P. 1
Znacaj i Uloga Medjunarodnog Platnog Prometa 2

Znacaj i Uloga Medjunarodnog Platnog Prometa 2

|Views: 1,110|Likes:
Published by ivanwy

More info:

Published by: ivanwy on Nov 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/31/2012

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Instrumenti platnog prometa TEMA : Značaj i uloga međunarodnog platnog prometa u savremenim uslovima poslovanja

.............................. Uticaj međunarodnog platnog prometa na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih pravnih i fizičkih lica…………8 7............................10 LITERATURA........…7 6...………………...............SADRŽAJ UVOD …………………………………………………………………..............................………........5 4................................................................3 1........... Platni promet Srbije sa inostranstvom......…………............... Savremeni platni promet sa inostranstvom i poslovne banke ...............…..............4 3...............................6 5.………………...................……........... Funkcionisanje međunarodnog platnog prometa ……………….....................………. Karakteristike međunarodnog platnog prometa i međunarodnih plaćanja . Podela platnog prometa prema mestu plaćanja …………...............4 2....….. Vrste i sistemi međunarodnih plaćanja ……….............................8 8..........11 2 ..............................................................…………........ Međunarodni platni promet i spoljna trgovina....9 ZAKLJUČAK.............

Dobro organizovan platni promet povećava privredne aktivnosti i likvidnost same privrede.Sva ta plaćanja koja se obavljaju između domaćih ili domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica i koja pored plaćanja roba i usluga obuhvataju razne finansijske transakcije čine platni promet.što je posledica sve većeg obima transakcija i prenosa sredstava. bez obzira ko ih vrši.Zbog porasta broja i vrednosti transakcija plaćanja koja se kroz njih odvijaju. Prema tome. Sav transfer novčanih sredstava se obavlja preko platnih sistema koji olakšavaju protok novca.a sve to ima odraz i na nagli porast aktivnosti na finansijskom tržištu.tako da se stalno traže tehnološka poboljšanja za ubrzanje rada platnog prometa. sva plaćanja izražena u novcu..Brzina izvršavanja transakcija dobija na značaju i važnosti.platni sistemi su poslednjih godina dobili na značaju Cilj platnog prometa je brzo i efikasno izmirivanje dužničko-poverilačkih obaveza uz racionalno korišćenje novčane mase.UVOD Prilikom kupovine roba ili usluga nastaje plaćanje između pravnih i fizičkih lica koja mogu biti gotovinska i bezgotovinska. 3 .U platnom prometu mora da postoje dve strane : platioc – strana koja vrši plaćanje i primaoc – strana kojoj se plaća. na koji način i u koju svrhu nazivaju se opštim imenom platni promet. Za funkcionisanje platnog prometa potrebna je dobra organizacija i poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti.On ima veliki uticaj na monetarnu politiku zemlje.Platni sistemi su osnova finansijske infrastrukture i omogućavaju pravovremeno izvršavanje novčanih obaveza koje proizilaze iz ekonomskih aktivnosti različitih subjekata. doprinosi stvaranju optimalnog broja obrtnih novčanih sredstava i smanjenju obima korišćenja kredita.

pokloni.U platnom prometu sa inostranstvom ne postoji tačno određeno. Pod međunarodnim platnim prometom podrazumevamo plaćanja koja se vrše između predstavnika raznih pravnih i privrednih sistema.usluga i novca na različitim geografskim prostorima.transferi po osnovu kreditnih aranžmana.kao i bilo koja druga poslovna transakcija u međunarodnim okvirima danas se može obaviti samo posredstvom međunarodnog platnog prometa.pa se stvaraju proizvodi koji su kvalitetniji i jeftiniji.Ovi transferi se vrše u stranoj valuti ukoliko domaći novac nije konvertibilan i ne učestvuje u plaćanju sa inostranstvom.Na taj način dolazi do specijalizacije domaće proizvodnje i usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u kojma je nacionalna privreda efikasna.Isto tako zemlja uvozi proizvode stranih proizvođača gde su se ti proizvođači pokazali kao uspešniji u proizvodnji takvog proizvoda.Tako su nacionalne privrede dobile mogućnost da se uključe u svetsku trgovinu.Međunarodni platni promet je nastao kao posledica međunarodnih poslovnih odnosa gde dolazi do razmene robe.Na platni promet utiču razvijenost bankarskog sistema i stepen razvijenosti privrede zemlje.već se plaćanja obavljaju u različitim nacionalnim valutama i prema sklopljenim platnim sprazumima i aranžmnanima između država koje učestvuju u plaćanju.Platni promet u zemlji se odvija u skladu sa nacionalnim propisima i sa propisanim instrumentima platnog prometa. pa u platnobilansnom pogledu razlikujemo tekuće transakcije i kapitalne transakcije.izvršavanjem 4 . Podela platnog prometa prema mestu plaćanja Na osnovu mesta plaćanja postoje unutrašnji ili platni promet u zemlji i međunarodni ili platni promet sa inostranstvom. Međunarodni platni promet predstavljaju sva plaćanja koja se vrše između privrednih subjekata.ili uvoz i izvoz kapitala i novca.Ta plaćanja u međunarodnom platnom prometu vrše se po osnovu plaćanja obaveza u vezi sa : prometom proizvoda.Na ovaj način dolazi do međunarodne podele rada i međunarodne specijalizacije.Tako nastaje proizvod koji nacionalna privreda jedne zemlje može da izvozi i plasira na tržišta drugih zemalja.ali neposredno nisu novac. Dva osnovna sistema međunarodnog plaćanja su slobodna plaćanja u konvertibilnim devizama i klirinška plaćanja Područje međunarodnog platnog prometa obuhvata samo transfere u inostranim sredstvima plaćanja.pomoć.tako da postoji dosta sličnosti ali i određene razlike između platnih prometa zemalja.Transfer je prenos finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po različitim osnovama: plaćanje za izvršen uvoz. 2.Transakcije međunarodnog platnog prometa se uglavnom obavljaju bezgotovinski ili preko instrumenata koji samo predstavljaju novac.1.naplata za izvršeni iznos. Međunarodna plaćanja mogu biti finansijske transakcije koje su neposredno povezane sa međunarnodnim prometom roba i usluga (finansijske transakcije vezane za spoljnu trgovinu) i čiste finansijske transakcije koje nisu neposredno povezane sa prometom roba i usluga.Unutrašnji platni promet obuhvata plaćanja koja se vrše između domaćih pravnih i fizičkih lica.univerzalno sredstvo plaćanja koje je prihvaćeno u svim zemljama.a samim tim konkurntniji na svetskom tržištu od istih proizoda drugih inostranih proizvođača. odnosno između pravnih i fizičkih lica različitih zemalja.što je od veoma velikog značaja. Karakteristike međunarodnog platnog prometa i međunarodnih plaćanja Uvoz i izvoz roba i usluga.

Prilikom obračuna plaćanja javlja se i problem deviznih kurseva. 3.Zato takva plaćanja imaju karakter međudržavnih ili međunarodnih plaćanja.zbog toga što se tu radi o plaćanjima između lica čija su novčana sredstva deponovana kod matične banke čija se sedišta nalaze u različitim državama.što neposredno utiče na privredna kretanja i stanje platnog bilansa zemlje.što znači da ovaj sistem plaćanja sužava robni promet sa zemljama koje nemaju dovoljno deviznih sredstava za izmirenje obaveza prema stranim partnerima.zavisi i brzina plaćanja i racionalnije korišćenje deviznih sredstava.a u nekim zemljama to odobrenje daje vlada ili nadležno ministarstvo.jer da bi jedna zemlja mogla da obavlja slobaodan platni promet sa inostranstvom mora da raspolaže viškovima deviznih potraživanja.mada je moguće da i neke druge finansijske institucije imaju ulogu posrednika u plaćanjima. Danas su poslovi međunarodnog platnog prometa povereni isključivo bankama.Kada obavljaju međunarodna plaćanja banke iz različitih zemalja sklapaju ugovor o međusobnoj saradnji u izvršavanju naloga za plaćanja svojih komitenata. Slobodna plaćanja su plaćanja kod kojih se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji.jer se podrazumeva da dužnička strana vrši plaćanje u konvertibilnoj valuti.Sve ovo omogućava da se roba nabavi pod najpovoljnijim uslovima.brže i ekonomičnije obavljanje međunarodnih plaćanja.Za zemlje koje imaju platno-bilansne poteškoće to predstavlja veliki problem.a banke koje su povezane takvim sporazumom se nazivaju korespondentske banke.Ona se obavljaju preko tekućih računa koje banka jedne zemlje ima kod inostrane banke (korespondenta).odnosno dva sistema međunarodnih plaćanja.Od toga kako je organizovan. Jedine institucije koje imaju ovlašćenje da obavljaju poslove međunarodnog platnog prometa su banke. Osnovna pretpostavka korišćenja ovog sistema je raspolaganje dovoljnim koilčinama deviznih sredstava.Uslov za slobodna devizna plaćanja je konvertibilnost nacionalne valute i raspolaganje slobodnim deviznim sredstvima.a njihovim uspostavljanjem omogućuje se efikasnije.tamo gde je najjeftinija i kvalitetna i da se finansijske transakcije realizuju u što kraćem vremenskom roku.To su slobodna devizna konvertibilna plaćanja i klirinška plaćanja. 5 .plaćanjem dužničko-poverilačkih odnosa.raznim obavezama koje nastaju iz finansijskih odnosa.Slobodna devizna sredstva se ne moraju utrošiti tamo gde su stečena. Vrste i sistemi međunarodnih plaćanja U svetskoj privredi postoje dva osnovna sistema realizacije platnog prometa sa inostranstvom.određenih usluga ili radova.Dobro i uspešno organizovan platni promet sa inostranstvom ima veliki značaj i za njegove učesnike i za privrede zemalja koje su uključene u međunarodni platni promet.izvozom robe i usluga u jednoj zemlji može obaviti kupovina i plaćanje i u svakoj drugoj.Takav odnos se naziva korespondenstski odnos.U većini zemalja centralna banka odobrava ko će se baviti poslovima međunarodnog platnog prometa. Međunarodni platni promet je regulisan jedinstvenim propisima.Značaj ovog sistema je što se ostvarenim valutama.Osnovni cilj korespondenstskih odnosa je međusobna saradnja banaka u poslovima međunarodnog platnog prometa.

Za banku je izuzetno važno da izabere dobrostojeću korespondentsku banku sa međunarodnim poslovnim ugledom i kredibilitetom koja nudi sigurnost poslovanja svojom finansijskom pozicijom.Banke se poslovno povezuju i bolje upoznaju.s tim što uvoznik uplaćuje vrednost uvoza u svojoj nacionalnoj valuti i omogućava izvozniku da naplati vrednost izvoza od svoje centralne banke takođe u svojoj nacionalnoj valuti. Pozitivna strana kliringa je što omogućava međunarodnu robnu razmenu bez korišćenja konvertibilne valute.Korespondentski odnosi se uspostavljaju između banaka različitih zemalja.Prvo.Bez njih platni promet sa inostranstvom ne bi bio funkcionalan.koje su ovlašćeni predstavnici dražava u kliringu.Kada se pronađe odgovarajuća strana banka sledi poziv toj banci za uspostavljanje korespondentskih odnosa i daju se osnovni podaci i potrebna dokumentacija.u zavisnosti da li se radi o naplati u gotovom.Loša strana je i to što je kupac poneki put prinuđen da kupi robu koja mu nije potrebna jer se robne liste u kliringu utvrđuju po vrsti i količini robe kojom se može trgovati.banka koja hoće da uspostavi korespondentski odnos sa stranom bankom treba da se informiše o poslovanju te banke : kolika su sopstvena i tuđa sredstva banke.Ako strana banka prihvati poziv.Države sklapaju ugovor o kliringu i međubankarski sporazum između centralnih banaka.kakvi su rezultati poslovanja.Ovaj nedostatak se otklanja putem uzajamnih beskamatnih kredita.a samim tim se stvara međusobno poslovno poverenje.kada nisu u mogućnosti da ih plate zbog nedostatka čvrstih valuta.trampom.konvertibilan sistem plaćanja je dosta rasprostanjen i podstiče slobodnu trgovinu.Ipak.tarife provizija za usluge.nego se vrednost uvoza i izvoza u oba pravca iskazuje preko jedinstvenog klirinškog računa kod centračne banke.pa je tako zemljama omogućeno da potrebnih proizvoda dođu razmenom.efikasan.Ugovorom se države obavezuju da će sva sredstva ostvarena uvozom robe i usluga iz jedne zemlje upotrebiti za uvoz robe i usluga iz druge zemlje. Funkcionisanje međunarodnog platnog prometa Sastavni deo međunarodnog platnog prometa jesu banke. 4.koliki je kreditni potencijal.One sklapaju ugovor o međusobnoj saradnji da bi što lakše obavljale međunarodna plaćanja.Negativna strana kliringa je u tome što se potraživanja stečena u jednoj zemlji ne mogu koristiti u nekoj drugoj zemlji gde postoje povoljniji uslovi nabavke.šifre za međusobnu poslovnu komunikaciju.brz.gde su plasirana ta sredstva. 6 .kakva je mreža poslovanja u zemlji i inostranstvu.Banke moraju da budu finansijski stabilne i dobro organizovane.Kliring ima više negativnih nego pozitivnih strana.kreditnom poslu.jer je on bio produkt više političkih nego ekonomskih realnosti.pre ili posle isporuke.Plaćanje i naplate se obično vrši u obračunskoj jedinici koja može biti obračunski dolar ili nacionalna valuta.uspostavlja se korespondentski odnos i razmenjuju potpisi ovlašćenih lica u bankama.jer je međunarodni platni promet danas organizovan preko međunarodnog bankarstva. Klirinška plaćanja su prebijanja međusobnih dugovanja i potraživanja između zemalja bez upotrebe konvertibilnih deviza preko klirinškog računa.jer je potrebno da se uzajamna plaćanja poklapaju.iplati u roku.pruža mogućnost upotrebe velikog broja raznih kombinacija uslova i načina plaćanja.Kod klirinškog plaćanja ne pojavljuje se efektivan novac.koje podrazumeva sistem međunarodnih korespodentskih odnosa.što znači da uvoznici i izvoznici vrše obračun i naplatu svojih potraživanja od centralne banke.Oni su osnova platnog prometa sa inostranstvom.

a za banku kod koje je račun otvoren to je loro račun (italijanski loro znači njihov).Ako nije dogovoreno otvaranje tekućeg računa.Banke mogu na dva načina da obavljaju međusobna plaćanja.Ukupna aktivnost banke u međunarodnom platnom prometu i njena devizna pozicija može da se vidi iz nostro računa banke.Banke nalogodavci za sve otvorene tekuće nostro račune vode analogne račune u svom knjigovodstvu. Razvoj telekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija unapredili su bankarsko poslovanje. 5.ukidanje međusobne konkurencije i stvaranje finansijskih monopola.ali u dogovoru sa stranom bankom može da se obezbedi kratkoročno kreditiranje da bi se omogućio nesmetani platni promet i da bi se premostile trenutne razlike u prilivu i odlivu deviznih sredstava.Elektronska obrada podataka omogućava brži transfer sredstava između banaka.tako što se gleda razlika između priliva i odliva po pojedinim valutama.Ovakvi odnosi se zovu indirektni korespondentski odnosi. Savremeni platni promet sa inostranstvom i poslovne banke Banakarstvo je oblast preko koje se neposredno odvijaju plaćanja sa inostranstvom.Sve ovo utiče da banke rade efikasnije i brže.Kontrola saglasnosti knjiženja priliva i odliva sredstava i međusobna provera salda na računima vrši se na osnovu izvoda tekućih računa kod korespondenata. Banke su specijalizovane finansijske institucije koja prikupljaju i distribuiraju novčana sredstva.bave se platnim prometom u zemlji i inostranstvu.Takav kredit se izmiruje prvim deviznim prilivom. Kontokorentni računi reba da imaju pozitvni saldo.tako što daju nalog ili ovlašćenje za plaćanje u korist druge korespondentske banke.a sve u cilju profita. Tekući račun koji koji jedna banka otvara kod korespondentske banke zove se nostro račun (italijanski nostro znači naš). Na računu kod korespondentske inostrane banke.Banka može da otvori tekuće račune u različitim valutama.Takav račun se naziva kontokorentni..Osnovne karakteristike savremenog bankarstva koje su uticale i na međunarodna plaćanja su koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja.smanjuju se troškovi i povećava produktivnost.stapanje industrijskog i bankarskog kapitala.Takođe.Prvi način se sastoji u tome da jedna banka da ovlašćenje drugoj banci da ona u svojim knjigama otvori tekući račun na ime prve banke na koji će vršiti sva buduća međusobna plaćanja.kako bi povećale obim poslovanja.povećava se tačnost i preciznost podataka.Posledica određenih promena u bankarstvu i razvoj telekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija su karakteristike savremenih plaćanja.ukoliko je to u skladu sa propisima zemalja domaće i strane banke.a to se pozitivno odrazilo i na međunarodna plaćanja.jedna banka raspolaže svojim deviznim sredstvima koja može da koristi za svoja devizna plaćanja.stvaranje unije između vlasnika monopola i vladajućih krugova u zemlji.banke međusobna plaćanja vrše preko tekućih računa kod trećih banaka.Zato je veoma važno stalno ažuriranje kod knjiženja i u poslovanjui banaka zbog održavanja dobrih poslovnih odnosa u međunarodnim plaćanjima. 7 .banka može kod svog korespondenta da otvori i račune za posebne namene (depozitni račun.a takav odnos je kontokorentni ili direktni korespondentski odnos.na kojima se knjiže sva plaćanja preko tih računa.jer se veliki broj operacija može obraditi velikom brzinom.račun za akreditiv).ljudski rad se svodi na minimum.

sa predajom robe ili na odloženo (na poček)..unapred nesagledive državne mere.Tu sigurnost ugrožavaju velika udaljenost stranaka i nemogućnost stvarne procene kreditne sposobnosti poslovnog partnera.međunarodno kreditno pismo.Plaćanje je obaveza jedne od stranaka u privredno-pravnim ugovorima. 7. Zbog svega toga dolazi se do zaključka da međunarodni platni promet ima veoma veliki uticaj na stabilnost jedne nacionalne privrede i na njena privredna kretanja.Sa porastom obima i složenosti tih odnosa raste i obim međunarodnih finansijskih transakcija.onda ona ima veće mogućnosti da se uključi u tokove međunarodnog platnog prometa u odnosu na zemlju čija privreda nije razvijena na tom nivou.Centralna banka zbog toga ima veliku odgovornost kada daje odobrenje koje poslovne banke mogu da obavljaju platni promet sa inostranstvom.međunarodni i dokumentarni inkaso.jer je normalno da poslovni partneri hoće da se osiguraju u pogledu ispunjenja ugovornih obaveza.Međunarodna plaćanja preslikavaju ekonomske odnose domaće privrede sa inostranstvom.bankarska doznaka.Tokovi roba i novca se ukrštaju jer za svaku predaju robe ili vršenje usluga odgovara plaćanje određene sume novca.nestabilnost valuta. Međunarodni platni promet i spoljna trgovina Spoljna trgovina predstavlja redovnu razmenu dobara i usluga sa inostranstvom. Uticaj međunarodnog platnog prometa na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih pravnih i fizičkih lica Dinamika uključivanja jedne nacionalne privrede u tokove međunarodnih plaćanja određena je nivoom razvijenosti te privrede.Ova razmena obuhvata razmenu dobara i različite proizvodne i neproizvodne usluge.kvalitet i pouzdanost obavljanja tih poslova zavisi od uspešnosti subjekata kojih obavljaju te poslovi. virmanom ili obveznicom. Faktor rizika dosta utiče na izbor instrumenta plaćanja.Instrumenti međunarodnog plaćanja ubrzavaju međunarodni promet robe i usluga.a samim tim i platni promet sa inostranstvom. Na nivou privrednih subjekata koji se bave koji se bave poslovima međunarodnog platnog prometa.Tu spadaju međunarodni dokumentarni akreditiv.a to su banke sa posebnim ovlašćenjem.Dužnik može da se oslobodi obaveze prema poveriocu plaćanjem u gotovom. 8 .Plaćanje može da se izvrši unapred (avansno).6.Ako banka nije u mogućnosti da obavlja takvu vrstu posla koji joj je poveren na način na koji bi trebalo da obavlja i pravi propuste u poslovanju.različiti trgovački običaji.Prvi slučaj je izvoz.Tada treba obratiti veliku pažnju i izabrati način plaćanja koji svodi faktor rizika na minimum i nudi sigurnost poslovnim parterima.to se može negativno odraziti i na celokupnu privredu. Međunarodni promet roba i usluga vezan je za odgovarajuća plaćanja.menica i ček.kreditne karte.Odnosno.Pored toga u faktore rizika spadaju različitost pravnih sistema.čekom.menicom.a drugi uvoz.Da bi ovakva plaćanja bila što sigurnija i što efikasnija postoje posebni instrumenti plaćanja.To je deo prometa gde se razmena vrši tako što predmet kupoprodaje prelazi carinu i napušta teritoriju zemlje prodavca ili ulazi na teritoriju zemlje kupca.Ovo se najbolje vidi posmatranjem platnog i deviznog bilansa zemlje koji odslikavaju odnos na relaciji ekonomski odnos sa inostranstvom i devizni prilivi i odlivi po tim osnovama.ako je privreda jedne zemlje veoma razvijena.

a banka izvršava plaćanje prema inostranstvu u dogovorenom roku sa nalogodavcem.Te transakcije se vrše preko računa ovlašćene banke u inostranstvu i preko računa strane banke kod ovlašćene banke u zemlji.Bezgotovinska plaćanja i kreditne funkcije instrumenata platnog prometa danas imaju veliki značaj zbog nedostatka gotovinskih sredstava plaćanja. Svako plaćanje.da u roku od 90 dana od dobijanja ovlašćenja uspostavi mrežu korespondentskih odnosa i kontokorentnih računa sa bankama u inostranstvu.Ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom banka dobija od NBS. 9 . Platni promet Srbije sa inostranstvom Platni promet Srbije sa inostranstvom obavlja se preko banaka koje su ovlašćene za poslove sa inostranstvom.Zato se menica.naplate i prenosa banka mora da primeni međunarodna pravila i standarde bankarstva i savremen sisteme telekomunikacija. Kod plaćanja prema inostranstvu nalogodavac podnosi nalog za plaćanje banci.ček i kreditne karte danas sve više upotrebljavaju.Banka je dužna da primi nalog ili da ga sa upaćenim pokrićem vrati nalogodavcu.naplata i prenos u devizama vrši se nalozima platnog prometa sa inostranstvom što je propisano odlukom o uslovima i načinu plaćanja.Treba da je upisana u sudski registar. Korisnika naplate koji je naveden u nalogu dobijenom od strane banke.Ako je korisnik naplate fizičko lice.Korisnik naplate je dužan da dostavi banci podatke koji su potrebni da bi se isplata realizovala.da je tehnički opremljena i orgranizovana za efikasno obavljanje poslova sa inostranstvom u skladu sa međunarodnim standardima. 8.Ovlašćena banka uredno i u rokovima izvršava obaveze u zemlji i inostranstvu.poštujući međunarodne i domaće propise i da uredno izmiruje devizne obaveze prema NBS i drugim bankama u zemlji.banka može izvršiti isplatu u gotovom novcu na njegov zahtev.Naplata se vrši tako što se račun korisnika naplate odobrava u valuti naplate po prijemu podataka.banka treba da obavesti istog dana ili narednog radnog dana po prijemu pokrića za izvršenje tog naloga.Na instrumente platnog prometa koje koristi prilikom plaćanja.Ček je u poslovima međunarodne trgovine veoma zastupljen i skoro u potpunosti zamenio gotovinsko plaćanje.

uvele tehnološke komponente i elektronski novac.razvili informacioni sistemi.I pored svih ovih poboljšanja samo funkcionisanje međunarodnih plaćanja ima određene slabosti koje su rezultat političkih i ekonomskih problema (recesija svetske privrede). 10 . instrumenata. Danas platni promet omogućava učesnicima u plaćanju korišćenje savremenih instrumenata plaćanja kao i mogućnost da izaberu način plaćanja. Da bi se postigla efikasnost. Postoji mišljenje da je područje međunarodnog platnog prometa suženo u odnosu na unutršnji platni promet.Bez sagledavanja svih relevantnih faktora koji imaju uticaj na kvalitet obavljanja međunarodnog platnog sistema nije moguća reforma sistema međunarodnog plaćanja. pravilno ispostavljanje naloga platnog prometa.ZAKLJUČAK U međunarodnom platnom prometu do danas su učinjeni veliki napori da bi se poboljšala organizacija poslovanja banaka i kadrovska struktura. oblika i načina plaćanja.Međunarodni platni promet se odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima. pravovremeno podnošenje naloga.pravilan izbor oblika načina i instrumenata plaćanja. Učesnici u platnom prometu moraju da ispune odredjene zahteve: primenu zakonskih propisa. tačnost i ekonomičnost platnog prometa mora postojati uzajamna uskladjenost izmedju organizacije procesa plaćanja.što se ogleda u kontroli obavljanja poslova platnog prometa sa inostranstvom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->