Šta su sukulenti?

Sukulenti su biljke sa više od 60 familija i 300 rodova. Oni su razvili posebno tkivo za skladištenje vode u obliku udebljanih i nabreklih listova, stabala il korena kao adaptaciju na uslove u kojima žive. Na ovaj način, oni su se prilagodili da prežive u suvim staništima koja ne odgovaraju drugim biljkama. Lisni sukulenti: Kod njih je lisce u celini sastavljeno od celija za skladistenje vode, prekriveno slojem fotosintetickog tkiva. Primeri: Aloe, Haworthia, Lithops, Sempervivum. Stablasti sukulenti: Imaju mesnato stablo koje sadrži ćelije za skladištenje vode prekriveno fotosintetičkim tkivom. Lišća skoro da uopšte nema, smanjujući površinu sa koje isparava voda. Primeri: most cacti, Euphorbia obesa, Stapelia. Koreni sukulenti: Nabubrenih mesnatih korena koji vodu skladište ispod zemlje, daleko od vreline sunca i gladnih životinja. Stablo i lišće se često menjaju i gube za vreme sušnih perioda. Primeri: Calibanus hookeri, Fockea edulis, Pterocactus kunzei, Peniocereus striatus.
Uopšteno o kaktusima

Opis kaktusa - Naziv kaktus potiče od grčke reči kaktos, koja znači bodljikava biljka. Kaktuse nalazimo neobičnih oblika, veličina, površina i sa raznim bojama cvetova. Mnogi imaju izmenjeno lišće i neobične oblike kojima sprečavaju gubitak vode. Neki su izbrazdani ili razdeljeni i mogu imati ukrasne bodlje, čekinje ili dlake. Poreklo - Jugozapadne SAD, centralna i Južna Amerika i južna Kanada. Familija - Cactaceae Vrste - Postoje dve grupe kaktusa - pustinjski (obično sa prekriveni bodljama), i šumski ili kišno-šumski koji rastu u džungli (najčešće bez bodlji, pretežno epifiti). Postoje oko 200 rodova i više hiljada vrsta. Kaktusi su uglavnom male biljke, ali ima i onih koji rastu do 3m visine. To su cvetnice i njihovi oblici mogu biti sferični, gomilasti, pljosnati ili stubasti. Kaktusi su sukulenti (biljke koje skladiste vodu). Sukulenti su šira grupa od kaktusa, tako da su svi kaktusi sukulenti, a samo su neki sukulenti kaktusi. Zašto oni skladište vodu? U prirodnim staništima kiše su retke, tako da su prilagođeni da prežive duge sušne periode. Zato je pravilo br. 1: Kaktusima neće biti nimalo prijatno ako ih uopšte ne zalivate, ali će sigurno stradati ako ih zalivate mnogo (kao što to činite sa ostalim sobnim biljkama).
Briga i ostala pravila

Pustinjski kaktusi: Od proleća do jeseni stavite ih na mesto najviše izloženo suncu. Možete da ih stavite u dvorištu, ali ih zaštitite od kiše. Od sredine jeseni držite ih na

svetlom i hladnom mestu. Povremeno ih zalivajte od kasnog proleća do rane jeseni. Od sredine jeseni čuvajte ih na suvom (ne zalivajte). Prehranjujte ih svake dve nedelje, kada primetite da se razvijaju. Epifitni kaktusi, sa druge strane, trebaju više vode, veću vlažnost i ne dogovara im sunce. Ne mešajte pustinjske kaktuse sa šumskim, jer ove dve vrste rastu u različitim uslovima.. Pustinjski kaktusi imaju bodlje jer one povećavaju površinu biljke. Često su njihov jedini izvor vlažnosti izmaglice koje se javljaju zimi u pustinji, odnosno voda koja se kondenzuje na njihovim bodljama. Osnovni uslovi i principi Svetlost - Treba ih okrenuti ka južnoj, zapadnoj ili istočnoj strani. Posebnu pažnju treba dati mladim biljkama, a takođe i onim biljkama koje su provele većinu svog života u senci, pa bi njihovo izlaganje suncu prouzrokovalo opekotine. ...više o svetlosti. Ako su u senci, periodično svaku stranu biljke okrećite ka svetlosti da bi omogućuli ravnomerni razvoj. Ako primetite izduženi rast, vaše biljke trebaju da se premeste na poziciju gde ima više svetlosti. ...pročitaj više o svetlosti Voda - Najgori neprijatelj kaktusa je previše zalivanja. Zabodite tanak drveni štapić ili olovku u zemljište. Ako se zemlja lepi za štapić nakon što ga izvadite - NE ZALIVAJTE. Međutim, kada zalivate sipajte puno vode. Ako ostane višak vode u podmetaču ispraznite. ...pročitaj više o zalivanju Zemljšte - Kaktusi vole drenažno zemljište. Najbolja je mešavina sa dve mere komposta, jedna mera crvenice i pola mere peska. Đubrenje - Opšte je pravilo da kaktusi ne moraju mnogo da se đubre. Međutim, to im je povremeno potrebno, posebno u vreme cvetanja. U periodu od oktobra do marta ne većina kaktusa je na prezimljavanju, tako da ih ne treba ni đubriti. Izuzetak su epifitni kaktusi: Epiphyllum, Schlumbergera (Zygocactus), Hatiora... ...pročitaj više o đubrenju Štetočine i bolesti - Prevencija je najbolji lek. Pažljivo posmatrajte svoje biljke kako bi na vreme primetili insekte ili gljivice.
Gajenje sobnih kaktusa

Većina kaktusa i sukulenata su izuzetno prilagođeni rastu u kućnim uslovima, gde vlažnost iznosi od 10 do 30 procenata. Njima je potrebna neznatna količina vode i prehrane, ali zahtevaju dosta svetlosti. Treba ih staviti na svetlom, sunčanom prozoru. Nedostatak prirodne svetlosti može se nadoknaditi veštačkom. Hladna, bela fluo-cev, ili kombinacija dnevne svetlosti i prirodne bele fluo-cevi daju najbolje rezultate. Postavite ih 15 do 30 centimetra iznad biljaka i neka rade od 14 do 16 sati dnevno. Pre nego što zalijete kaktuse, proverite da li je zemljište suvo. Onda ih dobro zalijte, naročito u sezoni rasta od aprila do sredine septembra i pustite da se zemljište dobro ocedi. Tokom zime zalivajte ređe kaktuse - dozvolite im da se odmaraju. Jednom

mesečno je sasvim dovoljno i pri tom pazite da budu na toplom i osunčanom mestu. Normalno je da se kaktus malo smežura zimi. Kaktusima odgovara južna i zapadna strana, jer će tamo imati dovoljno sunca, mada ih možete staviti i na istočnoj i severnoj strani tokom zime. Pazite kada ih prvi put stavljate na prozor - potrebna je nega kako ne bi dobili opekotine od sunca. Dajte im po malo azotnog đubriva tokom svakog drugog zalivanja od aprila do avgusta, naročito ako kaktusi rastu i imaju puno svetlosti. Ako za to imate uslova uzgajajte kaktuse napolju za vreme sezone rasta, a u jesen ih unestite unutra. U takvim uslovima vaši kaktusi će se najbolje razvijati.
Baštenski kaktusi

Pri odabiru vrsta kaktusa i sukulenata za gajenje u bašti, budite sigurni da se mogu gajiti u vašoj klimatskoj zoni. Ako želite da eksperimentišete, postoji šansa da će vaši kaktusi uginuti. Sadite ih što je ranije moguće u sezoni, kako bi se kaktus što bolje oformio do početka sledeće zime. Ne dozvolite da se kaktus smrzne noću u toku tog vremena (nakon sadnje) - prekrijte ga nečim dok noći ne postanu toplije. Slabi mrazevi neće mnogo štoditi kaktusima ako su već aklimatizovani i nisu u fazi rasta. Sadite u drenaniranom zemljištu. Da bi napravili ležište, celu površinu prekrijte kamenjem, a preko nje dodajte više šljunkovito, manje mineralno zemljište. Izbegavajte organsko zemljište. Kaktusi lepo izgledaju okruženi velikim kamenjem, koji im takođe pružaju zaštitu. Kaktuse držite u senci dok se ne užile. Suncobran dobro služi, jer dozvoljava biljkama da se okrenu ka suncu. Nekim vrstama odgovara da rastu ispod većih biljaka (one im pružaju senku i termalnu zaštitu tokom zime). Za vreme sezone rasta, od aprila do avgusta, zalivajte vašu kaktus baštu kada nema kiše (na svake dve nedelje). Kaktusi mogu bez kiše dugo vremena, ali tada neće da cvetaju. Ako kaktusima baš ne odgovara vaša klima, moraćete da ih pokrivate prvih nekoliko zima, sve dok se ne prilagode na uslove.
Letnje i zimsko zalivanje

Ne postoji jednostavan recept koliko treba zalivati kaktuse, ili koliko često. To određuju raznovrsni faktori sredine i drugi faktori koji određuju potrebe biljaka. Tu spadaju klima, tip zemljišta, temperatura vazduha i vetrovi. zalivanje Faktori koji utiču na učestalost zalivanja: * sezona * klima

* temperatura vazduha * veličina biljke * tip zemljišta (supstrata) * vetrovi Međutim, imajte na umu da uprokos tome što druge biljke zavise od letnjih i zimskih kiša, ni kaktusi ni sukulenti ne vole vlažno zemljište, gde drenaža nije dobra. Za vreme zimskih meseci, kada ima malo svetlosti, kaktusi i sukulenti treba da se zalivaju samo toliko da se ne smežuraju. Ako je kaktusima obezbeđeno zimsko mirovanje (temperatura 5-10°C) ne treba ih zalivati od novembra do marta. Mada nije teško savladati umetnost zalivanja kaktusa, potrebno je malo eksperimentisanja i pažljivog posmatranja. Zlatno pravilo je "što manje to bolje". Možda će patiti zbog nedostatka vode ponekad, ali neće uginuti. Inače, kad zalivate neka to bude obilno. Voda treba da isteče kroz rupe, a podmetač treba da se isprazni nakon nekoliko minuta (ne vole "mokre noge"). Ako se više puta zaliva po malo - to dovodi do nepravilnog rasta. Kako se na proleće povećava količina svetlosti, tako i biljke traže više vode. Zemljište, međutim, treba potpuno da se isuši između dva zalivanja. Zalivanje "kap po kap" treba trajati od 2-6 sati u zavisnosti od veličine biljke. Ovaj način zalivanja izgleda da odgovara kaktusima - ne izlaže ih stresu i oni rastu ravnomerno. Starije biljke imaju više mesta za skladištenje vode, tako da ih treba ređe zalivati. Ne zalivajte tek posađene kaktuse. Nakon presađivanja ostavite biljku u suvom najmanje nedelju dana. Na ovaj način sukulentima se daje vreme da zaleče koren pre nego što se izloži vodi. Na većim temperaturama potrebno je više zalivanja, na nižim - manje.
Svetlost je važna!

Većini kaktusa je potrebno svetlosti koliko god je to moguće. Drugima nešto manje, ali još uvek više nego drugim biljkama. Postoje i oni koji ne zahtevaju puno svetlosti. Kaktusi koji najviše traže svetlost (stavite ih direktno na sunčevu svetlost, što više to bolje) su većina iz vrsti Notocactus, Obregoni, Astrophytum, Pilocereus, Mirtillocactus, Ariocarpus, Ferocactus i neke Mammillaria-e. Saguaro (Carnegia gigantea) i Prickly pear (Opuntia ficus - indica) mogu takođe biti potpuno izloženi sunčevoj svetlosti. Kaktusi sa puno bodlji, tvrdom debelom kožom i kaktusi sa plavim ili belim telom takođe spadaju u ovu kategoriju. Kaktusi koji traže prilično svetlosti su iz vrsta Aporocactus, Chamaecerus, neki Gymnocalyciums i slični. Možete ih staviti na prozorskoj dasci, ali ih treba zaštiti od direktne sunčeve svetlosti (nekom folijom na primer). Kaktusi koji ne zahtevaju mnogo svetlosti su lisnati šumski kaktusi - sunčeva svetlost

može da ubije ove biljke. Njih je najbolje čuvati unutra, daleko od sunca. Vrlo važno: kada zalivate ili orošavate vaše biljke, radite to posle zalaska sunca, jer se kapljice ponašaju kao sočiva i mogu da izgore kožu biljaka.
Dodatno osvetljenje

Od uslova koje biljke imaju u kući zavisi da li će se one normalno razvijati ili će stagnirati. Najvažniji faktor za rast je adekvatna svetlost. Preporučuje se da najmanja količina svetlosti za sobne kaktuse bude 150 vati po kvadratnom metru. Fluo-cevi trebaju biti udaljene 25 do 30 centimetara od vrha biljaka. Ako koristite sijalice visokog inteziteta svetlosti, udaljite ih srazmerno jačini u vatima. Biljke rastu bolje ako je dnevna svetlost manje-više konstantna, zavisno od godišnjeg doba. Koristite tajmer i podesite ga na 12 do 18 sati dnevno. Većina biljaka najbolje uspeva ako svetlo-tamni period odgovara njihovom prirodnom okruženju. Kada koristite veštačko osvetljenje, obratite pažnju da reflektorima svetlost usmerite ka biljkama. Za najveći rast, biljke treba rotirati svake dve nedelje kako bi ravnomerno bile osvetljene. Kaktusi su , kao i većina biljaka, osetljivi na određene frekvencije (boje) svetlosti, naročito na plavi i crveni spektar. Za najbolje rezultate koristite grow-light cevi ili metal-halide. Ove cevi stvaraju više svetlosti u spektru koji odgovara biljkama. Metal-halidno osvetljenje daje i toplotu i UV zračenje koje vaši kaktusi vole. Ovakve aparature su se pokazale kao najbolje u sobnim uslovima godinama. Svetlo pruža izvor energije koji je potreban biljkama da proizvode hranu. Količina svetlosti se izražava fut-kandelom (foot-candel, ft-c) po anglo-saksonskim mernim jedinicama, odnosno luksom (lux) u SI metričkom sistemu. Unutrašnjost dobro osvetljene prostorije je obično manje od 100ft-c, dok svetlost sunčanog dana prelazi 10.000ft-c. Biljke imaju različite potrebe za količinom svetlosti. Sobne biljke se dele po količini potrebnoj za rast: * Niska (najmanje 100ft-c, 150 do 200 za dobar rast ≈ 1.,500 do 2.000 luksa) * Srednja (najmanje 100 do 150ft-c, 200 do 500 za dobar rast ≈ 2.000 do 5.000 luksa) * Visoka (najmanje 150 do 1000ft-c, 500 do 1.000 za dobar rast ≈ 5.000 do 10.000 luksa) * Veoma visoka (najmanje 1000ft-c, odnosno više od 10.000 luksa) Foot-candle nije SI jedinica za količinu svetlosti, ali se još uvek koristi u SAD, Velikoj Britaniji i njihovim bivšim kolonijama. Oko 100ft-c tokom 12 sati dnevno je biljci potrebno za rast tokom cele godine, a najmanje 200ft-c 12 sati dnevno da bi biljke iskoristile hranljive materije. Za planirani rast bilja je važna jačina svetlosti, kome je merna jedinica lux, a predstavlja količnik osvetljenosti (lumen) i jedinice osvetljene površine lux = lm/m². Ako za jačinu osvetljenja koristimo lux (jedinica osvetljene površine u SI sistemu) umesto ft-c, vrednost treba pomnožiti za 10.764 (zbog lakšeg računanja ≈10). Radi lakše orjentacije i određivanja koliko je svetlosti potrebno biljkama evo nekih parametara:

* Puna dnevna svetllost 10.760 lux i više * Jutarnja svetlost 10.760 lux * Osvetljena soba 3.500 lux * Prozor okrenut ka severu 2.000 lux Veštačko osvetljenje se koristi da zameni ili dopuni prirodnu svetlost. Mnoge sobne biljke rastu dobro pod veštačkom svetlošću od fluo-cevi ili drugih specijalnih lampi i sijalica. Široka je ponuda raznoraznih ovakvih lampi. Filips pravi lampe pod nazivom "Agro-Lite", što je manja varijanta Gro-Lux-a (lampe širokog spektra svetlosti). Filips (Philips) cevi, na primer, omogućavaju 2 do 10 posto veći rast nego što to pružaju druga slična rešenja (tvrde da su eksperimenti potvrđeni u njihovim laboratorijama).
Prihrana

Kaktusi i sukulenti ne zahtevaju puno hranljivih materija. Kaktusima je potrebno đubrivo samo jednom ili dva puta godišnje u vreme kasnog proleća ili leta, kada oni aktivno rastu. Koristite prehranu za kućne biljke koja ima više fosfora nego azota, upola od preporučene količine. Sukulenti mogu da se đubre na isti način tri ili četiri puta za vreme letnjih meseci. Vrste đubriva Đubriva sadrže sastojke neophodne za zdrav rast biljaka. Ona su ili organskog ili neorganskog porekla i u obliku praha, granula, tečnog ili čvrstog oblika. Prednost neorganskih đubriva je u njihovom postojanom hemijskom sastavu. Organska đubriva imaju puno propratnih korisnih elemenata, a opet mogu da imaju manjak potrebnih elemenata za rast, što može imati posledice nakon dugotrajne upotrebe. Glavni elementi i njihovo dejstvo na biljke: (N) azot - pospešuje rast naviše, pomaže izgradnju protoplazme, proteina i drugih komponenata ćelija biljke. (P) fosfor (fosfati) - pospešuje rast korena. Pomaže formiranje ploda i semena. (K) kalijum - pospešuje cvetanje i davanje plodova. U rano proleće preporučljivo je koristiti đubrivo sa niskim udelom azota. Odnos NPK = 5-10-5 je najbolji. Pomešajte ga sa supstratom i hraniće kaktuse celog leta. Drugi način primene je korišćenje đubriva koje je rastvorljivo u vodi. Neki koriste "Cactus Juice" i to 1/2 supene kašike na 5 litara vode. Schultz i drugi proizvođači prave tečna đubriva. Ovaj metod podrazumeva đubrenje na svake dve nedelje tokom sezone rasta. Pustinjskim kaktusima više odgovara tečno đubrivo od onog u granulama. Obe metode su dobre, ali čini se da kaktusima više odgovara tečno đubrivo. U periodu mirovanja, od novembra do marta, ne prehranjujte kaktuse uopšte. Generalno, obične sijalice i fluo-cevi se ne preporučuju za biljke, njihov efekat nije potpun i dolazi do deformacije biljaka (obično se izdužuju). Moguće je nadoknaditi

manjak svetlosti produženjem vremena izlaganja pod veštačkim svetlom. Šesnaest sati svetlosti (8 sati mraka) je dovoljno za većinu biljaka. Poželjno je korišćenje tajmera za dobijanje odgovarajućeg dnevnog ciklusa. Kako cvetanje mnogih tropskih kaktusa (kaktusi kojima treba malo svetlosti) direktno zavisi od dužine dana, biljkama koje rastu pod veštačkom svetlošću treba zimi smanjiti vreme osvetljenosti. Treba podesiti tajmer tako da budu u mraku i više od 12 sati dnevno. U suprotnom - ovi kaktusi neće cvetati.
Razmnožavanje kaktusa i sukulenata

Da li ste se zapitali koji je način najbolji da uspešno razmnožite sukulente? Najčešći načini razmnožavanja kaktusa i sukulenata su: * reznicama * izdancima * semenom Jedna dobra vest je da se kaktusi i sukulenti relativno lako razmnožavaju. Zbog teških uslova u kojima žive, razvili su tehnike preživljavanja koje im omogućavaju da se lako ukorene. Možete proizvesti puno mladica od samo jedne biljke. Iz reznica je lako dobiti novu biljku. Razmnožavanje kaktusa na ovaj način pruža dobijanje odrasle biljke za kraće vreme nego što bi je dobili iz semena. Uzmite reznice od zdravih biljaka. Koristite čisti, po mogućnosti sterilisani nož ili skalpel. Neki koriste i makaze, ali nije preporučljivo jer može doći do nagnečenja biljke. Ostavite da se reznice osuše pre nego što ih zasadite. Za to je potrebno od 10 do 45 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova i debljine reznice. Rana treba da se zaleči pre nego što biljku zasadimo. Čuvajte reznice na tamnom i toplom mestu, nikako direktno izložene suncu. Sadite ih u suvi supstrat i ne zalivajte ih naredne 2-3 nedelje. Neki kaktusi i sukulenti daju mnogo izdanaka. U tom slučaju, možete jednostavno razmnožiti takvu biljku tako što izdanke odvojite od primarne biljke i zasadite ih u novu saksiju. Sami izdanci često već imaju formirane korene i treba ih samo pažljivo iščupati i odvojiti od majke biljke. Mlade izdanke ostavite bar nedelju dana da zacele, a onda ih zasadite u nove saksije. U slučaju da reznica nema koren, ostavite je da se suši sve dok se ne pojave latentni koreni. Nemojte brinuti da mladom izdanku nedostaje hrane i vode, već naprotiv, više će joj štetiti ako je odmah zasadite. Prednost ovakvog razmnožavanja nad prethodnim je da majka biljka ostaje u istom stanju kao što je bila, odnosno bez tragova oštećenja. Sa druge strane, ako izdanke uzmemo sa biljke koja se ne grana na pomenuti način, onda ćemo je poružneti.

Evo kako bi tekao sam postupak u nekoliko koraka : Skinite izdanak od majke biljke nežno ga uvrtajući. U većini slučaja, oni su već pustili malene korene. Ostavite reznice da se suše bar nedelju dana. Na dno saksije stavite drenažni sloj (šljunak ili crep), zatim napunite supstratom (zemljište-pesak-cigla) koji treba da bude samo malo vlažan. Zasadite reznicu pazeći da koren ne bude savijen. Na površini stavite sloj krupnijeg peska. Ovim štitite telo kaktusa od previše vlage dok se ne razvije koren. Ne zalivajte desetak dana. Prvo zalivanje nakon sadnje ne treba da bude obilno, tek toliko da supstrat bude vlažan. Kasnije zlivajte tek kad se zemlja dobro isuši. Najizazovniji, možda i najzahtevniji, način razmnožavanja kaktusa i sukulenata je semenom. Iako zahteva dosta truda, sejanjem semena možete dobiti veliliki broj mladih i što je još bitnije zdravih biljaka. Na Vama je odluka da li ćete se u ovaj izazov upustiti. Više o ovom postupku pročitajte ovde.
Razmnožavanje kaktusa semenom

Razmnožavaje kaktusa semenom ima više prednosti od vegetativnog razmnožavanja, a dve su glavne: dobijamo veći broj biljaka i što je još bitnije iz semena izrastaju potpuno zdrave generacije. Biljke koje se vegetativno razmnožavaju, posebno posle stalnog višegodišnjeg razmnozavanja, sporije rastu ili su bolesne. Sejanje se vrši u proleće, aprila meseca (za one koji prate lunarni kalendar > 5 -10 dana pre punog meseca). Posude za setvu treba da su duboke oko 5 cm. Ne treba ih napuniti do vrha supstratom, već ostaviti bar 3 cm prazno, kako ne bi došlo do pregrejavanja useva na sunčevoj svetlosti. Priprema supstrata: Seme je najbolje sejati u mešavini isitnjene cigle i peska 1:1, sa dodatkom 15 % presovanog priridnog treseta. Ovakva smeša ima povoljne fizičke osobine za setvu. Međutim, pošto je siromašna hranljivim materijama, prilikom prvog zalivanja treba dodati hranljive soli (npr. Herbapon - 1 gram na litar vode). Pre setve supstrat treba dezinfikovati na pari, najmanje 1 sat, da bi se uništile klice mahovine, gljivica i plesni. Supstrat se može dezinfikovati i u rerni, ali pod uslovom da temperatura ne bude veća od 150-200 °C, jer se uništavaju hranljive humusne materije. Priprema semena: Seme treba oprati, dezinfikovati i osušiti. Tretirati ga sredstvom koje sadrži TMTD (tetramethyl-thiuram-disulfid), npr. Heril 80, Thiuram ili Captan. Seme staviti u staklenu epruvetu, dodati neko od pomenutih sredstava, zatvoriti epruvetu i protresti, kako bi se semenke zaprašile. Seme nekih vrsta kaktusa je veoma sićušno, kao što su Blossfeldia , Strombocactus, Aztekium i Parodia . Za većinu semena važi da trebaju biti sveža. Sejanje:

Pripremljeni supstrat treba poravnjati i podeliti na polja komadićima stakla, lima ili nekog drugog pogodnog materijala. (Različite vrste sejati odvojeno, zbog različtog vremena klijanja.) Zatim seme posejati po sredini polja, isključivo po površini, bez zatrpavanja. Da bi dobro klijalo, seme mora biti po površini, jedino se supstrat pritisne nekim ravnim predmetom. Izuzetak je seme Opuntie, koje treba prekriti sa 0.5 cm debelim slojem supstrata. Nakon sejanja seme treba ovlažiti finim raspršivačem, tako da supstrat upija vodu odozgo. Najpogodnija je meka i prokuvana voda da dodatkom hranljivih soli – kao što je već navedeno. Posudu prekriti staklom, koje treba premazati krečnim mlekom ili prekriti novinom. Ovakvo zaklanjanje posude je neophodno, jer se usled izloženosti sunčevim zracima može razviti visoka temperatura i sparušiti seme. Umesto stakla može se prekriti najlonim ili staviti pod zvono i opet zaštiti od sunca. Posudu skladištiti u hladu, ali nekad i u mraku. U početku staklo samo malo podizati, postepeno povećavajući dovod svežeg vazduha. Zbog razlike u vremenu klijanja različite biljke treba posejati u posebne posude. Provetravanjem (podizanjem stakla) biljaka, koje su proklijale, mogu se poremetiti one koje nisu proklijale.
Bolesti kaktusa i sukulenata

Na kaktusima i drugim sukulentnima pojavljuje se nekoliko vrsta bolesti koje se razvijaju u odgovarajućim uslovima, a to su pre svega povećana vlažnost zemljišta i vazduha kao i povoljne temperature. Gljive pri tom najčešće napadaju fiziološki slabije biljke oštećene povredama i napadima insekata, te je stoga najbolje sprovesti odgovarajuće preventivne mere, koje se pre svega ogledaju u regulisanju vlažnosti i temperature. Ukoliko i pored preventivnih mera dođe do pojave bolesti intervenišemo odgovarajućim fungicidima. Phytophthora Kalanchoe PHYTOPHTORA OMNIVORA izaziva truležno raspadanje korena i bazalnih delova kaktusa pri čemu se trulež izuzetno brzo širi. Kada se bolest ustanovi bolesno tkivo se odstranjuje zajedno sa okolnim zdravim tkivom. Biljku potom treba dobro zasušiti, ponovo zasaditi i zaliti rastvorom PREVIKUR-a. PREVIKUR je izuzetno efikasan i za mnoge gljivice iz rodova: FUSARIUM, PYTHIUM I RHIZOTONIA koje se najčešće javljaju u pikirištima i klijalištima. Za preventivna zalivanja koristiti rastvor od 2, 5ml na 1l vode. Ukoliko je već došlo do pojave bolesti izvršiti dva zalivanja u razmaku od 3 do 4 dana. Ovim preparatom je korisno vršiti preventivna zalivanja prilikom presađivanja odraslih biljaka kao i obavezno prilikom pikiranja sejanaca. Pored ovog izuzetno efikasnog preparata na raspolaganju je i još uvek aktuelni i stari dobri CINEB u količini 30g na 10l vode kao i BENOMIL u količini 4 do 6 grama na 10l vode. Pored toga ova dva poslednja preparata, s obzirom da su u praškastom obliku, mogu se umešati direktno u supstrat što je interesantno za starije biljke. Kod mladih biljaka ipak koristiti Previkur, jer je on daleko najsigurniji. Pored gore navedenih bolesti na kaktusima se može naći i BOTRYTIS CINEREA. Simptomi se manifestuju u obliku sive prevlake od bezbroj konidija koje se prilikom dodira lako pretvaraju u prah, tako da se zaraza brzo širi. Klijanje spora se sprečava preventivnim tretiranjem TELDOROM, SAPROLOM, RONILAN-FL, SUMILEX

50–FL u koncentracijama preporučenim u uputstvu za upotrebu. Autor: Verica Jovanović dipl. ing. zaštite bilja
Planiranje kaktus bašte

Prvi korak u pravljenju bašte s kaktusima je, naravno, planiranje. Potražite mesto u svom vrtu za tu svrhu. Pravo mesto za baštu s kaktusima je na brdašcu, jer ono pruža prirodnu drenažu zemljišta. Možete baštu napraviti i na ravnom tlu, ali je onda potrebno više kopanja. Kada odlučite gde želite vaše kaktuse, odredite veličinu i oblik po želji. Upotrebite svoju maštu i budite kreativni; možete je napraviti u krugu, kvadratu, pravougaoniku, polukrugu, trouglu, kako god to želite. Onda, pre početka, označite ivice bašte na zemljištu (kočićima, kanapom), kako bi olakšali kopanje. Kopanje, prljavi deo Ako će bašta biti na brdašcu, onda je lako. Potrebno je poravnati zemljište na mestu gde će se bašta nalaziti, kopanjem na najvišoj tački bašte. Takođe je potrebno iskopati nekoliko centimetra zemlje na celoj površini bašte, kako bi se odstranila trava i semenje koje bi štetilo kaktusima. Područje ne mora biti savršeno ravno, ali treba izbegavati ulegnuća koja bi sprečavala odlivanje vode. Ako nemate odgovarajuće brdašce za svoju baštu s kaktusima, izaberite mesto po želji i odredite oblik i veličinu bašte. Nakon označavanja ivica, iskopajte od 15-30 cm zemlje. Sakupljanje materijala za baštu Sada, nakon završenog kopanja, spremni ste za izgradnju bašte. Najpre je potrebno ograditi baštu kamenjem, ciglama ili ukrasnim pločama. Mada su ukrasne ploče i cigle lepše i ima ih u različitim oblicima, one su i veoma skupe. Ako želite da smanjite troškove, ukrasne ploče možete kupiti u garden centrima ili od privatnika. Kamenje je isto tako dobro i može da izgleda lepo. Pored toga, izgleda prirodnije i znatno je jeftinije. Predlažemo upotrebu kamenja, koje čak i ne mora da kupujete. Potrebna vam je i plastična traka u dužini ivice vaše bašte (nije bitna vrsta). Plastika nije neophodna, ali ona eliminiše trave i spasiće vas plevljenja. Zemljište za kaktuse je bitno. Trebaće vam dovoljno da popunite baštu do vrha zida. Nakon kopanja i ograđivanja videćete koliko vam je zemljišta potrebno. Njega možete kupiti u garden centrima ili kod specijalizovanih privatnika. Ako ne možete naći zemljište za kaktuse, možete napraviti sopstveno - mešanjem dve mere peska sa jednom merom šljunka. Izgradnja bašte Prvi korak u pravljenju bašte s kaktusima je, naravno, planiranje. Potražite mesto u svom vrtu u tu svrhu. Pravo mesto za baštu s kaktusima je na brdašcu, jer ono pruža

prirodnu drenažu zemljišta. Možete baštu napraviti i na ravnom tlu, ali je onda potrebno više kopanja. Prvi korak u građenju bašte je pokrivanje ivice trave sa plastičnom trakom. Na ovaj način sprečavamo da se trava širi na područje bašte s kaktusima. Nakon toga, postavite svoje kamenje ili cigle duž ivice bašte. Visina zida je vaš izbor, ali 30 cm je sasvim dovoljno. Nakon izgradnje zida, popunite baštu zemljištem za kaktuse. Cactus gardenCactus garden Sađenje kaktusa Sada dolazimo do zabavnog dela - sađenja kaktusa. Izaberite biljke koje će odgovarati podneblju. Ovu informaciju možete dobiti u prodavnicama gde kupujete kaktuse, kao i na Internetu. Ako živite u području gde temperature padaju ispod 7°C, takođe postoji lak način da i dalje napravite svoju baštu s kaktusima. Posadite kaktuse zajedno sa saksijom u zemlju. Onda, kada dođe zimsko vreme, jednostavno izvucite biljke iz zemlje i unesite ih unutra do proleća. Vrste koje su zimootporne mogu ostati u bašti i u vreme najhladnih zimskih dana. Prilikom sadnje kaktusa, budite kreativni. Možete ih saditi po šemi ili ne, kako god to odlučite. Nakon završetka sadnje vaša bašta je kompletna. Održavanje Za baštu sa kaktusima potrebno je vrlo malo održavanja. Nije potrebno polivanje ili navodnjavanje, kiša je dovoljna. Prehranjivanje kaktusa sa 10-10-10 đubrivom jednom godišnje u proleće je jedino što treba raditi. Cactusinfo.net

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful