takozvani "propali s lučajevi" su se ubrzo preobrazili u dob re učenike . "beznadežni". pogrešno okarakterisan kao nesposoban za u čenj e . Malo po malo. a ne da budu razdvojeni. teoriju informacija.Ja nisam bio nespos oban za učenje. omogućilo mi je da p očnem da uživam u tome što radim. pamćenje i mnemoničke tehnike. Tokom jednog meseca. Jednostavno dodavanje dveju boja mojim beleškama je popravilo njihovo memorisanje za više od 100 procenata. jednostavno kombinujući dve kortikalne veštine reč i i boja. i dok se to dešavalo.s obzirom da na našem tobože naprednom civi lizacijskom stupnju. Barbari. povećala je svoj IQ na 160. Na primer. učeći kako da uči . sv i mi dolazimo na svet sa začuđujuće kompleksnim bio-kompjuterom. pomažem đacima koji su okarakterisani kao "nesposobni za učenje". "zaostali" ili " delinkventi" .000 strana. Najmajušnije stvari su davale najznačajnije i u najvećoj meri zadovo ljavajuće rezultate.• Koje su najbolje tehnike pamćenja? • Koje su najbolje tehnike kreativnog razmišljanja? • Koje su najbolje aktuelne tehnike bržeg i efikasnijeg čitanja? • Koje su najbo lje aktue lne tehnike razmišljanja uopšte? • Da li postoji mogućnost razvijanja novih tehnika razmišljanja ili pak jedne sveobuhvatne tehnike? Posledica ovih pitanja je bilo to što sam počeo da proučavam psihologiju.

Počeo sam 1971. Mnogi nisu uspeli da premoste taj jaz. Snabdele su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom i zmeđu procesa razmi šljanja i završne realizacije teksta. ubrzo pošto sam se i sam doselio u London. Kao povremeni uč esn ik u Tonijevom radu. razlikuju ći se od pukog hvatanja beležaka pom oću klj u čn ih reči. Bari: Susreo sam se sa Tonijevom idejom mapiranj a uma 1970. godine. slika na horizontu je postajala sve jasnija . Na ranim stupnjevima razvoja mapiranja uma. Bilo mi j e potrebno ne samo da organizujem rastuću masu istraživačkih podataka.gde su naši priru čn i ci za upotrebu? Tada sam od l uč io da napišem seriju knjiga zasnovanih na svoj im istraživanjima: Enciklopedija mozga i nj egove upotrebe. Postajali su sve veći poznavaoci svog predmeta xm . godine. već u stvaranju beležaka. ideja je bila u fazi formiranja. bio sam na rubovim a ovog razvojnog procesa. Međutim . i najbolje je da je i spri ča on sam. To je . M oje l i čn o ozbilj no angažovanje na ovoj tehni ci počinj e onda kada sam po čeo daj e primenjuj em u procesu pisanja doktorske teze. Njegova li čn a pri ča je vrlo intrigantna. Uskoro sam shvatio da j e problem prem o šć i vanj a jaza između razmi šljanj a i pisanja predstavljao glavni odluč uj ući faktor uspeha ili propasti za moje kolege studente post-diplomce. Ono što me j e privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u hvatanju beležaka kojaje očaral a Tonija.razvijao se koncept briljantnog razmišljanja i map iranj a uma. Bari je radio na teoriji mapiranja uma iz sasvim razl i čite perspektive. posle više meseci diskusije. i dok sam pisao. već i da razbistrim svoje misli o uvijenom polit i čkom pitanju zašto mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadate ciljeve.Predgovor on puta snažniji od bilo kog poznatog kompjutera . jer su mi omogući le da skiciram glavne ideje i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one m eđu so bn oj vezi. predvideo sam njegovu upotrebu pre svega za potrebe pamćenja . bio samo jedan deo Tonijevog šireg programa rada na metodama uč enj a i na razumevanju ljudskog mozga. i tek je počela da dobij a svoj sopstveni identitet. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape uma bile vrlo m oćno sredstvo za razm išlj anje. i njegov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja uma. U to vreme. moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmišljanje predstavlja jednako važnu primenu ove tehnike.

pomognem osnivanj e jednog novog trom eseč nog časop isa za m eđunarodne odnose. Zbog ov ih iskustava. zatim postanem njegov urednik. O dvajaj ući razmišljanje od pisanja. moj entuz ijazam za kreativno razmišlj anje u sklopu tehn ike je rastao. a imao sam vremena i da napišem poglavlje za jednu knji gu. postao sam propagator posebnog zn ačaj a kreativnog razmišljanja u okviru šireg spektra primena koj e je Toni razvijao. Kako je m ogu će da ste napisali toliko za tako kratko vreme ?" Pošto sam iskus io ogro mni uticaj mapiranja uma na svoj sopstve ni život i rad. Om ogu ćil o mi j e da održim n eobičn o visoku produkciju knj iga. Kraje m 70-tih Toni je odluči o da objavi knjigu o mapiranju uma. već sam imao j asnu strukturu i čv rst osećaj za pravi smer. Tokom prethodnih decenij a nas dvoj ica smo razvili sasvim ra zli čite stilove. Pomoglo mi je da ostanem generalista u oblasti u kojoj j e opseg informaeija naterao ljude da postanu specijali sti. Kada je došlo vreme da započnem pisanje. a sve manje i manje sposobni da povežu sve detalje da bi mog li pisati o njemu . počeo je da povezuje tehniku sa teorijom o mozgu. Završio sam svoj doktorat za manje od tri propisane godine. i da se oženim (sa budućom suprugom napravio sam mapu uma sastavljaj uć i spisak naših bračni h zave ta). i potom smo razgovarali o nač inu na koji bih ja mogao biti uključen u projekat. O mogućilo mi je da povežem i preči stim svoje ideje bez prolaska kroz proees "skiciranja" i " re-skiciranja" koj i oduz imaj u vrcme. Kao akademski pisac. mapama uma pripisujern i to da su mi omoguć i le da pišem jasno o teorijskim problemima čija kompl eksnost suviše često rezultira nerazumljivom prozom. mogao sam da razmišljam jasnije i sveob uhvatnije. Iz svog rada na poduč avanju i pisanju . Nj egov ut icaj na moju karijeru se možda najbolje ogleda u i zn enađenj u koje me često dočekuj e kada se prvi put susretnem sa nekom oso bom: "M nogo ste mlađi nego što sam očekivao. kao i pomoćnik urednik a studentsk ih novina. Mapiranje uma mi je pružilo izvanrednu ods kočnu dasku u napredovanju. da počnem da se bavim motociklizmom. što je pisanje u činil o j ednostavnijim .Predgovor istraživanja. bržim i prijatniji m. Moje mape uma su uključi vale XI V . Mapiranje uma je ostalo centralni element u mom celo kupnom pristupu akade mskom radu. Tak ođe.ja sam zaorao mnogo užu brazdu. Tonije razrad io vrlo veliki broj primena. č lanaka i konferencijskih referata. a takođe je razradio i mnoga formalna pravil a.

skoro sve pri če . Njegov je i sam tekst. sproveli smo u praksi ono što smo propovedali. pravila. Oko 80% knj ige j e Tonij evo: č i tava teorij a o mozgu. Moj glavni doprinos izražen je u strukturiranju knjige i u sprovođenju koncepta da se stvarna snaga mapa uma reali zuje upot rebom poj mova direktne povezanosti. osmišljavali xv . Toni: Kao štoje Bari rekao. Nauč io sam kako da duboko razmišlj am tokom dužih vremenskih perioda. Treć i razlog je bila frustrac ija koju sam doživeo dok sam poku šavao da n auč i m neke svoj e stude nte tehnici mapiranja uma. već i broj tehnika. zanovetala. Ovo j e upravo jedno takvo delo . j e svak i od nas pokušavao da onog drugog dovede u stanje potpun og razumevanja svoj ih sopstvenih ideja. Postoja lo je više razloga zašto smo želeli da sarađ ujem o na ovoj knj izi. i razvile su prili čn o razli čitu ba zi čnu arhitekturu. Drugi razlog je bio naše zaj edničko odušev ljenje mapama uma. Iako sporo. iako sam se sve više. Osim toga igrao sam i uloge kritičara. skoro nimalo boja ni slika. Radn i proces koji je usledio je bio vrlo dug. Proteklo j e dosta vremena pre no što je ijedan od nas dvoj ice u potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog drugog. što mi je veoma koristilo. Tokom perioda od 10 godina.Predgovor samo nekoliko form alnih elemenata. i to što smo želeli da one postanu dostup ne svetu. Neko liko neuspelih pok ušaja me je ubedilo da je Toni bio u pravu rekavši da ljude treba uč i ti ne samo tehnici mapiranj a. a propovedali smo ono što smo kori stili. ali retkim interva lima tokom kojih . zaj ed n ič ko pisanje može ponekad stvor iti knj igu koja ima mnogo veću širinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao pišuć i sam. suprotstav ljenog. Želeo sam knj igu koju bih mogao ponuditi svetu i reći : " Ovo će vas naličili kako da razmišljate i radite kao j a ". k ori s t eći mape uma za osmišljavanj e strukture i podržavanje većih i straživ ač kih projekata. Jedan razlog je bila pretpostavka da bismo sintezom dva različ ita shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. pristalice i ko-generatora ideja. upotreblj avaj uć i mape lima u pisanju knj ige Mape lima. služio mapama uma i za držanj e predavanja i potre be menadžerskih poslova. Popr imio je formu prihvatljivog dij aloga u redovnim .j er j e on sastavio skoro celokupan nacrt. i sve veze sa ostalim istraživanjim a. već i tome kako da misle. veza kreat ivnost i i p am ćenj a . ali smo na kraju uspel i da postignemo skoro potpunu saglasnost. Upotrebljavao sam ih gotovo i sključi vo za pisanj e projekata.

god ine najmanj e deset procenata svetske populacije upozna sa briljantnim razmišljanj em. Pridr u žite na m se! • Brejnstorming (engl. shvatili smo da smo i mi sami stvorili grupni um koji je sadržavao sve elemente naših pojedin ačnih umova kao i eksplozivne sinerg ist ičk e rezultate njihovog susreta.. Nadamo se da će vam ova knjiga dati isto uzbuđenj e otkrivanja. a onda i generisali s l e d eć i skup idej a. grupn a tehnika za rešav anje s p ec i fi čn i h problema. Još dok smo pisali o tome. a zatim sastavljali i mepovezivali naša dva skupa ideja . proslavljenu u londonskom Rojal Albert Holu 21.} XVJ . U okvi ru proslave.dvadesetprvi rođendan mapii ulila Ma pe um a su po prvi put zva n ično uvedene u svet u proleće 1974. stirnulisanje kreativnog razm išljanj a. prikup lj anje inform acij a. kao i da bi se dala podrška dobrotvornim ustanovama koje podržavaju koncept razmišljanja kao neizostavni deo nastavnog plana svake škole. broj ljudi koji su p oč eli da koriste briljantno razmi šljanj e i mapiranje uma rastao je skoro logaritamskorn progresijom . Mapa uma kompl etne knjige je generisala pojedinačn e mape um a za svako poglavlje. uzbuđenje istraživanja. objavljivanjem rodonačelne knji ge u oblasti map iranja uma Koristite obe hemisf ere mozga. godin e. provodili vreme pos matraj uć i prirodne fenomene. Proces je dao novo značenj e rečim a "brat" i. Posle duboke diskusije. koja u k ljuč uje prirodno i spontano u č ešće II diskusiji sv ih čla n ov a grupe. " bratstvo". p rev.Predgovor đusobno smo pojedinačne brejnstorm ing" mape uma . ovo spe cij alno izdanje predstavlja spome n na rođendan sku zabavu veka.mapera lima. brainstorming). naročito. apri la 1995 . U cilju uspostavljanj a podrške i komun ikacije između briljantnih mislilaca . i čisto uživanje u kreativnom generisanj u ideja i komunikaciji sa univerzumom drugog ljudskog bića koje smo i mi iskusili. inkubir ali bismo. Kako su god ine prolazile. Pogo vor predgovora . razvijanje no vih ideja itd. a svaka mapa um a je stvarala osnovu za tekst datog poglavlja. nedavno je osnovano Društvo mapera uma. godine. (prim . mapiranjem uma i mentalnom pismenošću. Procenjuje se da sada postoji više od 100 mili ona mapera uma širom sveta koji koriste metod u svim državama sveta. poj edina čn o prav ili mape uma svoj ih koncepcija s ledeće etape i još jedanput ih spajali u svrhu p oređenj a i napredovanja. Cilj Društva je da se do 2000 .

Da vas upozna sa revolucionarno novom alatkom koja će vam omogući ti da koristite briljantno razmišlj anje na najbolji način u sv im aspektima vašeg života .Ova knjiga i kako je upotrebiti Pregled • Svrha ove knjige • Organizacija segmenata • Organizacija poglavlja • • • • Vežbanja Nivo i u primeni mapa uma Povratne informacije Ova knji ga i vi SVRHA OVE KN.mapom uma. Otkrićete neke zaprepašćuj u će činjenice o svom mozgu i njegovoj funkciji. 2 3 . i u čin i ć ete svoje prve krupnije korake na putu slobode uma. stimuliše i izaziva. kao i to da j e vaša sposobnost kreativnog razmišlj anj a teorijski beskrajna.briljantno razmišljanje. Knj iga Mape uma ima pet glavnih namena: l Da vas uvede u novi koncept razvoja misli .JIGE Ova knj iga j e osmišlj ena kao avantur a koja vas priv l ači. oduševljava. Da vam da duboku intelektualnu slobodu pokazujući vam da možete kontroli sati prirodu i razvoj svog procesa razmišljanja.

uprkos ovome. 2 . Da vam priušti osećanje uzbuđenja traživali ovaj novi univerzum . Pokazaćemo vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knji zi označeni kao veliki umovi) koristili ve štine koje su dostupne svakome. istovrem eno zna čaj n o povećavajući standard mnogih vaših intel ektualnih sposobnosti i inteligencije. otkrivanja dok budete IS- ORGANIZACIJA SEGMENATA Da biste postigli ove ciljeve. Ovaj segment vas takođe uvodi u briljantno razmišljanje i mapiranje uma . arhitekturi i funkciji . pokazujući vam kako da koristite svaku pojedinačno. više od 95% ljudi susreće sa velikim probl emima u procesima kao što su razmišljanj e. odlučiv anje i planiranje. knjigu smo podelili u šest glavnih segmenata: l Prirodna arhitektoniku U ovom segmentu vas uvodimo u najs avremenije informacije o ljudskom mozgu. i kako će vam svaki od njih znatno pobolj šati mentalne sposobnosti. motivacij a. Rezultat je kompletna tehnika mapiranja uma (objašnjena u devetom poglavlju). pokazuju ći vam da su oba koncepta prirodni izdanci fundamentalnih moždanih struktura. 2 3 Struktura U ovom segmentu ćete dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka za upotrebu briljantnog razmišljanja i mapiranja uma na najbolji mogući način. organizacija ideja. njegovom dizajnu. koncentracija.Ova knjiga i kako je upotr ebili Uvod 4 5 Da vam omogući praktično iskustvo briljantnog razmišljanja. Temelji Ovaj segment vas vodi kroz prakti čnu primenu mogućnosti leve i desne hemisfere vašeg mozga. pamćenj e. i kako da ih kornbinujete na specifične načine koji će značaj no umnožiti prednosti koje dobijate upotrebom svog mozga. Zatim ćemo vam pokazati zašto se. Ovi zakoni i preporuke su zami šljeni tako da povećaju preciznost i slobodu vašeg razmišljanja.

Ovo u klj u čuj e : donošenj e od luka. u n apređ enj e memorije i imagin acije. Segme nt se završava prvim ikad nap isanim uvodom u kompjuterske mape uma i kratkim osvrtom na budućn ost mentalno opisme njenih ljud i. daju vam se uputst va i ohrabrenje da razvijate svoj sopstveni stil mapiranj a uma. rešavanje problema. 6 Dodatak Ovaj segment j e uveden kao podrška za ono što j e prošlo u prethodnim segm entima. alternativno.Uvod 0\'0 knjiga i kakoj e upo treb iti U vezi sa ovim savet ima . Podeljen je na s ledeć i način : • Li čn a upotreba • Porod i čn a upotreba • Obrazovna upotreba • Poslovna i profesionalna upotreba • Budućn ost Ovi naslovi predstavljaju obl asti u kojim a se n aj če šće koriste mape um a. a takođe i za vašu razonodu i zabavu. pam ćenje. 4 5 Up otreba Ovaj seg ment sadrži pregled oblasti primene mapa uma. Sinteza Ovaj seg ment vam daj e preg led raz li či ti h intelektua lnih zadataka kojih se možete uspešno latiti pom oću mapa uma. organizacij u sopstvenih ideja (pravljenje beležaka). U svakoj oblasti ćete naučiti či tav niz posebnih i p rakt i čnih veština mapiranj a um a. Stoga ćete tu na ći informacije o slikama prirodne arhitektonike i bele škama velikih limo va predstavljene u vidu neposrednih podataka ili. Specijalna prim ena uključuje samo-analizu. kao i kreiranje kolektivnog uma . kreativno razm išlj anje i napredni brejnstorming. u vidu testova . bavljenje menadžmentom i u čestv ovanj e na sastancima. One su osmišljene tako da vam obezbede sveobuhvatni komplet alatki neophodn ih za vaš intelektu alni život i rad. 3 . organizacij u tuđ ih ideja (hvatanje beležaka). pisanje eseja.

love slike su uređene tako da se mogu koristiti kao opcioni test. najveći broj osvojenih poena na ovom testu je bio 15 od mogućih 31. ORGANIZACIJA POGLAVLJA l Struktura poglavlja Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadrži sledeće glavne elemente: • sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz sveta prirode u kojoj se odražavaju oblici mape uma i briljantnog razmišljanja. Do trenutka pripreme za štampu. minerala i pojmova koje poka zuju arhitektoniku prirode. do trenutka pripreme za štampu.) Prirodna arhitektonika U knjizi ćete naći slike preuzete iz sveta životinja. politike i književnosti. • pregled sadržaja poglavlja • uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja • samo poglavlje • uvod u sledeće poglavlje 4 . od kojih se u svakoj na svoj poseban način ogledaju struktura i načini razmišljanja vašeg mozga.) Bibliografija Bibliografija uključuje romane. Da biste uradili ovaj test. proučite svaku belešku i pokušajte da pogodite ime njenog autora. (Odgovori su na strani 303. je bio sedam od sedamnaest . Najveći broj osvojenih poena na ovom testu.Ova knjiga i kako je upotrebili Uvod Test o Be/eškoma velikih umova Ovo je zbirka od 17 beležaka četrnaestorice velikih svetskih umova odabranih iz oblasti umetnosti. Cilj je da vidite da li mož ete da prepoznate mape prirode. biljaka. izdanja popularne nauke kao i tradicionaln ije naučne publikacije o mozgu. Tu se takođe nalazi i veći broj naučnih radova .pogledajte da li vi možete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja iz ovog testa možete naći na strani 305. ukoliko želite da idete dalje kroz ovu beskrajno fascinirajuću oblast. Upućivanje na bibliografiju je obeleženo simbolom: 3i:.

ur. Vežbe su u vidu testova.) 5 . VEŽBANJA novu dimenziju razumevanj a i sposobnosti ukoliko budete uradili vežbe ponuđen e u ovoj knj izi. razl i č i t ih svetlih boja. skeniranj u njene strukture. vaš pristup će biti raz l ičit u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva : • Pod aci o i zd avaču nalaze se na kraju knj ige. Najbo lje je da se upotrebi podložak za mapu uma (pra zan beli list A3 formata). kao i da ove nove tehnike n auči te sa l akoćom . č et i ri ili više f1 uorescentnih flomaste ra za markiranje teksta. pošto se pokazalo da su bili od izuzetne pomoć i pri uč enj u . NIVOI U PRIMENI MAPA UMA Bez obzira na nivo znanja koji poseduj ete o mapama uma. Gotovu opremu za mape uma je m oguće n aruči t i i poštom od i zd av ač a : Osvojićete Ovaj materijal ć e vam om oguć i t i da u potpun osti upotrebite svoje briljantn o razmišljanje i veštine mapiranja uma. Posle toga. vaš inicijalni pristup treba da se sastoj i u prili čno brzom prelistavanju cele knj ige. Oni predstavljaju odlomke za koje su naši studenti tražili da budu posebno naglašeni. Druga prednost preporu čenih vež bi je u tome što će vaš podložak za mapu uma postati vizuelni zapis vašeg napretka.Urod Om knjiga j kako j e upotrebiti Istaknuti tekst Kroz čitavu knjigu Mape uma n a i l az i ćete na okvirom ili drugim ti pom slova istaknute delove teksta. kao i jedna standardna olovka za pisanj e. (p rim. kao i u formulisanj u sopstvenih poč etnih cilj eva. izazov a i istraživanja. posmatranju onih de lova koji bi mogli biti od posebnog znač aj a za vas. brzo i u živ aju ći . komplet od 12 ili više kval itetnih flomastera. 2 3 Istraživanje Znak :ll: koji se javlja na poč e t ku paragrafa ukazuje na poč etak dela teksta potkrepljenog i straž i vački m pri čam a koje pokazuju zašto je toliko važno pratiti preporu ke date u knjizi Mape uma.

ili pak priče vaših prijatelja ili poznanika koji su mogli da prim ene mapu um a na neki značajan ili neobičan n ačin . pregledajte pet i seg ment ("Upotreba") da biste osnažili. IIr') . Napredni korisnici Ukoliko već imate z načaj nog iskustv a sa mapama um a.) Korisnici na srednjem nivou Uko liko već imate neko znanje o mapama uma i već ste započe l i neki oblik osnov ne primene. nastavite da č i tate ovu knji gu kao da je udžbenik. poglavlje IX. zad ržavaj uć i se na delov ima čije vam je teme ljnije poznavanje potrebno ili pak na delovima koji sadrže za vas nove informacije. preporu ču­ jemo vam da se skoncentrišete na prva tri seg me nta. Poku šajte da usavr šite svoj u tehniku u sve tlu ove knjige. upotrebit e j oš jednom tehniku uč enj a. Jezgrovit sadržaj o tom e kako da pristupite č i tanj u naći ćete u četmaestom poglavlju . (Detalj nije objaš njenje tehn ike u č enj a naćićete u knji zi Koristite obe hemisf ere mozga: izdanj e iz 1989. preči stili i upotpunili svoje postojeće veštine.Om knjigo i kako j e upotrebili l Po četnici Ukolik o ste početn ik . strana 136. l • 6 Sv i naslo vi na koje tekst upućuje navedeni su na srpskom j eziku.bilo dok či tate ili pošto završite č itanje ove knjige . upravlj ajući se t ak ođe i prema sopstve nim ciljevima u skladu sa oblastima prim ene mapa uma izloženim u petom seg men tu ove knj ige. godine. (prim. podsti č erno vas da konstrui šete .rekapitulacionu mapu uma či tave knj ige. u vidu razl i čitih doprinosa : Priče Bilo kakva vaša pri ča. Zbog toga bism o izuze tno cenili povratnu informacij u od vas. bez obzira da li je knjiga prevedena ili ne. Zati m. Koji kod bio vaš nivo. što znači da nemate uopšte ili imate vrlo malo iskustva sa mapama uma. POVRATNE INFORMACIJE 2 3 Ova knjiga će uvek od vas tražiti progresivan rad.

Prema tome. či ni te to kao jedinstve na li čn ost sa j edinstveno razvijeni m sklopom m oguć nosti učenj a . molim o vas da nam pošaljete originale ili fotokopije u boj i na razmatranje. molimo vas da nam dostavite skicu. napredovaćete onom brzinom i ritmom koji vama budu posebno odgovara li. molimo vas da nas obavestite preko i zdavača: sa što je mogu će detaljniji m referencama. U svetlu ovoga . ili pak poznajete dru ge osobe koje su osmislile neku vežbu ili igru koja može da ubrza razvoj tehnika mapiranja uma.Ova knjiga i kako j e upotrebiti Istra živanja Ukoliko su vam poznata bilo kakva istraživanja. eksperim enti ili studije koje govore u prilog nekoj od stavki iznetih u ovoj knjizi. (prim . nova pog lavlja. 6 7 Bibliografija Ukoliko postoje druge knj ige ili n aučn i radovi za koje mislite da bi mogli biti od koristi. 4 5 B eleške velik ih limova Potrebno nam j e što više primera! Vežbe/Igre Ukoliko ste sami osmislili. ili ča k novi segmenti koje biste želeli da uklju či m o u s ledeća izdanj a. molimo da nam to dostavite do znanja. Map e uma S l ič no tome. ukolik o imate izvanredne prim ere mapa uma koje bi mogle biti u klju čene u buduća izdanja. 2 3 Dodaci U koliko postoje bilo kakv i dodaci. molimo vas da nam dostavite detalje o publikaciji.} 7 . veo ma je važno ne ić i protiv samoga sebe. ur. Primeri koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotrebljeni • Podaci o i zda vač u nalaze se na kraj u knjige. sa komp letnim podacima o autor u. OVA KNJIG A I VI Vi koji sada č i tate ove reči .

već kao svetionici koji će vas voditi ka vašem cilju . Ovo " č i tanj e posle završetka čitanj a" i zgledaće kao da se susrećete sa starim prijateljem.(A'" knjiga i kokoje upotreb ili Uvod kao standardi koji se moraju dostić i .brzo. Kad budete stigli do kraja ove knjige preporučujemo vam da je proč itate jo š j edanput . pru žajući vam proširenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro obavešteni č i talac . 8 .

segment: Prirodna a. gde god da s/e.ika . Po prvi put u tri i po mil iona godin a sta ro j istori ji ljud ske intelige ncije. Pri m e n j u j u ć i sebe na sebi on a može razviti no ve n a čin e razmišljanja ko ji su mnogo fleksibil niji i mo ćn iji od tradi ciona lni h načina mišl jen ja koj i su danas u upotreb i širom sveta . a posebni po svoj oj sposo bnost i pa mć enja? 9 Pn '. I zraču nato j e da smou toku proteklih l Ogodina akumulirali čak 95 procenata svih ikad prikup ljenih informacija o ljudskom mozgu. Jed nako kao i u zbuđenj e o tk rića. Tek tokom nekoliko poslednj ih vekova SITIO poče l i da prikupljamo informac ije o strukturi i radu naših mozgova. kao i sebe sam ih. Koja su onda to ot k r i ća i kakvi su odgovori na s le deća pitanja? l Koj i su sastavni delovi našeg mozga? 2 Kako obrađujemo informacije? 3 4 5 Koje su glavne funkc ije mozga? Kako su centri za razli či te sposobnosti raspoređ eni u mozgu? Kako uč im o i šta najlakše prizivam o u sećanj e? Da li je ljudski mozak suštinski sprava za stvaranje obrazaca? traženje 6 7 Koj e su to tehnike koje koriste inače ob i čn i ljudi. ta inte lig encij a je shvatila da može razumeti. Jako smo još uvek vrlo daleko od potpun og razumevanja (sve više SITIO svesni da je ono što znamo samo mal i deo onoga što tek treba saznati). najkompleksniji.000 godina.da biste pročitali ove reči koris/ile najlepši. . kao evo lutivni mode l.hitekJor. vi . stari pu kih 45 .. i sada sto jimo na rubu revo luc ije koja ć e pro meniti kurs ljudskog razvo ja. Mi smo.Prvi segment: Prirodna arhitektonika Ko god da s/e.zauvek . tako i broj radova i č lanaka objavljenih o ovo m predmetu dobija svoj impuls. analizirati i gaj iti samu sebe . najsloženiji.naše vi đ enj e drugih. najmis/eriozniji i najsnažniji objekat pozna/og univerzuma < ljudski mozak. sada znamo dovo lj no da bismo promenili .

Pokazuje vam se kako su "vel iki umovi" koristili vešt ine koje su dostupne svakome. na sposob nostima mozga zasnovan n ačin napredn og razmiš ljanja : briljantno razmišljanj e. za d iv lj uj uć i /o Prvi segment: Prirodna arhitekroniku . i zašto j e 95 procenata ljudi nezadovoljn o svoj im mentalnim funkcijama . map" uma .8 9 Zašto toliki broj ljudi očajava nad m ogućn ostim a sopstvenog mozga? Koji je prirodni i odgovaraj uć i način razm išljanj a? funkcijam a 10 Koji jc prirodni i odgovaraj ući izraz ljudske misli? Prvi segme nt daj e odgovo re na sva ova pitanj a. tako i na makro nivoima. kao i u osnovne principe funkci onisanja mozga. kako na ćel ijskom. U poslednj im poglavlj ima ovog segme nta uvodimo vas u novi. i njegov prirodni izraz. u vod eć i vas u svet prirodne arhitekture vašeg mozga.

shva ti ćete izvanredn i obim njegovih potencijala i kapaci teta.} Prvi segment: Priro dnu arhitektonika II . • Prvo englesko izdanje ove knj ige izašlo je 1993. godine.I Zadivljujući mozak Pregled • • • • Uvod Savremena istraživanja mozga Fiziologija učenja i pamćenja Geštalt (celovitost) • Mozak kao asocijativna mašina briljantnog razmišljanja • Istorijski razvoj lj udske inte ligenc ije • Uvod u s ledeće poglavlj e UVOD Ovo poglavlj e će vas provesti brzinom leta konkorda kroz najnovija" biofiziološka i neurofiziološka istraživanja tog zadi v lj uj ućeg bio-kom pjutera . kao i o drugim važnijim funkcijama vašeg mozga.lj udskog mozga. Tak ođe ćete otkriti pravu prirodu informac iono-procesionih sistema vašeg mozga i upoznaćete se sa najnovij im saznanjima u oblasti istraživanja leve i desne hemisfere. (prim. O tkrićete koliko mož danih će l ija posedujete i kako one uzajamno deluju na začuđ uj u će komple ksan i prefinjen nač i n . ur. Dok budete čitali o prirodi i funkcionisanj u vašeg pamćenj a.

.

Ka o da j e Mle čni pu t započeo nekaka v kosmi čki p /es. kojo pokazu je zrokastu prirodnu arhitektu ru. šaru uvek p un U značenja. koj i zrakasto pola zi iz će l ijs kog centra ili nukleusa. vidim o da je svaki pipak kao grana nekog drvet a. Den drit ski trn ić ili s i na pt ič ki čvorić iz j edne moždane ćel ije će se povezati sa s in apt ičkim čvori ćem iz druge moždane će lije. preth odnu stranu).000) moždonih će Iiia. Idu ći dalje kroz ovaj super-mikroskopski svet. promenljivu harmoniju manjih šara. pred stavlja g lavni izlaz za svaku inform aciju koju prenosi data će l ija. Svak i dendrit i akso n može biti dug od jednog mi limetra do 1. sa centralnim telo m i deset inama. čo ve k a nalazi mi lion mi liona Svaka mož dana će lij a (neuron) sadrži ogroman elektrohemijski kompleks i m oćan sistem za obradu i transm isiju mikro podataka koji se. ili hilj adama pipaka. 13 Prvi segment: Prirodna arhitektoniku . 000 .000. Svaka od ov ih moždanih će l ija izg leda kao super-hobo tn ica.000. hem ijske sup stance se prenose <i. i dok električn i impul s putuj e kroz moždanu će l ij u . Kraci mo ždane će l ije se nazivaju dendritima (opisani kao "prirodni oblici ili strukture nalik drv etu"). koji se smatra praocem neurofiziologij e. nalaz imo da svaki dendrit sk i trni ć /sin apt i čki čvo r ić sadrži hemijske supsta nce koje predstav ljaju glavne prenosn ike poruk a u našem ljudsko m procesu mišljenj a. stot inama.0 00. Ser Čarls Šeringto n (Charles She rrington). Jedno od mi/ion milio na (1. uprk os svoj oj složenosti. može smestiti na vrh glave čiode .000 . zvana aks on.5 metra. premda nikad Slo/nu. bio je podstakn ut da napiše s l e deć i poetski iskaz : " L udski mozakj e čarobni razboj nakome m ilionisvetle ć ih čunko m tkaj u j razliva ju ć u šaru . Što više u veli č avarn o prikaz.000. Jedna posebn o krupn a i dugačk a grana.000) moždan ih će l ij a . a po njih ovoj površini se č i tavo m dužinom nalaze mali izraštaji nal ik pe čurkam a koji se nazivaju dendritskirn trn ić ima i s i napt ičk im č vorić i ma (v.Zadi vljuju ć i mozak SAVREMENA ISTRAŽIVANJA MOZGA Mo ždana ćelija Prouča vajući moždanu ćel ij u ." Procenjuje se da se u mozgu svakog ( 1.

gladak put koji zohteva vrlo malo ili nimalo raš či š ćavanja. nailazi ćete na sve manji otpor. Svaki put kad nešto pomislite. Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape pred stavljaju jednu od najuzbudljivijih oblasti savremenog istraživanja mozga. biohemijski/elektramagnetni atpor duž staze kajom se prenosi ta misao se smanjuje. Drugim rečima. Sličan fenamen se dešava i u vašem mozgu : što više ponavljate obrasce ili mape misli . lako pojednostavljeno ilustrovana. detalj ilustracije na str. Ponašajući se kao ogromna telefonska centrala. stvarajući pri tom impuls koji putuje kroz prijemnu moždanu ćeliju. tečnošću ispunjeni prostor naziva sinaptičkim jazom. ili ponovo doživljeno sećanje prolazi od jedne moždane ćelij e do druge. To su. kaskada biohemijskih informacij a koje prol aze kroz sinapsu je zastrašujuće inspirativna po svojoj veli čini i složenosti. i zatim ih usmeriti na odgovaraju ći put. ili misao. Što češće budete išli tom stazom. Drugi put kad budete išli istom stazom. dok. nailozite na sve mon]e otpora . između ćelija. 15). Prema tome. u mikrokosmičkim razmerama. 14 Prvi segment: Prirodno arhitektoniku . Nijagarini vodopadi. [er treba da se izborite za svo] prolaz kroz šiblje. Dok data poruka. To je kao da poku šavate da raš čistite stazu u šumi. podstičući na taj način dalji "saobraćaj". odakle se upućuje na sused nu moždanu ćeliju (v. Ovaj prostor se Hemijske supstance se prenose na prijemnu površinu. Prvi put to predsta vlja borbu. imajući u tome ogromni znc čo]. mikrosekundu po mikrosekundu. sumu podataka svih primlj enih informacija. Da se vratimo analogiji sa šumom. bi će vam mnogo lakše zbag ra ščišćavanja koj e ste uradili prvi put. s ć m o ponav/janje poveća va ve rova tn oću ocnovliorno. nakon mnogih ponovljon]o . Svaka od ovih neuronskih stazaj e poznata kao " memorij ski trag" . uspostavlja se biohemijska elektromagnetna staza. ć elij a može trenutno i zračunati. dovodeći nas ujedno do nekih i znen ađujućih zak lj u čak a . što se češće neki "mentalni dagađoj" dešava. Moždana ćelija može primati impulse iz stotina hiljada spojnih ta čaka u svakoj sekundi. Što ste više puteva i staza u stanju da utabat e i koristite.Zadivljujući mozak l kroz sićušni. veća je verovatno ća njegovog ponovnog de šovon]o. ponovna upotreba održava staze utabanima. ne bud ete imali širo k. to će vaše razmišljanje bitijasnije.

neuronskih spoj e va " u mozgu . Ova slika je pojednostavljena hiljadu pula i predslavlja j edan mikroskopski deo mozga. godine. na mnoge n ač in e . j e bio s ledeći: ~ "Možemo po kozoli do svak i o d 10 mil ijardi neu ro na u l jud skom mo zg u ima m ogu ćn osI povezivanja ravan bro ju zopiso nom kao jedan so dvad esel o som nula izo! Ukoli ko soma jedan neuron ima ovak ov kvolilet po le ncijolo. u vezi sa sposob nos tima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce. izgleda o kao jedin ica p raćen o nizo m n ula d uga č k im 10.5 mi liona kilometara! "Još ne pos toji l jud sko b i će ko je b i moglo do iska risli sav polencijal svog mozga . Zb og l o go ne p rihvc to jmo nikakve pesim i slič ke procene o gra nicama ljudskog mozg a .. Njegov zak lj učak . U zimu 1973. Pet moždanih ćelija koj e p okazuju deo . kod se nap iše. objavljen u radu Formiranje prirodne i ve šta čke intelig encije. O n nemo gran ica !" Prvi segment: Prirodna arhitektoniku /5 .I Zadivljujući mozak brže i efikasnije. profesor Pjotr Ku zm i č Anokin sa Moskovskog univerzitetaj e objav io svoj najnovijijavni iskaz o rezu ltatima svog 60-godišnjeg istraživanja prirode moždanih će l ija . Granice ljudske inteligencije su. leš ko mo žemo do zom islim o što može do uradi čilav mozak. To znači da bi ukupni bro j mogu ćih kombi nac ija/perm ulaci ja u mozgu.

Svaka poj edin ačn a moždana ćelija sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa čak 10. koji je potom dobio Nobe lovu nagradu za svoja istraživanja.000 ili više susednih moždan ih ćel ij a u istom trenutku. cerebralnog kortek sa (korteks . Prikazane kortikalne sposobnosti ćine elektranu intelektualnih mogućnosti koj e se mogu koristiti pri beleženja i razmišljanju. Mapa uma je vaše spoljašnje ogledalo vašeg sopstvenog briljantnog razmišljanja i o mogu ćava vam pristup ovoj ogromn oj misaonoj elektran i. stvaraju. Cerebralne hemisf ere vašeg mozga U kasnim 60-t im godinama ovog veka.Zadi vlju juć i mozak I Kako se sve ovo postiže? Naj v ećim "spojem" u poznat om univerzumu . 16 Prvi segm ent: Prirodna arhitektoniku . objavio je rezu ltate svoj ih istraživanj a najra zvijenijeg de la mozga.m eđusobnim spojem vaših moždanih ćel ij a . Upravo se u ovim svetlucavim i neprestanim spoj evima beskrajni ob lici. ritom prosto rno poimanje tro dimenziona lnost gešta lt (celovitost) imag inacija sanja renje bo je R L re či logika brojevi ni ZO VI li nea rnost a naliza liste Cerebralni korteks mozga prikazanfrontalno. gaje i rastu. beskraj ne mape vašeg uma.spoljašnja ljuštura ili kora) . profesor Rod žer Speri (Roger Sperry) iz Kalifornije. Briljantno razmišljanje odražava vašu unutr ašnju strukturu i procese.

alrpodjednako snažan sklop rnen tan ih sposobnost i: reči. Kao što j e Majk i B loh (M ichae l Bloch) istakao u j edn om svom radu: " U ko liko budemo nazivali sebe " dcsno he m isfern im" ili . potvrdi la su ove nalaze . Op seg sposobno sti koj e su dostupn e svim a nama uključuj e sve one sposobnosti koje su ranij e prip isivan e bil o levoj . Zaj dc la (Zai del). Desna hemisfera je izgleda dom inantna u s ledeć i m intelektua lnim o b lastima : ritam. Tren utna mod a da se ljudi označavaj u bilo kao domina ntno levoruki ili desn oruki j e prema tom e ko ntra-produktivna . ge štalt (celovitost). linearnost. prostorn o poimanje.~e ma m mentalnu sposobnost X" predstavlj a neistinu i ne razumeva nje . Bloha (B loch) i drugih . nizovi." o be su u osn o vi sposo b ne da po krivaju sva p od ru č j a . ogran i č i će rn o svoj u mogu ćnost razvij anj a novi h strateg ij a". brojevi. i m enta lne sposo bnos ti ko je je identi fi ko voo Rodžer Spe ri u suštini su di str ibu irane po čitavom ko rteksu. log ika. R e ć i " loše mi ide" . čini se. kor teksa teže da međusob no podele intelektu alne funkcije (gornj a ilu strac ija). Ot kriveno je j oš i s led e će : lako je svak a hemisfere dom inantna za od ređe ne ok tivno sti. tačn a tvrdnj a bi bila "treb aj oš da razvij am menta lnu sposobnost X " .. Lev a hem isfera j e. imag inacija . ili he misfere. Istraživanj a Ornštaj na (O rnste in). sanj arenje. Uko liko je ne ko slab na po d ru čju bilo koje veštine. boja I~ dimenzija.I Zadi v lju ući j mozak Sperijevi početni nalazi su pokazali da dve strane. analiza i lis/e. dominan tna za drugačiji . bilo desnoj hem is feri : l Jezik • Reči • Simbo li 2 Broj Logika Ni z • L iste • Linearn ost 3 Prvi seg ment: Prirodne arh itekton iku 17 . Jedinu preprek u izražavanju i prirneni svi h naših mentalnih sposo bno sti predstav lja n ivo našeg znanj a o tome kak o da im pr istupim o. ili .J evobem is fernirn" ljudima. koja su usled ila.

• podatke sa kraja perioda uč enj a ("efekat skorašnjosti"). kada sam na različitim univerzitetim a držao predavanj a o fi ziologiji učenj a i pamćenja. pruža informa cije koje su od kriti čnog zn ačaja za razum evanje načina na koji vaš mozak radi . kao što su mnogi pretpostavljali) utic ale na moj razvoj mapi ranj a uma. ljudski mo zak primarno pamti s ledeće: • podatke sa početka perioda učenja ("efekat prvenst va") . ili jedin- neko od pet • č i nje n ice koje su od n aročitog značaja za osobu. Svakako da su ova saznanja (a ne "teorija o Ievohemisfernom/desnohemi sfernom mozgu" . Spisak ovih saznanja vam .lJA UČENJA I PAMĆENJA II Istraživanja su pokazala da. • svaku č i nj en i cu p ovezanu sa pojmovima ili obrascima koji su već usklad išteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga što se u či . • sva ku činjen i c u koja je naglašena zbog svog stvenosti.Zadi vljujuć i mozak • Anali za • Vreme • Asoc ijacija 4 5 6 Ritam Boja Slikovno izražavanje • Sanjarenje • Vizuelizacija 7 Prosto rno poimanj e • Trod imenzionalnost • Geštalt (celov itost) Briljantno razmišljanj e i mapiranje uma uzimaj u sve ove eleme nte obzir. počeo 18 Prvi segment: Prirodna arllitektoniku . zajedno sa gratikonom na s l ed eć oj strani. Šezdesetih godina. za vreme procesa u čenj a. • svaku č i nj e n i c u koja n aročito privl ači zn ačaj a č ula . FIZTOLO G.

Moje beleške za predavanj a su bile tradicionalne linearn e beleške .. koje su osiguravale tradicionalnu ko lič in u zaboravljanj a i tradicionalnu ko l ič i nu nekomunikativnosti.. strukture i funkcionisanja moždane ćelije.I Zadivlj uj ući mozak sam da p r imećujem ogromni raskorak i zm eđu teorije koj u sam predavao i onog što sam stvarno č in io .. kasnih 60-tih i ranih 70-tih... i tako su rođene mape uma. Uzroci poj ave visokih vrednosti se S1/ove Ilove teorije u čenja mogu iskoristiti za konstrukciju O 19 Pn '.- točko u 9 vremenu kada \ u če nj e p oči nj e \ J 3 8 4 "" 7 "'---6... pogledaj te knjigu Koristite o be hemisf ere m ozg a) . potvrd ila su i podržala originalnu teor iju. A ova dva elementa su baš nedostajal a u moj im l i čn i m beleškama! Postavlj aj uć i sebi stalno isto pitanje "Š ta je to što će mi u mojim bele škama pom o ć i da ist i čem i povezuj em pojm ove i idej e?". Koristio sam ovakve beleške kao osno vu za predavanja o pam ć enju u koji ma sam isticao da su dva glavna faktora za pod s ećanj e bili istica nj e i p o vez ivanje. došao sam .S / prise ćan ja Grafikon koj im se predviđaju visoke i niske vrednosti u procesu tokom perioda učenja. " . kao i istraživanj a cerebralnog korteksa. do emb rionalnog koncepta mapiranja uma. % 75 ta čk o u vremenu kod o se u če n j e zovršava sal \ II _ 12 -. Moj a naredna istraživanja prirode procesa obrade informacija. 2 sala ~~\\\\\\Y~1 100 '/. 1". (Za potpunij u diskusiju o pri sećanj u za vreme u čenj a.. '::rl:!!\\\\\\\\\\\\If jO% ~S~ "''''l~O / . segment: Prirodn u arhitek/mriko . ' ...

ima pet osnovnih funkcija primanje. Analiziranje Prepoznavanje obrazaca i obrada inform acija . i ako je proees primanja kompatib ilan sa moždanim funkcijama. S l ično.objašnje nih na s l e d eć i n ač i n : 1 Prim anje Utisci primljeni od bilo kog vašeg čula .Uh! Izvinite. č i taj uć i reči "Jedan. Na primer. I 5 20 Pr vi segment: Prirodno arhitektoniku .Zadi vlju ju ći mozak i GEŠTALT (C ELO VITOST ) Naši mozgovi teže stvaranj u obrazaca i zaokruživanj u cel ine. vaš mozak. 3 4 Izra žavanje Svaki oblik komunikacije ili kreativni šljanje. Mapa uma vam dopušta beskrajni niz asocijativn ih " sondaža" koje sveobuhvatno istražuju svaku ideju ili pitanj e koje vas zan ima.. Na prime r. 2 S kladištenje Vaše pam ćenj e .. morati da se izbore protiv impul sa da dodaju reč " čet i ri " . dva. tri.". mnogi lju di će. koje uklj uč uj e i skladištenje (sposobnost skladištenja informacije) i prise ć anje (sposobnost pristupa toj informaciji). ako neko ka že " Imam je dnufascinanin u pri ču da vam isprič am . vaš um će zapomagati za upotpunjenjem informaeije! Ova urođena tende ncija mozga da traži upotpunjenj e je zadovo ljena strukturom mape um a. Ovih pet kategorija se uzaja mno poj a č av aj u. izražavanje i kontrolisanje . analiziranje.. lakše je pr imiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani. upravo sam se setio da o tome ne bih smeo nikome da pri č am " . č i n . bi će vam lakše da je skladištite i analizirate. Pošto ste uspešno primi li info rmacij u. skladištenje. MOZA K KAO ASOCJJATlVNA MA Ši NA Ta začuđuj u ća maši na. uključujući raz m i- Kontrolisanje Odnosi se na sve mentalne i fi zi čke funkc ije..

odnosi se na generalno p raćenj e svih vaših mentalnih i fi zi č k i h funkcija od strane mozga. kao što su kineski znaci ili egipatski hijeroglifi. transformacija od slike do slova je bila kompletna. tokom 2. držanje i faktore okruženja. Potom. a map e uma predstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka.Liniju j e stvorio čo vek) Od trenutka kada su ljudska bića shvatila da mogu izraziti svoje unutrašnje " mentalne slike". Ova kategorij a je veoma važna jer su zdrav um i zdravo telo od esencijainog značaja ukoliko ostale čet i r i funkcije primanj a.000 godina. skladišteno i analizirano. analiziranja i izražavanja treba da funkcioni šu svojom punom snagom. analiza koja uključuj e složeni poredak zadataka pri obradi informacij a. ispo l ja va ju ć i prve tra go ve mentalnog sveto . otpoč i nj uć i sa ranim pećinskim crtež ima australij skih Aboridžina. Sa razvojem zapadne misli i širenjem uticaja Rimskog carstva. (Za dublju diskusiju. Kadaj e prvi čovek povukao prvu liniju. Ove tri funkcije konvergiraju u četvrtu . u klju čuj uć i i opšte zdravlj e. ne tako beznačajna snaga pisma je zadržala evolutivni zamah nad trenutno poruženom slikom. Kvalitet analize će oč i gled no biti pod uticajem vaše sposob nosti da primale i skladištite informacije.I Zadivlj u ći ju mozak obrnuto. govo ra. za Istorij a ljudske inteligencije se može posmatrati kao potraga mozga efi kasne komunikacije sa samim sobom. slike su se sažimale u simbole.izražavanje ili predstavljanje pom o ć u mape uma. onoga što je bito primljeno. Č i neć i to . skladištenja. revolucij a ljudske svesti je ubrzana. ISTORIJAT RAZVOJA LJUDSKE INTELIGENCIJE . a zatim u alfabete i pisma. gesta itd. zahteva sposobnost skladištenja (sačuvat i i povezati) onoga što ste primili. razvoj je postao vrlo brz. Prvi znaci su evoluirali u slike. kontrolisanje. doslovno o beležil i gigontski sko k u evol uci ji intel ig encij e. Na sli č an n ačin . efikasno skladištenje i analiza će povećati vašu sposobnost primanja informac ij a. Kako se civilizacija razvijala. oni su fi ksirali svo je m isli u vremenu i pro storu. Peta kategorij a. to ko đe o mog ućovo j u ći svoj im mi slimo do premoste te Prvi segment: Prirodna ar/Jitek/onika 21 . pre mo to me. načinima Prvi lju d i ko ji su na čin i li znoke su. pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine GiB) .

moramo da baci mo pogled na mozgove koji se istorij ski smatraju velikima. pam ćenj a i razmišljanja? Uob i č aj eni odgovori na ove probleme uklju čuj u oma lovažavanje samog sebe. zašto toliko mnogo lj udi ima problem e na polj u u čenj a . i zazi vaj u ći današnju "e ksplozij u informacija". UzeJi smo re č . Ovi narodi su uživali u o č ig l edn i m prednostima nad onima koj i još nisu bili razvili pisanje. UVOD U S L E D EĆ E POGLAVLJE Jz fizioloških i psiholoških č i njen i ca nam je pozn ato da mozak poseduj e ogromnu m o ć koja čeka da bude os lobođ en a. analizu i odava nje informacij a. u univerzal nim evolu tivnim termi nim a. što sve dalj e ome ta prirodno funkc ionisanj e mo zga . ana lize i širenj a informa ci ja. a ro zjo šn jovcj u po glavl ja ko ja sled e. slike i kodov i su se kon ačn o razvili u pisanj e. U s l e d eće m poglavlj u će mo se susresti sa nekima od velik ih 22 Prvi segment: Prirodne arhitektoniku . kreativnosti i p am ć enj a? Za što se žale na os novnu nesposobnost. razmišljanja. p r irnorav aj u ć i naše mozgove da koriste ograni č ene n ači n e izražavanja za koje podrazum evamo da su jedino ispravni . Ukoliko je pisanje zaista najbolji način za preuzimanj e. a ovaj glavni na predak j e predstavljao klj uč poj avljiv anja i razvoja velikih civilizacija kao što su bile one u Mesopotam iji i Kini. trend prikuplj anj a a informacija se ubrz vao tokom vekova. smanjenj e interesa i oslablj enu m oć koncentracije. razu m ljivo je da smo mo rali d a izvršimo "e ksperime nt nad nama sami ma" za u zi ma j u ći Irenut no neudo ban položa j ko jeg o p isu je s l edeće po glavlje. re če n i c u. Ljudska inteligencija je sada mog lo da kom unici ra sa so bom kro z beskra jna pro stranstva vreme na i pr o sto ra . logiku i broj kao kam ene temeljee naše civilizacij e. pa prema tome nisu imali pristupa mudro sti i znanj u koji su poti cali od velikih umova prošlosti. Prema to me.Zadivljujući mozak I iste dimenzije. Kao kad se široka reka satera u uski odvo d ustave. gubitak samopouzdanj a. U posled nje vreme ova "eksploz ij a" je delom izazvana pretpostavkom da je pisanje jedino ispravno sredstvo u če nj a . apatij u i prihvatanje krutih i dogmatski h prav ila. Zašto smo to u č i n i l i ? Zato [er smo . smanjenj e u či n k a. još uvek tek rođe n e bebe . Simboli. Da biste saz nali nešto više o pravom potencij alu mozga i o tome kako da ga upotrebite.

Pn '. segme nt: Prirodna arhitektonika 23 .Zadivlju jući moza k mislilaca prošlosti i zapi tati se da li su oni zaista koristili potpunij i spektar asocijativnih i izražaj nih m ogućno sti . kao i m oguć no st i briljantnog razmišljanja.

u če sni ci su pom inj al i . U svakoj grupi. i bar još nekog drugog ve likog m u z iča ra. ovo pog lavlj e istražuje do kog stepena su neke ve like istorijske li čnosti kor ist ile svoj u ogromnu m isaonu m oć . često sam pokazivao beleške j edn og nepoznatog mislioca koj i j e generalno smatran "velikim". knj iževnosti. segment: Prirodna arhitektoniku . Pikasa.ob ič no pogrešno pogađajuć i . Ovo je vaša prilika da ih ana lizirate ikopirate! VELIKI UM OV I Za one od vas koji su bili kritikovani da prav e "neuredne beleške" ili " škrabotine" . Darvin a.II Veliki u m o vi Pregled • • • • Uvod Veliki umovi Upotreba kom pletnog spektra men talnih spo sobnosti Uvod u s l e de će poglavlje UVOD Svi oni koji su smatrani velikim umovima u oblastima um etn osti. n au čni ka ili politi ča ra . biznisa i obrazovanja koristi li su beleške koje su im pomagale da razmi šljaju . Zatim sam pozivao u č esnik e kursa da identifikuju autora beležaka. voj nih discipl ina. U svetlu inform acij a datih u prvom poglavlju o radu mozga. politike. ovo što sledi ć e pružiti utehu i os lo bađa nje od optužbe ! Za vreme mojih predavanja u proteklih 25 godina.imena da Vi nč ij a . Ovaj eks per ime ntj e pokazao da mi pretpostavljamo da su osobe kao da Vinč i ili Aj nštaj n mora le d osti ći svoj u ve lič i nu koristeći širi spektar menta lnih sposobnosti od osta lih. na uke. Aj nštaj na. Prim er koj i sled i podržava ovu pret24 Pn'.

1/ Veliki umovi postavku . mani festacij i i os lobađanj u genija. Kompl etnu diskusiju o prirodi.što više to bolje. Beleške.lik. kreativGe šta lt (nem.primer kompletnog uma koji je u stanj u da se kompl etno izrazi. pogledaj te u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordim a u pamćenju . asoc ijacije. (prim . i da su . koje je uradio Pikaso.) Pn '. nizove. Pa zašto onda toliki broj ljudi sada ima tako ve like problem e sa razmi šlj anjem. n ać i ćete više primera ve likih mislilaca koji su se izražavali na n ačin koji reflektuj e kompletan spektar njihovih ment alnih sposobnosti. a koje Pikaso. svojs tven.). simbole.) ". iluzij u trodimenzionalnosti i ge štalt" . UPOTRE BA KOMPLETNOG SPEKTRA MENTALNIH SPOSOBNOST I Brz n ačin da procenite odlike svojih ili bilo čij ih beležaka je da pogledate spisak mentalnih sposobnosti na stranama 17. prev. segment: Prirod"a arhitektunika " 25 . lineamost. oblik) . čiji je autor Leona rdo da Vi nč i. biolo škog ili fiziološkog fenomena intcgrisanog tako da predstavlja funkcionalnu cel inu (jedinicu) č ija se svojstva ne mogu izvesti sumiranjem njenih delova. Inherentan (Iat. Možete pokušati da pogodite koje beleške je napisao da Vinči. nerazdvojiv. spolj ni izraz misaonih procesa velikih umova prošlosti. p r ev. (pr im. On je koristio reči . . 293) u Dodatku. sa životnim p ričam a mnogih koj i su pomenuti u Mapama uma. 293). imaginaciju. sveo buhvatne su na sličan nač in . liste. pre nego što urad ite test Beleške velikih umova (str. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Ove beleške. takođe na s ledećoj strani. pri padajući .struktura ili konfiguracija nekog fizi čkog.za razliku od svoji h pretežno linearno-mislećih savremenika . i st i ču smisao izlaganja. otkrivaj u da su oni zaista koristili već i deo svoj e inherentne'" mentaLne moć i nego ljudi iz njihove okoline. Beleške na s l ed e ćoj strani. Pogledajte takođe stranu 4. U testu Beleške velikih umova (str. Znamo da bismo svi mi mog li da koristimo istu inherentnu mentalnu m oć. vizuelni ritam. kao vežbu za zagreva nje .intuitivno koristili princ ipe briljantnog razmišljanja i mapiranja uma. ana lizu.18 i da proverite koliko je ovih sposob nosti uk lj učeno u te beleške . obezbeđ uj uć i dokaze da su veliki umovi zaista koristili više od svoj ih prirodnih sposob nosti. brojeve.

.. 3'.. ... ......'". .. ~ Beleške " velikog um o " ( 1) Bele ške " ve likog urn o " (2) 26 Prvi segment: Prirodn a arhltekton ika ... (""".4 ~'II -t j t:. _ 1-... •4. ./ _.n ~~ ""'. ~ ' .4__ ~ V" h 111.~ If. ~_ I'f~' JIll ""'-"-" Z&.Veliki umovi /I .:r.~... .~tzr.u._1r 6: ~~ 1..". y- r ~ -- / ..~ . .d ..P'...1:.l ilU't. . - t rrt 'Ji' """-" _ >t .

Ve liki umovi re šavanj ern prob lem a. " Mozgo vi u dilemi" . Pn './I n o š ću . pam ć enj em i s uočava nje m sa prom cn am a? Razlozi se istražuju u s lede ćem poglav lju. planiranj em . 11JCI1I : Prirodna arhitektoniku 27 . S('f!.

napr aviti j asnu razliku i zm eđu prav ljenja bele žaka i hvo/ anja beležaka. STANDARDN E LI NEARNE BELEŠKE Važno je. izražen ih u nekoj knji zi. Hvatanj e be ležaka znač i rezimiranj e n ečij ih tu đih misli . Tokom protekle dve dekad e. moj e kolege i j a smo istraž iva li stilove pravlj enja/hvat anja be le žaka pojedinaca na svim nivoim a. 28 Pn '. segment: Prirodna arhitektonik u . Prav lj enj e beležaka znač i organizovanje sopstvenih misli. nov način . č lanku ili predavanju. An a li ziraj u ć i efektivnost razli čitih stilova pravljenj a/hvatanj a beležaka. u školama. na početku .ul Mozgovi Pregled II d ilemi • Uvo d • Standardne linearne beleške • G lavni stilov i standardnog pravljenj alh vatanj a beležaka • Sredstva ko r i šćen a za standardno pravlj enj e/hvatanje beležaka • Man e standardni h be ležaka • Posled ice po naše mozgove • Rezultati istraživanj a pravlj enj a/hvatanj a be le žaka • Uvo d u sl edeće pog lavlj e UVOD Ovo poglav lje otkriva inherentn u slabost sistema pravIjenjalhvatanj a beležak a koj i se dana s koriste po č itavo m svetu. često na kreativan. možem o počet i sa razvij anj em sistema koji će raditi sa našim mozgovim a umesto pro/iv naših mozgova.

kreati vni govor na temu "Mozak. a tražili smo da svoje beleške usklade sa s l e d eć i m svrhama: • pam ćenj e • donošenje odluka • komun ikacija i prezentacija • upravljanje vremenom • inovacija i kreativnost • rešavanje problema • planiranje • duhovitost • uključenj e slušalaca • analiza l pored toga što. r.. Rezultati p obuđuju intere sovanje. inovacija.mozgovi II dilemi " (videli sir. Bilo im je dopušteno da koriste širok izbor papira. olovaka u boji i drugog materijala za pisanje. Ovo istra živanje je sprovedeno u mnogim ra zličitim zemljama i uk lju čil o je posmatranje. jedan inovativni. za vreme od pet minuta.III Mozgov i II dilemi na univerzitetim a i m eđu različitim profesijama. ispitivanje i prakti čn e eksperimente. Prvi segment: Prirodne arkitektonika 29 . bez obzira na j ezik ili nacionalnost. Jedan od eksperimenata sastojao se u tome što smo tražili od svakog č la na grupe da priprem i. plavu ili zelenu) olovku. STIL SVRHA pamćenje SREDSTVA reči l l Iot. 30-32)._ G - n: fl -• . Da li uvidate za što s u njihovi . već i na j e odabrala standardnu hartiju na linije i j ednu (običn o crnu.- Tri glavna slila p isanj a beležaka koje koristi 95 procenala osoba 11 s vim školama i medu svim p rofesijama širom sve la. brojevi nizovi linije liste logika analiza jedna boja 3 ]1. kreativnost i bu d uć nos t" .J> komunikocija kreativnost planiranje analiza odlučivanje itd .im je ponuđen širok izbor pribora.

Dok beleške sa Bliskog istoka ili iz Azije mogu izgledati razl i čito od zapadnj ački h beležaka . 2 3 Stil numeričke ili abecedne skice koj i se sastoji u pravljenju beležaka u hijerarh ijskom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i podkategorija. l Rečenični /narativni stil koji se sastoj i od jednostavnog ispisivanj a svega onog što treba da bude saopšteno u narati vnoj formi . može biti vrlo sroda n map iranju uma. Ovaj četvrt i stil. SRE DSTVA KORI ŠĆENA ZA STANDARDNO PRAVLJENJEIHVATANJE BELEŽAKA U okviru svakog od tri glavna opisana stila. hronološki i hijerarhij ski niz.Mozgovi li dilemi 11/ GLAVNI STILOVI STANDARDNOG PRAVLJENJAlHVATANJA BELEŽAKA Tri glavna stila k or i šć en a u eksperim entu su ilustrovan a na prethodnoj slici. kao što ćem o videti. današnj i standardni sistemi pravljenjafhvatanja beležaka su iden ti čn i . postoj i tak ođe i četvrt i . znatno redi stil. Širom sveta. lako se j ezici kao što su kineski. prezentacij a j e još uvek linearna. U svim školama. a ne sleva na desno (videti stranu 32). M eđu ­ tim. osnovna sredstva su bila s ledeća: Linearni obrazac Beleške su obi čn o pisane u pravim linijam a. seg ment: Prirodna urhitektonika . univerzitetima ili predu ze ćim a koje smo posetili . tri glavna stila skicirana u go rnjem tekstu je koristilo vi/le od 95 procenata ispitanika. Stil spiska koji uključuje zapi sivanj e ideja po redosledujavljanja u svesti. Poštovani su gramatika. l 30 Pn'. one u stvarnos ti sadrže iste elemente. često opisan kao "neo rganizovan" ili " neuredan" . Mnogi ljudi kombinuj u razl i či te elemente ova tri glavna stila. japan ski i arapski pišu vertikalno ili zdesna na levo.

Brzi osvrt na prvo poglavlje (" Savremeno istraživanje mozga". crno m ili sivo m . • slike (imag inacije). • boje. i skl j u č i i ode na 3 • Mo v ć rovoc (gr. monotonos) . • vizuelizacije . • asocijativnosti. Ove standardne beleške pokazuj u gotovo potpuno odsustvo sledećeg: • vizue lnog ritma. Reč i koje su n aj č ešće povezivane sa pravljenjem/hvatanj em beležaka su bile : "dosadno". "k ru tos l~" "depresija". više od 95 p ro cena ta beležaka bilo je "mo noton sko" . "kazna". • geštalta (ce lovitosti). A što mozak radi kad mu je d o sod no ? Uti ša se. reči i brojeve. a posebno za pri sećanj e tokom učenja. "glavobolja". "studiranje". "grčev i tl prstima". str. linearni obras ci. seg ment: Prir odna urhileklOnika 31 . "d om ać i zadatak". "ispiti". • vizue lnog obrasca (ili bilo kog obrasca).III Mozgovi II di lemi 2 Simboli Simboli su uključi vali slova. alije njen kvalitet bio pod negativnim uticajem linearnog obrasca. predstavljaju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cerebralnom korteksu ljudskog mozga. na pisano sa mo jed no m bo jo m. • "trodimenzionalnosti". "izgubljeno vreme". Analiza Analizaje korišćena . "neuspeh". osnovni elementi današnj eg standardnog pravljenj a/hvatanj a beležaka. (prim. reči . prev.ujednom tonu. Reč " mono to n'" predstavlja ko ren re či " mo noto nija" . o bič n o pla vo m.) Pn '. brojevi i analiza. odražavaj ući u prevelikoj meri naglašenost linearne prirode prezentacije pre nego samog sadržaja. Pošto su ovi n ed ostaj u ći elementi od esencijaInog zn ačaj a za celokupno funkcionisanje mozga. 17-18) nas po d se ća da simboli. Pored ostalog . glasu. • prostornog poim anja. "strah". "učenje" . nije i znen ađujuće što je većina u česnika u našem istraživanju smatrala či tav ovaj posao oko pisanja beležaka prili čn o frustrirajućim .

\ ~1 :.».. zdesna na leva.b Arapske bele ške koj e daju primer sli čnosti globalnih stilova pisanja beležaka. A metod delu je. Šta polovina ljudi radi u lim bibliotekama? Spava! Naša mesta za učenje su poslala velike javne spavaonic e! ".Mozgovi li dilemi 1/1 spava nje. 2 i 3 >>> 32 Prvi segment: Prirodna urh itekton ika . . mesnim i gradski m bibliotekama širom svela.. do nivoa mentalne konfuzije. To znači da 95 procenata pismene lj udske popula cij e pravi beleške na na č in ko ji je osmišljen ta ko da izaziva dosad u.. i njima sam ima i dru gim a..VI r~ -. Prirodno arhitektoniko: slike l . bez obzira da li j e smer sleva na desna.l ~ r~tV. kao kod nekih azijskih j ezika. univerzi tetskim.. i da mnoge od njih pošalje u sla nje besvesti.. 30). vertikalan (videti str. Treba samo da pog ledamo po školskim. ili ćak.

.

.

.

slika 5 ~ 36 Pn'. segment: Prirodna arhitektoniku .Prirodno arhitektoniko: slika 4 J\ .

.

slika 6 38 Pn-i segn l en t : Priro dna arhitektoniku .. . N inform a CI.Grafički prika z je dne H/e d' . str. . u m ozgu (v. 45) . InlCe /e Prirodno arhitektoniko.

.

.

o bič no imeni cam a ili glago lima. O vo se prip isuje či n je n i ci da veštine po vezane sa našom levo m i de sno m hemis ferom nisu u m oguć nosti da me đu s o bno uzajamno deluju na n a čin ko ji b i pro izveo spi ra lu pokreta i razvo ja ko ja stremi na go re. 2 3 Rasipanje vremena Standardni sistemi pravljenj alh vatanj a beležak a rasipaju vreme u svim fazam a: • • pod sti ču ć i nepotrebn o be leženje nepotrebnih beležaka zahtevaju ći či tanj e «« Prirodno arhitektoniko: slike 7 i 8 41 Pn'. segment: Prirodna arhiJektonikll . Ovi fak tor i sprečavaj u mozak da pravi odgovaraj uće asocij acij e m eđu klju čnim konc eptima. Osim toga.onim rečim a. U standardnim beleškama ove reči se č esto nalaze na razli čitim stranicama. koje izazivaju i razvijaju relevantne asoc ijacije kada god se pročitaju ili čuj u. sta ndardne beleške su često u form i beskr aj nih spiskova s l ič n og izgleda.. l Otežavanje pamćenja Mo noto nske (jednoboj ne) beleške su v izuelno dosadne.III Mozgovi II dilemi O va glo ba lna " bo lest spovo nja " kao odg ovor na u čen je je izazvana č i n j e n i co m da je to ko m posl ednjih nekoliko vekova ogromna većina na s pra vil a bel eške ko je ko riste znatno man je o d pol ovine ka pa citeta na šeg cere br alnog korteksa . zamaskirane masom manj e važ nih re či .čnih reči Važ ne idej e se saopštavaju klju čn im reč i m a . bi će od bačene i zaboravljene. M AN E STANDARDNIH BE LE ŽAKA Postoj e čet i ri mane današnji h standa rdnih sistema pravIj enj alh vatanj a beležak a: M askiranje klj. Sama monotonij a pravljenja ovakv ih spiskova dovodi mozak u polu -h i pnoti čki tran s. skoro sasvim one mogućavaj ući pamćenj e nj ihovog sadržaja. Umesto to g a smo o ptere tili naše mozgove sistem o m pra vlj enja /hvatan ja bele ža ka ko ji ih pod s t i če d a o d bocu] u i zoborov ljoj ul Ko m bi novane smetn je ova dva fak to ra uzimaj u veliki danak . Kao takve.

Prvo se tiče dosi jee o jedn oj a utisti čnoj devojci zobeleženog u knjizi Špringera i D o j ča (Springe r. Ono što nam treba je sistem koj i će postizati rezultate usmerene ka napretku." Levi" mozak. • Patimo od dosade i frustracije . koji ima ju i ozbilj ne smetnje u govo ru. usporav ajući i gušeći naš proces razmi šljanja . Deutch) . Autori izveštavaju da se kod outisti čora . posebno kada smo su oč eni sa beleškama tipa spiskova. suprotstavlj ajući se tako kreativno sti i memoriji . mozak neprestano ima o sećaj da je " došao do kraj a" ili "završio". Ovaj lažni osećaj dovršenosti deluje skoro kao nek i mentalni narkotik. kao rezultat razumljive pobune mozga protiv maltretiranja. • Gubimo ljubav prema učenju kojaje tako o č i gledna kod male dece i kod onih koji su imali dovoljno sreće da nauče kako da uče. • Doživljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svoje mentalne sposobnosti. • Što više radimo . POSLEDICE PO NAŠE MOZGOVE Stalno k ori šćenje neefikasnih sistema pravljenjalhvatanja be ležaka ima niz posledic a po naše mozgo ve: • Gubim o svoj u moć koncentracije. "desn. manje napredujemo." mozak (1985) . :Il: Dve p riče su releva ntne u ovom trenut ku. • Sti čemo naviku koja troši vreme da pravimo beleške o beleškama u pokušaju da otkrij emo sve neuhvatljiviju suštinu onoga što učim o .Mozgovi II dilemi 1/1 • • zahtevajući zahtevaj uć i "preslišavanje" nepotrebnih beležaka traženje ključnih reči 4 Neuspeh u kreativnom stimulisanj u mozgu Po samoj svojoj prirodi . linearna prezentacij a standardnih beležaka s prečava mozak da pravi asocijacije. Naši današnji sistemi prav ljenjalhvatanja beležaka imaju sve manje i manj e rezultata. Sem toga. zbog toga što ne svesno radimo protiv sebe . često može no ći supe riorno u m etn i č ko sposob42 Prvi segme nt: Prirodna arhitektoniku .

bilaje u stanju da prime ni mapiranj e uma i da krene u pozitivnom smeru.zap itao sam. Da bi bila bolja u školi.. ona bi verovatno nastavila da razvij a svoje već j ake umetničke sposobnosti uporedo sa razvojem verbalnih sposobnosti. Kao rezultat toga. Nađo crta lo crteže pune života so mnoštvom detalja .. imala j e vrlo dobar uspeh. koja je tl devetoj godini bila od ličan uč eni k .e" . .. .Moje beleške.Pos/oji jedna stvar u kojoj sam sve bolja i bolja". i očigl ed no je bila inteligentna. odgovori la je. sa tendencijom ka tota lnoj propasti . sa I I dobar. da bi sebi pomogao da zaboravlja! Ći m je shvati la šta či ni. Map e uma bi bile odgovarajuće sredstvo.. ona se iznenada razved rila i rekla . jer je uči l a mnogo. a sa 12 godina postala je dovolj an učenik . Oni novode do je "u vreme koda je ima lo tri i po godine. . ona je pretpostavila da mora imati sve bolje i bolj e beleške. REZULTATI ISTRA Ži VANJ A PRAVWENJAlH VATANJ A BEL EŽAKA Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studij ama o pravljenju/hvatanju beležaka. jer je reš io misteriju . Njeni rod itelji su mi omogući li da se sretnem sa njom. Pn'.više rečen ica". segment: Prirodna arhitektonlka 43 .. Da je Nađa bila učena na n ači n koji bi bio komp atibilan sa njenim moždanim funkcijama . Nj en odgovor mej e pogodio poput groma." . Sa 10 godina.Bolje" je za nj u znači lo . Autori sugerišu do ovo posebno sposobnost ods likava doprinos de sne hemisfere. Ona.11/ Mozgovi u dil emi no st. Dru ga priča se odnosi na mladu devojku iz Nj ujo rka. sve više iz godine u godi nu. njeni nastavnici i njeni roditelji su svi bili zbunjeni. Posle dugog i tužnog razgovora. čovek izvanrednog pamćenja.urednij ih" . onaje naivno ulagala sve više i više snage tl tu svoju aktivnost zbog koje je pog rešno razumevala i zabo ravljala ono što je učila. posebno onim dr Haua (Howe) sa Unive rziteta Egziter (Exeter).. što je moguće dos lovnijih i tradicionalno .Koja? . Ovaj metod namerno je upotreb ljavao jedan Rus po imenu Šereševski. o kasnije beleže do se Nađina veštino crtanja "smanii vala so no stovkom ferop i.

o d na jgoreg do na jbol jeg : I Dobi jene kom pletne beleške o d reči do reč i . Dobi jene rečen i čn e beleške so zakl j učcima . po kazu jući pri to m potpu no i integrisan o razumevan je. UVO D U S LE D EĆ E I'OGLAVLJE Kao što smo videli. i d o obezbede to čn o p rise ćanje i p ro mišljen e odgovore u uslovima ispita koda bel eške više nisu bile do stupne. 2 Lično u rođene komp letene beleške o d re či do re či .Mozgovi fl dilemi III 3€ Stud ijo d r Ha ua je trebalo do pr o sud i ko liko do br o su stude nti bili u sta nju d o govo re iz svoj ih bel ežaka. Ta kođe su mo ra li d o b udu u sta nju do ko riste svo je beleške za po no vi jan je gra di vo. Naoružani ovim sazna njem. Rezulta ti su bi li sl ed eći. efikasnost i aktivno li čn o od presudnog zn a čaj a za uspešno beleženj e. (O vo se pone kad pokazalo izuzetno slab im jer je osoba ko jo ih je d obi lo bi lo nesposobno do napravi odgovara juće mentalne asoci jacije .) 6 Ličn o u rođene beleške so k l ju čnim reči ma. današnji sistemi pravljenja/hvatanja beležaka koriste samo deo ogromnog moždanog potencijala za učenje. možemo krenuti dalje u s l edeće poglavlje koje nas upoznaj e sa briljantnim razmišljanjem .jasnijim. 3 4 5 Li čn o urođene reče n i čn e beleške so zaklj učci m a . 44 Prvi seg ment: Prirodne arhitektoniku . Tak ođe znamo i da su veliki umovi koristili mnogo već i deo mentalnog kapaciteta koj i nam je svima dostupan. Dob ijene beleške so k ljučn im reči m a . u č e šće Hauove studije pokazuju da su konciznost. prirodnijim i efikasnijim n ačin om korišćenj a naših mozgova.

Sve asocijacije koje ste već "upotrebili" možete smatrat i svojim sećanje m. odnosno raspolaganja ljudskim mozgom . Svaki de l ić informa cije koji ulazi u vaš mozak . BRI LJANT NO RAZMI ŠLJ ANJE Inf ormacija . Svaka kukica predstav lja jednu asocijaciju. stotine. svojom bazom podataka ili Prvi segment: Prirodna arlritekJonika 45 . otkucaj. hilj ade. milioni "kukica" (v. porniri šete cveće. posmatrate potok. stranu 38).IV Briljantno razmišljanje Pregled • Uvod • Briljantno razm išljanje • Uvod u sl ed eć e poglavlje UVOD Ovo poglavlje objedinjuje informacije iz prethodna tri poglavlja i uvodi vas u briljantno razmišljanje. notu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao centralna sfera iz koje zrakasto polaze desetine. miris. a svaka asocijacij a ima svoj beskrajni red karika i spojeva. hranu. boju. slušate muziku . dodirujete dragu osobu ili jednostavno evoc irate uspomene? Odgovor je istovremeno i jednostavan i začuđ uj uće složen. kod. s eć anj e ili misao (uk ljučujući svaku reč .svako osećanj e. značaj n i korak u evoluciji razumevanja i negovanja ljudskog mozga. liniju. sliku .sistem obrade II vašem mozgu Šta se dešava u vašem mozgu kada okusite zrelu krušku. broj.

Ova stru ktura odslikava neu ron sku mrežu koj o č i n i fiz ič ku arhitekturu vašeg mozga . kad bi samo mogli da ih vide . Kao rezul tat k ori šćenj a ovog multi -ordinatnog sistema za obradu i skladištenje podataka sa mno štvom kukica. str. takođ e str. Ovaj za pa nj uj ući kapac itet skladištenj aje omogućen jednom skoro neverovatn om prefinj en o šću komp likovan ih puteva koji č ine naše met aboli čke procese. i ma ko liko da ste asoc ijacij a već uradi li. da i kod biste poh ran jivali u vaš mozak l O p ojedino čn ih podataka (od ko jih sva ki predstav lja jedn o stavnu reč il i sli ku) svake sekunde to kom 100 godina . sadrži više kvadriliona asocijac ija.jedan supe r bi o. dok le. jo š uvek biste iskoristili ma nje o d jedn e d esetine njego vo g skla dišnog kapaciteta. pre o sta li pr o stor za "zaista važne stvori". I kao što j e profe sor Anokin naglasio. " Savreme na istraživa nj a mozga" . vaš mo zak već sadrži mape informacij a koje bi i n aj veće sve tske kart ografe ostav ile bez daha u ncverici. Ipak.Briljonmo razmišljanj e IV svojom bibli otekom . Čak j e i samo jedna dean ica nekog m etabo li čk og puta za pa nj uj uće složena (v ide ti prvo pog lavlj e. IS). Brza procena će va m otkriti da vaša već postoj eća baza podataka pojed inih in formac ija. niže). Dok či tate ove re č i možete biti sigurni da se u umu koji ih čita nalazi sistem za obradu podataka koji znatno nadmašuj e kombinovane an a l itičke kap acitete i m ogu ćnosti skladištenja naj savremenij ih svet skih kompjutera (v. p reko rad ova dr Marko Ro zenvajga (Ma rk Rosenw eig) iz Pariza. nemo razlo ga za zab rinuto st jer sada zna mo .kom pjuter sa linijama mis li ko ie se granaj u iz prakt i čn o beskrajnog broja jezg ara po da ta ka. Ma ko liko da ste poje d inačn i h podataka već poh ran ili. čak j e i ovaj izvanr edni kapacitet skadištenj a ništavan prema sposobnost ima mo zga da stvara ob rasce ko ris teć i pod atke koje već poseduje (v. može po smatrati kao gigantska a so cij ati vno ma šinerija . vaš pote nc ijal da osmišljavate nove obrasce i kombinacij e ideja ih preva zilazi za više kvadriliona. i do iz to g razlo g a n eće da n a u če ni šta novo jer moraju do sač uvaju dra go ceni. kao i asocij acij a koje se granaj u iz nj ih. Nek i ljudi koriste o vu ogromnu bazu poda tak a kao izg o vo r da p reston u so u č en j e m . O brazac razmišljanja vašeg mozgo se. o b jaš n j a vaj ući do su njihovi mozg ovi sko ro " napunjeni". 279). 46 Prvi segment: Prirodna erhitektonika .

Mapa uma se uvek gra na iz ce ntralne slike. Pre nego što nau čite kako da primenite ovo m oćn o sredstvo . segment: Prirodna arbitekronika 47 . "pogled j asnog oka koje zra č i rad ošću i nadom " i " žižna tačk a meteo rske kiše" . od eng l. razgranati .) Pn'. (prim. mapa uma predstavlja takvu formu. Briljantno razmišljanje' se odnosi na proces asocijativnih misli koj e proi sti ču iz centralne tačk e ili sc vezuju za centralnu tač ku . Iz ove gigantske sposobnost i za obradu informacij a i kapaciteta za u č enj e potekao je koncept brilj antn og razmišlj anj a č ij u manifestac iju pred stavlj a mapa uma. Takođe je od suštinskog značaj a da razumete briljantno razmišljanje naprirodan i praktično automatski način na koji su svi ljudski mo zgovi oduvek funkc ionisali. .širiti se ili kretati u raznim pravcima. " Put koji predstoji " . organizovani na čin. Ostala značenja engleske reči radiant su ta kođe zn ačaj na: "blistavo sve tleti". koja predstavlj a spolj ni izraz brilja ntnog razmi šljanja. i sve se to nastavlj a u potencijaln o beskrajni lanac razgranatih pojm ova koj i idu iz ili ka zaj ed n i čk om centru. p r ev. obu hvataj uć i prost or. ona predstavlj a multi -dim enzionalnu realn ost. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Briljantn o m i sl eći mozak b i morao biti u m ogu ćn osti da se izrazi lj razgranatoj formi koja odsl ikava obrazac nj egovih sopstvenih misaonih pro cesa. ili iz datog središta. Kako da dobij em o pristu p ovom uzbudlji vom novom nači n u razmi šljanja ? Uz pomoć mape uma . Kao što ćemo videti u sled ećem poglavlju. Radiant thinking.IV Briljantno razmišljanj e Što vise novih podataka naučite/prikupite na j edan integrisan i. vreme i boju . od suštinskog zna čaj a je da razumete opera tivne prin cipe mozga koj i ga generišu.. glagola .to rudiate " . uto liko će vam biti lakše da nau či te j oš više.s l ično "eksplozij i misli" . Svaka re č i slika postaju sa mi za sebe subcentri asocijacija. U evolutivnom razvoju procesa razmi šljanj a kori stili sm o samo poj edinač ne snopo ve zračenja umesto č i tave multi-dimenzionalne elektrane. Iako se mapa um a crta na dvodim enzion alnoj površini .

MAPA UMA . mapu uma. Pn'. Grane sadrže ključni lik ili k ljučnu reč otisnutu na pridru ženoj liniji . Mapa uma može biti upotrebljena u svakom aspektu života u kom će poboljšano uč enj e i j asnije razmišljanje povećati čovekov učin ak .DEFINICIJA Mapa uma je izraz bri ljantnog razmišljanja i prema tome predstavlja prirodnu funkcij u ljudskog uma. Glavne teme predm eta se granaj u iz centralne slike .definicija • Šta kažu korisnici mapa uma • Uvod u s lede će poglavlje UVOD Ovo poglavlje defi niše prirodn i izraz briljantnog razmišljanja _ . Grane formi raju povezanu " čvori šnu" strukturu.v Put koji predstoji Pregled • Uvod • Mapa uma . sledeću evolucij u ljudske misli. segment: Prirodna arhitektolliku 2 3 4 48 . To je moć no gra fičk o sredstvo koje obezbeđuj e univerzaln i k lj uč za os lobađanj e potencijala mozga. Teme od manjeg znač aja se takođe predstavljaju kao grane povezane sa granama višeg nivoa. Mapa uma poseduje četiri osnovne karakteri stike: l Predmet pažnje je kristal izova n u centralnoj slici.

i to n a sl ed eće n ač i n e : • " prava nemska" mašina" (misao koja ima strukturu gena). lepše i osobenije. pa mćenje i. vrtložas t. što će vam vaša mapa uma omoguć iti da postignete.) •• Epitc ma. spasi drvo! Spasi drvo? Spasi šumu!". One zauzvrat pobolj šavaju kreativnost. • " mreža misli usmerena ka cilju" . ro tirajući. . • " moj mentalni vulkan". • "s redstvo za izražavanje inteligencije". • "ogledalo uma" . prefik sa nem -.upotrebi mapu uma. (prim.) Pn'. prev. • "sredstvo koje vam pomaže da se starate o seb i" . " najobuhvatnija tehni ka za kreativno razmišljanje". "svesni elektroencefalogram samokontrole!".sažel prikaz. U originalu ua Neme Machine". nemo. • "p rava alatka za mentalno tren iranje".konac. kratak pregled. Efikasno sklad ištenje podataka mult iplicira vaš kapaci tet. • • • • • "embrionalna manifestacija su per. segment : Prirodne a.logičke misli".lIi/~kto" ikn • 49 . • "epitoma" s u m i raj uć i h zamisli . k o n č a s t . ili biblioteke sa ili bez sistema reda. gr. i vaše mentalne efikasnosti skladištenja . oličenje . od gr. " ispoljavanje unutrašnjih misaonih obrazaca . od petogodišnjaka pa do osta lih na svim nivoima poslovanja i obrazovanj a. nema. Mape uma vam pomažu da napravite razliku i zm eđu vašeg mentalnog kapaciteta skladištenja. što će vam vaša mapa uma omogući ti da pokažete. da bi bile interesantnije. (prim. posebno. ŠTA KAŽU KORISNICI MAPA UM A Mape uma su opisali oni koji ih koriste. evoc iranje upam ćenog.. prev.v P Uf koji p redstoji Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti boj ama. -nemata . • "sredstvo za brigu o mozgu". To je kao razlika izm eđu dobro uređenog i loše uređenog sklad išta.mapa mozga". šiframa i iluzijom trodim enzionalnosti. slikama. "mulli-dimenzionalna mnem on i čk a tehnika". "sredstvo za raspolaganje inteligencijom" .ili su fiksa -nema. ispreden.

kroz seriju brejnstorming vežbi. preko lateralnog ("d vodim enzion alnog") . Posmatrani zajedno. i odvešće vas. Ovo putovanje će položiti temelj e izražavanja i oslobađ anj a vašeg mentalnog potenc ij ala. • "za eru informacija i osvaja nja kosmosa. 50 Prvi segment: Prirodna urbitek/ollika . ono što je linearn o pisanj e beležaka bilo za industrijsku eru". na koji. kon ačn o. kao što j e jedan korisnik izjavio kad je prvi put upotrebio mape uma: "To je kao da sam č i tav život vozio sa prljavim vetrobranom i onda ga je mapa uma iznenada oč i sti l a za mene" .Put koji pre dstoji v • "n ači n mozak!". Svi ovi opisi su odgov araju ći i relevantni . sada ste spremni da putujete kroz kompl ikovani svet cerebralnog korteksa. oni otkrivaju mapu uma kao s ledeći korak u progresiji od linearn og (. • "mapa uma predstavlja ispoljavanje svih aspekata kortik ainih m ogućn osti i inteligencije.jednodimen zionaln og" ). UVOD U S L E DEĆ I SEGM ENT Naoružani znanje m koje ste stekli o radu i potencijalim a svog mozga.O . Ili. mogu da uživam dok upotrebljavam svoj • " put(evi!) do menta lne slobode". koja o mogućava mozgu da dobij e lluidni ji. do brilj antnog ili multi -dime nzionalnog razmiš ljanja. graciozniji i brži pristup svom ogromnom skladi štu sposobnosti" . do kompl etne umetno sti mapiranja uma.

pokazujući vam kako da oslobodite neverovatnu menta/nu energiju korišćenjem moćnih tehnika brejnstorminga i asocijacija. 51 . Drugi segme nt: T~""dj. do same mape uma. Ova pog/avlja vas vode od osnovnog brejnstorminga briljantn og razmišljanj a.Drugi segment: Temelji Ovaj segment (pog/avlja od Vl do IX) istražuj e blizanački srodne svetove reči i s/ika. preko brejnstorminga mini-mape lima.

str. Posebno. 53-54) Drugi segment: Tem elji 52 . Ve žba sa pojmom " sreća" (v. otk ri ć ete ogro mni potencij al svoj e asocijativne mašin er ij e. B i ć e vam pokazana nova brejn stormi ng teh nika.Vl Brejnstormin g reč i Pregled • Uvod • Vežba izgradnj e mini -mape um a od • Implika cije reči • Aplikacij e • Uvo d u s l e deće poglavlj e UVOD Ovo poglavlj e ulazi u suštinu sistema vašeg mozga za brilj antno razmi šljanj e i obradu in form acij a. kao i neki interesa ntni rezul tati istraživanj a. Kroz brejnstorming ve žbe. a tak ođe ćete dobiti i uvid u svoj u j edinstvenost i jedinstvenos t drugih ljudi kao posebnih individu a. omogu ć i će vam se dublje razumevanj e kom unikac ij e i izbegavanj e m eđ us ob n ih nesporazum a.

koliko će reč i biti zaj ed n ič ko za više njih . podvl ačeći svaku reč koja je iden ti čna i obeležavaj uć i bojom ili šifrom ko j e odabrao koju reč (v. bez pauze za razm išljanje. videti niže. Da biste uradili s ledeće vežbe. str. Kada ste završili vežbu i uradi li svoj e procene. 73. Ova vežba nije test i ne bi trebalo da traje duže od j ednog minuta. pojedin ačno i u tajnosti."duh". Vežbanje Ispi šite štam pani m slovima na linij ama. na primer. prvih deset asocijacija koje vam d ođu na um kada pomislite na pojam Važno je da zapišete prve reči koje vam padnu na pamet . i na kraju koliko će reči biti odabrano od strane samo jedne osobe.) Sve osobe redom mogu naglas pročitati svoju listu reči dok ih drugi zapisuj u. uporedite reči koje ste vi zapisali sa rečima svojih prijat elja ili kolega. gore). zamolite još dve ili tri osobe da urade vežbu istovremeno. " sreće" . koli ko će reči biti zaj ed n i č ko svim č lanov i ma grupe. njene implik acije su ogromne. trebalo bi da svako od vas predvidi .VI Brej nstorming reči VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD REČI Mini-m apa uma je embrionalna forma mape uma. Onda proverite i porazgovarajte o broju zaj edničk i h reči . praznih listova hartij e. (U ovom slu č aju reč "zajedničke" ima svoje doslovno zn ačenje . (Uko liko sami radite vežbu. nije isto što i "duša". A naliza rezultata Vaš cilj je da pronađete one reči koje su zaje d n i čke za sve č l anove grupe.) Pre sumiranj a rezultata. Ukoliko ste u m ogućn osti . brzo. kopija gornje slike ili nekoliko velikih. Većin a lj udi predv iđa da će biti mnogo reči zajedn i č ki h za celu grupu. bez obzira kako smešno izgleda le. Ne razgovarajte o svoji m asocij acijama dok radite vežbu. onda jednostavno uporedite svoj skup asocijacija sa skupom asoc ijacija autora knjige. Jako ovakva mapa uma ima prefik s "mini". Dr u i segment: Temelji g 53 . a da će svega nekoliko reči biti svojs tveno samo pojedin cima . b i će vam potrebne olovke i podložak za mapu uma.

s l ič ne rezu ltate Na primer. rezultati su sc j o š "ise raz likova li. ponegde j e jedna reč bila zajedni čk a za tri osobe. U dru gom s l učaj u. nać i Kada je ova "zajedn ička" reč stavljena u centar s ledeće mini-mape uma. Primer iz vežbe sa pojmom . 54 .Brej nstorming reči VI čak Ipak. grupa viših bank arskih menadžera. Rezultati sličnih ve žbi Vežba koj u ste upra vo završili sa pojmom " s reća" će dati i sa bi lo kojim drugim pojmom . rezu ltat j e bio isti. predvi đ ati su da bi njih ovi rezultati imali mnogo više "zaj ed ničkog". Na njih ovo čuđe nje. Kao što smo i predvideli. Grupa se žalila da to nije bi lo fer. uradili su istu vežb u sa poj mom "trč anj e" . neko liko parova reči zaje dn ičko za dve osobe.. od 40 do 55 godina starosti i sa s li čnom biografijom. već i na re či j edinstvena za sva koga ponaosob . sreća ". pošto re č nije bila od većeg zn ačaja za njih. to će on i više postati s lič n i klo no vima. Nakon toga. otkrili smo da je prava retkost i samo j ednu zaj e d n i čk u reč u gru pi od če ti ri č lana. data im je i druga ve žba. i na kraj u. u proseku ni jedna reč nij e b ila zaj ed n i č ka za sva četiri č lana grupe. pok azujući da ča k i taj zajedni čki imenitelj ima fu ndamenta lno razl i čit koren! zaj ed n i č ka Što je više lj udi u gru pi sve je manj e ša nse da bilo koj a reč bude svim čl ano vima grupe (vi deti gra fikon na s ledećoj stra ni). kori steći reč " novac" umesto reči " trč a nj e" . i kad j e istih č e tv oro ljudi upitana da ponovi vežbu sa tom "zajed n ičkom" rečju . posle više hi ljada pokušaja. Rezultati se sup ro tstavljaju po pu larn om pog rešno m shvatan ju: što više obrazu jete ljud e.

:.s: t /00 "o .kao mali zračeć i centar iz koga polaze milioni asocijacija.: ~ ~ . To bi bila jo š je dna asocij acija koju biste morali da zapišete. q WUnaN ~M"qff.ude. '0 . Obeležavanje bojom je korišćeno da se pokažu reč i koje su zaj ed ničk e za najmanje dve osobe. tako j e i naš potencija l kreativnog razmišljanj a na sl ičan način beskrajan. To bi bilo nemogu ć e. A sada zamislite da pokušavate da pribeležite sve te asocijacije. rostuće mre že asoci. i tako dalje. nać i ćete rezultate dobijene iz tri grupe ljudi od po četiri osobe koji su beležili svoje asocijacije sa pojmom "trčanj e" .kako broj ljudi raste tako broj zajedničkih reči op ada Na strani 73.VI Brej llSlor ming reči Briljantno razmišljanje pokazuje do je isti na supro tno : što više obrazujete I. to će jedi nstveniie postati nji hove og ro mne.ej 2 .a .bilo svesno ili parasvesno . Ljud ski mozak može da proizvede beskraj an broj asocijacij a. ad infinitum.a N e /0 i o O IZ3. Drugi segment: Temelji 55 .o ~ broj ljudi Grafikon koji ilustruj e neverovatnu j edinst venost misaone mreže svakog /judskog bića . gore. IMPLI KACIJE Ogromni potencijal vaše asocijativne mašinerije Uzmite u obzir č i nj enicu daje svaki prizor..aci. miris. zato što bi se svaki put kada nešto zapišete pojavila misao o tome što ste zapisali. 5 6 7 . zvuk. . ukus ili osećaj koj i ste ikada imali .

Na ovaj način se mnogi oči gl edni društveni problemi mogu u stvari preokrenuti u rešenja.. I1 neprocen jiv". posedu jete u svom mozgu trilio ne asocija cija ko je ne delite ni sa kim. "nezamen jiv". možemo lakše rešavati nesporazume i konflikte.Brej nstorming reči VI U prosečn om ljudskom mozgu postoji više kvadriliona "upotrebljenih" asocijacija. ni u bu d ućnosti. takozvano "delinkventno". Jedinstvenost svakog pojedinca Či n j e n ica d a poj edi nci dele tako ma li broj zajedničkih a soci jaci ja na zadatu reč. Tony Buzan. mogu osloboditi milijarde 56 Drugi . treba lo bi da p o čnemo da prirne nju jerno o ve termi ne i na seb i ka o i na drug im ljudski m bi ći m a . Rezultati ovih vežbi takođe i st i ču opasnost koja se javlja kada ljude posmatramo kao grupu.te gmenl: Tem elji . U širem društvenom kontekstu. U pogl edu o no g a što su istraživan ja otkri la o nama sam ima . Na primer. Uprezanje para-mozga). svako l judsko bi će je mnogo ind ivid ualnije i jedinstven ije nego što se to do sada pretpostovIjolo . Vežbe asocijacija otkrivaj u neograni čenu snagu mozga svakog čo­ veka.. l. Svaka jedinka tako postaje izuzetno značaj an deo procesa. koje vodi pojač an oj kreativnosti" . Kad a p ro n ađe mo kak av jed in stven i m ineral na zivamo ga : " d rag i ko rne n". APLIKACIJE Naša izvanredna jedinstvenost ima mnoge prednosti. "neoce niive vred nos ti". Vi ko ji sada č i t ate ovu rečenicu. Ceneći našu jedinstvenost. što je veća raznolikost ideja tim bolje. prema tome. "dra gocen". ni u sadašnjosti.lepll. Ova ogromna mreža se može smatrati ne samo vašom memorijom ili vašom li čnom referentnom bibliotekom. bilo li čne ili društvene .bla go"l "red okl'. u svakoj situaciji kada pribegnemo brejn stormingu ili kada treba da rešimo problem. a ne kao pojedinca. Ove vežbe. već i vašim celokupnim svesnim i parasvesnimja (v. ni u prošlo sti. Drug im re či ma . "abnormalno" ili "ek scentri čno" ponašanje se sada često može prihvatiti u novom svetlu kao "o dređeno razilaženje od postavljenih normi. sliku ili ideju zna či da se mi na ma g i čan i taja nstven n a č i n ra zliku jem o jedni o d dru gih . bilo da spada u one "nadarene" ili u one prethodn o okarakterisane kao "prosečne" . "dragulj".

Dn/g. reči i asoc ijacije su počel e da kuljaju iz njega. Kada sam rekao "Da". brejnstormi ng je prvi korak ka mapama uma. dok je popunjavao stranu bukvalno vičući "Ja sam pametan! Ja sam pametan!" . koj e predstavljaju predmet " leve kortika ine ve štine". I bio j e u pravu. poč eo je okl evajuć i . Zastao j e za trenutak. u sve bržem ritmu. Uzmite prime r osmogod išnjeg de čak a izjedne zaostale četvrti Londona koga su uč itelj i smatrali prakt i čn o slaboumn im. U kontekstu ove knjige. skoro kao odmotavanje roine. ve ć i u pri rodu nesporazuma. pri menj uj uć i Razumevanje razg ra nate prirode realno sti nom doje uvid ne samo u prirodu razumeva nja. Njegovo č i tavo fi zičk o stanje se transformisalo u stanje žudnje. energije i sreće. Ove vežbe mogu da ojačaj u i daju tonus vašim asoc ijativnim sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantn og razmišljanja. Pošto je završio vežbu sa pojm om " sreć a" . na toj na č in pomažu ći da se izbegn u mnoge em oti vne i l o g i čk e zamke ko je o s u j e ć u j u noše po kuša je da komu niciram o . UVOD U SLEDEĆ E PO GLAVLJ E Ukoliko se sposobnost briljantn og razmišlj anja mozga može primeniti na reči . kao neko ko po prvi put ulazi u more. Nedostajalo mu j e obrazovanje. Zatim. upitao sam ga da li bi mogao da pronađe dalje asoc ijacije za bilo koju od deset reč i kojej e zapisao. i koji je to izgleda i sam prihvatao. zapisao dve. da li sc ista snaga može primenit i i na imag inacij u i slike kao "desnu kortikaInu veštinu" ? Sledeće poglavlje se bavi ovim pitanjem.VI Brejnst orming reči ljudi od njihovih samo-namet nutih menta lnih ogra ničenja. segment: Tellulji 57 . Jednostavno vežbu sa pojmom "sreća" opisanu u ovom poglavlju . svako može iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage. zatim ispravio pogled i sa sjajem u očima zapitao " Da li mogu da nastavim ?".

58 Drugi segment: Tem elji . t ačn ost njihovog prepoznavanja j e bila i zm eđu 85 i 95 procenata. Svakoj osobi je prikazan set od 2560 parova slajdova. U proseku. Heber je po kazao svojim ispitanic ima seriju od 2560 fo tog rafskih slajdova. Ispitanicim a je trebalo oko 7 sati do pogl eda ju sve slajd ove. od kojih je jedan slajd bio iz serije koj u su videli. ovo znanje će vam omoguć i ti pristup ogromnom skladištu imaginalivnih veština koje uspavane leže kod 95 procenata populacij e. p re dstavl j aj u ći im jednu slik u svak ih 10 sekundi. č a so p i s Scientific Am erican je o bjavio rezultate fasci nantno g eksperimenta ko jeg je sproveo Ralf Heber (Rolph Haber) . Zajedno sa priloženim prakti č n im vežbama.VII Brejnsto rming slika Pregled • Uvod • M oć slika • Vežba izgradnj e min i-mape uma od slika • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Ovo poglavlj e razmatra sav remena istraživanja mozga koja su zaprepastila eksperte širom sveta. ispita nici su bili po dvrgnuti testu prepozna vanja . MO Ć SLIKA 3l: G od ine 1970 . a drugi iz sl ič nog skupa koji nisu videli. ali je vreme gledanja bi lo pod elj eno u od vojene seanse tok om perioda od nekoliko dona . Sat nak o n što bi poslednji sla jd bio prikazan .

Heber je sproveo drugi eksperiment da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike.000 slika" u ča s o p is u Quarterly Jo urna l of Experime ntal Psychology. Značajno je da j e Nikerson naglasio da je svaka od njegovih 10. Drugi segment: Temelji 59 . povećavaj ući broj slika sa 600 na 10.300 . pokazujući da mozak ne samo što ima izvanredni kapacitet utiskivanja i prizi vanja informacija.000. skladi štenje i pri sećanje. prosečn a preciznost je bila 98 procenata! časop isu Kao i Heber. Rezultati su bili identični .6 procenat a. S.9 procenata. već da to može posti ći . uspeli da prepoznaju 986.000 slika bila "živopisna" (to jest upadljiv a. U ovom eksp erimentu. Rew ltati bi verovatno bili isti i kad bismo upotr ebili 25 000 slika umesto 2 500. Nikerson i njegove kolege su procenili da bi ispitani ci.što predstavlja stopu prepoznavanja od 98. jedan slajd je pokazivan svake sekunde. pokazuju ći da i čak pri velikim brzinama mozak može da manipuliše slikama u trodim enzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti. Dopuštaju ći izvestan nivo dosade i iscrpljenosti. ali ovaj put kao slike u ogledalu. lako pamtljiva slika kakve se koriste u mapam a uma). N ikerson (Nic kerson). i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10. Kada su ispitani ci podvrgnuti testu prepoznavanja. U svom č l ank u " NaU Č i ti 10 ." sušn Jedan drugi i stra živač. i pri nevero vatno velikim brzinam a.VII Brejns torming slika Pošto je potvrdio neuporedivu preciznost mozga kao mehani zma za primanje. U cilju daljeg testiranja mozga. Sa ovakvim živopisnim slikama ispitanici su postizali stopu preciznosti prepo znavanja od 99. Heberov ko mentar je bio s l e d eć i: "Ovi eksperimenti sa vizuelnim stim ulu sima sugerišu da je PREPOZNAVANJE SLIKA U NI SAVRŠENO. R. i Nikerson je proširio svoje istraživanje. l. bez gubitka prec iznosti.000. rezultati su bili id en tični . Još jedanput. Heb er je sproveo i treći eksperiment u kome su slajdovi takođe pokazivani po j edan svake sekunde. objavio je u Canadian Journal af Phy chology rezultate eksperimenta II kome je svakom ispitaniku prika zano 600 slika. i to jedna slika svake sekunde.ojo nel Stending (Lionel Stand ing) je izjavio da je "k ap aci tet memorije prepoznava nja skoro beskraja n !" .

prema tome. . "s lika vredna hiljadu reč i " leži u tome što slike angažuj u velik i opseg kortikainih sposo bnosti: osećaj za boj u. Ovo pokazuje kako je smešno to što se 95 procenata hvatanja/pravljenja bele žaka radi bez prednos ti kakvu pružaju slike. da citiramo staru izreku . crtan levom rukom. ":e · Lli'" . Slike.-tb Levo: Naj bolji um etn ički poku šaj dominantno desnorukog autora cr /an desnom ruko m. vizueln i ritam i posebno "imaginacij u" . Desno: Naj bolji umetnički p oku šaj istog al/tora dva sala kasnije. istraživali 60 Drugi seg ment: Tetne/ji . strukturu. Međut im . oblik. Tokom prethodn ih 30 godina smo. trodimenzionalnost.re č koja po tiče od latinske reči imag inari. zajedno sa još nekim a. razlog tak ođe može biti i II (pogrešnom) verovanj u mnogih ljudi da nemaju sposobnosti za stvara nje slika. nakon vežbanja . a takođ e su i preciznije i snažnije u pokretanju širokog spektra asoc ijacij a.. &::.. što poj ačava kreativno razmišljanje i pam ćenj e. liniju. u klju ču ­ j uć i i umetni ce dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil.. Razlog za ovo odbaciva nje slika delom leži u našem savremenom prenaglašavanju reči kao primarnog sredstva za informisanj e.. što doslovno znači " mentalno oslikavati". mnogo češće nego reči izazivaju pod sećanj e.Brejnstorming slika VII Razlog zašto je..

Na taj n ačin ostavljajujednu svoj u ment alnu veštinu (koja je mogla prirodno da procvela) . detinjaste. to je pokrenulo mape uma. Kosl in (Ko sslyn) tvrd i d o se " u mn og im našim sliko vnim eksperiment ima pokazal o d o l jud i ned vo smi slen o napredu ju kro z pra ksu" . :ll: U svo jo j knjizi Duhovi u ma šini uma . Dva široko rasprostranjena i štetna verovanja su dovela do s avremenog odbacivanja naših vizeulnih sposobnosti: l Da su slike i boje nekako primitivne. č ak 25 procenata ispitanika j e izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije. Mapiranje um a pono vno bud i ovo j izvan redn i ka pac itet vizue lizacije. Kod a mo za k razvi ja svo ju spo so bnost o slika va nja. svo je pam će nj e . to je bogom dani talenat darovan svima!) 2 Uz potpunij e razumevanj e mozga počinj em o da shvatamo da se mora uspostaviti nova ravnoteža između v i čn osti slici i vi č nost i reč i . M . Razlog zašto tako mnogo lj udi smatra da su nesposobn i za stvaranje slika leži u tome što. (U stvari. a više od 90 procenata veruje da imaju u rođenu nesposobost za crtanje ili slikanje na bilo koji način . uje dno razvija i svoj kapac itet razmišljan ja. S. Da je moć stvaranj a i reprodukovanja slika. Dalja istraživanja su pokazala da svako sa " normalnim" mozgom (genetski ili fizi čki neo šte ć e ni m) može n auč i t i da crta do nivoa polaznika dobre umetni čke škole (v. svo ju sposobnost pe rce pc ije.VII Brej nstorming slika mišljenje o ovoj problematici.da uvene i nestane. svo ju kreativno st i po verenj e u sebe . umesto da shvate da mozak uz po m oć kontinuiranog cksperimentisanja uvek uspeva. greškom zamenjuj u svoj početn i neuspeh svojom fun damen talnom n espos obn ošću i smatraj u ga istinskom merom svog talenta. osim što se u centar postavlja 61 . prethodn e crteže). nezrele i nevažne. U okviru pomenutih eksperimenata. bogom dan i talenat dodeljcn samo vrlo ma lom broju lj udi. VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD SLIKA Vežba koja se preporu čuje osobama koj e žele da izgrade svoju vizuelnu "mentalnu muskulaturu" je i d enti č n a vežbi sa pojmom "s reća". Na l i č nom planu. opisanoj u prethodnom poglavlju . U kompj uterskoj industrij i ovo se ogleda u ubrzanom razvoju mašina koje nam omogućavaj u da povezujemo reči i slike i da man ipulišemo reč im a i slikama istovremeno.

Cilj evi vežbe Cilj evi ovakve vežbe za stvaranj e vizueln ih asocijacija su s ledeć i : Da se oslobod i ogromna moć vizue lnog korteksa. zbog prirode ljudskog mozga koja se zasniva na probi i uspehu (a ne grešci). od suštinskog značaja je da ljudi preva zi đu svoj u inhibiciju da će nacrtati " loše" slike. 62 Dr ll}. U vežbi kao što j e ova. na kraju mu je ipak bilo dopušteno da se uključi. Da se otpočne sa razvijanjem izvanredn ih m oći vizuelizacije i percepcije koj u su koristili ve liki umetn ici/mislioci kao što je bio Leonardo da Vi n č i . po imenu Aleksandar.:i segment: Tem elji . Bez obzira koliko . l 2 3 4 5 6 SlikOIIIlO povezivanje /I praksi Evojed nog zabavnog i uveselj avajućeg primera kako slikovno povezivanje deluje u praksi. D ečak. Dobra centralna slika koja se preporu č uj e za po četakj e slika " kuće" . j unačk i i uporno je insistirao da se i on pridru ži vežbanj u. Da se povećaj u mogućnosti memorije za skladištenje iprisećanj e posredstvom ko r i šće nja slika za naglašavanje i povezivanje. koji je tek umeo da napiše neko liko nepovezanih slova alfabeta.J oše" izgledale poč etn e slike. Ne kolicini odraslih se na seminaru pridružio i petogodišnji sin jednog od u č esn i k a .Brejnstonning slika VII slika i što se na svakoj od linija koj e se granaj u iz centra crta prvih deset "s likovnih asocijacija" . Da se potp omogne mentalna relaksacija. J pored protiv ljenja odraslih. zbog toga što pruža mnoštvo m ogu ćno sti za jednostavni razvoj asocijativnih slika. te slike će j ed n ostavno predstavljati prvi eksperimentalni stupanj iz koga će uslediti trajni i neizbežni napredak. Da se poveća estetsko uživanje. Da se slomi otpor prema korišćenj u slika u procesu učenj a .

" . k ori steći dve raz l ič i te kortika ine veštine." " A da.blistavo teku ći . nacrta o j e nezgrapan prikaz znaka pitanja i odmah nastav io: "A sada. i nastavio: "Šta j oš radi moj mozak ?. šta j oš radi moj mozak ? . Vežbanj e Naoru žani sv im ovim infor macijama o svom urođen om kapa citetu za slikov no povezivanje. " A da. nacrta malu kovertu i nastavi. I rekavši to. otvoreno i od l ič n o povezuju ći .A da. Sl edeće poglavl j e nasta vlja putovanje od osnov nog brejnstorminga do mapiranj a uma. uz vese lje koj e se povećava l o.. on kaže " hvala vam " !". " A sada. sa rešavanjem svakog s l e dećeg : " Šta još radi moj mozak? .. UVOD U S LEDEĆE POGLAVLJE Nak on što ste završi li ove dve brejnstorming ve žbe. Drug . I rekavši to. On j e tada poč eo da " naglas os likava" na s l edeć i način. I rekavši to... brzo nacrta s l i č i cu na kojoj su bile dve ruke koj e se drže. on ima prij ate lje!" . on postavlja pitanja !" . da vidimo. stvarajući svoju sopstvenu centralnu sliku za koncept "kuće" (ili pak ko risteć i neku sliku s ličn u onoj na str.VII Brej nstomsing slika Al eksand ar je izabrao ljudski mozak kao centralni lik. Ovo je bio mozak koj i je radio potpuno prirodno . sad a treba da integrišete svet reči i svet slika.. segment: Temelji 63 . šta radi moj mozak?. nastavite na potpuno isti n a č in kao što ste radili sa ve žbom povez ivanja reč i. 73) i d od ajuć i slike koje vam padaju na pamet. dovršivši sv ih svoj ih deset vizuelnih asoc ijacija bez trenut ka oklevanja i sa uskli cim a uzbuđenj a pri sva kom s ledeće m rešenj u. nacrta malo srce. jer je č uo da se mozak spominje tol iko puta tokom prethod nih dana. dok j e poskakivao gore-do le na svoj oj stolici.A da. on vo li mamu i tatu!".. Rekavši to.

možete početi da gradite verbalno "drvo" asocijacija mape uma. . povezujući pojmove koji polaze od njih linijama i jasno pišući štampanim slovima poj edinačne ključne re či po linijama koje su iste dužine kao i same reči . pokazujući vam kako da proširite bilo koju mapu uma do bilo koje ve liči ne koju želite. PO VEĆAJTE S le deći svom MOĆ POVEZIVANJA korak je da proširite početnu vežbu sa pojmom "sreća" . Slobodnim asoc iranjem na svak u od deset reč i ili slika.VIII Od brejnstorminga do mapiranja uma Pregled • Uvod • Pove ćajte svoju m oć povezivanja • Vežbanje • Uvod u s led e će poglavlj e UVOD Ovo poglavlje nastavlja proces započet u šestom pogla vlju vežbom sa pojmom "sreća". kakva je mapa na strani 66. ovo poglavlj e vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma . Na potpun o isti n ačin na koji se vaših deset početnih reči ili slika granalo od centralnog pojma "sreća" . Idući dalje od faze mini-mape uma . svaka od ovih deset reči može da razgranava svoje sopstvene asocija cij e. prate ći već data uputstva. 64 Dn/gl segment: Temelj.

G odi ne 1985.VIII Od brej nsto rminga do map ira nj a uma K ada pogledate ilustraciju prim et i ćete da je po čet n i h deset re či napisano krupnij im slov ima.s. Drugi segm ent: Temetji 65 . jedn oj gr up i je zcd oto k l ju č no re č i po čet n o slovo u nizu " pos . sada ste sprem ni da izraz ite svoj potpuni spektar kortika inih i mentaln ih sposo bnos ti u samoj ma pi uma. i da su linij e po koji ma su isp isane deb lj e od sekundarnih linij a. Kada ste zav ršili ovu vežbu. vaš mo zak u m ogu ćn ost i da istraž uje i man ifestuj e svoj u beskraj nu kreativnu sposobnost. UVOD U SLEDEĆE POGL AVLJE Pošto ste urad ili vežbe.meso " . Zati m proširite svaku od svoj ih deset počet n i h k lj učn i h re či daljim aso cij acijama. Ovo služ i da bi se naglasio njihov zn ač aj kao deset k lju čnih pojmova koj i su vam na počet ku pali na pamet. t rećem i četvrto m nivou vaše min i-m ape um a. b i ćete na drugom ." VEŽBANJ E Pam ćenj e reči do asoci- B acite krata k pogled na ilustracij u na sl ed ećoj strani. O so be iz prve gru pe su bile brže jer je prethodno reč " pos" aktiviralo memo rijski lonac " pos .s. koji se širi od rane reći putem o vakv ih lanaca. D rug o j g rupi je zadat niz " kockar . Kao rezultat svo jih istraživan ja. P roved ite I minu t nad sva kim k lj učnim pojmom (ukupno 10 mi nuta). A nderso n i Po rlm uter sugerišu do : :Ill radi kao aktivacioni proces. Predstavil i su ispitanici ma centralne klju čne reči i zatra žili od njih do stvara ju asocija ci je ko je po činj u zadatim slovom. uz kori š ćenje odgo varajuć ih tehnika. Dok budete povezivali reči u svojoj m ini-mapi uma po ve ćava ćete istovremen o i p refinjenos t i snagu svoga p am će nj a .m" . kost .kosl . Pot o m je p raće no brzina koj om su ispitani ci došli do reči " meso".m" . No pri mer. U tom trenut ku shvatićete da tako možete da nastavite u nedogled! Ova ve žba vam pokazuje daje. Anderso n i Po rlmuter (Ande rson. ko st . integrisa li i proširili svoj u m oć za asociranj e slika i reč i . Po rlm utter) su sprov eli zaniml jiv eksperiment so pam ćen j em.

kojo nos vod i do os novno g verbalnog mapiranja uma (v. str.Od brejnstonninga do mapiranja IInta VIII PI\O Proširen o početno vežbo so pojmom Nsrećo . 8) N 66 Drugi segment: Temelji .

Sem toga. kategorizacije i POP Prednosti mapiranj a uma nad linearnim pravljenjemfhvatanjem beležaka • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Ovo poglavlje vas uvodi u tehnike stvaranja reda i strukture u vašem razmišlj anju. UPREZANJE KOM PLETNOG SPEKTRA VAŠIH KO RTIKALN IH SPOSOBNOSTI map e uma se ostvaruj e postavljanjem centralne slike umesto centralne re či i korišćenjem slika umesto reči gde god j e to m ogu ć e . Kombinovanje ove dve kortikaIne veštine . predstav i ć e rn o vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i kreativn osti vašeg mozga.oseć aj za re či i Drugi segment: Temelji Upečatlj ivo st 67 .IX Mapiranj e uma Pregled • • • • • • • • • Uvod Uprezanje kompl etnog spektra vaš ih kortikaInih sposobnosti Uvod u hijera rhije i kategorije Putovanje kroz um jednog mapera uma (I) Implikacije Putovanje kroz um jednog mapera uma (ll) Još o hijerarhij ama i kategorijama Pred nosti hijerarhije. a deo " Putovanje kroz um jednog mapera uma" će vam o moguć i t i da vidite proces mapiranj a uma " iznutra" .

višestruko će uveć at i vašu inte lektualnu snagu. Ova katego rija . Mapa uma upreže kom pletan spektar kortika inih sposobnosti osećaj za reči. precrtavala već gotove slike . sa svoje strane. obuhvata ve liki broj kategorija. Či neć i to. W hillrock) 16 godina ran ije. Ne de lju dana kasnije.elji . ritam. zapisivala ih i potom stvarala svoj e sopstvene slike. su imala daleko naj bo lje rezultate.jednom j edinstveno snažnom tehnikom . koja su stvarol o sopstvene slike. Deca su ja 3€ podel jena u tri grupe. logiku . Pojm ovi direktne p ovezanosti zasnivaj u se na k ljučnim pojmovima na osnovu koji h se može organ izovati mnoštvo drugih pojmova.Map iranje uma IX slike. O na ne samo što koristi slike. Godine 19 8 9 . koj o nisu ništa crtal o. Ovi nala zi idu u prilog č i nj en i c i da je mapa um a jedi nstve no ' pogo dna alatka za uče nje . b iće vam potrebno da strukturirate svoje mis li i vašu mapu urna kori ste ć i hij erarhiju i katego rizacij u. takođe pok reć e širok 68 Drugi seg ment: Te". Deca iz prve grupe. Prvi korak je da ident ifikuj ete svoje pojmove direktne povezanosti (PDP). Bul i Vitro k su tražili od dece store 9 i 10 go dina do zapamte reči kao što su "mozak". slike. do bi ispitali efekte ko je slike ostovljoju na proces u čen ja . samo što su umesto da crta ju svoje. posebno dok stvarate svoje so pstvene slike. boj u i prostorno poimanje . brojeve . na primer. pruža vam slobodu da skitate po besk rajnom prostranstvu svog mozga. od koj ih je jedna " motorna vozi la". bila najgora. deca su podvrgnuta testu p risećan ja reč i i njihovih definicija . Metlin (W. Deca u trećo j grupi su jednostavno samo po novljo lo zap isivanje reč i i njihovi h definicija . " ča s o p i s " . Term in " maš ine" . M . M . dok su deco iz treće grupe. Sprove li su ga Bul i Vitrok (Bull. Deca u drugoj grupi su radil a isto kao i deca u prvo j. ka ko reči tako i njihovih definicija. Hnevo1 " j HistinoM . UVO D U HIJERARHIJE I KATEGORIJE Da biste uspeli da kontrolišete i primenjuj ete ovu ogromnu ment alnu m oć. Matlin) je opis ao eksperiment ko ji je to i po kazao . već i sama predstavlja sliku. V. Prva g rupa je čita l o reči i njihove definicije.

S l i čno :Il: K l as ič n a studija. prev. ili pojmovi direktne povezanosti. reč "instrumen t" bi se nalazila na vrhu. Reč "kola" opet obuhvata mnoštvo tipova. ovakva hij erarhij a se može proširiti naviše. Ov e klj učne reč i . imaćete m ogućn ost da prim enite • Artefakt (Iat. U toku procesa.) predmet n ač inj en ljud skom rukom. Oso ba ma u drugoj gru pi su pokazane istovetne re č i . L ezgold i Vi mzens (Bower. uključuje i re č " mašine" kao p određenu . i "v i olon če l o" ko je su se na lazile ispod re č i " g u d ači " . (prim. kome pripada i reč "kola" . ali raspoređen e po principu slu čajn osti . Wimzenz) 19 69 . R e č "mašine" ujedn o i sugeriše skup kategorija i postavlja ih u po dređ en hijer arhij ski poredak. i grane sa re čima "timpani". o d ko je bi se da lje grana le re či " g u d a č i " i "uda ra ljke". Kl ark . koji takođe uklju čuj e veći broj razl i čitih modela. ispitan ici iz prve grupe su imali dale ko bolje rezultate od osoba iz druge grupe. U ovo m ekspe rime ntu. "bubnjevi". naj oš više nivoe ge neralizacije: rcč " artefakti" '. O so ba ma u prvoj gru pi su pokaza ne re č i koje su bile hije rarhijski o rganizovane . "bongo" ispod reč i "udarolike". ispitanici su bili pod e lje ni u dve grupe. Baš ka o što biste sada i očekiva l i . one su naslovi poglavlj a koje biste upotrebili kada biste pisali knji gu na neku temu. godi ne. L esgold.IX Mapira nje lImo spektar. PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MA PE RA UMA (I) Ovo je vaša šansa da " zav irite" u umj edne osobe i da istražite njene idej e o pojmu s reće . predstavlj aj u klju č za oblikovanj e i up rav lj anj e kr eat ivnim procesom asoci ranja . m eđu njima i "ford".) 69 . i tako dalje . re č "mašin e" je snažnij a od reči " ford" . pokaza lo je zna čaj hijerarh ije ka o po mo ćn og sre dstva za p a m će n je. tome. Svakoj gru pi su pokazane čet i ri karte . kojimo su pokaziva ni s l uča j n i spiskovi fih istih re č i . l/viola". Na prime r. zato jer obuhvata i potencijalno stru kturira ogroma n spektar informacija. C lark. sa 2 8 re či na pisa nih na sva ko j o d njih. koju su sprove li Bo uer. Na s l ede ćem nivou su bile grane so re č ima lIviolina ". Gl edano iz ove perspektive. na primer. Sposobnost pri se ćanja je po tom testirano kod ispitan ika iz obe grupe. Dru gim rečima.

ovo u vidu. granaj u se iz ove klj učne reči . "sveštenici".i kao takve dobijaju svoj odgovaraj uć i sta tus na mapt uma. kao i nekoliko Maper uma započinj e od ce ntralnog lika koji izražava pojam sreće. sve tehn ike mapiranja uma koje ste do sada novih. "klovnov i". sva ko mo pa uma je pote ncij a lno beskrajna. " OKRUŽENJE" i "OSEĆANJ A" . j asno je da bi bilo koj a ključna reč ili slika sa nje mogli biti smešteni u središte nove mape um a koja će takođe biti razgranata."porodica". Svaki od s l e de ća tri term ina pred stavljaju PDP ~ "H RANA". svaka ključ n a re č pri do da ta mapi uma soma po sebi otvora mo gu ć nost za novi i još već i spekta r a socija cija . zak rivljenoj liniji koja polazi iz ce ntra.Map iran e uma j IX nau čili ."LJUDI". Reč " OKRUŽENJE" IMPLIKACIJE Razm atraju ći mapu uma koju je naš dom aćin osmislio. U mozgu našeg mapera uma je sada sev nuo novi POP .imenice "č amac". Ova re č je napi sana krupn o velikim slov ima na podebljanoj. "Brat".granaj u se od pojma "A KTIVNOSTI" . Prve asoc ijacij e . dodati su uz reč "p orodica". Slika treba da sadrž i iluziju trodim enzion alnosti i barem tri boje. Razne boje kojom j e reč ispisana ukazuju na raznobojn ost ra zli čitih rasa. U ovo m trenutku ćemo zastati da bismo razmotril i implikacije ovo ga što je do sada urađeno . ređaju se " m ađ ion ičari". " izvođa č i " . Ova reč je postavljena na levoj strani mape uma. tak ođ e krupno napisana i prika č en a za centralni lik podebljanom linijom. "psiholozi" i "treneri". "s ta- Neki od ov ih pojmova tak ođe indukuju nove. Pojam " staratelji" indukuj e reči "nastavnici". " trkač" i glagol " de liti" . "srce" . Prvi pojam direktne pove zanosti koj i j e našem maperu pao na um je reč "A KTIVNOSTI". ratelj i". "otac". linij i koja je iste dužine kao i sama reč . Pos ma tra j u ći njen u zrakast u strukturu. "glumc i". Naš domać i n brzo dodaje sliku plan ine i reč "seosko". " majka". " životinje" . " prij atelj i". indukova la je dva pojma. Uz reč " i zvođači" . uklju ču­ juć i i Marsovce! Sl edeći skup poj mova . koje o pet so svoje strane otvaraju m ogu ćnosti 70 Drugi seg ment: Temelji I ma j u ći .

j er one pokreć u idej u. a zatim j oj nam erno presecaju vezu sa preth odnim idejama i idejam a koje slede. Ovo nepre kidn o g il jotinira nje novih misli predstavlja jedan od glavnih fa kto ra koji sto je iza za s t raš u j uće m eđu n a ro d n e sta tistike pokre tan ja kreativnih ideja .IX Map iranje 1I111a za sve no ve i nove . Pol Taren s (Poul To rra nce).a ispita niku je pri tom bilo dato vre mena koliko želi. Činjen ica je da bi ispitani k. na primer. uspeo do skupi više miliona poena pre neg o što bi od ustao od daljeg razmišlja nja . Ovo j e tak ođe sasvim kontrad iktorn o široko raspro stranjeno m shvatanju da j e s/varanje idej a mn ogo teže od njih ovog uređivanja i organizovanja . kado je od ispitani ka tra ženo da smisle što je mogu će više prime ra za kori š ćen j e (aso cija cija ) određ ene ide je. Uko liko je naša sposobnost mapir anj a uma beskrajn a. Spiskovi zauzda vaj u slobodu pokreta u mozgu i konač no dovod e do zas toj a u spost av lj ajući uske neuralne staze mi sli koj e sve više smanj uj u verovatno ć u kreativnos ti i pri sećanja . To još jednom pok a zuje beskra jnu a socija tivnu i krea tivnu prirod u svakog no rma lnog ljudskog mo zga . U testovima ko je je vršio E. našli smo našeg dom aćin a kak o pod trenutnim uticaj em prethodnog ob razovanj a . onda se j edin a te š koća sastoj i u tome da od redi mo kada da se zaust avimo. Drug i segment: Tem elji 71 . pro sečan broj je bio .preživlj ava mentalnu blokad u. PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (II) Vrativši se našem maperu uma. "sagorevaj u ć i" ga. i raskida se njena veza sa prethodn im ide jama i idejam a koje slede . :ll: Ra zlog zbog koga spiskovi imaj u ovakve posledice leži u tom e što oni delu ju direktno suprotno a socijat ivno j prirodi mozga . i sve veće i veće spe ktre. i ta ko dalj e a d infin itum. linearne beleške u form i spiskova su u direktnoj supro tnosti sa radom uma. a ma pa uma nam može pom oći čak i u do nošenju ov e odluke. linearn e beleške blok iraju prirodni proces razmi šlj anj a. Nasuprot tome.be znača j n i h 26 . da je poznavao briljantno razmišljanje . i to zbog či stog zam ora . Č i m se neka idejo po javi sa njom je "za vrše no ". Kontinu irano odvajaj u ć i sva ku ideju od nj enog konteksta.

kad j ednom razumete besk raj nu asoc ijativnu prirodu svoga mozga. Upravo je korišćenj e hijerarhij e i kategorizacije ono što razlikuje potpunu mapu uma od mini-m ape uma opisane ranije. U trenu tku kodo ljuds ki mozok shvoti do može do povezuje bilo šta sa bil o č i m .. asocijacija . pojmove drugog. Mapa uma se pruža u bilo kom smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla. U mini-m api uma. n am am ij uj ući tako mozak da " popuni" delove koj i ga dozivaju . b i će u stanju da gotovo trenutno pron al azi asocijacije. prezentacij e. ponekad i tokom č itavog života. prvih deset reči ili slika dobijaju svoj značaj samo zato što su prve pale na pamet. rada ili istraživanja. U prežuć i tendenciju mozga da funkcioniše kroz ge štalt.Mapiranje lima IX Usled nedostatka znanja o našim umovima. ovakve mentalne blokade drže poj edine ljude "nemirna" . U potpunoj mapi uma one su poređanje prema svojoj pripad aj u ćoj važnosti . naš dom aćin od l uč uje da j oš više sredi svoje ideje daj ući svakoj od njih broj. posebno kada ie izazvan dodatnim stimuluso m .. Od sada možemo sa uživanjem posmatrati kako naš dom aćin kompletira asocijativnu mrežu: dodaje više slika. a ne na logici vremen a. U ovoj fazi. JOŠ O HTJERARHTJAMA I KATEGORIJAMA Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavlj aju one reč i ili slike koje su najjednostavnija i naj očigled n ija sredstva za stvaranje reda. još jedan važan aspekt briljantnog razmišljanja/mapi ranja uma postaje očigle da n : to da je mapa uma zas nova na na logici .tokom nekoliko sekundi ili minuta. Međut im . Pošto je pokrenuo dovolj no ideja da bi zadovolj io zahteve svog govo ra. satima. povezuje delove. trećeg i četv rtog nivoa. postavljaj uć i na taj n ačin mapu uma u hronološki niz. naš domać i n jednostavno dodaje prazne linij e ključnim rečim a na mapi uma. godinama. 72 DrIlJJi segme nt: Temelji . ukolik o bi to bilo neophodno. kor isti kodove. bićete u stanju da mu pomog nete da pomogne sam sebi. To su klju č ni pojmovi koji u sebi sakupljaj u n ajveći broj asocijac ija. sumira glavne teze kada smatra da je neka važna grana dovršena. odnosno celovito.

54) Primer vežbe stva ra nja mini-mape uma so s ikomo ko ju je urodilo Va nda N ort (Va nda North.~·. str. str. 63) Dr"gi .Mul ti-ordinotna ve žbo so po jmom . v. /rčanje" koju su rodile tri grupe od po če tiri osobe u potrozi za zajedničkim pojmovima (v. ·g lll('nl: Temelji 73 .

.

.

.

.

l I i 12. 89 -94) " " " " Prirodno orhife ktoniko. sir.b I( Mapa uma Marko Brauna (Mark Brown) koio no spektakularan način prikazuje upotrebu slika. slika 13 A 78 Drugi segment: Tem elji . 10. slike 9. oblika i trodimenzionalnos ti (v.

str.uso Borero kojo pokozuje koko će primeno osnovnih principo (koren ovi) do vesti do odgovorojućih plodovo! (v. 109) Drugi segment: Tem elji 79 ..Mopo uma Kloud.

". sir. 1 12) .S Mapa urno o utorc Vande N oli kojo io j je p om oglo pri donošeniu odluke o lo me do li do pr eseli svoj o firm u ili ne (v. .. -s " . Jo u .. outoro Ulfo Ekbergo (v...Mapa urno so jed instven om slik om. 124 -1 2 6 ) so !)I"lIg i sl'g ll/el/l: Tl'lU l!lji . str.. .- s o .

. izvajaju i izgrade mape um a omogućavaj ući mozgu da razmi šlja na prirodno strukturiran n ačin . Alternativno. ue. zabelež iti prvih deset reč i ili slika koj e vam padnu na pam et. " . napravite svoj u sop stvenu kompletnu mapu um a o pojmu "sreća".. Kori steći Drugi segment: Temelji 81 . • Koja j e to šira ili sveo buhva tnij a kategorij a u koj u se ove ukl apaju? Vrlo često će. u cilj u olakšavanja h armoni čne stru kture mi sli . KATEGORIZACIJE l POJMOVA DIREKTNE POVEZANOSTI l Primarn e ideje su na svom mestu. 2 Vežbanje sve tehnike mapiranja uma koj e ste do sa da na uči li . itania? " ? • K oja su moja osnovna pl ~ a .Koj i?" često mogu od l ično da poslu že kao glavne gra ne na map i um a. Sada pon ovo postavite go rnja pitanja. . počnite od ce ntra lnog lika ili poj ma i povucit e če t i ri do seda m linija koje se gra naj u od nje ga. PREDNOSTI HIJERARHIJE. .?" . i onda se . tako da sekundarne i tercijarne idej e mogu da ih prate brzo i lako. K O .. kakvi bi bili naslovi pogla vlj a? • Koj i su moji speci fičn i cilj evi? • Kojih su sedam najvažn ijih kat egorij a u delu koji se raz ma tra? . Uko liko to ne u spe.? " . možete se ponovo vratiti tehni ci mini-m apa um a. . sa mo posta vljanj e ov ih pitanj a otkriti že ljene pojmove direktne povezanosti . . PDP služe da uobliče.Šta.. . G-' ? " ..Kako? ". zapitati koje se od njih mo gu kombinov ati pod nekim op štijirn naslo vom . i upored ite j e sa mapom na strani 66 ..IX Mapiranje tima Jednosta van način da otkrijete primarne pojm ove direktn e povezano sti j e da postavite s l edeća p itanja: • Kakvo znanje se traži ? • Kad bi ovo bila knji ga. " Zasto.

9 Vizuelna dopadlji vost i preglednost koja omogućuje mozgu da lakše 10 Kontinui ranost i potencijalna beskrajnost razgran avanja misli koja omogućuje stalno nova otkri ća i nova ostvarenja. prij em či viji i sigurniji u svoje sposob nosti (v .Mapiranj e lima IX PREDNOSTI MAPIRANJA UMA NAD LINEARNIM PRAVLJENJEMfHVATANJEM BELEŽAKA Pol a zeći od mana standardnih beležaka (navedenih na stranama 41-42). možemo izvesti prednosti mapiranja uma: l Ušteda vremena beleženjem i 95 procenata). strana 42). Lakše pronalaženje klju čn ih reči od esecijalnog zna čaja . klju čnih reči koje se ne mor aju tražiti u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne rečito sti (više od 90 procenata ukupn og vremena). (vremenski i prostorno). poglavlje Ill . na osnovu čega mozak po- 82 Drugi . stalno obnavlja našu prirodnu želju za učenjem . 12 Upotreba svih kortikainih sposobnosti. č i me 7 Koncentracija ključnih reči od esecijalnog značaj a naj ednom mestu se poboljšavaju kreativnost i prise. / 8 Povezanost ključn ih reči jasnim i svrsishodnim asoc ijacijama. II Celovitost i dovršenost koja.Posled icc po naše mozgove" . isključi vo relevantnih reči (i zmeđu 50 i sključi vo relevantnih reči (više od 90 2 Ušteda vremena pri č i tanj u procenata ukupnog vremena). staje sve pripravniji.segment: Temelji . 3 Ušteda vremena pri pregledanju beležaka (više od 90 procenata ukupnog vremena). ćanj e . u skladu sa prirodom mozga. pamti.. 4 Ušteda vremena pri traženju 5 6 Pravilno usmeravanj e koncentracije.

Drugi segment: T~"ltdji 83 . a ne koči t i . napredovali od osnovnog brejnstorminga do min i-mapa uma. Sada vam j e potrebna struktura u okviru koje biste izrazili svoje briljantn o razmiš ljanje. Treć i segment vam pruža osnovna n ačel a koja će oslobađati. upoznali ste se sa arhitekturom i temelj ima briljantnog razmi šljanj a.IX Mapiranje uma UVOD U SLEDEĆ I SEGMENT Završili ste prvi i drugi segment. a odatl e do pravog mapiranj a uma. vašu prirodnu kreativ nost.

kreativnost. snagu i slobod/i. bićete u m ogućnosti da brže razvijate svoj lični stil mapiranja uma.Treći segment: Struktura upoznaje sa zakonima i prep orukama u mapiranju ulila. Treći segment vas 84 Treći segment: Struktura . Ova načela će vam omogućiti da zna tno po većate svoj u mentalnu preciznost. Kada budetej ednom razumeli i prihvatili osnovne zakone.

Na kraju poglavlja ćete videti kak o da izbegnete naj češće zamke koje če kaj u mapere početnike.da bi vam pomogli da uklonite ment alne blokade. Zakoni i preporuke u mapiranju uma su uspostavljeni . Treći segment: Struktura 85 . da upamtit e ono što ste mapirali i da pripremite odgovaraj uće uslove za rad .i dopunj eni prakti čnim vežbama . Perspektiva vanzemaljca će vam om oguć i t i da istraž ite osnovna n ačel a briljantnog razmišljanja sa većom obj ek t iv noš ć u nego što bi to in a če bilo m ogu će .x Vodeća načela Pregled • • • • • • • • • • Uvo d Pogle d jednog vanzemaljca na ljudsku inteligenciju Tri osnovne instrukcije (tri " P" ) za map iranje uma Zakoni i preporuke u mapiranju uma Pregled zakona mapiranja uma Obrazloženje zakona mapiranja uma Pregled preporuka za map iranje uma Obrazloženje preporuka za mapiranje uma Če ti ri opasna područja Uv od u s led eće poglavlje UVOD Ovo poglavlje počinje posmatranjem razvoja ljudske inteligencije sa stanov išta j ednog imaginarnog vanzemaljca.

Sva osta la pitanj a treba da budu zabeležena i postavljena tek u s ledeć oj fazi . oni poseduj u izvanredn o složeno i fleksibilno telo koj e služi kao oslonac i transportno sredstvo te inteligen cije. teorije i preporuke koje ćete vi predložiti.Vodeća načela x POGLED JEDNOG VANZEMALJ C A NA LJUDSKU INTELIGENCIJU Zamislite da ste vanzemaljac izjedne milijardu godina stare civilizacije. ali vrlo talentovane stanovnike Zemlje prouči . teorije informacija. Dalje prim ećuj ete da. a na milionim a institucija za u čenj e koje su rasute po celoj ' planeti već i na studenata ili spava ili pokušava da se i zvu č e odatle! Ganuti ovom tragik omičnom situacijom. Svaka od ove tri instrukcije karakteri še pojedinu fazu uč enj a . saraduj i osamostali se. fizike. tražeć i objašnjenje samo kadaj e to neoph odno. neurofiziologije. od kogaje zatraženo da civilizacijski ml ađe. majstori u čitelj i su novim u če nic ima tradi cionalno davali samo tri osn ovne instrukcije: povinuj se. Kao rezu ltat toga. prakli čn o neograni č enim kapacitetom skladištenja. fiziološku sposobnost da poboljšaj u svoje m ogućn ost i . beskrajnim asoc ij ativnim kapacitetom. i takođe ne ograničenom m ogućnošću indukovanja novih ideja i asoc ijacija. teorije kortikainih hemisfera. Proučavali ste intenzivno stanovnike Zemlj e i otkrili da oni poseduju zapa nj uj uće kompleksan korteks .(TRI »P") U mnogim drevnim kulturama Istoka. Ovi zakoni moraju biti važeći posmatrano iz bilo koje akademske perspektive u kojoj ljudi mogu odabrati da ih primene semantike. od l učujete da date ljudima zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da realizuju svoje neverovatne moći . u pokušaju da dobij ete pristup njihovim ogromnim mentalnim moći ma.označav a da u čenik treba da podražava učitelj a. Ono što sledi su zakoni. mnogi od njih dobijaju pravu mučninu na sam pornen uč enj a. Osim toga . Povinuj se . psihologije. TRI OSNOVNE INSTRUKCIJE ZA MAPIRANJE UMA . pomogne im i eventualno se sprijatelj i sa nj ima. sa širokim spektrom naprednih mentalnih sposobnosti. filozofije. pripadnici ljudske rase " cede" svoj u inteligenciju i sklj u či vo kroz neverovatno uzan i ogra n i č en kanaljezika. istraživanja pamćenj a ili teorije učenj a . 86 Treči segment: StrukJura . kao i usađenu radoznalost koja ih tera da istražuju sve aspekte univerzuma.

. apply . odati pošt ovanj e u čitelju nastavljaj u ć i proces mentalne evo lucije. primeni i prilagodi. sugeri šemo vam da uradite minimum 100 m ap a um a prim enjuju ći za ko ne i prep or uke sa drža ne u ovom pog lav lju. u prvoj fazi. znač i • Primeni pred stavlj a drugu fazu . važno j e da se red ne porneša sa kruto šću ili sloboda sa haosorn . tre ba d a ods tranite sve predrasu de koj e imate o svojim mentalni m ograničenjim a i da tačn o prat ite zakone ma piranja uma.prev. • Prih vati da. p os t ajući tak o u či telj s l ed eće ge ne racije . sloboda se greškom za menjuje haosorn i ned ostatkom struk turira nosti . po d ražavaj uć i dale mo dele što preci znije možet e. Mape um a treba da kor istite u sv im aspektima kak o hvatanj a belc žaka tako i pravljenja beležaka dok ih ne osetite kao potpuno prirodan način organ izovanja vaših misli.. u č enik može da iskorist i u č i telje vo znanje kao platfo rmu sa koje će stva rati nov a shvatanja i pa radi gm e. pošto j e u potpunosti n au či o sve što je u č itelj mogao da ga n au či . kad a ste za v rš ili os no vne ve žbe date u ovoj knjizi. tri " P" )" u m ap iranju um a su prih vati. a ne ograničavanju vaše ment aln e s lobode . • Prilagodi se od nos i na t ekući razvoj vaših ve ština mapira nja uma. ZAKONI I PREPORUKE U MAPIRANJU UMA Zakoni Zakoni mapi ranj a um a su namenj eni po v eća vanju .. Ekvivalenti za ove tri inst rukc ije (tzv. U ov oj fazi u čen ik treba da po ma že u č it elj u u anali zi i stvaranju . po što je n au č i o j osnovne tehnike. U ovom ko ntek stu. Osamostali se - označava da će u čeni k . U stvar- " Treći U originalu Iri . Suvi še če sto se red prihva ta sa negat ivno m ko notacij om kao rigi dan i og ranič avajuć i . Javit e nam svoj e rezultate. (prim. razvij aju ći svoj so ps tveni sti l mapiranj a um a i e ks pe ri me n t i š u ći sa razli č itim tip o vim a m ap a um a koji su skiciran i u s led eć i m poglavljim a. A " : accept. poč i nje d a ko nso lid uje i inlegri še informacije po st av lj aj uć i odgova raj uća pitanja . adapt. Pošto ste se uvežbali na nekol iko sto tina " či sti h " mapa uma. Sl i č no .se od nosi na sledeć u fazu kada u če ni k . U ov om tren utk u. ovo j e vreme za eks pe rime ntisanje sa razl i čit im n a čin im a pri lagođa­ va nja ob lika ma pe um a .x Vodeća načela Sarađu .) segment: S/ruk/ura 87 . Na ovaj n ačin.

Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i reči . Zakoni mapir anja uma ć e vam pom oć i da uradit e upravo to. o • 88 Sinestezija (gr. prev.). linija i slika. nadražaj drugog č u la. Zakoni su i nače podeljeni na zakone tehnike i zakone planiranj a: Tehnike l Koristite istieanj e Koristite asoe iranj e Budite jasni Razvijte lični stil 2 3 4 l 2 I P/an Koristite hijerarhiju Koristite numerički poredak Prep oruke Razbijte mentalne blokade Popravite Pripremit e PREGLED ZAKONA MAPIRANJA UMA 2 3 Tehnike I Koristile isticanje o Uve k koristit e ce ntralni lik . Koristite slike po č i tavoj o o mapi uma. istinska menta lna sloboda predsta vlja sposo bnos t da se stv ori red iz haosa.) sposob nost nenadraženog čula Treći segment: Strukt ura . Koristite sinestezij u" Koristite var ijaeije ve l ič i ne slo va. saosećaj . da osel. mešanje fizič k i h doživljaja. o o Koristite tri ili više boja po jednom eentra lnom liku . (prim .Vodeća načela x nosti.

bilo da su na istoj ili na razli čitim "granama" Ko ristite boje. Povezujte linij e jedne sa drugima. 3 Budite jasni o o o o o Ko ristite samo jednu k ljučn u re č na svakoj linij i. U činite o o o o 4 l Razvijte li čni stil Plun Koristite hijerarh iju Koristite numerički poredak OBRAZLOŽENJE ZAKONA MAPIRANJA U MA 2 Tehnike l Koristite isticanje Isticanje. Sve re či pišite štampanim slovima. svoje slike što je m oguće jasnijim a. 2 Koristile asociranje o o o Povezujte strelicama poj move na mapi. Pišite klju čne reči Povl ačite štam panim slovima na linijama . Ko ristite kodove ili s kraćen ice. o o Povezujt e "grane" sa centralnom slikom. Uokvirite pojm ove koji se granaj u iz istog poj ma. predstavlja jedan od glavnih fakto ra za pobo ljšanje memorij e i kreativnosti. Pode bljaj te centralne linije . Strllktura 89 . Pišite slova što vertikaln ije. Postavite svoj papi r vodoravno ispred sebe. kao što smo već videli. Koristite odgovaraj uć e razmake. linije iste dužine kao što j e i dužina reč i na njima. Sve tehnike koj e se kor iste za Treći seg ment.x o o Vodeća nače la Koristi te ravnomerne razmake .

u sredsred i ćete se jasnije na stvarni život i teži ćete da popravite svoje "kopi ranje" stvarnih objekata. pom ažući vam da izbegnete opasnos t od monohrom atske monotonij e. na primer .Vodeća načela x isticanje se mogu koris titi i za asociranje. po ž el e ć ete da ga malo detalj nije pogledate sa namerom da ga bolje zapam tite i lakše preslikate. pruža vam zadovo ljs tvo i skreće vašu pažnj u na sebe . One daju život vašim slikama i č i ne ih atraktivnijim. najvažn ij i elementi vaše mape uma mogu biti naglašeni tako što će biti nacrtani ili napisani "u tri dimenzije" . i ta re č se može pretvoriti u sliku kori šćenjem iluzije trodimenzionalnosti. a šta god da iskače to se lakše pamti i saopštava. Koristile slike po čita voj mapi uma Kori šć enj e slika gde god j e to m ogu ć e vam pruža sve gore navedene prednosti. 90 Treć i segment: Struktura . S ledeći saveti vam omogućavaj u da postignete optimalno isticanje u svojim mapama uma. Uvek istaknite centralni lik Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. prednost j e u tome što ste pokušali.i to na mnogim nivoima. Ukoliko određen a reč (umesto slike) apsolu tno mora biti u središtu vaše mape uma. Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i reći Korišć enje "treće" dimenzije či n i da stvari " i skaču" . Koristite tri ili više boja po j ednom centralnom liku Boje stimulišu memoriju i kreativnost. U nekim sl učajevima ćete možda imati veličanstveni neuspeh ! Ali. Prema tome. Pokreće brojn e asoc ijac ije i zapanjujuće je efikasna kao pom oćn o sredstvo u memorisanju. pokušate da nacrtate leptira. Osim toga. raz liči ti h boja i " ulepšava nja". i s ledeć i put kada budete videli leptira. a uj edno stvara i sti m u lišuću ravnotežu izmeđ u vaših vizuelnih i lin gv i st i čk ih kortik ainih veština i pobo ljšava vašu vizue lnu percepcij u. Ona vas pri v lači . Doslovno ćete "otvoriti svoje oč i " za svet oko sebe .možda vam se vaš prvi crtež ne će dopa sti. Uko liko otklonite svoj u eventualnu predrasudu da ste loš crtač i . k ori st e ć i slike u svojim mapa ma uma. slikaje atraktivna . Na taj nači n . kao i obratno.

jedro i molka padn u da leko u valove morske. Homer koristi potpuni spektar čovekov ih ču l a da bi preneo uzbuđenj e i opasnost Odisejevog putovanja kuć i posle opsade Troje. korma n iz ruku pusti. on opel se li se čamca. le Jn U u sredinu sedne od p reke bežeći smrti. Na primer. napetosti i napregnutosti snage. i dugo se nije mog 'o pom olili go re. u svom velikom epu " Odisej a" . iz usta j e slan/l i gorku pljuvao vodu. uključite u svoj u mapu uma reči ili slike koje sc pozivaju na ču lo vida. ukusa. probaju . preuvel i čavanj e. Iako na muci živoj . koji mu se sveti podi žu ći strašnu oluju: " Tek Šio izrekn e. usmerenost ka svim pokret. Zanimlji vo j e posmatrati kako mala deca upoznaju prirodu svim svoj im ču li m a . a ćas Euro Zefiru ustupio neka ga vitla. s visine krupan se 1010 . ponavljanje. čvrsto sejedno drugoj prilepile. j er mu ote ža ruho Šio m/l dade di vna Kalipsa.x Vodeća na čela Koristite sinesteziju (mešanje fizičkih osećaja) Kada god je to m oguće. D ockan izroni tek. slikovitost.). rimuju i jedn o drugome pri čaju priče.1' stra šno obo ri na krov i njegov zaljulja čamac. Veliki talas amo i lama bac 'o mu čamac. a silna i s temena lila m/l voda. s tvaraj ući fant azije i sanjarenj a očaravaju čih mapa uma. {pn niprcv.lo. sluha. Odisej je napravio grešku naljutivši Posejdona. mirisa.) Treći segment: StruktUTa 91 . kojije inače za p a nj uj ući primer memorij e. nizanje. sve to sadrža no u jednom majstorskom paragrafu vrednom spomena. boga mora. pod silnom navalom vode. pevaju. A njega pod vodu baci val. č u li m a. boje i osećaj e. • Kinestezija (psih." (Prevo d: M iloš N. tako su vetri po moru amo i tamo Odisejev bacali čamac. pokreću i istražuju. pa se za njim vine u vale i najzad ga zgrabi. Kao kad j esenj i Bo rej uzvitla po p olju drače. Uoči te Đur ić) ritam.* Ovu tehniku su koristili mnogi poznati mn em on i č ari. U s ledećoj sce ni. ćas ga je dognao Nolo do Borej a neka ga nosi. o jarbol njemu po sredini udari slrašna bura pa ga preb i u onoj vetrova smesi. a sam padne dalek o od čamca. oni pevu še. dodira i kinestezije. osećaj i kretania. kao i veliki pisci i pesnici. Oni dodiruju.

U svoj oj knjizi o " Š-u" . Dalje. ostavljaju mapu uma "otvorenom" i pružaju estetsko zadovoljstvo. poznat kao "Š". Koristite odgovarajuće razmake prostora oko svakog pojma daće te svoj oj mapi uma red i strukturu. njegove slike SII bile nepromenljivo p ovezane sinestezijskim komponentama.. Aleksand ar Lur ija (Luria) izveš tava: značaja.. povećavaj ući time verovat. značenje reči bilo je od dominantnog Svaka re čjeproizvodila efekat prizivanja grafičkog lika u njegovom umu. . Uvećane dimezije daju naglasa k." Pokret takođe predstavlja važn u mn em oničku tehniku i može biti od koristi u vašim mapama uma. vaša čitava mapa uma može biti u pokretu . koristio sinesteziju kako bi zapamtio buk valn o svaki trenutak svog života. takođe.. Vaše re či . n oću prisećanja. jednostavno ih obogatite odgovaraju ćim detaljima koji -stvaraju iluziju pokreta.J za " Š-a ". vaše slike. a ono što ga j e razlikovalo od o b ičn ih ljudi je to što S ll njego ve slike bile neuporedivo životnije i stabiln ije od njihovih. kao u sledeći m primerim a: Koristile varijacije veličine slova. Umjednog mnetn oničara ".Vodeć" načela x Kao i ta deca.. To nas dovodi do l ogi čnog zaklj učka da prostor i zm eđu pojmova može biti isto toliko važan koliko i sami 92 Treći Ostavljajući odgovarajuću količinu segm ent: Struktura . Da biste pokrenuli svoje slike.kao ču desne nezaboravne animacije Volta Diznija. linija i slika Varij acij a ve liči n e najbolje po kazuje relativni značaj pojm ova u hije rarhiji. .. Koristite ravnomerne razmake S ređeni razmaci povećavaju j asnost slike. . tako je i veliki mnem oni čar Šereševski. pomažu pri kori šćenju hijerarhije.

omogući će vam brži pristup informacijama. ili pak za određene delove vaše mape uma. kao i razli čite veličine ili oblika.x Vodeća načela pojmovi.\ Koristile asociranje Asoc iranje predstavlja drugi značaj an faktor poprav ljanja memorije i kreativnosti. Na primer. Povezuj te strelicama pojmo ve na mapi.. Asoc iranje je u naš mozak ugrađen a sposobnost koju on koristi da bi dao smisao našem fiz ič kom iskustvu. Ovakve oboje ne kodove ili simbole mogu stvarati kako pojedinci tako i grupe. ma koliko da su prostorno udaljen i jedan od Treći segment: StrukJura 93 .granama" Strelice autom atski vode vaše oko ka pove zivanju j ednog dela mape uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba pravca. Strelice prostorno usmeravaju vaše misli. svaka tehn ika korišće na za asociranje se tak ođe može upotrebiti i za nagl ašavanje. 2 Koristite boje Boja predstavlja j edan od najsnažnijih alata za pobolj šanje memorije i kreativnosti..\. Betovenova čuvena Peta simfonija zaista poč inj e pauzom . u japanskoj umetn osti aranžiranja cveća. S l ičn o . i obrnuto. Odabiranj e specifičnih boja za kodiranje. bilo da O'li na istoj ili na različitim . dvodimenzionalne ili trodimenzionalne. i u muzici se zvuk č esto postavlja oko tišine. recimo. što predstavlja klj uč čovekovog pamćenja i razumevanj a. ~HI~I \ MA. Koristite kodove ili skraćenice Kodiranje vam o moguć uje da u trenu tku stvarate veze i zmeđu razl ičiti h delova svoje mape uma. Kao što je v eć spomenuto. Tako. poboljšanje mem orisanja informacija kao i povećanje broja i opsega vaših kreativnih idej a. odnosno tišinom. snaga asocijacij a može povesti vaš mozak u dubinu bilo kog problema. Pošto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojm ove direktne povezanosti. č i tav aranžman se bazira na prostoru i zmeđu pojedin ih cvetova.

trouglova. elemente ili procese koj i se često pon avljaju . 107. kao kad sejednoj gra ni dodaj o š č lanaka. to će takođe omes ti i asocij ativnu prirodu i jasno st vašeg razmi šlj anj a. projekte. a vel ika i mala štampana slova podj ednako mogu da posluže za pokaziv anje relativnog značaja reči na vašoj mapi uma. simbola. prem a tom e. 3 Budile jasni Nejasnost otežava percepciju. Ovi kodovi ili skraćen i ce mogu bitiu obliku kukica ili krstova. (Za proširenu diskusiju o ovom pravilu v. Uk oliko budete škrabali svoje be. a tak ođe mogu biti i nešto složenij e kao one na map i uma na strani 78 (gore). Značaj n e fraze nisu izgubljene i sve vaše opcije se ostavljaj u otvo renima.Vodeća načela x drugoga.) Sve reči pišite štampanim slovima Štampana slova imaj u bo lje definisan oblik pa je. ob lika i slika. Koristite samo jednu ključnu reč na svakoj liniji Svaka poj edinačna reč ima hilj ade m ogućih asocij acij a. Pisanj e štampanih slova tak ođe podstič e kratk oću izražavanj a. vašem umu lakše da ih " fotografiše" . Stavljanj em samo j edne re či na jednu liniju će vam o moguć i ti slobodu aso ciranja. krugova. to će omesti pre nego potpom oći vaše pam ć enj e . 94 Treći segment: Struktura . Gubitak vremena se više nego nadokn ad i k or i steći prednosti brzog kreativnog aso ciranja i pri s ećanja . Na primer.105. Kodiranj e os naž uje i i sti če kategorizaciju i hijerarhijuj edn ostavnim prim enjivanj em boja. mo žete koris titi č itav spektar jednostavnih šifri u sv im svoj im beleškam a da biste predstavili ljude. podvu čenih delova. One se takođe mogu primeniti za povezivanje polaznog materij ala (kao to su biografske reference) sa vašom mapom um a. Kodiranje može uštedeti i dosta vremena.· le ške. str.

za vreme procesa mapi ranj a uma može vam se desiti da otkrijete da su neke od perifernih ideja u stvarn osti značaj n ij e od centralnih ideja. što potpomaže stvaranj e asocijacija. petlje. PodebljajIe cenIralne linije značaj u Podeblj ane linij e svoj om naglašenošću trenutno šalju signal mozgu o vaših centralnih ideja. Pune. to defini še j edinstveni oblik te grane. ovakvi oblic i mogu postati "žive slike" koje drastično povećavaju verovatno ću p r i sećanj a .x Pi šite ključne reči Vodeća načela štampanim slovima na linijama Lin ija ob razuje "skelet" za "meso" koje pred stavlja reč . Osim toga. slike na strani 105). u š teđ en i prostor vam omogućava da dodate više informac ij a svojoj mapi uma.) PovezujIe linije jedne sa drugima. Tre ći seg ment: Struktu T" 95 . (Više o ovome ćete n aći na strani 215. Za naprednije mislioce mnernoni č are. a glavne grane sa centralnim likom Povezivanj e linij a u vašoj mapi um a će va m o moguć i ti da povezujet e misli u svojoj glavi. krugove. trouglo ve. ovale. krive. poliedre ili u bilo kakav dru gi oblik iz neograničenog sklad išta vašeg uma. Linij e takođe pod sti ču stvaranje daljih veza i dopun a (v. zakrivljene linije doprinose vizuelnoj privl a čn osti . Uko liko je vaša mapa uma II istraživačkoj fazi. prema tome. Na taj način ovaj jed instveni oblik mo že pokrenuti evociranj e informacij a sadržanih u okv iru date grane. Uokvirite pojmove koji se granaj u iz istog pojma Kada gran ič na linij a "obgrli" šemu dovršene grane mape um a. Linij a. U tom s lu čaj u mo žete jednostavn o pod eblj ali i spolj ne linij e tam o gde je to potrebno. obezbeđuje organizovanost i urednost koje pobolj šavaju j asnoću i potpomažu pri se ćanje . Linije se mogu transformisati u stre lice. Povlačile linije iste dužine kao i re či na njima Ovaj zakon o lakšava da se reči posta vljaju jedna uz dru gu .

U p očetkuje mogao da. Ovo grupisanje podataka.Dvo j e čamacl' :. Vaš mozak je stvarao likove iz slučajn ih oblika. nalik godovima na pretesterisanorn deblu.. tih sedam brojeva zbiti na neki lako pamtlj iv n ačin .. crtanje granica na mapi uma ima očigl edne mnemoni čke prednosti.. zapam ti samo sedam cifara. Jedan ispitanik se pokazao vrlo zanimlj ivim.Vodeća na čelo x Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Ukoliko želite da dodate još grana nakon što ste nacrtali granicu. mogao j e da zapamti 82 cifre. godine. Na isti n a čin . u tom sl učaj u novi set grana može biti uokviren novom granicom. č ineć i ih lakše pamtljivima. Vešt " korisnik mozga" će. Zbijanje nam može pom oći da ovaj skladišni prostor koristimo efikasnije. " Ovoje din osaurus! ". stvaranje oblika u vašoj mapi uma će vam om ogu ć it i da organizujete mnoge delove podataka u nekom lakše pamtljivom obliku . neuvežbani "kori snik mozga" može koristiti čitavu svoju kratkoročnu memoriju da bi uskladištio sedmocifreni telefonski broj. da li se možda sećate kako ste ležali napolju nekog s unč anog dana. Njegova posebna strategija je bila da zbija broj eve tako da odgovaraju informacijama koje je već pohranio u svojoj dugoročnoj memoriji. " A ovo j e p/ica!". Na primer..351" je asocirao sa tadašnj im svetskim rekordom trčanj a najednu milju (3 minuta Sl sekund a). Na primer. Čej z i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli ekspe riment o ovom aspektu memorij e. niz . tzv. Prema tvrdnjama psihologa. s druge strane. Godine 1982.verovatno je da ste gledali u oblake koji su plovili. Prema tome. Jasna mapa uma će takođe biti i elegantnija. eno j e ovca!" . a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i Holyoak) 1986. Na primer. ostav lj aj uć i tako prostora za druge informacije. . Neka vaše slike budu š/o je moguće jasnije Jasnost spoljašnjeg izgleda podstiče i unutrašnju jasnost misli. 96 Treći segment: Struktura . naša kratkoročna memorijaje sposobna da uproseku uskladišti samo sedam informacij a. predstavlja dobro poznatu mnemoni čku tehniku . M eđutim . razmi šljaju ći : " Hej . pošto je više od dve godine vežbao tehniku zbijanja. prijatnija i atraktivnij a. gledaju ći gore u plavo nebo išarano oblacima? Ako se seća­ te.zbijanje". . u proseku .

Sem toga. Treći segtnenf. to će vam lakše biti da se setite inform acija koje one sadrže. Tak ođe ć ete praviti mape uma koje želite da pregledate i koristite za potrebe stvaralaštva i komuniciranja. Razvijte li čni stil dok se pridržavate zako na za mapiranje uma Kao što j e već prethodno razmatrano. Ovo zn ač i da svaka mapa uma koju uradi te mora biti za nijansu obojenija. str.x Držite svoj papir vodora vno ispred sebe Vodoravna (" pejzažna") orijentacija papira vam daje više slobode i pro stora za crtanje mape uma nego uspravni ("p ortretni") položaj . za nijansu maštovitija. k ori šćenj e hijerarhij e i kategorizacije. mozgu. Stru ktura l 97 . ali će njeno ponovno č i tanj e zahteva ti fiziološke izvijanj e koje bi stav ilo na probu čak i sposobnosti jednog uči te lj a j oge! Pišite slovo što vertikalnije Vertikalno pisanj e štampanih slova o moguća va vašem mozgu lakši pristup izraženim mislima. Ne iskusni maperi uma često zadržavaj u telo i olovku u istoj pozicij i a rotiraju papir. što ve ć i l i č ni pečat date svoj im mapama uma. U cilj u razvijanja istin ski li čn og stila map iranj a uma. u ogro mnoj meri uvećava sposobnosti vašeg mozga. Ukoliko budete crtali svoje linije što je m ogu će vodoravnije. vaša mapa uma će biti mnogo lakša za č itanje . Pok ušaj te da maksimaln i ugao ne bude već i od 45 0 . više asocijativno l ogi čnij a i/ili lep ša od prethodne. a ovaj zakon se može primeni ti podjednako i na ugao linija i na samo pisanje. (Više o ovome n aći će te u poglavlj u XI. za nijansu trodimenzicn alnija. Naše mape uma bi trebalo da odražavaj ujedinstvene mreže i obrasce misli u svakom pojed i načnom . Ovo neće izaz ivati nikakve probleme u toku samog stvaranj a mape um a. svi smo mi za p anj uj u će jedinstven i. uz pom oć pojmova direktne p ovezanosti. Na ovaj n a č in ćete stalno razvij ati i preči š ćavati sve svoje ment alne sposo bnosti. Vodoravna mapa uma je ta kođe i lakša za č i tanje. 108.) 4 Piali Koristite hijerarhiju Kao što smo već diskutovali u poglavlju IX (str. morate se pridržava ti prav ila "pilISjedan ". 68). što više u tome uspevaju to će i našim mozgovima biti lakše da se identifikuju sa nj ima.

ukolik o j e to neophodno. k orišće nje poretka ć e automatski rezultirati l ogi čn ij i m razmišlj anj em . 2 3 4 l 2 Popra vite Ponovo pregledaj te svoj e mape uma. bilo hrono!oški ili po zn ačaj nost i . U svakom s l uč aj u. Posve tite se svojoj mapi uma. Dodajt e slike. 2 Da biste ovo sprove li u delo možete j ednostavno num erisati gra ne po željenom redosledu. že lećcte da svoje misli povežete u spec i fi čno m poretku. Posvetite se apsurdu ! Ulepšav aj te svoj u mapu uma što više. kao što j e neki govo r. ako vam to više odgovara. o o o o Kopi raj te slike oko sebe. Sl ova alfabeta se mogu koristiti umes to broj eva. rad ili ispit. Održavajte budnim svoj beskrajni aso cij ativ ni kapacitet. 98 Tre ć i segment: Strukturu ."odeća na čela x Koristite numerički poredak Ukoliko vaša mapa uma predstavlj a os novu za rešenj e spec i ti č nog zadatka. P RE GLED PR EPORUKA ZA MAPIRA NJE UMA Ra zbijte mentaln e blokade l Dodajt e prazne linij e. Postavljajte pitanj a. ili čak doda ti odgovaraj u ć e vreme dešavanja ili posebnu nagla šenost svakoj grani. Uradite kratku proveru svake mape uma. Pripremile 1 Pripremite svoj mentalni stav o Razvij ajte pozitivan ment aln i stav.

da oslobodite protok svojih misli i da obezbedite najbo lje moguće okruženje za svoj mozak i telo. O BRAZLOŽENJE PRE PO RUKA ZA MAPIRANJE UMA 3 Preporuke za mapiranje uma su osmišlj ene da vam pomognu da primenit e napred pomenute zakone. verov atnoću pokretanj a da- 4 Održavajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet Održ avanje ovakve budnosti će osloboditi vaš mozak od njegovih uobi čaj enih ograni če nj a . 2 3 Dodajte slike Dodavanj e slika mapi uma potpom aže ljih asocij acija i verovatnoću pri seć anj a . • Koristite prirodno svetlo kad je to m oguće .x Vodeća načela 2 Pripremite svoj pribor Pripremite svoj radni prostor/okru ženje • Obezbedite umerenu temp eraturu prostorije. Kad god izazovete svoj mozak o dgova raj u ć im pitanjima vi stimulišete odgovore koji razbijaju blokadu. • Stvorite prijatno okruženje. ili rad ite u tišini ako vam to više odgovara. Razbijte mentaln e blokade . Postavljajte pitanja Pitanja predstavljaju glavno sredstvo pomoću kojeg mozak akumulira mrežu znanja . j ednostavno dodajte praznu liniju ili linije na mapi uma na kojoj trenutno radite.l Dodajte prazne linije Uko liko vam se desi trenutna blokada.bilo koja re č može predstavljati središte razgranate mreže asocijacija. Treći segment: St rukturu 99 . Setite se vežbe sa pojmom sreća . Ovo će izazvat i vaš mozak da dovrši ono što nije dovršeno i " po puniće rupe" posredstvom vaše beskrajn e asocij ativne m oći. • Obezbedi te dovoljn o svežeg vazduha. • Namestite sobu na odgovaraj ući način . • Pustite odgovaraj uću muziku .

uz pomoć logike ili mašte. strana 82). Nakon perioda učenja od jednog sata idealno bi bilo da ponovo pregledate svoju mapu uma: • Posle 10-30 minuta • Posle mesec dana • Posle jednog dana • Posle tri mesec a • Posle nedelju dana • Posle šest meseci Mapa uma će tako postati deo vaše teku će dugoročne memorije. Drugo. Prvo.vode ća načela x Vežbanje vam od koristi ako u ovoj fazi uradite sledeće dve vežbe. Popra vite Ponovo p regledajie svoje mape lima Istraživanja su pokazala da se pam ćenj e nakon ponovnog pregledanja menj a po odgovaraj ućoj vremenskoj krivulji (v. Savršeno pamćenje. vaš mozak će ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao da prepozna ono što je već uradio . Ovo će vam om ogući ti da preradite ili ispravite pojedine delove. treba da planirate ponovni pregled te mape posle određenog vremena. možda za neki ispit ili specifični projekat. Da biste pokrenuli mentalni tok. sa bilo kojim s l učaj no izabranim objektom. brzo ispišite desetak asocijac ija koje vam prve d ođu na um. Stvaraj ući dodatnu mapu uma. s JOO Treći Bi će l · 2 segment : StrukturlI . Uradite kratku proveru svake mape lima Povremeno. vi u stvarn osti ponovno stvarate i osveža vate svoja sećanja.da prizovete u seć anj e iz izvorne mape. izdvojite bilo koji pojam sa mape uma na kome ste se "zaglavili" i postavite ga u središte nove mini-mape uma. trebalo bi brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira sve ono što ste uspeli. pokazujuć i ponovo da su kreativnost i sećanj e dve strane istog novči ća. Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne pasivno) pamć enj e vaše mape uma. knjigu Tonij a Buzana. popunite delove koji nedostaju i ojačate n aročito zn ačaj n e aSOCIJ aCIJe. odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i povežite ga. Ukoliko se zadržite samo na proveri svoje izvorne mape uma . dok radite ponovni pregled svoje mape uma. Dok radite j ednu od ovih dodatn ih mapa uma.

relaksira telo. čak i ako se to dešava u tradicionalno " nega tivnoj" situaciji kakvaj e polaganje ispita. povećava verovatnoću stvaranja spontanih veza. kreativnim fazama bilo koje mape uma. ukoliko ih Ima . To je neophodno zbog toga što vaš mozak u či kopiranjem i potom stvara nove slike ili koncepte iz onih koje je kopirao.u okviru koga ćete stvarati svoje mape uma. pobolj šava perce pciju i izaziva opšte i šček ivanj e pozitivnih rezultata. od vitalnog značajaje da svakom zadatku mapiranja uma pristupite pozitivno . Pripremite Da biste postigli maksimum . S ledeće preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigum i u to da imate najbolji mogući lični stav. nedoslednosti ili propuste. Tada možete da upored ite rezultate sa vašom izvornom mapom uma i ispravite greške. Prepu stite se apsurdu! Posebno u inicijalnim. Sve ove prednosti će se odraziti i u vašoj mapi uma . trebalo bi da bez osude analizirate svoju mapu um a i da obnovite vašu odluku da nastavite i napredujete. Vaš retikul arni akt iv i raj ući sistem (prefinj ena "stanica za sortiranje" u bazi vašeg mozga) će automatski tražiti informacij u koja bi vam mogla pom oći da pobolj šate svoj u veštinu mapiranja uma. U tom slučaj u. Kopirajte slike oko sebe Kad god ste u prilici treba da kopirate druge mape uma. Vrlo Treći segment: Strukturu lal . slike ili umetni čk a dela. Prema tome. sve "apsurdne" ili . Razlog ovome je to što su ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste obič no daleko od proseka. opremu i radno okruženje. m oći ćete da proverite svoje prisećanje bez spoljašnj ih stimulusa. l Pripremite svoj mentalni stav Razvijte pozitivan mentalni stav Pozitivan mentalni stav deblokira um. dopu štaju ći svim dodatnim idej ama da poteku od njih. Posvetite se svojoj mapi uma Mnogi ljudi se zabrinu ili razočaraju ukoliko njihove mape uma ne zadovo lje oček ivanja.J uckasre" ideje treba da budu zabele žene.x Vodeća načela druge strane. treba da osmislite idealni kontekst mentalni i fizičk i .

boji. Koristite prirodno svetlo kad god j e to moguće Prirodno svetlo najviše opušta oč i . da budu najbolj i koje možete nabaviti. i obezbeđuje vašem mozgu preciznije informacije o obliku. pobolj šava 102 Treć i segment: Struktura . Obezbedite umerem. koji su takođe.Vodeća na če/ll x često se ispostavi da baš takve ideje upravo pod sti ču velike proboje i nove paradigme. uspravan položaj . 2 3 Pripremite svoj radni prostor/okruženje Kao i vaš pribor. Uredite sobu na odgovarajući način Obezbedite da vaša stolica. neutralan ili pozitivan odgovor. Prema tome. temperaturu u sobi Ekstremne temperature će vas odvraćati od rada. (Detalje o efikasnosti slika n aći će te u poglavlju VII. p isaći ili radni sto budu najb oljeg m ogućeg kvaliteta i da vam njihov dizajn om ogućava opušten. Dobar položaj pove ćava dotok krvi u mozak. daleko od standarda. flomasteri i ormarići za držanje pisaćeg pribora treba. str. olovke. Vaše okruženje bi stoga moralo da bude što je moguć e prijatnije i udobnije da bi vas postavilo u najb olji okvir za razmišljanje. Vaši papiri. 58). udoban. Obezbedite dovoljno svežeg vazduha Kiseonik predstavlj a jednu od važnih komponenti "hrane" za vaš mozak. Učin ite svoju mapu urna što lepšom Vaš mozak je prirodno uskl ađen sa lepotom. pove ćavajući tako vašu percepciju i mentalnu izdržlj ivost. što j e lepša vaša mapa uma. u zavisnost i od njegove pri v l ačnost i . U uslovima umeren e temperature možete lako prilagoditi svoj e odevanj e. Pripremite svoj pribor Na parasvesnom nivou mi težimo da se "u k ljuči mo u" ili "isklj učim o iz" bilo kog ču lnog unosa. Svež vazduh snabdeva mozak ovim gorivom. prema tome. linijama i "reljefnosti". da bi vas p rivla č ili i da biste imali želju da ih upotrebite. tako da se o s eć ate prijatno. više će te iz nje ostvariti i zapamtiti. tako i radno okruženje može u vama probuditi negativan. po definicij i.

Nekoliko omilj enih slika na zidu. Pustite odgovarajuću muziku. Treći segment: Struktura JOJ .bilo da je to kl asi čn a. o sećanj i m a u datom trenutku. Stvorite p rijatno okru ženje Poput pribora ili name štaja dobrog kvaliteta. u ranim fazama mapiranja uma. drugi više vole tišinu. Napravite od svog prostora mesto kuda zaista že lite da odete. Neki ljud i vole da slušaj u muziku dok rade mapu uma . atraktivna prostirka -ovi detalji mogu uči n iti vaš radni prostor gostoljubivijim i privl a čnijim .koja odgova ra i vama i vašim . atraktivan name štaj će u vama buditi želju za kori šćenjem takvog radnog prostora. ČETIRI OPASNA PODRUČJA Postoje četri glavne zamke za svakog maper a uma: l Mape uma koje lo u stvarnosti nisu Zabluda da fraze imaju veći značaj Zabluda da "neuredna" mapa uma nije dobra 2 3 4 Negativn a emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma Sva ova opasna p odručja se mogu izbegavati dok imate na umu principe koji su objašnjeni u daljem tekstu . ili radite u tišini ako vam to više odgovara Sv i mi razli čito reagujem o na muziku. i atraktivno okruženje će u vama buditi želju da koristite svoj radni prostor. ča k i ako nema te nikakav poseban zadatak na umu . Važno je da isprobate i jedno i drugo.x Vodeća načela percepciju i ojačava vašu metalnu i fizi čku snagu. kao i da odaberete vrstu muzike . l Map e uma koj e to u stva rnos ti nisu Dijagrame s l ične primerima na sJ edećoj strani. dobro dizajniran. Osim toga. Zbog toga što se u č enj e vrlo često povezuje sa kažnj avanjem. pop. rok ili neka druga muzika . često. mnogi lj udi parasvesno č ine zatvo rsku će l iju od svog proslora za učenje ili rad. stvaraju osobe koje još nisu u potpunosti prihvatile sve zakone mapiranja uma. džez.

Zabluda da fra ze imaju veći značaj Ovo opasno područj e se najlak še može objasniti na pn meru.Vodeća načela x Mape ulila kaje ta U stvarnosti nisu. nji hova struktura postaje sve više prepuštena slučaj u i monotona. Na prvi pogled. 2 prakt ično m / 04 Treći segment: Struktura . koliko kortikalnih sposobnosti isključuju. dovode do konfuzije. sve ideje se svo de na isti nivo i svaka od njih gl/bi asociranost sa ostalima. Ove strukture. naglašavanju. i asoc iranj u zapostavljeni. Šta više. monotonije i haoti čnih misli. Pokušajte samo da odredite koliko kortikalnih sposobnosti uklju čuju ovakvi dijagrami i. Zbog toga što su zakoni o jas noći. Ka ko se ove slike razvijaju. M eđutim . često nazivane grozdastim ili paukolikim dijagramima. monotonij om i haosom. ono što je izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari rezultira konfuzijom. što j e važnije. one izgledaju kao mape uma i č i n i se da se pokoravaju osnov nim principim a mapiranj a uma. tu postoji već i broj razlika.

uočavam o veći broj nedostataka. prateć i sva n a č el a mapiranja uma. Primer 3: Beleške koja. Fraza izražava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu mogućnost. do puštajući svakoj od nj ih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene Treči segment: S trukturu J05 . primer 2 prelama ovu frazu u pojedi načn e reči . Progresija he/denja fraze . ova beleška č in i izuzetno teškim prerađ ivanje interpretacije tog popodneva.94) Na početku ovo izgleda kao savršeno odgovaraj ući zapis o jednom popodnevu koje je zaista bilo "vrlo tužno". kada bolje pogledamo. ali II . tač niju i uravnoteženiju sliku realnosti. II redu. Prvo. Nasuprot tome.x Vode ća načela Recimo daj e neko imao vrlo tužno popodne i da želi da n ač ini mapu uma d nevni čkog zapisa kao što je prikazano na primeru I.vrlo tužno popodne " u kojoj primena zakona mapiranja uma II znatnoj meri p ribližava autora beleške is/ ini (v. VEOMA TUŽNO POPO DNE Primer I: Standardno beleženje fraze koje je na prvi pogled sebi sadrži opasne n ct a čn o sti . dozvoljava svom autoru da sagleda obuhvatniju.POPODNE Primer 2: Nešto konci znije beleženje koj e ilustruje slobodu svake reči da grana so pstvene asoc ijacije. Međuti m.. str.

omogućavaj u ć i vam da vidite i "drugu stranu" bilo kog problem a. negativne fraze mogu izbri sati č itave dane. i sve je ovo istinito. sa glavnim nagla skom na prefiksu ne. č i nj e nica da smo još uvek živi i sves ni toga da smo ' depresivni! Naravno. Zn ač aj ovoga se j oš drasti čnij e može prim etiti na prim eru 3. "Moje godine provedene u školi su bile pravi pakao !" . 106 Treći segment : Struk/ura . tu je i č inj e n ica daj oš uvek poseduj em o i potencij al za pozitivne promene i razvoj. Pravilo jedne j edinice mape uma vam dopu šta da jasnije i realnij e sagledate i vaše unutrašnje i vaše spoljašnj e okruženje. ali ona će još uvek predstavljati tačan zapis vaših mentalnih procesa u trenutku stvaranja mape. Takođe j e istini to da je popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je možda sijalo. svi mi doživlj avamo razo č arenj a i frustracij e s vremena na vreme.u reč i " ne s reć no" . Od posebn e j e pom oć i i pri rešavanju problema i kreativnom razmi šljanj u. Možda ste bili bolesni. može va m se desiti da napravite mapu um a koja izgleda "neuredno" . Ali uvek postoje i pozitivni faktori ako ništa drugo.. i da tako bud ete " iskrenij i" prem a sebi. U najgorem s lu čaju. ili ste dobili neke veoma loše vesti. Onajednostavno odražava stanj e vaše g uma u to vrem e. Svakako. godine. jer ostavlja vaš um otvorenim za sve opcije. kada nemate dovoljno vremena ili slušate neko prili čno konfuzno predavanje. dramatič no neuspešni . da citir amo samo neke od primera koji se često mogu ču t i . u vašoj mapi um a će vam om oguć iti da jasnije i realnije sagledate svoje unu trašnje i spoljašnje okruženje. Al i one nisu istinite. pa makar i za kratko!). K ori šćenj e pojedin ačnih reči 3 Zabluda da . pa čak i decenije ljudskog života.neuredna " mapa uma nije dobra U izves nim situacijama. To će takođe obezbediti i ravnotežu. što vam sve pravilo poj edinačne reči /slike dopušta da vern o zabeležite. " Prošla godina j e bila najgora u mom životu".Vodeća načela x asoc ijac ije. Tu mož ete videti da je glavni koncept "popodneva" koncept sreće. ili stanje onoga što je ušlo u vaš um . To ne zn ač i da je ova kva mapa " loša". Ukol iko se ovakve misli čes to ponavlj aju one će na kraju postati istinite. Vašoj " neurednoj" mapi uma može nedostajati jasnoća i lep izgled. gde je pravilo jedne reči svedeno na svoj log ični zaklj u čak i gde su uklj u čeni i dodatni principi slike i boje.

ob ično skoro n em ogu ć e da ih dešifruje. alij e oku . ali će vam se mnogo češće desit i da to bude "prvi pokušaj". Treći segment: Struktura 107 . sa ciljem da i sami napravite svoje. Pošto ste to uradili. još sjaj nije.pošto im nedostaju naglašavanje i asocijacije .Razvijanje ličnog stila. ali koju vrstu informac ija možete iz njih i zvući ? Kao što smo već videli. U ovo m trenutku vam može biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date u ovoj knjizi. treba jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja će zahtevati reviziju pre nego šio bude sasv im završena. neuredni i konfuz ni. Sledeće poglavlje. proveravajući da li se pridržavaju zakona i kritikujući ih kada mislite da treba. Shvativši ovo. već predavač koga ste slušali ili autor knj ige koju ste č itali! 4 Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma Povremeno vam se može desiti da odmah napravite "fi nalnu" mapu uma. ovakve beleške izgledaju vrlo precizno i organizovano. objašnjava kako da pobolj šate svoje mape uma koristeć i ih tako da izražavaj u vašu posebnu ličnu kombinaciju sposobnosti i karakteristi ka. Posm at raj u ći svoj u mapu uma shvati ćete da niste vi bili neorganizova ni. m oći ćete u velikoj meri da eliminišete krivicu i "samokritizerstvo". treba da svojim mapama uma date l ični pečat. Vežbanje Po č itavoj knjizi će te n aći mape uma koje su odabrane ili pripremlj ene da bi ilustrovale što je više moguć e zakona i primena. Uko liko ste razočaran i ili de presivni standardom svoje mape uma.x Vodeća na čela Uredno napis ane linearne beleške mogu pružati estetski užitak. trebalo bi da kopirate elem ente iz najboljih. lepše i nezaboravnij e mape uma! UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Ovo poglavlje vam je pružilo celokupno znanje koje vam je potrebno da biste se otisnuli u beskrajni univerzum briljantnog razmišljanja! Pošto ste prihvatil i sve zakone i preporuke.

i da razvijete i usavr šite svoje vizueine sposobnosti. U razvijajnju svog sopstvenog li čnog stila bi će vam veo ma korisno da prim enit e vodeća nač ela kori š ćenj a slik e. skoro sasv im s l učajno. a zatim istražujemo m ogu ć u korist stva ranja um etničkih mapa um a. f 08 Treči seK". UMETNOST MAPIRANJA UMA Mape uma predstavlj aju idealnu priliku da pobolj šate koordinacij u ruke i oka. Počinjemo sa nekoliko vrlo raznovrsnih prim era umetnosti mapiranj a uma. sposo bnost stvaranja slika koju ste već razvili mo žete iskoristiti da povedete svoje map e um a u carstvo um etn osti . ent:Sl7uktura .Xl Razvijanje Pregled • • • • ličnog stila Uvod Umetnost map iranja um a Primeri iz umetnosti mapiranj a uma Korist od stva ranja umetničk ih ma pa um a • Prič a o velikom umetniku mapiranj a uma • Uvod u sledeće poglavlje UVOD U ovom poglavlju će te n aučiti kako da koristi te zakone i preporuke u mapiranju uma da biste izrazili svoj u jedinstvenu li čnost . boj e. Ovakve mape uma će vašem mozgu om ogućiti da izrazi svoju so pstvenu um etn i čku i kretivnu li čnost. ostvario svoj san. Tu je takođe i mučna p riča o jednom maperu uma koji je. Sa malo više prakse. "reljefnosti" i odgovaraj ući h razm aka.

UlfEkberg. Ova opšta mapa uma pokriva osnovne pravce. duhovit način. bez kori šćenj a reči . Komercijalna korist. pohađao je kurs mapiranja uma. Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika. kreativno razmišljanj e i poverenje u sebe. glavne grane i m oguće " plodove" jednog biznisa koji se razvija. Drugu mapu uma na strani I12 (dole) je napravio dr Džon Gizink (John Geesink) . Stvaranje dobrih "uzora" za ostale mapere uma. marketinški konsultant. Uživanje. Ljudi koji su videli njegovu mapu uma su ga preklinjali da im napravi fotokopiju u boji! KORIST OD STVARANJA UMETNIČKIH MAPA UMA l Razvijanje umetničkih veština i vizuelnog opažanja. a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljno g džeparca!) PRIČA O VELIKOM UMETNIKU MAPIRANJA UMA 2 3 4 S 6 Godine 1984. On je želeo da izrazi koncept " ljubavi" na um etni čki . pomorski kapetan i ekspert za kompjuterske sisteme iz Švedske. jedan petogodišnji Englez je postao zanesen mapama uma i počeo j e da stvara najmanje po dve dnevno . Od njega su se očeki vale velike stvari.XI Razvijanj e ličnog stila PRIMERI IZ UMETNOSTI MAPIRANJA UMA Autor izvanredne drvolike mape uma na strani 79 je Klaudijus Borer (Claudiu s Borer). koji je postao poznat širom Evrope po svojim umetničkim mapama uma o strukturi i organizaciji. Rezultat toga je briljantno kreativno umetn ičko delo koje j e ujedno i kreativna mapa uma puna života . relaksacija i istraživanje vlastite li čnosti. što zauzvrat poboljšava pamćenje. međunarodni konsultant u industriji kompjutera. Smanjenje stresa. Mapu uma na strani 112 (gore) je nacrtala Keti De Stefano (Kathy De Stefano). s obzirom da je redovno prilagao karikature Treći seg ment: S/ruk/ura 109 . (Na primer. da bi izrazila svoju ideju idealnog radnog mesta.

Planirao je da kao temu koristi rekapitul acionu mapu . Mozak kao muz ič k i sistem. je započeo da uči portretno i Na kraju kursa. a pej zažno slika rstvo . ot išao je kući za vikend . Žo ngliranje kao metafora za ravnotežu i samokontrolu. pošao je da radi na vel ikom ča mcu koga je držao u svo m zadnjem dvo rištu. Os novna egzistencijalna pitanj a. zare kavši sc da će posve titi nekoliko sati završavanju kursa u velikom stilu. um a sa je dinstvenom slikom..da uradi sliku u stilu Salvadora Dalija. kadaj e treb alo da svi polazni ci zav rše svoje rek apitulacione mape uma. u koju će uklju či ti sve što je n au čio na kursu kao i svoje l i č n e interpretacij e i ekstrapolacij e. uma da stvori sve što želi. dok gleda u sebe kako gleda u sebe.Razv ijanje li čnog slila t ak ođe XI za novine svoje kompanije. Treći o o o o o o o Mogu ćn ost o o o 110 seg ment: Strukturu . UIFov mozak se bloki rao! Razočaran i Frustri ran. Pošto se U IFov bes zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo. Bio je ledeni zimski dan u Stok holmu i Ulf se. pao j e na ze mlju u bo lovima i bukvalno je morao da otpuzi do k uće. Ali. pošto je samouve reno zako račio. Najveći mozak na planet i. Na svoj u radost.mozak kako gleda u se be. Mozak kao sine rg ističk i sistem Vreme kao varijabla. Do ktor j e ustanovio da Ulf ima dve naprsl ine na obema petnim kost ima i da neće m oći pristojno da hoda j oš ba r dva meseca. samo što je zav ršio posao. okl iznuo i pao tri metra niže na za leđe n u zemlju. Snažno osećanje pravde koje se može n aći u visoko disciplinovanom mozgu. Rim ski ideal mens sana in corpore sano ("u zdravo m telu zdrav duh / sa zdrav im duh om zdravo telo") Lju bav kao ese ncijalni element za zdravo funkc ionisanje mo zga. M eđu o konc eptima koje j e želeo da uključ i nalazili su se i sledeći: Introspekcij a . De lom i da bi se os lobodio dnevni h F rustrac ija. d oček ao se na noge sav ršeno. o čemu je inače sanjao.. rešio je da ispuni j ednu od svoj ih životnih amb icija .

XI

Razvijanje

li čnog

slila

• Ajnštajnova teorija relativiteta posmatrana u kontekstu mozga kao beskrajne asocijativne mašine. • Razumevanje okončanj a rata. • Mozak kao m agi čn i sistem. • Greške koje se prihvataju i prijatni delovi procesa učenj a . • Prevazi laženje svih poznatih granica. Ovaj prvi istinski primer umetnosti mapiranja uma je odštampan u ograničenom tiražu i već postaj e kolekcionarski predmet (v. str. 80). Istraživanje Ekbergove um etn i čk e mape uma će vas upoznati sa mnogim idejama koj e još nisu spomenute u ovom poglavlju i koj e će vas inspirisati da još više razvijete svoj li čn i stil mapiranja uma.
UVOD U SLEDE ĆI SEGM ENT

u ovoj fazi se možda osećate kao dete kome je upravo dat komplet neverovatno složenih i prelepih i gračak a sa kojima ne zna baš sasvim šta da radi. Sle deći segment istražuje ogromni spektar mogućih primena veština i tehnika mapiranja urna koje ste n aučil i .

Treći

segment: Struktura

JJI

Razvijanje

li čnog

s/ ila

XI

Mapa uma autarke Keti De Stefano kojo izražava njenu ideju o idea lnom radnom mestu (v. str 109)

t

Mapa uma autora dr Džona Gizinko iz firme Digital Corporation, koja istražuje koncept ljubavi bez korišćen ja reči (v. str. 109)

.

Prirodno arhitektoniko: slika 14 ?

11 2

Treći

segment: S truktura

Prirodno arhitektoniko : slika 15

114

Treći

segment: S trukmra

Prirodna arhifektanika: slika )6

Vežba "objekat X"I (v. sfr. J 27)
Treći

seg ment: S truktura

I

115

.•

---.:..:...:...-...;_.-

,

,
, ,

~ :=:;: :;;;=-.,~. .... -.. ;;;.=.7

..

~

=.

~

-~-

--_.......116

.... ~~-=:---..-_~....::L

.....

Diiogram me/oba/ičkih puteva koii pods eća no složenu višekoteg or;isku mapu uma (v. sir. 130)
Treći

segment: Struktura

Treći

segm ent: S trukturu

Jl 7

Mapa uma koju je uradi la Pen Kolins, viši producent programa Rodio-televizije Irske pod nazivom "Late Late Show", pomoću koje je planiralo i regis/rovalo g lavne emisije (v, str, 138)

Mapa uma poznato g filmskog i video prod ucenta Deni Heriso (Denny Ha rris), u koio j autor sumira ce /okupni program posvećen pamćenju (v, str. 142)

118

Treći

segment: Struktura

Prirodna arhitektanika: slika 17
Treći

segm ent : Struktura

119

Prirodno orhitektoniko: slika l B

Prirodna arhitektonika: slika 19
120
Treći

segment: Strukturu

Četvrti segment: Sintezu Ovaj segment istražuje mnogobrojne različite zadatke koji se usp ešno mogu rešiti korišćenjem mapa uma. Ti zadaci uključuju sledeće glavne oblasti intelektualne aktivnosti: • • • • donošenj e odluka. Če/vrli seg ment: Sinte zu 121 . stvaranje grupnog uma ili meta-uma. kreati vno razmišljanje i brejnstorming. organizovanj e sopstvenih ideja kao i idej a drugih ljudi.

Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta. Možda će te morati da se zadovolj ite polovnim kolim a i da 122 Četvrti segment : S inte za . prioritete i ogran ičenja.XII Donošenje odluka Pregled • • • • • • • • • Uvod Uob ičaje no donošenje odluk a Biranje jedne od dve m ogućnosti Putovanje kroz um jednog mapera uma (III) Donošenje oduke Postupanje sa neod lu čn ošću Vežbe za donošenje odluka Koristi od binarnih mapa uma Uvod u s l edeće poglavlj e UVOD Mapa uma predstavlja veoma korisno sredstvo za donošenje odluka. UOBI ČAJENO DONO ŠENJE ODLUKA Pri uob i čaj enom donošenju odluka map a uma će vam pomoći da odmerite značaj pojedinih faktora u datoj situaciji . m oć i ćete da donosite odluke koje se baziraj u na jas nijem sagledavanj u aktuelnih situacija. ali nemate previše novca. Korišćenjem mape uma da biste definisali svoje potrebe i želje. Pošto ste stekli obimno znanje zakona mapiranja lima. Uzmim o za primer odlučivanj e da li da kupite nova kola ili ne. iskor istite ovo poglavlje kao pom oć pri k ori šćenju svoj ih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke.

višebojn a slika. koje uklju čuj e jednostavne izbore kao što su : da/ne. mogu doves ti do razmatranja alternativa. d ozvo lj avajući kompletnom spektru misli i emocija da se uk lju če u rastuću mrežu asocijacij a. u značenj u " po dva". S obzirom da j e proces asociranja uglavnom nelinearan. Razmišljanje o stresu može. naš d om aćin prati metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da " uhvati" sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom kuće .jednostavno" od l uč ivanjeje poznato pod nazivom binarno (izvedeno iz latinskog binarius. ona će znatno povećati vašu sposobnost da donesete odluku osvetljavajući klj učne momente. Treće putovanje kroz um jednog mapera uma će vam pružiti dobar primer. izazvati misli o snovima ili o okruže nj u koje se nalaze na drugom delu mape uma. na primer. u središte mape se postavlja multidimen zionalna. segment: Sin/eu 123 .X II Donošenje odluka prednost date finansijs koj uštedi u odnosu na manju pouzdanost i izdržljivost. Prateći zakone mapiranja uma. zatekli smo ga kako treba da donese odluku o kupovini kuće. Ć im su neke od glavnih grana na svom mestu. BIRANJE JEDNE OD DVE MOGU ĆNO STI Ovakvo . Mapa uma neće doneti odluku umesto vas. Ipak. Ove misli. odlučivan je PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (III ) Prilik om ponovne posete našem dom ać inu . za uzvrat. bini. efikasno/neefikas no. Čell'rl. naš dom ać in nastavlja da prati metod mini-map iranja lima koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz glavu da teku prirodno. (Sistematski popunjavati granu po granu nije poželjno je r ogran ičava rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronološkog metoda razmišljanja. Pošto je postavio centralni lik i glavne grane. "od dva"). dobro /loše. na mapi uma. sku po/jeft ino. u skladu sa diktatom serije misli. Binarno o dl uč ivanje predstavlja prvu fazu u stvaranju reda.) Mnogo j e bolje pustiti um da slobodno p ovećava svoj domet. Ono se u širem smislu može kategorisati kao procenjivanje. pojmovi direktne povezanosti su alternativna rešenja DA ili NE. normalna progresija će. Zbog toga što je ovo odluk a procene . izazivati skakanje s jedna grane na drugu. delotvom o/nedelotvom o. smešta na mesto koj e joj najbolj e odgovara. Svaka se.

nam daje jasan primer mape uma koja koristi odmeravanje. na raspolaganju namje pet glavnih metoda za dono šenje binarne odluke : l Odlučivanje izazvano samim procesom U mnogim slučajevima i sam proces mapiranja uma generiše odluku. odluka još uvek nije jasna. pore đenje . misli i emocije stavili na mapu uma. Veći zbir. koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North).) Četvrti segment: Sinteza .. 80. može se upotrebiti metod ponderisanja. Intuicijaje često klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog Majki Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da definišemo kao termin • 124 Mentaln o odrncravanje. pa im se stoga mora dati i odgovarajući značaj na mapi uma. fična ključna reč iz svih delova mape dobija broj od I do 100 u zavisnosti od svog značaja (v. Vanda je morala da odmeri veći broj ličnih i profesionalnih činilaca pri odlučivanju o tome da li da preseli glavnu filijalu svoje poslovne firme ili ne. U ovom metodu. Mapa uma na strani 80.XII Korišćenje slika i boja od strane našeg domaćina ima naročit značaj pri donošenju odluka. svaka speci. prvo za stranu "DA". 2 Ponderisanje* U koliko. dole). Nasuprot opšte raširenom mišljenju. jer ti vizuelni elementi pomažu da se uhvate koncepti i emocije. javlja se iznenadno " aha ! " koje na efikasan način završava proces odlučivanja. Po što mozak izvrši pregled svih prikupljenih podataka. izbor se mo že doneti na bazi intuicije ili "unutrašnjeg osećanja". Pogledajte štaje pobedilo! 3 Intuicija (superlogika) Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku. Kada svaki pojam dobije broj . ur. i zračun avaju se zbirovi. str. (prim.ipobeđuje" . a zatim za stranu "NE". emocije predstavljaju integralni deo svakog procesa odlučivanja. posle završetka mape uma. DONOŠENJE ODLUKE Jednom kada smo sve relevantne informacije. bivši predsednik Međunarodnog društva za ubrzano učenje i podučavanje (Internati onal Society for Accelerated Learning and Teaching) i suosnivač udruženja The Brain Trust.

brijali se. Mozak kao kroz bljesak završav a zaprepašćujuće m atem ati čk e proračune koj i obuhvataj u trilione mogućnosti i permulacija.7862 procenta. zato što mozgu pruža širi spektar informacija na kojima može bazirati svoj e proračune . Ovaj metod ima podršku i kroz praktično iskustvo . " Rezu ltat ovi h mnogobrojnih proračun a se registruj e u mozgu. kako su im iznenada pal e na um kreativne ideje ili su iznenada shvat ili da treba da donesu posebnu odluku dok su ležali u kadi . Inkubacija Još j edan od metoda je j ednostavno pustit i svoj mozak da inkubira ideju.99 pro cenata neiskorišćenih mentalnih sposobnosti. vozili kola. Pošto sam razmotrio praktično beskrajnu bazu podataka vašeg prethodnog života i integrisao ih sa tri/ionima činjen ičn ih podataka koje ste mi predstavili u vezi sa tekućom situacijom donošenja od/uke. (Više o ovo me naći ćete u knjizi Tonija Buzan a Uprezanje para-mozga) . pustite svoj mozak da se odmori. šetali Če/vrli segme nt: Sintezu 4 125 . po što ste završili svoju mapu uma o odlučivanju. sanjarili. prevodi u biološku reakciju i jedinka ih interp reti ra kao jednostavni "unutrašnji osećaj " .. moja trenutna procena verovatno ć e uspeha j e 83. mno gi ljudi navode kako su se iznenada setili gde se nešto nalazi . Na primer. Mapa um a je naročito korisna za ovaj vid super-razmi šljanj a. Istraživanj a sprovede na na Harv ardskoj poslovnoj ško li (Harvard Business Schoo l) su pokazala da menadžeri i predsedni ci nacionalnih i multi-nacionalnih organizacij a pripisuju 80 procenata svog uspeha delov anju intuicije ili "unutrašnj eg osećaja" . sed eli na plaži. Upravo u trenu cima odmora i sam oće naši mozgovi harmonizuju i integrišu sve podatke koje su primili . da bi došao do m atem ati čki precizne procen e verovatno će uspeha. što se u podsvesti može izraziti na s ledeći način: . radili u bašti . uključujući i one koje se često nazivaju "podsvesnim" . zbog toga što relaksacija os lobađa ogromnu moć para-mozga . Mo zak kori sti superl ogiku da bi pretraživao svoj u ogromnu banku podataka (koja se sastoj i od milij ardi č i njen ica prikupljenih iz prethodnog isku stva) kada god treba da donese neku odluku. Drugim reči m a. I baš u takv im trenucima mi često donosimo svoj e najvažnije i naj ispravnij e odluke.XII Donošenje odl uka "superlogika". džogirali. ležal i u krev etu.

Ne. Nastaviti razmišljanje o izboru. ona postaje predm et izbora. onda su.Donošenje od/uica X II se u prirodi ili bili u nekim drug im trenucim a mira.drugi. To je sada: l Da. U ovakvoj situaciji obe odlu ke su zadovo ljavajuće. nego biti u stanj u parali sanosti. Dok n ovči ć bude padao. ali naš paramozak dono si svoj u podsvesnu odluku. donosi svoje naj zn ač ajnije i najispravnij e odluke. vaše oseć anje će zapravo biti relevantno. U tim trenucim a mozakj e podvrgnut jedva primetnom preokretu sa binarnog (sa dva rešenja) biranj a na trijadno (sa tri rešenja) biranje.nazad kao klatno. Najj ednostavnij e rešenje ovog problem a je da ne donesete treću odluku! Drugim reč im a. olakšanj e. tako da će te u skladu sa nj im m oći da donesete pravu odluku. 5 "Pismo-glava" Ako ste završili svoju mapu uma. a nijed an od prethodnih metoda nij e rezulti rao odlukom. Odluk a nije više jednostavno "da" ili "ne".jedan izbor. glava . pismo . Konačn o . pažljivo analizirajte svoje osećanj e. POSTUPANJE SA NEO D L U Č NOŠĆ U U retkim slučaj evim a će vam se desiti da svi gore pomenuti metodi odl učivanja podbace i da počinjete da se ljuljate napred . Osnovni princip j e daj e plodonosnije doneti neku odluku i primeniti je. i možete odabratijednu od nj ih na osnovu jednostavnog bacanj a n ovčić a . jer ponekad mislimo da su varijante j ednake. verovat no. Preporučlj i vo je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim situacijama vaš mozak harm onizuje i integriše utiske i. nego to postaj e sve više što je duže zadržavamo. 126 Četvrti segm ent: Sintezu J . Ukoliko po padanju novči ća osetite razočarenj e ili. ono će vam pom o ći da se zaista opredelite. Treća mogućnost 2 3 ne samo što jeste kontra-produktivna. treba smesta da se od l uč i te za "DA" ili "NE" (prva ili druga m ogućnost) . razlozi za obe varijante j ednako " teški" . jer je to pravac ka kome je vaša mentalna energij a usmerena. odmora i osamljenosti . čim prepoznate ovaj spiralni vihor na svom mentalnom horiz ontu. kao rezultat toga. pak.

osnovna idej a j e da se pronađu PDP i kad a nem am o nikakve podatke .Kako radi ? Kakva je nje gova din amik a? Uloga . do s pec i fič n ih klasifikacij a kao što j e klasifikacij a vrsta ili pe riodni sistem eleme nata . bilj aka. minerala. 2 Vežba se takođe može primeniti da bi vam pomogla da analizirate neko pitanje pre nego što pokušate da na njega odgovorite. Funkcija '. politici. ili pak obrazov nom sistemu.Šta radi : a) u svetu prirode? i b) u svetu lj udi? takođe 3 4 5 Klasifikacija .drugim reč i m a. mora lu. Kada završite ovu vežbu. rv. dostavite nam rezul tate!). profesijama. pogledajte da li možete da osmislite drugačij e i bolj e PDP (a ko mo žete . Bag. kao serij a istraživanj a.Gde su njegovi kor eni ? Kako se razvij ao? S truktura-Kakve vidove može imati? Kakva muje građa? Ova pitanja mogu obuhvatiti spektar nivoa od mo lekularn og do arhitekturainog. knjiga. na str. da napravimo skup pitanj a koja možete pos tavljati u vez i sa svak im objek tom i koja mogu. Vežbajte svoj u vešti nu donoše nja od luka postav lj aju ć i sebi s l edeć a pitanj a: • Da li da kupim predm et X? • Da li da n au či m lekciju X? • Da li da pristupim organizacij i X? · Da li da putujem u zemlj u/grad X? • D a li da promenim osobinu X? U ve žbi " objekat X". tako i bina rno odl učivanje zahteva uve žbanost. Možete tak ođe stvarat i mape uma binarnog od lučivanja u obl astima kao što sujavne disku s ij e o reli giji . Na map i uma za ve žbu "objekat X". Naravn o mo žete odabrat i i bilo šta drugo po svom izboru .X II Donošenje odluka VEŽBE ZA DONO ŠENJE ODLUKA l Kao i svi dru gi vidovi razmi šljanj a. Mo žete pokušat i da isprobate ova pitanj a na nekoj od s ledeći h sugestija za " obj ekat X" : konj . sunce. Španija. poslužiti kao osnova za kom pletn u map u uma jedno m kada se objekat iden tifikuj e. kola. ug/jenik . glavne grane su objašnjene na sledeć i nač in : l 2 Istorija . 11 5 (dole).U kakvom j e odnos u sa dru gim stvarima? Ovo može obu hva titi širok spektar od vrlo uop štenih pitanj a iz sveta životinj a. Će/vrti segment: Si"tezu 127 . kamen.

spremni ste za prelazak na višekategorijsko mapiranje uma. 9 UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Pošto ste se upoznal i sa binarnim dono šenjem odluka. os iguravaj uć i na taj n ačin tačnije donošenje finaln e odluke. Ove mape koriste čitav spektar kortikainih veština. Koriste širi spektar kortik ainih veš tina od uobi čaj enog. one omogućavaj u oso bi da zadrži foku s na e lementima koji su relevan tni pr i određenom od l učivanj u. osiguravajući na taj način da će svi relevantni e lementi biti uzeti u obzir. boj e i iluziju trod imenzionalnosti kao sredstva za dodavanje neophodne kreativnosti procesu don ošenja odluka. Ovakve mape generišu veći broj posebnih pojm ova nego bil o koji drugi metod . K oriste slike. Takođe koriste boj e i slike za uključivanj e vitalnih emotivnih odgovora u od l uč ivanje i pomažu isticanj e glavnih ta čaka koje treba porediti. što rezultira sveobuhvatnij im razmatranjem potencij alnih odluka. 128 Će/vrti segment: SinteZD . 2 3 4 5 6 7 8 Proces mapiranja uma često sam po sebi rezultira donošenjem odluke ili pak pokreće dono šenj e odluke. n aročito ako se koristi metod numeričkog odm eravanja. n ad-l og i čke sposobnosti mozga. dovodeći sve proble me u j asan fokus. Obezbeđuju uravnotežen i shvatlj iv postup ak uz pom oć koga se mogu kristalisati odgovaraj uće odluke. oslobađajući intu itivn e.Donošenje od/u/ut XII KORISTI OD MAPA UMA U BINARNOM ODLUČIVANJU l "Binarne mape uma" omogućavaj u vašem mozgu da trenu tno asimilira či tav spe ktar složenih i m eđusobno pove zan ih informacij a. Jasno odslikavaj ući unutrašnj i proces donošenj a odluke. On e takođe daju vašem mo zgu un apred strukturiran i okvir za stvaranj e aso cijac ija.

XIII Organizovanje sopstvenih ideja Pregled • Uvod • Pravlj enje beležaka • • • • • Složeno mapiranje uma Putovanj e kroz um j ednog mapera uma (IV) Vežbe za raZVijanje misli Korist od višekategorijskih mapa Uvod u s ledeće poglavlje UVOD U ovom poglavlju naučićete kako da organizujete sopstvene ideje (dapravile beleške). anali tički h i procenjivačkih zadataka. PRAVLJ ENJE BELEŽAKA Prav ljenje beležaka je proces izv lačenja informac ija iz sopstvenog ili iz sopstvenih kreativnih rezervoara i njihovo organizovanje u j ednom spoljašnjem obliku. Takođe ćete nastaviti i svoje putovanje kroz um je dnog mapera uma i nauč it i neke zabavne igre i vežbe za razvij anje misli . Višekategorijske mape uma se mogu koristiti za veći n u deskriptivnih. Ovo uklju čuj e mnogo složeniju hij erarhiju i već i broj pojmova direktne povezanosti nego jednostavn i model binarnog od luči­ vanja . koristeći višestruko razgranate ili višeka tegorijs ke mape uma. To je proces U kome vi organizujete se ćanja Četvrti segment: Sinteza 129 . premda smo mi koristili primere osnovnog donošenja odluka da bismo vam olakšali prelaz sa mapa uma u binarnom od lučivanj u do višekategorijskog mapiranj a uma.

šta objekti rade Proces .zanimljiv je slučaj ogledanja prirode II mapama uma i obratno! 130 Četvrti segment: Sinteza .poglavlja/lekcije/teme Svojstva . Trebalo bi stoga da vaš cilj bude da odaberete najmanji broj POP koje istinski obuhvataju predmet vašeg interesovanja. složene ili višekategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj glavnih grana. Ovo se dešava zbog toga što prosečan mozak. U praksi.u kakvom su objekti međusobnom odnosu Definicija .vidovi objekata Funkcija . To što su vrlo sofisticirani hijerarhijski sistemi klasifikacije koriš ćeni tokom prošlog veka u biologiji i astronomiji (v.karakteristike objekata Istorija .šta objekti znače Ličnosti . Proces takođe izuzetno poma že i pril ikom odlučivanja .hronološki sled događaja Struktura .kakve ulogeIkaraktere imaju ljudi Učeći kako da razvijate i manipulišete višekategorijskim mapama uma izuzetno ćete poboljšati sposobnosti vašeg mozga da opisuje. 89).kako objekti rade Procena . prosečan broj pojmova direktne povezanosti (POP) je između tri i sedam. koristeći ih da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati. ne može zadržati više od sedam važnih informacija u svojoj kratkoročnoj memoriji. str. poput poglavlja u knji zi. S edeće grupe POP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju višekategorijskih mapa uma: • • • • • • • • • • • Osnovna pitanja . 116) počeli sve više i više da liče na složene vi šekategorijske mape uma . SLOŽENO MAPffiANJE UMA Dok binarne mape uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz centra. str. procenjuje i sinteti še informacije.Organizovanj e sopstvenih ideja XIII supstvene ideje ili na binarni ili na višekategorijski način.kako/kada/gde/za što/šta/ko/koje? Segmenti . kao što smo videl i u desetom poglavlju ("Obrazloženj e zakona mapiranja uma". analizira.koliko su objekti dobri/vredni/korisni Klasifikacija .

.. Mapa uma n eće doneti odluku sa ma . da kup i k uću . Prom enite. naš dom ać i n može da popu njava svoj e spec i fične želj e i prioritete ispod svakog od naslova. Proces odmah razjašnj ava spektar odluka koje se mogu donet i. dodaci. naš dom aći n j e spreman da konsu ltuj e ponudu age nc ija za trgovinu nekretn inama sa mnogo j asnij om idejom šta želi i zahteva od jedne ku će. VEŽSE ZA RAZVIJANJE MISLI veličina. zasnova nu na kompletiranoj bin arnoj map i uma. Zatim bira PO P koj e će pokriti č i tav spe ktar m ogu ćnost i: cena.XIII Organizovanje sopstvenih idej a PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (rV) Naš dom aćinj e . okruženje. Z ašto bi to bilo zanimljivo? Svaka od ov ih vež bi se može uraditi kao brza mapa uma jer pred stavlja izvanredan n ačin za pobo ljšavanj e vaših sposobnosti da brzo odaberete relev antne POP.. Če1Vr/. od kada smo ga ostav ili u prošlom poglavlju . namena. Zamislite i zatim mapirajte. Pošto je kompletirao višekategorijsku mapu uma. doneo odluku. stil. višeboj ni lik u središte... S l ed eć e pitanje j e nešto složenij e: Kakvu kuću da kupim? U po čet ku je proces i dent i čan .ona maperu uma samo predstavlj a j edan "š vedski sto" sa m ogu ćnost im a iz koj ih se može odabrati prava odluka.. i st i č u ći klj u čn e momente koj i će upravlj ati kupovinom. N auč ite . U daljem tekstu vam predstavljamo dve korisne i zabavne vežbe za razvijanje misli . zašto bi bilo zanim lj ivo da: l Izađete sa. Naš d om ać i n postavlja odgova raj uć i " trod imenzionalni". 2 3 4 Kupite. Kao i svi dru gi oblici razmi šlj anja i vi šekategorij ske mape uma predstav ljaju veštinu koja se može nau čiti i razvijat i. se gment: Sin/elJI 13/ .. Jednom kada su ov i para metri uspostavlj eni..

. Vaš zadatak je da pripremite mapu uma koja opisuje objekat " X". Najvažnije koristi od višekategorijskih mapa su s l edeć e : l Pomažu vam da razvijete svoje mentalne sposobn osti za klasifikovanj e. zahtevnij i način za testiranj e vaših sposob nosti za izbor POP. Sl ed eći korak je da uradit e vrlo brzu mapu uma za sva ki obj ekat... da ge nerišu potpuni i sređe ni opis bilo kog objekta. 124-126) da biste doneli svoj u oduku . Povučete se iz. kori steći ne više od sedam glavnih raz loga zašto bi svaki od njih bio zabavan. Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i poku šajte da to bud e neki "apsurdan" objekat da biste isprov oc irali svoje sposobnosti za maštanje. kategorizaciju.. Problem je što vi ne znate šta je to objekat X. (Sekundarna korist od ovih ve žbi je u tome što one često podsti ču predu zimanje stv arne akc ije kada shvatite koliko bi vam to zabave pru žilol) Objekat " X" Ovo je apstraktniji i. Donošenje odluke Kada završite svoj u višekatego rijsku mapu um a. Četvrti segment: Sintezu 132 . a koraci koje u ovom tren utku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni u prethodnom poglavlju. KORIST OD VIŠEKATEGO RIJSKI H MAPA UMA Pošto ste zav ršili v išekategorijsku mapu uma . str.. prema tome. Na prav ite . proces donošenj a odluke će nalikovati j ednostavn om biranju jedne od dve m ogu ćnosti . tako da morate da smislite skup POP opšte namene koje bi mogle. Započnete . ukolik o ih dalj e razvij ate.Organi zovanje sops tvenih ideja XIII 5 6 7 8 9 Poverujete... Završite . možda ćete p o žele ti da primenitejeda n ili više metoda opisanih u poglavlju xn (" Do noše nje odluke". pamć enj e i kre ativno razmi šljanje istovremeno.. britkost i jasnoću.

Predmet s l e dećeg poglavljaje vitalna i prijatna umetno st hvatanja beležaka. biće vam lako da organizujete i tuđe ideje.XIII Orga nizovonje sopstvenih ideja 2 Omogućavaj u vam da prikup ite kompl eksne podatke u integrisanom obliku na samo jednom listu papira. Ta nova saznanja proširuju perspektive mozga. što rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranj u odluke . 6 Mogu se sačuvati za buduću upotrebu kao podsetnici razloga u vezi sa prethodnim odluk ama ili kao vo deć i principi za druge situacije u koj ima treba doneti s lične odluke. kompl etan spektar kortikaInih veština. Isti ču ključne momente koji se moraju razmotriti prilikom odluči­ vanja. povećavaju ći na taj n ač in ve rovatnoću donošenja dobro informisane i inteligentne odluke. koja tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih života . Drugim reči ma. Četvrti segment: Shtleza 133 . odnosno da pravile beleške koristeći višekategorijske mape uma. kao i binarne mape uma. Sti rnul i šu ć i sve te kortikaIne oblasti. odnosno da hvatate beleške. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Sada kada ste naučili kako da organizuj ete sopstvene ideje. višekategorijske mape uma pod stiču mozak da za poč n e dijalog sa samim sobom. one om ogućavaj u mozgu da posmatra svoje sopstvene aktivnosti u jednoj celovitoj spoljašnjoj slici i da tako nauči više o samom sebi. 3 4 S Koriste. podst ičuć i ga da stvara još naprednije misli o datoj temi.

kao i njih ovo organ izovanje u stru kturu koja odražava origina lni smisao ili va m pak omogućava da ih reorganizuj ete tako da zadovolje vaše potrebe . .XIV Organiz ovanje tuđih ideja Pregled • Uvod • Hvatanje beležak a • Č et i r i osnov ne funkcije beležaka O d ređ ivanje produ ktivn og mentalnog pristup a za hvatanj e be- ležaka • Prakti čni prim er višekategorijskog mapiranj a um a poglavlje • Ko rist od višek ate gorij skog mapi ranj a uma za hvatanj e beležak a Uvod u s l ed eće UVO D Ovo poglavlj e razm atra kako možete korist iti višekategorijske mape uma da b iste organizovali tuđe ideje (hvatali beleške). Tu je takođe! prakti čan prime r višeka tego rijskog hvatanj a beležaka i sažet prik az kori sti od ova kvog hvatanj a be ležaka . nau či ćete kako da se pripremite za h vatanj e be ležaka tako da i zv u č ete maksim alnu ko rist iz sva kog per iod a učenj a . Hvatanje beležak a treba dopuniti i so pstve nim mi slim a. 134 Ce/vrti segment: Sinteza . H VATANJE BELEŽAKA Hvatanje beležaka je proces apsorbovanja tuđ ih ideja iz razn ih govora. knji ga i drugih medij a. Pošto ste ist ražili osnovne funkcije be ležak a.

ali nikako i jedini. Mapiranje uma vam može pomoći da iz linearnih informacija izvučetepojmove direktne povezanosti i organizujete hijerarhiju .XIV Organizovanje tuđi h idej a ĆETIR T OSNOVNE FU NKCIJE BEL EŽAKA l Mnemonička Analitička Kr eativna Konv erzacij ska. posle čega se informacije mogu srećno zaborav iti. 140). već će poslužiti i kao odskočna daska za kreativno razmišljanje. str. Kreativna Naj bo lje beleške će vam pomoći ne samo da zapamtite i analizirate informac ije. pamće nje zaista jeste zn ač aj an č i n i lac. k ori steć i i os lobađaj uć i kompl etan spektar nj egovih sposobnosti . Kao što smo vide li. kao što je opisano u poglavlj u III (" Mane standardnih beležaka". većina stud enata po školama i na univerzitetima širom sve ta sma tra da beleške nisu ništa više do pomoćno sreds tvo za memorisanj e. Umesto toga. Mapa uma predstavlj a naro čito efikasno mnem oni čko sredstvo zbog svih razloga navedenih u s ledećem pog lavlju (str. podjednako su značajn e. kao što su anali za i kreat ivno st.a 135 . A nalitička Pri hvatanju beležaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala. Druge funk cije . 4 1). Kao tehnika za hvatanje beležaka nema ni j ednu negativnu osobinu kakve na lazimo kod standardnog linearnog hvatanj a bele žaka. Čet vrti segment: Shtlez. Njih ova j edina brigaje da im beleške om ogu ć e da zapamte ono što su č i ta l i dovolj no dugo da bi prošli na ispitu. mapa uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmonij i sa vašim mozgom. 2 3 4 Mnemoni čka Na žalost. od suštinskog značaj a je da se pre svega identifikuje osnovna struktura prezentirani h informacija.

u ko jima je njihova konfuzija prikrivena u mnogobro jnim stranicam a uredno ispisani h. one bi trebalo da obuhva te sve relevantne informacije iz datog izvora. ali funkcionalno besko risnih redo va i spisko va . (prim. Zb og toga ćete ima ti mnog o bol ji preg led situacije od vaših ko lega koj i hvat a ju linea rne beleške.i Četvrti segment: S inteza 136 . odnosno pisca. kao i za povezivanje sa svoji m lični m interesima i ciljevima . analiza i kreativno razm išljanje). Ovo može imati kao rezultat mapu um a neuredn og izgled a. mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju i zm eđu vašeg intelekta i govorn ika. ODREĐIVANJ E PRODUKTIVNOG MENTALNOG PRISTUPA ZA H VATANJE BELEŽAKA Da biste na najbolj i način iskoristili svoje mogućnosti hvatanj a beležaka. 1998) ova tehnikase navodi pod s k rać e n i m nazivom /ehnika mapa ulila (TMU) .Organizovonje luđih idej a X/V M ap e uma kombinu ju beleške preuzete iz spo l jnjeg o kruženjo (predavanjo . U idealnom slučaju. te beleške bi takođe /rebalo da uključe i spontan e misli koje se javljaju II vašem W IIU dok slušate predavanj e ili čitate knjigu. ča s o p is i i med iji) sa beleškom a stvo renim u unutrašn jem ok ruženju ( o d lu č iva nje . Ukoli ko se desi do su predava nje ili knjig a lo še organizova ni ili loše predstavl jeni. knjige. Posebne boje ili šifrovani simboli se mogu koristiti da biste istak li vaš l i čni dop rinos razrneni ideja . za procenu kvaliteta njihovog razmišljanja. ali će istovre men o o tkriti i izvor ko nfuzije. važno j e da osmis lite pristup koji će vam omogu ćiti da izgrad ite j asno strukturiranu mapu uma dok vaše hvatanje beležaka napreduje. koristite tehniku organizova ne primene mapa uma (TOPMU )* * U originalu Mind Map Organic Study Technique (MMOST). vaša mapa uma će odslikati ta j ned ostata k j a s n o će. Da biste imali naj bolj i mentalni pristup u hvatanju beležaka iz neke knjige. Drugim reč im a. pre v. Kon verzacijska Kada hvatate beleške u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knj ige. u knj izi Brzo N/anje istog autora (izdanje Finesa. Mapa uma tako postaj e m oćno sredstvo za prikuplj anj e inform acija od drugih ljudi.

kada se vraćate do težih delova koje ste preskočili u ranijim fazama. Dodajte i ovo svojoj mapi uma. Ovaj proces će vam obezbedi ti centralni lik i glavne grane (pojmove direktn e povezanosti) vaše nove višekategorijske mape uma teksta. Uradit e opšte osmatranje čitavog teksta. zaklj učke . Pošto ste se upoznali i sa ostatkom teksta. U ovoj fazi bi trebalo da ste završili mapu uma svojih beležaka. gde su uglavnom koncentrisane informacije od suštinskog značaja. proučavajući sav materijal koji nije bio obuhvaćen opštimosmatranjem. odeljaka i poglavlja. Mapirajte ono što već znate iz te oblasti da biste uspostavii asocijativne mentaln e " kuke". i kada se osvrćete na čitav tekst da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala očekivanja. segment: SintelJl . Mnogi studenti tvrde da su često završavali 90 procenata svog zadatka za vreme same faze osmatranja. 3 4 5 6 7 Sledeća faza je uvid. Usredsređujući se na celokupnu strukturu i glavne elemente teksta. glavne ilustracije ili grafikone.XIV Organizovanje tuđih ideja kojaje detaljno opisana u knjizi Tonija Buzana Koristile obe hemisfere mozga (poglavlje IX). Postoji osam osnovnih koraka: l 2 Vrlo brzo prelistajte ili pregledajte čitavu knjigu ili članak. rezultate. autorova suštinska vodeća pokretačka snaga ubrzo postaje jasna i lako se može mapirati. proučavajući sadržaj . Odredite količinu vremena kojeg ćete provesti u proučavanju isplanirajte koliko materijala ć ete pregledati za to vreme. 240). da biste stekli opšti utisak o njihovoj organizaciji . 137 8 Četvrt. pre svega početne i završne delove pasusa. glavne naslove. kada popunjavate najveći deo svoje slagalice učenja. kao i sve ostale značajn e elemente koji su vam zapali za oko. još uvek preska ču ći sva problematičnija područja. rezimea. Definišite svoje namere i ciljeve za dati period učenja i završite j oš jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja treba dati odgovor. trebalo bi da vam sada bude mnogo lakše da razumete ove odlomk e i da dopuni te svoju mapu uma. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. Na kraju dolazimo do faze osvrta. Sada pređite na detaljniji pregled.

Za sebe li čno je ubeležila. što po sebi predstavlja proces koj i će vas naterati da date smisao inform acijama. krupnim strelicama. 138 Četvrti segment: Sinteza . ogro mna j e prednost mozga ako može da se osloni na ovakav tip mentalne " mreže" koja isti če najvažnije literarn e elemente u romanu. Posle preda vanja možete prepraviti . ona u znatnoj meri olakšava transformi sanj e tih esencijainih informacija u govornu ili pisanu formu (kao što su odgo vor na ispitu ili rad). reorganizovati i preraditi svoju mapu uma. zatim se sastavljaju uglovi i spoljašnje ivice i postepeno se popunj ava sredina. jednostavno napravite mapu uma dok slušate. Kada se su o či sa strukturom tako složenom kao što je rom an. možete zamoliti pred ava ča da vam unapred da pregled glavnih naslov a. redu programa i tako dalje. Da biste olakša li svoj zadatak hvatanj a beležaka. kako se program kotirao te nedelje. tema ili kategorij a koje će razmatrati tokom predavanja. Ovakav lip mape uma omogućava č i ta ocu da preciznije i sveo buhvatnije i zvu če srž iz bilo kog teksta. koje za po č i nj e posmatranjem kompl etiran e slike na kutiji . voditelj ima.Orga nizovanj a tuđih ideja X IV Ovaj proces može naliko vati slaganju mozaicne slagalice. producent vodeć eg irskog televizijskog programa. Sli čan pristup se prepo ručuje i kada ste na nekom predavanju . Ukoliko to nije m ogu ć e . Tak ođe. Mapu uma na strani 118 (gore) je tokom čet iri meseca pripremala Pen Kolins (Pan Collins). tragaju ći za PDP dok predavanje teče . Trebalo je da Pen organiz uje razmišljanja č i tave ekipe o temam a. pripremi i prezentaciji. ujedno po bolj šavajuć i i vaše razumevanje. sve dok ne dobijete potpu nu sliku. The Late Late Show. 243). PRAKTIČNI PlUMER VTŠEKATEGORlJSKOG MAPTRANJA UMA Višekategorijsku mapu uma na strani 11 7 j e napravio jedan otac da bi pomogao svojoj k ćerki da položi prij emni ispit iz engleske književnost i za upis na univerzitet. Više o mapiranju predavanja n aći ćete u poglavlju XXVI (str.

Porast ushićenja zbog sakupljenog znanja . 82). 2 3 4 5 6 7 Brže postizanje ciljeva učenj a. Trajno i lako dostupno registrovanj e svih vaših značaj nih iskustava tokom u čenja.što je predmet sledećeg poglavlj a. spremni ste da istražite odnos između mapa uma i pamćenja . UVOD U SLE DEĆE POGLAVLJE Pošto ste koristili mape uma da organizuje te svoje i tuđe ideje.X/V Organizovanje tuđih idej a KOR IST OD VIŠEKATEGORIJSKOG MAPIRANJA UMA ZA HVATANJE BELEŽAKA l Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju (str. Če/vrti segment: Si" tezil 139 . M ogućnost lakog i brzog transformisanja beležaka u formi mape uma u rad. Oslobađanje vaših ogromnih "traži i nađi" moći mentalnog asocitanja. prezentaciju ili neku drugu kreativnu ili komunikativnu formu . Uvećanj e jasnosti vaših analitičkih misli.

energij e i kreativnosti. Nasu prot uobi čaj enom verovanju.postojala je jedna boginj a sa kojom je provodio mnogo više vremena nego sa bilo kojom drugom. svoja osećanj a nije delio podj ednako . N ajveći deo svog vremena je provodio zavodeći . Potom će mo istražiti ulogu mapa uma kao mnem oni čkog sredstva i sredstva za kreativno razmiš ljanje. GRČK I MIT Zevs. kralj bogova.bilo direktno ili na prevaru . 140 Četvrti segmen t: Sili/e to . boginj a pam ćenj a . Jedanput je sa njom proveo č itav i h devet dana i n o ć i strasno vodeć i lj ubav. a iz ovog spajanja rodilo se devet muza. Njeno ime je bilo Mnemosina.xv Pam ć enj e Pregled • • • • • • • Uvod mit Mapa uma kao multidimenziona lno sredstvo za pamć enj e M ne mon ič ka mapa uma kao ogledalo kreativnosti Primena mnem oni čkih mapa uma Korist od mnem oni čk ih mapa uma Uvod u sledeće poglavlj e G rčk i UVOD Ovo poglavlje započinje živopisnim grčkim milom koji će nam re ći mnogo toga o m eđu sobnim odnosima pamćenj a. pre nego što rezimiramo koristi od m nemoničk i h mapa uma. bio je dobro poznat kao ljubavnik.sve najlepše žene i na nebesima i na zemlj i.

Na isti n ač in na koji mn em oni čka mapa uma značajn o uveć ava vašu m oć pam ćenj a. Prema mi tu to zn a či da spa jan je energij e ili sna ge so pam ćen j em kao plod doj e kreativno st. Melpomena .xv Pamćen je Muze predstavljaju kreativnost. ima i de n tičan mehanizam i dizajn kao i multidim enzionalna. prema tome. mapa uma.istorije.lirske poezije. ozbiljne pesme. Zevs simbo lizuje energiju i snagu . M apa uma je premo tome primarno pred stavl jalo tehn iku pa m će nja . boju i vreme.tragedij e.astronomije. Mnem onićko sredstvo vam pomaže da prošlost po novo stvorite II sadašnjos ti. Zan imlj ivo je prim etiti do je Toni osmislio mapu uma iskl j učivo no os nov u svo jih istraživa nja u o blosti p ri sećan j a to ko m u čenja il i mn emo nike . zračeću. uz teorijsku podršku Spe ri jevih (Sperry) istra živanja mozga i istraživanja Toren sa (To rran ee) i sarad nika u o b lasti kreativnosti. kreativna mapa uma. Polihimnija . tako i mapa uma kombinuje sve kortikaine ve štine da bi stvoril a jedno efikasno mutidim enzionalno sredstvo za p am ćenje.ljubavne poezije. om ogućava da stvorite unutrašnju.epske poezije . Ta/ijo .igre. Uranija . Ka o i imaginacija i asociranje. Euterpa . trodimenzionalnu sliku koja koristi ukr šteno asociranje.komedije. Kaliopa . MAPA UMA KAO MULTIDIMENZIONALNO SREDSTVO ZA PAMĆENJE tehnike uključuju upotr ebu imaginacij e i asociranja u cilju stvaranja nove i lako pamtljive slike. Mnem oni čka Mnem oni čke Če/vrli segment: Silllt!ZIJ 141 . Terpsihora . znači da vam mapa uma. Kreati vna misao na s li čan način kombinuj e dva elementa da bi proizvela treći sa ciljem da sadašnj ost projektuje u bud ućnost. za razliku od jednodimenzionalne (lin ija) ili dvodimenzionalne (ravan) perspektive. Ka snije je prirodno evo lui ra la u kretivnu višenomensku tehn iku razmi šljanj a. Kreativno sredstvo vam pomaže da projektujete sadašnjost u budućnost da biste promenil i ili osmisli tu budućnost. Multidimenzionalno.svečan e i Klio . O vaj o dnos ima mn ogo impl ika cij a za teori ju mapiranja u ma. u ovom kontekstu. Svaka od njih je boginj a posebne umetnosti: Era/o .

Ovu mapu je nacrtao vodeć i američ ki video producent. a napravlj ena je da bi ga podseća la na ono što je želeo da uklj u či u video program koji se bavi pam ćenj em . daleku od sva ke norme. Porodična upotreba. Obrazovna up otreba 142 Četvrti segment: Sinteza . proizvo deć i tako jednu novu. Tako. Proces mnemoničkog i kreativnog razmišlj anja imaju u suštini ide ntičnu strukturu . Kreativno sredstvo. dok je cilj mnemonike jednostavno da se nečeg setimo. ali cilj kreativnosti je da se bud ućno st promeni ili da se na nju u tiče na neki n ač in . MN EMONIĆKA MAI'A UMA KAO OGLEDALO KREATIVNOSTI uveć ava Kao i pam ćenj e . koju označ avamo atributom " kreativna". uključujuć i i preg led i detaljn o objašnjenje mnem oni čkog sistema sa brojevima/obl icim a. tako se i kreativno razmišlj anje zasniva na imaginaciji i asoc iranju. razvij anje mnemoni čke mape uma postaje istinski kreativni proces koji i sam proizvodi nove ideje o strukturi i sadržaj u programa . Mnemoničko sredstvo povezuje dva pojma da bi omogući lo mozgu da prizove (ponovo stvor i) tre ću sliku u budućno sti . U ovom s l učaj u.tako i kreativna mapa uma beskrajno i u SVIm pravci ma jednostavni model kreativnog razmišlj anj a. Ilustracija na strani 11 8 (dole) daje primer mape uma koja j e istovremeno i m nemon i čko sredstvo i sredstvo za kreat ivno razm išljanje. vi istovremeno vežbate i svoje kreativne sposobnosti za razmišljanje. Njegova mapa uma sumira sadržaj programa. inova tivnu ideju. s l ič no tome. Cilj je da se poveže pojam A sa poj mom B. po imenu Deni Heris (Denny Harris). kao i opštu diskusiju o praksi i teoriji koje su pred stavljene u programu . praveći mnemon ičke mape uma. Ove pak. u odeljcima Lična upotreba. povećavaju kapacitet memo rije i tako se stvara uzajamno ojačana uzlazna spirala. za uzvrat. kombinuje dva elementa da bi ih u budućnosti projektovalo u treći .pam ćenj e koje se hrani kreati vn ošću koja se hran i pam ćenj em . primenuj ednogj ednostavnog mnem oni čkog sistema.jedina razlika je u na meri . PRIMENA MNEMONIĆKlH MAPA UMA Već i broj spec ifičn i h primena mapa urne objašnjenje u segmentu V.

Akti viraju mozak na svim nivoima. ukoliko je "nestali" centar ime neke osobe. fokusiranje izgublj enog pojma je ob ič no kontraprodukt ivno j er j e "on" nestao. povećavajući na taj n ačin u ogromnoj meri v erovat noć u pri sećanj a . či ne ga pripravnijim i sposobnijim za prisećanje . (Više o ovome n ać i ćete u knjizi Tonija Buzana Sa vršeno pamćenje. pa se " njegov im" fokusiranjem u stvari koncentrišete na odsustvo ili prazninu.xv Pamćen je i Poslo vna i profesionaln a upotreba. možete jednostavno vizuelizirati mapu uma ovog tipa. i mnoge druge prim ene za generalno memorisanje. hobi. kao i mesta kada ste je prvi i poslednj i put sreli.možda za imenom neke osobe ili adresom nekog objekta. m eđutim . U ovakvim s l u čaj evim a. porodicu. onda glavne grane treba da uklju če pol. poglavlj a XX III-XX1Y. profesiju. što tak ođe pod sti če verovatnoću spontanog pri seć anj a . kao što je pri seća nj e radio i televizijskih emisija od n aročitog interes a. Na prim er. izgled. prij atnih porodi čnih d ogađa­ ja ili opštih spiskova "stvari koje treba uraditi" . KORIST OD MNEMONI ČKI H MAPA UMA 1 Ovakve mape uma koriste sve kort ikaine veštine. I m aj u ć i u vidu asocijativn u snagu vašeg uma. Na ovaj n ačin dram at i čn o povećavate ve rovat noću da će vaš mozak prepoznati centar iz svoj ih baza podataka. ostavite središte mape uma praznim i okružite ga rečim a i slikama koje su u vez i sa središtem koje nedostaje. glas.) Ukoliko vam nij e zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste prizvali svoje " izgubljeno" pam će nj e . 2 3 4 Če/vrli segment: Sin/elJI 143 . Njihova atraktivnost budi u mozgu želju da im se stalno vraća. uzrast. snova. Jedna naročito korisna primena je traganje za " izgublje nim" sećanjem . Postoje. Ovakve mape su suštinski dizaj nirane upravo kao pomoćno sredstvo za pam ćenj e.

Koriste sve individu alne asocijativne sposobnosti. motivaciju i opšte mentalne funkcij e. Pošto smo istražili mn emoničku korist mapa uma.Pamćen je xv S Korišćenje mnemoničkih mapa uma sećanja aktivira mozak da postane mnemoni čki pripravan što sa svakom ponovn om upotrebom povećav a nivo sposobnosti bazičnog pam ćenj a. pamćenje i kreativnost su samo dve strane istog novči ća. Održavaju visok nivo pri sećanj a tokom čitavog perioda učenja ili slušanja (nasuprot standardnim krivama zaboravljanja opisanim u knjizi Tonij a Buzana Savršeno pam ćenje. povećavajući i verovatnoću pri sećanj a . povećavajući sposobnosti utiskivanja u pam ćenje i stvaranj a mreža. a prema tome . poglavlje V). 8 9 Obezbeđuj u jedan "pouzdani" metod pamćenja. što istovremen o povećava i samu sposobnost za kreativno razm išljanj e. 6 7 Ove mape odslikavaj u proces kreativnog razmi šljanja. 144 Četvrti segment: Sinteza . sl edeće poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva za razmišljanje i brejnstorming. povećavajući tako i poverenje u sebe. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Kao što smo videli.

ustupajući tako prostor novim kreativnim mislima. čim e ćete ostvariti i značaj ne nove uvide.XVI Kreativno razmišljanj e Pregled • • • • • • • Uvod Ciljev i kreativnog mapiranja uma Mapa uma kao mehanizam kreativnog razmišljanja Faze procesa kreativnog razmišlj anja Mapiranje urna kao sredstvo za ostvari vanje novih paradigmi Korist od mapa uma kreativnog razmiš ljanja Uvod u sledeće poglavlje UVOD U ovo m poglavlju fokus j e na kreativnom razmišljanju uz upotrebu mapa uma. CILJEVI KREATIVNO G RAZMIŠWANJA Mape uma krea tivnog razmišljanja ili brejnstorminga mogu imati veoma mnogo razl iči tih ciljeva. kao i to kako da ih upotrebite da biste proširili i pobolj šali svoje sopstve ne veštine kreativnog razmišljanj a i brejnstorminga. Da se um rašči sti od svih prethodnih pretpostavki o subje ktu. O tkrićete zašto su mape uma tako i znen ađuju će efikasne u ovoj oblasti. 2 Če/vrti segment: SiI. Najvažnij i m eđu nji ma su s lede ći: l Da se istraže sve kreativne mogućnosti datog subjekta.leza 145 .

Pola Torensa. miri sa zamenj ivati. n aročito u priručni c im a sa testovim a o kreativnom razm išlj anju E. postoj eći koncepti. • odgovori na emotivno objekat. • preurede i povežu • obrnu v eć već postoje ći koncepti . pre svega imaginaciju . sluha.Kreat ivno rozm išijanje XVI 3 4 5 Da se generišu ideje čij i će rezultat biti specifi čne aktivnos ti ili pak stva ranje ili prornena fizičke realnosti. Da se po dstakne konzistentnij e kreativno razmi šljanj e. boje . • odgovori na objekat koji i ukusa. fleksibilnost se ident ifikuj e kao vitalni element kreativnog razmi šljanj a. vida. U psiho loškoj literaturi. dodira. Da se uhvate i razviju " iskre" pronicljivosti kada se pojave. Dru gi značaj n i faktori u ključuju i m ogu ćn ost da se : • povežu nove i j edinstvene idej e sa • koriste • kor iste razli čite razli čiti već p ostoj ećim. • uveli čava slika i koristi iluzija trodim enzionaln osti. Da se stvo ri novi koncepcijski okvir u kome se prethodne ideje mo gu reorganizovati . pri vl ačan • odgov ori na estetsk i pri v lačan objekat. Da se kreativno planira. ob lici. M APA UMAKAO MEHANIZAM KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA 6 7 Mapa uma je idea lno pril agođena kreat ivnom razmi šljanju jer kor isti sve sposo bnost i koje se uobi čaj eno vez uj u za kreativn ost. asoc iranje ideja i fleksibilnost. • podesi koncepc ijska pozicija. privl ači ču lo • koriste obli ci i oznake koji se mogu m eđusobn o Pos m otraju ć i zakone mapiranja uma i opštu teoriju da je mapa uma u stvari prefin jena i elega ntna spo ljno manifestacija svih 146 Četvrti segment: Sinteza . • kombinuj u n eob i čni oblici.

142). FAZE PROCESA KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA Pravi lna primena tehnik e mapi ranja um a kreativnog razmi šljanja će individualnim maperima um a da proizvedu bar dva puta više kreativnih ideja od tradicionalne vel ike brejn storming gm pe za isto vreme. i do nisu o dvo jeni. Brzu.XV I Kreativno razmišljanj e gore no vede ni h kategorija. Detaljniju diskusiju o ovome možete n aći u prethodnom poglavlju ("Mnemon ič k a mapa uma kao ogledalo kreati vnosti" . " ruf ulnu " mapa uma Počnite tako što ćete nacrtati j edan sti m u l išuć i lik u sredini. u viđam o s led eće : do mapa um a predstavlj a spo ljnu manifestaciju ko mple tnog pro cesa kreati vnog ra zmišljanja . ovo dvo procesa jesu lik i od raz u og ledalu jedn og te istog procesa. ra zli čit i i. Skoro identi čno prirodo kreati vnog razm išlja nja i m n em on i č ki h pri nci pa p otvrđ u j e do je mapa umo esencijolna i pr iro dno man ifestacija i sredstvo izražavanj a ovih vidovo misli . u suprotnosti so mnoštvom lite rature o kreati vno sti i pa m će n j u .) Vaš crtež treba da bud e postavljen u sredinu velikog praznog lista pap ira i iz nj ega treba da pođe svak a ideja koja vam padne na pamet kada pomislite na zadati subjekat. u suprotnosti. Kada bi se pažnj a usm erila na moć pamćenj a u vez i sa subjektom njih ovih kreativnih misli. možete da nacrtate par krila kakva ima Konkord . omogući t i Postoji pet faza u procesu mapiranj a uma kreativno g razmi šljanja. Moja li čna istraživanja su otkrila upadlji vu s l ič nost i zm eđu glavni h faktora kreativnog razmi šljanja i glavnih faktora istorije razvoj a mnem on i č k i h tehn ika. ukoliko želite da razmi šljate o novim m ogu ćnostim a u tehnologiji letenj a. str. (Na prim er. po mnogim teoretiča ri ma . otkrili bismo pamćenje isto tako ogromno kao u bilo kog velikog mn em oničara. Popul arni mit da je kreativni genije mislim a odsutan i zaboravan pogrešan je pošto prev iđa či nj en ic u da takvi geniji zaboravljaj u samo one opšte stvari koje psih olozi smatraj u vrednim p am ćenj a. To takođe po stavlja temel je i za tvrdn ju do . l Ćetvrti segment: Sinteza 147 .

Kreativno razmišljanje može značili da stej ednostavno shvatili da nije nikakva posebna vrlina raditi stva ri na način kako su one oduvek i bi/e rađene. u kont ekstu č itave mape uma.. a ta/entovan čovek dve ili tri. Njih ne treba odbaciti kao nepotrebna ponavljanja. pronalazeći nove asoc ijacije i razm atraju ći ponovo . kombinujući . jer poseduj u ključeve za otvaranje novih perspektiva i menjanje starih i ogran ičavaj ućih navika. Ove "apsurdne" ideje treba obavezno zadrža ti. Teranje mozga da radi u brzini će ga osloboditi od uob ičajeni h obrazaca razmišljanj a i podstaći nove i često na prvi pogled apsurdne ideje. potrebno vam je što je m oguće više prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve više i više ideja. što j e ideja manje konvencionalna to se češće ispostavi da je u stvari dobra. " Razlog zašto list papira mora biti što veći se može naći u Buzanovom pravi/u: " mapa uma će se širiti sve dok ne ispuni čitav prostor koj i je dostupan" . Pri kreativnom razmišljanju. uti ču na svaki aspekat vašeg razmi šljanja.. Kao što smo videli. klasi fikujući .Kreativno razmišljanj e XV I Tokom perioda koji će trajati ne više od 20 minuta treba da pustite da vam ideje i zl eću što je brže mogu će .. u stvarnosti. dopu štaju ći svom mozgu da se odmori i da poč ne da integriše ideje koje je do tada generisao . Ovi koncepti su suštinski "razli čiti" zbog toga što su povezani sa razli čitim gran ama koje polaze iz centralnog lika. " Takođe bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku Ezre Paunda: . gradeć i hijerarhije. Da citiramo filozofa Rudolfa Fleša (Rudolf Flesch): . Za vreme prve faze rekonstruk cije. kao i sp osobnost da zabeležite 111 višestruku percepciju u ma/erija/u svoje umetnosti. Prva rekonstrukciju i revizija Napravite kratku pauzu. Ove periferene repeti cije odslikavaju suštinski zn ačaj ideja koje su pohranj ene duboko u vašem sklad ištu znanj a. možete primetiti slične ili čak i dentične koncepte kako se pojavljuju duž spoljnih granica vaše mape uma.. 2 148 Ce/vrti segment: Sinlew . Tada treba da napravite novu mapu uma u kojoj ćete identifikovati glavne grane ili pojmove direktne povezanosti. lo znači sposobnost da vidite deset stvari tamo gde običan čovek vidi jednu. sve one ideje koje su u početku izgledale " glupo" ili "a psurdno".Genije. ali koje .

i. Kekule. povećavaj ući verovatnoću menta lnih proboj a. Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju č i tave strukture misli.možda dok šetarno. treba da ih podv učete kada se po drugi put pojave . Veliki kreativni mislioci su koristili ovaj metod tokom čitave istorije. Prateći "traži i nađ i " mrežu vašeg mozga. To se dešava zbog toga što ovakva stanja dozvoljavaju proces u kreativnog razm išljanja da se širi do najdalji h granica para-mozga. U nekom smislu se može č i n i ti da ovaj tip mape uma "krši pravila". oivičite ih nekom geo metrijskom figurom kada se pojave po treć i put. 3 Inkubacija Kao što smo videli u poglavlju xn ("Donošenje odluke".XVI Kreativno razmišljanje Da biste ovakvim konceptima dali nj ihovu mentalnu i vizuelnu težinu. Ajnštaj n je sugerisao svoj im studentima da koriste inkubaciju kao neophodni deo svih svojih razmišljanja. a naročito ona pravila koja se odnose na naglašava nje i imaginac iju. iznenadno kreativno ostvarenje često nailazi kada je mozak u opuštenom. Nova ideja. taj novi centar će biti zamenjen novim i još naprednij im konceptom. trč imo. ako se pojave i po četvrti put. str. mirnom i usamlj en i čkom stanju . Povezuj ući ova srodna "trodimenzionalna" područja na svojoj mapi uma i dajući iluziju trodimenzionalnog izgleda njihovim vezama. možete doslovno stvoriti novi mental ni okvir koji će izazvat i bljesak spoznaje kakav se pojavljuje kada neku staru či njenicu osmotrimo iz novog ugla. uokvirite ih "trodimenzional nim" okvirom. Četvrti segment: SinfeZJI 149 . Ubrzo potom. već ih koristi u potpunosti. 125). Međutim . Mapa uma potpomaže i odslikava intelektualno istraživanje i razvOJ. pošto centralni lik i glavne grane nemaj u više centra lni značaj. otkrivena i ponov ljena na granicama misli može postati novi centar. spavamo ili sanjarimo. uključivao je inkubaciju/sanjarenje u svoj svakodnevni program rada. otkrivač benze nskog prstena. mapa uma istražuje dalje domete vaše trenutne misli u potrazi "za novim ce ntrom koji će zameniti stari. ovakva mapa uma ne samo da ne krši pravila.

inkubacij a može proizvesti nove perspektive o kolektivn im saznanjima. 5 Za vršna Jaza U ovoj fazi treba da potražite rešenje. ova mapa uma naglašava umetnost kao nauku (i nauku kao umetnost). a takođe naglašava i uvežbanost kako imagi nacije tako i tela u kreativnom procesu. Mapu uma na stranama 154-15 5 j e uradil a Lorena Oil. ukoliko su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saz nanja. treba da razmotri te sve informacije koje ste skupili i integrisali u prve tri faze. Ona predstavlja kulminacij u ideja o prezentaciji organ izacij e Brain Clubs u svetu. u cilju pravljenja jedne sveobuhvatne mape uma . predstavlja rezultat jednog takvog procesa. dirigent Bostonske filharm onije. MAPIRANJE UMA KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE NOVIH PARADIGM I Za vreme dubokog i produ ženog kreativnog razmi šlj anja. Mapa uma ods likava Zenderov suštinski nov 150 Četvrti segm i!lll: Sintezu . Mapa uma na strani 157 koju je uradio Bendžamin Zender (Be nja min Zander). Mapa uma na strani 156. Tokom druge faze rekonstruk cije. Ovo često uklju čuj e povezivanje sasvim razli čitih elemenata na vašoj fina lnoj mapi uma.Kreativno razmišljanje XV I 4 Druga rekon strukcija i revizij« Posle inkubacije mozak će dobiti osveže nu perspektivu vaš ih primarn ih i sekundarnih mapa uma. što će dovesti i do zn ač aj n ij i h novih saznanja i proboja . Ova mapa sumira serij u predavanja o kreativnom procesu viđenu oč i ma umetnika koji ga primenjuj e. odluku ili ostvarenje koje je predstav ljalo vaš prvobitni cilj kreativnog razmišljanja . Mapa uma uključuj e istoriju umetnosti. poznatije kao paradigma tski zaokret. razvoj "gramatike gledanja" i veštine potrebne za dovršavanje kreati vnih zadataka. U koincide ncij i sa savremenim istraživanjim a mozga. koju je uradila Norma Svini (Norma Sweeney). predstavlja rezultat inten zivne inkubacije i većeg broja revizija misli. i možda će vam biti od koristi da uradi te još jednu brzu. " rafalnu" mapu uma da biste učvrst i l i rezultate ove integracije.

umutrašnjeg mapiranja uma i intenzivne inkubac ije. Za mapera uma kreativnog razmišljanja. povećavajući verovatnoću generisanja novih ideja . Primeri u k l ju č uju Da rvino vu teorij u evo luci je i Ajnštaj novu teoriju relotiviteto . paradig me mi sli ko je su zamenile pre đašnje para digme. 2 3 4 Omogućavaju čovekovom mozgu da lovi ideje koje se inače skrivaju u mračnim delovima periferije njegovog razmišljanja . 5 6 7 Podstiču igranje i humor . KORIST OD MAPA UMA U KREATIVNOM RAZMI ŠLJANJU l Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmišljanja. pristup koji predstavlja rezultat dugogodišnjeg istraživanja. Na ovaj n ač in maper uma dodaje nove dimenzije svom razmišljanju. povećavajući na taj način verovatn oću kreativnog asociranja i integrisanja. Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovremeno. Osnažuju i podupiru proces inkubacije. Poradigmatski zaokret preds tavlja gl oba lnu prom enu u razmi šljan ju o pretp ostavkama koj e su postole pri hva ćen e širom sveto . novo shvatanje se postavlja u novi okvi r iznenadnim saznanj ima koja su se dogodila u para-mozgu tokom inkubacije. Generišu mentalnu energiju koja sve više raste kako se maper uma kreće ka svom cilju . beleži faze paradigmatskog zaokreta dobij ajući mn em on i čke i makroskopske vizije o predmetnoj materij i.XVI Kreativno razmišlja/ ye pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji. Povećavaju verovatnoću sticanja novih saznanja. Četvrti segm ent: Sinf~Z/l 151 . Mapa uma predstavlja prima rno sredstvo za beleženje procesa paradig matskog zaokreta . što vodi ne samo ka novim idejama već konačno i do same mudrosti. što povećava verovatnoću da će maper uma odlutati daleko od standarda i da ć e proizvesti zaista kreativnu ideju.

možete ostvariti neizmernu dodatnu p okretačku snagu radeći sa drugim a II ci lju stvaranja grupnog uma. To je upravo i predmet s l edećeg poglavlj a. I 152 Četvrti segment: Sinteza .Kreati vno razmišljan e j XVI UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Pošto ste oslobodili svoju li čnu kreativnost putem mapa uma.

.

str.ednag umetnika (v.Map a urno outora Lo re ne G iI o p rirodi krea tivno sti i pe rspektivam a . ) 50) 154 Četvrti segment: Si nteza .

..~.. CREATI\ ORGAN IC STRuc.. 155 l ...TUR~ Četvrti segment: Si"lezu AIDMIC . ..lt ~ ~ '< ---~ "'.

15 0). a posebna u arapskim zemljama (v. 156 Četvrti segment: Sinteza . organizacjie Brain Clubs u sve t».Mapa uma autora Norme Svini o prezentaci.. str.

J 50). str.Zaista kreativna mapa uma Bendžamina Zendero. Če/vrli . dirigenta Bastonske filhramonije. o stvaranju' u okviru Beto venove Devete simfonije (v.fie mem: Silttezil g J57 .

Mapa uma o razvoju timskog rada koju su urad ili a dministra tori firm e Digital.

Dr Stenli sa 7,5 m d ugom mapom uma aviona Boing (v. str. 165 i 251)

158

Četvnt segm ent: Sinteza

sistem

Mapa uma koju je napravilo jedno ženo, viši administra tor, ispitujući svo; verovonio, svoju ličnost i o da b rane smernice za b udućnost (v. str. 174)

Mapa urno koju je urodio je don muškarac - glavni admin istrator jedne multinacionalne organizacije, razmatrajući svo; život i ponovo se
us reds ređu;ući
Će/vrti seg mesu: Si ll/cza

no svoju porodicu (v. str. 173).

159

Mapa uma a utora Tese Tok.Hart orešavan ju problema u komun iciranju (v. str. 178)

160

Priradna arhitektonika: slika 21
./

XVII

Grup na mapa ulila

Grupna mapa uma

Pregled • • • • • • • • Uvod Funkcije grupnog mapiranj a urna Stvaranje grupnog uma Primena grupnog mapiranja uma Primeri grupnih mapa uma u akcij i Binarni grupni um Korist od grupnog mapi ranja uma Uvod u s l ede će poglav lje

UVOD

U ovom poglavlju ispitujerno uzbudljive mogućnosti koje nam nude grupne mape uma , u kojima grupe pojedina ca mogu kombinovati i multiplicirati svoje lične kreativne sposobnosti.
FUNKCIJE GRUPNOG MAPIRANJA UMA

Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma je sumirao MajkI Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jednom svom radu: " U svom svakodnevnom životu naučimo bezbroj informacija koje su jedinstvene za svakag od nas. Zbog tog j edinstva, svaki poj edinac poseduje znanje i ugao posmatranja koji su svojstveni isključivo njemu. Stoga j e od velike koristi kada sa drugima radimo na re šavanj u p roblema. Kombinujući svoj e poznavanje mapa uma sa znanjem drugih osoba, prosledujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi. "

Četvrti segment: Si"t~ZI1

161

Grupna mapa lima

XV II

Tokom grupnog brejnstorminga, mapa uma prestavlja spoljni odraz, "štampani otisak" grupnog konsenzusa koji se pojavljuje, a zatim postaje i grupni zapis ili sećanje . Tokom čitavog ovog procesa, pojedin ačni mozgovi komb inuju svoju energij u da bi stvorili poseban " grup ni mozak" . U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog višestru kog " b i ća" i beleži razgovor koji se odvija unutar njega. U idea lnom slu čaj u, nije m oguće razlikovati grupnu mapu uma od mape koj u je stvorio samo jedan veliki mislilac.
STVARANJE GRUPNOG UMA
~ Urađe ne su br o jne stud ije koje razmat raju pozitivni utic oj proveravanjo znonjo i postavljanjo odgovaraj u ćih pitonja , uticaj koj i se u ve l i čava kori šće n j em mape uma . Jednu od naj int eresa ntnijih studija su sprov eli Frejz i Š rc (Frase i Schwartz), 19 75 . vo godine, u ko jo j su pod eli li svo je ispita nike u tri g rupe parova . U prvo j grupi , jedon ispita nik bi p ro č ita o neki odlo mak i zatim svom partneru postavlja o piton ja ko ]o se ti ču tog odlo m ka . U drug o j grup i, jeda n ispita nik bi pročitao od loma k i zatim bi bio ispit iva n od strane svog partnera u vezi sa p ročitan im odlo mkom. U treće m slu čaju , jednostavno bi oba ispitanika u tišini pročitala o dlo ma k, bez ikakvih interak cija sa svojim partnerom . Prva i druga grupa su post igle veo ma do bre rezultate na testovirno pri sećanja , dok su rezultati treće grupe bili veoma loši.

ovog eksperimenta su pružila dalju podršku sugest iji da će beleženje saznanj a i pitanj a u formi mape uma dovesti do mnogo boljeg razumevanj a materije koju čitate . Nalazi Frejza i Švorca su takođe pružili dodatnu podršku pretpo stavci da je od mnogo veće koristi raditi u paru ili u grupi, nego sam; i uč estvovati u aktivnoj konverz aciji o materiji koju u čite, nego učiti u tišini - vrlo aktivna verbalizacija vodi v ećoj efikasnosti prilikom obrad e informacija, kao i boljem pri sećanju. Osim toga, rad sa drugima će rezultovati u j edinstvenom uglu posmatranja i asocijacijama svake j edinke koja daje doprinos većoj, globalnijoj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnij em i integrisanijem uč enj u . Faze grupnog mapiranja uma su vrlo sl i čn e već opisan im fazama mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmišljanju. Osnovna razlikaj e u tome što su mnoge funkcije koje se pojavljuju u para-mozgu
162
Četvrti

Otkri ća

segment: Sinteza

XV II

Grup na mapa uma

pojedinca za vreme inkubacije zamenj ene fi zi čk om ak t ivnošću na račun u česnika grupe za mapiranje uma. Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranja uma.

Definisanje teme Tema se jasno i koncizno definiše, postavlj aju se ciljevi, a čla novi ma grupe se daju sve informacije koje mogu biti relevantne za nj ihova razmišlj anja. Indi vidualni brejnstorming Svaki č l an grupe treba da provede bar l sat radeć i " rafalnu" mapu uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcije i revizije, na kojima se vide glavne grane ili pojm ovi direktne povezanosti. (Ovo predstavlj a ekv iva lent fazama I i 2 procesa mapiranj a uma pri individualnom kreativnom razmišljanju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.) Ovaj metod je sasvim suprotan tradicionalnom brejn stormingu kada jedna osoba predvodi grupu , beležeći na panou ili centralnoj tabli ključne ideje koje daju drugi učesnici. Ovo j e kontraprodukti vno jer će svaka re č ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i struj e koje će sve učesnik e u grupi povući u istom pravcu. Na ovaj način , tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelinearnu asocijativnu moć individualnog mozga, gubeći tako veliku dobit koja se mogla postići da je na početku svakom mozgu dopušteno da istraži svoje sopstven e neprekinute misli o datoj temi .

l

2

3

Diskusija u malim grupama Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet u česnika . U svakoj manjoj grupi u česnici izmenjuju ideje i dodaju svoj im mapama uma ideje koje su generisali ostali učesni ci. Ova faza treba da traje l sat. Od suštinskog je značaja da se zadrži pozitivan stav potpunog prihvatanja. Koju god ideju da spomene j edan č lan grupe , ona mora biti podržana i prih vaćena od strane svih ostalih č lanova . Na ovaj način, mozak koji je generisao neku ideju će biti pod staknut da nastavi istraživanje tog lanca asocij acij a. Može se ispostaviti da baš sledeća karika u lancu bude značaj n o saznanje, proisteklo iz ideje koja je na početku delovala slabo, glupo ili nevažno.

Ce/vrli segment: SinfcZ/l

163

Grupna mapa lima

XVII

4

Stvaranje prve grupne mape uma

Pošto je zav ršena disku sij a po mal im gru pama, či tava grupa je sada spremna za stva ranje svoje prve grupne mape um a. Vrlo ve liki pano ili papir ve l ič i ne či tavog zida se kor iste za bele ženj e osnovne strukture. Samo bele ženj e može raditi či tava grupa, po j edan dobar maper urna iz svake manje grupe, ili pak samo j edn a osoba koj a će imati ulogu za pisn ičara za č i tavu grupu. Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila j asnoća misli i foku sa. Odaberu se pojm ovi dire ktne povezanosti kao glavne grane. Sve osta le idej e se takođ e uk ljučuju u mapu uma, jer gru pa i dalje zadržava svoj stav potpunog prihva tanja. Za gru pni um , ovakva mapa um a pre dstavlja istu fazu koju postiže ind ividualni maper uma u dru goj fazi ind ividualnog brejnstormi nga ,

5

Inkubacija

Kao i kod individualn og kreat ivnog mapiranj a um a, od suštinskog znača j e dozvoliti i grupnoj mapi uma da se "ureže" . ja Još jednom se proces brejnstorming mapiranja um a znatno razlikuje od tradi cionalnih metoda, u kojima j e potraga za idejam a predstavljena neprekid nim verbalnim i anal itičkim aktivnostima dok se ne posti gne rezultat. Ovakvi pristupi koriste samo j edan deo mo ždanih sposobnos ti či me se postiže slabiji rezult at.jer elimi nac ijom velikog broja prirodnih moždanih sposobnosti za razmišlj anje one ne samo što se ne koriste, već se gubi i nj ihov si nergisti č ki odnos sa to malo veština koje su
korišćene .

6

Druga rekonstrukcija i revizija

Posle inkubacije, grupa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila rezultate ponovno razmotreni h i integrisanih misli. To znač i da j e potrebno uraditi poj edinačn e brze .rafalne" mape um a, a zatim uraditi rekonstruisane mape uma sa glavnim granam a, razmenu idej a, modifikovanj e mapa um a u malim grupama i kon ačno stvaranje dru ge grupne mape uma. Dve ve like gru pne mape um a se tada mogu uporediti , u pripremi za završ nu fazu.

164

Četvrti

segment: Sintez a

upravn ik odeljenja glavnog raču n ovodstva .XVII Grup na mapa uma Ma pa um a na strani 158 (go re) je grupna mapa uma koju je napravio tim od osam administrato ra korp oracije Digital : Metju Pak. Lorita Vilijams. Njihov i zak ljučci su bili trajno pozitivni ! 7 A naliza i don ošenje od/Ilka U ovoj fazi. Kompanij e Electronic Data Sys tems (E DS). uprav nik odeljenja mik rosistema. upravnik odeljenja druge smene. upra vnik odeljenja terenske službe i Džon Ragsdejl . Digital Equipme nt Corporation i Nab isco su primenji vale programe učenj a sa grupama "i ntele ktualnih komandosa". grupa donosi k ritične odluke. ško lama. Tomas Saliven . Pogledajte stranu 158 (do le). Kori st eći grupno mapiranje um a i tehn iku Četvrti segment: Sinteza 165 . da bi se timu od 100 viših aeron au t i čk i h inženjera omoguć ilo da za nekoliko nedelja n auče ono za šta je neka d trebalo nekoliko godina. up ravn ik terenske službe. upravnik ode ljenja. Rezul tat je bila procenjena ušteda od II miliona dolara . Tomas Spinola. PRIMENA GRUPN OG MAPIRANJA UMA Glavne aplikac ije grupnih mapa um a su sle deće: • Zajednička kreativnost • Kombi novano pri se ć anj e • Grupno rešavanje problema i analiza • Grupno dono šenje odluka • Grup no uređ ivanj e projekata • Grupn a obuka i obrazovanje PRIMERI GRUPNIH MAPA UMA U AKCIJ I Metod grupnog mapiranja uma se posled nj ih godina koristi vrlo uspešno u porodicama. Ri čard Kol er. upravnik terenske službe. Toni Bigon ia.5 metara dugu mapu um a. smišlja plano ve i rediguje k ori st eć i metode navedene u poglavlju XII (stran a 122). na univerzitetima i u multinacionaln im kom panijama. Kris Šlabeh. Inženj erski pri ruč n ik za avio n tipa Boing je sažet ujednu 7. postavlja ci ljeve . Provel i su pet dana radeći na razvoj u timskog rada. upravnik ode ljenja spec ijalista.

197) i poglavlje XXIV (str. Mape lima se mogu koristiti kao sredstvo za sređi vanje. Inkubiraju ponovno integrisane ideje . integrisane. 2 3 4 Susreću se da bi diskutovale i razmenile ideje . Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu. Stvara se rekonstruisana. BINARNI GRUPNI UM Najosnovnija forma grupnog umaje bin arni um. " rafalne" map e uma I osnovne mape uma. Širom sveta sc form iraju "grupe porodičnog genij a". studenti kao što je Edvard Hju z (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisf re e mozga) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene na ispitima. čak 120 članova višeg osoblja j e moglo da ujutro uđe u sobu u kojoj sc odvijao seminar i da je to isto veče napusti sa spoznatim informacijama vrednim četiri do šest pročitanih knjiga. 5 6 7 U dugoročnim projektima (kao što je za mog brata i mene bilo pisanje ove knjige) zajedničko mapiranje uma ima nekoliko prednosti . 240) . u kome dve osobe rade kao partneri na određenom kreativnom projektu. uz minimalnu količinu vremena utro šenog na učenje. pogledajte poglavlje XXI (str. koje su mapirane. Ovde se primenjuj e : procedura sli čna onoj kojaje opisana u poglavlju XXI (str. sveobuhvatno zapamćene i primenjene na profesionalne situacije. a pojedini roditelji i deca stalno zauzimaju prvo mesto u bilo kojoj mentalnoj (a često i fizičkoj!) aktivnosti kojom odaberu da se bave. revidirana mapa uma . bele ženje i 166 Četvrti segment: Sintezo . Analiziraju i donose zaključke. u kojima porodica postaje grupni um. Za kompletan dan učenja "porodičnog genija" pomoću mapa uma. Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje pojedinačne. Stvara sc prva zajednička mapa uma.Grupna mapa uma X VII organi zovane primene mapa uma (fOPMU) . 189) za veći grupni um : l Definiše se subjekat.

XVII Grupna mapa uma stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sastancima kakve ovaj proj ekat zahteva . Grupna mapa uma služi kao štampani otisak grupne memorije. u kontinuitetu i sa zamahom . (Ovo se ponovo bitno razlikuje od tradicionalnih pristupa u koji ma čla­ novi grupe odlaze sa tobožnj im razum evanj em za koje se tek kasnij e ispostavi da se veoma razlikuje od mišlj enja drugih članova . Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa. KORI ST OD GRUPNOG MAPIRANJA UMA l Ovakav metod razmi šlj anja i učenj a je prirodan za ljudski mozak i znatno zabavnij i. Što su če šće poj edinci u mogućnosti da istražuju svoje sopstvene mentalne univerzurne to više ovakvi istraži vač i doprinose grupi. Svaka ideja koju predloži bilo ko od članova se prihvata kao vredna. Ona takođe garantuje da će na kraju sastanka svaki č lan grupe imati sl i čno i sveobuhvatno razum evanje onoga što je postignuto. č i m e još više povećava njih ovu sposo bnost doprinošenja grupnom umu. Tokom či tavog procesa grupnog mapiranj a uma postoj i podjednak i konzistentan naglasak kako na pojedincu tako i na grupi. Č lanovi na taj način počinju da osećaj u da "poseduju" grupni konsenzus.) 2 3 . Grupni um izv l ači korist od poj edinačnih doprinosa i odmah potom vraća natrag svoju snagu čl anovi ma. Tak ođe vam omogućavaju sprovođenje procesa tokom dužeg vremena i tokom mnogobrojn ih seansi. a da se pri tome njihov doprin os ne gubi ni na koj i nači n .4 S 6 7 Četvrti segment: Sinteza 167 . Grupn o mapiranje uma može još u svoji m početnim fazama da generiše mnogo već i broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicionaln e brejnstorming metode. grad eći na taj način timski duh i fokusiraju ći sve umove na grupne cilj eve i namere.

tako i na grupnom nivou. Sl edeći segment detaljno istražuje mnoge uzbudljive načine primene vaših novoste čen ih mogućnosti . kako na pojedinačnom . UVOD U SLEDEĆr SEGMENT 8 Ovim poglavljem j e zaklj uč ena vaša osnovna obuka za jednostavno mapiranje uma. Segment se završava novim zanimlji vim dostignućim a u mapiranju uma pom oću kompju tera. Iz ovog poglavlja.Grupna mapa lima XVII Grupna mapa uma predstavlja moćno sredstvo za razvijanje sopstvene li čnosti svakog pojedinca. kao i ličnim pogledom Tonija Buzana na briljantno razmišljanj e i mentalno op ismenjenu budućnost. kao i za naprednije mapiranje uma. brzo ćete doći do zaključka da što ste više posebni. to će značaj nij i biti vaš doprinos. a takođe služi i kao relati vno objektivna referenca na osnovu koje osoba može testirati i istraživati srodne ideje. 168 Četvrti segm ent: SintezlI . Jed an posebno efikasan i zabavan način da razvijete tu jedinstv enost je da razvijete svoj sopstveni stil mapiranj a uma. kao i iz prethodnih poglavlja o vašoj sopstve noj jedinstvenosti. kako samome sebi tako j grupi.

pravljenje mapa uma za knjige. • upotreba . p otom slede primene u okviru porodice. preda vanja ili video p rezentacije) . obrazovne primene (razmi šljanje.U čenje i pri čanj e pri č a u krugu porodice Obrazovna upotreba .U susret svetu briljantnog razmišljanja i mentalne pismenosti Li čn a Peli seg ment: Upotreba 169 . vođenje dnevn ičke map e uma) .Samoa naliza .Stvara nje rekapitulacione mape um a • Poslovna i profes ionalna upotreba .Peti segment: Upotreba U ovom segmentu ćemo istražiti mnoge praktične načine na koj e možete koristiti s voje no vostečen e veštine mapiranja uma: počećemo od primene u lične svrhe (samoanaliza. i na kraju.Prezentacije .Podučavanj e .Rokovnik mapa uma • P orod i čna upotreba . uklju čuju ći i novi raz voj kompjuterskih mapa uma i p ersp ektive budućnosti briljantnog razm išljanja.Kompj utersko mapiranje uma • Budućnost .Rešavanj e problema .Menadžment . p oslo vne i pro fes ionalne primene.Sastanci . rešavanje problema. Neki čitaoci će želeti da prorade ceo ovaj segment u nizu. podučavanje. dok drug ima može više odgo varati da pog ledaju poglavlja koja im se čine kao naj relevantnija za nj ihove specifične potrebe.Razmišljanje .

Pošto ste videli taj 170 Peli segment: Lilna upotreba . ili pak pokušavate da defini šete svoje dugoročne prioritete. SAMOANALI ZA UZ POMOĆ MAPA UMA Bilo da odmeravate težinu argumenata za i protiv promene svog posla.Odeljak A: Lična upotreba Samoanaliza Pregled • Uvod • Samoa naliza uz p omoć mapa uma • Osvrt na prošle i postavljanje budu ćih ciljeva • • • • Pomaganje drugima u samoana lizi Primeri mapa uma u samoanalizi Korist od mapa uma u samoa nalizi Uvod u s ledeće poglavlje UVOD U ovom poglavlju se razmatra kako možete iskoristiti mape uma da biste dobili bolj i uvid u sopstvenu li čn ost. Mapa uma vam može pružiti sveobuhvatni odraz sopstvene li čnosti . a i maćete priliku i da pogledate neke fascinantne primere mapa uma samoanalize. jer koristi kompl etan spektar kortikain ih veština. svoje potrebe. želje i dugoročne ciljeve. Nauč ićete takođe i kako da pomognete drugima u njihovoj samoanalizi. mape uma vam mogu biti od velike pomoći da razbi strite svoje misli i oseć anj a . 122). Pogledajte i poglavlje XII (str.

dok bi pokušaj da budete previše uredn i ili pažljivi verovatno inhibir ao spontanu iskre nost koja je neophodna za jednu ovakvu vežbu . Briga o samom sebi će vašu samoanalizu uč in it i otvorenijom.X VIII Samoana liza jasni spoljni odraz samoga sebe. "rafalnu" mapu uma. bilo pojm ovnu ideju o samo me sebi. oblici. "rafaIna" m apa uma Nacrtajte višebojni. Boje. kompl etnijom. Rekonstru kcija i revizija Sada odabe rite šta će biti vaše glavne grane iJi p oj movi direktne povezano sti. ima vel iki značaj .103). a vaš e okruženje što je m ogu ć e pri vl a čn ij e. dublj om i korisnijom. Brza. str. Korisni PDP uključuju: • Ličnu istoriju (prošlu. Brzi rad će vam olakša ti da izrazite sve svoje ideje. mada vrlo često biva i sključ en a. od neob i čne važnostij e da vaš pribor bude vrhu nskog kvaliteta. buduću) • Vaše jače stra ne • Sla bosti • Ono što volite • Ono što ne volite • Dugoročne ciljeve • Porodicu • Prijatelje • Dostignuća • Hob ije • Odgovornosti • Rad • Kuću • Emocije l 2 3 Poslednja stavka. 102. d opu štajući potpuni i slobodni tok či njen ica . treba da pripremite svoje okruženje p rateć i preporuke date u poglavlju X (" Obrazloženje prepo ruka za mapiranje uma. trodim enzionalni centralni lik koji predstavlja bilo vašu fizičku . Na ovako osetlji vom pod ru čju kao što je samoana liza. Korisno će biti da započ nete sa mapom uma samoanalize koja prikazuje kom pletnu sliku. malo j e verovatno da ćete trpeti negati vne posledice zbog donošenja odluka koje se kose sa vašom prirodom i vašim stvarnim potrebama i željama. vaša emotivna prirod a. simboli i slike b i će vam od Peti segment: Lična upotreba 17 1 . sadašnju. udobnije i mentalno stimulativnije. uključujući što više vaših glavnih karakteristi ka i l i čni h oso bina. Zatim uradite . Priprema okruženja Pre nego što p oč n ete . misli i emoc ija.

Pošto ste dali ocenu svoj ih prošlogodi šnji h dosti gn uća u obliku mape um a.Samoanaliza posebne uma. Ov i PDP tak ođe mogu formirati glavne grane na vašoj mapi um a. unutrašnjeg stanja. koristeć i metode opisane u pog lavlju XII (str. mo žete iskoristit i sJ ed eć u godinu da razradite svoj e j ač e strane i prioritete. p omoć i pri izražava nju ovog aspekta vaše l i čnosti na mapi Ostali korisni PDP se odnose na trenutne sme m ice vašeg života. sa više u m etni čkih kompo nenti. OSVRT NA PROŠLE I PO STAVLJANJ E B UDU ĆIH CILJEVA 4 God išnji l i čni pregled prethodnih d osti gnuća i proje ktovanje buduć ih ciljeva je od velike koristi za potrebe plan iranj a vašeg života. tu istu mapu možete koristiti kao osnovu za drugu mapu uma u kojoj ćete opisati svoj plan akc ij a za s le deću godinu . treba da urad ite jednu veću i razrađenij u ve rzij u. a mapa uma predstavlja idealn o sredstvo za izvršenj e ov ih zadataka. Donošenje odluk a P osm atraju ć i finainu ma pu uma. • Učenj e • Znanj e • Posao • Zdravlje • Putovanja • Slobodno vreme • Ku ltura • Ambicije • Prob lemi Na kon što ste zav ršili " rafalnu" mapu uma i odab rali g lavne grane. ili na sme rnice koje biste želeli da preuzmete u budućn ost i . i da mo žda od l uči te da potrošite manj e vremena i energij e na 172 Peli segment: Lična upotrebe . možete donositi odluke i planirati svoje buduće akcije. 124-1 26). Ta finalna mapa uma predsta vlja spo ljaš nj i od raz vašeg . Na taj n ačin .

ukoliko to n ađ ete za shodno. tekući kre će . Međutim . osim ovih godiš nji h mapa uma. osećanja i ideje koje mu padnu na pam et. PO MAGA NJE DRUGIMA U SAM OANALIZ I Možda želite da pomognete svojim prij ateljima ili kolegama da analiziraj u svoj u li čn ost. posao. njima su bili i porodi ca. kako je mapa uma sve više otkrivala njegova osećanja. U takvim sl učajev ima možete pratiti iste faze koj e su već opisane (str. koji otkriva trend ove i obrasce tokom či tavog vašeg života i koji vam omogućava uvid u sopstve nu li čn ost i put koji m se vaš život Preporučuj em o da. ili kada započi nje te ili završavate neku vezu sa drugim a. tako će ove godišnje mape um a formirati jedan zapis. Kako godine prola ze. Vaš prijatelj ili kolega može opisivati centralni lik dok ga vi crtate. sa jedin om razlikom u tome što postajete n e čiji pisar umesto da analizirate samog sebe. Potom može izdiktirati sve svoje misli. neki kurs ili pak studije . učenj e i opšti razvoj li čnosti . Tada možete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma koja uklju čuj e sve što je vaš prijat elj ili kolega rekao. dok ih vi zapisujete kao vid "rafalne" mape uma . i to možda baš nekome ko nikad nije uradi o ni jednu mapu uma. sportske akt ivnosti.XVIII Samoanaliza jućim obl asti koje se nisu pokazale dovoljno produktivnim ili zadovoljavau prošlosti. s tim što analizu može uraditi on sam ili je pak možete uraditi zajedno. urad ite i mapu uma samoanalize na počet ku i na kraju svake značaj ne faze svog života. bilo kada menjate posao ili kuć u. M eđu Peti segment : Lična lipo/reiHl 173 . kao i njegovo zanimanje za i stočnj ačk e filozofije i ob ičaje. tako je počel a da odslikava i sve glavne elemente njegovog života. sa prvobitnom nam erom da analizira svoj život u odnosu na svoje poslovne aktivnost i. PRIMERI MAPA UMA U SAMOANALI ZI Prim er koji se nalazi na donj oj polovini strane ) 59 je mapa uma koju je uradio glavni administrator u jednoj mu ltinacionalnoj korporaciji. Verovatno će bit i neoph odn o da mu pomognet e da pron ađe odgovaraj uć e poj move direktne povezanosti. 17 1-172).

Kao što se moglo i predvideti. du goročnu 2 3 4 5 6 7 Služe kao trajni zapis. koja je razmatrala promenu svoje karije re i li čnih smernica. KORI ST OD MAPA UMA U SAMOANALIZI l Obezbeđuj u znatno obje ktivniji pogled na sopstvenu ličnost. Omogućavaj u kako makros kopski. bila je isto tako blistava kao i njena mapa uma. porodica mu je postala bliskija i puna ljubavi. shvatioj e da njegova porodica predstavlja istinski temelj njegovog života. U početkuj e patila od nedostatka samopoštovanja. Kori steći sve kortikalne veštine. ali ne manje relevantne. Primer na gornjoj polovini strane 159 pripada je dnoj ženi . tako i mikroskopski pogled na li čnost. Ali. njegovo zdrav lje i mentalno stanje su se poboljšali u ogromnoj meri. decom i drugim rođacim a. i prilagodio svoj raspored tako da odslikava njegove stvarne prioritete.administratoru. kadaj e završila svoju samoanalizu. pretpostavljao da muj e posao glavna briga. detalje. podjednako obuhvataj uć i i generalne osobine. slika i oznaka. Kao rezultat toga. Korišćenj em boja. dopuštajući maperu uma da stekne realniju perspektivu. Olakšavaj u preciznije planiranje budućnosti postavlj ajući je u kontekst sadašnjeg stanja ličnosti. pre samoanaliziranja mapiranjem uma. M eđutim . 174 Peti segment: Lična upotrebu . a posao se dram atično popravio od kada je i tu poč eo da se odslikava njegov novi pozitivni nastup. i sitnije.Samoanaliza XVIII Potom j e objasnio da je . promenio je svoj odnos sa ženom. Om ogućuju nam da pomognemo drugima da urade samoanalizu. kroz proces mapiranja uma. daju potpunu i realnu sliku ličnosti. olakšavaju izražavanje emocija i njihovo uključivanj e u samoanalizu. Uradi la je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su bili nj eni sistemi verovanja.

slepoglavlje razmatra kako ih mo žete upotrebiti u rešavanju specifi čnih li čnih problema. Peti segment: Lilna upotrebo 175 .XVIII Samoana liza UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE de će Pošto ste iskusili korišćenje mapa uma za opštu samoanalizu.

zatim uradite "rafalnu" mapu uma . Počn ite sa centralnim likom (na kome je možda predstavlj eno vaše lice skriveno rukama!). Mnoge od vešt ina koje ste već stekli .igraju ulogu i prilikom rešavanja problema. 176 Peti segment: Lična upotreba . oslobađajući sve misli i emoe ije izazvane idejom o stidljivosti.XIX Rešavanje problema Pregled • Uvod • Rešavanje li čn ih problema uz pom oć mapa uma • Rešavanje problema u među sobnim odnosima uz uma pomoć mapa • Faze rešavanja m eđusobnih problema • Korist od rešavanj a među sobnih problema uz pom oć mapa um a • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD U ovom poglavlju ćete otkriti kako da koristite mape uma da biste rešili svoje li čne probleme kao i da biste rešili te šk oće u odnosima sa drugima. Zamislite. samo što se sada u žiži nalazi neka specifična li čn a osobina ili karakteristika koja može izazivati vašu zabrinutost.kao što su samoanaliza i donošenje odluka . REŠAVANJE LIČNIH PROBLEMA UZ POMOĆ MAPA UMA Ovaj proces je skoro identi čan procesu samoanalize. daj e vaš probl em preterana stidljivos t. na primer.

Na kraj u se čak i pozitivni događaj i iz prošlosti uvuku u destruktivni vir i počinju da se posmatraju iz negativnog ugla. U nekim slučaje vima će se ispostaviti da ste pogre šili u vezi sa stvarnim problemom. emocije koje vas č i ne stidljivim. da upotreb imo popularan izraz. na primer. RE ŠAVANJE PROBLEMA U MEĐUSOBNIM ODNOSIMA UZ POMOĆ MAPA UMA Bli ski odnosi često imaju žalostan kraj zbog toga što nij edna osoba ne razum e u potpunosti onu drugo. anal izirali i inkubirali problem.XIX Rešavanj e pr oblema Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji. Ukolik o. problem ne bude "naduvan preko sva ke mere". što izaziva daljne negativn e misli o osobi B. niti poštuje njene stavove. a ne ono što ste postavili u središte. vaš i p ojmovi direktne povezanos ti mogu da uključe : situacije u kojima osećate stid. rođendanski poklon koj i je jedan partner dobio od drugoga više ne predstavlja znak ljubavi. Peti segment: Lična upotuba / 77 . Recimo. pozadinu vaše stidlj ivosti (kada se prvi put pojavila i kako se razvij ala). osoba A oseća daj e povređen a od strane osobe B. i da nastavite kao i ranije. verbalno i fi zi čko ponašanje koje sledi. Pošto ste sveobuhvatno de fin isali. Preduzimanj e ovih akcija će vam omogu ć i ti da rešite problem u celosti. onda je verovatno da će osoba A imati negativne misli o osobi B. U ovoj situaciji treba da j ednostavno započnete novu mapu lima. a nema prave komun ikacije. fi zi čke reakcije koje ste iskusili. označava se kao "podm i ć i vanj e" ili odvlačenj e pažnje od n ečijih zlih namera. kao i m oguće uzroke. Te negativne misli p ovećavaju nivo povređenosti osobe A. Ukoliko se ista re č ili pojam pojavi na nekoliko grana. osobe se mogu n a ći usred destruktivne spirale negativnih asocijacija. sa novim ključnim konceptom kao centralnim likom. Č ak i ako su emocije dovoljno jake. Destrukt ivna spirala dobija zamaha sve dok. U toj drugoj mapi uma treba da osmotrite svaki element problema i da razradite poseban plan akcija za njegovo rešavanje. postoje velike mogućn osti daje to upravo osnova vašeg p roblema. treba da uradite i drugu rekon strukciju i revizij u. Umesto toga.

a ujed no primetila i kod drugi h. sveobuhvatna zrakasta struktura mape uma omogućava učes n ic ima da postave svoj problem u širi i pozitivn iji kon tekst. Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila. l 178 Peli segment: Ličnu upotreb u . uništenj e. Uši lika sa pozitivne strane su otvorene i slušaj u. a vaše okruže nje što udobn ij e i povolj nije za odv ij anj e procesa. Sve ovo je potkrepljeno činjenicom da je veliki broj brakova i prij ateljstava spaseno po moću mapa uma . n aroč ito kada je u pitanj u već i problem. kao i laka hrana.Rešavanje problema XIX Otvaranjem slobodnih kan ala za komunikaciju . postoje tri glavne faze procesa. dok su pojmovi na levoj strani oni koj i potpomažu odvijanje procesa. Uz pretpostavku da j e ovaj uslov ispunje n. dok su uši na des noj strani zatvorene za svaku pri do lazeć u informaciju. Lukovi na spo ljnoj desnoj strani pokazuju pos redne faktore koji često predstav ljaj u uzrok konflikta . od suštinskog je da obe strane u potpunosti razum ej u teoriju mapa uma i nji hovu prim enu . otuđenje i razjedi njen ost na jednoj strani. mapa uma može pom oć i da se izbegne spirala negativnih asocijacija. S tim što pojmovi sa desne strane predstav ljaju neposredne prepreke. Ce ntralni lik koji predstavlja dva lica spojena podebljanom linijom pokazuje osnovne lj udske elemente koj i se razmatraju. treba da se isplaniraj u aktiv nost i i pauze za odmor. već da će dovesti do rešenja. prijateljstvo. da biste bili sigu rni da se vež ba neće zav ršiti sa mo analizom. veoma je značajno da sav vaš pribor bude naj bolj eg kva liteta. Primer jedne ovakve mape uma za rešavanje ličnih pro blema je mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa Tok-Hart). i kreativnos t. sreć u i jedin stvo na drugoj . Pošto proces može trajati nekoliko sati. Osi m toga. značaja Priprema okruženja Kao i kod samoanal ize. Lukovi na spolj noj levoj strani pokazuj u karakteristične kva litete kojima se može prevazi ć i konflikt. FAZE REŠAVANJA MEĐUSOBNHI PROBLEMA Da bi rešavanje međusobnih probl ema bilo uspešno. Kratke pod ebljane stre lice u cen tru desne strane ma pe uma pokazuju potp un u blokadu kom unikacija. Široke stre lice na spo ljaš njim lukovima pokaz uju rat.

a cilj toga j e formalna diskusija koja treba da usledi nakon završavanja sve tri mape uma. razrađuj ući i plan akcije za rešavanje svih aspekata problema. u kojoj ćete otkriti sve zad ovo lj avaj uće aspekte m eđusobn og odnosa u prošlosti i sadašnjosti. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u poj edin ačnoj situacij i.'" XIX Reša vanje problema 2 Pravljen]e mupu II11tU U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike. Pošto ste završili negativnu mapu uma. pri kojoj ćete izabrati svoj e PDP. tokom koje će konverzacija biti strogo usmerena na druge stvari. 3 Formalna diskusiju U ovoj fazi svaki uč esn ik na srnenu prezentira (videti poglavlje XXVI . Peli segment: Ličnu upotreba 179 . Rešenja (predlozi) Tokom pravljenja ove mape uma osobe se odvojeno usredsre đuju na davanje predloga. str. Još jednom treba napomenuti daj e odsustvo bilo kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od suštinskog značaja . 243) prvo negativnu mapu uma . posebne mape uma: sa onim što ne volite. a zatim uradite pažljivu rekonstrukcij u. Od suštinskogje zn ačaj a da uč esn i ci urade mape uma potupno sami. treba da napravite kratku pauzu. ne razme nj uj uć i nikak va gledišta ili mišljenja tokom procesa mapiranja uma. Ono što ne volite Tokom jednog sata (ili više) svak i u česn i k treba da uradi iscrpnu mapu uma koja će pokrivati sve dotadašnje negativne aspekte međuso bnog odnosa. Ono što volite Sada pratite id enti čnu proceduru da biste napravili pozitivnu mapu uma.prvo da završite " rafaln u" mapu uma. U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite uobi čajenu proceduru . cilj j e da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis negativnih aspekata. onim što volite i predlozima za rešenje. zatim pozitivnu mapu uma i na kraju predloge rešenja.

Rešavanj e problema XIX Tokom prezentacija. 3 5 Osoba Y prezentira negativne aspekte. slušaoci uzimaju nove prazne listove papira na kojima će uraditi mape uma koje sveobuhvatno i precizno uključuju sve što je o njima rečen o . Poštovanje ovog pravila je od naročitog značaja za vreme razmene negativnih mapa uma. 2 Kratka pauza. Od suštinskog j e značaja. da svi u če snici kažu "celu istinu i ništa osim istine" iz svog ugla posmatranja. Postizanje dogovora oko rešenja i proslavljanj e! 180 Peli segment: Lična upotreba . Od suštinskog je zn ač aja da se slušaoci u ovom momentu pretvore u n ečujne zap isn ičare .j er bi prikrivanje bilo čega dovelo do razarajućih ned orečenosti. a osoba X pravi mapu um a. a osoba Y pravi mapu uma. Slušaoci moraju da zapamte da. g Kratka pauza. Slušalac mora te tvrdnje apsorbovati i integrisati uk oliko želi da shvati zašto je uopšte doš lo do problem a i kako se on može rešiti. takođe. Osoba X prezentira pozitivne aspekte. a osoba X pravi mapu uma. a osoba Y pravi mapu uma. 6 Kratka pauza. Jedini dozvolj eni komentari su komentari u svrhu provere razumevanja tvrdnji osobe koja vrši prezentaciju i za potvrđivanj e razum evanja međusobnih gledišta. šokantne ili čak traum ati čne . šta god drugi rekli to mora biti istinito iz njih ovog ugla posmatranja. Prezentacije treba da se odvijaj u po utvrđen om redosledu: l Osoba X prezentira negativne aspekte. 10 Kratka pauza. II Osoba X prezentira rešenja. na osnovu multi-ordin atne prirode percepcije. kada neke od tvrdnji mogu biti i znenađuju će . a osoba Y pravi mapu uma. 7 Osoba Y prezentira pozitivne aspekte. 4 Kratka pauza. 9 Osoba Y prezentira rešenja. a osoba X pravi mapu uma. 12 Diskusija.

već da se u što većoj meri objasne uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera. Imaju ulogu tekućeg zapisa međusobnog odnosa. a pozitivne mape uma i mape uma sa rešenjima se mogu koristiti i kao izvor snage i podrške za dalji razvoj odnosa. pošto oni oči ­ gledno predstavljaju srce problema. KORI ST OO RE ŠAVAN. segment: Lično upotreba . om ogućavaj uć i dublje razum evanje njegovih uzroka i pod sti ču ći j ač u pokretačk u snagu za njegovo rešavanje. kao rezultat imaju i stvaranj e čvršće veze m eđu partnerima. Pozitivni aspekti odnosa daju dodatni pokreta čk i impuls za traženje rešenja. Cilj nije svakako sakupljanje poena za sebe ili m eđu sobno vređanj e. 2 3 Podsti ču iskrenost među učesnicima . Neposredno nakon razmene predloga rešenja trebalo bi identifikova ti pod ru čj a uzajamnog slaganja i dogovoriti planove za akciju. čes to može u manjoj ili većoj meri rešiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nerazurnevanjem tuđeg gledišta. tako da bi rane mogle biti za leče ne . sam čin izbacivanja svih negativni h aspekata na otvoreno. već i da stekne bolj i uvid u sopstvenu l i čno st.XIX Rešavanje problema Najbolj e je da se prvo razmene negativni aspekti. Svakako. na isti n ačin kao što j e prethodna vežba dovela do negativnih šokova. u sme ravajuć i energiju partnera u min i-grupni um koji se instinktivno kreće ka konsenzusu. Iznošenje pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo če sto dovodi do mnogih pozitivnih i zn enađenj a . Postavljaju problem u mnogo širi kontekst. manje stresan m eđu so bni odnos i veće poštovanje prema jedinstvenosti tuđeg gledišta . Ovaj metod omogućava pojedincu ne samo da razume onog drugog. što će dovesti i do veće samosvesnosti i zrelosti. Osim boljeg razumevanj a.JA M EĐ U SOB NIH PROBLEMA UZ POMO Ć MAPA UMA l Nj ihova struktura garantuje otvorenost učesnik a. / 8/ 4 5 6 7 Pet. u atmosferi objektivnosti i poštovanja. Svakom učesniku pružaju sveobuh vatni pogled na gledište ostalih.

mape uma mogu imati i mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom životu.Rešavanj e prob lema XIX Proces opisan u ovom poglavlju će biti mnogo jednostavniji kada budete završili i svoju objektivnu samoanalizu.) Pet. prev.univerzalni lični p laner i" * 182 U originalu Universal Personal Organiser (UPO).. . segment: Lilna upotreba . (prim.. U s led ećem poglavlju ćem o otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma . UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Osim samoanalize i rešavanja problema. U tom kontekstu ćete otkriti da rešavanje li čnih i interpersonalnih problema postaje lakše i efikasnije.. i da u većin i s lučaj eva vodi ka povećanju kako sopstvene tako i zaj ed n ič ke ush ićenosti.

mis li i o sećanja . PRINCIPI ROKOVNIKA MAPA UMA Kao što mapa uma pred stavlja velik i skok od standardnog linearn og v ođenj a beležaka . Peli segment: Lična upotreba 183 . Rokovnik mapa uma nudi m ogu ćn ost sinteze ova dva tradiconalna pristupa vođenj u dnevnika. tako je i roko vnik mapa uma ili uni verzalni ličn i p laner (ULP) mnogo efikasnij i i efektivnij i od standardnog dne vnika ili rokovnika. U ovom poglavlju ćete se upoznati sa novim . revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom koji vam dozvo ljava da organizujete svoje vreme prema svoj im pot rebama i želj ama. Dnevnik se može koristiti podjed nako i kao dnevnik-pl aner i kao retrospekti vni dnevnik za zapis događaj a.xx Rokovnik m apa uma Pregled • Uvo d • Prin cipi rokovnik a mapa uma • Godi šnji plan • M esečni plan • Dnevni plati • Segmenti planiranja života • Korist od rokovni ka ma pa uma • Uvod II s l edeće poglav lje UVOD Tradici onalni dnevnici i rokovn ici predstav ljaju krajnje linearno sredstvo koje nas čvrsto drži pod tiranijom vremena. a ne obrnuto.

1/ godini. v eć i sistem za organizaciju sopstvene ličnosti i sopstvenog života. sanjare nje. MESEČNI PLAN stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlja proširenu verziju poj edinačnog meseca iz godišnjeg plana. dok se časov i nižu na vrhu stranice s leva na desno. šifre u boji ili kao ključn e reči . ilustracije . zadataka).) Peli segment: Liina upolre1Hl . hijerarhija). kodove. asocijacijativ nost i vizuel ni ritam. godine iz mog sopstvenog dnevnika. pošto se oni mogu prikazati u mese č ni m i dnevnim planov ima. U godišnjem planu treba u znatnoj meri koristiti boje. anno. GODI ŠNJI PLAN Godišnji plan (ili anoplan· ) treba da vam j ednostavn o obezbedi pregled glavnih događaj a u godini.Rokovnik mapa uma XX Pored kortika in ih veština koje se koriste i u tradi cionaln im dnevnicima ( reči. kao i u dimenzijama boja i vremena. (prim. a takođe bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene šifre u raznim bojama. Ovo obeležavanj e . planiranja i prise ćanj a. u svako m danu ne bi trebalo da bude više od pet elemenata (sastanaka. specijalne Mesečna • 184 Lal. događaj a. Datum i i dani su poređani u koloni na levoj strani. i ne treba da sadrži nikakve spec i fič ne detalje. prev. liste. duhovitost. Svaki dodatni detalj se može uključiti u dnevni plan. nizovi. da biste omogućili konzistentnost i neposredno st prilikom p oređenja. iluziju trodimenzionalnosti. oznake i slike. Potrebno je da bude što je m oguće pozitivniji (da bi vam uzvraćao kontinuiranom podrškom). simbole. Primer na strani 194 pokazuje plan za mesec avgust 1990. koji se unose kao slike u boji. rokovnik mapa uma vam om ogućava da radite u sve tri prostome dim enzije. Pružajući vam istinski i potpuni odraz vašeg uma. u kome sam pokazao sastanke. Da ni strani ca kao ni um ne bi postali pretrpani. u zn ačenju godine. rokovni k mapa uma uključuj e i boju. raznim bojama treba da nastavite i u svoj im mesečnim i dnevnim planovima. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo sistem za organizaciju vremena . brojevi. gešta lt. koje će vam garantovati tajnost kada je to potrebno.

kao i na č inje n ici da j e ljudski mozak vizionarski mehanizam okrenut ostvarivanju ciljeva . možete dobiti trenu tni uvid u bilo koji period. u dobrom raspoloženju ! Kao i godišnji. Kori st eći konzistentno šifrovanje u određe ni m bojama m oguće je dobiti trenutni pregled či tave naredne godine. uz garantovano pri sećanj e .173). na mapi uma kao sredstvu za planiranj e i pam ćenj e.ova druga mapa uma se tak ođe može iskorist iti i da biste uradil i retrospektivu dana . i ovde se primenjuje što j e m oguće više zakona mapiranja uma.xx d ogađaje. strane 172. bilo Peti seg ment: Lična upotreba / 85 . Dan je pode ljen u pet glavnih ogranaka. Prim er na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sopstvenog m esečnog plana. koja podsećaj u na Aladinovu lampu. Ve če sam proveo sa prij ateljem. ukazuju na to da sam diktirao segmente knjige i da sam se nadao da ću biti inspirisan "duhom" sopstvene imaginacije. tako i dnevni planovi mogu biti ko ri šćen i za pregled bilo kog perioda vašeg života. Nasmej ana usta. Rokovnik mapa uma ciljeve i vreme provedeno na poslovnim putovanjima u druge zemlje. Šetnja i trčanj e . trebalo bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: pr vu. poglavlj e XVIII . Na isti n ači n. da biste isplanira li dan unapred. proraču na vanj e i razmatranj e opštih trendova postaj e mnogo jednostavnije kada imate pred sobom pregled čitave godine. pri čem u je naj već i deo predstavljao moj rad na knj izi. DNEVNI PLAN Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na 2 4-časovnoj satnici. p reg led aj ući plan prethodne godine i 12 m esečnih planova. U ovom dnevnom planu 2 4-časo vna satnica u gornjem levom uglu mi pruža pravu perspekt ivu kol i č in e vremena na raspolaganju u toku dana. Štaviše. U idealnom s l učaj u . Centralni lik dnevne mape uma je knj iga koju upravo č itate . odnosno me sečni planovi. ovakvi godišnj i i m esečn i planovi predstavljaju od ličn u osnovu za godišnji pregled prethodnih ciljeva i postavljanje budućih (v. masaža i fi z i čk e vežbe trebalo je da mi pomognu da razmišljam i da se fi zi čki pripremim za s led eć e dane koje sam plani rao da provedem rad eć i na knj izi. Kao u i s l učaj u godišnj ih i mesečnih planova. da biste prati li razvoj događ aj a . i drugu. Poređenj e .

Rokovnik.korisnik na kraju ni čka dela. postajući sveobuhvatna alatka za organizovanje života. SEGMENTI PLANIRANJA ŽIVOTA Kao i drugi li čni planeri. kao i trendova. a sa poboljšanjem sposobnosti korisnika da stvara umet- 3 Godišnji . praznike. KORIST OD ROKOVNIKA MAPA UMA l Pruža vam kako makroskopski. tako i mikroskopski pregled vašeg ' života. Još jednom. poređenj e počinj e 2 Vi zuelno je atraktivna. planiranj e i evidenciju. života. mesec ili godinu. mapa lima xx sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. m esečni i dnevn i plan ovi omogućavaj u trenutni pregled i razmatranje dugoročnih 4 Rokovnik mapa uma postavlja svaki 5 događ aj u kontek st vašeg Dnevni čki sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mn emoniku multidim enzionalnih mnemonika! Na taj način omogućava praktično potpunu eksternalizacij u memorijskog jezgra vašeg života . Letimi čni pregled nas može vrlo slikovito podsetiti na celu nedelju . i pribeležiti kreativne ideje i stvari koj e treba da zapamtite. postaje sve atraktivnija . najbolj e će biti da upotrebite svega nekoliko pojmova direktne povezanosti. višego dišnji h perioda. Omogućava vam premoš ćavanje budućno sti i prošlosti. tako vam i rokovnik mapa uma može pom oći u praćenju različitih aspekata vašeg života. itd. Najkorisnije su: • Zdravlje i dobro raspoloženje • Porodi ca i prijatelji • Kreativnost • Zarada i posao U svakom od ovih segmenata možete planirati i mapirati telefonske pozive. da ne biste pretrpali svoj um. 186 Peli segment: Lična upotreba . sastanke.

To se postiže omogućavaju ći mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TEFCAS' model u čenj a. • TEFCAS ( događaj ). 10 Pregled anje dnevnika postaje kao " odlazak u bioskop". koj u zatim mozak proverava i kojoj se pril agođava da bi ostvario svoj trajni i konačni cilj. a to je uspeh. posle koga sledi o dređen i događaj kao i povratna reakcija. rešavanja problema i l i č n e organ izacije. oznaka u bojama i ostalih zakona mapiranja uma 8 vam om oguć ava trenutni pristup informacijama. već takođe ob oga ćuj e i vaš porod ič ni život. Us led eć em odeljku ćete n aći mnoge uzbud ljive način e k ori šćenja mapa uma za potrebe učenj a u krugu porodi ce kao i za zabavu. stavlj aj u ć i ih na pogrešno mesto." zaboravlj ajući " da unesu stvari u svoje dnevnike. po svom sklopu. podstiče samorazvoj . prev. TEFCAS model se zasniva na č i nj en ici da mozak funkcioni še putem pokušaja. Sistem. Ovo se u znatnoj mer i razlikuje od standardnih dnevnika koje mnogi ljudi podsvesno odbacuju .) Lična Pe N segm ent: upotreba 187 . Event Feedback (povratna reakcij a). 9 Č i nj en i ca da je rokovn ik mapa uma vizuelno stimulativan i atrakti- van podstiče vas da ga koristite. u kojem gledate filmove o sopstvenom životu ! UVOD U S LE DEĆE POGLAVLJE Mapiranje uma ne samo što pove ćava vaše m oći samo-analize. Check (provera).xx Rokovnik mapd lima 6 7 Stavlja pod vašu kontrolu segmente života koji su za vas najznačajniji. (prim . ili pak osećaj uć i krivicu što ih ne koriste uopšte. sk raćeni ca od početn ih slova engleskih reč i Trial (pokušaj). Success (uspeh). Adjust ( p r i lagođa­ vanj e). Kor i šć enj e slika.

188 Pet. porod i čno mapiranj e uma je uzbudlji vo. Bilo da se koristi za zabavu ili za uč enj e. Može istovrem eno ojačat i i povećati i vaše međusobne veze. papire za mape um a i veći broj kvalitetnih olovaka u boji rasprostrite po podu ili stolovima. PRIĆANJE PRIČE UZ POMOĆ MAPE UMA Prvo pripremit e svoje okruženje i pribor. segment: Poradi čn a upotreba . zabavno i predstavlja pravi izazov.Odeljak B: Porodična upotreba XXI Učenje i pričanje priča u krugu porodice Pregled • Uvo d • Pričanje Dan prič e uz pomoć mape uma porodi čno • Grupna mapa um a učenj a u krugu porodice posvećen učenju uz mapiranj e um a • Korist od porodi čnog mapiranj a uma • Porod i č no mapiranje uma u praksi • Uvod u sledeće poglavlje UVOD Ovo pog lav lje se bavi prim enom tehnika opisanih u poglavlju XV II (str. 16 1) u porodic i. Postoji sedam glavnih faza u procesu pri čanj a pri ča.

Mlađim č lanov i ma će možda trebati mala pomoć roditelja. Individua lni brejnstorming U z im aju ći nov list papira. Pošto svaka osoba proči ta svoje ideje. svako crta odabranu centralnu sliku ili lik i provodi oko 20 minuta radeći "rafalnu" mapu uma sa prvim idejama koje padaju na um.Samo im objasn ite da su l i čn osti "ljudi u pri č i". zapleti su "o no što se dešav a u pri či". Peti segment: Porodična upotreba 189 .XXI Učen je i pri čanje pri ča u krug u porodice Razmišljanje O ideji / Svaki č l an porodi ce treba da uradi individualni brejnstorming sa idejama o superkreativnoj bajci .) ili pak u vidu centralnih likova (živo tinja. povrće. l 2 3 Rekonstrukcija i revizija Svaki čl an porodice sada bira pojmove direktne povezanosti. ali ostale ideje možete uvek sačuvati i iskoristiti za neko s l edeć e prič anje pri ča.... Ideje mogu biti u vidu predloženih naslova (što je m oguće fan tastičn ijih . i trebalo bi da njihovo crtanj e bude završeno za vreme od trideset do četrdeset minut a. glasa se o tome koji će se naslovi ili koji likovi koristiti za današnju zajedn ičk u pri ču . i tako dalj e. i da bi privlač i la pažnju . po mogu ćstvu uključujući i neke od sl edeć ih : • Zaplete • Ličnosti • Teme • Okolinu • J ezi čki nivo • Boje • Slike • Mo ralnost • Oseć anj a • Rezultate Ovi pojmovi bi trebalo da formi raju glavne grane na rekonstruisanoj i revidiranoj mapi uma . vanzemaljac ili čak ljudsko bi će ! ) .. Ove mape uma treba da budu pune slika i boja. Možda će va m biti teško da se od l uč ite. da bi pri ča bila originalna i izvanredna.

svak i č lan porod ice redom pri ča po jedan deo pr i če. popijte pi će. višedimenzionalnim centralnim likom. Svaki član mora da se potrudi da pri ča posle svake promene bud e sve bizarnij a i maštovitija. fantasti čan ili duhovit nastavak. 5 6 Pri čanje priče Se deć i u krugu oko goto ve mape uma. Da biste dobil i što bolju p r i ču . eventualno nešto pojedite. koristeći vrlo krupn a slova i ne prel azeć i više od deset linija po strani. odmorite se. Počn ite sa raznobojnim. ali i i znenađuj uće . Svako kritizerstvo i obeshrabr ivanje u ovoj fazi će ozbiljno smanjiti poverenje u sebe i uživanje u mapiranju . Dobra ideja bi bila da se ova faza pri čanj a pri če zabeleži na traci. alternativ no. 4 S tvaranje prve grup ne map e uma Odaberite "za p is ničara" ili. zatim oda berite i kombinujte najbolje poj move direktne povezanosti da biste kompl etirali okvir pri če. tako da s ledeća osoba mora da smisli maštov it. Svaki u če snik može prekinuti svoj deo pri če u bilo kom trenutku. Ovo će dati podsticaj grupnorn umu da koristi mapu uma kao osnovu na kojoj se može saz idati jedna zaista inventivna kula fantazije. možete poslušati traku sa snimljenom pričom ili je pak još jednom i spri čati . Nasupro t svake kucane strane 190 Peli seg ment: Po rodično 7 upotreba . ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost "u vaz duhu". Finalna mapa uma se može uraditi ili kao grupna vežba ili individualno. Napravite koliko god želite razl ičit ih koncepata koj i polaze od glav nih grana. stvaraj ući pri tome finaInu i mnogo lepšu mapu uma. i zatim posvetite oko 30 minut a razgledaju ć i jedni drugima mape uma i diskutujući o nj ima. neka svi čla novi na smenu crtaju deo gigantske mape uma.Učenje i pri čanje priča lt knigu porodice XX I Inkubacija Do sada bi već trebalo da ste spremni za jednu pauzu! Igrajte neku igru. Stvaranje drug e grupne map e uma Posle još jedne kratke pauze. poželj no j e da se komp letan tekst prekuca. Ovo će verovatno biti veoma zabavno.lj udi obi čno shvate da su č lanov i njihove porodice mnogo rna štovitij i nego što su to ikad zamišljali! Al i zapa mtite da morate imati sasvim pozitivno mišljenje o idejama ostalih.

Ovaj proces vam takođe pomaže da identifikuj ete podru čj a o koj ima ne poseduj ete znanje i koja će zahteva ti posebnu pažnju. ukoliko je seansa u č enj a kratka. Map e lima i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracij e na zidovima dečj e sobe (mada se na kraju čes to desi daj e njima ukrašena i či tava kuća! ) . razumevanje. povećavaju ći nivo mentalne budnosti i u spostavlj ajući asocijativne " kuke" za nove informacije. a onda tu vremena podelite na odgovaraju će interva le neophodne za prelaženj e svakog odelj ka ili segmenta teksta. ovo pobolj šanj e se može pove ćati onoliko puta koliko ima č lanova u grupi. Peli segment: Porodičnu upotreba 191 .omogućava pojedincima da povećaj u brzinu. preko čitavog segmenta. efek tivnost i efikasnost učenj a pet do deset puta. u poglavlj u XIV (str. Na ovaj način porodica stvara izvrsnu biblioteku knjiga bajki. Prim e nj ujuć i istu tehniku na u čenje II okviru porodice ili grupe. do kompl etne knjige ukoliko pred sobom imate na raspolaganju č i tav dan za u čenj e u krugu porodice (videti gore). GRUPNA MAPA UMA UČE NJA U KR UGU PORODICE Tehnika organizovane p rimene mapa uma (TOPMU) . koliko vremena će trajati svaka etapa u čenj a. ko liči nu Odlučite Odlu čite • • Neka svaki pojedinačni č l an urad i " rafalnu" mapu uma svog dosadašnjeg znanj a o subjektu. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana. i može se koristiti za grupno uč enj e na s le deć i n ačin : l Priprema • kao grupa koju ćete količinu teksta p ročit ati u ovoj etapi u č enja i procenite nivo težine brzim skeniranj em teksta. Količina teksta može varirati od samo jednog poglavlja.opisana u ovoj knjizi. Ukratko. ili da svako proč ita razli čit deo materijala koji će se kasnije kombinovati. Pri dužim seansama učenj a č lanov i porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako od njih pročita isti materijal i da se potom vrši p oređenje.XXI Učenje j pri čanje priča II krugu porodice treba ostaviti pojednu praznu stranu na kojima razli čiti č lanov i porodice mogu nacrtati odgovaraj uće ilustracije za tekst. Koristite obe hemisf ere mozga (poglav lje IX) . ukoliko je seansa duža. a u čeći kroz proces pisanja stiče se veliki broj vešt ina koje se kasnij e mogu koristiti i u školi. pripreme iprimene. TOPMU se sastoj i od dve glavne faze.

zak lj učke. "Ka ko?" i " Koje?" su posebn o znač aj ni u ovoj fazi. Pokušajt e da ide ntifikujete glavne e lemen te teksta. Stva ranje mapa uma već postoj eć eg znanj a i vaših ciljeva će izoštr iti mentaln i fokus grupe i povećati vašu motivacij u i kon cent raciju .Uče nje i priča nje priča II krugu porodice XXI o Pregledajte jedni drugima map e um a. Još j ednom prodi skutujte o svoj im utiscim a sa os tatko m gr upe i poč n ite da popunj avate neke detalj e na grupnoj mapi um a. Na kraju dolazi osvrt . Sada pređit e na fazu detaljnijegpregleda. "Kada?". značaj ne gra fikone i ilustracij e. "Zašto?". Još jedna put m eđusobno pregl edaj te mape uma. rezultate. U ovoj fazi popunjavate svoj u mentalnu moza i čk u slagalicu. Tokom ove faze obeleži te teš koće i kr enite dalj e sa njima ćete se po zabaviti uskoro. u kojim a su konc ent risane informacij e od suš tinskog značaja. Zatim sledi faza u vida . glavne nasl ove. "Šta?". Mapiraj te poj ed in ačno ciljeve i nam ere ove eta pe u čenj a . ma piraj te sva pitanj a na koja treba dati od govor tokom ove etape u čenj a . prou č av aju ći materij al koj i nije obu hvaćen opštim osmatranjem. naroč i to po četn e i završne delove pasusa. i sve osta lo što vam zapadne za oko. Pojmovi direktne povezanos ti "Ko?". o II o o o 2 Primenu o urad ite op šte osmatranje teksta. razm enite ideje i napravite j edn u ili više mapa uma postoj e ćeg znanja grupe . Tokom ove faze treba da se vrat ite na delove koji vam stvaraju teškoće i na prob l em ati čn a područja koja ste Poj edinačn o o o o o o Prirod no orhilektoniko: s/iko 22 192 Peli segment: Porodičnu » upotrebu . "Gde?". popunjavaju ći već i deo onoga što nije bil o pokri ven o prilikom op šteg os matranja i pregledanja. a zatim i grup no. Ponovo pregledajte materij al. odelj ak a i poglavlj a. razmenite ideje i napravite odgovaraj uće mape um a sa gru pni m ciljevima i na meram a ove eta pe u č enj a. razgovarajte sa ostalim č l an o v i m a grupe o svoj im utiscima i napravite prel imi narnu grupnu mapu uma koja pok az uje osnovnu strukturu teksta. pregl edaju ći sadržaj . P oj ed i nač no.

.

'"' " -e... "' . . .. ~. ~ . _. • 1 ... ~. ".... 1 0 \J 11 lT " -o.. -O • • • t ~ • .€ ~V c::.. • . 1B4) Peti segment: Porodi čno 194 up otreb a .~ • • 10 O • • J l n \ c. str. -_ _o .+ • • korišćenje svih kor1ikalnih ve š/ino • linearna· stra nica iz dnevnika To nija Buzono kojo pokazuje za kreativnije i za pa m ćenje jednostavn ije vođe nje dnevnika (v...qQO ....-\ .. ~ ........

".. f · ')".......... .. ... . "" .. .. i koja simbolizuje duh proistekao iz ideja razmatranih tokom diksvsijo (v. "" ...... 185) Peli seg ment: Poro dičua upotreba 195 .') ..E:../ ••••••Ilo ..1 • • • Mapa uma iz ličnog dnevnika Tonija 8uza na ko ja pokazuje ma pu uma dan a u kome je formalno započeo pisanje knjige Mape uma.c· . .~ '\. f\ ... • e • _('\. str.. .-fI ~ ".. t l'... .~~ .")H~ .

188) Prirodna arhitektonika: slika 23 196 Peti seg ment: Porodi čna upotreba .Mapa uma bajke koju je urodila Dona Kim sa svojom decom (v. str.

. str. Mapa uma jednog kompletnog dono posvećenog učenju koju su urad ile dve majke. 203) Peli segment: Parodi čn e upotreba 197 . Un Ko/in s i Kora Ejr (v.

208) 198 Peti segment: Po rodl čna upotreba . str. str. 208) Mapa uma koju ie uradila Katarina Najman za iedon školski proiekot o Švedskoj (v.Mapa uma o školskim sportovima koiu je uradilo Ka ren Šmit (v.

2 09) Peli segment: Porodična upotreba 199 . str.Mapa urna kaju je za jedan školski projekat urodio Tomas Enskog (v. str. 208) Jedna o d mapa urna ou toio Džejmsa Uja ko je su mu pomog le da polo ži ispite (v.

.

ispunite preostal e cilj eve i dovršite svoj u ličnu tekuću mapu uma. DAN POSVEĆEN UČENJU UZ PORODIČNO MAPIRANJE UMA Porod ični plan učenja se može koristiti u sva koj porodi ci č ij i č lanovi žele da povećaju svoje znanje. Kori steći ovakvu vrstu plana za učenje i dobro organizovane beleške u vidu mape uma. rastezanja ili aerobika.XXI preskočili Učenje i pričanje priča u krug u po rodice u ranijim fazama . odgovori te na sva teška pitanj a i ispunite preostale ciljeve. Pogledajte i mapu uma na strani 240. Zat im treba da poj edin ačno ili u grupi date zav ršni ton svoji m mapam a uma . « Prirodno orhilekton iko: slika 24 Peti segment: Porodična upotreba 201 . grupna diskusija će vam pomoći da razrešite sva " prob lem at i čna područja". dok je mikro-razumevanje izražen o u detaljn iji m delovim a mapa um a. a sažet prikaz osnovnih koraka je dat dalje u tekstu. l Počnite oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim fizičkim vežbam a (30 minuta). • Nakon zav ršetka grupnog proc esa u čenj a. sadržaj čitave knjige se mo že preneti č l anovi m a grupe u vrem enu od 30 minuta do jednog sata ! Dan posvećen učenju je osmišljen tako da svaki č l an ima na raspol aganju dva sata vremena da posveti j edn oj knjizi .Na taj način porodica od četiri č l ana može za samo j edan dan pročitati . Ove vež be mogu biti u formi igara. • Još jednom. svaki pojedinac poseduj e kako makro-razumevanje (opš te shvatanje) materij e tako i mikro-razumevanj e (detaljnije poznavanj e sadržaj a). za po stizanje akadems kih ciljeva iJi zbog . Makro-razumevanje j e sadržano u ve likim grupni m mapama uma i na glavnim granama. razumeti i m eđu sobno razmeniti četi ri knji ge! Plan učenj a je detaljno opisan u knji zi Tonij a Suzan a Uprezanje para-mozga (pog lavlje X). Kreiranj e tako da u č enj e či ni što je moguće efikasnijim i prijatnijim . j trebalo bi da ne budu naporne već da posluže više u svrhu zagrevanj a. opšteg interesa. U ovoj fazi treba da se osvrnete na ceo tekst i da odgov orite na sva preostala pitanj a. mapirati.

Il Pauza (5. i nastavite sa konstruisanjem svoje mape uma (I S minu ta). prave ć i svoje mape uma i trudeći se da postignu nivo razum evanja pribli žno jednak nivou razumevanja 202 Peti segment: Poro dična upotreba .10 minuta). Svaka prezentacija bi trebalo da traje oko 25 minuta. Pauza za ru čak (I sat).10 minu ta). svoje ciljeve i namere i pitanja na koja treba odgovor iti (20 minuta). ili se relaksirajte na neki drugi nač in (5. ( 15 min uta). 3 4 Nap ravite pauzu -odmorite se. probl emati čne segmente sa 9 10 Ovo je period razgovora. će pokrivati određene segmente ma- 5 Napravite mapu uma svog dosadašnjeg znanja o temi. strana 243). (Deta lje o prezentiranju naći ćete u poglavlju XXV I.10 minuta). 12 Pregledajte knjigu. detaljnije proučavaju ći materij u.10 minuta pos le prve dve . koristeći svoje mape uma određene knjige. sa pauzom od 5. ostali članovi igraj u ulogu zapisn ičara.10 minuta). kom pletan rezime onoga što je nauč eno iz teksta. Zatim unesite glavne grane na grupnoj map i uma. Odl uč ite koliko vamje vremena na raspolaganju za učenj e i pau ze. i tako dalje. tokom kog možete diskutovati i rešavati drugim č lanov ima porodice (30 minuta).Uče nje i pričan priča II je krugu porodice XXI 2 Kratko "preletite" tekst koji treba da bude n auč en (15 minuta). 8 Pregledajte knjigu. tokom koje članov i porodice predstavlj aju. 6 Pauza (5. se svim istakn utijim problemima i pitazavršne detalje na svojoj mapi uma (30 13 Pauza (5. glav ne naslove. baveći njima i popunj avaju ć i minuta). Dokj edan č lan prezentti ra materij u. i podelite ga u intervale koji terije ( 10 minuta). igraj te igre. pregl ed ajući sadržaj. 14 Ovo je faza razmene. 7 Uradite brzo opšte osmatranje knjige.

Na kon toga. Na primer. Koristeći mape uma za pri čanje priča. tako i mape uma ostalih. otkrijete da vam se pamćenje i razumevanj e teksta pobolj šalo .j er se ova grana odnosi na funkcije leve i desne hemisfere mozga (videti prvo poglavlje. Centralni lik predstavlja čet i ri četvrt i ne njihovog predm eta u čenj a . str. razmenu raznih "nagrada" i kupovinu " porod ičnog" poklona. specijalnu veče ru . poboljšava se porodičn a kreativnost. KORIST OD PORODIČNOG MAPIRANJA UMA l 2 Porodično map iranje uma vam nud i sve prednosti grup nog mapi- ranj a uma navedene u poglavlju XVII (strane 167-168). tako da broj ujedno predstavlja i sliku sadržaja te gran e. 3 Brzina i efikasnost učenja pojedinca se uveć ava onoliko puta koliko ima članova porodic e. nakon dana posvećen og uč enju.na to što u če ! Završnu mapu um a tog dana uč enja su završile majke. 16). daje idejam a šansu da se integrišu i "preslože" unu tar vašeg uma . p ri m e njujuć i na taj nači n ono što uče . broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemis fera mozga. Mapa uma na strani 197 predstavlja rezultat jedn og prolećnog dana posveć enog u če­ nju u jednoj bašti u Somersetu u Engleskoj . str. odnosno "prespavlji vanje". Tak ođe vam se mo že desiti da sledeć eg dan a. regularn o pregledanje u intervalima preporu čenim u poglavlju X (" Obrazlože nja preporuka za mapiranje uma" .XXI Učenje i pri čanje priča u kr ug u porodice prezenta tora. Lin Kolins i Karo Ej r. p roučaval e su knj ige i informacije o tome kako razvijat i porod ič ni duh. a svaka grana je lukavo obeležena. dok je broj šest predstavljen u obliku jednoroga . "S avremena istraživanja mozga". moć i ćete da popravite i poboljšate kako svoju mapu uma . Ejr i Kolins. 203 Peti segment: Porodi/na upotrt!bo . Dve porodice. Ovo se dešava zato j er san. pozorište ili na neki sportski događaj. Kori ste ći naknadno uviđanj e i prezentatorovu organizacij u i izlaganje.predstavlj ajući jedinst venost! Mapa uma je puna i mnogih drugih duhovitih slika u č ij em pretraživanju bi č ita l ac mogao da uživa! 15 Proslava - usavršite svoj sopstve ni metod! Proslavljanje uspešno završenog projekta može uključiti ve č ernji izlazak u bioskop. 100) će vam om ogućiti da zadrž ite vaše sećanj e i razum evanje teksta. u naj većoj m oguć oj meri .

Slično tom e. članovi porodice se angažuju u konverzaciji o materiji koju uče. Porodica postaje porodic a prijatelj a. ID Porodi čno mapiranje uma snaži jedinstvo porodice. jer svaki član biva uključen u intelektualna zanimanja drugih i pruža im podršku . 7 Kao posledica toga. toliko je uživala u svojim danima posvećenim učenju. povećavaju i svoju sposobnost pripremanja i polaganja ispita. Istraživanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo efikasnijoj obradi i kasnijem prisećanju informacija. ujedno pričajući svojim prijateljima o tim 204 Peti segment: Porodična upotrebu . Jedna porodica iz Švedske. PORODIČNO MAPIRANJE UMA U PRAKSI Mnoge porodic e koje redovno upražnjavaju dane posvećene u čenju su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima do prvog . 5 Korišćenjem mapa uma. Pošto su deca sve više i više napredovala u školi. čitav njihov odnos prema učenju i ispitima se transformiše. svi čl anovi porodice mogu poč eti da posmatraju učenje ne kao kaznu već kao zadovoljstvo. umesto studiranja u tišini. drugog ili trećeg mesta u svim predmetima. 8 Što je još važnije. da ih je regularno upražnjavala svakog vikenda tokom šest meseci. umesto linearnih beležaka. sa oba roditelja i troje dece.Učenje i pričanje priča II krugu porodice XXI 4 Tokom čitavog procesa učenja pomoću mape uma. ne umanjuje se vrednost znanja niti se ono razliva. Kroz porodično mapiranje uma. područja već se znanj e upravo povećava 6 Članovi porodice povećavaju svoju sposobnost razumevanja novih znanja. ujedno d el e ći i osećaj zadovolj stva i povećane motivacije . putem komunikacije. i roditelji su uvidel i da se usavršavaju u svom poslu i profesionalnom učenju. Korišćenje mape uma kao sredstva za pomoć i komunikaciju sa 9 drugim čl anov i m a porodice može povećati motivaciju svih č l anova da poboljšaju svoj u sposobnost razmišljanja kao i sposobnost hvatanja /pravljenja beležaka primenom mapiranja uma.

a ujedno smo videli i kako se to može prelivati i na podru čje obrazo vanj a. podučavanje . kakvi su pisanje radova. odnosno predavanja ili filmova . Sle deći odeljak se proširuje na obrazovne prednosti mapa uma pri rešavanju speci fičn ih zadataka.. vest se širila i na kraju je porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su želela da im se pridruže! UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE Ovim poglavlj em smo pokril i n aj veći deo p orodi čn e primene mapiranja uma. kao i hvatanje beležaka iz knjiga. X YI Učenje i pri čanje pri ča u krugu po rodice uzbudljivim danima posvećenim učenju.. Peti seg me nt: Porodi čna upotreba 205 .. priprema za ispite.

koje se sastoj i u i zvl ačenju osnovnih elemenata iz linearne materije da bi se napravila mapa uma. 206 Peli segment: Obrazovna upotreba .Odeljak (: Obrazovno upotreba Razmišljanje Pregled • • • • • • • Uvod Mapiranje uma za radove Mapiranje uma za ispite Mapiranj e uma za projekte i izvcštaje Primeri mapa uma projekata Korist od mapa uma za potrebe prezentacije i pisanja Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Ovo poglavlje pokriva tri naj važnij a aspekta primene mapa uma pri razmišljanju i pisanju beležaka . treba da započnete svoj u mapu uma centralnim likom koji predstavlja temu vašeg rada. odnosno projekata ili izveštaja i pripremu ispita.pripremu i pisanje radova. a onda koristiti tu mapu uma beležaka da biste izgradili linearnu strukturu. p ravljenje beležaka za radove znač i da prvo treba identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma. KORIŠĆENJE MAPA UMA U PI SAN. • Kao i uvek.IU RADOVA Za razliku od hvatanj a beležaka iz knjige ili sa predavanja.

Istovremen o treba da se setite beskrajnog asocijativnog kapaciteta svog mozga i da dopustite svim svoj im misli ma da teku. kao što biste radili i dok učite iz neke knji ge. 68) i poglavlju XIII (str. Zatim sreditc i reorga nizujte svoj u mapu uma u jednu povezanu celinu. Ukoliko se ponovo zablokirate.. U ovoj fazi treba da pišete što brže možete. j ednostavno dodajte nove linije koje se granaj u od već osm išljenih ključnih reč i i slika. a uvek se možete vratiti " pro b le ma t ič nim delovima" nešto kasnije. kao što je opisano u poglavlju IX (str. Sada sedite i napišite prvu skicu svog rada. kori steći mapu uma kao okvir. a posebno onima koje ste odbacili kao "apsurdne". Pustite svoj mozak da slobodno " luta". U ovoj fazi treba da obratite pažnju na to šta naslov ili pitanje traže od vas. Ukoliko n a i đ ete na " blokadu pisanja". Dobro organizovana mapa uma treba da vas snabde svim glav nim sub-segmentima rada . d o daj ući mapi informacije ili klj u čne t ač ke kad god vam se učin i da su relevantne. naročito određen e reči ili gramatičke strukture. vaša "tendencij a ka kornpletiranju" popuniti prazan prostor novim reči ma i slikama. Same reč i u naslovu vam obi č no već sugerišu kakvi bi PDP trebalo da budu. Za vreme ove faze mapiranja uma treba da koristite oznake (boje. U mnogim sl učajev i ma. Ovakve blokade će nestati č i m budete uvideli da ih nije o o o o Peli segment: Ohra zo. pa ć e prirodni geštalt. XXII o Razmišljanje Potom treba da odaberete poj move direktne povezanosti. N a ovaj n ačin ćete omogućiti mnogo brži prot ok.. koje će predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. 129). ili ijedno i drugo) da biste obelež ili mesta za poređenj e ili asocijacije i zmeđu razl i čitih delova. simbole. preskačući sve delove koji vam predstavljaju posebne pote škoć e. stvaranje još jedne mape uma vam može pom oći daj e prevaziđ ete . od kojih svaki treba da sadrži ključn o mesto kao i načine povezivanj a i zm eđu pojedinih ključnih mesta. samo crtanje centralnog lika će ponovo pokrenuti mozak kroz igru i slobodno kretanje oko naslova vašeg rada . Ne ma nikakvih ograni čenja u broju primarn ih i sekundarnih grana koj e polaze od vaših pojmova direktne povezanosti.'"a Ilpotreba 20 7 ..

Kao što je Katarina rekla dok je rad ila svoj u mapu uma: "ŠIO više p išem i crtam. Karen Šmit.Razmtšljonje XXII stvorila nesposobno st vašeg mozga. ujedno m odi fikuju ć i ili proširuju ći svoje zaključ k e tamo gde je to potrebn o. Tak ođ e treba spomenuti da je kompjuterski tekst-procesor od l i ča n dodatak mapi uma jer om ogu ćava veću fleksibilnost pisanj a. pokazuju univerzalnost jezika mapa uma.što više idej a dobijam. kao da j e u pitanju pravi ispit. ili velika žeđ mogli da me zaustave II izgradnji mojih mapa uma!" Ove tri mape uma. bi će od velike koristi to što svaki rad treba da napišu za od ređeno ogran ič eno vrem e. Važno je napomenut i da j e namena mapa uma o kojima govorimo da zamene obimne linearne beleške koje v eć in a studenata piše pre nego što pređe na pisanje samog rada. 268) predstavlja odli čnog saradnika za pisanj e rada. Ovaj pristup j e posebno koristan u vrlo din ami čnim akademskim situacij ama. Shvatila sam da j e mapa uma beskraj na. Upotrebite obe hemisf re mozga. i to za pisanj e radova o sportu. lo Sll one bolj e j originalnije. pod prit iskom kakvi vladaju za vreme ispita (videti pri ču o Edvardu Hjuzu u knj izi e Tonija Buzana. kompj uterski program pod nazivom Mind Map Plus (pog lavlje XXVIII . Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila deca iz j edne škole u Švedskoj. 208 Pal. Učen ic ima ili studentima. pregledajte mapu uma i unesite završne detalje u rad. S l i čn o tome. kadaj e vašem mozgu neoph odan stalni trening da bi napredovao u uslovima " kuvanj a" . ili stomak koji krči od gladi. • Kon ačn o. od kojih su dve na švedskom. Švedskoj i kompjuterim a. lo mi više stvari pada na um . više pov ezujući i d ajući podršku svoj im argumentima uz više č i njen i ca ili citata. Katarin a Najman i Tomas Enskog. Samo bi neka osoba koju veoma po št uj em. str. Metod mapiranja uma koristi samo j ednu mapu uma i jednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset stranica beležaka i dve ili tri prve verz ije. segme nt: Obra lOlIna upotreba . koji stalno polažu ispite. poglav lje J). već prikriveni strah od neuspeha i nerazum evanj e načina na koji mozak funkcioniše.

integrisanj a i povezivanja. i preporučeno mu je da pono vi razred zbog toga što su ispiti bili već na vidiku . sposobnost analiziranja. Džejms je propustio šest meseci nastave zbog bolesti. Za svaki nastavak vaših glavnih grana trebalo bi da ste u mogućnosti da napi šete jedan do dva pasusa. • A sada se vratite na prvo pitanj e i uradit e mapu uma koja će poslužiti kao okvir za odgovor. urad ite " rafalne" mape uma zasva pitanj a. • Prvi korak j e da pročitate pažljivo ispitna pitanj a u ce lini. treba lo bi da ste više nego spre mni za polaganj e ispita. Ce ntralni lik odgovara vašim uvodnim komentarima. On je pripremio ove mape uma kao p om oć pri polaganju ispita u višim razredim a srednj e škole i za prijemn i ispit na univerzitet. a naročito sposobnost da date sopstveno. dobićete od ličn u ocenu! Mapa um a na strani 199 (dole) je j edna od više stotina mapa um a koju je uradi o stud ent Džejms Li . Džejm s j e ubedio svoj e nastavnike da ga puste da se "oproba" i počeo j e da pravi mape uma za sve što mu Peti segment: ObrazovnIlupo/1'l!. kreat ivno i originalno. • Odol evaju ći porivu da odm ah počn ete sa detaljnim odgovaranjem na prvo pitanj e. Sve što vam je potrebno da svoj e izvrsno znanj e pretoč ite u izvanredn o izlaganje j e odgovarajuć i pristup. Drugim rečima. Kada je imao 15 godina. asocij acij a i interpretacija. birajući na koja ćete pit anja prvo odgova rati i prav eći mini-mape uma svih misli koje vam trenutno padnu na pamet dok či ta te pitanj a. treba da od l uč i te kojim će te redom odgovarati na pitanj a i koli ko vremena ćete posvetiti svakom od njih. • D alje. razgran avanje svakog pitanja . • Dok budete razrađi vali svoj odgovo r v i dećete da ste u stanju da povežete č itavu strukturu svog znanj a. Ovakav odgovor će i spiti vaču pokazati vaše sveobuhva tno znanj e. omogu ćićete svom mozgu da istražuj e. mišljenj e o tem i. Prateć i ovu proceduru. i da možete donositi zaključke upotrebom sopstvenih misli. bez obzira na to na kom pit anju radite u o d ređenom trenut ku.ba 209 . tokom čitavog ispita. dok svaka od glavnih grana pokriva podnaslov ili segme nt literature. organizovanja.XXII Razmišljanj e KORIŠĆENJE MAPA UMA ZA ISPITE Pošto ste koristili mape uma beležaka tokom čitavog učenj a i pošto ste ponovo pregledali svoje mape uma u preporučeni m intervalim a.

Rezime se pokazao toliko efik asnim da su ga uključi li u IBMNTS priručnik. Ovak vi proj ekti mogu uključiti eks tenz ivna istraživanj a i finainu prezentaciju u pisanoj. biste pravili beleške iz izvornog materij ala. gra fičk oj ili usmenoj formi. bolj e fokusirani . Kao i u bilo kom zadatku za u če nj e.) Kao i mapc uma rado va i ispit a. kao i veći broj drugih mapa uma. Zatim . tako će i proj ekti i izveš taj i pisani na ovaj n a či n sigurno biti bolj e strukturiran i.Razmišljanje XX II se pojavilo pred očim a! Za samo tri meseca uradio je posao za koji bi bila poreb na jedna godina. bilo da se rad i o nekoliko stranica dugačkom tekstu. ili tekstu dužine j edne doktorske disertacije. nego oni koji se baziraju na mučn im tradicionaln im metodama linern og pisanj a beležaka i ponovljenog pisanja raznih verzija. 210 Peli segment: Obru zovna upotreba . Mapa um a na strani 199 (do le) je mapa koju j e Džejrns uradio za polaganje ispit a iz istorije. da biste organizovali i integrisali svoj e idej e redom kako se pojavljuju. u kojoj iznosi glavne razloge za p očetak Drugog svetskog rata. da bist e zapisali rezultate istraživanj a. kao i da biste formirali osnovu za va šu fina lnu pisanu ili usmenu prezentaciju. ali j e pristup u suštini isti kao i pristup korišće n za pisanj e radova i pripremanje ispita. a na deset ispita j e dobi o sedam petica i tri četvorke . KORIŠĆENJE MAPA UMA ZA PROJEKTE IIZVEŠTAJE map a uma znatno se može olakšati i rad na nekom projektu ili izveštaju. možete kor istiti mape um a da . prvi korak je da odl uč i te koliko planirate da uradi te u od ređenom vre menskom roku. PRIMERI MAPA UMA PROJEKATA Korišć enj em Mapa uma na strani 234 rezimira proj ekat koj i su sproveli IBM i Britanska vlada uz Plan za obuku omladine (Youth Training Scheme). Cilj je bio da se daju osnovna načela najefikasnijih načina za obrazovanje mladih ljudi. (Više o davanju prezentacija naći ćete u poglavlju X XVI. Ovi ciljevi sa određen i m vrem enskim rokom i sa određenom ko li činom materij e su podj edn ako značaj n i kako za dugoročn e. tako i za kratkoročn e projekte. kreativniji i originalniji. za vreme faze istraživanj a.

Lanin uspon do slave je počeo u srednj oj školi Highland Oaks u oblasti Dade County. Pošto je ve ć otkr ila mapiranje um a i bila fascinirana njim e.pos tanite genije na brzaka. Njena knji ga Moć de čijeg lima . koju bi mogli da čuj u nastavnici iz celog sveta. Florida. bivša Lanina nastavnica. Am anda Morgan-Hejgan je izjavila: " Lana mi je pokazala svoj rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanr edno za konferenciju kao jedna od l ična prezentacija. u koauto rstvu sa Tonijem Buzanom . koja se održavala u Sidneju u Australiji . Poj avila se na nacionalnoj televiziji . i potom je pažlj ivo pratila dva skupa rezultata testa. bila mnogo puta gos t na radiju i dala intervjue za vodeće dne vne novine. po zvala j u je na Osmu svetsku konferenciju za nastavnike darovitih i talentovanih učenika. Džon Skali (John Peli seg ment: Obrazovna upotreba 21J .. Primer jedne od Laninih mapa um a n aći ćete na strani 260. Rečeno njenim rečima: "Mapiranje uma mi je tolik o pomoglo i želim da podelim to znanje sa drugim ljudima. Kao i sva ki dobar nau čn ik. kada se uključ il a u školsko takmi čenj e u izradi n aučnih projekata. koj a je postala vrlo uspeša n autor sa svojom knji gom Moć de čijeg lima . XXII Razmišljan e j Dru gi prim er se odnosi na l3-godi šnju u čen icu iz Amerike po imenu Lana Izrael. Grupa učenika koj a je koristila mape uma je pokazala značaj an napredak u svoj im rezultatima. a preciznost i kreativnost Laninog projekta su joj doneli prvo mesto na oblasnom takmi čenju .postanile genije na brzaka je doživela veliku popularnost... Želim da promenim lice obrazova nja širom svela. Amanda Morgan-Hejgan . Lanaje kao svoj naučni projekat odabrala istraživanje efekata mapiranja uma na učenj e. Ono što je otpočelo kao školski naučni projekat pretvorilo se u Lanino životno delo. Lana je ubrzo postala slav na li čnost. podelila je svoje ispitanike u eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Kao rezult at svega toga. Takođe se k kva lifi ovala i za državno takmi čenj e gde je osvoj ila drugo mesto u konure ncij i od 42 u česnika ." K or i steći mape uma kao osnovu svoje preze ntacij e. Odlu čil a je da sprovede serij u eks perimenata o sećanj u i kreativnosti. kori steć i svoj e škloske drugove kao subjekte istraživanja. a dobila je i na stotin e pisama od ljudi koji su želeli da saznaju nešto više." Zaista..

2 12 Peti seg ment: Obrazovna upotreba . izj avio je da će putem mapiranja uma "La na promeniti svet". UVOD U SLEDE Ć E l'OGLAVLJE Kao što je jasno pokazano u pri či o Lani Izrael. poj ačavajući na taj n ačin kreativnost i originalnost. šef firme Apple Computers. U ogromnoj meri smanjuj u vreme potrebno za pripremu. S ledeće poglavlje istražuje razl i čite slučajeve u koj ima mapiranje uma može pomoć i onima koj i se bave poduč avanj em drugih. Njihov rezultat je bolje fokusirana. organizovana i integrisana prezentacija. strukturiranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka. Daju vam kontinuiranu kontrolu nad anal i tički m i kretaivnim procesima. KORIST OD MAPA UMA PRIMENJENIH U PREZENTIRANJU I PISANJU l Eliminišu stres i neraspoloženje izazvane dezorganizacijo m. strahom od neuspeha i "blokadama pisanja" 2 3 4 S Oslobađaju vaše asocijativne "kuke" za prikupljanj e novih informacija i ideja. odnosno projekat ili izveštaj.RazmiJJjanje XXII Sculley). student koji uči na pravi način će prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. rad.

.- Podučavanje Pregled • Uvo d • Mozak u razvoju • Primena mapa uma u podu č avanju • Specijalno obrazovanje • Ko rist od podučavanja pomoću mapa uma • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Ovo poglavlje baca novu svetlo st na ulogu nastavnika i istražuje mnogobrojne n ačine na koje se mape uma mogu prim eniti da bi i podučavanje i u čenj e postali stimulativnij i. jer su nastavnici odgovo rni za najcenjeniji od svih resursa. izvesnije je da će se č itava struktura na kraju srušiti. prijatniji i efikasniji .iako studenti već po seduj u odre đe no znan ja . Uloga nastavnika Podučavanje je neos porno jedna od n aj značaj n ijih profesija u našem društvu. Pošto moza k radi s i nergist ički..naučili kako da se uči . segme nt: ObraZ ma upotreba OI 2 13 ... gradeć i gigants ke strukture na osnovu znanj a koje već poseduje. Ukoliko j e osnova znanja lažna ili slaba to znači da. što student bude više gradio na takvoj osnovi. Žalosno je što u ovakvim slu čajev i ma povećan napor kao rezultat ima sve lošiji uspeh. ljudski intelekt. uloga nastavnika postaje još značaj nija. Pet. o d suštinskog je zna ča ja do svi nasta vni ci shvate do [e prvo lekcij a koju trebo do od rže svo jim stude ntim a osnova mentaln e pisme nosti . Premo tome.

a da pri tome ne postane zbrkano. kretanje i obrazovanje. hrana. PRIMENA MAPA UMA U PODUČAVANJU Osim što će upoznati svoje studente sa teorijom ipraksom mapiranja uma. Tačan odgovor je "U trenutku (a možda i ranije) kada je rođen ! " Razmotrite n ačin na koji se razvij a bebin mozak. Na taj nači n beba instiktivno stvara iznutra mape uma. toplota. ako se koristi iz godi ne u godinu. Jedna od prvih reči koje beba izgovori je " mama" . tako da bude osigurano ne samo to da će one nastaviti da rastu tokom č i tavog života u čen i k a . Nastavn ik treba da obezbedi m ogu ćnost da se te složene mreže stalno obogaćuju . dok njegove mn em on i č k e osobine zn ače da kratak pregled pre predavanja brzo dovodi naslov ponovo u žižu." mogao bi da glasi odgovor. n aročito način na koj i se uči jezik. od trenut ka rođenj a i tokom č i tavog života. Ovim se izbegava monotonija l 2 14 Peli segment: Obrazovna "potreba . Mapa uma je upravo ta alatka. Zašto " mama" ? Zato što je mam a centar mape uma! Od njega polaze glavne grane . zaštita. Priprema bele žaka za predavanje Beleške za predavanja predstavljaju jedan od naj m oćn ij ih n ači na k ori šć enj a mapa uma. Zbog toga što i samo znanje pred avač a evoluira. ista mapa uma ć e pokrenuti sasvim razli čita predavanja. nastavnik može da koristi mape uma na razne prakt i čn e n ač i ne da bi podučav a nj e i uč enje bilo što lakše i prijatnije. Predavanje u obliku mape uma je mnogoj ednostavnije dopunjavati iz godine u godinu. gradeć i iz svakog razgranatog centra grane i mreže asocijacija koje se na kraju razvij u u stu b znanja odras log čoveka. mozgu je potrebna i odgovaraj uća alatka. Priprema predavanja u obliku mape uma j e mnogo brže nego u pisanoj formi i ima ogromnu prednostj er dozvolj ava i predavaču i studentu da sve vreme imaju pred sobom pregled č i tavog subjekta.Podu čavan je XXIII Da bi se postigao ovaj cilj. već i to da se mogu koristiti i u .ljubav. spoljašnjem svetu. MOZAK U RAZ VOJU Kada ljudski mozak prvi put ovlada mapiranjem uma? "Kada to n auč i .

Omogućava precizno praćenj e vremenskog toka za vreme predavanj a. da bi lakše pratili samo predavanje.Primeri mapa um a u menadžmentu" .) Peli segment: 01Jrozo vng upotreba 215 . po potrebi. Obratite pažnju na arhitekturu dugih linija. Grej em Viler j e tokom perioda od pet godina držao svoj a predavanj a iz hemij e pomoću mapa uma.XXIII Podučavanje ustajalih beležaka za predavanje. za planiranje i držanje svoj ih pred avanja.. Kori steći ovakvu mapu uma.). i učenici . mapa uma omogućava govorniku da održi savršenu ravnotežu izm eđu spontanog i svežeg govora s j edne strane. predavač može redigovati materiju "n a licu mesta" tako da prilagodi svoje predavanj e duž em ili kraćem terminu. Ma pu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno predavanj e na skupu univerzitetskih profesora i s po lj n o-pol i t ički h funkcionera.. Može se korisiti (ali u ovo m sl učaj u još nije) i kao pripremna skica za pisanje č lanka. a kor iste ga podjednako i nastavnici. Može se koristiti (a i kori šćeno) je kao uni verzitesko predavanje. tako da ovo ujedno može biti i nacrt za čitav jedan kurs. i jasne i dobro strukturirane prezentacije s druge strane . Mapa uma pokri va č itav jedan segment kursa hemije za učen i ke viših razreda koji se pripremaju za up is na univerzitet. Postoj i nekoliko klj učn i h reč i na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanja ili ideje drugih autora koje su poznate govo rniku. (Videti takođe priču o Žan-Lik Kaslneru. . kvalifikovani govornik može pri čati od deset minu ta do deset sati. prethodni govornik. ukoliko se dozvolj eno vreme promeni iz nekog razloga. Ma pu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) j e pripremi o Grejem Viler (Graham Wheeler). Naslov koj i se nalazi u ce ntru su odredi li organiza tori konferencije i zbog toga nije sažet u jednu reč ili u jedn ostavnu sliku. Kao okv ir za predavanje. Funkcija red igovanj a može takođe biti veoma korisna ukoliko neka nova informacij a postane dostup na upravo pre samog predavanja (novinska vest. koja om ogućava alterna tivni način skiciranja prim arnih i sekundarnih grana. šef aktiva profesora hemije u gimnaziji He rschel u Engleskoj . a prolaznost nj egovih učen ika je bila 98 procenata . odnosno publiku. strane 265-267. a pri tome se ne zahteva nikakav dodatni rad! Predavanj e postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako za predavača tako i za studente. ili pak. Svaka od glavnih grana može pred stavljati predavanj e za sebe. pogl avlj e XXVII.

neopterećenu prosuđivanjem o drugim sposobnostima kao što 2 /6 Peti seg ment: Obrazovna upotreba 6 .Podučavanje XX III Godišnji p/an Nastavnik može koristiti mapu uma kao pregled čitavog godišnjeg nastavnog programa. (Na primer. kao što su vreme poč etk a i završetka. i treba da sadrži posebne detalje o predavanjim a. i tako dalje. To će takođ e zadržavati pažnju u čenika i p ovećati njihovo pamćenje i razumevanje datog subje kta. odgovaraj uće delove mape uma. Ispiti Ukoliko je cilj ispita da se proveri u č en ikovo znanje i razumevanj e. onda mapa uma predstavlja idealno rešenje . nastavnik može crtati. Ovakav spolj ni odraz misaonog procesa će pom oći u razjašnj avanju strukture lekcije. kao i približan raspored predavanja. pano ili slaj d-proje ktor. a ne njegova sposobnost pisanj a. Dn evni p/an Dnevni plan ima s l ičnu formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa uma opisana u poglavlju XX (str. nastavnik geografije može sa mape uma planirati godišnju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezentacija u odnosu na broj standardnih časova nastave.) 2 3 Semestra/ni p/an SemestraIni plan predstavlja sub-segment godišnjeg plana i često ima formu manj e mape uma koja polazi od jedne grane ili nekoliko grana godišnjeg programa. Ovakav pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu ideju o kol i čini učeni kovog znanja. iz nekog razloga. broj uč ioni c e. na kojoj su uneti segmen ti po semestrima i lekcij e koje treba predavati. dok predavanje teče. "S keletne" mape uma se takođe mogu podeliti studentima da ih sami dovrše. a šta slabiju stranu. otišao na pogrešnu sranu. 4 5 Lekcije i prezentacije Kor i steći veliku tablu. Mapa uma takođe otkriva i ona pod ručj a na koj ima je lanac asocijacija. SemestraIni plan može da sadrži naslove koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana. Ona na l prvi pogled može nastavniku otkriti da li učenik generalno shvata materiju ili ne. ili im se pak mogu dati crno-bele fotokopije koje će potom obojiti sami. naslov predavanja. kao i to šta predstavlja njegovu jaču. 185).

Površno učenje j e motivisana spolja i dovodi do učenja nap amet.. Uz to. štedi ogromnu k oli činu vremena koje se uobi čaj eno potroši na či tanje i ocenj ivanje gomile ispitnih radova! Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan).motivacija " ili pojam . kao i Marton i Slajo (1976) . Uveli smo to kao metod ispitivanja. Telf 1987) . pravilno pisanj e i urednost rukopisa. sproveli su istraživanj e temeljn og i površnog učenja. Podstiču se da na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaju sumarne mape uma.. kada studenti pokušavaj u da razum ej u značenje svog rada i da razum eju kontekst novih ideja i koncepata. Na početku semestra studenti dobijaju vodič kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. Kao koordinator programa za Organizaciono ponašanj e. t P otom smo raz vili šemu za ocenjivanj e studentskih mapa uma: Šema bodovanja a) Sadržaj : Širina (pokrivanje spektra teorija/koncepoto) Dubina (pokrivanje detalja) b) Sopstvene idej e e) Koriš ćenje strategija mapiranja uma: B~e 5 5 4 Simboli Strelice UKUPNO 2 2 2 20 Verujemo da map iranje uma predsta vlja strategiju koja se može koristiti za p odsticanje temeljnog umesto p ovršnog učenja. Bigs i Telfer er. (Biggs... : 'Izab erite pojam . gde pojam . Rečeno imj e da će se mapa uma poj aviti na ispitu i da će moći da biraj u neki od nedeljnih naslova. Koristite d vostruku stra nu za pisanje odgovora u svojoj svesci.XXIII Podućavanje je gramatička tačnost. npr. Ona kaže: . direktor Škole za menadžment Tehnološkog univerziteta Curtin u Perlu.temeljno " označa va unutra šnju motivaciju. Peli segment: Obraw vna upotreba 21 7 . vođstvo " i naertaj te map u uma koj a ilustruj e osno vne teorije/koncepte/modele kao i vaše sopstvene ideje. Australija. Hoganovaje uvela mapiranj e uma za č itavo osob lje i učen i ke.

236 . preostale stavke koje se tiču obuke. da pod sti č u diskusiju i da pokažu aktivnost. Mapu uma na stra ni 237 je napravio. Nače l n i k Daglas Brend (Do ug las Bra nd) je upotrebio mapu um a (v. uklj učuje sveobuhvatni pregled glav nih ele menata 2/8 Pet . a tak ođ e se upotrebljava i za pregled gradi va. Ha/fie. praćenje i prezentacij u p rojekata.učenju j ezika. str. Sl ike na ma pi uma su osmiš lje ne tako da stimu lišu um po laznika da postavlj aju pitanja tokom kursa. seg ment: Ohrazovna upotreba 7 . Čari s La Fond (C harles La Fond). Mapa uma mo že biti naroči to kor isna u profesionalnoj obuci. 1985) Sit pokazali da je površni pristup najčešće uspešno korišćen u nižim razredima i da je izvestan broj studenata morao da promeni til srategiju pri prelasku na univerzitet. do le) da bi razmotr io sve . j er su tada podstaknuti na sagledavanje čitave slike i povezivanje teorija. U londonskoj po licijskoj službi London Metropolitan Police Service (koja ima č etrde set čet iri hiljade zaposlenih) podučavanje predstavlj a rastuću i vrlo značajnu oblast interesov anja. " Projekti Mape uma su idealne za planiranje. nakon što su službe nic i zav ršili generalni deo. lingvi sti čkog st ručnjaka i nastavnika iz Švedske. Mapa uma Larsa Soderbe rga (La rs Soderberg). Drug i primer pokazuj e kako ma pe uma mog u biti korišće ne za planiranj e predavanja u j ednom od najbrže rastu ćih po dručja učenj a u ovom trenutku . o m ogućavaj u ć i kako nastavniku tako i studentu da proverava napredovanje i posmatra rastu ću mrežu među sobno povezani h informacija.Podučavanje XXlII Votkins i Heti (Watkins. koncepata i svoj ih sopstvenih idej a. a ujedno predstavlj aj u i idealan okvir za pisanu ili usmen u prezentaciju koja dol azi na kraju . koji drži č itav niz međunarodn ih ško la za učenj e jezika. Tu se takođe mogu n aći i segme nti koje bi u č esni ci u obuc i mogli smatrati ko risnim. Srodna ma pa uma na stran i 238 (gore) pokazuje još detaljnije kako se ma pa uma može posebno koristiti za u čenj e gram atike. Od mnogih naših studenata je zatraženo da pređu na temeljno učenje pri map iranju uma. kao plan predavanj a za grupu polaznika kursa engleskog jezika. Ova mapa um a pokazuje kako i opšta razrnaran ja i komplikova ni detalji podj ednako mogu bit i uključ eni u ok viru j edn e ma pe um a. Ova mapa um a "vredi" kao pola dana u čenja. One pod stiču sveobuhvat no i fokusirano razm išljanje u ranim fazama.

što zn ač i da su njegove funkcije kretanja znatno oslablje ne. a njegova jedina poteškoća je b ila u povezivanju svoj ih misli i njihove fizičke ekspresije. koje ga je č i n i l o vrlo srećn i m . mama i beba. zastao je. tako da su ta dva poj ma uneta kao glavne grane na mapi uma. Rekao je "planete". Dečko pati od vrlo teške cerebralne paralize. koji su ga či n i l i n e srećnim .XXI/I Podučavanje gramati ke francuskog jezika na samo je dnoj strani. Upitan j e šta mu se sviđa u kosmosu. Toni ga je prvo zapitao da kaže ko je nj egova porodica. Napravio je još jednu "š krabotinu" i objasnio je na sl edeći način : narandžasto je predstavljalo nj egovo telo. već i daj e njegova slika o tome vrlo jasna. Zastao j e za trenutak i na kraju dodao j ednu tamnu žvrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma. ako ne i nem ogu ć i m . mapa uma pruža one elemente koje mnogi smatraju teškim . pogledao pravo u Tonijeve oči i rekao: " Divno. Mnogi su smatrali da mu je nemogu će pružiti ikakvo obrazovanje i da je neinteligentan. Kadj e stigao do planete Saturn. Žuta žvrljo tina je predstavljala delove njegovog tela koji ne rade. na šta je on bez oklevanja odgovorio "kosrnos i dinosaurusi".. i čak je ispravio prili čno složeno ime svoje sestre koje nije bilo dobro napisano. okruženi bojicama i praznim blokovima. Zatražio je da sam uradi jednu mapu uma. Timi je vrlo pomno pratio pravljenje beležaka. U je dnom "v izuelnom poimanju". Timi j e zatražio olovku i počeo brzo da šara. U toku popodneva koje su proveli zajedno. Mapu uma na strani 238 j e uradio autor ove knjige u saradnj i sa 9-godišnjim d e č akorn koga ćemo nazvati Timi. Crna žvrljo ti na u gornje m delu j e predstavljala njegov mozak. Potom je Timi zapitan koja su njegova glavna interesovanja. Timi je zatim koncizno naveo imena planeta i njihov pravilan raspored. " Kada su na red došli dinosaurusi. i č ini ih jas nim i lako dostupnim. Toni ga je zapitao da kaže šta to znači. diplodokus i tiranosaurus reks: tata. Timijev um je bio bistar i jasan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta.. Timi je obj asnio da su to. Znajući da takvo šaranje nikad nije bez značaja. sasvim oč ig led no. SPECIJALNO OBRAZOVANJ E Mape uma su naro čito korisne kao pomoć osobama koje imaju neke teškoće pri učenju. za koju je rekao da Pet. što je pokazalo da on ne samo da bolje poznaje naš lokalni solarni sistem od 90 procenata populacije. koji ga je činio vrlo srećnim . segment: Obrazovnu upotrebu 219 .

pre svega onima sa disleksijom. beleške nastavnika umesto relativne krutosti zadržavaju fleksibilnost i prilagodljivost. 2 3 4 5 6 7 Mape uma su naročito korisne za decu sa "poteškoćama u učenju". U ovim vremenima brzih promena i razvoja. još uvek nam ostaje da razmotrim o njihovu primenu II je dnoj od najvažnij ih aktivnosti učenj a . Predavanja i prezentacij e postaju spontanij i. nastavnik mora biti u m ogućn osti da brzo i lako menja i dopunj ava beleške za predavanja. ukoliko takva postoj i.hvatanju beležaka. mapa uma omogućava detetu mnogo prirodnij e. mapa uma oslobađa mozak osoba sa "poteš koćama u uč enju" od semantičkih ograni čenj a koja često povećavaju nesposobnost.Podu čavan je XXIII predstavlja nači n na koji ć e koristiti svoje razmišljanj e da bi pomoglo telu da bolje radi. UVOD U SLEDEĆE POG LAVLJ E Pošto smo razmotri li načine kori šćenj a mapa uma u obrazovni m zadacima pisanja i podu čavanj a. Oslobađaj ući dete "t iranije semantike". studenti teže postizanju sve boljih ocena na ispitima. kreativniji i zabavniji. Kako godine prolaze. kako za nastavnika tako i za studente. što studentu o mogu ćava bolje razumevanje subjekta. čineći ih prij em či vijim i kooperat ivnijim tokom predavanja. KORIST OD PODUČAVANJA PO MOĆ U MAPA UMA l Automatski pobuđuju interes kod studenata. mape uma pokazuju ne samo činj e­ nice nego i odnose između tih činjen ica. pa ča k je mogu i stvoriti tamo gde je u početku nije ni bilo. Fizička zapremina beležaka za predavanj e se drastično smanjuje. na koju otpada 90 procenata poteškoća. Pošto mape uma prikazuju samo relevantan materijal naj asan i lako pamtlji v nač in. U ovom i u mnogim drugim s lični m s lučajevi ma. Za razliku od linearnog teksta. S ledeće poglavlje detaljn o objašnjava najbolj e n ačine za 220 Peti segment: Obra zovno upotreba . kompletnije i brže izražavanj e sopstvene l ič nosti.

Peti segment: Obrazovna upotreba 22 / . video-prezentacija.XXIII Podučavanje korišćenj e mapa urna kada hvatate beleške iz knjige. kompjutera ili filma. sa predavanja.

Stvaranje rekapitulacione mape uma Pregled • Uvod • Mapa uma knjige • Mapa um a predav anja. Radi lakšeg snalaženja. video-prezentacije. pose ć i vanjem predava nja i sticanj em velike koli čin e integri sanog zna nja. susrel i sa užasnom intelektualnom močvarom koju su svorili tradicionalni linearn i metodi pisanja beležaka. faze su ukrako prikazane u dalj em tekstu. MAPA UMA KNJIGE Već Da ukratko ponovimo. u poglavlj u III (str. U okv iru ovih segme nata postoj i osam faza. kao i sa mnogim prednostima koje pružaju map e um a be ležaka. U ovom poglavlj u se tehnika mapiranj a uma specijalno povezuje sa č i tanjem knjiga. koja uključuje i dnev ni plan učenj a. Ko mplet na pregledna mapa uma autora Vande No rt o tehni ci TOPMU. tehnika izgradnje mape uma knji ge sastoj i se iz dva dela . sa preporučenim vremenskim ogran ičenj ima.priprem e i primene. nalazi se na strani 240. kompjuterske prezentacije ili filma • Pregledanj e mapa uma beležaka • Stvaranje rekapitulacione mape uma • Kori st od mapa uma bele žaka i rekapitu lacione mape uma • Uvod u sledeće poglavlje UVOD smo se. 28). 222 Peli segment: Ohrat ovna upotreba .

prvi i drugi nivo Uvi d . slobodno je možete iskoristiti.popunite detalj e na mapi uma Osv rt . Ukoliko na naslovnoj strani ili negde u knjizi postoj i posebno upadlji va ili živopisna slika. kao i sadržaj. Najbolji n ač inj e da pregledate naslovnu stranu i zadnj u stranu. od suštinskog je zn ačaj a da steknete opštu sliku.XXIV S/vara n e rekapitulacione mape lima j Priprema l Prel istavanje .dovršite mapu um a 6 7 8 l PRIPREMA Prelista vanje (J Omin uta) Pre nego što poč nete sa detaljni m č i tanj em knjige . omogućićete svom mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitekturu u okviru kojih će integris ati sve informacije dobij ene prou čavanjem knjige. Ukoliko ste takođe dovol jno sigurni u to koje će glavne grane po lazit i iz centra . odredite količi nu vreme na 2 Peti segment: Obrazo vna upotreba 223 . možete i njih dodati istovremeno. Zatim uzmite jedan ve liki prazan list ili podložak za mapu uma i nacrtaj te centraln i lik koj i sumira temu ili naslov. kako bis te dob ili opšti "utisak" o knji zi.dodajte glav ne gra ne na mapi uma Pregled . Glavne gra ne će često odgovarati glavnim segmentima ili poglavlj ima knjige.os misl ite centralni lik mape uma (10 minuta) P laniranje predviđenog vremena i količine materije (5 minuta) Ma pira nje postojećeg znanja o subj ektu (10 minuta) Definisanje i ma piranje ciljeva (5 minuta) učite) 2 3 4 5 Primena (vreme zavisi od količine materije koju Osma tranje . i sa ko lič i n om znanja koje već posedujete. mapu um a već u ovoj ranoj fazi. ili pak vaši m glavnim ciljevima či tanja. Započinj ući Planiranje predviđenog vremena i količine materije (5 minuta) U skladu sa ciljevima u čenj a. a zatim da prelistate sve strane nekoliko puta. sad ržaje m knjige i nivoom složenosti.

tako i dobre pripremne mape uma povećavaju vašu "glad" za znanjem. pregledom . PRIMENA (vreme zavisi od količine materije koju učite) 5-8 Osmatranje. uvid. mapa uma vaš ih ciljev a predstavlja "a petit" koji prirodno motiviše vaše istraživanje. koristeći raznobojne olovke. 4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta) U ovoj fazi možete ili dodati svom već postoj ećem znanju mapu uma koju ste upravo napravili. područja znanj a o kojima želite nešto više da sazna te ili možda sposobnosti koje želite da steknete. 3 Mapiranje postojećeg znanja o subj ektuul l) minuta) A sada se "okrenite" od vaše knjige i prethodne mape uma. U stvari. ili pak možete uzeti novi prazan list i uraditi još jednu "rafalnu" mapu uma ciljeva zbog kojih č i tate knjigu . Mnogi ljudi su ushićeni i i zn enađeni kada otkriju da poseduju mnogo veće znanje o temi nego što su to prethodno mislili . uvidom i osvrtom .Stva ranje rekapltulacione mape uma XXIV koje ćete posvetiti či tavom projektu . Ovo treba da uk lj uč i i sve informacije koje ste stekli po č etnim prelistavanjem knj ige. Takođe vam omogućava da uvidite koja s ujača i slabija područj a vašeg znanja.osmatranjem. a koja je relevantna za zadate ciljeve. Mapiranje ciljeva na ovakav način znatno povećava verovatnoću da će vaš sistem "oko/mozak" registrovati svaku informaciju na koju naiđe. pregled. spremni ste da krenete sa četiri nivoa čitanja . Ovi ciljevi mogu biti speci fična pitanja na koja želite da pronađete odgovor. kao i bilo kakvo opšte znanje ili specifičn e informacije koje ste pokupili tokom č i tavog svog života. kao i ko lič i nu materije koju ćete preći tokom svakog perioda učenj a . Ova vežba je takođe veoma vredna zbog toga što izaziva odgovaraj uće asocijacij e ili "kuke" na površini vašeg mozga i usmerava njegovo kretanje u pravcu predmeta u čenj a . ukazujući vam uj edno i na aspekte koje morate dopun iti. a koje su na bilo koji način povezane sa predmet om učenja. Na isti način na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta hranom.što će vas uvesti još 224 Peli segment: Obrazovna upotreba . uzmite novi list papira i štoje brže moguće uradite "rafal'nu" mapu uma o svemu što do sada znate o datoj temi. osvrt Pošto ste završili pripremu.

razume vanja. VIDEO-PREZENTACIJE. koja odslikava razvoj znanja kako č i tanje napreduje. Koji god metod da izaberete. XX IV Stvaranje rekapitu lacione mape rt1na dublj e u sadržaj knjige.. Zbog toga je naročito važno da steknete uvid u predmet što je brže moguće. jedino što ste u ovom s l učaj u izloženi linearnoj progresiji predavanja ili prezentacije i lišeni ste luksuza da poredite razli či te delove materije po svom nahođenju . Cilj nije samo jednostavno kopiranje misli autora u formi mape uma. • Kasnije mapiranje uma znač i da će te napraviti mapu uma tek pošto ste potpuno razumeli sadržaj i povezanost segmenata knji ge. KOMPJUTERSKE PREZENTACIJE ILI FILMA Ovakvo mapiranje vrlo je sl i čno mapiranju knjige . Pre nego što predavanje.. misli i kreativnu realizaciju proisteklu iz onoga što ste pročitali . ili pak obeležavati knjigu tokom č i tanj a. što može zavisiti i od toga da li je knjiga vaša ili ne. Map a uma bi stoga trebalo da uključi i vaše komentare. str. (Mnogi dobri predav ači će rado pomoći svakome ko pokaže zanimanje za njihov predmet i biće srećni da vam daju pregled predavanja koji pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva. 191). Oba pristupa su podjednako dobra .. pitanj e organizacije i integracije autorovih misli u kontekstu vašeg sopstvenog znanja. treba da nacrtate centralni lik i štoje moguće više glavnih grana. a tek kasnije kompletirati mapu uma. Kori šćenjem različitih boja ili oznaka mo ći ćete da napravite razliku između svojih sopstvenih doprinosa i doprinosa autora. video-prezentacija ili film počne. Rastuća mapa uma vam takođe omogućava da proveravate svoj nivo razumevanja i fokusiranj a prikuplj enih informacija.) Peli segment : Obrazo vna up otr~ba 225 . važno je da zapamtite da je map iranje knjige dvosmerni proces. Vaša mapa uma će stoga biti sveobuhvatnija i usredsređ en ij a.. interpretacije i speci fič n i h ciljeva. tako da verovatno n eće zahtevati reviziju.pitanje je isklju či vo ličnog izbora koj i ćete odabrati . pre svega. U ovom trenutku možete ili mapirali knj igu dok je či tate. • Mapiranje uma dok č i tate je kao da vodite teku ću "konverzaciju" sa autorom . MAPA UMA PREDAVANJA. To j e. Detalje o ovim fazama naći ćete u poglavlju XXI ("Grupna mapa uma učenja u krugu porodice".

odmah mi j e jasno koja j e tema map e i koje S ll osnovne karakteristike stranaka. Ne brinite ukoliko informacije koje pristižu postanu dezorganizovane. Lana Izrael. Kaošto smo već videli. prisećanje inf ormacija. možete uraditi brzu dvominutnu. a ujedno istoriju {ini zabavnijom.a učiti tri stra nice umesto jedne sigurno nije baš zabavno. treba uvek da uključujete i svoje komentare i priloge kao reakciju na tekst predavača. pre početka predavanja. Štaviše. devoj čica koju smo spomenuli u poglavlju XXII (str. a federalisti se brinu za aristokratiju. Uz to. ova map a se može pregledati zajedan minut. predstavlja kombinaciju beleški. na ravno. a vaša mapa uma "neuredna". Kako vreme proti č e . Moj nasta vnik obi čno drži predavanja svakoga da na i. Njena mapa uma na strani 260. Upotreba slika u map ama lima j e odli čna za g rup isanje koncepata. kreativnost. video-prezentacije ili filma. Ova mapa lima se odnosi na ran e am eri čke politi čke stra nke i njih ove stavove. Mapiranje lima dop rinosi u čenju u velikoj meri jer omogućava: zabavu. ja pravim mape lima nj egovih predavanja. mape lima su mi p omo gle da dobijem 5 iz istoriješto predstavlja definitivni napredak! " 226 Peti segment: Obrazovna upotreba . da biste pripremil i mozak za primanje novih informacija. možete u svoj u po č etnu mapu um a un ositi informacij e i ideje koje vam se u čin e relevantnim. organizovanost umes to dosadnih sati " gn lvanj a ". " rafalnu" mapu uma svog dotadašnj eg znanja o datom subjektu. što štedi vreme i omogućava bolje prise ćanje j er s u klju čne re či čvrsto poveza ne. Ćim bacim p ogled na lik. Demokrate su više obi čni ljudi. takozvane "uredne" beleške su u suštini znatno manj'e efikasno sredstvo za preno šenje informacija do mozga. pril agođavajući osnovnu srukturu ukoliko je to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma knjige. rada i pripreme za ispit. pregledno st i moguć­ nost revizij e. j edinstvenos t. 211). Linerani ekvivalen t ovoj map i bi bile najmanje dve do tri stranice lineranih beležaka .Stvaranje rekap itulacione mape uma XX IV Još jedanput. Kao što Lana kaže: " O va mapa umaje napravljena iz mojih beležaka so { asova istorije. čvršće prise ćanje. oč ig ledno koristi mape uma kao standardn i deo svog školskog života. Cen tra lni lik ilustruje raz laz II politici koj i j e doveo do formiranja dve posebne stra nke.

kao i tl knj izi Koristite obe hemisf ere mozga (poglavlje V). Svaki put kada či tate knjigu ili slušate predava nje. najbolje je da o t poč nete radeći novu "rafalnu" mapu uma onoga čega se sećate . Posle ovoga će informacije sigurno biti pohranj ene u dugoročnoj memonji . stvaraj u ći na taj način spoljni odraz rastuće mreže svog unutarnj eg znanja. • Posle godinu dana . • Posle šest meseci . ST VARANJE REKAPITULACIONE l'<IAPE UMA Ukoliko slušate neki duži kurs predavanja.uradite pregled u traj anju od 2 minuta. teorije. predstavlja izvanredan primer Peli segment: Obrazovna upotreba 227 . da biste održa li nivo razumevanja i prisećanja onoga što ste n aučil i ..uradite pregled u trajanj u od 2 minuta. optimalni intervali i vremenska ograni č enj a za ponovni pregled nak on uč enj a izgledaju ovako: • Posle 10 minu ta .uradite pregled u trajanj u od 2-4 minuta. U daljem tekstu vam dajemo pregled osnovnih tačaka .. Prirodni ritmovi vaše memorije su detaljno obrađeni u knjizi Tonij a Buzana Savršeno pamćenje (poglavlje XI). Um esto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregled.. Ovo će vam pokazati čega ste u stanj u da se prisetite bez ikakve pomoći. strasnog ornitologa amatera i višeg admini stratora u mM-u. teme.. dobra j e ideja da napravite jednu gigantsku mapu uma koja će sadržati sve sub-segmente. možete zabe ležiti sva značajnija nova gledišta na svojoj rekapitulacionoj mapi uma. Potom možete uraditi poređenj e sa originalnom mapom uma. li čn ost i i d ogađaje koji su u vezi sa datim subjektom. koja prikazuje klasifikaciju ptica i njihovih redova autora Brajana Helera (Brian Heller).uradite pregled u trajanju od 2 minuta. Na strani 283..uradite pregled od 2 minuta.uradite pregled u trajanju od 10 minuta. • Posle nedelju dana . pril agođavajući neslaganj a i jačajući delove kojih se slabije pri sećate. • Posle 24 časa . Za l-časovni period učenj a. • Posle mesec dana . naći ćete rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadžmentu! Mapa uma na strani 259. XXIV Stvaranje reJcapitulacione mape tima PREGLEDANJE MAPA UMA BELEŽAKA Pošto ste kompletirali svoje mape uma beležaka trebalo bi da ih redovno ponovo pregledate..

Posle nekog vremena granice mape uma poči nj u da se šire i u druge subjekte i disc ipline. nađenj a Ovo ne zna či da se struktura vašeg znanja dezint egriše i suviše udaljava od suštine. Omogućavaju vam da povezuj ete svoje sopstvene misli i ideje sa idejama iz knjiga. 6 7 Znatno su efekti vnije i efikasnije za potrebe pregledanja . KORIST OD "''lAPA UMA BELEŽAKA I REKAPITULACIONE MAPE UMA l Omogućavaju vam da u svakom trenutku zadržite či tavu "s liku" znanj a u vidokrugu. geog rafij u. om ogućavaj uć i vam da postignete od l ičan uspeh na I bilo kom polju znanja . To u stvarnosti znač i da se vaše znanje produbljuj e i širi i na druge oblasti znanja. meteorologiju . kada otkrijete da su sve dicipli ne m eđusobn o povezane. Pobolj šavaju vaše pamćenje i razumevanje knjiga. pru žaju ći vam uravnoteženije i sveobuhvatnije razumevanje subjekta u celini. predavanja i prezentacija. Zauzimaju mnogo manje prostora od linearnih beležaka. Ovo je faza intel ektualnog razvoja koja je poznata svim velikim misliocima u istorij i. fi lozofiju . matematiku. Jedn a velika strana mape uma može da sumira i zmeđu 10 i 1000 stranica teksta. Tako periferija rekapitulacione mape uma o psihol ogiji poč inj e da zalazi u neurofiziologiju. Na samo jednoj strani Braj an je uspeo da napravi pregled znanja koje je prikupljao či tavog svog života. astronomiju. sa predavanj a ili prezentacija.Stvaranje rekap itulacione mape lima X X IV takvog jednog spoljnog odraza . ekologiju i tako dalje. Oni koj i su se oproba li u ovo me primetili su pojavu trenda iznekoji ujedno i nagrađuje . Peti segment: Obrazovna upotreba 228 . 2 3 4 5 Povećavaju "glad" mozga za znanjem. Daju vašem mozgu centralni fokus i stukturu u ok iru koji h može v integrisati znanje o bilo kom subjektu. To je takođe i faza u kojoj će vam vaša rekapitulaciona mapa uma pomoći da doprinesete kontinuiranom širenj u ljudskog znanj a.

prijatnij im i produktivnijim. Peli segment: Obrazovna upotuha 229 .XXIV Stvaranje rekapttntactone mape lima UVOD U SLEDEĆE POGLAVWE Nakon što završe svoje formalno obrazovanje. U sledećih nekoliko poglavlja vi d ećete kako možete upotrebiti mapiranj e uma da biste svoj posao učin il i lakšim. veći na ljudi nalazi posao u razli čitim zanimanj ima.

tako možete dodavati ideje i informacije koje vam se u čine relevantnim. a aktivno u češće upravo predstavlja ključ za zaista stimulativan i produktivan sastanak. Ukoliko su sve mini-mape lima na jednom veJi- K ori steć i 230 Peti segment: Poslovna i profcsimJalno upotreba . Tema sastanka ob ezbeđuje cent ralni lik. Kako sastanak teč e. možete praviti mini-mapu lima za svakog govo rnika.OdeljakD: Poslovna i profesionalna upotreba Sastanci Pregled • Uvod • Individualno mapiranje uma • Grupno mapiranje uma • Vođenj e sastanka pom oću mape uma • Korist od mapa uma za sastanke • Uvod u sled eće poglavlje UVOD Na sastancima bi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govornik i č l an publike. Upotreba mapa uma rezultira aktivnim učešćem . 222). Alternativno. kako na individu alnom tako i na grupnom nivou. a dnevni red daje glavne grane . pojedin ci mogu stvarati svoje sopstvene mape um a toko m či tav og sastanka. 134) i poglavlju XXIV (str. INDIVIDUALNO MAPiRANJE UMA tehnike već opisane u poglavlju XlV (str.

nji hovo poređenj e. Mapu uma na strani 261 uradila je ledi Meri Tovej (Mary Tovey) tokom 4-časovn og sastanka Izvršnog odbora organizacije The Brain Trust.što pruža vrlo korisnu dodatnu mnem oni čku pom oć . tako da-bude vidlj iva svima . povodom dobrotvornih akcija . a sama mapa uma predstavlja ekvivalent za osam stranica standardnih beležaka. a mapa predstavlja tekuć i zapis sastanaka. Ova mapa uma je poslužila i kao osnova za prezentaciju. Naročito korisna tehnika koju je ledi Meri upotrebi la na mapi uma je to što je obeležila mesto za stolom svakog učesni ka . koju je ovaj viši administrator održao svoj im kolegama sa posla nakon povratka u Japan. preporuč ljivo j e da se rekapitulaciona mapa uma pravi na velikoj tabli ili panou. Na ovaj način. Vande Nort i Tonija Buzana. kada teme i trendovi počnu da izranjaju. Još jednom ponavljamo da nema razloga za brigu ukoliko vaša mapa uma dobije " neuredan" izgled. Mapa uma na strani 260 je drugi primer jedne v išejezične mape uma koja uklju čuj e j apanski i engleski jezik. Anet Kin (Annette Keene). zbog suprostavljenosti tradicionalnih metoda strukturiranja sastanaka i pravljenja zapisnika i prirodne grupne komunikacije . Centralni lik duhovito oslikava centralnu temu sastanka. bić e sasvim lako. Jedna takva mapa umaje napravljena kao pregled sastanka i zmeđu šahovskog velemajstora Rejmonda Kina (Raym ond Keene) . nosioca ordena Britanske imperije. tokom trodnevnog boravka u Barseloni. kako profesionalnih tako i socijalnih. GRUPNO MAPIRANJE UMA Kao i u s l učaj u individualnih mapa uma. Ona j ednostavno odražav a stanje konfuzije u komunikaciji u određenom trenutku . izabran i "zapi sn i čar" može zabeležiti svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj strukturi sastanka. Sastanak je održan da bi se razmotrilo korišćenje centra Simpson 's-in-the-Strand kao međunarodnog centra za umne sportove i mesta odigravanja mnogih drugih događaj a kao što su Svetski šampionat u Peti segment: Po s/opna i prof esionalna upoluba 23 / . Grupna mapa uma može uklju čiti i brejnstorming i planiranje. a kasnije se uvek može razjasniti i preusmeriti. Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili briljantnih ideja. Mapu uma je uradio viši administrator lBM-a u Japanu.xxv Sas /anci kom listu papira.

koji sedi pored predsedavaj ućeg da bi mu omoguć io učešće na više nivoa istovremeno. VO ĐENJE SASTANKA POMOĆU ]\1APE UMA Mape uma su posebno korisne za vođenje sastanaka. ili govore sa pozicije većeg autoriteta. U č lan ku se navodi s ledeće: Prirodna arh ifekfon ika : slika 25 »- 232 Peti segment: Poslo vna j profesionalna up otreba . Jedan od onih koji koriste ovakav pristup mapiranju uma sa velikim uspehom je Brus Džonston (Bruce Johnstone) iz firme Fide lity. razli č iti šahovski šampionati. promocije knjiga i masov ne Mentalne olimpijske igre. P redsedavajući ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i može taj fundamentalni okvir da koristi za dodavanje ideja. i koji pri tome ima stalni pregled tendencije razvoj a sastanka. Varijacija na ovu temu j e od ređ ivanje "s lužbenog zapis n ičara" mape uma. ideja. sa neobi čni m akcentima. ili onima koji su najglasniji . Mapa uma se probija kroz ovakve informacijske predrasude. Svetski šampionat u pamćenju . Lokac ija. vođenje diskusij e i beleženje osnovni h teza od koj ih će na kraju biti sačinjen zapisnik sa sastanka. U j anuarskorn broj u časopi sa Money. znakova pitanj a i razl ič i tih značaj n ih oblasti. sa bogatijim re čnik om . Istraživanje je pokazalo da se na tradicionalnim sastancima prednost daje ili onima koj i govore prvi ili poslednj i. u članku o Džonstonu je objašnjeno kako je uspeo da postigne godišnj i prihod od 2 I procenta tokom proteklih deset godina i da postane "najbolji investitor Amerike" . Kao rezultat sastanka uspostav ljeno je šest novih manife stacija umnih sportova . Oznake u ' boj i se mogu koristiti za označavanj e akc ije. daj e objektivniji i integrisaniji pogled koji svima dopušta da budu saslušani i pod st i če uravnoteženo učešće i već i timski rad.Sastanci X\"V igranju dame. finans ije i marketing su razmatrani do deta lja. Posebna prednost korišćenja mapa uma na sastancima je u tome što mapa uma daje jasniju i uravnoteženiju sliku stvarnog sadržaja sastanka. Vođenj e sastanka na ovaj na čin omogućava p redsedavajuć em da se oseća kao kapelan svemirskog broda koji svoj brod sigurno vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja.

.

210) 234 Peli segment: PO S/OVIIU i profesiona lna up otrebu . u saradnji sa Britanskom vladom (v. str.Mapa uma Odelienjo za o brazov anje IBM ·o povodom inicijative " Po mozite ljudima da uče ".

215) Peti segment: Pos/ovila i profesionalna upotreba 235 . str.Mapa uma ka ju je uradio profesor Bari Buzan za obimna predavanje na skup u univerzitetskih prafesora i spoljno-političkih funkcionera (v.

koju je urodio načelnik Dog los Bre nd (v.Mapa uma o hemijskoj kinetici autora Grejema Vi/era. 215) Mapa uma o obuci. str. 2 18) 236 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrebu J . str. kojo pokrivo čitav jedan se gm e nt kursa hemij e (v.

218) Peli seKmclII : Poslovna i profesionalna upotreba 23 7 .Mapa uma predavanja za pola znik e kurso engleskog jezika koju je uradio njihov na stavnik Ča rls La Fond (v. sfr.

u)C. 219) 238 Peti seg ment: Poslovna i profestonalna upotreba .. teškoće pri učenju · (v. str. PoVII 1ft 6 Mapa uma Larsa Soderberga sa pregledom francuske gramatike (v. 218) Mapa uma koju je uradio Timi uz pomoć Toniia Buzano. S. JE. V t'(JX V Ou LOI it c ·(~.fE FE.. koja pokazuje spos obn osti i nivo znanja osobe kojo ima .. str.

Prirodno arhitekton iko: slika 26 Peli segment: Poslo vna i profesionalna upotreba 239 .

222 i J 89) 240 čita vu TOPMU Pel i seg ment: Poslovne i profesionalno upotreba . koja sum ira (v.Mapa uma autora Vande Nort. str.

stop e " i još j edn a na kojoj j e p isalo " B prevod: kupiti AT&T! ". entuzijazam i saradnj u u grupi . sastanci na koji ma se one koriste obič n o traju jednu petinu vremena trajanja tradicionalnih sastanaka.po većati .xxv Sastanci " Nekoliko knjiga u njego voj kan celariji. Džonston je nacrtao zelenu granu na kojoj j e napisao "A T&T . Peli segment: Poslovna i profesionalna upoluba 24 1 . Posle sastanka D žonston j e naru čio 20000 deonica po 25 dolara. Sve priloge stavljaju u odgovarajući kontekst.oslobo diti državne kontrole ".možda . sa približno trideset analitičara i fo ndovnih menadžera na raspolaganju. Za dve nedelje njih ova cena j e otišla na 2 7 dolara!" ru čnik za KORIST OD MAPA UMA ZA SASTANKE l Obezbeđuj u da svaki učesnik razume gledišta ostalih učesnika. Zbog toga što su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije. Granaju ći se dalje. 5 6 Povećavaju verovatnoć u ostvarivanja zadatih ciljeva. Najednom sastanku p rošlog novembra. Na dvonedeljn im sas tancima zaposlenih. dok Piter Linč (Peter Ly nch). bila je druga linija na kojoj j e p isa lo "fleksibilnost . 2 3 4 Uključivanj e svih individualnih priloga u mapu urna povećava energiju. naslovi kao što su 'Prikorisnike mozga ' i 'Koristite obe hemisf mozga " p okazuju ere daje to čovek koji j e odlučio da izvuče najviše iz svog uma. što omogućava da svako razum e i precizno zapamti šta je odl učen o . dijagram sa beleškama koj i ko ncentriše ključne reči i idej e na j edn oj stranici. ljubičastom bojom ob ele žena. dodeljuj e svakom go vorniku do tri minuta uz pomoć pe ščanog satiea koj im se meri vreme kuvanj a j aj a. Džonston sedi saj edne strane konf erencijskog stola i sastavlja dijagram diskusije. glavni um ogranka Fidelity Magellan. Svaki član grupe poseduje kompl etan zapis sastanka. Jedan od plodova njegovih proučavanja j e i map a uma. najboljeg nacionalnog razvojn ogfonda. na primer.

242 Peli segment: Poslo vna i profesionatna upotrebu . S l edeće poglavlje se bavi upotrebom mapa uma da biste poboljšali svoje sposobnosti predstavljanja ideja i informacija na poslovnom planu. ve ćina sastanak a u klju čuj e i neki vid prezentacije.Sas tanci UVOD U S LE DEĆE POGLAVLJE Kao što smo videli.

u malim ili velikim grupama.od jedne osobe drug oj. mnogi ljudi se u žasavaju javnih nastupa. komunikacij a zauzima cent ralno mesto. bolesti.======== Pregled Uvod • Kori šćenj e XXVI ======== Pr e z en t a cije mapa uma za pripremu prezentacije • Mapiranje uma nasuprot linearnoj pripremi • Prezentacija uz pomoć mape uma Prim eri prezentacij a uz pomoć mapa uma • Korist od mapa uma za potrebe prezentacije • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Prezentacije . rata. na radij u ili televiziji .predstavlj aj u vitalni deo poslovnog života. Jpak. Tu su takođe i neki zabavni primeri kako ne treba držati govo re i prezentacije!! KORIŠĆENJE MAPA UM A ZA PRIPREMU PREZENTACIJE Poslovne aktivnosti su u stvarnosti mnogo bliže obrazovanj u nego što se to misli. zmija. zan imljiv i efikasan nač in . pa čak i smrti! U ovom poglavlju se razmatra kako mape uma mogu pomoći u savladavanju tog straha om ogućavaj ući vam da pripremit e i prezentujete svoje informacije i ideje na jasan. Peti segment: Poslovna . U oba sl učaj a. prof esionalna upotreha 243 . stav ljaj uć i svoj strah odj avnog o braćanja iznad straha od paukov a.

dobra je ideja da ograni č i te svoj u mapu uma na maksimum od 50 k lj učni h reč i i slika za jednosalni govor. i skoro sasvim sigurno će kod publike izazvati dosadu . Zbog toga što moraju da pridržavaju svoje beleške rusu u mogućnost i da naglašavaju ključne tačke gestikulacijom. • Sada razmotrile redosled kojim želite da predstavljate glavne grane i obe lež ite ih brojevima na od govaraju ći n ačin . Zbog toga j e priprema poslovn e prezentacije skoro identična pripremi ispita ili seminarskog rada pom oću mapa uma (videti poglavlj e XXII. "Gramatičk i tačan" pisani jezik nije pogodan za usmenu prezentaciju. • Pošto ste nacrtali centralni lik. gube kontakt očima sa publikom. posebna p oređenj a . i poglavlje XIX. drugim reč ima. Mapa uma daj e Peli segment: Poslovna i pro/aiona/na upotreba 3 244 . str. 176). prvi korak predstavlja pravljenje "rafalne" mape uma svih ideja koje vam padnu na pamet. 206). video-trake. Pošto će svaka klju čna reč uzeti bar I minut vaše prezentacije. • Na kraju. str.Prezentacije XXV I A svaki č i n komunik acije uključuje sao pštava nje i primanje informacija. a koj e su na bilo koji način povezane sa odabranim naslovom. i potom samo pratite svoje sopslvene instrukcije! MAPffiANJE UMA NAS UP ROT LINEARNOJ PRIPREMI Postoji nekoliko nedostataka linearnih metoda za pripremanje govora: l 2 Pošto govornici moraju da prate pisane beleške. i lako dalje. • Pregledajte još jednom "rafalnu" mapu uma. U ovoj fazi bi terbalo da unesete i oznake koje će vam pokazati mesta na kojima želite da dodate slajdove. organizuj te primarne i sekundarne grane i popunit e sve ostale ključn e reči koje vam padnu na pamet. primere. • Pregledaj te ponovo mapu uma i redukujte j ej oš više. Ima takođe i dosta sl i č nos ti sa mapiranjem uma za potrebe samoanal ize ili rešavanj a problema (videli poglavlje XVIII. podučavanje i učenj e . odredite odgovarajuće vreme trajanj a za svaku granu. str. Pisani jezik j e mnogo drugačiji od govornog jezika. os lobađajući se irelevantnog materijala . 170.

. Zbog svoj e prikovanosti za beleške govorniku j e teško da zavr ši prezenta ciju u zadatom vrem enskom roku .perfektno . koje će ilust rova ti na- Na š prv i govornik je trebalo da održ i govor na jednoj trod nevnoj konfe renciji. U tom trenutku istinskog užasa on nij e imao ni blagu ideju šta j e pisalo na nj oj! Naš dru gi govornik je jedan admiral koji j e bio poznat po tome što je i najdosadniji pripremlj eni govo r mogao da u čini zanimlj ivim . već na to koliko je još strana preostalo ! Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne forme nosi sa sobom znatne opasnosti. Probudili su se kada je govornik usk liknuo zak lj učak svog govora. Poslednj a strana je zaista nestala.0 moj bože! Nema poslednj e strane!". Zamo ljen j e da održ i govor nekolicini viših pomorskih ofic ira. Nij e bio uve žban govornik i kako se pri bližavao kraju svoje 45-m inutne prezentacij e veći na publik e je dremala. pre mda bez ikakvog znanja o sadržaju. održan oj u gradu Vašingtonu. Konferencij i j e prisustvo va lo 2. Počeo j e svoj u preze ntac iju.termin odmah posle ru č ka . 4 5 6 7 Ranije pripremlj en govor j e uvek " zastareo" . ali je počeo da sumnja da nešto nije u redu kada je pos le j ednog sata otkrio da mu je osta lo skoro još toliko stranica . Ova moćna kombinacija predstavlj a klj uč za efikasnu (i pou zdanu) preze ntac iju. segment: Poslovna i p.300 delegata i naš govornik j e bio sedamdese t drugi po redu od 75 govorni ka.XXVI Prezenta cije govorniku savršenu ravnotež u izm eđu spontanost i prirodnog govora i strukture razrađen ih idej a. a dodeljena mu je " groblj anska smena" . a pošto nij e imao dovo lj no vreme na. Takav govor ne dozvoljava govorniku da se prilagod i trenutnim zah tevima publike ili da ga promen i u skladu sa stavo vima osta lih govornika . koj i j e glasio . pažnja publike iz prvih 30 redova je usredsređena ne na sadržaj govo ra. pr iča Predstavlj amo vam nekoliko ist initih vedene nedostatke. Pe'. zamo lio je svog ađutanta da mu on prip remi govor u traj anju od jednog sata. Mogao je da či ta govor na ist i način kao što to č ine spikeri .o/~sionalna upotreba 245 . Posle oko 20 minuta. Trebalo je da svoj govor održi sa podijuma.

strana 3 i tako dalje. Recimo. Centralni lik je slika samog Nejzbita . 246 Peli segment: Poslovna i prof esionalna up otrebu . uk olik o se dozvoljeno vreme za vašu prezentaciju pov eća ili smanji . možete ih odmah uklju čiti u mapu uma.dobio je dve kopije istog govo ra. godine do 2000. Fleksibilnost mape uma vam dopu šta da pratite svoj progres na jednostavan n ači n i da ubrzate ili proširite svoj u prezentaciju ukoliko je to potrebno. Zbog nj egovog visokog položaja niko se nije usudio da spomene da je mnemoni čka vrednost repeticije otišla možda preda leko! Mapa uma bi ga poštede la ove neprij atnosti. PREZENTACIJA UZ POMOĆ MAPE UMA Nas uprot linearnim beleškama. a time se takođe ukazuj e i poštovanje drugim govorn icima i publici. možete se brzo i lako prilagoditi tome. PRIMERI PREZENTACIJA UZ POMOĆ MAPA UMA Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacije predv iđanja futuriste Džona Nejzbita (John Naisbit). Deset numerisanih grana predstavlja deset glavnih pod ručja prom ene koj a je Nejzbit predvideo za ovaj vremenski period . Da biste održali pažnju publ ike i osigurali razume vanje vašeg toka misli. Isto tako. bilo pre ili za vreme govora. Uko liko publ ika ima posebne potrebe ili pitanja. predstavlj ajuć i je kao . strana 2. S druge strane. godine.Prezemacije XX VI Istina je na kraj u izašla na videlo . onda možete hitro nešto doda ti ili promeniti na vašoj mapi uma. o d l ičan sam i ja". mapa uma daj e govorniku slo bodu i fleksibilnost. kao i red i preciznost. možete crta ti mapu uma tokom samog predavanja. a strelica koja polazi od vrha njegove glave predstavlj a njegovu viziju budu ćn osti . Prezentacije kod koji h se govo rnici striktno pridržavaju zadatog vremena su impresivne već i po tome . pravi užas je bilo to što su stranice bile poređane po sledećem redu . Ali.Jednostavn u ma lu mapu ideja". ali sa ' više znanja ili snage od vas. njih takođe možete uk lj učiti u mapu uma i potom proširiti tokom svoje prezentacije da biste podstakli diskusiju i debatu.strana I . i stičući mesta koja se podu daraju i na taj nači n formirati asoc ijaciju " o d l i čan je on. strana 2. ukoliko je prethodni govornik izneo s li čn e stavove. ukoliko je prethodni go vornik napravio neke pogrešne ili n el ogi čn e komentare. strana 3. strana l. od 1990.

Ma pa uma formira osnovu za diskusiju o bud ućnosti planete. gorc) j e takođ e pripremi o Toni Buzan. književno sti i duhovnosti. iz sveta biznisa. 134). Sve ove promcnc se mog u posmatrati u kontekstu Nejzbitove prve serije megatrendova. šahovski komentator za časo p ise The Times i Spec tator. 222). Kao što Kin kaže: Treć u " Vrednost mape lima u pr ipremi govora ili pisanju članka j e dvostruka: p isac j e konstantno stimulisan razgrana tim drvećem ideja da donosi nove i sve smelije idej e. m eđu sobn o povezan i i globalni. dok istovremeno ključne reči i slike Peli segm ent: Poslovna i p rof esiOlrulnu upotreba 247 . dole) je uradio Rejm ond Kin . Naovom seminaru j e Džon Nejzbit predstavio svoje idej e skupu koji su sač i njava l i rukovod eć i ljudi iz vlade. Nej zbit pred v i đa da će se eko nomija bazirati na informacijama i da će postati globalna. 145) i XXIV (str. koja može trajati od jednog dana do nedelj u dana. Mapa uma je bila o velikom španskom šahovskom igraču i piscu iz šesnaestog veka po imenu Ruj Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i po litič k i m uticaj ima u njegovo vreme. da će engleski postati globalnijezik. mapu urna (strana 263. da će se glavno trgovinsko podru čj e premestiti sa atlantske na pac ifi č ku oba lu. kao govo r dobrodošlice za m eđunarodni skup profesora i ugledni h zv aničn i k a . Mapa umaje poslužila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za u česn ik e . XVI (str. da će socijalizam u obliku državne soc ij alne pomoć i nestati. da će med iji postati elektronski. Sač i n io ju je Toni Buzan. Drugu mapu uma (strana 263. dekan fakulteta organizacije Young President's Organisation. opšti trend će i ć i ka smanjenju ratova i kon flikata. 1987. godine. da će sve t doživeti još j ednu renesansu umetnosti. raznih profesija i obrazovanja. da će politika postati individualna i predu zetni čka . i najplodniji autor o šahu i razmišljanju u istoriji šaha. da će veliki gradov i izgubiti svoj u ulogu trgovački h centara. Kao rezultat ovih promena. da će se rast u svim sferama smatrati besko načnim. šahovski velemajstor. nosilac ordena Britanske impe rije. toko m dvodnevnog seminara održa nog u Stok holm u.XXVI Preze ntacije Ukratko. Mapa uma predstavlj a pripremu za predavanje koje je Rejm ond Kin održao na španskom jeziku za špansku televiziju (Television Espana za program En Jaqu e). i da će trgovina biti slobod na. prikazane u kućici u gornjem levom uglu mape uma. k ori steći tehnike opisane u poglavljima XIV (str.

Prezentacije XXVI osiguravaju da se u govornoj i pisanoj re čitosti ne previd i nijedan važan detalj. zasnovanu na briljantnom razm išljanju i mapiranju uma. Kin je ovo napisao kao deo č lanka za The Times. Pod pretposta vkom da predavač kompletno vlada materijom. 3 4 Povećavaj u angažovanost. a završa va se njeg ovim krajem) . Nije iznenađuj uće što je za predstavljanj e svoje knjige osmislio kompletnu mapu uma. možete to pričati sa sam op ouzdanjem.(ionaJna up otreba 248 . Map e uma su se pokazale toliko korisnim za potrebe prezentacij e. zasnovano je na mapi uma koju je koristio za svoj u prezentaciju na španskoj televiziji. Ukoliko predavač nema perfektan uvid u materiju. Gelb) napisao č i tavu knj igu. umesto su voparne recitacije činjenica koj e često diktiraju datumi (npr. moguće j e unap red informisati publiku o strukturi i ključnim tačkama. Lal. KORI ST OD MAPA UMA ZA POTREBE PREZENTACIJE l 2 Povećavaju kontakt očima sa publikom. kako govo rnika tako i publik e. prev. Predstavite sebe.nepripremljen. proft!. Zbo g toga što uvek radite sa samo j ednim lis tom papira. . ključ­ ne reči ig raju ulogu katalizatora entuzijaz ma i ex tempore.. lin earne beleške će to j ednostavno j oš više p ogoršati. Bilo da pišete članak ili držite usmeno predavanje.ideja. p redavanje počinje osvetljavanjem početka ž ivota subjekta. Koriste širi spektar kortikainih veština. opasnost j e u tome što ćete zavr šiti priču onda kada se završe i vaše bele ške. možete reći s vojoj p ublici o čem u p lanirate da pri čate. Bez okretanj a ili sređivanja listo va. a p otom možete uradili rekapitulaciju da biste pokazali usp ešnost dokazivanja svog gledišta . (prim. mapa uma igra ulogu kormila pomoću koga plovite kroz glavne okeane svoje ' p rezentacije. da je neuro-psiholog i autor Majki J. Daju vam slobodu pokreta. Gelb (Michae l J. improvizovan . što znači u nekom slučajnom trenutku kojije često određen hronologijom um esto značenjem.) Peti segment: Pos/o tina. . Mapa uma j e u ovom kontekstu p osebn o korisna. Sa linearnim bele škama. a ne značajni sadržaji.

kako za govo rnike tako i za publiku. Olakšavaj u menjanje ili proširivanje ključnih stavova. Peli segment: Poslovna. s ledeće poglavlje širi fokus na mogućnost i korišće nja mapa uma za pobolj šavanj e komunikacij e i povećanj e efikas nosti u mnogim drugim situacijama vezanim za menadžment. profesionalna upotreba 249 . Kao rezultat imaju nezaboravnu.XXVI Prezentacije S Omogućavaju vam da prilagodite svoj u prezentaciju potrebama publik e i da se striktno pridržavate zadatog vremena. efikasnu i prijatnu performansu. UVOD U SLEDEĆ E POGLAVLJE 6 7 8 Pošto smo istražili posebne primene mapiranja uma za sastanke i prezentacije. Daju vam slobodu da budete svoj i.

kompanije kao što su Electronic Data Systems (EDS). Digital Com puters i British Petro- 250 Peli segment: Poslovn a i profesionalna upotreha . str. na mnogim nivoima. dan se može isplanirati k ori šćenj em rokovnika mapa uma (videti poglavlje XX . Potom. sednice saveta i intervj ui se takođe mogu mapirati. sastanci. da bi se omoguć i lo svim učesn icim a da imaju potpun i precizan uvid u sadržaj diskusij e i dogovo ra. mada je. telefonski pozivi. produktivnos ti i uživanj a.Menadžment Pregled • Uvod • Kor i šćenj e mapa uma u menadžmentu • Prim eri mapa uma u menadžmentu Korist od mapa uma u menadžmentu • Uvod u s ledeće poglavlje UVOD Primena mapa uma u men adžmentu mogla bi da predstavlj a jednu knjigu z a sebe. K ori steći mape uma na svoj im kursevima obuke. Za početak. č i tavu KORI Š Ć ENJ E MAPA UMA U M ENADŽMENTU Mape uma može koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesionalnoj organizacij i u bilo kojoj situacij i u kojoj bi i n a če bilo neoph odno pisanje beležaka . u cilj u povećanja efikasnosti. 185). to upravo knjiga koju samo što niste pročitali! Ovo poglavlje vam pokazuje kako se sve prethodno opisane aplikacije mapa uma mog u spojiti u kontekstu menadžmenta.

što preds tavlja milione dolara potencija lne u štede. mogu delovati kao stabil i ziraju ća vizija te organizacije i uj edno služiti za njeno predstavljanj e drugima. Ponovni pregled mape uma u intervalima preporučenim u poglavlju XXIV ("Pregledanje mapa uma beležaka". definisanj e i rešavanje problem a. Pri strukturiranj u i objašnjavanju svoj e organizacij e. str. sve sposobnosti koje smo prethodno razmatrali .od esencij ainog su značaja za uspešno bavljenje menadžmentom . mape uma uspevaju i da savladaj u u obi č aj enu krivu gubitka sećanja.donošenje odluka. prodaj u i reorganizaciju . " . Uopšteno govoreći. analiza.Kori šć en map a je Os im što uveć avaju brzinu i efikasnos t u čenj a .5 metara dugu mapu uma zbog č ega je dobio nagrad u svoj e kompanije (videti poglavlj e XVII. Za vreme od mesec dana ustanovljeno j e preko 500 p roj ekata. Six). Siks (Jan Pieter H. redukovao pri ručn ik vazduhoplovnog dizajna na 7. Jan Piter H. a pre svega pam ćenje i komunikacija . korene.XXVII Menadžment leum SU već otkrile da mogu ostvariti znatne uštede . .166). koja pokazuje da se 80 procenata n auč en og zaboravlj a u toku sl edeća 24 časa . 227) osigurava da ć e ono što je naučeno biti ujedno i "zadržano" u mozgu i kori šćeno . Razvili smo j edinstvenu primenu tehnika mapiranja uma da bismo ustanovili proj ekte za poboljšanje kvaliteta u korporaciji Boeing. potpredsednik holandske osiguravaj uće kompanije Interpolis. Stenli kaže: uma predsta vlja integralni deo mog p rograma za poboljšanje kvaliteta (Quality Imp rovement) u korporac iji Boeing. organizova nje sopstvenih i tuđih ideja. Ovaj p rogram j e mojoj orga nizaciji ove go dine omogućio u štedu od preko IO m iliona dolara (deset p uta više od onoga što j e bio naš cilj).u nekim s l uča­ jevima čak do 80 proce nata! Č i njeni ca je da je dr Majk Stenli (Mike Stanley). razmotri o j e sledeće : organizaciju . strane 165. Peti segme nt: Poslo vna i profesionalna upotreba 251 . PRIMERI M APA UMA U M ENADŽMENTU l Struktura menadžmenta Mape uma mogu biti kori šćene za potrebe strukturiranja jedne organ izacije.Prlmcr! grupnih mapa uma u akcij i". Mapu urna na strani 264 (gore) je uradio g. vođa projekta u korporac iji Boeing Airc raft Corporation u Sijetlu. postavljanje vremenskih rokova i određivanj e količine materije za u čenj e . priključenja. individualna i grupna kreativnost. kooperaciju.

Priključenja Godine 1972 . Struktura organizac ije j e bila čvrsto determ ini. 60 LTB agenti i 100+ NEVAT agenti.. penzioni fond i osiguravaj uće kompan ije. Prodaja Interpolis prodaje svoje proi zvode putem posredn ika . klije nta (po ljoprivrednic i/pojedinci/firme) ili regiona. Interpo lis je priključi o i spec ijalno o s igu ravaj uće društvo za zaš itu od gra da Hagelunie. Poslednj e priključenj e je obuhvatilo specijalno os iguravaj uće društvo za zaštitu stoke Paarden-Vee-Unie. 252 Peli segment: Poslo vna i profesionaLna upotreb a . Kooperacija Godine 1969. nazvan Triadom e. po sektorima. a zatim 1985. Obe kompanij e su ima le zajedn ičk i adm inistrativni centar. Koreni Interpolis je zasnovan na katol ičk im poljoprivredni m kooperativama. Ove un ij e su stvo rile sopstvene kooperati vne institucij e kao što su banke. svaka sa svoj im opštim i spec ijalnim kontrolorim a. godine i opšte os iguravaj uće društvo De Twaalf Gewesten. Farmeri su organizovani u četi ri kato ličke farme rske unije. po ograncima ili po odeljenjima) i sa nivoa domin acije u orga nizacionoj strukturi proizvoda (živi/neživi). Č et i ri godine kasnije pet kompanija je koncentrisano u mestu Tilburg. koje su prvobitno predstavljale zajedničke protivpožame osiguravaj uće kompanije. pen zioni fond i čet i r i os igu ravaj uće kompanij e su spojene u Tnterp olis. Postoje tri distributivna kanala: 800+ Rabobank. Do pre par godina sektor prodaj e j e obuhvatao ode ljenje za marketing kao i pet regionalnih prodajn ih organizacija. po jedna u svakoj biskupij i.Menadžme nt XXVII Organizacija Razvoj organizac ije se razm atra sa dva razli čita aspekta: sa nivo a upravljanja (centra lno. sana proizvodom.

Mapu uma na strani 264 je uradio Najdže l Templ (Nigel Temple. Pet. jedan od primarnih korporacijs kih ciljeva predstavlja podu čavanj e službenika mentalnoj pismenosti. predsednik i glavni izvršni direktor firme Temple Marketing. Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klijent želi da reklamira. Da bi se to posiglo. i ta mapa uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klijente. specijalni kontrolori su izdvoj eni iz sektora prodaj e. konglomeratu informacionih sistema. tf 3 Rukovođenje U firmi Electronic data Systems (EDS). Jedan od najvažnij ih vidova ove kampanje predstav lja razvoj sposobnost i rukovođenj a . poslovne i marketinške ciljeve klijenta. prirodu želje nog odgovora i sredstva za praćenj e tog odgovora. prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma. godine. Firma Temple Market ing u Britaniji koristi tipske marketinške map e uma ("Marketing Matrix Mind Map" .MMMM) za planiranje marketinških potreba svojih klijenata. 2 Marketing Mapa uma predstavlj a važno sredstvo za marketing. skoroj i daljoj budućnosti . profesionalna upotreba 253 . od esencijaInog značaja je da se uspostavi potpuno razumevanje individualnih projektnih ciljeva i da se odredi svrha rukovodioca ili "vođe" za mnoge različ i te projekte. i 1989. otkrili da mapiranje uma predstavlja mo ćno sredstvo za beleženje kreativnog učinka na mnogo logi čniji čunovodstva i na čin.XXVII Menadžment Reorganizacija Reorganizacij a je donela mnoge promene u periodu i zm eđu 1987. U seansama brej nstorminga smo. na primer. primarne poruke koje klijent želi da uputi javnosti i medijum pom oću koga želi to da postigne. korišćenje različ i ti h medija i njihovo uklju čivanj e ili isklj uč ivanje u celokupnom marketinškom planu. U 1987. segment: Poslovna. cilj no tržište u neposrednoj. transformisani u nekoliko specijal istički h službi i uključeni u tri ogran ka. Kao što se u grupacij i Temple kaže: " Mi koristimo mapiranje uma da bismo poboljšali planiranje rap rocesa menadžmenta na svim nivoima.

mape uma su veoma korisne za planiranje vremena . direktori proj ekata i pokretači mapa uma. koju bi onda zajedno popunj avali. Šaper (Tho mas H. Mapu uma na str. kažu : " Funkcionisalo je izuzetno dobro. N em ačka . 4 Mapa uma .. Kao što Džim Meseršmit (Jim Messerschmitt) i Toni Mesina (Tony Mes ina). direktori vodećih projekata ufirmi EDS.Menadž ment XXVII Da bi se odredila uloga "vođe" u svakoj projektnoj grupi. i svi su u potpunosti razumeli šta smo želeli da po stignemo i koja je namera njihovog rukovodioca.Uloge vođe " koj u su koristili D žim Meser šmit i Toni Mesina. gore). is