You are on page 1of 4

Uvod

Uticaj revolucije informacija na naše društvo i industriju je ogroman. U sve većoj želji da
kontrolišemo sopstvenu sudbinu mi ne želimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju
nego i da provirimo u prošlost kako bismo prepoznali trendove koji nam mogu omogućiti
da predvidimo neke elemente budućnosti. Gledanje u nazad da bi se otkrile paralele i
analogije sa modernom tehnologijom može obezbediti osnove za razvoj standarda po
kojima možemo proceniti izvodljivost i potencijal tekuće ili predložene aktivnosti. Ali mi
takođe imamo osećaj odgovornosti za očuvanje dostignuća naših prethodnika kroz
uspostavljanje arhiva i muzeja uz očekivanje da će zadovoljstvo otkrivanja prevazići
profitabilnost puke istorijske apstrakcije.
Računarstvo kroz istoriju
U ranim danima kalkulacija je bila potrebna onda kada je trebalo izvestiti o
individualnim ili grupnim postupcima, pogotovo u vezi sa održanjem inventara (grupe
ovaca) ili usklađivanjem finansija. Ranije su ljudi računali poređenjem jednog skupa
objekata sa drugim (kamenje i ovce). Operacije dodavanja i oduzimanja bile su
jednostavno operacije dodavanja ili oduzimanja grupa objekata na gomilu kamenja ili
šljunka koja je služila za računanje. Prve table za računanje zvale su se abaci i nisu samo
stvorile ovaj metod računanja nego su i uvele koncept pozicionog označavanja, koji i
danas koristimo. Sledeći logični korak bilo je pravljenje prvog "personalnog kalkulatora"
- abakus (engl. abacus) -- koji koristi isti koncept, da jedan skup objekta zamenjuje drugi
skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata -- poziciono
označavanje. Ovaj odnos jedan prema jedan nastavio se kroz mnoga stoleća, čak i kada su
prvi kalkulatori koristili poziciju rupe na krugu da bi označili broj -- kao kod telefona koji
ima kružni brojčanik. Iako su ove mašine često imale simbol broja ugraviran pored rupa
za biranje, korisnik nije morao da zna vezu između simbola i njihovih numeričkih
vrednosti. Proces računanja postao je proces manipulacije simbolima tek kada je proces
računanja i aritmetike postao apstraktniji, pa su različitim grupama dodeljeni simbolički
prikazi, a rezultati su se mogli zapisati na "medijumu za skladištenje", kao što su bili
papirus ili glina. Delovi računara (uključujući i softver) prikupljali su se kroz mnoga
stoleća, a veliki broj ljudi pridodao je ponešto. Jedan od onih koji godinama nisu bili
prepoznati jeste Muhammad ibn Musa Al'Khowarizmi, taškentski sveštenik koji je u
dvanaestom veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se postigao neki
cilj i objavio knjigu koja je tom konceptu dala njegovo moderno ime -- algoritam.
Abakus je mehaničko pomagalo koje se koristi za računanje. Na standardnom abakusu
može se sabirati, oduzimati, deliti i množiti.

1643
Blaise Pacal je napravio mašinu za dodavanje sa automatskim prenošenjem sa jedne
pozicije na drugu. Pascal, sin poreznika, izumeo je mašinu sa nekoliko brojčanika koji
su se mogli okretati pomoću igle. Dodavanje se obavljalo pomoću zupčanika u osnovi
koji su se okretali za svaku cifru, pa bi se konačni zbir prikazivao u okviru iznad
"tastature". Mada je završeno nekoliko modela, Pacalova mašina (često zvana
"Pascalene") pre se može naći u dnevnoj nego u radnoj sobi vlasnika, kao povod za
konverzaciju.

1801 U Francuskoj je Joseph-Marie Jacquard izumeo automatski razboj koji je koristio bušene kartice za kontrolu šablona u tkaninama. Poput mnogih današnjih programera. Tokom drugog svetskog rata se obratio nemačkoj vladi za pomoć u građenju mašina ali je odbijen jer bi duže trajalo da se njegov rad završi no što je vlada očekivala da će rat trajati. izveštaj nikad nije . sposobna samo za jednu operaciju. 1833 Deset godina kasnije Charles Babbage opet je pomislio na Difference Engine uvidevši da je to mašina posebne namene. zajedno sa Johnom Mauchlyjem i J. relejni računar koji je koristio binarnu aritmetiku. Babbage nije ostavio dobru dokumentaciju.događaj koji se ponovio sto godina kasnije u Americi da bi se pomoglo pravljenje ENIAC-a na univerzitetu u Pennsylvaniji.postoji mnogo grešaka i da to vodi gubitku brodova. 1847 . 1935-1937 Konrad Zuso u Berlinu. vodio je John Brainer. započet 1943. pa njegove ideje nisu bile šire prihvaćene. Ova želja je postala tema njegovog života i on je počeo da pravi Difference Engine s ciljem da se izračunavaju stavke navigacije i druge tabele. jednostavno zbog nedostatka komunikacije. kontesa Lovelace. Veza američke armije. Privremeno napuštajući taj rad on je napravio analitičku mašinu koja je imala osnovne komponente modernog računara i koja je doprinela tome da se Babbage opisuje kao "otac računara".matematičkim. astronomskim. dekan Moore School of Electronical Engineering na Univerzitetu Pennsylvania. Presperom Eckertom.1849 Charles Babbage je uvideo da je u najuobičajenijim uređajima za računanje . koji su bili zaduženi za implementaciju. Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u Švajcarsku gde je rekonstruisao mašinu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao računarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens. u Nemačkoj razvio je svoj računar Z-1 u dnevnoj sobi svojih roditelja. bio je Herman Goldstine. Dok je studirao na univerzitetu Kembridž predložio je mogućnost računanja stavki tabela pomoću parnih mašina. prevela je pamflet Menabrea na analitičkoj mašini dodajući sopstvene beleške i tako postala prvi programer na svetu. kao i u tablama za navigaciju . 1943 Rad na ENIAC-u. 1938 je nastavio sa Z-2 uz pomoć Helmuta Schreyer-a. Kasnije je tražio pomoć britanske vlade i dobio prvu vladinu dozvolu za kompjutersko istraživanje .1673 Koristeći koračni cilindrični zupčanik Gottfried Leibniz je napravio kalkulator za množenje u kojem se broj više puta automatski dodavao u akumulator. Uvođenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire protiv zamene ljudi mašinama. 30. 1842 Ada Augusta King. u ime laboratorije Aberdeen Proving Ground (Ballistic Research Laboratory). jun 1945: John von Neumann je napisao "Prvu skicu izveštaja o EDVAC-u" koja je utrla put za arhitektonski dizajn nekoliko generacija računara.

Treću generaciju računara odlikuju integrisana kola. unije i komplementa i njima odgovarajućih logičkih operacija AND. Razvoj “pravih” računara počinje elektronskom erom.kolekciju elemenata i operacija na njima . što se itekako da iskoristiti. ako možemo brzo da rješavamo i računamo u binarnom sistemu . Koristeći osnove Bulove algebre i fon Nojmanovu arhitekturu dolazimo do računara prve generacije(katodne cijevi i releji). tj. Razvojem mikroprocesora dolazimo do četvrte generacije računara. Navedeni period i istorijske činjenice govore nam da su u stvari prvi računari bili analogne mašine sposobne da na primitivne načine dođu do rezultata određenih računanja. Dalji zaključak se nameće sam. godine. računarstvu razvivši Bulovu algebru. analogija se može i na njih proširiti (1 puta 0 je 0. Premda takoreći samouk dao je veliki doprinos matematici. koji su u osnovi konstrukcije računara.prevazišao stadijum skice. George Boole (1815-1864) (Džorž Bul) bio je engleski filozof i matematičar. koji omogućava brzo računanje. a 1 plus 0 je 1). a posebno. Iako su računari u principu sve brži i imaju sve veće mogućnosti njihova koncepcija kada su u pitanju matematičke osnove rada računara ostaje uvijek ista. razvojem elektronskih komponenata i uredjaja.u kojoj se sažimaju osnovna svojstva skupovnih i logičkih operacija. Eckert i Mauchly su tvrdili da su oni razmišljali o tome pre no što se Neumann pridružio već započetom radu na univerzitetu Pennsylvania. on Which are Founded the Mathematical Theories of Logic and Probabilities koje je objavio 1854. a ovaj izvor za pojam "uskladištenog programa" postao je diskutabilan. Osnove svoje teorije on je izneo u deluAn Investigation of the Laws of Thought. visok napon/nizak napon) dobija se primena Bulove algebre u prekidačkim kolima. i ako možemo ulazne podatke da konvertujemo iz dekadnog sistema i izlazne obrnuto. a zatim samim razvojem elektronskih komponenti dolazimo i do tranzistora čiji početak korišćenja u izradi računara označava početak druge generacije računara. kao algebarsku strukturu . Riječ je o tome da pojavom elektronskih komponenti dolazimo do mogucnosti brzog računanja u binarnom brojnom sistemu. . S obzirom da je to prihvaćena i primijenjena osnova računara. OR i NOT. ali njegovi koautori (očigledno ne i saradnici u pisanju) nisu nikad zvanično imenovani. Osnove matematičkih i logičkih operacija u binarnom brojnom sistemu nam je dao DŽordž Bul. onda dobijamo jedan veoma moćan uređaj. jasno je da nam je u stvari neophodno poznavati operacije unutar binarnog sistema i njihovu povezanost sa operacijama u dekadnom sistemu. tj međusobnu konverziju. Konrad Zuse je tvrdio kasnije da je i on razmišljao o tome još tridesetih godina. posebno skupovnih operacija preseka. Kada se analogija proširi na elektronske komponente (ima napona/nema napona. Arhitektonski stil je postao poznat kao "von Neumannova arhitektura". kao što je navedeno na početku ovog rada. Kako se istinitosne vrednosti mogu predstaviti i kao binarni brojevi.

12345678910 je broj u dekadnom brojnom sistemu.B. 16. Binaran brojan sistem.2.4.1 Oktalni 8 0. Tako u rimskom brojevnom sistemu oznaka I.E. Svaki pozicioni broj sistema ima bazu odnosno osnovu.7. Kao nepozicioni brojevi sistema vrednost brojke ne zavisi od njenog položaja u broju. Baza oznacava broj razlicitih simbola koji se koriste u prikazivanju broja. III. Baza brojnog sistema piše se kao indeks broja.8.9 Heksadecimalni 16 0. istim ćemo se pozabaviti detaljnije i uociti slicnosti sa dekadnim brojnim sistemom da bi nam bilo jasnije kako u stvari računar funkcioniše.C. 8.1.BROJNI SISTEMI Predstavljaju nacin prikazivanja brojeva pomocu niza simbola koji se nazivaju cifre.3.2. Kod pozicionih brojevnih sistema pozicija na kojoj se brojka nalazi odredjuje njenu vrednost.A.F S obzirom da nam je u elektronici i uopšte u računarstvu najraširenija upotreba binarnog brojnog sistema. U dekadnom brojnom sistemu broj prikazujemo koriscenjem razlicitih simbola. . Brojevi sistema se dele na dve grupe: pozicioni I nepozicioni brojevi sistema.IV.5.8. U informacionoj tehnologiji se koriste brojni sistemi koji kao bazu imaju broj 2.6. brojke ili znamenke broja sistema. 10. S`obzirom na cinjenicu da se u dekadnom brojnom sistemu najcesce koristi.5. Naziv Osnova cifre Binarni 2 0. On nam je veoma bitan jer pomoću njega možemo da ostvarimo logičku vezu između elektronskih komponenti (ima napona – nema napona) i cifara (1 .5.4.1.2.3.6.… imaju uvek istu vrednost bez obzira gde se nalaze.6.1.4.D. Sabiranje oduzimanje množenje x y x+ prenos x y x-y prenos x y x*y Deljenje sa 0 nema y smisla jer je 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 neodređena 0 1 1 0 0 1 1 1 0 1 0 vrednost a deljenje 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 1 nece promeniti 1 1 0 1 1 1 0 0 1 1 1 vrednost. Npr. II.7. oznaka baze se izostavlja jer se podrazumeva.7 Dekadni 10 0.0) Dalje prikazujemo osnovne operacije u sistemu sa osnovom 2.9.3.