UVOD........................................................................................................................

3
1. TEORIJA PREDUZETNI[TVA U SKLOPU EKONOMSKIH TEORIJA..........3
1.1. Teorijske koncepcije preduzetni{tva..................................................................................5 1.2. Teorijske definicije preduzetni{tva i preduzetnika............................................................8 1.3. O nekim odabranim osobinama preduzetni{tva i preduzetnika........................................18 1. 4. Tipovi preduzetnika i pojedine faze razvitka preduze}a................................................20

2.PREDUZETNI[TVO I SAVREMENE TENDENCIJE........................................22 3. PRETPOSTAVKE I USLOVI RAZVITKA PREDUZETNI[TVA.....................24
3.1. Ekonomski uslovi razvitka preduzetni{tva.......................................................................25 3.2. Sociolo{ki uslovi razvitka preduzetni{tva........................................................................27 3.3. Politi~ki uslovi razvitka preduzetni{tva...........................................................................28

II INOVATIVNO PREDUZEĆE..........................................................................30
1. Preduslovi za nastanak inovacija...........................................................................30 2. Suština inovacionog procesa...................................................................................34 3. Bitna načela inovacija ............................................................................................38 4. Izvori inovacija .......................................................................................................41 5. Strategija inovacija..................................................................................................50 6. Istraživački rad - temelj inovativne aktivnosti......................................................55 7. Inovativno - kreativno preduzeće...........................................................................59
7.1. Tehnike kreativnosti........................................................................................................62

8. Stvaranje inovativne klime u preduzeću................................................................64 9. Rizici u poslovanju inovativnog preduzeća...........................................................66

III PREDUZETNIČKA POSLOVNA POLITIKA PREDUZEĆA I RASPODELA REZULTATA RADA .....................................................................72
1. Principi poslovne politike........................................................................................72
1.1. Formiranje poslovne politike............................................................................................74 1.2. Poslovna politika i planiranje...........................................................................................77 1.3. Poslovne informacije .......................................................................................................80

2. Merenje i vrednovanje rezultata rada...................................................................82
2.1. Uslovi rada........................................................................................................................85 2.2. Sistemi nagrađivanja zaposlenih.......................................................................................87 2.2.1. Normiranje poslova..................................................................................................89 2.2.2. Premije.....................................................................................................................92 2.3. Metode merenja rada .......................................................................................................94 2.4. Kolektivno ugovaranje......................................................................................................96 2.4.1. Radni kolektiv .........................................................................................................96 2.4.2. Analitička procena poslova ....................................................................................98 2.4.3. Formiranje i integracija radnog kolektiva..............................................................101 2.4.4. Radno mesto...........................................................................................................104 2.4.5. Kolektivni ugovor..................................................................................................106

2 IV POSLOVNO ORGANIZACIONA KULTURA U SVETU PREDUZETNIŠTVA............................................................................................111
1. Organizaciono ponašanje......................................................................................111
1.1. Organizaciona kultura.....................................................................................................114 1.2. Organizaciona klima......................................................................................................116 1.3. Organizacija koja uči (OKU).........................................................................................118

2. Organizacione promene........................................................................................120 3. Poimanje preduzetničko - poslovne kulture preduzeća......................................126
3.1. Elementi preduzetničke kulture......................................................................................130 3.2. KARAKTERJSTIKE PREDUZETNIČKE KULTURE..............................................133 3.3. PRINCIPI I NORME POSLOVNOG PONAŠANJA....................................................138 3.3.1. Poslovno ponašanje................................................................................................140 3.3.2. Standardi dobrog poslovnog ponašanja.................................................................144 3.3.3. Poslovno ophođenje i protokolarno ponašanje......................................................146 3.3.4. Telefonsko i mobilno komuniciranje.....................................................................152 3.3.5. Odnos prema korisniku (kupcu).............................................................................156 3.3.6. Kultura poslovnih sastanaka..................................................................................157 3.3.7. Kultura poslovnog pregovaranja............................................................................161 3.3.8. Kultura poslovnog odevanja..................................................................................163

V PREDUZETNIČKE STRATEGIJE I TAKTIKE............................................169
1. trategija i strategijsko upravljanje.......................................................................169 2. Bitne odrednice pojedinih strategija ...................................................................173
2.1. Strategija privrednog razvoja..........................................................................................173 2.2. Strategija preduzeća........................................................................................................174 2.3. Strategija standardizovane i diferencirane ponude.........................................................175 2.4. Strategija "ko će brže, ko će više"..................................................................................176 2.5. Strategija "udri tamo gde ih nema".................................................................................177 2.6. Strategija tržišnih niša.....................................................................................................181 2.7. Strategija "naplatnog mesta"...........................................................................................182 2.8. Strategija promena vrednosti i obeležja..........................................................................183 2.9. Strategija inovativnog preduzetničkog menedžmenta....................................................186 2.10. Strategija promocije menedžmenta...............................................................................191

UVOD
Preduzetni{tvo i preduzetnik su pojmovi koji su primarno povezani sa preduze}em i u me|usobnoj su interaktivnosti, ali izme|u njih postoji i razlika. Preduzetnik (subjekat) je nosilac preduzetni{tva, koje zna~i i odre|enu aktivnost i pona{anje usmereno na ostvarivanje postavljenih ciljeva, a preduze}e se pojavljuje kao organizacijsko sredstvo (objekat) pomo}u kojega preduzetnik ostvaruje preduzetnistvo. Istorijski prakti~ni put preduzetni{tva na{ao je svoj teorijski izraz pre svega u ekonomskim teorijama. Nakon teorije racionalnih o~ekivanja koja je zapravo zna~ila napu{tanje tradicione paradigme potpune konkurencije, te apstraktne teorijske analize i institucionalne analize preduzetni{tva, koje polazi od tradicionog [umpeterovog pristupa i analizi korporacijskog pona{anja (Berle-Means, P. Sincler), dolazi se do savremenih teorijskih poku{aja analize novog preduzetni{tva u 70-im i 80-im godinama prošloga veka.

1. TEORIJA PREDUZETNI[TVA U SKLOPU EKONOMSKIH TEORIJA
Istorija civilizacije uklju~uje preduzetni{tvo u svoje tekovine, a donekle je i njegov plod, rezultat delovanja

4 velikog broja intelegentnih. Puni napredak preduzetni{tvo do`ivljava u fazi liberalnog kapitalizma da bi malaksalo u fazi tkz. U srednjem veku preduzetni~ki duh i energija usmeravaju se ugradnju velelepnih gra|evinskih objekata. \enovu. uklju~uju}i i takozvane gradove republike: Veneciju. usmeravalo na razli~ite stvari. . poznato je da su u feudalnom dru{tvu sve{tenike po{tovali vi{e nego poslovne ljude. paradigma). kreativnih preduzetni~kih pojedinaca ili grupa ~ija je te`nja bila menjanje sveta. Na kraju srednjeg veka taj se je duh o~itavao u preduzimanju putovanja radi otkrivanja novih svetova. zavisno od stepena razvijenosti ljudskog dru{tva i odnosu prema prirodi. naro~ito crkvi. preduzetni{tvo sli~no dana{njemu zna~ajnije je tek po~etkom razvitka kapitalizma (u obliku trgova~kog kapitala) u doba merkantilne faze. • Teorijska definicija preduzetni{tva(ekonomske doktrine i celoviti pristup). pa se u nastavku razmi{lja o preduzetni{tvu i preduzetniku isklju~ivo na tom podru~ju.. Na temelju teorijskih analiza mogu}e je postaviti klasifikaciju preduzetni{tva i njegovih op{tih odrednica: • Teorijska koncepcija prou~avanja preduzetni{tva(psiholo{ka. Apstrahuju}i daleku pro{lost. monopolskog kapitalizma. ali je ono na{lo svoju naj{iru primenu na podru~ju privreda. Me|utim. preduzimanje novoga u uslovima neizvesnosti i rizika. Preduzetni{tvo kao praksa se protezalo na vi{e delatnosti. kao i hrvatski grad Dubrovnik. neoklasi~na i sociokulturna. Ono se odnosilo na razna podru~ja. u doba velikih i mo}nih korporacija nacionalnoga i multinacionalnoga zna~aja. U zavisnosti od toga kao i od ustrojstva dru{tva ono se i razli~ito i cenilo. itd. U tom smislu mo`e se re}i da je preduzetni{tvo postojalo otkad postoji i ljudska zajednica.

Teorijske koncepcije preduzetni{tva Tradiciona teorija preduzetni{tva vidi preduzetnika kao osobu koja deluje unutar atomiziranih privrednih jedinica.samostalnost. Unutar tradicionih teorija o preduzetni{tvu mogu}e je uo~iti tri metodolo{ka pristupa: personalni. NJ. 1. ). neoklasi~ni. kontrola. Ona je stati~ni i parcijalni pogled na preduzetni{tvo. Preduzetni{tvo je me|utim konceptualno povezano sa: a) strategijskim usmeravanjem preduze}a ili strategijskim planiranjem. Baumol upozorava da je preduzetni{tvo konceptualno te{ko odredivo i neretko se pogre{no upotrebljava kao sinonim za menaxerstvo. • Institucionalni razvitak preduzetni{tva u razli~itim ekonomskim sastavima(korporativna analiza preduzetni{tva u kapitalizmu i eks socijalizmu).1. i socijalno kulturni.Roberts i dr. Personalno-psiholo{ka {kola tretira preduzetni{tvo kao delatnost ljudi posebnih psiholo{kih . relevantnima za preduzetnikovo pona{anje. politi~ke. b) uva`avanjem preduzetni~kih sposobnosti i podsticanjem preduzetni~kih inicijativa.nezavisnost) i d) promenom kontrolnih mehanizama proizvodnih ~inilaca (Parsons. c) afirmacijom menaxerskih struktura(koordiniranje. neoklasi~na ekonomska teorija i socio-kulturni teorijski pristup. • Preduzetni~ki i institucionalni modeli.5 • Teorije pretpostavke preduzetni~kog i institucionalnog modela(ekonomske. socijalne i psiholo{ke pretpostavke). u zavisnosti od tr`i{nih igara i kulturnog okru`enja. Odatle i tri najzna~ajnija teorijska pristupa posmatranju preduzetni{tva: personalno-psiholo{ka {kola.

eti~kih i ostalih dru{tvenih odnosa. Sa tog aspekta preduzetni{tvo treba shvatiti kao transdisciplinarnu sastavnu kategoriju. religijskih. kapitala.Pascalu i A. Me|utim. Sad-u i Japanu. Ona zahvata i razli~ite teorijske paradigme i predstavlja sinteti~ki na~in ukazivanja na strukturalno i . koju nije mogu}e isklju~iti (A. To zna~i takvu ekonomsku delatnost. Kritika ove teorije uti~u na problemati~nost racionalnog pona{anja i informisanosti o tr`i{nim procesima na ~emu po~iva ekonomska teorija koja ustvari isklju~uje neizvesnost. Brockhons.6 svojstava-generi~ko preduzetni{tvo( R. ideolo{kih. ne potvr|uje nazna~ene razlike u pona{anju i organizaciji preduze}a osim u odnosu prema razli~itosti sociokulturnih modela. zatim akcijska usmerenost i sl. unutar datih socio-kulturnih institucija. znanja i rizika. prema R. Psiholo{ka analiza ni u jednoj varijanti nije ponudila prepoznatljive empirijske dokaze o razli~itim sposobnostima ljudi na preduzetni~kom planu. Simon). kulturnih.Athosu. uporedna analiza preduzetni{tva u Evropi.T. talenta. Nijedna od ovih teorija ne odgovara na osnovno pitanje preduzetni{tva kao dinami`kog procesa transformacije političko-ekonomskog sistema unutar kojega se preduzetni{tvo pojavljuje kao posebna dinami~ka razvojna kombinacija ideja. S. sposobnost predvi|anja i prilago|avanja.G. Me|u tim svojstvima su : li~nost. u kojima se efektivno koriste dru{tveno ekonomski potencijali. kreativnost. Socio-kulturni teorijski pristup smatra da je sklonost preduzetni{tvu posledica preletanja socijalnih. Neoklasi~na ekonomska teorija nalazi da je preduzetni{tvo takva ljudska delatnost u kojoj se postoje}i proizvodni kriterijumi najbolje koriste i gde se maksimira profit. (Adizes). Hornjitz ).

pa tako i ekonomske teorije. Tre}e razdoblje po~inje 50-ih godina nastupom nau~no-tehnolo{ke i informati~ko-komunikacijske revolucije. Na kraju ovog razdoblja u oblasti ekonomije dolazi do dr`avne intervencije. U tome preovladava neoklasi~na gra| anska ekonomska teorija. a od dr`avnih subjekata (preduze}a) . omogu}uje takvu koordinaciju odluka da uloga preduzetnika postaje zanemarljivom. Preduzetni{tvo je imalo razli~ito zna~enje u pojedinim razdobljima razvitka tr`i{ne ekonomije. te razvijene monopolisti~ke korporacije nacionalnoga i multinacionalnoga. informisanost i kreativnost. njegovo znanje. Ponovo o`ivljavaju svi atributi tr`i{ne ekonomije i preduzetni{tva. odnosno transnacionalnog zna~enja.velika koncentracija i centralizacija kapitala i rada. stati~na uloga preduzetnika u neoklasi~noj teoriji izraz je njene temeljne pretpostavke o navodnoj savr{enoj informisanosti dr`avnih subjekata o savr{enom tr`i{tu. pojavljuju se i novi oblici. Prvo razdoblje se podudara sa liberalnom fazom kapitalisti~kog razvitka koju obele`ava napredak preduzetni{tva. Pasivna.7 funkcionalno povezivanje elemenata ekonomskog sastava i njegovog okru`enja. a ozna~ava proces promena gotovo u svim podru~jima delovanja. Uporedo sa time objavljuje se ogromna literatura o preduzu}u i preduzetni{tvu. To je doba kada se preduzetni{tvo potiskuje u drugi plan u prilog vladavine tehnostruktura i tome primerenog menaxmenta. a prati ga klasi~na gra|anska ekonomska misao. To prema shvatanju iste teorije. Ponovo o`ivljavanje preduzetni{tva uslovljeno je promenama koje nastaju u ekonomiji i u dru{tvu a koje u prvi plan uzdi`u ~oveka. Drugo razdoblje obele`ava masovna industrijska proizvodnja. vrste i strukture procesa i odnosa.

u njihovim proizvodnim snagama da bi zavr{ile u novim proizvodnim snagama i strukturama dru{tva.8 zahtevaju brzo prilago|avanje promenama. Zanimljivo je da jo{ mnogo pre toga o preduzetni{tvu i preduzetniku pisao dubrov~anin Benedikt Benko Kotruljic u svom radu o trgovini i savr{enom trgovcu objavljenom u Veneciji 1573. pri ~emu se uz preduzetni{tvo vrlo ~esto govorilo i o preduzetniku. entrepreneur i unternehmer. To najbolje potvr|uju prelazi iz agrarne u industrijsku. kvalitet. Nije te{ko uo~iti da su svim ve}im promenama u istoriji prethodile promene u prethodnim dru{tvima. Tako su ve} u 15-om veku u Evropi pojavili termini kao {to su: undertaker. ~esto je bio upotrbljavan od strane francuskog poslovnog sveta posebno Vaubana u 17-om veku. ra|ala se i razvijala potreba za njegovim pojmovnim odre|ivanjem. On se ne bavi samo trgovinom nego i sobom-trgovca u uslovima kada je trgovina bila . Ve}i podaci u razvitku preduzetni{tva vezani su uz sve va`nije preokrete u ekonomskom `ivotu dru{tva. Izraz ENTERPRENEUR koji je u prevodu sli~an terminu preduzetnik.Mill u svojim na~elima politi~ke teorije. Me|utim pojam preduzetnik u ekonomskoj teoriji prvi uvodi R. tj.Cantillon u svojoj op{toj raspravi o prirodi trgovine objavljenoj 1755.S. kreativnost i fleksibilnost. godine. Teorijske definicije preduzetni{tva i preduzetnika Uz pojavu i razvijanje preduzetni{tva. pogotovo u prelaznim periodima.2. god. a iz ove u informacijsku civilizaciju. odnosno u elektri~nomehanizacijsku civilizaciju. Pojam UNDERTAKER prvi je upotrbio J. NJima se izra`avao odre|eni preduzetni~ki sadr`aj. 1.

Nema. da ih nadzire i da njima upravlja. Naj~e{}e se smatra da se sa njime zapo~inje i teorija preduzetni{tva i preduzetnika kao nosioca rizika.Mill upotrebljava termin preduzetni{tvo i preduzetnik za opisivanje funkcije upravljanja.Cantillon opisuje preduzetnika u povezanosti sa kapitalom. J. Zasluga je Cantillona {to ih je prvi uo~io i uspe{no opisao.S. kontrole. Osim toga nagla{ava sposobnost preduzetnika da usmerava poslovne poduhvate. U opisu „savr{enog trgovca“ lako je videti posao kojim se trgovac bavi. On upu}uje na mogu}nost odvajanja fuhkcije vlasni{tva od preduzetni~ke funkcije {to }e se kasnije i dogoditi. Navedena svojstva preduzetnika koja daju bitna obele`ja u preduzetni{tvu i danas su aktuelna. te nagla{ava va`nost preduzetni~ke aktivnosti za razvitak dru{tva. On istovremeno ukazuje na va`nost. . R. me|utim. Osloncem na Cantillona J. kada je posao bio i sa procenom prihoda na zaradu sa prekomorskih putovanja i udesima na moru kao i nesigurno{}u kopnenih puteva. neizvesno{}u i rizikom. Preduzetnik je za njega osoba koja kupuje po poznatim cenama da bi prodao po onima koji }e se tek formirati na tr`i{tu.9 povezana sa rizi~nim poslovnim poduhvatima. ali i na neravnomerni raspored preduzetni~kih talenata. Kotrulji} navodi sva bitna na~ela ekonomskog preduzetni{tva tada{njeg doba. Say defini{e mesto i funkciju preduzetnika kao posrednika izme|u vlasnika kapitala i najamnog radnika. On u funkciji preduzetni{tva uklju~uje kombinovanje i opstanak ~inilaca proizvodnje. sumnje da se Kotrulji} mo`e smatrati prete~om ove teorije. B. Preduzetnik. osobu koja je vrlo bliska osobi modernog preduzetnika koji }e se kasnije pojaviti u teoriji o preduze}u i preduzetni{tvu. dakle snosi rizik svoga poduhvata koji je utoliko ve}i {to je ve}a neizvesnost u pogledu budu}ih poslovnih prihoda.

razvijena i usavr{avana. K. najpotpunije ostvaruje i dru{tvene interese i to bolje ako na to uop{te ne misli. Pri tome kao nagradu za to uzima deo od ukupnog prisvojenoga vi{ka vrednosti. A. nezamenljive uloge pojedinca i njegovih potreba i interesa u obavljanju odre|enih aktivnosti i poduhvata u ekonomskom `ivotu. ostvaruju}i svoj vlastiti interes. Motivacija i `elja za preduzetni~kom aktivno{}u.bez ikakve intervencije od strane dr`ave ili tek njeno svo|enje na zadatak da uklanja prepreke perfektnom funkcionisanju tr`i{ta odnosno ekonomskotr`i{nih zakonitosti.Smith preduzetni{tvo odnosno preduzetni~ku funkciju opisuje u kontekstu svoje teorije „nevidljive ruke“ tj. Ovo shvatanje preduzetnika proizilazi iz uverenja da pojedinac. Taj pristup preduzetni{tvu pretpostavlja perfektno-slobodno tr`i{te. Rizik je ono {to razlikuje preduzetnika od menaxera. On polazi od toga da su osnovna svojstva preduzetnika uro|ena i ve} od rane mladosti. govore}i o preduzatni{tvu stavlja naglasak na slobodu delatnosti. b) poslovnim {pekulacijama ili c) poslovnim inovacijama.Smith izjedna~ava preduzetnika sa kapitalistom. u zavisnosti da li sti~u kapital svojom: a) marljivo{}u i {tedljivo{}u . To }e ostati trajno svojstvo te kategorije. A. tj. uticajem okoline. dakle. a preduzetni~ki uspeh uslovio slobodom. On obavlja funkcije upravljanja i nadzora. Kapilista je i vlasnik i preduzetnik . Marshall. A. Marx je preduzetni{tvo isklju~ivo povezao sa vlasnikom kapitala-odre|uje ga kapitalista i njegova te`nja za ostvarenjem {to ve}eg profita ili preduzetni~ke dobiti.Smith razlikuje tri vrste poslovnih ljudi. od od individualne spopsobnosti i li~nih svojstava svakog pojedina~nog preduzetnika. {to }e kasnije prihvatiti i Marx. NJegova je zasluga {to je u preduzetni~ko svojstvo uvrstio interes i motivaciju.10 poslovne odgovornosti i rizika u preduze}u. A. na preduzetni{tvo u .

roba. H. Schumpeter se sa pravom naziva ocem teorije o preduzetni{tvu. kao i mnogi drugi. F. ve} treba stvarati i oblikovati tr`i{te. Gilder ukazuje na to da preduzetnik nije samo osoba koja se mora uspe{no nositi na tr`i{tu. vi{e pa`ljivosti i slobodnog izbora. preduzetnik je nosilac poduhvata promena i razvitka. Po njemu preduzetnik ne optimizira i ne racionalizuje proizvodne ~inioce. On vidi preduzetnika pre svega. nosilac inovacija i resursa. O. I. Veblen preduzetniku propisuje svojstvo stratega u dr`avnom `ivotu ali ne i osobe koja izrazito uti~e na poslovni uspeh. preduzimnje rizika i neizvesnosti situacije u kojoj deluje. nego ih razvija i inovira.11 smislu ve}e samostalnosti i samopouzdanja. T. Carland odre|uje preduzetnika kao pojedinca koji formira i vodi preduze}e sa ciljem maksimiranja profita i razvitka preduze}a. ali ne i isklju~ivo kao vlasnika i jedinog nosioca rizika. Stoga preduzetnik mora imati sposobnost da oseti i ponudi stvari va`ne za preduzetni~ki poduhvat. preduzetni{tvo stavlja u korak sa malim deoni~arskim i razvojnim preduze}ima i tome primereno preduzetni~ko pona{anje. On te`i na odvajanju funkcije preduzetni{tva od menaxerske funkcije. NJalras daje funkcionalnu definiciju preduzetnika kao osobe koja uspostavlja vezu izme|u tr`i{ta. Preduzetni{tvo je naziv za smisao i usluge u izvo|enju (realizovanju) inovacija i ostalih postignu}a koja zna~e . usluga i kapitala. G. On pridaje sredi{nje mesto preduzetni{tvu u kapitalisti~koj dr`avi. Preduzetnik mora odlu~iti {ta i kako u~initi u uslovima nepotpunih informacija o uslovima svoje aktivnosti. Knight u vezi sa preduzetni{tvom. nagla{ava kombinovanje i organizovanje ostalih ~inilaca i agenata proizvodnje. Bannock. J. Prema Schumpeteru. NJ.

Za Schumpetera preduzetnik nije osoba koja organizuje proces proizvodnje i poslovanja u uslovima uhodane tehnologije. ali se neki nisu slagali . preduzetnik mo`e ali ne mora biti i neposredan (izvorni) inovator. Naime. On jasno podvla~i razliku izme|u vlasnika i preduzetnika. Svemu tome Schumpeter dodaje i kombinovanje tih noviteta i ukazuje na potrebu izbora i anga`ovanja pravih ljudi i dr`avnih subjekata da bi se ostvarili optimalni ekonomski u~inci. kriti~ki. 4) uvo|enje novih oblika i metoda upravljanja i 5) nala`enje novih resursa. svakako nije prihvatao stavove nekih svojih prethodnika. Isto tako. te preduzetnika i menaxera. 2) izvo| enje novih proizvodnih metoda. {to su do tada i za vreme njegovog `ivota dali brojni autori. sintetizovao ono najbolje. organizacije i upravljanja. Schumpeter je gledao teorije preduzetni{tva uspe{no. Podsticaj takvom preduzetni{tvu nije samo kapital nego i „stvarala~ko razaranje” postoje}eg i „radost stvaranja” novoga. Poslove organizacije i koordinacije akcija on prepu{ta menaxeru. Schumpeter u preduzetniku vidi vo|u (lidera) koji anga`uje i mobilizira kreativne snage. nego pokreta~. U tom je smislu Schumpeter-ov preduzetnik i inovator i to ponajvi{e imitatorski inovator u preduzetni{tvu u teoriji i praksi. Mo`e se bez preterivanja utvrditi da je umnogome uticao na dalji razvitka teorije i prakse preduzetni{tva i preduzetnika. Schumpeter. pre svega na: 1) uvo|enje novih proizvoda ili bitno pobolj{anje kvaliteta. 3) ostvarenje novih proizvodnih tr`i{ta. kvalitetniji output.12 napredak dr`avnih subjekata. Misli se. akceptant i primenjiva~ inovacijskih postignu}a. kao {to vlasnik mo`e ali ne mora biti preduzetnik. preduzetnik mo`e ali i ne mora biti vlasnik. iako preduzetnik uvek mora raspolagati novcem za preduzetni~ke poduhvate. ali on redovno podsti~e inovatorstvo i anga`uje inovacije u svojim poduhvatima. Menaxer brine da se inputi {to racionalnije koriste kako bi se ostvario {to bolji. J.

Schumpeter nije prihvatio Smith-ovu perfektnost tr`i{ta kao ni perfektnost preduzetni~kog okru`enja. uspe{nije. U tom su smislu prou~avanje i prilago|avanje tr`i{tu osnovne funkcije preduzetni{tva. Stoga ka`e Liebenstein. suprotno krutoj podeli vlasnik-preduzetnikmenaxer. danas se svojstva svih tih triju kategorija vrlo ~esto sjedinjuju u istoj osobi. Ono uklju~uje visoki talenat osobe preduzetnika jer samo natprose~ni poslovni ljudi mogu optimalno koristiti . Ve}ina onih koji se opredele za preduzetni{tvo. J. Isto tako. jer tako ne{to nije nikada ni postojalo. Nalazi da je u stvarnom `ivotu uspeh `elja. F. posmatraju druge. On se ne sla`e ni sa Marx-ovim izjedna~avanjem kapitaliste – vlasnika i preduzetnika. Hayek nagla{ava i odgovornost preduzetnika za promene. pre nego {to krenu u neispitano podru~je. pa u svom poduhvatu ove imitiraju. a gre{ke normalna pojava. Za razliku od Schumpetera. uzrok i nosioca promena. Tako J. Dalji razvitak kapitalisti~kog dru{tva nije dao za pravo Schumpeteru gledanje predvi|anja budu}nosti kapitalisti~kog preduzetnika. koji u preduzetniku vidi izvor. Liebenstein preduzetnika smatra poslovnim ~ovekom koji posti`e uspeh time {to zna izbe}i neuspeh kojem podle`u drugi poslovni ljudi. Schumpeter nagla{ava granicu izme|u preduzetnika i menaxera. a sposobnost upotrebe informacija od velike je va`nosti za uspe{nu preduzetni~ku aktivnost. On ne prihvata ni vezivanje rizika za preduzetnika neo ga ostavlja vlasniku. H. originalno preduzetni{tvo je retkost i skupi resurs. On upozorava da jedna promena izaziva druge. A. nasuprot brojnim piscima koji se zala`u za podelu rizika izme|u vlasnika i preduzetnika. koje se oslanjaju na informacije predhodnih dostignu}a.13 ni sa njegovim mi{ljenjima. Kirtzner odre|uje preduzetni{tvo kao na~in tra`enja i pribavljanja tr`i{nih mogu}nosti. sposobnost. M.

Od savremenih gra|anskih mislilaca o preduzetni{tvu treba posebno izdvojiti P. 6) nova saznanja i nova znanja i 7) promene u razmi{ljanju. nego i subjektivne procene njihovih vrednosti. To su: 1) neo~ekivanost. 4)promene u proizvodnoj ili/i tr`i{noj strukturi. NJeber isti~e va`nost protestantskog duha i etike u razvitku preduzetni{tva u Evropi i SAD-u. Uostalom treba re}i da se poslovne odluke ne donose samo na temelju informacija. u prilog navedenog uticaja spolja{njih okolnosti na preduzetni{tvo dobar je primer budizma te posebno {antizam koji se ose}aju u preduzetni{tvu nekih dalekoisto~nih zemalja. 5) demografske promene. poput Schumpeter-a. poslovne kulture okru`enja. filozofije i iskustva. dodaju}i da preduzetni{tvo nije samo osnivanje vlastitog novog malog preduze}a. nego je . pogotovo Japana. Galbraith-a i P. Drucker-a. 2) nesklad izme|u sada{nje i budu{e realnosti.14 inpute u smislu njegovog pretvaranja u kvalitetne outpute. L. Sve to zajedno uti~e na preduzetnika da donese odre| enu preduzetni~ku odluku. P. Heilbron-a. Drucker. 3) inovacije u vezi sa potrebama procesa. M. On u preduzetniku vidi specijalistu u odlu~ivanju o alokaciji retkih resursa u uslovima kada nema pravila koja bi jam~ila ispravnost odluke. Drucker Schumpeter-ovo „stvarala~ko razaranje” povezuje u sedam inovacijskih izazova. upozorava da preduzetnik nije jednostavno kapitalista. Samuelson-a. Pojedini preduzetnici neretko u konkurenciji koriste ono {to drugi nisu u~inili: ili zato {to nisu poznavali ~injenice ili zato {to su ih iz nehata propustili uzeti u obzir prilikom procene. Casson tako|e nagla{ava neizvesnost u preduzetni~koj aktivnosti. Upravo u tom smislu M. kulture preduzetnika. investitor i prodavac. K. odnosno nepredvidivost uspeha ili neuspeha. J. religije. R. G.

R. Samuelson. Tri su klju~na preduzetni~ka zadatka – nagla{ava Drucker: 1) podizanje uspe{nosti postoje}eg poslovanja. 3) osiguravanje budu}nosti poslovanja. mobilizovanje tu|eg novca. preuzimaju}i odre|ene aktivnosti radi ostvarivanja maksimalnih ekonomskih u~inaka koji su `elja i svrha postojanja preduzetni~kog preduze}a u uslovima tr`i{ne ekonomije. rad i kapital). 2) kombinovanje proizvodnih ~inilaca po na~elu marginalnosti. Ne postoji ve}i resurs u nekoj ekonomiji od kupovne mo}i – ka`e Drucker. ekonomiji i dru{tvu. L. preduzetni{tvo obavlja tri osnovne funkcije: 1) utvr|ivanje velikih preduze}a u skladu sa ekonomijom obima. U uslovima „~iste” konkurencije. Galbraith bitnu zna~ajnost preduzetni{tva vede u obliku ~etvrtoga ~initelja proizvodnje (uz zemlju. No kupovna mo} umnogome je delo preduzetnika – inovatora. navodi konkretne situacije unutar kojih se preduzetnik kre}e i pona{a. 2) pronala`enje i aktiviranje novih potencijala.15 preduzetni{tvo i stvaranje novog tr`i{ta. tj. uo~iv{i svu slo`enost pojma preduzetni{tvo. Heilbroner i J. K. . da prihod bude ve}i od marginalnog tro{ka kako bi se maksimirao profit (dobit) i 3) utvr|ivanje optimalne koli~ine naknade pri kojoj su marginalni prihod i marginalni tro{ak barem izjedna~eni. osrednjost i stalno pove}anje kretanjem novom energijom. novog potro{a~a. da bi se ulo`ilo u podru~je vi{e produktivnosti i ve}e dobiti (profita). P. Osnovni elementi u preduzetni~koj aktivnosti su: sastavne inovacije u tehnologiji. Drucker defini{e preduzetni{tvo kao maksimiranje mogu}nosti (prihoda) i sposobnost usmerivanja aktivnosti u tom smeru kako bi se onemogu}ila i inertnost. preduzetni~ko usmeravanje resursa i pove}avanje njihove delotvornosti u ostvarivanju bogatstva.

Dodds zastupa tezu da je preduzetnik-vlasnik-upravlja~ preduze}a koji pribavlja kapital snosi rizik proizvodnje i kontroli{e preduze}e. sposobnost za rukovo|enje i saradnju. organizacioni talenat. Preduzetni{tvo zna~i usmeravanje kapitala i konkretnih ~inioca procesa proizvodnje. E. spremnost za sagledavanje dru{tveno-politi~kih zadataka i 3) posedovanje op{tih ekonomskih znanja o me| uzavisnostima i zakonitostima ekonomskog `ivota. S. odlu~uje o razvojnoj politici. polaganje ra~una i predstavljanje preduze}a. planiranje. Preduzetnik je onaj ko investira. Bajt poput Schumpeter-a predstavlja razliku izme|u preduzetni{tva i menaxmenta. Ako je preduze}e veliko. kontrola. S. U tom je smislu preduzetni{tvo jednako investiranju. Slovenski ekonomski teoreti~ar A. Bohmer razlikuje preduzetnika vlasnika i ovla{}enog preduzetnika.16 ^ini se korisnim od stranih pisaca spomenuti jo{ i J. On te poslove obavlja po ovla{}enju preduzetnika. Menaxment sa druge strane zapo~inje kada kapital i njegovi naturalni oblici u preduze}u ve} postoje. sposobnost improvizacije i smelost povezane sa razborito{}u i oprezom. . Bohmer-a. odgovornost prema saradnicima i javno{}u. prilago|avanje i kontaktiranje. 2) poznavanje ljudi. Primarne funkcije preduzetnika su: utvr|ivanje ciljeva preduze}a. otvorenost za saznanja iz nauke i prakse. J. zatim stru~nih znanja u trgova~koj i tehni~koj sferi. preduzetnik odlu~uje {ta }e se i u kojoj koli~ini proizvesti i odgovara za kombinaciju i koordinaciju proizvodnih ~inilaca u optimalnim razmerama. preduzetnici moraju udovoljiti zahtevima u koje pripadaju: 1)bogatstvo ideja i odlu~nost. On istovremeno preduzima sve {to je potrebo u menaxmentu i marketingu. Usmeravanje kapitala kao zadatak preduzetni{tva. Dodds-a i E. Menaxer se bavi poslovanjem postoje}eg preduze}a i maksimira ekonomske u~inke. onda su te funkcije podeljene. organizacija.

O dosad izlo`enom mogu}e je zaklju~iti: Razli~itost izlo`enih definicija preduzetni{tva i preduzetnika ima vi{e razloga. mogu}nost da se na tr`i{tu nabave svi ~inioci procesa proizvodnje i poslovanja i to u pravo vreme. nadzire. U svakom slu~aju preduzetni{tvo. dakle ne sledi Schumpeter-a ali u celini prihvata inovativnu prirodu njegovog preduzetnika kao i stvarne vrednosti preduzetni~kih talenata. fleksibilno{}u na promene u sebi i svom okru`enju. koordinira delovanje. tehnologiju i uop{te neizvesnost u dru{tvenom `ivotu. posebno{}u. njihom dinami~no{}u. defini{u}i te kategorije. to . On u jednom pojmu sjedinjuje sadr`aje preduzetni~ke i menaxerske funkcije. Dragi~evi} preduzetnikom smatra osobu koja raspola`e sredstvima potrebnim za odre|enu privrednu delatnost i koja samostalno donosi ekonomske odluke {to se odnose na tu delatnost. O~igledno je da ovaj pisac pod preduzetni~kom delatno{}u obuhvata sveukupnost preduzetni~kih. tehnoloije. U pogledu preuzimanja rizika on. A. A. To onemogu}uje da se preduzetni{tvo pojmovno izrazi jednom kra}om teorijskom definicijom koja bi obuhvatala sve aktivnosti i svu prirodu preduzetni{tva i preduzetnika. prema Bajt-u.17 obuhvata odluke kao {to su: odabiranje proizvoda. organizuje i kombinuje proizvodne ~inioce. nadzornih i upravlja~kih sadr`aja kako bi se maksimirao profit uz {to manje rizika. organizacionih. njegova likacija. Bajt je blizak Schumpeter-u i u pogledu uslova u preduze}u bez kojih nije mogu}e razviti uspe{no preduzetni{tvo: sloboda osnivanja preduze}a. izvori i struktura finansiranja kao i na~in upravljanja. Stoga nije slu~ajno {to su teoreti~ari. rukovodi i upravlja celokupnim radom i poslovanjem. veli~ine preduze}a. uklju~uje rizike koji su vezani uz tr`i{te. njegova autonomsnost. To je uslovljeno ve} samom slo`eno{}u sadr`aja tih kategorija.

3. ali i takvih koji u reagovanju na preterivanja iskazuju izvesnu dozu podcenjivanja i ove izvorne dosta va`ne funkcije posebno u uslovima brzog nastupanja tre}e i po~etka ~etvrte tehnolo{ke revolucije i ve}eg o`ivljavanja slobodnog tr`i{ta. obrazla`u}i odre|eno njihovo zna~enje. uzdi`u}i ga u posebnu vrstu ljudi – gotovo do mitske li~nosti. psihologiji. veza. heroja ekonomskog `ivota.18 ~inili prete`no opisno. Neki koji preduzetnika vide isklju~ivo kao vlasnika. odnosno da bez privatnog vlasni{tva i tr`i{ta nema ni preduzetni{tva dok drugi misle da privatno vlasni{tvo nije bitno za preduzetni{tvo. mesta i uloge preduzetni`tva i preduzetnika. razumno . pod time podrazumevaju privremeno savremeno vlasni{tvo. tvrde}i da je preduzetni{tvo nezamislivo bez privatnog vlasni{tva. 1. Procesi koji su time izazvani i prisutne tendencije u tim procesima nagove{tavaju i dalje promene sadr`aja. O nekim odabranim osobinama preduzetni{tva i preduzetnika Nagla{eno mesto me|u osobinama preduzetni{tva i preduzetnika zauzimaju: inovativnost. Dobar deo pisaca sa pravom preduzetni{tvo i preduzetni~ku aktivnost smatraju razvojnom aktivno{}u a manji deo je svoni na poslovnu aktivnost. odnosa. pa i u organizacijskim naukama. Ima pisaca koji u vrednovanju uloge preduzetnika preteruju. Preduzetni{tvo se neretko tretira i u neekonomskim naukama – u sociologiji. Teorijski aspekti preduzetni{tva i preduzetnika neki posmatraju u sklopu ekonomike preduze}a dok drugi govore o ekonomici preduzetni{tva.

Preduzetnici mogu biti pomalo i avanturisti. Iza najve}ih uspeha koji su postigli pojedinci stajao je. u praksi se uloga preduzetnika razlikuje od uloge inovatora. Iako inovacija mo`e biti va`na da bi se krenulo u preduzetni{tvo. da se drugi mogu nadma{iti u istom ili sli~nom poslu. Razumno preuzimanje rizika. Ali njihov avanturizam mora biti promi{ljen – oni trebaju biti razumni preuzimaoci rizika. Svako novo preduze}e ili neki drugi preduzetni~ki poduhvat je rizik za preduzetnika. samouverenost. ona postaje preduzetni~kom inovacijom tek kada se uklju~i u proizvodnju i na|e svoj izraz u ponudi proizvoda u koji je ugra|ena. rade stvari na nove i neo~ekivane na~ine. Samouverenost zna~i verovanje u sebe. Preduzetnici pripadaju redovno u . Oni u poslovnoj igri vi{e nalikuju {ahistima negoli kockarima. odnosno podru~ju aktivnosti. Pravi preduzetnici retko }e prihvatiti „status ljuo”. sposobnost postavljanja ciljeva i odgovornost.19 preuzimanje rizika. ne zna~i prihvatiti i previsoki rizik. Problem je na}i pravu meru izme|u visine rizi~nosti minusa-plusa. veruju}i da ga mogu promeniti prema svojoj zamisli. uporan i sistemati~an rad. uporan rad. ali ne i umi{ljanje da jesu ono {to bi tek hteli biti. Uporan rad. a mogu zavr{iti i sa visokim pozitivnim u~incima. a zatim i talenat. Nego to. vi{e nude re{enja za probleme nego izgovore. pre svega. Verovatno }e preduzetnik izbegavati poslove u kojima su mali izgledi za uspeh. To nije ono {to zanima preduzetnike jer se oni po pravilu usmeravaju na poslove visokog rizika. Me|utim. ali ih ne}e motivisati ni poslovi koji su sasvim sigurni jer je u tom slu~aju verovatno re~ o poznatim poduhvatima i sigurnim rezultatima. {to je neuporedivo bolje nego biti „zicera{“. Inovativnost je op{to najizrazitija osobina savremenog preduzetni{tva. Preduzetnike privla~i da se uhvate u ko{tac sa nepoznatim. uple}u stare ideje u nove obrasce.

me|u koja pripadaju. Preduzetnici ~esto odre|uju sre}u kao te`enje ka ciljevima pa makar se oni i ne postigli do kraja. povra}aj ulaganja te stopa rasta profita. No profit je merilo rezultata izvr{enja. Sposobnost postavljanja ciljeva.20 najupornije ljude vo|ene `udnjom da nadma{e druge. deluje podsticajno. da bi se rezultat postigao treba se usredsrediti na stvari i pona{anja koja stvaraju profit. povezivanje jednih ciljeva kao rezultata aktivnosti zna~e otvaranje vrata postavljanju novih ciljeva itd. To. ne zna~i da preduzetnici rade bez odmora. posebno prvih pet godina dok se posao ne uhoda. a preduzetnici jo{ vi{e. kao i svaki korak potreban da bi se postigli. Churchila uporni radnici bili su „deca sre}e za koji su rad i u`itak jedno te isto”. primera. Oni su samo preokrenuli svoj odnos prema radu. me|utim. Preduzetnici su po pravilu spremni preduzeti odgovornost za poverenu ili preduzetu aktivnost. Odgovornost. Tipovi preduzetnika i pojedine faze razvitka preduze}a Posmatraju}i preduzetnika kroz `ivotni ciklus preduze}a M. U preduzetniku se stalno odvija proces postavljanja i postizanja ciljeva. 1. Takva merila mere profitabilnost jer profit najbolje pokazuje koliko su i koji preduzetnici dobri na tr`i{tu. Za NJ. ali oni za to o~ekuju i odgovaraju}e priznanje. 4. kako ih ono ocenjuje. Istra`ivanja u svetu su pokazala da uspe{ni preduzetnici – menaxeri rade prose~no 60 sati nedeljno. Zuberbüchler odredio je ~etiri tipa preduzetnika pri ~emu svaki tip odgovara odre|enoj fazi . Ve} odabiranje i planiranje ciljeva. Da bi merili svoje izvr{enje preduzetnici mogu upotrebljavati razli~ita merila.

Ovom tipu preduzetnika nedostaje kreativnost. Trener motivi{e saradnike i koordinira njihov rad. strateg i trener. poput trenera tima igra~a – konsoliduje preduze}e. vrlo dobro organizovanoj koja po pravilu brzo kre}e napred. Svestan je da ne mo`e sam kontrolisati celo preduze}e. Re~ je o sna`noj autoritativnoj i ambicioznoj osobi. ali slabost mu je nedostatak vizije. pojedine tipove preduzetnika on naziva: pionir. Preduzetnik-trener. vrlo anga`ovan. kada dolazi do konsolidacije preduze}a. Svi su podjednako va`ni za preduze}e. pa je sklon davanju ve}ih sloboda u odlu~ivanju te decentralizaciji preduze}a na organizacione jedinice kao {to su strategijske. To je ~ovek mislilac. odlu~nost i hrabrost pa postignutom stanju preti opasnost od birokratizacije i stagnacije. Zuberbüchler). Za taj tip preduzetnika uslov je biti u sedi{tu zbivanja. svaki od njih u odre|enoj fazi njegovog razvitka. Preduzetnik-strateg je primeren tre}oj fazi razvitka preduze}a kada dolazi do diferencijacije. profitni i tome sli~ni centri. Ipak se mo`e re}i da sve po~inje od preduzetnika – pionira – to je osoba od koje sve polazi i koja sve pokre}e.21 razvitka preduze}a. Preduzetnik-maher je po`eljan u drugoj fazi .u fazi rasta preduze}a. To je osoba koja oko sebe {iri pozitivno emocionalno ose}anje. On je redovno {kolovan u najboljim {kolama. poslovne jedinice. ideja i inovacija. on te`i postizanju unutra{nje harmonije u preduze}u i razvija dobre me|uljudske odnose. Zajedni~ka osobina svim navedenim tipovima preduzetnika je ta da moraju biti „agenti promena” (M. maher. kreativan i dalekovidan. ispunjen `eljom za uspehom. . Preduzetnik-trener je po`eljan u ~etvrtoj fazi razvitka preduze}a.

i 16. Vreme postaje centralni ~inilac i polje konkurentske borbe jer neizvesnost zahteva brzinu i fleksibilnost. 3. adaptaciju na osnovu informacijskih tehnolo{kih promena. veku ili aktuelni prelaz iz industrijske u informacijsku civilizaciju. organizacija). Sva tr`i{ta postaju izdeljena a proizvodi se roba za poznatog kupca (customised goods) {to zahteva kompjuterski dizajn i fleksibilni proizvo|a~ki sastav. elektronsku obradu podataka i distribuciju. Izvorna neizvesnost savremenih promena na ekonomskom planu (cene. To . me|u ostalim. inovativnost i neprekidno prilago|avanje. To su redom: 1.22 2. prelaznim razdobljima kada su nastajale civilizacijske promene primera radi: prelaz od agrarne na industrijsku civilizaciju u 15. {to vremenski participira sa prelazom iz komandne ekonomije u socijalno-tr`i{nu ekonomiju u tzv. u odnosima zaposlenog i rukovodioca i u me|uljudskim odnosima u celini. Postavljaju se nove odrednice mesta i uloge ~oveka u ekonomskim i dru{tvenim procesima. tranzicijskim zemljama. Tra`i se izvorna ekonomska dinami~nost.PREDUZETNI[TVO I SAVREMENE TENDENCIJE Preduzetni{tvo je uvek imalo va`nu ulogu u razvijanju i prestrukturiranju tr`i{ne privredne. proizvodnja. distribucija. Razvojni procesi se izra`avaju. dizajn. U vezi sa tim T. dok su najrazvijenije zemlje sveta vi{e ili manje u taj svet ve} ukora~ile. u decentralizaciji. 2. Peters u knjizi Thriving on chaos upozorava na deset trendova razvitka od velike va`nosti za potpunije shvatanje zna~enja {to ga preduzetni{tvo i menaxment zadobijaju u savremeno doba. u fleksibilnoj organizacionoj strukturi privreda i dru{tva. a bilo je presudno i u tzv.

Velika korporacija postaje sastav malih preduze}a i novih organizacijskih kombinovanja. Kvalitet. Nova organizaciona konfiguracija preduze}a negira tradicionu preduzetni~ku hijerarhiju koja vi{e nije sposobna za konkurenciju sa vremenom. zna~i da vi{e ne postoje tzv. Pojedina~na organizacija postaje deo korporativnih mre`a preduze}a.23 4. preobra`avaju u mre`e spolja{njih i unutra{njih autonomnih organizacionih jedinica. dizajnom i uslugama. 7. U preduze}u ipak preovladava tzv. To zna~i da zbog poslovne ireverzibilnosti velika preduze}a mogu i sama postati fleksibilnija uz kreaciju novih linija autonomnih preduze}a. kvaliteta. 8. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima menjaju se pod uticajem tr`i{ne strukture i koncentracije. preduzetni~ka „anarhija”. Tr`i{ni partneri se sve vi{e smatraju poslovnim saradnicima (partnership). dizajn i servis postaju najva`nije komparativne prednosti proizvo|a~a novih proizvoda koji se izra|uju savremenom tehnologijom i novim shvatanjem kvaliteta u novim organizacionim oblicima aktivnosti i dizajna. Zato se organizacije decentralizuju. kao zbira tehnolo{kih i estetskih osobina na poslovnoj osnovi. kvalitetom. 5. . 6. gde se informaciona tehnologija pojavljuje jednim od va`nih uslova mre`e poslovne povezanosti. uobi~ajena tr`i{ta na kojima je stragegiju gradio tradicioni menaxer. Restrukturiranje velikih preduze}a – korporacija na osnovu konkurencije. ja~a trend malih i srednjih preduze}a koja se sve vi{e povezuju u mre`e u koje se uklju~uju preduze}a ili njihove organizacione jedinice. organizaciono-tehnolo{ke fleksibilnosti i tr`i{ne adaptacije. dizajna i usluga.

24 9. Na drugoj je strani makroekonomski pristup. slobodu izbora predmeta poslovanja (osim podru~ja rezervisana za op{tedru{tvene interese – odbrana. PRETPOSTAVKE I USLOVI RAZVITKA PREDUZETNI[TVA Razvitak preduzetni{tva zahteva slobodu: ono mora biti slobodno preduzetni{tvo u slobodnoj tr`i{noj privredi. Proizvodnja. . obi~no stvara ve}i interes me|u zaposlenima i smanjuje radni~ki apsentizam. To podrazumeva pravo osnivanja preduze}a. Zna~ajne promene nastaju u procesu rada i u polo`aju radnika u preduze}u. a konkurencija i informacioni tokovi ~ine preduze}a sastavnim delom svetske proizvodnje i prometa. Navedene promene su rezultat i poluga novih promena u preduzetni{tvu (i menaxerstvu). Internacionalizacija svih ekonomskih procesa zna~i da svi privredni subjekti postaju me|usobno povezani i zavisni na svetskom tr`i{tu. iz repetitivnog rada prelazi se na inovativni sofisticirani rad koji proizvodi kvalitet umesto kvantiteta. 10. {ta se obi~no povezuje i sa dinami~nim zbivanjima u preduze}u (kolaps ili uspeh) ili sa promenama vode}e upravlja~ke garniture ili sa novim promenama u vidu decentralizacije vlasni{tva preduze}a. izvorno va`no kakve su institucionale promene potrebne u dru{tvu da bi se omogu}ilo brzo i efikasno restrukturiranje privrede u celini. 3. a pove}ava proizvodnju i ekonomi~nost proizvodnje i poslovanja. razmena i potro{nja postaju zapravo me|unarodne. distribucija. Za preduzetnike (menaxere) je osnovno pitanje: kako pre}i iz jednog stanja u drugo.

integrisanog i otvorenog tr`i{ta.).1. Preduzetni{tvo prima njihove uticaje i na svrsishodan ih na~ih povezuje u sklop preduze}a kako bi stvorio {to povoljnije mogu}nosti za maksimiranje profita i razvitak preduze}a. To opet zna~i odsustvo monopolskog pona{anja i svo|enje dr`avne regulative samo na nu`nu meru u funkciji slobodnih i sigurnih tr`i{nih odnosa i pravne sigurnosti. pritom je za preduzetni{tvo va`no da se ono shvati u njegova dva aspekta. Ekonomski uslovi razvitka preduzetni{tva Preduzetni{tvo je u tr`i{noj privredi i objektivno i institucionalno povezano sa tr`i{tem i mno{tvom tr`i{nih. osigurani sastav sticanja imovine i slobodu ulaganja. Misli se na odre|ene oblike vlasni{tva. slobodne konkurencije. 3. slobodan izbor organizacionog oblika. pravnih i ostalih institucija. filozofija i okolina koja ne}e biti neprijateljski raspolo`ena prema preduzetni{tvu i po{tenom stvaranju bogatstva pojedinca i zajednice. da . Potrebne su i institucionalne pretpostavke postojanja i prirodnog funkcionisanja slobodnog. za razvitak preduzetni{tva potrebno je osigurati tri vrste uslova: ekonomske uslove. konkurenciju i tr`i{nu strukturu.25 ekologija i sl. Prema toma. Osim toga nu`no je da dr`ava vodi odgovaraju}u ekonomsko-razvojnu politiku i uspostavlja odgovaraju}e stabilizatore privrednog `ivota. {to uklju~uje i za{titu privrednih subjekata od preteranog poreznog i drugog optere}enja koji bi mogli ugroziti nu`nu akumulaciju i razvitak preduze}a. Prvo. na kapital. slobodno sklapanje poslova. Va`no je da postoji takvo dru{tveno-politi~ko okru`enje kao i op{ti pogledi. sociolo{ke uslove i politi~ke uslove.

rukovodioca i poslovnih partnera ~iji interesi ne moraju biti jednaki. i to na dalji rok. uklju~iv{i i njegove socijalizirane oblike. Preduzetni{tvo zavisi od tr`i{ne strukture i konkurencije sa odgovaraju}im relacijama velikih. dok preduze}e kao roba povezuje preduzetni{tvo sa pitanjem profitabilnosti i rizika. Prema tome. deoni~ka dru{tva. svojevrsna koalicija vlasnika imovine. tr`i{ta kapitala – berze i finansijska disciplina. I drugo. Profitabilno{}u. posebno finansijske institucije rizi~nog kapitala. Sa aspekta tr`i{ta i razvitka preduzetni{tva. preduzetni{tvo zahteva tr`i{ni karakter roba i proizvodnih ~inioca pa samim tim robni zna~aj firme. Naime. To nu`no podrazumeva i odre|enu privatnost preduze}a. Pritom je veoma va`no da se svi privredni subjekti mogu pojaviti kao potencijalni nosioci kapitala. sama robna proizvodnja uklju~uje potrebu za odre|enom privatno{}u. . a koja se o~itava u njegovoj mogu}nosti da stvara dodatnu vrednost odnosno profit. ali ne uklju~uje pluralnost vlasni~kih oblika u odnosima konkurencije uz jednakost {ansi svakog oblika vlasni{tva. Firma kao svojevrsna politi~ko-ekonomska zajednica ili odre|ena koalicija povezuje pitanje distribucije mo}i izme|u razli~itih delova i formiranja razli~itih koalicionih veza izme|u pojedinih subjekata unutar preduze}a. radnika. a da tr`i{te omogu}uje njihovu potrebnu subjektivnost kao i informacione kanale za uspe{nu alogaciju razli~itih potencijalnih preduzetni~kih poduhvata. uz ekonomsku ujedno i odre|ena politi~kosocijalna asocijacija.26 je ono. u uslovima razvijene tr`i{ne ekonomije preduze}e postaje roba koja ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost. meri se vrednost preduze}a a ne samo jednostavnom nabavnom cenom (vredno{}u) njegove neamortizovane imovine odnosno knjigovodstvene vrednosti. odlu~uju}u ulogu imaju preduzetni~ke finansije. npr.

Stoga je veoma va`no da se na tr`i{tu mogu pribaviti (kupiti) svi ~inioci procesa proizvodnje i poslovanja. na osnovu privatnog vlasni{tva. individualizma. Druckeru. ili pak . odnosno njegova {ira koncepcija „ekonomska kultura” – va`na je poluga razvitka preduzetni{tva. preduzetni{tvo je socikulturni fenomen koji bitno zavisi od dru{tvene strukturalnosti. inovatizma. naime. Ekonomsko pona{anje pojedinca. zahteva dinami~no restrukturiranje dru{tva na osnovu uvek novih kriterijuma socijalne strukturiranosti.2. vrednosnog (eti~kog) sastava. kako navodi Hayek. tr`i{ne konkurencije ili npr. vode}i ra~una o razli~itim regionalnim sastavima. kao i dru{tvenu solidarnost izme|u profitne usmerenosti i socijalne pravde. Preduzetni{tvo. Sastav vrednosti. Sa sociolo{kog aspekta odlu~uju}a je i socijalna mobilnost ljudi i njihovo obrazovanje kao jedan od najva`nijih kriterijuma njihove dru{tvene promocije i uspe{nosti u privredi. preduzetni~ke civilizacije zapada. Sociolo{ki uslovi razvitka preduzetni{tva Prema P. filozofije racionalizma. nu`no je osigurati i odre|enu socijalnu ravnote`u izme|u ekonomsko-politi~ke individualnosti i socijalne kohezivnosti.27 srednjih i malih preduze}a i njihovoj alokaciji u pojedinim privrednih delatnostima i u dru{tvu. hri{}anske etike. te da se bez ikakvih prepreka mogu plasirati outputi poslovnih sastava u zemlji i inostranstvu. porodi~nim vrednostima i tradiciji. 3. samodiscipline i samoinicijativnosti bili su izvorno uticajni elementi razvitka. Da bi se postigla dinami~na dru{tvena stabilnost.

28 sekularizacijom dr`ave i pravnih vrednosti. Svetsko iskustvo ukazuje na to da je pona{anje dr`ave i njezina specifi~na regulativna uloga na podru~ju privreda od presudne va`nosti za razvitak preduzetni{tva. ona dalje uzrokuje razvitak preduzetni{tva. pa stoga dr`ava treba biti samo pravni okvir „neutralan” u odnosu prema konkurentskim preduzetni~kim poduhvatima grupa ili pojedinaca. 3. slobode i demokratije na {ta ukazuje B. sloboda i sl. Dr`ava svojom pravnom regulativom i ekonomsko-razvojnom politikom . je dakle uslov za ekonomski pluralizam. Budu}i da je politi~ka sloboda uslov ekonomske slobode. Politi~ki uslovi razvitka preduzetni{tva Razvitak preduzetni{tva zavisi i od osnovnih politi~ko-ekonomskih vrednosti. Politi~ki pluralizam. pluralizam. Preterana dr`avno pravna regulativa privrednih procesa i oblika mo`e biti vrlo {tetna – mo`e stvoriti takav ambijent koji spre~ava i usporava inicijative i preduzetnost. pove}ava neizvesnost i rizik. ^esto se u literaturi susre}e pojam „neutralna dr`ava” koji se temelji na ideji da je pravedno dru{tvo ono koje ne poku{ava nametnuti gra|anima neki poseban pojam op{teg dobra. ali ne ako je dodatak objektivnoj ekonomskoj zakonitosti. Upravo te vrednosti predstavljaju spolja{nji okvir – polje razvitka preduzetni~ko-ekonomskih vrednosti. koji omogu}uje razvitak razli~itih preduzetni~ih oblika.3. nego u funkciji stvaranja uslova za njihovo tr`i{no delovanje. ograni~ava predvi|anja i uspe{nost zavr{avanja preduzetni~kih akcija. liberalizam. Kova~. Dakle cela se logika tr`i{nih institucija ogleda i na politi~kom planu. kao {to su demokratija.

demokratije. Prema tome. poresku preoptere}enost. zatim odnosa i oblika koji dovode do formiranja tzv. pravne i socijalne dr`ave. U tom smislu demokratizacija i deregulacija pripadaju tipu institucionalne inovacije. ali pod uslovom da dr`ava zaista uklanja prepreke nesmetanom funkcionisanju tr`i{ne privrede i slobodnog preduzetni{tva. kreditnu destimulativnost i sl. obrazovanja. unapre|ivanje nauke. primera radi monopole. a spre~avati negativna. do primerene materijalne i duhovne infrastrukture itd. To uklju~uje stimulisanje malog i srednjeg preduzetni{tva. primerenu monetarnu i kreditnu politiku. pravnu nesigurnost. . individualizma na osnovu zapadne civilizacije ili pak kolektivizma na osnovu isto~ne civilizacije. razumno poresko optere}enje. zatim politi~kog i sociokulturnog liberalizma.29 mora podsticati i pomagati pozitivna pona{anja. mo`e se zaklju~iti da za preduzetni{tvo treba institucionalni okvir koji }e uva`avati na~ela tr`i{ne ekonomije. rizi~nog kapitala. a samim tim potpoma`e pozitivna kretanja.

U nekim slu~ajevima prelazak na inovacijsku fazu razvoja bio je uslovljen izvedenim zahtevima za repromaterijalom koji bi zadovoljavao odre|ene tehni~ke . Poznata je stvar da su u Du Pont-u proizvodili u laboratorijskim uslovima polietilen. godinama pre nego {to je po~ela komercijalna proizvodnja za tr`i{te. Primeri u ovom pravcu mogu se na}i u gotovo svakoj oblasti ljudskog stvarala{tva. Uostalom. Sli~ni primeri se mogu na}i u vi{e oblasti (oplemenjivanje titana. zar pre 4 hiljade godina nisu stari Egip}ani znali za parni kotao i sposobnost vodene pare da stvara pokreta~ku energiju. Polimeri su ve} klasi~an primer.).II INOVATIVNO PREDUZEĆE 1. gde godinama pre komercijalne primene postoje znanja i provereni metodi za proizvodnju u laboratorijskim uslovima. sinteti~ka vlakna itd. Mo`da su najo~igledniji oni iz hemijske industrije. P R E D U S L O V I ZA NASTANAK INOVACIJA Na osnovu samog postojanja nekog pronalaska jo{ uvek se ni{ta ne zna o njegovim potencijalnim ekononomskim efektima.

{to je bio slu~aj i sa lokomotivom iz 1804. inovacija se mo`e posmatrati kao po~etak difuzije tehnologije. kako ekonomista iz oblasti ekonomske teorije. treba imati u vidu da tehni~ka izvodljivost inovacije uz svu revolucionarnost kori{}enih tehnolo{kih re{enja jo{ uvek ne zna~i ekonomsku superiornost nad postoje}om tehnologijom. Ta~nije re~eno. Parna ma{ina je svoj puni razoj dostigla tek kada je crna metalurgija uspela da re{i probleme dobijanja kvalitetnih ~elika za kazan i cevi izmenjiva~a toplote. samo ukoliko se ona efektuira putem novih znanja. Tako|e. Praksa pokazuje da ne mali broj.g. tehnologija i proizvoda. dobro poznat primer poluprovodnika ~ija masovna proizvodnja nije mogla da po~ne sve dok nisu obezbe|eni uslovi za proizvodnju sirovina sa zadovoljavaju}im stepenom ~isto}e. sve dok 75 godina kasnije nije razvijena tehnologija proizvodnje ~istog kiseonika u velikim industrijskim koli~inama. a ne nemogu}nostima doma}e industrije da proizvode materijale sa zahtevanim tehnolo{kim karakteristikama. Tako|e. treba imati u vidu da se pod inovacijom ne podrazumeva jedan striktno definisan akt. Inovacije se moraju posmatrati u neprekidnoj vezi sa procesom difuzije. Inovacija ima utoliko ve}i ekonomski zna~aj ukoliko obezbe|uje inovativni proces 31 . pripisuju}i probeleme u realizaciji usvojenih tehnologija “otporima na promene”. tako i donosilaca odluka ignori{u ove ~injenice. Ipak. s obzirom da komercijalno upotrebljiv helikopter zahteva raspolaganje vrhunskim metarijalom za lake letilice. U dana{njim uslovima smatra se da ovi problemi postoje kada je u pitanju proizvodnja helikoptera.uslove. Besemerov postupak za dobijanje ~elika nije mogao biti primenjen. Prve verzije dizel motora su ga zbog izuzetne te`ine ~inile neefikasnim. ve} serija postupaka tesno vezana za proces inovacije. Inovaciju treba posmatrati kao faktor razvoja.

redizajniranja, mno{tva malih prilago|avanja koja omogu}uju masovnu proizvodnju za tr`i{te, ukoliko uti~e na pojavu novih tehnika proizvodnje, stvara komplementarne aktivnosti i sl. Mo`da nijedna delatnost nije izazivala tako {irok inovacioni talas, kao {to je to u~inila masovna proizvodnja putni~kog automobila. Inovacija omogu}ava i indikativni razvoj postoje}ih tehnologija koje same po sebi i za sebe ne bi do`ivele neki zna~ajniji polet, a neke se ne bi uop{te pojavile. Pritom uop{te nije bitno to da inovacija mo`e biti zasnovana na tehnolo{ki inferiornoj osnovi u odnosu na tehnologiju na kojoj po~iva invencija. Praksa je ve} vi{e puta pokazala da inovacija mo`e sa tehnolo{kog stanovi{ta biti vrlo jednostavna, ali da njeni ekonomski i dru{tveni efekti mogu biti vrlo zna~ajni i sasvim neo~ekivani. Interesantan je odgovor na pitanje: kako ekonomista treba da shvata proces tehnolo{kih inovacija. Osnovni stav je da su inovacije osnovni preduslov dugoro~nog razvoja. U obja{njavanju su{tine inovativnih procesa ne treba se zadovoljiti tehnolo{kim determinizmom. Ekonomija se ne mo`e smatrati ne~im {to se asimilira u jedan mehanizam, ve} se mora posmatrati kao `ivi sistem. Ekonomija mora napustiti stavove po kojima:1 • inovaciju ne posmatra kao proces, ve} kao izolovani ~in, • inovativnu aktivnost posmatra u diskontinuitetu, umesto kao celovit, kontinuirani proces, • posve}uje preterani zna~aj ranim fazama procesa inovacije, a zaboravlja razvoj kasnijih faza ({to je ustvari inovativna delatnost),
1

Videti: Joseph Schumpeter-“The Theory of Economics Development”, Harvard University, press XV, 1996g.

32

• pridaje preveliki zna~aj nau~noj spoznaju samog pronalaska, a ignori{e zna~aj in`enjeringa i ostalih “ni`ih” oblika znanja, tj. precenjuje in`enjering pronalaska, a potcenjuje in`enjering inovacija. Mora se, tako|e imati u vidu nu`nost simultanog posmatranja pojma invencija i inovacija. Potrebno je ista}i da ta dva pojma nemaju isti smisao. Inovacija obuhvata bar tri aspekta, koji se moraju posmatrati samostalno: inovacija proizvoda, inovacija procedure i inovacija organizacije. Iz ovakvog interpretiranja inovacija sledi neadekvatno shvatanje razvoja. Naime, razvoj se posmatra reduktivno. Za sam proces razvoja, odnosno tehnolo{ke promene sa stanovi{ta njihovih ekonomskih efekata daleko vi{e su va`niji bezbrojni, mali i nemerljivi ili slabo merljivi pomaci u ukupnim znanjima, nego jedan veliki diskretan pomak ozna~en pronalaskom. INOVACIJA - POJAM- novina, uvođenje nečeg novog, menjanje. Inovacija je proces kojim se nove ideje (invencija) realizuju odnosno primenjuju u praksi. Svaka inovacija celokupan niz promena odnosno procesa od ideje do konačne realizacije. Operativno inovacija se shvata kao društveno svrsi shodna, racionalna, istorijski adekvatna vrednost, koja je novijeg datuma, dobija novi oblik i funkciju sa kojom ljudi stupaju u kontakt u novije vreme, zbog čega nije do saturnacije proširena u određenoj društvenoj sredini. Osnovna obeležja inovacija su: korisnost, kompitabilnost, složenost, proverljivost, uočljivost i komunikabilnost.

33

2. S U Š T I N A

INOVACIONOG PROCESA

Tehnolo{ko osamostaljivanje, ubrzani razvoj i druga opredeljenja dugoro~ne strategije ostali bi samo skup `elja ako se ne bismo shvatili va`nost inovacionog procesa, ~iji entitet predstavlja slo`enu strukturu sa mnogobrojnim uzro~no posledi~nim vezama. Inovacioni proces obuhvata mno{tvo aktivnosti od generisanja ideje, pa preko inovacije sve do njenog {ireg ekonomskog prihvatanja. Cilj upravljanja inovacionim procesom je takva materijalizacija rezultata I&R, odnosno, stvaranje takve nove tehnologije koja ima prakti~nu primenu i koja efikasnim kori{}enjem doprinosi zadovoljavanju odre| enih potreba. Politika inovacija svojim merama treba da reguli{e kontinuiranost i sukcesivnost promena i da rangira njihov prioritet sa aspekta odre|enih potreba. Kona~no, ova politika, ~ija su dva osnovna sto`era: politika transfera i nau~na politika - jedan je od najzna~ajnijih elemenata u realizaciji strategije samostalnog i ubrzanog razvoja. Ono {to je neophodno po{tovati (pored pola`enja od entiteta inovacionog procesa) - to je nedeljivost rasta stope ekonomskog razvoja od kvaliteta rezultata inovacionog procesa. Na sam proces uti~u mnogobrojni faktori razli~itog karaktera i intenziteta iz njegovog u`eg i {ireg okru`enja. U konkretnoj razradi modela za razli~ite tipove inovacionih procesa, treba uzeti u obzir najva`nije faktore okru`enja koji uti~u na rezultate inovacionih procesa. Za funkcionisanje modela inovacionog procesa na bilo kom niovu od velike je va`nosti: 1) okrupnjavanje i koncentracija faktora nau~ne aktivnosti u nekoliko integrisanih nau~nih centara (tzv. nau~ni parkovi),
34

u najte{njoj je zavisnosti od izgra|ivanja efikasnoga sistema instrumenata za upravljanje inovativnim procesima. supstitucija uvoza sopstvenim proizvodima. {to se mo`e nazvati filozofijom inovativnog procesa u savremenim ekonomskim sistemima.istra`iva~kih institucija sa razvojnim jedinicama u privredi. Realizacija pravaca strategija samostalnog. Stimulisanje ponude u na{im uslovima ima poseban zna~aj s obzirom na realizaciju ciljeva: osamostaljivanje. Stimulisanje tra`nje od prioritetne je va`nosti za pove}anje zaposlenosti. 3) udru`ivanje i povezivanje nau~no .2) uklju~ivanje planova inovativnoga razvoja u planove dru{tveno . pove}anja kvaliteta proizvoda. Njihov osnovni aspekt je stimulativnost. Najzna~ajniji njegov deo su mere usmerene na strani ponude. Tako|e je neophodna {ira dru{tvena podr{ka za sprovo|enje stimula. srednjero~ni i kratkoro~ni planovi) u etape realizacije razvojne i ekonomske politike.politi~koj strukturi. ja~anje sopstvenih snaga. ali ubrzanog (tehnolo{kog) rezvoja u savremenim ekonomskim sistemima. povezivanje sa eksternim faktorima koji stvaraju dru{tvene pretpostavke za {to ve}u motivaciju inovacijaskog rada. Stimulativnost inovacija na bilo kom nivou pretpostavlja trajno povezivanje inovacionih napora tamo gde se vr{e ulaganja u istra`ivanja i razvoj. uspe{an nastup na strana tr`i{ta i sl. {to pretpostavlja najve}i stepen usagla{enosti delova u dru{tveno . mera i akcija kroz celu privredu. kao rezultat vlastitog istra`iva~kog napora. stepena iskori{}enosti faktora proizvodnje. na strani stvaranja inovacija.ekonomskog razvoja i integrisanje vremenske dimenzije (dugoro~ni. 4) prilago|avanje zakonsko .normativne regulacije politici stimulisanja sopstvenih inovacija. pove}anje izvoza. usvojenh pravila. Krajnji efekat mera koje 35 .

treba uzeti u obzir i kauzalnost veza u samom inovacionom procesu. Dostignuti nivo nau~no . jakih me|usobnih i razvojnih veza.istra`iva~kog potencijala i postavljenost nauke u sistemu vrednosti dru{tva pru`aju dovoljno prostora za izbor efikasnih modela povezivanja nau~noistra`iva~kih institucija sa organizacijama u proizvodnji. Po{to faktori okru`enja mogu delovati u vidu dugoro~nih ograni~enja. Pri tome. Efekti stimulacije usmerene na jednu fazu transferiraju se na slede}e faze i postaju na kraju realni rezultati. kao i broj ograni~enja iz razli~itih oblasti dru{tvenog okru`enja.deluju na strani ponude ili na strani tra`nje uvek je agregatni izraz njihovog me|usobnoga preklapanja ili sukobljavanja. Bez jedinstvene 36 . Za politiku inovacija od fundamentalne je va`nosti da se postigne ve}i stepen integrisanosti nau~no-istra`iva~kih institucija sa proizvodnjom. neophodno je usvojiti jedan op{ti model stimulacije stvaranja inovacija u preduze}u na bazi po{tovanja kauzalnosti veza u nastajanju inovacija i {irenju njihovih efekata u ukupnoj dru{tvenoj ekonomskoj strukturi. kao i masovnog u~e{}a svih subjekata. Postoje}i stepen integrisanosti istra`iva~ko-razvojnih funkcija sa proizvodnjom nedovoljan je s obzirom na potrebe na{eg daljeg ubrzanog razvoja. Uspeh politike inovacija nedeljiv je od uspeha funkcionisanja preduze}a na osnovu zajedni~kih interesa. Polaze}i od toga da se stimulacijama na strani ponude stvaraju prvi osnovni uslovi za prevazila`enje posledica dugoro~nog zanemarivanja sopstvenih potencijala za stvaranje inovacija ({to je osnovna pretpostavka realizacije strategije samostalnog i ubrzanog razvoja). neophodno je da se instrumentima politike stimulacija deluje na njihovo pretvaranje u faktore koji podr`avaju op{tu klimu podsticanja i prihvatanja stvarala{tva.

Po 37 .koncepcije obrazovno-nau~ne infrastrukture te{ko ih je povezati sa potrebama privrede.razvojnog polo`aja u zavisnoti od konkretno postignutih rezultata u proizvodnji ili za proizvodnju. INOVACIJE .TEORIJA -prvo uvođenje bilo kog novog proizvoda. samostalnih insituta i razvojnih jedinica u sve porgrame koji predstavljaju nove investicije u oblasti “visokih” tehnologija  izrada dugoro~nih istra`iva~kih projekata u koje se uklju~uju nau~noistra`iva~ke institucije van proizvodnje i integrisane nau~no .  ve}a fluktuacija kadrova iz istra`iva~kih institucija u proizvodnju.istra`iva~ke institucije u proizvodnji .na niovu vi{ih oblika udru`ivanja. procesa ili sistema u jednu privredu.  uklju~ivanje vosokoobrazovnih institucija u dugoro~ne izstra`iva~korazvojne programe u proizvodnji i dovo|enje njihovog nau~no . ve}a mobilnost kadrova i promena radnih mesta po vertikali stru~nosti i znanja.  natprose~na ekspanzija nau~noistra`iva~kih i razvojnih jedinica i odre|ivanje optimalnih odnosa izme|u visokostru~nih kadrova koji se bave istra`ivanjem i razvojem i ukupno zaposlenih na nivou integrisanih privrednih asocijacija  uklju~ivanje profiliarnih visokostru~nih institucija. pribli`avanje neposrednim problemima preduze}a. kao i planiranje njihovog razvoja na bazi planova preduze}a koja su nosioci te proizvodnje. Za privredu koja se razvija na nauci najzna~ajnije su sistematske promene u slede}im pravcima:  funkcionalno povezivanje samostalnih nau~no istra`iva~kih instituta sa teku}im i dugoro~nim potrebam na odre|enim proizvodnim segmentima.

iako sama po sebi vidljiva i dokaziva. Ona su vrlo retka i samo izuzetno prerastaju u inovaciju. a to je na~elo svrsishodnosti inovacije. Ima. 38 . Mnogi pronalasci. jo{ ne}e predstavljati pravu inovaciju ako se s njom ne ostvari svrha koja joj je uosnovi. 3. Iznena|enja i neobja{njivih doga|anja uvek ima. Mogu se eventualno objasniti kao razultat “genijalnog nadahnu}a”.Šumpeterovoj terminologiji to obuhvata menadžerske. Tako. ali one ipak postoje u praksi. Tako se dolazi do drugog na~ela. odnosno njihova primena u praksi ne samo {to racionalizuju inventivno . itd.crte`i kao plod vrlo bogate invencije podmornica.inovacijske procese i doprinose njihovoj produktivnosti. Praksa poznaje mnogo primera genijalnih invencija koje nisu prerasle u inovaciju. inovacija. helikopter. patentirani i nepatentirani nikad nisu dosegli tačku komercijalne primene. Iz takvog iskustva proisti~e na~elo izuzetka. mada su u paksi jedino Šumpter i njegovi sledbenici inovacije stavljali u središte svoje analize. automatska kova~ka presa. Takve su inovacije neponovljive i ne mogu se nau~iti. dakle. ve} istovremeno su`avaju prostor iznena|enja i neobja{njivosti doga|anja. No. Sve ekonomske i sociološke škole prihvataju značaj tehničkih i društvenih inovacija i njihov uticaj na dugoiročni rast i efikasnost firmi i država. na primer. J. na svakoj stranici bele`nice genija Leonarda da Vin~ija nalaze se zapanjuju}e ideje . B I T N A NAČELA INOVACIJA Na~ela inovacija. organizacione i tehničke inovacije. inovacija koje nisu razra|ene na organizovan svrsishodan na~in. Šumpeter pravi razliku između pronalaska i inovacije.

`elja. Inovacija. Treba imati na umu da se povoljne prilike. me|usobno razlikuju i da zato svaku od njih treba posebno analizirati. Na~ela inovacija se tokom vremena oboga}uju. 39 . vrednosti i potreba. u njegovo vreme. str. 183-185. dr Vidoje Stefanović. po relativnim sadr`ajima. ^vrsto jezgro inovacijskih na~ela kao odre|ene discipline ~ini nekoliko preporuka “za” i “protiv”. jer u dru{tvu i privredi nisu postojali uslovi za njihovu primenu u prihvatanje. trgovaca. To su na~elo prihvatljivosti i na~elo potrebnosti odre| ene inovacije u privredi ili dru{tvu. Ovaj primer upu}uje na jo{ dva na~ela. a ne retko i znanja s vi{e podru~ja. 2) Budu}i da su inovacije i pojmovne i zapa`ajne prirode. kao i ono {to se uobi~ajeno naziva “uslovima”. u smislu nove tehnologije ili novih materijala. po pravilu. proizvo|a~a. »Inovativno preduzeće u funkciji razvoja ekonomskog sistema«. pokazuju}i da ~e nadareni inovator biti uspe{an ako bude upoznao pravilnosti inovativne delatnosti i ovladao sposobno}u da se njime koristi. nije mogla pretvoriti u inovaciju. spoznaju njihovih o~ekivanja. 2001. 3) Inovacija mora biti jednostavna i ambiciozno usmerena. one pretpostavljaju i prou~avanje brojki i slu{anje stavova i mi{ljenja ljudi. Priština. Ekonomski fakultet. pogotovo ona kojoj je svrha stvaranje novih potreba. 2 Prof. nove upotrebne vrednosti.g.2 Preporuke “za” 1) Sistemske inovacije treba po~eti analizom povoljnih prilika i promi{ljanjima o onome {to se mo`e nazvati povoljnim prilikama za inovacije. ni jedna se. pretpostavlja organizovanu i sastavnu inventivnu aktivnost ili delatnu praksu.Me|utim.

treba te`iti postizanju zna~ajnih ciljeva. Preporuke “protiv” 1) Ne poku{avati biti “previ{e pametan” i zanemarivati mi{ljenja i savete drugih. tr`i{te. iako ona mo`e imati svojstva dugotrajne upotrebljivosti. 2) Ne i}i suvi{e u {irinu. upornost i stabilnost. ako ovo izostane onda je obdarenost uzaludna. nego se usredsrediti na sada{njost iz ugla budu}nosti Bitni uslovi za inovaciju su: 1) Inovacija je posao: tra`i znanje. znanje. Osim preduzetnih odnosno odva`nih inovatora postoje i tzv. 5) U inovativnoj aktivnosti. s manjim ulaganjem i tek postepeno mo`e poprimati ambicioznije ciljeve i oblike. 3) Ne poku{avati stvoriti inovaciju za daleku budu}nost. 2) Inovatori moraju znati da koriste svoje najja~e strane u povoljnim prilikama na podru~ju svog delovanja. uprkos prethodnoj preporuci. konzervativni inovatori. Uobi~ajeno je taj tip inovatora svrstavati u one koji ne pokazuju 40 .4) Inovacija treba da zapo~ne skromno. na delatnosti. nego se usmeriti na ne{to odre|eno: tehnologiju. domi{ljatost. imaju}i u vidu relevantne ~inioce okru`enja. odnosno na njihove pojedine segmente. energiju ili na bitne ~inioce relvantne za uspe{nost inovacije. 6) Sve preduzetni~ke strategije treba da budu usmerene na spoznavanje povoljnih prilika za inovacije kako bi preduze}e zadr`alo povoljan polo`aj na tr`i{tu i po mogu}nosti stvaralo novo tr`i{te. na procese i na organizaciju. delovanje na istom podru~ju. 3) Inovacija se mogu odnositi na ekonomiju i dru{tvo ili na tehnologiju ili tr`i{te.upravljanje i ostalo.

Oslanjaju se na opšte i stručna ocene i komuniciraju sa raznim izvorima informacija. penicilinska bu| u lek. ličnu prodaju i druge izvore informacije i učenja o novim proizvodima. novu mo} i novo uspostavljanje vrednosti. kretanja.3 Sa stanovi{ta preduzetni~ke ekonomije resursi ne postoje samo po sebi sve dok ~ovek ne prona|e njihovu upotrebnu vrednost. Uostalom. znanja i sposobnosti ljudi kao i njihovog delovanja radi postizanja ekonomskih. Mobilni su i insistiraju na posebnom društvenom statusu. 4. dakle. Korov pomo}u inovacije postaje za ljude korisna biljka. itd. Spremni su na preuzimanje finansijskog i društvenog rizika koji sadrži kupovinu novog proizvoda. Tako se i svrsishodno upotrebljeno 3 41 . kako bi resurse koji to nisu bili preobrazili u prave resurse.5% potrošača na tržištu SAD.sklonost prema upu{tanju u rizik. To je kategorija sa visokim dohotkom i dobro je informisana. ulivaju}i u resurse nova svojstva i sposobnosti. imaju svrhu da menjaju potencijale za stvaranje bogatstva. INOVATORI prednjače u prihvatanju novih ideja i proizvoda. postupaka. On poku{ava da odredi stepen rizika i uporedi ga s korisno{}u koju odre|ena inovacija mo`e doneti.inovator upu{ta lakomisleno u rizik. socijalnih i ostalih ciljeva. To ne zna~i da se preduzetnik . Inovacije. I Z V O R I INOVACIJA Svrha inovacija je promena stanja. boksit se ljudskom aktivno{}u pretvara u aluminijum. tro{kova proizvoda i usluga. najriskantnije je ne reskirati. Intenzivno koriste komercijalne medije. U ponašanju nastoje da podržavaju i prate svetske trendove i ne zadovoljavaju se lokalnim vrednostima zbog čega ih nazivaju kosmopolitima. otvaraju nove delatnosti. Ova kategorija prihvatilaca čini svega 2.

a ne samo za izbegavanje daljih propusta i negativnih posledica. Neo~ekivanosti se uglavnom vezuju za uspeh i neuspeh preduze}a i spoljne okolnosti.Bez ostvarivanja odre|ene svrhe inovativnost i inovacije gube smisao. uprava preduzeća mora da se upita:  “kakve su mogu}e koristi od neo~ekivanog uspeha. Privredni pregled. 1996. Beograd. str. jer se on mo`e pretvoriti u jo{ ve}i neuspeh. demografska kretanja. Zagreb. nova znanja.g. potrebe procesa. su posledica nedovoljnog poznavanja ~injenica i okolnosti relevantnih za odre|enu delatnost.  kuda bi to odvelo preduze}e. izvla~enje pouka iz njega mo`e biti povod za budu}e uspehe. • Neočekivanost.  {ta se mora u~initi da bi se doga|aj (pojava) pretvorila u povoljnu priliku za inovaciju i  kako se prema tome postaviti ?”5 Neo~ekivani neuspeh se tako|e ne sme zanemariti. po pravilu. Naprotiv. Iako imaju razli~ite posledice. Ako je svrsishodnost postala sastavni deo njegove svesti i on sam dobija zaslu`eno priznanje. 16. Neo~ekivani uspeh i neo~ekivani neuspeh. industrijske i tr`i{ne strukture. 4 Akademik Jovo Breki}.g. 5 Peter Drucker. nepodudarnost. "Inovativni management". U znanje pretvara u novi oblik s novom svrhom itd.4U teoriji se izdvaja osam mogu}ih izvora inovacija: neo~ekivanost. str. Alinea. mogu nagovestiti ili/i izazvati promene kao povoljnu okolnost za uspe{nu inovaciju i bitno umanjiti rizik. promene u predstavama. U vezi s tim. Svrsishodnost inovacije ujedno je i motivacija za pronalaza~a. "Inovacije i preduzetni{tvo". Pre nego {to inovativni preduzetnik pretvori neuspeh u inovaciju treba temeljno da istra`i uzroku neuspeha da bi se do{lo do uspeha. 1995. dobre zamisli. 50 42 .

tom nastojanju vrlo je va`no istra`iti i neuspehe konkurenata i uzeti ih kao simptome povoljnih prilika za inovacije. Neo~ekivane spoljne okolnosti u okru`enju preduze}a vrlo su va`an izvor inovacija. Re~ je o doga| ajima o kojima nije bilo informacija ili barem ne primerenih, o doga|aju koji se iznenada dogodio. • Nepodudarnost. Pod nepodudarno{}u se podrazumeva protivre~enost, nesklad izme|u pojedinih me|usobno povezanih pojava. Ne retko se ne razumeju uzroci odre|ene nepodudarnosti. Nepodudarnost izme| u stvarnosti i predstave o njoj vrlo je ~esta. Stvarnost se u tom slu~aju do`ivljava i tuma~i onakvom kakva ne postoji, a naj~e{}e onakvom kakvom se pri`eljkuje. Nepodudarnost unutar ekonomske stvarnosti mo`e se razli~ito izraziti. Ako potra`nja za nekim proizvodom ili uslugom neprestano raste, a ne prati je i odre|en rast ponude, ne propu{ta se samo {ansa za ve}u prodaju nego se upada i u opasnost da se izgubi deo tr`i{ta za du`e vreme pa ~ak i zauvek. Ako se nepodudarnost u ekonomskoj stvarnosti na vreme uo~i, to mo`e da bude povoljna prilika za inovaciju koja }e, uz minimalna ulaganja, proizvesti ve}e koli~ine proizvoda i/ili usluga ili preduzeti ne{to drugo, zavisno od vrste nepodudarnosti. Iskustvo pokazuje da se inovativna re{enja u nekoj od ovih nepodudarnosti moraju oslanjati na poznatoj tehnologiji i dostupnim resursima. Inovacija mora da bude jednostavna, ne sme tra`iti velike investicije u odnosu na mogu}e u~inke. Nepodudarnost izme|u pretpostavljenih i stvarnih vrednosti i o~ekivanja potro{a~a se mo`e opisati tako {to proizvo|a~i, ne retko gre{e u vezi s potrebama potencijalnih kupaca i vrednosti koju pojedini proizvodi i usluge imaju za potencijalne kupce, kao i u vezi s tim {to
43

bi ih potpunije zadovoljilo. Zato pra}enje i analiziranje tog fenomena garantuje brzo uo~avanje te nepodudarnosti kao povoljne prilike za inovacije.6 Pritom treba imati na umu da kupac kupuje zato da bi zadovoljio neku svoju potrebu, a ne on {to proizvo|a~ ili trgovac isporu~uju. • Potrebe procesa. Jedna poslovica glasi: "Nu`da je majka dosetljivosti". To se odnosi i na potrebnu priliku za inovaciju. Potreba nije neodre|ena ili op{ta nego sasvim konkretna. Potrebe se mogu pojaviti i kao neo~ekivanost i kao nepodudarnost unutar procesa u nekom preduze}u. Ta potreba je vezana za posao koji treba obaviti, a ne za situaciju. Inovacija koja izvire iz potreba procesa usmerena je na usavr{avanje procesa rada, na zamenu koraka u procesu, odnosno na prilago| avanje ili zamenu starih procesa ili uvo|enje novih karakteristika koje nedostaju s obzirom na nova saznanja i mogu}nosti.U inovacijama koje se temelje na potrebama procesa uvek se zna za postojanje odre|enih potreba i sve te inovacije sadr`e u sebi iste elemente. Potrebe procesa uslovljene su razli~itim uzrocima, pa tako zahtevaju i razli~ite oblike inovacije.7 Za pretvaranje nekog procesa iz mogu}nosti u stvarnost ~esto su potrebna programska istra`ivanja.
Tipi~an primer za ovu nepodudarnosti je neo~ekivani uspeh prodajom televizora u Japanu, s obzirom na pretpostavku da siroma{ni slojevi ne}e kupovati televizore. Zaboravilo se da je televizija omogu}ila pristup novom svetu i da je postala potreba bogatih i siroma{nih ljudi. Sli~no se dogodilo i s automobilima u manje razvijenim zemljama, a u razvijenim s vrednosnim papirima. 7 Robotizacija je uglavnom prouzrokovana demografskim kretanjima, padom nataliteta i potrebom da se polukvalifikovana radna snaga na pokretnoj traci zameni ma{inama. Znanja pak potrebna za robotizaciju postajala su vi{e godina pre toga. Ipak je za potrebe samog procesa bila nu`na akumulacija ve}e koli~ine inovacija. Pronalazak fotografije probijao se 20 godina da bi 1870. fotografu - amateru postala sasvim normalna pojava. Ali tek 10-ak godina kasnije nova saznanja E. Eastmana, osniva~a "Kodaka", omogu}ila su zamenu te{ke staklene plo~e celuloidnim filmom, a kada je konstruisana laka kamera, "Kodak" je postao vode}a svetska fabrika u tom podru~ju proizvodnje.
6

44

Kao i uvek potrebu treba identifikovati, odrediti kakve je vrste i u vezi s tim na}i re{enje. Povoljne prilike za inovacije, utemeljene na potrebama procesa, mogu se pronalaziti samo timskim istra`ivanjem. Kad se te potrebe jednom otkriju one se moraju ispitati s aspekta tri ograni~enja: − razumeju li se potrebe; − raspola`e li se s potrebnim znanjem ili se do njega mo`e do}i u hodu; − odgovara li re{enje navikama i vrednostima potencijalnih potro{a~a. • Industrijske i tržišne strukture. Promene industrijske i tr`i{ne strukture ne retko su uslov opstanka odnosno uspe{nog delovanja preduze}a. To je ujedno i jedan od najslo`enijih razvojnih zahvata, ali istovremeno i izuzetno povoljna prilika za inventivno inovacijske aktivnosti i inovacije. Ove promene tra`e {ira polja primene, prote`u}i se na industriju kojoj pripada preduze}e izlo`eno promenama. Svi subjekti tako {irokog kruga moraju se pritom pona{ati preduzetni~ki i svako od njih mora da se zapita u ~emu su nu`ne promene i svako mora prona}i pravi odgovor. Promene industrijske strukture mogu se nazreti posredstvom razli~itih pokazatelja u javnosti kao {to su: −br`i rast industrijske grane kojoj pripada preduze}e {to inicira i potrebu promene strukture pre nego {to zapadne u te{ko}e, −naglo pove}anje proizvodnje upu}uje na mogu}nost da postoje}a opslu`uju}a tr`i{ta, a posebno njegovi delovi, postanu smetnja uspe{nom odvijanju poslovnih procesa, −pojava mogu}nosti me|usobnog povezivanja nekih tehnologija u jedinstveni tehnolo{ki proces koji rezultira
45

nagle i zna~ajne.slo`enijim. S toga je nu`no pratiti te promene i prou~avati ih da bi se otkrilo u kojem smeru su potrebne inovacije. propagande. {ta i koliko kupovati. Demografske promene su najjasniji izvori spoljnih promena. Demografske promene su ~esto br`e. zdravstvena za{tita i sli~no. strukture zaposlenosti. starosne strukture. Odnose se na promene stanovni{tva. Demografska kretanja uveliko uti~u na to ko }e. zaposlenost. −strukturne promene pretpostavljaju korenito i brzo menjanje na~ina poslovanja. koliko su ona u skladu sa stvarno{}u. ali i funkcionalnijim proizvodom ili uslugom (Spajanje telefonske i kompjuterske tehnologije telekomunikacijskim instrumentom koji koristi kompjuter ili kompjuterom koji se koristi u telekomunikaciji). koliko deluju na promene stvarnosti i obrnuto. Pri tom je potrebno segmentisanje predmeta pra}enja i analize znanja uz zavisnoti od podru~ja na koje se odnosi: prirodni prira{taj. a 46 . njegovog broj. Budu}i da i ove promene mogu biti izvori inovacija. ve} je neophodno prou~avati i promene posmatranja i stvarna raspolo`enja koja ih prate. Nije dovoljno samo pratiti i analizirati demografska kretanja. obrazovanje. • Demografske promene. ve} i emigracije stanovni{tva. a inovativna delatnost mo`e bitno uticati na promene stavova i raspolo`enja nu`no je prou~avati mogu}nost pozitivnog uticaja posredstvom edukacije. Bilo koja ozbiljnija promena u demografskom podru~ju mo`e biti povoljna prilika za inovacije. Na to ne uti~e samo stopa prirodnog prira{taja. obrazovanosti i prihoda. ali razli~ite od zemlje do zemlje ili regije. • Promene predstava. radni vek. informativne i sli~nih aktivnosti.

Društvene inovacije utemeljene na takvom Poslednjih 25-30 godina zabele`en je nevi|eni op{ti napredak u dru{tvu. Inovacije utemeljene na novom znanju uobi~ajeno se smatraju "superzvezdama inventivnosti". Pri tome. ali se istra`ivanjem i valjanim ocenama zapa`enih inovacija mo~e do}i do korisnih aproksimacija. gotovo jednako opasno. Isto tako. ali oni koji cene ovaj izvor inovacija sla`u se u tome da je za postizanje uspeha od izuzetne va`nosti izbor pravog trenutka. ali neki i zaziru od njih.8 Ovde je bilo va`no odabrati pravi trenutak za inovacije. nemaju zadovoljavaju}u predstavu o pobolj{anju u zdravstvenoj za{titi i uspe{nosti u le~enju do nedavno apsolutno neizle~ivih bolesti. koje ponekad menjaju istoriju. Umno`ile su se televizijske emisije o ishrani i zdravlju. U svakom slu~aju pravi je trenutak ostvariti inovaciju pre nego ostali. omogu}ile masovnu upotrbu opreme za ku}nu gimnastiku i sl. Ljudi. Znanje koje se ovde ima na umu je znanje naučno . a njihova gledanost stalno raste. No. 8 47 . rezultirale inovacijama u ishrani. Stope smrtnosti novoro|en~adi znatno su se smanjile. Takve su predstave izazvale pojavu novih ~asopisa o zdravlju. mora se precizno napraviti razgrani~enje da li je u pitanju promena primene ili primena promene. jednostavna i jasna. stavovima i raspolo`enjima koja prate i ostale segmente zavisnih izvora inovacija. kao i zakasniti s njom. Inovatore koji koriste promene u predstavama ne retko smatraju "~udacima". raste broj ljudi koji su sve zabrinutiji za svoje zdravlje i strahuju od oboljenja. Dakle.tehničke naravi. dakle. inovacija mora biti izvorna. dovele do pojave brojnih trgovina zdrave hrane (catering). ali ne i pre nego {to se stvore bitni uslovi za njenu primenu. pa tako i pobolj{anja u zdravstvu u gotovo svim razvijenim zemljama sveta. Iskustva govore da je preuraniti s inovacijom. a pove}ao se broj izle~enih od raka itd. • Nova znanja.u sprezi s inotr`i{tima. treba znati da za iskori{}avanje promena u predstavama nije preporu~ljivo "stvarala~ko opona{anje". treba imati u vidu da je vrlo te{ko predvideti posledice neke promene. Tu se mora biti prvi. op{ta kolektivna hipohondrija i dalje raste. urkos tome. Menad`eri uglavnom priznaju mo} inovacija utemeljenih na predstavama.

. Godine 1906. i 1913. a prvi kompjuter je proizveden tek 1946.znanju o motoru na benzinski pogon i znanju o aerodinamici ~ija su se na~ela uglavnom otkrila eksperimentisanjem s jedrilicama. Pokazalo se. tehnolo{ke i iskustvene naravi. da velike krize u svetu mogu bitno skratiti vreme od invencije do inovacije. Posle Prvog sv. Druga karakteristika inovacije utemeljena na nau~nom znanju jeste ugra|ivanje vi{evrsnih znanja nau~ne.znanju mogu imati jednako dalekosežne posledice kao i tehničke inovacije. Tada je po~elo da se pi{e o upravljanju.g. ne retko. Wallace). Dakle. po~etni zamah teorija o upravljanju dobija tek s objavljivanjem radova Pitera Druckera (1946 i dalje) Valter Wundt-a i William James-a. a posle Drugog sv. Re~ je o na~elu konvergencije. To je dovelo do ra~unske ma{ine s bu{enom karticom (XIX vek). god. postojala su dva bitna znanja potrebna za izradu kompjutera. 9 48 . međutim. Novija istraživanja pokazuju da se to vreme gotovo neprestano skraćuje. One se temeljio na dve vrste znanja onog o otpornosti hibrida i znanju iz Mendelove genetike.g. Prvi uspe{ni hibrid bio je hibridni kukuruz (H. uslov drugih. ali i obrnuto. a ponekad i dalekosežnije. odnosno vreme materijalizacije inovacije u oblik tržišne vrednosti. Mnogi elementi onoga {to se naziva upravljanje preduze}em pojavili su se odmah posle Prvog sv. No. Bu{ene kartice su omogu}ile pretvaranje brojeva u "naredbe". rata na Prvom me|unarodnom kongresu u Pragu 1923. koje se kumuliraju kroz vekove. Prve su. rata jo{ i Skinner-a i Bruner-a koji su razvili osnove teorije o u~enju i biheviorizmu. god. oblikuju se postavke simboli~ne logike {to omogu}ava izra`avanje logi~kih pojmova brojevima. rata razra|eni su pojmovi s podru~ja programiranja i povratne sprege. ve} oko 1918.9 Mnogi primeri ukazuju na to da su inovacije utemeljene na nau~nom znanju preuranjene i Da bi se do{lo do kompjutera bilo je nu`no koristiti znanja iz binarnih teorema matemati~ke teorije (XVII vek) koje je omogu}ila da se svi brojevi izraze samo sa 1 ili sa 0. Jedna od bitnih karakterisitka inovacija je najveći vremenski razmak od inovacije do njene korisne realizacije. a neka preduze}a su se i organizovala u skladu s tada{njim postavkama upravljanju. Ona omogu}uje ishranu znatno ve}eg broja stanovnikka nego {to je neko mogao i zamisliti pre 60-ak godina. svetlo dana je ugledala audio cev {to je zna~ilo po~etak eletronike. koji je odr`an na inicijaivu Herbert Hover-a (SAD) i Thomas Masaryk-a (^ehoslova~ka). Malo je inovacija ove vrste u XX veku donelo vi{e koristi ~ove~anstvu od hibridizacije biljaka i stoke. Na dvema vrstama znanja temeljio se i avion bra}e Right . čemu doprinosi i konkurencija na svetskom tržištu kao i sveopšti ubrzani razvoj. Izme|u 1910.

Menad`er mora proceniti mogu li se nedostaju}i ~inioci prona}i kroz odre|eni inovacioni proces.10 b) Inovacije utemeljene na nau~nom znanju moraju udovoljitit zahtevu da budu precizno usmerene na strategijski cilj. on je utvrdio da mu nedostaje znanje o radnim zadacima i rukovode}oij strukturi u preduze}u. Do uspe{ne inovacije dolazi se kada su poznati svi bitni faktori. Pametne ideje mogu se pojaviti tokom nekog istra`ivanja. [tavi{e. takve su inovacije u praksi najbrojnije. Istovremeno. promi{ljanja o preblemima. njih je vi{e od 75% od ukupnih inovacija. Trebalo ih je izdvojiti i svrsishodno integrisati.neuspe{ne sve dok potrebna znanja nisu dostupna. u Uspeh P. Ova inovacija se ne mo`e uvesti provizorno nego kao sigurno re{enje koje }e redovno biti pra}eno i inovacijama utemeljenim na nau~nom i stru~nom znanju odnosno iskustvu. Na raspolaganju su mu bila brojna relevantna saznanja. Analizom se mo`e utvrditi koji ~inioci postoje. iz oblasti teorije organizacije. znanje o vo|enju pojedinih delatnosti i znanje o kadrovskoj politici. posmatranja. o ciljevima i strategiji. Postavlja se pitanje: ~ime su uslovljene inovacije utemeljene na nau~nom znanju? Ve} navedene ~injenice ukazuju na to da je re~ o specifi~nim uslovima koji se razliku od onih koji va`e za sve ostale vrste inovacija. Inovacija se mo`e temeljiti i na nekoj pametnoj ideji. Me|utim. o na~inu poslovanja. odnosno za vreme njegovog trajanja ili je bolje odlo`iti inovaciju kao privremeno neostvarivu. • Dobre zamisli. i kada su oni u praksi ve} potvr|eni. ta su znanja bila razbacana unutar nekoliko diciplina. 10 49 . a koji jo{ nisu dostupni. Ti specifi~ni uslovi mogu se svesti na slede}e: a) Inovacije utemeljene na nau~nom znanju zahtevaju bri`jlivu analizu svih nu`nih ~inilaca kao {to su znanja i/ili ~inioci dru{tvene i ekonomske realnosti. Druckera kao inovatora na polju upravljanja zasnivao se na analizi prethodnog aktuelnog znanja. Tek kad su uklonjeni svi nedostaci odlu~io se za inovaciju koja je postala teorija upravljanja.

Beograd. ^ini se. No. Pravi razlozi naj~e{}e ostaju nepoznati. dovitljivost {to svakako ide u prilog op{tem razvitku inovativnosti i podsticanju preduzetni~kog pona{anja i na podru~ju inventivno . iskustvo pokazuje da veliki deo pametnih ideja zavr{i samo na ideji.hemijska olovka. 255-282. str. izra`avaju inicijativu. da Freeman12 u tom pogledu daje dosta {irok i svestran obuhvat mogu}nosti izbora tr`i{ne strategije. 1994. Privredni pregled. 1995. 50 . S T R A T E G I J A INOVACIJA U teoriji tr`i{nog poslovanja postoji niz klasifikacija razli~itih autora u pogledu izbora tr`i{ne strategije na kojoj preduze}e gradi. Zato ih je potrebno prikupljavati. 1) Ofanzivna strategija podrazumeva da preduze}e ostvari "liderstvo" ("Leadership") u mati~noj bran{i na 11 Svi izneti primeri su uglavnom modifikovani iz knjige Petera Druckera pod naslovom “Inovacije i preduzetništvo”. Pametne ideje mogu biti povod da se preduzetnici okrenu istra`ivanju nekog drugog tipa povoljnih prilika za inovacije. po pravilu. Verovatno zato {to su ~esto nejasne ili neuhvatljive ili {to se hvataju kao same po sebi razumljive. prinudom potreba i sli~no. ili mo`e graditi.11 5. ru~ica za otvaranje limenki i niz drugih inovacija).inovacijske aktivnosti (Na po~etnoj ideji oslanja se veliki broj novih preduze}a i njihovih proizvoda .g.inovacijskom lancu. svojevrsni "dodatak" inovantivno . Penguin Modern Economic Textx. Jer one. U tom smislu on navodi slede}e. 12 Freeman Christopher: “The Economics of Industrial Innovatio”. njihove nosioce nagraditi i pomno ih analizirati o njima promi{ljati. koncepciju sopstvenog razvoja i rasta. ambiciju. pa se preduzetni~ka ekonomija ne mo`e odre}i pametnih ideja. u najmanju ruku.toku procesa rada. aerosol sprej. One su.

2) Defanzivna strategija kao vrsta tr`i{no . kako se tu radi o potrebi brzog ovladavanja novim tehnolo{kim procesima ili procesima razvoja novih proizvoda. Kako se takva koncepcija bazira na prakti~noj primeni savremenih dostignu}a u nauci. Me|utim. koje mogu dati prikladna re{enja za planirani razvoj takvih preduze}a. 51 . ve} i operativno . ili osiguraju dobre veze s odgovaraju}im institutima i sli~nim nau~no . jer u protivnom "organizam ne}e dobiti kvalitetnu krv" u razvijenju i odr`avanju inovativnih procesa."biti ispred konkurenta" ostvaruje se prvenstveno ulaganjem u razvoj .pomo}u inovacije proizvoda. Zahtevi u odnosu na stru~nost kadrova su strogi. Strate{ki cilj .tehnolo{kog razvoja i tr`i{nog polo`aja firme.podru~ju tehni~ko . a ne samo rukovodne kadrova.izvr{ne kadrove preduze}a. ili }e izabrati srednji put.intenzivne". ne samo za rukovodne. Firme koje slede ofanzivnu tr`i{nu strategiju moraju biti i "edukativno .razvojne strategije zna~i svako odstustvo istra`iva~ko razvojnih aktivnosti u preduze}u. Potrebno je permanetno usavr{avanje i instruiranje svih kadrova.istra`iva~kim ustanovama. U slu~ajevima ofanzivne strategije razvoja presudno za firmu je da raspola`e dovoljnim brojem sopstvenih istra`iva~kih kadrova i vrlo dinami~nim informacijskim sistemom. takvo preduze}e mora bezuslovno raspolagati sposobnim stru~njacima koji mogu izvr{iti prikladni izbor pojedinih re{enja. Defanzivna strategija mo`e biti u istra`iva~kom pogledu intenzivna. tehnici i tehnologiji i na svestranom razvoju istra`iva~kog rada takve firme moraju da investiraju u razvoj sopstvenog nau~no . Preduze}e donosi poslovnu odluku da li postaje na podru~ju inovacija nezavisno od drugih. Procesi na tom podru~ju treba da zahvate sve strukture radnika. zavisno od drugih.istra`iva~kog rada.

mera" u odvajanju poslovnih aktivnosti na tr`i{tu. po pravilu. ^est je slu~aj. iako. po pravilu. isto kao i ofanzivni. da bi mogao uspe{no kombinovati prve informacije s tr`i{ta radi preduzeimanja "kontra . dok ne uo~i eventualne gre{ke {to se odnose na proizvod. One. Du`ina raskoraka izme|u njih i pionira inovacija zavisi od niza specifi~nosti. preduze}a koja slede ofanzivnu politiku inovacija ne `ele da "ska~u unapred". 3) Strategijom opona{anja. Ponekad je to rastojanje i dosta zna~ajno. na~in nastupa konkuranata na tr`i{tu. Kod defanzivnog inovatora ovo podru~je mo`e imati ne{to manji zna~aj. niti da se uklju~uju neposredno u igru inovacijskih procesa na tr`i{tu u ve}em obimu. gde imitatori koriste restrikcije uvoza. ulagati u obrazovanje kadrova i edukaciju kupaca i potro{a~a. ali istovremeno njegova osnovna ulaganja idu po pravilu u dobro organizovane i efikasne slu`be marketinga i. te na njima (ako za to postoji dobri uslovi) grade sopstveni pristup na tom podru~ju. On mo`e da ~eka dok ne vidi kako se razvija tr`i{te za nove proizvode konkurenata. cenu. ve} za neki nusproizvod. ne `eli biti ni zadnji. koriste gre{ke drugih preduze}a. 52 . ali ~esto ne za osnovnu proizvodnju. Ona se zadovoljavaju time {to "dr`e korak" iza razvijenih. Inovator defanzivnog karaktera ne `eli prvi na tr`i{te. posebno. Strategija opona{anja susre}e se ~esto u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. u slu`bu plasmana. da firme koje primenjuju ovu vrstu strategije razvoja prihvataju drugorazredne patente. Defanzivni inovator mora.sli~no kao i preduze}e koje sledi ofanzivnu strategiju.razvojne strategije ne `ele mnogo da reskiraju u ulozi pionira inovacija. Firme {to slede ovu vrstu tr`i{no . Defanzivni inovator mora biti "saznajno intenzivan" ("Knonjledge intensive"). intenzitet promotivnih aktivnosti i sl. Razlika je u vremenu planiranja i vremenu realizacije inovacija. prodajne uslove.

ili u obavljanju nekih tr`i{nih funkcija. 5) Tradicionalisti~ka strategija karakteristi~na je za preduze}a koje ne menjaju obele`ja svojih proizvoda. Za "satelitska" preduze}a je karakteristi~no. ^esto su to dislocirani pogoni mati~ne firme. Takozvani raniji inovatori nastoje uvek da unesi u nove generacije proizvoda one kvalitete. zadr`avaju deo poslovne autonomije u poslu`ivanju odre|enih kupaca. "Tr`i{te to posebno ne zahteva.”13 Me|utim. konkurencija ne prati tehnolo{ki razvoj niti razvoj nauke. Takve firme ostvaruju ~esto solidan dohodak zahvaljuju}i ni`im tro{kovima re`ije. 4) Podre|ena ili zavisna strategija javlja se u slu~ajevima neravnopravnog udru`ivanja ili drugih oblika kooperacijskih odnosa u privredi. preduze}a tra`e izlaz iz povremenih te{ko}a. Preduze}e koje vodi podre|enu ulogu na podru~ju inovacija nalazi se obi~no u direktnoj zavisnosti od "principala”. Prate}i `ivotni ciklus sopstvenih proizvoda. Priština. da ona ne razvijaju istra`iva~ki rad. tehni~ara. 2001. Ekonomski fakultet. kao i od brizine tehnolo{kih promena {to nastaju. koji im dozvoljavaju postizanje odre|enih prednosti nad potencijalnim imitatorom. da poseduje odre|ene prednosti za razvoj i dakvatan program obrazovanja kadrova. ipak.g. pa ne preduzima zna~ajnije istra`iva~ke zahvate. pa vr{e doterivanja onih proizvoda koji postupno gube sve`inu i intenzitet potra`nje na tr`i{tu.Preduze}e koje podr`ava politiku imitacije drugih mora. U tom pogledu mnogo zavisi od stanja u odnosima ponude i potra`nje odgovaraju}ih proizvoda na tr`i{tu. dr Vidoje Stefanović. 53 . str 94. One "manevri{u" obi~no na podru~ju dizajna. ne treba smatrati da preduze}a koja slede tradicionalisti~ku strategiju razvoja ne mogu biti 13 Šire videti: prof. koje pomno slede pioniri inovacija. jer ne vide posebne razloge za to. Ima slu~ajeva da ona. postojanju usko specijalizovanih kadrova (alatni~ara.). varilaca i sl. u na~elu. »Inovativno preduzeće u funkciji razvoja ekonomskog sistema«.

a imaju po pravilu niske tro{kove. To se sve odvija bez ve}ih poduhvata na podru~ju istra`ivanja i razvoja. Ona su. Najbrojnije i ekonomski najvažnije su tehnološke inovacije.zna~jni faktori na tr`i{tu. Po pravilu. nastoje sa stvore od takvih preduze}a dobrog konkurenta. Njihov uticaj na tr`i{tu nije velik. dosta jaka na lokalnom tr`i{tu. ali iskusan kadar u`ih specijalnosti. Po dubini inovativnosti one mogu biti fundamentalne (rezultat fundamentalnog i primenjenog istraživanja i razvojnog rada) ili funkcionalne. pa naj~e{}e tra`e "okrilje" jakih firmi. Prema tome. po pravilu. takve firme.TEHNOLOŠKI ASPEKT . novog ili bitno poboljšanog tehnološkog procesa. INOVACIJA . tekva preduze}a raspola`u skromnim resursima. koje imaju olučujući uticaj na razvoj proizvodnje i privredu u celini. imaju po pravilu malobrojan. da preduze}e tra`i slobodan prostor ("ni{e") na tr`i{tu u koji se "ubacuje" ukoliko oseti da mu se to isplati.prva praktična primena pronalaska ili naučnog otkrića. 54 . Ona se sastoji u tome. odnosno. adaptivne (rezultat primenjenog istraživanja i/ili razvojnog rada). pak. 6) Oportunisti~ka strategija razvoja tako|e je posebni oblik planiranja i odr`avanja razvoja. tra`e "dobru ideju" od ve}ih firmi na tr`i{tu. znaju da budu "vrlo dobra u svom fahu". koje. a predstavljaju prvo lansiranje novog proizvoda. manje po veli~ini i zna~aju. takva su preduze}a ranjive i u razvijenim zemljama tr`i{ne privrede one ~esto propadaju. U bran{ama gde dolazi do brzih i naglih tehnolo{kih promena.

Intelektualni potencijal postaje osnovni izvor bogatstva savremenog sveta i najaktivnija komponenta napretka.razvojnim sopstvenim i/ili svetskim dostignu}ima. nisu samo uslov za novu tehniku i tehnologiju.razvojnu funkciju preduze}a. Kvalitet obrazovanja. Od ekstenivnog modela privrednoga rasta.razvojni rad. pod njegovim nadzorom. sve se vi{e prelazi na model intenzivnog privrednog razvoja koji se. Nasuprot tome. a inovativnost se naj~e{}e oblikuje kao tehni~ko unapre|enje i korisni predlog. odnosno njegovi rezultati.nau~nih i poslovnih informacija kao razvojnih ~inilaca. dakako. pre svega. kao oblik primene rezultata inventivne aktivnosti treba da se temelji na istra`iva~ko . odnosno znanja ne meri se samo 55 . ali i iskustvu. po pravilu su jednostavnije i br`e ostvarljive. ispunjena potrebama i zahtevima tog istog preduze}a. One su. U tom smislu proizvodnja novog znanja i stalno obrazovanje. i manjeg dometa. temelji na aktiviranju novog znanja . U prvom slu~aju inovacije su dublje i zna~ajnije i treba vi{e vremena za njihovo ostvarivanje u praksi. usavr{avanje i osposobljavanje zaposlenih prerasta u vrlo zna~ajnu poslovno . Bez obzira na to da li }e ono biti organizovano unutar ili izvan preduze}a. odnosno ve}a ili manja racionalizacija. inovacije koje se temelje na iskustvu. Razvojni aspekt novog znanja ozna~en je prodorom u tr`i{no okru`enje pojedinih preduze}a iznad prose~ne privredne efikasnosti. koji se uglavnom temelji na pove}anju broja zaposlenih i veli~ini investicija. Nau~ni i istra`iva~ko . nego i za proizvodnju novog znanja i umenja. mora biti njegova funkcija. I S T R A Ž I V A Č K I RAD - TEMELJ INOVATIVNE AKTIVNOSTI Inovacija. odnosno konkurentnosti.6.

jedna zemlja bila visoko razvijena. Naravno. To najbolje potvr|uje nagli razvoj Japana posle Drugog svetskog rata. . horizontalnom transferu. Znanje tako potvr|uje svoje univerzalno zna~enje. To im omogu}uje da br`e u|u u moderniju privredu i dru{tvo. Nova znanja u procesu tzv. Ma koliko. vertikalnog transfera znanja prelaze iz idejnog u nove upotrebljive oblike. To zahteva da se. zna~enje svetske riznice koja se puni znanjem pojedinih zemalja i povratno se pojavljuje kao dopuna znanja sopstvene istra`iva~ke aktivnosti svake zemlje. pojedinih ekonomskih sistema. upu}uju u mnogome i na razlike u privrednoj mo}i pojedinih nacionalnih privreda. ili pojedinih preduze}a unutar jedne zemlje. stru~nom. uklju~iv{i i stepen primene znanja u praksi. Otuda i potreba transfera tehnologije. 56 . itd. razvija i novo znanje. u tom pogledu. Ta znanja istovremeno mogu prelaziti i u razli~ite pravne subjekte u tzv. utoliko }e se br`e podi}i privredna mo} zemlje. Odre|ena "prednost" onih koji kasnije stupaju u "vi{i" stepen tehnolo{ke i ekonomske razvijenosti upravo je u mogu}nosti transfera modernije tehnologije i znanja s razvijenijih svetskih prostora. nego i sposobno{}u da se ste~eno znanje primeni u praksi uspe{nim uo~avanjem problema i njihovim razre{enjem. uporedo s novom tehnikom i tehnologijom.u strukturi znanja kojom raspola`u pojedine zemlje. odnosno prenosa tehnolo{kih i ostalih znanja. ona koristi i dostignu}a drugih zemalja. Ono mora biti primereno novoj tehnici i tehnologiji pomo}u koje je mogu}a efikasnija upotreba tehni~kih ~inilaca proizvodnoga procesa i postizanje ve}ih ekonomskih u~inaka. razlike u znanju . ili na svetskoj pozornici. Jer.nau~nom. Ukoliko je uve`eno znanje bli`e vi{em tehnolo{kom nivou.svedo~anstvom i diplomom. nove proizvode ili u nove tehnolo{ke postupke. to se isto odnosi i na inovativnu delatnost.

razvojnog rada u odnosu prema tehnici. u razdoblju zrelosti stagnira. Inventivno .tehni~ko . a ponekad i uslovljava. jer se proces tehni~ko tehnolo{ke inovacije u preduze}u odvija izme|u dveju sfera: dru{tveno . napredak na drugom polju. ljudskiim resursima.U doba uvo|enja novog proizvoda obi~no raste obim prodaje i dobit preduze}a. 57 . tehnologiji.tehni~kih mogu}nosti. uz po{tovanje odgovaraju}ih ekonomskih kriterijuma.razvojne aktivnosti pripremalo novi proizvod i pravovremeno ga plasiralo na tr`i{te ono mo`e da upadne u te{ku krizu s nesagledivim posledicama. Ovde se. prodaji. inovativnosti. kako bi ~itav taj inovativni lanac bio dovoljno jak da izdr`i svu konkurenciju. S obzirom na to. Delotvornost ovoga sistema o~ituje se u "proizvodu" kao integralnom rezultatu delovanja svih u~esnika procesa. proizvodu. proizvodnji. sa aspekta menad`menta treba posmatrati celokupni proces tehni~kih i ostalih inovacija. i posebno na menad`ment.inovativne i istra`iva~ko . misli na razvoj inventivnosti. istra`iva~ko . da bi u doba zasi}enosti po~ela padati prodaja i smanjivati se stopa dobiti. Sve su to mogu}a polja inovativne aktivnosti i sva su ona u me|usobnoj interakciji. Ovaj proces je tako|e pro`et idejom koja predstavlja stvarala~ku sintezu spoznaje potreba s jedne. pa napredak u jednom zahteva. dakako.ekonomskih potreba i nau~no . Ako preduze}e ve} u tom proizvodnom ciklusu nije kroz inventivno .inovativni sistem ima tri osnovna elementa: ⇒ projekt inovacija. i tehni~kih mogu}nosti njihovih zadovoljavanja s druge strane. Ovo s toga. rasu|ivati o svakoj karici inovativnoga lanca. ⇒ kreacija novoga znanja i ⇒ aplikacija novoga znanja. marketingu i tr`i{tu.

Oni moraju poznavati njegove zna~ajne elemente kao i kriti~ne karike u lancu i osigurati da celokupni lanac bude sna`no i ujedna~eno motivisan i dovoljno stimulisan za ostvarivanje zajedni~kih ciljeva. usuga ili za poboljšanje postojećih proizvoda. U svemu tome. procesa. 58 . ⇒ odr`avati ravnote`u u celokupnom inovativnom lancu. procesa. invencije i njihove matrijalizacije u proizvodu ili usluzi pre svega proces odnosa me|u ljudima u kome treba savladati niz psiholo{kih barijera da bi se celokupni proces uspe{no odvijao i dao optimalne rezultate. posebnu ulogu imaju menad`eri u preduze}u na ~elu sa generalnim menad`erom. ISTRAŽIVANJEPlansko traganje ili kritičko proučavanje sa ciljem da se otkriju nova znanja koja će biti korisna za razvoj novih proizvoda. Ne sme se zaboraviti da je proces preno{enja znanja. ⇒ razviti inovativnu inicijativnost svih delova preduze}a. Svaki od njih mora poznavati i imati pred o~ima zna~aj inovacija i sve bitne ~inioce inovativnoga lanca. ⇒ izvr{iti selekciju ideja za inovacije u saradnji s razli~itim funkcijama preduze}a. usuga. ⇒ uspostaviti i usavr{avati odre|eni informaciono komunikacioni odnos u inovativnom sistemu.Da bi se ostvarila navedena povezanost inovativnoga lanca i uspostavio zaokru`en dinami~ki sistem nu`no je slede}e: ⇒ definisati op{te razvojne ciljeve preduze}a.

kreatori ostvarivanje svojih ciljeva i interesa vide upravo kroz ostvarivanje kreativne mo}i preduze}a u celini. Ljudi se bave inovacijama oslobo|eni su nekih drugih du`nosti. Uporedni prikaz karakteristika kreativnoga pojedinca i kreativnog preduze}a mo`e se videti iz slede}e tabele: Kreativni pojedinac Brzo shvata. Kreativno . Prof.inovativno preduze}e je dinami~no za razliku od tradicionalnog prete`no stati~kog preduze}a. Ekonomski institut. Zagreb. str. a druga kada je vi{e kreativnih pojedinaca raspore|eno na razli~itim nivoima. 59 . "Upravljanje i razvoj ljudskih potencijala".14 Potrebno je da je pojedinci . S gledi{ta pretvaranja stati~nog u dinami~no preduze}e postoje dve mogu}nosti: prva. dr Sveto Maru{i}. Tako dobija atribut preduzetni~ko. Pri tom se ne mo`e zaseniti pojedinac i njegov pojedina~ni u~inak. nego tra`i da tom aktivno{}u budu obuhva}eni {to {iri slojevi zaposlenih. 290. odnosno na razli~itim pozicijama u organizacionoj strukturi preduze}a i kada ta struktura odgovara kreativnom i inovativnom pona{anju zaposlenih. Tim zahtevima najbolje odgovara mre`na organizacija.7. S druge strane kreativno preduze}e predstavlja integrisanost kreativnih pojedinaca i njihovih kreacija i inovacija sa sinergijskim u~inkom. posebno menad`eri. odnosno njegov doprinos zajedni~kom u~inku. I N O V A T I V N O - KREATIVNO PREDUZEĆE Savremeno preduze}e ne samo {to nastoji da otkrije i razvije kreativnost pojedinca. 2002. Mo`e "proizvesti" veliki ideja. kad je na ~elu preduze}a preduzimljiv i kreativan rukovodilac i/ili predsednik upravnog odbora. 14 Kreativno preduze}e Ima ljude s idejama i brzo otvorene kanale broj komunikacije.

Sebe do`ivljava kao razli~itog od drugih. ocenjuje ih tek kasnije. Dopu{ta kretanje kreativaca: odvaja kreativne od proizvodnih funkcija i ostvarenje ideja od 60 . Autonomno je i nezavisno. Zaposleni slobodno razmatraju razli~ite ideje. Osigurava sredstva za i vreme za gre{ke eksperimenta. Prima na posao razli~ite profile ljudi. Ne `uri s uvo|enjem novog proizvoda ili proizvodne politike. Fleksibilan je. Eksperimenti{e s novim idejama. Evaluira ideje prema vrednosti. Dopu{ta i o~ekuje rizik. Ima fleksibilno strategijsko planiranje. "proizvodi" neobi~ne ideje. i sledi ga u ilo kom smeru. Dopu{ta poneku ekscentri~nost. Ne `uri sa zaklju~cima. Motivisan je "iznutra". Istra`ivanja su mu nekonvencionalna. Ne prihvata olako op{te prihva}eno. ne pream izvoru. Ocenjuje ideje prema funkcionalnosti. Ima objektivne pristupa i okrenuto je tra`enju istine. Povodi se za sopstvenim interesima. Ne poku{ava pratiti vode}e u odre|enom tipu proizvodnje. Samostalan je pri ocenjivanju. Nema autoritarnog rukovo|enja. Ima originalne i razli~ite ciljeve. Du`e analizira i obja{njava. Ne ule}e. problemom. Investira u fundamentalna istra`ivanja. Decentralizovano je. Odabire i unapre| uje isklju~ivo na osnovu sposobnosti i zasluga.Originalan. Radnim grupama specijalista dodaje i "nespecijaliste". Ima bogatu ma{tu ali i jasan pogled na realnost. Nije autoritaran.

111. str.evaluacije inovacija. svoj dar ne}e mo}i iskazati ako njihovo okru`enje ne uo~i taj dar. Me|u brojnim karakteristikama kreativnog preduze}a najvi{e se izdvajaju one koje se odnose na: ⇒ “politiku razvitka ljudskih potencijala.. Na~ela.”15 Treba naglasiti da je kreativno preduze}e nezamislivo bez kreativnog preduzetni{tva i to iz dva osnovna razloga: prvo. ⇒ decentralizacijsku odnosno mre`nu organizacijsku strukturu i ⇒ primereno interno i spoljno okru`enje u kome i manje talentovani pojedinci mogu stvarati povoljnu klimu za kreativnu aktivnost. kreativnost je ve} sama po sebi preduzetan ~in. 1999. a to je opet zadatak preduzetni~ke prirode i ne mogu je ostvariti preduzetnici i menad`eri koji i sami nisu svojevrsni inovatori i kreatori. ako ga ne podsti~e i ne omogu}i njegov razvoj i ostvarenje. menad`era i kreatora. Chicago. treba znati da daroviti i talentovani ljudi. 124. Zagreb. iako imaju odre|ene predispozicije. pg. University of Chicago. drugo. ⇒ ciljeve koji treba da budu originalni i predstavljaju jedinstvo razli~itosti. zahtevi. U svakom slu~aju mora se imati na umu da su kreativnost i inovacije motori napretka presudniji nego ikada ranije. i. i sprovo|enja Izvor: G. Steiner: "The Creative Organization". Dr Josip De`eljin. naro~ito preduzetnika.A. Pti tom. i karakteristike kreativne aktivnosti se u zna~ajnoj meri koriste u praksi razvijenih zemalja Zapada i Japana. 1996. 15 61 . usmeravanje kreativne aktivnosti je nu`no. "Preduzetni~ki menad`ment". Alinea.

Zatim se 62 . drugi korak predstavlja definisanje dostupnih izvora ~inioca inputa poslovnog (ili nekog drugog) procesa koje bi trebalo nabaviti. sve ideje. a) Analiti~ke tehnike poma`u da se do|e do novih ideja temeljnim i logi~nim ra{~lanjivanjem problema na pojedine njegove elemente.7. Listing tehnika ozna~ava postupak izolacije karakteristika novoga proizvoda ili ideje i analiziranje svakog od njih (boje. I drugo.output tehnika. tre}i korak obuhvata slobodno izno{enje ideja koje bi zna~ilo odgovaranje na pitanja mogu}ih inouta da bi se ostvarili `eljeni outputi. itd) kako bi moglo da se evaluira ponu|eno u pore|enju s mogu}im i izvodljivim. u po~etnoj fazi dok jo{ iskrsavaju slobodne ideje ne pristupati njihovoj evaluaciji. Tehnika ""za"" i ""protiv"" uzima u obzir niz karakteristika nekog novog proizvoda ili ideje na koji svaki od u~esnika odgovara sa "da" ili "protiv". kao i tehnika "za" i "protiv". Za to su najprikladnije: tehnike listinga. tehnike rada i ostale tehnike. pa i one koje se ~ine neumesnim. input . Prvo.output ima u vidu ostvarenje ne~ega u tri koraka: prvi korak je utvr|ivanje `eljenog rezultata u odre|enom vremenu (output).1. Pri tom je nu`no po{tovati barem dva pravila. treba razmatrati i o njima rasu|ivati. Tehnike kreativnosti Za razvijanje kreativnosti kao procesa pred menad`mentom stoje na raspolaganju odre|ene tehnike: operativne tehnike. veli~ine. 1) Operativne tehnike predstavljaju sistem postupaka i metoda koje omogu}uju da pojedinac ili grupa izrazi {to ve}i broj ideja. 2) Tehnike rada se sprovode kroz analiti~ke tehnike i tehnike slobodnog toka asocijacija. Input .

o karakteristikama b) Tehnika slobodnog toka asocijacija nastaje ili se ostvaruje na posebnim sastancima manjih grupa stru~njaka koji potpuno slobodno iznose svoja mi{ljenja o definisanom i postavljenom problemu u postupku tzv. metodama istra`ivanja. organizaciji. odnosi i sve ono {to pogoduje kreativnom radu. a inovacija ne na|e svoj izraz u pozitivnoj promeni u novoj tehnici. nau~nosti i znanju. oluje mozga (brainstorming) u smislu "iznenadne eksplozije inspiracija". povoljan odnos izme|u konformizma i kreativnosti. motivacija. obrazovanju i me|uljudskim odnosima. tehnologiji.g. "The Discipline of Inovation". tj. Na to mogu uticati brojni ~inioci: mre`a komunikacija. prepoznavanje u njima i li~nih interesa pojedinaca. Voditelj sastanka ima zadatak da spre~i primedbe i komentare ~lanova grupe nastoje}i da se u igru ubaci {to vi{e ideja. kao i odnos izme|u razli~itih pozicija i stavova vi{e lii manje kreativnih radnika i stru~njaka. Harvard Busines Review. 5-6/1985. kao i oblik i na~in vo|enja kreativne aktivnosti. Za stvaranje kreativnih uslova od presudne je va`nosti povezanost analiti~kog toka i kreativnog razmi{ljanja. Pod kreativnom klimom podrazumevaju se okolnosti.sabiranjem dolazi do odgovora predmeta koji je u pitanju. 63 .16 Kao {to je ve} re~eno. ako se ne pretvori u inovaciju. Sve te 16 Piter Drucker. pravom pristupu problemima. postojanje unutra{njih preduzetnika menad`era. materijalna i duhovna stimulacija. Kreativno preduze}e }e preduzeti sve {to je potrebno da se u njemu stvore uslovi koji omogu}uju da kreativan i preduzetni~ki duh zahvati {to {iri krug zaposlenih. odgovaraju}a organizacija procesa dono{enja odluka. usmerenost novim ciljevima i njihovo razumevanje. i najatraktivnija ideja i kreacija ne zna~i mnogo.

vreme i trud i posti}i o~ekivane promene i svrhu ? 8. tehnologije. Zagreb. S T V A R A N J E INOVATIVNE KLIME U PREDUZEĆU Dinami~an razvoj tehnike.inovacijskom procesu poprimaju}i ulogu stvaraoca . nu`no je stovriti i odgovaraju}u klimu kako unutar privrednih subjekata. Misli se na zaposlene koji. tako i u njihovom u`em i {irem okru`enju.novosti postaju oru|e preduzetni~kog menad`era u njegovoj aktivnosti na pove}anju uspe{nosti poslovanja i razvitka preduze}a. Razvijene zemlje su u ovome ve} postgle zna~ajne rezultate. 1990. oprema i ostalo za realizaciju ideja ?  ho}e li okru`enje u kojem deluje preduze}e dopustiti odnosno omogu}iti pretvaranje ideje u kreativnu inovacijsku akciju ?  mo`e li kreacija prerasti u inovaciju i u svojoj primeni vratiti ulo`ena sradstva. dr Velimir Sri}a.17 Kreativnost u preduzeću podrazumeva odgovor na najmanje tri pitanja:  postoje li u preduze}u sredstva. 54. [kolska knjiga. Re~ je o timskim pronalascima. proizvoda. organizacije. Pribli`no se 80% od svih patentnih prijava pronalazaka javlja u preduze}ima. učestvuju u inventivno . tr`i{ta i upravljanja zahtevaju uklju~ivanje {ireg kruga zaposlenih u preduze}u. 17 64 . str. uz svoj redovni rad. Osim smi{ljenog pristupa i organizacije. Ali u Prof. Zna~ajniji pronalasci posledica su istra`iva~kog timskog rada.racionalizatora i inovatora. "Upravljanje kreativno{}u".g.

Danas na samo petnaestak razvijenih zemalja sveta otpada vi{e od 95% svih godi{nje prijavljenih i registrovanih patenata i tehni~kih unapre|enja.inovativnu aktivnost.inovacijske aktivnosti. 65 . Stoga u zemljama u razvitku {to pre treba stvoriti tehni~ke.razvojne delatnosti i ostalih unapre|enja u preduze}u. name}e se potreba za intenzivnijim nau~no istra`iva~kim radom na odabranim nau~nim i prakti~nim podru~jima i organizovana primena rezultata takovog rada u privrednim i ostalim delatnostima u dru{tvu. te`e}i pri tom i samoj razmeni tvorevina ljudskog uma s razvijenim zemljama sveta. U vezi s tim. ali to ne zna~i da one nemaju kreativne ljude.uslovima povoljne klime i dalje se pojavljuju i pronalasci kreativnih pojedinaca koji nisu ~lanovi tima. uz dobar izbor i stvarala~ko prihvatanje onoga {to je najbolje u razvijenim zemljama sveta. iako za sada po`eljne.inovacijsku aktivnost i istra`iva~ko razvojnih rad u preduze}ima. odnosno rezultati koji se time posti`u doprinose ubla`avanju jaza izme|u razvijenih i manje razvijneih zemalja sveta. na du`i rok ne smeju ostati glavni izvor. A taj jaz je vrlo veliki i postaje problem op{teg razvitka dru{tva u svetskim razmerama. ekonomske i socio psiholo{ke uslove za organizovanu masovnu inventivno . nego samo pomo}no sredstvo za razvitak vlastite tehnologija i unapre|enje privrednih i ostalih subjekata. Zemlje u razvoju nemaju dovoljno razvijenu inovativno . O primerima samoinicijativnosti i individualne kreaciju u tim zemljama svedo~e i dostignu}a ljudi iz zemalja u razvitku koji rade u razvijenim zemljaja i tamo posti`u zna~ajne inventivno inovacijske u~inke. S tog stanovi{ta licence. Masovnost inventivno . Oni se svojevrstan most izme|u istra`iva~ko .

 na podru~ju poslovnih finansija opasnost da posao po|e pogre{nim putem i da prouzrokuje {tetu ili gubitak u finansijskom poslovanju i  u smislu osiguranja od opasnosti koje obavlja odre|ena profesionalna osiguravaju}a organizacija. njih mora snositi svaki subjekt koji je njima pogo|en. o poslovnim i neposlovnim rizicima itd.9.  postojanje brojnih subjekata ugro`enih opasno{}u od nastupa istovetnog doga|aja i  vremenska i prostorna rasprostranjenost mogu}ih doga|aja i subjekata koje poga|aju. Oni 66 .  u poslovnom `ivotu preduze}a bilo da je prouzrokovan lo{im odlukama ili zakazivanjem ljudskog ~inioca ili nekim nepredvidivim doga|ajem. R I Z I C I U POSLOVANJU INOVATIVNOG PREDUZEĆA Rizik (risk) ima ~etiri osnovna zna~enja:  op{te zna~enje u smislu da upu}uje na opasnost od nastupa nekog doga|aja koji se nije o~ekivao i od kojeg je nastala neka {teta ili gubitak. Tako se mo`e govoriti o prenosivim i neprenosivim rizicima.  verovatnost ponavljanja istovetnog budu}eg doga| aja sa {tetnim posledicama. 1) Prenosivi rizici su oni koji se mogu na profesionalne osiguravaju}e organizacije uz ~etiri uslova:  mogu}nost identifikovanja opasnog doga|aja koji bi ubudu}e mogao da usledi i ima {tetne posleice. 2) Neprenosivi rizici su oni koji se ne mogu prenositi na profesionalnu osiguravaju}u organizaciju. Rizici se mogu grupisati vrlo razli~ito s obzirom na na~in vezivanja.

{to se može predstaviti slede}om slikom. {to onemogu}uje procenu verovatno}e. njihovog predvi|anja ili lo{ih procena o njihovoj va`nosti. struku.nastaju kao posledica jedinstvenog doga|aja koji se pojavljuje samo jedanput s posve istovetnim zna~enjima. kao i negativnih uticaja spoljnih ~inioca iz okru`enja. kadrovskim proma{ajem. Za{tita od takvih rizika obuhvata odre|ene mere koje umanjuju opasnost i omogu}uju stvaranje mehanizma za pokri}e negativnih posledica. pogre{nom odlukom i sli~no. Poslovni rizici Re Unutra{nji poslovni d. Re~ je o doga|ajima koji su specifi~ni za neku privrednu granu. {to negativno uti~e na poslovanje. To ne{to mo`e biti uzrokovano nepredivdivim i neponovljivim doga| ajem. 1. posledica prethodnih i sada{njih odluka ili njihovog lo{eg izvr{avanja. br. rizici br. 3) Poslovni rizici (business risks) se ogledaju u opasnosti da se raznim poslovnim aktivnostima ne stvari oo~ekivano i `eljeno te da zato nastupi ne{to nepredvi| eno. Iako se neki {tetni doga|aji mogu ponavljati. Neprenosivi rizici javljaju se uglavnom unutar preduze}a. Uzroci neponovljivih ili nepredvidivih nepo`eljnih doga|aja mogu biti u samom radu i poslovanju preduze}a. ali i izvan njega. pa i funkciju u preduze}u. ne ponavljaju se prema zakonu velikih brojeva. Spoljni rizici poslovni Privredni rizik . kao delovanje na preduze}e iz okru`enja. Rizik organizacije 67 re d. Poslovni rizici sastoje se od brojnih delimi~nih unutra{njih i spoljnih rizika. 1.

preduze}a • rizik kvaliteta organizacije • rizik elasti~nosti preduze}a • rizik jednostranosti organizacije • rizik nepostojanosti organizacije Rizik strukture sredstava preduze}a • kvantitativni rizik ◊ rizik rentabilnosti ◊ rizik likvidnosti ◊ rizik prevelikih ili premalih zaliha ◊ rizik prekida proizvodnje 2. Rizik izvr{enja . • kvalitativni rizik • rizik jednostranosti strukture • rizik nestabilnosti (nepostojanosti) • rizik finansijskih sredstava • rizik strukture finansijskih sredstava • rizik jednostranosti 3. Rizik kadrova 68 2. Tr`i{ni rizici • apsolutni tr`i{ni rizik • relativni tr`i{ni rizik • prostorni tr`i{ni rizik • vremenski tr`i{ni rizik • kvantitativni tr`i{ni rizik • kvalitaitvni tr`i{ni rizik 3.

5. Izvozni rizici • rizik zbog naplate potra`ivanja u inostranstvu • politi~ko socijalni rizik • valutni rizik • te~ajni rizik • rizik konverzije • rizik transfera • rizik moratorijuma • rizik supstitucije 69 . zastarevanja • rizik pojave konkurencije • rizik sezonskog karaktera robe 5. Rizik upotrebe resursa kupoprodaj nog ugovora • rizik ispunjavanja obaveza prodavca • rizik kup~evog izvr{enja ugovora Prevozni (transportni) rizici • osnovni prevozni rizici • dopunski prevozni rizici • manipulativni rizik 4.• kvalitativni kadrovski rizik • kvantitativni kadrovski rizik • rizik kadrovske strukture • rizik u upravljanju kadrovima Robni rizik • rizik pada cena • rizik promena `elja potro{a~a • rizik tehni~kog 4.

ako je racionalan. U drugom slu~aju je uobi~ajeno koristi zakon Ako se uzme da je "y" odre|eni dobitak delovanja "x". onima koje danas ne postoje. To. Sud. a stanje stvari da je "s" onda }e u uslovima izvesnosti biti Y = f(x) dok }e }e u uslovima neizvesnosti. formula glasi: Y = f(xs). Rizik ulaganja kapitala Rizik uspe{nosti Rizik inovacija 6. 8.dakle. Postoje neizvesnosti u pogledu vi{e stvari u kojoj se jedne ~ine verovatnijim od drugih. jer se ni ona ne temelji samo na izvesnim. Zbog toga se sud mo`e odnostii samo na o~ekivane cene. Politi~ki socijalni (zemlje) me| i rizici Odre|ena neizvesnost.• rizik unarodnog transporta 6.18 U slu~aju kada se mora doneti odluka o aktivnostima ~ije su posledice neizvesne. me|utim. imanetni su tr`i{nom preduze}u. stvar se vezuje za zakon velikih brojeva. ali isto tako i vi{e stvari od kojih se ni jedna ne ~ini verovatnijom od druge. Ali i pri takvom pristupu odluka ostaje rizi~na. nego i na neizvesnim ~injenicama. {to je predmet ovog razmatranja. te`i }e rangiranju mogu}ih delovanja u skladu s o~ekivanom dobiti. 18 70 . a dobit zavisi od budu}ih cena . u mno{tvu slu~ajeva pojavi}e se jedan. Naime. Izvesno je da su dana{nji tro{kovi i dana{nje cene takve i takve. pa }e sugerisati onu mogu}nost koja obe}ava nejve}u dobit. koje su neizvesne. 7. ne isklju~uje verovatno}u da se ~ini ono {to je ispravno ~initi i da }e se pokazati da je u datim uslovima to {to se ~inilo bilo najbolje ~initi (ali i obrnuto). a otuda i rizi~nost. U prvom slu~aju. ona }e se temeljiti na logi~nom sudu o mogu}im rezultatima.

osnovna pretpostavka. mogućnost neuspeha.(engl. risk) opasnost. postojanja osiguranja. stavljanje na kocku.nedovoljnog razloga prema kome se sva mogu}a stanja vrednuju istim stepenom verovatno}e. opasnost koja preti nekom licu ili imovini od nastupanja ekonomski štetnog događaja. sa pravnog aspekta rizik je mogućnost nastupanja neizvesnog događaja koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica i čije je ostvarenje dopušteno javnim poretkom i moralom. RIZIK . sa ekonomskog aspekta rizik predstavlja verovatnoću nastupanja nekog ekonomski štetnog događaja. budući događaj koji uključuje mogućnost neizvesnih posledica u vidu štete ili koristi. 71 . ali ne i sam taj događaj.

tehnološki proces. sistem upravljanja i rukovođenja. skup raznih mera koje preduzeća donose i realizuju radi ostvarenja svojih programskih aktivnosti. razvoj. određivanje politike cena. Po svojoj obuhvatnosti poslovna politika može biti unutrašnja i spoljna. politiku kadrova. nabavnu i prodajnu orijentaciju.Po svom sadržaju poslovna politika obuhvata: proizvodnu orijentaciju. raspodelu. organizaciju i dr. P R I N C I P I POSLOVNE POLITIKE Poslovna politika preduzeća u osnovi predstavlja. investicije. finansiranja 72 . Unutrašnja poslovna politika obuhvata oblasti organizacije proizvodnje. tako i na društvenu zajednicu. količinu i asortiman proizvodnje. obezbeđenje i trošenje finansijskih sredstava. Mere koje se preduzimaju u preduzećima za realizaciju predviđenih ciljeva imaju veliki značaj kako za preduzeća.III PREDUZETNIČKA POSLOVNA POLITIKA PREDUZEĆA I RASPODELA REZULTATA RADA 1.

preduzeća prvo definišu ciljeve.kadrova i dr. U tom cilju. Cilj poslovne politike preduzeća je da optimalno uskladi interes pojedinaca. prodaje. Pod objektivnim uslovima se podrazumevaju uslovi privređivanja. kvalitet i uslove eksploatacije ruda i dr. Osnovne funkcije su: funkcija nabavke. klimatske uslove. koja će najefikasnije doprineti da se ti ciljevi ostvare. šumskih. Oni se praktično odnose na kvalitet zemljišta. U okviru globalne poslovne politike moguće je dalje izvršiti određene podele po funkcijama. finansija. pa potom politiku. Prirodni uslovi se naročito odražavaju na poslovanje poljoprivrdnih. U formiranju poslovne politike polazi se od objektivnih i subjektivnih uslova. Poslovna politika predstavlja i racionalnu poslovnu politiku – nabavke. praćenje i analize kretanja cena na internom i eksternom planu imaju veliki značaj. investicija i dr. Tržište je osnovni spoljni faktor koji bitno utiče na poslovni uspeh. Zadatak poslovne politike je da doprinese ostvarenju ciljeva poslovanja preduzeća. prodaje. evidentiranja poslova i dr. Spoljna poslovna politika održava se na politiku nabavke. kvantitativnom prostornom i vremenskom smislu. Sve ove parcijalne poslovne politike treba uskladiti u kvantitativnom. Na poslovnu politiku utiču razni faktori što je u značajnoj meri uslovljeno tehničko-tehnološkim i drugim specifičnostima. kadrova. Poslovna politika daje okvire i pravce u kojima treba donositi i usmeravati pojedinačne planove. politiku realizacije proizvoda i usluga. proizvodnje. finansiranja. Ona treba da ukaže na moguće načine za ostvarenje ciljeva. interese preduzeća i interese društvene zajednice kao celine. cena i dr. 73 . Ona treba da bude jasno definisana kako bi je mogli razumeti i prihvatiti. Zbog toga. tj. ekstraktih i turističkih organizacija. a pod subjektivnim radni kolektiv sa svojim organima upravljanja i rukovođenja.

da osigurava i dugoročnu orijentaciju i stabilnost organizacije i da je dovoljno elastična i ispravna prema kolektivu i društvu. prema utvrđenom kvalitetu i standardima: sa najvećim ekonomskim efektima rada. deluje na njih. 1. Ona ne može zalaziti u detalje.sprovoditi svi članovi kolektiva. da obezbedi stručno. to znači da treba da bude definisana na način koji će stimulisati kolektivnu i pojedinačnu inicijativu za poboljšanje efikasnosti poslovanja preduzeća. sirovina i materijala finansijskih sredstava. po kojoj ceni. to znači da treba da bude definisana na način koji će stimulisati. uslovljeno je subjektivnim i objektivnim uslovima u kojima obavlja svoju delatnost. kako će vršiti realizaciju i kakav poslovni rezultat treba da se ostvari kao i način i kriterijumi raspodele. Poslovna politika treba da zadovolji sledeće osnovne uslove: da je jasna i javna. već mora biti opšta i načelna. Pravilno postavljena i vođena poslovna politika preduzeća treba da omogući: da se ciljevi postignu uz manji utrošak ljudske i pogonske energije. Praktično.1. Poslovnom politikom preduzeće orijentiše svoju odluku na to: šta će proizvoditi. efikasno i operativno poslovanje. koliko. • Subjektivni (unutrašnji) faktori nalaze se u samom preduzeću i ono je sposobno da ih upozna i da. kako će proizvoditi. Formiranje poslovne politike Formiranje poslovne politike preduzeća. vremena. Ona mora i da osigura smer razvoja i akcija u organizaciji. prostora. Oni se izražavaju kroz ekonomsko – tehničku strukturu odnosno kroz proizvodna i finansijska 74 . određivati ciljeve i imati dovoljno određene okvire da bi se postigli ciljevi.

− Najvažniji spoljni objektivni faktor je tržište s obzirom na njegovu funkciju da vrši priznavanje društveno – potrebnog rada proizvođača. društvena organizacija proizvodnje. Neka od ovih bogatstava su regenerativna (biljke i životinje i hidro energija). institucioni uslovi javno mnjenje. biljni i životinjski svet. • razmatranje alternativnih rešenja. Najveću grupu čini prirodno bogatstvo gde spadaju: konfiguracija i sastav zemljišta.sredstva sa kojima raspolaže. razvoj tehnike i nauke. • Spoljni objektivni faktori su prirodni uslovi. tržište. Redosled aktivnosti na formulisanju i sprovođenju poslovne politike preduzeća je sledeći: • davanje inicijative. • analiza problema. tj. Svako preduzeće kroz svoju poslovnu politiku traži da očuva i proširi svoja sredstva i da ih što bolje iskoristi kako bi poboljšalo uslove sovga poslovanja. kao na primer. kao najopštiji uslovi za rad značajni su za rad svih preduzeća. rude i minerali. ukoliko proizvođač nije u stanju da proizvodi pod uslovima društveno potrebnog radnog vremena. S tim u vezi. Uticaj na poslovanje preduzeća tržište vrši kroz svođenje individualnog radnog vremena na društveno potrebno radno vreme. Od ekonomsko-tehničke strukture. o troškovima regeneracije i o intenzitetu eksploatacije. − Prirodni uslovi. on neće biti u stanju da postignutom cenom pokrije svoje troškove. klima rude i minerali i izvori energija. od količine sredstava koja mu stoje na raspolaganju zavisi njegova ekonomska snaga. • definisanje problema. dok se druga ne regenerišu. mogućnost njegovog razvoja i stabilnost u poslovanju. izuzev ako je potražnja veća od ponude što dovodi do skoka cena. Zbog toga treba ovde voditi računa o periodu regeneracije. 75 . • donošenje odluka.

• sprovođenje odluka u život, • kontrola izvršenja odluka. Definisanje i analiza problema su osnovne faze u procesu konstituisanja poslovne politike. Predlaganje mera poslovne politike u alternativnim varijantama, najčešće doprinosi izboru optimalnih rešenja. Mere koje se predlažu treba da budu načelne, fleksibilne, jasne, javne, realne i dugoročnije orijentisane. Kratkoročnom poslovnom politikom odlučuje se o bližim ciljevima ostvarenja programske orijentacije. To su najčešće mere za povećanje proizvodnje, usluga, prodaje, sniženja zaliha, troškova poslovanja i dr. Dugoročnom poslovnom politikom se realizuju i ostvaruju ciljevi na duže rokove (investiranje, razvoj, kadrovi i dr). Osnovni principi formiranja poslovne politike su: o maksimiziranje rezultata poslovanja preko produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja, o obezbeđivanje daljeg razvoja i egzistencije preduzeća uz ostvarenje većih poslovnih rezultata u odnosu na postojeće stanje, o stabilnost u postizanju predviđenih programskih ciljeva, o saradnja preduzeća sa drugim organizacijama u okviru grupacije grane i šire u privredi. Formiranje poslovne politike zahteva analizu prethodnog stanja preduzeća i njegovog mesta u okviru grupacije i grane. Na osnovu dobijenih rezultata o tržišnim kretanjima i ekonomskom politikom društvene zajednice potrebno je izdiferencirati ciljeve koje preduzeće želi da ostvari u narednom periodu. Kreiranje poslovne politike mora se bazirati na uvažavanju interesa svih organizacionih delova. Pri utvrđivanju poslovne politike potrebno je razmotriti i ograničavajuće faktore kao što su finansijska sredstva, sirovine, kadrovi, institucionalni uslovi i dr. Konkretnije formiranje
76

poslovne politike je dugoročan i stalan posao koji zahteva kontinuitet u radu, i puno angažovanje svih nosioca privredne aktivnosti.

1.2. Poslovna politika i planiranje
Planiranje je dinamičan proces aktivnosti kojim se predviđaju zadaci, vreme i način njihovog izvršenja u određenom periodu. U tom smislu poslovna politika se može smatrati i kao programiranje ciljeva i zadataka u radu. Bitnu karakteristiku planiranja daje programiranje rada i razvoja. Ovo se ostvaruje u različitim oblicima međusobnog povezivanja i saradnje. Planiranjem se konkretizuju ciljevi i određeni zadaci koje treba ostvariti. Osnov za planiranje su dobro pripremljeni normativi utroška rada, predmeta i sredstava za rad. Planovi treba da budu proizvod sledećih analiza:  mogućnosti proizvodnje i kapaciteta,  mogućnosti plasmana (tržišta),  analize utroška i troškova,  dejstva privrednih instrumenata  analize finansijskih sredstava, kadrova, sirovinske osnove i dr. Poslovna politika praktično prethodi izradi planova. Njome se obuhvataju bitna pitanja vezana za rad i perspektivu preduzeća. Planovi preduzeća treba da budu zasnovani na realnim mogućnostima ostvarenja, analizi tržišta, nabavci, prodaji i finansijskom stanju. Planom treba konkretizovati zadatke kako za preduzeće, kao celinu, tako i za njene organizacione jedinice. Planski elementi i pokazatelji treba da budu tako odabrani i postavljeni da određuju merljive konkretne veličine. Planovi preduzeća mogu biti kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Kratkoročni planovi obuhvataju
77

vremenski period od jedne godine. Oni praktično služe kao operativna konkretizacija akcija i zadataka koje treba izvršiti da bi i srednjoročni i dugoročni plan mogao da bude izvršen. Osnovni zadatak dugoročnog planiranja je definisanje ciljeva koji se postavljaju pred preduzeće. Za donošenje dugoročnih planova naročito je potrebno proučiti: razvojne tendencije na tržištu, razvoj tehnike, tehnologije i organizacije, cene, mogućnosti promena u uslovima privređivanje i dr. U politici planiranja pored poznavanja internih potreba je upoznati dejstvo eksternih faktora. Eksterni faktori mogu biti sledeći: privredni sistem, razvoj tehnologije, tržište, sirovinske i energetske, transportne osnovne i dr. Interni faktori su u osnovi proizvodni program i mogućnosti promena tog programa, organizaciona izgrađenost, struktura kadrova, organski sastav sredstava, mogućnosti finansiranja i dr. Složenost sistema planiranja može se savladati ako se unapred predvide svi zadaci koje treba izvršiti i načini na koje to treba učiniti. Metodi planiranja poslova treba da sadrže sledeće: • vrstu i oblike ukupnih i pojedinačnih planova, • redosled izrade pojedinih planova, • osnove za izradu planova, • vreme izrade i donošenja planova, • način izmene (rebalans) planova, • način praćenja izvršenja planova. Metodom planiranja poslovanja treba predvideti izradu ukupnih i pojedinačnih planova. Ukupni plan poslovanja treba da sadrži sledeće pojedinačne planove: plan proizvodnje, plan realizacije roba i usluga, plan nabavke materijala i energije, plan potrebnog broja radnika, plan investicija, plan troškova poslovanja, plan usavršaanja kadrova, plan obrtnih sredstava, plan formiranja i raspodele ukupnog prihoda i dobiti. U
78

što pruža mogućnost povećanja realizacije.tehnoloških otkrića u proizvodnji i sl. Bitni uslovi tog progresa su temeljito sagledavanje tendencija u razvoju nauka. Promene u proizvodnom programu su uglavnom uslovljene razvojem tehnike i tehnologije. Mogućnosti promena proizvodnog programa su različite u pojedinim preduzećima što zavisi od elastičnosti prilagođavanja potrebama tržišta.procesu planiranja radi veće realnosti potrebno je sve više koristiti i tehnike operacionih istraživanja. rentabilnošću proizvoda i dr. implementacija naučno . Širi proizvodni program omogućiće preduzeću da na tržištu stupa u poslovne odnose sa većim brojem kupaca. osvajanje tehničkih i tehnoloških zananja. kratkoročno. PLANIRANJE U PREDUZEĆIMA .(engl. proces donošenja odluka. strategijsko. Bez istraživanja i razvoja se ne može zamisliti sam progres društva. Širi proizvodni program pored svih prednosti može imati i nedostatke. Postoje različita objašnjenja: kao sistem razmišljanja o budućnosti. Postoje različite vrste operativno. plannig) je svesno organizovani sistem upravljanja procesom društvene reprodukcije. zahtevima tržišta. preduzetništva. kontrola budućnosti. formalizovana procedura koja rezultira sistemom odluka. PLANIRANJE (engl. 79 . Reč je o procesu anticipativnog odlučivanja koji rezultira setom planskih odluka. nepovoljno se odraziti na troškove poslovanja. srednjeročno. U osnovi bitno je pitanje koliko se može široko ići sa proizvodnim programom sa stanovišta veličine troškova i potreba kupca. planning in enterprises) planiranje posmatrano na mikro nivou kao jedna od osnovnih aktivnosti menadžera i prva primarna faza procesa menadžmenta. tj. To omogućuje i elastičnije vođenje politike cena.

tehnološke i insti-tucionalne. 1. čime i ko. Ekonomske informacije obuhvataju podatke o potražnji proizovda određenih preduzeća. prema funkcijama (finansijsko. marketinga. • informacije koje utiču na formiranje društvene svesti. proizvodnji i dr. Tehnološke informacije se odnose na istraživačko-razvojne delatnosti i njihove rezultate u oblastima koje su važne za preduzeće. IR). 80 . prognozi i planovima razvoja. zrastvenog i tehničkog razvoja. Institucionalne informacije su neophodne za operativno i plansko predviđanje i odlučivanje (poznavanje sistemskih zakona). • informacije o gledištima članova radnog kolektiva i dr. Informacije treba da budu objektivne. • dodatna znanja iz oblasti privrednog. tačne i razumljive. • Po svom sadržaju informacije mogu biti ekonomske. kao i čime proizvoditi. U poslovnoj politici poseban značaj imaju sistemske informacije koje treba da daju dodatna saznanja članovima kolektiva. potražnji proizvoda koji mogu da zamene te proizovde. i koliko. o tržišnim cenama. Poslovne informacije Sistem informisanja u poslovnoj politici ima veliki značaj. Po sadržaju koji tretiraju informacije mogu biti o: • privrednim kretanjima.3. kako.dugoročno. Na osnovu informacija određuje se šta će se. Informacije treba da daju odgovor na pitanja šta da se radi.

• Vremenski mogu da budu dnevne. U takvom slučaju je rukovodstvo stavljeno u položaj da odmah preispita celu svoju politiku poslovanja. Tehnologijom informacionog sistema se može upravljati. tromesečne i godišnje. Informacija je podloga za delokrug rada rukovodstva na planiranju. • Informacije se dalje pojavljuju kao interne i eksterne. • česte izmene planova i termina. Sa stanovišta preduzeća najvažnije su informacije koje se odnose na poslovnu i razvojnu politiku i na raspodelu ostvarenih rezultata (dobiti). On ima veoma veliku ulogu u korišćenju fizičkih.• Informacije se dalje pojavljuju kao makro ekonomske. Pravilno izvršena selekcija informacija rasterećuje zaposlene i oslobađa određene službe suvišnog rada. retrospektivne i perspektivne. • Po metodima informisanja mogu biti usmene i pisane. mikro ekonomske. Potreba za uvođenjem informacionog sistema može rezultirati iz neposredne situacije nastale primenom uslova poslovanja preduzeća. mesečne. nedeljne. finansijskih i personalnih izvora. npr. Najčešći simptomi potrebe za informacionim sistemom u proizvodnom preduzeću su: • preveliki odnos indirektnih troškova u poređenju sa direktnim. • česti manjkovi na svim nivoima snabdevanja. 81 . aktivnom učestvovanju i kontrolisanju. organizovanju. • nizak stepen standaradizacije. Informacioni sistem mora biti čvrsto vezan sa osnovnim ciljevima poslovanja preduzeća. Bitan uslov za uspešno informisanje je selekcija informacija po nivoima odlučivanja. • dugački ciklus proizovdnje u odnosu na pripremu i fabrikaciju. • nezadovoljavajuće korišćenje mačina. kao. kad konkurencija objavi veliko skraćenje rokova isporuke svojih proizovda.

Zavisno od uporedne veličine. • veliki prekovremeni rad. Relativni izraz rezultata se dobija upoređivanjem apsolutnog izraza rezultata sa nekom uporednom veličinom. dobit se može upoređivati sa dobiti ostvarenom u drugom periodu. • uporedna veličina rezultata ili ulaganja. planiranom dobiti itd. nisu dovoljni. plana itd. M E R E N J E I VREDNOVANJE REZULTATA RADA Pod merenjem rezultata podrazumeva se njihovo apsolutno i relativno iskazivanje.• loši ili nepostojeći standardi (normativi) rada. Na primer. koja su nastala u stvaranju rezultata. Za utvrđivanje relativnog izraza rezultata potrebna su dva elementa: • rezultat koji se meri. Oni. Uzeti 82 . međutim. ukupnog prihoda i dobiti je količinski izraz datog rezultata u određenom vremenskom periodu. − uporedna preduzeća − plan − ulaganja − Podaci o ostvarenim rezultatima u jednom vremenskom periodu su neophodni za praćenje poslovanja preduzeća. 2. drugog preduzeća. može se govoriti o merenju rezultata u odnosu na: − vremenske intervale. Apsolutni izraz rezultata poslovanja – fizičkog proizvoda. Kao uporedna veličina može se koristiti odgovarajući rezultat ili ulaganja. • nizak obrt zaliha. Uporedni rezultat je odgovarajući rezultat koji može biti uzet iz drugog perioda. u drugom preduzeću.

godine itd). rezultati se porede i sa ostvarenim prosečnim rezultatima u grupaciji srodnih proizvođača.sami za sebe ne daju potpunu sliku o značaju ostvarenih rezultata. Apsolutne promene se dobijaju kao odnos između rezultata tekućeg i baznog perioda. čiji se rezultati upoređuju. kao i od interesa i potreba merenja rezultata. Period čiji se rezultati porede zove se tekući period. zavisno od toga da li u odnosu na rezultate prethodnih perioda prikazuje povećanje ili smanjenje. Vremenski periodi. i ⇒ relativnom iznosu. Izbor vremenskog intervala zavisi od mogućnosti utvrđivanja rezultata poslovanja u datom periodu. Uporediva su ona preduzeća koja proizvode isti proizvod i imaju približno isti kapacitet sredstava (benčmarking). To je osnova za analizu uzroka ostvarenih rezultata. − Preduzeće meri svoje rezultate poređenjem i sa rezultatima uporedivih preduzeća. moraju biti uporedivi (na primer. uporediti podatke za: mesece. tromesečje. Promene rezultata iz perioda u period mogu biti iskazane u: ⇒ apsolutnom. Isti rezultat ima različit značaj za preduzeće. Poređenje rezultata u različitim vremenskim periodima zove se vremenska komparacija. Na osnovu upoređivanja pojedinih oblika rezultata dva uporediva preduzeća dobija se informacija o tome koje je preduzeće ostvarilo bolje rezultate. Osim poređenja rezultata sa uporednim preduzećima. Mogućnosti utvrđivanja rezultata zavise od pojavnog oblika rezultata i prirode delatnosti. a period da čijim se rezultatima poredi zove se bazni period. 83 . Ona okazuje promene rezultata u tim periodima. Poređenje rezultata preduzeća sa rezultatima srodnih preduzeća zove se eksterna komparacija. Odstupanje ostvarenih rezultata poslovanja posmatranog od uporedivog preduzeća može se iskazati kao razlika u rezultatima.

Vrednost ostvarenih rezultata se prema tome izražava u novčanom obliku. Vrednost ostvarenih rezultata. troškovima i angažovanim sredstvima. Indeks se izračunava stavljanjem u odnos ostvarenog sa planiranim rezultatom i množenjem sa sto. Pored toga. preko prodajnih cena proizvoda ili usluga. najčešće jedne godine je funkcija:  fizičkog obima ostvarene proizvodnje ili izvršenih usluga. tj. Pri tome značajno mesto pripada planiranju rezultata poslovanja: fizičkog obima proizvodnje. manji i jednaki planiranim rezultatima. Odstupanje ostvarenih od planiranih rezultata može se iskazati u apsolutnom iznosu. u toku određenog perioda. kao razlika. Vrednost ostvarenih rezultata je izraz proizvoda fizičkog obima ostvarenih rezultata i prodajnih cena po proizvodima i uslugama koje se mogu realizovati na tržištu. Obuhvaćen je u celini odnosom svih izraza rezultata – fizičkog proizvoda. i 84 . ukupnog prihoda i dobiti sa svim izrazima ulaganja – utrošcima ljudskih resursa. ostvareni rezultati se upoređuju sa planiranim za taj vremenski period. ukupnog prihoda i dobiti. na osnovu odstupanja ostvarenih od planiranih rezultata koriguje se ostvarenje raspodele u odnosu na plan raspodele rezultata. izraženih u naturalnim jedinicama mere. Poređenje ostvarenih sa planiranim rezultatima se zove planska komparacija. Naime. pre svega sa stanovišta unapređenja poslovanja. što se koristi za dalje unapređivanje poslovanja. u slučaju odstupanja ostvarenih od planiranih rezultata utvrđuju se uzroci. kao indeks.  prodajnih cena po jedinici proizvoda ili usluga. Po završetku poslovanja. u određenom vremenskom intervalu. Poslovni uspeh može biti izražen u celini ili delimično.− Preduzeća planiraju svoje poslovne aktivnosti. i u relativnom iznosu. Ostvareni rezultati mogu biti veći. Ona je značajna.

boja prostorije. jednoličnst (monotonija) u radu i sl. Radnu sredinu čine uslovi pod kojima se rad obavlja na pojedinim radnim mestima. a koji mogu uticati na rad i efekat rada radnika. odgovarajuće oblačenje. odnosno prodaju ostvarenih proizvoda ili usluga. 2. buka i šumovi. tržišnih i drugih uslova značajnih za realizaciju. U tom pogledu važan uticaj ima (temperatura. potresi pri radu. − Osvetljenje prostorije treba da bude dovoljno. što se još naziva «radna sredina». šumovi i potresi pri radu. U tom slučaju treba osigurati potrebne zagrejavajuće ili rashladne uređaje. koji nadražuju živce i zamaraju fizički. − Pitanje najpovoljnije temperature na radnom mestu zavisi od vrste posla i položaja u kojem se radi. Niže ili više temperature od optimalnih nepovoljno utiču na radni kapacitet i aktivnost radnika. Za miran rad u sedećem stavu potrebna je viša temperatura (oko 18-20ºC) nego ako je rad življi. važnu ulogu imaju uslovi rada. a druge smanjuju aktivnost). zatim osvetljavanje. 85 . stojeći ili hodajući ( oko 10-12ºC). pa se u tu svrhu mogu izvesti izolacioni radovi ili regulisati brzina strujanja vazduha. uzimanje toplih ili hladnih pića i sl. stalno i ravnomerno (uz što manje naprezanja za oči). zračenja i vlaga u prostorijama za rad. − Važno je takođe i pitanje boja zidova i prostorija (neke boje podstiču. kao i za korišćenje radne sposobnosti radnika. − Među elemente koji smanjuju fizički kapacitet radnika spadaju buka.1. Uslovi rada Za fizičku izdržljivost i zamor pri radu. − Prevelika ili nedovoljna vlaga takođe nepovoljno deluje na organizam.

− Na stepen korišćenja sposobnosti zaposlenih. zamorenost. zadovoljstvo s poslom. kritičnom ispitivanju postupaka i pokreta u toku izvršenja nekog posla. kao i na trošenje rada i radni učinak. tj. osećaj solidarnosti. osećaj sigurnosti. promena posla. dovoljna i pravilna ishrana. odnosno delatnosti u preduzeću. snimanju i analizi. može u znatnoj meri uticati i unutrašnji odnos čoveka prema radu. Studija postupaka i pokreta u radu dovodi do «ekonomije pokreta». • Studija rada obuhvata analizu postupaka i merenje vremena rada u svrhu usklađivanja svih elemenata potrebnih pri izvršavanju određenog posla. dobro postupanje. Na taj odnos utiču mnoge okolnosti psihološkog i fiziološkog karaktera. smanjenja broja povratnih hodova. 86 . kao i određivanje i razvijanju jednostavnijeg i produktivnijeg postupka. zatim do ukidanja nepotrebnih pauza. do eliminisanja nepotrebnih i neefikasnih pokreta i zamenjivanja ovih s korisnijim i efikasnijim pokretima. socijalno osiguranje. sređene stambene i porodične prilike. higijenska i tehnička zaštita. zasićenja i monotonije. rekreacija i sl. a što smanjuje pažnju i interes za rad i slabi razvitak intelektualnih sposobnosti radnika.− Jednoličnost posla može takođe uticati na zamaranje radnika i izaziva osećaj dosade. kao što su: fizičko stanje zdravlja. Da bi se predupredile negativne posledice neadekvatnih uslova rada neophodno je imati studiju rada i studiju pokreta. Dobro obavljanje posla treba da postane način života. pravilno nagrađivanje. uređenje radnog mesta. svet o važnosti posla. • Studija pokreta sastoji se u evidentiranju. spajanja sličnih poslova i izvođenja priprema za rad do u detalje. udaljenost od mesta rada i dr. atmosferske prilike. Kao mere za ublažavanje monotonije u radu mogu se uvesti češći odmori.

što ne 87 . ima znatnih nedostataka s ekonomskog stanovišta. povećati stepen korišćenja kapaciteta postrojenja i skratiti trajanje rada. zastoja. radni i životni period čoveka. higijenski i ekološki radni ambijent. RADNI USLOVI (engl. broj dana odmora. 2. a što se sve doprinosi povećanju produktivnosti. ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja. veličinu radne nedelje. Kao jedinica vremena koja služi kao osnova za obračun može se uzeti sat. bez obzira na to koliko je za to vreme učinjeno. Dopunski su sistemi: sistem dodatka. i pored jednostavnosti obračunavanja. kritičnog ispitivanja i eliminisanja (uklanjanja) nepotrebnog trošenja vremena (čekanja. dužinu radnih dana. premijski sistem i sl. − Sistem plaćanja po vremenu sastoji se u plaćanju rada prema jedinici vremena provedenoj na radu. spada i sistem nagrađivanja radnika. prekida) i ustanovljenja radnih normi. Ovaj sistem nagrađivanja.Pravilnom primenom studije rada može se znatno racionalizovati i olakšati rad radnika.2. njork conditions) obuhvataju broj radnih časova. odnosno nagrađivanja rada: plaćanje po vremenu i plaćanju po učinku. dan. Sistemi nagrađivanja zaposlenih Među važne faktore koji stimulišu psihološku sklonost i fiziološku sposobnost radnika za rad. Radni uslovi su deo životnog standarda. nedelja ili mesec (najčešće sat). Glavni su mu nedostaci u tome. mogu se smanjiti gubici na materijalu. energiji i prostoru. Postoje dva osnovna sistema plaćanja. Merenje vremena rada obuhvata snimanje vremena koje je potrebno za izvršenje određenog posla u svrhu analize.

Premijski sistem se sastoji u davanju premije radnicima za uspešno izvršavanje zadataka ili poslova na kojima rade ili kojima rukovode (za uštedu materijala. Plaćanje po učiniku. izvanredno zalaganje). odnosno količini proizvoda. pužanju usluga) određenog kvaliteta. bolji kvalitet. i pored poteškoća u primeni. kada je tarifa po komadu uvek ista i progresivni akord. ili prometu tj. a za prekoračenje norme primenjuje se progresivno povećanje obračunatog stava. Ovo je najstariji način plaćanja po učinku i sastoji se u tome da se plata utvrđuje prema izvršenom poslu. Primenjuje se ako je prekoračenje norme ostvareno uz smanjenje troškova po jedinici proizvoda. Što je veći učinak. Poteškoće su ekonomske i tehničke prirode. • Progresivno plaćanje po učinku je takav oblik plaćanja kada se za izvršenje norme plaćanja normalan tarifni stav. Može biti obični akord. progresivno plaćanje po učinku i akordno plaćanje po učinku. • Direktno plaćanje po učinku je onda kada se zarađena osnovna plata zaposlenih određuje isključivo prema učinku. za stimulisanje radnika na intenzivniji i produktivniji rad ili na temelju socijalne zaštite. prema jedinici proizvoda (komadu). Može se vršiti u tri oblika: direktno plaćanje po učinku. tj. kada zarada raste progresivno u odnosu na broj komada.stimulišu zalaganje i zainteresovanost radnika za povećanje produktivnosti rada. − Sistem plaćanja po učinku sastoji se u tome da radnik dobije nagradu za rad u zavisnosti od ostvarenog učinka (izraženog u proizvodnji. Dodaci se mogu dati za rad na teškim poslovima. a sastoji se 88 . Dopunski sistem plaćanja rada su sistem dodatka i premijski sistem. to je srazmerno veća zarada. ima znatnih prednosti od plaćanja po vremenu. • Treći oblik plaćanja po učinku je akordno plaćanje ili akord (pogodba).

Norma je merilo učinka i u njoj su izražena dva elementa: učinak koji treba postići i vreme za koje treba učinak postići. SISTEM NAGRAĐIVANJA . U isto vreme radna norma utiče na razvijanje inicijative zaposlenih. pohvale i td. njihovoj evidenciji i reviziji. Pod «normiranjem rada» podrazumeva se određivanje potrebnog vremena za izvršenje tačno određenog zadatka pod tačno određenim uslovima. − Norma vremena pokazuje koliko vremena treba utrošiti za izradu jedinice nekog proizvoda. tehničke norme. norme utvrđene grubim snimanjem i iskustvene norme.renjard system.(engl. Prema tome. statusna obeležja. kroz usavršavanje i zalaganje. Normiranje poslova Usko povezano s merenjem radnog vremena je pitanja utvrđivanja radnih normi. compensation system) obuhvata sve materjalne i nematerjalne nagrade (sigurnost posla. Da 89 .2. − Norma izrade (učinka) pokazuje koliko proizvoda treba proizvesi u jednoj jedinici vremena pod tačno određenim uslovima. Prema načinu utvrđivanja postoje kalkulativne norme.1. može trpeti kvalitet i ekonomičnost i sl. 2.) koje poslodavac obezbeđuje svojim zaposlenima u zamenu za uloženi rad.u pravilnom utvrđivanju normi. Ona razvija i podstiče na sticanje odgovarajuće stručne spreme. Ovaj sistem nije dovoljno pristupačan radnicima. postoje dva načina iskazivanja normi: norma izrade i norma vremena. poštovanje. što je ujedno i važan cilj samog merenja. Raspodela zarada po normi stimulira zaposlene.

zainteresovani su i ostali zaposleni. a s druge strane na porast troškova rada. Naime. jer uz iste uslove rada i uz istu tehničku opremljenost. Ukoliko su norme iskustvene ili stastističke (ako su utvrđene na bazi ranijih iskustava i evidencije učinka) njihove promene mogu biti izvršene povremeno. promena mašine. promena materijala itd. od značaja je način njihovog utvrđivanja. Za stimulativnost radnih normi od značaja je njihova stabilnost. Da bi norme bile realne. Ako bi bile preniske. moguće je da ranije norme prihvaćene na osnovu ranijih iskustava budu nerealne. Ukoliko je reč o tehničkim normama (koje su utvrđene merenjem i snimanjem procesa rada) mogu da se menjaju recimo u sledećim slučajevima: ako postoje računske greške. Ako bi norme bile nerealne i suviše niske. tj. što bi s jedne strane uticalo na nedovoljan porast produktivnosti rada. jer to unosi nesigurnost i nepoverenje kod zaposlenih. Ne treba često menjati norme. utoliko će biti i realnije.bi radne norme bile stimulativne potrebno je da su realne. onda bi demobilizatorski delovala na zaposlene i oni ne bi činili napore niti se zalagali da ih ispune i premaše. sem u opravdanim slučajevima. Za realnost norme. oni koji rade po normi primili bi veće zarade. Ukoliko se utvrđuje viša na bazi snimanja vremena i pokreta. pa time stimulirale proizvođače na veće učinke. utoliko će njihova realnost biti manje sigurna. zaposleni bi ostvarili i premašivali norme bez odgovarajućeg naprezanja i zalaganja. što bi se opet negativno odrazilo na produktivnost rada a s druge strane na porast troškova rada. a ukoliko su rezultat iskustva iz prošlosti. u dinamici proizvodnog procesa na bazi sadašnjeg faktora. zaposleni ispunjavaju normu i delimično je premašuju. da se ne menjaju. ali 90 . Ako bi radne norme bile previsoke. Ukoliko u nekom preduzeću ima pojava čestih promena normi moguća su taktiziranja onih koji rade po normi. pa bi time ostatak mase za zarade režijskih radnika bio manji.

Pojedinačne norme utvrđuje se za radni učinak jednog radnika. ali zbog međuzavisnosti pojedinih poslova to nije celishodno. Od stepena podele rada i sinhronizovanja tako izdeljenog rada zavisi visina normi radnika. odnosno da li se tačno i uredno poentiraju učinci zaposlenih. Zbog toga. kada bi se promenili objektivni faktori. ili manji deo jedne operacije. Grupne norme se utvrđuju u slučajevima. iz straha da će veći premašaj normi uticati na promenu visine norme. na osnovu toga. Inače. Od toga kako se vodi. zavisi obračun normi. Za to je potrebno da postoje cenovnici radova i proizvoda. na osnovu statističke evidencije iz prethodnog perioda i studijom vremena. Ukoliko je izvršena detaljnija podela rada na proizvodnim radnim mestima.ne u onoj meri u kojoj bi to mogli. a što se održava na zainteresovanost zaposlenih za rad po normi i njihovo ispunjenje. kada tehnološki proces ne omogućuje merenje rezultata rada pojedinaca. norme još mogu biti pojedinačne i grupne. radnik na svom radnom mestu obavlja manji broj raznorodnih operacija. pa i premašivanje. Da bi zaposleni bio stimulisan za učinak potrebno je da su norme jasne. Dakle. Od značaja za učinak po normi je evidencija učinka. koliko mu pripada na ime zarade. 91 . Grupne norme se primenjuju i u slučajevima kada je moguće izmeriti učinak pojedinca. tehničke norme bi se menjale samo. Normiranje rada je uslovljeno i organizacijom rada. radne norme mogu da se utvrde na osnovu iskustva iz prethodnog procesa proizvodnje. na pojedinca. Najčešće se kao ključ u raspodeli ličnih dohodka na pojedince uzimaju mesečne startne osnove zarada. Pri grupnim normama problem je deobe zarada. odnosno da ih on razume i da može svoj učinak da poredi sa normom i da uvek zna.

statistički. Premije Premije su oblik učešća pojedinaca ili grupa u raspodeli zarada za posebne učinke. u utvrđenim uslovima i na određeni nečin treba da ostvari u određenoj jedinici vremena. snimanjem vremena i sl. Ako se to ostvaruje. bitno je da se može meriti izvršenje zadataka. jer se time u najvećoj meri stimulira radnik na racionalnije poslovanje. na određenom radnom mestu. Međutim.NORMA RADA .propisani radni učinak. − Premije mogu biti pojedinačne (individualne) i grupne (kolektivne) u zavisnosti od toga da li se ekonomski efekat premiranja prate pojedinačno za svakog radnika ili grupu radnika. na nekim radnim mestima jedino je moguća grupna premija. prednost treba dati pojedinačnim premijama. kako bi se postiglo ekonomičnije poslovanje.2. Takođe. Negativne premije su u stvari kazne (penali) koje plaća radnik koji nije izvršio utvrđene normative u pogledu utroška materijala. premije mogu biti pozitivne i negativne. 92 . uz normlno naprezanje.2. Pozitivne premije se obračunavaju u korist radnika na osnovu postignutih rezultata iznad normiranih. 2. Svrha premije je da se stimuliraju članovi kolektiva na razne uštede. određene kvalifikacije. koji jedan radnik ili grupa radnika. kvaliteta i sl. Utvrđuje se kao norma izrade (operacije koje treba ostvariti u jedinici vremena) i kao norma vremena (koliučina vremena koja treba da se utroši za obavljanje jedne radne operacije). Može se utvrditi: iskustveno. onda se premijama kompletira čitav sistem unutrašnje raspodele i obezbeđuje poslovanje na osnovnom principu ekonomije. U svakom slučaju. Da bi se mogla stvoriti raspodela po osnovu premija.

koji doprinose sniženju troškova i poboljšanju kvaliteta. premije mogu biti neposredne i posredne. ako se premija. 3) Premija za sniženje cene koštanja. Važnije vrste premija su još i: 1) Ušteda na pojedinim materijalnim troškovima. One mogu da budu pojedinačne i grupne. Uslov za premiranje po ovoj osnovi je ostvarenja sniženja cene koštanja u odnosu na plansku cenu koštanja za određeni period. čime se postiže sniženje troškova po jedinici poizvoda. odnosno smanjenja broja loše izrađenih proizvoda. vezuje se učinak neke poslovne ili organizacione jedinice. Od značaja za ekonomiju preduzeća je da premijama bude obuhvaćen što veći broj radnika. Ako se rezultat može meriti neposredno na pojedinim radnim mestima. kroz premiranje bili što veći. premija za stepen iskorišćenosti kapaciteta. kao i zaposleni u nabavnoj službi. kako bi ekonomski efekti. 2) Premija za smanjenje škarta. Ovo znači da treba premirati radnike. kao i stručnjake i rukovodioce koji obezbeđuju racionalnije poslovanje. a ne za samo radno mesto tih zaposlenih. kao na primer. Ovim premijskom osnovom premiraju se rukovodioci pogona. onda se takve premije nazivaju neposrednim premijama. već i ostale zaposlene koji svojim radom doprinose da su rezultati u proizvodnji i poslovanju veći. 93 . S druge strane.Nadalje. je u tome što se time smanjuju troškovi materijala i troškovi rada i omogućuje se u suštini bolje korišćenje kapaciteta. kao na primer utrošci materijala na konkretnom radnom mestu. Značaj smanjenja škarta. koja pripada nekim stručnjacima ili rukovodiocima. treba premirati ne samo radnike iz neposredne proizvodnje. ili čitavog preduzeća. stručnjaci iz laboratorije i sl. Prema tome. onda se takve premije nazivaju posrednim premijama. Ove uštede se ostvaruju kroz sniženje troškova materijala ispod određenih normativa.

Problem premiranja po osnovi kvaliteta je tome. kako bi se time postigla proizvodnja sa nižim troškovima. Cilj ovih metoda jeste najracionalnije korišćenje ljudskih i materijalnih činioca proizvodnje. pogon.3. Metode merenja rada Proučavanje metoda i merenje rada u naporima za povećanje produktivnosti rada ima velik značaj.4) Premija za povećanje realizacije proizvodnje. 5) Premija za bolje korišćenje osnovnih sredstava. Ovaj osnov se primenjuje ukoliko je povećanje fizičkog obima proizvodnje rezultat potpunijeg korišćenja kapaciteta. Osnov za obračun ovog premijskog osnova je vrednost ostvarene proizvodnje iskazana po ceni koštanja. kada je kvalitet od primarnog značaja za plasman proizvoda na tržištu. Ovim premijskom osnovom želi se da se poboljša tehnološki proces i organizacija rada. Ovo je tipičan primer posredne premije. 94 . Cilj ove osnove premirenja je da se stimuliraju radnici prodajne službe u ostvarenju veće realizacije. analizu i kritičko ispitivanje postojećih predloženih metoda za obavljanje rada kao i razrada i primena lakših i efikasnih metoda. Najčešće se primenjuju u slučajevima. 6) Premija za kvalitet. odnosno povećanja produktivnosti rada. 7) Premija za povećanje fizičkog obima proizvodnje. što je za neke proizvode teško odrediti kvalitet. koja se stavlja u odnos sa prosečnim angažovanim sredstvima. Ovo je obično grupna premija za odeljenje. 2. Proučavanje metode podrazumeva sistematsko snimanje. ili za čitavo preduzeće. 8) Premija za racionalizacije i novatorstvo. kao i kontrolu kvaliteta.

vremena dopuštenih (odmor i dr. Na optimalno korišćenje radnog vremena (što se teško ostvaruje) utiče više faktora.) i nedopuštenih 95 . tj. onaj deo rdnog vremena koji se odnosi na vreme nekorisnog rada. tj. • sakupljanje potrebnih informacija koje se odnose na određeni problem. jačanju kvaliteta međuljudskih odnosa i dr. Pri ispitivanju navedenih problema potrebno je uspostaviti logičan redosled analiziranja. Praćenje i analize radnog vremena zaposlenih daje odgovor na pitanje koji deo tog vremena otpada na: .U praksi taj redosled je najčešće sledeći: • definisanje problema. stavljanje u pogon i zaustavljanje sredstava za rad. Ono najčešće nastaje zbog slabe organizacije rada i nedovoljnog angažovanja radnika. pripremanje i raspremanje radnog mesta i sl. jer produžuje rad. rada sa sredstvima za rad kojim se neposredno ostvaruje cilj tehnološkog procesa (vreme osnovnog rada). poboljšanju rasporeda zaposlenih kao i ekonomisanju njihovog naprezanja. trajanje operacije.neiskorišćeno radno vreme. • razmatranje mogućih pravaca odlučivanja. nameštanje i skidanje predmeta rada i sl. . sprovođenja odluke i dr. Nekorisno upotrebljeno vreme smanjuje produktivnost. ono radno vreme koje je radnik upotrebio za: proučavanje dokumentacije. tj. poboljšanju korišćenja sredstava za rad.iskorišćeno radno vreme. U tom smislu proučavanje rada treba da doprinese poboljšanju procesa i postupaka. (vreme pripremno-završnog rada). Svaki prekid rada koji čini da radnik prestane da proizvodi je u određenoj meri nekorisno upotrebljeno vreme.Merenje rada je primena određenih metoda s ciljem skraćivanja dužine rada. nekog konkretnog posla i izračunavanje vremena koje je potrebno prosečnom radniku da ga obavi.

u preduzeću se organizuje radni kolektiv. 2. jer promene u sadržini rada koje utiču na trajanje. Smanjivanjem neiskorišćenog radnog vremena stvaraju se uslovi za ubrzavanje radnog procesa. Njega čine svi 96 . da li se odstupanja od prosečnog izvršenja norme kreću u granicama tolerancije. alata i opreme koja se koristi pri tome radu.1. da bi se utvrdilo. To je u svakom slučaju potrebno. Kolektivno ugovaranje 2. Radni kolektiv Za izvršavanje poslova i definisanih zadataka. ili ako se menja način organizovanja posla ili ispravlja računska greška. izračunava se po obrascu: Izvršenje norme = normirani sati / utrošeni sati x 100 Pošto se završi posao oko postavljanja norme.4. a time se stvara i slobodno radno vreme za dopunsku proizvodnju. Nakon određivanja vremenske norme. da se norma ne sme menjati izuzev kada se menja sadržina rada normiranog posla.prekida. Glavni princip svaih dobrih stimulativnih sistema koji se zasnivaju na proučavanju vremena je. kao i trajanje rada. Analiza vremenskog trajanja pojedinih operacija. bilo da su subjektivnog (zavisno od zaposlenih) ili objektivnog karaktera (nezavisno od zaposlenih). potrebno je pratiti određeno vreme njeno izvršenje. potrebno je napraviti spisak metoda. omogućuju da se uoči gde i kako se vreme neracionalno koristi. To je naročito važno ako se norma koristi kao osnova sistema za stimulativno nagrađivanje. Izvršenje norme.4. uticaće i na planiranje i na troškove.

Organizovanje radnog kolektiva je složen i dinamičen proces. Sruktura kolektiva uslovljena je prvenstveno funkcijom preduzeća i ulogom u makrookruženju. On predstavlja osnovni element ekonomije preduzeća.  tehnička zaštita i td.  prijem radnika. i od adekvatnog organizovanja radnog kolektiva. Na sastav kolektiva utiče još i mogućnost iznalaženja odgovarajuće vrst i stepena stručnosti ljudskih resursa. To podrazumeva potreban broj uposlenih.  organizovanje članova radnog kolektiva.zaposleni. Kolektiv u odnosu na zadatak može biti optimalno stuktuiran ili da sastav kolektiva odstupa od tog optimuma. Radni kolektiv odnosno ljudski resursi je inicijator i nosilac svih aktivnosti procesa poslovanja.  obezbeđenje adekvatnih uslova rada. U osnovi treba težiti optimalnoj organizaciji radnog kolektiva. • obim poslovanja. a pre svega: • delatnost preduzeća. kao što su:  analitička procena poslova. pored ostalog.  planiranje kadrova. Radni kolektiv preduzeća čine svi zaposleni bez obzira na funkciju. nivo organizovanosti procesa rada. ulogu. • raspoloživi ljudski resursi i dr. njihova kvalifikaciona struktura.  nagrađivanje radnika. mesto i posao koji obavljaju. • unutrašnja organizovanost. Uspešnost poslovanja preduzeća zavisi. sastavljen od mnogih aktivnosti. Optimalni sastav kolektiva je onaj koji je 97 . Brojni faktori opredeljuju organizovanje radnog kolektiva.

2. Odstupanje stvarne od potrebne kvalifikovanosti dovodi u pitanje izvršenje zadataka. 1) Pre nego što se pristupi vrednovanju poslova i radnih zadataka potrebno je sve poslove definisati.4. − šifriranje poslova. Analitička procena počinje popisom poslova i radnih zadataka. 98 . Kvantitativna usklađenost kolektiva posmatra se iz odnosa veličine kolektiva i obima posla. Kvalitativna strana podrazumeva stručnost odnosno podobnost zaposlenog koji mora da odgovara vrsti posla na konkretnom mestu. )2 Kada su poslovi definisani pristupa se analizi posla. odnosno zadatka koje kolektiv treba da izvrši u određenom roku. Analitička procena poslova Analitička procena poslova je vrlo složen posao.2. − opis posla i njihova razrada na radne zadatke i operacije. )4 analiza. Sposobnost kolektiva može da se posmatra kvantitativne i kvalitativne strane.sposoban da izvrši zadatak na najbolji mogući način i u određenom roku. Analiza posla podrazumeva: − analizu posla u odnosu na vrstu posla (obrada materijala ili obrada informacija). koji od analitičara (komisije za procenu poslova) iziskuje veliku stručnost i objektivnost u radu. )5 vrednovanje i )6 bodovanje. Da bi se moglo pristupiti vrednovanju poslova i radnih zadataka nužno se mora poštovati sledeća procedura: )3 definisanje poslova i radnih zadataka. Definisanje poslova podrazumeva: − popis svih poslova koji se u preduzeću obavljaju ili će se obavljati.

A2 – stručnost – praktična obuka. 99 . • radni uslovi. Postoje četiri grupe kriterijuma (zahteva): A – znanje i sposobnost.− analizu posla u odnosu na složenost. − analizu posla u odnosu na odgovornost. • napori. 4) Najbolji sistem analitičke procene poslova je zasnovan na metodi bodovanja i polazi od kriterijuma (zahteva) koji su zajednički svim poslovima. − analizu posla u odnosu na uslove pod kojima se konkretan posao obavlja. Ovim kriterijumima (zahtevima) se boduju poslovi i prema intenzitetu kriterijuma (zahteva) određuje se broj bodova. • uslovi izvršenja posla. )3 Na osnovu analize posla moguće je posao pravilno vrednovati i odrediti zahteve u pogledu stručne spreme i potrebnog iskustva izvršioca. C – napori i D – uslovi rada U okviru pojedinih grupa kriterijuma (zahteva) postoje pojedinačni kriterijumi (zahtevi): Za grupu kriterijuma (zahteva) A – znanje i sposobnost. • stručno iskustvo. B – odgovornost. A3 – spretnost. pojedini kriterijumi (zahtevi) su: A1 – školsko znanje – teoretska sprema. • odgovornost. A4 – rukovođenje. odnosno vođenje poslova.Metodologija obuhvata sledeće: • složenost i vrstu rada. Vrednovanje poslova i radnih zadataka vrši se uz primenu metodologije za vrednovanje poslova.

a zatim se vrši opis poslova. Za grupu kriterijuma (zahteva) C – napori. D8 . vlaga. D3 – temperatura. • bodovanje i rangovanje. C4 – napor u odnosima sa drugima. D2 – opasnost od nesrećnih slučajeva.za proces rada i sigurnost drugih. kiselina. neugodni miris. para.za pravilno izvršenje poslova. • analiza i stepenovanje. D6 – plinovi. D4 – voda. C2 – napor čula. Za grupu kriterijuma (zahteva) D– uslovi rada pojedini kriterijumi (zahtev) su: D1 – opasnost od prehlade i rad na otvorenom prostoru.Za grupu kriterijuma (zahteva) B – odgovornost pojedini kriterijumi (zahtevi) su: B1. nedostatak svetla. pojedini kriterijumi (zahtevi) su: C1 – umni napor. B2. Opisivanje poslova vrši se snimanjem poslova. C3 – fizički napor. analitičke • Postupak analitičke procene poslova počinje popisivanjem radnih meta na kojima se obavljaju poslovi i popisivanjem broja izvršilaca tih poslova. Faze postupka u obavljanju procene poslova su: • popis i opis poslova. D7 – buka i potresi.za sredstva rada. D5 – prljavština i prašina. posmatranjem i beleženjem 100 .blještavost. B3.

Formiranje i integracija radnog kolektiva U izgrdnji organizacione strukture preduzeća posebno mesto zauzima organizacija kolektiva. • Na osnovu izvršenog stepenovanja u prethodnoj fazi. Ono se obavlja na osnovu podataka analize kao i na osnovu definicija stepena pojedinih zahteva. kako bi se na osnovu toga odredile startne osnove zarada za poslove za svako radno mesto. Zbir bodova po svim zahtevima poslova za pojedinačno radno mesto u stvari predstavlja procenjenu «tržišnu» ili «vrednost» poslova radnog mesta izraženu u bodovima. Grupisanje radnih mesta se obavlja u redosledu od radnog mesta sa najviše bodova do radnog mesta sa najmanje bodova ili obrnuto. Po obavljenom bodovanju poslova.4. • Analiza poslova vrši se prema propisanom upitniku.3. pristupa se bodovanju i zbrajanju bodova svih radnih mesta čime se dobija ukupan broj bodova. Stepenovanje predstavlja postupak za određivanje stepena intenziteta pojedinog zahteva za svaku vrstu posla. ljudi koji će odgovarajućim sredstvima za proizvodnju 101 . tj. Analizom se utvrđuju za svaki posao kriterijumi (zahtevi) i u kome se intenzitetu javljaju. 2. Sastavljanjem rang-liste radnih mesta završeni su poslovi u postupku jedinstvenog sistema analitičke procene. a zatim se obavlja rangiranje radnih mesta i pretvaranje bodova u novčane vrednosti.zapažanja ili dopunjavanjem izvršenih snimanja putem ispitivanja izvršioca poslova i njihovih neposrednih rukovodilaca. Analitička procena omogućava da se što više objektivizira raspodela zarada prema radu. utvrđuje se broj bodova po svakom zahtevu i zbir bodova za svaku vrstu posla.

odlučujućih faktora izgradnje organizacione strukture. familijarnost. Zaječar.). druge veze i sl. kontrolišu i održavaju. Ocena ličnosti je druga strana jedinstvenog procesa procene. Izbor će biti pravilan ako bude što objektivniji. kompleksan zadatak. Uključivanje novih kadrova se rešava pravilnim izborom. razmeštaj i obrazovanje postojećih.19 Ocenom ličnosti utvrđuje se profil zaposlenog odnosno da li njegove stručne. Sredstva za proizvodnju mogu doći do izražaja samo ako ih ljudi upotrebljavaju. 2005g. Formiranje radnog kolektiva je. 91-135 102 . Fakultet za menadžment. Najveći stupanj objektivnosti postiže se ako se izbor vrši na temelju procene radnih mesta i ocene ličnosti. uključuju isključuju. kome je osnovni cilj dovođenje pravog čoveka na pravo radno mesto. Zato je i organizacija radnog kolektiva je jedan od osnovnih. Ona služi kao polazna tačka za uključivanje novih kadrova. Ocenom ličnosti se dakle utvrđuje profil zaposlenog odnosno skup osobina koje treba on da ima da bi se uključio u radni kolektiv. Osnovu za formiranje radnog kolektiva predstavlja sistematizacija i procena radnih mesta. a koristi se i u razne druge svrhe (nagrađivanje itd).moći zajednički izvršiti proizvodni odnosno poslovni zadatak preduzeća. dr Vidoje Stefanović-''Menadžment ljudskih resursa''. na 19 Videti: prof.. str. Ocena ličnosti se nastavlja na procenu radnih mesta. koje treba popuniti. ako se onemoguće sve slučajnosti i eliminišu deformacije kojima je taj izbor podložan (razni pritisci. čak i u potpuno automatizovanoj proizvodnji. u kojoj su popisana i opisana sva radna mesta s odgovarajućim zahtevima koje treba da ispunjava radnik koji će raditi na pojedinom radnom mestu. fizičke i ostale osobine odgovaraju zahtevima radnih mesta. Za ispunjenje proizvodnih i ekonomskih zadataka preduzeću su u prvom redu neophodni ljudi.

da bi se ustanovilo ima li radnik znanja koja su potrebna za to radno mesto. Ako se radi o uključivanju mladog radnika u kolektiv ili o želji da se zaposleni pripremi za novo radno mesto. Na integraciju radnog kolektiva deluju mnogi faktori o kojima treba voditi računa i čiji uticaj treba podržavati i jačati. bilo kao dopuna intervjua da bi se subjektivni momenti sveli na što manju meru. o dobra i objektivna informisanost članova 103 .). bilo samostalno. Odatle i veća vrednost testa od intervjua. rokade. o stvaranje radnog morala i samodiscipline. potrebnu pažnju i sl. test kojim će se utvrditi da li dotični radnik ima te sposobnosti (brzo reagovanje. obrazovanje isl. koje su jedan od najvećih i najsigurnijih izvora. Osnovna svrha izbora kadrova za pojedina radna mesta je formiranje ili popunjavanje radnog kolektiva. U izboru kadrova naročito je važno da se odvoji test sposobnosti od testa znanja. • škole. Za izbor kadrova izvori su sledeći: • izvori koji se nalaze u samom radnom kolektivu (korišćenje unutrašnjih rezervi. pa njihov udeo postaje sve dominantniji. • institucije za zapošljavanje. o zadovoljenje osnovnih motiva za rad radnika. koje traži specifične osobine.. češće se primenjuje test znanja. posebno nekvalifikovanih radnika i dr. Ako se radi o uključivanju starijeg radnka. ako je dobro pripremljen i postavljen. koje se mogu efikasno koristiti za osiguranje nekih kategorija. Najvažniji integracioni faktori su: o pravilna podela rada.nepopunjeno radno mesto ili da bi preuzeo posao na nekom radnom mestu u preduzeću. Njegovo uključivanje u radni kolektiv ili premeštanje na novo radno mesto zavisi od toga da li i u kojoj meri osobine koje ima odgovaraju zahtevima radnog mesta na kom treba raditi. Testovi se sve više upotrebljavaju kao instrument ocen ličnosti. oštar vid i sluh. primeniće se test sposobnosti.

kao što su vrsta delatnosti preduzeća i veličina. tako da svaki radnik zna delokrug svog rada i u kakvom je odnosu njegov rad s radom ostlaih članova kolektiva. Predmet informisanja treba da bude ne same uspešnost poslovanja. i naročito. tj. pa se tako eliminišu ili svode na najmanju meru eventualni sukobi koji bi mogli nastati u vezi s obavljanjem nekog rada.4. Spremnost članova radnog kolektiva zavisna je od zadovoljenja njihovih pojedinih ciljeva i interesa. Radno mesto Pojedinačni zadaci unutar jednog posebnog zadatka određuju se zavisno od niza faktora. Vitalnost radnog kolektiva zavisi od spremnosti njegovih članova da doprinesu zajedničkom cilju. i obratno. 2. stepen podele rada itd. motiva. nego čitav ''život'' preduzeća. Ovo zbog toga što se pravilno izvršenom podelom rada određuju najpodesniji radnici za obavljanje pojedinih tačno utvrđenih radova. Osnovna karakteristika radnog morala je svesno usklađivanje međusobnih interesa radnika u određenom smislu.4. vrsta posebnog zadatka.o organizacija ostalih radnih usloga za delatnosti kojima se rad olakšava ili čini ugodnijim i td. Stvaranje radnog morala izvanredno je važan faktor integracije radnog kolektiva. Što se spremnost veća. Tamo gde nema dobrih informacija caruje dezinformacija. Pravilno izvršena podela rada među članovima radnog kolektiva jedan je od fundamentalnih faktora integracije kolektiva. to će i ostvarivanje zajedničkog cilja biti lakše i efikasnije. Nedovoljna inormisanost članova radnog kolektiva vrlo loše deluje na integraciju radnog kolektiva. U vezi s tim pojedini posebni zadaci u preduzeću mogu se raščlaniti na 104 . podređivanje vlastitih interesa interesima preduzeća.

sredstva za proizvodnju.različit broj pojedinačnih. čine ovi elementi:  čovek. Osnovni problem vezan uz radno mesto u bilo kojoj delatnosti (proizvodnji. To može biti želja za što pravilnijom podelom rada. tako se pojedinačni zadaci konkretizuju u odgovarajući broj radnih mesta. uslugama. horizontalnom podelom rada. dakle. istraživanju i sl. tako da se njihovim međusobnim delovanjem omogući postizanje optimalnog učinka uz najmanje naprezanje radnika. To se raščlanjivanje postiže tzv. Radno mesto. Projektovanje radnog mesta vrlo je složen i odgovoran posao jer od njega u krajnjoj liniji. boljim vremenskim i prostornim rasporedom rada itd.) sastoji se u tome da se radnik. zavisi od prirode same funkcije. zatim od sredstava i ljudi kojima se raspolaže. odnosno pojedinačni zadatak obavlja se na radnom mestu.  sredstva za proizvodnju i  prostor za rad sa odgovarajućim radnim uslovima. racionalnijim korišćenjem sredstava. zavisi kako će se i s kakvim uspehom odvijati proizvodni poslovni proces. Na koliko će se radnih mesta konkretizovati pojedina funkcija. Prilikom projektovanja radnog mesta potrebno je držati se određenih principa kako bi se postigla što svrsishodnija i pravilnika organizacija i optimalni 105 . i od svrhe koja se u svakom konkretnom slučaju želi postići. Kako se posebni zadaci organizacijski konkretizuju u odgovarajući broj funkcija. i prostor usklade s uslovima rada. Radno mesto je u stvari prostorno ograničen deo preduzeća na kome se nalaze sva potrebna sredstva i predmet rada i gde jedan ili više zaposlenih obavljajući odgovarajući posao izvršavaju pojedinačni zadatak. nabavci. Funkcija je veća ili manja grupa uzajamno povezanih poslova kojima se izvršava poseban zadatak.

treba težiti da se radno mesto razmotri i kritički analizira sa svih aspekata i da se ništa ne preduzima i ne menja bez dgovora s radnikom koji radi na dotičnom radnom mestu. pored navedenih principa. već mora biti povezano (u većoj ili manjoj meri) sa svim ostalim radnim mestima. potrebno je što detaljnije i tačnije utvrditi pojedinačni zadatak koji na odgovarajućem radnom mestu treba izvršiti. 2. Kolektivni ugovor Privredni sistem može efikasno da funkcioniše samo ako privredni subjekti koji ga konstitušu u svom 106 . pa traži najužu saradnju radnika i stručne ekipe (analitičara rada. Prilikom formiranja radnog mesta važno je. Osnovu za utvrđivanje težine pojedinih radnih mesta predstavlja procena rada.4. • radno mesto treba organizovati tako da se na njemu obavlja samo onaj rad koji je propisan i koji je po mogućnostima oslobođen svih sporednih ili nepotrebnih poslova. radnika i prostor. kako po vemenu tako i po opsegu rada. tehnologa i ekonomista). Ako se ne može osigurati takva ekipa. a doprinose boljem formiranju i uređenju radnog mesta. a potom je naročito važno sledeće: • rad na radnom mestu treba što više automatizovati gde god to dopušta priroda posla. • radno mesto ne sme biti izolovano. Organizacija radnog mesta je složen posao.5. psihologa. jer objektivno umanjuju efikasnost rada. držati se i određenih organizacionih pravila koja se odnose na sredstva za proizvodnju. • rad na radnom mestu treba da se odvija po obimu unapred utvrđenom racionalnom redosledu. Radno mesto je dinamička kategorija. Pre svega.rezultati rada na pojedinom mestu.

Ovim ugovorom. pa čak i ona lica koja stupe u radni odnos nakon potpisivanja kolektivnog ugovora. otpremnina prilikom odlaska radnika u penziju. racionalizacije i druge oblike stvaralaštva. dnevnice za službena putovanja i dr. pomoć. naknade troškova prevoza. ugovor o pravima i obavezama radnika i poslodavca s tom razlikom što ugovor ne potpisuje pojedinačno svaki radnik već ga u ime radnika potpisuje njihova strukovna organizacija (sindikalna organizacija). prijem na posao i otkaz. najamnina. i interesa zaposlenih da ostvaruju što više zarade. − deo zarade iz dobiti − ostala primanja (regres za godišnji odmor. Ugovor obavezuje sva lica koja pripadaju sindikalnoj organizaciji koja je potpisnik ugovora.kolektivni ugovor. − raspoređivanje radnika na rad.ponašanju teže da ostvare što veću akumulaciju (profit) i ako postoji približna ravnoteža između ovog interesa.). − zaštita radnika na radu. − odmor i odsustvo. Kolektivni ugovor zaključuje se između strukovne radničke organizacije (sindikalne organizacije) i poslodavca. na drugoj strani. Određivanje najniže cene rada je jedan od osnovnih elemenata da se odredi koja je proizvodnja uspešna. u stvari. na jednoj strani. 107 . Ugovorom se reguliše: radno vreme. uređuju se prava i obaveze radnika i poslodavaca po sledećim pitanjima: − cena rada i zarade. kao i ostali uslovi rada. Tako se dolazi do kategorije . a koja stvara gubitke. opis posla. − stručno usavršavanje. − pripravnički staž. − naknada za inovacije. To znači da je kolektivni ugovor. solidarni fond sindikata.

za puno radno vreme. − pojedinačni ugovor Opšti kolektivni ugovor zaključuju: Veće saveza sindikata Srbije. To znači da sva pravna lica mogu da zaključe posebni kolektivni ugovor i da na jedinstven način urede osnovne cene rada za tipično radno mesto u okviru svake grupe poslova kao i druga pitanja. ostvarivanje i zaštita prava radnika. Privredna komora Srbije i Vlada Republike Srbije. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba da se urede prava i obaveze zaposlenih radnika i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa koja nisu urađena Opštim kolektivnim ugovorom. − posebni kolektivni ugovor. − učešće radnika u upravljanju i dr. i najniža cena rada za poslove više složenosti (osnovna cena rada) koje odgovaraju poslovanju na granici rentabiliteta. a takođe se uređuju i ostala primanja zaposlenih i druga pitanja iz rada i po osnovu rada. Opštim kolektivnim ugovorom uređuje se. 108 .− prestanak potrebe za radom radnika. U pogledu primene. Pojedinačni kolektivni ugovori zaključuju se za svako preduzeće. odnosno pojedinačnom kolektivnom ugovoru. najniža cena rada za najjednostavniji – najprostoji rad. − disciplinska materijalna odgovornost. kolektivni ugovori svrstavaju se u sledeće tri grupe: − opšti kolektivni ugovor. odnosno subjekata na koje se odnose i koji ga donose. Osnovna cena rada sa pripadajućim doprinosima ima karakter poslovnog rashoda. − uslovi za rad sindikata. Posebni kolektivni ugovori se zaključuju za grane i grupacije. Osnovna cena rada je polazna osnova za utvrđivanje cene rada u posebnom. odnosno ustanovu.

Zaključuju se za teritoriju republike opšti . Opšti kolektivni ugovor prepušta poslodavcima da utvrde način merenja rezultata rada i da na osnovu toga vrše isplatu zarada. sa obostranim nastojanjem da se postigne sporazum.Najniža cena rada je polasna osnova za određivanje osnovne cene rada. Poslodavac je obavezan da izradi jasne i primenljive kriterijume za utvrđivanje rezultata rada radnika. 109 . grupe poslodavca ili jedne ili više poslovodačkih organizacija. s jedne.(engl. Takvi ugovori su kompromisi koji pdražavaju relativnu pregovaračku moć partnera. posebni za određene grane i grupacije.važi za sve poslodavce i zaposlene. (uslovi rada i zapošljavanja. standarda i drugih kriterijuma ili merila na osnovu kojih se utvrđuje rezultat rada. za puno radno vreme. prava i obaveze radnika i poslodavca). o platama i uslovima rada. s druge strane. KOLEKTIVNI UGOVORI . Kolektivni ugovor propisuje korekciju najniže cene rada po osnovu porasta troškova života. colective agreement) se zaključuju u pismenoj formi između poslodavca ili njihovih organizacija i radničkog sindikata u cilju uređenja radnih odnosa. i jedne ili više reprezentativnih organizacija radnika.(engl. Najniža cena rada je cena rada za najjednostavniji – najprostiji rad. Utvrđuje se Opštim kolektivnim ugovorom i služi za utvrđivanje cene rada kod svih pravnih lica koja zapošljavaju radnike. Zarade zaposlenih utvrđuju se na osnovu cene rada utvrđene kolektivni ugovorom za određene poslove i ostvarenog rada učinka po osnovu normativa. pre svega. KOLEKTIVNO PREGOVARANJE . collective bargaining) proces pregovaranja s namerom da se zaključi kolektivni ugovor. To je metod određivanja uslova zaposlenja i rada pregovorima između poslodavca.

odnosno poslodavac. za ustanove sindikat i republička vlada.pojedinačni za određeno preduzeće ili ustanovu. Opšti zaključuje republički sindikat. posebne sindikat i udruženje poslodavaca. Privredna komora i Vlada Republike. 110 . pojedinačni sindikat. direktor.

U teorijskom smislu ono označava oblast koja izučava ponašanje ljudi u organizacionoj sredini.god. Zaječar. 2002. gde je B = Behavior (ponašanje) 20 U koncipiranju ovog poglavlja stanovito je korišćen udžbenik «Organizaciono ponašanje». O R G A N I Z A C I O N O PONAŠANJE 20 Organizaciono ponašanje je nov pojam u teoriji i praksi organizacije i upravljanja. tj. Pored razumevanja ljudske prirode ono nastoji da definiše načine. odnosno preduzećima. dr Mića Jovanović i prof. metode i sredstva za predviđanje i kontrolu ljudskog ponašanja.: B= f(P. 111 . To je nov pristup ljudskom faktoru u organizaciji. dr Mirjana Petković u izdanju Fakulteta za menadžment.IV POSLOVNO ORGANIZACIONA KULTURA U SVETU PREDUZETNIŠTVA 1.E). Polazi se od stava da je ključna funkcija rukovodioca da razume ponašanje ljudi i da utiče da se ponašanje formira ili oblikuje na način koji će doprineti ostvarenju ciljeva organizacije. čiji su autori prof. U tom procesu formira se ponašanje kao funkcija ličnih karakteristika I organizacione sredine.

Organizaciono ponašanje je bihevioristički pristup ponašanju pojedinaca i grupa u kontestu organizacije. Drugum rečima. Obično je za unapređenje ponašanja potrebno promeniti i jedno i drugo. Istrazivanje ponašanja ljudi u organizaciji ima za cilj da se omogući razumevanje. produktivnosti i efikasnosti u svetskoj ekonomiji. predviđanje i kontrola ponašanja zaposlenih. antropologija). do promene i unapređenja ponašanja može doći menjanjem individua ili menjanjem situacija.P = Personal characteristic (lične karakteristike) E = Enviroment (sredina) Formiranje ponašanja ljudi u organizacijama je upravljačka aktivnost. a rukovodiocima da budu uspešni u radu sa ljudima i vođenju organizacije. Ova oblast istražuje načine i mogućnosti kako da se ljudima pomogne da budu zadovoljni životom u organizaciji. Ona je kompetencijama rukovodilaca (menadžera). Organizaciono ponašanje je naučna oblast u teoriji organizacije i upravljanja. u radnoj sredini. Rukovodioci oblikuju ponašanje u organizaciji tako što utiču na razvoj i promene ličnih karakteristika i / ili na promene organizacionog konteksta. Pojavu ovog pristupa potencirali su problemi kvaliteta. Organizaciono ponašanje se definiše kao oblast koja izučava ljudsko ponašanje u organizaciji. s jedne strane. njegovom ponašanju i odnosima (psihologija. koja se oslanja na fundamentalne nauke o čoveku. tj. s druge strane. Predmet 112 .sociologija. i na empirijska istraživanja (iskustvo i praksu organizacije i upravljanja). Pristup organizacionog ponašanja se pojavio početkom 80-tih godina XX veka.

osećanja. percepcije.kao primenjena oblast organizacije i upravljanja.je dobra osnova za naučno uopštavanje. u kojoj su teorija i praksa podjednako važne. U životnom ciklusu organizacije dolazi do promena uslova i faktora.izučavanja su analiza i razumevanje stavova.sociologija i socijalna antropologija.tj. potreba i mogućnosti.socioloških i antropoloških istraživanja daju osnovu za razumevanje ljudske prirode i ponašanja čoveka u organizacionoj sredini(preduzeću).kao što su socijalna psihologija. Promene 113 .odnosno u kojoj je uspostavljen spoj teorije i prakse. Organizaciono ponašanje. izvođenje koncepata i zaključaka u smislu unapređenja oblasti organizacionog ponašanja. Koncepcije psiholoških.To podrazumeva otvorenost i dinamičnost. Praktični aspekti organizacionog ponašanja ogledaju se u mogućnostima predviđanja i uticaju na promene ponašanja. Značaj izučavanja ponašanja ljudi u organizaciji ogleda se u privrednoj praksi.Teorijski aspekti organizacionog ponašanja omogućavaju razumevanje ponašanja ljudi. Sve to govori da je organizaciono ponašanje interdisciplinarno područje upravljanja preduzećem.organizaciono ponašanje se u izučavanju ponašanja ljudi u organizacijama oslanja i koristi stavove. Ciljevi istraživanja su poboljšanje individualnih i organizacionih performansi (učinaka) i povećanje satisfakcije (zadovoljstva) učesnika u organizaciji. Organizaciono ponašanje je primenjena naučna oblast.učenja i zaključke ovih nauka. Rukovodioci mogu.U tom smislu.organizaciono ponašanje se oslanja na srodne bihejviorističke nauke.pomoću raznih tehnika treninga i ubeđivanja.na osnovu razumevanja i poznavanja ponašanja ljudi.stalni razvoj i promene u ovom domenu izučavanja.Prema tome. motiva i ponašanja ljudi u organizacionom kontekstu.uticati na promenu ponašanja.ciljeva i strategija.

Slično društvu. dr Mića Jovanović . u opremanju kancelarija. merila i norme ponašanja. 2003. kao što su: tradicija. društva i civilizacije. 1999. 1.«Organizaciono ponašanje». pravilima i normama uz koje zajedno žive i rade nosioci upravljačkih i izvršnih procesa.1. Po ovim elementima razliku se narodi. Iskustvo omogućava predviđanje i kontrolu ponašanja.god. str.u novim uslovima.dr Ivana Simić . organizational behavior) organizacioni koncept razvijen 1980-ih godina koji se bavi proučavanjem ponašanja ljudi u organizaciji.101 114 . u slogu. u ophođenju 21 Videti: dr Srbijanka Nikolić .«Manifestacije faktora organizacione kulture u transformaciji preduzeća». navike.zahtevaju prilagođavanje. Zaječar. Ono ima za cilj da. formularima.uspostavi ravnotežu između poslovnih i organizacionih performansi. Niš.tj. Svaka konkretizacija. stavovi. dr Mirjana Petković . organizacije imaju svoju kilturu po kojoj se prepoznaju i razlikuju jedna od druge. Fakultet za menadžment.. ORGANIZACIONO PONAŠANJE (engl. str. između učinaka i zadovoljstva. Organizaciona kultura Pojam kultura uopšte uključuje niz elemenata.god.prof. 80 . Ekonomski fakultet.21 Postoje mnogobrojne definicije organizacione kulture.278 22 Citirano prema: prof. Jedna od najprihvaćenijih je i ona koji je izrekao Handesblat:22 ″Organizaciona kultura predstavlja sumu predstava o vrednostima. Zbornik radova »Efikasnost transformacije preduzeća». Kultura je izraz komunikativne i međuljudske istine jedne firme. verovanja. To podrazumeva solidno teorijsko znanje o ljudskoj prirodi i solidno praktično iskustvo. običaji. Organizaciono prilagođavanje je najefikasniji način prilagođavanja. vrednosni sistem. Znanje je preduslov za razumevanje ljudskog ponašanja.

razlikuju se od jezika i tehnologije u tekstilnoj industriji. 82 115 . radnim i tehnološkim procesima kao i primenjene tehnologije govore o delatnosti preduzeća. ideje i sposobnosti da vode preduzeće. To je opšte prihvaćeni način na koji svaki pojedinac. Postoji opšta saglasnost da sadržaj organizacione kulture čine sledeći elementi: filozofija preduzeća (dominantne vrednosti. ona se deli i meša između članova organizacije). Norme ponašanja govore o načinu komuniciranja sa internom i eksternom sredinom. koje pojedinac koristi u razvoju svog organizacionog ponašanja. odnosno biološko poreklo). 23 IBID. ideje i ideale. ∙ deljiva je (kultura nije specifičnost pojedinaca. norme. standardi. Dakle. ubeđenja. jezik i tehnologija. Jezik i tehnologija u preduzeću kosmičke industrije. ugostiteljskom ili trgovinskom preduzeću. pokazuje u kojoj meri je utvrđenja filozofija preduzeća postala i njegova kultura″. obavlja dodeljeni zadatak. u internim i eksternim odnosima. Standardi govore o tome kako poslove treba obavljati.zaposlenih. Filozofija preduzeća oblikuje uzorna ličnost. U početku to je osnivač preduzeća. u okviru određene funkcije ili sektora rada. To je ideja kojom se rukovodi svaki pojedinac u organizaciji. organizaciona kultura je stečeno znanje i iskustvo. Filozofija preduzeća odražava ciljeve. str. vrednosti. Jezik u poslovnim. verovanja i stavovi). pojedinac ili grupa pojedinaca koji imaju kapital. Njene karakteristike su:23 ∙ stiče se (nema genetsko.

njihova uloga u procesu upravljanja. ∙ simboliska je (zasniva se na ljudskoj karakteristici prezentovanja jedne stvari uz pomoć druge). ∙ adaptivna je (zasniva se na sposobnosti ljudi da se prilagođavaju sredini i događajima). Kultura odražava osobine preduzeća u celini. Klima u organizaciji se formira kao varijabla izvedena iz njene kulture. a klima odražava osobine internih odnosa u preduzeću. 1. prema kolegama i organizaciji u celini. koja iz nje proizilazi. verovanja. Klimu kao i kulturu organizacije oblikuju najviši rukovodioci. Rukovodstvo preduzeća treba da stvori takvu atmosferu da svaki pojedinac 116 . personalna politika i sl. kao što su: stavovi i osećanja zaposlenih. stavova i normi ponašanja koje dele svi ili većina članova u organizaciji a koji utiču na njihovo mišljenje i ponašanje u organizaciji. Proističe da je kultura organizacije širi.∙ transgeneracijska je (prenosi se sa generacije na generaciju).2.″Osećaj″ ili ″doživljaj″ zaposlenih da su sastavni deo organizacije i da su joj potrebni utiče na njihovo ponašanje i stavove. sistem raspodele i politika plata. stav prema poslu. uži pojam organizacionog ponašanja. Kultura organizacije utiče na ponašanje zaposlenih oblikujući njihova osećanja.(engl. Kaže se da je organizaciona klima način na koji članovi organizacije zapažaju (vide i osećaju) kulturu koja je stvorena i koja se neguje u njihovoj organizaciji. odnos prema rukovodiocima. organizational culture) skup vrednosti. Organizaciona klima Organizaciona klima je osnovni pokazatelj kulture organizacije. a klima. ORGANIZACIONA KULTURA .

Zavisi od cilja koji se želi postići i datog organizacionog konteksta. pojačava sigurnost. Klima je organizaciona varijabla na koju se može efikasno uticati na dva načina: promenom politike i promenom organizacije. strategije promene 117 . Klima organizacije se oblikuje putem personalne politike. Za ove prve klima organizacije je od presudnog značaja. ove promene vrše sinhronizovano. može privlačno ili odbojno delovati na poslovne partnere i na one pojedince koji traže posao. koji vodi promeni organizacione strukture. veće poslovne performanse preduzeća u celini zahtevaće prilagođavanje i politike i organizacije. da je dobrodošao. Vladajući pristup poslovanju. Klima i kultura preduzeća oblikuju njegov inidž. Krajnji rezultat ovih promena je nov oblik kulture preduzeća.Taj osećaj treba da prožima celu organizaciju. S druge strane. od najvišeg do najnižeg nivoa. Ona utiče na njihovu odluku da ostanu ili da odu iz preduzeća. vernost i odanost preduzeću. po kome se preduzeće prepoznaje i razlikuje od drugih.oseća da pripada organizaciji.da je potreban i koristan.On motiviše zaposlene na visok učinak. Predstavu o preduzeću kao dobrom ili lošem šire oni koji u njemu rade i oni koji sa njim sarađuju. Najzad. koja je faktor organizacione strukture. politike nagrađivanja i načina rukovođenja. Za spoljni svet značajnija je kultura preduzeća. veće organizacione performanse (zadovoljstvo i lični uspeh) zahtevaće prilagođavanje personalne politike i politike karijere. po pravilu. Zbog različitog organizacionog konteksta. Radi se zapravo o promeni kulture (filozofije) preduzeća. kao predstavu na osnovu koje javno mnjenje proglašava jedno preduzeće dobrim ili lošim. Ako je cilj da se ostvare veće proizvodne performanse (proizvodni učinci) rukovodstvo treba da prilagodi politiku raspodele i nagrađivanja. U praksi se.

(engl. brzo stvarajući i usavršavajući sposobnosti neophodne za budući uspeh.3. 1. Formulu za stvaranje organizacije koja uči ima težište na sledećih pet elemenata: 1) lider sa jasnom vizijom. Proces učenja podrazumeva mnogo više od prostog učenja i ličnog razvoja pojedinaca. «Poslovna politika». 10/2004. 118 . shodno vrsti i veličini preduzeća. dr Ivana Simić. Formula za stvaranje organizacija koja uči glasi: OKU = Lider sa vizijom X Plan/Metrika X Informacija X Inventivnost X Implementacija Preduzeća koja imaju navedenih pet elemenata su predisponirana za učeću organizaciju. ORGANIZACIONA KLIMA . Organizacija koja uči (OKU) Učeća organizacija (Learning Organization) ili organizacija koja uči (OKU) definiše se kao organizacija koja se kontinuirano popravlja. 2) detaljan i merljiv plan akcija. sa ciljem da se dobiju najbolji proizvodi i usluge. 3) brza razmena informacija. U organizacijama koje uče stvaraju se procedure upotrebljive širom organizacije. 4) inventivnost: 5) sposobnost za sprovođenje akcija u delo. Da bi se stvorila 24 Videti: prof.«Razvoj organizacije koja uči» čas. Ovakvo učenje stavljeno u akciju stvara nove kompetencije i poboljšava 24 performanse.organizational climate) je skup percepcija zaposlenih o karakteristikama radne sredine u organizaciji.g.se razlikuju od preduzeća do preduzeća. Beograd.

119 . • Učeća organizacija je gladna znanja. Preduzeća treba da nauče da koriste prikupljene informacije. vizija treba da bude jednostavna i direktna. Tamo gde nema jasne koncepcije. proverite konkurenciju. Ona ceni dobre ideje bez obzira na to odakle dolaze i sledi načelo ″potraži istinu bez obzira na to odakle dolazi i koliko košta″. u smislu da se postignu željeni rezultat. kako bi se efikasnom upotrebom potencijala ostvarili ciljevi preduzeća. kradite besramno. • Kaže se da bez lidera posvećenog učenju organizacija ne može iskoristiti svoje mogućnosti napredovanja. Promenio se karakter poslovne tajne. Lider mora da poseduje viziju.učeća organizacija svaki elemenat treba ″popuniti ″pravim sadržajima. zaposleni su dezorjentisani. znanje zaposlenih. Da bi se to postiglo. Smisao je da se pokrene inteligencija. kreativnost. merenju i praćenju rezultata. obezbdite protok informacija. Otkrića su postala opšte dobro. Treća značajna uloga vizije jeste da poveže (integriše) korporativni vrh sa operativnim. kreirajte otvorenu organizaciju i stvorite kulturu pogodnu za učenje. Druga značajna uloga vizije jeste da omogućuje zaposlenima pravilno angažovanje. Preduzeće ne treba da radi sve samo. Prva značajna uloga vizije jeste da se jasno definišu poslovi u kojima preduzeće želi da učestvuje. • Organizacija koja uči pridaje veliki značaj planiranju. da otkriva ono što su drugi već otkrili. Koristeći preimućstva svog položaja lider je u poziciji da vidi i premosti jaz između onoga što organizacija jeste i onoga što bi mogla da bude. Nekoliko empirijskih pravila mogu biti otkoristi: slušajte kupce.

Uvodjenje sistema kvaliteta je dobar primer za ilustraciju. Najbolji katalizator inovativnosti je jasna vizija koja pomaže da se vidi gde smo sada a gde bi smo mogli da budemo.• Inventivnost je kritičan element formule za stvaranje učeće organizacije. Sa novim problemima one se suočavaju novim očima otvorenim za sve ideje i teorije. Potrebno je uvesti novo ponašanje. Ponekad ih pokoleba rizik od uvodjenja novog. Ono što jednu organizaciju čini učećom je upravo njena sposobnost da kreira. Mnoge organizacije se spotaknu baš ovde. organizational learning) koncept organizacionih promena kroz koje organizacija razvija i koristi nove veštine i znanja da bi pomoću njih ostvarila konkurentnu prednost na tržištu. organizaciona struktura i stil 120 . U suočavanju sa problemima organizacije koje kontinuirano uče neće trošiti vreme da postojeća rešenja prilagođavaju novim uslovima. a ponekad ″zaborave″ da primene ono što su naučili. 2. Nije dovoljno promeniti statut i pravilnike. O R G A N I Z A C I O N E PROMENE Organizacija preduzeća se nalazi u stanju stabilnosti onda kada su strategija. Menadžment treba da zna da implementacija traži upornost. Nakon što dobiju sertifikat organizacije nastave da rade po starom. ORGANIZACIONO UČENJE (engl. Proces učenja mora biti podržan novom organizacijom. kultura i procesi (nagrađivanje. ali najvažniji element formule za kreiranje učeće organizacije. One rešavanje problema vide kao stvarnu mogućnost za učenje. Struktura. • Ovo je poslednji. motivacija i komuniciranje) treba da podstiču nove navike i ″vežu″ zaposlene za novi put.

Tada se funkcionisanje preduzeća obavlja prema ustaljenoj poslovnoj formuli. Na primer. proaktivne i reaktivne. u čijem rešavanju je. okruženje je menjalo svoju strukturu i karakteristike. koji se učvršćuje i postaje navika. odnosno. Uvek se polazi od nekog izabranog kriterijuma. a to znači da je vođstvo preduzeća prinuđeno da živi sa promenama i da. prevođenje organizacije iz stanja A u novo stanje B. u periodu od osnivanja do 90-ih godina. bila potrebna adekvatna naučna podrška. pored poželjne menadžerske intuicije. Okruženje kao sumarni izraz za sve faktore izvan preduzeća koji remete stanje njegove ravnoteže i stabilnosti. adaptira ili trasformiše svoju organizaciju. Međutim. preduzeće X je. dubina promena.rutina ili norma ponašanja. način na koji se promene izvode i sl. kao što su: parcijalne i sveobuhvatne. bilo organizovao prema funkcionalnom modelu. Zato su promene strategije. veličina promene. kao na primer: obuhvat promena. a zatim je prešlo na divizionalni model. Međutim. od stabilnog. bilo je i ostalo najjača snaga promena. prema pravilima operativne logike važećeg modela organizacione strukture i usvojenog obrasca ponašanje vođstva i zaposlenih. preko dinamičkog do turbulentnog. Organizaciona promena predstavlja promenu stanja organizacije preduzeća u dve vremenske tačke. Organizacione promene je moguće klasifikovati na različite načine.Ovakav razvoj okruženja uticao je na pojavu strateških problema u funkcionisanju preduzeća. plitke i 121 . U skladu sa izabranim kriterijumom u literaturi postoje brojne podele. u skladu sa prirodom promena u sredini. strukture i stila vođenja preduzeća neminovne.vođenja preduzeća u skladu sa njegovom internom i eksternom sredinom. stanje stabilnosti organizacije se teško održava jer ga promene uslova u internoj i eksteroj sredini stalno narušavaju.

dođe do proširenja aktivnosti prodaje u nove regione. Ove promene teoretičari i konsultanti nazivaju lineranim. Ove promene ne izazivaju veću pometnju i potrese u preduzeću. koje će pokrivati nove regione. Polazeći od ovog kriterijuma organizacione promene se diferenciraju na inkrementalne ili adaptivne i radikalne ili generativne. One imaju karakter malih promena ili finog podešavanja organizacije. male i velike. a obezbeđuje se usklađenost strategije i strukture. koji uključuje primenu određenih tehnika. 122 . Ako. na primer. I u ovom slučaju bazični model organizacije se suštinski ne menja. U skladu sa strategijom rasta i razvoja preduzeća adaptivne promene obezbeđuju razvoj njegove organizacije. sa ciljem da se preduzeće adaptira promenama u sredini (internoj i eksternoj).duboke. kao ni njegova operativna logika. odnosno implikacijama koje ima na pojedine dimenzije organizacije i. Preduzeće na sličan način može prilagoditi svoju organizaciju ako diversifikuje proizvodni program. prirodno je da se prodajni sektor poveća za određeni broj organizacionih jedinica. U organizacionoj praksi ove promene se uvode pomoću programa organizacionog razvoja. tako što će pored postojeće proizvodne celine uvesti novu. itd. preko njih. • Inkrementalne promene su one koje se proizvode u okviru postojećeg bazičnog modela i fokusirane su na samo neke elemene organizacije. Time se ne narušava postojeći koncept organizacije.Najraširenija je ona podela koja organizacione promene deferencira prema posledicama. kontinuiranim ili promenama prvog reda (first order change). One prate rasti razvoj preduzeća. samo se adaptira i prilagođava strategiji proširenja proizvodnog programa Adaptivne promene su razvojne promene. na preformanse organizacije. koje se fokusiraju na određene elemente organizacije ( redizajn radnih mesta.

uključivanje zaposlenih u donošenje odluka . redefinišu se poslovni procesi. a zatim nova strategija generiše promenu organizacije. Krizna stanja koja se jasno ispoljavaju trajnijim padom performansi ne mogu se rešiti adaptacijom. u kome se ostvaruje stabilan rast i razvoj. Sa ovim promenama suočavaju se mnoge uspešne velike organizacije. Pokazalo se da relativno dug period organizacione stabilnosti slabi fleksibilnost i smanjuje sposobnost organizacije za učenje i prihvatanje promena. kreira se novi obrazac kulture. Najpre se radikalno menja strategija kao način na koji preduzeća održava i osnažuje svoju konkurentnost. Neophodno je zameniti sam model. To je velika i sveobuhvatna promena koja zadire kako u širinu tako i u dubinu organizacije. čije rešavanje zahteva radikalne promene strategije i organizacije preduzeća. U modelu životnog ciklusa Grejner (Greiner) ih naziva revolucionarnim promenama. • Transformacija je radikalna promena koja podrazumeva intervencije u svim elementima organizacije. u kojima su unutrašnje snage za očuvanje stabilnosti veoma jake. Nisu dovoljne parcijalne intervencije u okviru postojećag modela organizacije. grupni. Postojeći model organizacione strukture sa zamenjuje novim.) ili na određene oganizacione nivoe (individualni. i sl. razvijaju se nove norme ponašanja zaposlenih. prekida se pojavom krize. Zato se radiklne i sveobuhvatne promene često nazivaju diskontinuelne. Potrebno je kreirati novi model koji će podržati novu strategiju preduzeća. organizacioni). Potrebna su nova znanja i sposobnosti vođstva da napravi zaokret u dosadašnjoj praksi. umesto adaptacije nužna je transformacija. Drugim rečima. Dolazi do prekida uhodane prakse i uspostavljanja nove prakse. jer daju nov oblik 123 . Kao što je poznato u modelu životnog ciklusa organizacije relativno dugi period evolucije.

). radikalne promene su rizičan i neizvestan poduhvat. upravljanje totalnim kvalitetom i smanjivanje organizacije.čitavoj organizaciji.) Za razliiku od adaptivnih promena koje imaju karakter razvojnih. Kao dubinske i sveobuhvatne radikalne promene organizacije se uvode pomoću radikalnih programa koji se razlikuju od programa organizacionog razvoja. reinženjering poslovnih procesa. neophodno je u određene snage koje dolaze iz okruženja i iz naše unutrašnjosti preduzeća. Neki teoretičari i konsultanti ih nazivaju promenama drugog reda (secind . Od početka 80-tih kada su preduzeća počela masovnije da uvode radikalne promene organizacije do danas afirmisali su se sledeći programi radikalnih promena: organizaciona transformacija. Obzirom da dovode do korenitih promena čitave organizacije radiklane promene se često nazivaju i fundamentalnim promenama(Kotter J. O tome govori sledeći grafikon: 124 . mogu biti interne i eksterne. Teško je unapred predvideti njihov tok i ishod. Rezultati mogu biti bolji. Da bi došlo do organizacionih promenabilo inkrementalnih bilo radikalnih. Dakle. pa zato većina lidera odlaže ovu vrstu promena sve dok ih kriza. ne primora na drastične mere. ali i lošiji od prethodnih.order change). multidimenzionalnim i multinivovskim(Robbins St. najčešće finansijska.

decentralizacija. a to su sledeće komponente organizacije: 1. 3. 12: Snage organizacionih promena Šta sve može biti predmet promena u procesu organizacionih promena? Odgovor je jednostavan i treba da sledi logiku organizovanja (dizajniranja organizacije). elektronski medij mobilni telefoni.distribucija mo ći.demografske promene.promena vlasni strukture čke . sve ono što je kreirano u procesu dizajniranja organizacije preduzeća podleže promeni. 125 . migracije stanovni ta i socijalni trendovi š .INTERNE . promena stila vo đstva .religija i nacionalna kultura ORGANIZACIONE PROMENE Grafikon br. organizaciono ponašanje.Tržište i konkurencija . Naime.starost i veli preduzea čina ć .modernizacija tehni čki tehnolo škog sistema . organizaciona struktura.promena lidera i organizacione kulture EKSTERNE . organizaciona kultura i klima.ciljevi i strategije .informatizacija. 2.globalizacija i liberalizacija poslovanja . internet i intranet .

Poslovna kultura obuhvata: materijalna i duhovna dobra. i još uvek dolazi. vladala je među tehničkom i naučnom inteligencijom. a ogledaju se u njegovom odnosu prema prirodi. Iz te treće 126 . lepšim i bogatijim. U poslednjih pedeset godina među naučnicima se proširila «korporacijska kultura».) kulturom smatrala samo ono područje kojim se ona bavila. U njoj Charles opisuje razdvajanje dve vrste inteligencije. proizvedenim dobrima. Između prve i druge skupine dolazilo je. knjigu Dve kulture. radu i sredstvima za rad. prema rezultatima rada i organizaciji rada. drugim ljudima. umetnici filozofi. do nerazumevanja i krivog shvatanja dviju različitih kultura. Na temelju te spoznaje Charles je predvidio stvaranje "treće kulture" u kojoj će različiti znanstvenici i preduzetnici sami smatrati potrebnim svoje teorije i aktivnosti objasniti laicima. Ona takođe obuhvata odnos zaposlenih prema dobavljačima i kupcima. čovekove osobine koje u sebi nosi.3. Show objavio je 1959.. g. P O I M A N J E PREDUZETNIČKO - POSLOVNE KULTURE PREDUZEĆA U najširem smislu pod kulturom se uopšte podrazumeva sve ono što je čovek u nekom vremenu stvorio da bi zadovoljio svoje potrebe i učinio život lakšim.. Višestrukost naziva govori o prirodi i složenosti ove problematike. Prva je vrsta inteligencije (pesnici. ali i prema organizaciji u kojoj rade. Poslovna kultura se shvata kao skup individualnih i zajedničkih razmišljanja i ponašanja koji se temelje na opšte prihvaćenim pravilima u konkretnom poslovnom sistemu. Pripadnici druge kulture ne brinu kako njihov rad procenjuje šira inteligencija i društvena zajednica. naoko različita kultura. Britanski naučnik Charles P. «organizacijaska kultura» i «treća kultura». Druga.

već i određeni "dodatak" na to. običaja. navika. Može biti snažno sredstvo sveukupne menadžerske i preduzetničke moći. etike te drugih osobitosti i čovekove sposobnosti vladanja sobom. Poslovna kultura utemeljena je na savremenoj nauci i tehnologiji. na nove tehnike. 127 . Nije svejedno vide li zaposleni u zajedničkim dostignućima i uspehu preduzeća mogućnost ostvarivanja i svojih osobnih interesa ili su ravnodušni prema tome.kulture koja se sastoji od dijaloga. ali nevidljiv "softver" preduzeća. Nije svejedno ni odnose li se prema dobavljaču ili kupcu pošteno ili nepošteno. na novo znanje ili su protiv promena. Veoma značajan segment poslovne kulture su način mišljenja i gledanja na budućnost. uverenja. To nisu samo znanja. Ona je sistem vrednosti. motivacija i drugo što ljudski potencijal čini ljudskim kapitalom. sistem nagrađivanja te druge aspekte organizacije. ponašanja i kulturnog ophođenja nastaje Poslovna kultura koja u sebi objedinjava sve naznačene kulture. vole li zaposleni svoj posao ili jedva čekaju odlazak popodne kući. Ona im pruža sigurnost i omogućava bolji život u radnoj sredini. kako gledaju na pravednost. solidarnost i humanost. čuvaju li sredstva za rad ili ih nemarom oštećuju. pravila ponašanja. odnose li se preduzetnički prema svemu ili samo prema nečem itd. usmeravajući se prema dobrom i boljem životu. tehnologije. Poslovna kultura prepoznatljiv je. pristup informacijama i njihov tok. veštine. Nije svejedno jesu li članovi zajednice zaposlenih orijentisani na promene. Preduzetničko-poslovna kultura je institucija trajnih vrednosti zajednice zaposlenih koju valja stalno njegovati i štititi. cene li ili ignoriraju stručnost i profesionalnost. morala. te se njime razlikuje od drugoga. Poslovna kultura utiče na oblikovanje svih aspekata organizacije. zato kultura postoji i razvija se. kreativnosti i inovativnosti svih članova preduzeća. organizacijske oblike.

kao što su strategija.. usavršavanje. Provođenje stalnih promena zahteva poznavanje i uvažavanje te izgradnju poslovne kulture. Sve se više dolazi do spoznaja da kultura dotiče i "prave" probleme poduzeća. sva znanja nije moguće jednostavno "presaditi" iz jednog preduzeća u drugo pa čak ni iz jednog odela u drugi. u istom preduzeću. Smatrali su da su ljudi sprem-niji prihvatiti tehnološke i organizacijske promene ako ih se pravovremeno uključi u planiranje i provođenje tih promena. obrazovnu. a prepoznaju onu u svojoj tvrtki (a ona uvek postoji). No. Kada menadžeri spoznaju važnost poslovne kulture. amortizirajući prirodni otpor čoveka i sredine prema njima. inovacije. vizija. Također mogu uspešno upravljati promenama. mogu stvarati strategiju koja će i kulturu koristiti kao izvor snage i konkurentske sposobnosti. poznavanje kulture može biti temelj uspeha i brzine provođenja promena. U protivnom se nailazi na otpor. Metode i veštine rada moraju uvažavati jedinstvenost pojedine kulture. Mnoga znanja i veštine su opcenito uzevši primenljiva u svim organizacijama. zdravstvenu itd. sportsku. kad su promene i brzina ključni za održavanje uspešnosti. U naše vreme. njihov napor neslavno je propao. kultura je našla mesto i u svetu preduzetništva. Kad su stranci zatražili 128 . uz kulturnu. Njihovo im je američko iskustvo (kultura) govorilo da Ijudi zaduženi za rad postrojenja ujedno su i najkvalificiraniji za poboljšanje njegovog rada. Međutim.Zadnjih desetljeća. efikasnost. jer su zaposlenici verovali da menadžment mora imati odgovore na sva pitanja te da mora stvar voditi prema cilju. Primer prvi: Menadžeri jedne kompanije došli su u drugu zemlju sa zadatkom uvođenja inovacija u rad postrojenja jedne tvrtke. Mnogobrojni naslovi u znanstvenoj i menadžmentskoj literaturi istražuju važnost kulture u svakom njenom aspektu. motivacija i kvaliteta i sl. produktivnost.

Cilj programa je bio unapređenje ključnih procesa rada. zaposleni su počeli tražiti nova zaposlenja. neželjen efekt . Program je propao. no taj je potez nosio u sebi protivurečnost. Primer treći: Ovaj primer pokazuje kako netko može nenamerno uništiti kulturne vrednosti koje su upravo temelj uspeha preduzeća. mogli bi provesti strateške promene bez izazivanja otpora. Voditelj programa objašnjavao je da. uz kvalitetne procese rada. Predsednikova intervencija imala je suprotan. kad ih ljudi poštuju. ovo je preduzeće imalo tradiciju (staru sto godina) usredotočenu na ciljeve i rezultate. To ne znači da je sve značajnije promene moguće provesti bez ikakvog otpora. Primer drugi: Uslužno preduzeće utrošilo je vreme i novac pokušavajući novi program provesti u život. Kad bi menadžeri shvatali i poznavali kulturu svoje tvrtke. ovi su krivo zaključili da su problemi postro-jenja nerešivi i da će uskoro prestati s radom. da su jedino njihovi sadašnji učinci važni. otpor prema promenama 129 . jer voditelj nije znao u program unijeti i iskoristiti činitelje poslovne kulture. Nažalost. ljudi su smatrali da ih se ceni po konkretnim rezultatima.podršku zaposlenih. Strana kultura nije bila podudarna s lokalnom. Novi predsednik kompanije pokušao je provesti neke inovacije nagrađivanjem pojedinih inovatora. Znanjem o kulturi ovakav ishod mogao se izbeći. Novi sistem nagrađivanja poticao je individualnu kulturu koja je bila u suprotnosti s dotadašnjim timskim duhom kompanije. Umesto da su prihvatili poziv i više se angažirali.ljudi su bili povređeni i nezadovoljni. Tradicionalno. inovacije su tu bile shvaćane kao rezultat napora više Ijudi koji ponosno sudeluju u timskome radu na razvoju novih proizvoda. moraju doći i bolji rezultati. Pokazali su da nemaju ni vremena ni strpljenja baviti se poboljšanjem procesa koji će tek nakon dugog vremena dati opipljive rezultate.

vrednosti i ponašanja koje karakteriziraju model i način na koji pojedinci i 130 . Uvidom u poslovnu kulturu. Novozaposleni moraju je naučiti i prihvatiti (E.1.  Kultura organizacije odnosi se na jedinstvenu konfiguraciju normi. Jaques. Nasuprot tome.). odnosno prosudba prevladavajuće kulture u preduzeću. Primer četvrti: Dva preduzeća su se spojila. 3. Nakon upoznavanja dviju različitih kultura. Budući da je nemoguće izbeći svaki otpor. utvrdilo se da prvo preduzeće kod zaposlenika ohrabruje poduzetnost i rizik. 1952.prirodna je ljudska reakcija. Zaposleni su poticali da se strogo drže tradicije i pravila. zahvaljujući dobrom poznavanju i prihvatanju kulturnih razlika oba preduzeća. Njihov broj približno je jednak broju autora koji su istraživali i pisali o poslovnoj kulturi. Elementi preduzetničke kulture Definicije poslovne kulture razlikuju se od autora do autora. Uspešni su bili oni zaposleni koji su se našli unutar okvira željenog ponašanja. Nema sumnje da kultura može snažno delovati na funkcioniranje preduzeća i njegovu poslovnu izvrsnost. poznavanje kulture omogućiti će menadžerima da izbegnu one prepreke koje su savladive te lakši prelaz na novi radni proces. u drugom preduzeću postojao je roditeljski pristup. uverenja. Uspešni zaposleni su bili oni koji su imali savremen pristup radu. viši menadžeri su mogli doneti i objasniti odluke na način da ih zaposleni obje tvrtke shvate i prihvate.291  Kultura preduzeća je uobičajen i tradicionalan način razmišljanja koji dijele svi zaposlenici. Gotovo svaki autor teksta o preduzetničkoj kulturi imao je potrebu dati svoju definiciju ovog fenomena. Prvi nužni korak u tom nastojanju je identificiranje.

grupe obavljaju svoje aktivnosti (E. Crombie, 1974.).  Skup značenja koji deli grupa ljudi (Louis, 1980.).  Kultura je model uverenja i očekivanja koji dele članovi organizacije. Ta uverenja i očekivanja predstavljaju norme koje snažno uobličavaju ponašanje pojedinaca i grupa u preduzeću (Schnjartz, 1981.).  Kultura je sustav neformalnih pravila koja uređuju ponašanje ljudi (Deal i Kennedv, (1982.).  Korporativna kultura je vrednosni sustav normi neke korporacije, koji predstavlja obrazac aktivnosti i model ponašanja u njemu (Tunstall, 1983.).  Kultura je model zajedničkih vrednosti koje daju zaposlenima institucionalno značenje, kao i pravila ponašanja u svakodnevnom životu (Davis, 1984.).  Model osnovnih pretpostavki, vrednosti i normi koje je određena grupa razvila ili otkrila učed kako rešavati probleme eksterne adaptacije i interne integracije, a funkcioniraju dovoljno dobro da bi bili prenijeti novim članovima organizacije kao ispravan način mišljenja i osjećanja u vezi s tim problemima (Schein, 1985.).  Pod kulturom podrazumijevamo zajednička uverenja koja dele menadžeri preduzeća o tome kako upravljati kadrovima i kako treba voditi svoje poslovanje (Lorsch, 1986.).  Korporativna kultura je implicitna i nevidljiva svest organizacije koja vodi ponašanje njezinih članova i koja nastaje kroz njihovo ponašanje (Scholz, 1987.).  Kultura je zajedničko znanje članova organizacije kreirano njihovim interakcijama koje određuje specifični organizacijski sistem vrednosti (VVilkins & Dyer, 1988.).  Kultura je skup zajedničkih saznanja s emocionalnim nabojem, koja su integrirana u logičan sustav ili kognitivne sheme, a daju znanja i utiču na percepciju, mišljenje, osećanje i ponašanje (Sckemann,
131

1991.). Koncept preduzetničko-organizacijske kulture još je sasvim nov i nedovoljno poznat izričaj. Stoga je poimanje preduzetničko-organizacijske kulture još uvijek neophodno artikulirati. Organizacijska kultura uključuje učenje i prenošenje znanja, uverenja i obrazaca ponašanja tokom nekog razdoblja, što znači da je organizacijska kultura relativno stabilna i da se ne menja brzo. Kulturu poimamo kao opštii obrazac ponašanja zajedničkih uverenja i vrednosti njihovih pripadnika. 0 njoj se može zaključivati iz onoga što ljudi govore, čine i misle unutar organizacijskog ambijenta. Organizacijsku kulturu Robbins poima kao sistem mišljenja koji pripadnici istog preduzeća međusobno dele i navodi deset važnih karakteristika koje pokazuju bit preduzetničke kulture:  Individualna inicijativa i odgovornost svake osobe;  Tolerancija rizika i poticaj zaposlenika za stvaralaštvo i inovacije;  Usmerenje na ciljeve i očekivanja poslovnih postignuća;  Integracija i koalicijski odnosi unutar organizacije;  Potpora menadžmenta u davanju uputa i potpore svojim podređenima;  Kontroling i nadzor ponašanja zaposlenika;  Identifikacija s preduzećem i radnom skupinom ili profesionalnim područjem rada;  Sistem nagrađivanja temeljen na kriterijuma i pokazateljima radnog učinka;  Tolerancija u rešavanju sukoba i različitosti;  Kultura dijaloga na svim hijerarhijskim razinama.

132

3.2. KARAKTERJSTIKE PREDUZETNIČKE KULTURE
Karakteristike preduzetničke kulture promatraju se samo s motrišta vrednosti i normi koje su zajedničke za preduzeće kao poslovni sistem. Ono što nije rasprostranjeno u čitavom preduzeću i prihvaćeno od svih njegovih članova, nije ni karakteristika preduzetničke kulture. Perspektiva integracije bazira se na četiri važne pretpostavke o prirodi i strukturi organizacijske kulture. Prva pretpostavka odnosi se na internu konzistentnost elemenata organizacijske kulture, kako kognitivnih, tako i simboličkih - što znači da se pretpostavlja kako su sve bazične pretpostavke, vrednosti, verovanja i norme ponašanja, kao i svi simboli - međusobno konzistentni. Druga pretpostavka odnosi se na diferencijaciju subkultura, odnosno na diferenciranost i raznovrsnost vrednosti, verovanja, normi i simbola. Iz ovog kuta organizacijska kultura se ne vidi kao monolitna, konzistentna celina, već kao kolekcija različitih vrednosti i verovanja, simbola i pretpostavki, koje nisu u međusobnoj vezi ili su čak i međusobno isključive. Organizacija ima dominantnu kulturu i potkulturu. Dominantna kultura sadrži pretpostavke, vrednosti i verovanja koje dele svi njeni članovi. Potkultura predstavlja specifičan sustav pretpostavki, vrednosti, verovanja, normi i simbola koje deli manja grupa zaposlenih u preduzeću. Dominantna kultura je neka vrsta "zajedničkog nazivnika" za sve subkulture u preduzeću. Treća pretpostavka odnosi se na integraciju. Prvo, organizacijska kultura nije konzistentan sistem pretpostavki, vrednosti i normi. Članovi organizacije imaju međusobno nezavisne, ali i suprotstavljene
133

vrednosti i verovanja u organizacijskoj kulturi rezultat je različitih uticaja iz okruženja.pretpostavke. tako se u organizacijskoj kulturi pojavljuju razlike u pretpostavkama. tj. društvenom položaju ili životnom standardu između menadžera i djelatnika. verovanja. Naime. Članovi organizacije koji imaju međusobno različite vrednosti i verovanja grupiraju se u celine koje nazivamo subkulturama. Svaki član organizacije pripada nekoj subkulturi. uverenja i norme. već i različiti problemi s kojima se oni susreću u svakodnevnom radu. Nema pretpo-stavki. Raznovrsnost pretpostavki. Potkulture se u poduzećima mogu diferencirati prema tri osnovne karakteristike: vertikalnoj. preduzetnička kultura odražava različite elemente šire društvene kulture te i sama mora biti raznovrsna. Stoga je potrebno uspostaviti sinergiju i izgraditi odnose koji će omogućiti ostvarivanje poslovne izvrsnosti. različiti spolovi. Članovi organizacije pripadnici su različitih društvenih grupa pa u nju unose vrednosti i verovanja karakteristične za te grupe. Po vertikalnoj karakteristici mogu se izdiferencirati podkulture menadžera i djelatnika ili potkulture top menadžmenta i nižih organizacijskih dijelova. različite profesije. kako je preduzetnička kultura smo sistem subkultura i "obrana svojih prava na način da se uvaže prava drugih. Tome pridonose ne smo razlike u obrazovanju. horizontalnoj i dijagonalnoj. razlićite rase i sl. elementi organizacijske kulture razlikuju se u različitim subkulturama. različite etničke grupe. vrednostima i verovanjima koje imaju različiti socijalni i klasni slojevi. Četvrta pretpostavka ukazuje na neka mišljenja koja tvrde kako u preduzeću ne postoji dominantna kultura. vrednosti iii normi koje bi delili svi članovi organizacije. 134 . Potkulture se mogu pojedinačno preklapati ili biti potpuno nezavisne jedna o drugoj. Nije redak slučaj da se vrednosti i verovanja menadžmenta preduzeća značajno razlikuju od vrednosti i verovanja ostalih zaposlenih.

marketing. na primer. onda se može shvatiti koliko je težak zadatak koordinirati i kontrolirati poslovanje čitavog preduzeća. Na temelju navedenih razlika formiraju se i različite podkulture poslovnih funkcija. Interesantno je da će nekada vrednosti i verovanja nižih rukovodilaca biti bliža shvaćanjima djelatnika nego shvaćanjima top menadžmenta preduzeća. primer. kao što su proizvodnja. U proizvodnoj subkulturi dominiraju vrednosti stabilnosti. pa nerazumijevanje po toj osnovi još više zaoštrava konflikt i otežava njegovo rešavanje. različitu ulogu u preduzeću. vrlo često u preduzećima može naići na proizvodnu. markentišku i kadrovsku subkulturu. Ove poslovne funkcije imaju različite ciljeve.kao i različite perspektive gledanja na poslovanje preduzeća. Tako se. različite perspektive poslovanja preduzeća pa i različite probleme. razvoj itd. Nekada su razlike između subkultura poslovnih funkcija toliko izražene da njihovi pripadnici govore potpuno različitim jezikom i uopće se ne razumiju. Podela rada i specijalizacija dovele su do diferenciranja poslov-nih funkcija. Horizontalni kriterijum diferenciranja subkultura je pripadnost poslovnim funkcijama. različit profil i razinu obrazovanja zaposlenih. financije i računovodstvo. U markentiškoj subkulturi izražene su vrednosti fleksibilnosti i brzog reagiranja. na površinu izbijaju različite vrednosti i uverenja. nabava. Kada. Podkulture delatnika i menadžera mogu biti izvor konflikata između njih. Kada se tome doda da svaka poslovna funkcija nastoji ostvariti svoj parcijalni interes i optimizirati svoje parcijalne rezultate pa čak nekada i na štetu ciljeva i rezultata preduzeća kao celine. istraživanje. kadrovi. specijalizacije i formalizacije. dođe do konflikta između radnika i menadžera oko plate. različitu tehnologiju rada. profitna orentacija te kratkoročna perspektiva i sl. Razlike između ovih subkultura predstavljaju snažan izvor problema u odnosima i u koordinaciji u preduzeću. 135 .

Podkulture ekonomista i inženjera se nerijetko preklapaju u subkulturama poslovnih funkcija i to s komercijalnom i proizvodnom ili subkulturom istraživanja i razvoja. Takođe. Inženjeri su uglavnom proizvodno orijentisani i često previde da preduzeće postoji kako bi ostvarivalo profit. Podkulture u preduzeću vrlo se često razvijaju na osnovu profesionalne pripadnosti i obrazovanja koje konkretna profesija pretpostavlja. Podkulture se mogu razlikovati i na osnovi njihovog odnosa prema dominantnoj kulturi preduzeća. postoji još čitav niz mogućnosti da se izdiferenciraju podkulture u preduzeću. hobiju itd. Pored naznačenih. zatim ljubitelja nogometa i sl. Nije redak slučaj da se u preduzeću formira posebna grupa zaposlenih koja deli interes za određeni hobi i da se po toj osnovi formira posebna subkultura (na primer. na primer.Dijagonalna diferencijacija subkulture vrši se prema profesiji i razini obrazovanja. Najčešće se te razlike uočavaju između podkulture ekonomista i podkulture inženjera. zatim nacionalnoj i cehovskoj pripadnosti. između ostalog. tako je. bave poljoprivrednom proizvodnjom i delatnika koji žive u gradu. što je posledica njihovog obrazovanja i prirode posla koji obavljaju.). koji se. Ove dve grupe zaposlenih karakteriziraju sasvim različite vrednosti i verovanja. subkultura lovaca u preduzeću. prema socijalnom poreklu i statusu. česta podjela na podkulture proizvodnih delatnika i administracije. razlikujući i podržavajud autohtonu podkulturu. U nacionalno mešovitim preduzećima izdvajaju se podkulture po nacionalnoj pripadnosti. moguće je uporediti razlike između sistema vrednosti i uverenja delatnika koji žive na selu. Pripadnici podkulture predstavljaju ono što se obično naziva tradicijom te na sebe obično preuzimaju ulogu zaštitnika tradicionalnih vrednosti organizacijske kulture i brinu da 136 . mada ponekad zanemaruju činjenicu da se taj profit može ostvariti samo ako preduzeće ima tehnologiju i produkt.

Međutim. prema perspektivi fragmentacije. a po drugoj dimenziji nekoj drugoj. vrijednosti. verovanja te norme ponašanja) i njihove simboličke manifestacije nalaze se u stanju labavih odnosa. Mladi asistent na fakultetu može biti pripadnik potkulture mladih na fakultetu i na toj osnovi imati slična verovanja i vrednosti kao njegov kolega asistent sličnih godina. već i oni sami mogu imati međusobno suprotstavljene vrednosti i verovanja. Članovi organizacije. o subkulturama se može govoriti samo uslivno. a često su potpuno nepovezane ili je njihov odnos nejasan. jer su oni najčešće nositelji promjena dominantne preduzetničke kulture. One nisu stabilni sistemi međusobno konzistentnih vrednosti i verovanja koje deli specifična grupa zaposlenih. Ne samo da članovi organizacije istovremeno mogu biti pripadnici više subkultura. 137 . Kognitivni elementi kulture (pretpostavke. već su to privremene grupe vrednosti i verovanja diferencirane po određenom kriterijumu. Dakle u ovoj perspektivi. ali istovremeno i subkulturi izvšitelja koja je suprotstavljena subkulturi menadžera. Drugim rečima. istovremeno mogu biti i članovi više subkultura: po jednoj dimenziji mogu pripadati jednoj subkulturi. jasno odvojeni jedni od drugih i sa stalnim pripadnicima. Primer: jedan delatnik može pripadati subkulturi komercijalista. dominantnu kulturu. istovremeno može biti i pripadnik potkulture svoje katedre i da se po tome razlikuje od svoga kolege asistenta kao pripadnika neke druge katedre i njezine podkulture. ne samo da ne postoji dominantna kultura. U takvim uslovima ne mogu se formirati potkulture kao stabilni sustavi vrednosti i verovanja. ne postoje vrednosti i verovanja o kojima postoji konsenzus u preduzeću i koje bi činile tzv. Međutim. već se ne mogu izdiferencirati na stabilne podkulture na način na koji su one definirane u perspektivi diferencijacije.ne dođe do njezine erozije pod naletom promena i dolaska novih članova.

Usluga uvek znači interakciju iz koje proizlazi emotivna reakcija korisnika koja može biti (i obično jest) presudna za odluku korisnika pri izboru davatelja usluge. Zaposleni u preduzeću. nego i za sve radnike. ponašanje zaposlenih nije ništa manje važno od znanja i sposobnosti. Svojim ponašanjem šaljemo okolini određene poruke. a najčešće su: 138 . U ovom delu knjige pokušali smo iz mnoštva raznih pravjta o lepom ponašanju izdvojiti i prezentirati isključivo ona koja će svima češće koristiti. preduzeću. prema ovoj perspektivi.člana organizacije. U vezi s ponašanjem postoje različite predrasude. koje jasnije govore od bilo kakve reči. ali ni na razini pojedinca . a posebice one koji rade u delatnosti usluga.3. PRINCIPI I NORME POSLOVNOG PONAŠANJA Danas se poslovno ponašanje sve više smatra uslovom za uspeh u poslu.Perspektiva fragmentacije ne priznaje postojanje konzistentnosti između vrednosti i verovanja na razini organizacije i na razini subkultura. Neka od njih su već poznata i sigurno se već koriste. Svaki radnik sudeluje u izgradnji ugleda svog preduzeća. pa čak i paradoksalne te međusobno isključive vrednosti i verovanja. To se posebno odnosi na uslužne organi-zacije. mogu u glavi istovremeno držati nekonzistentne. suradnicima i okruženju. kao i prema korisniku usluga. Ponašanje izražava naš odnos prema poslu. Za uspešno obavljanje poslova. Poslovno ponašanje nije važno samo za menadžere. nezavisne. a neka biti korisna u odgovarajućim prilikama. te treba biti svjestan te funkcije. On je reprezent svoga preduzeća pred poslovnim partnerima. 3.

kao što su motivi. Četvrta predrasuda: Način ponašanja nije od značajnijeg uticaja uspjeh u radu i životu. stavovi i osećaji. Nije pitanje možemo li. ukoliko ne mogu shvatiti promene i nisu im se spremni prilagođavati. Svet u kojem živimo izuzetno je dinamičan. Procene i odluke uglavnom donosimo na osnovi opažanja ponašan Odnosi s drugim ljudima predstavljaju interakciju: svojim ponašanjem u čemo na ponašanje drugih. ono se ne stiče. Treća predrasuda: Jednom oformljeno ponašanje ostaje zauvek. primarno. Lepo ponašanje nije svrha sama sebi. ono ima daleko veći značaj jer ponašanje menadžera. Period čovekovog prilagođavanja vanjskom okruženju (koje se stalno mijenja). Točno je da unutrašnji čimbenici deluju na ljudsko ponašanje. ali se ukupno čovekovo ponašanje formira tokom celoga života kroz proces učenja. Ljudi s lošim navikama i ponašanjem mogu biti velika prepreka razvoju i postizanju boljih rezultata.Prva predrasuda: S ponašanjem se rađamo. ai time i učenje traje koliko i život. Odavno je shvaćeno da konkurentska prednost nekog preduzeća nije u financijskim ili tehničkim. 139 . zaposlenika i preduzeća u celini snažno utiče na ugled i poslovnu izvrsnost. nego prvenstveno u ljudskim potencijalima. ali ono je. Druga predrasuda: Ljudsko ponašanje izazvano je unutrašnjirn čimbe-nicima. rezultat sprege uza-jamnog delovanja unutrašnjih i vanjskih uticaja. U međuljudskim odnosima ništa nije važnije od ponašanja. Poznato je da se dete rađa s određenim sistemom reakcija i instinkta. Tržišno gospodarstvo zahteva stalno prilagođavanje novim uslovima i zahtevima u okruženja. Danas se od zaposlenih zahteva veliki stupanj fleksibilnosti. što znači i stalno prilagođavanje zaposlenih i njihovih potencijala novim zahtevima i formama rada. nego želimo li s menjati i cijeloga života učiti.

PAZI NA SVOJA DELA JER ĆE POSTATI NAVIKE. a on se. Poslovno ponašanje proizlazi prvenstveno iz radne uloge i zahteva poslova koje obavljamo.1. PAZI NA REČI JER ĆE POSTATI DELA. Izgradnjom poslovnoga kodeksa definira se međusobno ponašanje pojedinca i organizacije. između ostaloga gradi i na temeljima dobroga poslovnog ophođenja i ponašanja. Osobno ponašanje stavite na prvo. 3. Svako pravilo u privatnome ponašanju ima svoj direktan ekvivalent u poslovnom ponašanju. PAZI 140 . Prisilite se na ponašanje na odgovarajud nadn sve dok to ponašanje ne usvojite. Tri su načina kako to postići: 1. Preduzeća na ovaj način nastoje zaposlene upoznati i obvezati na poželjno ponašanje. nego i ponašanje. Shvatajući značaj ponašanja zaposlenih za uspeh. danas mnoga preduzeća u svetu nastoje standardizirati ponašanje svojih zaposlenih. s ciljem: PAZI NA SVOJE MISLI JER ĆE POSTATI RIJEČI. a donosi puno. 2. Postavite sebi konkretne ciljeve i propisane standarde. što znači da poslovi koje obavljamo zahtijevaju ne smo određena znanja i sposobnosti.3. zatim unificirati razlidte navike i ponašanje te ne prepustiti isto slučaju i pojedinačnoj proceni. U savremenom preduzetništvu i u poslovnom svetu ugled preduzeća i osobe postaju sve značajniji čimbenik uspeha.3. Poslovno ponašanje Lepo ponašanje najmanja je investicija koju možete uložiti u posao: ništa ne košta. a osećanja i stavove na drugo mesto. Stupanjem na rad svaki pojedinac treba biti svestan kako se odriče dela svoje privatnosti i prihvata zahteve sredine u kojoj radi.

pravila kod službenih kontakata. Za razliku od pravila lepog poslovnog ponašanja. Po nama i našem ponašanju ljudi najčešće zaključuju o našem preduzeću. ali daju sliku o nama kao ličnosti i predstavniku naše tvrtke.  uspostave dobrih poslovnih odnosa i dugoročne suradnje. Nepoznavanje toga internacionalnog kodeksa 141 . kako se obraćamo ljudima u komunikaciji.  unapređenja poslovnih procesa i ljudskih potencijala. ali i deo preduzeća (organizacije) u kojem radimo. sretnijim i uspešnijim. Zato naše ponašanje na poslu nije nebitna stvar. nisu isključivo u domeni profesionalnih diplomatskih službi te je potrebno poznavati i neka osnovna pravila ovog protokola. Drevna religijska učenja  izgradnje učinkovitoga timskog rada. a izlaganje stresu se smanjuje. Kako izražavamo poslovno ponašanje? Poslovno ponašanje izražavamo načinom ophodnje. strankama. Ova pravila predstavljaju sastavni dio diplomatskog protokola. Mnogi privredni i kulturni kontakti.NA SVOJE NAVIKE JER ĆE POSTATI KARAKTER. Sve nas to čini popularnijim. odvijaju se prema utvrđenom redu i predstavljaju dugogodišnju tradiciju. Svojim ponašanjem izražavamo ličnost. PAZI NA SVOJ KARAKTER JER ĆE POSTATI TVOJA SUDBINA. koja su neobvezna. korisnicima naših usluga i ostaloj populaciji. kako izgledamo. nego interes organizacije u kojoj radimo. te svečanih priredbi i prigoda.  ostvarivanja poslovnih ciljeva i poslovne izvrsnosti. kontakata sa strancima. Na taj se način naše sposobnosti razvijaju i poboljšavaju. kako se odnosimo prema kolegama.

poslovnih kontakata može svakog dovesti u neugodan položaj. Rangiranje nije nimalo jednostavno. a ne na engleskom. kako je to u međunarodnim organizacijama uobičajeno. a posebno domaćih. Ovo pravilo važi na svim međunarodnim skupovima i priredbama. odnosno gost uvek ima prednost. umetnici ili književnici koji bi po službenim funkcijama inače bili na poslednjem mestu. bez obzira na mjesto koje bi zauzela prema abecedi. U međunarodnim organizacijama i na međunarodnim konferencijama. U tome su moguća ova dva izuzetka:  Rangiranje je moguće prema abecedi nekoga nacionalnog jezika. bez obzira imaju li službeni ili neslužbeni karakter. Rangiranje stranih i domaćih osoba vrši se na temelju političke ili druš-tvene funkcije koje predstavljaju. Ukoliko na skupu sudeluju istovremeno predstavnici međunarodnih asocijacija i pojedinih organizacija. 142 .  Odstupanje od međunarodno usvojene abecede može nastati kada se rangiranje vrši prema nazivu država na domaćem jeziku (npr. kao i takozvano mešovito rangiranje prema sastavima delegacije. međusobno rangiranje predstavnika pojedinih država vrši se prema abecednom redu imena država. pošto društveni i privredni razvoj postavlja nova pitanja i nedoumice. a zatim objedine imajući u vidu načelo da kod osoba istog ranga prednost ima gost. prednost se daje predstavniku međunarodne asocijacije. Moguće je posebno rangiranje stranih. Prihvaćeno je kurtoazno pravilo da se zemlja-domaćin nekog skupa nađe na kraju liste.Austrija ili Osterreich). Ponekad se odstupa od osnovnih pravila kada su u pitanju istaknuti znanstvenici. u kojem strana osoba. Mešovito rangiranje domaćih i stranih osoba vrši se tako što se naprave odvojene rang-liste. kao i nova pravila.

znanstvene i stručne skupove  svečane prijeme i domjenke. parlamenata. gost može proceniti izostavljanje nekih znakova protokolamog ponašanja kao potcenjivanje ili nedovoljno uvažavanje. Njihove supruge oslovljavaju se samo s "gospođo X". kojim se reguliraju sve važne pojedinosti. ministri i veleposlanici oslovljavaju se s "ekselencijo" ili "Vaša ekselencijo". što može uticati na ukupan uspjeh pregovora i posete. Veliko olakšanje i pomoć u tome mogu nam pružiti identifikacijske kartice koje je uobičajeno nositi na reveru prilikom međunarodnih skupova. Iako su ova pravila samo formalnost. Primenom ili zanemarivanjem ovih pravila svaki gost će moći osetiti i proceniti kolika mu se pažnja posvećuje. U svim ovim prilikama potrebno je poštovati određeni protokolarni red. Protokolarne pripreme najčešće se odnose na:  doček i ispraćaj gostiju  službene posete  potpisivanje ugovora i sporazuma  službene razgovore  polaganje venaca  otkrivanje spomenika  svečana zasedanja  otvaranje sajmova i izložbi  parlamentarne. Vujić 143 .  Prilikom oslovljavanja stranac u nekim zemljama smatra se nepristojnim ukoliko uz "gospodin" ne dodate prezime osobe kojoj se obraćate.Oslovljavanje se temelji na ovim pravilima:  U zemljama Europske unije predsjedici država. JEDNA LOSA NAVIKA STVARA PUNO MUKA. V.

držanje i dr.3. a to može biti presudno da izgubimo poslovne kontakte i da korisnici naših usluga potraže konkurenciju. Temeljni standardi dobroga poslo-vnog ponašanja su: Izgled: Potruditi se da u svom izgledu uvek istaknemo ono što je najbolje. kao i da im bude ugodno u našem prisustvu. Maniri pokazuju koliko smo tolerantni i korektni u odnosu na druge ljude. Standardi dobrog poslovnog ponašanja Osnovno načelo dobroga poslovnog ponašanja može se izraziti kao polazno pravilo: voditi računa o mišljenju i osećanjima drugih. koliko uvažavamo njihove potrebe i interese. sve su to bitni elementi za dobar vanjski izgled. 144 . ton i boja našega glasa. već i dio percepcije drugih ljudi s kojima dolazimo u kontakt na poslu i zato ne možemo ugađati samo svojim željama i zahtevima. sebični i nekontrolirani u emocijama na poslu možemo biti vrlo neugodni za kolege. Naš izgled nije smo naša privilegija. Međutim. način na koji sjedimo ili stojimo. Svi smo mi različiti i ne mora značiti da smo rođenjem dobili izgled koji može biti prednost u kontaktu s nepoznatim osobama.. Nije uvek obvezno da se ponašamo na najbolji mogud način. način na koji se odevamo. Treba biti uviđavan. Svojim ponašanjem treba pokazati prvenstveno da posedujemo dobre ljudske vrednosti u čijoj osnovi je poštovanje prema drugima. već moramo voditi računa i o drugim ljudima i njihovim mogućim reakcijama. Ukoliko smo grubi. uređujemo i negujemo. Manire: Ne valja se nikada ponašati sebično.3. Ovo znači da uvek imamo na umu stavove i interese drugih ljudi i da ih poštujemo.2. ali je bitno da smo u stanju prepoznati koja je vrsta ponašanja najprikladnija za određenu situaciju i osobu s kojom kontaktiramo.

Ne možemo očekivati da ostvarimo svoje ciljeve. Pošteno ponašanje osnova je poverenja. Stil i takt: Ne valja žuriti sa svojim mišljenjem i osećajima. Naznačeni standardi poslovnog ponašanja ukazuju na osobine ličnosti i preduzeća. čak i kada toga nismo svesni. Pogrešno je shvaćanje da dobro poslovno ponašanje u svakodnevnom kontaktu s kolegama nije potrebno i da manire treba koristiti samo u posebnim prilikama. koje je jako važno u poslovnim kontaktima. Po tome kako se pojedinac ponaša često se zaključuje o celom poslovnom sistemu.Poštenje: Treba se ponašati iskreno i pošteno. Osobnost: Bitno je iskazati svoje kvalitete. treba uvek prethodno razmisliti i reći na najbolji mogući način ono što mislimo. Primedbe i nezadovoljstvo možemo izraziti na različite načine. Preispitujte svoje ponašanje s aspekta drugih osoba. s druge strane. korištenje poslovnih manira u svakodnevnoj praksi omogućuje nam da smanjimo potencijalne konflikte i zaštitimo svoju privatnost na poslu. Pored toga. Poznatu narodnu izreku "ispeci pa reci". Neka bude rečeno ono što treba. To može dati dodatni impuls poslovnim kontaktima. Neko nas uvek gleda. izazvati lavinu nekorektnog ponašanja. a da pritom ne vodimo računa o drugima. Uvažavanje drugih osoba polazna je osnova za pridobijanje njihove naklonosti i poverenja. U poslovnim kontaktima vrlo je važno pokazati snagu svoje ličnosti i svoju osobnost. Umjetnost 145 . treba uvek imati na umu. Uvažavanje: Treba uvažiti mišljenje drugih i promatrati sebe njihovim očima. prebrzih reakcija i provokacija. Poslovno ponašanje podrazumeva da se suzdržavamo od impulzivnosti i emocija. Treba zato izabrati najbolji mogući način. ali na najbolji mogući način. ako šutiš ostaješ filozof. Uvrede i povišeni ton samo će. Nekada je pametno i šutjeli.

s kolegama i menadžerima. Tako se poslovno ponašanje ne prepušta pojedincu. što stvara vrlo povoljan dojam u poslovnim kontaktima. Zato je najbolje da usvojeni model ponašanja bude deo nas. njegovom odgoju i proceni situacije. Kolege i pretpostavljene preporučljivo je oslovljavati s "gospodine" ili "gospođo" ili "kolega" uz prezime. Dobri poslovni odnosi mogu se održati na radnom mestu ukoliko prema kolegama i ostalima u preduzeću imate potrebnu distancu. Standardizacijom poslovnog ponašanja preduzeće pokazuje koliko mu je stalo do dobrog obavljanja poslova. Poslovno ophođenje i protokolarno ponašanje Ono što u načelu vredi za dobre poslovne manire u ophođenju s poslovnim partnerima i klijentima treba krasiti prvenstveno naše odnose na radnom mestu.poslovnog komuniciranja izražava se u načinu kako se mi ophodimo i kako nas drugi vide. Ukoliko je uobičajeno u preduzeću 146 .3. To znači da se naša privatna procena nekog pojedinca u radnom ambijentu ne može i ne smije prenositi na poslovne odnose i osjetiti u poslovnoj komunikaciji. ali službeno im treba ukazati puno poštovanje i uvažavanje. Dobri poslovni maniri tako postaju prepoznatljiv stil preduzeća. To znači ne ulaziti u suviše bliske odnose te zaštititi i svoju i tuđu privatnost. Možda privatno i ne bismo imali najbolje mišljenje o nekim ljudima. 3. bit će nam lakše održati distancu i ne upadati u suvišnu privatnost.3. Što smo predaniji poslu. Zato ćemo ovde navesti neka osnovna pravila poslovnog ponašanja. To prvenstveno znači ljubaznost i uvažavanje svih ljudi s kojima dolazimo u dodir. Prvi korak ka korektnim poslovnim odnosima je persiranje svih na poslu. a poželjno je reći i titulu osobe kojoj se obraćate.

kao i poslovni prostor pojedinca.oslovljavanje imenom. Sačuvajte svoj integritet. ogovaranje i doručak na službenoj dokumentaciji predstavljaju loše navike i treba ih izbegavati. "mala". "dečko". odnosno "gospođo" uz ime ili funkciju. Izbegavajte žargon i izraze kao "srce". Uobičajeno je da se menadžeri oslovljavaju s "gospodine". ljubazno i argumentirano. To posebno loše zvuči ukoliko se ne poznajete dovoljno ili pred stranim osobama. ali poštujte i druge i ne budite suviše dogmatični i neugodni u suprotstavljanju mišljenja. grliti. Takvo se ophođenje smatra neprimerenim i uobraženim. Razdaljina od 80 cm do 1 m smatra se privatnim prostorom pojedinca. ali pravila dobrih poslovnih manira nalažu da to činimo uljudno. lepi maniri zahtijevaju da ga persirate bar pred drugim osobama i da ne pokazujete napadno svoju privatnu bliskost. "stara". suviše se približavati kada govorimo i sl. bolje je to obaviti 147 . Od menadžera se isto tako očekuje da se sa svima ophode podjednako i da ne pokazuju znakove favoriziranja pojedinaca. Ispijanje kafe na radnom mestu. jer to može izazvati otpor i nezadovoljstvo ostalih kolega. "maco". Dobra praksa na poslu je uvek ljubazno pozdraviti svakoga koga prvi put sretnemo tog dana. Korištenje uvreda za dokazivanje svog stava izraz je nemoći i primitivizma. "mali". Isto tako je znak loših manira ulaziti na vrata tuđeg ureda bez kucanja. Najbolje je doručkovati kod kuće pre polaska na posao. naglo otvarati vrata ili zatvarati s treskom. Čak i kada osobno poznajete svoga pret-postavljenog. To znači izbjegavati druge ljude na poslu tapšati po ramenu. Pravila lepog ponašanja zahtevaju da poštujemo privatni. Svoje neslaganje s drugim ljudima možemo pokazati na razne načine. treba izbegavati skraćivati imena i koristiti nadimke. a ukoliko smo prinuđeni nešto pojesti tokom radnog vremena. pušenje. "stari" i svaki govor mržnje i stigmatizacije.

predložiti kolegama da organiziramo međusobnu zamenu.  ne prelaziti liniju privatnosti u komunikaciji. ukoliko radite sa strankama. ne zaboravimo zahvaliti svaki put kada netko od kolega pokaže neku lepu gestu. kako bi za vreme radnog vremena uvek neko bio na raspolaganju strankama. Dobri poslovni običaji pretpostavljaju suzdržavanje od preterane bliskosti na poslu. Izbegavati da na radnom mjestu budemo suviše glasni i da telefonom razgovaramo kao da se dovikujemo s nekim. Možemo. ne valja čitav dan u pepeljari sakupljati opuške.  ne zuriti u neku osobu kao da je "skidamo pogledom"  ni u šali nikom ne pretiti ukoliko ne prihvati udvaranje. Vrlo loš utisak ostavlja natpis na vratima ili na šalteru da se vraćate posle pauze. primjerice. a istovremeno je necivilizirana i nedostojanstvena pojava. sređena dokumentacija i stolovi te drugi uslovi rada. Danas se u razvijenom svetu pušenje u radnim prostorijama smatra nekulturom i manifestacijom nedruštvenog ponašanja. štipkamo i sl. Naše radno okruženje predstavlja našu kulturu rada i življenja.vani ili da hrana bude prilagođena uredskim uvjetima (sendvič. Da bismo izbegli neugodnosti ove vrste potrebno je:  ne izražavati simpatije tako što nekog na poslu dodirujemo (tapšemo. keks i sl. a posebno izbjegavanje seksualne nasrtljivosti.). Time pokazujemo da primećujemo i uvažavamo dobre namere svojih kolega i menadžera. Radni stolovi trebaju biti postavljeni tako da budemo licem okrenuti prema vratima. Ukoliko ipak za-palimo neku cigaretu. Vika nema efekta.). 148 . Još gore od toga je da vičemo na svoje kolege i suradnike kada im imamo nešto prigovoriti. čistoća. I konačno. grlimo. Ambijent na radnom mestu čine interijer.

Time pokazujemo našu pažnju i iskrenost. kako se ruka gosta ne bi dugo zadržala u zraku. a domaćin je dužan brzo reagirati. odnosno funkciju koju predstavljena osoba obavlja. Sedi se obično nakon što domaćin ponudi mesto. Izraz lica treba biti otvoren. a ukoliko on to propusti. pri ulasku stranke potrebno je usmeriti pogled i tako pokazati da ste registrirali njezin ulazak. Gost prvi pruža ruku domaćinu. Na kraju ne zaboravimo da preterana bliskost na poslu obično ima negativne posledice po buduće odnose i vrati se poput bumeranga. pravila lepog ponašanja nalažu da se prisutne osobe predstave. s blagim smeškom. treba uljudno upitati za dopuštenje da se sedne. starija osoba mlađoj. pravila nalažu da domaćin ustane i krene par koraka prema njemu. Nakon što gosti sednu. a ako ste slobodni treba pozdraviti s: "Dobar dan. Time ta osoba pokazuje želi li se rukovati ili ne želi. Prilikom predstavljanja muškarac staje. Prilikom predstavljanja u poslovnom kontaktu potrebno je navesti titulu. Osobi višeg ranga predstavljamo uvek osobu nižeg ranga. a ženi muškarca. a onda stvari rešiti konstruktivno otvorenim razgovorom i ukazivanjem na neprihvatljivost takvog ponašanja. izvolite" ili pitanjem: "Što možemo učiniti za vas?" Uobičajeno je s gostom se rukovati uz blagi stisak ruke. a žena ne. viši po rangu nižem. Gost se dočekuje u predvorju ili na sredini ureda. Ako ste zauzeti telefonom ili drugom strankom. Kada gost uđe u ured. Prilikom pozdravljanja i rukovanja. odnosno osoba na višem rangu ili žena uvek prva pruža ruku. uz blagi smešak kimnuti glavom. Žena prva pruža ruku muškarcu. Ukoliko radite svakodnevno sa strankama.Osoba koja postane objekt nečije seksualne nasrtljivosti treba se prvo osloboditi neugodnosti. Ukoliko je prisutno više osoba. domaćin 149 . Kod rukovanja treba voditi računa o pravilu da važnija osoba. potreban je kontakt očima s osobom koju pozdravljamo.

odnosno da i domaćin puši. Nije preporučljivo skidati kaput i kravatu ni u najležernijim razgovorima. To ne treba ipak biti povod za raspravu. naročito u istočnim zemljama. U poslovnom ophođenju koristite što više konvencionalne fraze ("što možemo učiniti za vas". To može biti neka vrsta rituala opuštanja. U mnogim zemljama pušenje u službenim prostorijama predstavlja znak velike nepristojnosti. kao ni samo reklamiranje. U uredu je potrebno izbjegavati alkohol. gost se treba suzdržati od pušenja. Ukoliko procenimo da se u prostoriji puši. ukoliko se radi o prvom susretu. kao i da predstavimo tvrtku i funkciju koju obavljamo. Ako domaćin nema kaput i kravatu. potrebno je zatražiti dozvolu da zapalimo cigaretu i prisutne ponuditi istom. Time ćemo omogućiti da se bolje upamti ime. Prvi korak u razgovoru čini osoba koja je starija po rangu.treba ponuditi neki osvežavajući napitak ili pozvati sekretaricu neka to učini. odnosno osoba koja je inicirala sastanak. bar kada dođe do stručnih argumenata i sl. U razgovoru i komentarima izbjegavajte obraćati se samo jednoj osobi ukoliko je krug širi i s vremena na vreme pogledajte svakoga u oči. Ukoliko domaćin ne puši. što se brzo može zaključiti po pepeljari. "budite Ijubazni") i ne zaboravite se zahvaliti kada god je to potrebno i moguće. U razgovoru trebamo stvoriti atmosferu povjerenja koja se zasniva na jasnom izražavanju stavova i pažljivom slušanju ostalih učesnika u 150 . koje često u prvom susretu promakne našoj pažnji ili se ne čuje dobro. Preporučljivo je povremeno uključiti u razgovor i mlađe kolege. "izvolite". Razgovor treba početi neutralnom temom. trebamo zamoliti za dopuštenje da i mi skinemo svoj kaput. Posetnica se uvek daje na početku razgovora. ukoliko domaćin to nije učinio i nama dozvolio.

Stanimo iza postupaka svojih kolega. Kritiziranjem svoje tvrtke kod drugih ugrožavamo ne samo ugled i status tvrtke za koju radite. Imajmo na umu da postoje različite osobe i da mnogi ljudi nisu u stanju ili se ne žele iz nekog razloga fokusirati na problem. uljudno najavimo svom gostu obvezu koju imamo. Na početku poslovnog razgovora možemo upitati osobu s kojom razgovaramo koliko ima vremena za nas. U razgovoru vodimo računa o tome da predstavljamo svoju tvrtku. ukoliko se radi o osobi višeg ranga. Zadržimo kritike za svoj ured ili ukažimo pretpostavljenome na problem uz konstruktivni predlog rešenja. Korisno je čitati između redova čemu se daje poseban značaj i brzo i inteligentno reagovati kada je to potrebno. Nemojmo pokazivati mrzovolju i lenost. Uvek naglašavajmo pozitivne stvari u 151 . jer ona puno pridonosi uspešnosti komunikacije. ali nemojmo 'ni podcjenjivati sebe i svoju uslugu. Izbegavajmo biti zlobni i maliciozni. Ukoliko nam je ograničeno vreme. nego i svoj osobni. Izbegavajmo bliskost i vodimo računa da u razgovoru ne prelazimo granicu privatnosti. a da glavni posao ostane neobavljen. Ne zaboravimo načela dobrih poslovnih manira u svakoj situaciji. bez obzira na eventualne provokacije. Uvek dokazujmo da smo lojalni svojoj tvrtki. naročito kada sve činjenice nisu dovoljno poznate. Kontrolirajmo emocije i sačuvajmo prisustvo duha. To nam omogućava da se brzo prilagodimo i da ostvarimo cilj svoje posete te da ne izgubimo dragoceno vreme u nevažnim stvarima i opuštanju atmosfere.razgovoru. U takvim slučajevima preuzmimo inicijativu i budimo što učinkovitiji. ali istovremeno uvažavajmo i osobu koja nam se požali. Upamtimo da smo mi veleposlanik svoje tvrtke. Važno je zračiti pozitivnom energijom.

već se valja predstaviti imenom i prezimenom.4. Mnoga preduzeća ulože dosta truda i novca za dobru reklamu i stvaranje povoljnog ugleda u javnosti. Deming  Jesam li jasno definirao pitanje i mogu li ga jasno i jednostavno formulirati?  Imam li sve informacije koje mi mogu biti potrebne za razgovor?  Je li osoba koju zovem najbolji izbor za taj razgovor?  Je li telefon najbolje sredstvo komunikacije u ovom slučaju? 152 . Telefonsko i mobilno komuniciranje Telefonsko i mobilno komuniciranje blagodat je savremenog čoveka. Na kraju posete gosti se prate do uredskih vrata. Na poslovni poziv nikad nije dovoljno odgovoriti samo s bezličnim "halo". Svaki telefon-ski razgovor zahteva prethodnu pripremu. U poslovnome telefonskom razgovoru najvažnije je biti uljudan. Način na koji nas neko poziva jača ili slabi reputaciju celog produzeća. kao i podatke koji nam u razgovoru mogu zatrebati. Sve padne u vodu kada nazovete tvrtku i čujete dosadni i odbojni "halooo". što znači da uvek trebamo imati pripremljenu blovku i notes. 3. Nije uljudno ni kulturno reći "halo tko je tamo". njegovo korištenje u međusobnom ophođenju iziskuje poznavanje nekoliko pravila. profesionalan i zainteresiran. Priprema telefonskog razgovora pretpostavlja i prethodno postavljanje ovih pitanja: U SVAKOM POSLU TREBA SE PO-NAŠATI TAKO KAO DA NAS PLAĆA KORISNIK USLUGE.3. No.poslovanju i budimo spremni pričati o postignućima. kratak. E.

hvala i sl. Red je ponovo se javiti i ljubaznim glasom zamoliti za još malo strpljenja. Poštujmo vreme i situaciju onog koga zovemo. hotel Jadran. nemojmo onog tko je zvao dugo "držati na liniji". Nije preporučljivo jesti. Javimo li se na poziv upućen nekoj drugoj osobi.Važno je voditi računa da ton i boja glasa ne budu odbojni. Ne zaboravimo u svakoj prilici koristiti molim vas. izvolite. svaka promjena glasa i intonacija jače se doživljava nego u 153 . Ne ponašajmo se sebično! U telefonskoj komunikaciji vrlo su značajni naš ton i reči koje izgovaramo. Obaveza je osobe koja zove svoje interese podrediti interesima osobe koju zove. Ukoliko je potrebno pričekati dolazak tražene osobe ili je zauzeta na drugom telefonu. a da ne zna što se događa. kao i onemogućiti kolege da i oni obave svoj posao ukoliko je broj telefonskih linija ograničen. držati cigaretu u ustima ili žvakati gumu za žvakanje kada razgovaramo teiefonom. ukoliko isti zahteva više vremena ili pojedinih detalja. Ako se javljamo nekom koga ne poznajemo. Ante Vujić. potrebno je također predstaviti se osobi koja podigne slušalicu i ukratko navesti razloge poziva. Osnovna pravila telefonske komunikacije nalažu da se javimo najkasnije do trećeg zvuka zvona. Vodimo računa o tome da nemamo uvid u to što radi osoba s druge strane žice u danom trenutku i tko je tamo prisutan pa je preporučljivo upitati ima li pozvana osoba vremena za razgovor. potrebno je potražiti osobu kojoj je poziv upućen." Ukoliko mi zovemo. Pošto su naša čula u telefonskom razgovoru usmjerena smo na sluh. Nakon podizanja slušalice koristi se uobičajena fraza: "Dobar dan. Poštujmo vrijeme onog koga zovemo! Nastojmo svoje telefonske razgovore obavljati što racionalnije. pogotovo što dugim zauzimanjem telefonske linije možemo sprečiti prijem neke hitne poruke značajne za posao ili privatni život. ne treba preterivati s komotnim i familijarnim ophođenjem.

Brojeve ponovimo i zamolimo drugu stranu neka nam potvrdi da je dobro razumela. Ukoliko osoba koju tražimo nije trenutačno dostupna. pozdravimo službenika na centrali. Telefonski razgovor treba biti dijalog i zato treba uvek pružiti mogućnost osobi koju zovemo neka komentira ili reagira na ono o čemu mi govorimo. Zato je preporučljivo da u telefonskoj komunikaciji budemo jasni. bez obzira sedimo li ili stojimo.neposrednoj komunikaciji. ne činimo to suviše brzo.. Vodimo 154 . Korištenjem fraze: "Dobar dan.". brzi i pozitivni. Telefon nije pogodno sredstvo za kritiziranje i otpuštanje s posla. predstavimo se i kažimo s kim želimo razgovarati. službenik na centrali ili sekretarica unaprijed otklanjaju sve moguće nesporazume zbog eventualnog pogrešnog poziva i skraćuju vrijeme za objašnjenje. ostavimo poruku osobi koja se javila i Ijubazno zamolimo da prenese našu poruku. Kada se javimo. hotel Jadran. Ukoliko se radi o velikim preduzećima. Da bismo to postigli i položaj našeg tela prilikom telefoniranja treba biti uspravan. U poruci navedemo razlog našeg poziva ukoliko je poziv bio neočekivan ili nam je osoba nepoznata i vreme kada nas može zvati. bit će nam odmah jasno koliko firma posvećuje pažnju ponašanju i svom ugledu. trebamo reći svoje ime i pitati za ime osobe koja zove. dovoljno je pozdraviti i reći samo interni broj koji tražimo.. Dakle. Ako dajemo neku informaciju. Obično se osobi koja je pozvana ostavlja mogućnost neka privede razgovor kraju mada i onaj ko je zvao može "diplomatski razgovor usmeriti u željenom pravcu. odnosno postaviti pitanja i traži objašnjenja. Telefonski pozivi obično se upućuju preko centrale ili sekretarice. Dopustimo sagovorniku da dovrši započetu misao i ne prekidajmo ga usred rečenice. Ukoliko nam se javi dosadni i mrmljav glas s "halooo". Valja izbegavati neprilična raspravljanja preko telefona i ako treba zakažimo sastanak da se stvari razjasne. izvolite.

Osim što treba voditi računa da mi ne budemo takvi. zamolimo sugovornika da nas na trenutak pričeka pa kasnije nastavimo razgovor uz ispriku. Telefon nije pogodan za pregovaranje i ugovaranje važnih poslova. Telefonom se ne javljaju neugodne stvari. Ukoliko se telefonska veza prekine. a posebno u prisustvu stranke ili poslovnog partnera. Vodimo računa o tome koliko je razgovor povjerljiv! Ako sekretarica zove nekog u naše ime. To su obično osobe koje imaju višak vremena ili po prirodi nisu u stanju odvojiti važno od nevažnoga. budimo spremni odmah preuzeti vezu.računa o tome da ne ostavljamo poruku da nas zove osoba čiju uslugu mi trebamo. za to je mnogo povoljniji osobni kontakt. Izbjegavajmo privatne razgovore preko telefona. trebamo naučiti i kako se "spasiti" od njih. U tom slučaju pokušamo saznati kada će ta osoba biti dostupna da nazovemo ponovo. osoba koja je bila inicijator poziva naziva ponovo. pozvana osoba može steći dojam kako je nedovoljno uvažavamo te može biti ljuta i uvređena. U situaciji kada nam usred telefonskog razgovora neko važan uđe s hitnim pitanjem. obavijestimo o tome drugu stranu. ne upućuje sućut ili čestitke (osim ako se razgovara na daljinu ili ako u tom trenutku upravo saznamo vijest). Naučimo svoju obitelj i prijatelje neka nas na posao zovu samo u hitnom slučaju i neka budu kratki! Nastojmo razgovor završiti u prijateljskom i pozitivnom tonu. U protivnom. Obično se u ovim situacijama koriste izgovori poput: "Upravo sam krenuo na jedan hitan sastanak". U poslovnom životu postoje situacije kada smo prisiljeni slušati i takozvane "gnjavatore". Pravila poslovnih manira nalažu da se javimo na poruke čim budemo imali vremena. kako bi ona mogla odvojiti vrijeme i posvetiti nam pažnju. "Imam vezu na drugom telefonu" ili "Javit 155 . Ako želimo obaviti posebno značajan razgovor.

 Jedino tako ćemo biti u mogućnosti shvatiti njegove 156 . 3.  Saslušajmo pažljivo korisnika i potaknimo ga neka kaže što želi. nastupajmo profesionalno i samouvereno.  Pocrudimo se razumjeti potrebe korisnika naših usluga i kada one : nisu standardne. a ne njegove reči. Treba zato voditi računa da upotrebom mobilnog telefona ne ometamo okolinu: isključimo mobilni telefon na mjestima na kojima ne možemo razgovarati ili gdje zvonjava ometa okolinu.  Uvažavajmo ličnost i probleme korisnika naših usluga. Svrha našeg posla jest zadovoljiti potrebe korisnika naših usluga. To u praksi znači:  Za kupca treba uvijek imati dovoljno vremena i strpljenja. potrebno je ispričati se. već za obavljanje kratkih i hitnih razgovora. ali ljubazno.ću Vam se kasnije" i ako ništa od toga ne pomaže. Mobilne telefone treba koristiti smišljeno i obzirno. Od kvalitete našeg odnosa zavisi kvaliteta naše usluge. "slučajno" se prekida veza usred naše. nego to treba i u svakodnevnom kontaktu potvrđivati. Mobilni telefon nije za pokazivanje. Ukoliko ipak očekujemo izuzetno važan poziv.3.5. Kupci odnosno korisnici zaslužuju posebnu pažnju. Ovo se prvenstveno odnosi na sastanke i druge skupove.korisnicima naših usluga određen je samom svrhom poslovanja. Odnos prema korisniku (kupcu) U poslovnom svetu vlada uverenje da je korisnik kralj. ali to ne znači da se treba "jeftino" ulagivati. izići iz dvorane i zakratko završiti razgovor.  Budimo pozitivni. Nije dovoljno samo izreći parolu kako je kupac kralj. Odnos prema klijentima .

moguću pažnju.  Dok razgovaramo.  Izbegavajmo rasprave.potrebe i kvalitetno odgovoriti na njih.  Priznajmo i primimo krivnju za učinjenu pogrešku od strane preduzeća. potrebno je prvenstveno izvršiti dobru pripremu.  Nikada ne okrećimo leđa i ne govorimo preko ramena.  Na zahteve korisnika odgovorimo u interesu preduzeća i istodobno na zadovoljstvo korisnika. Nikada ne prebacujmo krivnju na druge. Cilj sastanka determinira i krug osoba koje se pozivaju. gledajmo u svog sagovornika i ne okrećimo glavu u drugom pravcu. razjašnjavanja prisutnih nejasnoća ili dogovora o zajedničkim aktivnostima.  Ne prebacujmo krivnju na druge i ne pravimo se da nas se problem uopšte ne tiče. Za uspeh sastanka treba poštivati ovih osam pravila: 157 . a ne pokretom tela. a pogotovo svađe i isterivanje pravde s klijentom. Da bi sastanak bio uspešan. 3. Budimo okrenuti i telom prema sagovorniku.6.  Ne zaboravimo pružiti povratnu informaciju o stanju predmeta ili zahteva. Kultura poslovnih sastanaka Sastanci su sastavni deo kulture poslovnog života i obično se organi-zirajij radi razmene mišljenja ili ideja.3.  Razgovor završimo riječima. Priprema sastanka podrazumeva prvenstveno jasno defmiranje cilja sastanka.  Korisnik zaslužuje najveću ljubaznost i profesionalnost. čak i onda kada osobno nismo krivi i ponudimo pomoć da se pogreška ispravi.

Zapisnik treba biti urađen 158 . Kašnjenje je ne smo znak loših manira. zatim koliko dugo će trajati i je li potrebna neka priprema. Osoba koja saziva sastanak treba biti najstarija po rangu u odnosu na ostale sudionike ili osoba od posebnog autoriteta.  Na sastanku se vodi zapisnik. VEĆ 10 POTEN-CIJALNIH KORISNIKA.  Inicijator treba ostale sudionike obavijestiti o razlogu i ciljevi masastanka.Petak poslepodne nije dobro vreme za održavanje sastanaka. Ako su JEDAN NEZADOVOLJAN KORISNIK 0 TOME OBAVIJESTI NAJMANJE 10 OSOBA. ali je potrebno o tome se konzultirati s ostalim sudionicima sastanka. a ne koristiti sastanak za intelektualne egzibicije. kako bi se sudionicima sastanka omogućilo da se pripreme za raspravu i ponesu potrebne materijale. a nikako u sredini. Preporučuje se da se sastanci održavaju početkom ili krajem radnog dana.  Onaj ko vodi sastanak treba se potruditi da sastanak bude što kraći i produktivniji. nego i neuvažavanje tuđeg vremena. Zapisnik piše profesionalna osoba ili najmlađi (po godinama ili rangu) od prisutnih. Sudionici sastanka trebaju biti konstruktivni. ŠTO ZNAČI DA NISMO IZ-GUBILI JEDNOG. pošto većina ljudi žuri na vikend. kako se ne bi "sjeckalo" radno vreme. A I TO SE MNOŽI S 10.  Uz poziv na sastanak potrebno je poslati i dnevni red. Nenad Injac sudionici istog ranga.  Inicijator treba odlučiti o mestu i vremenu održavanja sastanka. Svi sudionici trebaju stići na vrijeme. sastanak saziva osoba koja je izravno zainteresirana za raspravu o temi sastanka.

3. sačekajte da se ostali smeste). 8. Sesti (po mogućnosti) naspram moderatora. kako bi i oni bili spremni inicijativu podržati. Govoriti uljudno. korisno je pismeno obavestiti moderatora i ostale sudionike. Poštovati ustaljen redosled sedenja (ukoliko ste novi. Poštivati stavove ostalih sudionika. ma koliko se razlikovali od naših. odnosno članovima s pravom glasa. Ukoliko smo pozvani na sastanak. 5. Ukoliko imamo neku značajnu inicijativu ili predlog. odnosno informacije u vezi teme o kojoj se raspravlja. Tražiti reč i ne upadati u reč predsedavajućem i drugim diskutantima. Doći tačno na vreme ili par minuta ranije. 6. o čemu se prisutni informiraju na sljedećem sastanku. 10. odnosno zaključaka. 7. odnosno što je zaključeno pre nego što se zaključci potvrde.  Posle sastanka neophodno je da predsedavajud ili osoba koju on zaduži prati realizaciju preuzetih obveza. 9. Posle sastanka ne pričati o čemu se raspravljalo. potpisan od strane predsjedavajućega te dostavljen svim sudionicima. sažeto i konkretno. Improvizirani i neformalni sastanci bez cilja i dnevnog reda nisu efikasni i obično remete obveze drugih pa ih treba izbegavati. U slučaju potpunog neslaganja. 4. Prikladno se odenuti. 11. izdvojite svoje mišljenje i tražite neka se unese u zapisnik.najkasnije 48 sati poslije sastanka. 159 .potrebno je: 1. 2. Pripremiti potrebnu dokumentaciju. direktan pogled omo-gućuje da na vreme reagiramo i utičemo na odluke koje će se donositi.

kako bi sudionici mogii pratiti vreme.  Smo narcisoidni i arogantni prema drugima.  Pokazujemo ljutnju i podižemo ton.  Dobacujemo. zrak. Preporučjivo je da u dvorani za sastanke bude postavljen zidni sat. pokazujemo ako: dobru poslovnu kulturu  Pažljivo slušamo govornika. ostavljajući vremena za hitne intervencije (svjetlost. toplina). Poslovni sastanci često podrazumevaju i određeni oblik razgovora ili dogovora više osoba. Sastanci su često zamorni i predsedavajud ne smije dopustiti ni jednom govorniku da skreće s predmeta razgovora i troši vrijeme prisutnih.  Se ulizivački odnosimo prema osobama višeg ranga. U takvim situacijama korisna je dobra priprema. Na sastancima. Stanje prostorije i opreme u njoj treba provjeriti pre sastanka. Nedostatak poslovne kulture pokazujemo ukoliko:  Prekidamo govornike. On treba na kraju rezimirati zaključke. Sudionicima sastanka treba staviti na raspolaganje dovoljne kolidne vode ili osvježavajućih napitaka.  Ne trošimo vreme drugih sudionika na trivijalna i nebitna pitanja.Prostorija za sastanke treba biti dovoljno velika i s dovoljno mesta za sve pozvane sudionike.  Ne prekidamo govornike i ne dobacujemo primedbe.  Pričamo dok drugi govore. 160 .  Na sebe skrenemo pažnju smo ako možemo izneti razumne ideje i rešenja za određeni problem. upitati prisutne za prihvaćanje te se zahvaliti na saradnji i sudelovanju.

jer može imati neželjene posledice.Definišimo ciljeve. potrebno je sugovorniku to naglasiti. koje se obično sastoje od ovih aktivnosti: 161 . Postupimo shodno proceni u kojoj se ne smemo prevariti. odredimo sagovomike i razmotrimo sve opcije.3.7. ne bi trebalo biti poraženih i pobednika. nas i druge. brzo preći na predmet i samu bit razgovora. Otvorenost je dobra. aii nije uvek preporučljiva. ne treba gubiti vreme u uvodnim pričama. Razmislimo što je dobro i korisno za našu tvrtku. kako bi on procenio hoće li ga to saznanje staviti u neugodnu situaciju. Iz pregovora obe strane trebaju izići s nekim zadovoljenim potrebama pa se pregovaranje smatra istodobno davanjem i uzimanjem. nego nakon pozdrava i izmijenjenih srdačnih reči. Nakon susreta s osobom ili osobama koje sudjeluju u poslovnim razgovorima. Ključ za izgrađivanje uspešnoga poslovnog odnosa je u dobroj kombinaciji poslovnog i prijateljskog ponašanja. reći svima sve ili nikome ništa. Ako želimo da neka informacija ostane poverljiva. Putem pregovora obe bi strane trebale zadovoljiti svoje potrebe i to pravilnom potrebom dobijenog i nedobivenog. "Pregovaranje je proces koji koristimo kako bismo zadovoljili potrebe u situaciji kada netko drugi kontroliše ono što mi želimo. Potrebno je postići ravnotežu između dve krajnosti. Kultura poslovnog pregovaranja Pregovori su posebna vrsta kulture poslovnih sastanaka u kojima svaka strana nastoji uljudno ostvariti svoje interese i potrebe. potrebno je najaviti o čemu želimo razgovarati. Za pregovore je neophodna dobra priprema i kulturno ozračje. 3. koliko je problem hitan i koje su činjenice bitne za razgovor. Ukoliko nekog pozivamo na takvu vrstu sastanka.

Pripremimo se temeljito tako što ćemo prikupiti sve potrebne informacije. 7. a ne emotivan 162 . 2. Upoznajmo sami sebe.  Koristimo podatke i racionalan. konkurencije drugoj strani pregovorima. Pokušajmo predvidjeti ponašanje i argumente druge strane. potrebno ih je voditi tako da drugima dopustimo uraditi ono što mi želimo. 4.  Pokažimo visoku razinu znanja o problemu. Kontrolišimo svoje emocije. Temeljni cilj poslovnog pregovaranja je uveriti drugu pregovaračku stranu u ispravnost i opravdanost naših stavova i zahteva. ako druga pregovaračka strana o tome nema isto mišljenje.1. 5.  Dokumentirajmo svoje tvrdnje. Pažljivo slušajmo i promatrajmo ponašanje pregovarača. Za to su potrebna znanja i sposobnost uvjeravanja poslovnih saradnika u prihvatljivost naših stavova. Pri tome se treba služiti određenim retoričkim tehnikama. Pripremimo svoju strategiju i eventualne opcije u slučaju potrebe. opravdanost i ispravnost naših predloga je relativna. Da bismo u pregovorima što bolje ostvarili svoje interese. tako što ćemo koristiti ova pitanja: što? kako? zašto? tko? kada? gde? koliko? 6. svoje mane i vrline te proverimo svoju umešnost slušanja. 3. Međutim. Evo nekoliko saveta za uspešno pregovaranje:  Služimo se što više primerima iz prakse.  Najavimo mogućnost izbora.  Budimo uverljivi i vjerodostojni. npr.  Budimo uporni i ne prihvaćajmo "ne" kao odgovor. Prepoznajmo potrebe drugih.

Kašnjenje nije samo neugodno za one koji čekaju. No. ali pri tome budimo taktični. Pokažimo izuzetnu lojalnost i odanost interesima svojeg preduzeća. Nemogućnost da se pravilno psihički pripremimo za izlaganje svojih misli stvorit će nam velike smetnje. Vodimo računa o poverljivosti materijala koji koristimo u pregovorima. nego stvara probleme i onima koji kasne. Svakodnevni odnosi s okolinom usklađuju se putem pregovora. Temelj poslovne i osobne kulture jest urednost. Lepo ponašanje i odevanje počinje od sitnica i prepoznaje se po sitnicama. "Naši rodbinski. svoj autoritet i položaj. Najčešće taj prvi kontakt predodređuje kasniji odnos između ljudi. Bit će nam takođe teško brzo se uklopiti u već stvorenu atmosferu i nećemo znati o čemu su prethodni govornici diskutirali. prijateljski i poslovni odnosi zbivaju se putem pregovaranja. a ne tražiti izgovore. Kašnjenje na poslovne sastanke znak je loših manira te stvara nervozu i osećaj omalovažavanja osoba koje čekaju. potrebno je drugu stranu obavestiti što je moguće ranije. ako je potrebno." Nije preporučljivo u pregovorima loše govoriti o svom preduzeću i kolegama.  Iskoristimo.pristup. Počinje od izgleda odeće i svega onog što je dostupno našim čulima i percepciji u prvom kontaktu. Ponašajmo se etično i pošteno. odnosno čistoća. Kultura poslovnog odevanja Odevanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Ako ocenimo da na sastanak ne možemo stići na vreme.3. običajima i klimatskim uslovima. zavisno o tradiciji. U slučaju kašnjenja potrebno je ispričati se. Sva naša nastojanja da se ponašamo prema propisima bontona bit će uzaludna ukoliko ljudi u našem 163 .8. i kod toga postoje standardni oblici odeće koja se koristi u pojedinim prigodama. 3.

Ono što važi za telo. košuljom i kravatom usklađenih boja. Dobar izgled u poslovnom svijetu otvara mnoga vrata. jutarnje odelo. Potreban je sklad boja koji se može prepustiti ukusu i modnim trendovima. ukoliko su nam nokti prljavi ili nam je kosa masna.društvu osete miris primjerice znoja. ovisi prvenstveno od toga gdje i što radimo. Frak (svečano večernje crno odijelo) oblači se za posebne svečane večere. 164 . prslukom. a duge haljine za žene. Ovim osnovnim pravilima treba prilagoditi svoj izbor odeće. Važi pravilo o jednostavnosti i praktičnosti u odevanju. Odjeća treba biti primerena godinama. ali ih uvek treba shvatiti kao okvir . Prvo pravilo je čistoća i urednost. te crnih cipela visokog sjaja. a održavanje svakodnevni zadatak. Kako ćemo se odenuti i pojaviti na poslu. Smoking (muško svečano popodnevno ili večernje jednobojno odelo) sastoji se od crne jakne uobičajene dužine sa svilenim reverima. danju i uveče. a za večernje izlaske smoking. balovi i slično: za muškarce smoking ili frak. kravate ili leptir mašne. bijele košulje. Za posebne svečane prigode oblači se frak. godišnjem dobu i prilici u kojoj se nosi. Pri izboru garderobe korisno je postaviti sebi tri osnovna pitanja: što radim. važi i za odelo. hlačama. gdje radim i koliko imam godina. Jutarnje odelo je poput fraka. crnih pantalona s jednom svilenom trakom.najvažnije je da odevanje ne bude upadno. kao i karakteristikama svojega fizičkog izgleda. večernja primanja i svečane obrede u zatvorenom prostoru tokom dana. takođe posebnog kroja u kombinaciji s jaknama. za dnevne događaje tzv. No u većini slučajeva prigodno se odevamo u ovim situacijama:  svečani prijem. Odevanje je danas dosta liberalno pa odijela tamne boje u mnogim prigodama mogu nadomjestiti frak i smoking. Odevanje ima svoja pravila i propise.

Za dobro odevanje nije uvek neophodno imati mnogo novca. Odevanje muškarca je prvenstveno predodređeno vrstom posla i funkcijom koju obavlja. smeđa. Džins odeća za muškarce je prihvatljiva na poslovima koji zahtijevaju ležernije odevanje. nego pre svega ukus i smisla za kombinaciju i ne podlijegati pomodarstvu. staro pravilo "Nismo toliko bogati da kupujemo jeftine stvari". Uvek vredi. Bez obzira što možda volite sportski stil i ležeran način odevanja. Za dnevna odela je najprikladnija siva boja u svim nijansama.  pogrebi: tamno odelo za muškarce. Smeđa. Gornji deo kostima se po pravilu ne svlači. a ako je u tamnijoj boji. plava). ali trebaju biti 165 .  rad u uredima: odela i haljine svijetlih boja (siva. Za svečane prilike se preporučuju tamnoplave ili sivo-crne kombinacije. za žene crne haljine. Izbor odela za muškarce treba biti jednostavnije i neupadljive. Kostim se može nositi u svako doba dana. za žene duge haljine. Potpuno crna odjela se nose uglavnom u žalosti. a dvoredna su prikladnija za večernje izlaske. plava i zelena boja u pravilu nisu za večernje izlaske. neugodno ćete se osećati na poslovnim pregovorima zastupajući svoju tvrtku u društvu muškaraca koji obavezno nose odelo i kravatu. Cipele su važan deo muške garderobe. jer se teže zapaža da se često nosi. ali nikako sportske kombinacije. Jednoredna odela imaju prednost za urede. večernja svečana događanja: smoking. prigodne haljine za žene. Ženama za svakodnevni posao preporučuje se odevanje u jednostavnije kostime. za muškarce  službeni prijem danju i druge posebne prigode: tamnoplavo ili tamnosivo odelo za muškarce. a moderne su i kombinacije džins hlača sa sakoom ili kaputom. odgovara i za veče.

ali zahtevaju vitku figuru. ali pod uslovom da je košulja čista i ispeglana. Kratke pantalone se nose samo za sport i izlete. Udobnost je važnija od mode. Izboru cipela treba posvetiti posebnu pažnju. izuzev ako radite na poslu ili u firmi koja po stilu neguje sasvim ležerno i sportsko odevanje. Čarape se nose u istoj boji ili tonu s odelom. Dužinu suknje možete odrediti prema Vašem ukusu i modi. s ispravnim đonovima i neizlizanim petama. košulja bi trebala biti jednobojna i obratno. nego za svakodnevni 166 . svjetloplave i svjetlosive uz plava i siva odela. bolje je da nosite košulje pastelnih tonova. a svetlozelene i žućkaste uz smeđe i zelene nijanse. Boja kravate treba odgovarati prvenstveno boji odela. nego jarkih. a redovno čiste cipele važnije od svega. koje deluju napadno i pomalo primitivno. Neka pravila čak zahtijevaju da suknja na radnom mjestu ne bude kraća od 10 cm iznad koljena.uvek čiste. pogotovo ako se posao obavlja stojeći. ali ipak vodite računa da izbjegavate neprimerene kombinacije. Pantalone su omiljeni deo garderobe kod većine suvremenih žena. Crne cipele pristaju uz sva odela. ali imajte u vidu da suviše kratka suknja nije prikladna za posao. te da njena boja skladno pristaje uz odelo. Dopuštena su blaga odstupanja ukoliko je uzorak diskretan. Bela košulja pristaje uz svako odelo. Imajte na umu da visoke potpetice zamaraju i da su prikladnije za večernje izlaske. Vrlo ukusno deluju ženska elegantna odela i koriste se za svaku priliku. Danas se nose vrlo maštovite kravate. Da biste izgledali elegantno. Kravate s uzorcima nose se uz jednobojna odela i jednobojne košulje. a jednobojne kravate uz košulje s uzorcima. Ukoliko je odelo s uzorkom. Košulje su uz kravatu jedini dio muške garderobe koji pruža mogućnost za slobodniju igru boja i kombinacija. Izbegavajte džins nositi na posao. Boja i desen kravate prepušta se ukusu pojedinca.

Nakit. Maramica je takođe obavezan dio garderobe i po mogućnosti treba odgovarati boji odijela ili košulje. koji ne trebaju biti upadnljivi na dnevnoj obući. Isto tako treba voditi računa i o boji cipela. koka-kola i druga gazirana pića. treba se okrenuti i pokriti usta. bez obzira da li je pravi ili bižuterija treba biti neupadljiv u prijepodnevnim satima. a poželjno je naći ispriku koja neće sugovornike navesti na pomisao da su vam dosadni. koja se treba uklapati u ostale dijelove odjeće i torbicu. postoje situacije u kojima se teško može kontrolirati osobno ponašanje. Velike naušnice bolje pristaju uz večernju garderobu. Na primer u situaciji kada se pojavi kihanje i kašljanje treba se okrenuti ili udaljiti od sugovornika i pokriti rukom usta. a mogu i smetati na poslu (telefon). U večernjim. Kako da se najbolje izvučemo iz takvih situacija? Evo nekoliko saveta. Izbegavajte hranu koja nadima i gazirana pića. Bijela maramica pristaje u svakoj prilici. ni u društvu. Muški trebaju šešir skinuti uvek kada ulaze u zatvorenu prostoriju neke javne ustanove ili ugostiteljske objekte. Torbe su po boji i obliku podređene haljini ili kaputu i treba ih uskladiti s bojom cipela. potrebno je pored redovnog posedvanja zubara. koja mogu izazvati nekontrolirani zvuk. satima mogu se nositi razne kombinacije i upadljivije komade nakita. 167 . kao i o sitnim ukrasnim detaljima. U takvim slučajevima preporuča se da se ne pije pivo. Žene to ne trebaju činiti.rad. kao i narukvice. No i pored dobre volje da se uvek dobro izgleda i lepo ponaša. Da biste otklonili neugodan zadah iz usta. Šeširi i kape se po boji i obliku prilagođavaju kaputu i odelu. Ne preporučuje se dolazak na posao nahlađen i gripozan ili ako vas svlada zijevanje. Ruke nikad ne treba držati u džepovima za vreme razgovora.

168 . žvakaću gumu ili dezodorans za usta.uvek imati pri ruci neki osvežavajuću bombonu.

koji donosi odluke na temelju rezultata daljega racionalnog promišljanja. To je. vrlo angažiran čovek. željan uspeha. u pravilu. Ovaj tip preduzetnika svjestan je da ne može sam kontrolirati funkcioni-ranje celog preduzeća. obuhvata istraživanje sadašnjih i budućih . kreativan i sposoban predvideti događaje. kao što je već rečeno. Ono. primerice strategijske poslovne jedinice. Takva je osoba najpogodnija za fazu diferencijacije preduzeća. biti. kao što su.V PREDUZETNIČKE STRATEGIJE I TAKTIKE 1. TRATEGIJA I STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE Strategija je. dakle. tip preduzetnika koji je spreman upustiti se u visoki rizik u nekom poduhvatu. pa je stoga sklon dati veliku slobodu odlučivanja de-centraliziranim organizacijskim jedinicama. u najširem smislu. obrazovan. profitni i investicijski centri itd. vizionar. Strategijsko upravljanje podrazumeva skup upravljačkih odluka i up-ravljačkih akcija u funkciji dugoročnog funkcioniranja preduzeća. odnosno njegove dugoročne poslovne i razvojne politike.

otvara josam novih centara (Computer City Super Centers) Veteran's Hospital . Ono je.1991. Strategijsko upravljanje može se odnositi na celoviti proces poslovanja i razvitka preduzeća ili na njegove pojedine delove. Ono se može koristiti u preduzećima svih veličina i na različitim područjima delovanja i u uslovima različitih vrsta organizacijskog ustrojstva preduzeća. multidimenzionalno a može biti i transdimenzionalno. resurse. primenjivanje i kontrolu provođenja odluka usmerenih prema postizanju mogućih rezultata u sadašnjosti i budućnosti u danom i očekujućem okruženju. prostore i vreme. zatim. Slika 1 Aernativne strategije i definicije Strategija Definicija Primer STRATEGIJE INTEGRACIJE Integracija „unapred“ Integracija „unazad“ Horizontalna integracija Chiron and Cetus dve velike firme iz područja biotehnologije spojile su se 1991.akvizicija dobavljača . ("mergers")_______ RASTUĆE STRATEGIJE Tržišna Usmerena na Heinz Company – penetracija povećanje troši 650 miliona tržišnog udela za $ na promociju i postojeće propagandu (18% proizvode ili više u 1992. nego usluge na u 1991. donošenje. organizacijske jedinice. formuliranje ciljeva preduzeća.) postojećim tržištima Razvojna tržišta Uvođenje US NJest – širi se 170 Osigurati vlasničku kontrolu ili povećanu kontrolu nad distributerima ili maloiprodajom Usmerena na vlasničku kontrolu ili po-većanu kontrolu nad dobavljačima preduzeća Usmerena na vlasničku kontrolu ili povećanu kontrolu konkurenata Tandy Corporation . dakle.okruženja i mogućnosti koje ona nude. te pripremanje.

000 radnih troškova i mesta odnosno imovine da bi otpustio 14% zaustavio pad radnika 171 .postojećih na područje proizvoda ili bivšeg usluga na nova Sovjetskog zemljopisna Saveza područja Razvitak Usmerena na Campell Soup – proizvoda povećanu prodaju razvija program poboljšanim ili „zdrave hrane“ modifikovanim („Healthy proizvodima ili Request Soup“) uslugama STRATEGIJA DIVERZIFIKACIJE Koncentrična Uvođenje novih Ford Motor diverzifikacija proizvoda ili akvizicija iz preduzeća usluga područja sukladnih fmancijskih postojećem usluga proizvodnom programu Konglomeratska Uvođenje novih Daimler-Benz diverzifikacija proizvoda ili (nemački usluga izvana proizvođač postojećeg automobila) – proizvodnog akvizicija sa programa „Cap Gemini Sogeti“ (francuski proizvođač kompjutera) Horizontalna Uvođenje novih NJestern Union proizvoda ili otvara 50 diverzifikacija usluga izvan kontrolnopostojećeg naplatnih mesta proizvodnog u San Francisku programa Zajednički Dve ili više tvrtki Mc Donell otvara odvojeno Douglas i LTV rizik preduzeće radi Corporation kooperacije formiraju „jointventure“ da bi razvili novu generaciju borbenih aviona A-X za US Navy ’s) DEFENZIVNE STRATEGIJE Ograničenje Reorganizacija Unisys je ukinuo kroz smanjenje 10.

Napuštanje Likvidacija prodaje i profita Prodaja delova preduzeća Prodaja imovine preduzeća Goodyear je 1991.3 biliona $ Likvidacija Bank>of Credit & Commerce International 1992 172 . prodao 1.

te ona koja kombinira elemente pojedinih usmjerenja. akumuliranjem kapitala i tehnologijom. Strategija privrednog razvoja Strategiju privrednog razvoja čini ukupnost koordiniranih mera za ostvarivanje postavljenih strategijskih privrednih ciljeva u sklopu opštega draštvenog razvitka zemlje u određenome razdoblju i uz odgovarajuće promene u sustavu funkcioniranja gospodarstva. 173 . usmerena potrošno. prirodnim bogatstvom.2. Parcijalne strategije najčešće se bave osnovnim činiteljima gospodarskog razvitka: stanovništvom. Gospodarska strategija definira se na osnovi procene postignutog stupnja razvitka i uticaja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa na narodno gospodarstvo. deli se na opštu i parcijalnu strategiju. jer su strategije preduzeća u određenoj zavisnosti i interakciji s tom strategijom. 2. Opšta strategija je strategija celokupnoga gospodarskoga i opšteg razvitka društva. ona se pojavljuje kao kratkoročna i kao dugoročna. B I T N E ODREDNICE POJEDINIH STRATEGIJA Polazeći od činjenice da preduzeće predstavlja podsustav velikoga gospo-darskog sustava zemlje. S obzirom na vreme trajanja strategije. a s motrišta obuhvatljivosti.1. učinilo se korisnim raspravu započeti strategijom gospodarskog razvitka. U vezi s tim. kapitalno ili na znanje. intenzivna ili ekstenzivna. može postojati strategija otvorenoga ili zatvorenog gospodarstva.

Korporativna strategija ili strategija utvrđivanja misije preduzeća usmerena je na određivanje delatnosti i organizacijskog ustroja radi postizanja utvrđenog cilja. energetska. Poslovnom se strategijom utvrđuju metode i postupci radi postizanja cilja u području poslovne aktivnosti. Pri određivanju korporacijske strategije potrebno se odrediti prema trima relevantnim odabirima: 1. povećanje pozitivnih. 174 .Tako može postojati: strategija tehnološkog razvitka te sirovinska. (ne)zaposlenost. poljodjelska. Poslovna strategija se metodološki nastavlja na korporativnu strategiju i strategiju preduzeća. Najbitniji elementi strategije gospodarskog razvitkajesu: utvrđivanje prioriteta. 2. infrastruktura. Odrediti tržište i odabrati način pozicioniranja u poslovnu delatnost. usmerena na integraciju preduzeća u ukupnu društvenu strukturu. a smanjenje negativnih vanjskih učinaka. strategija pojedinih gospodarstvenih oblasti i grana te ostale strategije. a označava organizacijska područja ili funkcionalne celine preduzeća. monetarno-kreditna strategija. Odrediti ili odabrati poslovnu delatnost. Odabrati model poslovanja u odabranoj delatnosti. populacijski problemi. Strategiju preduzeća treba razlikovati od pojma korporativne strategije. Poslovna strategija ovisi o korisnicima i mora voditi računa o njihovim zahtevima i potrebama. usmjerena strategija.2. problem uskih grla proizvodnje. poboljšanje alokacija. 3. Strategija preduzeća Strategija preduzeća je. pre svega. 2. itd. primjerice: deficit platnog bilansa. zatim. ekologija. izvozna.

organiziranje. itd. Sve strategije polaze od pretpostavki što je potrebno učiniti da bi se postigao cilj. financije. pri čemu treba razlikovati ekonomske i upravljačke (menedžerske) strategije. kadrovi. prodaja. Strategija standardizovane i diferencirane ponude Strategija standardizirane ponude polazi od pretpostavke da su osobine potrošača / kupca i njihova potražnja na nacionalnom. kontroliranje. kao što su: nabava. o skupini akcija usmerenih na postizavanje trajnije prednosti određenog preduzeća pred konkurencijom. informatike. kadrova. Stoga se smatra da je najbolji način 175 . unapređivanje vlastitog položaja prema potrošačima na tržištu ili poboljšanjem alokacije resursa. Ekonomske-funkcionalne strategije odnose se na aktivnosti proizvodnje. proizvodnja.Funkcionalna strategija podržava misiju preduzeća i usmerena je na implementaciju poslovne strategije i primjenu svih ostalih strategija. zadržao kupac i udovoljilo njegovim zahtevima. uključivo i strategije pojedinih funkcija u preduzeću. Funkcionalna strategija definira se na razini pojedinih poslovnih funkcija. respektiranje socijalnog okruženja i njegovih zahteva i uticaja državnih institucija. 2. Upravljačko-menedžerske strategije odnose se na planiranje. Reč je. marketinga. poboljšanje i odlučivanje.3. prije svega. U funkciji ove strategije nalazi se većina strategija o kojima se u nastav-ku promišlja. Strategija razvitka preduzeća ustvari je dugoročni organizacijski plan po-duzeća u funkciji ostvarivanja utvrđenih ciljeva poslovanja i razvitka poduzeća. financija. međunarodnom i globalnom tržištu slične. razvitka itd.

poslovanja s niskim troškovima. kapitala. nova tržišta. tehnologije. način označavanja. Traže se novi proizvodi. ima jasno određene ciljeve i definirane zadatke svakoga sudionika u procesu. To se prilagođavanje odnosi na proizvode . Stoga je potrebno prilagoditi strategiju. preduzetništva i menedžmenta. Reč je o procesu. međunarodnom i globalnom tržištu. da bi opstalo i razvijalo se. Razvoj komunikacijske tehnologije i prometa stvorio je globalno tržište za primjenu upravo ove strategije. usluga. kvaliteta. a to pretpostavlja standardizaciju ukupnih troškova nekih delova marketinškog miksa. posebice inventivno-inovacijske aktivnosti. kao i ostale elemente marketinškog programa. ime. planove i marketing svakome pojedinom segmentu tržišta. nova svojstva. 176 . 2.njegovog svojstva. gdje se u tržišnim odnosima isprepleće više vrsta tržišta: dobara (roba). a to znači riskirati i naučiti strategiju inovativnoga preduzetničkog menedžmenta. ko će više" Svako preduzeće. rada. Strategija "ko će brže. bolja kvaliteta.4. novi materijali. Reč je o visoko rizičnoj strategiji u tržišnom mehanizmu koji je i inače vrlo složen. suvremeni dizajn. "Ko će brže i više" slogan je inovativno osmišljene strategije. znanja. Podrazumeva primenu inovacija i stalno poticanje novoga. pakiranje i cijenu. informacija. Temelji se na znanstvenoj podlozi. Strategija diferencirane ponude polazi od toga da su osobine potrošača/kupaca i njihova potražnja različiti na nacionalnom. reklamne poruke i sredstva priopćavanja. zatim na načine unapređivanja prodaje. mora se neprestano inovirati. Pritom ova strategija vodi računa o trihotomnim vezama: niži troškovi. novi kupci i to prije nego što uspe konkurencija.

Naime. Ova strategija. ma koliko se još pokazuje uspešnim. odmah se treba koncentrisati na novo. tek što se je nešto novo uvelo. pretpostavlja temeljito promišljanje i brižljivu analizu svih relevantnih činitelja i okolnosti. 2. preduzetnik.postoji samo uspeh ili neuspeh. inače se može dogoditi da stvori tržište za konkurente. Međutim. Pa uza sve to. pronaći noviji tip vlastitih proizvoda ili procesa. nego mora i dalje tragati za novim. krajnju koncentriranost i nepokolebivu upornost i usmjerenost prema cilju. a) Stvaralačko oponašanje sadrži određenu suprotnost već u samom nazivu. Iskustvo pokazuje da se oni koji s ovom strategijom nisu imali uspeha.Prema ovoj strategiji. preduzetniku je cilj vodeća pozicija ili dominacija na nekom novom tržištu i trajno osiguranje toga položaja. Ovd-je.5. nisu dovoljno pripremali za tu vrstu strategije i jednostavno su nestali. Dakle. bolje od već postojećeg dobroga. jer čim je nešto "stvaralačko" više nije oponašanje. moraju se sve snage usmeriti da tu ulogu i održe. Osvojivši jednom vodeću ulogu na tržištu. te spremnost i sposobnost osiguravanja svih potrebnih resursa u pravo vreme. ako ova strategija uspe nagrada je bogata. dakle. Strategija "udri tamo gde ih nema" Strategija "udri tamo gde ih nema" naziva se još i "stvaralačko oponašanje" i "preduzetnički džudo". u pravilu. ali ujedno i najrizičnijih strategija. koji će zameniti neki proizvod ili proces. čini nešto što je već netko drugi 177 . To je jedna od najpoželjnijih. nema polovičnih uspeha . preduzetnik koji je uspio s ovom strategijom ne smije stati i pos-tati samozadovoljan.

koji je bio znatno prikladniji za primenu u preduzećima. iako ne uvek i učinio. Opo-našatelj ne izumljuje neki proizvod ili uslugu. on ih usavršava. postignutim uspesima drugih. postavlja na pravo mesto. kompjutor IBM-a je već imao "memoriju" i mogućnost da ga se programira. pa stvaralačko oponašanje nije inovacija u punom značenju. Poslije je IBM prešao na model ENIAC. Stvaralački imitatori koriste se. to ipak može biti "stvaralački" čin. No. jer u obliku koji je prvi put predstavljen na tržištu. ali već i neznatno inovirani isti proizvod postaje konkurentan postojećemu i potiče potražnju. čak i realizirali. Već 1953. da onaj tko je uveo određenu inovaciju uspijeva podmiriti potražnju nekom vrstom proizvoda. u granicama svojih intelektualnih i praktičnih sposobnosti. ko će više". IBM-ova verzija ENIACova kompjutora postala je standardom za komercijalne višenamjenske svrhe. Pred kraj Drugoga svetskog rata. dakle. već postoji. pa čak i samog usluživanja (servisiranja) proizvoda. naime. Primer: IBM je početkom 30-ih godina izradio brzo računalo za potrebe astronoma. Dogodi se. Dakle. Događa se onda kada preduzetnik inovator bolje i potpunije razume neku inovaciju i neno značenje od njenih autora te je. segmenata ili usluga. Strategija stvaralačkog oponašanja je manje riskantna od strategije "ko će brže. a to je bio svaki put stvaralački čin. Kada stvaralački oponašatelj krene sa svojim proizvodima na tržište ono. To mogu biti neke značajke proizvoda. u osnovi. istoj se stvari stalno dodavalo nešto novo. Primjer: Acetaminophen je slabiji lek od aspirina ("aspirin bez aspirina") ali ipak delotvorno ublažava bol. Samo nekoliko godina kasnije izrađen je stroj koji je bio dizajniran kao kompjuter. središnji kompjuter. a ne deluje 178 . nešto nedostaje.činio.

protucipalno. Japanci neprestano i s uspehom primjenjuju "preduzetnički džudo" pro-tiv Amerikanaca. pet puta lakši od tadašnjih radioaparata s vakuumskom cijevi i tri puta 179 . Ali tu se stalo. Kio Morati kupio je licencu za taj pronalazak od Bell Laba za iznos od 25. Dve godine kasnije Sony je tržištu ponudio prvi portabl tranzistorski radio-aparat. Oponašatelji tako ponekad deluju u više smerova. osobito u području potrošne elektronike. predsednik Sonvja (Japan) A. Svrha je ove strategije osigurati dobro uporište i to ono koje etablirane kompanije uopšte ne brane ili ga ne brane uporno. ne oštećuje sluznicu želuca. Stvaralačko oponašanje najdelotvornije je na području visoke tehnologije i to stoga što su i inovatori s toga područja premalo usmjereni. godine. a najčešće vodi uspe-hu. ne uspevaju se okoristiti svojim izumom i zadovoljiti potražnju za proizvodom koji su sami stvorili (npr. ne izaziva gastritične smetnje i želučano krvarenje. o čemu svjedoči i sledeći primer. i ova je strategija vezana uz ne male rizike i iskušenja.000 dolara. inovacija s acetaminophenom i satovima "seiko"). b) "Preduzetnički džudo" je vezan uz najmanje rizika. tj. Odmah se shvatilo da će on zamijeniti vakuumsku cev. Stvaralačko oponašanje zadovoljava potrebe. Uspeh se ne postiže preotimanjem kupaca. nastojeći se osigurati na više strana. ali ih ne stvara. nego pokrivanjem još nepokrivenih tržišnih prostora. ne zgrušava krv. No. pa tako troše intelektualnu energiju. No. Primer: Godine 1947. u Bell Laboratories izumljen je tranzistor. iako su vodeći proizvođači (SAD) počeli proučavati tranzistore i planirati njihovu primjenu 1970. Druga je opasnost u mogućem pogrešnom tumačenju nekog trenda koji se pokaže da nije pravi trend. Strategija stvaralačkog oponašanja uglavnom pretpostavlja postojanje tržišta koje se naglo širi.

Schumpeter). kupivši licencu za tranzistor u SAD-u. koji smanjuje cene pre negoli je to u stanju učiniti njegov konkurent. pa su se obični ljudi zainteresirali za financijske usluge. 180 . Za pet godina Japanci su vladali tržištima tog proizvoda u cijelome svijetu.štednju. digitalnim satovima. džepnim kalkulatorima. uz one tradicijske . izbacujući s tržišta stari. Inovatori koji su uveli novost na tržištu ponašaju se poput klasičnih monopolista koristeći svoju vodeću poziciju za "ubiranje vrhnja" s tržišta i postizavanje "premijskih cena". Tri godine potom Sony je zavladao tržištem jeftinih aparata u SAD-u. Primer: Sony. itd. zajmove i sl. i dalje okrenute svojim starim tržištima. Oni zaboravljaju da se vodeća pozicija može zadržati jedino ako onaj na vrhu postupa kao "dobrostiv monopolist" (J.radioaparata. Druga je situacija kada se otkrije i brzo razvija neka nova tehnologija. zahvaljujući tome što su ih ignorirali ili u celosti prevideli.jeftiniji. usmjerio se na onaj tržišni segment koji je postojeća tehnologija najmanje zadovoljavala zbog težine i lomnosti vakuumskih cijevi na tržištu portabl . Primer: Pedesetih i šezdesetih godina Nemačka je započela svoje razdoblje gospodarskog procvata. pre nego što to učini njegov konkurent. Strategija "preduzetničkog džuda" ima najmanje izgleda u tri situacije: Prva je ona u kojoj etablirani proizvođači ništa ne preduzimaju glede neočekivanog uspeha ili neuspeha. Japanci su istu strategiju ponovili i s telefonskim prijamnicima. Treća je situacija ona kada "preduzetnički džudo" s delotvornom strategijom doživi naglu promjenu ustrojstva tržišta ili određene industrije. uvodi novi proizvod. No. Isto tako. kopirnim uređajima. nemačke banke ostale su inertne.

mini segmenata koje mogu zauzeti brzim preduzetničkim akcijama. bez obzira na njegovu veličinu. imaju za cilj takođe postići vodeću poziciju na tržištu.6. "Preduzetnički džudo" pretpostavlja određeni stupanj izvorne inovacije. Ta se strategija ne zadovoljava time da ponudi neki proizvod ili usluga koje su već ponuđene na tržištu po nižoj ceni. naime. "Preduzetnički džudo". cilj strategije tržišnih niša je kontrola. postojati u ponudi nešto što se odlikuje nečim novimu odnosu prema postojećem proizvodu ili usluzi. Strategija tržišnih niša Dok su sve prethodno razmatrane strategije usmerene na postizavanje vodeće pozicije na nekom tržištu ili u industriji. posebnu 181 . 2. Mora. tj. to se ne postiže nadmetanjem s vodećima. Zatim se prouče tržišta i pokušava se upozoriti na područja na kojima bi se alternativnom strategijom postiglo naj više uspeha uz najmanje otpora. proizvođača i opskrbljivača.Pri korištenju strategije "preduzetnički džudo" kreće se od analize određene industrije. kao i mnoge druge strategije. Ovom se strategijom stvaraju preduzeća specijalizirana za neke posebno zahtevne potrošače/kupce ili za samo jednog kupca. Ali. Teži se monopolu na nekom malom području. nego se "udara tamo gde ih nema". zemljopisno područje. izbjegavajući da se netko seti i počne konkurisati. njihovih navika i postupaka u poslovanju. Tržišne niše su visokospecijalizirani i ograničeni tržišni segmenti koji su ostali trenutačno nepokriveni. zadržavajući se koliko je najviše moguće u anonimnosti. Jake industrije i velike poslovne kompanije u načelu vladaju globalnim tržištem a šanse su malih i srednjih preduzeća u pronalaženju ili stvaranju tržišnih niša.

promocije i slično.7. 2. bio patentiran. snagom potrebnom za obranu položaja proizvođača za niše. Nikome se ne bi isplatilo ulaganje u pronalazak novoga konkurentnog proizvoda. taje tvrtka stekla poziciju "naplatnog mesta". Nijedan očni hirurg nije mogao bez njega. To su: strategija naplatnog mesta.jednom popunjena tržišna niša više 182 . Pozicija naplatnih mesta ima ozbiljno ograničenje jer je statične naravi . ograničenji-ma i rizicima. Strategija "naplatnog mesta" Reč je o strategiji koja počiva na nekoj inovaciji koja je inovatoru omo-gućila zauzimanje mesta koje mu osigurava trajne koristi. Primjer: Kompanija Aleon (SAD) koja je pronašla enzim za uklanjanje opasnosti od krvarenja u standardnoj operaciji staračke mrene na oku. Idealna je ona strategija tržišnih niša koja obuhvaća dovoljan broj potro-šača/kupaca s velikom kupovnom moći i velikim potencijalom te kada dotična potražnja nije zanimljiva velikim konkurentima i kada preduzeće raspolaže resursima. Postoje tri strategije niša. odnosno konzervans koji gaje održavao. jer ako ga se ne primeni rizici bi mogli biti mnogo veći od troškova njegove uporabe. ali i najzahtjevnija. Pozicija "naplatnog mesta" je najpoželjnija. Naime. Cena tog preparata bila je niska u odnosu prema ceni operacije. što je postojećem proizvođaču osiguralo sigurno mesto na tržištu. tj.proizvodnu liniju ili svojstva pro-izvoda/usluge ili kanale distribucije. strategija specijalizirane veštine i strategija specijaliziranog tržišta. a tržište za isti preparat nije bilo veliko. dotični proizvod mora biti životno važan za neki proces. Kada je enzim. svaka sa svojim pretpostavkama.

nego da ona bude jedinstvena. lepljenjem maraka na pošiljci. (b) politikom cena. iako se ona dostavljala od davnina. b) Strategija politikom cena znači bitno smanjenje cijene nekog proizvoda ili usluge . Uhodani proizvodi i usluge pretvaraju se u nešto novo. One stvaraju potrošače/kupce. novoj stvari ili u nečemu što bi se dalo patentirati. a preduzeće može i propasti ako netko pronađe drukčiji način zadovoljavanja iste potrebe. Primjer: Ronland Hill "izumio" je dostavu pošte. nije u novoj tehnologiji. To ostvaruju na četiri načina: (a) stvarajući uporabnu vrednost.8.se ne razvija. te da se plaća unapried. a) Strategija upotrebne vrednosti. već sama po sebi predstavlja inovaciju. Menja se njihova uporabna vrednost koja proističe iz novih svojstava. No. što je znatno pojeftinilo poštanske usluge. dizajna i sličnih obležja. a što je u interakciji i s promenom vrednosti. Pismo se moglo ubaciti i u poštanski sandučić. Sve strategije o kojima se raspravlja u ovom poglavlju imaju nešto zajed-ničko. Strategija promena vrednosti i obeležja Promena upotrebnih vrednosti proizvoda i usluga. u pravilu. (c) prilagodbom kupčevu socijalnom i ekonomskom stanju i (d) pružanjem onoga što kupcu znači pravu vrednost. 183 . Hill je stvorio ono što se danas zove poštom: predložio je da se poštarina ne plaća kao pre u svakoj pošiljci na osnovi udaljenosti i težine. nego u promjeni nekih postojećih svojstava koja povećavaju korisnost. stvarajući i razvijajući njihove potrebe.pošto se u njima nešto izmenilo. 2.

proizvođači tiskarskih strojeva. kao: strategija realne vrednosti za kupca i strategija pružanja prave vrednosti kupcima. 184 . kako bi se pokazala najbolja moguća primena (uporaba) proizvoda. spomenutoj kompaniji nije osnovna preokupacija bila sniziti cenu stroju. Dakle pre svega. zapravo. Velike kompanije.nego se usmerila na istraživanje kako pojeftiniti uslugu koju daje kopirni aparat. jer su kupci. nisu se na te kupce ni osvrtale. brijanja. Izum britvice (Gillette) je tako bitno odredio ne cijenu britvice nego. iako su plaćali britvicu. zapravo kupovali brijanje. Otuda poučak: pri određivanju cena proizvođač mora voditi računa o tome kakvu uporabnu vrednost pojedina roba ili usluga ima za kupca.stanoviti broj kopija. a sama britvica je bila mnogo jeftinija. I u tome je uspela: pronašla je mogućnost proizvodnje velikog broja kopija.Primer: Britvica za brijanje pod parolom "uradi sam" stajala je u početku više nego brijanje kod brijača. Primer: Kopirni uređaj patentiran je u korist jedne tada gotovo nepoznate kompanije . uz vrlo nisku cenu po komadu.. Sledeći je korak bio preoblikovanje nosača britvice tako da se na njemu s lakoćom mogla mijenjati britvica. Međutim. o onome što on kupuje . Strategija realne vrednosti za kupca polazi od spoznaje o stvarnim mo-gućnostima kupca proizvoda ili usluga što ih nudi preduzeće. vodilo se računa o potrebama i mogućnostima kupaca. pa je taj izum postao zanimljiv korisnicima. c) Ova se strategija pojavljuje u dva oblika. U to se uključuje i sve ono što nužno prati njihovu kupoprodaju.Holoid Company (New York). računajući da se kopimi aparat neće moći prodavati po ceni po kojoj se nudio. servisiranje. stručno savetovanje itd. tj. Tako je samostalno brijanje bilo neusporedivo jeftinije nego odlazak brijaču.

gubi se novac. Primjer: Za preduzetnike u graditeljstvu vrijednost maziva za graditeljske strojeve nije u podmazivanju. U vezi s tim. a ona će biti svrhovita onoliko koliko su svrhoviti inovacija i preduzetničko upravljanje. proizvođač maziva čini sledeće: nudi građevinskim poduzećima godišnju pretplatničku cenu za održavanje njihove opreme i jamči im da njihova oprema neće biti izvan pogona (zbog problema podmazivanja) više od prihvatljiva broja sati na godinu. pa ipak se brojna preduzeća toga ne pridržavaju. ali i pogrešni. bila iznimno rentabilna. Za kupca je cena ono što on mora platiti.d) Već je spomenuto načelo da kupcima treba pružati ono što im doista tre-ba. nego u besprijekornom radu strojeva. valja znati da postoje odrednice i postupci koji mogu biti ispravni. U vezi s tim. Cena se ne može svesti na "politiku cena". tj. a ni na "vrednost" kako je vidi proizvođač ili davatelj usluge. a on će je biti spreman platiti za predmet ili uslugu ako mu ona doista pruža ono što mu treba i ako dobije ono što očekuje. Zarađivalo se jer su kupci bili zadovoljni. Već je rečeno da preduzetnička strategija mora biti svrhovita. to su osnove marketinga. jer im se pružalo ono što su željeli kupiti. Iskustvo pokazuje da su upravo ona preduzeća koja su to shvatila. Uostalom. Drucker piše: "Inovatorska strategija je samo korak do strategije kojom se stvarne potrebe kupca shvataju delom proizvoda proizvođača. Odabir odgovarajuće preduzetničke strategije 185 . Ako neko želi uhodano preduzeće ili instituciju javnih službi učiniti sposobnom za preduzetništvo. P. a delom onoga što kupci kupuju i za što plaćaju. jer se u protivnom nanosi golema šteta poduzeću. valja znati da se je lakše odrediti prema preduzetničkoj strategiji nego prema svrhovitosti inovacije i preduzetničkog upravljanja. No.

Ona nije u celosti znanstvene naravi. To nije igra na sreću nego stvar dubokog promišljanja i prosuđivanja. U svakom slučaju. opsega poslovanja i izazovu konkurencije. uspeh će biti sigurniji ako se krene od korisnika. Stoga je potrebno uvijek znati dobre i loše strane pojedine preduzetničke strategije. Brekić raspravlja. koje će se u nastavku ukratko objasniti. neovisno o tome tko je njihov nosilac. 186 . Možda se upravo u njima najočitije sedinjuju elementi dve funkcije: menedžerska i preduzetnička. Neke imaju veće izglede za uspeh. J. a druge manje. Strategija inovativnog preduzetničkog menedžmenta Preduzetnička strategija je stvar preduzetničkih odluka vezanih uz rizik. 2. odnosno njihovih potreba. strategijsku svest. J. strategijske interakcije i strategiju suradnje timskim djelovanjem. Brekić obrađuje. uticaj strategije na tehnološke inovacije. Poslovne prigode pronalaze se strategijskim istraživanjima. Strategija poslovnih prigoda upućuje na potrebu istraživanja i spoznavanja poslovnih prigoda što se kriju u okruženju poduzeća.nije nimalo lak posao. njihova shvaćanja uporabne vrednosti. među ostalim: strategiju poslovnih prigoda. te mogućnosti ostvarivanja većeg profita. one se mogu prihvatiti i kao poduzetničke strategije. kao što je navedeno. te njihovih želja i mogućnosti. Premda se ove strategije bave menedžmentom. o dve vrlo važne strategije: o strategiji inovativnog menedžmenta i o strategiji promocije menedžmenta. pa se može govoriti o strategijama preduzetničkog menedžmenta.9. strategijske korake. ali se inovacije temelje na rezultatima znanstvenih istraživanja.

Strategijska svest je uslov stvarivanje strategije inovativnog preduzetničkog menedžmenta. Budući da strategija znači veštinu projektovan. donošenja ključnih odluka i nalaženje izlaza za prelaz iz postojećeg u željeno dinamično stanje. u kojima se ostvaruje sedam bitnih zahteva: (1) upoznati rukovoditelje s ciljevima pothvata i usvojiti načela 187 . imi-tatorske. te uskladiti percepcije rukovoditeljskog tima i činitelja iz okruženja. jer one. Pritom valja voditi računa o sledećem: (1) da su stručnjaci najznačajniji činitelji razvitka. Taj proces obično obuhvata sedam faza. (2) da strate-gijska percepcija ovisi o rukovoditeljima i (3) da u ukupnu razvojnu strategi-ju mora biti ukomponirana strategija razvitka kadrova i svekolikih inovacija. Usklađivanje percepcije postiže se poticanjem razvitka strategijskog mišljenja. posebno rukovoditeljskog tima. svest u tome ima presudnu ulogu. Stupanj strategijskog slaganja bitnih činitelja i nositelja strategije u uskoj je vezi s uspešnošću poslovanja preduzeća. uključivo i one u obrazovanju. ne valja podcijeniti ni ostale strategije. odnosno intelektualni kapital. No. među ostalim. već i zbog toga što one podrazumijevaju ulaganje velikih sredstava u promjene. podupiru uspješnu primjenu već ostvarenih postignuća. i u obliku knonjhonj. Među njima naglašeno mjesto zauzima odabir između ofenzivne i defenzivne strategije. oportunitetske i ovisne strategije). tradicijske. Uspešnost strategije inovativnoga preduzetničkog menedžmenta zavisi od uspešnosti razrade i ostvarivanja pojedinih faza uvođenja inovacija. u pravilu. defenzivne. Nužno je takođe utvrditi vezu između strategijske svesti i ostalih ključ-nih varijabli modela strategije. Uticaj strategije na tehnološke inovacije ogleda se u odabiru strategije kojom će razvijati i primjenjivati te inovacije (ofenzivne.

pojeftinjenje proizvoda. Razrada izlaznih pokazatelja. (3) utvrditi jasne ciljeve. (4) proceniti vreme ostvarenja pomoću PERT mreže ili nekih drugih tehnika. (2) shvatiti ciljeve. 3. te participacije i veštine komuniciranja. procese. Identifikacija liste činitelja uspeha iz okruženja. sredstva. identificirati probleme. 2. važnih za povećanje produktivnosti i kvalitete usluga. tehnike planiranja. 6. Iz izloženog proističe da strategija znači aktiviranje svih potencijala pre-duzeća u inovativne promene kao i motiviranje saradnika za pokretanje i primenu programa provođenja strategije. Strategijski koraci označuju praćenje ostvarivanja strategijskih planova inovacija koje se obično odvija u sedam sledećih koraka: 1. uputstva. 7. upravljanja procesom tehnoloških promjena i ukupnog poslovanja. Modeliranje priprema za funkcioniranje sustava informiranja. Utvrđivanje kriterijuma uspeha i zahtev za ekspertizu projektnog tima. (5) odrediti prioritete i kodove odgovornosti za inovacije. terminirati zadatke i odrediti kriterije za postizanje ciljeva. 4. Motiviranje ključnih rukovoditelja i saradnika. (6) predvidjeti i svladati pojavne probleme uz izradu programa međusobnog komuniciranja rukovoditelja i radnika (suradnika) i (7. instrumente. motivaciju.) izraditi priručnike (vodiče) u kojima će se pružiti kratak pregled filozofije.participacije svih sudionika u ostvarivanju strategije. 5. zadovoljavanje potražnje. Utvrđivanje temeljnih indikatora učinka pojedinaca i grupa usmerenih na inovativne akcije i priopćavanje o tome. Revizija strategijskog plana preduzeća u odnosu prema konkurenciji odnosi se na snižavanje troškova. kao i za motiviranje saradnika. akcije utvrđene i nužne za realizaciju inovacije. 188 . kreditiranje kupaca i poboljšanje radnih uslova.

(3) strategija kompromisa. 189 . uticajem na sukobljene strane da popuste u svom antagonizmu. Strategija razrešavanja problema pretpostavlja da je između dviju strana moguć sinergijski odnos. obje strane u pregovorima imaju neke zajedničke ciljeve. Strategija pomirenja temelji se na potrebi uspostavljanja dobrih međusobnih odnosa. Stvaralačka praksa poznaje pet strategija u području preduzetničkog menedžmenta: (1) strategija pomirenja. Obrambena strategija zahteva odstupanja od pojedinih stavova u korist za-dovoljavanja ili mirenja suprotstavljenih strana. Strategija razrešavanja konflikata je ustvari način za razrešavanje sukoba strana u sporu. Aktivni strateg nastoji smanjiti mogućnost gubitka pozicije ili potpuni poraz.Strategija interakcija je usmerena na rešavanje nesporazuma i na poti-canje kontakata kako bi se ostvarila uspješna saradnja. preuzi-ma inicijativu. a pasivni strateg teži ograničenim ciljevima i reagira na zahtjeve svog oponenta. (4) strategija razrešavanja konflikata i (5) strategija rešavanja problema. potrebna je određena taktika ublažavanja oštrine sukoba i njegovo rešavanje korak po korak. Pregovaranje se temelji na koncepciji pobede nad protivnikom. Strategija kompromisa često je sinonim za pregovaranje suprotstavlje-nih strana čije se želje ne mogu u celosti ostvariti. a pasivni se strateg prilagođava inicijativi spreman na popuš-tanje ("bolje išta nego ništa"). iznošenjem negativnih posljedica koje bi mogle nastati zbog konfliktne situacije. novim argumentima. To je čin pragmatičnoga i zdravog razuma. nastojeći zadržati naj više što može. Budući da se u takvu sukobu javljaju i snažne emocije i zanemaruje logika. Naime. (2) odbrambena strategija. Pritom aktivni strateg određuje smer pregovaranja. ali imaju različite pristupe i stavove glede postignuća tih ciljeva. U ovoj se situaciji ne teži ni porazu ni pobedi.

stavove i mišljenja i ostala svojstva članova tima. nagrađivati i motivirati ih za pojedinačne i skupne rezultate tima. Ideje se mogu međusobno konfrontirati. Strategija saradnje timskim delovanjem je iznimno važna za uspešnost rada savremenog preduzetničkog menedžmenta. poruke. a ne ličnosti. odan ali i siguran u svoju perspektivnost. Članovi tima raspoređuju se prema načelu koji im posao u timu najviše odgovara. ali u tolerantnom ozračju. Spletkarenje. pa je sastavljanje timova jedna od važnijih veština glavnog preduzetnika menedžera preduzeća. koji su privrženi ideji vodilji i predani poslu. Zatim sledi odabir članova tima prema utvrđenim kriterijima među kojima dominantno mesto zauzimaju znanje i sposobnost potvrđeni u praksi. Formiranju tima prethodi proces brižljiva planiranja potrebnih stručnjaka za pojedine organizacijske jedinice preduzeća. Cilj joj mora biti ispraviti stvari.nego usklađivanju interesa obiju strana. odnosno u kojem mogu najviše dati. pripadati timu i preduzeću biti lojalan. znati sintetizirati rezultate. 190 . Valja stalno imati na umu da svaki saradnik želi biti ličnost. Voditelj svojim primerom mora poticati članove i nadahnjivati ih željom za uspeh. Saradnicima u timu moraju biti jasni ciljevi tima. a ne diskreditirati osobe. kao u slučaju konfliktnosti. znati vrednovati njihove rezultate. Kritika mora biti taktična. Ovde opet treba naglasiti ulogu voditelja tima koji mora barem donekle imati znanja i dobro poznavati jezik komplementarnih znanosti na kojima će se temeljiti djelovanje tima. a pritom i motivirani za njegovo obavljanje. Napadaju se problemi. Cilj nije pomirenje nego nalaženje najpovoljnijeg rešenja za određeni problem u obostranom interesu. stvaralačka i poučna. a nadasve imati sposobnost komuniciranja s čla-novima tima i voditi ih u njihovoj aktivnosti.

podela na klanove strana je savremenome timskom radu. Strategija promocije menedžmenta U današnje doba kada ljudski potencijal. Otuda i potreba strategije promocije kadrova. Dakako. a posebno preduzetnika i menedžera. Da bi se odgovorilo na ta pitanja. U svezi s tim. dva su pristupa napredovanju i promociji kadrova bitna: (1) analiza znanja i sposobnosti kadrova i (2) provođenje programa napredovanja koji je mnogo važniji od prvoga. 2. (3) inicijativnost i (4) fleksibilnost. potrebno je kombinirati nekoliko sposobnosti: (1) kreativnost. promocija preduzetničkih menedžera postaje strategijsko pitanje. Strategija poštene saradnje bitan je činitelj inovativnoga preduzetničkog menedžmenta. (2) sposobnost organiziranja i kombinovanja. u kakvoj organizaciji i uz ka-kav stil vođenja.etiketiranje. zauzima sve značajnije mesto u poslovanju i razvitku preduzeća. No. nego i načelo nagrađivanja prema složenosti posla i postignutih rezultata. da visina zarade poduzet-nika i menedžera zavisi i o uspešnosti poslovanja preduzeća i sociopsihološ-kom ozračju koje vlada u danome 191 . nije dovoljno ostvariti to načelo. posebno intelektualni. Pritom se treba držati načela svaki čovek na pravo mesto u pravo vreme.10. Pri izradi modela njihove promocije vrlo je važno odgovoriti na pitanja: mogu li rukovodioci postići dobre rezultate. Promocija je završna i početna faza u procesu napredovanja i tesno je povezana s rasporedom kadrova na određene funkcije za koje je kandidat osposobljen.

' 7 U Japanu postoje tri vrste plata: Prva. a u Japanu 17:1.društvenom okruženju. Jedan od važnijih kriterija za ocenjivanje (mogućih) rukovoditelja je njihov odnos prema saradnicima. Svaki ciklus traje po 10 godina. sve do funkcije zamjenika direktora. tako da između 25. složena plata. Specijalistički profesionalni razvitak u Japanu deli se u tri faze životnog ciklusa. individualna plata. unutar kojeg se razvija karijera. i 30. kao i o stupnju društvenoekonomske razvijenosti zemlje te veličini preduzeća. U Evropi je taj odnos nešto manji. zavisi od načina i kvaliteta obavljenog posla u vezi sa stažem i kvalifikacijama. pa čak i direktora. A. Posebnu pozornost treba obratiti: 192 . I treća. Druga. godine života dolazi do promocije iz nižega u viši hijerarhijski status. Primer: U američkim tvrtkama odnos između plate glavnog menedžera i radnika iznosi čak 100:1. Treće desetljeće je vreme afirmacije. posebno u funkciji upravljanja. a svrha je ocenjivanja pronaći najsposobnije kadrove za preuzimanje ključnih funkcija u preduzeću. koja zavisi od godina radnog staža i stečenim kvalifikacijama. zavisi od sposobnosti pokazanoj u obavljanju poslova. Za uspešnu primenu ove strategije važna je i ocena uspešnosti menedžera. ustaljivanja u određenome području i daljnje napredovanje. uvodi se i četvrta plata koja označava stimulacije originalnih ideja i postizavanje veće kvalifikacije. u smislu svojevrsne priprave za novu promociju i razmještaj. ali su mnogo veća dodatna primanja direktora. Prvih deset godina traži se specijalističko poslijediplomsko djelovanje u zemlji i inozemstvu. sve do funkcija u vrhovnom rukovoditeljstvu. tako da odnos između ukupne zarade generalnih direktora i osnovne zarade iznosi od 18:1 do 30:1. plata prema radu. Drugo desetljeće je u znaku utakmice u dokazivanju znanja i sposobnosti u obliku postignutih rezultata u praksi.

i sl. Osim toga. 193 .• postupanju sa saradnicima u poslu. ocenjuju se i umne sposobnosti rukovoditelja. • pravodobnom izveštavanju radnika o planiranim promenama. • omogućavanju stvaralačkog ozračja i međusobnog poverenja. pre svega. te uvažavanja i primene etičkih načela i moralnih navika u ponašanju. (2) organizovanje i koordinaciju. (4) o tome kako se ponaša u interakcijskim odnosima i (5) koliku pozornost posvećuje samoobrazovanju. odlučivanje i kontrolu. • upoznavanju radnika s njihovim pravima i obavezama. Domet njegove uspešnosti treba procenjivati kroz: (1) njegovo planiranje. posebi-ce u međuljudskim odnosima. • uspostavljanju ravnoteže zajedničkih interesa. • optimalnom korištenju znanja i sposobnosti zaposlenih. Uspešnost rukovoditelja procenjuje se na temelju njegovih intelektualnih i organizacijskih sposobnosti. • davanju zasluženih priznanja i nagrada. odnosno samousavršavanju. inteligencija (testovi.). obrazovanje i stimuliranju za bolje rezultate. produbljeni intervjui. osobina temperamenta i crta ličnosti. (3) delotvornost rada i poslovanja jedinica kojima rukovodi. • motivisanju radnika za rad.

Savremeno preduzetni{tvo se nikan ne miri sa postoje}im: ono te`i razvoju i uspehu. usmeravaju}ih. preduzetni~kim poduhvatima. kombinuje. Preduzetnik je nosilac preduzetni{tva. inovativnost. Ono uklju~uje suzbijanje svake osrednjosti osiguravanjem dinami~nosti. osoba koja ima odgovornost i sposobnost poslovnog ~oveka. koja raspola`e kapitalom za ostvarivanje poduhvata i samostalno donosi odluke {to se odnosi na delatnost u kojoj deluje. nadaren poslovnim duhom. opsednut razvojnim trendom i te`njom za dostignu}ima. fleksibilnosti. ne samo poslovna nego i razvojna aktivnost. nadzornih. usmerava poslovne aktivnosti. kreativnost. aktivira i optimizira ~inioce procesa. osniva preduze}e. Preduzetni{tvo je. samostalnosti i nezavisnosti. sposobnost brzog uo~avanja problema i povoljnih pogleda za preduzetni~ke poduhvate. razvija poverenje u ljude i potrebu za uspe{nijim kori{}enjem ljudskih potencijala. aktiviranje. usmerena pronala`enju potrebne koli~ine i vrste ~inioca procesa poslovanja. dakle. inicijativi. neprestano inoviranje sredstava za rad i procesa radi trajnog maksimiranja profita (dobiti). ukupnost preduzetnikovih organizacijskih. rentabilnosti i adaptibilnosti promenama u okru`enju i izazivanje promena posle drugih. bogat .ZAKLJU^AK Preduzetni{tvo je vrlo slo`ena dinami~ka kategorija. preuzimanju rizika. kreativnosti. pokreta~ je i nosilac promena. Preduzetnik nalazi. vo|enih i upravlja~kih funkcija i pona{anja u uslovima neizvesnosti i rizika. Re~ je o procesu koji treba stalno istra`ivati i usavr{avati sa pogledom u sutra{njicu. njihovo kombinovanje.

195 .„Nau~no-tehni~ke promene i razvoj”. Pri{tina. veruje u ljude. „Preduzetni{tvo”. Novi Sad.„Inovacije i preduzetni{tvo”. Literatura 1. zna postaviti prave ciljeve u pravo vreme i sposoban je razumeti signale iz okru`enja. 5.znanjem o poslovima i ljudima. 2. Piter Draker . uzoran. 1997. 1991.„Preduzetni~ka ekonomija”. Pri{tina. 1996. Dr Vidoje Stefanovi} . 3. uspe{no komunicira. Beograd. Dr Fuada Stankovi} . Motivisan je ponajvi{e `eljom za pobedom i uspe{an u ostvarivanju ciljeva svoga poduhvata i aktivnosti. fakultet. po{ten i otvoren. Dr Dragomir Radojica Radovanovi} Joji} „Preduzetni{tvo”. Ekonomski fakultet. marljiv i uporan u radu. Ekonomski Ekonomski fakultet. Dr 4. oprezan ali ne i boja`ljiv. samouveren je. Pri{tina. 1996. strateg. Privredne teme. 2000.

“Poduzetnički menadžment”. 1999.g. Rijeka.“Menadžment ljudskog kapitala”. Dr Vidoje Vujić .g. Dr Vidoje Vujić i Josip Deželjin i drugi . Alinea. 196 .6. 7. 2005. Zagreb. Fakultet za turistički i hotelski menadžment.