You are on page 1of 11

Građanski zakonik za Kraljevinu Srbiju (1939.

godine)

GRAĐANSKI ZAKONIK ZA KRALjEVINU SRBIJU ( 1939. godina)

(1.)
Knjaz u saglasju sa Savetom, osnivajući se na Ustavu zemaljskom, izdaje ovaj Građanski zakonik za pravac svima žiteljima i
sudovima Srbije.

Rad na donošenju Srpskog građanskog zakonika inicirao je knez Miloš koji uz pomoć austrougarskih vlasti angažuje pravnika i
književnika Jovana Hadžića na izradi građanskog zakonika.

Hadžić je u izradi SGZ koristio Austrijski građanski zakonik u skraćenoj verziji i uz unošenje instituta običajnog prava Srbije izradio
nacrt SGZ koji je prihvaćen od strane zakonodavne komisije i proglašen Zakonikom 25.03.1844. godine.

Prvobitni tekst zakonika više puta je menjan i dopunjavan. Najvažnije izmene su nastale unošenjem odredaba o paulijanskoj tužbi
1864. godine, starateljstvu 1872. godine i formi testamenta 1911. godine. Srpski građanski zakonik koji je bio donet 1844. godine
primenjivan je u Srbiji skoro sto godina tj. od 06.04.1941. godine, a faktički se primenjivao do 1944. godine. Zakonik je važio i u onim
krajevima koji su pripali Srbiji posle Berlinskog kongresa, odnosno balkanskih ratova ( bivši okruzi: kumanovski, skopski, bitoljski,
ohridski, tikveški, bregalnički, tetovski, prizrenski, kosovski, belopoljski, metohijski).

Od 1945. godine pojedine odredbe SGZ su primenjivane kao pravna pravila imovinskog prava na osnovu Zakona o nevažnosti
pravnih propisa donetih pre 06.4.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije od 25.10.1946. godine i to samo ukoliko nisu bile u
suprotnosti sa pozitivnim propisima i načelima ustavnog poretka FNRJ i njenih republika.

Dugogodišnja primena SGZ je značajno uticala na razvoj pravne misli i svesti i zbog toga će ostati trajni spomenik naše pravne
nauke.

O GRAĐANSKIM ZAKONIMA U OPŠTE

(8.)
Smisao zakona niko da ne izvrće, i krivo da ne tumači. Svaki da pazi na reči, i njihovo pravno značenje, pa ako mu se ne bi tako
razumeti dalo, onda neka pogleda na druge ovde izložene podobne zakone i neka ispita nameru zakonodavca, pa sravnivši ga sa
ovima neka ga tako protumači, kako da se sa osnovima zdravog razuma i prirodne pravice slaže.

(14.)
Neznanje zakona već obnarodovanoga nikome ne pomaže i niko se neznanjem zakona izviniti ili braniti ne može.

(18.)
Ropstva u ovoj zemlji nema, to jest niko ne može čoveka u takvoj vlasti imati, da s njim samoproizvoljno kao sa stvarima postupati i
raspolagati može.

(21.)
Šta je ko dužan, ono dati mora. Ako neće, sud ce ga primorati.

(27.)
Što je čije, onaj ima pravo i raspolagati s onim.

(28.)
Tvoje pravo možeš i drugom ustupiti, i to zavisi od tvoje dobre volje, koja se u sumnji ne pretpolaže, no mora se dokazati.
Samovoljstvo, sila i prevara nikome ne pomaže.

O LICIMA I PRAVIMA LIČNIM PO SOPSTVENIM SVOJSTVIMA

(40.)
Zakoni uzimaju u zaštitu i one, koji su razuma i slobodne volje ili sasvim ili od česti lišeni, kao što su zgranuti, besomučni, ludi,
sumanuti.

(43.)

) Pre venčanja bivaju obično razgovori i dogovori izmedu mladoženje i devojke i njegova i njenog roda. u koji su radi stupiti. koje je istina od matere venčane u braku.) Više stvari skončanih pod jednim imenom čine jednu samo stvar. jedno drugom verni biti. ako li se mrtvo rodi. pristojno jedno drugo predusretati i u svakom slučaju u pomoći biti. ili je od oca za svoje priznato. (121. O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA RODITELJA I DECE (113. Oni mogu biti u bližem ili daljem srodstvu.) Vanbračno dete ili kopile je ono. dobija sva pripadajuća prava. dana posle smrti muževljeve. a sveštenik sa znanjem takve venčavši pada pod sud i kaznu. dana od dana vencanja ili za 300. no koje svačije biti mogu.O PRAVIMA STVARNIM . ČEST DRUGA . tko da ako se živo rodi. no bivaju i postaju srodni i po braku. Za takvo drži se i ono. (140. i smatraju se kao jedno celo. osim ako je nedonošče. ono je narodno dobro. lica su pak takva srodna ili srodnici ili rođaci.) Posinak i poćerka moraju biti barem 15 godina mlađi od svoga poocima i pomajke. Što je za opštu upotrebu narodnu opredeljeno. jest srodstvo. Ovo su srodnici po krvi. Za takvu smatra zakon svu onu decu. koje nikom ne prinadleže. dana rođeno. ili konačnog razvoda bračne sveze od zakone supruge rode. ali pre ili posle određenoga zakonita roka od 180. sa ugovaranjem poradi braka. ili 300. dužnosti bračne izvršivati. (195.) Što god deca pod roditeljskom vlašću i njihovim upravljanjem pribave. Stvari. i ta na drugog prenaša. ko se sumnja i protivno navodi dokazati mora. kao drumovi. (74. bili oni u zajednici ili odeljeni. ko ih pre zauzme. zovu se puste ili ničije. . po broju stepena. obale reke. reke. Oni se zovu među sobom rod: sveza kojom su vezani.) Stvari one. Rođeno drži se svagda za živo. darovi i uzdarje. koje svi upotrebiti mogu i niko nikoga isključiti od njih ne može.) Brak sa besomučnima i ludima nema sile ni važnosti. a pokraj ovoga ili za ovim biva obeležje.Dete zaceto ali još nerođeno smatra se u prizrenju prava kao da je i rođeno. (108. u kojima jedan od drugoga odstoje. O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA SUPRUŽNIKA (61. koja se u zakonom braku rode. i to je srodstvo izmedu muža ili žene sa srodnima ženina ili muževljeva roda po krvi.ODELJAK PRVI O STVARIMA I PRAVIMA NA STVARI (191. (128. koje se srodstvo zove tazbina. ili otac za tri meseca dana sudski odrekao se njega nije. familije) razumevaju se pretci sa svima svojim potomcima. i prestaje kao da nije ni bio. koja se posle 180.) Pod imenom rodbine ( porodice. (55. a njima ostavljaju. smatra se kao da nikad ni začeto bilo nije. zovu se svačije. kao god što naravno roditelji za svoju decu imanje pribavljaju. putovi.) Oba supružnika dužni su ljubavno među sobom i nerazdelno živeti. koje je mati nevenčana zacela i rodila.) Bračna su deca sva ona. to roditeljima svojima pribavljaju.

mora sam gospodar ili baštinik od istoga dobra biti.) Ako ti tvoju stvar kod drugoga nađeš i poznaš. prenosi. O PRIBAVLjANjU STVARI (225. pripašće gospodaru iste obale. inače prenašanje takvo nema sile ni važnosti. tako su i načini. (237.) Sa uvođenjem novog gospodara u knjige javne baštinske on i zakonu državinu dobija.) Za svako zakono pribavljanje stvari jedne iziskuje se punovažan osnov i zakoni način.) U tom slućaju moraćeš na sudu dokazati. livadu. (299.O DRŽAVINI I PRAVU DRŽANJA (198. kao: kuću. njivu. i kod koga se nalazi. O PRIBAVLjANjU STVARI PREDAJOM (293. da ti se tvoja stvar izda. do presude pričuvaće je sud. PRAVU SOPSTVENOSTI. vinograd. da je stvar tvoja. ti si držalac ili priteželac takve stvari. mora takvu sebi zakono pribaviti. opredeliće se u vojno – policijskim zakonima. (254.) Kao što su stvari razlicitoga roda i reda. i volje imaš zadržati je za sebe. imaš prava iskati na sudu. NAROČITO PRAVU BAŠTINSKOM (218. Koje ako jasnim znacima pokažeš. a ti je nisi ustupio.) Da ko postane gospodarom kakve stvari. i to zgodnim zankom označiš i pokažeš.) Kakvo će pravo ko na pljen od neprijatelja dobiveni imati.) Svaki. (219.) Ona zemlja. (209.) Kad jednu stvar držiš. voćnjak i td.) I riba se smatra kao šumsko zverje. stvar ćeš tvoju dobiti. (226. PRIBAVLjANjE STVARI PRIRAŠTAJEM I PRIPATKOM (265. onde gde osobitom uredbom pravo ribolova nije zabranjeno ili kome ustupljeno. ili onaj čijim imenom kogod stvar drži. kojima se iste pribavljaju. različni. O SVOJINI TJ. koju bi voda malo po malo na jednu obalu nanela.) Kad se dva ili više njih prepiru o tome. kome državina stvari jedne pripada. koji na drugoga dobro kakvo nepokretno. . koja se po občaju i polučava. (227.

onaj može preko tude zemlje ići. on sebe iz nje namiri. onaj prava ima na određeni rok.) Razlika se ne čini između dece muške. (400.) Ko ima pravo na stazu na tuđoj zemlji.) Svaki testament valja u onom smislu uzeti. no samo bi ženske dece bilo.) Ako nema muške dece. (312.) Testament mora biti pismen. ili se zajmodavac prava na zalogu odreče. osim ako se u poslednjem zaveštalac ne poziva na prvašnji. O SLUŽBENOSTIMA ( SERVITUTIMA) (354. ako što preteče vratiće dužniku. kao što glasi. On će vredeti samo ako ga je zaveštalac svojeručno napisao i potpisao. taj mora imati pravo i doći do bunara. SMISLU I TUMAČENjU TESTAMENTA (449. ili i druge ljude puštati. oni isključuju sestre. (359. ukoliko s drugim u protivrečju ne stoji. na koju zajmodavac takvo pravo ima. da ako dužnik po obvezi na vreme njega namirio ne bi. Docniji testamenat obara prvašnji.O ZALOZI (304.) Ako stvar založena propadne. u kom slučaju u onoliko i onaj prvi opstaje. O NASLEDSTVU (396.) Ko zalogu ima. O SADRŽAJU.) Stvar ona. Zato reči i izraze valja onako uzimati. ili posle smrti ocine. (398. baš da prvi nije uništen. oca i mater i sve pretke njine i njihovo potomstvo ili pobočne srodnike. cenom zaloge sebe namiriti. rodila se ona za života. Testament od zaveštaoca uništen gubi svoju silu i važnost. da k njemu tuda dolaze. (323. ako dužnik dug ne isplati.) Koji ima pravo s tuđeg bunara ili izvora vodu zaitati. onda ženska deca nasleđuju zaostvše imanje ocino sve na ravne česti. ili ako je sastavljen ili priznat pred sudom. onda i zaloga prestaje.) Zaveštalac dokle je živ može svoju volju na slučaj smrti menjati. Ali jahati ili voziti se ne može. ili je bezuslovno dužniku povrati.) Deca muška umrloga i njihovi muški potomci dobijaju prvi nasledstvo. zove se zaloga. Žensko potomstvo deli sa ženskima po pravu predstavljanja. samo ako je u zakono vreme. premda dug i posle ostaje. kao što je zaveštaocu uzimati u običaju . O TESTAMENTU ILI ZAVEŠTANjU (429. (448.

pripadne. No i ona je dužna po mogućstvu zadruzi pripomagati.) Naslednicima stajaće na volji. O UGOVORIMA U OPŠTE (531.bilo.) Ako je zaveštalac jednom nasledniku sve svoje imanje bez razlike ostavio. da jednom nasledniku jedna samo opređeljena čest. bila sa decom ili bez dece.) Za ugovore sa zločincem učinjene. onda će sve ostalo pripasti zakonim naslednicima. npr. O DEOBI (492. i njihovu važnost opredeljiće zakoni kazneni. pola. zadržava pravo uživanja na delu svoga muža u zadruzi i smesi zaostvšem. (536. nego i drugim zgodnim znacima. O TOME KAKO ZAVEŠTALAC O SVOM IMANjU RASPOLAGATI MOŽE (476. smatra se kao sopstvenost. (532. ili podeliti se. ili pred svojim sudom ili sudijom.) Naslednici kako se svi slože.) Niko ne mora nasledstvo primiti ili zauzeti bez popisa sudskog. onda će njegovo biti sve. (451.) Sve imanje bilo ono od predaka nasleđeno ili pribavljeno i stečeno. a druga to primi. a i samim delom koje volju pokazuje.) Ako li je kazao. O NASLEDNIM PRAVIMA I ODNOŠAJIMA U ZADRUZI (523. mogu deliti se ili sami među sobom. ili se izjasni da prima. s kojom svaki raspolagati može po svojoj volji.) Obećanje ovo i primanje može se učiniti ne samo rečima. (535. ili pred prizvanim odabranim ljudima. trećina i td. a ako primi. tj. kao što se onde uzima gde je pravljen testamenat.) .) Ugovor je zaključen onda kad jedna strana što obeća. (452. ili u zajednici nepodeljeni zaostati. O POPISU ZAOSTAVŠEGA IMANjA (485.) Žena udovica posle muža u zadruzi zaostavši. sam sebi sledstva nek pripiše. (496.

) Ostava ili amanet je takav ugovor.) Zajam je takav ugovor. sačuvavši tuđu stvar. ili ako inače nisu naslednici naročito ugovorom ili zakonom izuzeti. zbog kojih darodavac može poklon poreći. i narušavajući njegovu slobodu i imanje. a ne bi bilo određeno vreme plaćanja interesa ( lihve). telu. zove zajmoprimac ili dužnik. onda se razume po svršetku . svoju sopstvenu zato žrtvovao i izgubio. O ZAJMU (593. tako. onaj koji u zajam uzima. koji u zajam daje. (577. (599. no u svoje vreme dužan bude rečene stvari u istom rodu i vrednosti natrag vratiti. kojim ko tuđu stvar primi tako. (567. kad ko dobrovoljno drugome što da. jesu sledeci: a) ako darodavac docnije tako osiromaši. ne može više natrag uzeti. (596.) Onaj. (602.) Ko uzme u zajam saliveno zlato. (552. zove se zajmodavac ili zajmilac. kojim se kome stvari potrošne dadu tako. potrošiti i njima raspolagati. osim slučajeva. bila mu cena veća ili manja od vremena zajma učinjenoga. ili drugu rudu.) Svaki ugovor. koji tuđu stvar kao amanet ili ostavu primi.Ugovor valja da bude jasan i razumljiv.) Ko jedanput poklon učini. da on vlastan bude po svojoj volji njih upotrebiti. kao svoju sopstvenu.) Poklon biva.) Slučaji. onda on može od ostvljača za to naknadu zahtevati. ne ištući niti primajući ikakve za to naplate. (570. O OSTAVI ILI AMANETU (569. i opredeljen. dužan je istu stvar od svakog kvara ili štete. časti. nanoseći pred njegovom životu. b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže.) Naruc ili posluga biva ugovorom takvim.) Svaki. ili nagrade natrag vrati.) Ako je ugovor o zajmu na duže vreme zaključen. čuvati. osim osobitih slučajeva. O POKLONIMA (561. kojim ko nepotrošnu stvar na poslugu uzme. na vagu ili meru. da je čuva i nevredimo natrag vrati. O NARUCI ILI POSLUZI (582.) Ako je čuvar. da na opredeljeno vreme bez svake plate. i iz njega proističuća prava i obaveze prelaze i na naslednike. onaj će na vagu ili meru onoliko isto u svoje vreme i vratiti. ako ne bi ista za lične odnose i sposobnosti vezana bila. srebro. da ni živeti ne može. (566.

(647. onda se smatra.) Pravo cenu za stvar opredeliti.) Promena je takav ugovor. zove se vlastodavac. pripada prodavcu. koja bi otuda proistekla. znanju i savesti upravljati. (612. u ime drugoga i za drugoga što činiti punovažno.) Prodaja i kupovina je takav ugovor. ono je stalno i veže i vlastodavca i trećega. kojim ko jednu stvar za drugu dati obećava. (646. O PUNOMOĆSTVU I DELOVODSTVU (609.) Dobro u promenu primljeno zadržava onu istu prirodu prava i odnošaja.) Što punomoćnik u ime svoga vlastodavca sa trećim svrši ili ugovori po smislu svoga punomoćja. (606. (640. (610. kome se vlast daje.) Ako je ko zajam dao na neopređeljeno vreme. onaj se mora po svome razumu.) .svake godine. a svu korist. (620. kao što je bilo dobro u promenu dato. kojim se stvar kakva za neku određenu platu u novcu drugome ustupa. da je na zahtevanje zajmodavca dužnik svagda vratiti dužan. O PRODAJI I KUPOVINI (641.) Ugovor punomoćstva je takav ugovor. (659. svome vlastodavcu ostaviti. onaj pak. O PROMENI (632. odmah je i ugovor prodaje svršen i zaključen. čija je stvar. kojim ko vlast dobija.) Bez opredeljene cene ne može ni prodaje biti.) Kome nikakve granice punomoćstva naznačene nisu. (615. koji je na sebe uzeo.) Onaj. (642. koji vlast daje.) Kako se dva ili više njih za stvar pogode. Vlast ta napismeno stavljena zove se punomoćje. zove se punomoćnik. i cenu uglave. po obećanju svome pošteno i svojski svršiti.) Punomoćnik dužan je posao.

) Onaj koji posao kakav naruči. O ORTAKLUKU (723. O NAJMU (706. kad se ko obveže.) Ugovor ortački biva onda. (717. kao smesnicima. (699. i samo u osobitim okolnostima može on i drugom primljeni posao poveriti. zato što je za prodaju.) Poslenik. rodu i susedima.) Ono. kad se dva ili više lica slože. O ZAKUPU (679. koji pravo prvenstva za kupovinu imaju. (746. pri kome se osnovi amanetski i najamni u prizrenje uzeti moraju. ono ne prinadleži ovamo.Kupovina stvari takvih. ( ili poslužiti).) Ako je stvar na probu uzeta.) . Što bi koji ortak izvan toga još imao. ali vreme određeno nije. ali za dobrotu posla i onda on odgovara.) U slučaju prodaje nepokretnih dobara valja da prodavac javi onima.) Kirija i zakup prestaje onda. No ipak ako po povraćaju ovce prvo proleće od metilja manjkaju. (671. i ako drugo što ugovoreno nije.) Kirija i zakup ništa drugo nije nego prodaja upotrebe. za nepokretne jedna godina dana. to se pod zakup daje.) Ako bi ovce pod zakup ( kesim) date prvo proleće od metilja manjkale. među sobom dele. da korist koja se otuda dobije. ili i stvari svoje ulože na to. kakvu službu činiti. tako se i cena plaća. koji se posla kakvog naručenog primio. Ako roka ugovorenoga nema. i tako se i smatra. nego je njegovo sopstveno odeljeno dobro. ili što načiniti za opredeljenu nagradu u novcu. onda se gleda na uobičajeni mesta rok. (668. kad ugovoreni rok dođe. Od ovoga razlikovati valja prosto čuvanje ovaca ili druge stoke.) Ugovor najamni postoji onda. što je uloženo u ortački posao. mora i na priličnu nagradu pristati. moraće zakupac štetu naknaditi. (694. a imeno da čuvar za svaku štetu kod stoke pričinjenu odgovarati mora. mora ga sam svršiti. kojima se tek nadati ko ima. šteta spada na onoga. sačinjava glavnicu ortakluka i nadležnosti svima zajednički. jer se drži da su bolest donele. čije su ovce. ili na vreme plaćanja. da svoj trud. od koje samo se onda oslobađa. onda se za pokretne stvari računaju tri dana. smatra se kao kocka. kad dokaže da se nije njegovom krivicom niti nebreženjem dogodilo. (727. (707. jer se drži da su bolest donele.

(762. koju bi njihni ljudi putnicima naneli. kojim jedna strana daje nadeždu na korist kakvu neizvesnu. koje je ono imanje.U račune ortačke zagledati može svaki ortak u svako vreme. zove se bračni ugovor. dragom kamenju i drugim dragocenostima za ukras dade. ako dokaže. O UGOVORIMA BRACNIM (759. bilo od drugog koga dobiveno radi lakšeg življenja. niti mu se odreći može. u odnošaju na brak o imanju zaknjučen bio.) Ako ugovorom nije mužu miraz uz suprugu obećan i obavezan. (812. koja može samo o dozvoljenoj stvari biti. to se i u sumnji uzima da je poklonjeno. smatra se takođe kao miraz. (805. onda ce srazmerno naknada i na njega pasti.) Od naplate učinjene štete samo se ko onda osloboditi može.) Što muž ženi svojoj u nakitu. (760. .) Ako naslednik umrloga ortaka ne bi mogao dužnosti umrloga ispuniti. što se može prodati ili može na korist biti. sam nositi mora. i mužu doneseno bilo. koje bi za vreme braka pripalo. (777. Ovo može biti za platu ili bez plate. da šteta nije njegovom krivicom. (793. O NAKNADI UČINjENE ŠTETE (801.) Ako bi se udovica preudala. koji u njihov krug spada.) Ugovor koji bi izmedu muža i žene.) Nasledstvo ženino. samo ako bi to s troškom skopčano bilo. (775. bilo njeno sopstveno.) Ako bi što krivice i onoga bilo. krčmari. (763.) Gostioničari. onda će mu se od njegovog dela na to nešto odbiti. koju druga strana prima. koje supruga mužu donese. (765.) Veštaci. pa bi takav dali. onda ona gubi pravo na udovičko uživanje. no se slučajno dogodila.) Ugovor ovaj može glasiti o mirazu. treba cena da je dana. da bi na štetu služio. od kojih bi se za ngaradu savet iskao u poslu. pa muževlje ime nositi prestala.) Za miraz služiti može sve ono.) Ugovor odvažni je takav ugovor. odgovaraće i za rđav savet. ili izmedu ženika i neveste.) Pri opkladi. muž takvi iziskivati prava nema. koji je oštećen. ladari i vozioci ( kiridžije) odgovaraju i za onu štetu. O UGOVORIMA ODVAŽNIM ILI NA SRECU (789. ili u treće ruke položena. (754. inače na sudu nema sile ni važnosti. (803.

(816. KAKO PRESTAJU PRAVA I OBAVEZE (882. ili u samom predmetu.) Koja prava i obaveze od volje ugovarajućih strana zavise. prestaje jemstvo. da se ne uzima niti dodaje koja treća osoba. Sledstveno poveriocu ostaje na volji ili od glavnog dužnika. ili uhvatiti i sagnati. pa kako ovi nađu. O NAČINU KOJIM SE UTVRĐUJU PRAVA I OBVEZE (827. (859. (863. koju bog toga onaj gubi.) Pri prenovu stara obaveza prestaje. onaj se oslobađa od duga. srazmernu naplatu čini. (858.) Ako rok. osakati.) Za dela sporna mogu se strane skloniti i poravnati i na to. i pošto založitelj dug namiri odmah izdati. i još za pretrpljene bolove. da se koja treća osoba još dodaje. ili inače povredu telu nanese. ali od obijice u isto vreme dug iskati»). jesu jemstvo i zaloga. nije opredeljen. dužan je istu dobro čuvati. (838. onaj se obavezuje platiti sud mogao glavni dužnik platiti ili ne mogao.) Ko životinju u šteti nađe. osim ako nije u slučaju nužne odbrane. naplaćuje. (887. O PREINACENjU ( PROMENI) PRAVA I OBAVEZA (847. samo ako se strane slože. u licu. a može biti i tako. onda kako se to vreme navrši. ako se zahteva.) Ko bi posle poravnanja dokazivao. neće mu ništa pomoći.) načini kojima se obezbeduju obaveze i utvrđuju prava. (832. ili od jemca i platca.) Dug se može isplatiti ne samo novcem no i drugim čim. može je silom odbiti. kao novi poverilac.) Ako bi se strane pri poravnanju prevarile.) Ako jemstvo glasi za neko opredeljeno vreme. ona se s voljom uzajamnom i preinačiti mogu. . što je dužan. (842. ili novi dužnik.) Ova promena može biti tako. da je preko polovine oštećen.) Onaj.) («Ko jemstvuje kao jemac i platac. ni onda poravnanje ne postoji. da izaberu sebi sudije.) Ko plati ono. i koje će se u napredak lišiti. (884. taj plaća trošak sav za lečenje i lekove pa i zaslugu. (850.) Ko drugoga rani. koji mu pre poravnanja nisu poznati bili. (820. (848. da je onda rok. i nova silu svoju dobija. ili isterati. onda se razumeva. kad da se dug isplati. onako da im pravo bude. kad je dužnik na plaćanje opomenut. i prestaje obaveza. koji stvar u zalozi ima. Ubiti nema vlasti. osim ako nebi očevidnu prevaru i nepošteno postupanje pokazati mogao. ili bi nove dokaze donosio.

) Pokretne stvari pribavljaju se zastarelošću od tri godine dana. i na nju ograničena.(897. dečija i druga lična prava ne mogu zastariti. onda prestaju sve obaveze.) Ko priznanicu od poverioca ima.) Kad suda u zemlji ne bi bilo. O ZASTARELOSTI (922. (928.) Arhitekti i preduzimači oslobođavaju se od odgovornosti posle deset godina za tvrde građevine i preduzeća.) Prava supružnika. da je glavno isplatio.) Umre li onaj. a drugi sa samim upotrebljenjem dobiva i pribavlja. (828. nema ni početka ni nastanka zastarelosti. (913. 3. koja su izvršili ili upravljali. (944. (925.) Zastrelost jeste osobito opredeljenje po kome jedan zbog neupotrebljenja za neko poduže vreme pravo gubi. kao u ratno ili kužno vreme. roditeljska. kome pravo ili dužnost kakva pripada tako da je samo za ličnost njegovu vezana. onome se veruje da je i interese platio. .