Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

Uopšte. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija.rastko. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. Muške pjesme su junačke. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu.org. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. načinu izvođenja i starosti. patnja i bol. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. s druge strane . Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. grčke i drugih. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. počevši od onih najstarijih. i ndijske. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. Izvor: http://www. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. Pišući o ženskim pjesmama. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. obrede. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. 2008. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. osobito momčad . vjenčanja itd.va i onoga poznijeg. stradanja. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. kraljeva i careva. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. i bile su kao i lirske pjevane od starina. Usmena lirska poezija. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. i na ženske. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. koje ljudi pjevaju uz gusle. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. junaštva. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. pisao je Vuk. materijalna kultura. Sve su naše narodne pjesme. etika i odnos prema drugim ljudima. sumersko-vavilonske. Ove pjesme su po narodu na . Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. običaje. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. za rodbinske ili ljubavne veze. razdijeljene na pjesme junačke. i to najviše po dvoje u jedan glas. borba za slobodu.

Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. i to najviše p jesme od hajduka. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. junače! /Tvoja se sreća rodila. /U njoj je trnje i grablje. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. imaju gusle za iste svrhe. /ali oči ne mogu izrasti. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. veli Vuk. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. vilinski u njoj stan ovi. /n iti srce za bratom rođenim. Ja mislim da su Srblji. muška ili ženska . Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. /Brojila ih mlada Đurđevica. Preobraženja. iako okuplja kolo oko nje. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. a na sjeveru zemlje. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. /za đeverom lice izgrdila. / Kosu reže. /predragu sreću iskaše. recimo. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. Nisu imale ujednačen broj stihova. /Junak mi konja jezdaše. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. /junaci se iz mora izvoze. putnici i hajduci. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. u hanovima i konacima. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. u gradovima. kosa opet raste. kad dođe u neku kuću na konak. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. /mjesecom sjajnim gojila. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure.jviše raznosili slijepci. a u svrat ištima uz puteve. tužbalice i uspavan ke. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. godine. /treće dobro – brata ga. /sun om ždrakom povila. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. /drugo dobro – ručnoga đevera. karakteristične čulnije pjesme. /najviša Lovćen planina. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. kao i pjesme pjevane uz rad. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /lice grdi. /Za Đurđem je kosu odrezala. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. /zv'jezdama sjajnim rosila''. /a za bratom oči izvadila. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. /Vile mi njega viđeše. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. Putni ku. Milica ne diže . Čest motiv je žalost sestre za bratom. od kuće do kuće. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. pa su tako za južnu Srbi ju. Ali. Spasovdana i drugih./kraj dućana Jove bazarđana. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . /ne bi l' mene u vodi popio. /ne bi li se vodice na pio. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. pa onda ištu da im se udijeli. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . pa pjevaju po čitav dan. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. a lice izrasta. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. bilježi Vuk . /sveđ vile tance izvode. tu su i svatovske pjesme. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. /sve junake na broj izbrojila.

nit' odviše mudra. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. /a ne gledaš s nama u oblake. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. snaho. u njim nema ni traga o staleškoj. /il' si luda il' odviše mu dra. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. sada čovečji životni krug . iskaz erotske i ljubavne čežnje. nekad s tugom. Ti su zahtevi. nekad s duhovnim sark azmom. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. Čak ni prisilan. sobom dobra. pokretom. . ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. izražavajući želje. sa svoje strane. klasnoj podjarmljenosti. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. uvek isključivo etičke. jačanje i umiranje. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. naša drugarice. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. usmenu umetnost reči. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . /to su dar ovi". pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. Obredne pesme. kasnije i individualne emocije. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. s druge strane. 2008. nikada materijalne prirode. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca.muzikom. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. igrom. /već đevojka – da gledam preda se". zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. pesničkih i ljuba nih. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove".svoje trepavice. "Budi. međutim. mimikom. molbe. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. danas mahom odumrle. /te sve gledaš u zelenu travu. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). bila je spona s precima. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. ali sa svim tim umetnostima zajedno . "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. rados ti i tuge kolektiva. njegovo rađanje. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. mitoloških i hrišćanskih. prate isti. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. te joj on kaže: Oj Milice. Patrijarhalna zdruga. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. a on se. u najstarijim vremenima. mahom posredno. mukotrpan kolektivni rad. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. o zavisnosti od gospodara. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja.rođenja (uspavanke). Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. od rođenja do smrti.

Nedeljive od prirode i podneblja. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. Iako preteže poezija sete. dijaloški i narativno-opisni. religije i istorije srpskog nar oda.yu/isk/isk_11.. Poseban vid čine lirske pesme. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. predočena htenja i potrebe. podsećaju na orijent. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti.. Izuzetno raznovrsnost stiha. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. Čak i monolog. takozvani bećarci. smelijeg izr aza u gradovima)./ a devojka sitan vezak veze!). dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. ali ne omamljuju. koji se smenjuje ili u potpunjavaju../ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu./ gl og zobati. uzdizanje devojačke časti. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu")./ momak leži./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". po snazi osećanja. Dešavanje. na mobi kao zadružnoj. p . Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. One imaju miris ruže. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu./ šećer jesti. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. a nikako ružinog ulja".. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. ali i kulture.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. ni glavu ne diže. o pobuni protiv konvencija. opstalog na međi različitih civilizacija. u nadžnjevanje momka i devojke. nežni odnos snahe i devera./ neg' s nedragim po dvoru šetati. Veoma bogata po broju pesama. Međutim. "Njihovo biće je". koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja.otkriva svoje duševno stanje. narodna lirika j e siromašna po tematici. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . subjektivnost je manje prisutna. jednostavna je po formi i izrazu. u svili spavati"). od četverca do šesnaesterca.rastko. srpske lirske pesme. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme.org. kaže G rim. opisane životne sit uacije. 2008.radnje i značenja . Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju. Posredni. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. kako je to već više puta zapaženo. "potpuno evropsko. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. kako je Grim zap azio. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. dvočlane ili tr očlane kompozicije.

stočar stvo i domaću radinost . Nema čulnosti. Dvije su se zv'jezde zavadile. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. Prepl itanje motiva. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. ljubavne pesme. a što je bilo neshvatljivo. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. običajne pesme (svatovske. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. ljubavna čežnja ( Paun pase). porodične. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. mobama. Kako se život bogatio novim zanimanjima. čedo. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. šaljive. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). krstonoške. teškom nad ničarskom radu. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. obredne pesme (dodolske. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. o osećanjima i raspoloženjima. Najviše se peva o Suncu. tugu. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. rodila te majka). bola zbog neostvarene ljubavi. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. alegorijski. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. kraljičke. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. uspavanke (Spavaj. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. koledarske. žetelačke pesme pesme o vršidbi). S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. duševna lepota (Srpska devojka). više ima čežnje i tuge zbog rastanka. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. nastala još u primitivnom društvu. Gra d gradila bj'ela vila). U posleničke pesme spad . posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. različitim poslovima.o bogatstvu stila i jezika. nesrećna ljubav. ljubav je samo nagoveštena. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. počašnice ili zravice. Sve ono što se zbiva oko njega. nežnost. idealima i nadanjima. u slikama. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). ova lirska vrsta je ne samo najstarija.radost. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. fatalnost ženske lepote. društvenih i porodičnih odnosa.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. počašnice ili zdravice (B iserna brada). Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. Kako su nastajale u samom procesu rada. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. svadbe. željama i snovima. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. uspavanke. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. religiozne. samo se naslućuje. nadmetanjima. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. Mesecu. slave. izjavljivanje ljubavi. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). tužbalice). posleničke pesme (pastirske. ljubav. ali i spašavanju od zaborava. nego je i najbrojnija. uočava se i u ljub avnim pesmama. bol. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. slavske ).

ali i sukobi. od većeg ka manjem. tema II motiv . Porodične pesme pevaju o. pesme o vršidbi. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. krstonoške. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. koledarske. višnjice). nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. porodici i porodičnim odnosima.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. uzajamno poštovanje. U lirskoj pesmi nema radnje. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. ljubav brata prema sestri. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). .jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). U njima je prikazan idiličan život u porodici. poruka. od manjeg ka većem. nema fabule. strukturom i kompozicijom.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . od konkretnog ka aps traktnom. ljubav majke prema sinu. koji stoje naporedo jedan prema drugome. Njena sad ržina je čisto osećanje. misaoni zaključak. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. on se iskazuje u prvom licu. snahe i devera. od apstraktnog ka ko nkretnom. imaju zn ačajnu umetničku funkciju.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. polustih. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. subjektivno.razvijanje III motiv . sloga i ljubav. (Oj višnjo. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. akcenatska celina. obraćanje. položaj snahe u porodici. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. slaveke pesme. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. odnosi snahe i sv ekrve. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. . sestrinska ljubav. emotivno obojeno.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. Staniša Veličković Interpretacije I . zvučanje i značenje pesme. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. kraljičke. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . do bola i mržnj e. b) gradacijski raspored ide u dva smera: . stih. zavisi ritam. . U težnji da umilostivi bogove. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). snahe i zaove. posebno materinska . poenta. Unutrašnju kompoziciju I motiv .jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj).uvod.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). nosilac tog osećanja je lirski subjekt. I roditeljska ljubav. teme novim detaljima.

to znači da je pesmi pripisivana magična moć. 16. zmajevima. Paštrovsko naricanje za mrtvima. grad. spavaju. Peraške počasnice.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . Mesecu. . koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. 02. 10. vilama. koje se pjevaju deci. 2008. 17. 11. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. Pjesme božićne. hrane se. 2. Pjesme onako pobožne. sastanak momka i devojke. Pjesme. Pjesme sljepačke. vole i žene se. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. ženidba-udaja. aždajama i sličnim bićima.na posredan način. Pjesme bačvanske našega vremena. metaforom ili simbolom. . Pjesme od kolede. koje se pjevaju na prelu. 13. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. vetar . Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. 14. žive i ponašaj u se kao ljudi. 15. koje se pjevaju uz časni post. . 12. voda (izvor) kao mesto sastanka. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). mnogobožac po shvatanjima. Pjesme kraljičke. zemalj sko i kosmičko. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. rađaju decu. 06. Н Pjesme svatovske. 07. Paštrovski pripjevi uza zdravice. kišu. Pjesme dodolske. Pjesme svečarske. Pjesme. 3. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. na primer). 09. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. Pjesme igračke.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. Pjesme. 08. Pjesme žetelačke. 05. zvezde. Pjesme. 4. . Na isti. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. 04. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. 20. 18. 19. Pjesme osobito mitološke. 03. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko.

iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. moguće i nemoguće. Narativnost pes mi je delovanje. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. prednost. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. pripada samo devojci. pa se Sunce. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. njeno je obe ležje. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). novom slik om. .Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. u toj igri je zgrabilo d evojku. Ova lepota je individualna. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. najtoplije. I eto. To je polazišt e . kao i svaka druga devojka. Sunc e je izašlo. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. akteri delovanja i dijalog.ne može biti Sunce bez sjaja. drugačije ne može biti . Međutim. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. Dve lepote Ljubav je osnovno. primećuje se da prednost daje čoveku . motiv lepote. Upotrebili smo izraz "lirska priča". bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. U dubini toga objašnjenja. Ovčar i devojka . još jednom. uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. najjače. Lepota Sunca je opšta. Može biti i drugačije. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . nalazi se. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. Za devojku to je izuzetna osobina. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . od nje posta zvijezda Danica.Sunce i Danica. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj." od nje posta zvijezda Danica". devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode.devojačkoj i Sunčevoj. ko smos). nebesa. ugledalo je kroz granje.neka da je bila zemaljska devojka. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Ova pesma peva o dve lepote .d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. ljudski. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice).podazni motiv utemeljen na iskustvu. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. završava ova lirska priča. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . stvarno i f iktivno. daje uzme sebi za ljubovcu. Paun pase. Taj privid podupi re i dijaloška forma. Tako. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno.

Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. devojke.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. ženi se) i oseća kao čovek (v ). ja ću izić za goru na vodu. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. izlazilo na nebo sunašce." Kada jutro vedro osvanulo. a djevojka za goru na vodu. Ugleda je lijepo sunašce. 2008. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). tajanstveno. U ovoj pesmi to nije slučaj. mladić). 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. nedokučivo i neobjašnjivo.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. pa odvuče lijepu djevojku. ali se ona predočava na posredan način . Međutim. Sunce je i dalje "lijepo". telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. slikovito st. već u prvoj strofi. o toj lepoti se uopšte ne kazuje. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. od nje posta zvijezda Danica. triput je se sunce zaigralo. gledanje u nebo). triput je se Sunce zaigralo. živost. . Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo.ono je nešto daleko. više od telesnih. u njenom poreklu. koje se izuzetno cene. događaj (kolo. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. upečatljivost). da je uzme sebi za ljubovcu. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. ti izađi na to ravno nebo. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. grmljavina. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. dijalog. U pozadini ove slike. kazivanje. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam.

sakupio je kolo devojaka. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. . Zašto je baš to učInio? Kad se igra. il' odviše mudra. ni bijelo lice". Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. 2. a za oči crne. glava je podignuta. a devojka mora da gleda preda se .nije osobenjak (nit' sam luda). nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . već devojka — da gledam preda se. poslužio se lukavstvo m . đe se munje viju po oblaku.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. 3.da bude smerna i skromna . a ne gledpš s nama u oblake. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. Eto. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. ili ni je zdrava. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". 5. crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. da li ga je primetila među m omcima. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. Z a mladića. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). itd. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. Jezik . za struk tanak. nit' previše mudra. dakle. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. to je lirski subjekt žele o da sazna.1. već preda se u zelenu travu. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. kako može da zna da su ja godice rumene. pa ni devojke: il' si luda. Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. Kao da nije ljudsko biće. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna . vreme se naoblači. nit' sam vila — da zbijam oblake.on zna kakvi su. . Ona je samo devojka. mogu se jasno sagledati i lice i oči. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao.sve je ovde logičn o. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. cogled je prav i otvoren. Dok kolo igra. te sve gledaš u zelenu travu. za jagodice crvene.trepavice: one su duge. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: .nije uobražena (nit' odviše mudra). toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. 4.

ne mogah joj oci sagledati. nit' odvise mudra. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. tanak struk. pa se naoblaci. reći da su jagodice rumene.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. belo grlo. jagodice i bijelo lice. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . a ne gledas s nama u oblake.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". sve djevojke k nebu pogledase. prekrile joj rumen' jagodice. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. kada peva o devojci ili že ni. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. lice belo. To su ustaljeni opisi. al ne gleda Milica đevojka. nasa drugarice! Il' si luda. vec sakupih kolo đevojaka. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. vec preda se u zelenu travu." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. bjese vedro. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. da zbijam oblake. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. i u kolu Milicu đevojku. ne bih li joj oci sagledao. ja je gledah tri godine dana. itd. oči crne. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". Kada kolo na travi igrase. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. stih od deset glasova. . đe se munje viju po oblaku. crne oci na bijelo lice. po oblaku zasjevse munje. nit' sam vila.

a ja nemam s kim. 323. gora zeleni. u tuđoj zemlji. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. str. / pesma br. na zumbulu bulbul pjeva. dragane!". dobija sv oj konačni smisao.od jeseni. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. što proizvodi poziv "Dođi. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. čežnje. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . i rastanak. patnje). U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. do proleća. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. ostvarenju i ispunjenju. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. trava raste. U stihovima Paun pase. Naime. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. ostvaruje se. 2008. međutim. kad se gora s lietom rastaje." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. ljubavna čežnja i želja za sastankom. govore o usamljenosti i patnji devojke. . iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje.vec đevojka da gledam preda se. Kazivanje u prvom licu. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. Ovi stihovi. lirskog subjekta . 223 i 224. Ovi stihovi. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). kad se gora s listom sastaj e. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). na prvi prgled. ja gane berem. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije).osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe.

a) . Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. život je nezanimljiv. objašnjenj a. s trepnjom. praza n i besmislen. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). još. ali i zgusnutost emocija. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. mori. u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. 2 gora zeleni. Vapaj devojke "Dođi. Preneseno: emocionalna napetost dragog. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. n i mirisa. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . očekivanjem. odugovlačenje. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). . ali istovremeno izražava i nadu u povratak. trava raste. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . devojka. sama uobliči odgovor. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. Tek sada dolaze objašnjenja. tuga. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi.ja ga ne čujem. draga. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta.niti vidi lepotu zumbula. ni sluha. Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. doći. Tuga mori.Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). mes to dragog. nije trpeo priču.

Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". to je i kontrast između bulbula (slavuja).imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. kretanje. gubljenje nade i poraz ljubavi. ono istovremeno. obrt prelama ritam kazivanja.drugi slučaj: 1—2 Dođi. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja.19 Tuga mori. naglašava usamljenost. dragane! II—1 Ne mogu ti. bujanje. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. tuga. trava raste.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. . Ovaj od govor. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. zanesena tugom. baš osvetljavanjem supro tnosti. na drugoj strani je usamljenos t. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. na zumbulu bulbul pjeva. završetak je obeležen t gom i bolom. Ovo "nemam . koji peva. koji je glasan. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. melanholiju i tugu. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. doći. završetak označava zatva ranje vidika. melanholija. Na jednoj strani je rast. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . život. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. gora zeleni. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. Antitetično postavljanje slika. stiha . ne bere cveće jer nema kome da ga da. ja ga ne čujem. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. praznina. međutim. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. i ne čuje slavujevu pesmu. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. draga. bez podele na strofe. do 4.

organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . pesma . 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. do 20. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . . Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). prijatan zvuk). ritmičke pauze). drugi stih gore: dinamizam. Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. dakle.4//6. ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. Stih je. trava raste gora zeleni. U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . oglašavanje. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase.od 5. običajnim ili verskim situacijama. . U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. stiha od 13. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. stiha.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta).obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. . ). do 12. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. bujanje živo ta. 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . trAvA rAste.osmercu i petercu. Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. trava raste. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim.

04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. paša robi. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. Skender-beg ih zatvorio. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. a ja nemam s kim. 2009. doći._____________ ASINDETON (nepovezano. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. . razvijena u četiri lirske situacij e: 1. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče. trava raste. slikovitost i dinamičnost. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka .. u tuđoj zemlji. Paun pase. pa mu jadna poručujem: "Dođi. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. ja ga ne berem. i gora se s listom sasta. dragane! U bašti mi zumbul cvati. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. hoće da robi! Tuga mori. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti.Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. gora zeleni. draga. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. Imam dragog na daleko.. na zumbulu bulbul pjeva. Devojka se u Drenovcu kupa.

Baci suknju u zelenu travu.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. . Devojka se u Drenovcu kupa. što opušta i oduševljava. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . pričom. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. 3.2. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. Te ukrade košulju devojci. kletva u prvom smislu. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. dakle pasivno. bes i mrž ju. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih.oštr a i neprijatna. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. Ljubav je skrivena. neiskazana. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. Ljuto kune Drenovka devojka. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. da pšenica prerodi. A košulju kraj vode Drenovca. ali su po sadržini blagoslovi . kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. To začula ovčareva majka. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. i majčina bi bila takva . Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. Ova pesma. lep ota rada i lepota ljubavi. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . da se umnože k onji i "prekrile" polje.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. Prikrade se ovčar od ovana. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću.da dobije snahu i unuče. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. jeste vedrina života. Prikrade se ovčar od ovaca. ali njega u tom e nema. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. 4. Da je "ljuta" kletva odista bila to. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu.

dala bi mu moje čarne oči. upornost. Ko li bi mi vodice doneo. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom".ja bi njemu verna ljuba bila. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. Pes me o radu. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. lekovitosti i zdravlja. tok om vremena. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . Međutim. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. marljivost. 185.pletenje i tkanje. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. ovde je vrednost u samom činu. od vrednijeg ka manje vrednom. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. . Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. u prvobitnu strukturu pesme. od likuje je vernost. 2009. ulaze novi motivi i sadržine. mladost). i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. dala bi mu moje belo lice. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. ili posleničke pesme. toplina. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. svoj život). str. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. Ono što nudi jesu lice. simbol je sve e. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. / pesma br. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. sigurnost i zaštita. lepota. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. Naravno. stočarsto i domaću radinost . davanje ljubavi. Ako bi miladak načinio. hladna voda i hl adovina. hladovina je mir. celu sebe. lice i čarne oči. 275. oči i ljubav. davanje lica i očiju. ljubav: "ispiti joj oči". spokojstvo. dragocenost: dati oči za nekog). dubina. za hladovinu ljubav (sebe.

Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. da je željna društva. Ako devojčine želje označimo sa 1. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad.čime je hladovini data manja vrednost.uskraćivanje obećanih nagrada. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. Ipak. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje.i ti si se pod njim odmorio. 3. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. ali ne i namera ("otelo se iz nje".hladovina kao najvrednija želja. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. nepozvan. 3 . najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih.niko je ne čuje. sa ljudima. 2 i 3. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. odnosno njihove simbolike. ladak načinio. duhovita. devojko. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. 1. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. intimna želja dugo nošena u sebi. doneo lađane vodice. neizgovorena. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. mudra . Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. još više sloboda da izgovori ono "daj. 3. 2. što si obećala".Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. Devojka zato i daje onakav odgovor. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". pritajenih želja da neko misli na nju. Iz konteksta pesme (devojčine. što bi se reklo . a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. stvarni smisao i doslovna poruka. 4. kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. lukava . devojko. da je neko voli. 2 . Ona je svoje zahteve po ređala 1. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. Sa ovog stano višta. ova funkcija pesme otpada. i ti si se lađane napio. istovremeno sa radom. to je bilo samo n jeno razmišljanje. što si obećala"). pa i ovaj zahtev "daj. 2. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. provalilo). I najzad. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. Pesma je bila "unutrašnja misao". 2. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Ako si mi lada načinio. Do te provale d ošlo je nesvesno. da neko bude zaštita i oslonac. devojko. Ako si mi vodice doneo. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. da neko bude uz nju. 3. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma.ovaj pridev nema negativno značenje. domišljata. tvoje ovce po strnjiki pasu. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. Ona nikako nije stvarni razlog. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. nego kao domišljata i duhovita igra. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. Slučajno? Nije. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom.

Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. devojko. 03:41:34 . Ono može biti i pogrešno. 83. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. a ko bi mi ladak načinio. ostaje otvorena za nova razumevanja. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. ja bi njemu verna ljuba bila. 46 i 47. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. str. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. Kad je bilo oko pola dana. ako si mi vodice doneo. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. od leske joj ladak načinio. i ti si se pod njim odmorio. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. i ti si se pod njim odmorio. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. spokojstvo. dala bi mu moje čarne oči. Da li su navedena tumačenja tačna.Ako bi mi ladak načinio. i doneo lađane vodice. nije najbitnije pitanje. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. Najveća nagrada za hladovinu (mir. pak besedi lepoti devojci: "Daj." Ona misli. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. rogozom joj snoplje povezao. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . što si obećala. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. / pesma br.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. dala bi mu moje belo lice. ja bi njemu verna ljuba bila. tvoje ovce po strnjiki pasu. O včar nije razumeo smisao poruke." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. i ti si se lađane napio. niko je ne sluša. Zato je došlo odbijanje. slušao je ovčar od ovaca. ako si mi ladak načinio. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. 2009." Al devojka polukava bila. ko li bi mi vodice doneo.

Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. sirotinjska masa. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. veliki napor istrošenog tela. intonacija rečenice. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti.on j e u prvom licu.brazda je tvrda a razori široki: nova muka.sastavio ručak i večeru. lirsko kazivanje .ogroman rad a nemoć radnika. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. zgusnuta. Ovo prvo lice. prema sadržini i intonaciji pesme. široki razori. Čovek bez duše. Drugi stih predočava detalj široke. razgovor pa i ljuba v. sa zastajkivanjem i dužim pauzama. Prvo je predočena slika ogromne njive (luka.6. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. Ovo prvo lice otkriva se posredno.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu.nadničara. Međutim. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. a uvrati . Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!".ne mo'š pogl edati".zla gosp odara. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . tvrda je i zemlja.ne mo'š dogledati. Takav gospodar je čudo u s vetu. Toliko o gospodaru. škrt je na h rani . Pesma je kratka. Lirski subjekt je. Suprotnosti su jako izražene. Snažnom socijalnom notom (težina rada.3. stihom "a uvrati . tvrda brazda. Rad po staje mučenje. stih). svi stihovi pesme. osećanjem nemoći i nepravde.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. Pa opet čuđenje. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . čuđenje. Tema pesme je zao gospodar. Drugi.zvuče kao neverica. svet nadničara. njiva u dolini. Kazivanje o gospodaru je lagano. Čudo od čoveka među ljudima.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. kao prilika za druženje. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. teški uslovi rada. hranu). neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . stih već ima smireniju intonaciju. Ti zastanci. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. nepregledne njive . Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. Prvi svet je u pozadini. ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. a motika tupa. jezgrovita. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. koje se samo sluti u prethodnim stihovima. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. odmor. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. Kao da se i zemlj . pored reke) i slika t upe motike . a sadržina pesme. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . niti počinuti". Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo . nosilac neutraln e lirske naracije. na početku pesme . stih) i motiv teškoga rada (4 . Drugi svet. slika napornog rada je logična.

sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. široki razori. sastavio ručak i večeru. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. tvrda brazda. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. sine. niti počinuti. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. majka će prostre pokrovi. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće.uzvrat je nedo gledan. 2009. i tag će Ljiljaca da dođe! . Tada dan izgleda predug i pretežak. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. te umri. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . pravi česmu.razori. majka će sveće upali. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. a uvrati . predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri.ne mo'š dogledati. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. Suprostavljanjem dveju nevolja. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. brazda . gradi crkvu .motika. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. pa će da vikne da plače.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu .sve devojke dolaze. O dmah se ulazi u središte zbivanja. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. a motika tupa. dveju teškoća. vedrine i duhovitosti. ali Ljiljane nema. Duga luka. U strukturi pesme uočava se pet slika.

o čežnji. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. sada. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. kada čuje za Stojan ovu smrt. ali je nije pokazivala. zapali sveću Stojanu. odmah reaguje: baca metlu. oči na pogled. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. -------------------- . Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. turi mu kitku na grudi. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). iz koga izbija snažna i zrela ljubav. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. o tom e se veoma uverljivo kazuje. toplo. ali je delom i lično svojstvo. a opet. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. osećala je ljubav. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. o lepoti mladića i devojke.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. posej si belu pčenicu. I n jzad. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. ali Stojan. da pokazuje svoju ljubav. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. odnese momku Stojanu. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. duha i vedrine. mladalački naiv no i razigrano. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. neposredno. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. više privlači i postaje draže. poučen iskustvom. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. usuka sveću voštanu. noge na poskok. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. ali na posredan način. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. ruka na pohvat. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh".

poori njivu golemu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. poseja belu pčenicu.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. majke. majčice! ------------------Oj. poora njivu golemu. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". dosledno sproveden u celoj pesmi.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. sve mu devojke dođoše. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. sve ćev devojke da dođev. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. bože. poseja belu pčenicu. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. intonacija promenjiva. majke. - . posej si belu pčenicu. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. sve si devojke dođoše. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. sve ćev devojke da dođev. bože. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". namoli mobu golemu. namoli mobu golemu.poora njivu golemu. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi.

frli si metlu iz ruke. sve si devojke dođoše.sve ćev devojke da dođev. Da Bog dade svakom. Volim drago. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. 2009. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. da ti donesem darove. tko što hoće! A i meni. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. ovakog mrca ne videh. sine. majka će prostre pokrovi. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. majke. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. odnese momku Stojanu. što je meni drago. zapali sveću Stojanu. božice. pa si uleze u kuću. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. upali sveću voštanu. pušti. što su mu oči na pogled. te umri. nabra si cveće šareno. što su mu ruke na pothvat. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. poviknu majka da kuka. bože. Stojane. da si otidem kod majke. . majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. majka si prostre pokrovi. majka će sveće da upali. "Oj majke. usuka sveću voštanu. Ljiljana dvori meteše. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. što su mu usta na podsmeh. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre.

daj mi jedno oko tvoje. odma si je s njega pošla." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. pitoma ružice. No ga belim za moga dragana." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. momak pije dvades't i tri čaše. Mori momo dušo moja.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. Ona jadna sramežljiva. nit' na tvoga brata najmlađega. daj mi jednu ruku tvoju. Za kim beliš tvoje belo lice. đavolske si mome vara. nit' za tvog sevdaja. a devojka dvadeset i četiri. ." "Nit' za tebe. il' za mog sevdaja. "Dobro jutro. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. već sam mlada prema tebe rasla. Ozdo ide mladi biligbasa. odma mu gi oba dala. il' na jelu tanku ponositu. ni glave ne diže. momak leži. Mori momo dušo moja. Koga čekam tri godine dana. Ona jadna sramežljiva. nit' sam rasla na bor gledajući. Da l' za mene. Kad uveče o večeri bilo. Otišla je na nove bunare. kad si rasla. Ona jadna sramežljiva. ni na jelu tanku ponositu. moje jarko sunce. a devojka dvadeset i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu. obe mu gi odma dala. daj mi ravnu snagu tvoju. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. Prizrenko devojko. Mori momo dušo moja. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući.

'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. od 14 do 16 slogova (bugarstice).ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. Relja. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. A u sremskim. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. U narednim vekovi ma bilo je sve vise ." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13.u pisanoj knjizevnosti .kako je Vuk zapisao iste godine .kako je rekao Vuk Karadzic . u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos . Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. tj.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen .uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . a narocito od polovine XIX vek a .nar odna lirika. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. znatno se menjala i deformisala. Al' govori Jela: "Ne mašaj se. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. banatskim i backim varosima . kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. i na zenske. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. U toku. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. i to najvise po dvoje u jedan glas. Jela odsedlava. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni.RELJI I JELI Relja konja sedla.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. 'nego kojekakve nove'. "U Veliko selo. ''Ja sam isprošena "Davno. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. ukoliko se nije gasila.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme." Sem toga. 2009. Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. od V X do pocetka XIX veka. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. Pod Turcima. osobito momcad. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . svakodnevni zivot. Vec 1823. na daleko. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci.

Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. U toku te hiljade godina.ka misao." Tada je ona bila kod majke i oca. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. Majka ih je sama podizala. i morija je cesto uda . na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. nastajali su odista mracni dani. na grobu. golotinje. spasovdanske). punice varalice. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. cesto. roditelja i dece.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . mnogo puta i od muza i jetrva. narocito za nevestu. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. a cesto je i zlostavljana. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. djurdje vske. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. morala je sama da se stara o deci. svekrve karacice. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). a roditelji su isli prema blagu. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). snahe svadjalice. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. Sem toga. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. i. ali ipak ima. ostavsi bez muza. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. brace i sestara. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. cesto. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. hvalisavci. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. na prelu i o raznim drugim rad ovima). mlado za staro. snahe i zaove. vreme cestih pogibija. ona je uvek stavljena na tesku probu. otac retko kad. tuguje za decom i umire od zalosti. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima.pominje se majka. cesto. lenjivci. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). prema tome kolik o je u srcu drago. voljeni mladic morao j e da ide u rat. rano ost ajala bez oca. kada se narodni zivot malo menjao. najcesce. na duze vreme.). najvecim delom. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. medju bracom i sestrama. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. A posle zenidbe i udadbe. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama).). No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. drago za nedrago. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. mozda i da se ne vrati. snahe i devera itd. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. Sem toga. kasnije. poslenicke pesme (zetelacke. izlagana najv ecim naporima. neprikladne devojke. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). deca su. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. lazaricke. Kao sto su ocevi ginuli. ponajvise je trpela od svekrve. U stranoj sredini. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. postoji samo u narodno j fantaziji. Nevesta cesto zali za devovanjem . a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. zetovi smetenjaci. bolesti .svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. Po momentu i nacinu pevanja. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. U nasim lirskim pesmama najcesce . prema bogatom rodu. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. Te pe sme imaju realnu osnovu. davali su lepotu za r ugobu. starci. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove.

lepseg. tek drug da mu je. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. i u slikovitom. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo .otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. sve sto se da za misliti. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. covecnijeg zivota . na bitke. Str. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. i u jedrini i zvucnosti jezika. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. sto tek treba da dodje. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. Ono sto se zeli. To je idealizacija narocite vrs te. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . još su viša gradu vrata. na primer. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. pun ijeg. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. Medjutim . 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. 122.da ga je 'kuga pomorila. samo u uobraziji. 123 i 124. pomorila i staro i mlado.u onim prilikama. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . i ko zna kad. a zvezdama nakitila. 2009. na megdane. najvecim delom.sasvim logicno . obicno mislimo na junack e pesme. u pesmi Smrt Omera i Merime. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. rastavila i milo i drago'. putak da mu je. za njim ide košutica. Str.k ao. prikazano je tako kao da je vec tu. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe.rala na decu. 121. mesecom se opasala. Str. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija.

" Str.Niko tebe preplivat ne more. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. sokolove pojim. to se soko više vije. nit' te gledam da me mladu uzmeš. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. moj po bogu brate. uzet te ne mogu. suze ronim. oženjen sam. sa grada divojko? Okovan sam. vilo. u ruci mu siv-zelen sokole. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš." Str. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. po bosilju kolo igra. Sarajevke najbolje djevojke. što ga oni više mame. po bogu sestrice. Konjic vili tio progovara: "A ti. Iz kola se magla digla. vilo. na Kosovu najviše bojište. samo kamen do kamena. vilo. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. u magli se soko vije. čim li hraniš. Gledala ga sa grada divojka. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. nasred polja najšire širine. nasred neba najviše visine. . po kamenu bosilj raste. nasred mora najdublje dubine. sa grada divojko! Biser trunim. u kljunu mu dva zrna bisera. veće vila na konju ljeljenu. ljubit te ne mogu. Ercegovci najbolji junaci. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. u njoj sjedi okovan delija. sokolove hranim. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li.

a brodi vodu duboko. što ga one više mame. 2009. pričekaj. putem bi mu bosiljak sijala. te plete kosu široko. mlado momče. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. Str. Stidnje momče neg' devojče. uzdiže skute visoko? Str. što ga one više mame. te im pada na ramena. rožmarin miriše. od roda se podlomila. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. to se soko više vije. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. krilima im hlad činjaše. to se soko više vije. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. a nosi fesak nad oko. nego momče i devojče. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. dok mi majka za breg zađe: . nek mi dragi po mirisu dođe. stranputice rumene ružice. devojko. Str.što ga one više mame. to se soko niže svija. ispod stida progovara: "Daj. po mirisu više neg' po suncu. nejaka niko da je bere.

. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. i gora se s listom sasta. dragane! U bašti mi zumbul cvati. hoće da robi! Tuga mori. turska đeca đevojčinoj majci. stara majka svojoj ćeri dragoj. b'jele ovce svojim čobanicam'. pa mu jadna poručujem: "Dođi. ja ga ne berem. Paun pase." Str.. gora zeleni. crna zemlja travi đeteljini. a ja nemam s kim. poviđela boru zelenome. oganj t' izgorio! Crna zemljo. oro te izio! Zelen bore. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. Imam dragog na daleko. đeteljina ovcam' bijelijem. 37 PAUN PASE. paša robi. Skender-beg ih zatvorio.biće tvoja oba oka. na zumbulu bulbul pjeva. čobanice konj'ma i volov'ma. u tuđoj zemlji. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. trava raste. suša t' umorila! B'jele ovce. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. moju majku s njim' ne ostavila. draga. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. vrani konji turskoj đeci maloj. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. doći. oba oka i — devojka. voda t' odnijela! Đeteljino.. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. bor zeleni onoj zemlji crnoj.

ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. lele. dobro ti bijaše! . žena u krčmu. rumene? Vino piju. a jesetre žanju. u meanu gledi. Kad muž ide na oranje. koji ne peva. da što ću ti ja?" "Jao. mužu. bili joj časi žalosni!" Str. živa željo. koja ne rodi. a alaske crne. kečige mu njivu oru. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. i petlića bez repica. kad muž ide sa oranja. a ispolci zveče. ženo. papar zoblju. glava me boli!" "Jao. mali Carigrade.mene s mojim dragim sastavila!" Str. mužu. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. lele. na tvome konju alatu. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. Str. Čunovi mu vodom plove. živa željo. Jovane! Tvoje se drago udaje. kesege mu kolo vode a grgeči glede. da umesi pogačicu triput sejanu. koja ne nosi. somovi mu žito seju. mužu. umreti oću!" "Jao. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. a alasi jedu. mužu. udaje! Duge su noći jesenje. alas kapu nakrivio. mužu." A Jovan majci govori: "Neka se. dok bijaše. lele. mužu. žena u krevet: "Jao. ispeci mi šarku koku. a morune vlače. ženo. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. na tvoju tešku sramotu. a štuke mu vršu. te su rumene. 113 PJESMA UŽIČKA O. a što mi ti je?" "Jao. Kada oni sve ovršu. linjaci mu slamu dele. majko. Uzice.

Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. zemljica mu kosti izmetala. da Bog da.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. Godina 1862-1863. od dućana i od bazerđana. studen kamen pod glavu metao!! . od zumbula i od karanfila. od pomame u goru otiš'o. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. goru jeo s lista vodu pio. a otkad te beše osvojiše. Rasti bolje moj zeleni bore. dušica mu raja ne vidila. Str. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. 2009. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. Ne rasti mi visom u visinu. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. Bor sadila lijepa devojka. od momaka i od devo jaka. Sreto dragu u šećer-sokaku. 6. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. Kada tužna mile majke nemam. Bor sadila. boru govorila. u leskov se listak zavejao. Ej. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. prokleta devojko. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. te se pomamio. 11:18:39 ** Javor Novi Sad.

već se misle uzeti. Anđa do duvara.). itaju se trnjinom. listu za zabavu i nauku. tamnica mu moj nedra bila. sadaću joj reći ko će na nji leći. 2009. muško čedo roditi. pod rednim brojevima. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. Vezeni. jesi l' se udala. kitila rukave.* Draga moja. 8. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. a s'jeda brada . Ide dragi doljinom. 9. a mati je klela. u okvi ru teme: Narodne pesme. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato.7. biser se roni. ide Jela prtinom. Niko s kraja. 4. Vezla Mara. od milosti tvoje ime dala. bez naslova. svako ga zrno po dukat valja. u čašu pada. Ne misle se ubiti. Mara vezla. Leći će leći Niko momče mldo. moja nedra a tvoji rukavi. za nedragim i čedo rodila. jesam dragi ali za nedraga. iznosila na drum pred jarana. (Još neštampane. kun' ga mati i ja ću ga kleti. srebrna čaša. šareni anđini rukavi. za ručicu voditi. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru.

tri b'jela grada. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . koje svi ugl as pjevaju". pije up ravo i samo po sedam zdravica. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. II u slavu svijeh svetijeh. Osim napijanja ili molitve. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko.11 SMF © 2006-2007. 113. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. na krsnom imenu." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. Objašnjenje. VI u zdravlje carsko. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. kao npr. . U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. i to: I u slavu božju. a osobito kad su u društvu. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). na krštenju itd. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice. pod br.1. III u zdravlje domaćinovo. na svadbi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful