\

CPB)JJ nA)JJH)JJJA )JJ

rrrOAOM£

mTAtb£ nr-er nD}AB£ CPEA HA CBETCI{O) n03()PH""UM CA J.oiCT OPI~JC1{()r. rsorr Adx:1{Or IJI £THDAOUJJ{or CTAHODiJlUJTA

ANTICKI I.NOVI-NARODl· KAVKAZIJE SEDISTA nKAVKAZACA" aka godine 1856.

1 - Cerkesko-abllaska skupina: 2 - Gruzinska skupina; 3 - Lezginsko-cecenska skupina.

Crvena slova znade anricka irnena, Crna slova znace 1101'3 imena.

Crvena crta: anlleki drum ad Surube do Kirnerijskog Bospora,

, -

~

~

i

~

i

Scoba Srba i Ceha iz KavkazJje u srednju. Evropu.

Merilo I : 35.000.000.

3HAlfAJ >KYnAH~Y,E8E CTYA~JE

r. )f(ynaHMti je, H'!lcynPOT CKenn1liHOM CTaHoe~wTY ae1iIo1He Mo,qepH~X HCToplilliapa (Mw.eHxcx;pa, JIo1pe'-leKa. HIII,qepnea, CTaHojesI.1Ha). noxyuiao na yTSp,qVl Aa je HapoA KOjlll KnaYAIo1je FlTonoMej (reorpacp 1113 II BSKa nocne XpIllCTa) cnOMIo11t>8 no,q ""MaHOM 'EEp{Jo" M,qSHll1'-1aH 08 H8WIIIMnpe4I11M8. nope,q flronoaeja cnOMIIIH:oe jow je,q8H KIlaC""liaH nacau, nnVlHIo1je CTapllljVl (n03HaTI1 nOIllotXMCTOp ""3 I sexa npe Xp""CTa), MO>K,qa Cp6e. (Mopa ce HanOMeHYT~,qa ce n8K4101ja Serbi He aanaaa Y nn""HIo1jesIllM PYKonlllCVlua, set; je TO IilcnpaBKa KOjy je, npeua Hase,qeHOM MaCT}' M3 nTOIlOMeja, Y'-!I-1HVlO XepMoIlayc 6ap6apyc, y CSOMe lil3,qatbY (1492). 101 Koja je nplllMlbeHa III Y noclle,q1'b6, Haj60lbe l113,qal-be nIlIIIHllljeso, o,q Kapna Majxoea, Ilajn4V1r, 1906). r. )f(ynaHIIIH je AaIbe, CT8Sl10 ce611 Y saaarax ,qa, y 06Ilacn1 Asoecxora Yll4PHora uopa, 6nVl)K8 O,qpe,qlll Kpaj y KOMe cy Till CTapMHCKIll Cp6H CTBHOe8Jl1II, eepOB8TaH npaaau I-bIllXOSIIIX ceo6a, na OHAB, eTHIII"iKIII OAHOC I-bVlxoa npsaa MHor06pojHIIIM Hapo,qIllMa ill nneMeHIllMa Koja ce CnOMVlI-bY xao It>IIIXOSIo1 cyce,qlil (Cissi 6V1 MO>K,qa 6W1111 4ecVl) III, WTO je apno SIDf<HO, cae pa3Jlw-llilTe <popMe y KOjlllua ce, KO,q CTapVlX m!C84a, jasrsano I-bIllXOBO III Me. Hajsap,. r. )f(ynaHIo1t; je ABO III cBojyernMonorliljy cpncxor IIIMeHa. OH je ipIDf<VlO o6jawl-bel-be y KaSKaCKIo1M je31114101M8, M Hawao,qa y 8BOPCKOM Sur 3H8li'" u .... oeex", a 6111 je H8CT8BaK sa MHO)KIIIHY. III npeMB TOMe Serbi SH8'-1V1nO 6101 npe06111THO "homlnes, APY>KIo1H8, nneue, Hapa,€:(

nlllTatt.a Koja je r.)f(. no KpeHYO , spno cy TeWK8 III AeJ1I11KaTHa, III npeMa TOMe He MOJKe ce H~ O'-leKIo1Barn pewetbe Koje 6111 6111110 nomYHo M .qecp~HIo1TIIIBHO. Y pap,y MMa AOCTa HeclllrypHMx npernocraeaxa, ana cy TaKBe craapa y n8I1eoeTHOIlOf'Mjlll Helll36e>KHe. a .... eoro ~ norpsesa, ,qa 6V1 ce npexo 1-b\t\X Morno npeHIll Ha CHryPHMjM repes ~cnVlTIII8al-b8. Moj je yTMCaK Aa $1III10I10WKB J<pMTMKa iii Quellenforschung nnlo1Hlllja 101 nTOl1oMeja HeMajy BIllUJe urra Pt8 Ka>t<y. H HeWTO a,qpefjeHl1je III CIIIrypHlo1je MO)l(eMO O'-IeKlllBaTill cauo OA APyrIIIX HayKa VI" APYrlilx MeTOAa PBAa. 3a C8A8. r .>1<. je mnal-be nOKpeHyo III naCTaSMO Ha p,06py OCHOBy. III Ha,q8TM ce je Pt8M III ,qpyrlo1, anpe CsHjy cau r )1<. TepaTI1 craap AaIbe. Jep y nHTaH>Y je HIIIWTB MaH>9 Hero A8 MCTOpl'ljy Hawer HapoA8 oOOraTIllMoca HeKOl1MKO BeKoea.

BecenlllH 4ajKaHoBI1t; (nplIIK83 10131924)

6HS.II1·OT8<A HAEJE

~~~ ~~.-.jcKa yrEMElbasatbCl

pa3FK'j

Ktbural6

SRBI PLINljA I PTOL'EMEJA

PITANJE PRVE POJAVE. SRBA NA SVETSKOJ PQZORNICI SA HISTORIJSKOG1 GEOGRAFSKOO '1 ETNQLO$KO'O STANOV1STA

Ishodiste srpskog plemena i postanak srpske nacije jos je zavijen u tarnu, Kod najboljih i. najmerodavnijih poznavalaca ranog Srednjeg veka Juinih Slovena, kao 5tO SU K. J i rec ek i S. S tan oj evi c, Srbi nastupaju .pod svojim vlastitim imenom tek od pocetka ] X.' stoleca posle Hr., kad se prvi put sporninju (Sorabi) u ratu Franaka protiv panonsko-slovenskog kneza Ljudevita. tAli se 'po nasern misljenju nosioci srpskog imena i tvorci srpske driave i nacije sporninju vee nekoliko puta pre IX stoleca: na slovenskorn severozapadu, u slivu srednje Labe i njene pritoke Sale, u VI l Vii stolecu, ~ kao j u severno] Kavkazi]i za vreme prvih rirnskih careva, Kavkaski i p ala bski Srbi S U1 istina, ras ta vi jeni od balkanskih daljino rn vrernena i . prostora, no ipak oni stoje po nasem rnislieniu u uzrocno] vezi sa postankorn srpske nacije i drzave na tlu llirika. Zgrada srpske hlstorije sto]i danas bez ternelja, poduprta izmisljenirn kornbinacijarna kao privrernenim ·potporama,. rna da joj se rnoze postaviti istinska i prava osnovs. Uzrok tome treba traziti u naucnorn .hiperkriticizmu V. J ag i c a i K .. · M ii 11 en h 0 f f 31 cijim' su uticaj u podlegli juznoslovenski historicari, a donekle i slavni naucnid K. J ire.': e k I N i.e d e r I e. Jag i c

APHUKo>Kynar.a.f1

CPSH n.nHHHJA H nTOJ1OMEJA

H3Bopt1lIIC _ _ •

360ptIJK .paAQBa. nOCBEIie1 JosaHy Ll.BujUliy

nOBOAOM tpUAECETI--tE I orOAuwtbUU.e ·t1a~ _

·paan.a 'OA npujaTerba U capaJ].l1UKa (crpaHE 5~589)

YpEAUQ· a60pHuK' IlaB.ne ByjeBuIi

lJ.p>KiEtIa ld1afW1I1aPlIja Kp2l.rb&lune

Cp£>a. XpsaTa u' (:noBEHaup.

6eorpan. 19211

rnaattU. U oArQBopttU· ypEAHUK 8naJ1IArup MaKa&4OBuIi

..

.DlBaiHa U' ~:a.

• r '1'. II.IIII'II.._.... ..............

Max COSsac'll

Tupa>K 200 npl.NEpCIKCI

UJraMna ..IIpJop Seorpan. 1997

.. : i. IJruwles_ re~~ .Frank~r,,;nl: (A:nn_~' Einh.) a~ ~ 822: ttExerc~tus de Jtalia 'p·ropter I;iu~·

dewiti c um be II u m co n f.lc~ endurn in Panna niam m rSSl1S est; a.d~ tunIS' ad ventum LL udewLtus Sis~~'ia ci vitate re 1 i~ ta ad Sor abos, '. quae n atio magnam Dalmatiae partem 0 pnn ere dici~u~ t fuglen do s e co ntu lrt et un 0 ex d UCl b us eorum a quo receptus est per dQJ urn Interfecto, emtate m ei us in s uam redegi t die io n em+ (Navedeno 11 de 1 U .: . F ... K 0 s, G radlvo za zgodovino Slovencev v srednjem yeku. Knjiga 111 str, 6~+. Ljubljana 1906.. ~ H. ?K}f n a H K Ii: CucTeM acre pujc Ke aHTpO [lOJlO nt] e 6allKalici\11.x .lI3pO.1l,H! 11 CT apY!Hap~" H. P.. I II, CTP+ 52. Beorpan 1908..}.

l 'U splsu VibiG Sequestra '}De fluminibus" iz VJ. stoleda sto]! = nA1bis Suevos a Cervetiis dlvidit", (N avedeno u delu l- N jed e r I a, S!cvansk~ starozitnostl", . .ail _11I" str, 69~ . Praga 1919 .. ). - Fr~garii Chronicon, lV, c. 68; MuUis post haec vecebus Winidi in Torin~j3 e. t relequos vastandurn I?a·gu~ in Francorum regnum mruent, etiam ~t Dervanus dux gente Surb iorurn, que ex gen e re Sc la V1 n oru m eraat et ad re gn um fran c orum 1 am olem aspecserant, sc. ad regnum Samonem cum suis tradedit. (Navedeno u delu: F. K 0 s, Gradivo za zgodo-

vino S~oveI1C~Vt L str, 206" Ljubljana 1903.,+ ...

· 3 ; i ,;_.__

J:

je neprirodnim izlaganjcfl1 Konstantina Porfirogenita 0 dc:lasku ! irvata . S r ba na jug o dbio svaku vezu izrnedju "Belih Srba" 1 Srba llirika, ia K. [ir c c ekniie priznavao kavkaskih Srba _Plinija i Ptolerneja. Tih nihilistickih nazora a Srbima u protohistorijsko] dobi drze se jos danas historicari uopste, pa i St. St an oje vic Ii poslednjem izdanju svoie historiie srpskog naroda." Braneci vesti Konstantina _Porfiroge~ nita 0 dolasku Srba na jug, nadamo se da smo dokazali,' da Jagiceva skepsa nije osnovana ida smo vratiU auktoritet carskom piscu, kao sto ga mislimo u ova j studiji vratiti Pliniju 1 Ptolemeju, u koliko

se' to tice Srba. ~

. . Prerna nasern misljenju Srbi su dosli u danasniu postojbinu ._iz

'1Be1e Srbije" t.j.iz zernlje polabskih Srba, koji su ziveH u Saksoniii;' na Labu je pak irne Srbin doneseno iz Kavkaziie. [er se tamo Srbi sporninju u opste prvi put u historiji. Ovom prilikom necemo se baviti historijom dolaska Srba iz Kavkaziie u srednju Evropu, vee sarno

prvim konstatovaniem. nosilaca srpskog irnena ..

lectione voluminum cir citer II guorum pauca adrnodurn studiosi attinBunt ~propter secretlJ In ~~aten.ae ... , e~ exquisitis auctoribus centum l~c]uslmus ~x X \' j volurninibus adiectis .reb us . plurirnis, quas aut igno-

raverant prlores aut postea invenerat vita." . .:

.. KoH~o suo to ?og~st~o rodata~a i opsirnostikod Plinija s. jedne stra~e r d?~n, toh~~o. 1.n18Ju ] !osu ~ st~anUl~ [er [e La pisca bilo tesko da s v art toliki materijal 1 prO~e!l p a Jedln.o~.tt ada. ne radi b rzo i povrsno r .

_. Izmedju . t;In~gobr.?jO]h~. ~d ~ImIJa upotrebljenth radova treba naroclto. naglasiti tri, ~OJI sacmJa~aJu ~ostur .nJegova geografska rada, a to su. I.~arta ~eml]e .od M. Vipsanija ~gnpe., II. Varonovo (Varo) ~e]o 0 r~~91~nost] zernl]e zb?g .,?ora, ~oJa su prodrla u kontinente, 1 I~I. statlshs:kl p?~aCJ 0 provmojarna rimske irnperije. Ovi su izvori t?Jlko' ~rouca::'2~1,. 1 p~over~~ani~ . da ~ glavnom nema vise sumnje 0 njihovoj .sa~rzl!11 I .. vaZ~o,stLj ".Kar!a. M. y~ Agripe dovrsena [e godine 7 .. pre. Hr .. I ~lIa J.e. pflstupa~na javnosti ~ jednom rirnskorn portiku. Pom?cu nte le Pl]nl~u~. stv+orlo p.ol~m ~? heu zemlje i prirodno je, ·da se, ~Jame ~esto. kO~lstt?l I ~ad J.e lznc~o spominje i kad [e ne spomlnJ~.v'~ Osim pisanl:n 1.zvO~]m+~ ]Z razn!~ epoha, Pliniie se .. neki put POSIUZIO I sav~emenlm .,}Zv.~s~~jlma.o prilikarna .n.e~ih m~sta i zernalja. Taka .se u OP!SU p"O~ti]Sklh o?l~stl po s.VO] prilici koristio vestima i pod~c~ma, ~oJe mU.Je dao ~ltr.ldatl pr.tendent .na bosporski presto .. OV~1 je, natrne, godine 47 1 ~48 posle Hr. ratovao protiv svoga brata K.otl~a? bos~ors~og kr~]ja 1 savladan od njega pornocu saveznika Rl.ml]a~at dos..,ao JC U RH-r:,~ da od car~ Klaudija (41-54 po Hr4) moli rnilost I, opro~t~e~Je~ a ~ nJl~~ su biH njegovi pratioci kojo su zajedno ~ f1l,;1sklm oficirirna, lic.esmc.lm~ rata, valjda dali .Pliniju obavestenja 0

lstocn~m pontiskom .pnmorJU 1 tarnosnjirn narodima." . .

1. Srbi kod Plinija

lduci hronolcskim redom, bavicerno se prvo Plinijem, jer [e on ii~Jeo i pisao ~. I stolecu, a ~atim Ptoiomejem, ~oj! je pisao II II stolecu posle Hrista, za vladavine .tara Marka A"7el1)~}61~180.

C. Plinius Secundus rodio se u severnoj ltaliii u gradu Komu

(c;om~m) na Larijskorn ~ ezeru godi~e 23. ~?sl~ Hrista, Z3 _ vlade cara 'Tiberija. Vee u mladostt se posvetio vojnicko] karijeri, ucestvavao u ratnirn pohodima po Germaniji, zauzimao pod carevima Neronorn i Vespazijanom administrativno-politicka i. vojnicka mesta, a pod kr~j iivota bio je zapovednik ratne mornarice u Mlzenu kod Napulja. Prilikom provale Vezuva, 79 godine po Hristu, platio je iivoto~ svoju prirodnjacku radoznalost. Od Plinijevih kniizevnlh radova najvise n~s zanima pnrodniacka endklopedlja Natura/is His to ria u 37 knjiga, koja se .sacuvala i sadrzi bezbrojne podatke i izvatke iz grckih u latinskih pisaca. On je. pisao sa namerorn da ... !laved~ sarna !akta za prakti?r;a upustva . .l svrhe, . te pO~OSl~O belefi, . da l.~· sak:upIO aka 20.000 vaznih - stvari i oko 2000 - pisanih radova.: kojirna Je dodao· mnoge

dcitle nepoznate dogadjaje i predmete,· Naturalis l).istoriae· praef. 17: maius meritum esset operis amore, non 1:l.nimi causa, perseverasse et hoc populo Romano praestitisse, non sibi. XX rerum digriarum cura - quoniam, ut ait Domitius Pisa, thesauros oportet esse, non libros-

...

. . Opisuiuti. Kimerijs.ki .. Bospor. i. n~r9de ~a obalama Azovskog

mora (M~eotis .1acus)l' Plinije .spomlnJe 1 Srbe [Naturalis historia . VI 19: A. Cm_1.meno accolu~t Ma~oticir Vali, Serbi.. Serrei, Scizi, Onissi):

Od Kimerija OV~~O .o~ltavah su na obali .. Azovskog mora Meotani (M.a~~tIct), d? nJlh. '!ah, ?o Vala ', Srbi, d~ Srba Sereji, do Sereja ~+71Z1 1 ~~. kr~Ju qn~sL ~ ec na .pr~~ ~ PQ~leq. I~gleda~ .da bi ·prenia .. Pli~

.flJ)U ~S(QI ••. nJIh?VI . ~US~dl. ~or31I!. hlti . pnm?r.q, samose pita, n~ ~6joj obaIr, da h. ~a IstQC~o!l.JuznoI tJlsevernoJ ~ ~ ·.orii.en~sanje·trebapre svega mati sto znaC1 Clmmerlum?· ,Sam Phnlus. OplSU]e u. p.rethod.Q.ol

. ~

k - 'b f!r U .o·cV?i pSJe. r~serav[ sJ,uihn J'1ay.hoff!lvi~ naj~ovijim' i-Zdallj,e,m PJinija, k:oje je pi-i~~ato

30 .naJ 9 je., . _ tnt Sec!!-ndl, N_a;urah~ hl~t'OTJ~e] Jjbri XXXVU~ post Ludovici Tani obitum re~o~novlt et _ s.crlpturae d.ls~repant~a adlecta edldrt Car 01 uS May h 0 f f, vol. J, ]ibn 1 .. VL

(Blbhothe~a sc nptoruln Gr~eco.ruln et Romanorum Teubneriana)+ Lipsrae j\\CM VL .-

_ , • D. DeUefsen. Ole Anordnung der ge-ographischen Bucher des Plil1ius und ihre

WouesH_en;. (QBuelfe:n und Fors<;.hLtngen zur alten Geschlchte lInd Geographie herausgeben von

. Jegdn. erltn 1909. Heft 8. str. Ji). .! ,

~ Idem~ op. c. 1 t 3, "l14. -

.

. :t -C lilaltD j e 'C iu auo) e 8 uli t 11 CTOP J~i a cpnCKora Hap o.n.a1 Beorp3Jl. '1910'.

-i N. iup"Q.tuc~ BelJ Srbija Zagreb" 1922, ~ ldem~ EUlog,eneza' Jugoslo"rena: {Rad

~l:lgosl. Akad~.miie4,l~ ~nj. 22.2! str~ IM)'1 Zagreb. 1920~

f • .Idem, Bela Srbiiat 12~ •

.- 4·

. ,_

glavi kimerijski Bospor i gradove s azijske i evropske strane, jer je po tadasnjem geografskom shvatanju vova moreuzina delila evropski kontinent od azijskog ; varos Kimerium (danas Kerc] nalazila se na krajnjern uscu rnoreuzine u Azovsko more [Natural is historia, VI, 18:

Ora ipsa Bospori utrimque ex Asia atque Europae curvatur in Maeotim, oppida in aditu (Bospori primo) Hermonasa, dein Cepoe Milesiorum, mox Stratodia et Phanagoria ac paene desertum Apaturos ultumoque in 05(0 Cimmerium, quod antea Chimerion vocabaturJ.

Da bi se sedista Srba ustvrdila, treba prvo odrediti mesta naroda, koje je Plinije spomenuo na krajnjim krilima, t. j. sedista Meocana j Gnisa, jer su prema njemu Srbi sedeJi negdje u sredini izmedju jednog i drugog krila. Za Meocane se izricno kaze da su iivili do grada Kimerija, same se ne zna u korn su se pravcu od ovoga grada prostirala sedista njihovih suseda. juzno od Kimerija ne mozerno ih traziti, jer bi usli u Crno more, a u zapadnom pravcu na poluostrvo Krim, dok bi u istocnom opet Scizi i Gnisi dospeli u gornji sliv reke Kubana i naposletku, u severnom pravcu, na usee Dona (Tanais) i tarnosnji grad Tanais, Za koji pravac treba da se odluCimo? Svakako za poslednji. Zbog toga moramo postaviti Meocane u oblast usca reke Kubana (Vardanus, Hypanis) i bliinjeg azovskog prirnorja, a na sediste Gnisa upucuje sam Plinije, koji gorenavedenu recenicu o Srbima nastavlja ovako: dein Tanain amnem gernino ore influentem incolunt Sarrnatae, Medorum, ut ferunt, sub ales, et ipsi in multa genera divisi, Od Gnisa dalje stanovali su dakle na donjem Donu Sarmati, narod medijskog t. j. iranskog porekla. Prema tome treba Srbe traziti negde u sredini izmedju usca Dona i usca Kubana, na istocno] obali Azovskog mora, .i to tako da su im na jugu morali biti neposredni susedi Vali a 11a severn Sereji i do ovih Scizi sa Gnisirna,

Ako su ova plemena u istinistanovaJa na istocno] obaIi Azovskog mora, dugoj oko 250 krn, ona su po svoj prilici zauzimala zemlju crnomorskih kozaka (Kubansku oblast) u upravnom smislu ruske drzave. To je otpriiike sliv primorskih reka: Karakuban, Kirpili, Beisug (Rornbites), Celbas (Theophanius), Kagujejka (Rom bites) sa Jejom i Kagalnikom do usca reke Manica u Don. MeocaM su morali sedeti na poluostrvu Tamanu do Karakubana ;severnije, kaobliinji susedi Vali, moZd.ado reke KirpiIi; izmedju overeke i Celbasa po svoj su prilici bila sedista Srb« i Ser!ja(Serrei), dok bi za Seize i Gnise preostao deo primorja izmedju Celbasa i usca Dona. Spomenutl predeo treba dati Srbirna prema Pliniju, ako se strogo drzimo njegova teksta, njegava reda nabrajanja, i ako je on tim redam zaista hteo odrediti medjusobni geografski poloiaj navedenih plernena.

Ali aka su Srbi stanovali vise u unutrasnjosti, trebalo bi im sedista pomaknuti od primorja u istocnom pravcu, otprilike oko

vododelnice izrnedju celbasa i Beisuga te Jegorlika, pa bi po tom bili blizu najsevernije okuke Kubana, dakle u njegovorn sre dnjem toku.

Spomenuti susedi Srba kao ired nabrajanja treba da se proveri jos i drugim izvorima i radovima, da hi se mogio nesto pouzdanije kazati 0 postojbini samih Srba.

Meocani (Herodot IV 123, Mcni"jLUl; Maeotici: Mela, I, 14) bili su podeljeni na vise rodova i za njih kate H. B. Hannay, da su predstavljali potomke starih Matai.:a iii Medijanaca i da su dali ime [ezeru." I aka su se razlikovali od ostalih Sarmata, ipak izgleda, da su bili srodni sa njirna.!" Prema K. K ret s c h mer u Sarma ti su (L:Ctpp.o:ra.t LCtVPop.a.:ra.t, LlJPP.O:.Q.1.) hili skitski narod iranskog porekla, dakle clan indoevropske zajednice!'. U jeziku Skita (Skuca) javlia se cesro glas I, dok medjutim iranski dijalekti ne znaju l vee sarno r. Kad Skita se ipak u gIavnom sacuvao iranski glasovni sistem. Za Meocane primecuje Her 0 dot da odavno ne govore cisto i dovodi to u vezu s uticajern Amazonaka u cemu rni vidimo etnicko mesanje kavkaskih starosedioca alarodijskog porekla s pridoslirn Meocanima indoevropskog porekla, dok linguista K ret s c h mer ukratko prirnecuje, da osobenost i necistoca meotskog govora ukazuje sarno na dijaJekatsku diferenciju skitskog jezika.

Tamo, gde se u zemlji Sarrnata govori 0 Amazonkama, treba, po nasem misijenju, pretpostaviti naselja alarodijskih Kavkazaca, kod kojih je u porodici vladao matrijarhat, dok je kod Indoevropljana bio uobicajen patrijarhat, - dve institucije, koje su se dijarnetralno razIikovale u shvatanju porodicnog i socijalnog zivota, U vreme Herodota Sarmati su sedeli na istoku reke Dona (Tanais), docnije pak nalazimo kod raznih pisaca njihova plemena zabelezena na zapadnoj strani te reke, a to pretpostavlja etnicku rnetastazu oko sredine II. stoleca pre Hr., koja je hila od ogromnog znacaja.l"! Herodotova etnoloska konstelacija se poremetila i nova narodna imena csvanuse na povrsiai, Geograf S t r abo (oko 60 pre Hr. do 20 po Hr.) iz Amazije prirnetio je i saopstio ovu promenu.t! Paleoetnolozi, narocito K M ii 11 e n hoff vide, da se Ijudsko more Evrazije prvo zatalasalo u stepama visoke Azije i da su se talasi prosirili preko UraJa, a mi dodajemo da su udarali najmanje do Karpata i do Visle. Oko 130. go dine pre Hr. srusila se baktrijska rnonarhija, Saki su prodtli u Arahozi]u, a u juzno] Rusiji, negde na Onjepru, ispod Kijeva, spominje vee P to 10m· e j

• Herbert Bruce HanlUlY, European and other race origins, str, 194. London 19J5. ,0 PlVRE, I', ZS46 = Pauly-Wissova, Realencyclopadie der ctassischen Altertumswlssen schatt, Neue 8earbeitung begonnen von Georg Wissova. I. sq. Stuttgart 1894 sq.:

I' str. 2546.

II PWRE, I", 253; H~ 924. " PWRE. I·, 2544.

7

Hune, Ll Ako ne pre, to' ad tada Sarmatia i Sarmatae nisu V~St etnicki, vee kolektivni pojmovi, . jer pod njirna ne rnozemo 'shvatatt samo skitske .Sarrnate nego plernena raznih narodnosti. Izgleda da jc isti udar azijskih nomada prema zapadu porernetio i etnicke odnosaje u Kavkaziji: da su narodi sa severnog ravnog de1a pritiskali 1!3 gor~ stake, a ovi su opet uzmicali _ na juinu stranu planina, kao ~to cemo videti docnije kod provale _ Zinha (Ziga1. Ziha) .u primorje Cerkesa i H enioha, Meotane P 1 i n i j e .spominje jos na jednom mestu, gde nabraia na severnoj obali Azovskog Mora: Nornade, Antropolage, Sauromate i Esedone. i nastavlja da na morskoj obali do Tanaisa stanuju Meocani a za njihovim ledjima Arimaspi [Naturalis historia, 1\', 88: Super quos. (Agathyrsos) Nornades, deinde Anthropophagi, a Buce vera super Maeotim Sauromatae et Essedones at per orarn ad Tanairn usque Maeotae, a quibus lacus nomen accepit, ultimique a tergo eQrUITi Arimaspi]. Reka Buces znaci valjda danasnju Mo]oc.noju vodu. lz toga vidirno, da je sam Plinije odredio .Meocanirna jedanput mesto ked Kimerija, a drugi put zapadno ad donjeg Dona. Ali posto kaze da su u pozadini Meocana Ziveli Arimaspi, prerna W. Tom a s c he k u pretci Huna j Turaka u pustinji 'Gobi (prema drugima [edan. narod iz oblasti Urala), nije moguce zamisliti Meocane na severnoj .azovsko] obali, jer hi onda njihova pozadina bila severna Rusija i trebalo bi Arismaspe traziti tamo a ne na istoku, a to bi bilo u protivnosti sa izvororn. Sve nam se cinit da su Meocani stanovali u celom istocnorn azovskorn prirnorju, kamo ih obicno i kartografi Li postavljaju, ili da suo se rnorali iseliti iz stare postojbine. A ko su, dakle, Meocani zauzimali celo istocno primorje, onda njihovi susedi spadaju u pozadinu Meocana1_ a specijalno Srbi u srednji tok Kubana.

Vale u ovom obliku ·ne sporninje osim Pliniia, ni jedan izvor ·na meotskoj obali, vee' sarno Hale) koji su bili prema \V. TO.m as c he k u i,t) jedno skitsko-rneotsko pleme. Za unoscnie \f ala' u tekst Plinija okrivljuje se He r m 0·1 a usB arb a r u s (1492), koji je prvo·bitne tiali Semis zarnenio .sa Vali Serbi iz Ptolorneja (V, 8, 13).

.Ovakvu redakciju odobravaju. n~ucni ·kapaciteti kao K. M ti 11 en h 0 f f i.u najnovije·doba K4 Mayhoff, cu~eni.izd~vac· Phnija. Ali se takvo·m protivi _ shvatanju K~ M ii II e r u svojim pritrletbama }ta tekstu Ptole~ meja tvrdec.i~ da su Va1i j ·Serbi .:liven. I1a:· .kas·pij skoj -. ~tra.ni ·~avkazije i da je kombinacija spornentitih kTi~icara geografski malo vero-

. vatria. Osim toga i Tabula Peuting~riana ·iz. IV. stoleca po Hr~ beleii

It C I. Pt ole In !lei Oeo gr ap hiae 1 i b~ IlL cap. 5! § 10: i\Is.i" ~5 ~ a f BUtj n~p'''~v ~ o.~ • Jl~, ;,? }~(i\"'U}\" Xo ~~O\ J((li i.,..ci "'fd 13\[( 0Pll' "AJW.:5 OKO\ K((i N ((-bu."? Oi..· Ed~d It C. J\\ ill I e ru:s, I~ 1. Pa ns~ l~

MDCCCLXXXrll!. ...

u. F. 1~ Pulzger_ Historischer Handrttlas"! bearbeitet und herausgegeben "on A. 134.1'1- damu5"! E~ Schabe u~ J. Koch, 37. Auflage. Karta 3. Die alte Wclt~ Oe5t~i(her T~iL Blclcfe!d~

Leipzig 1914~

l;' P\VRE! vn~ 2230 ..

na tamans-y-~<?m ($ind!jskonl) poluostrvu Reg i 0 H a] e~ taka da tr eba Hal e !r~zltl ~a mo~varno~ j tere.nu donjeg ~ubana. (Vardanus)~ Na prevla~l .}z!f1edJu . ~b~Ju .?~vlraka jezera Aftani sedeh su Tati (Thatai) ] kao juzrn susedi Slnd1JcL·I6:

S~rbe .sp orninj e ~sim. P linija jedino jos P tolemej u 1 r ~ stolecu posle ~rlsta.1 to .~medJu Keraunijs~ih planina i Volge CPa), dakle na suprotnoj strani me~tske oblasti u podrucju Kaspijskog mora' dost~ daleko .. na. severu J vee gotovo izvan granica Kavkazije. Hermolai BarbparI c~stiga~i~nes. Piinianae (Romac 1492l 1493) imaju u !ekst~ Vc:lL .. Serbi; kr14tlcar ~ e .. tIe f sen se odlucio u svorn prvorn Izda"nJu Phnt~a za Hall .Sern~ts~j I a u ... drugorn na osnovi upcredjenia starih rukopisa za ffalls~,:nl.1.8 ~ao sto c+e se u toku ave rasprave pokazath_. ove form.a~ne dlfe:en~IJe n~ _I~ra]u tak~ vaznu uJogu, i ne

. mogu nista 1?rome~ltl u ~ zn.acenju faktickih etnoloskih prilika,

r .S~rr~l4 O'V~] vobhk Je. utyrdje~ na osnovi pregleda i uporedjenja rukopisnih izvora 1 .. starnpanih izdanja do janove edicije.'" Her m 0-

~a.us .Barb~rus je me~~o ?errl. un~o Arrechi, ito iz Str a b o n a I P to I erne 13,. dqk sta~J~ izdanja rI.mskog geograta P 0 rn p 0 n i j a Mel e (I, 1 ~), n~aJu Serri t? 1 to rnedju plernenirna U istornom crnomorsk.<?m pn~orl~: Melanc.h1aenil Serri, Syraces, Colici, Coraxi, Phthir<?phagl~ Heniochi, ~~.ch~ef, Cercetici, et iarn in confinio Maeotidis ?l~dones. Prema misljenj uK. K ret s c h mer a stanovali su Serri ili J~zn? ~~ reke Kubana, .g4de se obicno spo.nl_inju Toreti, Ahajci, i Hemohl'211h pak u poza~~n~ Cerkesa (Cercetici), negde na srednjern Kuban~. ~? nama se cmt da4 se ~retschmer kod izlaganja nije drzao reda, ko]!m. P .. !A.eIa n~~rala prlmors~a~ plemena i koja izgleda da od&ovaraJu fakti~nI~~ pnh~ama4 /\~ela, natme, po nasern misljeniu nabraj~ n~ro~e p~ce .. vsi od Juga ka seyeru·! ka donjem toku Kubana, gde ~u ~lveh Slndo~ll ~ pre.ma tome tr-e.~a da su bili od onih naivise uda~.e?1 Melaf!h!enl 1 Ser~. ~ Sve govori zato da treba J\1eline Serre traZIti u Kolhidi UZ tamos~J~. Melan~1ene1 Korakse, Ahejce, i\~arde, Cerce!e, ~~f~I~tome .. U .~hnlJ.a se. zaista nalazi jedno mesto koje podupire ~ase ml~IJenJe (NatQ!ah~ hlstorla, Vf, 15):' Subicitur Ponti re.gio Coliea, In qu.a ... 1uga ~u~asl Rlpaeo~ montes torquentur, ut dictum est, altero I.~tere. In . Euxm~m. et.· Maeo~lUm ~e~.exa7 B:ltero in Caspium et Hyrcamum. mare, rebqua, lltora. fera~ . natione~ tenent h'elanchlaeni., 'CoraXi,

. urbe C~lchoruni. DIOSCufJade Iuxta fluv1um Authemunta. nunc deserta,

.

8['·-

. I

I

16 P\VRE, VIft 2232.·

J7 D~ DttleJstnl editionis. beroliniensis vol. I. 1866.

u D~ Detlefsen, Die Geogr.aphischen Buc~er der Naturalis historia des C. PUnius S\l~CUSl!dUI~· QHueftUe9n)unad F~rschungen zur alten G-eschlchte uno Ge(}~traflhie herau3~ea-eben von

I'V • leg 1 n:t e 4 c rhn [904. . ~ , ~ ~

n Jani edition is Tcubneria:; ae \101. It Lipsiae 18.5+ ..

m PWRE II- 1745~ .

::n PWRE_~U. 2745 .

9

quondam adeo clara, ut Thimosthenes in earn CCC nationes dissimilibus linguis descendere prodiderit, et postea a nostris CXX X interpretibus negotia gesta ibi sunr qui eondi1am eam ab Amphito et Techio, Castoris ac Pollucis aurigls, putent, a quibus or/am Heniochorum gentem fere constat. c a Dioscuriade oppidurn Heracleum distat a Sebastopoli LXX. Achaei, Mardi, Cercetae, post eos Seraci, Cephalotorni, inintimo eo tractu PitYU5 oppidurn opulentissirnum ab Heniochis direptum est. Na prvi pogled zacudjava, kad na jedanput cujerno u Kolhidi 0 Kerketima (Cercetae, K€PK6TUt) i rtjihovirn susedirna Ahejcirna i Heniohima, koji 5U poznati starosedioci severozapadnog kavkaskog primorja, juino od donjeg Kubana. Medjutim se treba setiti spomenutog kornesanja izmedju naroda koje je zapoceto u !I stolecu pre Hr. u centralno-azijskim stepama i koje je zatalasalo j stanovnike Kavkazije, tako da su se srnirili tek posle Hristovog rodjenja. Valjda se Psesi (o/rJ()O'oi) j Zinhi (Zihi, Zehi, Zigi) pod pritiskom sa severa pocese seliti iz oblasti Kubana preko prelaza Ooic u dolinu reke Tuapse i osvaiati staro prirnorje Ahejaca, Toreta, Kerketa i Henioha. Prvo su siSli u II stolecu pre Hr. Psesi od Kubanske pritoke Psis, a u l. stolecu pre Hr. su im sledili- Zinhi, koji su stanovali otprilike izmedju gornjeg Kubana i njegove pritokeLabe." U etnoloskorn pogledu rnoraruo gledati u Zinhima praoce Cerkesa, dok starosedioce spomenutog primorja (Ahejce, Torete, Kerkete, Heniohe momma ubrojati ugruzinsku (kolhiisku-ioersku) grupu Kavkaskih aborigena.t'' Prirodna posledica invazije Zinha u primorje bila je emigracija starosedilaca u [ugozapadne predeJe Kavkazije, naime u Kolhidu, lberiju, pa cak i u Malo Aziju, u oblast Trapezunta. Te migracije su ispunile vreme od I stoleca pre do II stoleca posle Hrista, Juino od kolhidske Koraksike leiala je regia Coliea, gde su .stanovali kolhidski Kerketi a blizu njih sa severne strane mora!i su biti i Toreti, jer U listi naroda cmomorskog primorja P. Mel a (I, t 10) navodi i Toretica izmedju kolhijske oblasti MeJanhlena i Colica. ~-I Kao sto smo citali kod P Ii n i j a Heniohi su zauzeli i unistili staroslavnu luku i trgoviste Dioskurias, - za koje Mel a kaze (I, 111) da je hila in Heniochorum finibus, najrani]e za vreme cara Tiberija i to tako temeljito da je ostala u rusevinarna i nije se vise podigla. - Heniochi su pokazaii silnu ekspanzivnu moe u Kolhldii Iberiji iprodrii su cak u Armeniiuj takoda su oa kraju imali u vlasti i veliki teren izmedju gornjeg Corona, gornjeg Euirara, Kure (Cyrus) i Arasa," Vee rano, najdocnije u VII. ili VI. veku pre Hr., u Kolhidu su, sem kavkaskih aborigena zalutala sa severa j neka skitska (Geloni, Epargiti), a verovatno i finska plemena (Melanhleni),

11 PWRE V!!!, 263-278. ,. PWRE VJ1( m.

" PWRE Vill 265.

U PWRE VIII 213 ..

-- 10 ' -

koja su govorila istocnirn indoevropskirn idiornima, odnosno finskirn jezikorn.?" Tako sada vidimo da Serre P. Mel e '~;'eba postaviti u Kolhidu, negde u oblast reke Riona, ako zaista spadaju u tekst toga pisca, kao sto misli K. Kretschmer. ~7

5 C i z i (pre Szizi) prerna prvom izdanju Plinija ad 0 e tie f sen a (1866).a Cizi u izdanju Jana2S bili su narod na istocno] obali Azovskog u blizini usca Dona. Prema \V. Tom a s c he k u narod Chisoe ili mora i prerna Pliniievorn nabrajanju moraJi su sedeti severna ad SerrejaChiseoe identican je sa nasim Scizima 2~ a Chisoe ima Tab. Peut. u blizini Aspurgiana, izrnedju Psakana (Psaccani) na lacus Salinarum i Nerdana (Vardana). Tornaschek [e rnislienja, da su Chisoe bili vercvatno cerkesko plerne u danasnjoj Kabardi, a u Tab. Peut. su Chiseoe izrnedjuPhrystanita i Amazona, te s toga smatra i to irne sarno za ditografiju u blizini zapisanog irnena Chisoe. Zacelo Plinijevi Scizi nisu nista drugo nego Plotemejski Zinhi ZtyxO\ iii Zigi (Zigae) kod istog Plinija u isto] knjizi i u istoj glavi." P t 0 J e m e j, navodeci narode od Meotide prerna Hipijskim planinama i Koraksu, postavlja Arihe i Zinhe ispod planine Koraksa, pa bi prema tome trebali da trazirno linhe negde u gornjem toku Kubana. Na taj nacln bi se ovi pribliiili narodu Chisoe (iii Scizima) u Karbardi, a sve to kao da znaci toliko kao identicnost obeju.

Kod Gnisa prema rukopisnim izdanjima i izdanju lana (op, c.) a u ostalim oblicirna : Gnispsi, Gypsi, Psesii, Gonapsi, kao sto ih navodi Mayhoff u primedbarna izdanja teksta Plinijevog. OdluCili smo se za oblik Go nap s i, u kojern vidirno ad Ptolomeja navedene Konapsene (Kova'l-nlvoi) iznad planine Koraksa, a sa srediStem negde iZl]1edju najzapadnijih izdanaka Koraska i donjeg taka Kubana.

Posta stno proverili sedista MeoNt, Vaid, Serejii, Scizd i Onisa i prema drugim antickim izvorima izlazi, da Plinijevom nabrajanju i rasporedu plemenskih imena nisu sasvim tacna odgovarala i faktiLka sedista doticnili plemena. U istini Meacani nisu sedeli samo U blizini Kimeriia, niti smemo traiiti Seize (Zige, Zinhe} na uSdu Dona a u sredini izmedjti obin pak Srbe na azovskom primorju. Pre· mozemo kazaii, da su Meocani sedeli na ceioj spomenuto] obati, dok su se ostala plemena u njihovoj pozadini vrstala prema unuirasnjasti uz liniju Kubana, do njegovog gornjeg taka, gde smo konstatovali Zige (Zinke, Zihe}. Posto na Vale (Hale) dolazi donji tok Kubana, treba Srbe i Sereje traziti na srednjem Kubanu.

:. PWRE, VII, lOIS. ~, PWRE, II". 1745.

t. jani edition is Teubnerianae vol, l, Lipsiae 1854 .

• , PWRE III 2301, 2309.

3IJ Naturalis historia, V I, 19.

-II -

. lL Srbi kod Ptolomeja

C L P to 1 e mae u S~31. rodom iz Aleksandrije u Egiptu ziveo [e u IL stolecu posle Hr. i najvise radio za vladanja cara Marka Aurelija .. Za nas [e najvainija njegova r 6 (0),- P (((TIl.K i'j \ Y 1> l~ r 11 o t S" upustvo za opis zemlje, koje delo cerno U ovoj studij! upotrebiti." Dna u I knjizi ima principe maternaticke geografije~ a ostali je deo (11- Vlll kojiga) tabelarni opis pojedinih zemalja i tarnosnjih naroda. U V. knjizi svoje

Jlgeografije" spominje Ptolomej i Srbe. '. .

Plinije je Srbe spomenuo samo jedanput i to sarno jednorn reci, a nista pobliie nije kazao 0 njihovorn geografskom poloiaju. Isto ih taka i Ptolornej navodi samo jedanput, ali njihova sedista ogranicava

geografskim objektima, jednorn pJaninom i jednom rekorn. On pise ,I

da su izrnedju Keraunijskih planina i reke Ra stanovali Orineji, VaH.

i Serbi: ·P.BTC1SU 08 r(i)v Kspcrovitov OpE.ill'·~ KCt.1 '[OD 1)0.. :rot"u}loo 'Opt veoi

Kcct OUU10L Kat. ~BP~Ol+3:1 Pre svega treba znati: da su ona tri naroda iive1a u Azijsko] Sarmatiji, jer ih Ptolornej, opisujuci OVU zernlju navodi u njeriom obimu, Ona se prema severu prostirala do nepoznate zernlje, a prema zapadu do reke Dona (Tanais) i onog del a Meotskog [ezera, koji lezi izmedju usca Dona i Kirnerijskog Bospora:

t H s,,· Aaiq: L:o.pp.uria ~£PLoptb£'t"al (mQ .l18·V Up Ki'OJ' ~ ci',(v'wO'1"£P y~. d:sro

08 6uO'?(oS tfj 1=:,. "Ei)pd)~l L:app.a.riq 2m; TlOY' ~-l)~(r,· roti Tuvo.iooS n'Ot"a.}lou Kcti' uu-rcp 'r<p rra.vritot rroraJJ.cp ems rQ)v' EKPOA<t)V (tvroi) eiS

ti]v Mcuu;nv 1.iil""llv xul titS l\1au.bnoo·s AtjJ.V11~ ltp '·:10 rou To..va.t6o; 'a.Va.t'OAU~qJ· }lsps" }l8XPL 'rOll Bocsopou -rOD I{1}-1P-8piot\ ou' J1EpOl)~ 11

·~~qtS. 6XSL . O{)t'<.oS·3.~ Sa juine je strane Azijska Sarmatija bila. Qgf"ij.oi-. cena Crnim morem do reke Koraksa i odavde pogranicnom Hnijom'

Hi da dopustirno rnogucnost, da su _navedeni narodi zaista ih/:c~i u staro doba izmedju Kimerija ] gornjeg Kubana, a da su se docni] e~ za vreme Plinija primaknuli US(U Dona?1

Kao rezultat naseg proucavania Piinijevih Srba i njihovih suseda rnozerno postaviti konstataciju, da su u I stolecu posle Hr. ili moida i pre Serbi i Serrei fiveli izmedju severozapadnog grebena Kavkasa (Corax) i Azovskog mora, u susedstvu Ziga (Zinha] Konaasena, Taia i Vala {tiata).

. . .It CI.'Pto[emaeiJ Geographiae Hb+':V~ cap .. 8, § 12: lk~a5~ 86 1't; b.1nubnt.ci-; 1.{p.~ ~ai

(.lw "LorU'~v 6pt(.l)v p2.-t'ci ."o';~ ZlPa.101v-a~ 'l'IlG(u.o£, s.ita ·oi e5.,a~ ]'{a.lU:-t"C(, i'l' o~; Tup(lJlt~{u., e{ra • A(l:ICOVP.yt.a.V(){, Ei'l'a. l1&XP' 'for: .K6po:ao~ bpotH; U AplXO. C;:CH ZiY.'(Ol, U:itp bt. U! fipljptva 'tou K6p~o;

Kovatrlvol Kc,i ~t£"EtJ30t. .

~ Sluiimo se izdanjenl: Claudii PtoLemaei geographiar E coJicibusTrecognovit~ prolegomenis annotatione! Indicibus. tabtJ~is instruxi'! Carolus AliiUeius. Editore Alfredo Firmin ~t Didot lnstltuti Francki Tipographo~ via Jacobi. Parisiis Ar1DCCCLXXXHL

" Geographiae lib~ V, cap. Bt §. 13.

... Ibidemj; lib~ V. cap. 81 § 1.

~ 12

Kolhide, lberiie i Albaniie do abate Hirkanskog iii Kaspijskog mora :

• "' f ~ " ~ E ~." . " 1

'j\:rlO {"-jr.: '.i~.-.0;:_:.11r:~1()iD.:,) l"{l1 re :;,,"r6lh}.f- ... V 1-l6Pc.L t'(n: :~"L~:~~2-l\""OU ~ovrot) f1~Xpl

I r I I .

l( 6pah~o~, ·:tOTlX.~_·lf}fj Kat -r(1 6i,rfE~ \lG1' YP0J-l~1j l{oi._\ t? 0; K(t.i ~tI~IlPi-;S Ka.t

"i~_)~~Ctv-io,,~. ll.sXPl rf~S+: YpKq.Vl~S '"(fiS KUt I~aa~~a.; {}ll)._uocny;. '' Na ls~okv~ se Azijska Sarrnatija prostirala do: Kaspijskog 1110ra1 ... 1 to l?ocevSl ad usca reke Soane (danas Sulak! ko]i nastaje lZ Andijskog 1 Av~r ... skog Koisu-a) 1 odatie prema severu do usca reke R~ .... 0 d ave tacke dalje prema severu granici Azijska ~ Sarmatija sa ~Skl:ti]O~,.· delornice uz reku Ra (\1 olga) do njenog pregiba (geografski polozaj 850 54°), delornice uz rneridijan koji vodi preko ove tacke u nepoznat svet: 'Alto De· l (1,. vnro "-lOV- !<i~ AVTG[~{)-B,·r }.U3p81 'tils · Y PKU-V'1.((·; {)-u/\_uOOJ1S, BY (~ 11 eTCi ·0', v ~OL~ L.O(f~Va ::r~ruJlof) EKf3o)\'~v', (1; 1) 'l~-Eal; erpIJ-ra.t~ .1AA6vru rro ...

r J • i'.:l .... ~!;OOI' ~ , ,

ra1-1ofJ €.K,30!·~ut ~; L"· p_ Sol vo" -- 00owyoS rro"r(qloD c..KpOL\.CLt 115 J.U) Y

~ Pd :rrorCtfl00 f~Kj30},~o-j ~SLu J-L1l' I~~" yU l{al 1(1) LKU{)1.q: :.tapa. -rOY ~Pd. 1tO-

l"ap.o,,, }l8X P1,. ~i;ilcrrp o·~p~S, ~S ~ {}'60"tS ~rre.X£t lloi.Pa.; 1n3~' vO' :Ked. ~C(pa. tO~ ~~V1:60{}-E:v pJi01Hlj3plvrOV' }-H!,XPU TfiS (tyVd~)(JTOU y~;. 3G Po V. B 0 r ISO V ~3j turnacenju i kartograiskoj predstavi ovoga mesta kod Ptolorneja, granica Azijske Sarrnati]e isla je uz Volgu' od njenog usca do p:egiba kod grada Sarnare i odatle crtom do usca reke Suhone u .. DVln~ kod Ve1ikog Ustiuga, gde pocinje takozvana nepoznat~ ze£!ll]ar lsti ruski kartograf uneo je prema Ptolornejevorn shvatanju usee reke Volge (Ra) nedaleko na sever od usc~ reke ~~don (da.nas Kum.~). Srbi bi dakle prerna Ptolernejevoj podeli Eurazije, morah sa SVO]lm susedima Orineiirna j \j alima sedeti u Azijskoj Sarmatiji, koja se u glavnom prostirala izmedju Dona 1" Volge, izrnedju Crnpg i Kaspij-

skog JT10r~ sv.e do r~rebena Ka~~askih plani.na na l~gu. 4 ••

Posto re Azijska Sarmati]a predstavljala opsirnu teritoriju, po-

kUSaCelTIO da ·postojbinu Srba pohliie odredimo na ta] nacin sto cemo proturnaciti, sra je Ptolernej pred~tavljao !men?":. Ra 1 ~lrl7eno~ Keravnijskih planina, jer su izrnedju nlih sedeli Orineji, Val~ 1 Srb!.

{me reke Ra"J8 oznacu]e Volgu tek ad MarIna T'ir sk og,

t. j. od pre'al~ L ~e!{~ posle Hr. -. d.rugj_~l) ~me je najverova~~je finskog p.o.rekla, jer ~ JOS 1 dana~s Mordvl~l na~lV~JU ovu r~ku ~aw ili Raul U odredjenom obhku Raws 1 odatle vizantijski PillS Q anonlmn~_m4 geo-

grafskom ·kOlnpendij.u, kao i nahr al~Ros kodlbn .~~~~~41~~~ ~a ~~~~~ m_ah

l~ -;; . b .. 1 V S.. ')

.1 lu. 1. ~ d. t

.'EI~ ibid.l V. St K . ~

J ~ Bell eC.oJ1a BoB ap U co 8:0 ~ K apt a Cap Al at 1 n - HUlf"hWJiC M PociA C"l. flpHJ)e~alOW.1iIlUt tf3Ct"htl,\li CKm1)iit -. Ct·j{"htP~1 8'h 11 ei.att no P+ Xp, 110 rpe4ecKo.MY rcotpa.py nTO+t'JeMero. Bblnyc,,~ ilL KOB~I(J 1910. .

fS:'O .los pre pojai'e g;cografa Marina Tirskog bilo jt. U: trgovinil osobito kod lek~ra .. i botallicara. po~nt1[o 3mll J~kovite biljke (1.10\" (R~euln Phapontlcur:-. RI.l~~arberwurze~), kOJa je rasla oa bbalannl Voi'·'~ j biLa iedan od i'zvozmh predmeta u pnstarustln'La AZQvskog mora~ Vee Plinne o~~su_k- ld~oyjti.l mo( ovog k.orena~ koj t po svome imenu upucuje na. reku Ra ! tamosnjc - sldtske tr~o\'ce~ Naltlr+ hisL. XVI1~ 128.

;tl P\V RE~ ~;\ l ~8.

--'~'13

bi se moglo pornisliti da irne dolazi ad Skita (Skuca), ali su oni Volgu nazivali Oaros, kako su vee u Vlveku pre Hr. culi i zapisali pontijshi jelini, Neki drze, da ovo ime dolazi ad avest, vo'ra "siroki", sto bi rnnogo docniie morali Turci prevesti sa Atl. Prvobitno se pod Ra razurnevao gornji tok Volge, gde od vajkada stanuju Fini, dok su na donjem bill Skiti.

Za opredeljenje geografskog poloiaja nekih sarmatskih naroda i razurnevanje prometnih arterija, potrebno je znati pojmove antickih geograia 0 Volgi. Pre kraja I. veka posle Hr. anticki [e svet rdjavo predstavljao tok i sJiv Oarosa, dok izvesni pojmovi 0 reci kod Ptoiomeja, prilicno odgovaraju faktickorn stanju, iako irna gresaka. Prvo cerno navesti stvari koje u glavnom odgovaraju istini: Prema Prolemeju nasta]e Volga iz dye izvarne reke, koje se slivaju dolazeci iz suprotnih pravaca, a to su Volga j Kama. Tacno da na donjem toku pravi takozvani Nesiotis X(opa, gde se Volga deli na vise rukava i kanala stvarajuci time mnogobrojna ostrva. Na kraju se mora priznati Ptolorneju, da je bio dobro upucen 0 zavoju Dona (Tanaisa) prema istoku, tako da se priblizio Volgi kod Caricina do rastojanja od 440 stadija, sto je istina i gotovo tacna. Pogresno su pak shvacene ave stvari: Ptolemej ne zna Volginu deltu i njegovi odnosi izmedju delova Volginog toka oi malo ne odgovaraju prirodi. Tako je na pro don]i tok reke izmedju okuke kod Caricina i usca silno razvucen i meri 6400 mesta 2500 stadija i to valjda iz razloga sto je Ptolemej predstavljao uzduinu osovinu Kaspijskog mora u pravcu istok-zapad mesto sever-jug i sto je preterao prostiranje Azovskog mora (Maeotis) u severno-juznom pravcu, Rastojanje izmedju usca reke Kure (Cyrus) i usca Valge (Ra) u istini meri oko 5400 stadija, kod Ptolemeja pak sarno 4000 stadija, Time je donji tok Volge spusten na jug, o cemu ce biti jos govora kod sedista Srba. Gornji tok VoJge zadriao je do danas svoje staro ime Rau, dok se ime donjeg toka menjalo prema jeziku stanovnika, koji su u seobama naroda nadolazili i odlazili.Posleanji put spominje ime Ra Xrupoypwpia OlKOl:)J.f.Tuo'j od Pap p o s a iz Aleksandrije, koji je pisao pre pocetka V. veka po Hr. (u izvadku jermer:skog geografa Ps. M 0 s e s a od Charene), jer vee jermenska obrada zemliopisa postavlja u prevodu doticnih glava iz Ptolorneja Ar t mestoRa, 'a na drugom se mestu ista reka apisuje sa sedarndeset rukava, koju Turci nazivlju Ai'L

Polozaj Keraunijskin planina opisuje Ptolemej II opstoj orografiji i napose II skupini Hipijskih i Keraunijskih planina kao i Karaksa (u koji prelaze kavkaske planine penjuci se preko I<olhide i Albanije), osirn toga i njihovog izdanka u pravcu prema Hirkanskom - Kaspijskom moru, koji nosi isto tako irne Kavkaz: ll.l!~;U'Ke Of: Ked Srl3pU (ipI"J <I'iV i:a.p}lmia"\' KUL 6voj1(i£erm .0; .8 'Ir.mK(l; Kat KlO:pctll"\,l.a. Kat 0 Kopas opoS (dS (J m"':pll:tn!)V"fCt! TIl btu_ TIlS K()AXiOo~ Kt;t TIlS 'IJ3rjpiu;

-14;'-

0_,\,1-0V(1- (j,01",, KCl.AOUJ1E;yn ,'18 KUUlZci;cnu) !{G.; i"E Ii ';;:rt ,~v 'Ypxavinv ,"lri:/,(((rOUY ['[crdJv E:rW"[pO~Pli Ko.UK((OO; K:UJ.Ul')l{:vr; K(J.t aDr~. PoJoiaji tacaka najveceg rastojanja r'"

kod Hipijskih p!anina ...... 74" 5-1-" 810 52"
kod Keraunijskih planina ... 12"30' 49U 30' 840 520
kod Koraksa .............. 69° 48° 750 48"
kod Kavkaza .............. 75" 47" 850 48° Pod Hipiiskim planinama neki SD (kao n. pro Man n e r t i Uk e r t) podrazurnevali niske visove Ergeni, koji se protezu od najveceg pribliienja Dona i Volge prema jugu do reke Manica, s visinorn ad 500 stopa, To tesko odgovara istini i verovatnije je, da se pod '!rrmKo:' uPli krije visija izmedju Kaspijskog i Crnog mora, koja. se provlaci ad Elbrusa (Eratostenov K asp i j ski v r h) prema severu izmedju Kubana i Kume." S njene zapadne strrnine tece reka Hjppus (danas Osingiri) u Crno more, a jedan drugi Hippus (danas Cenis tsqhali .Konjska reka ") u reku Fazis. Pta Ie m e i je stvar krivo prikazao, kad je na daleka rastavia Keraunijske i Hipijske planine od Kavkaske glavne kose, a to je ucinio iz pogresne pretpostavke da je rastojanje izrnedju usca Dona i paralele Bospora 3000 umesto 1000 stadija. Prema M. K i e s s lin g II pak Hipijske su planine najvisi i najsiri deo kavkaskog hrpta od Elbrusa do Kasbeka 11 uzduznorn pravcu, a u pravcu sirine izrnedju stavropoljske zernaljske place i dubokog ulegnuca doline reke Fazis. U ostalom isti naucnik sasvim umesno ukazuje na nesuglasicu izmedju faktickih orografskih j etnoloskih prilika u severnoj Kavkaziji i kartografske prestave istih kod Ptolomeja. u Kao Kct6n:aGoS se u celokupnoj antickoj literaturi shvatala visoka i duga kosa izmedju Crnag i Kaspijskog mora, kaja deli istmu slicnu teritoriju u Cis- i Transkavkaziiu." Ova planina, koja se strmo uzdize na severozapadnom, pontskom primorju pravi irnpozantan utisak i nije cudo, sto je Herodot (I 203) drzi za najvecu i najvisu u opste, 0 severnoj strani zna Herodot sarno toliko da su tame slobodni Skiti, ad kojih su neki verovatno upadali preko ove planinske pregrade na juinu stranu, u Mediju (IV, 1-3). Od Grka behu prvi kolaniste iz Mileta, koji su za vreme Polikrata podigli grad Dioskurias na zapadnorn pontskom primorju i .doneli u Jeladu prve vesti 0 Kavkazu. .lsto su tako i koioniste iz Fanagorije na Kimerijskom Bosporu stupili u prometne odnose sa stanovnicima iz oblasti Kavkaza i doneli podatke [onskirn geografima, koji su postavili Kavkaz na krajnji istok svoje

'" Ceographiae, lib. V., cap. 7, § 8. lL ibid., V, 8, 9.

" Primcdba I(. illiilieta. na Ptolemejevo I1:dalJjc J, 2, srr. 913. '" PW RE, vm, 1716.

_._, PIVRE XI 59 ~ 63.

-15 -

zernaljske ploce, izmedju Ponta j Okeana. Na ta] nacin doznajemo vee iz Iragmenata He kat e j a iz Mileta, da su na Kavkazu stanovali razni narodi (nm'6ripwl, Kwi,ot, nliluvi(l"ttt) i da se jedan deo predgorja zvao KOAlh"U OP1} !z Eshilova .Prorneteja" vidi se da je Orcima bio poznat zapadni deo OV6 planine, kad pesnik kazahiperbolicno da je Kavkaz strm i blizak zvezdarna. Kad je od Here gonjena 10 nasla na skitskorn severu Prorneteja, privezanog za Ripejskuplaninu, savetovao joj je mucenik neka u daljem putu potrazi usee reke H y b r is t a, zatim neka ide rekom do Kavkazai kod izvora neka predje do neba visoki gorski greben i zatim se spusti nizbrdice dok ne stigne do Amazonki u Kolhidi. Pod H Y b r i s tom pak treba razumeti reku H y pan i 5, danas Kuban, jer ~ kao sto je M. K i e s s lin g dokazao, - Eshil je zamenio , kavkaski Hypanis sa Hypanis-Bugom, pa je zbog toga postavio Kavkaz na zapadnu mesto na istocnu stranu Azovskog mora. los ked Teo k r ita mace Phasis i Colchis kra] sveta i tek su osvajanja Aleksandra Velikog odstranile ove zablude geografske ogranicenosti, ali su njegovi slavitelji uneli novuzabunu time sto su novim geografskim objektima na novoj granici sveta dati stara irnena iz podrucja Kavkaza: . Hindukus i zapadni dec Himalaje, koji su se kod A r j s tot e 1 a zvali Parnasus (docni]e Paropamissus), dobili su ime Kaukaz, Posljedica toga [e hila da se i legenda 0 vezanom Prorneteju prenela od Ripeja na pontski Kavkaz i odatle presla na pogranicne planine lndije, te se tamo lokalizovaIa. Bolje pojmove 0 Kavkazu dobio je svet u l. stolecu pre Hr. kad je Pompej progonio savladanog pontskog kralja Mitridata Eupatora do juznog podnoija Kavkaza, pak se geograf S t r abo mogao posluiiti raznirn izvestajirna i podacima iz tog rata. Tada se utvrdilo, da se Kavkaz prostire na severu do sarma.tske nizine, na zapadu do Sindike na Kimerijskom Bosporui da se na jugu graniCi sa jermenskim, moshijskim planinama i ograncima Taurusa,

Sto znaci ime Kavkaz? Strucnjak Her man odgovara u najnovije vreme, da je poreklo tog imena tarnno," aU nama se ne cini taka. Prema PI uta r h u ponce to ime od nekog pastira, prema P h erekydesu znaci Caucasus "upaljae", dok prema Pliniju treba da ima etirnoloski izvor u skitskoj reci Croucasis "nive caudidus" y:

Humboldt je izlagao avo tumacenje izsanskr.kas "svetliti se" igravan "stena", dakle Caucasus "svetla stena, planina", a Kiaproth rnisli na neki stari oblik koh Kafsp .Kaspijska planirta", ad prearijevskih Kaspijaca, koji bi bili najvazniji narod s juine strane Kavkaza. No moderna paleolingvistika tumaCi to drukcije i daje PI j n i j u za

.. PWRE. Xl, 59.

" Naturalis lustoria, VI, 50: Ultra stint Scytharum populi. Persae iUos Sacas unlversus appellavere a proxima genre, antiqul Araruios, Scythae ispi Persas Chorsarcs et Caucasum montem Croucasim hoc est !live candidum.

~ 16,-

pravo, ali ne drii rei: za indoeuropsku vee za alarodisku: I~ predskitsko Croucasim (rir) Ka.UKMOS "l1ive candidum" srodno je sa pelazgijskirn (predgrckim) KCtMino:pos "bela + kovina' i sa C ron j u m mar e "Ledeno more".

Keraunijske se planine (K6PUV'VU:,{ OP!)), prema opisu Ptolerneja, odvajaju od glavne kose Kavkaza kao ogranak u Sarmatskoj ravnici; s tim 'shvacanjem dalo hi se uporediti i pisanje E u s tat hi j a ad Dionys. (389): Hal 06 KUt 5fP{)S d.plcrOV W~l ~Op61.01J Kum,(i<101J oP11 KsPUuVtu.J8 Ovu verziiu usvaja ruski kartograf V, B 0 r i so v i identifikuje Keraunijske planine sa niskirn hrbtom E: r g e n i, hoji se proteze u [uzno-sevemom pravcu do stepskih [ezera iznad reke Kume. 0 geografskom polozaju te pJanine pisali su i Mel a i PI in ius, ali je njihov opts neiasan;" dok po tvrdjenju Mit t e J h au s a,'w podaci Strabona (501, 504) imaju geografsku vrednost. Ovaj, naime, vidi u Keraunijskim pianinama najistocniji deo Kavkaske kose, koja je severna granica Albanije i vuce se ka Kaspijskam moru." S tim misijenjem se slaze i C. M ii I) e r,52 oslanjajuci se na S t r abo n a, koji je pisao, da Amazonke stanuju: GY mtS U1i'OpiutS ras 1fp6S tl'.PI«OV niJv Kccot{(toiwv opwv &; KUAsira.t K6petuVta, kao i oa Teo fan a, koji postavlja izrnedju Arnazonki i Albanaca Gele, Lege i skitske narode. Aka bi se htelo bar malo racuna voditi 0 Ptolemejovoj predstavi Keraunijskih planina, mogle bi se one donekle odoositi na Andijsku kosu," koja se proteze od prevoja Darjala u severoistocnom pravcu.'

Posta sma razgledali geografski karakter .i polozaj reke Ra i Keraunijskih planina, izrnedju kojih su - po Ptolemeju ._ iiveli Orineji, Vali i Srbi, mozemo.pokusati da odredimo postojbinu Srba.

Kad Ptolemej sporninje, da su Orineji, Vali i Srbi sedeli izmedju Keraunijskih planinai reke Ra, znaci da treba traziti po redu: Orinejce na jugu, u blizini istocnog Kavkaza, Srbe oa Volgi, i to na njenom donjem toku, a Vale u sredini, Prema tome bi Orinejci po svoj prilid morali stanovati izrnedju spomenute planine i reke Tereka, Vali izrnedju Tereka i Kume, a Srbi u slano] stepi izrnedju Kume i Volge. V. B 0 r i s 0 v, po kome se Keraunijske p lanine gube u nizini severno

.od Kume, smestio je na svojoj mapi Orinejce i Vale u oblasti malih

., Karl OMir, lllyro- Thrakisches. (noce6aH' OTlICaK "3 MApXlllla]3a ap6aHCKY CTal>~Hy,

je3lfK II eTHollorl!jy. Klblfra I, CD. 1-2, str, 125, 134). Beorpaa 1923 .

.. Navedeno u primedbi C. Mallera na Izdanle Ptoleme]a, vol. I, 2, str. 914 . .. PWRE, XI. 269.

so ibid.

>l ibid .

•• C. "Wiler, op. c. J. c. Secundum haec Ceraueii montes dlccndi sun! i, qui c Caucasio [ugo versus deflectentes ill portas Albaniae juxta hod. Derbend oppidum,

"" Idem, ibidem: Secundum Ptolemaei tabulam Cerauniorurn nomen relierri posset ad montes qui haud longe a Sarmaticls portis (Dariel) orturn borcarnque versus poriguntur et in nostrls tabutis Leschiorum ditioni a borea immlnentes nDas Andischc Gebirge" vocantur"

- 17-

stepskih jezera severno od Kurne (iezero Moiarskis, reb Hor Zauhan. [ezero Egine Kur. jezero Mali i VeJiki AIkin, jezero Almatin), .1 Srbc ispod okuke Volge .kod grada Sarepte.:" lsto se taka do reci drzao Ptolemeja i historijski geograf K. K ret s c h mer,'''; koji nalazi Srbe u slano] sfepi kao nornade. Tekstualno je uzeo Ptolemejcve Srbe i srpski istoricar ] 0 v a 0 Raj ic, sarno ih je smestio blize uscu Volge" nego Borisov. Medjutim ovaj razvrstaj izgleda neverovafan, jer je ovirn trima plernenima, odredjen toliko veliki prostor kao za nekoliko drugih velikih naroda. Cak i da Ptolernei nije zarnisljao donji tok Volge taka daleko na severu, kao sto je u "istinl, vee u blizini reke Kume, jos su uvek granice postojbine ovih triju plemena suvise razrnaknute. Prema Ptolemejevoj predstavi usca i doojeg toka Volge, Srbi bi bili na srednjem toku Kume, po prilici gde su po V. Borisovu Skimniti (LlGJP.Yl"i"Cll) i u tom bi se slucaju na zapadu granicili sa Zinhima (ZiyXOl) na gornjern Kubanu, istocno sa Arnazonkama, dok bi Valima rnorali odrediti mesto na srednjem Tereku, Orinejcirna pak izrnedju istocnog Kavkaza (Keraunijske planine) i Tereka, tamo gde je V. Borisov zabeleiio Ptolemejeve Surane i Sakane,

Bas ova] sluca] sa opredeljenjem srpske postojbine u Azijskoj Sarrnatiji, goni nas, da se na novo osvrnemo na karakter PtoJeme[eve geografije, jer nam ce onda biti jasnije, kako su Srbi rnogli doci u sianu stepu na donjoj Volgi, rnesto u podrucje Kavkaza. L u d v i g S c h m j d t, uceni poznavalac historije starogerrnanskih plernena, koji se mnogo bavio i antickorn geografijom i etnologijam, drzi da je Ptolerneju pri sastavljan]u geografije sluzio kao jedini izvor Ll \ U_, P ,,} (D o t·; .00 yeruypuq>tlI:ou !iiVUKOS Marina Tirskog i da je njegova geografija samo opis karata prilozenlh tome delu. Schmidt narocito kritikuje57 Ptolemeja radi Germanije, no od opste je vaznosti kad kaze: ako Ptolemej nije nasao na mapi rnesto za irne, on ga je zapisao na proizvoijoom, obliinjem praznom mestu, Nekako slicno se 0 Ptolemeju izrazio i H. K i e per t,58 kao da su mu karte pre konstruirane, nego sto je bio svrsen prema njima abstrahovani tekst koji treba da pruza sadriinn mapa sarno tabelaricno i u brojkarna, izracunatim prema crteiima.

Jz ave oeprilike magli bi nam se izvuci samo taka, aka bi Ptolomeja mogli proveriti s pomocu drugih antickih izvora, t. j.kad

M 8. Bopuco81l op. Co '" PWRE, II·, 1669.

. ." Uporedi map" n Cap M a ri R Clip 0 II e ItC" a a II 83 i a r c 1;: a )I" prilozenu 80 strani

dela : Paii'l"b J., 11 c TOp I Sl. pa3H(,J)(b cnOBeHCKI1X" uaponom, uaunase DOilrap". XOPB~TOS"', It CepO:OB"b, ~aCTb npsaa 8"1. BicHH'!; 1793.

" Ludwig Schmidt, Gcschichtc dec deutschen Stanuue bis lU11i Au~gall~~ dec V 6)· kerwanderung. Abhandlung I. A, B, I. Buch, str. 20). Queilen und Forschungcn zur allen Geschichte und Geographle, herausgegeben von W. 'siegJir., Heft 7}. Berlin lOOt .

.. Heittrlch Kiepcrt, Lehrbuch der 31tC1l Geographic, str, 10. Rel"lin 187R

bi pronasli i druge podatke 0 scdistima Orinejaca, Vala i Srba

Da vidimo l .

lme Orineji (,C)pIYc'()\) pisu jedni kodeksi 'OP\vE0l5il 'OPLYfLIO,IW 'EpivutOl prva edicija. C. ,1\'1 i.i lie r rnisli," da su Orineji mozda identicni sa Plinijevim Oranima, koje on nabraja medju pJemenima izmedju Meotide i Keraunijskih planina." Sunt qui circa Maeotim ad Ceraunios montes has tradant gentes: . a litore Napitas, supraque Essedonas Colchis iunctos montium cacuminibus. dein Camaeas, Oranos, Autacas, Mazamacas, Cantiocaptas, Agarnathas, Picas, Rymosolos, Acascomarcos et ad juga Caucasi !cataias, Irnadochos, Ramos. AncJaeas, Tydios, Carastaseos, Authiandas. Moguce je da su Orineji stanovali negde izmedju istocne obale Azovskog mora i zapadnog Kavkaza.

Vali (OvrLlcCJl). Oblici imena prerna kodeksima: OUU.f,Ql63 AuctAOI.6I "Apj:lC!.I,OI edit. prim. Vazno je saopstenje Plinija ° Valima povodom opisa lberije, naime da su stanovali kao susedi Suana od Kavkaskih vrata (Portae Caucasicae) u podrucju Gurdinijskih pJanina baveci se zlatonosnhn rudarstvom. U pravcu prema Pontu granicili SU 5 ratobornim plemenima Henioha i zatim Ahajaca," Na Tab. Peut. stoji zapisano iznad grada Dioscurias Divaii i nesto malo vise prema istoku ispod Sa sones Sarmathe se (ita Suebi Hiberi Divali Musetice. Tako treba Valima odr edif otadzbinu u rberiji izrnedju prelaza Darjal i vrha Elbursa, gde se danas nalazi Cinvaii na reci Ljasvi,6G koja blizu grada Oori utice u Kuru (Cyrus). C. M ii I I e r tom prilikom primecuje:

Fieri etiarn potest in h:U.i. Oua/col late at wi Cl.toual,ol. To u stvari ne menja nista, jer .61 - drzimo za dentalni prefiks, koju osobinu nalazimo kod naroda a!arodijske porodice,"! kao n. pr. i1irski Di-mallum; predalb, mal' "brao", Di-baltum, izmedju dva potoka na barovitom rnestu: alb. bal'te "bam". Posto pak kavkaski starosedioci kao i njihovi potomci pripadaju zajedno s llirima i Pelazgima (predindoevropskirn stanovnicima Balkanskog poluostrva), Alarodima nije cudnovato, sto smo u slucaju sa Divalina konstatovali dentalni prefiks. Da su Hali istovetni sa Halima iii Falima tvrdimo na osnovi pravila," da u alarodijskorn labi-

.. Parisiensls supll, 119, Parisiensis GOislin, 337: Athous Vatopedi monasterii: Florentinus Laurentianus XXVIII, 38.

00 Parisiensis 1401, Parisieusts 1402, Vindobonensis !,.Oxorriensis .Seldanus II 45,.

Florentinus Abbatiae, Vatican us 191.

OJ U Primedbi 5 u ildaJlju Ptolemejevcg teksta I. 2. str. 919. '. Naturalis historine lib. VI, !I:

g Codex Parisiensis 1401, C. Parisien sis Suppl, 119, Parisiensis 1402, Parisiensis

Coislin 337, C. Athous V1Jiopedi monasterii, C. Scor.atensis : I).

III Codex V aticanus 19\. ,~ Natur: hist VI, 30:

"" Reka Ljasl'a ima sestru po irnenu 'j Bosni, Izgleda nam da Ie ime pre dill doevropskog porekla,

,,' K. Ostir, lllyro-Thrakisches, str, 102, 122 itd,

n .. K. OJ/jr, Bcitriige 1.Ur alarodischcn Sprachwisscnscbalt, str, 98, Wicn-leipzig. 1921

-19 -

ialni spirant J prelazi u labiovelarni spirant h ff iii u zvucni labijalni spirant w .. Izgleda nam, da su imena germanskih naroda Taifala, NaharnavaIa j Victofala kombinovana od dva imena j da u drugom delu s pravorn gledamo Vale, koji su po nasem rnisljenju dosli iz transmeotske postojbine u srednju Evropu. Etirnoloski bi se, maida, irne VaH dalo dovesti u vezu s kauk, korenom xal (chal) "kuca"' sto moze znaCiti i "porodicu", kao sto znaci i chatta llkutu~' i .porodicu'' ujedno." Divali su dva puta nap is ani na Tab. Peut. upor. geogr. Rav. 69, 18 Patrie Myseticon Dibaloti Certinon j valjda su stanovali iznad planinske precage, gde Kura (Cyrus) sabire svoje izvorne pritoke, u oblasti Muserice (MOOXLh:~). Taka moiemo potvrditi rnisljenje genijalnog paleoetnotoga W. Tom a s c h e k a, koji se izrazio da je Ptolernej netacno postavio Vale na sever mesto na jug ad centralnog Kavkaza'" Osetinci (Osi), potornci Alana jos danas nazivaju Divale: Dual iii Dualthii. Nekada su Divali (Vali) zauzimali veliku oblast, i pod kraljicom Tamarom govorili su svoj (verovatna Tusima srodan) idijorn, pa su usli u pofiticki sklop gruzijske (iberske) driave i stu pili posle prijema gruzinskog crkvenog jezika u kulturnu zajednicu sa pobednicima. Po nasem su misljenju i iberski Va li verovatno pre I. stoleca pre Hr. bili izmedju Azovske istocne obale i Kahana kao zapadni susedi Srba, no U opstem komesanju naroda, koje je poielo krajem {/ stoleca pre fir. presao je [edan deo preko darjalskog prevo]a na jug u Iberiju, dok je ostatak ostao u staroj zemlji, gde sa ga zabeiesili ias Plinije i Tab. Peui. Izglerja da je ta seoba bila istodobna sa seobom Psesijevaca i Zilla u Cerkesko (K!OPK8<ut) primor]e, pred kojima sa umakli Ahejci, Cerkesi i Heniohi u Kolhidu, Iberiju, Ponius i (_'<:ak U Armeniju. Veliki je pak bro] severnokavskih naroda zajedno sa Sarmatima napustio pod pritiskom Alana transmeotsku domovinu, presao Doni uputio se prema srednjoj Evropi.

Serbi (UPP01). Oblici Ptolernejovog teksta prema kodeksima j starijima izdanjirna: "Zippm (editio princeps-codex ingolstadiensis), l:€.p~Ot (codex Florentinus Laurentianus, XX VIII, 9; idem, XXVIII, 38; idem XXVIII, 42); Serii (edd. Vic. Ulm.). K. Mull e r primecuje uz ime :UP~Ot da su "ignoti" t, j. da ih nijedan drugi izvor osim PtoJemeja ne zpominje. Time hoce izdavac teksta ovog geografada kaie, da ne priznaje Srbe u K. May h-o ff 0 v 0 m izdanju Plinija vee Serreje (Serrei) i nastavlja: uFortasse sunt Suebi Hiberi, quos infra Sasones et juxta Divalos Tab. Peut. habet (ad hod. Siwai rnontern, a Tchivali boream versus, a Darie! faucibus austrum versus). f(ao;'sto piSe Ptoiemej, Srbi su stanovali severna od Va/a, a kad smo lima odredili mesto u Iberiji na zapadu do Ljasve, treba Srbe traffitl

.. R.. Erkert, op. c. I. 79. ,0 PWRE, V, lZ3L

._- 20 -

SCJJeTllO ad Vala, otprilike II oblasti cUltralllog Kavkaza, taka da Sit ani uglavnom imali svoju. postojbinu /I severno] 'Iberiji, U Tuski i Surani su im bili istocni susedi. Slip reke Aragve, ko]a utice kod grada Mzchd uKuru, valjda je bio u glavnom domovina iberskili Srba.

Verovatno su Srbi dosf iz oblasti Kubaoa oa jug starim vojnickirn i trgovackirn drumom koji vodi od Kimerijskos Bospora preko Surube, Koruziie, Ebriape, Serake (:!: Ep (iKU) i- dalje preko prelaza Darjai (istocno od Kasbeka) i .Kavkaskih vrata (portae Caucasicae) u Iberiju (Gruziju). Tu su se ked j11inog izlaza kavkaskog bedema zaustavili, irnajuci u ruci najvainiji strategijski kljuc, Opisujuci Kav:kaska vrata, Plinije je zabelezio j us po menu na seobe naroda, koji su se obicno sluiili spomenutim drum am j klancern."

Dalje cerno pokusati da pokaiemo da SU Srbi zacelo kavkaski starosedioci, kao i njihovi susedi Vali (Hali) , za koje W. T om as c h e k po svoj prilici bez prava tvrdi da su bili meotski-skitsko, t. j, indoevropsko plerne,

III. Stanoviste K. .Jireceka prema ·Srbima Plinija i Ptolomeja

Polazeci od istrazivanja K. MUll e n h 0 f fa, K. J ire C e k ne priznaje Ptolornejeve Srbe, kao ni Vale (Oi.l6.AOt), vee tvrdi, da je neki vizantijski prepisivac Ptolernejeve "Geografije" poznavajqci Srbe svcga doba, promenio Plinijeve Serre (Serreje) iz susedstva Cerkesa (Cercetae) i Hala u ~E:p~OL sa dodatkom "to su toboznji Srbi Kavkaza, 0 kojima se raspravlja i u novijirn knjigama". H Za nas - kao historicar tumacirno tekst izvora, da bi odredili historijske Cinje .. nice i geogratske vrednosti i pojrnove,· te da ih posle po rnogucnosti protumaCimo - preostaje odgovornost, da Ii treba da u tekstu Plinjja stoji Serbi iii sto drugo, da Ii je zaista neki srednjevekovni prepisivac izmenio Ptolemejeve ~6plOt u Up~Ot. Mi smo svoju duinost historicara i paleoetloga ucinili time, sto smo se posIuiili najnovijim i priznatim izdanjirna oba anticka pisca, koja se smatraju kao rezuItat .sYiju dosadasnjih studija oko sredjivanja, pregledanja i uporedjivanja tekstova •. kako bi bili sto verni]i originalu, Ciniti jos vise, znacilo bi

. ulaziiiu podrudje linguista,.' paleografa i filologa.

Tekst najnollijeg izdanja Ptinija, t. [. izdanja K. Maphoffa, ima u tekstu Serbi, a nojnovije izdanje Ptolemeja po K. Miilleru ima I8p~Ot, te su time na osnovi prethodnog dela ove studije dokazani Srbi Kavkazije za doba I. i II. stoleca posie Hrista.

H Natur hist, VI, 30:

.! Constantin Jirecek, Geschicnte der Serben, Mr. 33 prim. 1. (Oeschichte der europaischen Staaten, herausgegeben VOn A. H. Heeren, F. A. ukcrt, W. v. Giesebrecht und

K. Lamprecht. 38 tes Werk). Gotha 1911. .'

--.21 -

No ipak cerno se upustiti u raspravu 0 odnosu imena Serrei li Serri prema imenu Serbi, posto StTi0 vee rekli, kako stoje Vali spram Hala i Divala,

Prvo pitamo one, koji tvrde da je neki vizantijski prepisivac mea u Ptolerneja :::6ppm za :E:£plOl, ko [e to bio, kada je i gde ie :0. ueinio?! Dok se za to ne podnese dokaz, driimo stvar za bezoredrnetnu i svrsenu,

Drugo pitanje je da li sa Serrei (Serri) kakvo drugo, zasebno oleme nego sio su Srbi? Oko toga pitanja se upravo i vodi spor, te ako taj zapleten cvor razresirno, stvar ce biti potpuno jasna i jednostavna. Po nasern miSJjenju se ovo pitanje kao i rnnoge paleoetnoloske i paleogeografske stvari Balkanskog poluostrva i istocne srednje Evrope ne mogu resiti bez poznavanja orijentalskih jezika i orijentalske etnografije, narocito bez poznavanja mnogobrojnih kavkaskih naroda, koje smatramo kljucern evropske paleoetnologije. Nama zacelo nedostaje temeljno poznavanje kavkaskih jezicnih i narodnih prilika, no one malo znanja upotrebicerno pri resavaniu problema 0

kavkaskim Srbima. .

Pre svega mora se istaknuti da kavkaski starosedeoci nisu srodnici Indoevropljana, ni Mongola, ni Sernita, vee spadaju u porodicu Alarodijevaca, Ciji su C1anovi osirn spornenutih Kavkazaca jos i: stari Egiptani, Libijd, Berberci, lberci, Baski, Ligurci, Reti, Etruscani, Pelazgi, Hetiti, Mitanci, Kaspijci, Elamci, Sumerci i mnoga druga staroevropska plemena pre poplave Arijevaca (Indoevropljana), K. as t i r ubraja ovamo i lIire. Alarodistikom su se bavili osobito F. H 0 mm e I, C. P au Iy, P. K re is c h mer, N. J. 1'\' ar r, a u najnovije doba K. 0 S t i r, 13 profesor ljubljanskog univerziteta. Posta su do sada historicari, linguisti i kriticar! tekstova zanemarivali da izvore razjasne i S ove strane, to se kod izvesnih pitanja polemika naucenjaka vise puta izrodila u neplodne prepirke. Pri tome ima iznimaka i treba odati pocast W. Tornascheku, koji [e kao jedan od prvih prilicno shvatio zadatak istoCnoevropske i kavkaske paleoetnologiie tumaceci izvore s pomocu mongolskih, kavkaskih i iranskih jezika. Za njirn su posli K Kretschmer, M. Kiessling i narocito J. Marquart, ali je tim novim naCinom sarno mali dec materijala obradjen.

- - , - - Kavkazija- je krila' u sebi u anticko doba veliki broj plernena i naroda, a ovi nisu imali jedno, vee vise irnena, kaosto je i danas sluaj u Kavkaziji. U koliko su irnena imala isti koren red, . mogla

... K. Oltir Beitrige rur alarodi!Chen Sprachwissenschaft, Wien·Leipzig, 19Z1. - Idem. AlafOdica L (Posebni odtisek iz zbornika ~Qazpra\"t~a. Znanstvenega drustva ZII humanistiene vede, sir. :t13-310). Ljubljana 1923. - Idem, lllyro-Thrakisches. (nOce6HII oracas 113 _AP_XHBa aa ap6aHcK)' CTapHlly. je3u" U eTIIOJl.orlliY", "Iwrlt I, ClI_ 1-2, S"Tp. 78-137). Beorpaz 1m. -Idem. Sumenlki lzvor abacisticnih Stev;lnih imen. (Ponans iz ~Casa" XVI. letnik, Ljubjana 1922. -Idem, Illyro-Pelasgica. (Sop. ottis IZ "Ap:mRa 33 ap6. CTapHHY", II, J. crp, 21· 70.).

5eorpail. 19i!4. •

-22

su imati raznc prefikse i sufikse, narocito plurahte, koji su dosta karakteris;-icni. Imena su pak davali kavkaskim narodima osirn brojnih inor odnih suseda ios i arijevski narodi kao : Skin, {elini, Tracani, Perzijanci, jermeni, Sarrnati i drugi, te nam je za anticko doba s podrucja Kavkaza saopsteno Z8 isti narod vise imena iIi varijanata istog imena. Zato nije cudnovato, aka je kod Plinija i Ptoiameja u listi naroda i plemena isti narod vise puta naveden, bila da pisci nisu razumeli i razlikovali variante, bila da su prepisivali iz ranijih pisaca bez kritike i unosili raznodopska imena u sastav svojih radova, kako bi velikirn brojern narodnih i geografskih imena impcnovali. 0 pontskarn kralju Mitridatu Eupatoru se prica, da je govorio preko dvadeset jezika svoje drzave, koja nije hila velika po obimu, ali sarena u etnogratskom pogledu. 0 sajrnovima u gradu Dioskurias, na kolhijskorn prirnorju, prica Plinije, obicno je silazilo do 300 naroda raznih jezika, i bito [e 130 turnaca na poslu." Svakako ova saopstenje ne treba razumeti od reci do reCi, vee kao hiperbolican izraz za etnolosko sarenilo Kavkaziie.

Danas irna u Kavkaziji Indoevropljana (Rusa, Oseta, jermena, Perzijanaca), Mongola j pre svega kavkaskih brdjana starosedioca, ad kojih se mnogi nazivaju istirn imenorn hao j u staro doba, Kavkaski autohtoni se dele na tri glavne skupine, i to na : Cerkesku (Adighe, anticki Kt'pK£.m) izmedju Kubana i Cmog mora, lezginsku (Legae, . \, yves) na jugoistoku, u Dagestanu ; grusinsku u Kolhidi i .beriji, lzrnedju pvih glavnih skupina, postoje jos i prelaznidijalekti, naime izmedju Cerkesa i Gruzina iive Abhazi, a izmedju Cerkesa i Lezginaca Cecenci (Nahcuoi), koji stanuju od Andijske planine na jugu

- do Tereka na severn.

Kavkaski [ezici i.ako sarni medjusobno pokazuju rnnoge diferencije, ipak imaju toliko zajednickog, da se mora pretpostaviti njihovo zajednicko poreklo, i razvoj iz jednag prajezika, i;; Sa stano vista jezicne podele treba razlikovati dve glavne skupine, naime severnokavkasku i jumokavkasku. U prvu spadaju: Cerkesi, Abhazi, Avari, Kaziurmiki, Arcinci, Hirkanci, Kiirinci, Udinci, Cecenci, j jas druga plernena; . u drugu; Gruzinci, Mingrelci, Lazi i Svani. Za nase pitanje

- [e ad vaznostl jedna osobina kavkaskih dijalekata, naime upotrebljavanje nominal nih snfiksa .i prefiksa.

U pitanju Plinijevih i PtolemejevihSrba nas zanimaju u prvorn redu piuralni sufiksl kod kavkaskih nomina," koji glase kad glavnih gruzinskih dijalekata ovako: -bi (-eb), -ni, -ar, -al, -rat, -lar, a koji se u kurinskim gavorima javljaju u jednostavnom i sastavljenom

" Naturalis historia, VI, 15.

" R. v. ciurt, Die Sprachen des kaukasischen Stamrues I, srr. VI. W:en 1895. ~ Erkertovo miSifenje powrdiuie i G. Hii$ing, Volkerschichten im Iran. (Mitteil. d. Antl1ropolog.

Gesell. -in. Wien, Bd. XXXVVI, HIt. 6, str, 211). Wien 1916. _

7. R. v. Erkert, op. c. II, str, 367.

- 23:--

obliku kao: -ar, -II", -UT -ri -bi -be -mur -rut -lar: kao . -bi -17i -ri u poddijalektirna Da~vin~ca i' Laka; -a/, -ul,' -u. ~bi, -';i, -~a ~ avarskom, andijskom i didonskorn govoru; -ar, -bi, -ni u cecenskim narecjirna; -rakhva u abhazijskorn idijomu. Osim toga pojavljuju se u govorima Avara, Laka, Dargvinaca, Didonaca i Ki.irinaca dentalni sufiksi -t, -d kao i -th kod Abhazaca." Avarsko -bi je prema Fr. M·u 11 e r u i8 istovetno sa kasiku. -bai (= - bi + al) =...., arci, -6 - hilrk. -vi = tus, -bi koje opet odgovara pluralnirn sufiksima -bi, -pi, phi kod juinokavkaskih dijalekata. Izolovani stoje -.s (-as, -is, -us, -uos, -si} u tusetsko-cecenskom t-khua, -tsga u abhaskom idiiomu.

Po svemu izlazi, da jesufiks -bi stalni fenomen kod nominalnog plurala u kavkaskim jezicima j narecjirna j to driimo kao nasledstvo IZ starih vremena, dok su bila plemena vise na okupu I u tesnjoj vezi, N. 1- M a rr drii pluralni sufiks -p (-b) direktno kao stari etnickl sufiks kavkaskih (jafetitskih) naroda. (5I4leTw'lecKiif C6opIUfK'b, I, 114, n erporpan 1922.).

Od starih juznokavkaskih jezika najbolje je proucen elamski," koji [e isto tako imao nominalne sufikse za osobe (koje donekle odgovaraju odredjenom Clanu): r i k za singular, p za plural, a za stvari sluzi sufiks m. Taka n. pro saki znaci "kralj biti": suki-k " kralj", suki-p "kraljevi" , suki-me "kraljevstvo". Elamski pluralni nastavak.nalazimo n. pr. kod starokavkaskog naroda Kdc-noi (Kas-p -i), koji su sedeli u Azarbaijanu, juino od Kaspijskog mora. Labijalni glas p ked Elamaca odgovara labijalnom b kod Kavkazaca, koja oba spadaju u alarodijsku porodicu. Narod K asp i 0 i je u anticko doba zabelezen i na drugim mestirna ali sa pluralnirn sufiksima i i p: Kassi u babilonskirn napisima i Kasjapa u Rigvedi, Kcccctor kod grckih pisaca.

Iz navedenih primera vidimo, da su kavkaski narodi upotrebljavali nominalne pluralne sufikse isto taka u anticko doba kao i danas (osobito -bi i -m) i da su za isti narod prema tome posto[ali razni oblici imena. Ako ova iskustvo primenimo na Srbe, rnozerno dobiti oblike Ser + bi = Serbi, Ser + ni = Semi. Koren [e bezuvetno ser. Oblik Ser + i = Seri, mogli su dati indoevropski susedi, a jos pre i izvesna kavkaska plemena, koja su isto tako pra-

10. Idem, op. e. 11,368: ftSvar-t/J = wir, und har-th = ihr lassen sichmit dein (neben a, cf den, Plural auf ni beim Namen) in den georgischen Hauptdialecten als Plliralzeichen des Verbs gebrauehten Endungen - t, tli, vergleiehen; desgleichen das Pluralelement - x im ecrkessischen und Udischen, vielleicht abhu. - khva mit dem Pluralellment-,» der dritten Person in svanetischen Fonnen wie li-x (sic) ~sind" vom Singular li (er) "istK: fern .. r die Phiralzeiehen -§, -i; ·c, iu den ceceoischen Dialecten (el. auch Dargw. Formcu wie nu-ja = wir, nu = ich; Avar nj-i = WiT, nu-z = ihr; die crweiterten Pluralelemente -s - im Rutul. Caxurischen und -l- (im Arcinischen) mit dem in Svanetischen Fonnen wie xvi-I-tf' xi-s-th. (von xui xi) steckenden plura!en Element s. -

,. Friedrich Mii/le~ Die Sprachen der lockenhaarigell Rassen, II. Abt: tlie Sprachen clef mifu!lIii.ndischen Rasse, 1. Halfte, str, 217. (Grundriss der Sprachwissenschaft, Bd. Ill). Wien 1885.

;. Q. HiisirlJ!, op, e. l. e. 226.

vjla plural sa sufiksorn -i kao danas Hiirkanci i Tusi u Dagestanu. Cak i oblik Sern-is koji dolazi u kodeksirna Plinija mogao bi se objasniti rnozda kao kornbinovan sufiks ni + s, tako da [e mazda jedno kavkasko pleme dodalo vee kompletnom pluralnorn sufiksu jos -K, koji upotrebljavaju lezginski govori Rutula i Cahura .

. Koren, dakle, ostaje uvek ser ; rnenjaju se sarno pluralni sufiksi prerna govorima naroda, koji su irnali Sere na misli j na ustima.

Oa bismo videli aka cega se vodi spar izmedju kriticara PIinijeva teksta, uporedicemo izdanja O. B r o tie r a 80 iz godine 1779., Oetlefsena 81 iz godine 1904. j K. May h 0 ft.i iz go dine 1906,

Jzdanje Brotiera : Izdanje Detlefsena: !zdanje Mayhoffa:

A Cimmerio accolunt Ma- A Cimmerio accolunt Ma- A Cimmerio accolunt Ma-

eotici, Vali, Serbi, Ar- eotici, Haliserni, Serrei, eotici, Vali, Serbi, Ser-

rechi, Zing], Psesii. Scizi, Gnissi. rei, Scizl, Gnissi,

Ako je Hermolaos Barbarus zaista a XV stolecu mesto Hall Semis {koji se oblici nalaze u kodeksima Plinija) postavio Ptolemejeve Vali Serbi, sto ima i Brotierovo izdanje, nije stvarno nista 1 pogresio, vee je samo uneo druge oblike, ier su, kao sto smo poka- ..» zali Vali identicni sa Halima, a Semi sa Serbima. Svakako' [e za samu stvar suvisno, po nasem miSljenju, ako 0 e tl efs en uzirna u svoje izdanje teksta uz H a lis ern i jos i S err e i iii kad dtamo kod May h 0 f f a uz Serrei jos i Serbi. Aka je Plinije prvabitno zaista zapisao uz Serbi i Serrei, to ne znaci nista, jer je cesto isti narod navodio vise puta bilo u istom obliku bilo u varijan ti. To [e doneo soborn nacin njegovog kompilatorskog pisanja. Kada dakle C. Miller pise 82 "quod oJim in Plinii (6, 19) edltionibus legebatur, A Cimmeris accolunt VaIi (Hali codd.; Hale ad Bosporum in Tab. Peut.), Serbi (Sernis codd.), conjecturis nititur hand probandis", ima verovatno pravo u forrnalnorn pogledu, a u sustini cela stvar ne menja nista,

Iz svega se vidi, da K. jirelek i njegova historicka Skola nema pravo kad negira Srbe u Kaskaziji misled da je neki bizantinski prepisivac Ptolemeja izmenio. u tekstu L8pWt U L8ppot. Prvobitna postojbina Srba nalazila se negde na srednjem i verovatno delimice na susednotn donjem Kubana u blizini Zinha (Scisi), Psesijaca, Tata, .Aspurgiana i . Vala(Hala). Daleko nisu bili ni Hrvati, no a tome ce biti govora drugom . prilikom. U opsto] seobi naroda, - koja je na istoku pocela u II stolecu pre Hr., a u Kavkaziji se nastavila jos i u I stolecu pre Hr. - izgleda da su se razbile [edinice navedenih naroda na dva iIi mozda na tri dela: jedan je deo ostao

.. Gajj Plinii Secundi, historiae naturalis libri XXXVII, quos recensuit et notis illustravit Gabriel Brotier. !aITIUS II, (Typis 1- Barbon, via mathurinensium) Parisiis MDCCLXXIX . .. D. DeUe/sm. die Geograptuschen Bucher (II, 242 - VI Schtuss) die Naturalis' Hlstoria des C. Plinius Secundus mit vollsrnndigcm kritlschen Apparat. Berlin 1004.

" C. Miiller. op, c. I, 2 sir. 919, primedba 6.

- 25-

na starom mestu, drugi je presao na juznu stranu kavkaske kose, treci - je pak presao zajedno sa Sarmatima reku Don (Tanais) i zaustavio se iii na Karpatima, iii na Dunavu,: Visli, Odd i Labi. Nama izgleda, da su narodi iz juinag dela AzijskeSarmatije ustanovili i Nemcima prve narodne j drzavne-organizacije (plemenske konfederacije). Istu ulogu su imali Sarmati i Kavkasci u siroko rasp rostranjenoj masi Siovena. Osvajaci su zaboravili svoj jezik, no ostala su imena . i ideje sodjainih tvorevina, plejnenskih organizacija i primitivnih driava. Sve govori za to, da su Cesi, (Scizi, Chisoe, Cissi, Zihi), Hrvati, Srbi pa mazda i Psesijci (Psovani P), Tati i VaH - zajedno ostavili Kavkaziju, i naselili se izmedju gornje Visle i Labe, gde ih nalazimo u pocetku Srednjeg Veka opet kao susede, sto se ne rnoze smatrati kao puki slucai, Obim ove studije ne dozvoljava da se upustarno u daljne izlaganje ove pojave, ali vee unapred mozemo izjavtii, da Sasi, Suebi,Chatti (Hessi) Lugijci, Avarini, Naharnavali, Buri, Helisii nisu bili prvobitno germanskog vet alarodijskog porekla, dakle tudji Nerncima iii Slovenirna, u kojirna su etnoloski u glavnom potonuli,

U uvodu je spomenuto da se U ovoj studiji ne mislimo baviti dolaskom Srba iz Kavkazije u Sredoju Evropu, posto je to zasebno pitanje, ali ielimo konstatovari, da su verovatno Srbi najkasnije u IV stoIecu posle Hr., aka ne i pre, sedeli u oblasti Erdeljskih Karpata (Transilvanskih Alpa) u Mezogotiji jer Am m ian u sMa r eel lin u S8~ naziva ove planine montes Serrorum. Posto srno utvrdilida Serri znaCi isto sto Serbi, spomenuto mesto iatinskog pisca potvrdjuje 5rbe u podrucju juinih Karpata, gde su se privremeno zadrzavali na svome putu u srce Evrope. Doba iivota i rada Amijana MarcelillB znaci krajnu vremensku granicu, terminus ante quem, i prema tome Srbi su mogli biti vet i pre na spomenutom inestu. On se rodio oko 330 god. u Antijohiji, umro je u Rima oko 400 god., a dovrsio je svoj historijski radnesto pre srnrti. Za nas je osobito vazno, da je na putu iz Antijohije preko Trakije za Rim posetio bojista izrnedju Gota i Rimljana, [er se upravo u vezi sa gotskim ratovima pod carem Valensom spominju i m 0 n t e 5 S err o'r u m, tesko pristupacne, strrne

planiteJkoje probija reka Aluta, " .

. - - .Zajaziglrna, ko]i su brzo posIe Hristova rodjanja stigli _u ravnicu izmedju Dunava i Tise, uputise se - preko 0 ana u srednju Evropu, mozda i Srbi. U vrtlog opste seobe naroda, koja ie pocela u II stolecu PJe Hr. upadose docnije moida i meotski Srbi, pa mozdai Hrvati i Cesi(Zihi, Zinhi, Cissi, Zekhi). Sve nam se Cini, kao da su u isto doba zauzeli Hrvati, severni Srbi pak i juini luk planinskog venca, -koji razgranicava Sarmatiju od Oakije i imenavali ga svojim narodnim

Q Ammiani Marcellilli, Rerum gestarurn Jibri qui supcrsunt, (Franciscus Eyssenhardt recensuit, Editio mlnor.} Berollni MDCCCLxxr, rib. XXVII, 5, 2-3:

-261-

imenorn Montes Serrorurn i maida delornice l\up:r(i.n): ;\f10~_;"i Pre P10- lerneja se ave planine nisu tako imenovale, sto je vazno konsratovati.

Izgleda da su se manje, izolovane cete Srba (maida u drustvu sa jazigima) zaletele vee u L stolecu posle Hr. iz Sarrnatijc iii Dakije u Panoniju, u nase zemlje na Dravi i Savio PI j ni u 5 naime spornin]e, navodeci plemena na Dravi, i Serete: 85 Arnnes clari et navigabiJes in Danuviurri defluunt Drays e Noricis violentior, Saus ex Alpibus Carnicis placidior, cxx intervallo: Draus per Serretes, Serapillos, [asos, Andizetes, Saus perColapianos Breucasque. Misli se, da su Sereti bili u oblasti donje Drave 86, aPt a Ie m e j spominje u d onjof Panoniji (Pannonia Inferior), u savskoj dolini, grad Se r b it iurn," Arro M roO :.romp.oD:

Bep~lS j.l.. j3' j.l.. r;

L€-pJ3inoy j.l.. a: r" p.;' L"

T ouJ3a1.ov J1. W Y J1. S'

Grad Serbitium (codices: 8p~tYOV r:e.p~inoy, LSp~E.Yttov, L8p' i"h VOY codices p lurimi; Tab. Peut. 1: Servitium; Itin. Ant. 268: Servitti; Geogr. Rav. IV, 9: Serbitium) lezao je na raskrsnici sisackog i dalmatinskog rimskog druma, gde je Germanicus godine 7 posle Hr. u i1irskom ratu presao preko Save otprilike tamo, gde dan as lezi Stara Gradiska. Ovi Srbi tesko da su vee tada govorili slovenski, nego po svoj prilici cerkeski mazda sa izvesnom primesom sarmatskoga.

Kako i kada su dosli Srbi, Hrvati i Cesi u sliv Labe i Odre, pitanje je za sebe. Bez svake sumnje su uticali Huni i Avari na naseljenje Srba, Hrvata i Ceha na onim rnestirna, gde ih je zatekla historija u pocetku Srednjeg veka,

·IV. Etimo!ogija irnena Srb

• Dunkel ist, allen neueren Deutungsversuchen zurn Trotz, auch der Name der Serben, der in der Lausjttz und in den Balkanlandern wiederkehrt", .

C. jirecek. Geschichte der Serben I, 71

Pre dye gadine smo pisali, da treba traiiti porekla Srba na istocnoj strani Meotide, i nagovestili kojim [ezikorn treba tumaCiti znacenje imena.88 Na tome stanovistu stojimo i danas, no pre nego sto udjemo u raspravljanje, navescemo prethodna etimoloska tumacenja.

" Neki izvode cfnLcko irne Hn'ata ad Karpata i to nc stoji formalno u protivnosti sa modernom Iingvisnkorn : K(1p.t"nl~: ilir.-trac. K'"rwat > Chn • .'atb. (K. O~tir, Illyro-Thrakisches, I. c. 103). Plsac ove studije pak ima svo]e izlaganie imena H rvat

., Nat. hist, III, 147;

." PWR.E il 1745 .

• , Geograp h. II. 15, 4:

.. H. Ji(yiia!<ut. 0 !loper",), Illllella Cpt'iIlH. ("HOB~ )K~Bor", KIbHra IX. sir. 60, 61).

5eorpan: 1922. •

-27·-

Vee u X. stolecu posle H r. tumacio je car K 0 n s tan t j n Po rf ira g en it VII ime Srb, dovodeci ga zbog spoljasnje slicnosti reci u vezu sa latinskim servi i odatle serbula, narodno ime za obucu robova tako da se Cerbulijanima nazivaju oni, koji imaju jeftinu j pro stu obucu, Tako ime je pak predato Srbima kao- robovima romejskog cara'".

- Jasno [e, da je dovodjenje znacenja Serbli i servi u etirnolosku

srodnost delorn igranje recima, delom, naglasavanje stare I egltirnnosti Vizantije na srpsku zemlju, dok F. Sis i C, za ()Spj30UACl. prirnecuje kao da je car imao na umu srpsko-hrvatsku rec crevlje, koja se cuje u jugozapadnim krajevima nase drzave i na tarnosnjern primorju, K. Z e u s s 90 je hteo ime Srba protumaCiti gotskim hvair-ban, staronord hver fa wenden", got. hvairbon .wandeln, vagari" a tome bi trebao odgovarati jedan slovenski koren, kao stoodgovara got. hairto taihun - slav. "sbrcb" "desjat", _ kao da je w posle h urinut sarno u nemackom [eziku, Znacenje Srb, nastavlja Zeus, rnoglo bi se dovesti u sklad sa nernackim imenom Suevus, Vandalus ida je maida nesto a 'tome znao c€Ski gIosator pisuci: Sarabaitae, proprie currentes, vel sibi viventes. Ka ovom tumacenju proprie currentes, mozemo dodati,da u gruzinskom jeziku znaci sirbili "das Lauten" (iz rbena),91 sarno to nema verovatno nikakve veze sa Srbima. J ask i n rnisli, da Serb dolazi ad perz. ser. "glava", Serb "glavari<9~ J. D 0- brovski i po njemu j. P. Sa)arik izvodili su Srb-Srbadija ad Sarmati-Sarmatiia, no docnije se Safarik predomisiio i izvodio Srbe od ser "rod~ti" (sank~it.. su), dakle ~r_~ ),[9_4j~s:j,-._~_f_Q_t:Inici, ,!1arod:'.93 Sto se tice znacenja imena Ya.pp.6:ra.l, LuUpOj-la:,a.t ono uopste nije indoevropsko vee alarodijsko i znaCi"lwp_!jI1_Qic.:i" ad predrnak. tSdptcrcrCL "k__Qf1Jje" + J1utCLl ,,Jlgf.Qd«; slicno iL:a.KCLl > :iKU(1l (llr:1to·mS6rm 9~. Veliki slavista Fr. M ik los iC(l5 traii koren 'i znacenje imena Srb u poijskom pasierb "pastorak", pasierbica "pastorkinja", ruski paserb, malorus. paserb - paserbica. Moida nije iskljucen suprotan sluca], naime da pasbrbodolazi ad Serb - Serbi, koji s u nekada pretstavliali p 0- vlascen stales osvajaca, porodicu, samo u tom slucaju Serb nije slovenskog vee alarodiiskog porekla. Dosta je rnogucno da se pa-ssrb»

.. llf>1IJ..o,- ae rii ~wv P"'J1Wa:V 1i_,aMl<t'<j) &001..01 "'pc,,"'ycp£oo .... «tt M-ev ,,;"1 o~i1o"1..'" 1\ "ow~ ~ ffl 600)"uu;:,.; 'l'f)O';" .r.r06~f1<t«l "W <,££pllcul.,avoi\. '-0';, n\ rord.ij ",,1 ", .... x,,<!t ,;''''.sitf1ct~<t ~W;. ~;,,~ as rlJv "'romp.i<t .... tll);OY oi l:tpllAol .suI. ~b .sOGAoI yt<vt«3-'I< <06 lIa<1lMID. P"'J1<1(<O)V' consuuntnu» Porpliyrogenitus, De administrando imperio. Recognovit Imma-

nuel Bekkerus, Bonnae MDCCCXL, cap. 32. .

""Ktl$par Zeus, Die Deutschen und die Nachbarstamrne, 58, 608. Miinchen 1837. 9. A. Dirt, Theoretisch-praktlsche Grammatik der modernen georgischen Sprache.

We in-Leipzig 1904.

Of Navedeno u delu: L Niederle, Slov. Staroi. II, 486. 03 Navedeno u delu : <P. Lllumuk, op, c. str. 6 •

.. 1(. Osur, lllyro-Thrakisches, str, 134.

'" Franz Mi!dosich, Etymologisclles Worterbuch der slavlschen Sprachen. Wien, 1886.

-28 -

"pastorak" razvio paralelno sa imenorn Srba i to od predslov, (alarodijskog) "sir + b "sin", srodno sa primerima navedenim ad K. Os ti r a (Beitr. zur alarodischen Sprachwissenchaft, str. 107): sum.-tur" Tierjunges", sum. eduru "sin", bask. SOl' naitre engendrer", i-zor trachtig, lidijski Zul "sin" elarn. sala "l1c.erka" ,ingilojski sui> gnu. svili, bask. se[r lin "sin", dakle pl. serbi, sinovi porodica. I ako latinsku rec servus "fob" drze lingviste za indoevropsko (servare), ipak bi se u svom prvobitnom znacenju maida mogladavesti u vezu sa paleevrapskom (alarodijskom) .. sa'r + bIb "dete~, "sin", ,,clan porodice" "druiinee" i ad toga sekundarno "sluga", "rob". U ceskorn i starosrpskom jeziku znaCi otrok "rob". u slovenackorn pak "dete". U orijentu vladalalac naziva podlozne svoje drzave sinovima, a sam se srnatra atcem celog naroda. Staresine zadruga mogli su nazivaf clanove p orodice pak: robove "dec 0 m", "sin ovima", momcima" (Iat. puer, slovenacki hlapec), Na kraju treba jas spornenuti sa glasovne strane, da u paleoevropskim (alarodijskim) jezicima b prelazi preko aspirata bh u WS~ i u tom pogledu e u i9i, U oba slucaja je ime Srb neslovenskog porekla. O. Dan i c i c je video u imeuu 5rb koren sar "cuvati, braniti" isto kao j kod irnena Hrvat, determinirano u Sarbb sa znacenjern branitelja iii borea ~8. F. Sol m sen' je istog rnisljenja kao sto behu j. P. Safarik i Fr. Miklosic, da Serb (Sorb) stoji u etirnoloskoj vezi sa pol. pasierb iii rnalorus, pryserbytsja "sich an jernand heften", karen sam pak izvodi od .. sirbii, dalje od sibrii (upor, starosrb. sebrii "eioer, der frei ist, aber nicht zum Adel gehort", novosrb. sebar "zemljoradnik" sto treba da bude istovetno sa got. sibja "Sippe").99 Na kraju navodirno vrlo znacajne reci hrvatskog filologa T. Mar e tic a 0 ovorn problernu: " Tako su dakle imena Hrvat i Srbin jos uvijek tamna kao i veliko rnnostvo drugih narodnih imena, ne sarno po slovenskim vee i po drugim zernljarna. Reci cerno uzrok, zasto [e filalozirna mnogo tde tumaCiti narodna imena, nego druge reCi u jezicima. To je zato, jer kad filolog hoce da turnaci rijec kao sin, flv, nositi it. d. to je njemupoznato znacenle tih reci i ono mu je od velike pornoci u poredjenju jednih reci sa drugima, a u zgodnorn poredjenju i stoji sva tajna etimologije; ali kad treba tumaCiti rijeci kao Hrvat, Srbin, Slovenin, tu niko ne zna.: sto teo rijeci upravo znace i zata je s njima goiema rnuka, Kad bi se znaIo njihova pravo zoacenje,' onda bi vee tim samimbilo odvojeno preko

polovine muke,tOO .

~, K. Ouir, llIyro- Thrakisches, 102. '1 Idem, op. C. 79 sq .

.. Navedeno kod 4>. WHIllIlIia, op. C. str 7 .

.. Felix Solmsen, Indogermanische Eigenarnen als Spiegel der Kulturgeschlchte, Herausl;\egeben von E.Fraenkl. (lndogerrnanische BibJiothek, hcrausgegeben von H. HiT! und \V, Streitberg, IV. Abteilung: Sprageschicnte, str. 97), Heidelberg 19ZZ.

,00 J. Maretic, Slaveni u davnini, 73. Zagreb 1889.

····29

Razrnisljajuci 0 znacenju irnena Srba a pnon nisrno .rnislili na slovensko, pa ni na indoevropsko poreklo feci, jedno iz razloga sto se Srbi prvi put sporninju u Kavkazu, drugo zbog pluralnog sufiksa-bi, koji [e upravo karakteristican za jezike kavkaskih starosedioca, velike alarodske porodice. No tesko je pronaci, sta znaci karen ser-, na koji se dornece pluralni sufiks -bi ? Mislili srno i na Sere (L:~PE~., Serae), "ljudi sa svilom, svileni ljudi" od starokitajske reci sir (danas ssu, koreanski sit) nsvjla" 101 i ako se to ime u anticko doba odnosilo na Kitajce. No putem trgovine sa svilom maglo je isto ime preci i na koji drugi narod prednje Azije, posto je vet Herodot znao za nmedijska odela", dok ih medjutim Nearh, admiral Aleksandra "Velikog" naziva pravim imenom c>tlptKti. 5app.cx:ra.. Kitajski c ir Wu sklopio je godioe t 14 pre Hr. direktne trgovacke veze sa turanskoiranskim zapadorn i kao odziv na ovaj promet rnoze se smatrati sp.ominanje Sera u helenistiskoj literaturi, kao proizvodjaca cenjene i skupe tkanine. Taka je moglo jedno ili drugo pleme doblti irne Serbi ad posredne trgovine sa sviJom. Na kraju nije iskljucena mogucnost, da je pavodom prvog udara Huna prema zapadu u I!. stolecu.pre Hr. bilo jedno iii drugo pleme Sera baceno iz daleke Azije u Kavkaziju. Treba sarno pomisliti, da vee u doba Ptolerneja imamo Avarine u Nemackoj i Hune na Dnjepru juzno od Kijeva i da su u V. stolecu posle Hr. Huni dospeli do srca Gallje, gde su na Katalanskim poljanama bili strahovitu bitku naroda,

To su medjutim kornbinacije, za koje nema dokaza,

Uvereni da imena starih i primitivuih naroda obicno znace nljudi'" iii nrodbina" iii plerne" iii ngovoreCi", to smo .tragali u kavkaskim jezicirna za recima, kojima hi se dalo objasniti poreklo i znacenje imena Srb i zaustavili. smo se kod avarske (lezginske} reel / sur nhonw" ::>0 "sa'r (sa/e/i/ojar) i od tuda plur. ser + bi = serbi _;.. "lwmines, druiina, pleme narod". Tako se lepo izlaie Serbi Plinija i Zapt30l Ptolemeja. Druge varijante nastale su sa pluralnim sufiksima -ni: Ser + ni = Semi ili -x (ch) :ser + ch = Serachi, ili sufiksom

-i: Ser + i = Serri (Serrei). Sur "covek", moie biti srodno sa gore

navedenom ser "roditi"; svakako ime Srb tesko je odvojiti ad predslovenskog serb nsin",.. koji smo karen vee .gore. naveli.. Oblike imena Srbi, Serbi, .Serrei dokumeniovali smo iz ailtiCke literature i historije, samo treba jos pronaci Sirache (Seracke) koje predpostavljarno na osnovu teorije. I zaista citamo u horografiji Pam p 0 n i j a Me J e, da su Sirachi stanovali na Azovskom primorju izmedju Kimerijskog Bospora i Dona ovako: Meocani, Tati, Sirachi, Fikori i jaksarnati, koji su hili najbliii USC:ll reke Dona. IO! Prema tome su maida

... PWRE II 1678 .

.... Pomponii Meloe. De historigraphia Iibri tres, Recensuit Carolus Frick (In aedibus Teubneri), Lipsiae A\DCCCLXXX; lib. I, 114.

30i~

Sirachi zauzimali gotovo isto mesto 113 istocnoi obali Meotide, koje je Plinius odredio Srbirna, sarno su . im ovde juz_;; susedi Tati mesto Vali, koja smo oba plernena konstatovali blizu usca K ubana, lzjednacen]« Serbi = Serrei (Serri) = Sirachi potvrdju]e ono sto smo rekLi povodom treiiranja Plinijevia Srba, naime da Sit sedeli negde u IIglu izmedju Kubana i Azovskog mora. Bez surnnje su Sirakeni (2:!)pt1Kwoi) istovetni sa Melinim Sirachirna, jer ih Ptolemej postavlja niie jaksamata tako da su juzno ad njih bili Psesi, Tati i Meocani, zatim Tirambi, Aspurgiani i jos dalje kod p!anine Koraksa Arihi j Zinhi.t?"

Aka pogledamo na prilozenu mapu videcerno, da su Psesijci, Tati, Aspurgiani sedeli na donjem Kubanu, a za jaksarnate znamo iz Mele, da su bili na uscu Dona, pa mozemo prema tome reel, da su Sirakeni imali svoje mesto negde izmedju Kubana i usca Dona, zapadno iIi severo-zapadno ad Hipijskih planina i Zinha. Moida je u vezi sa Srbima i naselje Suruba (I:06poupa.), 1M koje je prema V. B 0 r j s 0 v u lezalo na donjoj okuci Kubana uz prastari trgovacki i vojnicki drum, koji je vodio iz Iberije preko Kavkaskih vrata i prevoja Darjala, Serake, Ebriape, Koruzije uz Kuban, ka Kimerijskom Bosporu. Iz navedenih podataka mozemo zakljuciti, da su Srbi (Serrei = Sirachi = Sirakeni) iiveli na prostoru izrnedju usca Dona, t-Ijpijskih planina, Kubana j Azovskog mora. Po svo] prilici su im sedista bilu na srednjem i delimice na donjem Kubanu, taka da su negda na jugu dopirali do padine Koraksa (zap. Kavkaza), na severu do ispod usca Dona, odprilike do reke Jeje.

Izjedrtacenje Sirachi = Serbi = Serrei daju namiprava za tvrdnju da su Srbi iii jedno njihovo pleme ziveli i u Kolhidi kao susedi Cerkesa (Cercetae), Marda i Kefalotoma, i verovatno su sa severozapada Kavkazije sisli na jug kod provale Psesijaca i Zinha u severoistocno (cerkesko) primorje Ponta, kao sto smo gore naveli. P lin i j e, nairne, spominje ova plemena u b lizini grada Dioskurias 105 i njegovi Seraci valjda su identicni sa Serrirna starijihizdanja PomponijaMeie. U novijem izdanju ovog geograta Serri su ispusteni HlG na doticnorn mestu, ali neopravdano, kao sto misli K. K rets c h m er sa kojim se slaiemo i mi.

,,,, Geograpb, V, 8; i2,

"" Suruba -moida iz suroba m'noslvo ili gomiJ;; Ijlldi, mesto skupljanja-naroda, dakle grad !Ii .s!ljm~ste;. sufiks - oba; -cba_ Izraiava u kavkaskom govoru !.Ii abstrakta iii nagomlIovan]e III zajednicu: Rusoba --' RUllI; Samboba - jerrncni, - C. Mii11cr, op, c.l, 2, str. 921 postavja Surubu u sredinu izrnedju Kopyla i Jekaterinodara, na potok Allgelinku/ koji odvodi vodu Kubana u Maeotis. Srbi su valda na donjern toku Kubaua dopirali do usca reke Psis i Psehe, na kojima su sedeli Psesijci, ocnosuo Psakani,

''''' Nat. hist. VI, 15.

1<'" Pomponli :\fe/ae, De chorographla, libri tres. Recognovit Carolus Frick. Upsiae MDCCCLXXX, lib. I, 110: at in primo lJexu iam curvi litoris oppidum est quod graeci mercatores constltnisse. et quia cum caeca tempesrate agerentur, ignaris qua terra esset cyeni vox notam dederat, Cycnum adEelasse dicuntur, reliq ua eius ferae incultaeque g_cntes vasto mad adsidentes tenent, Melaneh aena, Toretica, sex Colicae, Coralici, Phthirophagi, Heniochi,

Achael, Cercetici et iam in confinio Maeotidis Sindones, •

_- 31 -

Kralj Siraha zvao se Z 0 r sin e S, III; kojernu je godine 49 posle Hr. utekao ad Rimljana progonjen bosporanski vladaoc ,:'v1itridaits i koji je izgubio bitku braneci svog gosta.''" To [e prvi poznati srpski vladaoc u opste,

Tako izgleda da sa Srbi bili dosta rasprostranjeni u Kaukazij] i to pod raznim varijanjama istog imena : Serbi, Serrei, Serri, Sirachi; Seraci, Siraceni. Zivili su na Kubanu, u Iberiji i Kolhidi.

I sam K. Mull e r nije bio na cisto da Ii da prizna kavkaske Srbe iii ne, prirnecujuci uz Ptolornejevo r€pf301: fortasse sunt Sue b i Hiberi, quos infra Sasones et iuxta Divalos Tab. Peut. habet (ad hod. Siwai mantem, a Tchiwali boream versus, a Dariel Iaucibus austrum versus). Hdemque sunt kVf)f3Ol qui cum Masaeis supra Sassones ponuntur in Scythia infra lmaum.tw Posta P to Ie rnej postavlja Srbe severno od Vala, iberski su Srbi zauzimali zaista u glavnom ista rnesta kao i Suebi Tab. Peut., naime u slivu reke Aragve, juzno odprelaza Darjal, No, tome ne treba da se cudimo, [er su po na~ern misljenju ~ ~.w~~D.. J~~pi -~~2 __ ~~ij_aIlt(; . j~!Qg_ imena, ~oJ~ se magu objasniti na osnovu dva pravlJa: prvo se u kavkaskirn jezicima pravi nominalni plural osim sa -bi, jos i sa -eb, drugo imarno u aloridijskim jezicirna ispad liquide. Taka rnozemo od korena .ser postaviti sledece grarnaticki pravilne oblike: Sarbi -Sarebi, Serbi -Serebi, Sirbi -Sirebi, Sorbi -Sorebi, Surbi -Surebi, Od tih teoretskih imena javila su se neka u VII do IX stolecu kod Srba na Labi i Iliriku, dakako u vise iii manje iskvarenirn oblicirna: Surbi, Suurbi, Siurbi, Surbii, (ad toga Surpe, Surjekod kralja Alfreda), Surabi, Sorabi; Arap Masudi je pisao Sarbin. Polabska Srbija se zvala (godine 801) provincia Sarove, kod Kozme Zribia, u Iistinarna cara HenrikaIl (godine 1040) Zurba pagus, u Lotarovojlistini (godine 1136) provo Suurbelant.t'" U pocetku ove rasprave smo kazali da se Srbi na Balkanskom Poluostrvu sporninju prvi put god. 822 pod imenom Sorabi, a u domacern jeziku Cpb6l1Hb, Cpb6J1I1Hb;-ko-dRusa ukijevskorn letopisu Cepern., Cep6"h.11I Ali kaka da dobijerno iz jednog ili drugog gore navedenog teoretskog oblika Suebi ? Teskocu pravi r. Kad bi se dalo glasovnim pravilom opravdati u kavkaskim iii drugim alarodiiskirn jezicirna gubitak likvide,onda bi bila lahko dokazati istovetnost historijski utvrdjenih oblika Suebi i Siebi (:i:u11)3m) sa Serbi iii

,m· U napisirna u Tanaisu ima ime Z"'P~(V11' i Z<lJpWvo,. Neki htedose izlagati irne od avest, zavereo "siJa~ i zaino "oTuije", sto se pak protivi glasovnim zakonlma, - (M a x Vas mer, Untersuchungen fiber die iiltesten Wohnsitze der Slaven, I: I ranier in Sudrussland, Leipdg, 1923) .

• "" Comelii Taclti, Ab excessu divi Augusti, XII, IS. ,,,,, C. MUller, op. cit. I, Z, str, 919, no, primetba 6.

,,0 L Niederle, Slovenske starozitnosti, Dil lII, str. 114, Praha 1919. III Idem, op.c. II. Sir. 487.

-32/ -

Sirbi, I na srecu ima cela vrsta prirnera, da likvida ispada!" u starim alarodijskirn jezicima kod gradacije glasova: ill.-thr. Diurpaneus:

Diuppaneus: diuppaneus; f'_YlUp-.cr8~{3 : <j_VLa.-G- (jC~{: s1. • lskt.rt, :

Oskios ; :::Ko).1flpo; : Scopios; -()CtpU11 "dete, kcerka' -",'r.PlOS "sin" : paus "sin"; -::toptS; -."(WO:;, pus, "supruga",. etr. pu-ia "supruga"; 'OporlCiO'o; : OOJ10fiO:;; V -i-adua: Odt.ra. iJ _d. Na OSIlOIlU tih primera opravdano izvodimo Surebi ;» Suebi. Aka uzmemo na urn, da stt oba naroda bila u Kavkazu i da sa dosta ti:sliv Labe sa istoka, onda se verovatnost jas povecava.

Nernacki naucenjaci rnisle da su Suebi pragerrnansko pleme i turnace znacenje imena iz gerrnanskog, u cemu se narocito istakao R. M u C h,1I3 profesor gerrnanistike na beckorn univerzitetu. On tvrdi da Suevi (LoUfI130l) odgovara star. visokonem. swaba, swapa od sweban "spavati", dakle Suebi "Die Schlafmiitzen". ! pak ova] germanista predpostavlja germ. koren .. sweba "slobodan", 51. .,syojci" od pronom. korena sve-, SVO-, a to daje u germ. sweba, "eigen traut" i sa b : sebjo "Sippe".1 H Ova, kao i druge germanske etimologije, ima vrednost narodnih etimologtia, t. j. Germani 5D negerrnanske Suebe identiiikovali sasvojim sweba "Syoj", ali se ova] karen ne nalazi u germanskom, Vee iz historijskih razloga se ne mozerno time sloziti, [er Svebi (nosiod imena) prvobitno nisu mogli dod od usea reke Eidere, vee samo sarno sa istoka iz azijske Sarmatije. Poreklo suevskog imena nije germansko i svi napori da ga razjasne germanskim i uopste indoevropskim jezikom moraju ostati bezuspesni, Suebi su alarodijskog porekla, dosH su sa istoka u sliv Labe, pokorili su tamo .Nernce, stvorili im plemenske organizacije, ali su izgubiJi svoj. jezik, dok su ostali irne i ideja politicke tvorevine. Ova suevska (alamanska) ideja Ijuto se borila sa franackorn idejorn za politicko prvenstvo u Galiji i Gerrnaniji,

Ako su Suebi j Srbi iz istog izvora, - a to prilicno potvrdjuje historija i etirnologija njihovog imena -, onda imamo U slivu Labe istu pojavu, kao sto [e bila u odnosu Francuza prema Francima. jedan dec Franaka pokorio je, naime, Romane u Galiji, zavladao je kao

. gospodujuci stalei,ali je [ezicno i kulturno potonuo u romanstvu, dok je drugi 'deo u .slivu Maina ostao do danas nemadki, Od galskih Franaka ostalo jesamo ime za romanski narod Francuza j ideja drzavne . tvorevine, francuska nacionalna ideja. Na isti nacin se moglo desiti, da [e [edan deo Srba osvojio dobar dec amorfne rnase Germana, drugi pak je iz jednog dela Slovena organizovao Srbe. U krajnjem

U' K. Oiltir, lllyro-Thrak. str. 88.

,<3 Rudolf Much, Deutsche Stamrneskunde, Mit 2 Karren und 2 Taieln, Leipzig 1905. 1I~ Johann Hoops, Reallexikon der germaniscnen Altertumskunde, Ed. S. IV, str, 297.

Strassburg 1918-1919. •

slucaju je moguce ito: dasu osvajacki Srbi upali medju Germane vee kao poslovenjcni, pa se posle brzo ponerncili, Aka Suebi, putujuCi iz Azijske Sarruatije u Germaniju nisu prelazili Karpate, sto [e verovatno, vet obisf luk Karpata sa spoljasne strane, onda ih je u svakom slucaju put vodio kroz zemlju Siovena, gde su magli privremeno boraviti. U VI. veku posle Hr. pise Vi b ius Seq u e s t e r u svorn hidrografskorn delu "De fluminibus": Albis Suevos a Cervetiis dividit.'!' Sarno uska linija Labe delila je nernacke "Su[r]ebe i slovenske S[u]rbe.

Isti izvor i isto znacenje imena Srb' i Sveb [e linguisticki rnogucno i vrlo verovatno, no ovu teoriju bi trebalo podupreti jos [acirn historijskirn razlozima, nego sto je ovdje ucinjeno.

Tretiranje PHnijevih j Ptolemejevih Srba nailazilo je kod historicara na neku preteranu opreznost, koja nalici vee na strah pred ovim problemom. Uvaieni istrazivaCi proslosti juznih Siovena napojeni negativnim duhom, obicno su sa nekoliko reci prosli pored ovog prvog konstatovanja Srba.

Otkuda to? Mi mislimo od nepoznavanja socioloskih faktora u istoriji, naime iz nepoznavanja nacina postajanja drzave, naroda i norodnosti. Poznavaoci slovenske proslosti bojali SU se da prizna]u Plinijeve Srbe, jer bi ih u tom slucaju rriorali drfati za Slovene, a to ipak nisu mogli, posto su tada Sloveni bili daleko od Kavkazije i Dona. U doba siovenske zajednice u Transkarpati]i 11£ Sloveni su naime prema istoku jedva presli preko srednjeg Dnepra i poslednji istocni ogranci dopirali su do donje Sule, leve pritoke Dnjepra, Oct grada Tanaisa na uscu reke Dona Sioveni behu udaljeni oko 550 km. a od. Kubana oko 800 km.. Ni J ire C e k nije pomislio, da su ka ~k as ki Srbi magli doci medju Slovene kao tudji elemenat, kao osva] aci i organizatori Ijudstva, koji su mu dali i svoje ime, pa etnicki uglavnorn iSceznuIi - jedan socijalni proces, koji se toliko puta izvrsio u histofiji. Obicno su nastaIe drzave i narodi aktom osvajanja Ijudske mase od strane tudjinaca.

..

Prllofenakartaantidkih i novih naroda Kavkazije nije naCinjena sa svrhom, da prikaze sve narode te ih tacno postavi na svoja mesta, vee zbog bolje orijentacije kod citanja tekstaove studije. Podelakavka-

I» Cervetii, (u rukopislma jos i ; Cervetis, Servitiis) bila je srpska itlpa na desnoi obali Labe izrnedju Mag_deburga I Luiice, U okolini danaS:nJeg grada Zerbst, spomenuta j docniie u listinama nemackog cara Otona I. (god. 949), OtonaH. (god. 1003) xao Ciervisti, Zerbisti, I<in'isti. (Navedeno u delu : L N i e d e r Ie, Sfovanske starofitncsti, DiL m.. Praha 1919 .• str, (9).

JlO Uporedi kartu L.Nitderle, Pi'ibliina sidla SlOV811U v dobi! n ar o d n i jednoti", priloieJi.u k strani 120 dela .~lovansk~ starofitnosti'', Oil I (puvod a pocatl\y nil· roda.slovanskeho, Praga 1902.

-34"-

skih starosede!aea _n8 glavne grupe uzeta je iz godine 1856 na osnovi karte He nr i La 11 g e - a 117 iz razloga, 5to su tada jos boravila rnnoga, narocito cerkeska plernena u svojoj staroj postojbini, dok su se u drugo] polovini XIX stoleca mnoga iii iselila u tadasnju tursku carevinu iii su se pomakJa putem unutrasnje migracije. Savladani od Rusa rnnogi Kavkasci, narocito muslimanski Cerkesi, voleli su napustiti svoju vise hiljada gadina staru otadzbinu, nego pakoon se novomu redu -i ziveti u novim prilikama. Anticki su narodi pak uneseni u mapu prema nasim rezultatirna. Strele kojese nalaze kod imena plernena i naroda, sa pravcem prema Donu, t.j, prerna zapadu, znace, da se jedan deo doticnog naroda vee u anticko doba odselio u srednju Evropu. Rastanak se mogao desiti i severnije, naime u jednorn delu Azijske Sarmatije, U tom slucaju jedan deo naroda uputio se prema zapadu u Evropsku Sarrnatiju, a drugi deo se sklonio u podrucje kavkaskih planina.

Dr. NIKO N. ZUPANIC.

Direktor Etnograiskog Nluzeja Ljubljana.

Resume

LES SERBES DU PUNE ET OU PTOLf:MEE

Les representants actuels de I' histoire et paiethnologie slave sont de l 'avis qui les porteurs du nom Serbe formaient une partie de la masse des Slaves qui passait de la pattie premiere vers Ie Sud, en Dacie et Pannonie et qui essayat au c'nquirne et sixiernc siecle a se frayer un passage vers la peninsule Balkanique. Plus tard les ancetres des Slaves du Sud percaient la ligne de defense des Byzantins au Danube et a Ja Save; lis s' etablissaient definitivernent, dans les deux premieres dizaines d' annees, entre la Mer. Noire et l' Adriatique. Parmis eette masse des Slaves du Sud devait etre aussi la Iamille des Serb es qui prit possession - d' ap res I' avis de J agic et son ecole - des sources de la Tara et Piva. D'ici ils sournirent et organiserent les autres families des Slaves du Sud dans les pays iIIyriques. Par cette voie d' une evolution interieure a dCi naitre l' Etat serbe et son peuple; c' est ainsi que le nom Serbe a dO s' etendre sur toutes les families etablies dans Ie voisinage qui furent attirees dans I' ensemble de l' unite politique.

11 n'y a pas de preuves historiques pour cettes hypothese et c' est seulement aufneuvieme siecle que le nom serbe est mentionne

,,, Karte der Kaukasus-Lander, bearbeitet u, gezeichnet von Henry Lange. (F. A.

Brockhaus], L!'ipzig 18.56.

- 35 -

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful