---- - " .

- ~
i
POPRAVI SAM SVOJ
,
I
-
........ \ L
mlfJDIP
Delavska enotnost
- - . - ~ -
- - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ~ ..
"V
SADRZAJ
UVOD
7
DELOVI
AUTOMOBILA
10
OPRAVITE SAMI
SVOJ AUTOMOBIL
13
ODRZAVANuE
AUTOMOBILA
31
Leri Kerli
POPRAVI SAM SVOJ AUTO
Odrzavanje {popravke
Naslov originala:
Odrzavanje i popravke koje mozete sami da
obavite ........... : .................... .
Alat ..................................... .
Mere predostroznosti ...................... .
Kupovina del ova .......................... .
Odrzavanje i provera sigurnosti ............. .
Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... .
Provera osnovnih tecnosti .................. .
Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima
i podmazivanju .......................... .
Zamena ulja i precistaca za ulje ............. .
Podmazivanje sasije ....................... .
Podmazivanje lezajeva tockova ............. .
Podmazivanje karoserije ................... .
Osposobljavanje vozila za rad u zimskim
uslovima ............................... .
Zastita od korozije ........................ .
Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic.
Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic
Strucna redakcija i strucno misIjenje:
mr Predrag Milanovic. dip!. ing.
Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide
DO IT YOURSELF AUTO REPAIR
Urednik: Snezann Pejilkllvic
Tehnicki urednik: Gradimir Avramov
Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X
13
17
28
30
32
34
36
48
52
56
60
66
68
70
Bihlioto;\:.u: UHip
Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kriinik.
Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic
Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul
Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka
'0 lyg6 Publications lnternational Ltd.
Za Mi1'lil Zivkovic. V. U.
!zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE
Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali
© za J ugosJaviju: Mladinska knjiga,
TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X
Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga,
OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija
I ;
OTKRIVANJE
KVAROVA NA
AUTOMOBILU
79
SISTEM ZA
STARTOVANJE
92
SISTEM ZA
PUNJENJE
117
SISTEM ZA
HLAt>ENJE
127
SISTEM ZA DOVOD
GORIVA
167
Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73
Ciscenje i pranje motora .................... 77
Odrzavanje akumulatora .................... 96
Ispitivanje akumulatora ............•........ 99
Punjenje akumulatora ...................... 103
Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106
Izbor akumulatora i zamena ................. 109
Zamena elektropokretaca i automata
elektropokretaca ......................... 112
Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119
Ispitivanje alternatora i regulatora napona
(reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Zamena alternatora i regulatora napona
(reglera) ................................ 125
Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135
Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137
Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139
Zamena remena ventilatora ................. 142
Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 147
Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151
Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154
Zamena hladnjaka ......................... 156
Grejaci .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Punjenje klima ureaaja ..................... 165
Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170
Zamena precistaca za gorivo ................ 173
Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180
Podesavanje karburatora ................... 188
Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog
motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194
--SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - '
SISTEM ZA
KONTROLU
IZDUVNIH GASOVA
217
SISTEM ZA
PALJENJE
243
MOTOR
297
IZDUVNI SISTEM
323
Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198
Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202
Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205
Turbo punjenje ............................ 208
Kompjuterska regulacija motora ............. 211
Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih
isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222
Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228
Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229
Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232
Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234
Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239
Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246
Podesavanje zazora ........................ 254
Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
Vakumski regulator paljenja ................. 267
Centrifugalni regulator paljenja .............. 269
Razvodnik paljenja ......................... 271
Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276
Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
Kablovi za svecice ..................... " . . . 284
Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288
Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293
Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294
Trazenje gresaka u motoru .................. 301
Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302
Ispitivanje vakuma ......................... 306
Ispitivanje balansa snage ................... 309
Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310
Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312
Podesavanje zazora ventila: motori sa
bregastom osovinom u glavi ............... 314
Zupcasti kais .............................. 317
Lanac razvodnog mehanizma ................ 320
Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325
Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328
Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336
i i
PRENOS SNAGE
338
UPRAVLJANJE·
I VESANJE
382
SISTEM ZA
KOCENJE
414
PNEUMATICI
I TOCKOVI
449
POPRAVKA
KAROSERIJE
462
SADKLAJ--- -
Kvacilo
Mehanicki menjac '" ...................... .
Automatski menjac : ....................... .
Sigurnosni prekidac ....................... .
Kardansko vratilo, kardanski zglobovi
i homokineticki,zglobovi .................. .
Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... .
Zadnji pogonski most ...................... .
Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala
Kuglasti zglobovi .......................... .
Stabilizaciona poluga ...................... .
Granicnici oscilovanja tockova .............. .
Opruge i torzione sipke .................... .
Amortizeri i Makfersonov stub .............. .
343
351
357
362
362
374
377
380
385
389
391
391
395
Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404
Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408
Servo upravljac ............................ 410
Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418
Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422
Zamena plocica disk-kocnica ................ 422
Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429
Podesavanje dobos-kocnica ................. 432
Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436
'Pregled servo-kocnica ...................... 438
Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440
Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443
Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
Prekidac za stop svetla ..................... 446
Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452
Odriavanje pneumatika ..................... 454
Premestanje tockova ....................... 457
Zamena tocka ............................. 459
Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462
Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465
Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466
Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469
Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473
Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475
Popravka ostecene boje ....... ,............ 477
Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477
-----
- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~
SADRZAJ
DODATNA OPREMA
! UREBAJ!'
483
RECNIK POJMOVA
497
Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478
Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481
Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483
Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487
Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488
Radio i antena ............................. 491
Brzinomeri ................................ 493
Ugradnja svetla u motorni prostor iii
u prtljaznik ................................ ~ 495
Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e
i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni
cevovod.
UVOD
A
· ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno
svake godine potrosite prilicnu svotu novca na
odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da
uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem
veCine savremenih modela automobila
cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su
mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i poprav-
ljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na
radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih
nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami
nesto uradili.
Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga
preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da tra-
zite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku,
a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, zna-
cere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame-
7
UVOD
njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u
stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno
otkrivanje manjih kvarova.
Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-.
resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom auto-
mobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na
osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se
nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim
retima, nije potrebno da budete kvalifikovani
mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva-
8
ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao
sto su generalna opravka motora, opravka ventil-
skog i prenosnog mehanizma, centriranje pred-
njeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahte-
vaju znatno strucno znanje, poseban alat i
opremu. Takve paslave ipak prepustite strue-
njaku.
Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima
kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzava-
nja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno.
= ---
Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jedno-
stavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i
savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim,
sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju
vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzava-
nja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba
da prepustite strucnjaku,
Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da
obavite sami, poznavanje problema omoguCice
UVOD
vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa
mehanicarem.
Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba
da bude uradeno moze da spreCi cesto nepo-
trebne, skupe opravke,
Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni
automobil i da se razume ono sto drugi za vas
radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i
jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automo-
bila ia vas vise neee biti tajna.
,


,--
Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater
ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak
i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim
pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj
knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U
pravcu kretanju kaznljki nu satu):
kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje disk-
kocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j
provera spone.
9
DELOVI
AUTOMOBILA
0 ~
!
N
eke Ijude prostor za motor u automobilu zbu-
njuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac
matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i
kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog
izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavi-
rila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najve-
rovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju
mehanicara dok im pOdmazuje automobil na
hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su
delovi skriveni iza dobosa kocnice.
10
Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate
svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila«
objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih
sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise
podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim
ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi
broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno
da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye
opravke navedene u ovoj knjizi.
~ '''---
@
DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM
1. STUB UPRAVUACA
2. ZADNJI AMORTIZER
3. REZERVNI TOCAK
4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA
5. IZDUVNA CEV
6. ZADNJI PRIGUSIVAC
7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA
8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH
TOCKOVA
9 ZA VOJNA OPRUGA
10. REZERVOAR ZA GORIVO
11. KAT ALITICKI KONVERTOR
12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP
MAKFERSON)
13. DONJE OSCILUJUCE RAME
14. MENJACKA KUTlJA
15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA
16. AKUMULATOR
17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE
18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA
19. HLADNJAK
20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR
21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH
11
DELOVI AUTOMOBILA
DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME
1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR
2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC
3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA
4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR
S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO
6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA
7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO
8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR
9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA
10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH
11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA
12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR
13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE
14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA
12
OPRAVITE S A I \ ~ I
SVOJ
AUT()M'O 131 L
K
akve su vase realne mogucnosti u pogledu
odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od
vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj
tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova
ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da
obavite posao naveden u kategoriji koja prevazi-
lazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sace-
kate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci
jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da
se latite tezih paduhvata.
Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzava-
Odrzavanje i
opravke koje
mozete sami da
obavite
S
to najcesCih radova koje mozete da obavite
sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi
su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u
jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i
viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni
nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima
neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi
nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje
mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra
volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate
ruke, pa i da ~ e podvucete pod automobil i dobro
pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skuce-
nom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije
mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti
nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0
svojim mogucnostima i aka vam se utini da je
potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulo-
zite, obratite se strucnjaku.
uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi
sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami
cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i
videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi
obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno
mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedi-
nih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u
tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave
sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo ozna-
cava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obele-
zeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i isku-
stva, i prevazilaze opseg ove knjige.
Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih
poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije
potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upo-
treba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat
iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za
neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije
potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena
13
c
,
,'d
'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican
rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii
platforma mogu dobro da dodu za radove pod
automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusi-
vaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu
spadaju kljuc za precistac ulja potreban za
zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije,
opruzni kompresor za zamenu opruge iii eleme-
nata za vesanje tip makferson, stroboskopska
lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd.
Poslednja kategorija, profesionalna oprema,
.
Provera nivoa ulja u motoru
Provera nivoa ulja u automatskom menjacu
Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu
Provera ulja u diferencijalu
Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora
Provera nivoa ulja za kocnice
Provera nivoa elektrolita u akumulatoru
Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru
Podmazivanje sasije i karoserije
Podrnazivanje lezajeva tockova
Provera napona akumulatora
Punjenje akurnulatora
'Zamena akumulatora
CiScenje iIi zamena kablova akumulatora
Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca
Zamena pogonskog remena alternatora
Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera)
Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera)
Provera hladnjaka na pritisak
Provera antifriza u hladnjaku.
Ispiranje ipunjenje
Provera elektricnog ventilatora hladnjaka
Provera spojnice elektricnog ventilatora
Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu
ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za urav-
noteienje loekova.
U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se
tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna
oprema za navedene radove nije ista za sve tipove
automobila. Opravka jednodelnog karburatora
na starom modelu iz vremena kada nije vrsena
stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jedno-
stavna, dok je veCina najnovijih tipova karbura-
tora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani
mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave.
. . / Potreban
N1VO znanp alatJpribor
Wit!!!
-$
'... !!
2'; -o"'.l.$ ·_2
c; <;' 0 1] ...q
;.0 0 g g f c: e
t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q.
,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!:
0; "c: .$ .... {: .... et
",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i.
• •
,
I
i
I I
• •
i I

I
!
• •

I
I
• •
• •
,
, ,

I

i
,
I I

I

,
I
• •
I
• I


I

I

!
• • •
• • "
.. ..

,

I

I

• •
i


I
!

,

I
,

I I

!

,

,

I

,


·

I
• •

I

I

I
,


.. .. -
Zamena termostata
Zamena pumpe za vodu
Zamena cepa na bloku molora
Zamena hladnjaka
Punjenje klima-uredaja
Zamena kompresora klima-uredaja
Zamena preCistaca za vazduh
Zamena preCistaca za gorivo
Prover a pumpe za gorivo
Zamena purnpe za gorivo
Podesavanje praznog hoda karburatora
Podesavanje smese praznog hoda karburatora
Podesavanje polozaja leptira karburatora
Popravka karburatora
Zamena karburatora
Zamena ubrizgaca za gorivo
Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo
Provera ubrizgaca za dizel gorivo
Zamena ubrizgaca za dizel gorivo
Zamena turbo punjab
Provera senzora motora
_.
Zamena senzora matora
Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja
Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja
Zamena kanistera sa ugljenim prahom
Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova
Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha
Zamena katalitickog konvertora
Provera izduvnih gasova
Zamena »platinskih dugmadi«
Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice
Zamena prekidaca elektronskog paljenja
Zamena modula elektronskog paljenja
Zamena indukcionog kalema (bobine)
Zamena provodnika (kablava) za sveCice
Zamena sveCica
Provera i podesavanje ugla pretpaljenja
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Nivo znanja
/ Pot reb an
/ aJatipribor
li0'liJlti
-s --e"" f $"
0.
0
.0 i' fJ 1& !
$ f g .<.l ; t::o..."§ ,;t
l .'$'" ... 1}"" .... )j'""'.§ -f."$ t".l. ·l
;-- § .'$ ..!:! 2lfi.;"
q; C:i'::;:

,

I
• •
.. ..
,

..

,
I

I
• •
I I

..

I
• •
,
I
• •
I

I .
• •
,

I
I
• •
I
,
I

,

• I
I
,
,
I
J •
I

I
I
I I
• •
I
I

,
I

I
,
I

!
I

! I, ,
,
I
• •
I

I
I
• • •
,

!

I
,
1

,
I

I
I
,
,

I
• •

I

I
• •
• •
• •
I

I I


I •• I

I
• •
• •
• •
I


I
,
I

I
I

,
• I
I

i

,
I

I,

,
I


I ,
• I

• • •
15
OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL
Zamena glavnog prekidaca
Zamena sveCica kod dizel-motora
Provera kompresije kod motora
Provera vakuuma ked motora
Ispitivanje fada cilindara
Popravka neispravnih zaptivki
'1' d • . 'I
o esavaoJc ventI a
Genera!ni remont motara
I
Podesavanje zazora ventila
Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma
Zamena prigusivaca ili izduvne cevi
Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca
Podesavanje heda kvaCila
Zamena kvaCila
Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba
Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine
Zamena oslonaca motora
Zamena menjaca
-
Generalni rernont menjaca
Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom
Zamena kraja spone
Zamena kuglastog zglo ba
Zamena zavojne opruge
Zamena amortizera
Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson)
Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova
Balansiranje tockova
Provera disk-kocnica
Provera dobos-kocnica
Podesavanje kocnica
Zamena stege disk-kocnice
Remont stege disk-kocnice
Zamena koCionog cilindra
Remont koCionog cilindra
Zamena glavnog kocionog cilindra
Remont glavnog koCionog cilindra
Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije
Premestanje tockova
Zamena osiguraca .
16
------------- "-----[
N' '/' Potreban . ,
'Iva znaoJa alatipribor
iiifDlftl
·
i:: ."
,,/
,l p'" l
I I

I I

I

;
I
I •

I
. I
! ••
i

I I

I
I
I

I
• I
I

i

I
!' •
i
• i
I
,
!

r

i


I • •
I I

,
i
• •
I •
I
I !


I

i

I I
• •
I

i I
• I •
I ;
,
1 •
!
.
• •
I
;
I I I I

i I

! •

I
!
I

!
, r •
I
• •
I

,

1

I
• •
i
• • I •
I
I
I I
,
I I
• • •
i
• •
;

I

I

,
I
I I

i

• I •
i •
!
,

I
• I •
!
I
• •
,
• •
!
I

I
• • •
I

i • •
I

I
• • •
i I

I
• !

I

I


I •
I-
I
I

,
• •
I
i
I •

I

i
,
I I
• • •
,
I •

I

I
I

!
,
• • •
i
I • I
I
• •
I
• I
I
• • •
I
I
I •
I
I •
I
I •

I •
I i
• I
I
• •
1

I

• i
! • I
I • t
I
I
Alat
U
kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove
knjige, znaCi da imate dobru nameru da se
Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi oprav-
kom vaseg automobila. U kojoj cete meri imati .
uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog
dobra uradenog posla, zavisi od toga da Ii posedu-
jete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno
mesta za rad.
Pomozite sebi time sto cete obezbediti potre-
ban alat cak i za najsitnije poslove,zatim cist i
dobro osvetljen radni prostor, dovoljno vremena i
odgovarajuca uputstva. Pre svega, pazite da sve
sto radite, Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti.
VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da
. radi u velikoj, zagrejanoj i dobro osvetljenoj
garazi. Ako slucaino spadate medu one srecnije,
onda ste preskocili prvu prepreku. U suprotnom,
nioracete nekako da se snadete. Kada je vreme
Iepo, mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu,
po dnevnoi svetlosti.
KombinoVilnu k!csta
Kombillov;ll1i kljuc
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Ako nemate radni sto, mozete blizu automo-
bila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu
od iverice oslonienu na kante za otpatke. I na
taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu
delovi i alat. Kada radite napolju, organizujte
radni prastor u blizini mesta gde mozete da uklju-
Cite lampu ako nastavite posao po mraku. Isto
tako, budite spremni da u slucaju iznenadne kise
zastitite delove i alat.
Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo
u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju
da rade sa dobrim alatom. Drugi uzivaju u tome
da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je
moguce manje pomoci. l3ilo kako bilo, jasno je da
bez alata nema zanata. Jos gore je imati rdav alat
koii, jednostavno, unistava navrtke, viike i za-
vrtnie.
Nesto od potrebnog alata mozda vee imate.
Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupu-
jete i proverite da Ii je alat koji posedujete u
dobrom staniu.
Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri-
bor, pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta
yam je potrebno. Osim toga, pre nego sto se
odluCite za kupovinu, obidite nekolikO pradav-
Radionicka dizalica (znba-dizalka)
,
__
(1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII,IIIIIII\1I;f11\)
Pljosn<l!C lurpijc
17
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Nije
naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii
vidite sta se nudi u malim oglasima. Na taj naein
mazete da doaete do dobre garniture alata i pri-
bora, a da ne potrosite sllvise DOyea.
Odvijaci
U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi
nekoliko standardnih i krstastih odvijaca.
Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za
zavrtnje sa urezom na glavi, iIi pljosnati odvijaci.
Oni se, na zalost, ponekad koriste kao dleta,
poluge za vadenje eksera, grebaci i drugi slieni
alati. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju
odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu
i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za
anD za sta su predvicieni.
Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi
najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta·
bla od 40 do 200 milimetara. To sto je radna
povrsina pljosnata, ne znati da ce odvijac oba·
~
C ~ ; #
I!I'
]

~ .
!)
~
d
~
I'
SS
I'
I
~
: ~ i
[
18
veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. Postoje
razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite
debljine radnih povrsina odvijaca. Zbog toga, ako
nameravate da kupite dobru garnituru, odluCite
se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko
debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta·
bala.
Kada razmisljate 0 ceni, setite se ovoga: sto je
radna povrsina evrsea, to je alat bolji - biee
mnago izdr±ljiviji, a rutica ce biti boljeg kvaliteta.
Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa
krstastim urezom na glavi, i oni na prvi pogled
izgledaju isri. Medutim, razlika je u tome sto je u
jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Obe
vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt·
nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od·
vijac).
Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje
pritezanje iii odvijanje. Moguenost da krstasti
odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u
standardnih odvijaca. Posto su zavrtnji, odnosno
njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani,
rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na
najmanju mogucu meru aka se snabdete garnitu-
rom odvijaca-koji odgovaraju veCini.
CD
Odvijac za vijkc sa urcZOm
®
Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn
EB
Odvijat :ea vljke sa krsl!H;lim urczorn
@
Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom
@
Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom
Postoji veti broj odvijaca za posebne namene.
Na primer, na vasem automobilu mogu da se
nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se
naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajs-
nama. ani mogu da se odvijaju iii priteiu poseb-
nim odvijacem. Na mnogim novim tipovima autQ-
mobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sesto-
ugaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na
glavi. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni
sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvi-
jaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom
koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta;
savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac)
pomoeu kojih se brze radi; i odvijaCi koji pridrza-
vaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu
standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima.
Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje
ostvarivanje vece sile za okretanje.
Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban
»samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru
alata. Kad kupujete, kupujte one dobrog kvali-
tet'a da bi yam dugo trajah.
Klesta
U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena
klesta. Ali, to je samo pocetak - ako nameravate
da prikupite potrebnu garnituru alata.
'Osim njih, mozda ce yam biti potrebna klesta
sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za
vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCi-
tih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite
poslove.
Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa
bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki.
Kldta sa pravim celjustima imaju ,iljate celjusti
kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obuj-
mica od zice na te,ko dostupnim mestima.
Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su
za hvatanje malih del ova iii za radove za koje
klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju.
Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoin-
stalaterski kljuc i kao kleSta. ana predstavljaju
dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija
su klesta koja mozete da kupite.
Klesta za uskocnike takode su veoma korisna.
Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova
kao sto su kocioni cilindri, kardanski zglobovi i
drugi sklopovi.
Postoje klesta za unutrasnjc usk.ocnike, spoljas-
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Klesta sa pomicnim zg!obom
Kombinovana kldta
Poluokrugla klesta sa pravim celjustima
Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima
Univerzalna klesta »grip"
Klestn za uskocnike
19
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni, podesljivi otvoreni, okasti, kombinovani
otvoreni (okasti, kombinovani otvoreni) nasadni
iIi dvostrani okasti kljuc. Pored ovih kljuceva,
postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama rad-
nih povrsina za naglavke, krivina kad okastih
kljuceva, kao i razliCite rucice i nastavci.
drugo. .
Kljucevi
Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan
ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvo-
Lepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati
najpodesniji kljuc, ali takav izbor amateru nije
potreban. Mi yam predlazemo da kupite dobru
garnituru kombinovanih kljuceva, dva kvalitetna
podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva.
Otvoren)
Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc
20
Poddljlvi otvorCl1i kljue
KomhiIlOI''.1I1"1 lllvnrcnVnas,luni kljue
lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil
spoljnom cctvrtkom sa
OkllSli kljlle
Dv()strani ObSli kljuc
Pored toga, eventunlno biste magE dn nabavite i
garnituru dvastranih okastih kljuceva,
Ako je sistem paljenja u vasem automabilu
konvencionalan, a ne elektronski, kupite i garni-·
turu aIata za sveCice - male kljuceve, odvijace i,
po mogucstvll, listi6e za merenje zazora.
Takode treba nabaviti momentni kljuc, pogo-
tovu ako nameravate da se latite radava koji
prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila.
Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke, jer
pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje

'I .i
, .

ill
, i
I I
u
.1' .
( ,
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
tacno prema fabrickim uputstvima, Upatreba
momentnog. kljuca pomaie da se izbegne suvisno
pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji, iii
nedovoljna pritezanje, usled cega zavrtnji kasnije
rnogu da se olabave. Ovo je _veoma vazDa za
radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Danas su
svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i
metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). Najjeftinija
varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. Tipovi sa
kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni
su za strucnjake.
m
I 2J
2J I
\
,
Umeci. kardanski zgiob, nastavci

2)
\Q)
C2) I©
Kljuccvi za svecice
00 .

CD iCC'

[

c
Odvijaci
DinnmomC(,Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc)
ListiCi Zll merenje zazora. turpija za svebce,
odvijat
21
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
",:111:111111111111111110
Pljosnate lUrpije
~ = = =
o
Okruglc lurpijt:
(i JLJL3
TC51cra ;ca scbnjc IneW\a
<: II
C
<
"'"
II
¥
<:::
II
¥
----
II
<
..•
Dlcta
22
Turpije, dleta i sekaCi
Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije,
dleta, probojci, testere za secenja metala, sekaCi,
makaze za lim i drugo, ima toliko da biste njime
mogli da ispunite celu kutiju za alat. Ovo vam,
osim za opravku karoserije, nije potrebno. Pre po-
rucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata -
pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze
U Tazne svrhe); testeru za secenje metal a sa neko-
liko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje
nadete, isplatiee vam se); pljosnato dleto, kao i
sekace, makaze za tim i klesta za secenje :lice.
Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga
mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje
obavljate, ali pre iii posie ee vam ipak biti po-
treban.
CekiCi
Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. Da
Ii su podesni za radove na vasem automobilu,
zavisi od njihove velicine i obiika. Tesarski iii
rakljasti cekic moze da posluzi, ali ono sto eventu-
alno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom
glavom. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na
jednom, a pljosnato celo na drugom kraju.
Ako nameravate da opravljate karoseriju, biee
yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii
jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru
maiete da koristite gumeno, plasticno i neko
drugo tela.
RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-·
vine. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati.
Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da
nema na njoj raspuklina iii pukotina. Kada se
otkaCi i poleti, glava ('ekica moie i da ubije.
Stavite zastitne naoeare kad god postoji moguc-
nost da leti metal.
Svetiljke
Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu
investiciju. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem
kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni
0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL
Ii
I \
l \
LI
. I
111
Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima
Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12V sa produinim kablom Batcrijska !ampa
23
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Sigurnosn<l postoija
Plat forme za v()zilo
Radionicku (zaba-dizalica)
$lubna hidraulicna diz,llica
Pokrelna
24
alat. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik
tice = 1,626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od
75 W. Ako yam je potreban produini kabl, naba-
vite onaj koji moze da izddi potrebno opterece-
nje. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V
koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje
su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim
situacijama.
U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru
baterijsku lampu. Cesto je mnogo brte, laksei
efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom
nego svetiljkorp..
Poseban alat i pribor
SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME.
Dizaliea je predvidena da podigne automob;l, a
ne da ga podupire tokom rada. Stoga automobil
treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii
platformama. Nemojte da dozvolite da vas pre-
vari niska cena nekvalitetnog postolja ili plat-
forme.
Kada obavljate radove na sistemu za kocenje,
predniem trapu iii kada morate da skidale toe-
kove, koristite postolja umesto platforme. Plat-
forme Sli idealne u slucajevima kada nije
potrebno ski dati tockove.
DIZALICA. Ako sami obavljate veliki broj
radova na svom automobilu, neee yam bili
dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor
koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide.
Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da
ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku di-
zalieu. _ '
POKRETNA LEZALJKA. Ako imate srecu
da radite na tvrdom, ravnom podu, a namcravate
da obavite mnogo radove ispod automobila,
pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi
kada hocete da se na brzinu podvucete pod auto-
mobil, a zatim da se odatle izvucete. To je u stvari
ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima,
izdignuta nekoliko santimetara od poda. Kori-
stice yam naroCito ako spadate u majstore koji
uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se
vracaju do radnog stoia.
ALAT ZA AKUMULATOR. U alat za aku-
mulator spadaju:
Izvlakac za kleme - prakticna stega sa navojem
pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa
polova akumulntow.
I
!"'7'1
g
:!
i i
i '-.,
, !
f".··1
~ " ,
~ ~
~
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora
Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja
Cetkica za ClSCenje klema i polova - iitana
cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje
brzo i lako i'iseenje.
Nosac akumulatora - rutica koja se stavlja
preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru
zbog lakseg skidanja i prenosenja.
Hidrometar - naprava za merenje specificne
tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunje-
nosti akumulatora.
Produini kablovi za startovanje - maida ih vee
imate u Svom automobilu. Prove rite da Ii su odgo-
varajuceg kvaliteta. Takvi kablavi treba da imaju
davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce
primaocu 5tO viSe elektricne energije uz mini-
maine gubitke. Kontakti (iabice) i kablovi treba
da budu dobro izolovani i obezbedeni.
PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Za ispusta-
nje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa
25
OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL
obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje pre-
Cistaca. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put
budete upotrebili. Za prikupljanje ispustenog
istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda
ako je dovoljno velika. IIi. moiete da kupite jeftin
pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud
za istroseno ulje. .
Slrobmkopsk<l lampa
I 1
Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc
26
PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Pojedini
delovi pribora za podesavanje nisu skupi; ostale
instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre
nego sto se odluCite za kupovinu.
Stroboskopska lampa. Lampa sa neonskom
svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je
potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svet-
ListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar
Urea;:lj za mcrcnjc potpritiska
1 ,
,
I
lost. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku
lampu sa ksenonskom svetiljkom.
Tahometar. Ako ste vlasnik vozila sa konvenei-
onalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban
tahometar za proveru zazora kad »platinskih dug-
madi«. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima
'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova, ali taho-
metar daje tacnije rezultate. Tahometar ce yam
pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga
podeSavanja.
Uredaj za merenje kompresije. Ovaj merD!
instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja
u cilindrima i moze da vas upozori na stanje
ventila iii klipnih prstenoYa. Provera kompresije
je vazna, posebno na starijim tipovima automo-
bila.
Ureclaj za merenje potpritiska. Ovaj yaian i
jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Ako
se koristi kako treba, moze da ukaie na probleme
u vezi sa uglom pretpaljenja; zaptivanjem; sta-
njem karburatora, ventila ili zaptivaea cilindarske
glave, pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusi-
vacem.
ListiCi za merenje zazora, Postoje dva tipa
meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan
komplet. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i
podesavanje zazora kod sveCiea. Pljosnati tip sluii
za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca
(»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila.
MANOMETAR ZA PROVERAVANJA
PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Ovaj instru-
ment maze veoma brzo da se amortizuje. Nepro-
pisno napumpane gume brzo se babaju, te ne bi
bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan
pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar
jednom godisnje iii pre svake duie voinje.
NASADNI KLJUC:. Nasadni kljuc se kao I
[uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim auto-
mobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama.
Ako mislite da cete cesce skidati toekove, kupite
krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite
veliCine, Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego
sa standardnim kljucem. On takode omogucava i
ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava
eventualno ostecenje navrtki tockova.
PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. Da Ii cete
kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga
koliko vam je star automobil i koliko drugih
aparata za podmazivanje. posedujete. Mala
pump a zapodmazivanje nije skupa, a njom se
OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
I
Ii
i
-I
Manometri za proveru pritiska
u pneumatlcima
Krstasti flilsadni kljuc
Pumpc Zll podmazivanjc
27
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok
radite pod .automobilom.
RAZLlCIT PRIBOR. Kada obavljate poslove
prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova,
bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i
da ih u njih poredate.
Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku
(kupuje se u prodavnicama automobilskih delova
i pribora) i gomilu Cistih krpa. Moiete da naba-
vite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre
nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska
rukavica«. a lako se skida vodom.
Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete
najcesCim veliCinama navrtki, vijaka, podlaski i
sigurnosnih podloski, zatim zavrtnjima za lim,
plasticnom i izolacionom trakom, potrosnim
uljem i maseu. zaptivacirna i drugim sitnicama
koje se cesto koriste.
Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor--
amater na kraju kupi. Taka je ceo alat skupljen na
jednom mestu i uvek je pri Tuei, ne gubi se, a i
zasticen je ad atmosferskih uticaja. Driite je u
garazi. podrumu, plakaru iii prtljainiku svog
automobila.
Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila
imaju mesavinu standardnih, metrickih zavrtanja
i onih Cije su mere izrazene u colovima, taka da
cete u tim slucajevima mazda morati da kupite
dve garniture kljuteva iIi naglavaka.
Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje
moiete da kupite za opravku svog automobila.
Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme,
dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma
koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku.
Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i
opravci, verovatno cete moei da prooete sa
osnovnim alatima koji su vee opisani. Ali. ako ste
osoba koja voli da se igra alatom, vasa kutija ce
po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve
vccu zbirku.
Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko
koliko platite. KvaIitet varira od bezvrednih alata
do onih za strucnjake. Varna vrhunski alat vero-
vatno nije potreban, ali trebalo bi da kupujcte
alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su
napravljeni od kvalitetnog materijala. Ne isplati
se kupovina jeftinih garnitura alata koje se pro-
daju po neverovatno niskim cenama, osim ako ne
planirate da ih upotrebite sarno jedanput.
Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u
garniturama. Garniture kljuceva, odvijaca, nagla-
vaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom
zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se
kupuje svaka alatka posebno.
28
Mere
predostroinosti
N
ijedna 0 opravci automobila po prin-
cipu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez
odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada.
Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti
zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba
da se pridriavate dok radite na, ispod iii oko
vasega automobila. Osim toga, dajemo i upozore-
nia koja moida ne znate ako ste tek poceli da
radite na svom automobilu. Zato vas molimo da
ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pra-
vila treba da se pridriavate zbog syoje liene bez-
bednosti.
• Pre nego sto poenete da radite, skinite say
nakit - prstenje, satove i narukvice. Izbegavajte
siroka odela. kravate, salove iii kaput koji bi
mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais.
Cuvajte prste, sake, kosu, odele i alat od delova
koji se pokrecu kao sto su ventilator, kaisevi,
kaisnici i pogonsko vratilo.
• Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije
propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu
kao jedini oslonac. Automobil mora da se nalazl
na raynom terenu, sa menjacem stavljenim u
brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod
automatskog menjaca) sa podignutom rucnom
koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim
ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli.
se' auto mobil podigne, treQa ispod njega
postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod·
nosi teiinu automobila. Postolja bi trebalo posta-
viti ispod jakog dela sasije - kao sto su ram,
oscilujuca ramena, zadnja osovina iIi oslond bra-
nika - a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i
postolja, a ne sarna dizalica. Aka nemate posto·
Ija, upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre
hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi
drveni blokovi. Nemojte koristiti niske stolice,
kante za otpatke iIi kutiie.
• Nemojte pusiti dok obavljate radove na
sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Ben-
zinska isparenja iz rezervoara za gorivQ,
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. Vada-
nik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga
zapali i najmanja vamica. Ne bi bilo lose da se
potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate
radove na autamabilu.
• Aka nameravate da koristite produzni kabl
za startavanje. ne prikljucujte ga direktna za aku-
mu]ator, vee ga povezite sa delovima vozila
(masom) kao sta'su blok motora, ram iIi sasija i to
Sto dalje od akumulatora. Prilikam prikljucenja
cesta dolazi do vamicenja. te ako je kantakt sa
masom udaljen od akumulatora, otklanja se opas-
nostbd eksplazije vodonika. Prilikam punjenja,
prvo ukljuCite akumulator. pa tek onda uredaj za
punjenje. Ova ce takode otkloniti moguenost var-
nicenja u blizini akumulatora.
• Ne radite nista 5tO moze da izazove varnice-
nje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi
. sistema za dovod goriva koji propusta. Ovo se
odnosi na upotrebu elektricnog alata. brusenje i .
zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olaba-
viii zardali zavrtnji. Prvo popravite mesto kaje
propusta.
• Nosite zastitne naocare kad raditc ispod
automobila, kada koristite dleto i cekie, kada
busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj.
Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje pro-
mrzline ako do de u dodir sa kozam.
• Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae-
nice iIi kvaCiia. Ona moze da sadrii azbestnu_
'prasinu, moguCi karcinogen. Koristite tecno sred-
stvo za Ciscenje, usisivac za prasinu ili staru cetku
kada uklanjate prasinu sa delava kocnica.
• Nikada ne »palitc« motor u garazi. Nagomi-
lavanje uljenmanoksida, gasa bez boje i mirisa,
maze da bude smrtonasna. Aka morate da uklju-
cite motor, otvorite vrata garaze iii 5provodite
"gasove napolje pomocll cevi.
• Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je
motor vruc. jer moze da dode do prskanje vrele
vode iz hladnjaka. Ne ostavljajte ni antifriz u
otvorenim posudama gde deca iii domare zivoti-
nje mogu da pokusaju da ga piju. Antifriz je
otrovan za pice. 15to se adnosi i na teenost za
kocnice, benzin, uije za motor, ulje za menjae,
ulje za servo uprav!jac, kao i nn teenost za pranJc
vetrobrana.
• Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii
visokanaponski provadnik indukcionog kalema
(bobine) dok motor radio Elektricna struja u
sistemu paljenja je jacine od 20.000 do 40.000
volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti
ukolika ste nepazljivi.
• Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj
instalaciji, kao sta je zamena elektropokretaea,
glavnog prekidaea, alternatora, regulatora
napana, radia-aparata, itd. treba prvo da isklju-
Cite kabl za uzemljenje akumulatara. Ovo otkla-
nja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola
i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj
instalaciji.
• Na najnavijim tipovima vozila sa elektron-
skim komandama motora kompjuter u vozilu je
veama osetljiv na napanska preopterecenja. Ako
koristite produini kabl za startavanje, tada ga
povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti, a
nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti
kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Pre
iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka.
kontaktni kljue treba da bude izvaden. Pored
toga, ako niste sigurni u ono sto radite, ne poku-
savajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u
motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da
upropastite skupu elektricnu instalaciju va,seg vo-
zila.
• AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te
stoga patljivo njima rukujte. Pazite da ne prevr-
nete akumulator iii da ne prospete kiselinu na
automobil kada manti rate iIi skidate akumulator.
ruke gumenim rukavicama, a 06 Z35tit-
nim naaearima. Usled karozije, na spoljnaj povr-
sini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline
koji mogu da pragare tkaninu, stoga ne oblatite
svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na
akumulatoru.
• Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za
ciscenje. Isparenja su eksplozivna i moze da ih
29
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii
grejaca. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje
predvideno za ovu svrhu. Krpe sa sredstvom za
Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj
posudi.
• Kada bacate istroseni antifriz, ulje za motor
iii sredstvo za ciscenje, nemojte ih sipati u kanali-
zaciju iIi odvod kisnice. Umesto toga. sipajte ih u
posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na
predvideno mesto.
Kupovina delova
J
os jedan. vazan clemen at odrzavanja automo-
bila po principu »uradi sarn« jeste kupovina
pretistaca, tecnosti i rezervnih delova. lako ±elite
da prodete sto jeftinije. morate da pazite na kvali-
tet proizvoda koji kupujete. Kao i kod alata,
kvalitet se cesta ogleda u ceni. To ne znaCi da niza
cena znaCi i niii kvalitet. ali pripazite kada su u
pitanju niske cene. Za jeftine preCistace upotreb-
ljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava
vazduh kako treba. Jeftini zaptivaCi (semirinzi)
naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da pro-
cure posle samo nekoliko predenih kilo me tara.
Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta, kao sto
su poklopac razvodnika paljenja, razvodna ruCica
i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao
delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmateri-
jala. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal-
30
nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni
od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni
kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja ..
Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro
pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju ga-
rancIJu.
Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima, iii
sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne
marke, povecavaju zbrku prilikom kupovine
delova. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii, pa
ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod
brojem tim i tim«, iii aka ne prepoznate
proizvodaca iIi zastitni znak, znajte da proizvod
moze da bude rdavog kvaliteta.
U pogledu nekih delova. suoceni ste sa jos
jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki
prepravljen) deo. Na delovima kao sto su karbu-
rator, glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja
mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remonto-
vane de love urnes to sasvim novih. Jedan kvali-
tetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi
nov, a u nekim slucajevima je i bolji. U nekim
slucajevima, remontovani dec je postigao nisku
cenu na racun kvaliteta. Panoyo yam sa'4etujemo,
kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima
pismenu garanciju.
Sto se tice kupovine delova, postoji i treea
mogucnost, a to je kupovina starih delova. Mnogi
otpadi ce garantovati da su delovi u radnom sta-
nju - sto ne znaCi da su kao novi, ali mogu da
predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine
iii remontovanih delova. Otpad je dobro mesto za
kupovinu delova karoserije, ali i glavnih delova
kao sto su motori, menjati i zadnji trapovi. Medu-
tim, sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto
su alternatori, elektropokretati, pumpe za vodu,
delovi sistema za paljenje. itd. bolje je da kupite
novi ili remontovani deo.
i
I
I
i
"V .
ODRZAVANJE
AUTOMOBILA
U
prkas svih priea da novim tipovima automo-
bila odriavanje skoro nije potrebno, zapam-
tite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da
odriavanje uopste nije potrebno. Danasnji auto-
mobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao
oni od pre desetak godina, ali 0 njima ipak treba
voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju.
Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice.
benzinom iskljucilo je mehani-
cara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji
je mogao da otkrije crevo koje curi, zapusen
preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora
pre nego sto dode do problema. Danas izuzetno
veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je
stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne
prouzrokuje teskoee.
Odrzavanje automobila, odnosno redovni pre-
gledi i zamena kablova sklonih kvaru, znaci spre-
cavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da pro-
uzrokuju. Obavezno treba pregledati ulje u
motoTu, teenost u automatskom menjacll, teenost
za bladenje, preCistace, razne delove motora,
vesanja i kocnica, kao i ostale delove izlozene
trenju, klizanju, obrtanju, udarcima, toploti,.
koroziji i visokom pritisku.
Delove automobila koje treba odrzavati treba
proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina
koje se odnose na kilometrazu i vremenski period
iz prirucnika za vas automobil kao i prema raspo-
redu predlozenom u ovom poglavlju. Mnogi pro-
fesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za
servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove
tipove automobila suvise optimisticki za pro sec-
nog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace
vremenske razmake. Neki proizvoelaci automo-
bila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh
posle predenih 10.000 kilometara, a tecnosti za
hladenje motora posle 60.000 kilometara - sto
odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki
broj kilometara u kratkom periodu. Interval za
promenu ulja posle predenih 20.000 kilometara,
sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog dru-
gog ispustanja ulja, kako predlazu fabrike, mozda
je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil
koriste sarno povremeno iii za kratke voznje,
Ulje u motoru treba redovno da se menja, ne
zbog toga sto se trosi iIi prlja, vee prvenstveno
zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle
preelenih 5000-7000 kilometara. Onog trenutka
kada s,e njibova koliCina smanji, babanje se ubr-
zava. Sto se tice precistaca za ulje, veCina mehani-
cara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz
prljav precistac i preporucuje novi posle svake
zamjene ulja.
Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise
razloga.
(1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u
velike i skupe.
(2) Obezbeduje dobro vozno stanje, a to znati
1akse startavanje, bolju voznju, maksimalne per-
formanse i ekonomienu potrosnju goriva. To stedi
benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije, -
kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepa-
van)a.
(3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako
da cete bolje proCi kada doele vreme da ga pro-
date iIi zamenite za drugo.
(4) Propisno drzanje automobila omoguclce
vam da lakse obavite servisni pregled vozila.
(5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa
svojim automobilom onda kada yam je potreban.
31
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
I
I
I
I I
0-U!-l--
>--\1-
CD
4
®
Osnovne !ccnosti I.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati
ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann, C::) 1:1 hladcnJC
motoHl, (3) uljc za scrvourcd<lje. (4) uljc u motoru. (5) uljc u
mcnjacu. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. Lokw:ija
ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucniku:eLl >voj
Odrzavanje i
provera sigurnosti
P
rema prilozenom podsetniku mozete da utvr-
. dite celokupno stanje vaseg automobila. Pro-
verite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je
odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis i-
ranje. U sustini. treba da proverite sve sto izgleda
olabavljeno, istroseno, naprslo, odnosno ako pro-
pusta teenost iii ne radio
Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena.
Zazor upravljai'a. Kada se upravljae porn era
napred-nazad, zazor bi trebalo da bude manji od
10 mm. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve
spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha-
mzmu.
Pedala kocnice. Pedala koeniee treba da bude
evrsta, a radni hod nekoliko eentimetara. Ako je
32
hod pedala suvise veliki. to moze da ukaze na
izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu
ulja u sistemu za kocenje. Labava pedala moze da
znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vaz-
duha u sistemu za kocenje.
Rui'na kocnica. Ruena koeniea blokira zadnje
tockove i treba da odrz.ava automobil na malom
nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je
menjac u prvom stepcnu prenosa. Kacta je koc-
niea otpustena, zadnji toekovi treba slobodno da
se okrecu.
Sirena (zvui'ni signal). Kao bezbednosno sred-
stvo treba je cesta proveravati.
BrisaCi vetrobrana. BrisaCi treba da rade pri
svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I
tragove. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·,1'
istrulele, popueale iii iskrzane.
Uredaj za pranje vetrobrana. Kada se ukljuCi,
ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I
vetrobrana. !
Ogledala. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre- I
I
i
I I
I
I
I
!
f
I,
r
I

balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju.
Proverite da Ii su driaCi cvrsti.
Grejac stakla. Kada se ukljuCi grejac prednjeg
stakla, topli vazduh treba da duva u vetrobran.
Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg
stakla, tada zadnje staklo treba da bude toplo.
Rezervni tocak i dizafica. Rezervni toeak i kom-
pletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku.
Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u
njemu. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije
napumpan, proverite da Ii imate pumpu). Prove-
rite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je
ispravna. U prtljainiku treba da driite i krstasti
nasadni kljuc za montiranje tockova.
NLvoi tecnosti. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se
odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo
motornog ulja treba proveriti tck posta se motor
iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje
ponovo.vrati u karter motara. Tecnost u automat-
skarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i
na praznom hodu. Nivo teenosti za hladenje treba
proveriti kada je motor iskljueen in hladon.
PreCisrac ::,a vaz:duh. PreCistac za vazduh ne bi
trebalo da ometa strujanje vazduha. Zapusen iii
ostecen precistac treba odmah zameniti.
Klinasti remeni. Proverite pogonske remenc cia
se nisu olabavi!i, iskrzali ili pokidali. Pogonski
remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se
izbegne proklizavanje, ali oe suvise, da izazovu
nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika.
Cevovodi h/adnjaka. Proverite cevovode da Ii
su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto
cete ih stisnuti prstima. Creva pod dodirom ruke
trcba da budu meka i savitljiva, a ne tvrda i kruta.
Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da
nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za
hladenje.
Cevovodi za grejac. Vazi isto sto i za cevovode
za hladnjak. Takode provcrite da creva ne dodi·
ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu
drugi fluidi. Ostecena creva treba zameniti.
Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih
isparenja II motoru. Proverite ventil za regulaciju
, benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napaja-
nje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz
kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio
Trebalo bi da asetite jak vakuum. Ventil bi tre-
·bala takode i da zveci bda se protrese (pret-
hodno iskljui:ite motor).
Vakuu.mski cevovodi. Vakuumska creva treba
da budu zategnuta, nezamrsena, bez pukotina iIi
pregorelih me'sta. P%zaj creva.moze da se pro-
veri prema oznakama ispod poklopca motora.
Poklopac razvodnika paljell.ia. Poklopac ne
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii
habanja. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i
suv, a prikljuena mesta treba da su u dabrom
stanju.
Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Prikljueci treba
da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika
paljenja, a njihove kapice moraju da budu evrsta
priljubljene ako svetica. Na kablovima ne sme da
bude vidljivih ostecenja, oguljenih iii pregorelih
mesta. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatra-
njem kablova s,leCica dak motor radi po mraku.
Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Prikljueci i
kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije.
Prednja sver/a. Proverite duga i kratka svetla.
Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka
S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad
neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac
pruzanja svetlosnog snopa. Oba svetlosna snopa
treba da budu na istoj visini.
Zadnja svetla. Proverite da Ii SVa zadnja svetla
rade kada su upaljena.
Stop svetla. Stop svetla treba da se upale kada
se pritisne pedala kocnice.
Pokazivaci pravca (migavci). Proverite leve i
desne, prednje i zadnje kada je kontakt-kljue
ukljueen.
Svello registarske tab lice. Treba da se upaJi kad
i prednja svetla sto se cesto previdi.
Sver/a za voinj!! unazad. Treba da se upale
kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje
unazad (»rikverc{().
Pritis.ak u pneumaticima (gumama). Proverite
pritisak u gumama kada su hladne. Pritisak treba
da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim
gumama.
Stan)e pneumatika. Pogledajte gazista i prove-
rite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi
iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje
iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite
boene zidove da nemaju izboCine, naprsline iIi
druga ostecenja.
Curenje tdnosti. Proverite ispod automobila da
neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod
zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin
iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva.
Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela
vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz
zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom.
Zute, mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg
del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da
eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila
sa prednjim pogonom. erne masne mrlje ispod
srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu
biti od ulja iz automatskog menjaea, a ispod pred-
, ,
,
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da
euri iz menjacke kutije. Zelene, plave iii bezbojne
vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hlade-
nje koja curi iz hladnjuka, cevnog prikljucka,
pumpe za vodu iii eepa na bloku motora.
Amortizeril vesan}e. Stanje amortizeralvesanj a
moze se proveriti njihanjem. Zaljuljajte svaki
ugao vozila nekoliko puta, a zatim ga pustite.
Ispravan amortizer/vesanje .bi trebalo da zaustavi
njihanje posle jednog iii dva odskoka. Propusta-
nje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je
zamenjeni deo ispravan; neznatno curenje je nor-
malno za neke sisteme vesanja. Treba proveriti
oslonce - da nisu pOhabani.
/Krajevi spona. Spone ne bi trebalo da budu
primetno labave. Ako prilikom pomeranja uprav-
Ijaea iii preumatika zglob poene da se klima,
sponu treba zameniti. Kod upravljackog meha-
nizma sa zupcastom letvom, unutrasnje spone
zastieene 5U gumenom oblogom. Obloge 5e
moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi
se za;titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i
vlage. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutras-
njih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti
obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pne-
umatik. Kao sto sma rekli. ne sme da se aseti da
su olabavljeni. Napomena: aka osetite teenost u
oblogama, to znaCi da servoupravljacki sistem
propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro
zameniti.
Kuglasri zglobovi. Proverite olabavljenost tako
sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i raste-
retiti kuglaste zglobove. Veliki odvijae iii sipka
mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora.
Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja
koji je dec mazalice. lzlizan rub pokazuje da je i
zglob izlizan.
Delovi komande upravl}aea. Proverite da Ii se
nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac
napred-nazad.
KoCiani cevovod. Gumena creva kocnica ne
smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom
stanju. Zamenite ereva za koja utvrdite da propu-
staju iIi da su naprsla iii osteeena. Isto tako treba
zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii
su ostecene.
lzduvni sistemlprigu!iivai'. Izduvni sistem mora
da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove.
Prove rite da nema zardalih del ova cevi, labavih
Dasata ili naprsiina.
Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Kablovi ne smcju
da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete
na donjem delu vozila.
:,' 34
.. - - - - - - - ~ - - . - . ---I
Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Obloge
homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i
evrste da bi stitile zglob. Ako se euje skljocanje
tokom okretanja znac; da homokinetieki zglob
nije ispravan. Kardanski zglobovi na vczilima sa
zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slo-
bodno pomeraju. Zvecanje kada ubacujete u
brzinu moze da oznacava neispravan kardanski
zglob.
Podmazivanje diferencijala. Ulje u diferencijalu
treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Za
podmazivanje koristite samo preporueeno ulje.
Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom, to bi tre-
balo da bude ulje SAE 90. Za vozila opremljena
diferencijalom sa uredajem za blokiranje,
potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Kod
nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se
podmazuje istim uljem kao i menjae.
Pr:ep»8 rsuhe za
odrzavanje i
podmazivanje
Proveri!e svake nedelje
Nivo ulja u motoru
Nivo teenosti za hladenje
Nivo teenosti za brisaee stakla
Proverite svakog meseca
Nivo ulja u automatskom menjaeu
Nivo tecnosti za kocnice
Nivo ulja za servo-uredaje'
Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta- ,
nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije, I
potrebno odriavanje)1
Pogonske kaiseve .
Cevovode hladnjaka i grejaca
Prednja svetla, zadnja svetla, pOkazivace pravea, i
stop svetla i drug a postojeea svetla. i
I
Svakih ,est meseci I
Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih
sest meseci iii posle 5000 kilometara)
!
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
ODRZAVANJE I.PROVERA SIGURNOSTI
U VOZILU
Zadovoljava Potrebno servisiranje
o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma
o 0 Pedal a kocnice
o 0 Rucna kocnica
o 0 Sirena
o
o
o BrisaCi vctrobran3
o Uredaj za pranje
vetrobrana
o 0 Ogledala
o 0 Grejac stakla
o 0 Rezervni toenk i dizalica
SPOLJA
0 0 Prednja svetlll
0 0 Zadnja svetla
0 0 Stop svctla
0 0
Pobzivac pravca kret;mja
0 0
Svetia za yoinju unazad
0 0 Svetlo registarske tab lice
0 0
Metlice fla brisaCima
0 0 Pritisak u pneumaticima
0 0 Opste stanje pneumatlka
POdmazivanje sasije
ISPOD HAURE
ISPOD
Nivoi tecnosti:
Curenje fl,uida:
0 0 Ulje u motoru
0 0 Ulje iz motora
0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra
0 0 Sistem za hladenje
0 0 Kocnice
0 0 Kocnice
0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae
0 0 Akumulator
0 0 Difercncij<ll
0 0 Servo upravljac
0 0 ServO medaj
0 0 Uredaj za pranje vetrobrana
0 0 Rezervoar za gorivo
0 0 Pretisrae za vazduh
i cevavod
0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje
0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane
0 0 Creva za grej Ole 0 0
Kuglasti zglobovi
0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam
bloka m o ~ o r a j,cr<.:\-n
0 0 KoCiani cevovod
0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ
0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl
zadnji prigusivac
0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice
0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski
zglobovi
0 0 Diferencijal
Svake godine
Podmazivanje sarki na vratima i brava, kao i
. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku
Provera lezaja (kuglastih zglobova, krajeva
Zamena preCistaca za vazduh
Zamena precistaca za ulje
Provera punjena klima-uredaja
spona, caura oscilujuCih ramena, itd.)
Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji
Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova
Provera izduvnog sistema
Provera ventil. za regulaciju benzinskih i uljnih
isparenja u sistemu za napajanje motor a
'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika,
razvodna ruka i kablovi)
Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hla-
denje
Provera rucne kocnice
Provera pomocnog pokazivaea pravea
Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od
korozije.
Pregled del ova karburatora i rada Ieptira
Pregled vakuumskog cevovoda.
Svake dve godine
Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih
10.000 kilometara)
35
<:'!
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca
Zamena tecnosti za hladenje
Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih
u sistemu za napajanje motara.
Provera kompresije u motoru
Provera ugla pretpaljenja·
Podmazivanje lezajeva na tockovima
Pregled obloge kocnica
Svake tri godine
Zamena pogonskih kaiseva
Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca '
Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne
ruke
Prov·er·a osnovnih
teenesti
V
as automobil ima neko!iko »vitalnih<, teenosti
koje se moraju s yremena na vreme provera-
vati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovaraju-
tim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu
yoznju. Redovna provera osnovnih tec-nasti je
verovatno najvaznije sto maiete da uradite u
pogledu odriavanja svog automobila. Ovdic je
objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake
od osnovnih tecnosti.
Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor, ulie
za menjac i menjacku kutijiJ, mazivo za diferenci-
jal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi
se isto ulje kao i za menjae), tecnost za hladenje,
ulje za koenice, u\je za scrvo-upravljae, elektrolit
za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana.
Prethodni odeljak, "Preporuke za odrzavanje i
podmazivanje«, daje izvesne smernice 0 tome
koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na
svom automobilu. Te smernice su date za pro-
seeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini
slueajeva. Medutim, trebalo bi .takode da bude
jasno da broj provera zavisi od broja predenih
kilometara za odredeni vremenski period, kao i
od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od
tecnosti, sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju
iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. StoQa
proveravanje nivaa teenosti moze da bude
potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile
na potrebnom nivali.
Ako ste na odmoru. iii ako svakog dan" preva-
Ijujete veliki broj kilometara. onda se preporu-
euje i svakodnevna provera ulja u motoru - naro-
Cito aka motor trasi iii ispusta ulje. Isto se odnosi i
na automatski menjae, nivo srcdstva za hlaaenje i
pritisak u pneumaticima. Procenite sami situaciju
i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. Vise vam
se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce
nego sto je potrebno, nego da vas nebriga pri-
mora na skupe opravke iIi da prouzrokuje hava-
flJU.
Proveravanje nivoa motornog ulja
Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga
treba cesto proveravati - jednol11 nedeljno iii
mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1
gorivo ili otvorite poklopac motora. To treba da
uCinite na sledeCi nacin:
1. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro.
posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Auto-
mobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini
da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno.
Ako je automobil pre merenja vozen, iskljuCite
motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto
proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito
motora (karter). Pokusaj da proverite nivo ulj"
dok motor radi ili neposredno po prestanku fada.
dace Yam netacne - niske vrednosti, zato sto se
den ulja uvek nalazi u motom.
2. Podignite poklopac motara i potrazite merae
nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa.
Na vozilima sa prednjim pogonom, on se obicno
nalazi na ceonoj strani. Da .. biste utvrdiii gde se
tacna nalazi mcrae nivoa ulja, pogiedajte u uput-
stvo zn koriscenjc vascg vozila.
3. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom
krpom.
4. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritis-
nite ga nadole do kraja, a potom ga izvadite.
5. Ako je karter motonl pun, nivo ulja ee doti do
oznake >).max« na meracu. lake ne marate dOl
dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake
»min«, mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje
cesta doliva da bi se niva adrz.ao na aznaci »max<,.
Aka niva ulja padne na oznaku »min«. to znaCi da
I -

motor radl sa manjom kollelnom ulja; kod motom
Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas
slucaj sa veCinom matara), voznja sa manjom
koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!-
peraturu ulja, umanjl efekat podmazlvanja IIi iza-
zove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu,
pri veCim brzinama i llsponima.
Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem.
Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I
da dade do eurenja i dimljenja. Maze da dade i do
pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga
radilica prilikom okretanja pretvori u penu. Posta
vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc, pojava
penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne
del ave motora.
Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru
otkrljete da ga nema dovoljna, prvo proverite da
Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje, tj. da Ii ste merae
do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. Aka stc to
uCinil1 kako treba, dodajte dovoljno ulja da se
Karter panovo napun!, a zatim proverite oa
motom da II ulje propusta. lspravan motor treba
da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene
ulja (u razmacima od 5000 blometara). Neki
motori mogu Lin tfose i vise ulja, ali aka je potros-
nja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara, to
znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke
probleme kao sto su izlizane yodice ventila, zapti-
vaCi ventila ilili klipni prstenovi. Plavicasti dim iz
izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno
sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga.
o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi
sarno na osnOVu njegovog izgleda, posto ulje
postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara
voznje. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisu-
stvo vlage, sto je normalna pojava kod vozlla koja
se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju
na malim relaeijama. Vlaga je sporednl produkt
sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa
drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj.
NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za
regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru,
ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii
motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomi-
lana vlaga ispari IZ kartera motora, vlaga ce se
brzo nagomilati.
Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja, vratite
merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Ako se
rueica meraca oboji nekom zivom bojom, bite
vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru
motora.
6. Da blste doli Ii ulje, skinite poklopac s otvora
za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
CD (3)
I \
CD (3)
Men\('; nivoa uijn obicno 51.! nuJazi na botnoj ,trani motora (proverite
tacna na kome 51.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da
biste proverUi nivo uJja, UZmi11;': mcrac. ocisti!e ga krpom i Vflllite
nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale. Ponovo ga
izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2).
Dod<ljtc toiika llija dil dade do
37
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
(
j ; ~
1--___..
/1
'
~
"--~ -
Ako je nivo ulja nb:ak, dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuje u
prirucniku za vas auwmobil. Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara)uceg
kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL
motora (poklopaca glave cilindra). Neki poklopci
se OdVfCU, dok se veCina gumenih vadi.
7. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu
nivoa ulja podigne do oznake »max«. Upotreblja-
vajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas
automobil. Ulje koje dodajete treba da bude istog
viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u
motofU. Ne zaboravite da vratite poklopac na
ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo
pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu
ulja.
Provera ulja u automatskom menjacul
menjackoj kutiji
Kao ,to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu
motora, tako je i ulje u automatskom menjaeu
veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo
podrnazivanje. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju
moie da dovede do proklizavanja, zastoja prili-
kom promene brzine i brieg habanja. Nivo 1
stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin:
38
1. Nivo tecnosti u automatskom menjacu prove-
rava se na praznom hodu motora, dok je menjae u
poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u
neutralnom poloiaju), a teenost ima normalnu
radnu temperatuTU. Ako je automobil upravo
»upaljen«, treba ga voziti 10-15 minuta da bi se
ulje u menjaeu zagrejalo. Ulje se grejanjem ,iri te
bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~
niske vrednosti.
Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa
ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se
oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii
je one toplo iIi hladno. Ali, ako vas merae nivoa
nema takve oznake, svakako sacekajte da se tec-
nost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.
2. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini, akti-
virajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu
menjaca redom u sve brzine. N a taj nacin, tecnost
u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale
U' menjacll, Zatim postavite rueicu menjaea u
polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora).
!
t I
I
3. Podignite poklopac motora i pronadite merae
nivoa ulja. Na voziJima sa zadnjim pogonom, on
se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za
motor na strani suvozaca. Kod vozila sa prednjim
pogonom i popreeno postavljenim motorom,'
potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije, desno od
metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Aka
niste sigurni gde se naiazi, pogledajte u prirucnik
za vas automobil.
4. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom
krpom bez dlatica.
5. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put
ga izvucite.
6. Proverite nive tecnosti prema oznakama na
meracll. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu
oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti
ispod oznake »dodati«, stavite levak U otvor iIi
cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja.
NEMOJTE prepuniti menjae, posto to maie
da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja.
Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je
naznacena u prirucniku za vas automobil. Postoje
dYe glavne vrste ulja: De.,ron II i Type F. Ona
imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet
i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovara-
juca vrsta. U nekim slucajevima, vrsta ulja koju
treba koristiti naznacena je na samom meraCll
nivaa, iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Posta
ste dodali ulje u menjae, ponovo proverite nivo
(motor treba da je na praznom hodu).
7. Takode, treba da proverite stanje i kvalitet
ulja u menjacu. Za razliku od motornog ulja, boja
i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje.
Ako je ulje u dobrom stanju, treba da ima boju u
rasponu od crvene do ruzicaste. Teenost kod koje
je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice
smeda i mirisace na zagorela. Ako vam tecnost ne
izgleda iii ne mirise dobra, morate je zameniti da
bi se zastitio menjae.
8. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce
mesto, spustite poklopac motor a i iskljuCite
motor.
Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika
snage (menjaca) .
N
avedeni spisak alata. predviden je
za vozlla sa zadn]lm pogonom, posto kOG
vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod
zadnjeg dela motora. Provcrilc II prurucnibl ;::<1 <J.ulOmobil gde se
tacno nalazi. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i
»F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja.
39
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
I

1b-lJ..."""t-
1
0 -I

, !
I
I ;
!
r-------------------'----------------il '
®
40
o
Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore).
OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH. Nll vecini vozila sa
prcdnjim pogonom (dole), (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc.
..-.----------"--------- _._-------.
i
I i
I
I
Ii
I '
I
I.
II
Ii
I
I'
Ii
,
proveri i bez podizanja vozila. Za razliku od
automatskih menjaca, kod mehaniekih menj3ca
ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije pod-
vrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih
menjaea. Medutim, nivo ulja treba povremeno
proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventu-
alno curenje iz menjaca.
Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa
zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin:
1. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte
rucnu kocnicu. Stavite menjae u brzinu.
.2. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne
strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u
menjacu, taean rezultat moze da se dobije sarno
ako se celo vozilo podigne od zemlje. Podignite
ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je
neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite
kuCiste menjaca. Pre nego sto se podVllcete, pro-
verite da Ii ste automobil propisno oslonili na
postolja.
3, Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ
nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. NaCi
cete ga oa kuCistu menjaca, oa aka jedne tree,ine
do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Cep
moze da ima cestougaonu glavu, moze aa lib oa
Ala! i materijal
• Dizalica i siQ:urnosna postolja
• Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii
usadni, sestougaoni kljuc
• Levak
cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu
cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom
sa skakaviZom iii nasadnim kljueem.
4. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite
prst unutra. Aka je menjae dovoljno napunjen,
nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za
ulivanje.
5. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak, treba da
dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas
automabil sve dotle dok ulje De pocne da se
preliva iz otvor3. Vecina mchanickih menjaca
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE
90. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda
nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim
usipnim grlom. Neke kante sa uljem imaju pisak
koji moze da se uvuce i u tesan prastor.
6. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa,
vratite cep na svoje mesto i spustite automobil.
Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila
sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi
naein:
1. Parkirajte automobil na ravno tie.
2. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora
da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u
menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje
smesten na kraju kuCista menjaea. Kad nekih
automobila otvor moze da bude smesten na pred-
njem iii zadnjem delu kuCista menjaea, a kod
drugih moze da pastoji i merae nivaa. U veCini
slucajeva, cep na otvoru za ulivanje ulja je lako
dostupan, te stoga podizanje automobil.a nije po-
trebno.
3. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje
ulja. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od
otvora.
4. Ako ulja nema dovoljna, dodajte vrstu nazna-
cenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje
ne pocne da se preliva iz otvora. Napomena: kod
nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90.
5. Vratite cep na svaJe mesto.
Provera nivoa ulja u diferencijalu
N
navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim
pogonom. Sa malim izuzetkom, za menjaeke
prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom
Ala! i ma!erijal
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii
usadni, sestougaoni kljuc
• Levak
41
·j
,
koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal, te
stoga posebna provera difrencijala nije ni po-
trebna.
Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim
pogonom proverava se na sledeCi naCin:
1. Da biste utvrdili tacan nivo ulja, potrebno je
da zadnja osovina bude vodoravna. To znati da
ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne
mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje
ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Automo-
bil mora da bude parkirim na ravnom tlu, tako da
su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to
dovoljno visoko da se podvucete. Proverite da Ii
je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt
postoljima pre nego sto se pod njega podvucete.
.
2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferenci-
jal. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCi-
sta diferencijala. Cep moie da ima sestougaoni ili
cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestouga-
anu glavu.
----_.--
3. Skinite cep i stavite prst u otvor. .Nivo ulja
treba da bude na oko 1 centimetar od otvora.
4. Ako je nivo ulja nizak, dodajte onu "rstu koja
je naznacena u uputstvu za vas autornobil. VeCi-
nOm se koristi ulje SAE 90, ali za autombile sa
uredajem za blokiranje diferencijala, potrebno je
ulje sa posebnim frikcionim aditivima.
5. Vratite cep na mesta i spustite automobil.
Provera nivoa tecnosti za hladenje
VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hlade-
nje motora sa dodatnom posudom koja omogu-
euje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo
tecnosti. Plasticna dodatna posuda obicno je sme-
stena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da
oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za
hladenje. U veCini slucajeva, nivo tecnosti za
hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu,
Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svakog
pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Ako
mOlete prstom da dosq;nete do ulja. niva je davaljnn.
42
I :
; '=>

,
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
:
,....
taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po
potrebi.
Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku prove-
rava se na sledeCi naein:
1. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa
hladnjaka dak je motor vrue. Sistem za hladenje je
pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz
njega. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje
pro veri kada .je motor hladon, iii da se saceka
najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora
pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Prili-
kom skidanja poklopca upotrebite nekoUka
peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Poklopac
hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i
okrene.
2. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku
zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Na
veCini vozila sa dodatnom posudom, tecnost za
hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. Na siste-
mima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu
da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u
slucaju prelivanja). nivo treba da bude 7-8 centi-
metara ispod vrha otvora na hladnjaku za naliva-
nje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se
siri prilikom zagrevonja. Na spoljasnjoj strani
hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za
hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana.
3. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. dOdajte
mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Za vozila
Ciji su hladnjak, motor iii delovi sistema za hlaGe-
nje ad aluminijuma, proverite da Ii na posudi sa
antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum.
Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne
pruza za;:;titu protiv korozije, zamrzavanja iIi klju-
canja. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno
kao meSavina antifriza i vode. Ako je hladnjak
skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak,
maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da
biste potpuna napunili sistem za hladenje. Uklju-
Cite motor da radi na praznom hodu sve dok
gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se
dodime. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da
teenost za hladenje kruzi u motofU. DOlijte tee,
nost za hladenje do predvidenag nivoa. IskljuCite
rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Ako
sistem ima dodatnu posudu, dodajte teenost i u
nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo.
Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za
0fivo lccnusti zn moze 00.: provcriti na vccini voziia
posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). TCCllnSl za nlauenje moie doliti
II dm.i;ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti pIlk!op'lc
hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti ;::1 hladcnje nijc niwk.
hladenje kada je motor pregrejan, niti prakljucalu
teGnast u hladan motor. Ako je motor pregrejan,
nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi
do pucanja i deformacija livenih delava, a pastoji i
opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea.
Provera nivoa ulja za kocnice
Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice
izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti, jer
kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice.
Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz-
duha u sistem za koeenje taka da je pedala
me kana kada se pritisne, sto ima z?- posledicu
slabije koeenje. Nivo ulja za koenice proverava se
na sledeCi nacin:
43
----.-----" ---" - . ~ - - ' - - - - ~ ",---,-.,._.-.' ~ - -..... -,,--'-',,---
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
1. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni
koCioni cilindar. On je u skoro svim vozilima
smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.
Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog
cilindra. Na nekim vozilima, rezervoar je izliven
zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim
poklopcem sa osiguraeem. Kod drugih vQzila,
rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvo-
rima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade.
2. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom, nivo
ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca,
Kod vozila sa metalnim poklopeem, pazljivo oti-
stite masnoeu i prasinu oko poklopea, zatim
po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite
poklopae. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od
vrha rezervoara.
--I
3. Aka je nivo nizak, dolijte preporuceno ulje za
koenice. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kae-
nice UKA-2, ali proverite u prirucniku za svoj
automobil koja vrsta ulja se preporucuje. Niposto
nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za
kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme
stajala otvorena. Teenost za' koeniee .Ie higro-
skopna, sto mati da upija vlagu iz vazduha, Ulje
koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO
moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkaziva-
nja kocnica pod teziffi radnim uslovima. Vlaga
takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog
cilindra, koCionih cevi, koCionih cilindara i stega
koeniea. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo
kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice; maziva
na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom
i koCionim cilindrima. Pazite da karoseriju ne
Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca
koji 5C moraju ,kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z,t kocnicc.
44
I t
I
r
r
!
I
I
I
1
i
, .
. I
poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti
boju.
4. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i
proverite da Ii je osigurac, ukoliko postoji,
na svoje mesta.
Provera nivoa ulja u upravljaca
Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se
odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio
prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da
ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. Nivo
ulja se provcrava na slcdcCi naCin:
1. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se prove-
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
rava dok je tecnost tapia, dok kod ostalih maZe
bez obzira da Ii je topla iii hladnn. U oba slueaja,
nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad
motara.
2. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-'
voar za ulje servo-uredaja upravljaca. Na vozilima
sa prednjim pogonom koja imaju poprecno
postavljen motor, rezervoar moze da se nalazi izn
motara na strani suvozaca. Posta pronadete
rezervoar, ocistite masnocu iIi prasinu sa poklop-
en na otvoru za nalivanje.
3. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglc-
dajte nivo ulja. Kod nekih tipova vGzila, mcrae
nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima
aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli
Poklopac ;Iavnog kocionog cilimjra n;1 mnogim ripovim;J. voziJa
utvrsCCI1 j..: ')Siguf,ltL'm koji ';L' moie pomo.:rili ouviiaccm, OZ:i,tilC
poklop;lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij,lI'slin<! nc bi dospcla u
[eenos! za
45
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
, -. ----."
Kod nekih tipava vozila. merac nivoa utja U sl.!rvoupravljllcu je
prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.
hladno. Kod vozila koja nemaju merae, aznake za
proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervo-
aru. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa
kada je ulje toplo, treba ukljuciti motor da radi
10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja, jer
cete inate dobiti netacne - niske vrednosti.
4. Ako je nivo u rezervOaru nizak, dodajte ono-
liko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da
bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. Ne
koristite ulje za automatski menjac aka to nije
naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada
ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva
posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i
cevovodima servo-pojaCivaca.
5. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i
spustite poklopac motora.
Provera nivoa elektrolita u akumulatoru
Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru
vaseg automobila. On sadrii sumpornu kiselinu
koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru
46
proizvodi napon koji odriava akumulator napu-
njenim. Tokom punjenja, deo vade gasira, tj.
razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze
iz akumulatora. Ovim se nivo elektrolita u aku-
mulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su
olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse.
Zbog toga, da bi akumulator dobro radio, neop-
hodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u
njemu.
Akumulatori kod kojih nije potrebno odriava-
nje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto
drukCijem sastavu olovnih ploea, sto utiee na
manje razvijanje gasova, Pa ipak, tokom vre- . I
mena, eak i u akumulatoru kome nije potrebno
odriavanje, nivo elektrolita moie da postane
nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punje-
nje, sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora).
Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu,
onda nista ne moiete da uradite. Medutim, ako
ima poklopce koji se skidaju, onda se elektrolit
moie do dati po potrebi. Nivo elektrolita u aku-
mulatoru proverava se na sledeCi naCin:
1. Otvorite poklopac motora i pronadite akumu-
lator. On je obieno smesten u bliiini prednje
.. i
l £?I!!'!' .. -----------
;
\
I
I
I
I
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
..... ~
I
I
J
'"
,"
VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. Ako
je pokazivac bezbojan iii lucka,!, nivo elektrolita Je nizak i
akuml.llator treda da se napuni.
strane prost ora za motor, iako se na nekim tipo-
virna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista.
2. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.
Nemajte da pusite, niti da karistite upaijenu sibicu
iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili
Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak
Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. »okcc«
koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok, dok bistro "okcc«
pokazuje cia je nive nizuk<
unutrasnjost akumulatora, jer moze da se upali
vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Navu-
eire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih
ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakia-
pcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive
delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri.
3. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko
naCina. U providnim plastitnim kutijama akumu-
latora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi
trebalo da bude oko 2 em od vrha. VeCina zapti-
venih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazi-
vat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze
da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Ako
je pokazivac bezbojan iii zuckast, nivo elektrolita
u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i
suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje
koristio. Kod akumulatora sa okruglim poklo-
peima koji se skidaju, jedan od poklopaea moze
da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo
elektrolita dovoljan, iii svetlo ako je nizak. Na
akumulatorima bez ovakvih pokazivaca, morate
da skinete poklopee da biste pogledali unutra.
Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali-
47
ODRZAVANJE'AUTOMOBILA'
vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim
prstenovima ili trouglovima ::;to pomaze da se
lakse odredi nivo elektrolita),
4, U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu
vodu, Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo,
rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumu-
latoru i smanjuju njegoy vek trajanja, Ostareli ili
ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipa-
njem kiseline posto je problem u plocama, a ne u
elektrolitu.
5. Vratite poklopce i operite ruke.
Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana
Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne,
ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti
kada je drum prljav ili blatnjay, a insekti ometaju
vidno pOlje. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj
za pranje. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin:
,
i. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-
voar tecnosti za pranje vetrobrana. NaCi cete ga
na strani prostora za motor odmah ispod vetro-
brana. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje
zadnjih prozora. drugi rezervoar za tecnost moze
da bude u prtljainiku.
Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj, prvo proverite nivo lccnosti
(l).Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 (3).
48
2. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite
poklopac i pogledate u rezervoar, mada to
mozete da uCinite i gledanjem spolja, posto je
veCina rezervoara naCinjena od providne be!e pla-
stike.
3. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine
u rezervoaru. Pazite da yam u rezervoar ne
upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse
dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetro-
brana. Koristite obicnu' vodu, mesavinu ·vade i
nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje
gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se
moie kupiti. Nikada ne karistite antifriz iz
sistema za hladenje posto moie da vam osteti
hoju na automobilu. Isto se odnos; i na nerazbla"
ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela
yodel·
Sta je potrebno da
znate 0 motornim
uljima i
podmazivanju
V
erovali iii ne, vas automobil se sastoji iz nekih
15.000 delova od kojih je veCina metalna.
Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima
haba usled trenja, vas auto mobil bi brzo sam sebe
unistio kada ne bi postojali sistemi za podmaziva-
nje i hladenje. Funkcije tih sistema objasnjene su
u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hlad-
enje«, ..
Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radi-
lice na donjaj strani motora. Ulje se ispumpava iz
kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca
gde se preciseava pre nego sto ude u motor. Ako
je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne
moie da prode, otvara se obilazni ventil i
motorno ulje ide direktno ka radnim delovima
motora. Ovo je veoma vaina posta u matoru
mora da se nalazi ulje, pa makar bilo i zaprljano.
Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz
uzane kanale. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu,
zatim navise do podizaca ventila i klackalice, a
onda nanize do radilice, klipova i sye do zidova
cilindra. Na kraju, gravitacija vraca matorna ulje
1 P'
ii
I I
,
I
j
!
I,
,
Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z<I uljo;: (3).
z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4), ula::.i u magistralni vod za ulje (5) i
nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primeru motora sn
cilindrima u rasporedu V8.
u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje.
Na ovaj naein, motorno ulje padmazuje sve
delove motora, hladi poYrsine i smanjuje habanje.
Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na
klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha
i goriva; to povecava kompresiju u cilindru, a
. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku
matara.
Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar, kiselinu i
otpatke sa radnih del ova i talo:i.i ih u preCistacu za
ulje. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima
za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi
doslo do zaeepljenja uljnih kanala, klipnih prste-
nova i dr.
U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu
mnage vrste motornog ulja, ali verovatno samo
49

L
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Ako
ne proverite vrstu motornog ulja, maze yam se
desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Takode
treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu
na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne
pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru.
Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je
motomo ulje, ne bi trebalo stedeti na kvalitetu,
niti sa llcestanoSCll zamene, Do razlika u ceni i
kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog
razlike u aditivima. Aditivi su hemikalije koje
poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Oni spreca-
vaju pojavu penusanja ulja, stvaranje naslaga slic-
nih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjava-
nje pri veoma niskim temperaturama. Aditivi
takode spre¢avaju koroziju. Visokokvalitetno ulje
moze da sadrii cak i 30% aditiva, a jeftino sarno
5%. Razlika je znatna. Isto tako treba'da koristite
istu vrstu ulja, jer razliCite vrste ulja bez obzira da
Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje
(deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore
lepljiv talog koji moze da osteti motor.
Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako proci-
tate podatke na kantici za motorno ulje. Norma-
tive za motama ulja daju dYe organizacije: Ame-
ncki institut za naftu (American Petroleum Insti-
tute - API) i Udruienja inienjera automobilske
tehnike (Society of Automotive Engineers -
SAE). API odreduje vrstu motornog ulja zavisno
od vrste motora i namene. SAE odreduje viskozi-
,tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCi-
tim temperaturama. Obratite paznju na sledece
oznake na kantici:
1. SA. Najniza gradacija koja se moie koristiti
sarno pri najlaksim uslovima voznje. Izbegavajte
gao
2. SB. Nije mnogo bolje od SA.
3. Sc. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila
i kamione proizvedene 1964- 67. Ne zadovoljava
pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila.
OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe
klase bolje.
4. SD. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvali-
tetom za tipove vozila proizvedene 1968-70.
5. SE. Pogodno za veCinu putnickih vozila i
kamiona proizvedenih od 1971. do 1979. Ima
bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje haba-
nje pokretnih delova u motorima sa kontrolisa-
nim kvalitetom izduvnih gasova.
50
6. SF. Za tipove putnickih vozila i kamiona pro-
izvedene do 1980. SF omogucuje bolju oksidaci-
onu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale
gradacije i moie da se koristi za motore za koje su
preporucene gradacije SE, SD i SC.
Vrste motornih ulja za dizel motore
Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel
motora: CA, CB, CC i'DC. Isto kao i ulja' za
benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svoj-
stvima i aditivima.
Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet
zastite, a sa »D« najvisi.
Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego
kod benzinskih motora) i visih radnih tempera-
tura, dizel motori zahtevaju kombinovani tip
motornog ulja. Na primer, ulje najvise gradacije
za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD,,: ulje
najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima
oznaku "sacc".
Na ulju ne treba stedeti, te stoga za svoj dizel
motor kupite najkvalitetniji proizvod. Vodite
racuna da koristite sarno kombinovana ulja.
Viskozitet motornog ulja
Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta
(iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tec-
ljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Visko-
zitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj
oznacava teie i gusce motorno ulje. Sto je auto-
mobil stariji i sto je motor vise istrosen, to je veca
mogucnost da lako motorno ulje procun pored
klipnih prstenova i sagori. S druge strane, sllvise
tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce
podmazivanje po hi ad nom vremenu. Ako imate
stariji model automobila,,, izbor pravog motornog
ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja
na greskama. Ako koristite sarno ulje sa oznakom
20W u istrosenom motoru po toplom vremenu,
verovatno cete cuti kloparanje iz lez.ajeva i prime-
titi nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska)
kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Takvom
motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta
(kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno
ulje.
Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji
cele godine zadriavaju ista svojstva. Na primer,
motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao
motorno ulje lOW leti, a leti kao motorno ulje
30W. Multigradna motarna ulja kao lOW-40,
I
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE
1 I I I
I
20W-40, 20W-50, 30
>
! I I ! I I
20W-ZO
I I I i I I
l5W-40
> -
I I I I ! I I I
10W-30, 10W-40, lOW-50
>
I i I I
I
I
<
* 5W-ZO, 5W-30, 5W-40
I I I I
i
I
I
,
, i
I I I
of
-20 -10 0 10 20 32
60 80 100
°c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38
Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja
'" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju.
Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika
kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u
zavisnosti od spoljne temperature. Preporukc zavise od lipa vozi!a.
lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta.
Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom
stanju, najbolje ulje ce biti lOW-30. Iako je ulje
lOW-40 veoma populamo, neki novi proizvoclaci
auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude
suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prsteno-
virna. »DzeneraJ motors«, oa primer, kate da
neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka
se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni
uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim
prstenovima. Stoga se uvek pridriavajte pre po-
ruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za
vas automobil.
Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog
ulja. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motor-
nih ulja. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu
kompatibilni, usled cega dolazi do stvaranja
naslaga koje mogu da naskode motoru. U prtljaz-
niku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog
ulja radi dopunjavanja.
Sinteticka motorna ulja i maziva
Alternative motornim uljima i mazivima proizve-
denim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od
drugih baznih hemikalija. U jedne od njih spadaju
estri, a u druge sinteticki hidrokarbonati. Sinte-
ticka maziva prodaju se pod raznim nazivima, ali
uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska
51
svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto
su otpornost na oksidaciju pri visokim temperatu-
rama, razredivanje i lakse tecenje pri oiskim tem-
peraturama, kao i manje habanje motora. Svoj-
stva sintetickih proizvoda mogu da nadmase kon-
vencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu
odredenih molekula, dok su konvencionalna ulja
dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidro-
karbonata, Zbog toga, sinteticka ulja mogu da
budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim
potrebama, dok se konvencionalnim uljima
moraju dodavati aditivi.
Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga
pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto
smanjuju trenje, smanjuje habanje, poveeavaju
ekonomicnost i omogucavaju duzi interval
izmedu promene ulja. Nijedno motorno ulje ni
aditiv ne stite potpuno motor od habanja, ali
mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna
poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka
motora, mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Sto
se tice osobina »teCijivQsti«, veCina sintetickih
proizvoda jos uvek nesmetano teee na tempera-
turi od -40 °C, pri kojima se .konvencionalna ulja
pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. S drllge strane,
sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperatu-
ram a koje pre laze 250°C pri kojima konvenci-
onalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od
smola i organskih kiselina. Ovako sirok tempera-
turni raspon moze da poboljsa startovanje vozila
po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor
u voznji po toplom vremenu. Sto se tice poveca-
nja ekonomicnosti, realno je ocekivati ustedu ad
jedan do tri odsto u potrosnji goriva.
Koliko mogu da se produze intervali izmedu
promena ulja zavisi od toga kako vozite. Neki
proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da
izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i
38.000 kilometara pod uslovom dase precistac
menja posle svakih 10.000 kilometara i da se
automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji.
Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do
velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte·
ticko ulje mora cesee da se menja.
Kakvi su nedostaci sintetickih ulja?
Prvi problem je cena, posta proizvadi
kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih
motornih ulja i maziva. Medutim, imajuCi u vidu
duzi interval iZn;ledu zamene ulja, kao i drllge
prednosti, razlika u ceni i nije tako velika. Neki
vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece
52
---.-.-..
mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi·
rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva
nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinte-
ticka. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba
sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti
prema temperaturama, ali za prosecnog vozaca
kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre po-
rucljiva, naroCito ako motor iSpllsta iii ima pove-
canu potrosnju ulja.
Zamena ulja i
precistaca za ulje
Alat i materijal
• Kljuc za precistac za ulje
• PreCistac za ulje
• Levak za nalivanje ulja
• Motorno ulje
• Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme
za vozilo
• Klinovi za tockave
• Posuda za prikupljanje ulja
• Kljucevi
M
ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko
da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i
preCistaca za ulje. To je posao koji se, kada
jednom nauCite kako se radi, moze obaviti za
petnaest3k minuta.
Stavise, redovnom promenom ulja iIi precistaca
za ulje mozete znatno da produzite vek svog
automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto
preporucuje proizvodac i sto eete pod-
mazivati sve mazalice. Podmazivanje sasije auto-
mobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sa-
sije«.
Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan
od najcesCih radova koje eete obavljati na svom
automobilu, bilo bi dobro da potreban alat i
materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu.
Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi
"oaein:
----------
\
I
-I
!
I
I
I
1. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20
minuta da bi dostigao normalnu radnu tempera-
turu. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee
suspendovane u ulju.
2. Podignite amomobii. Najboije ce biti da upo-
trebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja
iii dye platforme. Dizalicu koristite sarno za podi-
zanje prednjeg dela autornobila na postolja. Blo-
kirajte zadnje toekove ruenom koenicom da auto-
mobil ne bi krenuo. Za blokiranje 'zadnjih toe-
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za
vozilo.
3. Podvucite.posudu ispod eepa za ispustanje ulja
iz kart era. Eep je srnesten na karteru koji se
nalazi direktno ispod bloka motora.
4. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu ceva-
stag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga
okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu.
ali ga ne
Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti
odgovarajucim kljuccm. Kalla odvrcc!c cep, puzite da yam vrucc uljc nc
p;ldnc n;\ ruku.
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
S. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei
kada skidate cep. Tek tada izvadite cep za ispu-
stanje ulja iz kartera.
6. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera.
7. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga
kljucem.
8. Pronadite precistac za ulje koji moie da se
nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a
automobila. Kod motora sa cetiri iIi cest eilin-
dara, precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha.
9. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida
ispod automobila, stavite posudu za prikupljanje
ulja ispod pretistaca.
Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji
sc postav!jaju oka preCistaca. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja
kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. Kljuccvi za oevijanje prctistata
za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim
velieinama prcCistaca. .
54
10. Da biste odvrnuli pretistac, bice vam' potre-
ban odgovarajuCi kljuc. Danas se najce,ce koriste
rotirajuCi precistaCi, tj. oni koji se skidaju i name-
staju isto kao navrtke. Skinite precistac za ulje
tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist",:a za
ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kreta-
nja kazaljki na satu. Pazite da ulje ispustate u
posudu. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje
u vasem sistemu, preporucujemo yam da preci-
stac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje.
Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu, a no vi
precistac ce obezbediti da ostane cisto.
11. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na
gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za
ulje. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu
autombila, a zatim ga uvrnite na odgovarajuce
mesto. Za ovo yam nije potreban kljuc, jer preCi-
stae za ulje treba uvrnuti sarno fueno.
12. Ako ste upotrebili platforme iii postolja.
sklonite ih i spustite automobil na zemlju.
13. Podignite poklopae motor a automobila i pro-
nadite poklopac otvora za nalivanje ulja. On je
obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi
na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora.
14. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i
sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja
koja je naznacena u prirucniku za vas automobil.
Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kan-
tici za ulje iIi leyak. Zapamtite da posto ste pro-
menili preCistac, treba da promenite i ulje u mo-
toru.
15. Vratite poklopac na otvor ~ a nalivanje ulja na
syoje mesto i upalite motor. Cekajte da se lam-
pica, koja upozorava na pritisak ulja, ugasi kroz
10-15 sekundi. Nemojte davati pun gas.
Upozorenje: aka se lampica ne ugasi, iskljuCile
motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep
za ispuitanie ulia i preeista(; za ulie, kaa i da Ii sle
uap§te sip ali ulie.
16. Pogledajte ispod automobila da vidite da slu-
cajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii preci-
staca za ulje. Ponoyo ih pritegnite ako je po-
trebno.
17. Posto je motor radio nekoliko min uta, uga-
site gao Posle 5 minuta, proverite niva ulja oa
svom meracll nivaa. Napomena: nemojte da
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
1"_-----------------=-=..:-=::...:..:..:.:..:..=-.:..0=..;:-=..:..:,==
I.
II
. II
\ I
~
to
\/
-
---
Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu
jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). PrccislaCi 5e pritezu sarno fucno u
skladu sa prepofukama proizvodata. Pre nego SIO slavite nov preCistac,
treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3).
sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to
moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak
ulja.
moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgova-
rajuee mesto. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju
iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da
prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi
vodu za pice. 18. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja
55
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Podmazivanje
sasije
Alat i materijal
• Dizalice, sigurnosna postolja iii platforme za
vozilo·
• Klinovi za tockove
• Pokretna leialjka
• Ruena svetiljka
• Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci
• Kljucevi
• Ozubljeni kljuc
• Krpe iii papirni salveti
• Mazalice - prave i pod uglom od 45° i 90°
• Mast za podmazivanje sasije
• Mazivo za zadnju oSQvinu
• Suvo mazivo (grafitna baza)
R
aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0
vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi
podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na
desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. On ce
'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato
5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par
mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili
dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i
uslova voinje).
Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc
skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. U
idealnom slucaju, podmazivanje je posao koji
spada u odrzavanje, pa bi trebalo da se obavi pre
nego sto se problemi pojave.
Poslcdnjih godina, proizvodaCi automobila teie
da smanje potrebu za odriavanjem. Prema tome,
vetina novih modela koristi dclave veSanja »pod-
mazane za sva vremena« kojima nije potrebno
periodicno podmazivanje. Da bi se izbegla
potreba za maseu, ti delo'li imaju sinterovane
obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa
malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii
najlon. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja
gde jos uvek postoje mazalice, ali su i oni danas
sve cesce fabricki zaptiveni.
Na starijim tipovima vozila, kao sto je na pri-
mer }>ford« iz sedamdesetih godina, delove vesa-
nja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugm-
denih cepoya urnes to mazalica. Pomocu kljuceva,
cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi-
56
rati mazalice. Mazalice sa spojnicama pod uglom
od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazi-
vanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce
rame.
Ako yam nije dostupna diialica koju koriste
strucnjaci, kupite iii pozajmite dve platforme. To
je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas auto-
mobil kada podmazujete gasiju. Automobil
moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja.
Osim toga, pokretna leialjka ce vam omoguCiti da
se pomerate ispod automobil q od jedne do druge
mazalice.
Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi
bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje
iJili okretnog luka. Ako ih niste dobili zajedno s
pumpom, kupite ih posebno.
Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju,
utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde
se nalaze. Ova se moze uCiniti tako sto cete
pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii
proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj
stanici u kojoj nekoga poznajete.
Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU
veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu,
prednjem vesanju i pagonskom agregatu, dok
noviji imaju sarno oekoliko. Mazalice na sasiji
vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin:
1. Navezite automobil na platforme i blokirajte
zadnje tockaye klinovima. Ako nameravate da
koristite sigurnostna postolja, predite na sledeci
karak.
2. Automatski menjae, ukoliko postoji, stavite u
polozaj za parkiranje; rucni stavite u prvu brzinu.
Aktivirajte i rucnu kocnicu. Ako niste to uradili,
blokirajte zadnje tockove klinovima.
3. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga
cvrsto na dva postolja. Napomena: kada podma-
zujete kuglaste zglobove, prepurucljivo je skin uti
teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid pred-
nje tockove od zemlje. Ovo omogucuje da mazivo
u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da
prodre. Da biste odlucili kako da podignete auto-
mobil, pogledajte mesto gde je smestena zavojna
opruga. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg
ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip pred-
njeg vesanja tockova, podignite ga ispod rama.
Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg
ramena, podignite ga ispod rama, a aka se nalazi
iznad donjeg oscilujuceg ramena, podignite ga
ispod donjeg oscilujuecg ramena.
I
j
I
I
I
!
,;" ODRZAVANJE AUTOMOBILA
i ' _ - - - - - - - - - - - - - ~ = = ~ ~ ~ = =
-
Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. Medutim.
one ce lrIvisiti od lipa vQzila, stoga proverite u prirutniku Z3
podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. Noviji
lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc.
I
57
,
"
I:
!
',!
"
'j'
,
,
.Y
;"
,
lj,
~ 1
:!]
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
,
'i8
j-;
IJ ., .. ,
?
I I S'j I'='-__
o
Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka
vozilo ima vesanje prednjih tockova - tip Ma!<:ferson sa zavojnom
oprugom (desno), poduprirc automobil ispod rama.
Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl.lCih ramena (leve) iii aka vozilo
ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno), podupritc automohil ispod
donjeg oscilujuceg ramena .
i ~
4. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn
podmazivanje, rucnom svetiljkom i krpama iii
papirnim salvetama.
5. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice.
Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vre-
menskim razmacima izmedu servisiranja imaju
plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze
mazalice. Ako se prvi put podmazuje takav
model, bico potrebno da pamotu kljuca skinete
ove cepove i da ih zamenite standardnim mazali-
cama. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrho-
virna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'.
Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje
tesko dostupnih mesta na sasiji.
6. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje
preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Aka mast
strca oko vrha pumpe, znaCi da mozda nije pro-
pisno pritisnuta. Skinite brizgalicu,· oCistite maza-
licu i pokusajte ponovo. Ako i dalje imate
teskoee, mozda je zapusemi mlaznica. Skinite je
kljucem i zamenite novorn. ~
Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki
mehanizam dok se zglobovi ne napune. Prestanite
sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da
se nadima.
Napomena: kod nekih vozila kardanski zglo-
bovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju.
Ako mlaznice postoje, ostavite prednji dec auto-
mobil a naslonjen na postolja, podignite zadnji
deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da
poduprete automobii. Zatim otpustite rucnu koe-
nicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Okre-
Cite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli
mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da
curi lz zgloba. Obrisite viSak masti sa mazalice i
povrsine lezajeva. Spustite zadnji deo automo-
bila. Na vozilima sa prednjim pogonom, homoki-
neticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn
oblogom. Zglobovima nije potrebno podmaziva-
nje ukoliko se obloga ne menja - a i tada sarno sa
posebnom maseu za homokineticke zglobove.
7. Spustite automobil tako sto eete postupiti obr-
nutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3
do 1).
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Da biste izvciiJi podmaziYanje, pOSlayitc brizgaJicu pumpe za
padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi.
Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno.
Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju
teSko dostupni deloy! vozila.
S9
UDRZAVANJE AUTOMOBILA
Podmazivanje
lezajeva tockova
Alat i materijal'
• Veliki odvijac
• Dizalica i sigurnosna postolj a
• Klinovi za blokiranje toekova
• Klesta
• Kljueevi
• J5:asika za kocnice iIi dugacki, tanki odvijac
• Cekic
• Komad drveta
• Lenjir
• Momentni kljue
• Klesta
• Krpa
• Zastitna maska za lice iIi respirator
• Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje
• Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova
• Mast za podmazivanje'leiajeva tockova
• Radijalni zaptivati (simerinzi)
• Rascepke
P
osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~
daju pre nego sto dade vreme za servisiranje
kocnica, ani su abieno manje kontrolisani u
odnosu na druge delove automobila. Sva cetiri
tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme
moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova
kod vozila sa zadnjim pogonom. Lezajevi zadnjih
tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie
iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da
im periodicno servisiranje nije potrebno. Na vozi-
lima sa prednjim pogonom moraju da se odda-
vaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima.
Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na
podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod
vozila sa zadnjim pogonom, u sustini je Isti I za
vozila sa prednjim pogonom. Ocigledna razlika je
u tome so se podize zadnji, a ne prednji dec
voziIa.
Potreba za periodicnim. odrzavanjem lezajeva
tockova ne moze da bude suvise velika. Jedna od
funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva
prednjih tockova jeste da omoguCi tiho, nesme-
tano okretanje tocka sa- mlnlmalnim trenjem.
Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere-
60
. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu
puta i brzlne - sto ukljucuje bocni potisak kada se
vozilo kreee u zavoju, kao i jake udaree kad naleti
na rupe. ivicnjake ill druge prepreke. Opsta pouz-
danost vozila, kocenje, upravljanje i rukovanje
bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.
Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju
svake dye godine, posle svakih 30.000 kilometara
iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Servisiranje
jednom godisnje iIi posle svakih 15.000-20.000
kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo pod-
vrgnuto velikim klimatskim promenama iIi veli-
kim opterecenjima. Pravilno servisiranje lezajeva
ukljuCilo bi rasklapanje, Ciseenje, proveru, pod-
mazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc-
.koya.
Kod vozila sa zadnjim pogonom, prednji toe-
kovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj
tocka. Leiajevi prednjih tockova moraju biti
dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno
centrirani, ali da omogucayaju slobodno okreta-
nje tocka. Na veCini vozila sa prednjim pogonom,
prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu
da se podmazuju.
Dobos-kocnice
Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju
dobos-kocniee, iii leiajevi zadnjih toekoya kod
vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim dobos-
kocnicama podmazuju se na siedeCi naein:
1. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim
kod prednjeg pogona).
2. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu
velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee
autombilske dizalice .•
3. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee
velicine, olabavite us ate navrtke koje dde tocak
tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug.
4. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da
biste. spreCili pokretanje automobila.
5. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila
pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od
zemlje.
6. Postavite sigurnostna postolja ispod automo-
bila da biste obezbedili siguran oslonac.
I '
, =
I l - ' ~
~
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1).
Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. (J) otvor 1a rascepku. (4)
sigurnosrm n<lvrtka. (5) spoijagnji lezai. (6) vretcno. (7) unutrasnji
kzaj i (8) gluvcina locka.
7, Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u
odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne
izgube. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okre-
tanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki
na satu. Medutim, na nekim tipovima vozila,
navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju
Dznacene su slovom »L«. Ako vas auto mobil ima
navrtke sa levim navojem, okrenite ih u praveu
kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili.
8. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne
strane automobila. Ova ce vam omoguCiti lakse
skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti
moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva.
9. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u
kombinaciji sa odvijacem. Uhvatite kapu klestima
i skinite je odvijacem.
10. Skinite raseepku. Napomena: sklap lezaja
tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke.
Ako postaje dYe navrtke, spoljasnja i[i sigur-
nostna navrtka je krunasta i pricvrscena je
pomocu rascepke; unutrasnja navrtka sluzi za
podesavanje polozaja lezaja. Ako postoji sarno
jedna navrtka, tada ana sluzi za podesavanje
polozaja, a pricvrseena je rascepkorn.
11. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii
navrtke i podlosku. Aka se navrtka iIi navrtke ne
mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kre-
tanju kazaljki na sati, pokusajte okretanje u
smeru kretanja kazaljki na satu.
12. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste
olabavili spoljasnji lezaj. Radite to pazljivo da
Jeiaj ne bi pao na pod. Budite spremni da go
61
UUKLAVANJE-AUTOMOBILA
®
@
Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama.
Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa, (2) rasccpka. (3) navrtka 1a
podduvanje, (4) podloska, (5) spoljasnji leiaj, (6) prsten spoljasnjcg
!czaja, (7) navrtka, (8) zavrtani locka, (9) dobos-kotnica. (10) tocak.
(11) unuwlsnji prsten leiaja, (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.
pridriite rukom. Stavite spoljasnji ldaj, podlosku
i navrtku za podezavanje na Cistu krpu.
13. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. Pazite da se
unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. Ako skidanje
ne ide lako, probajte da popustite tockic za po de-
savanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za
kocnice. Na novim tipovima vozila opremljenim
kocnicama koje se automatski podesavaju, bice
potreban dugacak, tanak odvijac da bi se sarno po-
desavajuca poluga odmakla od zaustavnog
kotura. Upozorenje: dok.su sklop dobosa i glav-
Gina skinuti sa automobila, pazite da mast ili pra-
sina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii
oblogama kocnice. Prasina iii mast na ovim povr-
sinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposob-
nost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja.
62
14. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu.
Upozorenje: posta se obloge koenica habaju,
stvara se prasina koja, sadrii azbest. Ako ne pazite,
moze da vam ude pod koiu iii, sto je jos gore, U
pluea. Nemojte da oduvate ovu prasinu. Najbolje
bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok
Cistite koCioni mehanizam i dobose, a da prasinu
uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvara-
cem. Izbegavajte udisanje prasine!
15. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje
koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova,
operite leiajeve od masti, tako sto cete ih dobra
trljati sve dok se sva mast ne rastvori.
16. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da
se osusi na vazduhu.
I :
i p--- ODRZAVANJE AUTOMOBILA
~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - - - - - - - ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
p,-'-.'
/
/
/
Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela - kovez (1), unulrasnji
prsten (2), spoJjasni prslen (3), kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja
kao sto su pukotine (41. urczi (5) iii Ijusbnje (6)
17. Prove rite da Ii je lezaj izIizan, odnosno da Ii
su se pojavile pukotine, urezi, ogrebotine iIi koro-
zija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u poseb-
nim uslovima), odnosno da Ii je okrnjen iii se
ljuska. Ako nije u dobrom stanju, treba ga zame-
nitL Nove lezajeve treba podmazati pre monti-
ranja.
18. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom
stanju, spremite se da ga podmaiete. Za ovo ce
vam biti potrebna posebna mast za leZajeve toc-
kova koja se nabavlja u prodavnicama auto-
delova. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte
je u leiaj. Premaiite tan kim slojem masti unutras-
njost glavCine i vreteno.
19. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu
skinite unutrasnji lezaj. Ovo se radi na sledeCi
naCin:
A. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okre-
Pritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. a
zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili
raseepku.
63
ODRZAVANJE AUTOMOBJLA
Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem.
Dice potreban dugaeak. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca
polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3), dok se kasika za kocnke
(4) koris!i da bi ;c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).
nut nadole, udarite lako drzae kotrljajnih tela
(kavez) cekicem, drvenim stapom iIi mesinganim
probijaeem.
B. Kada se lezaj dovoljno olabavi, skinite ga
rueno, kao i njegov zaptivae.
20. Ponovite postupak u pogledu ciscenja, pro-
vere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je
naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do
18.
21. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na
svoje mesto.
22. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u
prodavnici auto-delova. Montirajte nov zaptivae i
tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu
unutrasnju stranu tanak sloj masti. Pazite da ga ne
iskrivite dok ga montirate .. Savijeni iii polomljeni
zaptivac propustace mast.
23. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno.
24. Vratite na mesto spoljsanji leiaj, podlosku i
navrtku za podesavanje polozaja.
64
.. ---.--------. ---_ .. -_ ... ---"._--'-- .,-_.---
25. Podesite leiaj tocka, Napomena: uvek se
treba pridriavati uputstva proizvodaea. Ako
nemate odgovarajuce uputsrvo, pratite sledece
osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toe-
kova.
A. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine
na mestu spoljasnjeg leiaja. Ako je veliCina unu-
trasnjeg preenika 45 mm iIi veCa, pritegnite
navrtku za podesavanje momentnim kljueem na
23 Nm dok okrecete toeak rukom.
B. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na
odgovarajuCi obrtni momenat, okrenite navrtku
unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali
rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vre-
tenu. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka,
vratite je na svoje mesto i podesite je tako da
otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vre-
tenu.
Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio
promenjen tokom podmazivanja, bite potrebno
podesavanje koenice. Ovo je opisano u poglavlju
»Sistem kocenja«.
l
26. Namestite novu rascepku kroz navrtku za
podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno.
Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu
klesta.
27. Vratite. zastitnu kapu kao i sklop tocka i
pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9
ponoviti obrnutim redam.
Napomena: neki tipovi vozila. opremljeni su
opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj
kapi. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir
sa ovim amortizerom.
28. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali
kiajeye na drugom prednjem tocku.
@
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
29. Posto su lezajevi oba prednja tocka podma-
zani, spustite automobil taka sto cete ponoviti
postupke 1-6obrnutim redom.
Disk-kocnice
Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya
prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u
as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Jedini izuze-
tak je u tome da stega disk-kocnice mora da se
skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa
glavCine tocka.
Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja
stege. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze-
®
G.i;IH'
1
SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege, zbog toga treba
pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi
se dosio do iclajeva. Ovde,u pribzani: (1) stega, (2) spoljasnja koCionll
ploCicll. (3) unutrasnja koCiona piocica, (4) gi<lYcina i disk. (5) prsten, (6)
ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(ilnika, (8)
sIilnik. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lcno.
65
.!
ODRZAVANJEAUTOMOBILA
nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i
osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu
za nosecu konstrukeiju vozila. Tokom skidanja
stege, obicno se ne preporucuje rastavljanje
hidraulicnog kocionog eevovoda. Ako se to radi,
bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instala-
cije. Pazite da stega ne visi na koCionom cevo-
vodu, vec je poduprite kamadom iice.
Napomena: kada montirate stegu posle podma-
zivanja lezajeva, obavezno upotrebite monentni
kljue za pritezanje zavrtnja. Zavrtnji za prievrsCi-
vanje stege prievrscuju je direktno za rukavae
prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgova-
rajuCim obrtnim momentom. Nepridrzavanje
odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrt-
nag momenta za pritezanje stege, prouzrokovace
ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji
sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su
manje pritegnuti nego sto je predvideno.
Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa
disk-kocnicama veoma je vazno. Ako ne postoji
uputstva, koristite osnovna uputstva data u tacki
25. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva
prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i
za dobos-kocnice.
Podmazivanje
karoserije
P
odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi
ukljueilo i pojedine de love karoserije. VeCi
dec karoserije treba podmazivati dva puta godis-
nje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Ovo ukljucuje
sarke i brave na vratima, bravu na prtljazniku,
sarke na poklopcu motor a i prtljazniku, zatvarace
na poklopcu motora i prtljazniku, zatvarace na
vratima i yodice sedista.
Plasticne delove ne treba podmazivati, ali je
zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Postoji veti
broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazi-
vanje ovih delova kao sto su suvi grafit, mast za
sasiju, bela vodonepropustljiva mast, silikonski
sprej i obicno motorno ulje. Motorno ulje i mast
za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato
sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori
nasnagu masne prljavstine. Delovi karoserije
podmazuju se na sledeCi naCin:
66
1. Sarke na vratima. Namaiite sarke na vratima
nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su
silikonski sprej, penetrant iii mast. Pokredte
vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke.
2. ZatvaraCi za vrata. Mazivo nije potrebno za
plaslicne zatvarace, ali za melalne koristite vodo-
nepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu.
Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na
mehanizam zatvaraca na vratima. Neka yozila
imaju otvore za podmazovanje na limu vrata,
tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna
@
Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako
bi se osigurao bez.bcdan rad. dok druga treba kontroiisali samo aka dode
do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na
poklopcu mOloril. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. (3) poJuga rucne
kocnicc i kabJ, (4) brav'1 i zatvarat na prtij;l.zniku. (5) okvir na
pnljaznikll, (6) brave on vratima, (7) zatvaraCi nn vralima, (8) vodice zn
sc"dista. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra.
maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. Neko-
liko kapi ce biti sasvim dovoljno.
3. Brave za vrata. Koristite silikonski sprej iIi
suvi grafitni prah. Ne koristite ulje posto moze da
zalepi driace zasuna. Posto ste naneli mazivo na
bravu, gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i
okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo.
Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu
pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno
uliva u bravu.
4. Brava na prtljazniku. Primenite isti po stupak
kao i za brave na vratima.
5. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. l)po-
trebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su sili-
konski sprej, penetrant, bela mast iIi suv grafit.
Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine.
6. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku.
Najbolje se podmazuju belom maseu. Nanesite
tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca.
67
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
7. Yodice za sedista. Ako su yodice plasticne,
nije im potrebno nikakvo podmazivanje, ali ako
su metalne, kori:;;tite belu mast. Pomerite sediSte
sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce
vise, a zatim sediste po me rite sasvim nap red i
ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast
ravnomerno rasporedila po vodicama.
8. Razni delovi. Mogu se podmazati i delovi kao
sto su sajla [uene kocnice, osovina ruene kocnice i
ruCica iii poluga' za otpustanje, osovina pedale
kvacila, mehanizam menjaca, kabl za brzinome-
tar, kablovi za grejac iIi ventilaciju, ukrasne lajsne
i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Iako nave-
deni delovi ne zahtevaju periodicno podmaziva-
nje, ono ipak moze da bude potrebno ako se
primeti da zaglavljuju iii skripe. Najbolja sredstva
su penetrant, silikonski sprej, bela mast iii suvi
grafi t.
Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite
kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz
cevcice. Posta proverite da na kablu nema ostece-
nja iii iskrzanih mesta, oCistite ga i nanesite belu
mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto.
VeCina menjackih mehanizama moze se podma-
zati ispod automobila, ali neke treba podmazati
iznutra posto se skine zastitni poklopac iii
navlaka. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu
mast.
9. Poslednji postupak prilikom podmazivanja
karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala
na dnu vrata. lspusni otyori sprecavaju skupljanje
vode unutar vrata i koroziju. Blato, lisce i insekti
mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda
biti potrebno povremeno ciscenje. Jednostavno
gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte
ga gore-dole dok otvor ne bude Cist.
Osposobljavanje
vozila za rad u
zimskim uslovima
U
koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele
godine toplo, jednom godisnje, odnosno pre
zime, treba da osposobite automobil za rad u
68
[-
zimskim usloyima. Zayisno od toga gde iivite,
kraj septembra, oktobar iii pocetak novembra
jeste yreme kada vas automobil treba da pripre-
mite za zimu.
Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslo-
virna tako yaino? Za,to 3to Yoinja po hladnom
vremenu moze da bude veoma teska za vas auto-
mobil. Sa padom temperature, ulje u radilici
motora pocinje da se zgusnjava usled cega je
mnogo teze startovati motor. U isto vreme, nize
temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.
Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO
65% kapaciteta pri 0 °C, ana temperaturi od oko
-20 °C, isti akumulator b i c ~ u stanju da proizvede
sarno aka 40% svoje energije za startovanje
matara. Ova se desava zbag toga sto rad akumu-
latora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline
i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija
pretvara u elektricnu, ali kada je temperatura
niska, hemijska reakeija se usporava. Da bi pro-
blem startovanja bio veti, benzin po hladnom
vremenu isparava mnogo sporije, dok je sistemu
za paljenje potreban visi napon na sveCicama da
bi se hladan motor pokrenuo. Zbog toga, ukoliko
svoj automobil niste pripremili za zimu, bice yam
tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da
uCinite.
Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u
zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja
osnovnih tecnosti u vasem automobilu. Ova
ukljucuje sistem za hlaaenje, akumulator i brisace
vetrobrana. Voda se smrzava na nul a stepeni
Celzijusovih, a kada se to dogodi, njena zapre-
mina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Ako
sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCi-
nom antifriza, zamrznuta tecnost moze da osteti
hladnjak iii blok motora. Isprainjen akumulator
takode moze da se zamrzne jer koneentracija
kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada
je akumulator potpuno napunjen. Zamrznut aku-
mulator nece proizvesti napon posta ce hemijska
reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature.
Led moze da slomi kuciste akumulatora usled
cega kiselina iseuri napolje. Sto se tice brisaca
vetrobrana, ovde ce led obicno rasprsnuti rezer-
voar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu.
Stoga, da biste izbegli takve probleme, mnogo
pre dolaska hladnog vremena, treba da proveri te
koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i
napunjenost akumulatora, kao i da dolijete sred-
stva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za
brisanje vetrobrana.
Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili
probleme koje donos; hladno vreme i osigurali da
I
i,
I
I.{I?-
! .. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA
,.,':....'
-
vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim tem-
peraturama. Priloien je spisak radova koji
pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu.
"." '':
PRIPREMA ZA ZIMU
o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju
antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi
antifri.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrza-
vanja na najnizoj predvidenoj temperaturi - iii ga
ispustite i ponovo napunite sa mesavinom anti-
friza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti
zastitu od mrznjcnja do -35 "C).
o Akumulator. Akumulator mara da bude
potpuno napunjen i ispravan. Kablovi i polovi
akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti.
Ako je akumulator star vise od cetiri godine,
mogli biste eventualno da kupite nov istog iii
veeeg kapaciteta. Ako yam automobil stoji napo-
Iju po izuzetno hladnom vremenu, kupite akumu-
latar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji
fizieki moze da stane u vas automobi1.
o Motor. Za startovanje po hladnom vre-
menu u karteru treba da imate multigradno ulje
kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ulja manjeg visko-
ziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti
posebno dragocena za smanjenje problema u vezi
sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno
hladno. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste
poslednji put promenili ulje, bilo bi pametno da
ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre
zimskog perioda, pasto se motor lakse pokrece sa
svezim uljem.
o Podesavanje motora. Ako je motor pra-
vilno podesen, startovaee moago lakse od nepo-
desenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno.
Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao
sto su tesko startovanje, grub rad, gusenje itd.
kada je vreme toplo, moiete biti sigurni da ce
situacija biti sarno jos teia kada temperatura
pocne da se spusta. Cis':enje i ponovno podesava-
nje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih,
maze mnago da smanji potreban napon za starto-
vanje kod sistema za paljenje. Proverite razvodnu
ruCicu, poklopac razvodnika paljenja i kablove za
sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite
da nisu ispravni. Aka isprskate kablave za svetice
i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim
sprejom, startavanje ce biti olaksano. Treba
takode proveriti ugao pretpaljenja, prazan hod i
Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi.
o Grejac i grejac stakla. Najbolje je proveriti
rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam
stvarno budu potrebni. Ako yam se tini da grejac
iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu
vazduha, prove rite rad regulacionih k?blova i
klapni za regulisanje protoka vazduha. Klapne
koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno
otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Uko-
liko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg
stakla, ne zaboravite da i njega prove rite.
o Izduvni sistem. Pailjivo proverite izduvni
sistem - da nije oste':en iii da ne propusta, posto
trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od
najveCih opasnosti ziniske voznje. 'Kada Sli pro-
zori automobila podignuti, propustanje izduvne
cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nago-
milavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. Ako
otkrijete da je bilo sta neispravno, popravite to
odmah.
o Podmazivanje karoserije i sasije. Podma-
zite sistem za vesanje i delove sasije. Da se ne oi
zaledile, podmaiite brave na vratima i prtljainiku
silikonom, grafitom iii drugim vadonepropustlji-
vim mazivom. Sajle i mehanizam fuene kocnice
takode treba podmazati da bi se zastitili od
mraZ3.
CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci
brana. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju
(eventualno mozete da montirate >Jozimske met-
lice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomi-
lavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i
dodajte, koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost
za pranje, u rezervoar za teenost.
o Pneumatici. Montirajte zimske gume na
pogonske tockave svag automobila (na vozilima
sa prednjirn pogonom, zimske gume ce biti
napred a ne pozadi).
o Rezervoar za gorivo. Dodajte sredstvo za
odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno
tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drza-
vanje ,vI age i blokiranje vodova za gorivo. Sto se
tice automobila na dizel gonyo, prebacite se na
lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo.
o Zastita karoserije. So na drumovima je
odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je isto-
vremeno veoma stetna za karoseriju automobila,
ukrasne lajsne i tockove. Aluminijumski delovi
kao sto su liveni tockovi, branici, ukrasne lajsne i
69
elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog
soli. Da biste zastitili automobil, namaiite
voskom karoseriju, a lajsne i toekove trajnim
zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili
silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Aka vas
automobil nema sa donje strane zastitni premaz
protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde, mogli
biste eventual no to da uradite pre nego sto bude
sllvise kasno.
o Oprerna za nepredvidene situacije. U prt-
Ijainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za
nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske
voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja:
produzni kabl za startovanje, lopatu, vrecu peska,
cebe (u slueaju da zalutate), a mazda i Cizme,
ruka vice i drugu zimsku odeeu.
o Pornocna sredstva za startovanje po hlad-
nom vrernenu. Grejac bloka motora je jedno ad
najboljih pomoenih sredstava za startovanje po
hladnom vremenu. Najbolji su oni tipovi koji se
montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima
grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru.
ZahvaljujuCi tome, motor lakse radi, a gorivo
brze isparava. Grejaci se ukljucuju u obienu utic-
nieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elek-
tricne energije. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu-
lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startova-
nje po hladnom vremenu. Kod dizel motora,
predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje
voska i osigura nesmetanu voznu. Aka vas auto-
mobil vee nije opremljen takvim uredajem, bilo bi
dobro da ga kupite.
Zastita 'od korozije
Alat i materijal
• Zicana cetka
• Elektriena busilica iii dleta
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Zastitne naocari
• Pribor za zastitu ad korozije
• Kerozin iIi mineralni rastvarac
• Krpe
70
K
orozija je problem star koliko i sam automo-
bil. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao
osnovnog metal a za izradu automobila, a kao sto
je poznato, vremenske prilike i stepen izlozenosti
elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju
gvozcia.
Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg
automobila, vee na kraju moze ozbiljno da osteti i
konstrukeiju. Na otpadima ima vise automobila
koji su tamo baeeni. zbog korozije, nego zbog
mehaniekih nedostataka ..
Automobili korodiraju iznutra, taka da mali
znak korazije na karaseriji moze da znac; da fe
iznutra napadnuta mnago veta povrsina.
Postoje dva naCina za sprecavanje pojave koro-
zije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca
i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na
zahtev kupca. Standardni fabricki premaz protiv
korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim
automobilima i obicno je nedovoljan. Antikorozi-
ana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja
nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na
bazi nafte.
Ako eesto ne zamenjujete ,stari automobil za
novi, antikoroziona zastita ce yam se isplatiti.
Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da
se produzi za nekoliko godina. Najbolje je da
antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu
pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3.000
kilometara. Samo tokom 'ovog perioda moze da
se spreCi pojava korozije. Posle toga, bilo bi prak-
tiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu
prljavstinu koja zadriava vlagu. Posto i antikoro-
ziono sredstvo moze da zaddi vlagu, korozija
koja se vee pojavila a nije skinuta, nastaviee da se
siri. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva
ako je vas automobil tokom jedne sezane bio
izlozen soli za puteve iIi morskoj soli.
Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac
automobila, specijalizovana radionica iIi vi sami.
Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temelj-
nije, a cesto daju i garanciju. Medutim, aka zelite
da to uradite sami, kupite sredstvo za antikorozi-
ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju
vecina struenjaka naplaeuje.
Kupljeno sredstvo za .antikorozionu zastitu
dovoljno je za automobil standardne veliCine, a
na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za
upotrebu. Posta automobil .operete i osusite,
posao mozete da obavite za 4-5 sati. Spremite bar
dva para starag odela koja na kraju, aka zatreba,
mozete i da bacite.
Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni
premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su
1
1,,-,
-
C. ri
=
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
U vfatima i drl.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore da bi
antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. OlvorC treba z ~ t i m zatvoriti
cepovima i]j kudc!jom.
metalne povrsine tada prirodno ylaine. Ne nano-
site antikorozioni premaz na deloye koji se zagre-
vaju kao sto su motor. hladnjak, menjae, kardan-
ska osovina, diferencijal, kolektor, izduvne ceyi
itd. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa
gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptiva-
tima, posto od njega guma moze da postane krta.
Ako antikorozionim sredstvom poprskate obo-
jene povrsine, gumene deloye iii sebe, skinite ga
kerozinom iii mineralnirn rastvaracem.
Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i
odluCili da sami zastitite svoj automobil od koro-
zije, postupite na sledeCi naCin:
1. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u
servisu.
2. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka
opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti
automobila«.
71
--"
ODRZAVANJE
--..
Zaklonite gume plastikom. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi
novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta
blutobrana. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog
sredstva. slOg;! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi
3. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karo-
serije automobila, poklopaca tockova, nosaca za
akumulator, iz unutrasnjosti prtljainika, itd.
Obratite paznju na skrivene povrsine. Napo-
mena: pre nego sto se nanese antikoroziono sred-
stvo, jako zardala mesta treba namazati hemikali-
jama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutra-
lisu. Time ste mnogo produiili trajanje antikoro-
zione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povr-
sinskog sloja antikorozionog sredstva.
4. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu.
Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite
gde se tacno nalaze.
5. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim
mestima kao sto su krila i postave za vrata da
biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo.
72
Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozi-
onog sredstva videcete gde i kako da napravite
otvore, jer nepaznja moze da dovede do prekida
elektricne instalacije.
6. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva
para sigurnosnih postolja.
7. Posto stavite zastitne naocare, uzmite zicanu
<"etku i skinite svu rdu ispod automobila, ali pazite
da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta.
8. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a
prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu
od korozije.
9. Skinite sigurnosna postolja i spustite auto-
mobil.
10. Obucite drugu odecu da biste rnogli da poc-
nete da radite na delu automobila gde je njegov
estetski izgled vaian.
11. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju anti-
korozionog sredstva i premazite njime sve gornje
povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Ne zabo-
ravite da izbegavate gumene delove; pokrijte pne-
umatike pre nego sto pocnete da prskate unutras-
nja kuCista blatobrana.
12. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu ski-
nuti i premazite ih antikorozionim sredstvom, kao
i otvore i nosace na koje se montiraju, a zatim ih
sve vratite na mesto.
13. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozi-
onim sredstvom. PridriavajuCi se pailjivo uput-
stava, ubrizgajte preparat u suplje delove karose-
rije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog
sredstva izbusene u, skladu sa ta<"korn 5.
14. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene
otvore da biste ih zatvorili.
15. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe
i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva- .
racem.
.1
j
I
.
.. '21
tt i
Odrzavanje
spoljasnjeg izgleda
vozila
Alai i malerijal
• B astensko creva
• Kofa
• Sunder
• Peskiri
• Krpe
• J elenska koza
• Cetka za ribanje
• Meka cetka
• Lak karton
• Usisivac za prasinu
• Voda
• Blag deterdzent iii sredstvo za pranje
automobila
• Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad
vinila
• lestivo ulje
• Sredstvo za impregniranje pokretnog krova
od vinila
• Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo
za Ciscenje pre premazivanja voskom
• Sredstvo za skidanje katrana
• V osak za auto mobil
• Kukuruzni stirak
• Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova
• Soda bikarbona
• Bezbojni akrilik u spreju
• Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo
za Ciscenje u domaCinstvu
• Sredstvo za impregniranje guma
• Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine
• Sredstvo za Ciscenje prostirki
• Sredstvo za pranje stakla
• Papirne salvete
A
ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i
iZflutra, sigurno cete za oJega dobltl moogo
vise kada ga budete prodavali nego za zapusten
automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i
trud isplatiti.
VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne
obraea paznju sarno oa motor, vee trazi koroziju i
udubljenja, a gleda i u kakvom su stanju tapaci-
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
rani delovi i prostirke. Da bi vas auto mobil izgle-
dao sto je moguce novije, glavna briga treba da
yam bude redovno pranje, sezonsko podmaziva-
nje voskom, popravka manjih iIi veCih ostecenja
karoserije, odriavanje unutrasnjosti automobila i
zastita protiv korozije.
Pranje automobila
Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi.
Pranje ne moze da ima nikakav uticaj, ali je
uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog
stanovista. Takode se kaie da vozaci cistih auto-
mobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Pose-
dovanje i voznja cis tog automobila svakako priCi-
njavaju vece zadovoljstvo. Redovno nedeljno pra-
nje treba da vam postane navika, naroCito zimi,
ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasi-
paju hemikalijama. Postupite na sledeci naCin
kada perete automobil:
1. Parkirajte automobil u senku.
2. Dobro ispolivajte automobil pomocu basten-
skog ereva. Ako nemate erevo, upotrebite kofu sa
vodom i sunder. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih
lajsni kao i donje strane blatobrana, unutrasnja
kuCista blatobrana i branike.
3 .. Operite automobil. Napomena: ako auto mobil
ima pOkretni krov od plaslike, postupite prema
uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad
plastike« pre nego sto pocnete da perete automo-
bil. Ako automobil nije mnogo prljav, nemojte
koristiti sredstva za pranje. Sapune iii jake
deterdzente ne treba koristiti. Ako je potrebno
jos nesto osim vode, koristite bla-g tecni deter-
dient za sudove ili blago sredstvo za pranje auto-
mobila. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi
sredstva za pranje. Napomena: specijalne krpe sa
hemikalijama koje se prodaju za pranje automo-
bila nisu preporucljive.
Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri
tom velike komade frotira. Pocnite od krova i
perite nadole; operite krov, a zatim jedan po
jedan i sve ostale delove. Napomena: ptiCiji
izmet, insekti i mrlje od katrana lakse ce se ski-
nuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu
natopljenu jestivim uljem.
4. Isperite automobil. Ako ste ga prali deter-
dzentom, koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste
peskire i svaki d ~ o dobro isperite. Dok zavrsite
73
Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode, koristete blag
teeni deterdzent za posude. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih
deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu.
pranje i ispiranje svih delova automobila, veoi deo
povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade.
Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi
ostale mrlje od vode,
5, Prebrisite automobil vlaznam, <'istam jelen-
skom koiom iii peskirom,
Odriavanje pokretnog krova od plastike
Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima
postaje krt j bledi, Ako se redovno Cisti i pre ma- ,
zuje zastitnim sredstvom traje duie. Pranje pla-
sticnog krova nije nista teie od pranja ostalih
delova automobila. Yedna plasticnih tkanina za
I<;rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu.
Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti
ovakve povrsine. Zastitna sredstva za plastiku
Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga
da postane krt i da puca. Osim toga, zastitna
sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i
tekstura vozila, Krov od plastike pere se na sle-
deCi nacin:
74
l. Pre nego sto pocnete da perete automobil,
predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii
sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tec-
nost deterdzenta za sudove i vode. Namazite i
skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima
proizvodaca. Nanesite sapunicu kruznim pokre-
tim a pomocu rib ace cetke,
2. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii
kofama ciste, hladne vode.
3. Ostavite krov do se osusi.
4. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih
krovova. Takva sredstva mogu da se kupe u pro-
davnicama auto-delova, Upotrebite ga u skladu
sa uputstvima proizvodaca, Obicno se mala, Cista
tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokre-
tima namaie tanak, ravnomeran sloj. Stavite
sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se
dobije mali sjaj.
5. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 mi-
nuta.
;J
!
____________________________ •• ' I

L-__
6. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom.
Napomena: postoje i sredstva predvidena da
obnove boju pokretnog krova od plastike. Njih
treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili
zanemareni. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii
nanose cetkom. Ako je potrebno da upotrebite
takvo pigmentirano sredstvo, pailjivo se pridrza-
vajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sred-
stva prodiru kroz plastiku i kada se jednom
nanesu, nemoguce ih je skin uti.
Glacanje automobila
Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil
izgleda kao nov. Bez obzira na zavrsnu obradu
vaseg automobila, redovno glacanje potrebno je
da bi bio Cist i sjajan.
Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da
koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje
pre mazanja voskom. Teeni kremovi ·sadrze
sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsin-
sku prljavstinu. Kada se koriste ovakva sredstva
za glaeanje, nije potrebno mnogo glaeati automo-
bil da bi dobio sjaj. Kada se sredstvo osusi,
potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam.
Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga
namaiete sredstvom za glacanje. Aka astanu na
povrsini, cestice prljavstine mogu da ogrebu baju
kada nanosite sredstvo za glacanje.
1. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana
metalna povrsina ne bi ometala ciscenje.
2. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkani-
nom. Velike rayne povrsine treba prvo namazati
kruinim preklapajuCim pokretima. Sredstvo za
glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje
glacati deo po deo.
3. Kako se koji premazani deo susi, skinite osu-
seni ostatak cistom, suvom tkaninom. Meka cetka
je pogodna za skidanje osusenog sredstva za gla-
canje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Sredstvo
za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja
od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se
mozda zalepili za donje delove karoserije.
4. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine.
Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze
da se skine mekom cetkom. Ne zaboravite da
oCistite ivice poklopca na prtljainiku, poklopcu
metora i vratima.
Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom
preklapajuCim kruinim pokretima. Sredstvo ce se brzo osusiti
z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Trljajte ga
Cistom i suvom tkaninom.
Mazanje voskom
Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar pre-
maz voska. Proizvodi koji se dan as prodaju, stva-
raju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena, zaga-
denosti vazduha i jakih deterdzenata. Ti proiz-
vodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to
nekad premazivanje voskom zahtevalo.
Postoje dye osnovne vrste voska. Jedan je kar- .
nauba, pravi biljni vosak, a drugi sadrii razna
hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih poli-
mera. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku
tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci
75
pod teskim uslovima. Teean vosak iziskuje manje
vremena i truda prilikom nanosenja, ali yosak u
pasti je trajniji.
Dobra operite automobil neposredno pre
mazanja voskom. Najpogodnije je to einiti kada je
vrcme prohladno (ispod 20°C). Automobil se
premazuje voskom oa sledeCi oaein.
1. Parkirajte auto mobil u senku.
2. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi
. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim
uputstvima. Ovlazite meku, Cistu tkanin'; vodom i
stavite na nju vosak. Vazno je preCi slojem voska
svaki delic, s tim sto pojedine de love treba pod-
mazivati jedan po jedan. Pazite da vosak ude u
sve pukotine na karoseriji. Vosak spreeava pro-
dor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena
mesta koje napada korazija. To cete postiCi upo-
trebom meke eetke. Napomena: ne premazujte
voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne
obojene cmom mat bojom.
3. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite
Cistim krpama. Ako se namaze suvise deb eo sloj,
iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne,
viSak ce se tesko skinuti. Ako do toga dode,
kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. a
da ne skine zastitni sloj voska. Sipajte malo stirka
na suvu krpu i skinite visak.
4. Ako ste skinuli visak voska, uzmite meku,
Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Nedovoljno
glaeanje moze da ostavi pruge na vosku.
Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje
voskom dobra uradeno. Mesta koja nisu izgla-
cana voskom bice neravnornerno viazoa i bice
takva sve dok voda ne ispari.
Odciavanje hromiranih del ova
Da bi "hram'< izgledao kao nov, odrzavanje i
zastitne mere bice potrebni vise nego za druge
delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise
ne prave od metala. Umesto metalnog lima, kori-
ste se plastiene mase u boji. Plastieni delovi proiz-
vedeni su tako da lice na metalne ,ukrasne lajsne
ali su manje trajni. Ponekad je tesko odrediti da Ii
su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke
plastiene mase.
Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automo-
bilu od metal a iii plastike, zahvaljujuCi koriScenju
sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom
76
-]
premazivanju, izgledace kao novi. Jako zaprljane
povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom
vode i so de bikarbone, nego veCinom sredstava za
Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna.
Izduvni gasovi 1Z motara, oa primer, sadrie
masne cestice koje se lepe za sjajne delove, a
tesko se skidaju blagim sredstvima. Najbolje je
premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sred-
stvom za Ciscenje, a zatim skin uti zaostale mrlje
rastvorom so de bikarbone u vodi.
Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane
delove, mrlje ce se po novo pojaviti. Yelike povr-
sine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne
mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog
akrila. Akril je veoma otporan i brzo se susi i
najbolje je njime premazati .sto je mogute vise
hromiranih delova. Na zasticenirn povrsinama
nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od
ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna.
Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u
prodavnicama auto-delova. Kada ga nanosite,
zastitite susedne obojene povrsine komadom
lakog kartona. Drzite karton na povrsini koje
stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog
akrila na hromirane delove.
Odri3vanje guma
Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da
ukljuCi i odriavanje guma. Ciscenje guma nije
lako. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom
fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su
efikasnost mnogih proizvoda. Trinatrijum fbsfat
ce, na primer, skin uti sve mrlje sa belih boenih
zidova guma. Kao zamenu za fosfate mozete da
uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje.
Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga
ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su
izgubili boju. Isperite Cistom vodom.
Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake
doyodi do ostecenja, a ne postoji Dista ?ito maze
da im povrati izgled. Postoje boje za koje se tvrdi
da obnavljaju bele bocne zidove guma, ali one
predstavljaju sarno privremeno resenje. Kada se
premazu, u prvo vreme gume ponovo postaju
sjajne ali ubrzo pozute i izblede.
Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prou-
zrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih
naprslina na unutrasnjim zidoyima guma.
Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces.
Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu
guma usporava ga jos vise. Dva premaza ovakvog
sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici
. , ~
dobra izgledaju. Drzite se proizvodacevih pre po-
ruka u vezi sa ucestanoSCll primene.
Ciscenje unutrasnjosti automobila
Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za
odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Tapa-
cirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su
habanju, a abrazivno dejstvo nagomilane prljav-
stin_e i peska ubrzava habanje prostirki.
Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem
za prasinu mora da se obavlja bar jedanput
mesecno. Ako nemate podiie obloge, ne bi bilo
lose da ih kupite. ZahvaljujuCi njima, Ciseenje ee
biti lakse i brie, a osim toga zastitieete i najugro-
zenija mesta na podu vaseg automobila.
Tri vrste sredstava bice yam potrebne za cisce-
nje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje
tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaci-
ran a sedista, sredstvo za ciscenje prostirki koje je
ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapacira-
nih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne
ostavlja trag.
Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na
ambalaii u kojoj se prodaju.
Ciscenje i pranje
motora
Alat i materijal
• Cetka za bojenje
• Bastensko crevo
• Mali noi iii strugae
• Plastika za pakovanje
• Lepljiva traka, gumice iii kanap
.• . Sredstvo za skidanje masnote sa motora
• Krpe
P
oStoji viSe .razloga zasto motor treba da Cistite
od nagomllane masti i ulja. Redovnim cisce-
njem smanjuje se apasnost od pozara, cist motor
lepse izgleda i manje se zagreva. Osim toga, lakse
Je provcriti, servisirati i popraviti sastavne delove
cistog matara.
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma.
Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan
uredaJ. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i
garaze. Druga mogucnost je creva
vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim
mozete saml da se sluzite u perionicama automo-
bila.
Medutim, motor moiete da ocistite i sredstvom
skid an):, masnoee; Ov.akva sredstva najcesee
ImaJu pnhcno Jak mms, ah obiono su nezapaljiva i
efikasna.
Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja
se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova
hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a
vasem automobIiu. U ove skodljive hemikalije
spadaJu tnnatnJum sulfat, aceton, kausticna soda,
kao i razredivac laka (destilat nafte). Da biste
slgurno zastitili automobil od moguee
a
ostecenja
boje, svakako pokrijte poklopac m;tora. Ako
sredstvo padne na obojenu povrsinu, isperite je
vodom i prebri'ite.
Motor se, kupovnim sredstvima za skidanje
masnace, Cisti na sledeCi naein;
1. Obucite staro odelo i upalite motor. Pustite aa
da radi 15-20 minuta dok ne postigne
temperaturu. Ovo ee ubrzati skidanje pr-
IJavstme.
2. Iskljucite motor, podignite poklopac i skinite
kuCiste preCistaca za ulje. Uputstva su data u
»Servisiranje preCistaca za ulje« u poglav-
IJu »Slstem za doyod goriva«.
3. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove
kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni
ako se poliju vodom, narocito razvodnik paljenja i
karburator. Osim njih, zastitite i alternator. Na
dizel motorima prekrijte alternator i otvor za
vazduh.
p()sto pokrijete ove delove, pricvrstite plastiku
leplJIvom trakom, gumicama ili·kanapom da se ne
bi pomerila usled pritiska vode iz creva.
4. ceo motor sredstvom za skidanje
n:asnoce prema proizvodaca. Upozore-
nje: pusllz. Neka sredstva za skidanje
masnoce su zapalJlva. Ako se koristi pr.oizvod
pakovan u kantici sa brizgalicom, maida cete
morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da
bIste premazali tesko dostupne povrsine. Neka
skidan)e masnace mogu se kupiti u
spreJu sto Je skuplJe, ali efikasnije.
5. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji
onollko dugo koliko pise u uputstvu.
77
OORZAVANJE AUTOMOBILA
CD
\
Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Oni
ukljucuju (1) Imburator, (2) razvodnik paijenja, (3) indukcioni kalem i (4)
alternator.
Operite motor vodom iz bastenskog creva.
Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu
za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna.
Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu
pumpu. Ako yam je motor jako zaprljan, mozda
cete na izvesnim delovima morati da ponovite
postupke 4, 5 i 6 nekoIiko puta. Osim toga,
mozda cete morati da skinete jako zamascena
mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem.
7. Posta zavrsite sa pranjem motora, skinite pla-
stieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.
78
8. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje
spustite poklopac.
9. UkljuCite motor. Napomena: ako motor tesko
startuje, mozda su se ovlazili kablovi za sveCice.
Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu
Cistom tkaninom. Ako ni posle toga startovanje
nije lakse, pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi
razvodnik paljenja. Obri,ite ih suvom, eistom
krpom.
--_... .•. ----------
I i
,
OTKRIVANJE
KVAROVA NA
AUTClM()mILU
Q
tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu
predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava
mehanicara-amatera, pogotovu ako je istovre-
meno i sposoban da ga otkloni. Medutim, otkri-
vanje kvara moie da bude vrIo teSko, cak i za
iskusnog mehanicara. Ovo je posebno izraieno
kada radite na poslednjim modelima automobila
sa komplikovanijim elektricnim uredajima, kao i
sistemima za paljenje i dovod goriva.
Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce
uzroke nekih najcesCih problema, prilatili smo
nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. I u slucaju
da nemate namefU da sami apravljate automobil,
ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin
abratite strucnjaku.
SIMPTOMI
S obzirom da problem koji imate moze da bude
prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih
sistema (startovanje, na primer, moze da bude
oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili
dovod goriva, elektricne instalacije iIi sistema za·
preCiScavanje izduvnih gasova - iIi dva iIi vise
njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da
otkrijete odredeni kvar.
Problemi koji su, na primer, vezani sa radom
koenica, sistemom upravljanja ili osvetljenjem
veCinom su oCigledni. Medutim, problem sa
pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise
velikog broja medusobno povezanih delova.
Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da
otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam
ikada bude potrebno da to uradite sami.
Automabi! ne funkcionise dobro, motor radi
grubo ili trosi suvlse goriva
POGLEDAJTE
SLEDECE TABELE
A, C, G, H iii I
Motor se zaustavlja
Motor tesko startuje
Motor trosi suvise ulja
Motor se pregrejava
Dim izJazi iz autornobila
Otezana promena stepena prenosa
Automobil pravi neuobicajenu buku
Automobilom se oteiano rukuje, vibrira iii je
oteZana upravljivost
Nenormalno ponasanje kocnica
Svetia, pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci
vetrobrana lose rade
Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba
C, H iii I
A, C iii I
A iii H
E iii G
A, C iii H
D
A, S, C, D, G, H, I iii
J
J
S
F
E
79
t,
·'1
00
o

tE)
p
"
I
I
sI.R rr

---
il g r ,
;;.::J' 3
f1' ;:; 0
" 8
9:.
-"u
3 -
*a u 0
8 3

3 0
o 0
u 3
o •

c •
<: z g::
V < • " ;::: !;;;' 1-3
2:: N -" g, i':' 15 ." .,;;:., 'h..
--l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""-
ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _
o " 0 " il 0 0 ;:::
o 0. @ '1 '1 ru _ ....." ....
0. 0 3 0 0 0 ru_" .....
..., .... '"' 0 3::l ,-, '""' l "
ru I" 0. - 0< -" ru "' 'h..
2" \'; -" E" 0 ru rr ru ,...-
f1> P.l III 8 3 (ll 3
'"0 00 'h..
g:ru
Q5Q
,...-
o ::J
"", 0
'" <Jq
-=: c
a ..:::::
D "
2"
fi?

3

ru
9.
N
<
"
'"
"
MOGUCI UZROCI
• I • IzgoreJi iii istroseni ventili
• • • •
Istroseni klipni prstenovi

Istrosene yodice ventila

UJje iz motara propusta
+1------"--------------

Potrebno je podesiti ventile
I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---"
• I •
Ncispravni podizaCi ventila

• •
Vcntili se zagiavijuju
---------j
• • •
Slomljena opruga venti la'
LI I ! razvodni uredaj, lanac iii
f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.- - - -----+----"-""

Slomljen pagan razvodnika paljenja
-I

Slomljeni nosaCi motom'


Ostecen gJavni lezaj


Ostecen IHaj pogonske poJuge
1-------1-------1 1+----1 +------1 +---

Izlizane klipnc osovinice
_______________________ ,L----L_
o
o
;>;;
:0

Z
c..
m
;>;;

:0
o

z
::-
::-
c:
d
!!:
o
III
r
c:
r
00



2.


::; --
& 3
'" r; to
2' g.

"'0 0 n·
.. < Q
2.
o Q
;} .; :3
t3 ri 2.

Q "
2. ;j
;, :3
S]
o 3

o 0
'Ci n
<
2. '"
Q
\
\
\
\

\
." <' ;c "0
ro
< c
"
ro
en,
Z
0
0. 0.
X- ""

0
3
0'
f'!.
0
0
o. N
" "
D
0
0" 0
'0
'0
<
0 2.
0
w
"
" "
<
"
0.
2. 0

0
0'
0'
0 "
3
n
0
".
.:g
r.;-
N
0
" .:g
"
c
-. 0
""
0
"
c
0
:;.
G
""
0 0
:s 2. 0
c
"-
7<'
U
0
'0
0 '0
0 0' :;
0
v
0
" r,
'"
0
2. 2.
"-
"
0
;.0;- n
0'
"
0 0
2.
0,
-6 "
0
2.
c
3
'0
0
0-
0

I-···+·····+-I-·-· ..
• I •
• •
• • • •
...;
"
en
0
§1
<
0.


0.
.. 0
0
...;
[;)0
'0
X-
0
"
0

0.
n,
""'(j<CT.'l
f'!. 0
- 0"
t"1-t"1
W
"

§
Z>
0
<
['.
-CT.'l
r.
-.
'0
" c
N
c
0
or
8.
MOGUCI UZIWCI
e I. Nil.ak n1vo u!ja
Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll
• I Potrebno je podcsavanje kueniGI
__ . OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp
Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil
obJogc 11..0.","::11(:'.:' .. ___ .. _ ... _ ...... _I

--·-...!.I·-I-I-.!.....I-I---I----<





• • •
• I •
..

r


\:li1zne kocnite
Ncispravan
Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje
• I I II I NeisplJvna e!asticnil creva
. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll

___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani
--.-----... ----.. -.--- .. -- .. ·--1

=E
-
--'----1--------1 _ _ dobos
• __


• • •
1·--1--1"-,,'-,,,-


• • •


: 1- :


NeisprllVlln gbvni cilindar j
Slabe iIi ostecene povratnc_ ___ _
Zasecene doboHocnice
PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll
Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod
-
Zamrznllti kllp stege disk-kocnice

-,
o
o
'"
;JJ
<:
l>
Z
'-
m

l>
;JJ
o
<
l>
Z
l>
l>
c:
-l
o
s:
o
III
r
c:.
I
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
8
=
TABELA C-l
"0

0
e
0

"
"2
"
>
SISTEM
7,1.
0
u
0

LJ.M..
":;-
0
e =
"'
E
(3
0
"0
'"
Q.
"
0
"
0
S
""
0
DOVOD GORIVA
0
" " , "
,0: "0 0
"
"
N
.0 'V
:; :0
N
.0 N

" 'n.
0 N
0
=
0


'"
'"
> eo 'n.
MOTORI SA
-" 0
" 0
tl
E
I
"
"
0
N
"
E NO
---
5.
'U
N
:;
N
N
"

0
" "
" "
KARBURATOROM
El: 2 "0
·u
g
'U
0.
"
0. >
o =
0:
go
"
"
> 0
.fa
E
v
"
N.o
N
v
> ;;

= "
= .u
"
0
!2 :;I
-2
;u
"
"
"
;:J :;1-:" 0.
·U
0.
"



g
·E
!S:!
0
";: -
0. "
"
= "
.u
= u
g)o
0
"
0.
.""§I (':3 =
.s
=
"
;:J
Q.
'> "" =
;;
0 >
j; 0
" 0
;:
v
"
,'2,
"
"
"-
"


'"

o.u
"
>

=
'"
"
"
t. "05
" " "
'",
£
'",
0 -.- ..:;.::
N
0"
=
c.
g-
o.
';;
,-
SIMPTOMI
:;:
u 0
Z
u
>2. 0: "
0
"
;;:
" Z Za. Z N N N Z N N
,
I
i
Teska startovanje hladnog motora
I

I
I
!
• ,
I
Teska startovanje zagrejanog motara
• •
Motor se zaustavlja
I
;
I
• • • •
I
\
I I
I
;
Dim iz izduvne cevi
• • • •
I

I
• ,
I
,
I Velika potrosnja benzina

,

I
• • • • •
,
,
I
:
I
I
:
i
\
Motor se »umara« prj velikoj brzini
• • • • •
!
,

I
I
I
Grub prazan hod
• •
;
• • • •
I
Motor )posrce« ubrzanja
I
I
I
I
• • • •
;
;
I
I
I
,
I
,
Prep!avljen karburator
• • • • • •
I
I
Detonacije u motoru-
• •
I
I
• •
I I
I
I I I
I
,

-
, Dr
.
-;; 7 I", J)../;, ',1
It,
i,
JI


I '
GJ
I
I
ffi
I
'tjpr
Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju
I
na drugom meslU.
82
! =
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - - = ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
TABELA C-2
SISTEM ZA DOVOD
GORIV A BENZINSKI
MOTORI SA
UBRIZGA V ANJEM
GORIVA
SIMPTOMI
Motor ne startuje
~
o 'U
,::; i b1
fJ ~
I •
'U
. ~
.D
;::0
• I •
Motor tesko startuje
I • I •

• I
i \
i • I
Motor se zaustavlja
Grub prazan hod
Velika potro.snja benzina
Motor >'posrce« prilikom ubrzanja
Nedovoljna snaga matcra
Dim iz izduvne cevi




I
! •

I •
Ie
• I •
• I • I
• I I
• I· • I I
I • I I
Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva; sa posrednim
ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa
ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno), Ij. sa ubrizgatem za svaki
cilindar.


I

• I
!
I • • I
• •
!
I
• I • I
I • I •
!
I
I
I
• I
• I
83
- NAAUTOMOBILU
84
" '0-
"
>
TABELA C-3
"

CO
.;:

SISTEM ZA DOVOD
.D
c ?
'c
0
" ""
2
GORIVA
u
N

'u
-"

"
u
0 0
""
,3
ISh
DIZEL MOTORI
0::
0-
5
a
N
u
,0
"-
. "-
SIMPTOMI
Motor ne startuje
Motor tesko startuje
Motor se zaustavlja
Grub prazan hod
lzouvni gasovi se dime
Velika potrosnja goriva
Nedovoljna snaga motora
;:l "- =
'r=
<:J
'U 'u
;:l
" " "
S} ""
on
"
N

'"
0
.D .D
:;;
z ;:l ;:l


• •



Pl.lmpa za I.lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.bedi gorivo za svaki
ciiindar I.l tacno odredcnim intcrvalima. poste kod dizc! malara nc
posteji sistcm za paljcnje.
'-'::::
0";:::;'
" - > <::l I
e

'0 -D
z=






." ,
0
N
C .::
"
>

:;
3
0
'"
N
0<>
0
"
"
"
,:5i

'U
N

'u 0
;0
0 CO
""
'u
:;; a
e
"
0-
."

;c:3
a "-

>
'"
'.
0
."
"-
0
."
"
"
-
2
C 0
" "
,:;;
" "
0
"
:e-
"
Q
>
c
"
0- 0.
S
6 0: " " N N 0
• • • •
• • • •
• • •

• •
• • •
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
TABELA D
PRENOSSNAGE
I POGONSKI
AGREGAT
SIMPTOMI
Kvacilo proklizava
I
I
1 • I • I I I I I I I
Otezana promena stepena prenosa - I -I· I • i • I I I I
ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I... I I i I
stepena prenosa (cuje se "krcanje« ~ ' - - ~ ' ' 1 ' - - + - - i - ' --+-+-+-+-+--+--+--+--'+---i---+--+--1
i I
Automatski menjae proklizava I • 0 •
Automatski menjae se ne ukljllcllje
pravilno
\ Nizak niva ulja u menjacu
I Trzanje prilikom promene STepena
i prenosa
I
I J ak »zveket« pri maloj brzini
Cviienje ispod automobila
CUje se krckanje pri zaokretanju voziia
I
I
i
\
• • •

I
I
I
I I
,

I
I
i
I
I
KompJktn>1 konslrukcija ,istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!:
kad odri:Jv',;r.ja.
,
'I •
!
I
I
I
I
i
I
I
!
I
I I
!
I
i

I

i
i
• I • I • I
i
I I
1
!
I
I
I

I
1
I· 1
ss
I
,
,
00
0> r-
..... ."
"8 :3

3 ::1
3"

J;:!" g.. <>
;3 5
-0 3 :" :3
1l \3 tj
"032::T
" n_

<;;";§ 32.
0 0
f"2 i'!.
fr
... cr -:
§ 5. i:.-
3 0 0
< 0 <
g
S 1:1.;;;-
• 0 "
0"'0'

n.O II>
'" r.
0
_. 0- 3
!(l 13 ::0;
r
)
)
t
t
=-::::,.
/
--- - 1-;:1;
en
i:J::CI'lt-3
$:
0
::::
8. I g. 8
8

t"""t;J>
a <: :::

>>-3c:;
0 2- 0
0


-g: g' -b
'g
0

3" 0

x- qq .....
fr· [ B.


"
" ""
<
0,
"
2.
"

';i' c.
0 N

"
n
"
.. ..::::
"

MOGUt! UZROC!


Nizak Diva tecnosti za hladenjc
t-t
l
-
f
---1--+-- .---

Zapusen sistem za hladenje

Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora
---
f----+-.",-+---., __ ! ____ zatvorcn

• I • Tennostat ostaje otvoren
f.---I---i---f..---I-f --l
... .. na
._--


Pokvarena pumpa za vodu
__. __ crevo llladnjaka
• -. ---I
Propusta zaptivka glave ciiindra
--+--------
-+-+-+--

Kasno paljenjc
__ . __
__ +--1 .

• f .
.-

-+-

Zapuscno jezgro grcjaca
Otdano regulisanje temperature
Nedovoljna koliCina rashladnog fluida
Olabav!jen iii iskidan pogonski remell
Neispravna spojnica kompresora
Prljavstina na kondenzatoru
o
o
,.::
:n
<:
»
z
c...
m
,.::
<
»
:n
o

Z'
»
»
c:
-l
o
s:
o
OJ
r-
c:
-!
I
,

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
TABELA F
OSVETLJENJE I
SIGURNOSNI
UREDAJI
SIMPTOMI
Svetla su bleda
i Jedno svetlo ne radi
I
I
PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne
strane
PokazivaCi pravca se ne pale
! Ne rade brisaCi .vetrobrana
I
Ne radi uredaj za pranje vetrobrana
Ne pale se stop svetla
Stop svetla ostaju upaljena
Prednja svetla se pale i gase
u
o
" N
;:l
I
• I •

I
I •
I •
I I

• I
I
I •
• i • i



! (
lJtZ
Ako otkuze neb elektricni uredaj, jcdna od prvih stvari koju
provcriti je osigumc, Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.
I
I
• I
I
I
• I
I •
!
I
I I I • I
87
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
88
I I
I I
~ " ~
......... .i&..J ...... U"
,
!
IZDUVNI
.;;
i
, ~ i
"
I
~
u
~
>
;;:;; 0
SISTEM
.S'
,fi
0 :E'
!
'"
'u u
"
0
'=
~ ~
"-
!
0
"
I
0-
; ~
2
"0
. ~
N
0
~
,-
I
. ~ .
-"
i
.- >
I
0
.- ~
~
> ~
0-
.-
I
"
~
u
0
~ ~
"
.-
.=.
,
"
i ::;-
"
a. .::;
0:: >
!
>
0
>
" N
~ ; : ; ;
~
0
0.
~ , ~
"
"0
u
;:,
u
·co
> . ~ > ~ . ~
u
I
u
"
,0
,
"-
u
I
"
u
"
'is
;:,
"
I
g
:.; 0
"
"
0
r.:l
5. ;;
I
, ~
>
~ "0
5-
.n
0
0
"
>
:;;
~ I :§
N
]
0
u
SIMPTOMI u
i I

I
Veii4a buka
I I
I
i
I
Sist.anje iz izduvne
I

I
I
ceVI
i
• I
I
I
Dim ispod automobi!a

I
, lzduvna cev zveCi I I
I

I
Izduvna cev vibrira

i Nedovoljna snaga
motora
Pregrejavanje motora
Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi, (2) kat;J!ititki
konvcrtor, (3) prigusiv;Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn
cevima.
- - - ._-- ---,-
i
I
"
'u
~
; ~
. ~
0.
" .;;
u
u
~
~
~
"
.n
~
0
I
,
I

i=-
...
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
TABELA H
SISTEM ZA
PRECISCA V ANJE
IZDUVNIH
GASOVA
Uljna isparenja izlaze iz motora
Ulje na spoljnoj strani motora
Skripanje iii lupanje
Motor se zaustavlja
Nedovo!jna snaga motora
Velika potrosnja benzina
rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn
Motor »fijuce« prilikom ubrzanja
Upaljenu kontrolna lampa za motor
I • I • I • I
• • •
• • I
• •
• I •

I •
• • i •
I •
I •
I

Venti] Z;) rccirkuj;jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l,OV;; iz
izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod.
!
I
I
I
• •


! •
· \
,
I, I.
• I
I • I

89
I
""
o
,-------------------------,--.I--r T ,----.--,'----------------------,
e

0 <
2.
2. ;; g.
"0 1r 0-
[g ;:
..., "8
· .... qa

N
" D' •
"- "

o
0-0
00<
• n g
F; co"


---I'!"
*grf
o " 0

. " "


. -
f":!j

+

(()
(()
II G
" 'C::Y
r6


\
8
o
o
'If-


i


@.
f




n,

]
2_
Q
2
cr
1
0-
R
3

o

f
o
g


3
o
6


g


s-:

g.
cr;,::

-g
'0

J>!_
"

"

a
'0
0-
<
"
8:

6


'0

""

6



"


otn
""
gg

--0
o
o
p;
n,

o
g-
n,
o

3
o
6
"
t!1
'"

0



==
0
'8
0






0
0
t"rjN .... ("'j ....
"
;;... .... <
fl,
'Z
....
MOGUCI UZROCI
_____ 1 __ ._. Ispraiojen
• Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici
---+-I---------+--
-
• Neispravan eiektropokrelac lIt
+. automat elektroookretaca
, ___ _. __ . ____ Neispravan kontakt-kljuc ..........j
• ••• • _. Neispravna »platinska dugmad« 1
--- I

• Neispravan neutralni sigurnosni prekidac
Otlr-,,'nllf! sveCice
I • I • I I· I • I • I ' I ----.--.
_---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------- -- --l


'I Nepravilan zazor svetica
-----I-------I--+----l-----+----- -----1
I

I

I
• •
I

I

.. \ • 1 ...-! Neisyravan indukcioni

I I I
• •

f---i-----I---;-t:


Neispravan kondenzator
Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja
iIi razvodna rucica
-------- ----- ----1
• • • •
Osteceni kablovi za sveCice
t±_I __ ____ I.!og;esno poddeno paijenje
-. 1-;. l_j __ _
-. I i-±-t-t ____ (regier) __
Regulator napona padden nll rusku
• vrednost .
------ ----- ---
Pokvaren alternator
• I • I
--------------J
;JkumuialOr


• •
l--...-....... I ...L __
Pokvaren kompjuter za motor
C
t:
"
:l
<
):I
:2
c..;
"!

::Il
o

z
>
>
C
-f
o
:S::.
0'
OJ,
o •
C
-
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU
TABELAJ
SISTEM ZA
UPRA VLJANJE
I VESANJE
SIMPTOMI
Suvise krut upravljac
Automobil u stranu
Automobil ne »dtZi pravac«
• • • •
I ,

I • i •
I
• •
.;:
o
"" o
'"
N
• • •
i • I'· • I
I •
• ,
\ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I. \ · 1 •
I
I
J
• I
• • •
i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i

Automobil nema ravan poloiaj
Jaka lupa na neravnim putevima
Upravljac ima veliki zazar
Kloparanje u upravljackom
mehanizmu
Lupa sa prednjeg mosta

! •
I

i
I •
I
Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi
upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. drugu stranu, dok s!stem sa
po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik
montiran na poluzi.

I
• • •
• I

91
j'-'
IT
I
1i
!
;
,
U

I:',
::,'
;:
il:'
1'1
'"


;]11
'i:!
·'l
,i
"'r
II

"
\'1
:I
j
SISTEM ZA
STARTOVANJE
Z
amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre
sezdesetak godina prilazite svom automobilu, ,
Ulazite, okreeete nekoliko prekidaca, pokreeete
nekoliko poluga, a onda odlazite do prednjeg
branika gde hvatate veliki rucni prekidac, 1z svo.
snage poCinjete da ga okreeete, Ako imate sreee
motor ee, urnesto da odgurne rucicu unazad i
polomi vam ruku, poceti da brekee, a zatim ee
nastaviti da radio
Danas nam je zaista tesko da to zamislimo.
Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da
se uvuce rucni pokretac. A cak i da postoji,
motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise
,snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu
ruKom,
ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anla-
seru) koji se napaja iz jakog akumulatora, to eete
uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca,
U stvari, zahvaljujuCi elektropokretacu, pocele
su da voze i iene (a i mnogi muskaTci),
Sistem za startovanje
Delovi sistema za startovanje automobila Sli aku-
mulator, neutralni prekidac, glavni
SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt.kljuc ohene u pololaj
92
za pOKrCtanje mOlora. Na laj nacin. eleklricna energija prolaz! kroz gla\'ni
prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u automat
elckuopokretaca (31, a napon iz akumulatora (4) prenosi se do
elektropokretaca (5),
CD
prekidac .(kontakt-kljuc), automat elektropokre-
taca, clektropokretac i elektricni provodniei.
U osnovi, sistem za startovanje_ radi oa sledeCi
naCin. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc)
okrene u polozaj start, elektrima struja dolazi do
automata elektropokretaca, a napon iz akumula-
tara prenosi se do elektropokretaca. Elektropo-
kretae zatim pokreee zamajae smesten na zad-
njem delu radiliee koja pokreee sve de love
motora. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu
varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i
goriva iz karburatora. Aka su svi delovi ispravni,
motor bi trebalo odmah da upali. Navescemo
glavne delove sistema za startovanjc:
1. AKUMULATOR. Akumulator je osnovm
deo elektrienog sistema. Ako bi trebalo sve funk-
cije akumulatora da se svedu na jednu, to bi bilo
obezbedivanje elektricne energije za elektropo-
kretae i sis tern za paljenje koji pokrece automo-
bil. Danas se koristi i za napajanje elektricnom
energijom svetlosnih uredaja, brisaca vetrobrana.
uredaja za pranje vetrobrana, gre]aca bobine i
stakla, radio aparata, kasetofona, radio-veze. raz-
nih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova
YQzila, kao i regulisanje rada motara.
Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne
place koje meausobno i po potrebi proiz-
vode elektrienu struju. Sto je vreme hladnije, iii
sto je akumulator manje napunjen, to je njegov
rad slabiji. Tako ee potpuno napunjen akumula-
tor na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na
o °C iii sarno 40% na -15 °C. Nazalost, u vreme
kada je rad akumulatora najslabiji, tj. pri niskim
temperaturama, on je takode i najvise opterecen
zbog potrebe da pokrene hladan motor. Iz tog
razloga preporucuje se da obratite posebnu pai-
nju rra akumulator kada je vreme hladno.
Kada akumulator zataji, verovatno je u pitanju
jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje
akumulatora nije ispravan; istice mu vek trajanja;"
nije dovoljrio snaian za vas automobil; neki od
prikljucaka ne funkcionise kako treba. Medutim,
aka imate problema sa startovanjem, nije
uvek u akumulatoru. Moze se dogoditi da su
polovi vaseg akumulatora korodirali, iIi da imate
lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesa-
vanje. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista
neispravan pre nego sto kupite nov.
2. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC.
Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za starto-
vanje kada je poluga menjaca u neutralnom polo-
iaju iIi u poloiaju za parkiranje. Ovaj prekidac se
naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje.
3. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKT-
KLJUC). Glavni prekida': ima obicno eetiri polo-
zaja: neutralan, potrosaCi pod naponom, uprav-
Ijae zakljuean i pokretanje motora. Prva tri polo-
iaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski
kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi
poloiaj. Medutim, okretanje kljuca u poloiaj za
pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni
prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom
poloiaju da bi se motor pokrenuo.
4. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA
(ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC).
Ovaj.automat radi na principu dejstva magnetnog
polja. U magnetnom jezgru, oko koga se nalaze
namotaji, smestena je gvozdena kotva. Kada se
kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora, u
namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi
kotvu u magnetsko jezgro. Kotva tada dodirne
dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu
93
SISTEM ZA STARTOVANJE
(1) Pol, (2) zatvarac eelije, (3) poklopac kuciSta, (4) kuCisle, (5) dtiac
pola, (6) dno akumulatora. (7) pacini lim, (8) eelija akumu!alora, (9)
pregradni zid izmedu teiija, (10) talolnik, (11) separator, (12)
pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea.
Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.mje, pokazivac stanja
napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom
stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL
94
"
'II
I
:1 p""
I d ~ ' _ ~ ___________________ ......:::S.:.:IS:...:T-=E::..:M,-,Z=.:A::..-=S,-,-T!::A.:..:R,-,-T"",O.:..VA:::!!.!N=JE
C
1
akumulatora i elektropokretaca. Ova kotva je
preko poluge povezana sa zupcanikom elektropo-
kretaca koji se spaja sa zamajcem matora i
pokreee gao
5. ELEKTROPOKRETAC. Eiektropokretac je
motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki
obrtni momenat u kratkim vremenskim peri-
odima. Kada je ukljucen, elektropokretac dobija
iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko
stotina ampera. Elektricna instalacija u elektro-
pokretacu zbog toga mora da bude ispravna.
6. ELEKTRICNA INSTALACIJA. Elektricni
provodnici u automobilu su razliCitih tipova i
poprecnih preseka prema funkciji za koju su pred-
videni. Zbog toga, prilikom zamene elektricnih
provodnika treba upotrebiti odgovarajuee, tj.
istih duzina i preseka. Ako je neki od provodnika
Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata
elektropokrelaca; (1) kuciSte, (2) rolOr, (3) Ilamotaji pobude, (4)
granicni prstcll, (5) kuciSte, (6) pokrctna spojnica. (7) poluga, (8)
povratna opruga, (9) magnetno jezgro. (10) ilutomat
elektropokrc!3cll. (11) kontakti, (12) ukljucivllC i (13) gumeno
letistc.
suvise dugac,ik iii malog preseka, otpor ce se
poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto
moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da iza-
zove pozar.
Najjednostavnije resenje prilikom zamene
elektricnih provodnika u automobilu jeste da
odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delo-
virna i trazite potpuno isti. Proverite da Ii je
izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.
Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su
od bitne vaznosti. Kadgod je to moguce, kontakti
treba da budu lemljeni, a ako nisu, treba da budu
bezbedni. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom,
obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigur-
nosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem.
Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da
prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trose-
nje akumulatora.
®
®
95
i :
_ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i",'
-.=,. "- .... -_ .. -.. -,_-.r'O •.•• "_y .............. _ -I
Odrzavanje
akumulatora
Ala! i materijal
.. Kljueevi

Klesta za akumulator

rzvlakac za kleme

Perorez

Cetkiee za Ciscenje polova i klema
akumulatora

Zicana eetka

Noz iIi testera za secenja kablova
akumulatora

Samolepljiva traka

Penetrant

Celicna vuna

Papir za glacanje (»smirgla«)

Soda bikarbona

Voda'

Posuda

Krpe

Vazelin iIi mast

Kabl za akumulatore
.. Kleme za kablove akumulatora
J
edan od najbitnijih radova u pogledu odrzava-
nja koji mozete da obavite sami jeste redovno
tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan
od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje aku-
mulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga
vee da bi se spreCio gubitak energije. .
Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i
negativan pol (iIi prikljucak). Ako biste ova dva
pola premostili beom, izazvali biste kratak spoj i
varnicenje, Ziea je izvanredan provodnik elek-
triene struje.
Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek-
- triene struje, naroCito kada su vlazne. One mogu
da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik
na prljavom akumulatoru koji polako odvodi
elektricnu energiju. Ona mozda nece biti
dovoljno jaka da praizvodi vamiee, ali u svakom
slucaju doci ce dQ praznjenja.
Energija se takode cesto rasipa usled sIabih
kontakta na polovima akumulatora. Nagomilava-
nje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na
, polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuI-
tat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz
96
Neki kab\ovi akumulaiOra su povez;mi sa po\ovima pomotu
opruznih klema. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova
klestima.
unutrasnjosti akumulatora. Ova korozija pred-
stavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu
kabla akumulatora i polova. rako kontakt na prvi
pogled izgleda dobra, na njemu moze da bude
dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne
energije.
Cisfenje akllmlliatora
Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanica-
rima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora
I I
spadaju medu najzanemarenije deloye automo-
bila. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi
naCin:
1. Obucite staro odelo. Sredstyo kojim cete Cistiti
akumulator sadrii jaku kiselinu. Pazite da yam ne
dodirne kaiu, a ako se to desi, odmah to mesto
operite yodom. Upozorenje: nemojre pUSiti niti
zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla-
mena. Akumulatori mogu da budu veoma eksplo-
ZlVn!.
2. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove,
prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo
za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizo-
valo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno
kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima
odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove.
3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Ova
se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se
kljucem odvrnu navrtka i vijak. Ali'ako kablovi
na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme, pri-
tisnite zabice klestima da biste ih oslobadili.
Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla
prikljucenog u masu. Upozorenje: na veCini muo-
mobila to je negarivan pol. Aka se prvo iskljuci
kabl prikljucen za pozirivan pol, moiere slueajno
da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki
drugi deo automobila i da izazovete varnicenje.
Usled proroka jake struje, akumulator moie da
eksplodira, da yam opece ruku iii da upropasti
kljuc. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek
dosledno pridrzavajte uputstava.
Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u
akumulatoru, navrtke na klemama kablova mogu
da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemo-
gute skinuti. U tom slucaju, podrzite penetrant
neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se
skinu. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme
koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise
korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. U
tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi
bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos
uvek ispravan. Izbegavajte stavljanje nove kleme
na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti
dec provodnika propao (pogledajte uputstva za
zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog
odeljka).
Napomena: na nekim novijim modelima auto-
mobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa
strane. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak
treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi
Cistiti.
SISTEM ZA STARTOVANJE
Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!;J!ora ako se navnka i
vijak o!abave kljucem. Medutim, ako je ovu VfStu k!eme tcsko
skinuti. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola.
4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora
oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo:
varajuceg pribora, zicanom cetkom iIi celicnom
vunom. Metalni delovi moraju da budu uglacani
kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt.
Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papi-
rom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom.
Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i
klema akumulatora. Ovaj pribor moze se kupiti u
garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za
akumulator. Okrugla cetka, »zenski« dec, nata-
kne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se
97
SISTEM ZA STARTOVANJE
98
\
\
\
I
\
Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora, upOlrebite alaI z.a
C i ~ n j e polova i klema. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za
uklanjanje tragova korozije. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici
prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav;! ! "musk!« za
ciScenje klema. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete.
uklonili tragovi korozije. Sa druge strane ('etke
nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu
kabla.
5. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra
vade, sipajte rastvor preko poklopca akumulatora
i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje.
Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom
cetkom da biste skinuli prljavstinu, masnoeu i
koroziju; dobro isperite akumulator vodom i obri-
site ga krpom.
6. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove
tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell
za masu - supratno redosledu po kojem ste isklju-
bvali kablove - a zatim kabl koji je prikljucen za
maSil, tj. za ram iIi motor automobila. Proverite
da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Nemojte
upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti
suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju
akumulatora iii kleme. Ako su stare navrtke u
losem slanju, treba ih zameniti posebnim tipom
koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova.
Kablovi akumulatora
Prilikom Ciscenja i provere akumulatora, treba
pazljivo pregledati i kablove. Ponekad, kabl maze
na jednorn svom delu, hliie klemarna, da izgleda
ispravan, dok je na drugom delu, bliie motoru,
izolacija ispucala iIi je cak poderana. Svakako
zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi
iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Ako je
potrebna zamena, obavezno kupite kabl iste elek-
triene provodljivosti, iii bar istog poprecnog pre-
seka i duiine. U suprotnom moiete da imate
teskoca sa startovanjem. NeodgovarajuCi presek
iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju
dovod potrebne koliCine struje do elektropokre-
taca. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i
eventualno ostetiti motor. Za syaki slucaj pone-
site stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zame-
nite ga odgovarajuCim. Kabl na akumulatoru
zamenjuje se na sledec; naein:
1. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja
sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba, prvo
skinite kabl prikljucen za masu. Kljucem olaba-
vite navrtku na klemi. Za skidanje kleme sa pol a
koristite izvlakac za kleme. Aka akumulator u
vasem automobilu ima opruzne kleme, k6ristite
klesta za akumulator za pritiskanje klema. Upo.
zorenje: na najnovijim modelima automobila sa
elektronskim komandama za motor) proverite da Ii
je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete
da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Aka
prekidac slucajno nije isklj"cen, moze dod do
povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze
da osleli eleklronske kompanenle.
Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku,
mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi
radio, poniStiee podatke unete u memoriju. Posle
zamene kablova, ne zaboravite da ponovo pode,
site sat iIi radio.
2. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name,
ravate da zamenite. Negativan kabl moze da se
olabavi tako sto se kljueem skine vijak. On je
vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu
masu. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro,
pokretaca koji je obieno smesten na samom elek,
tropokretacu. Pozitivan kabl moie da se skine sa
automata elektropokretaca kljucem za navrtke.
(Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim
uzemljenjem, negativan kabl ee biti spojen sa
automatom elektropokretaca a pozitivan sa
masom. U tom slucaju, prvo skinite pozitivan
kabl sa pola akumulatora.)
Na akumulatorima koji imaju polove sa boene
strane, svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi
vijak koji ih pridriava za kleme. Drugi krajevi
negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju
na isti naCin kao obieni kablovi.
3. Oeistite kleme na kablovima, poloye i poklo,
pac akumulatora prema vee nayedenim uput,
stvima iz ovog odeljka.
4. Kada nabavite kablove odredene vrste 1
duiine, ponovite postupak dat u tackama 1 i 2
obrnutim redosledom.
5. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora
vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro,
zije.
Kleme na kablovima
Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom
stanju ali treba zameniti klemu, to se veoma brzo
moze uCiniti na sledeCi naCin:
L Bez obzira koju klemu nameravate da zame,
nite - negativmi, pozitivnu iIi obe - prvo skinite
SISTEM ZA STARTOVANJE
kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee
receno.
2. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na
mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju
na kablu za 2-3 em.
3. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga,
cak da dopre do pola akumulatora. Ako niie,
'moraeete da zamenite ceo sklop - i kabl i klemu.
Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto
je vazno da bi se obezbedio dobar spoj.
4. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta
koju ste kupili u prodavniei auto,delova. To se
radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na
klemi, ogoljeni dec kabla se stavi u klemu, a
zatim se vijei ponovo stegnu. lzolaeija na kablu
mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako
da ceo kabl bude zasticen izolacijom,
5. Kao sto je vee receno, bez obzira na to koju ste
klemu iIi kleme zamenili, sa akumulatorom se
prvo povezuje pozitivna, a zatim negativna
klema. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi'
tivnim uzemlienjem.)
Ispitivanje
akumulatora
Alat i materijal
• Hidrometar
• 'Y oltmetar
• Produini kabl sa iabicama
• Voda - obiena iIi destilisana
P
osto je sistem za startovanje automobila kon'
struisan tako da radi pomoeu potpuno napu,
nienog akumulatora, hidrometar je neophodan za
proveru performansi standardnog akumulatora,
ti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove.
Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii
masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i ',lode.
99
SISTEM ZA STARTOVANJE
Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode.
Stoga, ako je akumulator vise napunjen, teenost
je teia.
Hidrometarsko ispitivanje
Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da
se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterece-
nje elektrienog uredaja u vozilu i da .bi se blago-
vremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan.
Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi
zaptiven akumulator kome nije potrebno odrza-
vanje, pogledajte pokazivae stanja napunjenosti
da proverite da Ii je napunjen. Ako vidite zelenu
taeku, akumulator je napunjen. Ako je boja
suvise svetla, akumulator treba zameniti; ne
pokusavajte da ga napunite. Medutim, aka je
pokazivae tamne boje, akumulator treba puniti
sve dok se ne pojavi zelena taeka. Na zaptivenim
akumulatorima bez.pokazivaea stanja napunjeno-
sti, stepen napunjenosti proverava se pomocu
voItmetra. Takav akumulator treba ispitati pri
naponu ad 12,6 V bez opterecenja (svi uredaji u
automobilu iskljuceni).
Pre ispitivanja obicnog akumulatora
trom, iii vizuelne provere akumulatora kame nije
potrebno odrzavanje, proverite da Ii je akumula-
tor ispravan. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na
njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Labavi
okviri, mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju
pucanje akumulatora. Ispupeena kutija moze
takode da onemoguCi startovanje. Akumulator
moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog
punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod
ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene
ploee i ispucali separatori. Posto ste utvrdili da je
vas akumulator u dobrom stanju, ispitivanje
hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin:
1. Iskljucite motor, skinite eepove i prove rite
nivo tecnosti u akumulatoru. Aka je niva sllvise
nizak, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Pustite
motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata
voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee
nalazi u akumulatoru. Zatim ostavite automobil
da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispiti-
vanje pomocu hidrometra.
2. Proverite jednu po jednu sve celije u akumula-
toru pomocu hidrometra. Pritisnite pumpicu na
hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu
100
- SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC
• napunjeno.\t akumllialora nepoznata
• olzak niv!! lecnosti
Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!!
dovoljan da startuJcfc.
Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje, slepen
napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac.
koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazi-
vac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.
Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom,
dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka
pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instru-
menta.
Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad
1,260 do 1,300, to znati da je akumulator u
dobrom stanju. Ako je izmerena vrednost aka
1,225, akumuiator je verovatno ispravan, aii je
nivo teenosti nizak. Kada jedna celija varira ad
druge viSe ad 0,050, znaei da je neispravna i da
akumulator tn,ba zameniti.
Napomena: specifiena tezina potpuno napunje-
nag akumulatora treba da bude izmedu 1,260 i
1,280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na
crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene
tdine i stepena napunjenosti. Ako je tempera-
tura elektrolita iznad iii ispod 2S "C, izmerena
vrednost specifiene tdine mora se korigovati
dodavanjem 0,004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi
oduzimanjem 0,004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.
Navedena su dva pri",era.
A. Izmerena vrednost je 1,230, a spoljna tempe-
ratura iznosi -1 "C. Temperatura mora da se kori-
guje do 25 "C za 26°C iIi za 5,2 tacke, a vrednost
(0,004 x 5,2 = 0,021) se mora oduzeti od izme-
IS ....................................................... .
rene vrednosti koja iznosi 1,230. Tacan rezultat
merenja iznosice 1,209.
B. Izmerena vrednost je 1,235 a spoljna tempera-
tura iznosi 35 'c. Posto je temperatura za 10 'C
iznad standardne od 25 'C, treba dodati
0,004 x 2 = 0,0082 izmerenoj vrednosti od
1,235. T a ~ a n rezultat je 1,243.
Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa
loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti
SISTEM ZA STARTOVANJE
akumulatora, usisajte malo teenosti iz akumula-
tora i pogledajte u loptiee. Aka sve tri loptiee
plutaju, akumulator je potpuno napunjen; ako
plutaju dYe loptice, stanje akumulatora je zadovo-
ljavajuce, a aka pluta sarno jedna loptica, to znaCi
da je step en napunjenosti nizak; aka nijedna lop-
tica ne pluta, akumulator je ispraznjen.
9. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve
zapusene i prljave otvore. Ovim se sprecava nago-
milavanje opasnih gasova ad kiseline u akumula-
NepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju
sledece; (1) iskrzan iii prekinut kabl, (2) olabavljena navrtka za
pritvrscivanje, (3) pn::punjenost, (4) polom!jen poklopac cc!ija, (5)
korozija, (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. VeCina ovih
nepravilnosti se moie popravi!i, osim pukotina.
101
__________ -_--'_-_--_. -__ .. -_-_ ..._------ill
toru. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje
i normalnim vremenskim prilikama, akumulator
moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih
1000 kilometara. Ako je gubitak tecnosti veGi od
toga, proverite drug'e de love sistema za punjenje
u automobilu. Akumulatori kojima nije potrebno
odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube
mnago vade.
Provera kapaciteta
Pored osnovne provere hidrometrom. potrebni su
mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo
stanje akumulatora. SledeCi korak. provera kapa-
citeta akumulatora. jeste odredivanje funkcioni-
sanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. Ako
slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti
akumulatora za startovanje, iIi ako imate od koga
da ga pozajmite, moiete sami da obavite i ovaj
posao. U protivnom, najbolje je da pustite strue-
nj aka da to uradi umesto vas.
Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost
Potpuno napunjen Smnnjuje se
akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos
ima dovoljno energije za napajanje sistema palje-
nja prilikom startovanja. Zbog preteranog prai-
njenja moie da yam se dogodi da akumulator
bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da
u njemu nema dovoljno elektricne energije da
proizvede varriicu na svecicama.
Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumu-
latora, mogli biste da pokusate sledece. U stvari,
sam elektropokretac moze da posluii kao instru-
ment za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju
bice yam potreban sarno voltmetar.
1. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik
sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika
paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi
ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa
zabicoffi.
2. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator.
Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitiv-
nim, a negativan sa negativnirn pal om.
II I I
Skoro isprainjen Prllzan
Tetnos! u akumu!alOru ,e sas!oji ad vade i klsdinc. POlpuno fl,lpunfen
akuml.llator sadrii viSe kiscline od vode. Hidrometar (1) pokazuje
spccificnu tcz.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti
llkumulatora. Sleva nadcsflo, mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj::
svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc.
102
\
I
I
i
I
i
I
1
3. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na
yoltmetru. Aka ne mozete da postayite voltmetar
na mestc ,gde ga maiete videti dok okrecete kon-
takt-kljuc, neka to neka drugi radi umesto vas.
Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi, na
voltmetru treba da se ocita najmanje 9,6 V, aka je
akumulator ad 12 V. Aka napar padne ispad
9,6 V, vas akumulator je u losem stanju. Napo-
mena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u
pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.
Punjenje
akumulatora
V
erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego
kada po hladnom vremenu pokusate da upa-
lite automobil, a cujete sarno skljocanje, ako uop-
ste nesto cujete. To sto ne mazete da startujete,
ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan;
mazda je sarno malo ispraznjen.
Akumulatori mogu da se pokvare iz vise
razloga: neispravan alternator, neispravan regula-
tor napona, sllvise korozije na polovima, osteceni
kablovi itd. Osim toga, istrazivanja su pokazala
da se problemi izazvani kvarovima na drugim
delovima automobila eesto pripisuju akumula-
toru. Na primer, maze vam se dogoditi da se
obratite strucnjaku zbog akumulatora, a da je
problem u stvari prouzrokovan neispravnim !epti-
rom na karburatoru.
Akumulator moze da se,isprazni i usled nepaz-
nje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upa-
ljena nekoIiko sati, akumulator ce yam se sigurno
isprazniti. U tom slucaju, moraeete ponovo da ga
napunite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u aku-
mulatoru hemikaliju koja treba da proizvede
dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za
startovanje motara.
Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi,
koji je najbolji nacin da se napuni?
Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama
pomoe; ce yam da automobil startuje i, ako
odmah nameravate da dugo vozite, akumulator
ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. (Pogle-
dajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za
startovanje«). Medutim, sistem punjenja koji se
SISTEM ZA
Ala! i materijal
• Kljucevi iii klesta za akumulator
• Izvlakae za kleme
• Ceikice za cisccnjeklema i polova
akumulatora
• Punjac akumulatora
• Hidrometar
• Voda - obicna iIi destilisana
sastoji od alternatora i regulatora napona
(reglera) mora da bude u ispravnom stanju.
(Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su
opremljeni dinamom koji je u meduvremenu
zamenjen alternatorom. Alternator je podrobnije
objasnjen u poglavju "Sistem za
Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste
akumulator napunili pomocu produznih kablova
iz drugog akumulatora, moze yam se dogoditi da
automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi
put bude potreban. Aka yam je akumulator
izvesTIa vreme bio bez elektricne struje, bice mll
mozda potrebno punjenje.
Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti
tako sto ee se kroz njega propustiti odredena
koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode
punjenja su brza i spora. Sporo punjenje indukuje
kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje,
obieno 5-15 ampera, u periodu od 12-14 sati iIi
vise. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz
akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera.
Ako je uopste moguce, najbolje je da se aku-
mula tor sporo puni. lako traje mnogo dute od
brzog punjenja, sporo punjenje je bolje. Akumu-
latar ce duze vreme hiti napunjen, a sprecava se i
osteeenje unutrasnjeg dela:
Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora
ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja
sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog
stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto
dode do osteeenja. Pribor koji koriste struenjaei
ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejava-
nje. Medutim, eak i posle brzog punjenja akumu-
lator treba dopuniti sporim nacinom.
Ako smatrate da yam se isplati punjac akumu-
latora, onda kupite tip sa automats kim iskljuciva-
cern koji spreeava pregrejayanje, tako da akumu-
lator maze da se ostavi preko noCi da se puni.
103
Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja
tako da brzina punjenja akumulatora moie da se
reguliSe po ielji. Punjac akumulatora se koristi na
sledeCi nacin:
1. Skinite cepove sa poklopea standardnog aku-
mulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvi-
jaju. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomila-
vanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja
moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat
kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i
mogucnost varnicenja. Pazite da metalnim alatom
ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo
koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi
metalni den na automobilu da ne bi doUo do
kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem auto-
mobilu, .nalazi zaptiveni akumulator kome nije
potrebno odriavanje, nema potrebe ovo da
radite; na njemu nema cepoya koji se skidaju.
2. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumula-
tom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa;
+
ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju
zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje.
. Urnes to toga, proverite na gornjaj povrsini
»okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako je
tarnno. akurnulator se moze puniti. Nernojte ga
puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Zelena
tacka oznacava da je napunjen. Kod standardnog
akumulatora, odgovarajuCi niva se utvrduje vizu-
elno. Ako moiete da vidite vrhove ploca u aku-
mulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da
je napunjen, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.
Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj mine-
rala, koristite destilisanu vodu. Upozorenje:
pazite da ne prep unite akumulator.
3. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok
ga punite, iskljuCite oba kabla (prvo negativan)
da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u
automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc
izvaden). (Na automobilirna sa sisternom pozitiv-
nog uzemljenja, kod kojih je pozitivan kabl prik-
Ijucen za masu, prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da
Kad punite konvencionalni akumulator, skinile zatvaracc tako dn
vodonik koji sc razvija moze da izidc.
104
biste skinuli kablove sa akumulatora, olabavite
kljueem navrtke na klemama kablova. Ako se
kleme ne skidaju lako, upotrebite izvlakac za
kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za
vadenje kleina tIme mozete da slomijete
kutiju akumulatora. Kada su u pitanju opruine
kleme, za skidanje treba koristiti klesta za aku-
mulatore.
4. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Cis-
cenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka
"Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa
punjaca mogli da ostvare dobar kon-
tak!.
5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumula-
tara sa pozitivnim pelom akumulatora, a zatim
spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim
polom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u
uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje
od 220 V.
6. UkljuCite punjae. Ako imate aparat za podesa-
vanje, podesite ga na jaeinu struje od 5-15
ampera, iIi na sporo punjenje oznaceno od strane
proizvodaea. Takode po de site punjae na napon
akumulatora; on ce za sve tipove automobila
praktieno biti 12 V.
7. Ako punjae vaseg akumulatora nema automat-
ski iskljuCivae. treba da imate hidrometar (instru-
ment za ispitivanje akumulatora) sa term ome-
trom za proveru temperature elektrolita na svaki
sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da
iz celije izlazi suvise mehurica, smanjite brzinu
punjenja. Akumulator je potpuno napunjen kada
je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1,260
pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati
tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina
je odnos tdine elektrolita i iste koliCine - zapre-
mme vode. Objasnjenje za hidrometar i speci-
SISTEM ZA STARTOVANJE

Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko
casova, Medutim, preporucujc sc sporo punjt!nje.
fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu-
1atora«). Aka nemate termometar, moracete
pipanjem kutije akumulatora da odredite pregre-
janost elektrolita. Kada primetite mehurice, treba
odmah da smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka
temperatura moze da osteti unutrasnje delove
akumulatora.
Napomena: ako se na kontrolnom staklu poka-
zivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije
TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C
specifi"cna tezina
specifiena tezina
specificna tezina
specificna tezina
specifiena tdina
specifiena tdina
od 1,260 do 1,280
od 1,230 do 1,250
od 1,200 do 1,220 .
od 1,170 do 1,190
od 1,140 do 1,160
od 1,110 do 1,130
stepen napunjenosti
100%
75%
50%
25%
skoro zanemarljiv
zanemarljiv
105
potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka, to znati
da je akumulator napunjen. U nekim slucajevima,
moZda cete morati da malo nagnete akumulator
da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei
gasa nakupili oko pokazivaca.
8. Kada je punjenje zavrseno, iskljucite punjac
akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumu-
latora. Izvu.cite kabl punjaca iz izvora napajanja
od 220 V. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom
mestu. Ponovo spojite kablove akumulatora i to
prvo pozitivan. Vratite na mesto cepove posto ste
oCistili njihove otvore.
Aka Yam je akumulator ispravan, napunjenost
treba da se odriava tekom duzeg vremena. Ako
nije, morate da utvrdite razlog problema. To
moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator
napona, neispravan alternator, preterano dug rad
motora prilikom startovanja, ili neispravna elek·
tricna instalacija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno
u sledec'im poglavljima.
Upotreba
produznih
kablova za
startovanje
Alai i malerijal
• Voda, obicna iii destilisana
• Krpa
• Produini kablovi za startovanje
• Hidrometar
K
oriscenje produznih kablova za punjenje
ispraznjenog akumulatora iz drugog napunje-
nag, najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen
akumulator. Elektricna energija, dovoljna da.
pokrene automobil, dovodi se pomocu produznih
kablova iz ispravnog akumulatora, Pomocu
kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo
106
kog automobila koji ima isti napon, verovatno
cete moei da pokrenete automobil bez problema.
Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to
radi, ali elektricna instalacija vaseg automobila
moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno
kablove. Dovoljno je da budete sposobni da
podignete poklopac motora na vasem automo-
bilu, pa da bud!;te u stanju da lako poveiete
produzne kablove predvidenim redosledom.
Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada
radite u blizini akumulatora i produznih kablova
da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da
produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol aku-
mulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim
polom) niti bUo koji metalni den na automobilu.
Moze doc; do kratkog spoia. Nikada ne izlaiite
akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj
varnici.
Povezivanje produznih kablova za startovanje
izvodi se na sledeCi narin:
1. Da biste dopunili akumulator koji ne radi,
parkirajte vas automobih automobil Ciji eete aku-
mulator iskoristiti jedan prema drugom. Ne doz·
volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i
apasno varnicen]e.
2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog
akumulatora. Proverite nivo elektrolita u aba
akumulatora i aka je nivo nizak, nalite vodu.
Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju
ima veliki sadriaj minerala. Tokom premoscava-
nja skinite sve cepove, a otvore zastitite krpom.
Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom aku-
mulatoru zamrznut, akumulator ne treba dopunja·
vatL Kori.Scenje produinih kablova za startovanje
moze da ofteti akumulator i eventualno prouzro-
kuje eksploziju. Napomena: ako vas auromobil
ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odr-
iavanje, ne moiete dodati vodu. Umesto toga,
proverite stepen napunjenosti akumulatora tako
fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjeno-
s t i , ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen.
Ako je pokazivac svetao iii providan, akumulator
treba zameniti; ne pokusavajte da ga nap unite ili
dopunjavate. Ako je pokazivac taman, akumulator
moze da se puni.
3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elek-
tricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo'
trebno trosenje akumulatora. ZakoCite vozilo i
1
~ !
I '
; I
1
I .
! I
j I
;
,
I
=
-
SISTEM ZA STARTOVANJE
Na ovoj slid, automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. a automobil na
desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Skinite zatvarace sa cdija akumulatOfil (ako
ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt produznog kabla sa
pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crvenog
produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc: (3)
spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulatora i (4)
spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram automobila 5<l
ispraznjenim akumulatorom. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrnmim
n:dosledom.
stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod
automobila sa automatskim menjacem, a u neu-
tralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim
menjacem.
4. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene
boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog aku-
mulatora, a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim
(+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Kod
veCine automobila, pozitivan pol na kablu )wji
vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu
klemu, dok negativan kabl, prikljucen za blok
motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima
emu klemu. Napomena: neki stariji -tipovi auto-
mobila, kao i uvozni modeli, imaju sistem sa
pozitivnim uzemljenjem. Jedina razlika je u tome
sto je pozitivan kabl uzemljen, a negativan kabl
povezan sa automatom elektropokretaca
107
-------
SISTEM ZA STARTOVANJE
obratno nego kod sistema sa negativnim uzemlje-
njem. U ovom sistemu, negativni produzni kabl
se prvi spaja, a poslednji skida,
5, Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje)
sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumula-
tara, a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii
ram automobila koji ne maze da se pokrene,
Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negati-
van sa negativnim ..
6, Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa
ispraznjenim akumuiatorom, Aka ne uspete
odmah, ukljucite motor automobila iz Cijeg aku-
mula tara punite isprazenjeni akumulator da se
ovaj ne bi ispraznio. Pokusajte ponovo da uklju-
Cite motor automobila sa ispraznjenim akumuia-
torom.
7. Kada uspete da ukljuCite motor automobila,
skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii
rama, a zatim i sa pola pomoenog akumulatora
(kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem, ova ee
biti pozitivan kabl).
8. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumu-
latora, a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa
pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan
kabl).
9. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa
svoje mesta.
Neb novi modeli automobila imaju akumula-
tore sa bocno smestenim polovima. Kada se kori-
stite ovim tipom akumulatora, budite veoma paz-
ljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i
dodirne masu, odnosno neb obliznji metalni deo
automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko
dostupni i taka mali da se klema produznog kabla
ne ddi cvrsto. Meclutim, postoje adapteri koji
olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim
polovima.
Posta je motor auto mobil a pokrenut, trebalo bi
da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem
obrtaja da bi se akumulator napunio. Uredaj za
ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da
pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno
napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor
automobila. Proverite pokazivac stanja napunje-
nosti na akumulatoru kome nije potrebno odria-
vanJe.
Ako vas akumulator i dalje ne radi, iIi aka
lampiea alternatora pokazuje kvar, moraeete da
108
obavite dalju proveru akumulatora i sistema za
punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju
»Sistem za punjenje«.
Ako kupujete produzne kablove za startova-
n j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodni-
cima kao sto je bakar. Bakar je mnogo bolji
provodnik elektricne struje od aluminijuma i
veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su
kablovi elastieni. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da
budu kruti iIi uyijeni.
Izbor akumulatora i
zamena
K
ada kupujete nov akumulator, kupite takay
Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii
onog koji menjate, osim ako ne nameravate da
'!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti.
Cak i tada, veliki akumulator maze da poveea
cenu prilikom prodaje.
Akumulatori se cene prema ponasanju prili-
korn startovanja rnotora po hladnom vremenu, tj.
sa koliko elektricne struje akumulator moze da
snabde elektropokretae kada je vreme veoma
hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu
pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V
maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego
sto napon padne na 7,2 V. Kapacitet akumula-
tora je izrazen u amper/tasovima - na primer,
akumulator od 50 Ah (amper/casova).· .
Prilikom kupovine treba da odaberete akumu-
lator sa kapacitetom neophodnim za startovanje
po hladnom vremenu. Za motore koji imaju
dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete,
jak stereo uredaj itd., treba predvideti akumula-
tor veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa
startovanjem po hladnom vremenu, kupite aku-
mulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da
stane u predvideni prostor. Zapamtite da ce na
-20°C vas akumulator, iako je potpuno napu-
njen, koristiti sarno 40% kapaciteta. Ovo znaC! da
ee za isti motor mozda biti potreban akumulator
sa 2,5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da
bi mogao da radi kada temperatura padne na
-20°C.
i
. ,
,
:1
- -i I
! .=
Ala! i ma!erijal
• Kljucevi iii klesta za.akumulator
• Izvlakac za kleme
• Traka za ddanje akumulatora
• Cetka za bojenje
• Hidrometar
• Nov akumulator
• Penetrant
• Voda - obicna iIi destilisana
• Soda bikarbona
• Antikoroziona boja
• Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo
• Mast iii vazelin .
Za razliku od nekih del ova automobila, kao sto
su rerneni i cevovodi, akumulal:ori se testo mogu
kupiti jeftinije na rasprodajama. Stoga vodite
racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i
nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako
biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni
pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete
kada otkaie, te niste u situaciji da birate.
Osim velicine i kapaeiteta akumulatora, postoji
nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti.
NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad
koga je elektrolit prethodno naliven i koji je
odmah spreman za montiranje u vozilo.
U suvosarzirani akumulator mora da se nalije
elektrolit pre nego sto se montira. Ova teenost se
prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. lake
je akurnulator apsolutno »svez«, odnosno nikada
nije imao elektrolit u sebi, punjenje predstavlja
problem. (ProCitajte upozorenje.) Sve eelije treba
da napunite do vrha ploca.
Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina
sa korozivnim dejstvom. Ne dopuslile da yam
dode u dodir sa oCima, koiom, ode/om iii oboje-
nim povrsinama. Odmah dobro isperile vodom
mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri.ile
akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene
varniee. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv
i eksplozivan. Uvek skinite prslenje i sal kada
radite sa akumulatorima i produinim kablovima
za startovanje da biste sprecili mogucnost varnice-
nja. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produi-
nim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol
akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili
SISTEM ZA STARTOVANJE
neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak
spo;.
Akumulator kome nije potrebno odriavanje
Aka imate star automobil i aka ste zamenili origi-
nalne delove kao 5to su pneumatici, amortizerl i
prigusivaci najboljim koj·e ste nasli, verovatno
vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego
sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje
tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potro-
sa6ma.
Dobar primer za ovo je akumulator kome nije
potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatra-
nje kada dode vreme da zamenite svoj akumula-
tor. Glavna prednost je to sto mil nikada nije
potrebno dodavanje vode. Meautim, imajte u
vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima
ne treba oddavanje, i ako niste strucnjak, moiete
da imate problema prilikom donosenja odluke.
Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje,
ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za
nalivanje. Bolje prodavniee auto-del ova nude
zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odr-
zavanje, a koji se koriste u novijim tipovima
automobila. Takvi akumulatori na poklopcu
nemaju cepove i otvore za nalivanje. Umesto
uobicajenog e1ektrolita, u tu mesavinu ukljucuje
se i antimon. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji
se razvija prilikom punjenja, a odsustvo antimona
eliminise potrebu za dodavanjem vode.
Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno
zaptiven akumulator kome nije potrebno odrza-
vanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima
za nalivanje, u svakom slucaju dobicetebolji aku-
mula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji
model automobila.
Jedno od preimuestava svih akumulatora
kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u
njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOp-
ste ne nagomilava. Stoga je i korozija na polo-
virna, klemama kablova i na samoj kutiji znatno
smanjena. Medutim, nije na odmet da ipak s
vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga
5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.
Zbog toga sto su zaptiveIii, akumulatori kojima
nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore
za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrome-
tra, vee se one utvrduje pregledom pokazivaca .
. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno, slepen
napunjenosti je dobar. Kada je »okee« tamno,
potrebno je punjenje, a kada je »okee« providno
iii 5vet1.0, nivo elektrolita je suvise nizak da hi se
109
SISTEM ZA STARTOVANJE
Teenast U dkumul;JlOru sadrii I;isclinu_ Aka yam udc II oko.
smesta gil isperi!c vadom.
punio. Ukoliko je to slueaj, ne pokusavajte da
punite akumulator kome nije potrebno odriava-
nje, vee ga obavezno zamenite.
Posto nap unite akumulator kame ne treba odr-
zavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to tre-
balo utiniti, moida eete morati malo da nagnete
akumulator na jednu i na drugu stranu da biste
videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea
nakupe mehuriCi gasa.
Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitiva-
nje akumulatora« zakljutite da akumulator treba
zameniti, to se radi na sledeCi naCin:
1. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju
akumulator za automobil. Posao ee yam iCi brie
ako ga blagovremeno planirate. Kada resite da
110
/cjGc
l
OE-3
I
lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator
dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.
zamenite akumulator, bar nekoliko sati pre nego
sto poenete..to da radite podmaiite vijke uljem da
bi se lak,e skinuli.
2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je
opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Pro-
verite da Ii je glavni prekidac iskljucen.
3. Izvadite stari akumulator iz automobila. Traka
za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao.
OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode
bikarbone i vode. Ne bi bilo lose da taj okvir
posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antiko-
rozionom bojom da biste usporili dalju koroziju.
4. Montirajte nov akumulator posto ste proverili
,
1
--------------------------.. !
L::ablovi sp J..:-ni za iste polove kao na starom
.. Ic.dr:rn, 'legativan pol je u veCini slucajeva
ko]i J 'mljen za blok motora iii ram.
);'-IffiO stan]I ivozni tip.ovi automobila imaju
sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je
pozitivan kabl prikljucen za masu. '
5. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator
posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je u
pitanju standardan akumulator, proverite to
hidrometrom. Ako je akumulatoru potrebno
punjenje, pogledajte uputstva u odeljku "Punje-
nje akumulatora«.
Pogresno montiranje akumulatora maze da
bude opasno iz nekolikl razloga. NajoCiglednija
je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca
prilikom iznenadnog ,"kog potresa. avo cak
moze da izazove i po7.ar.
Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumula-
Ii
-',,1.---! 1--
SISTEM ZA STARTOVANJE
tor moze brze da propadne. Ne sarno sto postoji
opasnost da se razbije kutija, vee moze da se
osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da
prouzrokuje kratak spoj. avo ee naravno unistiti
jednu iii nekoliko eeIija.
Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite
polove na akumulatoru, obav.ezno premazite anti-
korozionim sredstvom spojeve kablova i polova.
To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom, ali
je efikasnije primeniti posebno antikoroziono
sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. To
sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova.
Moze se naneti i debe a sloj masti, a dovoljan
maze da bude i vazelin.
Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno
postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na
polovima koji ih stite od korozije. Ti po-
klop
®
\
K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se
tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Zaptivna kapica (2) stili
kontakt cd prasine i musti.
111
SISTEM ZA STARTOVANJE
Zamena
elektroDokretaca i

automata
elektropokretaca
Z
amena elektropokretaca (aniasera) i automata
elektropokretaca nije mnogo teska ako ste
spremni da se podvucete ispod automobila i izvu-
cete napolje motor teiak oko 5 kilograma. S
obzirom na cenu zamene elektropokretaca u
veCini servisnih stanica, usteda ce biti znatna.
Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan
elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi
kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi.
Elektropokretac je smesten u blizini zamajea
motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom, elek-
tropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje
strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Na
automobilima sa prednjim pogonom nalazi se
ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za
motor iii za menjacku kutiju.
Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u
pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene
motor, elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u
automat elektropokretaca, uredaj koji pretvara tu
struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu
magneta u njemu. Elektricna struja tako6e
pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca.
Kotva elektromagneta povezana je polugom koja
Ala! i ma!erijal
• Klinovi za tockove
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Pokretna lezaljka
• Kljucevi
• Klesta za akumulatore
• Izvlakac za kleme
• Elektropokretac
• Automat elektropokretaca
• Sigurnosne podloske i podloske sa
ozubljenjem
112
pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r;\di-
lice matara. Postoje dva uobicajel1;J naeina UJ.
koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamaj-
cern - Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem; u
oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski
zupcanik spojio sa zamajeem.
Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece
zamajac. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji
delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za
paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu
ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objas-
njeno u poglavljima posvecenim tim sistemima).
Cim motor poene da radi, pogonski zupcanik se
odvaja od zamajea i, is to kao i elektropokretac,
vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.
Otkrivanje kvara kod elektropokretaca
Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete
kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa
radom, problem nije u elektropokretacu (pogle-
dajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na
motoru i sistemima za dovod goriva, paljenje i
preCiscavanje izduvnih gasova). Ako elektropo-
kretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto,
prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i
zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni,
onda je elektropokretac neispravan i treba ga
zameniti. Aka se elektropakretac akrece, a ne
pakrece zamajac, iIi ga pokrene sarno na trenu-
tak, to znaci da su automat elektropokretaca ilili
pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba
zameniti.
Skidanje elek(ropokretaca
.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisno-
sti od tipa I modela automobila. Na primer, na
nekim automobilima, elektropokretac se nalazi
izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja
te skidanje moze da bude komplikovano bez
hidraulicne dizaliee.
Automat elektropokretaca smesten je iii na
unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropo-
kretaeu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida
lako, ali kada je montiran na elektropokretacu,
obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se
doslo do automata.
U svakom slucaju, navedeni postupci za skida·
nje elektropokretaca i automata elektropokretaca
najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao
opste smerniee. Ako sledite uputstva i pazljivo
1
I
~
"
1
.1
I
~
i
! '1
I .;
I :;;
,
!
i ~
i ~
r'"
.-"
-
0------
SISTEM ZA STARTOVANJE
Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen
je vijcima za motor.
Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2).
Prilikom startovanja kontakt-kljucem, elektricna stmja poteee ka
automatu dektropokretaca. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje
da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5),
113
pratite kako su sastavni delovi montirani, ne bi
trebalo da imate nikakye teskoee.
Posebna oprema koja olaksaya zamenu uklju-
euje i dizalicu, dva sigurnosna postoija i pokretnu
le2'aljku. Dizalicom treba podiCi automobil
dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokre-
tae. Postoljima poduprite prednji dec automobila
dok radite pod njim, a pokretna lezaljka ee yam
omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Elek-
tropokretac se skida i montira na sledeCi naCin:
1. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga
ruenom kocnicom.
2. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.
i ~ i '
3. Podignite dizalicom prednji dec automobila
tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje, sem
ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo.
4. Stayite postolja ispod prednjeg dela automo-
bila da biste ga bezbedno poduprli, a zatim dizali-
com spu'stite auto mobil na postolja.
5. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da
skinete elektropokretae, iskljucite kabl za masu
sa pola akumulatora (upotrebite,kljuc, klesta iIi
izYlacak za kleme). Pronadite gde je smesten
elektropokretac. On se obicno nalazi blizu dna iii
iza motora na vozacevoj strani autornobila.
Kada se ukljuci mOlor, deklropokrel;Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a
pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2).
114
1=
6. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca
(zastitite oCi). Kljueem poskidajte sve provodnike
povezane sa elektropokretacem i automat om
elektropokretaca. Skinute provodnike obelezite
na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti
na ista mesta. Pogresno povezani provodnici
mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj
instalaciji.
7. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokre-
taca, ali nemojte sa,vim da ih skinete. Poduprite
nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite
njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma.
8. Posto ste poduprli elektropokretae, skinite
vijke, povucite elektropokretac i izvucite ga napo-
lje. Napomena: na nekim tipovima automobila,
na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga
pricvrscuje za motor. Taj no sac mora da se skine
pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje.
9. Da biste montirali elektropokretac, ponovite
postupke 6, 7 i 8 obrnutim redom. Upotreblja-
vajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozublje-
njem za povezivanje svih elektrienih kontakta.
Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je'
spoj oko otvora za montiranje Cist, odnosno da
nema korozije iii ostataka boje.
10. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se
prikljucuje za masu.
1l. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll
postupke 1, 2, 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite
motor da biste proverili da Ii elektropokretac
normalno fadi.
Neki tipovi automobila, pre svega americki,
imaju automat elektropokretaea smesten na elek-
tropokretacu, te se"stoga mora skinuti elektropo-
kretae da bi se zamenio automat. To se radi na
osnovu gore datih uputstava. Kada izvadite sklop
elektropokretaca i njegovog automata, postupite
na sledeCi naCin:
l. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat
elektropokretaca.
2. Na jednom kraju automata elektropokretaca
nalazi se prikljucak elektropokretaca. Posto ski-
nete ovaj prikljucak, okrenite automat i skinite.
gao Napomena: ne zaboravite da .zamenite staTu
oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija
uz nov automat.
3. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti
postupke 1 i 2 obrnutim redom. Proverite da Ii
opruga dobro naleie na kotvu.
4. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu.
sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem.
5. Prema vee datim uputstvima, panovo monti-
rajte sklop elektropokretaca i automata elektro-
pokretaea.
Automat elektropokretaca montiran na unu-
trasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin:
l. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora.
2. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropo-
kretaca. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom
ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i.
3. Skinite vijke za pricvrsCivanje.
4, Montirajte novi automat elektropokretaca na
mesto na kame se nalazio stari.
5. Panova povezite provodnike koriste6 na svim
kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigur-
nosne podloske.
6. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negati-
van pol.
Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat
elektropokretaca ugraden neposredno u elektro-
pokretae koji moze da promeni sarno neko ko je
upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i
automata elektropokretaca.
115
SISTEM ZA STARTOVANJE
116
Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt
za akumulator, (2) namotaje automata dcktropokretaca, (3)
eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Karla ;:amenjujete autOmat
elektropokretaca, obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo
povezati sa novim,
I ;
SISTEM ZA
PUNJENJE
K
ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju, aku-
mulator obezbeduje poeetnu elektrienu ener-
giju za startovanje motcra. Meautim, kada motor
poene da radi, elektricnu energiju proizvodi alter-
nator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi
sa automobilom povezana sa elektrienom instala-
cijom,. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funk-
dju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na
sistemu za punjenje.
Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumu-
lator, alternator, regulator napona (regler), kao i
potrebni prekidaei elektrieni provodnici.
CD
/
Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju
»Sistem za startovanje«.
Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne
energije u savremenim tipovima automobila,
generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen
je alternatorom koji moze da proizvede znatno
vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju
obrtaja motora.
Alternator je smesten na prednjem delu
motcra, a pokrece ga pogonski femen vezan za
kaisnik radilice koji okrece i ventjlator.
Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator, (2) razvodna
kutija, (3) aiternalOr, (4) napoDski regulator, (5) kontrolna lamps i
(6) glavni prckidac (kontakt-kljuc).
117
SISTEM ZA PUNJENJE
Regulator napona regulise koliCinu elektriene
encrgije koju proizvodi On sprecava
da iz alternatora poteee suvise velika koliCina
struje u akumulator sto bi mogio da izazove pre-
gorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu.
Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje,
kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Na donjem
delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prik-
ljuene stezaljke. Regulator je najeesce montiran
na alternatoru iii blizu njega. Kod nekih sistema
za punjenje, regulator napona smesten je u
samom alternatoru.
Svrha sistema za punjenje je odriavanje napu-
njenosti akumulatora i napajanje elektrienom
energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla,
sirena, klima-uredaj, radio, kasgtofon, brisaCi
vetrobrana, uredaj za dizanje i spustanje prozora i
drugo, tako da pravilno rade kada je motor u
pogonu. Osim sto snabdeva elektrienom energi-
jam motor i druge uredaje na elektricni pogon,
alternator takode vraea elektrienu energiju u' aku-
mulator gde se skladisti. Treba zapamtiti da aku-
mulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je
sarno skladisti.
Ostali delovi sistema za punjenje su glavni pre-
kidae, kontrolna lampiea za pokazivanjestepena
napunjenosti i elektrieni provodniei. Glavni pre-
kidae regulise protok elektriene energije. On
abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«, »potro-
saCi pod naponoffi«, zakljucen« i
»pokretanje motora«. Kada zasvetli, kontrolna
lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instru-
mentima daje doslo do nekog problema u sistemu
za punjenje. Svi delovi sistema za punjenje pave-
zani su elektricnim provoctnicima. Prema nameni,
elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka.
Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei
zamenjuju onima istog tipa, duzine i preseka.
Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu, (2)
prikljutak za rdej, (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za musu.
118
Ii
, .i
-
>.' , .....
SIFt?
Zamena
pogonskog
remena·
alternatora
Ala! i materijal
e Uredaj za ispitivanje remena
• Kljueevi
• Poluga
• Pogonski remen
M
ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu
postepeno da postaju sve vece. Stoga navodi-
mo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkei-
onise ispravno. .
Prepunjen akumulator najcesce je znak da
treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Pre-
punjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi
za dodavanjem vode. Ako se odmah nesto ne
preduzme, akumulator moze ozbiljno da se osteti.
Podjednako ozbiljan problem moie da pred-
stavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei
su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja
svetla.
Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa
instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am per-
metar, oba uredaja ee signalizirati pocetak pro-
blema. Kontrolna lampica se pali sarno kada je
glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako
zasvetli dok motor radi, iii ako je glavni prekidae
iskljucen, onda u sistemu za paljenje postoji kvar.
Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator
prepunjen, nedovoljno napunjen iii prazan.
Ako je akumulator dobro napunjen i ako je
ispravan, treba proveriti pogonski remen i regula-
tor napona. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozo-
renja za nedovoljan napon alternatora ili visoku
temperaturu matora, to znaCi da pogonski remen
proklizava iii da je iskidan.
J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema
za punjenje je labav, suvise zategnut iii neispra-
van pogonski remen. (Ako ovo nije u pitanju,
proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regu-
latora napona«). Ako je pogonski remen labav,
on ,ce da proklizava zbog cega alternator nece
SISTEM ZA PUNJENJE
Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti; (1)
odvajanje slojeva, (1) poderotine, (3) usijanost, (4) lI;:Hopljenost u!jem
i (5) prskoline. Zamena se preporucuje posle wake In godine, posta
vizuein;a. provera ne mora dll otkrije defekte.
proizvoditi dovoljno elektricne energije za punje-
nje akumulatora. Kada se na tabli sa instrumen-
tima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovo-
Ijan napon alternatora, prednja svetla ce biti
bleda dok motor radi u praznom hodu, a akumu-
lator ce staIn a otkazivati. Pogonski remen koji je
suvise zategnut, moze da osteti lezajeve alterna-
tora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu.
Pogonski remeni, kao veCina gumenih delova,
obicno traju 3 godine. Mnogi pazljivi vlasniei
automobila zamenjuju pogonski remen svake tri
go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elek-
triene instalaeije. Zvuk koji proizvodi labav
remen jeste povremena skripa iIi kada
se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja mo-
tora.
119
SISTEM ZA PUNJENJE
Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1), olabavite vijak za
montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu,
Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i
kaisnik radi!ice mownl (5).
Zategnutost pogonskog remena moze da se
proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena
koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova.
Ako nemate taj uredaj, iskljucite motor i stavite
prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva
kaisnika. Pritisnite prstom pogonski remen. Ako
remen ulegne za vise od 1-1,5 em, znaCi da je
suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u
sistemu za punjenje. Proverite da li na pogon-
skom remenu ima naprslina, stvrdnutih del ova iii
ulja. Ako je natopljen uljem pogonski remen
moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava
i sprecava punjenje akumulatora. Podesavanje i
zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na
sledec; naCin:
1. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alter-
natora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za
podesavanje koji se nalazi na vrhu. Napomena:
120
vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod
nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon
svih uredaja - delova motora) skidaju se pomoeu
velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila
zatezanja na kaisniku. Remen se zatim moze, s,ki-
nuti i zameniti. Namestite remen prema crtezu na
nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako
nema nalepniee, pogledajte u fabricki prirucnik).
Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispiti-
vanje remena niti neko drugo podesavanje.
2. Povueite alternator u praveu ventilatora tek
toliko da se olabavi pogonski remen. Ako vas
automobil ima druge uredaje kao sto su servo-
upravljac, klima-uredaj iii vazdusna pumpa za
sistem za preCiscavanje izduvnih gasova, remeni
sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se
obezbedio pristup pogonskom remenu alterna-
tora. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u
!
I
!
'I
,.
I'
I
------
SISTEM ZA PUNJENJE
O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil
zateznog kaisnika sa oprugom (2). Da bis!e zamenili remen, provueite
poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog
poklopca na kaisniku (5). Gumite polugu nadole da his!c podigli
zatezni kaiSnik.
koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe
mesto.
3. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika.
Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee
nemate odgovarajuCi novi remen. Kada u prodav-
nici auto-del ova kupujete nov pogonski remen,
pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine.
4. Montirajte nov pogonski remen alternatora
preko odgovarajuCih kaisnika. Napomena: ako
treba zameniti i druge pocnite sa onim
koji je najblizi bloku motora. Ne pokusavajte da
pomocu odvijaca montirate novi remen prebaei-
vanjem preko kaisnika da se ne bi istegao.
5. Zategnite remen tako sto cete polugom pome·
riti alternator od ventilatora. Podesite zategnu-
tost remena da ugib ne bude veCi od 1-1,5 em
Da biste zateg!i nov pogonski remen, koristete polugu (1) za
odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. Zatim pritegnilc vijak Z3
montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). Kada je
pravilno zategnut. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1,5--2 em.
121
STSTEMZApUNJENJE [.

kada sredinu remena pritisnete prstom. Zatim
cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesa-
vanje alternatora.
6. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni
centrirani ida Ii pravilno rade. Nekoliko nedelja
posle namestanja novog pogonskog remena treba
panovo proveriti njegovu zategnutost; novi
pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna
vreme posle nameStanja.
Ispitivanje
alternatora i

naf)ona
(reglera)
Alai i malerijal
• Hidrometar
• Kljucevi
• Klesta za akumulatore
• Izvlakac za kleme
• Produzni kabl
• Voltmetar
• Odvijae
• Papir za glacanje (»smirgla«)
A
ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok
vozite automobil, to obicno moze da znaei da
alternator ne salje dovoljno elektriene energije u
akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi
otkinut. Pogonski remen je lako proveriti, stoga
prvo to uradite. Ako ga je potrebno zameniti iIi
zategnuti, postupite pre rna uputstvima datim u
odeljku "Zamena pogonskog remena altern a-
tora«.
Pre nego sto poenete da ispitujete alternator,
akumulator mora da bude potpuno napunjen.
122
Prove rite pomocu hidrometra step en napunjeno-
sti standardnog akumulatora; proverite pokazivae
stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru
kome nije potrebno odrzavanje. Ako nije pot-
puno napunjen, moracete da ga dopunite kao sto
je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«.
Kada je akumulator poptuno napunjen moze da
se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora.
Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace
da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom
energijom. Ono ce takode pokazati da Ii je nei-
spravan alternator iIi regulator napona. Ispitiva-
nje alternatora nije tesko. Potrebno je sarno pra-
vilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom
u automobilu i oeitati rezultat. Voltmetar rneri
nap on u elektricnom kolu.
Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa
radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu,
pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi.
Ako yam neSto u uputstvima nije jasno, bolje
prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste
izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove.
Navedeni Sll osnovni postupci za proveru
izlazne snage alternatora.
1. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora
(kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite
prvo klemu sa pozitivnog pola). Kleme sa akumu-
latora koji imaju bocno postavljene polove ski-
daju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa
klerne. Kleme sa oprugom skidaju se klestima
kojima se obuhvate krajevi klerne. Standardne
klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem
olabavi vijak na klemi. Izvlakac za klerne olak-
sava skidanje kleme sa pola.
2. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto
cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim klju-
cern .• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F"
na kucistu alternatora. Ako ne postoji oznaka,
moracete sami da pronadete kontakt pobude na
osnovu prirucnika za vas autornobil.
Napomena: kod nekih tipova vozila, ispitivanje
izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez
iskljueivanja kontakta. Sa zadnje strane alterna-
tora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii
za ispitivanje ukupne snage alternatora. Ukljucite
motor, pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u
otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim
poklopcem i kuCistem alternatora. Na taj nai'in
premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi
stoga napon trebalo da pocne da raste.
,\
'I
i
Upozorenje: nemojte gurnut; odv;jac u otvor
dublje ad 2 em. Aka se na voltmetru ne moie
oatat; nap on posta ste ga toliko gurnuli, znaCi da
alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije
dobra. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler;
glavne delove alternatara.
Ako yam je auto mobil pod garaneijom, prove-
rite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno
regulator.
3. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt
------- ._--------.- ----
SISTEM ZA PUNJENJE
pobude. Time' ste prekinuli vezu izmedu regula-
tora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru
da napaja punim kapaeitetom. Spojite drugi kraj
produznog kabla na prikljucak za akumulator na
aiternatoru oznacen sa })BAT«.
4. Spojite provodnike voltmetra - ervenu lieu za
prikljucak »BAT« na altematoru, a emu sa
farnam alternatora kao masom.
5. Po novo spo]te negativan kabl sa polom aku-
mulatora .

,
Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu
vottmctra, iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Zatim spojite
jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3);
spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na
alternatoru (4)
123
SISTEM ZA PUNJENJE
6. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite
motor.
7. OCitajte rezultat na voltmetru. Kada je aku-
mulator potpuno napunjen, rezultat treba da je
oko.14 volti na praznom hodu motora. Ako je
akumulator nedovoljno napunjen, moida ce biti
potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto
iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru
porastao. Ako napon ne poene da raste ni posle
nekoliko minuta, problem je po svemu sudeci
izazvao alternator. Ako napon poene da raste,
neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Upo-
zorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne
bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi
neld dec elektricne instalacije. . .
Prepunjenost akumulatora je jedan od najces-
dh problema koji nastaju usled neispraynog regu-
latora napona. Ako morate stalno da doliYate
yodu u akumulator, iIi ako je napon visi od IS
yolti kada je automobil na praznom hodu, znaci
da je akumulator prepunjen.
124
Neispravan akumulator takode moie da
dove de do prepunjenosti. Stoga treba dobro pro-
yeriti prvo akumulator, pa tek and a os tale delove
sistema za punjenje. Ako je akumulator ispravan,
a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da
je regulator napona neispravan, probajte da oba-
vite sledece ispitivanje:
8. Pronadite regulator naporia.
9. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator na-
pona.
10. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko
zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde
je montiran.
11. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor
da proverite da Ii se napon smanjuje pri normal-
nom punjenju. Ako i dalje dolazi do prekomer-
nog punjenja, montirajte novi regulator napona
kako je objasnjeno u sledecem odeljku.
Kod nekih lipava automobila, ispitivanje izlazne snage al\ernalora
moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Uvucite odvijac na vge ad
2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. Vrh odvijata treba da budc
uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi
sc prcmostio naponski regulator.
i
II
ii
I
,f
=
1. i
.'
12. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom
da biste iskljuCili voltmetar. a ukljuCili alternator,
regulator napona i kabl akumulatora prikljucen
za maSll.
Zamena
alternatora
i regulatora
napona
(regtera)
Alat i materijal
• Kljueevi
• Klesta za akumulatore
• Izvlakae za kleme
• Poluga
• Odvijac
• Alternator
• Regulator napona (regler)
S
ledeCi simptomi neispravnog regulatora
napona i alternatora su opsti znaci problema
sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozo-
renja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa
instrumentima ostaje upaljena posle startovanja
(iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti), svella
su veoma bleda na praznom hodu, a akumulator
stalno otkazuje. Ako ste proverili prikljucke aku-
mulatora, obavili ispitivanje hidrometrom iIi na
neki drugi naein proverili stepen napunjenosti
akumulatora, pregledaJi pogonske remene i utvr-
dili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog
zazora, problem moze da bude prouzrokovan
regulatorom napona iIi alternatorom.
Ako nikada niste radili sa elektricnom instala-
cijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam
pomogao, bilo bi bolje da popravku ovih 'delova
prepustite strucnjaku. Medutim, kada se jed nom
nauCi i ta popravka 5e jednostavna.
SISTEM ZA PUNJENJE
Zamena alternatora
Alternator u stvari nije tesko zamenili. Stoga, ako
sumnjate da je neispravan, izvucite ga iz automo-
bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi
servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna
provera.
Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi
nacin:
1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen,
skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora
(odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na
vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim
uzemljenjem). Olabavite kljueem vijak na klemi.
Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme
ako se klema ne moze skinuti rukom. Nemojte
koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a
da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Ako imate
klemu sa oprugom, klestima stisnite krajeve i
izvadite je. Kod akumulatora koji imaju boeno
postavljene polove, kablovi-6e mogu skinuti tako
sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa
akumulatora.
2. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alter-
natora. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje
alternator za blok motora i jedan na vrhu za
podesavanje.
(1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«)
(2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn ;nasu (»GRD«)
125
SISTEM ZA PUNJENJE
3. Pomerite alternator da se remen olabavi, a
zatim ga skinite sa kaisnika.
4. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alter-
natorom. Zapamtite i obeleiite njihova mesta
taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih
po novo prikljucujete.
5. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz
automobila.
6. Posle detaljne provere alternatora, vratite ga
na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti
postupke 1-5 obrnutim redosledom.
126
Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i
pravilno ~ zatei.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom.
7. Pogonski remen mora dobra da se zategne
kada se vrati na svoje mesta. Stavite remen na
kaisnike, a zatim pomoeu po luge pogurajte alter-
nator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude
zategnut. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCiva-
nje. Pritisnite srerJinu remena prstom; DC bi t r e ~
balo da se ugiba vise od 1-1,5 em.
Zamena regnlatora napona (reglera)
Montiranje novog regulatora napona pozeljno je
prilikom svake zamene alternatora. lako vam se
Cini da je nepotrebno, to u stvari otklanja mogue-
nost da stari regulator izazove kvar novog alterna-
tara. Napomena: kod mnogih novih modela auto-
mobila, regulator napona se nalazi u alternatoru.
Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba
prepustiti strucnjaku, dok se regulator napona
koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin:
Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa
masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput-
stvima.
1. Pronadite regulator napona.
2. Skinile provodnike sa regulatora napona posto
ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspo-
red. Napomena: neki modeli automobila imaju
kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje
ceo regulator napona.
3. Skinite regulator napona sa nosaca. Skinite
odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju.
4. Stavite nov regulator napona na mesto na
kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje.
5. Spojite sve provodnike na propisan nacin.
I
I
!
"l
i-=
SISTEM ZA
HLADENJE
M
otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji
pokreee skoro sve automobile radi na princi-
pu »unutrasnjeg sagorevanja«. Prilikom
nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se
velika Joplota - dovoljna da za 10 minuta istopi
blok motora teiak 50 kilograma. Pri normalnoj
brzini. temperature u cilindrima mogu da
dostignu cak 2000 °C, dok na vrhu klipova mogu
da budu oko 300 0c.
Sistem za hladenje odriava motor na optimaJ-
noj temperaturi. Temperatura se regulise na dva
naCina - hladenjem vazduhom i hladenjem
vodom. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom.
Za svaki automobilski motor postoji optimal an
raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez
efikasnog sistema za hladenje, motor bi za neko-
liko minuta bio unisten od sopstvene toplote. S
druge strane, izvesna kolicina toplote potrebna je
U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu, teenost za
hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u
prednjern delu automobila, prolazi kroz u bloku motora,
jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak, Ventilator koji se direktno
pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak.
127
SISTEM ZA HLAf>ENJE
Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu
prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje.
Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom prikljutivanja.
za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg
sagorevanja u cilindrima. Znacaj regulisanja tem-
perature najbolje se uocava po neravnomernom
radu hladnog motora.
Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko
cilindara. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hla-
denje koja okruzuje cilindre. Teenost za hladenje
se zatim vraca u blok motara gde preuzima
• toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak.
Termostat, venti! koji reaguje na toplotu, prati
strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora.
Termostat se otvara i zatvara prema promeni
temperature teenosti za hladenje do.koje dolazi
usled promena uslova voznje i vremenskih pri-
lika.
U poeetku se kao teenost za hladenje motora
koristila obiena voda. Medutim, obicna voda nije
pogodna stoga sto se smrzava, suvise lako ispa-
rava i moze da ima koroziono dejstvo. Delimiean
rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se tee-
nost za hladenje zimi smrzne, a ako se dodaju i
sredstva za spreeavanje korozije, otporna je i na
128
koroziju. S obzirom da alkohol snizava taeku
kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava, najbolje
resenje predstavlja trajni antifriz. Antifriz se
sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sred-
stva za spreeavanje korozije i inazivo. U rastvoru
sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od
-40 "C do l30 "C.
Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim anti-
frizom radeveoma dobro i stoga im se obieno
obraca malo paznje. Medutim, nijedan antifriz
ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose.
Zanemarivanje sistema za hladenje moze da pro-
uzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora,
trosenje cevovoda, cevi hladnjaka i pumpi - sto
sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja
matora.
Uz odgovarajuce odrZavanje, kao sto su
zamena creva, remena i eventualno poklopca
hladnjaka iIi termostata, sis tern za hladenje moze
da traje godinama. U stvari, vazno je da teenost
za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi
rade pravilno. Delov; sistema za hladenje su:
,
i
1
- , ~
-
1. HLADNJAK. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se
od tankih cevi i rebara. Vrela teenost za hladenje
teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko
cevi i rebara.
2. VENTILATOR. Na praznom hodu iIi pri
maloj brzini kretanja, ventilator usisava spoljasnji
vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje
teenost za hladenje.
3. VENTILATOR SA SPOJNICOM. Na nekim
tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici
koja mu omogucava da se okrece manjom brzi-
nom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno
maksirr;alno hladenje, kao i u slueajevima kada je
motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo
kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak.
Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno optere-
cenje matOTa i doprinosi stednji goriva.
4. ELEKTRICNI VENTILATOR. Na automo-
bilima sa prednjim pogonom i poprecno postav-
Ijenim motorom, elektrieni ventilator koristi se za
usisavanje vazduha kroz hladnjak. Ventilator se
ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hlad-
njaku iIi bloku motora. Ventilator ostaje iskljueen
sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne
podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator uklju-
cuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za
hladenje ne spusti ispod graniene temperature u
termostatu.
5. PUMPA ZA VODU. Pumpa za vodu odvodi
teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obi-
lazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz
blok motora i glavu cilindra.
6. REMEN VENT!LATORA. Remen ventila-
tora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu.
Ako proklizava iIi se pokida, motor ce brzopoeeti
da se pregrejava.
. 7. TERMOSTAT. KoliCina teenosti za hladenje
koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu
termostata. Termostat odrzava rad motora na
odredenoj temperaturi i eesto se, po hladnom
vremenu iIi laganoj voznji, skoro zatvara. Pumpa
tada panovo salje teenost kroz motor preko obi-
laznog voda hladnjaka.
8. POKLOPAC HLADNJAKA. Poklopac sa
ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u
sistemu za hladenje. Teenost za hladenje, kao i
--------
SISTEM ZA HLADENJE
voda, pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi
nego na normalnom pritisku. Stoga je sis tern za
hladenje predviden da radi na visokim temperatu-
ram a pod pritiskom.
9. TECNOST ZA HLADENJE. Teenost za hla-
denje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine
antifriza i vode. ProizvodaCi automobila preporu-
cuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu
tokom cele godine. Obavezno kupite kvalitetan'
antifriz, onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za
spreeavanje korozije.
10. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). I hlad-
nj"k i grejae imaju po dva ereva. Jedno crevo sluzi
za dovod teenosti za hladenje, a drugo za odvod.
Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo
hladnjaka. Obilazno crevo omogucava da teenost
za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje
kada je termostat iskljucen. Napomena: neki
automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugra-
den u pumpu za vodu. N a svim spojevima ereva
nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki
spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i
obujmice sa oprugom. Kod abujmica sa vijkom
pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okreta-
njem vijka, a kod obujmica sa oprugom krajevi
moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica
skinula iIi montirala.
11. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TEC-
NOSTI ZA HLADENJE. Uredaji za recirkula-
ciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema
za hladenje kod veCine novijih modela automo-
bila. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje
ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hlade-
nje tokom grejanja i sirenja. Posto se motor isk-
Ijuci i ohladi, stvara se delimican vakuum koji
usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak.
Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu
se nabaviti u prodavnicama auto-delova .
12. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADE-
NJE. To su zaptivke, cepovi na bloku motora i
regulacioni ventil grejaca. Cepavi se nalaze na
bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada
smrzne, tecnost koja se siri istisnuce cepove iz
bloka motora. U mnogim slucajevima, ovo spre-
cava ozbiljno ostecenje motora. Regulacioni ven-
til grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu
grejaca. On regulise dovod i odvod teenosti za
hladenje.
129
..---- . - ~ - ~ - ----
- . - - - - - ' - . ~ - -
SISTEM ZA HLAflENJE
Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. Kada se tcCn(lst w
hladcnje zagreje. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni
rezervoar - posudu hludnj3k3 (leva). Kad3 se sistcm ohladi,
dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne
pasude (desno).
Provera
sistema za
hladenje
AlaI i materijal
• Baterijska lampa ili ruena svetiljka
• Malo ogled ala
• Sredstvo za zaptivanje
A
nketa sprovedena od strane Ameriekog mini-
starstva saobraeaja pokazala je da je neispra-
van sistem za hladenje posle nestanka goriva i
osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila
na putevima. Jedan od razloga otkazivanja je i to
130
sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i
vozaCi i mehanicari. Ovde Sll navedene mere
predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi
dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za
hladenje vaseg automabila.
Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu pro-
veru sistema za hladenje svaki put kada podignete
poklopac iskljueenog motora. Detaljna provera
trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. Provera
da Ii sistem za hladenje curi vrsi ,e na sledeei
nacin:
1. CEVOVODI. U sistemu za hladenje postoji
nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za
hladenje pod pritiskom. To su gornja i donja
creva hladnjaka, dovodna i odvodna creva gre-
jaea, a na nekim automobilima postoji i obilazno
crevo hladnjaka. Cevovodi moraju da funkcionisu
po hladnom i toplom vremenu. NaroCito je vazno
da pod nose visoke temperature zato sto su se
poslednjih godina temperature u motoru dra-
stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za
--------
I
I
i

lIP
!
- .'.
preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo
temperaturu ispod poklopea motora i povecalo
opterecenje ovih gumenih delova. Prose can vek
trajanja creva iznosi oko 40.000 kilometara prede-
nag puta.
Prove rite eevovode kada je motor hladan da
vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo.
Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom
proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to
naroi'ito oko krajeva ereva. Pogledajte da ereva
na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi
karoserije nisu pohaba!a. Opipajte ereva da pro-
verite u kakvom je stanju guma. Spoljni izgled
cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam
se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne.
Pod pipanjem creva, podrazumeva se stiskanje
i savijanje. Da biste stekli iskustvo u ovome,
proveravajte creva u navorn automobilu pre nego
sto predete 15.000 kilometara. Kada se stisnu iIi
istegnu, ereva hladnjaka i grejaea treba da su
cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik.
Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa, isto kao i
kada su veoma tvrda i krta, zamenite ih. ereva
moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju
pri pomeranju motora i vibracijama, ali ne prete-
ran0 da ne bi popucala.
Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi,
" autO!:nobil je presao 40.000 kilometara, naraeito
ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proiz-
vodi·vise toplote, zamenite sva ereva. (Pogledajte
ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Aka vas
3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc;sta
ne zaboravite da njega zamenite.
Ono je vaino, a cesto prska.
2. PUMPA ZA VODU. Sledec(deo sistema za
hladenje koji moze da se proveri dodirom je
pumpa za vodu. Ona je smestena o<ttpah iza
kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec;
nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i
protresite ih. Ne bi trebalo da bude·bocnog pome-
ranja ventilatora i kaisnika. Kod automobila sa
prednjim pogo nom i poprecno postavljenim
motorom, ventilator nije pricvrscen za kaiSnik
pumpe za vodu. Stoga, samu pumpu za
vodu. Ako osetite da je labava, to znati da je
labav leiaj pumpe za vodu,.jer on podupire venti-
lator i njegov kaisnik. Ako je leiaj pumpe labav,
moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u
sistemu_
Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi,
pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika.
Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza
kaiSnika. Tu je curenje uoCljivo. Kod nekih auto-
SISTEM ZA HLADENJE
Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su
priCvrSceni na ,yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica-
»kini" (3). Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako
40.000 km. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce.
mobila to se tesko vidi,'stoga eete morati da
upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete
ispod automobila. Ako pumpa pokazuje bilo
kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog
otvora, jedino sto moiete da ui'inite je da je
zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da
se popravljaju.
3. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Ovi
cepovi su sledece mesto gde moze doti do cure-
nja, pogotovu kod automobila koji su stari vise od
tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe
131
SISTEM ZA HLAflENJE
I
I
,
Ildll IbdL
• •
LQJ
c;p
_1
... ~
f
c
\::::.
, ~
\ ~
VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l),
U slucaju da propustaju (2), mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje
kako curi sa ivice cepa.
cepova. Oni SU smesteni na bloku motora. Aka
neki od njih propusta, primeticete na ivici tragove
tecnosti za hladenje koja je tamne boje.
Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju
i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatva-
raju mesta koja ·propustaju. Trajnije resenje je
zamena cepa. (Pogledajte odeljak "Zamena
cepova na bloku motora«).
4. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Ove
zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje
maze da euri. Smestene su izmedu glave dlindra i
bloka motora. I ovoga puta treba da pogledate da
Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Posta zamena
zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave
eilindra, bolje je da posao prepustite strucnjaku
ukoliko niste posebno spretni.
5. REGULACIONI VENTILI GREJACA.
Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje
curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll
vakuma. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi
132
dva creva, Primeticete da iz ventila izlazi regulil,ci-
oni kabl iii vakuumsko erevo. Proverite pazljivL"
ventil da ne propusta, narobto blizu spojeva
creva. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se
uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje
strane ventila. Aka ih ima, zamena je neophodna.
To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hlad-
njnk, skinite ereva spojena za regulaeioni ventil
grejaca i skinite venti! sa sedista. Ponovite ovaj
postupak obrnutim redosledom kada montirate
nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodav-
niei auto-delova.
6. HLADNJAK. Detaljna vizuelna provera hlad-
njaka je veoma vaina. Osvetlite ga jakom svetilj-
kom da biste proverili da bocne trake za nosenje i
nosaCi nisu olabavljeni. Lemljeni spojevi ne mogu
da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova
ad hladnjaka. Pogledajte da Ii ima tragova propu-
stanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. To
cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu
hladnjaka iIi u njegovoj blizini. Sredstva za zapti-
I .
!
I ..
,.
I .
\
vanje mogu da pomognu izvesno vreme, ali pre iIi
posle hladnjak ce morati da se skine i popravi.
Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete
u radionicu na opravku. (Pogledajte odeljak
"Zamena hladnjaka«).
Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga
nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu
dobro pricvrSceni izmedu cevi. Ako rebra nisu
dobro .pricvrscena, hladnjak moze da se pregreje
jer ne moze da odaje toplotu. Prove rite da povr-
sin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom, insek-
tima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hlad-
njaka. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka
ima prasine, oduvajte je komprimovanim vaz-
duhom.
7. POKLOPAC HLADNJAKA. Skinite poklo-
pac pa proverite i njega. Pogledajte sa unutrasnje
strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale
gumene zaptivke. Ovo sprecava ispravno funkcjo-
nisanje poklopca, sto moze da dovede do propu-
stanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Ako
yam je potreban nov poklopac, kupite onaj koji
tacno odgovara vasem tipu automobila. Poklopac
moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii
prodavnici auto-delova. Upozorenje: nemojte ski-
dali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan.
On je pod pritiskom i kada se poklopac skine,
vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz
olvora za sipanje i da vas opeCe. Neki poklopci
imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Jpak
je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego
sto skinete poklopac rodi provere.
8. ISPUSNA SLA VINA. Mala slavina na dnu
veGine hladnjaka takode moze da propusla. Opi-
Tecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1)
koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3),
Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na
provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukaie
na propusranje.
133
------- -----.-----
SISTEM ZfJ\ HLADENJE
pajte je da proverite da li je vlazna. Praverite
takode da li je dobra zatvorena i da je neki
kamicak nije ostetio. Ispusna slavina se ponekad
nalazi i na bloku motora. Proverite i njih da Ii
propustaju. Do propustanja maze doti i kod
navoja cak i ako je slavina ispravna. Ispusna
slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova.
9. SPOJNICA VENTILATORA. Aka spojnica
ventilatora iskace ili je neispravna, to moze da
dove de do pregrejavanja motora jer ventilator
nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi
rashladio teenost za hladenje. Postoji nekoIiko
natina da se proveri spojnica ventilatora. Kada je
motor jskljucen, uhvatite lopatice ventilatora i
pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.
Svako primetno slobodno pomeranje (pod pret-
postavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu
ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la-
134
tora. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi sili-
kana; kada se tecnost istrosl, spojnica ce stalno
proklizavati. Neispravnu spojnicu mozete da pro-
verite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite
ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja
sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu
(ispred hladnjaka stavite komad kartona). Zatim
ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte
kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj
rad kada se motor zagreje, znaCi da je spojnica
neispravna i da je treba zameniti.
10. ELEKTRICNI VENTILATOR. Neispravan
motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne
ukljucuje ventilator moie da dove de do pregreja-
vanja motora. Da biste proverili kolo elektricnog
ventilator a, stavite komad kartona ispred hlad-
njaka, ukljuCite motor i pustite ga da radi na
praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve
Rcgu!acioni venti\ grejllc;1 U ;1ulomobilu - koji sc pokrece rui.:.om Iii
vakuumom - testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc ,')" spoju
ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Ostali dclovi
regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3), sponll za
poddavanje (4) i kubl (5).
i]
,
I
____________________________________

dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu.
Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko
minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom
kolu motora ventilatora. U tom slucaju iskljuCite
motor i proverite motor ventilatora. Posto isklju-
Cite kablove e!ektromotora, spojite ventilator
direktno za akumulator automobila pomocu pro-
duznih kablova. Ako je motor ispravan, ventila-
tor treba da se okrece. Aka se ne okrece, zame-
nite motor. Ako ventilator radi, skinite prekidae
termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti
u kljucalu vodu. Ommetar iIi kontrolna lampa sa
ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae
fadi iIi ne. Aka je termostat ispravan, mazda
postoji problem u elektricnam kalu, releju venti-
latora iii osiguracu kola. Aka termostat ima sarno
jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu,
ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno
kolo ispravno. Kod termostata sa dvozilnim
kablom, koristite produini kabl za spajanje. Ako
se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat,
proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo
elektricno kola. Pogledajte u fabricki prirucnik da
vidite gde se nalazi relej ve.ntilatora.
Ispitivanje sistema
za hlaCfenje na
pritisak
Ala! i materijal
• Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na
pritisak
• Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na
pritisak
• Zastitne naocare
• Voda
• Krpe
A
ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije
ukazala ni na kakav problem, sledece sto treba
da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom
propusta. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispiti-
vanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje
instrumenta koji koriste profesionalni mehani-
cari. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se
pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Napunjen
sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne
dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka,
a zatim se posmatra da Ii sistem propusta.
Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na
sledeCi naCin. Napomena: obavite ispitivanje
kada je motor hladan.
1. Otvorite poklopac motora. Skinite poklopac
hladnjaka. Ispitivanje treba da se obavlja kada je
motor hladan i iskljucen. Budite obazrivi kada
skidate poklopac hladnjaka.
2. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Ona (reba
da bude do predvidenog nivoa - 2-3 em ispod
gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Ako
nije, napunite hladnjak vodom do predviclenog
nivoa.
3. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ure-
claj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak.
On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka.
Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na
poklopcu hladnjaka.
4. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za mere-
nje pritiska. Trebalo bi da se drzi i da ne opada
bar 2 minuta. Veoma mali gubitak pritiska tokom
sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari.
Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko
minuta, sistem negde propusta,
5. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevo-
vodima hladnjaka iii grejaca. Ona ukazuju na to
da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao.
Pritisnite i istegnite creva. Protresite svako creVQ
na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi
kada je sistem pod pritiskom. Upozorenje: nosite
zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu
mlaza aka vam crevo prsne II ruci.
6. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu, cepove
na bloku motora, zaptivke na glavi cilindra, hi ad-
njak i regulacioni ventil grejaca. Ako primetite
znake propustanja, kvar treba odmah popraviti.
7. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora
za nalivanje hladnjaka. VeCina ureclaja ima venti I
za izjednacavanje pritiska.
8. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitiva-
nje poklopca hladnjaka na pritisak. Poklopac
SISTEM ZA HLADENJE
®
PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin,iaka. (1) pokJopac. (2) opruga
regu!ator3 pritiska, (3) gornja z:lptivka. (4) danja zaptivka, (5) vakuumski
ra5teretni venti!, (6) pre!ivna cev, (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i
(9) zaplivnc povrSine poklopca.
hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri
odredenom pritisku. Poklopac moze da se ispita
pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje priti-
ska prema prilozenim uputstvima.· Zamenite
poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo
otvara.
9. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIad-
njaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIi-
vanje hIadnjaka. UkIjuCite motor i pustite ga da
radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu
temperaturu. Ne iskljucujte motor.
136
10. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odre-
denog nivoa (ako vee nije na njemu).
11. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe
(pogledajte pokretne delove) i regulacionog ven-
tila grejaca. posto se na ovim delovima vidi da
propustaju sarnO kada su zagrejani. Isto tako.
proverite komande grejaca unutar automobila da
ne propustaju kod ventila.
12. Ako pronadete mesta koje propusta. odmah
ga popravite. U protivnom, iskljuCite motor -
ispitivanje je zavrseno.
Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na
otvor za nalivanje hladnjaka. Mcrae pokazuje gde sistem za
hladcnje propusta.
13. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora
za nalivanje hladnjaka.
14. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Provera
tecnosti za
hladenje
Ala! i materijal
• Uredaj za ispitivanje antifriza
• Klesta
• Krpe
• Posuda
• Antifriz
• Voda
SISTEMZA HLAE>ENJE
T
eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za
hladenje sastoji se ad antifriza i vade. ldealna
mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Ako je kon-
centracija antifriza nedovoljna (vise vode, manje
antifriza), maze da dade do pregrejavanja
motara, naroCito pri malim brzinama kretanja.
Takode, teenost za hladenje maze da se zamrzne
pri niskim temperaturama sto maze da dovede do
pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. .
Kada kupujete an.tifriz, kupite sarno proizvod
na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje
korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Pailjivo
procitajte etiketu. Proizvod ne odgovara stan-
dardu aka na nalepnici pise da rastvor etilengli-
kola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za,titu
ad smrzavanja do -35'C.
Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa
recirkulacijom teenosti za hlaclenje, tzv. zatvoreni
sistem hlaclenja. Ovaj sistem radi taka sto visak
tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezer-
voar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova
ne ohladi. Nivo tecnosti za hladenje mozete pro-
veriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se
nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je
providna i obelezena oznakama za oCitavanje
nivoa teenosti za hladenje.
Aka vas automobil ima blok motora od alumi-
nijuma, dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj amba-
lazi pise da je bezbedan za takav tip motora.
Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da
utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma.
Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hlad-
njaku svog automobila potreban yam je ureclaj za
ispitivanje antifriza. Uredaj za ispitivanje antifriza
iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispi-
tivanje akumulatora. Da biste proverili da Ii je
hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smr-
zavanja, postupite prema sledeCim uputstvima:
1. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti
posto je motor radio najmanje nekoliko minuta.
To omogucava da se teenost za hladenje dobro
promesa sto je potrebno za dobijanje taenog
rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Upo-
zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka
kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz klju-
i'ale tei':nosti pod pritiskom. Ako)e motor suviSe
topao,pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste
podigli poklopac motora i iskljui'.ili motor pa tek
onda skinite poklopac sa hladnjaka. (Obavezno
upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).
Polako skinite pOklopac hladnjaka. Budite
spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca
137
SISTEM ZA HLA£lENJE
Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje
stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz, a na osnovu broja
ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis,ml: u hidrometar I;:
hladnjaka.
teenost pokulja napolje. Napomena: postoje dva
naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hlade-
nje. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu
polugu ili dugme. Podizanjem po luge navise, iii
pritiskanjem dugmeta, smanjice se pritisak. Drugi
tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane
138
tako da se okrecu do jednog zareza. Kada pritisak
dovoljno opadne, pritisnite poklopac i nastavite
da ga okrecete da biste ga skinulL
2. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em
ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.
To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Ako je
teenost tamna iii crvenkasto-mrka, hladnjaku je
potrebno eiscenje. (Videti »Ispiranje sistema za
hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju.)
3. Ako je teenost Cista i blstra, ponovo ukljuCite
motor, usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispiti-
vanje antifriza i oCitajte rezulta!. Ova se radi taka
sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja
uvueenog u tecnost za hladenje. Usisajte dovoljno
tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj
cevi polako podignc navise. OCitajte rezultat na
skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti
najvisi. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na
uredaju za ispitivanje; veCina uredaja ima tabelu
koja pokazuje temperaturu do koje je teenost
zasticena od zamrzavanja. Postoji i drugi tip ure-
daja sa lopaticama. Uputstva za upotrebu ovak-
vag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na
samom uredaju.
4. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitiva-
nje antifriza -30"C. zastita ad zamrzavanja treba
da odgovara veCini vremenskih uslova. Medutim,
pri izuzetno hladnom vremenu, mazda ce biti
potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do
- 35 'C. IskljuCite motor, otvorite klestima
ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3
teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Upozorenje:
teenost za hladenje ee biti vruea. Dolite zatim 1/3
Cistog antifriza. Aka imate uredaj za recirkulaciju
ternosti za hladenje, mozete doliti antifriZ u
dodatn! rezervoar. Napomena: aka vas automobil
nema hladnjak sa ispusnom slavinom, skinite
donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za
hladenje. Budite pazljivi da se ne polijete. .
Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitiva-
nje antifriza izmedu -15 'C i - 30 "C, moraeete da
ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite
antifrizom. Ako je rezultat -15'C iii vise, najbo-
lje je da se ispusti teenost iz celog sistema za
hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom
antifriza i vade u razmeri 1: 1. Pogledajte u pri-
ruenik za svoj automobil da biste videli koliko
litara tecnosti za hladenje maze da primi vas
hladnjak.
5. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
j
"

,,'I
SISTEM ZA HLABENJE

"
6. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje
izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi.
Ispiranje sistema
za hladenje
Alai i malerijal
• Klesta
• Odvijac
• Noz
• Bastensko crevo
• Posuda
• Krpe
• Crevo hladnjaka
• Hemijsko sredstvo za ispiranje
• Antifriz
• Voda
• Pribor za ispiranje
S
istem za hladenje moze godinama da fadi
dobro ako ga odriavate u cistom stanju i
menjate antifriz najmanje jednom u dye godine.
Amifriz vremenom gub; sposobnost da stiti od
korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno
funkcionisao tokom veka trajanja automobila.
Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za
hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu
opremu. Ukoliko nemate jako zapusen sistem
koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje, mogu
se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku.
Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje,
dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispi-
ranje. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridria-
vate se uputstava, ne bi trebalo da imate nikakvog
problema. Postupak je jednostavan. Ispustite
stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za
hladenje vodom. Zatim sipajte sredstvo za Cisce-
nje i vozite automobil jedno kratko vreme iii
pustite motor da radi pri normalnoj radnoj tempe-
raturi. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga
Cistom vodom. Na kraju, dodajte nOV rastvor
antifriza i vode. Napomena: pre nego s\o dodate
antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta.
;aM.
mIMem
Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje«
da biste znali kako to da uradite.
1. Morate potpuno da ispraznite sistem za hlade-
nje u automobilu. Da biste uprostili posao, stavite
ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko
10 litara tecnosti. Zatim skinite poklopac sa hlad-
njaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila.
Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vru-
ceg hladnjaka; aka se teenost za hladenje naglo
ispusti. a pritisak padne na atmosferski, pocece da
isparava. Stoga pustite motor da se ohladi. Zatim
uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac
hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio priti-
sak. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvu-
cite posto se pritisak smanjio. Neki automobili
imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polu-
gam za smanjivanje pritiska; jednostavna pritis-
nite dugme iIi pOdignite polugu navise.
2. Klestima otvorite ispusnu na dnu hlad-
njaka. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da
bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili
automobiL Na nekim starijim tipavima
bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Da bi
se ispraznio takav tip hladnjaka, mora da se skine
donje crevo hladnjaka.
Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema
vrstama obujrnica (»selni«). Obujrnice sa zavrt-
njem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja
pomocu odvijac.a. Kada je dovoljno olabavljen,
obujrnica 'maze da se skine sa creva.
Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Jed-
nostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste
njili pritisak i skinite je sa creva.
Kada se skine obujrnica, moze da se skine i
crevo sa nosaca. Creva su cvrsto priljubljena te je
potrebno da. se iz sve snage okiecu da bi se
izvadila. Ako ni to ne pomogne, presecite ih
Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva.
3. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se
ispusta. Ako je mrkocrvena, potrebno je jako
hemijsko sredstvo za ispiranje, po mogucstvu na
bazi kiseline. Ako teenost za hladenje
nije mrkocrvene boje, moze da se upotrebi bilo
koje sredstvo za brzo ispiranje. Upozorenje:
posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezer-
voar uredaja za recirkulaciju, isperite rezervoar
vodom. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi .
sistemu za hladenje.
4. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje,
zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite
139
SISTEM ZA HLA£>ENJE
donje crevo hladnjaka. Sipajte sredstvo za ispira-
nje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hlad-
njak. Koristite bastensko crevo da napunite hlad-
njak vodom do predvidenog nivoa. Taj nivo je
otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje
hladnjaka.
5. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.
6. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko
koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemi-
kaliju za ispiranje, obicno oko 15 minuta. Pot-
puna odvrnite komande grejaca; ova obezbeduje
da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i
opere i jezgro gretaca.
7. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz
sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno.
8. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite
sistem vodom po drugi put da uklonite sve tra-
gove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima
koroziono dejstvo. Ispiranje ponavljajte sve dok
voda ne bude bistra.
9. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite
donje crevo hladnjaka. a zatim napunite hladnjak
mesavinom sveze vade i antifriza. VeCina proiz-
vodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Da
biste odredili zapreminu sistema za hladenje,
pogledajte u prirucnik za vas automobil. Napo-
mena: ovo je dobra prilika .da sperete crevom
insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima
hladnjaka.
10. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Upotreba T-komada za ispiranje
Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispi-
ranje koji postaje sve popularniji kako medu ama-
Automobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid
moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Tamne strelice
pokazuju 10k. strujanja rashladnag f1uida. Svetle strelicc pokazuju
prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka.
140
1,
I
i
'!
1
\
l
,
,
I !¥I?,
. ,1'.-
SISTEM ZA HLA£)ENJE
.' --- - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ ~ : ! . . . . : ! : ! . . . ! . ! . ! : = ~
T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2)
koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa
oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). Voda za ispiranje sistema za
hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). U
nekim slutnjevirna, T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).
terima, taka i meau profesionalnim mehanica-
rima. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada,
poklopca za T-komad, dye obujmice i usmerivaca
za vodu. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi
nacin:
1. Pronadite dovodno crevo grejaca. To je jedno
od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne
pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Crevo
je obieno prikJjuceno za blok motora, a ne za
crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu.
2. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern.
Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog
komada. Montirajte T-komad izmedu dva isecena
dela. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odse-
Kilda ispirate hladnjak preko T-komada, voda iz bastcn5kog
creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca
montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Isk!juCite
vodu i skinite crevo. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU
grejaca (reba da budu evrsto stegnute; u suprotnom, moie dod
do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi.
141
---- - - - ~ - . " - - - ~ - - - - - - .
SISTEM ZA HLADENJE
Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode
(deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. lspirajte sve dok
ne pote{:e bistra vada.
cene de love creva. Vratite obujmice na mesta i
zategnite ih odvijacem; obujmice sa oprugom
zategnite klestima.
3. Skinite poklopac na T-komadu, a zatim ga
spojite sa bastenskim crevom.
4. Skinite poklopac hladnjaka. Ueinite ovo
polako i pazljivo. Najbolje je pricckati da se
motor ohladi.
5. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje
hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da
istice.
6. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumen-
tim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac
opran. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte
sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz
• hladnjaka ne postane bistra.
7. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-
-komada - nemojte jos da vracate poklopac na T-
-komad. Takode skinite usmerivac sa otvora za
nalivanje hladnjaka.
8. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se
napravi mesavina 1: 1 - na primer, 3 litra antifriza
za sistem za hladenje je 6 Iitara. Posto se ulije
antifriz, bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da
ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda
predvidena kolieina. Podatak 0 zapremini sistema
za hladenje nac; cete u prirucniku za vas auto-
mobil.
142
9. Stavitc poklopac na T-komad.
10. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok
ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. 1sk-
ljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje.
Ako je potrebno jos teenosti, sipajte Cist antifriz.
11. Na kraju, proverite da Ii su svi spojevi evrsti i
vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Zamena remena
ventilatora
Alat i materijal
• Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima
• Poluga
• Uredaj za ispitivanje remena
• Remen ventilatora
• Ostali pogonski remeni
S
istem za hladenje koristi jedan od nekoliko
pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto
su alternator, kompresor klima-uredaja, pumpa
servo-upravljaca, kao i vazdusna pumpa uredaja
za preCiscavanje izduvnih gasova. Remen na
sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece
sklop ventilatora i pumpe za vodu.
Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema
za hladenje, treba proveriti dve stvari. Prvo treba
proveriti stanje remena. Ovo se fadi dok je remen
jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju- -
cen). Ako je u losem stanju, zamenite gao Aka je
u ispravnom stanju, sledece sto treba da proverite
jeste da Ii je pravilno zategnut. Suvise labav
remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hlade-
nje pri malim brzinama kretanja. Suvise zategnut
remen moze da optereti lezajeve u pumpi za
vodu.
Napomena: skora svi poprecno postavljeni
motori i neki poduzno postavljeni motori imaju
elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom.
Medutim, pumpu za vodu na ovim motorima i
I)
ij
!
,
"
'i
®
NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan, (2) natop!jen
uljcm. (3) uglacan, (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.
Da biste skinuli remen ventilatora (1), o!abavite vijke na ahernatoru (2) i
poyudte alternator prcma ventilatoru (3), taka dOl. mozete da skinete remen
sa kaisnika pumpe za vadu (4).
®
143
-;,;.
SISTEM ZA HLAElENJE
0-_--.1.' /.
Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zateznog
kaisnika (2). Da bisle zameni!i remen. provucile polugu (3) pored mazaiice na
poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Gurnite poiugu
nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.
dalje pokrete remen, cesto isti koji pokrece i
alternator.
Zamena remena ventilatora nije tezak posao.
Mozda cete morati da skinete remen servo-uprav-
Ijaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do
njega. Medutim, svaki uredaj koji pokrece pogon-
ski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on
moze da se skine. Jednostavno popustite vijke za
pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema
ventilatoru. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti
da moze da se skine. Ne zaboravite da zabelezite
u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi
posle mogli da ih vratite na svoje mesto.
Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu
se zamenjivati.
Remeni ventilatora, kao veCina delova izrad-
enih od gume, obicno' traju oko tri godine.
Remen na ventilatoru moiete da promenite na
sledeCi naein:
1. Habanje remena ventilatora najbolje se prime-
cuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje
ileb kaisnika. Uvrnite remen i pogledajte da
nema opterecenja. Potralite naprsla iii krta
144
mesta, uljane mrlje, iskrzane ivice, izlizana
mesta, zaseke iii uglacane ivice. Aka pronadete
bilo koje od ovih ostecenja, zamenite remen.
2. Na mnogim tipovima automobila, remen ven-
tilatora u sistemu za hladenje pokrece i alterna-
tor. Ako yam pogonski remeni na drugim delo-
virna onemogucavaju pristup, olabavite vijke za
'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii
ozubljenim kljllcem sa llmetkom.· Pocnite od
remena najblizeg hladnjakll, povucite dec koji je
u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e).
Proverite da na njima nema ostecenja navedenih
u tacki 1. Zamenite ih po potrebi.
3. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora
(na dnu), kao i vijak za podesavanje (na vrhu).
Gumite alternator prema ventilatoru i skinite
feruen ventilatora. Napomena: nemajte seCi
remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu
nije pri ruei. Prilikom kupovine novih remena,
proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu.
Napornena: na motorima na kojima se nalazi
jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih
I
I
I
I
I
ureclaja, remen se moze osloboditi pritiskanjem
zateznog kaisnika polugom. Kada pomocu veti-
kog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni
kaisnik, remen se moze skinuti i montirati nov.
Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce
zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu
zategnutost remeha.
4. Po novo montirajte ventilator i pogonske
remene. Poenite od remena koji je najblizi
motoru, a zatim idite prema hladnjaku. Napo-
mena: nemojte pokusavati da montirate nov
remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu
odvijaca - to ga moze ostetiti.
5. Kada sve remene vratite na svoja mesta, zateg-
nite ih polugom. Pazite da ne ostetite nijedan dec
koji gurate polugom. Dok drzite remen u zateg-
iluto.m stanju, pritegnite vijke za pricvrsCivanje j
podesavanje. Podesite z3tegnutost remena da ne
bude vise od 1-1,5 em ugiba kada ga pritisnete
prstom. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje
remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih
zategnete.
6. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgo-
varajuce kaisnike. UkljuCite motor i prove rite ih
jos jednom. Zategnutost remena treba da se pra-
veri i treCi put. posle tri do cetiri nedelje, zato sto
novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle
montiranja. Preporucuje se periodicna provera
femeDa ventilatora. To yam moze pomoCi da
izbegnete kvar koji se obicno dogada u najne-
zgodnijem trenutku. Rezervne remene, poluge i
odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati
u automobilu.
Skidanje
i namestanje
creva
C
evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek
trajanja od oka tTi godine. VeCina iskusnih
mehanicara preprucuje da se sva creva zamene
SISTEM ZA HLADENJE
Alat i materijal
• Klesta
• Odvijac
• Noz'
• Posuda
• Papir za glacanje (»smirgla«)
• Creva hladnjaka
• Crevo grejaca
• Obujmice (»selne«)
• Zaptivka
kada jedno popusti. Time se izbegavaju kasnije
opravke i smanjuje mogucnost kvara.
U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva:
gomje idonje crevo hladnjaka, dovodno i
odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za
vodu. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da
se uCini kada se atvori poklopac motora. Upozo-
renje: ovaj posao treba obaviti kada je motor
hladan. Creva se menjaju na sledeCi naCin:
1. Ispraznite sistem za hlaclenje. Ako ste
nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tec-
nos! za hlaclenje, ispustite je u cistu posudu. Da
biste ispraznili sistem za hladenje, skinite poklo-
pac hladnjaka. Klestima alabavite ispusnu slavinu
hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Napomena: na
nekim starijim tipovima automobila ne postoji
ispusna slavina na hladnjaku. Da biste ispustili
tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu,
moracete da skinete donje crevo hladnjaka.
2. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje
nameravate da zamenite. Neke obujmice imaju
zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Obujmice
sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Ski-
nite obujmice unazad duz creva.
3. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju
sa odgovarajuCih prikljucaka. Creva su cesto pri-
ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da
ih odsecete nozem; napravite prorez duzine
10 cm od kraja creva.
4. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog
cementa, zaptivaca iIi korozije, sastruzite ih ili
skinite haTtijom za glacanje, a zatim obrisite.
145
----.--•...
STSTEM ZA HLAElENJE
146
Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crevo
hladnjaka. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o.


Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica.
Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). Obujmice sa
zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem.
I
S:
I
<
I
\r!
,
i:iu!
L
!In

Da biste zameniii izlizano, pohab::mo iii osteccno crevo (1),
istrljajtc prikljuckc za giacanje (2), slavite zaptivku (3) i
proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4).
,i
!
r
.J
,
I
-i
1
I
I
I
I
5. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce
crevo za vas tip automobila. NaznaCite tacno koje
crevo ielite. Po'. mogucstvu, ponesite staro da
biste ga uporedili sa novim. Ako je u pitanju
donje crevo hladnjaka, bice yam potrebno iicano
armirano crevo. Ono je predvideno da izdrzi priti-
sak pumpe za vodu. U slucaju da ne moiete da
nabavite odgovarajuce crevo, kupite elasticno.
Ukoliko je duiine i veliCine, elasticno crevo
moze se koristiti umesto odgovarajuceg - origi-
nalnog.
6. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate
nisu potpuno oCllvane. Uopsteno govoreci, obuj-
mice imaju ogranicen vek trajanja. Pazite da
kupite obujmiee odgovarajuce veliCine.
7. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre
nego sto montirate novo erevo da biste bili pot-
puno sigurni da je spoj dobar.
8. Namestite obujmice na oba kraja creva.
9. Stavite na prikljucak, vratite obujmice
na mesto i zategnite zavrtanj. Za opruzne obuj-
mlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Obuj-
mica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od
kraj a creva.
10. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite
na svoje mesto poklopac hladnjaka. UkljuCite
motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne
dostigne radnu temperaturu. Proverite spojeve da
ne propustaju. Ako je potrebno, ponovo priteg-
nite obujmice.
Odrzavanje
termostata
P
osta uCinak motora neposredno zavisi ad
radne temperature, termostat - uredaj osetljiv
na temperaturu - igra glavnu ulogu u sistemu za
hladenje motora, On delimicno smanjuje protok
tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor
®
0/
0
/
d'
C)
,-
"I!
I
Ii·
t
III
Ii
!II
I 1\\
Ii

,
I

I

\ c ! \11
I i r J 1'1
I
\ i r I"
\ , 'II
J
, Illl
,1'1 J '
J ,
I _________________________
I i
i
J
1
1m
III. __________ _
147
_._. _ , . ~ -_""'-1 I II.._UI:; 1'1\.1 c:,
Ala! i ma!erijal
• Odvijac
• Klesta
U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll, (1) okvir. (2) klip. (3) cilindllf od
voska, (4) gumena membrana. (5) Z3vojnll opruga. (6) seog!!.: vcn!iill. (7)
zaptivka venlila, (8) zaptivka. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3.
Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl;ldenje. Oni se
zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan.
a otvarllju s!.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z;1[!rej3IL
• Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima
• Cekic
hladan, Cime se ubrzava proces zagrevanja. Kas-
nije, kada je motor topao, termostat se sirom
atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecno-
sti Za hladenje.
Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri nor-
malnim tempcraturama, moze da traje godinama.
Mec!utim, on maze da izazove i pregrejavanje iii
probleme u vezi sa pregrejavanjem. Aka je ter-
mostat stalno otvoren, grejac u automobilu nece
proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vre-
menu. Odnosno, ako se ne otvori, izazvace pre-
grejavanje. Lako je ustanoviti da Ii je termostat
ispravan. To se radi na sledeCi naCin:
• Komad drveta
• Posuda
• Termometar
• Komad zice
• Strugac
• Termostat i zaptivac
• Voda
• Krpe bez dlacica
• Prstenasti zaptivac
• Obujmice
148
1. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje
prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema
za hladenje«.
I
. ~
I
!
I
! ~
I
I
I
. I
I
. ,
,
,;p;:a
2. Pronadite kuCiste termostata. Termostat je
obicno smeSten na bloku motora, na vrhu pred-
njeg dela, i povezan je sa gomjim crevom hlad-
.. njaka. Na automobilima sa prednjim pogonom
koji imaju poprecno postavljen motor, kuCiste
termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zad-
njoj strani mot ora. N a nekim vozilima pronaCi
cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za
gomje crevo hladnjaka. Pogledajte u fabricki pri-
rucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat.
3. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa
kuCista termostata. Odvijacem olabavite zavrtanj
na obujmici. Ako je u pitanju obujmica sa opru-
gom, uCinite to klestima. Skinite obujmicu sa
creva. Skinite kraj creva sa prikljucka.
4. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste ter-
mostata za blok motora. Ako ne mozete skin uti
vijke obicnim kljucem, upotrebite ozubljeni sa
umetkom odgovarajuce veliCine.
5. Izvucite kuCiste termostata. Ako se zaptivac
stvrdnuo. skinite ga tako sto cete staviti komad
drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se
ne olabavi.
6. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite
Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina.
7. Odredite temperatumi rasp on termostata. On
je obicno naznacen na sam om termostatu. Donja
temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne
da se otvara. Gornja temperatura oznacava polo-
zaj kada je potpuno otvoren.
8. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju
kuhinjski termometar. Zagrejte vodu do 5-8 °C
ispod predvidene donje temperature termostata.
9. Spustite termostat u vodu pomocu komada
zice i nastavite sa grejanjem. Ako se termostat
suvise rano otvori, treba ga zameniti.
10. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne
dostigne 10°C iznad donje temperature predvid-
ene za termostat. Trebalo bi potpuno da se
otvori. Ako se ne otvori, treba ga zameniti.
11. Pre nego sto stavite nov termostat, ostruzite
staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece
povrsine bloka motora. Upozoreuje: veCina ter-
mostata je slii'na i zato postoji mogucnost da
kupite i montirate termostat koji nije predviden za
SISTEM ZA HLA9ENJE
Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. Da biste doSH do termastata.
prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se
nalazi na vrhu bloka mOlOr;!., Za!im skif'lite dva vijka koji
pricvrscuju kuciste za blok motora.
temperaturni raspon vaseg matora. Dobro prove-
rite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz pro-
davnice auto-de/ova. Na poslednjim tipovima
auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim
komandama izuzetno je vazno zameniti termostat
onim koji ima odredenu ternperaturu. SuviSe
»vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i
detonacije u motorn, a suvise »hladan«, moze da
ometa rad komandi motora sto dovodi do pove-
cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduv-
nih gasova.
12. Skinite krpu.
13. Stavite termostat na sediste u bloku motora.
Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora
staviti u poseban zleb. Na termostatu pise:
»napred«, »gore« i »prema hladnjaku«, Ovaj dec
termostata mora da se okrene prema hladnjaku.
Ako ne pogledate ove oznake, mogli biste da ga
naopacke postavite u kuCiste. Proverite da niste
naCinili ovu gresku. Kada 'niste sigurni u koji
polozaj treba da postavite termostat, pazite da
opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka
hladnjaku (iIi dole u motoru).
14. Kad god montirate nov termostat koristite
novu zaptivku. Ona se obicno prodaje sa termo-
149
SISTEM ZA HLABENJE
statoffi. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe
strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj.
Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0-
stata i nosece povrsine bloka malara.
15. Stavite kuCiste termostata preko termostata i
zaptivke. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite
ih. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete.
KuciSte termostata maze laka da pukne i da se
slomije usled suvise jakog pritezanja.
16. Ako obujmice na crevima nisu potpuno
ispravne, stavite nove. Postavite obujrnic'4 na
creva i namestite gornje creva hladnjaka preko
kuCista termostata. Pomerajte obujmicu duz
creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog
kraja. Ako imate obujmicu sa oprugom, biee vam
za ovo potrebna klesta; na obujmicama sa zavrt-
njem, cvrsto pritegnite zavrtanj.
17. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci
sigurni, mozete panovo da napunite sistem za
hiadenje. Proverite da Ii je dobro zatvorena
ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje
erevo hladnjaka sigurno. Napunite sistem mesavi-
nom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uput-
stvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hlad-
enje«.
18. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto.
UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta
kako bi postigao normalnu radnu temperaturu.
Dok motor jos radi, paiijivo proverite da nema
propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi ad-
njaka i kuCista termostata. Takode proverite ako
spoja kuCista termostata i bioka motora. Ako
nista ne propusta, posao ja zavrsen. Ako prime-
tite propustanje, pokusajte jos maio da zategnete
crevnu obujmicu. Ukoliko do propustanja doiazi
na spoju izmeclu kuCista i bioka motora, uzmite
kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite
svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Ako posie
nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane,
moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od
potetka.
Montirajte tennostat. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru
zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). Namestite nov tcrmostat
(4). mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i
stavitc jc preko termostata.
150
I .
19. Ako nema curenja, iskljucite motor i pustite
cra da se ohladi. Skinite poklopac sa hladnjaka.
Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati
izvestan pritisak. Budite pai.ljivi. Polako odvrCite
poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga
uklonil;' Slavile krpe oko poklopca hladn;aka da
tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i even-
tuaino vas opekia.
20. Panova nivo tecnosti u sistemu za
hladenje. Sistem treba da bude napunjen do
2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. Po
potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje.
SISTEM ZA HLAtJENJ
21. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Zamena pumpe Za.
vodu
Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka, (2)
prcdnja caura, (3) nosac VentilalOra iii pagona. (4) .osovina. (5)
kuciSte. (6) zaptivcna prirubnica, (7) otYor za montaiu i (8) (urbina.
Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. U sredini:
mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za
vodu i mNora, a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za
zaptiV3nje. Kada menjate pumpu za vocu, odlutite da Ii cete panovo
upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv;mje iii zaptivku. Na dnu:
turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka
ka motoru.
151
Ii
SISTEM ZA HLA£>ENJE I
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - T
r - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ ® ~ 5 - - - - - - - - - - - - - ~
I
CD
Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem!
motorsa«; (1) zaptivka, (2) turbina, (3) prsten, (4) zaptivka, (5)
kuclSle pumpe za vodu, (6) vijci za prievrscivanje, (7) sklop
prirubnice i ieZaja, (8) kuisnik, (9) odslOjnik i (10) ventilator.
K
ad je pumpa za vodu neispravna, iz prostora za
motor obieno se cuje kloparanje. Pregrejava-
nje motora je moguce, ali pre nego sto do njega
dade, obicno se primeti kako pumpa propusta.
Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. Da
biste ova proverili, jednostavno iskljuCite motor,
a and a pokusajte da pokreeete ventilator napred-
nazad. Svako pameranje izmedu ventilatora i
pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i
da pumpu treba zameniti.
Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda
tezi nego sto jeste. Sastoji se od skidanja ventila-
tora, pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju
pumpu za motor. To se radi na sledeCi naCin.
152
I
T
®
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac blad-
njaka; to ce olaksati ispustanje tecnasti za blade-
nje. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini
dna hladnjaka. Aka zelite, pan ova da upotrebite
tecnast za hladenje, ispustite je u eistu posudu.
Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz
hladnjaka, zavrnite slavinu. Napomena: neki sta-
riji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na
bladnjaku. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa
bladnjaka, moracete da skinete gornje crevo hlad-
njaka kako je opisano u postupku 3.
2 .. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete
svi: pogonske remene. Detaljan opis ovog posla
nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.
-------------------
,
i
~ 1
!=
·1 ..... -
. ...".', SISTEM ZA HLAf)ENJE

,
,
I
I
I I
. I
j
I
I i
I
I

t "'"
o
3. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za
vodu. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka,
crevo grejaca i obilazno crevo. Sva creva treba da
obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Na
crevirna sa obujrnicom na zavrtanj, olabavite
odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva.
Kada imate obujmice sa oprugom, pritisnite im
krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Kada
sklonite obujmice, pokusajte da skinete creva sa
prikljucaka. Ovo moze da zahteva malo vise
snage. Ako vam to ne pode za rukom, mOIacete
da ih isecete ostrirn nozern. U tom slucaju creva
se moraju zameniti.
4. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila-
@
/
/
tor za pumpu za vodu. Napomena: ako vas auto-
mobil ima elektricniventilator, mOIacete da isk-
IjuCite elektricnu instalaciju. Na automobilima sa
prednjim pogonom koji imaju poprecno postav-
ljen motor, necete morati da skidate ventilator,
osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste
dosli do pumpe za vodu.
5. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim
umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za
vodu. Treba da ih ima cetiri do sedam.
6. Izvucite pumpu. Napomena: u retkim slucaje-
virna moze da bude potrebno da skinete hladnjak
da biste dosli do pumpe za vodu, odnosno da
skinete masku, creva i nosace hladnjaka.
153
SISTEM ZA HLAf>ENJE
Ala! i ma!erijal
• Klesta
• Kljucevi
• Odvijac
• Ostar noi
• Kljuc sa ozubljenjem i umeeima
• Grebac
• Poluga
• Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za
hIadenje
• Pribor za ispitivanje antifriza
• Posuda
• Krpa bez dlaCiea
• Sredstvo za zaptivanje
• Pumpa za vodu sa zaptivkom
• Crevo grej aca
• Crevo hladnjaka
• Hartija za glacanje (»smirgIa«)
.' Antifriz
• Voda
7. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome
je bila pumpa. Grebacem skinite staru zaptivku i
sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe
za vodu na bloku motora. Pazite da yam komadiCi
stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za
vodu pricvrscuje za blok motora. SkIonite krpu
kad zavrsite struganje.
8. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane
nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora.
Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde
stoji pumpa. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na
drugu stranu zaptivke. Napomena: ako umesto
zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptiva-
nje, nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui
'aodirne povrsine pumpe za vodu, kao i oko,
unutra i spolja otvora za vijke.
9. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na
predvideno mesto u bloku motora. Namestite
rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i
pritegnite ih. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i
odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke.
Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma
sliene, te zato dobro prover;te da Ii ste kupi/i
pumpu koja odgovara vatem automobilu. Ako
moiete, ponesite staru u prodavnicu auto-delava.
Napomena: ako umesto nove pumpe montirate
popravljenu, potrosicete upola manje novea.
Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova.
154
10. Namestite ventilator iii kaisnik na novu
pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCiva-
nje. Dobro ih pritegnite kljucem.
11. Vratite sva ereva. Ako ste neka morali da
isecete, moracete da montirate nova prema uput-
stvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«.
Obavezno koristite nove obujrnice za creva uko-
liko stare nisu potpuno ocuvane. Izgrebite iIi ski-
nite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zapti-
vanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Sw-
vite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Aka se
panovo koriste stare, pazite da ih stavite na creva
pre nego 5to ih montirate. Namestite svako crevo
na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da
dodu na 2-3 em od kraja ereva. Ako na obuJml-
eama postoje zavrtnji, dobro ih zategnite. Kod
obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam
potrebna kleSta.
12. Posle ovoga mozete da zamenite .pogonske
remene. Za ovaj posao ce yam biti potrebna
poluga. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u
odeljku »Zamena remena ventiiatora«.
13. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju
ste ispustili kako je opisano u tacki 1. Ako je nivo
teenosti u hladnjaku nizak, dodajte novu teenost.
Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1.
Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrza-
vanja koju pruza antifriz, pomesajte novi antifriz
sa starom tecnoscu za hlaoenje. Ueinite ovo posto
ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upotre-
bite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili
stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima
datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«.
14. Vratite na mesto poklopae hladnjaka.
15. Upalite motor i vizuelno proverite da ne pro-
pusta.
Zamena cepova na
bloku motora
A
ko eep na bloku vaseg motora propusta, naj-
bolje je da ga zamenite novim. Sredstva za
zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc-
:
i
!
(
ii
i- pw
I
,I
!
I
i i
i
SISTEM ZA HLA£lENJE
CD ® CD
IbJlI II
Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor", Da
ccp kojl propus(:J. (1). gurnite ga s jednc odvijaccm iii
probojccm (2), i izvadite ga napolje iz otvma (3).
Alat i materijal
• Posuda
• Klesta
• Ceki':
• Rucna svetiljka _
• Hartija za glacanje (»Smirgla«)
• Probojac
• Odvijac
• Sredstvo za zaptivanje
• Antifriz
• Voda
nje, ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da
propusta. Cep koji propusta zilmenicete na sle-
deCi nacin:
1. Kadaje motor ohladen, skinite poklopac hlad-
njaka, a onda otvorite ispusnu slavinu na hi ad-
njaku da biste ispraznili sistem za hladenje.
2. Kod nekih tipova motora do cepova se maze
doC! sarno aka podignete prednji deo automobila
iii aka koristite platforme. Automobil parkirajte
na ravnom tiu, aktivirajte rucni kocnicll, a menjac
(rueni - mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj
za parkiranje (automatski). Tek tada podignite
prednji deo i poduprite ga postoljima.
3. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo prove-
rite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova
tecnosti za hlaaenje. Dok radite ispod automo-
bila, upotrebljavajte rucnu svetiljku.
4. Da biste skinuli cep koji propusta, uterajte
pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu
stranu cepa. U nekim slucajevima, probojac cete
morati da izvucete pomotu klesta. Aka koristite
odvijac, odnosno kada njime probijate cep, upo-
trebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje.
Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa
i bloka matara, ne pokusavajte da gurate polugu
izmedu cepa i bloka kada skidate cep.
s. Posta ste skinull cep, pailjivo otistite i pregle-
dajte otvo[. OCistite sve tragove tecnosti za hlade-
155
SISTEM ZA HLAE>ENJE
nje, masti i otpadaka, Ako je potrebno,lako
protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da
biste skinuli povrsinsku koroziju.
6. Postoji nekoliko vrsta cepova. i\.ko montirate
melalni cep, kakav je bio originalan, nanesite
sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga .
gurnite na mesta, pazed da se pri tome ne izo-
krene iii iskrivi. Kad cepava sa zaptivnim prste-
novima od gume, nije potrebno sredstvo za zapti-
vanje. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak
sve dok se cep ne uevrsti.
7. Panovo napunite sistem za hladenje mesavi-
nom antifriza i vode u razmeri 1: 1. Ukljutite
motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Po
potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hlad-
enje.
8. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite
motor da radi nekoliko min uta da bi se unular
sistema za hladenje stvorio pritisak. Zatim ugasite
m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta.
Zamena hladnjaka
AlaI i materijal

Posuda

Odvijac

Klesta

Antifriz

Kljucevi

Voda
K
ada prilikom provere sistema za hladenje
otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku,
vreme je da ga popravite iIi zamenite novim.
Manja ostecenja- i curenje mogu najcesce da se
poprave uz minimalne troskove, ali veca ostece-
nja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog
hladnjaka. Stavljanje novog jezgra znati skidanje
spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i nji-
hovo .montiranje na novo jezgro. U mehanicar-
skoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupo-
vine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo
jezgro i placate fad. MeCiutim, aka su rezervoari
neupotrebljivi, jedino sto vam preostaje jeste da
zamenite ceo hladnjak. Novi hladnjaci mogu da se
nab ave u radionicama za popravku hladnjaka,
156
I
I
Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom
kod kojih je mOlor poprecno postavljcn, iskljuci!c ereva sa
hladnjaka, zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Skinite
prikljutke sa dodatne posude za h!adenje, bo i svc spojnice,
poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Tada bi trcbalo
da sc izvadi iz automobila.
--,
ii
Ii
1
I
'I'
. I .
. I
I i
1 !
LADENJE SISTEM ZA H
157
SISTEM ZA HLADENJE
kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica
autodelova. Polovni hladnjaci takode mogu da se
nab ave po umerenim cenama na otpadu, ali
kupovina polovnog hladnjaka moze da bude
,rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra.
Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak,
obavezno trazite garanciju.
Zamena hladnjaka nije teiak posao, pogotovu
na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju
popreeno postavljen motor, posta na njima
obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati.
Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Ukoliko
nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda, tu
opravku najbolje prepustite radionici za opravku
hladnjaka. Na hladnjacima ad aluminijuma,
mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti
posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostece-
nja mala, ali ako su ostecenja velika, jezgro treba
da se zameni.· Opravku hladnjaka ce najbolje
obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na
pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Sto se
tice zamene hladnjaka, to maiete da uradite sami
aka sleoite sledeea uputstva:
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac i otvo-
rite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite
sistem za hladenje.
2. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka.
3. Aka vase vozilo ima automatski menjac, isk-
IjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hlad-
njaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno
ne bi iscunla napolje.
4. Skinite okvir ventilatora (ako postoji).
5. Skinite elektricni ventilator (ako postoji).
6. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recir-
kulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo
koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne po-
sude. .
7. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hlad-
njaka, a zatim i nosace. Posle toga, veCina hlad-
njaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Na
ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hlad-
njaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozore-
nje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko namera-
vate da ga opravite.
8. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov
hladnjak, ponovite data uputstva obrnutim
158
redom. Ponovo napunite sistem za hladenje sve-
zorn mesavinom antifriza i vade, zatim ukljuCite
motor i proverite da negde ne propusta. Aka
hladnjak ima okvir za ventilator, ne zaboravite da
ga vratite na svoje mesta. Aka zaboravite, sma-
njice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do
pregrejavanja. Napomena: aka se hladnjak menja
zato sto je star, trebala bi da pailjiva proverite
creva hladnjaka i grejaca, pogonske remene i
spojnicu ventilatora, kao i da zamenite sve de love
koji nisu ispravni.
Grejaci
AlaI i malerijal
• OsiguraCi
• Regulacioni ventil grejaca
• Antifriz
• Voda
• Krpe
B
ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno, gre-
jac automobila je sastavni deo sistema za hlad-
enje motara. Kao sto je naznaceno u prirucniku
za vas automobil, periodicno odrzavanje ce osigu-
rati da sistem grejanja bude godinama ispravan.
Sistem grejanja je, u stvari, prilieno jednosta-
van. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice
zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje
motora. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji
vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu
automobila iii prema vetrobranu. Ventilator za
potiskivanje vazduha pokreee elektromotor, a
obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. U
sistem za grejanje spada i regulacioni ventil gre-
jaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote, kao
i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagre-
janog vazduha.
Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vaku-
umskih iIi kablovskih komandi. Da bi ste utvrdili
koji se sistem nalazi u vasem automobilu, obratite
painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen.
Vakuum nastaje kada motor radi, te vakuumski
sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen.
Ako imate kablovske komande, proverite da Ii se
ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor.
:
:
,
l l ~
_ .. ~ i
To znac; da su kablovi jos spojeni. Na automobi-
lima sa vakuumskim komandama, pregledajte sva
vakuumska creva kako u prostoru za motor, tako
i ispod table sa instrumentima da biste se uverili
da nema popucalih mesta iii labavih spojeva.
Ako je motor ventilatora grejaca bucan, naj-
cesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da
ga opravljate. S obzirom da je motor ventilatora
smesten u tesko pristupacnom prostoru, mozda bi
bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi.
Medutim, ako ventilator uopste ne radi, prove-
rite prvo osigurac koji regulise rad njegovog
motora. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os i-
guraCima ispod table sa instrumentima. Ukoliko
je potrebno, zamenite ga odgovarajuCim pre nego
sto pocnete ista da popravljate na sistemu.
Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka, (1) ckspanzioni sud, (3) ventilator, (4)
hladnjak, (5) ventilatorski remen, (6) vod za rashladni fluid, (7) ispusna
s]avina, (8) donje crevo hladnjaka, (9) vodeni omotac, (10) creva grejaca,
(11) odvodna cev nn bloku matora, (12) motor ventila!ora grejaca, (13)
jezgro grejaca, (14) cep na bloku motora, (15) glava cilindra, (16)
termosfat, (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu,
Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja
problem u sistemu za grejanje. Kao sto se kod
sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi
koji ponekad propuStaju, isto se dogacla i u
sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca
pohabaju iii spojevi olabave, rashladni fluid euri
napolje. Smanjena koliCina rashladnog fluida
negativno utice na grejanje. Odavanje top late
grejaca maze da postane nestabilno, a moze da
dade i do potpunog gubitka toplote. Stoga sva
ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i
grejac ispravno radio.
Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za
grejanje, proverite da Ii je sistem za hladenje
(hladnjak) pun rashladnog f1uida. Ako u sistemu
za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula-
159
_______________________ -lli
r
\,
ciju rashladnog fluida, proverite nivo tecnosti u
njoj i po potrebi je napunite do predvidenog
nivoa.
Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna
posuda za recirkulaciju rashladnog fluida, skinite
poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni
fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee
otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporu-
cuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine
antifriza i vade u razmeri 1: 1.
Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hlad-
njaka kada je sistem zagr-ejan. Taj poklapac, u
stvari, treba uvek obazrivo da skidate. Posta sistem
radi pod pritiskom, vruca teenast za hladenje maze
da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepaz-
ljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite
poklopae dok je sistemzagrejan, upotrebite neko-
liko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku
se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a
poklopea hladnjaka. Kod nekih tipova automo-
bila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna
poluga iii dugme. Ako podignete polugu iIi pritis-
nete dugme, pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na
drugim tipovima automobila, poklopac hladnjaka
Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO, to se ponekad moze popraviti
ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Usmerivat vode (1) na O\voru za
nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).
konstruisan je tako da moie da se okrene do
zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na
satu_ Kada se pritisak smanji, pritisnite poklopae
nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju
kazaljki na satu da biste ga skinuli.
(1) pode,savanjc temperature, (2) podesavanje provetravanja, (3)
podeSavanje ventilalora, (4) kanai grejaca, (5) ventilator, (6) ispust za
5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. (8) kana! grejaca staklu i (9)
ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla).
Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila
160
!
!
,
, i
i ,
, i
l
;
I
Ii
.,
..
Provera rada grejaca
Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja,
motor treba da dostigne norm aInu radnu tempe-
raturu, te stoga treba da radi oko 20 minuta.
Prover;' da Ii grajac nedovoljno radi, odnosno da
Ii uopste radi, moze da se obavi na sledeci naCin:
1. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz
jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe.
Opipajte oba ereva grejaca. To su dugacka ereva
koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod
protivpozame pregrade, sa strane na kojoj se
nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju prec-
nik od oko 2-3 em. Kada je sistem za grej,anje
ispravan, oba ereva treba da budu vruca.
2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku
ima rashladnog fluida, a motor je postigao radnu
temperaturu), mazda vam termostat u sistemu za
hladenje nije ispravan. To moze da sprecava ras-
hladni fluid da dostigne odgovarajueu tempera-
turu. Zamenite termostat prema uputstvima iz
odeljka )Odrzavanje termostata«,
3. Aka je jedno crevo grejaca vfuce, a drugo nije,
iIi je sarno toplo, mazda je jezgro grejaca bloki-
rano. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem
eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sred-
stvom koje maze da se nabavi u prodavnicama
auto-delova. To maiete da uCinite na osnovu
uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad-

4. Medutim, aka ispiranje nije pomoglo, jezgro
grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da
ga odnesete na popravku u radionieu.
Provera komandi grejaca
Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil
grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca
(obicno dovodno). Pronadite taj ventil tako sto
cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja.
Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog
ventila, a sarno toplo (iii hladno) sa druge, kvar
moze da bude na samoin ventilu, ukoliko nisu
neispravni kabi iii vakuumski sistem. To eete
utvrditi na sledeCi naCin:
1. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu
kabla, zamolite nekoga da u automobilu pomera
komandu za temperaturu ad najnize do najviik
__ ...
SISTEM ZA HLAf)ENJE
dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!.
Ako se kabi ne pokrece, znaCi da je iskidan iIi da
se olabavio na kraju poluge.
2. Prove rite spojeve kablova na krajevima. Ako
su evrsti, kabl je iskidan i mora ga zameniti meha-
niear. U protivnom, popravite spojeve.
3. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu
vakuuma, zamolite nekog da yam pomera'
komandu za temperaturu od najnize do najvise
dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!.
4. Ako ne radi, prove rite i po potreb; popravite
vekuum (zaptivenost instalaeije). Mozete i da
zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Da biste to
ucinili, ispraznite hladnjak, skinite creva spojena
za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz
leiista. Ponovite postupak obmutim redom da
biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavni-
eama auto-delova).
Provera klapni
Aka su oba creva grejaca vfuca, motete da
budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz
sistem. Ali ako i dalje nema toplote, znaci da
jedna od klapni ne radi kako treba. Klapne mogu
da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja
usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u
unutrasnjost kabine vozi1a, Ako se ne otvaraju i
zatvaraju kako treba, topao vazduh neee biti pra-
vilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da
se iskljuCi). avo se proverava na sledeei nacin:
l. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod
table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise
klapni.
2. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama.
3. Ako se sistemom upravlja preko kabla, prove-
rite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama.
4. Ako se klapne pokrecu vakuurnom, proverite
zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva
neispravna vakuumska creva. .
Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-·
vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze
komandne poluge. U tom slucaju, proverite rad
regulaeionog ventila grajaca kako je vee objas-
njeno. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polo-
zaju, a komande za ventil rade, neka vam struc-
njak zameni venti!. Takode prover;te klapne.
161

c .••. ·.c:.
i
..
i .
,
;
II
I
;1
'l,
f
,
!
SISTEM ZA HLADENJE
\
o
Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (2)
sabirnik- susac, (3) kontrolno okce, (4) motor ventilatora, (5) ispust, (6)
komandc, (7) kontrolni vodovi, (8) kana!, (9) kompresor i (10)
kondenzator.
lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite
kvalifikovanom mehanicaru, mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre
sistema.
Ako se ne zatvaraju kako treba, toplota ce stalno
prodirati u kabinu. 105 jednom proverite
komande, naroCito da se klapne nisu izvitoperile
iIi da se sarke nisu zaglavile. Ako ne moiete da
zatvorite klapne kako treba, neka ih pogleda
mehanicar.
Klima uredaj
O
driavanje i opravke klirna-uredaja u automo-
bilu zahtevaju velika znanje i iskustvo, a i
poseban alat. Radovi na klima-uredaju mogu da
162
budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. Zbog
toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao
oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim, pone-
sto moiete i sami da uradite. U te radove spadaju
i provera pogonskog remena i spojniee kompre-
sora, kao i napunjenost sistema. Moiete i da
ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami
dodati rash)adno sredstvo u sistem.
Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na
kome je pokazano koliko je komplikovan. Oa Ii
cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera
zavisi od nivoa vaseg znanja, a u izvesnoj meri i
od hrabrosti. Skrecemo painju da se za klirna-
uredajekoristi rashladno sredstvo R-12. poznatije
po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u
1
I
,-,;
,
! I
I
Alat i materijal
• Zastitne naocare
• Radne rukaviee
• Uredaj za ispitivanje remena
• Okasti kljuc
• Poluga
• remen klima-uredaja
• Osiguraci
• Krpa
dodir sa kozom, moze da izazove ozbiljne promr-
zline. Ako yam prsne u oei, magao bi da izazove
slepilo. Ako se odlucite da napunite sami klima-
uredaj, moracete da rukujete bas tim sredstvom.
Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje,
treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proiz-
vodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog
nepostovanja uputstava). Mi yam ipak preporu-
cujema da klima-uredaj prepustite profesional-
nom mehanicaru. Paseban alat, merni instru-
menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj
ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za
mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko.
Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi
kao sto bi trebalo, ovih nekoliko osnovnih stvari
maiete da prove rite pre nego sto odvezete auto-
mobil na popravku. Upozorenje: kadkod radite
bila sra u vezi sa klima-uredajem, budite veoma
pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i
zastitne rukavice.
Provera pogonskog remena
Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na
sledeCi narin:
1. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite
poklopae motora na automobilu i pronadite
pogonskiremen klima-uredaja. Taj remen mnogi
nazivaju »ventilatorskim remenom«. On zaista
liCi na remen ventilatora ali, ako pailjivo pogle-
date, videcete jedan remen koji se pokrece sa
kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora
i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog
kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. Kompre-
SOT je abieno smesten sa strane motara, na suprot-
noj strani alternatora. Na kompresor, koji liCi na
motor, pricvrscena je jedna velika i jedna mala
SISTEM ZA HLA£lENJE
eev, kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kom-
presor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora
da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem
radio.
2. Proverite pogonski remen klima-uredaja da
vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da
ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom
na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika
kompresora i pogonskog kaisnika. Zategnutost
_remena moze da se proveri i pomoell instrumenta
za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini pro-
davnica auto-deleva.
3. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em, okastim klju-
cern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za
nesace.
4. Posto ste olabavili vijke, povueite polugom
kompresor napolje da biste zategli kais.
S. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora.
6. Dok to radite, prove rite remene ventilatora.
kaa i sve astale, da nisu naprsli, rasenjeni iii
pohabani.
7. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slim-
njivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se
u odeljku "Zamena pogonskog remena alterna-
tora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku
»Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju.
Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni,
ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Trebalo
bi da cujete spojnieu kompresora kako se uklju-
euje. Kao sto je vee pomenuto, kompresor ima
pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Ovaj kaisnik
se okrece dok motor automobila radio Kada
ukljuCite klima-uredaj, magnetna pogonska spoj-
niea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i
kompfesor pocne da radio
Provera spojnice kompresora
Da Ii je spojniea kompresora ispravna, moiete da
proverite na sledeCi naCin:
1. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da
ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor
ukljucen, a vi za to Vfeme osluskujte rad pogon-
ske spojniee kompresora.
2. Ako ta spojniea nije ispravna, prove rite da nije
pregoreo osigurac. On moze da se nalazi sa osta-
163
I
,
®
®
["""""''''''''''''''''''''1
.,,,,,,,,,,,,,,,,, .. ,,,,,,,,,,
."" .. ", .. "",,,,,,,,,,,,,,,

~ = = . = = = = = = = = = = = = = . ~ ~ .
Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. lsparivac (1) hladi vatduh
(rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Rashladni fluid
latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Legenda: gas
pod visokim priliskom (4), tecnost pod visokim pritiskom (5). tecnost pod
niskim pritiskom (6), gas pod niskim pritiskom (7).
lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II
jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru.
Tacna mesto na kame se nalazi osigurac nazna-
ceno je u prirucniku za vas automobil. Ako osigu-
rae ispod table sa instrumentima nije pregoreo,
pronadite linijski osigurac na provodnikll koji
vodi ka kornpresoru. On se obicno nalazi u
malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara
tako sto se jedan kraj okrene.
3. Zamenite neispravan osigurac novim iste
jacine. Jacina osiguraca je na njemu naznacena.
Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete, prove-
rite po novo u prirucniku za vas autornobil.
4, Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i
zamenili osigurac, potraiite po moe strucnjaka za
klima-uredaje.
164
Provera napunjenosti klima-uredaja
Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u
automobilu. Posto ukljucite klima-uredaj, obra-
tite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz
otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii
gde'su vee smesteni.
Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll
da biste proverili protok vazduha. Ako vazduh ne
izlazi iz otvora razlicitim jacinama, proverite 05i-
gurac ventilatora. Obicno se nalazi na tabli sa
osiguraCima ispod table sa instrumentima. Aka
nije u pitanju neispravan osigurac, potrebno je da
vam strucnjak pregleda motor ventilatora,
Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila
kvar, a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh
iIi sarno neznatno hladan vazduh, f:!roverite jos i
j
Ii
.. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ ~ ! j
!
I
kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju
potrebno punjenje. To se radi na sledeCi natin:
1. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se
naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu
do ovog dela. Sabirnik je dugaeak eilindriean
uredaj koji liti na termos-boeu. Obieno je spojen
sa kondenzatorom. posebnim hladnjakom klima-
uredaja. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka
sistema za hladenje. Napomena: mnogi klima-
uredaji nemaju kontrolno okee, stoga jedino
pomocu instrumenta za ispitivanje
moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen, ali i
taj posao je najbolje prepustiti struenjaku.
2. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo
da se oCisti.
3. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte
kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste
ukljutiii uredaj, trebalo bi da primetite sitne
mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.
Medutim. ako se mehuriCi vide i dalje, posle
otprilike 5 minuta rada, znaCi da uredaj propusta i
da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva.
Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako
je u tome problem, trebalo bi da strucnjak proveri
gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i
da napuni uredaj sredstvom za hladenje.
Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima
dolazi usled eurenja u uredaju. To cesto prouzro-
kuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe.
Preko eele godine, eak i zimi, trebalo bi svake
druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi
nekoliko minuta. Medutim, cak i u tom slucaju,
klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da
pregleda strucnjak.
Punjenje klima-
uredaja
F
reon treba dodavati sarno ako je posle provere
kontrolog okceta posebnim instrumentom
utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju.
Pazite da ne proverite klima-uredaj. Visak ras-
hladnog sredstva moze da osteti kompresor i sma-
nji ucinak.

SISTEM ZA HLADENJE
Alat i materijal
• Crevo za punjenje sa ventilom
• Freon
• Zastitne naoeare
• Zastitne rukaviee
• Kljuc iii kldta
Isto tako ne treba zaboraviti da manjak ras-
hladnog sredstva u klima-uredaju znati da on
negde propusta. Punjenje moze privremeno da
povrati moe hladenja, ali freon ce na kraju ipak
isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi.
Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu
elektronskog detektora. To moze da se uCini i
pomocu obicne sapuniee - sarno pagledajte ima Ii
mehuriea - ali ne pakusavajte sami da opravljate
ovaj kvar. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se
sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi
se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi
magli da davedu do korozije iii da uticu na efikas-
nost hladenja.
Prilik9m punjenja klima-uredaja, freon se
dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti·
ska. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru
kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje ispari-
vac i kompresor. Aka uredaj jas radio usisni vod
pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate
kompresorska ereva. Ono hladnije je usisni vod.
Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za
punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Sredero-
vag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz
predostroinosti napravljena u razliCitim veliCi-
nama da se slucajno ne hi pomesale.
Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih
uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uput-
stava. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate
proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei
mogu neznatno da se raziikuju.)
1. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na
jako.
2. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne
naocare, namestite ventil adaptera za punjenje na
kanticu sa freonom. Brzo otvorite ventil da biste
izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje.
3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn priti-
skarn i spojite sa njim crevo.
4. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Drtite
kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi
sarno para. Aka se venti! nalazi sa strane kantice,
165
'O:i SISTEM ZA HLABENJE
namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil
bude pri vrhu. Ako bi kanticu okrenuli naopako;
. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da
osteti kompresor.
5. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju
povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve
dok se kantica ne isprazni. To moze da potraje
nekaliko minuta. Kada se kantica isprazni, zatva-
rite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera-
',log ventila. .
6. Praverite panavo kontrolno okce iIi tempera-
turu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako je
I
ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen, dodajte jos
jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke
od 2 do 5. Ako je ureelaj patpuno prazan, mogu
da budu patrebne tri kantice freana, dok ee za
delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da
dodate sarno jednu iii dve kantice. Prestanite da
nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom
okcetu vise nema mehurica.
7. Posle punjenja, proverite rad ureelaja time sto
eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz
klima-ureelaja. Aka i dalje nije dovoljna hladan,
moracete da se obratite strucnjaku.

CD (
166

- - - - - - l
--1--' I
I
I
l'
I I
I
I
I I
__ :I
Kada punite klima-uredaj, freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim
pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m
punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirnu.
Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnjaka i
isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v(lziia.
. I I
I I
I .
I I
I I
I I
I
I
I
J

,
I I
i
I
! .
! I
! I
i
I
• I
i I
r
SISTEM ZA
DOVOD GORIVA
S
da eene staloo, rastu, U opste:n
je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e
moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne
trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije
motor a iIi velike sopstvene tezinc. motori
imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih, a
ukoliko je automobil \eii. to je potrebna i veea
snaga da ga pokrene. Sto je vise snage potrebno,
to je veea i potrosnja goriva.
N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju
goriva. Aka imatc obicaj da startujete,
trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automo-
bila zahteva i veti dovod goriva u motor. Potros-
nja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim,
koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila
nepopularna, Cinjenica je da veCina automobil-
skih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80
nego 100 kilometara na sat.
Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom auto-
mobilskom motoru iako mnogi automobili trose i
dizel gorivo. Pre svega, upoznacemo se sa OSTIav-
nim delovima sistema za dovod goriva. To su:
Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za
gorivo. (2) rczervoar za gorivo, (3) cevovod za gorivQ, (4) elastieno
crevo, (5) mehanicka pumpa za gorivo, (6) karburator, (7) prcCistac zu
vazduh, (8) posuda za kondenzat, (9) venti] urcdaja za cirkulaciju
benzinskih i uljnih isparenja, (10) ventHacioni vod i (11) odvajac
kondem:ata.
167
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
I
I
!
®
Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna
puropa za gorivo visokog pritiska, (2) cevovod 'La gorivo. (4)
regulator pritiska, (4) r.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki
dlindari.
rezervoar za gorivo, cevovod goriva, pumpa za
gorivo, precistac za goriVQ, karburator iIi uhriz-
gaci goriva, preCistac za vazduh i usisni vod.
PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCi-
tih tipova sistema za dovod goriva.
Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zada-
tak. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora
menja se zavisno od temperature, opterecenja
motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine.
Izuzetno je te,ko da sistem obezbedi optimainu
smesll u svim radnim uslovima. Pre svega, sistem
mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja
odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIje-
nje. Paijenje mora da se dogodi u odredenom
trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra,
pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora.
Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako
vremensko podesavanje momenta paljenja nije
168
precizno, motor neee raditi iIi ee, u najboljern
slucaju, raditi slabo.
Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe
smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj sraz-
meri u motor. Ta smesa se pretvara u finu maglu
u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod
motora i na kraju u komore za zagorevanje.
Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje
goriva, doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca
goriva. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja
goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo
ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubriz-
gavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz
ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu.
Bez obzira na vrstu ubrizgavanja, ubrizgac goriva
rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa
vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha
i goriva.
Sto se tice pojrna »smesa«, mazda ste cuJi da
1
i
Ii

I
~
I
!
I
;!
: ; ~
... ~
L
I

I.
Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva; (1) clektncna pumpa za
gonyo, (2) linijski precislac goriv(l, (3) tclo !cpura karburatora i (4)
tlektronski moduL
dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u
odnosu od oko 15: 1. odnosno 15 delova vazduha
na 1 deo benzina. Taj odnos predstavlja u stvari
tdinski odnos izmedu vazduha i benzina.
Ako je mesavina siromasna. znaCi da proporci-
onalno ima vise vazduha od benzina. Ovo utice na
rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je
slabo, razvija se nesto visa temperatura od nor-
maine, radi grubo na praznom bodu i ne radi
dobra pri velikim brzinama.
Ako je smesa bogata, znati da proporcionalno
ima vise benzina. U tom slucaju motor trosi suvise
goriva, ima tendenciju da se gusi pri malim brzi-
nama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje.
ImajuCi ovo objasnjenje u vidu, podsetimo se
da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu
temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio
na zadovoljavajuCi naCin. Medutim, kada se
zagreje, motar moze da radi i sa nesto slabijom
smesom. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zah-
tevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna
potrosnja gariva, u karburatore se ugraduje slo-
zen sistem dizni, ventila, komandi i drugih ure-
daja.
Dok gorivo, sa jedne strane, struji iz rezervaara
za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za
gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi
ubrizgaca goriva, u sistem se sa druge strane
dovodi vazduh. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste
precistaca za vazdub.
KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima
okrugli iii pravougaoni oblik, a smesteno je sa
suprotne strane karburatora, iIi ilZ njega, iii uz
leptir karburatora. Na sistemima sa ubrizgava-
njem goriva kroz vise otvoIa, abieno je smesten
ispred prostora za motar, a jedan veliki kanal
spaja ga sa ilsisnim VOdOffi.
Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor
169
,,'i
"i
:i
.. SrSTEM-zADOVOD GORIVA
prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se
nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Ovaj preCi-
stac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha
da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano
habanje i ostecenje motora.
Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u
, karburator, mesa se sa mlazom benzina koji se
ubrizgava u karburator. Ova smesa se pretvara u
maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi.
Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi
kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora.
Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubriz-
gavanje goriva, vazduh prolazi kroz precistac, a
zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha
koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha).
Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne
do usisnog voda. Na tom mestu, ubrizgac ubriz-
gava gorivo u usisni vod, a mesavina vazduha i
goriva odlazi u cilindar gde sagoreya.
Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je
najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva.
Prljavstina moie da ude u karburator preko prlja-
vog preCistaca za vazduh. Prljavstina takode moze
da ude. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za
gorivo. Ako se ovo dogodi, benzin koji struji kroz
sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace
sistem. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo.
lednostavno rutinsko odriavanje moze da
spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za
dovod goriva. Zamena preCistaca za vazduh i
gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi pred-
stavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod
goriva. U veCini slucajeva, upotreba kvalitetnog
benzina i periodicna zamena precistaca omogu-
Cice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise
hiljada kilometara.
Odrzavanje
precistaca za
vazduh
P
reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prili-
kom svakog podeSavanja motora -iii bi bar
tako trebalo da bude. VeCina proizvodaca auto-
mobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo
170
Ala! i ma!erijal
• Kljucevi
• Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni
kabl)
• Klesta
• Odvijai'
• Krpe
• Uloiak preCistaca za vazduh
• T-prikljucak
• Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke
tipove automobila)
cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim pute-
virna. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak
vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva.
U svakom slucaju, preCistac bi trebalo proveriti
bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po
potrebi ga zarneniti.
PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno
na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred
detektora protoka vazduha. Precistac za vazduh
se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi
naCin:
L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste
precistaca za vazdllh.
2. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih
prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir--
navrtka. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca
pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. U
tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je
odvrnuli. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i
pOdignite poklopac kuCista.
3. Izvucite preCistai' za vazduh.
4. U veCini automobila koriste se dva tipa preCi-
staca od hartije - okrugli iii pljosnati. Precistac od
hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli
jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). Ako svet-
lost ne prolazi kroz precistac od hartije, znai'i da
ga treba zameniti. Nemojte duvati vazduh kroz
preCistac da ga ne biste ostetili; osteeeni preCistai',
ako ga vratite u kuciste, propustace jos vise
prljavstine u motor. Ako se u vasem automobilu
nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko
metalnog noseeeg sita, proverite da Ii je ulozak
ostecen; ako je pocepan, treba ga zameniti.
,
,
1
)
' ~
l
I
~
I ' ~
I \
I
I!
1 '.
~ i j
r

®
,
! ,
I
,
.• iI'.LII ··· Iill _ ... ··
®
CD
' •.
fi
II
CD

il
P '1
II
Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2)
(3) Ui01...1k. (4) senlOr:.m tcmperaturu, (5) kuCistc, (6)
vakuumska membrana, (7) usisni otvor, (8) raptivka. (9) goli vijak. (10)
crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist;lc uredaja Za cirkulaciju
bcnzinskih i uljnih isparenja.
@
I
171
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg;]v;mje
goriva, precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od
karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina
poklopca motora.
Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da
nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju ben-
zinskih i uljnih isparenja. Videti odeljak "Cirkula-
cija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju
),Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«.
5. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vaz-
duh cistom krpom natopljenom rastvaracem na
bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto--
delova. Upozorenje: nikada ne karislile benzin;
suvife je opasan.
6. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. Po
potrebi stavite nov ulozak.
7. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista preci-
staca za vazduh. Rukom prote'gnite leptirastu
navrtku, zategnite sestougaonu navrtku iii
penovo stavite stezne prstenove. Proverite da Ii je
172
poklopac na mestu i da nije pritegao neki provod-
nik iIi crevo iz prostora za motor. KuCiste preCi-
staca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko
poklopca.
Skidanje celog kudsta
Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kud-
ste preCistaca za vazduh sa motera, to se radi na
sledeCi nacin:
1. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vaz-
duh i ulozak na vee objasnjen naCin.
2. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema
obujmica i crevnih prikljucaka. Olabavite kle-
stima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva,
---.. ~ - ~
,
. ~
I
! I
!
!
,
!
i'
1
I
!
ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih
obeleiite).
3. Ako skidate vakuumska creva, zatvorite kra-
jeve T-prikljuckom. avo ce spreCiti prodor prljav-
stine iIi, ako morate da ukljuCite motor, neee doCi
do gubitka vakuuma.
4. Na nekim tipovima aUlOmobila, crevo preci-
staca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i ulj-
nih isparenja vodi do kuCista precistaca za vaz-
duh. Treba skinuti i ovo crevo. U tom slucaju,
videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca
ventila na motoru. Obicno postoji mali kornad
creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. U
stvari, crevo je spojeno sa precistacern uredaja za
cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se
nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. ledno-
stavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vaz-
duh. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju
benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi
za preciscavanje izduvnih gasova«).
SISTEM ZA DOVODGORIVA
5. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arn-
tite gde su se nalazili), podignite kuCiste preci-
staca za vazduh sa karburatora iIi leptira.
6. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vaz-
duh, ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redo-
sledorn. Prove rite da Ii su spojevi sigurni.
Zamena precistaca
za gorivo
O
a bi radio kako treba, motor u svakom tre-
nutku treba da bude snabdeven odgovaraju-
com koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.
Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate, kvadrmne precistace. Kod
motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya, kuCiste precistaea se testa
na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko
velikog kanab.
173
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva, protok
goriva se regulise pomocu elemenata sa malim
poprecnim presekom. Prisustvo prljavstine i dru-
gih stranih materija maze da zapusi sistem sto
otezava fad motara.
Da bi se spreCila ova mogucnost, u sistem se
ugraduje preCistac za gorivo. Da hi sistem za
dovod goriva uvek bio Cist, preCistaCi moraju da
se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvo-
daca iii tdce ako se radne karakteristike motora
pogorsaju.
Zaprljan precista,; za ggrivo moze da prouzro-
kuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri
veCim brzinama. On moze da se toliko zapusi da
motor ne moze da radio
Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za
gorivo. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervo-
ara za gorivo i karburatora, leptira iii ubrizgaca za
gorivo. Tacno mesta na kame se nalazi, nati cete
u prirucniku za vas auto mobil.
Na nekim starijim tipovima vozila, elementi
preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod
za gorivospaja sa karburatorom. Na 'drugim
preCistac je navojem pricv[scen za kar-
burator. Cesto se srece i linijski preCistac smesten
u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i
karburatora. Ovaj tip preCista,;a lako je identifi-
kovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna
posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu
dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Na
nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece
crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezer-
voar za gorivo. .
Na mnogim novijim tipovima vozila sa siste-
mom za ubrizgavanje goriva, precistac za gorivo
smesten je ispod vozila, u blizini rezervoara za
gorivo. PreCistac moze da bude iii linijski iii pric-
vrseen zavrtnjima. Upozorenje: za sisteme za
'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim
pritiskom. Motor treba izvesno vreme da bude
iskljui'en pre.nega sto se olabavi prei'istae da hi se
prilisak u cevovodima za gorivo smanjio, kako je
10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvo-
dae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku.
Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCi-
ste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za
motor. KuCiste treba da se otvori da bi se preci-
stac zamenio. Ovi preCistaCi cesto sluze i za pri-
kupljanje vode, a kuCiste precistaca ima malu
slavinu koja omogucuje da se povremeno voda
ispusti iz kucista. Prisustvo vode ne znaci da
preCistac treba zameniti. Nekim sistemima je
potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni
mehuriCi kada se preCistac zameni. I u ovom
174

Alat i materijal
• Klesta iii odvijac
• Otvoreni kljucevi
• Raseceni i cevasti kljucevi
• PreCista,; za gorivo
• Crevo za dovod goriva
• Krpe
slucaju, pridrzavajte se uputstava proizvodaca za
vas automobil.
Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za
gorivo, postoji opasnost da dode do poiara. Izbe-
gavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslO-
rijama bez venrilacije.
Zamena preCistaca
Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. To je
precistac sa posudom koji se ceo skida. Na kraje-
virna precistaca nalaze se gum en a creva taka da
eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii
sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Takvi preci-
staCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin:
1. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u pro-
davnici auto-del ova.
2. Pronadite precistac. Nalazi se na cevovodu za
gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora.
3. Olabavite crevne obujmice na krajevima preci-
staca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavis-
nosti od vrtse obujmice.
"4. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi
gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca.
Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na
preCistacu.
5. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima
znakova propustanja goriva, naprslina i drugih
promena. Po potrebi ih zamenite (veCina preCi-
staca prodaje se zajedno sa novim crevima i obuj-
micama).
6. Montirajte nov preCistac za gorivo. Pazite na
pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCi-
I
,
t
i
i

,
I :
I '
f :
i .
! ,
1 '
! ,
!
-1
! ,
. ,
"
SISTEM ZA GORIVA
®
. preCistatu kOla po
pa za gariva, (3) . -2) mehanicka pum
za gonYo, t . (') karburator.
' rczcrvoara ... tistac I :>
(
I) cevovod lZ . (4) limJsb pre . , .
d vod gonva. za gonvo I
. '"'' 0 ,,," ,,',,( ('m,du " ,,,ollou "
. lac se vrio . re(':istat, pa
Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva,
karburalOra. kazuje pravac 51mJ
175
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
staca. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Sta-
vite creva na dovodni i odvodni otvor kucista
precistaca. Zategnite crevne obujmice da spreeite
propustanje goriva.
7. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi
na spojevima. Po potrebi pritegnite obujmice.
8. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje
mesta.
Zamena fillra sa navojem
Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac
koji se montira direktno na karburator na kraju
cevovoda za gorivo. Benzin ulazi u precistac iz
cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za
goriyo. Obieno se na kraju yoda nalazi malo
gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za
goriyo. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno
obujmicama. Takay precistac se zamenjuje na
sledeCi naCin:
1. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ,
nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.
2. Pronadite pretistai' za gorivo. On je okrugao i
liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm.
- - - ~ - - - - - - - - - -
3. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja
preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste
spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce
apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom
skidanja preCistaca za gorivo). Skinite crevo sa
kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. U
zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi
odvijac. Posta skinete obujrnicll, izvucite creva sa
preCistaca.
4. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. Ovo
se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru
suprotnom kretanju kazaljki na satu. Za to cete
moida morati da upotrebite kljuc. Bacite ceo
precistac za gorivo.
5. N amestite nov preCistac za gorivo. Ovo se radi
tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u
smeru kretanja kazaljki na satu). Koristite kljuc
sarno da biste malo pritegnuli preCistac.
6. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje
se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto
tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Zateg-
nite obujmicu. Uklonite krpom sve tragove ben-
zina koji se slucajno prostia iz cevovoda, a zatim
sklonite krpu na sigurno mesto.
7. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na
karburator na kraju cevi za dovod goriva.
176
1
f
I
I
I
~
I
l
I
I
1
I ,
'"
"
.'
,
i
f
Ako je potrebno, zaustavite curenje tako sto cete
pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.
8. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta.
Zamena nnutrasnjeg preCistaca
VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u
samom karburatoru, na mestu gde se spaja sa
cevovodom za gorivo. Ulozak precistaca se naj-
cesce pravi od bronze iii od hartije. U ovom
slucaju, zamenjuje se sarno ulozak. Postarajte se
da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto
skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na
sledeCi naCin:
1. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od
pumpe za gorivo do karburatora.
2. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i kar-
buratora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin
koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCi-
stata. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.
Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca - otvoreni
kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. Napomena: rase-
ceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim
d.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD,
a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne priklju-
i
---0
~
~
(/
I
________ I,
o
/
............ ;
f
cak,. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali
vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i'
eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasece-
nim kljucem popustate manju navrtku na kraju
cevovoda za gorivo.
3. Kada skinete cevovod za gorivo, veClm klju-
cern olabavite navrtku kuCista pretistaca na kar-
buratoru koja drii preCistac za gorivo. U kuCistu
precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da
izleti ako niste dovoljno pazljivi, zato polako ski-
nite navrtku. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge
i preCistaca kada ih skidate.
4. Namestite nov precistac za gorivo u karburator
- pazite na oprugu - i pritegnite kljucem navrtku
koja ga drzi u kuCistu.
5. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karbura-
torom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem.
Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno
iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainesta-
nja precistaca.
6. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi.
Ako je potrebno, pritegnite navrtke na cevovodu
za gorivo i karburatoru.
7. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za
vazduh.
(I) navrtka preCistaca, (2) zaptivke, (3) preCistac, (4) opruga i (5)
karburator.
VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru
na spojcvima cevoyoda za gorivo. Potrebno je zarneniti sarno ulozak
koji je abicno ad bronze ili hartije.
177
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje
goriva
Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva, linijski pre-
Cistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze
ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo.
Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas
aut am obi!.
Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva naj-
ceSce su pod visokim pritiskom. Ne pokusavajte da
odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u
cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Da biste
smanjili pritisak, postupite prema fabrickim iii
ovde datim uputstvima. Najjednostavniji naCin je
da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«.
Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje,
r
+
Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva, potrebno je smanjiti
pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC,. Ako.
vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu, skinite gu
j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora
ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom.
178
tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor
unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac
maze bezbedno da se zameni.
PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin.:
1. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela
automobila, blakirajte prednje taekaYe, podig-
nite automobil i poduprite ga postoljima. Izu-
zetno je vaino da blokirate prednje toekoYe, zato
sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno
zadnje toekoYe, tako da aha ne moie da drii
automobil kada se odigne ad zemlje. Kod yozila
sa prednjim pogo nom, stavite menjae u brzinu iIi
u poloiaj za parkiranje.
2. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da
biste odstranili eyentualni pritisak u njemu.
-
.
Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac, spojite jetlan nn
musu, a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi
eleklricnom energijom.
,
£
ii
;1
I
!
I
i

:ll
I
1
) 1
i I
1_1 p=p
! ~ ..... ; ; ; _ , ~ ; _ ; _ ' __________________ ;;;SI:.:=S..:..;TE::;M.:.:...=Z'-'A-=O:.;:O:...:V-=Oc.:O-::G::..:O:..:.R.:..:.IV..:..;....:A
< , -
,
I
I
I
I I
!
!
,
I
,
3. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje, izvucite
kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.
4. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog
provodnika, napajajte desetak sekundi ubrizgac
elektrienom energijom preko produznog kabla sa
pozitivnog pola akumulatora. Aka ubrizgac ima
dva prikljucka, spojite jedan sa masom, a drugi sa
akumulatorom da biste obezbedili dovod elek-
tricne energije. ZahvaljujuCi' tome, ubrizgae ce
rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska
cevovod za gorivo.
5. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubriz-
gat i nastavite posao u vezi sa zamenom preci-
staca za gorivo.
6. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olaba-
vite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.
Stavite nov preCistae, ponovo pritegnite poklopac
na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste
proverili da neg de ne curi gorivo.
Zamena precistaca za dizel-gorivo
Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine
odvajaju i vodu, te stoga na dnu imaju iSPUSilU
slavinu za vodu. U preCistaCima koji imaju pro-
vidna plastiena kuCista, nivo vode se vidi taka da
je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.
Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCi-
stem, ugraden je i senzor zn nivo vode.
Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni
nivo, na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna
lampica koja upozoravn da je vreme da se iz
preCistaen ispusti voda.
Dok ispustate vodu iz precistacn, motor mora
da bude iskljucen. Otvorite ispusnu slavinu na
dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok
dizel-gorivo ne iscuri. Maze se upotrebiti ruena
pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje.
Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. Upo-
zorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na
vruGu izduvnu cev.
PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin:
1. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje,
otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac.
2. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za
vodu (aka postoji) sa dna precistaca.
Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju
ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti.
3. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga
okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na
satu (gledano odozdo).
4. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov
sklop preeistaca. Napunite kuCiste preCistaca
Cistim dizel-gorivom, uvrnite ga na ,mesta i rueno
prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista
dodirne prstenastu zaptivku.
5. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne
osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako
istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizga-
van]e.
6. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja.
179
:;
,
"'.1.
i·',
.,.
. .1:
-
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Ispitivanje

I zamena
pumpe za

gonvo
Ala! i ina!erijal

Zastitne naocare

Baterijska lampa

Raseceni kljucevi

Otvoreni kljucevi

Rucna pumpa za pneumatike

Manometar za pumpu za gorivo

N oz iii strugac

Voltmetar

Dizalica i sigurnosna postolja

Cevovod za gorivo

Gumeno crevo

Posuda - menzura ad 2 litra

Krpe

Pumpa za gorivo i zaptivka

Sredstvo za zaptivanje

Osigurac

Hemikalije za ciscenje
P
umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz
rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo
do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. U
osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo - meha-
nicka i elektricna.
Mehanicka pumpa za gorivo
Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na
vetini motora sa karburatorom. Obicno je sme-
na bloku motora u blizini prednjeg del a
motora. Ako ne znate kako da pronadete pumpu
za gorivo, jednostavno pratite cevovod za gorivo
koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo.
Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i
membranska pumpa, zato ,to je u njoj smoStena
membrana koja se aktivira pomocll bregaste oso-
vine matora. Kako se tokom rada motora brega-
sta osovina okrece, osovina iii aktivirajuca poluga
180
u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad
zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru.
Usled ovoga, membrana se pomera napred--
nazad, usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz
cevovod i salje ga u karburator.
Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se
demontiraju i montiraju. Danas to viSe nije slucaj,
te se pumpa za gorivo, ako otkaze, mora zame-
niti.
Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karbura-
tor gorivo pod pritiskom. Ukoliko ne moze to da
postigne, mora da se zameni.
Medutim, na rad pumpe za gorivo utieu i drugi
cinioci. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da
pump a ne funkcionise kako treba. Pre nego sto se
zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti
vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod
goriva. Isto taka, aka sumnjate da dovad gariva u
karboratoru nije zadovoljavajuCi, proverite da
preCistac za gorivo nije zapusen. U odeljku
»Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva
kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu
pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za
gorivo. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost
od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva.
Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj
prostoriji bez ventilacije.
Vizuelna provera
Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva
potrebno je da se podvucete ispod automobila te
stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne
naocare.
1. Pocevsi ad rezervoara za gorivo, pronadite
cevovod za gorivo ispred rezervoara. Ovo je vod
. koji vodi do pumpe za gorivo.
2. Proverite da nema znakova curenja goriva na
spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. Rasecenim
kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku
na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje.
3. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod
goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste
proverili da negde ne curi gorivo. Ako sumnjate
da neki spojevi propustaju, zategnite odgovaraju-
tim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju.
4. Ako cevovod za gorivo propusta usled koro-
zije iii trenja 0 neki dec automobila, mora se
zameniti. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u
, £.
i.
SISTEM ZA DaVOD GORIVA
'I
ii_I
®----I.;;J;..;=;..-
Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:;::a gorivo (1) prikazuje dovod za
gorivo (2), odvod do karburatora (3) i polugu (4).
prodavnicama auto-deloya. Da biste zamenili
cevovod, oslobodite oba kraja odgovarajuCim
otvorenim i rasecenim kljucern. Izvadite cevovod
ispod automobila i zamenite ga novim; zategnite
navrtke na krajevima.
5. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u
pravcu pumpe za gorivo. Posta je pumpa sme-
stena na motoru, spoj moze da popusti usled
Yibracija.· Ako je potrebno, zategnite ga rasece-
nim kljucem odgovarajuce yelicine.
6. Prove rite samu pumpu za gorivo, odnosno
da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. VeCina
pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Na
tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled
ostecenja membrane pumpe. U slucajevima kada
je membrana jako ostecena, na spoljasnjoj strani
pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. U
svakom slucaju, pumpa za gorivo se mora zame-
niti ako se primete tragoyi ulja ili benzina.
Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi ben-
zin, proverite merac nivaa ulja u motafU. Benzin
moze da prodre u karter motora kroz otvor za
montiranje pumpe za gorivo. U tom slucaju,
ispraznite karter, zamenite preCistac za ulje i sta-
vite sveze ulje u motor.
1 j

Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena
ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje auto-
mobila«. Upozorenje: benzin u karteru motora
moze da izazove eksploziju. Osim toga, razblaieno
ulje u motam neee podmazivati kako treba, sto
dovodi do prevremenog habanja motora.
7. Na kraju, proverite cevovod za dovod goriva
koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora.
Ako propusta, zategnite kljucem sve labave spo-
jeve. U slucaju da to ne pomogne, zamenite ce-
vovod. "
Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva
curi, treba da imate u vidu sledece: cevovod
izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je
usisna grana, dok je cevovod do pumpe za gorivo
do karburatora potisna grana. Propustanje na
potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i
registruje se po curenju goriva. Propustanje na
usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako
uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini
goriva u potisnoj grani cevovoda. Ako u usisnoj
grani cevovoda do de do propustanja, pojavice se
vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u
potisnoj grani cevovoda.
Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva
nigde ne propusta, odnosno ako ste popravili sva
181
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevo-
vade za gorivo, mozete da pristupite ispitivanju
pumpe za gorivo.
Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na
mehanicku pumpu za gorivo)
Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za
gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi
odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. Kapa-
citet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin:
1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu
uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za
vazduh«.
2. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod
goriva sa karburatora. Na nekim tipovima karbu-
ratora moraeete drugim kljucem da pridrzite
navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila.
3. Skinite sekundarni visokonaponski vod induk-
cionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca raz-
vodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga
pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim
delom motora. Kod nekih tipova razvodriika
paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa
poklopca razvodnika paljenja. Upozorenje:
nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizo-
lavani vijak preCistaca za vazduh. Time ne sama
sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje, vee biste
mogli da izazovete i varnicenje.
PomOCll raseccnog kljuca (1), iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa
karburalOra (3). Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4)
driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila.
182
4. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i
precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva.
5. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovara-
jucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (men-
zuru).
6. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pusta-
juCi za to vreme gorivo da istice u posudu.
7. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite
je sa 4. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju
pumpa moze da isporucu za 1 minut.
8. Proverite u prirucniku za vas automobil pred-
videni protok pumpe za gorivo i uparedite dobi-
jeni rezuttat. Ako se kapacitet nalazi u granicama
predvidenim u speeifikaeiji, ponovo prikljucite
sekundarni visokonaponski kabl indukeionog
kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za
gorivo. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikaci-
jama, uradite sledeee:
A. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite
cevovod za gorivo sa karburatorom.
B. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za
gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo.
C. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobod-
nim prikljuekom na pumpi za gorivo.
D. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa
bcnzinom zapremine od oko 2 litra.
E. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postu-
peima datim u tackama 6-8. Ako usisana koliClna
goriva iz posude odgovara koliCini u
prirucniku za odrzavanje, znaci da Je mozda cevo-
vod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za-
pusen.
9. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu-
§en, obavite sledece ispitivanje:
A. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevo-
vod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da
bude otvoren na oba kraja.
B. Produvajte cevovod vazduhom. Ubaeujte vaz-
duh u vod u praveu suprotnom od normalnog
pravea strujanja goriva. Za ovo moze da se upo-
trebi ruena pumpa za pneumatike. Upozorenje:
produvavanje voda duvanjem iz usIa nije prepo-
ruCljivo S obzirom da je benzin olrovan.
C. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja
i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past up-
l
\ i
\ '
1 !
i
\
i
i 1
" '
I
, ,
I
I
!
!
! ,
--
-----L
cima opisanim u tackama 2-8. Ako kapacitet i
dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika, pumpu
za gorivo treba zameniti. Medutim, ako je kapaci-
tet u skladu sa preporucenom vrednoscu, priklju-
Cite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite
na ispitivanje pritiska.
01...;111..1.' ____ y_ .... __ .............
Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da
isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Spojirc gumeno
creva (1) sa cevovodom Zll gonyo, a drugi kraj creva (2) spuslilC U
posudu sa pocieocima (menzuru) (3). UkljuCite motor cia ,:ldi 15
sekundi, pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite
rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas
automobil.
Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene
pump e)
Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prou-
zrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedo-
voljno napajanje motora gorivom. Za efikasan
183
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo, iskljuCite cev z.1
dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa
T-prikljuckom (2), zatim ukljucite molor da fadi na praznom
hodu aka 15 sekundi, dok za to Heme pratile pritisak na
manometru.
rad motora, odgovarajuCi pritisak je vazan isto
koliko i kapacitet. Pritisak u pumpi za gonvo
ispituje se na sledeCi natin:
1. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa ela-
sticnim gumenirn crevom.
2. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji
vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Spojite
gumeno crevo manometra sa skinutim cevovo-
dom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak
184
izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za
gorivo.
I
1
I
1
!
3. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva, spojite ',,'.
crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o -
vodu za doyod goriva.
4. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praz-
nom hodu oko 15 sekundi. Ocitajte rezultat na
manometru tokom fada motcra.
5. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen
u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na
manometru i iskljui':ite motor.
6. Ako je rezultat dobijen na manometru u
skladu sa predvidenim, iskljucite manometar,
ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa
karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCi-
staca za vazduh. Ako je rezultat razliCit od predvi-
oenog, zamenite pumpu za goriyo.
Zamena mehanicke pumpe za gorivo
Ako morate da zamenite pumpu za gorivo, kupite
u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu
pumpu koja odgovara vasem automobilu.
Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin:
1. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo.
Da ga ne biste ostetili, upotrebite dva kljuca od
kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi
za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate
navrtke na cevoyodu za goriyo.
2. Kljucem odgovarajuce velicine, skinite vijke
koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora.
3. Skinite purnpu za gorivo. Napomena: kod
nekih tipova motora, pumpa za gorivo se aktivira
pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine
motora. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da
poluga ne bi ispala iz motora. Ako se to ipak
dogodi, obrisite je cistom krpom i vratite je na
svoje mesta.
4. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se
nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko
prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Krpa
ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u
motor. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavr-
site ciscenje povrSine za montiranje.
,
i
,
l
I
I ,
I
l
1
,
!
I
5. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.
Moida eete morati da montirate prikljucke cevo-
voda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. U tom
slucaju, kljucem odvrnite stare prikljucke i monti-
rajte ih na novu pumpu. Proverite da Ii su prik-
Ijuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na
st,uoj pumpi za gorivo. Ovo ce yam olaksati
ponovno spajanje cevi za dovod goriva.
6. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane
nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom
pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgo-
mesto na povrsini gde se montira pump a
za gonvo.
7. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov.ara-
juee mesto na motaru. Napomena: ako se pumpa
za gorivo aktivira pomocu pOluge, proverite da Ii
je poluga na svom mestu i da Ii je propisno
smestena u pumpi za gorivo. Mozda ce biti
potrebno da kleStima driite pOlugu dok postav-
Ijate pumpu za gorivo.
8. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje
pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.
9. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom
za gorivo. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu
dva kljuea kako je opisano u tacki 1.
10. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
U slueaju da curi, pritegnite spojeve.
11. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh.
Elektrlcne pumpe za gorivo
Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i
veCina americkih iii evropskih automobila sa
sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elek-
tricnu pumpu za gorivo. Nasuprot mehanickaj
pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad
motora, elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa
radom istog trenutka kada se okrene kontakt-
kljuc. Stoga bi elektricna pumpa, u slueaju da bilo
kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karbura-
tora, mogla da poplavi motor gorivom iii cak da
usisa celokupnu koliCinu goriva iz r.ezervdara, ako
se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme.
Na nekim tipovima automobila sa elektricnom
pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena
pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za
gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak
vi';;' I l:.nl "'"' __ ... _ .... ___
ulja. Medutim, ako je vozilo snabdeveno takvim
prekidaeem, bice potrebno izvesno vreme da
motor radi na praznom hodu da pritisak ulja
dovoljno poraste, tako da za to vreme nece doc;
do strujanja goriva.
Ako imate automobil sa elektricnom pumpam
za gorivo, a sumnjate da nije ispravna, llcinite
sledece:
1. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo
pumpe za gorivo. VeCina elektrienih pumpi ima
ovakav osigurac. On je obieno smesten u kutiji sa
osiguracima ispod instrument-table; tacno mesta
naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Vizu-
elna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac
pregoreo. Aka je pregoreo, zamenite ga novim
iste jaCine.
2. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. Obieno
se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Pronadite je
prateCi cevovod za gorivo od karburatora do
rezervoara za gorivo. Na pumpi za gorivo naiazi
se davodni i odvodni prikljucak, kao i elektricni
prikljucak.
3. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za
gorivo napaja elektricnom energijam. Posta
ukljuCite glavni prekidae, spojite provodnik za
uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu
masu na ramu automobila. Dodirnite pozitivnim
provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni
prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. Tre-
balo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru.
4. Ako dobijete ovaj napon, a pump a ne radi,
zamenite je. Ako ne dobijete tacan napon, kvar
se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka
pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. U tom
slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite strue-
njaku.
5. IskljuCite glavni prekidac.
Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za
gorivo potrebno zameniti, nabavite novu koja ce
odgovarati vasem automobilu, odnosno zadovo-
Ijavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i
kapaciteta. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno,
posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova.
Zamena elektricne pumpeza gorivo
Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sle-
deCi naCin:
185
(1) dovod gOrin, (Z)'bdvod u karburator, (3) pumpa 1:a gonYo, (4)
zaptivka, (5) odstojnik, (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za
pricvrsCivanje.
1. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila,
blokirajte prednje toekove, podignite zadnji dec
automobila i poduprite ga sigurnosnim posto-
Ijima. Na automobilima sa prednjim pogonom,
stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje.
2. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZem-
Ijenje.
186
3. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elek-
triene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo.
Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal; sa
novom pumpom.
4. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju
datom za mehanicke pumpe za gorivo. Mozete da
....... -----------
'm
,
:1
~ 1
I i
I
, .
ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn
purnporn.
5 .. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za
pricvrsCivanje purnpe za gorivo. lrna ih dva do
cetiri u zavisnosti od tip a purnpe.
6. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa
starorn. Ako je potrebno, upotrebite prikljucak
za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu.
CD
7. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern
vijke.
8. Po novo spojite cevi za dovod goriva.
Y. Ponovo povezite elektricne prikljucke.
10. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnula-
torom.
Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. (2)
pumpa, (3) odvodna cey, (4) kOn!rolnik, (5) p!ovak kontrolnika.
(6) nepovratni venti!, (7) prikljucak i (8) prikljucak za
uzemljenje.
187
E
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
11. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
Popravite ako treba.
(;iscenje sistema za dovod goriva
Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove
usporen rad motora, otkazivanje sveGica i prete-
rano zagadenje okoline. Aditivi su sredstva koja
sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci
koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste
naslage. Medutim, aditivi ne mogu uvek da
uklone ove zagadivace, posebno kod vozila koja
se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja.
Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Cisce-
nje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih
nekoliko meseci. Vecina ovih hemikalija uliva se
direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar.
Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u
rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi.
Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je
zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter
pumpe za gorivo. Upozorenje: ovi rastvori su
veoma zapa/jivi i otrovni. Budite veoma obazrivi
prilikom rukovanja i skladistenja.
Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek
bude napunjen. Vazdusni prostor u rezervoaru
formira vodenu paru koja maze da izazove koro-
ziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Korozi-
one naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u
motor ako dopustite da se rezervoar skoro pot-
puno isprazni.
Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u
karburator u slucajevima kada je sistem za dovod
goriva veoma zapusen. Medutim, neki od ovih
proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da
ostete sveCice.
Ako vas automobil ima kataliticki konvertor,
proverite da li praizvod koji nameravate da upa-
trebite nece da unisti katalizator. Ukolika niste
sigurni, pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra
proverite uputstva data na ambalazi.
188
Podesavanja
karburatora
Alat i materijal
• Klinovi za tockove
• Kljui'evi
• T-prikljucci
• Tahometar
• Odvijac
• Ulozak precistaca za vazduh
K
arbunitar je jedan od najvaznijih del ova
sistema za dovod goriva. Njegov zadatak je da
malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa
sa velikom kolicinom vazduha. Kada ude u
motor, ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu
svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI.
Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difu-
zora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za
vazduh; leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i
zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz
difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u
difuzor. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem
delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom
karburatora. Podesavanjem otvora leptira karbu-
ratora regulise se koliCina smese vazduha i goriva
koja odl;;zi u cilindre motora time se postize
promena broja abrtaja i snage motora.
Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren,
motor ne moze da radi. Potpuno zatvaranje spre-
cava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje
strane karburatora. Ovaj poluzni mehanizam
regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praz-
nog hoda. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu
kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina
praznog hoda motora. Odvrtanjem ovog zavrlnja
(u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu),
smanjuje se brzina praznog hoda motora. Podesa-
vanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise
polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa
zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda.
Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su
mehanizmom za upravljanje leptirima. Ovaj ure-
daj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru
i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda
molora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim
komandama imaju regulaciju praznog hoda
pomocu kompjutera. Posta kompjuter automat-
I "
r
I
I
I
,
t
I
ti.
l
I
s VA
Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Difuzor (grla) karburatora sc
suzava, a zatim ponovo siri. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev,
njegol/a brzina sc poveeava, a pritisak opada. Atmosferski prilisak u ioncctu
karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturijevu
cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor.
ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih gra-
niea, podesavanje praznog hoda nije moguce,
U zavisnosti od veliCine karburatora postoje
jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praz-
nog hoda koji su smesteni pri dnu, Zavrtanj praz-
nog hod a je jednostavan ventil koji podesava
koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok
protice kroz karburator pri malom broju obrtaja
motora, Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe
praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki
na satu, koliCina benzina se smanjuje i smesa
vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Kada se
ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju
kazaljki na satu, protok benzin a se povecava i
smesa vazduha i goriva postaje »bogata«.
Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye
manje neugodnosti tokom voznje, Medutim, one
predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog
motora, Napomena: na veCini najnovijih tipova
automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praz-
nog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo.
podesavati, Smesa praznog hod a odredena je
fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje
osim u slueajevima kada se karburator remontuje
iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim
tipovima karburatora potreban je poseban postu-
pak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno
podesavanje smeSe praznog hoda, Posto mehani-
cari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCiva-
nje«,ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku,
Karburator treba da se podesi u sledeCim sluca-
jevima:
Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen
suvise nisko, motor ce da se gusi dok automobil
usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u
brzinu,
189
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen
sllvise visoko, motor ce imati tendenciju da
nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje
iskljueen.
Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom
na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da
»okleva« iIi da radi grubo.
Suvise bogata smesa na praznom hodu pro-
uzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koli-
Ginu izduvnih gasova.
Nepravilan rad motora, prouzrokovan neodgo-
varajuCim podesavanjem na praznom hodu, moze
se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. Pre
nego sto pocnete da podeSavate motor, obavezno
pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalep-
nicama ispod poklopca motora. Proizvodaceva
uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde
posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg
automobila.
Podesavanje praznog hoda
Zavisno od tip a automobila koji imate, prazan
hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesava-
nje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja
za prazan hod. Ako niste sigumi na koji naCin se
podesava prazan hod vaseg automobila, pogle-
dajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 pode-
savanju u prostoru za motor. Isto tako proverite
koliki treba da bude broj obrtaja na praznom
hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je
menjac u brzini, poloiaju za parkiranje iIi neutral-
nom poloZaju, kao i koje elektricne uredaje treba
ukljueiti iIi iskljuCiti. Snaga motora se koristi i za
pokretanje ovih uredaja, pa njihovo koristenje
opterecuje rad motora.
Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu, na
primer, oduzima snagu motoru i smanjuje broj
obrtaja na praznom hodu. Isto tako, ukljucivanje
klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava optere-
cenje motora. Ovakva opteretenja moraju da se
uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog
hoda motora. Mnogi novi tipovi automobila
imaju pose ban solenoid, odnosno pokretae leptira
karburatora koji treba da poveca brzinu praznog
hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Taj
pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo
povecanje od 50-100 obrtaja u minutu.
Posto na veCini tipova automobila kuCiste pre-
cistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini
mehanizam i zavrtnje za podesavanje, treba ga
skin uti. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti
190
dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto, a
finalno podesavanje obaviti kada je montirano.
Podesavanje zavrlnja praznog hoda
Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje
praznog hoda, podesavanje se vrsi na sledeCi
naein:
1. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove
klinovima.
2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne
postigne radnu temperaturu.
3. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za
vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriava-
nje preCistaca za vazduh«. Napomena: ukoliko sa
kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi, oba-
vezno ih zacepite. Za to moie da se upotrebi T-
prikljueak. Ako se vakuumski cevovod ostavi
otvoren, to maze negativno da utite na po des ava-
nje praznog hoda motora.
4. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj
obrtaja u minutu. Taj instrument ima dva provod-
nika, crveni i crni. Spojite crni provodnik za bilo
koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi
nosae da biste uzemljili tahometar. Spojite crveni
provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na pri-
marnom prikljueku koji vodi do razvodnika pa-
ljenja.
5. UkljuCite motor.
6. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema
instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalep-
nice, odnosno prema uputstvima iz priiucnika za
vas automobil.
7. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga
sa preporucenim brojem obrtaja. Ako je
potrebno podesavanje, postupite prema uputstvu
iz tacke 8. U suprotnom, predite na po stupak dat
u tacki 9.
8. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje
praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu
da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad
pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili
broj obrtaja. Videoete da okretanje zavrtnja za 11
4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje pra-
zan bod sa datim tehniekim podacima.
7
I
~
1
' = ' ' : \ ' ' ' ~
__
-i
,
9. IskljuCite motor.
10. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo
ali ne iskljucujte tahometar.
1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na taho-
metru. Aka se vrednost nalazi u okviru preporu-
cene (± 20 obrtaja u minutu), postupite prema
uputstvu iz tacke 12. Ako nije, obavile finalno
podesavanje. Napomena: u slucaju smanjenja
broja obrtaja na praznom hodu motora posle
zamene precislaca za vazduh, proverite da ulozak
precistaca ne ometa protok vazduha (maida je
zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite.
Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCi-
staca za vazduh«.
12. IskljuCite motor.
13. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz
lacke 4 obrnulim redom.
14. Uklonile klinove za blokiranje lockova.
15. lsprobajle automobiL
Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod
Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod
vrsi se na sledeCi naCin:
L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima
tockove.
2. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne
dosligne radnu temperaturu.
3. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za
vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzava-
nje preCistaca za vazduh«. Napomena ukoliko sa
kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi, oba-
vezno ih zacepite. Za to moze da posluzi T--
komad. Aka se astavi otvoren, vakuumski cevo-
vod moze negativno da utice na podesavanje
praznog hoda motora.
4, Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa
motorom. Instrument ima dva provodnika -
crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki
metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac
da bisle uzemljili tahometar. Spojite crveni pro-
vodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na
Kada podcsava!e pra2m; hod, svaki vakuumski cevovod koji 5e skine
sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Na
ovoj slid, vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na
razvodniku pa!jenja (2) j". T-prikljuckom (3).
Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u
smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos
vazduha i goriva bi.o siromasniji jJj bogatiji. Zavflanj za poodavanje
praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3)
i povecava-ili smanjuje brzinu motora. Medutim, na vecini nOllijih
tipova karburatora, ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji
sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje.
191
'i
'.I
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje
leptirima. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid .spojen
a ko!Ya (1) isprutcna. aUlomobiiima (desno) naknadno
podesavnnje nije potrebno. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a
pavuce, zvrtanj Z3 podes.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e
dobije predvidena brzina matora.
primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika
paljenja.
5. Ukljueite motor.
6. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema
instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice, odnosno
prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL
7. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga
sa preporucenom brzinom. Ako je potrebno
podesavanje, postupite prema uputstvima iz tacke
8. Aka nije, predite na postupak dat u tacki 9.'
8. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin:
okrenite kljucem navrtku za podesavanje soleno-
ida u smern kretanja kazaljki na satu da biste
poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi
broj obrtaja motora. PodeSavanje vrsite sve dok
ne postignete predvideni broj obrtaja.
9. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja
obrtaja na praznom hodu. IskljuCite provodnik
solenoida sa prikljucka. Ovo ee uCiniti da se kotva
solenoida povuce.
192
10. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Aka je
ocitana vrednost ista kao i predvidena, nije
potrebno podesavanje. U suprotnom, okreCite
odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda
sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj
obrtaja.
1 L Ponovo spojite provodnik solenoida.
12. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom
poluzni mehanizam leptira karburatora da biste
poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ovim ee se
kotva solenoid a protezati do polozaja prvog
podesavanja. Otpustite rukom paluzni mehani-
zam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na
broj obrtaja za prazan hod.
13. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Tre-
balo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste
dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ako nije,
obavite sada podesavanje.
14. IskljuCite motor.
15. Vratite na mesto kuei,te precistaea za vazduh
ali ne iskljucujte tahometar.
l
(I
!
I
j
1
i
I
1
m
I
I

i
il
,
,
, I
I '
I
!
I
,SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1),
podcsavanje praznog hoda Sf; vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje ('2)
okrece pomocll kljuca,
16. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahome-
tru. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti
(± 20 obrtaja u minutu), predite na sledeCi postu-
pak. Ako nije, izvrsite ovom prilikom konaeno
pOdeSavanje.
17. IskljuCite motor.
18. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti
postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom.
19. Sklonite klinove za blokiranje toekova.
20. Obavite probnu voznju.
POdesavanje smese praznog hoda
Da biste podesili smesu praznog hoda, postupite
na osnovu sledeClh uputstava:
1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima
tockove.
2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne
dostigne radnu temperaturu.
3. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za
vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddava-
nje preCistaca za Napomena: zacepite
sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista
preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Ako ostanu
otvoreni, vakuumski cevovodi mogu negativno da
utiCll na podesavanje praznog hoda matara.
4. PrikljuCite tahometar, instrument za merenje
broja obrtaja motara. Tahometar ima dva pro-
vodnika - erveni i erni. Spojite erni provodnik za
bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka
iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Spojite
erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu)
na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika
paljenja.
5. UkljuCite motor.
6. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama
za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici,
odnosno prema uputstvima iz prirucnika za auto-
mobil.
7. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praz-
nag hoda. Napomena: na jednodelnim karburato-
193
i

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za
podesavanjc sIDdle praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja
kazaljki na satu, ,mesa se osiromasuje, a okretanjem u smeru
suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. ~
rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok
se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima
nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Napomena:
na karburatorima sa, zasticenim zavrtnjima za
podesavanje smese praznog hoda, podesavanje
nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade
zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Plasticne
zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi
izvade. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju
ogranicenu mogucnost za podesavanje smese
praznog hoda. Ako pravilno podesavanje smese
ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja,
kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propu-
stani,u vakuumskog cevovoda.
8. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Malim
odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSava-
nje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok
motor ne pacne .da »posrce«-i dok se ne smanji
broj obrtaja u minutu. Zatim pocnite da okrecete
zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne
dostigne maksinialan, odnosno optimalan iii urav-
notezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma
pravilno. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za
podesavanje smese praznog hoda, podesite ih na
vee objasnjen naCin.
194
9. IskljuCite motor.
10. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto
ali ne iskljucujte tahometar.
11. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahome-
tru. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru
preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu),
predite na postupak iz tacke 12, a ako nije, pode-
site prazan hod kako je objasnjeno u ovom
odeljku.
12. IskljuCite motor.
13. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti
postupak iz tacke 40brnutim redosledom.
14. Uklonite klinove za blokiranje tockova.
15 .. Obavite probnu voznju.
Odrzavanje uredaja
za· pai<:retanje
hladnog moiora
Alat i materijal
• Kljuc
• Odvijac
• Krpa
• Sprej za Ciscenje karburatora i coka
• Termostatska opruga
S
vi automobili koriste uredaj za pokretanje
hladnog motora sa tzv. cokom, odnosno lepti-
rom za vazduh, koji regulise kolicinu vazduha
koja prolazi kroz grlo karburatora. Hladnom
motoru potrebna je bogatija smesa goriva za
pokretanje, nego motoru koji je dostigao raduu
temperaturu. Bogatija smesa znati da se veea
koliCina goriva propusta u karburator. Uredaj sa
cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za
vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora.
1
I
!
}
i
1
- , ~
Jii
III.
I
'lI
!
i i
' ! ~
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe
pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Opruga otvara leptir za
vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu.
~ Automatski uredaj za pokretanje
, ~
I
j
11
I
i
Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«,
glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga
osetljiva na temperaturu (tj. termostatska). Ta
opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu
motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u
karburatoru. Kada je usisni vod hladan, opruga
ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehani-
zam coka koji zatvara leptir za vazduh sto sma-
njuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju
smesu. Kada se motor zagreje, opruga se odmo-
tava i otvara leptir za vazduh usled cega se propu-
sta vise vazduha te smesa postaje siromasnija
gorivom.
Vakuumska membrana koja je takode sme-
stena na karburatoru automatski otvara leptir za
vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno
prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese.
U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva
glavna problema. Leptir za vazduh moie da
postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi
potrebno podesavanje iii zamena. Kao sto je vee
objasnjeno, leptir za vazduhna vrhu karburatora
konstruisan je tako da se zatvara kada je motor
hladan, odnosno da se otvara kada je zagrejan.
'L'
.• 1
' -" ----
Ako se ne zatvara kada je motor hladan, doCi ce
do problema sa startovanjem zato sto smesa nece
biti dovoljno bogata. Ako se ne otvara dovoljno
kada motor startuje, izduvni dim ce biti ern sto je
znak da je smesa suvise bogata.
Automatski cok se proverava na sledeti natin:
1. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da
se motor putpuno ohladi, najbolje preko noti.
2. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga
da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Trebalo bi
da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara.
Ako se ne cuje skljoeanje, pailjivo skinite navrtku
sa poklopea kuCista precistaca za vazduh oslusku-
juti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Ako se'
zatvori dok skidate navrtku, moida nesto u kuCi-
stu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Pro-
nadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici
biti resen ..
3. Ako se leptir za vazduh ne zatvori, skinite
kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje·
nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i
zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za
gas.
195

SISTEM ZADOVOD GORIVA
V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog
molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3)
cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azduha.
4. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za
vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje.
Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane
lepljiv, te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje.
5. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za
eiscenje karburatora. Rukom proverite da Ij se svi
delovi mehanizma slobodno pokrecu. Cistom
krpom osusite sto je moguee bolje sve delove.
Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu,
tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi.
6. Ako se svi delovi mehanizma slobodno
pokreou, a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara,
moida je potrebno podesavanje ventila ili je ter-
mostatska zavojna opruga popustila iii se slomila.
Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan
tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo
zagrejan. Medutim, cak i kada je motor zagrejan,
jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini
mehanizam slobodno pokrece.
196
Kao sto je vee objasnjeno, mnogi automobili
imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom
kucistu u podnoiju karburatora.Opruga u ovom
kuCistu takode moze da popusti. KuCiste i opruga
uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni.
Moiete takode da skinete poluini mehanizam na
spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore--
dole. Trebalo bi da osetite napetost opruge. U
suprotnom, opruga je slomljena i
potrebna je zamena.
Odriavanje automatski podesljivog uredaja za
pokretanje hladnog motora
Neki automobiIi sa automats kim uredajem za
pokretanje hladnog motora jos uvek imaju pode-
sljivu termostatsku oprugu. Ovaj dec se nalazi u
okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu kar-
buratora. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi
naCin:
I
j
I
i
1
J
I
J
,
,



..1

I

- -,
__
0-----7"1
Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora, element za
zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). Prilikom
startovanja on dobija napon iz akumuiatora.
1. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo
za pravilno podesavanje uredaja.
2. Pomocu odvijaca .olabavite ali ne skidajte
zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu.
_I

. _-
Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na
poklopeu (2), a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi
sa oznakom na kuclStu (4).
3. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom
kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost
opruge. Aka je nema, opruga je moida slomljena
i potrebna je zamena. Aka osetite napetost,
podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete
dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.
4. Ponovo pritegnite
uredaj pravilno radi.
zavrtnje i prove rite da Ii
Uredaj za pOkretanje hladnog motora
Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj
za pokretanje hladnog motora na elektricni
pagan. Elektricni uredaj je tako konstruisan da
otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od
oko 15'C i visim. To treba da smanji zagadenje od
izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potros-
nji goriva .
U blizini karburatora nalazi se mali temiostat-
ski prekidac koji automatski radi. Kada je uklju-
cen, prekidac greje mali kalem tek toliko da se
zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir
za vazduh otvori. Tada se prekidac iskljucuje i
radi sarno prilikom startovanja hladnog motora.
197
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva
(poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga
dodirnete posle nekoliko minuta rada), proverite
napon na elektrienom prikljueku poklopca
pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ako
napcn postoji, ali se grejni elemenat ne zagreva,
znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Ovaj
elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da
se zamenjuje ceo sklop.
Mehanizam za
re€Julisanje
ga+sa
mGtora
Alat i materijal
• Sprej za ciscenje karburatora i i'oka
• Povratna opruga za prazan hod
• Kljui'
• Klesta
• Mazivo
M
ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra
vainu ulogu u celokupnom radu automobil-
skog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i
motora. Ovaj mehanizam je spojen sa karburato-
rom, a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga
sa pedalom za gas. Pritiskom na pedalu za gas,
pokrece se mehanizam koji otvara leptir karbura-
tora. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina
vazduha i goriva ude u karburator cime se pove-
cava brzina ili broj obrtaja motora.
Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan,
mehanizam za regulisanje gas a motora mora da
radi pravilno, bez zastajanja_ iii zaglavljivanja.
Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a)
motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti
pedala za gas; b) rad motora na praznom hodu je
nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj
obrtaja.
198
Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'pro-
blema postupite prema sledeCim uputstvima:
1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema
uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za
vazduh« u ovom poglavlju. Za ovaj po sao maida
ce yam biti potreban kljuc.
2. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za
regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru.
ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karbura-
toru.
3. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na kar-
buratoru. Kabl je obicno osiguran pomocu ras-
cepke iii obujmice u obliku potkovice. Skinite
klestima rascepku iii obujmicu.
4. Posto ste iskljucili kabl, pomerajte poluini
mehanizam na karburatoru. On mora slobodno
da se pokrece napred-nazad. Ako primetite da se
zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece, popr-
skajte ga, a isto tako i posebnim sredstvom popr-
skajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se
nalazi osovina leptira. Ako OYO ne pomogne.
treba popraviti karburator.
5. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma
na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno),
pokrenite pedalu za gas gore-dole. Ako primetite
da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno
pokrece, proverite ispravnost kabla pocey ad kar-
buratora do protivpoiarne pre grade prostora za
motor. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii
zamrsio. Blagim pomeranjem kabla obicno se
otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. Nikada
ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen.
U tom slucaju potrebna je zamena.
6. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i
njen oslonac. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno
kapne malo maziva na okov pedale da bi se
odstranilo zapinjanje.
7. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom
na karburatoru.
·s. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu
za gas, a vi prove rite da Ii je leptir karburatora
potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta.
Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za
podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii
prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se
leptir potpuno otvorio.
~
' ~
,
I
J
,
I
I
I
I
I
I
.1
I
I
I
~ .
i
~
I
I
,
"
~ l
I
I ~
I
I
1
Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas, (2)
driac kabla (»sajle«) xa gas, (3) kabl"Za gas, (4) mehanizam za
startovanje. (5) povratna opruga, (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7)
poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«).
9. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u
polozaj na prazan hod. Ako se ne vrati glatko u
prazan hod, zamenite oprugu za povratak u pra-
zan hod. Ova opruga nalazi se izmedu karbura-
tora i poluznog mehanizma za gas.
10. Vratite kuCiste precista';a za vazduh na svoje
mesto.
199
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Zamena
karburatora
AlaI i malerijal
• Okasti, otvoreni i raseceni kljucevi
• Klesta
• Mali tekic
• Mali nai iii strugac
• Karburatar -
• Krpe
K
arburatar je dea vozila kaji se maida najsla-
bije paznaje. Njemu se cesta pripisuju pro-
blemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi
sistem u matoru. Grub prazan hod, oklevanje
tokom ubrzavanja, veliki utrosak goriva po kilo-
metru iIi nedovoljna snaga magu da budu simp-
tami kvara karburatora, ali testa potitti iz sistema
za paljenje. lednostavno podesavanje karbura-
tora opisano u ovom poglavlju, ili cistenje karbu-
fatora mogu da povrate motor u dobra radno
stanje.
Drugim retima, karburatori se testa nepo-
sredne zamenjuju. Dobar mehanicar ce proveriti
sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi
remontuje karburator.
Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potre-
ban. remont iii zamena, njegovo skidanje sa
motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti
veCina mehanicara-amatera. Medutim, ne zabo-
ravite da svaki proizvodac automobila ima
posebnu konstrukciju karburatora, tako da se
postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Medu-
tim, uputstva data u ovoj knjizi odnose se na
veCinu karburatora.
Garniture alata za remont karburatora uglav-
nom kostaju manje od fabricki remontovanog
karburatora, te se na tom poslu moze prilitno
ustedeti. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za
popravku. Medutim, proizvodaCi automobila
testo vrse manje ispravke na modelima iii tame-
njuju karburatore. Stoga nije uvek lako pronaCi
pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-
-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu
garnituru alata tek kad skinu karburator. Karbu-
ratori na najnovijim tipovima automobila postali
su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv-
nim gasovima, tako da ce za njihovu popravku
200
biti potrebno vise vremena i strpljenja. Pre nego
sto se odluCite za remont iii zamenu, posavetujte
se sa prodavcem auto-delova. Napomena: mnoge
nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom
povratnom spregom veoma je tesko dobro
remontovati. Ponekad su potrebni posebni instru-
menti i alat za podeSavanje, tako da sanjima cak i
profesionalni mehanicari mogu da imaju pro-
blema.
Kada kupujete garnituru alata, najbolje je da
zapisete serijski broj karburatora koji se obicno
nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga pone-
sete u prodavnicu auto-del ova.
Karburator se zamenjuje na sledeti nacin:
1. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste
preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka
»Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID
poglavlju. Za ovaj posao ce yam mozda biti potre-
ban kljuc.
2. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. 1'0
je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora.
Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste
ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Rasecenim
kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda
za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao
okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut
moze da se namesti aka cevi, a zatim pomeri u
poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi
pritegne. Ako se i veti prikljucak na karburatoru
okrece, pridriite ga pomocu otvorenog kljuca.
Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za
gorivo kada ga skidate.
3. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Obelezite
ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Napo-
rnena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao
sto su prekidac za menjac, senzor poloiaja lep-
tira, prekidac za prazan hod, prekidac praznog
hod a za klima-uredaj iIi solenoid, prilikom skida-
nja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih
budete ponovo vracali na mesto.
4. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisa-
nje gasa motora sa karburatora. Obicno je pric-
vrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku
potkovice. .
S. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje
hladnog motora sa karburatora koji je takode
pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. Pazite da ne
zaboravite polozaj poluge uredaja. Ova poluga
l
,
r-
i
,
,-
i
,

Ii
i
,
i
I
I
I
,
I

I
,
l
I
n
tt
.


,
i
i
i
i
l
moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCi-
van]e.
6. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora
taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine
okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na
salli. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-·
tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu
motora. Zavisno od tipa karburatora, postoje dYe
iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje.
7. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje,
podignite karburator navise i izvadite ga iz. pro-
stora za motor. Napomena: izmedu karburatora i
usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova
zaptivkao'teiava skidanje karburatora. U tom
slueaju, blago lupkajte malim eekicem oko pod-
nozja karburatora da biste ga olabavili.
8. Kada skinete karburator, proverite da Ii
postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica
izmedu karburatora i usisnog voda. To zapamtite
zbog_ponovnog montiranja.
9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po
potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje
karburatora ostatke stare zaptivke. Pazite da vam
ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod .
10. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje,
izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zap-
tivku za karburator koja se dobija zajedno sa
karburatorom. Vratite na mesto sve zaptivke iIi
plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8.
Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku
kod montiranja novog karburatora da bi se obez-
bedilo dobra zaptivanje. Takode se preporneuje
tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane
zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. Ne
treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje
zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke
posto si!ikon nije otporan na benzin.
11. Poslavite nov karburator na povrsinu za mon-
tiranje. Navrtke za prievrscivanje karburatora
poslayite na mesto, ali nemojte da ih pritezete.
12. l;re nego sto prievrstite karburator, spojite sa
njim cevoyod za gorivo. Pritegnite prikljueak
ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je
opisano u taeki 2.
13. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karbura-
tora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. Pazite
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
I
<!l
I
Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh, (2)
zaptivka, (3)navrtke za prievriCivanje, (4) karburator, (5)
zaptivka karburatorn j (6) gol.i vijci za montiranje.
da ih suvlse ne pritegnete. Obavite pritezanje
dijagonalno kako bi karburator bio podjednako
pritegnut. U suprotDom biste mogli da slomijete
prirubnicu za montiranje karburatora. Da biste
osigurali karburator, dobro priljubite navrtke.
201
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
14. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisa-
nje gasa motora sa karburatorom.
15. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje
hladnog motora sa karburatorom.
16. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i pro-
vodnike sa karburatorom.
17. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno
ne curi. U slueaju da curi, pronaelite. mesto koje
i popravite gao
18. Podesite prazan hod karburatora, kao i
smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku
"Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju.
19. Vratite kuti;;te preCistaca za vazduh na
mesto.
Opis rada sistema
sa ubrizgavanjem
goriva
S
istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee
viSe godina, a razvoj elektronskog sistema za
ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene
karburatore. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima
vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog
motora, bolle - precizniju
kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava
vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih
gasova. S obzirom na sve prednosti, nije eudo sto
je vedna danasnjih automobila snabdevena elek-
tronskim sistemom za ubrizgavanje goriva.
Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa
ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbu-
Tatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma,
dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono
dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem
pod pritiskom. Kada vazduh proele kroz uski dec
difuzora karburatora (venturijeva cev), stvara se
razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u
202
loneetu karburatora. Ova razlika u pritisku usi-
sava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do
difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni
vad.
Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva, odmera-
vanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom
pritisku. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i
stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr-
,ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. KoliCina
goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vaz-
duha koji ulazi u motor i optereoenja motora.
Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ek-
tronski dec u kame kompjuter i razni senzori
matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu
da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva.
Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizga-
vanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje.
Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem, jedan
iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje
spolja izgleda kao karburator. Meelutim, umesto
ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova
kaje maiete naCi u karburatoru, sistem sa indi-
rektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od
supljeg kuCista koje sluii sarno za
ubrizgaca za gorivo. Kuoiste sa ubrizgacima je
montirano na istom mestu na kome bi trebaloda
bude karburator. Sistem sa indirektnim ubrizga-
vanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo
visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod
rezervoara za gorivo), preCistaca za gorivo, regu-
latora pritiska (koji obezbeeluje podjednak priti-
sak goriva za svaki ubrizgac), kuCista sa jednim iIi
dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada
metCTa i njegovih senzora.
UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje
se otvaraju kada pobudni napon stigne do soleno-
ida ugradenog na ubrizgacu. Drugim reCima,
kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom,
solenoid otvara ventil koji omogucuje da se
gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Ubrizgaci ne raspr-
suju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Tra-
janje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice
motora i kompjutera koji regulise rad motora.
Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i
goriva na sledeCi nacin:
Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizga-
vanjem goriva (kroz vise otvora), prineip je u
osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki
cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Motor
sa sest cilindara, na primer, imao bi sest ubrizgaca
za gorivo, dok bi motor sa cetiri cilindra imao
cetiri ubrizgaca. Umesto da se ubrizgaCi monti-
raju u centralno smestenom kuCistu, ani se nalaze
na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepo-
I
I
I
I.
1
,

I
Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od ubrizgaca (I)
(za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu.
UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. Kad orag
sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. u ovom
sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se
ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u
otvore). N a taj nacin je pOboljsana raspodela
goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost
nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace
moze da se dogodi u usisnom vodu. Zbog toga se
sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efi-
kasnim.
Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubriz-
gavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se
naziva detektor iii senzor za vazduh. On kompju-
teru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi
u motor, tako da kompjuter moze da odredi
potrebnu koliCinu goriva. Senzor za utvrdivanje
polozaja leprira obave;;tava kompjuter koliko je
olvoren leptir, dok dodatne informacije koje
kompjuter dobija od senzora za barometarski pri-
tisak, senzora za temperaturu ulaznog vazduha i
senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
I ~
o
s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja ulan u motor,
take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. Ostali
uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). po!ozaj !cptira (4) i
temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5).
kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale pro-
me,ne u gustini vazduha i opterecenju motora.
Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku),
informi;;e kompjuter 0 tome koliko je smesa
bogata, a senzor za temperaturu rnotora prati terri-
peraturu tecnosti za hladenje u motoru. Kompju-
ter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora, a
zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje
potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od
radnog rezima motora. To se postize produiava-
njem interval a ubrizgavanja da bi se smesa oboga-
lila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija,
Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kon-
trolu dovoda goriva, izduvnih gasova i perfor-
mansi.
Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi
senzori ispravni i daju tacne informacije. Ako su
j.edan iIi vise senzora neispravni, kompjuter nece
biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. VeCina
203
---------
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
@ ~ +
CD
6
\ I
~ _________ J
Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim
ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca, (2) ubrizgac, (3) motor
za prazan hod, (4) scozor kiseonika, (5) scnwr pritiska u usisnom
vodu, (6) senzor -poioiaja !cptira, (7) scozor temperature rashladnog
fluida, (8) scowr temperature ulawog vazduha, (9) kompjuter, {I D)
razvodnik paijenja i (11) akumulator.
Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac, dok veCi sa scst i vise
cilindara Cesta imaju dva ubrizgata.
elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima
izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju
kvarave na senzorima. Ako senzor ne daje signal,
kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju
kao »problem«. Zavisno od prirode kvara, kon-
trolna lampica moze da zasvetli na tabli. sa instru-
mentima. Aka do toga dode, potraiite pomoc
strucnj aka. K var maZe da se utvrdi sarno na
osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika, a poku-
,saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je
skora nemoguc.
Prilikom provere, strucnjak ce prikljuCiti
204
kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti
sve probleme. Na nekim tipovima vozila, kvarovi
se registruju pomocu braja treptaja kontrolne
lampice motora dok je za druge potrebna kon-
trolna oprema za dijagnosticiranje. Posle ovoga,
prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska
ne otkrije.
Treba imati u vidu da se kompjuter motora i
njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regu-
lisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garan-
ciju za period od 5 godina i predenih 80.000 km.
Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u
I\'"
I I'
I'
'.
I SISTEM ZA DOVOD GORIVA

.i
,
I
I
I
rl
I
!
'I
I
;L'
.1'
Sjedinjenim Driavama od 1981. go dine i pokriva
sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih
gasova, kao i srodne sisteme koji mogu da uticu
na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):!
goriva, paijenje i elektronske komande motora.
Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na
veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem
goriva sarno ako poseduje prilicno znanje, odgo-
varajuce prirucnike za popravku i kontroinu
opremu. Ako nestrucno radite, moiete lako da
ostetite kompjuter ilili senzore. Nikada ne ski-
dajte konektore provodnika sa sistema za reguli-
sanje rada motora dpk je sistem za paljenje uklju-
cen i nikada ne pokusavajte da premostite, uzem-
Ijite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije
receno u prirucniku za popravku. Kompjuter i
senzori su veoma osetljivi na naponska preoptere-
cenja, a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzem-
ljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki
deo sistema.
Medutim, ako ne posedujete veliko znanje,
rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta
moze da bude uzrok problema. Elektronsko
ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funk-
donise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto
zahteva dobru pumpu i Cist preCistac), precizno
merenje kolicine dovedenog vazduha i rada
motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni)
i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar
elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom,
odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i
zatvaranje leptirastog ventila). Provera i zamena
elektricne pumpe za gorivo, kao i preCistaca, vee
je objasnjena u ovom poglavlju. Otkrivanje kva-
rova kod senzora, kao sto je receno, najbolje je
prepustiti strucnjaku. Sto se tice ubrizgaca za
gorivo, ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do
ubrizgaca, neispravan leptirasti venti! iii zapusen
otvor), neee rasprsivati gorivo, te kad sistema sa
sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf, kod
sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki
gubitak snage matara, odnoso grub Tad na praz-
nom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgava-
njem goriva. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara
potpuno, ispustace gorivo, sto dovodi do prete-
rane potrosnje goriva, sllvise bogate smese i
moguceg grubog rada na praznom hodu. Kod
sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze
se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi
se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte
poglavlje »Motor«), Kod sistema sa indirektnim
ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju
mnogi problemi. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade
ispravno, rasprseno gorivo ima konican oblik
kada se motoru doda pun gas.
Ako motor ima problem sa radom na praznom
hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi
suvise brzo iIi suvise sporo), brzo cete shvatiti da
ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava
kao kod klasicnog karburatora. Na sistemima sa
ubrizgavanjem goriva, prazan hod se regulise,
pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i
motora za reguIisanje praznog hoda. Kompjuter
prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSava-
nje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako
sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na
motom za podesavanje praznog hoda. Ako ovaj
motor otkaze, iIi ako se kanal zapusi, automobil
ce imati problema sa radom na praznom hodu.
Problem koji se cesto previdi je propustanje vaku-
uma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce
koliCine vazduha u motor. Posto kompjuter
»misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za
praznog hoda motora, pokusace da
zatvori kanal na njemu. ,To sarno pogorsava pro-
blem i negativno utice na kvalitet mdavine. Stoga '
je, kada se pojavi problem, vaino proveriti da Ii je
preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta.
Ubrizgavanje
dizel
goriva
P
opulamost dizel motora u automobilskoj indu-
striji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu
benzina. U poredenju sa benzinsktm, dizel motori
imaju i preimucstva i nedostatke. Sto se tice pred-
nosti, dizel motori imaju mnogo veti toplotni
ucinak, sto znaci da mogu da predu mnogo veti
broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva.
Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasni-
jom smesom dok je kolici!).a izduvnih gasova
(osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. Posto
sistem za paljenje ne postoji, nije potrebna ni
periodicna zamena svecica, niti celokupno odria-
vanje sistema za paljenje.
S druge, strane, dizel motori imaju i izvesne
nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje
205
.SISTEM ZA DOVOD GORIVA
privlacnim od benzinskih motora. Zbog poveca-
nog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih
prstenova kod dizel motora, obicno se preporu-
cuje cesca zamena ulja. Dizel motori mogu da
budu bueni, aida tesko startuju po hladnom
vremenu. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je
takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom,
tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad
motora.
Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog
motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu
sabijanja da bi zapalio gorivo, dok benzinski
motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i
sistem za paljenje. Da bi ovo postigli, dizel motori
imaju mnogo veCi stepen kompre;ije, recimo od
16:1 do 22:1. Takvo sabijanje zagreva vazduh na
temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se
gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ nepo-
sredno u komoru za sagorevanje.
Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem ben-
zina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u
ulazne otvore cilindara, ubrizgac za dizel gorivo
nalazi se na glavi cilindra odakle direktno raspr-
suje gorivo u komoru za sagorevanje. Zbog viso-
kog pritiska u cilindru, ubrizgac mora da radi pod
veoma visokim pritiskom; 75-280 bara, zavisno
od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi.
Na dizel motoru nema leptirastog ventila. Vaz-
duh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i
direktno nastavlja put u usisni vod. Takode nema
ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranica-
vaju protok vazduha, tako da nema ni vakuuma u
usisnom vodu kod dizel motora. Isto tako, za
razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja
matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira,
kod dizel motora broj obrtaja regulise se isklju-
Civa odmeravanjem goriva pomocu pumpe za
ubrizgavanje dizel goriva.
o
Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz
rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2), prolazi kroz precistac (3) i
ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Ova pumpa regulise
sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicinu
goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za
ubrizgavanje (6). Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz
povratni vod (7).
206
I
I
w---
I -
I SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za
podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel
goriva (2).
Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni
deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno
konstruisan deo uredaja. Pumpa preuzima dizel
gorivo iz cevovoda za gorivo, podvrgava ga izu-
zetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine
goriva u ubrizgace U odredenim impulsima.
Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj
obrtaja motora.
Posto ne postoji sistem za paljenje, trenutak
kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude
taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri
radu motora sa povecanim brojem obrtaja na
praznom hodu, recimo 1200 obrtaja u minutu,
ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na
oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Ako se
broj obrtaja radilice motora poveca, pumpa za
ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati
i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati
dovoljno vremena da sagori.
Kada se dizel motor startuje, naroeito po hlad-
nom vremenu, toplota kompresije moze da bude
nedovoljna da up ali gorivo, te je stoga potreban
pomocni sistem za zagrevanje. To je sistem gre-
jaca. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa
navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod
naponom. Elektriena energija se dovodi do gre-
jaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za
paljenje, a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih
automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto
motor startuje. To znaGi da problemi sa startova--
njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei-
spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo.
Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice.·
Njihova ispravnost se proverava merenjem elek-
triene otpornosti.
Posle startovanja, dizel motor ce nastaviti sa
radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva
dobija gorivo. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je
207
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
da se prekine dovod goriva. Kada se iskljuci
glavni prekidac (kontakt-kljuc), zatvara se sole-
noid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj
nacin blokira dalji dovod goriva. U nekim slucaje-
virna kada motor ne maze da stanuje, uzrok moze
da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu
iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom

Sto se tice odrzavanja, od bitne vaznosti je Cisto
gorivo. Voda moze da prouzrokuje koroziju na
spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto
dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe.
Prljavstina moze da izazove iste poteskoce, stoga
je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca
za gorivo i njegova zamena po potrebi. OdrZava-
nje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom
poglavlju. .
Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja
jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolno-
stima ne treba da pokusavate da rasklopite. Mon-
tiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma
slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i
veoma skupu opremu. Ako yam pumpa otkaze.
obratite se za pomoe strucnjaku. Pumpu mozete
da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima
podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su
posebni instrumenti. Podesavanje se U osnovi
sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba
da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u
kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno
odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke.
Na nekim tipovima vozila, postoji referentna
oznaka za podesavanje pumpe. Pogledajte u
fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da
je
Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa
ubrizgavanjem dizel goriva, ubrizgaCi mogu da se
zapuse iii da propustaju. Zapusen ubrizgac neee
biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako
da ee gubitak snage biti ocigledan. Neispravan
ubrizgacponekad moze da se primeti ako se
paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hlad-
nog motora. Upozorenje: izduvni vodovi ce se
veoma brzo zagrejati, stoga pazite da sf. ne opeCete.
Medutim, cilindar kod koga dolazi do pogresnog
paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni
vod tog cilindra neee brzo zagrejati.
Ako ubrizgac propusta, gorivo ee da curi u
cilindar, dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe
brzo. U oba slucaja, sagorevanje neee biti
ispravno, sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi
u izduvnim gasovima, gUbitka snage i vece potros-
nje goriva. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva
, nije dobro podesena, motor ee biti previse bucan i
208
primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gaso-
virna.
Pooesa\'anje brzine praznug hoda
Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi
za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno
izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praz-
nog hoda. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi

l. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog
hoda. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u
fabrickom prirucniku.
2. Spojite tahometar taka da registruje broj obr-
taja radilice motora. Neki od ovih instrumenata
koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni
tocak za merenje broja obrtaja motora.
3. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu
radnu temperatuTu, a zatim akreCite zavrtanj za
podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije
predviden broj obrtaja na praznom hodu.
Turbo punjenje
T
urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za
povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta
bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Turbo
punjao nije nista drugo do kompresor koga
pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji ,po potrebi
ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. S
obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine
vazduha u motor. motor malog kapaciteta funkci-
anise kao da ima vecu zapreminu. Zbog toga se
turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i
poboljsale radne karakteristike motora.
Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi
od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ven-
tila. Drugim reCima, sto je veea koliCina va,zduha
koji prolazi kroz motor, to ee i dodatni pritisak
biti visi. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduv-
nih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se
odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko
kolo. Turbinsko kolo, spojeno je preko osovine sa
kolom kompresora na drugom kraju turbo
I
I
I
;:1
i
11
,
,
.'
I
I
'!!!
I ==
r
I
I
II
1/1
1
I
,I
~
~
!
~

@
"'
"
~
e'
rif
I
j
I
i
1
',>
punjaca, Ukol;ko se turbinsko kolo brie pokreee,
to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kom-
pres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno
otvoren, turbina moie da dostigne preko 150,000
obrtaja u-minutu. Najvisi dodatni pritisak zavisi
od velicine uredaja, ali veCina fabricki montiranih
turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2,5 do
6,5 bara. .
Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je
visi, to je i snaga veea, Medutim, motor moie da
podnese samo odredenu vrednost dodatnog priti-
ska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva deto-
nativno sagorevanje. Ova pojava nastaje kad
smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da
sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova
u komori za sagorevanje umesto jednog koji
mimo sagoreva. Kada se ovi plameni frantovi
sudare, cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak
D
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ove
detonacije nalik na udarce cekicem mogu da iza-
zovu pucanje klipova, klipnih prstenova i glava,
kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i
klipnjace. Zbog toga detonativno sagorevanje
treba izbegavati,
Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da
bi se snaga motora oddala u predvidenim grani-
cama, u turbo punjac se ugraduje regulacioni
uredaj, tzv. rasteretni venti!. Ovaj ventil se sastoji
iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa
membranom koja je osetljiva na pritisak. eim
dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimal-
noj vrednosti, otvara se ventil i propusta izvesnu
koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko
k"jo, Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbin-
skog kola i odriava dodatni pritisak u predvi-
denim granicama.
Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani
izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu
turbinsko kolo. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji
ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4).
209
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
CD
GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste, (2) [urbina koju pokrccu
izduvni gasovi, (3) kolo kompresora, (4) mehanizam za regulisanje
rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada
rosleretnOg venti]a,
Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise
na nekoliko nacina. Kao prvo, stepen kompresije
kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji, iako
neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom
kompresije koji iznosi oak 9: 1. VeCina elektron-
skih sistema za upravljanje motorom koristi sen-
zor na turbo motorima. Ovaj senzor reaguje na
zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Signal
se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje
sve dok detonacije ne prestanu.
Mere predostroinosti kod turbo punjaca
Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo
punjab rade, podmazivanje lezajeya turbine je od
izuzetne vainosti. Ulje koje se koristi za turbo
motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta
210
kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje.
Takode se preporucuje zamena ulja posle pre de-
nih 5000 km, zato sto temperatura u kuCistLi turbo
punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Na
taka visokim temperaturama, ulje u motoru paCi-
nje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno
uticu na podmazivanje.
PriIikom promene ulja i preCistaca, sistem
treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor
stavi u pogon oko 10-15 sekundi, a provodnik
kalema uzemlji, odnosno skine se kabl za sveCice.
Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da
osteti lezajeve osovine turbo punjaca.
Sto se tice same yoznje, nikada ne startujte
turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego
sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor,
pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15
sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori.
..
i
i
. ~
il
I .1
~ 1
fl'
,
, ~
L
Cim motor prestane da radi, pritisak ulja opadne.
Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzi-
nom, leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se
ostete. Zbog toga, nikada ne dodajte motoru pun
gas ako nameravate da ga iskljuCite. Neki tipovi
turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje
vodom kako bi se produzio vek lezajeva.
Otkrivanje kvarova turbo punjaca
Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete
susresti kod motora sa turbo punjacem: buka,
suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Kada
se cuju struganje i grebanje, znaCi'da su lezajevi
istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0
kuCiste. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i
dodatni pritisak. Resenje je zamena turbo pu-
njaca.
Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog
sagorevanja. Pod pretpostavkom da problem nije
nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog
senzora, najverovatniji uzrok je neispravan raste-
retni ventil. Probusena membrana rasteretnog
ventila, olabavljen iIi zapusen cevovod rasteret-
nog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu
rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otva-
ranje. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni
ventil radi ispravno jeste da se jednostavno
posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun
gas. Ako se ne pokrece, skinite rasteretni ventil i
pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite
kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze
proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum--
pumpe. Ako je membrana rasteretnog ventila
defektna, treba je zameniti novom. Montiranje
rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod at-
nom pritisku moze da poveea snagu ali takoae
moze da premasi sposobnost motom da podnese
taj pritisak.
Nedovoljan pritisak moze da bude prouzroko-
van time sto regulacioni poklopac rasteretnog
ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece.
Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su
lezajevi pohabani iIi osteeeni. u tolikoj meri da
sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj
obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste.
Sve sto ometa slobodno okretanje turbine sma-
njiee pritisak i performanse motora. Da biste ovo
proveriIi, skinite dovodni iii odvodni vod kompre-
sora. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i pro-
verite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola
kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad
da prodru u sistem i da ostete kolo. Ako sve
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
izgleda ispravno, pokusajte da okrenete turbo
punjac rukom. Treba da se okreee slobodno i
ravnomemo. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako
pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvi-
dene tolerancije su u rasponu od 0,025 do
0,075 mm).
Zamena turbo puujaca
Ako vam je turbo punjac osteeen, pohaban iii
neispravan, mozete ga i sami zameniti. U osnovi,
ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje
starog turbo punjaca i montiranje novog. Oba-
vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve
vijke u skladu sa preporukama proizvodaca.
Pazite da prljavstina, otpaci iIi ostaci stare zap-
tivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi
to moglo da osteti nov uredaj. Ne zaboravite da
ponovo dodate ulje.
Kompjuterska
regulaeija matora
S
istemi sa kompjuterskom regulacijom rada
motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine
automobila iz 1981. go dine i novijeg datuma,
mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova
vozila. Proizvodaci automobila preSli su na komp-
jutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja
emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri
sagorevanju goriva. Ovi sistemi se smatraju
daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i
vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo
trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada.- On
to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu
nego uredaji sa mehanickim komandama. Sta
vise, kako ne postoje mehanicke komponente
koje se habaju, odriavanje je smanjeno, a pouz-
danost poboljsana.
Kompjuterska regulacija rada motora koristi se
za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo,
paljenje i izduvne gasove. StaIn om prom en om
odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu
solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo
promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva
moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad-
211
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
nim uslovima u cilju postizanja performansi, eko-
nomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.
Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice,
po potrebi ga produzava iIi sleracuje. Konaeno, on
vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za
kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju
zagrevanje motora niti pogonske performanse.
Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada .motora oCigledno predstavlja kompjuter,
mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji sli-
can personalnom kompjuieru. Kompjuter se
testo naziva elektronski komandni modul (ECM).
Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija
motora preko svojih senzorskih elemenata. Funk-
cije koje se prate su: temperatura rashladnog
fluida motora, polozaj komande gasa, pritisak u
usisnoj grani motora, atmosferski pritisak, tempe-
ratura llsisanog vazduha, sadrzaj kiseonika u
izduvnim gasovima, napon akumulatora, brzina
vozila, ukljuCiYanje kompresora klimauredaja.
izbor stepena prenosa, pritisak turbopunjaea
(sarno kod motora sa turbopunjacem), broj obr-
taja motora i. kod nebh, eak i ukljuCivanje
papuee koenice. Kod mnogih motora sa turbopu-
njaeem postoji i senzorski element kojim se
otkriva detonacija u motoru.
Na bazi podataka dobijenih od senzorskih ele-
menata kompjuter proracunaya optimal an odnos
mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove
fada, vreme trajanja varnice, kao i koje uredaje
za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kod
sistema sa rucnim komandama kompjuter kontro-
lise i brzinu u praznom hodu. Kod karburatorskih
motora koristi se mali dodatni. stepenasti motor
kojim se otyara ili zatvara komanda gasa, dok kod
matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom
se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh.
Uredaji za kontrolu izduvnih gasova, koji se
obieno vezuju za kompjuter, obuhyataju ventil za
recirkulaciju izduvnih gasova, posudu s drvenim
ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Na pri-
mer, kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia
za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi
iznad brzine praznog hoda. Otvaranje ovog ven-
tila dok je motor hladan iIi u praznom hodu
izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kompjuter
takode omogucava da se posuda sa drvenim
ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos
topao i radi pri ekonomienoj brzini. Kompjuter
takode mora da regulise rad vazdusne pumpe
tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani
motora ili u pravcu katalitiekog konvertora.
Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i
uredajem za deblokiranje toekova, kompjuter ce
212
pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za
deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne una-
pred utvrdenu brzinu.
Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune
utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM
(uredaj sa memorisanim programom). PROM
signalizira kompjuteru kako da kontrolise razli-
cite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta
okolnosti. Ustvari, napravljen je programkoji
kompjuter treba da prati, tako da u svakom tre-
nutku »zna« sta treba da uradi. Kompjuterski
PROM uredaj program ira proizvodae vozila za
konkretnu namenu. Parametri k:ao sto su: veliCina
motera, sistem za gorivo, prenosni odnos trans-
misije, tip i model vozila, uslovi primene vozila u
odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno
zavise od toga kako je PROM uredaj programi-
ran. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i
svaki nosi svoj broj. Ukoliko biste ikad morali da
zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii
je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer
ukoliko montirate pogresan uredaj performanse
vozila ce biti slabije.
Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera
Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada
motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvore-
nom i zatvorenam kolu. Kad startovanja i zagre-
vanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Rad
u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise
mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hla-
dan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi
neometano radio u praznom hodu, i (2) senzor za
kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u
stal}ju da emituje povratni signal.
Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu
od oko 300 'C, pocinje da emituje naponski signal
koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gaso-
virna. Sto je naponski signal jaeilvisi, to. je mesa-
vina bogatija. Kompjuter tada koristi OYU infor-
maciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesa-
vine vazduh-gorivo. U radu se dogada sledece:
ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu
mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazi-
vanjem mesavine; ukolika senzar za kiseonik
pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi
kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. Idealni
odnos mesavine je 14,7: 1, tako da brzim prebaCi-
vanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prose-
can odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se
priblizno na idealnom nivou. Ovaj proces reguli-
sanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i
I
I
I
j
.1
.:'
!
j 1
I
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1)
senzor broja obnaja (brzine) motora, (2) senzor temperalure rashladnog
Ouida. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (4) eiektronska !;:ol1!fo!a gonya, (5)
sistem isparenja goriva, (6) senzor za vakuum motom, (7) sistem za vazduh sa
kompjuterskom kontro!om, (8) senzar polozaja gasa, (9) sklap senzorskog
e!ementa za sadrtaj kiseonika, (10) kompjuler, (11) vod dijagnostickog
aktivatora, j (12) kompjuter za regulisanje paljenja,
Kad kampjuter otkrije kvar. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se upaJi,
menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva
se radom u zatvorenom kolu. Drugim retima,
kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadr-
zaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisa-
nje mesavine.
Kod motora opremljenih karburatorima sa
povratnom spregom kompjuter menja odnos
mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i
zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove
solenoid za kontroiu meSavine. Ovaj uredaj se
moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u
sekundi, a odnos vremena iskljucenja prema vre-
menu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Sto
je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromas-
nija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine
maze se oCitati obicnim tahornetrom, s tim sto se
vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u
broju stepeni. Bogata mesavina ce imati nisku
vrednost, dok ce siromasna mesavina imati visoku
vrednost.
Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisa-
nje rada motora od jednog do drugog proizvodaca
i promena koje se na njima vrse iz godine u
godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmaci-
jama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi
servisiranja jednog od ovih sistema.
213
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
CD
1
@
@
Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2)
solenoid tennoaktivatora, (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih gaSova.
(4) dcktronski sklop regulacije [3da motara, (5) relej snage, (6) scnzor
priti,ska u motam, (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (8) scnzor temperature
ulaznog vazduha, (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za
rccirkulaciju izduvnih ga.mva, (10) scnrar polozaja radilice, (11) senzor
poloiaja gasa.
Otklanjanje kvatova
VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada motora poseduje odreden stepen samodija-
gno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da
otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih
elemenata motora, komandnih kola, pa oak i
samog kompjutera. Kada se problem Dtkrije upo-
214
zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica
motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli auto-
mobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska
se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji
kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na
motoru.
Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada motora kao sto su oni kod veCine vozila
I
,
I.
proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre
kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja
ispod komandne table automobila i odbrojava-
njem treptaja lampice. Postoje i specijalni ispitni
uredaji kod kojih .se sifra kvara regisrruje kao
dvocifren broj. Ovi uredaji takode omogucuju
pracenje rada veCine senzorskih elemenata
motora i prekidaca dok je automobil u voznji.
Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek
da problem postoji niti da je motor ispravan.
Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju
posle izvesnih vrsta servisnih usluga, poremecaja
u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreS-
nog po stupka startovanja. Pojava sifre
stoga ne mora neophodno da znaC; da u sistemu"
stvarno postoji neki problem. S druge strane,
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne
znaCi ni da sve radi savrseno. Kako je vee napred
pomenuto, sis tern samodijagnosticiranja unutar
kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne
kvarove u funkcionisanju. On) recimo, neee
otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja
komande gasa, senzor za sadrzaj kiseonika u
izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za
atmosferski pritisak. On isto tako ne moze· da
otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola
sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo,
lose podden karburator, itd.
Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se
po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre, a zatim
brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osigu-
raca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da
o
/
Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom
rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja, (2) prikljucak davaca za
rcgulisanje paljenja, (3) sistem za dovod svdeg vazduha. (4) senzor
temperature rashladnog fiuida, (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica,
(6) prekidac za praznog hoda, (7) pretvarac signaia poJozaja
leptira karburarora. (8) b<llustni otpornik.
215
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo
da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri
zaostaloj iz neke ranije popravke. treba provozati
kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara.
Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitiva-
nje. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se
naCi u prirucniku. Ovde treba voditi racuna da isti
broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od
godine izrade i tipa automobila, pa stoga treba
proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Zatim
treba pratiti uputstvo korak po korak, kako bi se
tacno locirao izvor problema. Preskakanje pojedi-
216
._----_. -
nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno,
gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze.
Napomena: Sistem za regulaciju rada motora
vozila smatra se delom komoleta za kontrolu
izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garanci-
jom proizvodaca koja vazi 5 godina 180.000 km a
odnosi se na izduvne gasove. Ova garancija vaii
za sva vozila prodata u SAD od 1981. godine.
Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo
na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog
prodavca/servisera u toku Citavog garantnog
roka.
J
I
i=
!If
t'
,
i
t
,
SISTEMI ZA
KONTROLU
IZDUVNI·H
O
a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kon-
trole izduvnih gas ova kod automobila i danas-
nju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad
na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova.
Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo
na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su
automobili izbacivali u atmosferu. U pocetku
istorije automobila nije se obracala posebna paz-
nja na pitanje aerozagadenja. Ali kako je broj
vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona, a
gradovi postali zaguseni saobracajem, kvalitet
vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa
je ozbiljan problem. Izraz "smag" pot ice iz Las
Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam
basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom,
pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila
prva driava koja je donela zakansku regulativu
kojom se zahteva od proizvodaca automobila da
kontrolisu izduvne gasove iz vozila.
Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je
automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i
jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine, zacetog
na univerzitetima, skrenulo je painju javnosti na
ovo pitanje. To je dovelo do donosenja zakona 0
zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta, uz
sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova.
ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili
tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti
i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila.
Medutim, 1973. godine, industrijaje doZivela naj-
teiu krizu od II svetskog rata. Arapski petrolejski
embargo poremetio je snabdevanje benzinom i
doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Vozace
je zahvatila panika, a u mnogim zemljama dono-
seni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva, sto je,
naruCito u SAD, primoralo proizvodace automo-
bila, da proizvode ekonomicnija vozila koja trose
manje goriva. Proizvodaci su se ponovo zestoko
pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti
standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj
potrosnji goriva, ali su ipak uspeli u tome. Medu-
tim, to nije bilo nimalo lako, a promene koje su
nastale dovele su do revolucije u tehnologiji auto-
mobila.
Osnove kontrole izduvnih gasova
U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci
automobila presli su sa jednastavna dagradenih
uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih
sistema za kontrolu goriva, paljenja i izduvnih
gasova. Neki od prvih sistema za kontrolu izduv-
nih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je
reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i
amatera bila jednostavno uklanjanje citavog
"krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. Mada
je ovakva taktika moida reSila neke probleme
voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne
potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74.
godine, promene u tehnologiji izrade vozila
dovele su do spajanja sistema za gorivo, paljenje i
izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je
oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posle-
die a po dnige sistema. U Sjedinjenim Drzavama,
na primer, da bi se pomoglo onemoguCila inter-
vencija na pojedinim sistemima, ustanovljene su
velike kazne za profesionalne mehanicare koji se
217
i
~ I L-________________________________________________________ [
uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih
gasova. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i
zakone kojima se kaznjava svako, pa i vlasnik
vozila, za uklanjanje bilo kojih uredaja za kon-
trolu zagadivanja. Doneti su i propisi za proizvo-
dace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des ava-
nja karburatora i drugih delova »otpornih na
nedozvoljene intervencije«, kako bi se odvratilo
mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu
zagadivanja.
218
Krajnje resenje ovog problema, medutim, bilo
je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i
ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvali-
tetom vazduha. Ispitivanjem izduvnih gasova,
otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala stan-
darde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od
njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u
duhu standarda. VeCina velikih ameriCkih grad-
skih podrucja sada ima takve programe.
Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per-
--------
-------..
I
,
I
I
I .. _;_F_-- ___ ·_·· ________________________
r
I __
r
I

Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. koji se koriste za
og,anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje, (2)
karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom, (3)
uredaj xa regulisanje rada sveCica, (4) sigurnosni ventil
prepunjavanja, (5) separator (6) rezervoar za
goriYo, (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja, (S)
urcdaj za zagrevanje vazduha, (9) ubrizgavanje vazduha ix
izduvne grane, (10) recirkulacija izduvnih gasova. (11) vazdusna
pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem.
spektive je dvostruk: prvo, treba da pokaze dokle
se stiglo u relativno kratkom periodu. Mada
danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja,
ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski
i tehnicki prakticno moguce. KoliCina dva velika
zagadivaca iz izduvnih gasova automobila, ugljo-
vodonici (He) i ugljenmonoksid (CO), smanjena
je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre
uvodenja kontrole izduvnih gasova. Istovremeno,
kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju
rada motora, kontrola goriva, paljenja i izduvnih
gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole
motora koji obezbeduje daleko superiorniju eko-
nomicnost u potrosnji goriva. Ovo, uz smanjenje
dimenzija vozila, dovelo je do dvostruko manje
prosecne potrosnje goriva automobila. Prosecna
potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina
za americke proizvodace auto mobil a iznosila je
sarno oko 5,5-5,7 km po litru goriva, dok danas
iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz
219
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake
pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na
vozilu - sistemu za kontrolu izduvnih gasova
mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva,
iIi perform ansi vozila. Izuzev u slucaju nekoliko
vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neo-
vlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego
doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i
perforrnansi vozila. Kod danasnjih sistema za
,regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neo-
vlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje
za kontrolu izduvnih gasava, a da se ne osteti
neka druga instalacija. Na primer, iskljuCivanjem
ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do
»zvizdanja« i detonacije. metcra pri ubrzanju.
Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnO-
gim zemljama za mehanicare-amatere i za profesi-
onalrie mehanicare, a ne treba zaboraviti da
vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo pro-
grama ispitivanja izduvnih gasOV3. Uklanjanje
katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska
izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se
pokaze kao skupa greska, jer zamenaje skupa, a
vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova uko-
liko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki
konvertor) .
Osnovni zagadivaci
VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod
automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova.
Postoje meciutim, tri vIste zagadivaca:
1. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j kar-
buratora
2. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora
3. Izduvni gasovi
Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi, kako
se jos nazivaju, sadrie niz ugljovodonika (HC).
Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s
vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog.
Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju
veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle
prestanka rada motora. Medutim, ispareni
izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor
aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo.
Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju
gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii
posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar
prostora za motor. Ovde se radi 0 posudi s drve-
220
nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumu-
lira isparenja dok ih motor ne sagori.
Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos
jedan veliki izvor zagadenja. Prilikom sagoreva-
nja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak
koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu
koliCinu izdu\'nih gas.ova i nesagorelog -gaTiva
pored klipnih prstenova. Ovo propustanje gasova
predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar
motora. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku
koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko
sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje
brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja.
Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani
u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne
oduske. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i
omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude
ispustena u atmosferu. Uvodenjem uredaja za
recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj
problem je resen. Ovaj sistem je najpre primenjen
kod nekih kalifornijskih vozila 1961. godine da bi
1963. go dine postao standardni uredaj na svim
voziIima. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera
prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da
se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom
ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao
izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek
trajanja ulja. Pomocu vakuuma koji stvara
motora obezbeduje se konstantan protok svezeg
vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagad-
ivaca i vlage. Ovim se produiuje vek ulja tako da
ono ne mora cesto da se menja.
U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih
zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Ugljovo-
donici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene
pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepode-
senog paljenja, sagorevanja ulja iii drugih
mehanickih problema u motoru iii sistemu za
gorivo. Ugljovodonici sami po se,bi nisu direktno
toksicni, mada su neka istrazivanja pokazala da
imaju veze s nekim vrstama raka. Glavni problem
u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da pred-
stavljaju veliki izvor smoga. Ugljovodonici u
reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju
razna sekundarna hemijska jedinjenja i time
pomazu stvaranju smoga.
Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i
ugljenmonoksid (CO). Ugljenmonoksid je nuz-
proizvod nepotpunog sagorevanja. Poviseni nivo
sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori
za sagorevanje ima suvise goriva, a nedovoljno
kiseonika. Bogata mesavina vazduh-gorivo,
zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir
za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji
i
!
I
J
I
,
~
i
. ~
I
~
, i
' ~
1=
~
f
I
,
I
!
L
ugljenmonoksida. U gljenmonoksid je vrlo opasan
jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze
nego kiseonik. Zato neispravan sis tern izduvnih
gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti
ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila.
Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga
upravo Cini opasnim.
Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida
kontrolise se - regulisanjem mesavine vazduh-
gorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi
idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto
sagorevanje. Kataliticki konvertor je isto tako
vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova
dva zagaClivaca. Konvertor je u sustini gorionik u
kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j
pretvara ih u ug!jendioksid, bezopasan gas. i
vodenu paru koja se normalno izdise.
Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima
su oksidi azota (NOx). U ovu grupu spada neko-
liko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se
stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar
motora prede 1300 'c. Uko 78% zemljine atmos-
fere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kise-
onik). Medutirn, unutar vrele komore za sagore-
vanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz
hemijskih jedinjenja. VeCina oksida azota kao
jedinjenja su otrovna. Azotni oksidi stvaraju
crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad
veoma zagadenim oblastirna. Azotnl oksidi
direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aero-
zagadenja kao sto su glavobolja, suzenje i otezano
disanje. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je
azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih
)}kiselih« kisa, zajedno sa surnporom. Ispustanje
azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno
smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova.
Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea
malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu
granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu
vazduh-gorivo. Ovo snizava temperaturu sagore-
vanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni
oksidi ne predstavljaju problem. Od 1981. go dine
kataliticki konvertor je postao ideo sistema za
kontrolu azotnih oksida. Noviji kataliticki kon-
vertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom
katalizatora koji razlaze azotne okside u manje
toksicna jedinjenja. Ova vrsta konvertora pone-
kad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-
-redukcioni konvertor.
Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih
gas ova je olovo. Rafinerije benzina davno su
otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraeti-
lolova poboljsava oktanska vrednost benzina
(sposobnost benzina da spreei detonaciju pri viso-
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
koj kompresiji). Ovo ne sarno da je omoguCilo
proizvodaCima automobila da izgrade motore sa
viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell
snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva, vee
je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitet-
niji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Na
zalost, shvatilo se da olovo, kao i drugi teski
metali, mogu da se nakupe U organizmu i izazovu
niz oboljenja. lnzenjeri su takode otkrili da ben-
zin u kome ima olova moze da onesposobi katali-
ticki konvertor. Kako je kataliticki konvertor
smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~
njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljo-
vodonika i ugljenmonoksida, pocetkom sedamde-
setih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezo-
lovnog benzina u novu generaciju uredaja za kon-
tralu aero zagadenja. Prakticno sva americka
vozila, izradena posle 1975. godine, konstruisana
su za koriscenje bezolovnog benzina, a sagoreva-
nje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno
da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski
element za merenje saddaja kiseonika u izduv-
nim gasovima kod sistema sa kompjuterskom
regulacijom rada motora. Bezolovni benzin je
skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se
postigla veea oktanska vrednost benzina, medu-
tim, s druge strane, u benzinu viSe nema olova
koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice
motora. Ustvari, sveCice u matoru koji sagoreva
bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na
motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Bezo-
lovni benzin maze se koristiti i kod starijih
modela vozila, medutim, izduvni ventili vero-
vatno nece trajati toliko dugo, posto kod veCine
motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo
podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila.
Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova
Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slo-
zen. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi
potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je
ovaj, pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne
sisteme koje mozete sami proveriti. Za detaljno
otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koris-
cenje prirucnika u kome je detaljno obraden
sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako kon-
kretno vozilo. Sto se tice sistema sa kompjuter-
skorn regulacijom rada motora tu je prisut"na
velika razlika menu proizvodacima automobila.
Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se
ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami,
onda je bolje da to prepustite profesionalcu.
221
-----------
7
SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA
Uredaj za
cirkulaciju
benzinskih
i uljnih
isparenja
Ala! i materijal
• Klesta
• Odvijac
• Univerzalni noz
• Kljuc
• Crevo uredaja
• Motorno ulje
• Ventil uredaja
• Odusni filter uredaja
p.
ri radu automobila i sagorevanju razvija se
veoma korozivan gas. Pored toga, na svaki
litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode.
U toku poslednjeg dela takta u procesu sagoreva-
nja u motorti, izvesna koliCina nesagorelog goriva
i proizvodi sagorevanja, na primer vodena para,
prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter.
Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga, ito:
1. Visoki pritisci u komori za sagorevanje mo-
tara.
2. Potreban radni zazor klipnih prstenova u nji-
hovim lezistima. Kada ne bi postojao ovaj zazor
klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod
uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu
motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra.
3. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u
kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju.
Ovo je normalno stanje. Kako klipni prstenovi
nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje
ce se sarno po sebi popraviti.
4. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto
se klip krece gore-dole unutar cilindra.
222
Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva
»produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora
pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern
pocne da stvara talog. Ukoliko do de do forrnira-
nja taloga kojl cirkulise s motornim uljem, doC! ce
do korozije i ubrzanog habanja klipova, klipnih
prstenova, ventila, lezajeva i drugih unutrasnjih
radnih del ova motora.
Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-.
duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru, »produva-
vanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagore-
log goriva iz komore za sagorevan ja motora u
karter. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne
ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Ulje
razblazeno benzinom nece podmazivati motor
pravilno sto izaziva prekomerno habanje.
Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter
motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja
koji koristi vakuum iz motora za propustanje
svezeg vazduha kroz karter. Ovaj uredaj naziva se
uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.
Svez vazduh, koji odnosi stetne gasove, ulazi
kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora
iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unu-
trasnje strane kuCista filtra za vazduh.
Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja
potice od usisne grane motora protok vazduha
kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u
zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji
se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. U
suprotnom, dodatni vazduh koji se usisava u
sistem, doveo bi do stvaranja siromasne mesavine
vazduh-gorivo.
Protok vazduha kroz uredaj regulise se venti-
lorn. Ovaj ventil, zajedno sa potrebnim cevovo-
dim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni
odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i
uljnih isparenja.
Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj
pre rna radnom stanju motora, kao sto je prazan
hod, normal an rad, ubrzanje, itd. Sam ventil
sastoji se od spiralne opruge, ventila i dvodelnog
tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. Dimen-
zije ventila, zategnutost opruge i unutrasnje
dimenzije variraju prema tipu motora da bi se
dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Iz tog
razloga, prilikom zamene ventila vazno je naba-
viti ventil koji je konkretno konstru.isan za taj tip
motora.
Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispare-
nja ima tri vaine dobre osobine. Njime se elimi-
nisll stetni gasovi iz kartera motora llsmerava-
njem istih kroz usisnu granu motora. Njime se
takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi
I
!
i
i
I
I
I
i
. i
I
,
I
,I
1 I
-----,,-
IP""""-
I I- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

I
11

1
i
I
.,
Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja.
Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. (1) Gasoyi IZ procesa
(2) ulaze u karter. Qdusni Wter (3) omogucuje
dn svez vazduh ude u karler, razblati gasoYe koji Ultim
prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora - (5) i
penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja.
223
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA
ne odJaze u atmosferu. Isto tako njime pobolj-
sava ekonomicnost potrosnje goriva. Recirkuli-
sani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu
mesavinu. Ustvari, ana postane gorivo za motor
kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko;a ulazi u
usisnu granu iz karburatora. .
tome, ako uredaj ne radi dobra to skra-
cuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadria-
vaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog
habanja.
Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Naj-
pre, spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za
vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste
motora. On zatim ulazi u karter motora preko
cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac
ventila matara. Vazduh zatim cirkulise kroz kar-
tef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja.
Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz
kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara.
lake je prikazana instalacija generalne prirode
svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein.
Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi
koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak
vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora.
Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polo-
zaj ventila ce biti razliCit. On moie da bude
ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila
motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani
s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ven-
tila. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije
ventila na svom vozilu, obratite se nekom profesi-
onalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to ra-
Zllme.
Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi
u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Gumeno
crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem
filtera za vazduh, a drugim krajem za motor,
obicno na poklopcu ventila. Cetvara i sestocilin-
dricni motori, sa linijskim rasporedom, imace
jedan poklopac ventila;
V6 i V8 motori imace dva, po jedan sa svake
strane.
Element! ventila urcdaja, prikazani u poprccnom preseku (slrclice
pokazuju protoka vazduhal. (1) kuCiste. (2) venti!, (3) klip, (4)
oprug,a, i (5) ispust.
Venti! rcg,u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3.
224
1
I
fi
I
i=
I
ProizvodaCi automobila daju razlieite pre po-
ruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila.
!vfedutim, opste pravilo vazi da treba vrsiti pro-
veru svakih 12 meseci iIi 20.000 km voznje. Isto
tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii
40.000 km voznje.
Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim pute-
virna treba motor podvrgnuti duze radu u praz-
nom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka
putovanja po hladnom vremenu. uredaj treba
tesce proveravati.
Mozda cete imati problema s ovim uredajem
ukoliko yam motor radi neravnomerna u praz-
nom hodu, ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu
filtera za vazduh, ako otkrijete curenje ulja na
bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja,
iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora.
Isto tako, kada proverite nivo ulja u motoru i
utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno
benzinom (oseea se po mirisu), verovatna se radi
o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih
i uljnih isparenja.
Provera uredaja
Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih
simptoma treba da se izvrsi provera uredaja.
Kako se vrsi provera?
Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite
nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema.
Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde
je lociran venti!. Videcete da je jedno crevo pove-
zana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na
poklopcu ventila. Ovim crevom prenosi se preeis-
cen vazduh iz filtera za vazduh do kartera .. motora.
Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere
da Ii su prikljueci pritegnuti. Vod koji eini ovo
crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije
montiran venti!.
Zatim cete videti crevo povezano izmedu
poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj
grani motora taeno ispod creva karburatora. Ven-
ti! je ugraden kao dec ovog voda. Obieno ce
venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca
ventila motora. Medutim, ventil ce uvek biti loci-
ran negde na ovom vodu. Posto se pare iz kartera
i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u

usisnu granu, prabJemi s ovim uredajem abieno
nastaju na ovom delu.
Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice
za creve za cije je pritezanje ili popustanje
oo"j" ", "jei" M,'",'m, ,,""'
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
crevnih prikljueaka jednostavno se navlac; preko
ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora.
Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave
ispustanja vakuuma na cre.vh uredaja. Ukbliko
creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Zaustaviti
motor. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo
kakvih tragova ostecenja. Posto uredaj mora da
bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno.
crevo koje ispusta mora se zameniti. Dobro je
izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila.
Eva kako se vrsl zamena creva.
1. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. iIi
klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom.
Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi
crevo i odvojiti ga od prikljucka. Skinite crevo.
2. Kupite crevo odredene duzine u. nekoj radnji
auto delova. Navesti tip i model vozila kod kupo·
vine. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg
pretnika. IIi, ponesite staro crevo i prema njemu
kupite crevo odredene duzine.
3. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo
crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli.
4. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz
taeke 1.
Ispitivanje ventila
Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zame-
nili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro·
veru ventila. Evo >kako se ona vrsi.
1. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vaz-
duh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje
filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Za skidanje
navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda
ce vam biti potreban kljue iii kljesta.
2. Pregledajte prostor u podnozju karburatora.
Tu treba da se nalazi crevo preenika oko
15-20 mm. Ventil treba da bude lociran pri kraju
ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji
ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno
lezi';te.
3. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praz-
nom hodu.
225
____ __ ____ ____ ====\
Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Na kucistu motora (3),
ugradcflo je gumeno leziste (4), kao sto je prikazano nn slid. Kod nekih
tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.
4. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom.
Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada
motora u praznom hodu. Ukoliko broj obrtaja
motora u praznom hodu opadne, pev sistem i
venti! rade na zadovoljavajuCi natin. Zaustavite
motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh.
5. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr-
taja) motora, zamenite venti!.
Zamena ventila
Ukoliko ventil mora da se zameni, evo kaka se to
radi.
226
1. Utvrditi gde je lociran ventil, kako je to objas-
ojeno u ranijem tekstu.
2. Odvojite od ventila. Ovo se moze postiCi
jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi ski-
danjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke
a zatim povlacenjem creva s ventila.
3. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti
za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc;
creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Uko-
liko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklo-
pcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Da
bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati neko-
liko puta.
1

i
I

,
Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno
s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje
mesto. Podmazivanjem leiista motornim uljem
olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto.
4. Kupite odgovarajuCi venti!.
5. Zamenite ventil sa novim, sledeCi obrnuti
postupak iz taeke 2 i 3.
6. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema
uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vaz-
duh« u ovom poglavlju.
Zamena nloska odusnog !iltra
Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog
filtra pev sistema. On se nalazi u kuCistu filtera
za vazduh. Ukoliko se na vasem automobilu
nalazi takav ulozak i on se treba periodieno
menjati. Proverite u prirucniku preporuke z:a nje-
govu zamenu. Eva kako se vrsi zamena uloska.
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
1. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh
pomocu klesta iii kljuea, po potIebi, kako bi se
skinula sigurnosna navrtka.
2. Skinite uloiak filtera za vazduh.
3. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje
odusnog ventila.
4. Skinite odusni filter.
5. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnu-
tim redosledom montaze u tackama 1 do 4.
-0
U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Skinite driac
(3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop.
'L
. ..... . .•.
227
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
Uredaj za
regulisanje
isparenja
U
redajza regulisanje isparenja konstruisan je
tako da sprecava ispustanje para goriva u
atmosferu. Pare IZ rezervoara za gorivo i karbura-
tora ispustaju se u posudu za sakupljanje ispare-
nja, gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Kri-
stali deluju kao sunder koji upija isparenja. Prili-
kom startovanja motora svez vazduh cirkulise
kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u
njoj. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu
granu motora i sagorevaju u motoru. Ovaj proces
naziva se proCiscavanjem.
Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstru-
isani.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se
228
motor ne zagreje. U ovu svrhu na cevovod posude
moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski
ventil za kontrolu prociscavanja. Kod kompjuter-
ske regulacije rada motora, kompjuter cesto regu-
lise ovu funkciju pracenjem temperature rashlad-
nog fluida matara.
Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne
zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod
veCine vozila. Na nekim vozilima periodicno se
mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s
drvenim ugljerri, medutim, vedna sistema danas
koristi zaptivenu posudu. Pogledajte u svom pri-
rucniku konkretne preporuke za servisiranje.
Prakticno jedino sto maze da se pokvari u
sistemu su naprsla, labava iIi pogresno postav-
Ijena creva, zacepljen odusni vod izmedu rezervQ-
aTa za gorivo i posude, iIi defektan ventil za
prociscavanje iIi komandni elektromagnet. U
veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s
vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne
utice na voznju. Ispustanje vakuuma moze da
dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom
Uredaj za rcgulisanje ispun:nj,! zaptivnnje za gorill(l,
'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc ,e knsnijc odllode i
sagorevaju u motom,
I .
i.
,
. I
I
ubrzavanja, iii da ventil za proCiscavanje koji se
zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama
goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi
neravnomernom radu matcra u praznom hodu,
medutim, obicno nema simptoma kvara. Ukoliko
se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo
mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklo-
pac da biste nalili gorivo u rezervoar. 1'.1nogi
sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II
rezervoar opremljene opruznim ventilom za pro-
vetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode
do zacepljenja.
Ureaaj za
Za!:lrevanj e
vca,zGluha
Alat i materijal
• Rucna vakuum pump a
S
Vi danasnji motori imaju termostatski kontroli-
san uredaj za dovod toplog vazduha do preci-
staca za vazduh prilikom prvog startovanja
. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu.
Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. On
poboljsava zagrevanje motora u voznji po hlad-
nom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu
koja pomaze isparavanju goriva, a time i smanje-
nju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima.
On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva
eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i
poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva ..
Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od
pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vaz-
duha, sklopa cevi za odvod top log vazduha do
preCistaca za vazduh, otvor regulisan v a k u u ~ o m
radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se
propusta u preCistac za vazduh, i senzorskog ele-
menta temperature unutar preCistaca za vazduh
kojim se regulise rad citavog sistema. Tempera-
turni senzorski element podesen je tako da vrsi
regulaeiju otvora kad god temperatura unutar
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
precistaca za vazdub padne ispod odredenog
nivoa, obicno oko 20-30 0c.
Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno
zatvoren za spoljasnji vazduh. Say vazduh koji
dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko
grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se
zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh.
Posto se motor zagreje potrebno je manje
dodatne top late i temperaturni senzorski element
pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom
otvoru. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg,
hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh, a
manje predgrejanog vazduha. Konacno, kada se
motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota,
temperaturni senzorski element zatvara dovod
zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod
spoljasnjeg vazduha.
Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom
sistemu, a uticaj na voznju odmah je primetljiv.
Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema
dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne
grane i preCistaca za v3zduh, kontrolni otvor
ostao otvoren, iIi je temperaturni senzorski ele-
ment u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe
do precistaca za vazduh. U periodu toplog vre-
mena ovo ne mora da predstavlja neki veti pro-
blem, ali za vreme hladnog vremena motor ce
verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da
»stuca« u toku ubrzanja, naroCito u periodu
zagreyanja. Hladan vazduh je mnago gusCi nego
topao pa na starijim tipovima vozilima koja
nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgava-
nje goriva promena gustine vazduha moze da
poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do
loseg paljenja usled siromasne mesavine.
Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja
zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvo-
Ten (vakuum motor u kvaru, ispustanje vakuuma,
iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako
da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vaz-
duh, moze da do de do detonacija i bogate mesa-
vine goriva u periodu toplog vremena. Problemi
ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila
bez kompjuterske regulacije rada motora.
Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod
zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu
stvar. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta
izduvne grane i preCistaca za vazduh treba peri-
odicno proveravati u pogledu zategnutosti i
defektnih mesta (naprsline).
Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti
skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba
sa prikljucka precistaca za vazduh. Treba pregle-
dati unutrasnjost prikljucka. Otvor za dovod vaz-
229
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
CD
230
--I----@
Elementi uredaja za zagrevanje vu<'.duha kod poprccno montinmog
malOra (strelica pokazuje pravac - napred), (1) spoijni vazdusni kana!.
(2) sklap precistuta za vazduh. (3) crevo l<l dovod vazduha. (4) ku6ste
fillcra za vazduh, (5) vakuum ereva, (6) OciUSDO crevo, (7) nosac
preCistaca za vazduh, (8) loplotni bna!. (9) stitnik. (10) izduvna graDll
matara, i (11) slitnik poklopca mown.'!.
o
CD
Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod
poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisun
temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do
karburatora (6), ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar
precistaea za vazduh. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje
Olvora (7) tek posto se motor zagreje.
@
®
®
l
1
1
i
I
i
,
I
i ~
I *J'-
(>
.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti
mcnom vakuum pumpom. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u
dobrom stanju.
duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada
motor ne radi, kada je motor hladan i kada je
spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa.
UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Ukoliko
je motor hladan, a spoljasnja temperatura nije
visoka, klapna ce nekoliko minuta ostati zatvo-
rena, a zatim ce poced postepeno da se otvara
kako se motor zagreva. Kada motor dostigne
norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapna-
na otvoru treb" da bude sirom otvorena.
Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno, rad
vakuum motor na otVOIU moze se proveriti
pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko vakuum
postoji, onda je motor ispravan. U suprotnom
zameniti motor.
Temperaturni senzorski element maZe se pro-
veriti fla sliean naein. Mnogi senzorski elementi
konstruisani su tako da propustaju vazduh kada
su hladni, a vakuum kada su topli. Moracete da
proverite tacan temperaturni opseg senzorskog
elementa prema prifUcniku. Ukoliko senzor pro-
pusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda
je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti.
Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi
prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove
u ovom sistemu. Pregledati svako vakuum crevo u
celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii
prekida. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi
iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Zameniti
sva creva za koja se pokaie da propustaju, da su
ostecena iIi defektna.
231
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
Recirkulacija
izduvnih
gasova
Ala!,i ma!erijal
• Ruena vakuum pump a
• Malo rueno ogledalo
• Zicana cetka
• Kljucevi
• Ruena svetiljka
S
vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova
je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota
(NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih
gasova preko usisne grane matora. Izduvni gasovi
razblazuju mesavinu goriva i- pomazu snizenju
temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stva-
ranje oksida azota ogranieeno.
Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog
ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu
granu motora. Sam ventil je prilicno jednostavan,
mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Vrh ventila
produzuje se u stezni element koji je obicno loci-
ran na izduvnoj grani uz mali otvor. U normal-
nom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge
sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila
ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori
izduvni otvor. Vakuum iz matcra tada uvlaCi
izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesa-
vinu goriva negde oko 6-10%.
Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi
kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to
utice na performanse motora kao i propustanje
vakuuma. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan
tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti
u periodu zagrevanja motora. Komandno kolo
ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma
u sistem s gomje strane leptira karburatora i
sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod
delimicnim gasom. Prekidae iIi elektromagnet
takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum
dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Kod
novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaei-
jom rada motora koristi se elektromagnet za isk-
ljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od
uslova rada.
232
Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz
izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e
sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara
venti! (4).
Mada je osnovni princip rada sistema u sustini
isti kod svih vozila, postoji znatna razlika medu
pojedinim sistemima. Neki su relativno jedno-
stavni dok su drugi prilicno slozeni. Razlike mogu
da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila
kao i u komandnom kolu. U pogledu konkretnih
detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte
odgovarajuCi prirucnik.
Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih
gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih
gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora,
Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prili-
kom ubrzanja i kada motor radi pod opterece-
njem, neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim
periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih
oksida. U tim periodima raste i pritisak u izduv-
I
I
I
I
.
I
i
,
!
,
)
I
=
! iP".
~ 1-
~
,
' ~
I
I
i
l
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

t ~
Uprosccn prikaz urcdaja 1.<1 ;-ecirkulaciju izduvnih gasova. Vakuum
OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia, tako da izduvni
gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom
vazduh-gorivo iz karburatora (4).
nim gasovima, pa resenje problema predstavlja
postavijanje ventila koji reaguje na promene priti-
ska u izduvnim gasovima. Venti I moze da bude
konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni
pritisak. Rupiea probusena kroz vodieu ventila
omogucuje da pritisak prodre u malu komoru.
Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi
zatvara odvodni otvor, time se regulise ·protok.
Ispitivanje nredaja
Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin:
1. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj
temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude
oko 2000 o/min. Pomocu ruene svetiljke odnosno
ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da
biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ovo kreta-
nje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno
radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil
jer je on veoma vrue.
2. Alternativni postupak za ventile koji nemaju
uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skida-
nju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u
praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1.lum
pumpe. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede
do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee
ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min, uz
primetno pogorsanje rada motora u praznom
hodu. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem
za pojaeavanje .protoka.
233
.--._-------
K varovi na uredaju
Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju
.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi
trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Kako
vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod
ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Posle
odredenog vremena ova se odrazava na vakuum
membranu unutm ventiia. Ukoliko membrana
prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u
stanju da otvori venti!. Nasiage ugijenika aka
sedista ventila, zaeepijeno iii probusena creva za
vakuum, pokvaren prekidae temperature iii elek-
tromagnet vakuuma, iii pogresno povezani vaku-
umski cevovodi magu da budu raziog za otkaziva-
nje rada ventiia. Ukoliko EGR ventil ne otvara
najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora
priybrzanju.
Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve
vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji
ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta
ventiia, slomijene opruge unutar ventila, karozije
yodice ventila deluje upravo kao i »curenje«
vakuuma. Rezuitat ee biti ias rad u praznom
hodu, otezano startovanje i oklevanje iIi »stuca-
nje« prilikom ubrzanja. Do istih rezultata davesee
pogresno postavljen vakuumski cevovod iii tem-
peraturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u
otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u
svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno
vreme dopre do veniiia. Praverite raspared
vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika
ukolika sumnjate na pagresan raspored ceva-
voda. Zapamtite da uredaj treba da bude pod
vakuumom kada se »doda« gas, a ne u praznom
hodu iii kod prvog startovanja motora.
Zamena ventiIa uredaja
Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia
mogu se ocistiti zicanom cetkoffi,. ali ne treba
koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu
membranu unutar ventila.
Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se
mora zameniti. Ventil predstavlja zaptiveni sklap
i ne maze se demontirati radi papravke. Saeekajte
da se motor ohladi pre nega sta pokusate da
odvijete venti!. Ukaiika pastoji vise ad jednog
prikljueka za vakuumske cevovode abelezite
svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne
biste pamesaii. Prove rite da Ii zamenjeni ventil
ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija
tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven-
234
tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito
kalibrisani. Ukolika je patrebna zaptivka uvek
ugradite navu.
Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova pove-
zali vakuumske cevovode, -ukljucite motor i pro-
verite rad novog ventila, kako je napred opisano ..
Ubrizgavanje
vazduha
i kataliticki
konvertor
S
istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki
kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih
gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijen-
monaksida (CO). Sistem to pastize ponovnim
sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru.
Na vazilima proizvadnje 1981. godine i novijega
datum a, ovaj sistem takade redukuje izduvne
gasove oksida azata (NOx).
Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga
dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine
sisteme za ubrizgavanje vazduha. Kod sistema iz
1980. godine i starijih kroz koje sarno proiaze
ugljavadonici i ugijenmonaksid, postoji vazdusna
pumpa s remenim pogonoffi, usmerni ventiJ,
nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do
izduvne grane. Vazdusna pumpa obieno prima
pogon sa kaisnika radilice, mada kad nekih
motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon.
(pomoeni pogon). Vazdusna pumpa je prosta
krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne, a izba-
cuje ga s druge strane. Sa iziazne strane pumpe
nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu
struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu
ukolika vazduh nije patreban. Preka vakuumskog
cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno
se prekida dovad vazduha do izduvne grane u
periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi
se spreCiio detonativna sagorevanje. Nepovratni
ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i
izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih
gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi
ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu.
i
iI
. :
:1
,
"
1
· · - · - · - - - " - - ~ - - - - . _____________ .r
.....
Alat i materijal
• Ruena vakuum pumpa
• Kljucevi
• Kldta
• Odvijac
• Vakuum-metar
Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja
varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne
koristi vazdusna pumpa. Kod ovih sistema svel
vazduh se usisava u izduvnu granu preko jedno-
smernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz
vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilin-
drima. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva«
(taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA
cilindra stvara trenutni vakuum. Jednosmerni
ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne
gasove izmedu svakog takta, Cime se eliminise
potreba za vazdusnom pumpom.
Kod sistema proizyodnje 1981. godine i novijeg
datum a koji takode ispustaju okside azota, vaz-
dusna pumpa ima dYa us merna ventila. Prvi sluzi
u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod
starijih sistema, tj. za skretanje vazduha u
izduvnu grapu iii u atmosferu. Drugi-prekidacki
ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vaz-
duha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru.
Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduv-
noj grani kada je motar hladan kako bi se pomo-
gla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i
ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagre-
vanja motora. Kada motor dostigne normalnu
radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka
konvertoru. Razlog za ovo leli u tome sto noviji
tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.
U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise-
3
2 !----t::.....:.J
1 -
Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Pumpa za vazduh (1) .saJje wei vazduh
kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc grane
motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace.
235
SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
236
Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu
pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc
kako bi se smanjilo zagadenje.
CD
Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora
(1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.a
regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3),
i
i!
onik, a da bi proces efikasno funkcionisao potre-
ban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagore-
vaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se
proces okoneaa za to je potreban dodatni kise-
onik, Za sredinu konvertora prikljucena je cev
kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde
su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida
azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se
iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid.
Kataliticki dec konvertora sadrii bilo kera-
micko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).
Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu
preko koje proticu izduvni gasovi - povrsina
ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima
tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao
katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom
se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u
vodenu paru i ugljendioksid. Reakcija stvara
ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor
postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Kod
kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do
redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i
podlogu oblozenu rodijumom. Ovaj metal vrsi
razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.
Problemi
Nekoliko problema mogu prakticno da onemo-
gute ovaj veoma efikasan sistem. Jedan od njih
predstavlja primena poolovljenog benzina u
vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje
bezolovnog benzina. Olovo se talozi na povrsinu
katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za
kratko vreme. Kad je katalizator unisten on vise
ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se
izduvni gasovi Ciste, od zagadivaca. Rezultat su
povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno
zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u
nekad aktivnom gorioniku. Uklanjanje katalitic-
kog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne
pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemo-
guCi rad sistema. Postoji misljenje da te se ukla-
njanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati
ucinak mot ora. Medutim, jedino ukoliko je kon-
vertar zapusen iIi ostecen nekom drugom gre-
skorn u sistemu, treba ga skinuti jer njegovo
uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsa-
nja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Izduvni
gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih
vozila. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da
bi efikasno sagorevao zagadivace, pa iskljuCivanje
kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da
dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi
SISTEM ZA .,.nMTICn,
Rad hl<ldnog matera. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta
(NO:>;) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema
iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog
sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11
pcriodu zagrevanja malora.
Rad [oplog mOlora. Kada motor dostigne normalnu radnu
tempcraturu, kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh
dircktno 11 kata!iticki konvertor (2).
Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1)
dvodelnog iii trodclnog konvertora. Platina, paJadiium i ubrizgani
vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori.
(2).
237
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
konvertora. Ponavljamo, svako poboljsanje eko-
nomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo.
Odriavanje
Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO'
zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim
pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu
proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo
stanje. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti
(vidi dec 0 zameni remena, bilo u poglavlju
"Sistem za hladenje«, bilo u poglavlju "Sistem za
punjenje«).
Ispitivanje vazdusne pumpe
Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe, isklju-
Cite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi
brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Proverite
strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak paveca-
vate gas. Vazdusna struja bi trebalo da se pove-
cava s poveeanjem gasa. Ukolika nema povecanja
iii je one malo pumpa je neispravna i treba je
zameniti.
Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno
u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi
krila pumpe. Amateri-mehanicari ne treba da
vrse remont vazdusnih pumpi. Podmazivanje
pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta
ulje maze da osteti pumpu, zaptivke i membranu
usmernag ventila.
Ispitivanje usmernog ventila
Sa zagrejanim mataram u praznom hodu prove-
rite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusi-
vaea. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say
vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu
matara. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se
broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala
da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Vaz-
duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Aka se
nista ne dagaela, proverite da Ii vakuum dolazi do
ventila u periodu usporavanja rada motora skida-
njem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom
vakullma pomocu prsta, a zatim po novo pove-
cajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u
prazan hod.·Ako postoji vakuum, a usmerni ven-
til He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga
zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se
pojavi detonacija). Ukoliko ne asetite vakuum
238
problem je u vakuumskom cevovodu, a ne u
ventilu. Proverite da crevo nije labavo iii zaeep-
Ijena iii maida pogresno postavljeno (povezano).
Kod sistema iz 1981. go dine i novijeg datuma
isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii
kontrolnog vazdusnog ventila, kako se ponekad
naziva). Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se
proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh,
zavisno od temperature motora. Kada je motor
hladan, protak vazduha trebalo bi da bude usme-
ren ka izduvnoj grani motora. Kada je motor.
vreo, vazduh bi trebalo da bude usmeren na
konvertoru. Protok vazduha moiete proveriti ski-
danjem jednog od ispusnih creva i proverom pro-
toka vazduha dok motor radi u praznom hodu.
Ispitivanje nepovratnog ventila
Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila
treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio
(Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc).
Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera.
Ventil treba da propusta vazduh prema motoru, a
ne u-suprotnom smeru. Ukoliko mozete da ga
produvate u aba smera iii ni u jednom smeru,
nepovratni venti! je neispravan i treba ga zame-
niti.
Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila
Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene
vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gume-
nog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Pad
vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0,15 bara
u toku 2 sekunde. Izvrsite zamenu ventila ukoliko
je pad vak1.1uma manji.
Ispitivanje katalitickog konvertora
Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti
radni uCinak samog konvertora bez analizatora
izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pri-
tisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida'
rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora.
Povisena temperatura unutar konvertora kao
rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose
paljenje u cilindru, curenje goriva u motor, itd.)
ponekad moze da dovede do topljenja kataliza-
tora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpu-
nog blokiranja protoka izduvnih gasova. Simp-
tomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage
---
I
I
II
l'
I
l
I
!
I
I
iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada
ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacep-
Ijen).
- Da biste proverili prekomerni pritisak treba
povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i
pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praz-
nom hodu. Ukoliko vrednosti postepeno opa-
daju, a motor radi sve sporije i sporije u praznom
hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konver-
toru pa ga treba zameni!i. Delimicno zacepljen
konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali
1
ZA KONTROLU IZDUVNI
Ispitivanje
kvaliteta
izduvnih
gasova

UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutrasnjo51
vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Donji stitnik (3) Stili donji
deo katali!ickog (4),
ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad
praznog hoda i malog gas a (brzine). Da' pono-
virna, male ocitane vrednosti na vakuum-metru
pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0,3 bara) znak su
zacepljenja.
M
ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami
obaviti, dajemo informacije 0 ispitivanju iz-
duvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli
da bolje shvatite postupak ispitivanja i ,ta znace
dobijeni rezultati ispitivanja. Za ispitivanje izduv-
239
SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA
nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni
analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere
sadrzaj sarno dva gasa - ugljovodonika (HC) i
ugljenmonoksida (CO). Ugljendioksid i kiseonik
nisu zagadivaci, ali njihov sadrzaj u izduvnim
gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja
ispravnosti katalitickog konvertora. Analizatori
izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida
azota (NOx).
VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu poci-
nje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e prove-
rilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih
gasova nisu prekinuti iii nedostaju. Moie se pro-
veriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo
da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni
poolovljeni benzin. Drugi deo ispitivanja podra-
zumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih
gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih
gasova pri radu motora u praznom hodu. Kod
nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu
(brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri
praznom hodu provera pri praznom hodu ce
obiono otkriti sve probleme.
240
Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kva-
liteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse
ugljovodonika iii ugljenmonoksida_
Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju
preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2)
ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima, a
ugJjovodonika u promilima.
Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima
cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose
paljenje iii neispravna sveCica, napukli poklopac
razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Ako palje-
nje nije dobro nesagorele pare benzina ce da
prodru u motor i izduvne gasove. Veoma istroseni
klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omo-
gucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode
do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim
gasovima. Prepunjen karburator iii pre bogata
mesavina gorivom is to tako moze da doprinese
visokom nivou sadriaja ugljovodonika. Pad kom-
.
I
I

I
I
.. ~
,
I
,
I""
=
",
l ~ ~ ,;.: ... , , - ~ - - ~ ~ " .
I
I
I
I
.1
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela
zaptivka glave mogu takode da dovedu do propu-
stanja nesagorelog goriva u izduvne gasove.
Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu,
(2) prekinut kabl, (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja, (4) neispravni ventili iii
sedista ventila, (5) zaprljane 5veCicc. (6) pohabani prstcnovi, (7) pogreSno
podesen karburator, i (8) nivn plovkn.
®
Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepot-
puno sagorevanje do koga dolazi zbog viska
goriva odnosno manjka vazduha u meSavini.
Izmedu ostalog, ·ovde treba proveriti: zacepljen
fiiter za vazduh, zagJavljen Jeptir za vazduh,
pogresno podden karburator,uredaj za cirkula-
ciju benzinskih i uIjnih isparenja, vazdusnu
pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. Pre-
brzo vreme paljenja moie takode da dovede do
visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduv-
nim gasovima.
241
242
LU IZDUVNIH GASOVA
® CD
~ ~ l
®
Uzroci visokog ugljenmonoksida. (1) niwk prazan hod (mala brzina). (2)
zecepljcn preCistac Z3 vazduh, (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hladnog motora
(»cob,), (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova, (5) bogata mes,wina
u praznOm hodu, (6) nepodeseno paljenje, (7) pokvaren karburator. (8) zaccpJjcn
venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja, i (9) pokvarena pumpa
Z3 vazduh.
@
CD
)
11
II
I
, I
I I
iJ
,
I I
I ~
I
I
I
~ .
I

I
f
!

SISTEMZA
PALJENJE
J
edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem
vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan
taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru
motora. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola.
To su primarno, iIi nisko naponsko kolo i sekun-
darno, odnosno visokonaponsko kolo. Medutim
oba ova kola rade zajedno i medusobno su za-
Vlsna.
Primarno kolo se sastoji od akumulatora, glav-
nog prekidaea, primarnog kola bobine (koja ima
dva kola), primarnog kola razvodnika paljenja (i
on sadrzi dva kola) - koji se kod starijih tipova
vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenza-
tora, odnosno modula elektronskog paljenja,
davaea i provodnika kod novijih tipova vozila
opremljenih elektronskim paljenjem - i od pro-
vodnika koji povezuju svaku od pomenutih kom-
ponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo.
U komponente sekundarnog kola spadaju
sekundarni deo bobine, sekundarni deo razvod-
nika paljenja (poklopac razvodnika, razvodna
rueica i kablovi sveCica) i, konacno, sveCica.
Dok se motor ne pokrene, rad primarnog kola
zavisi od napona akumulatora. Kada motor poene
da radi sistem za paljenje zavisi ad napona
sistema za punjenje.
Kada se ukljuei glavni prekidae, primarno kolo
(kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se
aktivira. Napon se dovodi do primarnog del a
bobine i platinskih dugmadi u razvodniku palje-
nja. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon
se dovodi do davaea. Bobina je povezana sa tri
provodnika. Dva od ova tri provodnika su malog
poprecnog preseka i povezana su na dva mala
primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim
stranama bobine. TreCi provodnik - provodnik
visokog napona je veCih dimenzija od prethodna
dva (priblizno preenika .obiene olovke). Na jed-
nom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se
jednostavno tako ,to se ugura na mesto u bobini
koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini
jednog od dva kraja bobine.
Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Kod
»V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno
ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini
razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja
kao kod mnogih automobila General Motors-a
koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Kod
liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno
ugraduje sa boene strane motora u blizini razvod-
nika paljenja, a na suprotnoj strani od karbura-
tara i usisne grane.
Sada je pravi trenutak da se objasni koncept
bilo kog elektrienog kola u automobilu. To je
"put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju
akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi
vise elektrienih potrosae" iIi uredaja, i nazad do
lZvora.
Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca.
iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab
kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece
se javiti tok struje (»amperaza«). U vasem auto-
mobilu jedan pol akumulatora je direktno pove-
zan sa sasijom, karoserijom, podom iIi motorom
automobila. Za veCinu elektrienih uredaja kod
automobila kao povratni vod od akumulatora
sluie sasija, motor iii drugi metalni delo'!i jer su
svi oni povezani sa jednim od polova akumula-
tora. Provodnik koji se nalazi sa druge strane
elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom
baterije eime se zatvara strujno kolo.
Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji
od dva provodnika koja su vezana na sijalicu.
Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol
akumulatora, a drugim provodnikom dodirnete
drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee
zasvetliti. Probna lampa ee svetleti i tada ako
jednim od provodnika dodirnemo onaj pol aku-
mulatora koji nije vezan sa karoserijom, motorom
i)i drugim metalnim delovima automobila, a dru-
gim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji
je povezan sa akumulatorom. . .
Primarno kolo sistema za paljenje
Sada, posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta.
je kola, vratirno se na primarno kola sistema za
L_
243
SISTEM zA PALJENJE
paljenje. Dva tanka provodnika koji su povezani
za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi.
J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim
prekidacem, koji je opet pomocu provodnika
povezan sa Jednlm od polova akumulatora - amm
koji nije povezan. sa metalnim delovima bloka
motora. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspo-
stavlja se veza akumulator - glavni prekidac -
prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim
prekidacem. Unutar bobine nalazi se veGi broj
namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuc-
cima primamog kola. Tanak provodnik koji je
povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u
kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od
krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja
(»platinska dugmad«). Drugi kraj sklopa platin-
I
®
!
244
skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika.
Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se
otvara i zatvara kada se okrece osovina razvod-
nika. Kod elektronskih sistema za paljenje nega-
tivni prikljucak namotaja bobine povezan je na
okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca.
Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno
ukljucuje i is.kljueuje kolo (obieno prekidanjem
mase). KuCiste razvodnikaje povezano sa masom
prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jed-
nim polom akumulatara. Kada se platinska dug-
mad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika,
kola se uspastavlja i struja teee kroz primama
kola. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvod-
nika platinska dugmad atvare, .primarno kolo se
prekida. Kod elektronskog paljenja u osnovi se
®
\
®
CD
I
,
,
I
~
I
I
1
n
I-
I
®
r
.i'
" I,
I
::
d
I
;, I
'I
I
,
~ )
"
I
~
I
I
I
~
,
1
,
,
,
~
---
..
odvija isto, ali umesto da se kolo kroz namotaje
uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatva-
ranja platinskih dugmadi, to se izvodi pomocu
elektronskog prekidackog uredaja. Kada je na
razvoctniku pravilno podeseno paljenje, osovina
razvodnika se obrce, otvara i zatvara platinsku
dugmad, odnosno okida modul davaca, i time
stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stva-
ranje varnice izrnedu elektroda na svecicama.
Medutim platinska dugmad, odnosno modul, ne
varnicu na elektrodama sveCica; ani
sarno okidaju sekundarno kolo. Sekundarno kolo
je to koje daje varnicu.
U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima
postoji jos jedan dec: kondenzator, kojiJe postav-
ljen u razvodnik paljenja. On ima dva prikljucka.
SISTEM ZA PALJENJE
Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom
na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa
bobinom; drugi je povezan sa plocom razvodnika.
KOhdenzator ima sarno jednu funkciju - on s!uzi
kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se
platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. Konstru-
isan je tako da prihvata impulse visokog napona i
postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje.
Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za
paljenje nece raditi pravilno. Ako su platinska
dugmad otvorena, a kondenzator nije u stanju da
prihvati visok napon, platinska dugmaci ce prego-
reti. Kao sto je vec objasnjeno, kolo se uspostav-
Ija izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa
masom i primarnih namotaja bobine kada je
glavni prekidac ukljucen. Kada se platinska dug- .
Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. E!ementi primarnog kola
sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora, (2) ampermetar, (3)
glavni prckidac, (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn
paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. U
sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl
koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9)
visoko naponski kablovi za sve6ce.
245
SISTEM ZA PALJENJE
mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja,
bloka motora i nazad do akumulatora. Kada su
platinska dugmad otvorena, kolo se prekida, a
tok struje prestaje. Kondenzator prihvata napon-
ski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja
kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava
pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi.
Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje
Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja.
Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na
kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja viso-
konaponski provodnik <eceg precnika. Ovaj cen-
tralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka
koliko vas auto mobil ima cilindara. Svaki od ovih
prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica
pomocu provodnika. Ovi provodnici i provodnik
koji povezuje centralni prikljucak kape razvod-
nika paljenja sa prikljuckom na bobini, su sekun-
darni visokonaponski kablov!. Oni sluie da pre-
nesu visok napon koji stvara varnicu na elektro-
dama sveCica.
Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pric-
vrseuje pomoeu dye celiene kopee. Kod nekih se
kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne
kopee, tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno
za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. A
neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja.
Oslobodite kapu razvodnika. Kopce se mogu
izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Aka kapa ima
navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti
za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Pazljivo dignite
kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne
odvojite neki od provodnika. Kada pogledate
unutrasnju stranu kape videeete da je naspram
svakog od prikljucaka. koji se nalazi sa spoljne
strane, ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak,
postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen
nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika
(ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod-
nika). Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica,
koja je postavljena upravno, sa gornje strane oso-
vine razvodnika. Ovaj komad plastike ima
metalnu traku koja se pruza od centra ka 'polj-
nom kraju. Razvodna rutica se okrece zajedno sa
osovinom razvodnika. Ispod razvodne ruCice
mogu se videti platinska dugmad i kondenzator"
odnosno namotaji davaca i provodnici.
Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite
ih pomocu kope!. Kapa se moze postaviti sarno u
jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za
pozicioniranje. Kada ste kapu postavili na syoje
246
- - - - - - - ~ - - - ~ - - --
mesto obratite paznju na metalni komad koji se
nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Na njega
je prikljuceno jedno tanko crevo. Ovaj uredaj,
koji se zove vakuumski regulator paljenja, auto-
matski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od
opterecenja motora. Na mnogim motorima koji
su opremljeni kompjuterskom kontrolom, trenu-
tak paljenja se regulise elektronskim putem tako
da se vakuumski, regulator ne koristi.
Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin
sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi
koji izazivaju varnicll oa sveCici. Ako yam je
pozna to kako nastaje varnica, onda eete lako
nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za
paljenje. •
Sekundarno kolo za paljenje, sto smo ranije
pomenuli, pocinje od bobine koja je vezana na
primarno i na sekundarno kolo. Osim primarnih
namotaja bobine, u njoj se nalaze i sekundarni
namotaji. Primarni i sekundarni namotaji nisu
medusobno povezani.
Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn
jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i
pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine.
Posta je bobina postavljena na motor time je
obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumula-
tora. Sekundarni namotaji bobine su tako kon-
struisani da se u njima, uvek kada se platinska
dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim
namotajima, proizvodi (indukuje) visoki napon
(oko 40.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog
prikljucka na kapi razvodnika. Metalna traka,
koja je sastavni deo razvodne rueice, dodiruje
centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape raz-
vodnika. Kada se razvodna rucica, obrte ona
sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgova-
rajuce sveCice na motaru.
Kada sistem za paljenje radi ispravno, napon
koji se stvara u sekundarnom kolu je. dovoljno
visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru
izmedu dye elektrode sveCiee, koja pali sabijenu
smesll vazduha i goriva u cilindru.
Sistem za paljenje
sa »platinskom
dugmadi«
-------
~
! I
I
I.
A
ko je vase vozilci opremljeno elektronskim
paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje, jer
kod elektronskog paljenja ne postoje platinska
dugmad i kondeDzator.
Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu
ovog poglavlja, sistem za paljenje radi kada se
ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu.
To prekida tok struje u primarnom kolu, putem
indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom
kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi
za dobijanje varnice na sveCicama.
, lako su sve komponente u sistemu za paljenje
vrlo v2.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio
pravilan rad motara, prekidac razvodnika
odnosno platinska dugmad, su kom-
ponenta ovog sistema.
Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar
razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrt-
njeva. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva
provodnika. Jedan provodnik je vezan za konden-
zator; drugi je primarni provodnik palenja i pove-
zan je sa primarnim prikljuckom na bobini.
Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je
dobar provodnik struje. obicno od volframa iii
platine. Elektricna struja lece ad prikljucka pro-
vodnika, preko pokretne poluge sklopa platinske
dugmadi, kroz kontakte platinske dugmadi na
nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se
zatvara kolo struje.
Ovaj sklop se podesava. U zavisnosti od tipa i
modela matara, zavrtnji za podesavanje mogu
imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu, te
u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu
alata. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem
ana se svodi na istu stvar - omogucava
Alat i materijal
• Odvijac
• Kljucevi
• Merni listiCi
• Cista krpa
• Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac)
• Mast otporna na temperaturu
(Za podmazivanje bregova)
• Platinska dugmad i kondenzator
• File za podmazivanje
• Motorno ulje
ZA PALJENJt
yam da menjate zazor, odnosno razmak izmedu
kontakta sklopa platinskih dugmadi.
Ovaj razmak je veoma vazan. Ako je prevelik.
platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno
dugo. Ako je suvise mali, platinska dugmad ce
ostati zatvorena pTedugo. Perio"ct vremena u
kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvo-
Teni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima
direktan uticaj na rad sistema za paljenje.
Ako je vreme zatvaranja suvise kratko pri-
marno kolo sistema za palenje ne ostavlja
dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u
namotajima. Usled toga, kada se primarno kola
prekine, indukovani sekundarni napon TIece biti
dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na
sveCici. U takvom slucaju doci ce do neravnomer-
nog rada motora. Ponekad se cak dogada da
motor ne moze da se pokrene iIi, nn primer, da
nema dovoljno snage. '
Aka je vreme zastoja predugacko and a induko-
vani sekundarni oapon nema dovoljno vremena
da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova
uspostavi tok struje kroz primarno kolo. I tl ovom
slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii nerav-
nomernog rada motara.
Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi
spada u ovakve slucajeve. Ovaj otpor onemogu-
cuje da primarni deo sistema pravovremeno
zatvori kolo, tako da dolazi do gubitka snage
motora. Osim toga kontakti platinske dugmadi se
ubrzana trose.
Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva
strpljenje jer morate da radite pomoeu malih
alatki. Ali kada avo savladate, to postaje prilicno
jednostavan posao. Aka se suoCite sa teskocama.
mozda ee yam kod prve zamene platinskih dug-
madi, biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio
ovaj posao.
Odredena pravila bezbednosti se moraju posto-
vati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za
paljenje iIi elektricnog sistema. Pravilo koje ovde
vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen
uvek kada rukujete, iIi dodirujete komponente
unutar razvodnika paljenja. Ako je glavni preki-
dac (kontakt kljuc) ukljucen, primarno kolo
paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako
se kola zatvori. Aka dodirnete metalni dec vozila
u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii
provodnik pod naponom, svojim telom ee te
zatvoriti strujno kolo. PAZNJA: Moze yam se
dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Aka
yam se tako nesto dogodi, sam po sebi strujni
udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu
slaba, ali stvarna opasnost leii u tome sto usled
247
SISTEM ZA PALJENJE
0--_.1
®
-'< ••
CD
®
P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal,jenja. Opruga (5) pritisk"
pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). Obrtanje
osovine razvodnika, odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rdZm<lk
izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«, pritom
se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva
"vreme (iii ugao) zatvaranja«. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljucak
hobine ;'(7) na kondenzator.
iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti
rukorn iIi sakorn u ostar predrnet.
Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna,
De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri
podesavanju platinskih dugmadi. Ako se kod
vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu
navojnih kopci, bice yam potreban instrument za
podesavanje paljenja.
Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla
zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje
zazora kod razvodnika sa' otvorom«.
Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i pode-
savanje platinskih dugmadi ako se kapa na raz-
vodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje
pomocu kopCi.
248
1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.
Uklonite kapu razvodnika. Kapa se uklanja tako
sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika.
Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista
razvodnika.
2. Uklonite razvodnu ruCicu. Kod veCine auto-
mobila ana je postavljena na vrhu osovine razvod-
nika. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo
pavuce navise i odvoji oc! osovine. Kod nekih
vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Odvite
ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu
ruCicu.
3. Neki razvodnici paljenja. kod starijih tipova
automobila, opremljeni su stitnikam iznad platin-
skih dugmadi koji je tu postavljen da bi se uklo-
i
,
1
I
J
1
I
I
I
!
!
I
,
i
i
I
~
I
]
i
,
~
"
~
a
I
M
I
~
u
,
nile radio smetnje. Ako na vasem r'lZvodniku
postoji ovakav stitnik, uklonite gao Stitnik se
uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze.
Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapa-
nje. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvi-
jae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju.
4. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu
polugu sklopa platinskih dugmadi. Tu se nalaze
. dva provodnika - provodnik primamog kola i
provodnik kondenzatora. Prema potrebi koristite
iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odva-
janje provodnika. Napomena: Kod nekih tipova
automobila, platinska dligmad i kOlldenzator
izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uni-
set,<. U takvom slucaju kondenzator se uklanja
zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa
sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primar-
nog kola.
Hf{
SISTEM ZA PALJE
5. Uklonite platinsku dugmad. Pomoeu odvijaca
odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku
dugmad. U nekim slucajevima platinska dugmad
se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrt-
nJeva.
6. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator, pri
tom. upamtite na koju stranu je okrenut provod-
nik da bi olaksali sklapanje.
7. Uklonite kondenzator. Ako na razvodniku
postoji podmazivae brega iIi file, uklonite ih.
8. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova
rde, korozije, ulja iIi masti. Natopite cistu krpu
odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i
osovinu razvodnika od svih naslaga. Pomocll Ciste
krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platin-
ske dugmadi i bregastog dela osovine. Pazljivo
osusite ceo sklop.
Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1), vrh
odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2), dok je za to vreme
memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an
zazor. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje, odnosno povecava.
L
249
9. Podmazite bregove na osovini razvodnika tan-
kim slojem masti otporne na temperaturu.
NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi
upakovane su sa malom koliCinom masti koja
sluzi za podmazivanje brega. Vodite raeuna da
sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta
platina, kape i svih ostalih elektrienih komakta.
P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji prove-
rite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dug-
rnadi i kondenzatora.
10. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenza-
tor. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim
redosledom. Ne zatezite platinsku dugmad dok
ne podesite zazor. Zavrtnje platinske dugmadi na
motorima koji su opremljeni otvorom na kapi
razvodnika. mozete zategnuti sada jer se podesa-
v'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestouga-
aDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platin-
skih dugmadi. (Pogh,dajte odeljak »Podesavanje
zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju).
Ugradite novi kondenzatof, aka nije vee ugraCien
zajedno sa platinskom dugmadi. postavljajuCi ga
tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz
nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala
njegova labavost. Sada pricvrstite zavrtnje no-
saca.
Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni, vidi
prikaz. (1). Aka kontakti nisu pravilno poddeni. kao u sJutaju (2) i
(3), moze dati do sJabljenja v3rnice, skracenja veka trajanja i do
drugih problema sa paljenjem.
250
1
I,
j
li
,
l!
,
1-.
~
I
I
!
I
I
11. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kon-
takt - kljuea dok se ispust na sklopu platinskih
dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na
osovinl razvodnika. Kontakt-kljucem se mora
rukovati tako da se sarno »ta·kne«, da bi elektro
pokretae tek pokrenuo motor, i postavio platin-
sku dugmad u zeljeni polozaj. Ne zaboravite da
iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku
dugmad u pravi polozaj.
12. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za
platinsku dugmad na vasem automobilu. Ovaj
podatak je dat u servisnom prirucniku. Zazar je
dat u desetim delovima milimetra. Na .primer
OA mm. NAPOMENA: U nekim uputstvima za
podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi.
Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Ako
zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8,6 i
dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dug-
madi. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od
30, onda je zazar platinske dugmadi 3,5 desetih
delova milimetra odnosno 0,35 mm.,
NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju
platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze
podesavati pomocll ravnih mernih listica. Platin-
ska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu
postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete)
poluge i nepomicne poluge koja je vezana za
m a s ~ . Nemojte pokusavati da ugurate merne
listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dug-
madi. Kod takvih vozila za podesavanje zazara
platinske dugmadi koristi se tahometar. Pogle-
dajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvara-
nja« koji dat u ovom poglavlju.
13. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce
debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih
dugmadi.
14. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platin-
ske dugmadi kako bi podesili zazar. Odvite zavr-
tanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca,
odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des ava-
nje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Kada
merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa
platinskih dugmadi uz tek neznatan .otpor, zazor
platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada
mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje.
NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podma-
zivanje, ubaeite novi posto ste ugradili i podesili
zazar platinskih dugmadi. Kapnite sarno nekoliko
kapi motornog ulja na file. Isto tako kapnite sarno
I
! J
..... _-
SISTEM ZA PALJENJE
kap ulja, iIi namazite tanak sloj maziva na asovi-
nieu platinskih dugmati, uvek kada menjate
sklop.
15. Ako ste uklonili stitnik, postavite ga obrnu-
tim redom od opisa datom u tacki 3.
16. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim
redom od opisa iz tacke 2.
i 7. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim
redom od orisa i7 tacke 1.
Koriscenje tahometra
Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument
kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna mere-
nja. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku
instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma
nekoliko skala na jed nom brojcaniku, kao i preki-
dac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. Obicno je
potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se
obezbedio rad uredaja. Medutim, prekidac za
biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za
ispitivanje koje se izvodi.
Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje
ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati
bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje
platinske dugmadi.
Ugao (iIi vreme) zatvaranja, kao sto je vee
objasnjeno ranije, je period tokom koga kontakti
platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom
eiklusa paljenja. Uredaj za merenjeugla zatvara-
nja elektricnim putem meri ovaj period i belezi
srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepe-
nima rotacije brega razvodnika paljenja. Velitinu
ugla zatvaranja maiete nati ll. prirucniku ili u
uputstvu za podesavanje. Kada proveravate sta-
nje platinskih dugmadi vi, u stvari, merite pro-
vodljivost sklopa na kontaktima. Jednostavno
receno meri se mogucnost iIi nemogucnost kon-
lakta da provedu primarni napon.
Rad tahometra
Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze
se najmanje tri skale. Jedna od njih predstavlja
broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od
0-15. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja'
motora pomnozen sa 100. Na primer ako na skali
obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se
motor okrece brzinom od 700 o/min. Sobzirom da
251
Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na
motoru. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na
bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.
---- ---- - --
l
, j
i
l
!
r .
I
, )
L-----------------------------------------_________________________________________ r !
je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa
sesto iii osmo cilindricnim motorima, ako merite
broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra, morate
podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilin-
dricni motor.
Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Kao sto smo
vee pomenuli, to je period vremena izrazen u
stepenima, u kome su platinska dugmad zatvo-
rena u toku svakog ciklusa paljenja. Ciklus pred-
252
stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je
potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica.
Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost
izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dug-
madi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Broj
stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360
Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno
sa brejemcilindara motora. Na primer kod
motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak;
,;£1
. : ~ I
~ , j
-
cilindar, a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao
zatvaranja. Ako su platinska dugmad podesena
na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatva-
ranja; manji zazor platina rezultovace'povecanim
uglom zatvaranja.
Ako pogledate tahometar videcete da na njemu
postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla
za cetiri. sest iIi os am cilindara. Yazno je da se
ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitiva-
E
nju, jeT merac automatski preratunava ugao
zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvara-
nja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog
celog obrta osovine razvodnika, tj u zavisnosti od
toga koliko cilindara-ima motor. Na osovini raz-
vodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima
cetri brega a kod sesto cilindricnog sest, i stoga bi
se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da
je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj.
Gotovo svi tahometri imaju jos.jednu funkciju-
ispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi.
Obicno je ova skala postavljena na donjem delu
instrumenta. Ta skala ima najmanje dva podeoka
- »Dobro« i »Lose«. Kada je kontakt-kljuc uklju-
cen, i instrument podesen za ispitivanje platinskih
dugmadi, na skali se oeitava da li.je stanje platin-
skih dugmadi zadovoljavajute. Ako instrument
pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dug-
mad jos uvek dobra, pokrenite malo motor po
motu kontakt-kljuca. Ovim postupkom omoguGi-
cete da se kontakti platinske dugmadi zatvore
tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje.
Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oei-
tavanje »Dobro«, i posle nekoliko ponavljanja
prethodne procedure, to znaci da se platinska
dugmad moraju promeniti. I da ne zaboravimo,
merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja
oCitavaju se dok motor radi, a stanje piatinske
dugmadi kada motor ne radi.
Povezivanje tahometra
S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrume-
nata ove vrste, neophodno je da tacno postujete
uputstvo za instrument koji koristite. U daljem
tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje
ovog instrumenata.
l. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva pro-
vodnika, crni i crveni. Crni treba povezati sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku
"matara.
Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za
vazduh. To ne samo da ne obezbeduje dobru
masu, vee moze stvoriti potencijalnu opasnost -
postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
2. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc:
kom za primarni namotaj bobine. To je ona]
prikljucak sa kojim su povezana platinska dug-
253
SISTEM ZA PALJENJE
mad. Kod nekih vozila, posebno kod Ford-a, biee
vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj
provodnik a istovremeno obezbedili kontakt
izmedu prikljucka na bobini i primarnog prik-
Ijueka. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju
zajedn"o sa instrumentom.
Podesavanje
zazora
(ugla zatvaranja)
AlaI i materijal
• Produzni kabl
• Odvijae
• Stezae za crevo
• Daljinski prekidae
• Tahometar
• Sestougaoni (»imbus«) kljuc
N
ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi
ako se koristi Cist merni listie. Medutim kod
platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kon-
taktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagore-
lost, zazor se mora podesiti pomocu tahometra;
isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad
kod razvodnika sa otvorom na kapi, koji omogu-
cuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije
rasklopljen.
Ako koristite daljinski prekidae elektropokre-
taca, podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi
bez pomoei sa strane. Ovaj prekidac yam omogu-
euje da pokreeete motor dok radite ispQd poklo-
pea motornog proslora. Prekidac ima dva provod-
nika koji se povezuju sa solenoidom elektro
pokretaea. Postupite prema uputstvu koje je pri-
loieno uz prekidae. U uputstvu je tacno nazoa-
ceno kako treba povezati provodnike.
Tahometar, kao i daljinski prekidac elektropo-
kretaca, ima dva provodnika koje treba povezati
sa motorOffi. Provodnici su uvek oznaceni bojom
da bi se olaksalo povezivanje. Obicno je provod-
nik koji se povezuje na neki metalni deo motora
(masu) boie, dok crvenu stipaljku treba povezati
254
sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako su pro-
vodnici vaseg instrument a oznaceni drugim
bojama, postupite prema uputstvu koje je prilo-
fenD uz instrument.
Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika
predstavlja onaj ugao, izrazen u stepenima,
tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kon-
takti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spo-
jeni). Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dug-
madi je najvainija operacija pri servisiranju raz-
vodnika, a sam ugao zatvaranja se podesava
menjanjem zazora platinske dugmadi. Manji
zazar daje veti ugaa zatvaranja; veti zazar daje
manji ugaa zatvaranja.
Osnovna procedura podesavanja ugla zatvara-
nja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na
vasem vozilu. Postoje dva osnovna tipa razvod-
nika - prvi, kod koga je poklopac bez otvora;
drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku
prozorCica, kroz koji se spolja moze vrsiti podesa-
vanJe.
Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod
razvodnika sa zatvorenim poklopcem
Napomena: Ako vas automobil ima platinsku
dugmad, anda uvek treba pOdesiti ugao zatvara-
nje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Svaka
promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj
na vreme paljenja motara (predpaljenje).
Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog
razvodnika uradite slede':e:
1. Uklonite sekundarni visokonaponski provod-
nik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-'
niku, dok je glavni prekidac iskljucen i povezite
ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu
produznog kabla.
Paznja: Nikada nemojte povezivati produini
kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem
za vazduh. To ne soma do ne obezbeduje dobru
masu, vee moie stvoriti potencijalnu opasnost -
posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
2. Uklonite kapu razvodnika. Oslobodite kopte
koje drZe kapu, odnosno odvrnite navojne kopce
za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvi-
jacem.
3. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. U najve-
cern broju slucajeva ona se jednostavno podigne
i
!
, i
,
!
I
1
=
I
,
r
rukom sa osovine; aka je pricvrscena pomocll dva
zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca.
Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim
tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje
radio smetnji koji je postavljen preko platina.
Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. skinite taj
uredaj. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrt-
nja. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi
kasnije lakse sklopili razvodnik. U ovom slucaju
odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od
pomoe;.
4. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu
kIes!a.
5. Prikljucite daljinski prekidae na elek-
tropokretaca, prema uputstvu koje je prilozeno
uz prekidac. Ukoliko nemate na raspolaganju
ovaj veoma zgodan uredaj, morate se osloniti na
po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor
kada je to potrebno.
6. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja
i broja obrtaja sa motorom, a prema uputstvu
proizvodaea. Medutim, u daljem tekstu data je
osnovna procedura za povezivanje ovog instru-
menta.
A. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva pro-
vodnika, crni i crveni. erni treba povezati sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom akumulatora iii nekim delom na bloku
motora. Ako su provodnici vaseg instrumenta
druge boje postupite prema uputstvu proizvo-
daca.
Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za
vazduh. To ne sarno da ne obezbectllje dobru
masu, vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost -
postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prik-
ljucak na bobini. To je onaj prikljueak koji je
povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvod-
niku. Kod nekih automobila, posebno kod Forda,
biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po me-
nuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt
izmedu prikljueka bobine i primarnog provod-
nika. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa
memim instrumentom.
7. UkljuCite glavni prekidac.
Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ako taj korak
propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog
prekidaca.
SISTEM ZA PALJENJE
8. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za
podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dug-
madi koji se nalazi u razvodniku.
9. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca
i istovremeno motrite na tahometar. Podesite
ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje
iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na pre-
porueenu vrednost u stepenima. Postoje i platin-
ska dugmad koja se podesavaju okretanjem eks-
centricnog zavrtnja; neka se podesavaju pomera-
njem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se
postavlja u upusten otvor.
10. Posto ste podesili ugao zatvaranja, zategnite
zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i isk-
Ijucite glavni prekidac.
11. Obrisite bregove na osovini razvodnika
eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg
maziva. Ako u razvodniku postoji mazalica za
bregove iIi file za podmazivanje, okrenite ih da bi
sveze mazivo doslo do bregova, iii zamenite ma-
zalicu.
12. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje, sad
ga vratite na svoje mesto, ali pre nego sto priteg-
nete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da
ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provad-
nik. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto
imacete radio smetnje.
13. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na
svoje mesto. Aka se rueica kod razvodnika pric-
vrscuje pomocll dva zavrtnja, postavite je na 050-
vinu razvodnika. Tu ce te nati cetvrtasti ispust
koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na
prirubnom delu razvodne ruCice. Ne postavljajte
ruCicu na silu. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje
odvijacem. Ako se kod vaseg razvodnika raz-
vodna rutica navlaCi na osovinu, obratite paznju
na zaravnjenu stranu osovine. Ts. strana mora da
naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu
razvodne rucice. I U OVOID slucaju rucica se moze
postaviti sarno na jedan naCin.
14. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi
uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju.
15. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo
poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine ..
16. Uklonite daljinski prekidac.
17. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvara-
nja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6.
255
Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod
razvodnika sa otvorom na pokJopcn
Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju
razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima,
kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatva-
ranja moze podesiti bez skidanja kape, dok motor
256
Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji
irnaju kapu sa otvowm, podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite
odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I.! Ulvrtanj za podeSilvanje
platinskih dugmadi.
.-:-l.'
radi u praznom hodu. Ako ste tokom prethodnog
podesavanja motora skinuli sveCice, ugradite ih
pre nego sto nastavite sa podesavanjem. P_ogle-
dajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom
poglavJju.
Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor
za podesavanje sledite navedene korake.
l.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja
i broja obrtaja motora, vodeCi racuna da je glavni
prekidac iskljueen, a pomocu uputstva proizvod-
aca. Medutim, ovde je navedena osnovna proce-
dura za povezivanje tahometra.
A. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva pro-
vodnika, crrri i crveni. Crni treba povezati" sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom akumulatora iIi nekim delom na bloku
motora. Aka su provodnici vaseg instrumenta
druge boje postupite prema uputstvu proizvo-
daca.
Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za
vazduh. To ne sarno da ne obezbeduje dobru
masu, vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost -
postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prik-
ljucak na bobini. To je ovaj prikljueak koji je
povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvod-
niku. Kod nekih tipova automobila, posebno kod
Forda, bite yam potreban adapter da bi prikljucili
pomenuti provodnik, a pritom i dalje imali kon-
takt izmedu prikljucaka bobine i primarnog pro-
vodnika. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa
tahometrom.
2. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praz-
nom hodu.
,
I
i
3. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika
i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u!
zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi.
4. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kre-
tanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvara-
nja; i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na
satu da bi ga smanjili, motreCi pritom na tahome-
tar. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci.
5. Posto ste podesili ugao zatvaranja, izvadite
odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika.
6. Skinite tahometar obrnutim redosledom od
redosleda iz taeke 1.
........ -----------
-
i
l
Elektronsko
paljenje
Alai i malerijal
• Izolovana klesta
• Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar
• Produini kabl
• Daljinski prekida,;
• Odvijac
e j\dapter za bobinu
• Stroboskopska lamp"
• Tahometar
• Stezae za creva
P
latinska dugmad razvodnika palenja su uvek
bila ona komponenta automobila koja je .zada-
vala najvise problema. Medutim danas su platin-
ska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih
sistema zamenjeni elektronskim sistemom za
paljenje, koji izaziva mnogo manji broj problema.
Neke ad prednosti elektronskog paljenja su:
mnago visi napon u sekundarnom kolu time se
smanjuje mogucnost neispravnog paljenja; sve-
Cice rede zakazuju, a i radni vek sveCica je mnogo
duzi; bolje palenje pri vetim brzinama sto sma-
njuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih
gasova; i mnago pouzdanije startovanje matara.
Iako su razlike izmedu sistema konvencional-
nag paljenja i sistema elektranskog paljenja
velike, sa aspekta servisiranja te razlike su male.
Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje lak-
sim. Na primer kod elektronskog sistema za pale-
nje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su
diskom sa zubcima. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se
zove »re\uctoT«; Ford sliean uredaj naziva
tura«; General Motors }:>jezgro palenja«. Pored
diska nalaz1 se i magnetni davae, kao i tranzistor-
ska kontrolna kutija odnosno elektronski kon-
trolni uredaj. Kada se asovina razvodnika obrce
zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostav-
lja magnetne impulse koji se zatim sprovode do
elektronskog kontrolnog uredaja. Kontrolni me-
aaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo
babine svaki put kada primi impuls od diska.
Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da
sekundarna kola proizvede visok napon koji je
neophodan da izazove varnicu na sveCici.
SISTEM ZA PALJENJE
Elektronsko paljenje moze da podigne napon
na svetici do 40.000 valti sto je znatno vise. od
15.000 do 20.000 volti kod konvencionalnog
sistema. Sa ovako povecanim naponom zazor
elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje
bolje performanse. Ovako visok napon, medutim
postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica.
Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija
kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti
i dobri. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica«
u ovom poglavlju.) Ista tako morate proveriti da
Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima napr-
slina, prljavstine i korozije.
Kao !ito je vee pomenuto, izmedu
ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101
bi'nih razlika. Razlike postoje i izmede elektron-
Sklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca,
tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih
sistema i kako se odriavaju.
Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e
Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva
detaljna servisna uputstva sa tehnickim podat-
cima i uputstvima za ispitivanje. Takva obaveste-
nja se mogu nati u prirucniku, ali aka nemate
prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i
popravku prepustite strucnjaku profesionalcu.
Medutim ako ne mozete da pokrenete motor
vaseg automobila, i aka sumnjate u elektronski
sistem za paljenje, mozete i bez upotrebe specijal-
nih instrumenata da praverite intenzitet varnice i
taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_
Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice
nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica:
• Kad motora V8 - sa sveCica na prvam i asmom
cilindru;
• Kod linijskih sestacilindricnih motom - sa sve-
Cica na trecem i na 5 cilindru;
• Kod motora V6 - sa sveCica na 'prvom i cetvr-
tom cilindru;
• Kod linijskih cetvorocilindricnih motora - sa
svecica na prvom i trecem cilindru.
Ako se za potrebe probe intenziteta varnice
koriste navedeni provodnici, to moze izazvati
pojavu luka na razvodnaj rucici, koji se prenosi na
davae. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi
davae. Da bi proverili intenzitet varnice uradite
sledece:
1. Odvojite provodnik svetice (pogledajte
prethodno upozorenje). Cvrsto uhvatite rukom
gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz-
257
SISTEM ZA PALJENJE
if
(
. \
\ \
\ \
\\
On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !.l veli
elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka
6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). Aka varnica preskoci sa.
kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece, sigurno je da
elektronsko paljenje nije uuok problema.
Ijivo kabl sa sveCice. Nemojte vuCi sarno
k:lhl Jl.:f, mozete ga ostetiti.
, I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za
svecu.:e, koja imaju izolovane fuCice, blizu metal-
!log dela motora - dovoljno je na oko 6 do 9 mm.
:1, Nck:1 yam neko startuje motor.
.;. sc motor startuje gledajte varnicu koja
skare sa kabla. koji drzite u ruci, oa motor.
25K
Pritom se maze cuti pucketanje. To je zvuk var-
nice visokog napona koja preskace zazor.
Aka varnica preskace zazor, uzrok sto motor
ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za
paljenje. Ako va mica ne skate, problem u elek-
tronskom sistemu za paljenje mozete naC!
pomocu voltmetra i ommetra, iii kombinovanog
instrumenta volt/ommetra. Bez obzira koji instru-
ment koristite uvek cete imati dva provodnika -
crveni i croj.
I
\
,
,
,
Ii
l'
I
1
I
!
Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje
Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za
paljenje vaseg automobila, izvrsite seriju ispitiva-
nja prema uputstvima koja daje proizvodae. Sle-
deca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi
odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru.
Za neka ispitivanja, osim voltlommetrom, bice
yam potrebni i produzni kablovi. Daljinski preki-
dae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja, ukoliko
ga nemate morate obezbediti pomocnika.
Napomena: Sva ispitivanja koja se rade
pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra, rade
se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polo-
zaju »start«. Kada je glavni prekidae u bilo kojem
od ova dva polozaja, napon akumulatora automo-
bila prisutan je u provodnicima i svim delovima
sistema za paljenje. Ispitivanja sa voltmetrom Se
vrse kada je sistem za paljenje pod naponom,
odnosno zatvorena. Sva ispitivanja koja se vrse
pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra, rade
se kada je glavni prekidae iskljueen, i kada nema
napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u
delu do glavnog prekidaca. Ispitivanja pomocu
omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez
napona, tj. kada napon ne postoji na prikljuccima
za ispitivanje. Paznja: Nikada nemojte ispitivati
kola pod naponom pomo{;u ommetra; na taj naCin
osteticete instrument.
Osnovni tok ispitivanja
Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proiz-
vodnje iIi iz uvoza, osnovni tok ispitivanja pri
trazenju kvara je sliean:
1. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako
biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za
napajanje sistema za paljenje. Za veCinu sistema
za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9
volli.
2. Kao sledece ukljueite, pomocu kljuea, glavni
prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+)
pozitivnom prikljueku bobine. Napon akumula-
tora mozete proveriti pomocu voItmetra.
3. Ako je sistem za paljenje, pri prethodno opisa-
nom ispitivanju, dao jaku varnicu mozete pretpo-
staviti da su bobina, davae razvodnika i kontrolni
modul ispravni. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem
prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa
radom. U tom slueaju radi se 0 povremenom
SISTEM ZA PALJENJE
kratkom spoj.u iIi prekidu kola u modulu, davaeu
iIi provodnicima izmedu njih.
Ako sistem za paljenje ne daje varnicu, morate
odrediti da Ii je'u pitanju bob ina, davae, modul iIi
provodnici izmedu ovih delova.
4. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna
iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore pri-
marnog i sekundarnog kola. Uvek proverite koju
vrednost navodi proizvodae, aIi kod veCine
sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka pri-
marnog namotaja je izmedu 0,5 i 3 oma. Yeoma
veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namota-
jima, i u tom slucaju zamenite bobinu. Otpor
sekundarnog kola bobine, koji se meri izmedu
negativnog prikljueka i prikljueka visokonapon-
skog provodnika, je obieno izmedu 8.000 i 12.000
oma. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak
spoj, dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo,
(Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na
kraju ovog poglavlja).
Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola
bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac,
mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzroc-
nika neispravnosti.
S. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u
razvodniku paljenja. Da biste ga ispitali odvojite
prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom.
Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Taj
otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. Mnogo
veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u
kalemu iIi u njegovim provodnicima, dok manji
otpor ukazuje na kratak spoj. Isto tako morate
proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa
masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te
izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja
davaea i kuCista razvodnika. Ako davae nije u
vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu
vrednost otpora.
Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga
eliminisati kao uzrok problema u sistemu za pa-
ljenje.
Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema
razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvod-
nika moze uticati na rad sistema za paljenje. Ovaj
razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u
granicama datim u uputstvu.
Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih
davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate
proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod
razvodne rueice vezan sa maSOffi. Aka nije anda
davae ne moze da generise signal zn kontrolni
modul.
259
SISTEM ZA PALJENJE
6. Sada ste problem sveli na dva moguca uzroc-
nika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se
varniea povremeno gubi: kontrolni modul palje-
nja iIi provodniei (instalaeija). Da biste proverili
provodnike potrcbno je da opet pogledate uput-
stvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno
ispitati. Osnovno je da proverite elektrienu pro-
vodnost provodnika izmedu modula i senzora,
zatim provodnik koji napaja modul naponom sa
akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.
Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provod-
nika. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema pre-
kida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu
modula i davaea, i ako modul dobija napon i ima
masu, on bi trebao da radi. Ako to nije'slucaj, iIi
ako motor ponekad radi a ponekad ne, najvero-
vatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se
zameni. Prove rite da problem nije u provodni-
eima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike
prilikom ispitivanja. Provera rada jednog elek-
tronskog sistema za paljenje nije taka teska aka
razumete osnovne principe onaga sto radite, i aka
imate prave podatke iz uputstva.
S obzirom na veoma velike razlike izmeoll
sistema i na slozenost koja je postala uObicajena
kod novijih tipova sistema za paljenje, ovde
necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine
informacije, koje su i onaka prisutne u brojnim
prirutnicima.
Podesavanje
paljenja
Ala! i ma!erijal
• Stroboskopska lampa
• Racva, nastavak i nasadni kljuc
• Krpe
• Kreda
• Stezac za erevo
S
vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da
svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre-
nutku, kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje
motora. Vreme paljenja varniee je nekoliko
260
mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom)
»pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se
krece U okviru svog ciklusa. Ugao pa!jenja se
cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Najveci broj
motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje
(reper) datu kao liniju, zub iIi slicnu oznaku na
tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj
radiliee. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa
kaisnikom, te se ave oznake nalaze i na kaisniku,
prim. prev.) Neki motori imaju nekoliko oznaka
na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu
razvodnog mehanizma. Drugi imaju sarno jednu
oznaku na prigusnici vibracija i plocu, pricvrscenu
na poklopae razvodnog mehanizma, na kojoj je
oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje
paljenja. Paljenje se podesava tako sto se porav-
naju dye od ovih tacaka dok motor radi.
Paljenje se obicno podesava pomotu strobo-
skopske lampe (svetlo koje se pali visokonapon-
skim impulsom sveciee na prvom eilindru). Posto
je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi
pravilno podesen, stroboskopska lampa se pove-
zuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Motor se
ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Obicno
se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje
pretpaljenja, koji se nalazi na razvodniku palje-
nja, skine i zacepi.
Stroboskopska lampa se uperi tako da osvet-
Ijava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a.
Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da var-
nieu. stroboskopska lampa zasvetli. S obzirom da
se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea
vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku.
izgledace kao da je oznaka za podesavanje palje-
nja nepomicna.
NaCini povezivanja stroboskopske lampe
Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klima-
tizaciju, i uredaja za kontrolu izduvnih gasova
kod novijih tipova automobila ponekad je tesko
povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog
cilindra. Medutim postoji i naCin da se prevazide
ovaj problem - reeiproeno podesavanje. Jedno-·
stavnim recima, pravilno podeSavanje paljenja
moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«.
Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja.
Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam
da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom
drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra, a
da ipak pravilno podesite osnovno paljenje.
Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim
brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore
F"'-------
I
i
I
·1
Odredivanje prvog cilindra
It I
010 ~ . o o o l
CD CD
1::1
do
l o o o . ~
CD
(0
f § 0 o ~
000 •.
o.
OiO
0'0
@OO
®
~
I
®
I
.0
00
00
@OO
sa tri odnosno pet cilindara. Cilindar pridruzen
prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi
naCin.
Kod motora sa cetiri cilindra, prema redosledu
paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar.
Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilin-
dar prema redosledu paljenja.
Kod motora sa osam cilindara, prema redo-
sledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti
cilindar.
Redosled paljenja mozete nac; na usisnoj grani,
gde je urezan II metal, iIi u prirucniku za vas
automobil.
SISTEM ZA PALJENJE
Za molOTe $11 celiri dlindra
(l) Saab. Snbaru
(2) Volkswllgell. Porsche
(3) Honda. korl poprecno postavljenih molora
(4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde
(5) Reno, Peio, Sab
(6) Svi osim Renaulta. Peugeot, Saab
Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll '
(7) General Motors V6, poprecno p05tavljeni
(8) Peio i Volvo V6. POrSe sestodlindricni bokser
(9) ford V6
(10) Svi V6 osim pezna. renua. valva i poprecni postavljeni dienerai
motors
(11) Svi liniski sestocilindricni
Za mutore sa osam dlindara
(12) ford. mercedes. poriI.'. kadillllk 425
(13) svi osim ford, mercedes. pocie. kadillak 425
Podesavanje paJjenja
Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi
pretpaljenje) na automobilima koji nemaju komp-
jutersko podesavanje paljenja, postupite na sle-
deCi naCin.
1. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja
motora pre nego sto ga pokrenete.
2. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke
koje zelite da poravnate tokom poddavanja
paljenja, tako da one budu vidljive. Prove rite u
261
SISTEM ZA PALJENJE
®(
i
PrikljuCite provodnik (1) lampe. pomocu adaptera (21.
izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). Crycni provodnik (5) koji I'oeii
s;) ,troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol ,tKUmulatnra.
a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Svaki put kada sc j;Jvi
varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. a oznaka na
kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su
obeldeni uglovi prelpaijcnja.
prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja
za vas motor. Kod novijih tipova matora vrednost
pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na
nalepnici u motornom prostoru.
3. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Za
strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu
struju (DC). erni provodnik se pavezuje na nega-
tivni (-) pal akumulatara. Crveni se vezuje na
pozitivni (+) pal akumulatara. Aka stroboskop-
ska lampa radi na naizmenicnu struju (AC), ovi
provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za
rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Bez
obzira odakle se napaja, stroboskapska lampa
ima jos jedan provodnik. On se povezuje sa sveCi-
com iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na
motoru. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa
stroboskopskom lampom. Proverite u prirucniku
za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen
kao prvi.
262
Napomena: Ako pianirate da kupite strobo-
skopsku lampu, pokusajte da nabavite onu kaja
dobija impuls sa provodnika svecice preko 5ti-
paljke. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i
naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske
lampe«. Bez obzira na tip prikljucka nikada
nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik
sa ostrim prikljuckom radi povezivanja strobo-
skopske lampe!
4. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prik-
ljuceno tokom podesavanja pretpaljenja, ali kod
veCine matara ono se skida i blakira. Ako je to
slucaj kad vaseg automobila, potrazite vakuumski
uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja.
Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa
sklopa, i blokirajte kraj creva. Ako crevo nije
blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice
nemoguce proveriti pretpaljenje. Ako razvadnik
ima dve vakuumskc membrane, oba creva se
. ,
!
. [
! I
·":'::;j
F i , " ~ '
;
I
moraju odvojiti i blokirati. Obrntite paznJu nn
poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse
pravilno prikljucili.
·5. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u
blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova mo-
tora.
6. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom
dugmadi, podesite ugao zatvaranja i ostavite
motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu
temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju .
pretpaljenja. Pogledajte odeljak "Podesavanje
. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju.
7. Usmerite stroboskopsku lampu prema ozna-
kama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne
zakaCite ventilator motora. Ako su kredom povu-
cene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje
motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na
tacku 11. Ako oznake nisu poravnate predite na
sledecu tacku.
8. Dok motor radi, odvrnite znV'ftanj za pricvrsci-
vanje rnzvodnika paljenja, koji se nalazi sa
spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu
gde se razvodnik vezuje na motor. Ovaj zavrtanj u
stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom
poloiaju. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potre-
ban yam je odgovarajuCi kljuc.
9. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa
ukljucena i usmerena prema oznakama, lagano
zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu, ili u
obrnutom smeru, dok se oznake ne poravnaju.
ObrCite ga u smem suprotnom od smera okreta-
nja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da
poveeate ugao pretpaljenja; okreCite ga u smeru
okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite
ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpalje-
nje). Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja
zavrseno.
10. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik palje-
nja. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom
zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik·
pomeri.
11. U gasite motor.
12. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa
akumulatora iIi izvora struje. Odvojite i priklju-
cak sa sveCice prvog cilindra.
SISTEM ZA PALJENJE
/--\
Da bi podcsili paljcnje, octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje
razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani
razvodnib. gde se razvodnik vezuje na motor (2). ZakreCite
razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje.
263
--. ---
SISTEM ZA PALJENJE
13. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih
na svoje mesta.
Posebna uputstva za kompjutersko paljenje
Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuter-
skom kontrolom paljenja moraju se preduzeti
neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju
osnovnog podesavanja pa!jenja.
AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i
GM motor Iron Duke od 2.5 lit): Iskljucite cetvo-
ropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Ovim
se onemogucava kampjuterska kontrola visoka-
naponskog kola i zasvetlice signalna lam pica
"Prove rite motor« (Check Engine). Po proveri
paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni priklju-
tak. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera
taka sto izvadite osigurac kompjutera, iii skinete
klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja
za oko 10 sekundi.
AMCIRENAULT ALLIANCE. Pronadite
elektronski kontrolni modul na sredini leve strane
prednje stene. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo
pre osnovnog podesavanja paljenja.
AMC MODELl SA SEST CILlNDARA
(opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem).
Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i
blokirajte ga.Odvojite i prikljucak iutog i ernog
provodnika i kratko vezite muske polove prik-
ljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Pove-
cajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Zatim
izvrsite proveru paljenja.
GM (Svi osim onih koji su opremljeni ured-
ajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om).
IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika
paljenja. Ovim se onemogucava kompjuterska
kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice sig-
nalna lampiea "Proverite motor« (Check
Engine). Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite
cetvoropolni prikljucak, i izbrisite kod greske iz
memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac
kompjutera, iIi skinete klemu sa akumulatora i
ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Kod
vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na
praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu
kontrolu.
PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM
GORIVA. Nadite prikljucak kompjutera ispod
pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. Ovim
se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obez-
bediti fiksno predpaljenje.
CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM
GORIVA. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa
264
razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjuter-
sku kontrolu paljenja. Up alice se signalna lam-
pica "Proverite motor« (Check Engine), i ne
zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera
)kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem
paljenja. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti
klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napaja-
nja za oko 10 sekundi.
CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM
GORIV A. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo
zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se
kod modela 1981. nalazi sa leve strane motora za
prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora
kod modela 1982-1983. godine. Ovim sesprecava
tako da se potom moze izvrsiti
osnovno podesavanje paljenja.
Na modelima Seville i Eldorado iz 1980.
godine, ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prik-
ljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora
u blizini razvodnika, i mora se povezati sa masom
pre nego pristupite proveri paljenja. Ovaj priklju-
cak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno
za pomenutu svrhu. Ni u kom sIucaju ne pove-
zujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela
Cadillac-a proizvedenog posle 1980. godine. jer
time se maze unistiti kompjuter.
OLDSMOBILE MODEL 1977. SA MISAR-
OM (Tornado). Kompjuter se nalazi ispod
odeljka za Nadite ga ina snopu prikljuc-
nih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrs-
cen pomocu izolir trake, koji nije prikljucen.
Povezite ga sa masom i pakrenite motor. UpaliCe
se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite
motor« (Check Engine). Da bi se na ovom
motom podesilo paljenje mora se premestiti sen-
zor koji se nalazi na prednjem kraju motora, u
blizini remenice na radilici. Ovo uradite pre nego
sto pakrenete motor. Izvrsite pocetnu proveru
paljenja, ugasite motor i premestite senzor. Ako
seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time
smanjujete pretpaljenje. Ako senzar pomerate u
obrnutom smeru, pretpaljenje se povecava.
Potom ponava pakrenite motor i proverite opet
paljenje.
CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom
pretpaljenja). Pre nega sta izvrsite proveru palje-
nja, pomocu produlnog kabla poveiite prekidac
na leptiru karburatara sa masom. Ovim se spre-
cava kompjuterska kontrola pretpaljenja.
FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite komp-
juter i izvadite iz njega programski sklop (isklju-
cite ga); Zatim izvrsite osnovno podesavanje pret-
paljenja.
FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i
\i
i
I!
, I
. ,
!
I
\
!
j
SISTEM ZA PALJENJE
I

-.( -f -;::1
/ \\ } \\\., J!
/ \, " \ ;11'
\\ 1/ \ ='J
Na slid leva, motor radi na praznom nodu a vakum,ki regulator
pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne
regulacije paljenja. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. je
poveb,n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. I oa krnju.
na slid desno, pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski
regulator paljen]a, tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije.
izvadite iz njega programski sklop (iskljui.'ite gal.
Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja.
IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako
sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invert-
nog ventila·i solenoida invertnog ventila na des-
nom unutrasnjem blatobranu. Pustite da motor
radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum
pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm
na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na
senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu
spoljne sredine i usisne grane. Sac,ekajte oko 15
sekundi i zatimizjednaCite pritisak. Igla meraea
vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti poka-
zujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagno-
stiku. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se
poveeati (kompjuter aktivira leptir). Ugao pret-
paljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do
33 stepena. FORD SA EEC-IV. Prikljucite volt-
metar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke
prikljuenice i na pozitivan pol baterije. Zatim
kratko spojite prikljucke 2 is. Ovim cete preba-
citi kompjuter u samodijagnostiku pri eemu
motor radi na praznom hodu. Voltmetar ce dva
puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se pove-
eati na·2.000 o/min. U tom trenutku taeka palje-
nja ce biti izmeou 27 i 33 stepena.
265
SISTEM ZA PALJENJE
FORD SA Meu. Modul za paljenje ima ugra-
denu funkciju za vracanje paljenja unazad. Isklju-
Cite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim
i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva
muska prikljucka. Potom mozete izvrsiti osnovno
podesavanje.
Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje
pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja.
Ako motor automobila treba da radi efikasno pri
svim brzinama i pri svakom opterecenju, neop-
hodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno
odredenom trenutku. Posto se broj obrtaja i opte-
recenje motara menjaju, menjaju se i zahtevi za
pretpaljenjem. Da bi se postigao maksimum efi-
kasnosti motora, u razvodnik se ugraauju dva
uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim
uslovima opterecenja i pri raznim brzinama - to
su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator
paljenja. Da bi se dobio najveCi koeficijent isko-
riscenja neophodno je da ova dva uredaja rade
pravilno. 1z tih razloga provera rada ova dva
uredaja treba da budu ukljueena u svaku proce-
duru podesavanja motora.
Provera vakuumskog regulatora
Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na
sledeCi naCin. --
1. Pre nega sto pokrenete motor, prikljuCite stro-
boskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa
vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja,
na prethodno opisan natin.
2. Proverite osnovno paljenje kako biste bili
sigurni da je pravilno podeseno, a prema proce-
duri koja je prikazana u prethodnom odeljku.
3. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom
praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i
prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Prove-
rite polozaj oznake 'za paljenje pomocu strobo-
skopske lampe. Primeticete da se oznaka pome-
rila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke.
Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla
pretpaljenja, proverite da Ii se vakuum ne gubi na
. prikljuccima, i da Ii je creva za vakuum celo.
Zamenite crevo aka je neispravno. Ako problem
nije u tome onda je vakuumski regulator predta-
ljenja neispravan i mora se zameniti. Pogledajte
odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom
poglavlju, gde je prikazana procedura zamene.
266
4. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetlja-
vate pomocu stroboskopske lampe. Sada dodajte
gas pomeranjem po luge gasa iz motomog pro-
stora. Aka to nije moguce neka neko sedi u
kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Vide-
eete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde
je bila po pocetnom podesavanju, a zatim se
vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali
pre dodavanja gasa. Ovo se desava zbag naglog
pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas.
Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi
u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat in-
ske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje.
Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj, vera-
vatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCi-
stu razvodnika, iii je oslabila povratna opruga
vakuumskog regulatora. Popravite razvodnik
paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja
ako je potrebno.
Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to
znati da vakuumski regulator paljenja pravilno
funkcionise.
Kao sledece, potrebno je proveriti jos jedan
vazan mehanizam za podesavanje paljenja - cen-
trifugalni regulator.
Centrifugalni mehanicki regulator paljenja
Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja,
koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim
radi motor, mehanieki regulator reaguje na braj
obrtaja motora. Specifiena vrednos! broja obrtaja
motora pri kom poCinje mehanicka regulacija
paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Na nekim
uvoznim vozilima - naprimer kod Opela - centri-
fugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150
o/min. Kod najveceg broja automobila mehanieka
regulacija pocinje negde oko 1000 o/min.
Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje
pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.
Tokom ubrzavanja, kada vakuum u usisnoj grani
padne, potrebno je dodatno povecanje ugla pret-
paljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa
goriva i vazduha. Zbog toga sto se broj obrtaja
poveeava ostaje manje vremena za takt eksplo-
zije. Stoga varnica mora da skoci ranije i da
omoguCi efikasno sagorevanje smese .
Veliki vakuum u usisnoj grani, koji nastaje pri
putnim brzinama, isto tako zahteva dodatno
povecanje ugla pretpaljenja. Obzirom da je vreme
koje preostaje za sagorevanje kratko, povecanje
pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regula-
tor nije dovoljno. Ovo je momenat kada stupa u
~ I
SISTEM ZA PALJENJE
Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja
motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i
pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese
vazduha i goriva. U takvim usiovima potrebno je
dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor
mogao efikasno da radi, i to pretpaljenje se obez-
beduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja
koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regula-
tor paljenja je obraden u drugom delu ovog
poglavlja). Da bi se postigao maksimum snage i
najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvore-
nom leptiru za gas, paljenje mora da nastupi
ranije u toku takta sabijanja.
regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. a
membrana deluje na polugu vakum,kog rcgulmora {y,iljenja (2),
koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi
prilom ugno p<lljcnja.
268
----- - ---------......,-
Kada vakuumski regulator paljenja radi, on
zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za neko-
liko stepeni. i time povecava pretpaljenje kako bi
motor magao da zadovolji zahtevima opterece-
nja. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu
oprugu koja omogucuje da se noseca plata platin-
ske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema
uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom
ubrzanju iIi kada motor ne radi.
Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja
Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze
proveriti i bez stroboskopske lampe, na sledeCi
nacin.
1. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika, na
naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja«
2. Uklonite razvodnu ruCicu. Razvodna rutica
koja se prievrscuje na osovinu razvodnika
pomocll dva zavrtnja, skida se pornocu odvijaca, a
aka se navlaci na oSQvinu, povlaCi se navise.
3. Pomerite mehanizam ploce platinskih dug-
madi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva
opruge i zadrzite ga u tom polozaju.
4. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski
uredaj. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu
granu sa vakuumskim regulatorom paljenja.
5. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi
vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (bloki-
rano). Mehanizam se u toj situaciji mora malo
vratiti i zadrzati u tom polozaju. Aka se ne zadr-
zava, to znaci da vakuumski regulator propusta i
da ga morate zameniti. Naponi'ena: Ukoliko ste
dosE do zakljueka da se vakuumski regulator
paljenja mora menjati, predite na odeljak ,l
».Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u
ovom poglavlju.
6. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. U tom
trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti
u pocetni polozaj. Ukoliko ovo vracanje izostane,
mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto
povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglav-
ljuje. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog
regulatora paljenja« u ovom poglavlju.
7. Ugradite razvodnu rucicu.
8, Ugradite kapu razvodnika palj"enja,
i
I
I
dejstvo mehanicki regulator. Efekti vakuumskog i
mehanickog regulatora paljenja su kumulativni.
Bez obzira sto vakuumski regulator porn era
kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi,
mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. U
osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako
uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla
pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedi-
natno.
U daljem tekstu je prikazana provera mehanic-
kog regulatora pretpaljenja.
1. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto
pokrenete motor, a na nacin kako je ranije opi-
sana U ovom odeljku.
2. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja
i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vaku-
umske regulacije tokom ovog ispitivanja.
3. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja
posmatrajuCi oznake. I kod ovog ispitivanja moze
yam biti potreban pomoenik. Ako mehanicki cen-
trifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce
se pretpaljenje povecati (povecava se sa poveca-
njem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja
motora prede 1000 o/min. Oznake koje posma-
trate treba da pocnu da se pomeraju kada se
promeni broj obrtaja motora. Ako se to ne
dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je
pomoe profesionalca da se izvrsi popravka.
4. U gasi te motor.
5. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi
od izvora napajanja. Odvojite i prikljucak sa
prvog cilindra.
6. Uklonite blokadu vakuumskog creva i priklju-
cite ga na razvodnik paljenja.
Traienje kvara
Problemi koji mogu nastati zbog preteranog
povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi.
• Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju
iIi kada je motor pod opterecenjem)
• Pregrevanje
• Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja
glavnog prekidaca (dizelovanje) -
• Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri
visokom braju obrtaja)
• Tesko pokretanje (startovanje) motora
Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpalje-
nje su: .
pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja;
slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifu-
galnog regulatora; tegovi centrifugalnog meha-
nizma zagiavili u »spoljnom« polozaju; pogresno
L
-----
SISTEM ZA PALJENJE
postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na
razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba
da se dobija na razvodniku pri radu motora u
praznom hodu); neispravan vakuumski prigusni
ventil, vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi
solenoid u liniji vakuumskog mehanizma.
Problemi koji mogu nastati zbog kasnog palje-
nja su sledeCi.
• Povecana potrosnja goriva
• Gubitak snage motora
• Tesko pokretanje (startovanje) motora
RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja
su:
pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja;
tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju;
membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko
crevo propustaju; ploCa platinske dugmadi
zaglavljuje u kuCistu razvodnika; pogresno prik-
ljuceno crevo vakuuma; zacepljen iIi neispravan
vakuumski prigusni ventil, vakuumski prekidac
tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da
vakullm dode do razvodnika u llslovima putne
voznje.
Vakuumski
regulator paljenja
Ala! i ma!erijal
II Odvijac
II Klesta
• Vakuumski regulator paljenja
A
ko motor automobila treba efikasno da radi
pri svim brzinama i pri svakom opterecenju)
onda je neophodno da se na svakoj svecici pravo-
vremeno javi varnica. Podesavanjem paljenja se
osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jed-
nom braju obrtaja. Posto se braj obrtaja motora i
opterecenje menjaju, onda se i trenutak paljenja
mora menjati. Da bi se to postiglo U razvodniku
paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu tre-
nutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri
raznim brojevima obrtaja motora - to su vakuum-
ski i centrifugalni regulatori paljenja.
267
Napomena: Kod veeine motora opremljenih
kompjuterskom kontrolom. u razvodniku nema
vakuumskog mehanizma paljenja. Medutim sam
kompjuter elektronskim putem poveeava ugao
pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od
vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj
gram.
Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom
kontrolom varnice vakuumska membrana se
nalazi u samom kompjuteru. Ona obavlja isti
zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana
na razvodniku paljenja. osim sto kompjuter elek-
tronskim putClll podesava paljenje, i time
penzuje promene vakuuma motara.
" "
Zarnena vakuumskog regulatora paljenja
Ako ste zakljucili da morate da zamenite vaku-
umski regulator paljenja. postupite prema slede-
eoj proceduri.
1. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodav-
nice rezervnih delova.
2. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu
prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u
ovom poglavlju. Napomena: Ako ste u ovom
trenutku zavrsili sa proverom rada, svi pomenuti
delovi su vee uklonjeni.
3. Odvojite creve; (iIi creva) vakuuma koja su
prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Ova
creva se jednostavno svuku.
4. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palie-
nja. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa
plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod
nekih automobila ova. poluga ie povezana sa plo-
com platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom
iIi opruznog osiguraca, i u tom slucaju bite vam
potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite
polugu. Kod drugih tip ova automobila poluga je
sarno postavljena u urez. Ako je kod vas taj
slucaj, ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga
odvojila (pogledajte tacku 5).
5. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator
na razvodniku. Obicno se ovaj reguiator pricvrs-
cuje pomocu dva zavrtnja. Skinite ih pomoeu
odvijaca.
6. Ugradite novi vakuumski regulator palienja
sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom.
SISTEM ZA PALJENJE
Centrifugalni
regulator paljenja
U
uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako pri-
marni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi
proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da
/

. /
I
Mchnniznm cemrifugninog regulator,) puljen]". Nll gomjaj slici .i.:
siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno
ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Na
donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q,;oviuc
razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn
ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4).
269
SISTEM ZA PALJENJE
@---l
0---1
f----CD
Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim
dtlgrnadima. (I) osovina, (2) kUciste, (3) vakumski rcgul<l.tor
paJjenja, (4) centrifugalni regulator paljenja, (5) bregovi, (6)
plata - nosac platinskih dugmadi. (7) platinska dugmad, (8)
kondcm:alOr, (9) razvodna i (10) knpa razvodniku.
upali smesu goriva i vazduha u motom. S obzirom
da su neki motori konstruisani tako da rade u
sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima optere-
cenja, trenutak paljenja se mora menjati da bi
zadovoljio ovakve, razlicite uslove.
Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki,
regulatori paljenja rade zajedno kako bi omogu-
Cili vecu elasticnost u odredivanju trenutka palje-
nja. Oqa ova mehanizma su ugradena u, iii na
270

I; I
1
1
-, [,\ "
- II/J I

®
Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. (1)
o$Qvina, (2) kuciStc, (3) vakuumski regulator paljenja, (4) sklap
namotaja davaca, (5) to(;lK sa zupcimu. (6) razvodna rutica i (7)
bpa_razvounika.
razvodnik paljenja, i predstavljaju radne de love
sistema paljenja iii podesavanja paljenja.
Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na
promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa
plocom u razvodniku, na kojoj se nalaze platinska
dugmad iii namotaji davaca.
Centrifugalni regulator paljenja, koji je radni
dec osovine razvodnika, je integralni sklop koji je
u radu pod naponom opruge i pod dejstvom
!
I
I
j
=
I
I .
I
I.
I
II
Alat i materijal
• Odvijac
trifugalne sile. Centrifugalni regulator paljenja je
vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. U
zavisnosti od konstrukcije razvodnika, ovaj regu-
lator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa ploce-
nosaca platinskih dugmadi. Ako je razvodna
[ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena
pomoeu zavrtnja, centrifugalni regulator paljenja
je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Ako
se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika,
mehanizam centrifugalnog regulatora je postav-
ljen ispod ploce platinskih dugmad;'. Medutim,
bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen
iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova
funkcija je ista.
Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa
jedne strane na gornji deo osovine razvodnika, na
kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju
platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida
primarno kolo za paljenje. Ovaj mehanizam se
sastoji od dva tega i dye opruge. Kada osovina
razvodnika rotira, ona obree centrifugalni regula-
tor, a preko njega i bregove. Pri broju obrtaja do
1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga.
Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokreta-
nje tegova. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir
prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne
odrazava na osnovno podesavanje paljenja.
Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000
centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i
potinju da se sire. Centrifugalna sila, koja nastaje
kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika
potiskuje ih na spoljnu stranu. Dok se tegoyi
kreeu u tom smeru, oni pritom potiskuju bregove
unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ovo
pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje
napona u namotajima, a time i raniji trenutak
paljenja. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka peri-
feriji, onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje).
Sa daljim poveeanjem broja obrtaja, tegoYi
nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji
spoljni polozaj.
Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna
sila koja deluje na tegove se smanjuje, opruge
pocinju da skupljaju tegove, a time i nastaje i
kasnije paljenje. Medutim potpuno sakupljanje
tegoya ne nastaje pri 1000 o/min, odnosno u tacki
JL .
I· ..
SISTEM ZA PAbJENJE
kada je sirenje tegova pocelo. Kompletan povra-
caj tegova nastaje pri oko 800 o/min.
Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se
mogu vrlo lako ispitati .
1. Skinite kapu razvodnika. Pogledajtc odeljak
»Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju.
2. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u
smeru kretanja kazaljke na satu.
3. Otpustite razvodnu rucicu. Ona se mora vratiti
u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Ako
vracanje izostane, ili aka se odvija sporo, anda se
mehanizam centrifugalnog regulatora mora zame-
niti. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice.
Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuum-
skog i centrifugalnog regulatora paljenja prika-
zane Sil U odeljku »Podesavanje motora«.
paliel'lja
Alat i materijal
• Odvrtac
• Viljuskasti kljuceyi
• Mala ,ieana cetka
• Krpe
• Rastvarac za cistenje.
• Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja
• Razvodna rutica
• Kapa razvodnika paljenja
R
azvodnik paljenja, kao sto mu sarno ime
govori, u pravom trenutku razvodi struju viso-
kog napona na svaku sveCicu. U zavisnosti od tipa
metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nala-
ziti na nckoliko mesta. Na nekim cetvorocilindric-
nim i sestocilindricnim linijskim motorima raz-
yodnik se nalazi na boku motora, sa suprotne
strane od karburatora; na V6 i V8 motorima
razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj
strani motora. Kod svih motora razvodnik i
bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Pogle-
dajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i
onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru.
Kad radi pravilno, razyodnik u sebi kombinuje
rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog
(visokonaponskog) kola sistema za paljenje. On
prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu
271
SISTEM ZA PALJENJE
®
Razvodnik dcktronskog p,lijt:nja kod forda. (1)
regulator, (2) davac impul.'>il. (3) (4) ,klop senwra, (5)
c!d:lronski modul. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator.
izvora elektricne energije (akumulatora iIi
sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni
namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u
prekidima. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem
i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.
Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvo-
rena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz
primarne namotaje bobine. Posto struja teee kroz
prim arne namotaje, u bobini se stvara magnetno
272
polje i oko primarnih i oko sekundarnih namo-
taja. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u
rnomentu prekidanja, i visestruko povecava
napoo u bobini. Kada su platinska dugmad otvo-
rena primarno kolo se prekida i magnetno polje
nestaje. Tom prilikom se u sekundarnim namota-
jima bobine indukuje visoki napon. Ovaj visoki
napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine
ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici, koja ga
I
t
......
r! .. '

t
~ .
prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika.
Odatle se napon vodi putem provodnika sekun-
darnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo
zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica.
Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundar-
nog elektricnog sistema, razvodnik mora da obez-
bedi pravovremeno nastajanje varnice na elektro-
dama sveCice. Ova vremenska sinhronizacija je
veoma vazna - ana omogucava postizanje zeljene
snage i brzine. Prakticno to se postize pomoeu
vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja,
koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Centri-
fugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak
praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima
broja oqrtaja motora; yakuumski regulator palje-
nja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu
sa zahtevima optereeenja motora. Trenutak palje-
nja motora biee detaljno obraden u drugom
odeljku ovog poglavlja.
Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa,
razvodna ruCica, bregovi iIi davae, osovina i kuCi-
ste. Os tali delovi se razlikuju, i zavise od toga da
Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii
elektronski sistem za paljenje. Kapa razvodnika,
rucica i provodnici sekundarnog kola pravovre-
meno i po tacnom redosledu provode visoki
napon do sveCica.
Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvod-
nika paljenja. To je dec do Cijeg centralnog prik-
Ijueka vodi jedan provodnik sa bobine, a cetiri,
sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja
cilindara motora) vode sa prikljueaka raspored-
enih oko centralnog prikljucka.
Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste raz-
vodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu
opruznih kopci. Ako pogledate kapu razvodnika
odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena.
Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na
glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i
cetiri) jedan naspram drugog, a na donjoj strani
kape po obodu, iIi dve kopte u obliku opruge
koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape;
ove kopce drze kapu razvodnika.tako sto se ubace
u proreze i kanale na njenom donjem delu.
Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu
navojnih kopci, odvite ih odvijacem za 1/2 kruga,
u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom
smeru, pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Na
taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvod-
nika. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite
isto, sarno obrnutim redosledom. Ako je kapa
razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci,
izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Na
taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvod-
SISTEM ZA PALJENJE
nika. Kada vracate kapu na razvodnik, postavite
je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce
rukom. Za obavljanje ave operacije potrebna je
vrlo mala sila.
Provera razvodnika paljenja
Ako imate probleme sa performansama motora,
kao na primer tdko pokretanje, nemiran rad,
sIabo ubrzanje i slicno, uzrok maze biti sis tern za
paljenje. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem
uzroka problema je razvodnik paljenja. Njegov
rad se proverava na sledeCi nacin.
1. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. Pogledajte
o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglav-
lju »Sistem za napajanje gorivom«. Napomena:
Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila
gde je razvodnik paljenja pristupacm.
2. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee
opisan u ovom poglavlju.
3. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno
datim instrukcijama. Napomena:. U ovorn tre-
nutku nije potrebno uklanjati visokonaponske
kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Ovi
kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee
da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa
unutrasnje strane.
U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu
opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa.
273
'e
SISTEM ZA PALJENJE
274
I
..
::----0
U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!.:lal1ja potiskivanjem i
oort:l.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2).
priiikom proverc :.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju
da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli, da ccntra!ni grafitni kontakt
(2) nije pohaban. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4),
4. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje
strane. Naspram svakog od kabla nalazi se po
jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape
naiaze se prikljucci, a sa unutrasnje strane stu-
biCi). Naspram. centralnog kabla nalazi se erno
grafitno »dugme«. Preko tog dugmeta razvodna
meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika.
5. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvod-
nika. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei
nagoreli, da Ii je grafitno dugme pohabano, i da Ii
ima pukotina iIi drugih ostecenja.
6. Proverite spoljnu stranu kape. Obratite paznju
da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na
kapi razvodnika. Isto tako, vrlo pazljivo proverite
da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za
provodnike.
7. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da
Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Ovi
tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od
prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog
stubica.
8. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari,
morate ugraditi nevu kapu razvodnika. Napo*
mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova
sa kape razvodnika; to se vrsi tek kasnije.
9. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na
vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni
kapa razvodnika. Ona je pricvrscena na osovinu
pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvi-
jaca), iIi je jednostavno naVllcena na osovinu
(podignite je sa osovine rukom). Obratite paznju
da Ii ima tragova grafita, naprslina iIi tragova
drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se
nalazi na vrhu razvodne ruCice.
10. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja
moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn.
11. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tra-
gove ostecenja, oCistite ih' pomocu Ciste krpe
natopljene nekim rastvaracem, na primer alko-
holom.
12. Pogledajte razvodnik. Proverite cia Ii ima tra-
gova rde, korozije, ulja iIi masti. OCistite unutras-
njost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena
rastvaracem.
13. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvod-
nika. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Ako
je 'osavina labava, maTate zameniti. razvadnik.
Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje raz-
vodnika paljenja«.
14. Pregledajte platinsku dugmad, odnosno
namotaje davaca razvodnika. Moraju biti Cisti i
dobra pricvrsceni.
15. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke
kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja.
:1
!
I
,
i t
Id
i
Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom
izolacijorn, i labavih prikljucaka. Provodnici
kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo
osetljivi, i cesto se ostete zbog savijanja koje
nastaje kada vakuumski regulator paljenja
zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla
pretpaljenja. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provod-
nici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su
dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. Ako su
provodnici koji povezuju davae osteceni, otpu-
steni iIi prekinuti, mora se zarneniti ceo skJop
davaca.
Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u
dobrom stanju, ili ako treba da zamenite neke ad
neispravnih delova, predite na sledecu ta(,ku.
16. Ugradite ruCicu razvodnika. Aka je pricvrs-
cena pornocu dva zavrtnja, postavite je na cen-
tralnu osovinu. Na osovini se nalaze cetvrtasti i
okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti
odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne
ruCice. Ne postavljajte rucicu na silu. Polomicete
je. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca.
Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050-
viou razvodoika, pogledajte u kom polozaju se
nalazi zaravnjena strana osovine. Ova povrsina
odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru
ruCice. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti
oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj.
17. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu
koje je dato u" ovom odeljku, sarno obrnutim
redosledom. Ne postavljajte kapu ako treba da je
zamenite. Zamena kape prikazana je u jednom od
sledeCih odeljaka.
Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo
paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi
razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prik-
ljucke. Prove rite sada i ove kontakte. Kablovi su
pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvod-
nika taka sto se prikljucni kraj provodnika bla-
gom silorn upire u stubasti prikljucak. Ponekad se
ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija
motora. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u
prikljucak u kapi razvodnika. Ovo vazi i za
kablove sveGica i bobine. Isto tako vodite racuna
da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i
na prikljuccima kape razvodnika.
Provera pojave korozije
I ~
I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki
~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten, onda
II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi
i"
; L - - - " ~ " " " - " - " - -
SISTEM ZA PALJENJE
Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so:
povuce n3vise. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto
sarno u odrcdcnum P010l.lljU.
i
\
Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena
pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna
ruCica skinula.
275
SISTEM ZA PALJENJE
razvodnika pojavila korozija. Da biste to proverili
uradite sledece.
1. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi raz-
vodnika, taka sto provodnik iscupate drZeci ga za
kraj, kod stitnika. Napomena: Kod nekih tipova
motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku
na kapi. razvodnika. Da biste odvojiIi kablove
morate ih uhvatiti sa donje starne kape, stisnuti
kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl.
2. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvod-
nika. Korozija se javIja u vidu,zelenkaste materije
unutar prikljueka u stubii'u.
3. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane
cetke. Aka nije moguce ukloniti sve tragove
korozije, zameni'" kapu razvodnika.
4. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi raz-
vodnika.
Zamena kape razvodnika paljenja
Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi
naCin.
1. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan
naCin.
2. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i
pricvrstite je na prethodno opisan naCin.
3. SkidajuCi sa stare, odmah postavljajte na novu
kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto.
Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih
povueete rukom, drZeCi ih pritom za kraj kod
gumenog stitnika. Proverite da li ste gurnuli kabl
do kraja u stubic na novoj kapi.
Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari
menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu
razvodnika. To je dobra praksa. Proverite da Ii
rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor.
Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i
rutice. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica
mec1usobno odgovaraju.
Skidanje i ugradnja
razvodnika paljenja
R
razvodnik paljenja je komplikovan mehani-
zam. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija, i od
njega zavisi rad matara automobila, veoma je
276
vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. Naj-
veCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze
izvesti dok je razvodnik na motoru. U stvari
preporueuje se da se platinska dugmad, konden-
zator, kapa razvodnika i vakuumski regulator
paljenja menjaju bez skidanja razvodnika pa-
ljenja. .
Medutim, postoje situacije kada je skidanje
razvodnika neophodno. Ako, ria primer imate
problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja,
iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina, i
tako dalje, onda morate da skinete razvodnik
paljenja.
Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja
nije jednostavan zadatak. Pravilan momenat
paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne
rucice. Aka i najrnanje sumnjate II svoje moguc-
nosti da zavrsite ovaj posao, bolje je da to prepu-
stite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom
servisu.
Ako je skidanje razvodnika neophodno postu-
pite na sledeCi nacin.
Alat i materijal
• Odvijac
• Nasadni kljueevi, raeva i produietak
• Mali kljuc
• Kreda
• Stezae za crevo(a)
1. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste
filtera Z3 vazduh. Pogledajte uputstvo dato u
odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja
»Sistem za napajanje gorivam{<.
2. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. U
zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja, iii zakrenite
navojne kopee za 112 kruga, iii izbacite opruine
kopce iz leiista na kapi razvodnika.
3. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice.
Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu
motora pravac u korn je akrcnuta rutica; ova ce'
yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja
astane u is tom polozaju. Neki mehanicari uvek
pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju
»12 sati«, taka da ne mogu cia zaborave polozaj.
.. ~
I
,
=
ad
i
I!!'
("


I


f
,

tf
II
SISTEM ZA P ALJENJE
I Obel";,, pO'O"i
i •• _______________ ___ __
L
novi razvod "k ova. motora. To' () kredom (1)
, m P,')<oj" " "m 0',",,,, d, "' ""kom od
, .
I '
277
SISTEM ZA PALJENJE
Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi
sprecili slucajno pokretanje motora; skinite samo
prikljucak (-) negativnog pola akumulatora.
4. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl
koji je povezan sa razvodnikom paljenja. Vratite
navrtku na bobinu da je ne izgubite. Odvojite sve
elektricne kablove sa razvodnika paljenja.
5. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuum-
skog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i
blokirajte ih.
6. Pomocu nasadnog kljuca, raeve i produzetka
skinite nosac kaji drii razvodnik. To je jedan
zavrtanj, koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela
razvodnika paljenja, i koji sprecava da razvodnik
ispadne iz svog lezista. Postavite nasadni kljuc na
glavu tog zavrtnja
1
i okreCite ga II smeru suprot-
nom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne
oslobodite. Sada nosac moiete skinuti rukom.
7. Skinite razvodnik. Uhvatite rukom kueiste
razvodnika i .podignite ga navise. Kad nekih
tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene
za nekoliko slepeni prilikom ove operacije - obe-
lezite taj polozaj; pomoCi ce vam prilikom ugrad-
nje razvodnika. (Kod nekill tipova motora raz-
vodnik dobija pogon preko zupcanika koji se
nalazi u motoru; drugi imaju prirubni deo sa
urezom. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom
neee se pomeriti prilikom skidanja).
8. Posta ste popravili, odnosno kupili novi raz-
vodnik, ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7,
sarnO obrnutim redam. Proverite da li je razvodna
ruCica u istom polozaju kao pre skidanja.
9. Podesite motor po ugradnji razvodnika palje-
nja. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u
ovom poglavlju.
Pregled i ugradnja
svecica
S
veCice su >,krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~
nje. Ako su sveCice istrosene motor ce nepra-
vilno raditi) tesko ce se pokretati, trosice mnago
278
goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse
koje treba da ima po svojoj konstrukciji. SveCice
predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom
sistemu paljenja. Jednostavno govoreCi sveCica
nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze
dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze
da skoci varni ca. Zamislite da je jedan od provod-
nika obmotan keramickom izolacijom; drugi pro-
vodnik koji je povezan sa masom, i metalno kud-
ste /oko . keramickog izolatora. Deo kuCista, iIi
Ala! i ma!erijal
• Racva, produietak i nasadni kljuc za sveeice
• Zastitne naocare
• Zicana cetka
• Turpija za platinsku dug mad
• Alat za merenje zazora izmedu elektroda
sveCica
• Moment kljuc
• Svecice
• Izolir traka
• Krpe
• Rastvarac
• Penetrirajuee ulje
• Kratak komad creva za grejanje
oklopa, ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica
uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provod-
nika ulaze II cilindar, odnosno prostor za sag ore-
vanje.
Elektricitet, koji se javlja na provodnicima, tj.
elektrodama, dobija se od razvodnika paljenja.
On tece kroz provodnik obmotan keramickim
izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je
povezan sa masom te se preko njega zatvara kola
struje.
S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i
vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepo-
gadna za stvaranje varnice. potreban je vrlo veliki
napon da bi se varnica javila. Tokom rada, sve-
Cica stari, elektrode se trose i varnici postaje sve
teie da skoCi sa centralne elektrode na masu.
Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne
moie da preskoci izmedu elektroda, onda se taj
elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i
i
1
I,
I
I
kratko se spaja sa masom. Kada se ovo javi onda
motor nepravilno radi (»trakira«). U nekim sluca-
jevima sveCica nije uzrok sto nema varnice, vee
neki drugi dec sistema za paljenje, na primer
kablavi, platinska dugmad iii babina. U tim sluea-
jevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise
nizak.
Ponekad, i ako izgleda kao da sveCica radi
ispravno, u stvari je ana na granici neispravnosti.
avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanov-
Ijava. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »tro-
kira«, onda se nepotrebno trosi gorivo. Ispitiv<r-
nja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti
sveCica pri normal no lakim uslovima
opterecenja i pri uslovima voznje na.otvorenom
putu. . 'c·,
SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora, a
posebno kod automobila sa elektronskim palje-
njem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora)
svecica je glavni dec brige, bar sto se tice odrZ<lva-
nja sistema za paljenje. Kod podesavanja motora,
normalno postoje i drugi elementi izvan sistema
za paljenje koji zahtevaju painju, kao sto su fil-
teri, provera sistema za napajanje gorivorn itd.
Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju
obratite na sveCice.
U sklopu normalnog odriavanja kad konvenci-
onalnog sistema za paljenje, sveCice je potrebno
na svakih 15.000 do 20.000 km skinuti, oCistiti i
podesiti zazor izmedu elektroda, kako bi se obez-
bedile pravilne performanse motora. Ovaj inter-
val zavisi od naeina voznje i modela automobila.
U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem
sveCica. Isto vazi i za stariji automobil koji nor-
maine tresi vise ulja. !v1nogi proizvoaaCi vozila
preporucuju promenu "sveCica nn svakih
50.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektron-
skim sistemom za paljenje. Proverite sta je nave-
dena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila.
Servisiranje sveCica
U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju
svecice.
1. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se
dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodir-
nete izduvnu granu. .
2. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sve-
Cica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi
zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i
lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi
iL
I .;.. ----
SISTEM ZA PALJENJE
Delovi tipicne sveCice. (I) stubic prikljucka, (2) izojator, (3)
centmlna elektroda. (4) kuCiste. (5) zaptivJl<l podlosb. (6) boeJl<l.
iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda.
ostetio. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl
(nemojte ga eupati). On je najcesee naCinjen od
najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne
moze da podnese takva naprezanja. Kao sto je
vee pomenuto, kablovi sistema za paljenje su
279
posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako
da provode struju visokog napona i pritom pru-
zaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio
smetnje. Sa takvim kablovima treba pazljivo
rukovati. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da
lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povla-
cite ..
3. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju sve-
cicu. Ako je potrebno, oznaCite ih komadima
izolir trake pre nego sto ih skinete. Kod nekih
tip ova automobila duzine kablova su priblizno
jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo pove-
zete. Obrisite kablove krpom.
4. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od
kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga
pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve.
Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skida-
nje sveCica, koji ima gumeni iii plasticni ulozak.
Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje
izolatora 5veCice, a pritom ulozak drii svecicu u
kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji.
Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak
izmedu racve i kljuca, a maida i produzetak za
rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu
pristupacne.
5. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad
svecica pornocll krpe namocene rastvaracem.
Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate
prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom, pri-
tom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer
sveCice jos nisu potpuno skinute. Posto ovo nije
uvek maguee izvesti, maiete i pokrenuti motor
elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce odu-
vati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi
mogla da upadne u cilindre).
F
6. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte
ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja,
odnosno cilindara, kako bi kasnije mogli da ih
ispitate.
Napomena: Ako sveCice imaju metalne zap-
tivne podloske obratite paznju da ih skinete
zajedno sa sveCicom. Na motorima kod nekih
uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zap-
tivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste
nikakve posebne zaptivke.
Pregled sveeica
Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda-
280
taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve-
Cice. I vi mazete to -is to.
Kao prvo, vodi te racllna 0 tome da se sredina u
kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog
dela svecice na kome nastaje varnica. Od
momenta postavljanja svecica menja boju i moze
imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materi-
jala koji uticu na performanse motora.
Suprotno nekim misljenjima, koriscenjem
»toplijih,' sveCica ne dobijaju se bolje perfor-
manse. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom
brzinom se toplota provodi od vrha sveCice.
Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je
da bde sagori naslage. Takve se sveCice obicno
koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima
voznje. Toplije sveCice, odnosno sveCice vece
toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno
trosi ulje.
. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko
ostecenje u motoru automobila koji se mahom
vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opte-
recenjem. Aka se temperatura u prostoru za
sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn
toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje
usled visoke temperature. Hladnija svecica ima
manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede
toplotu iz glave matara.
Ukoliko niste od onih koji stalno voze po
gradu, a vase vozilo trosi ulje, iIi ukoliko ne vozite
ekstremno velikim brzinama i pod velikim optere-
cenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne
vrednosti
J
prepofuka je da koristite sveCice »00[-
malnog« obsega. Savremene sveCice sa bakarnim
jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vred-
nosti i U stanju su da u normalnim uslovima
zadovolje najrazliCitije us love voznje.
Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su
one u takvom stanju da ih treba oeistiti, podesiti
im zazor i ponovo ih ugraditi, iii ih treba zameniti.
Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem
stanju motora posto ih dobro pregledate. Ovde su
prikazana neka stanja na koja maiete naici.
1. Normalna svecica. To je one sto biste uvek
pozeleli da vidite - svetlosmeda iIi siva boja vrha
izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Na cen-
tralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija.
Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u pra-
yom tempera turn om podrucju i da je motor u
dobrom stanju. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl
ocistiti i podesiti joj zazor.
2. Pregrejana svetica. Kod ovakvih sveCica abe
elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora
IE
t
I
SISTEM ZA PALJENJE
®
®
Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja, (2) nasiage garcz.i, (3) naslage od
sagorevanja utja, (4) detonativnog sagorcvanja, (5) nabacenih flllsiaga. (6) kalcificiranih naslaga,
(7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. SveCica na slid (9) je sarno imo5ena.
281
E
je beo i bez naslaga. Vrh izolatora moze biti
neravan i ispucao. Ova se desava zbog toga sto je
toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod
kojima radi motor. Faktori koji mogu da dovedu
do toga su prerano paljenje, termostat koji je
zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siro-
masna smesa goriva i vazduha. Zakljucak: ovakve
sveeice je pametno zameniti kada se pronade i
otklani osnovni uzrok.
3. Sveeica sa cmim naslagama. Naslage me kane i
suve garezi na elektrodama sveCice, vrhu izola-
tara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to
da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska
za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi
takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva,
kasnije paljenje, leptir za hladno pOkretanje
matcra (»cok«) je zaglavio, termostat je zagJavio
U otvorenom polozaju, niska temperatura motora
i dug rad motora u praznom hodu, kao i voznja
pri malim brzinama. Ako se zakljuti da je svetica
u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna,
nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sve-
Cice pogresne toplotne vrednosti. Zakljucak:
Posto se pronade i otkloni uzrok, ovakva svetica
se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne
ugradnje.
4. SveCica sa naslagama od ulja. Tamne, v!atne
nasI age na elektrodama, vrhu izolatora i unutar
kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein
dospeva u prostor za sagorevanje. Naslage ulja
mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova
motora, kao i zbog opste istrosenosti. Zakljucak:
koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna
opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporu-
cuju, sto ee smanjiti nasI age od ulja, ali ovo je
sarno privremena mera. Ranije iIi kasnije mora-
eete da otklonite osnovni problem. SveCice koje
. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti,
podesiti zazar i ponovo se ugraditi.
5. Detonacija. Detonacija se obicno manifestuje
kao lupanje motara, a nastaje usled suvise ranog
paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti
goriva, sto stvara takve uslove sagorevanja pri
kojima moze doei do jakih mehanickih udara.
Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi
sveCicu, a ponekad mogu pokidati elektrodu sve-
Cice. Zakljucak: Uzrok problema se mora otklo-
niti, a sveCice zameniti.
6. SveCice sa nabacenim nasiagama. Ovakvo sta-
nje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva-
282
nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i
"poprskaju« toplotni izolator. Takvo stanje moze
nastati lisled neblagovremenog podesavanja
motora. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve
vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda
sveCice.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je
otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda.
7. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi
zazor. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim
uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage.
Razlika je jedino u debljini naslage. Naslage vece
debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora
svecice i kuCista, obrazujuCi na taj nacin kratak
spoj. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora
kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora
koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Takve
nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i
time se svecica kratko spaja. Zakljucak: ponekad
je moguce oCi5titi, podesiti zazar i ponovo ugra-
diti ovakve sveCice.
8. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora.
Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja
zbog krivljenja centralne elektrode pri podesava-
nju zazora sveCice. Da biste sprecili ovakva oste-
cenja, pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu
elektrodu. Pod odreclenim uslovima, komad izo-
latora se moze otkinuti usled jake detonacije. Za-
kljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti.
9. SveCice sa kalciniranim naslagama. Ako se na
centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave inten-
zivne naslage svetlosmecle iIi bele boje, moguce je
da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg
kvaliteta. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete
sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah prome-
nite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem
time resen. Ako rezultat izostane morate se pri-
premiti da promenite ulje i filter, kao i vrstu ulja, i
verovatno za dodatne radove na motoru.
10. Glaziran izolator sveCice. U ovom slucaju
normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da
sagore. Umesto toga naslage se tope i obrazuju
sloj koji provodi struju. Zakljucak: ovakav glazi-
ran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim cisce-
njem i bolje je flromeniti sveCicu. Ako se problem
ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je
toplotna vrednost manja za jedan stepen.
11. Samopaljenje. Ovo znati da paljenje nastaje
pre nego sto skoCi vamica. Samopaljenje se maze
javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagore-
I
I
I
I
I
I
··.···
,
"
:1
i ~
i ~
vanje; zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva-
nje usled slabog odvodenja toplote iz motora;
zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje
usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih
zazora izmedu del ova metCTa; zbog detonacije iIi
zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Sama-
paljenje testa maze da osteti celo klipa i elek-
trode svetice. Zakljucak: uzrok se mora pronati i
otkloniti. Ostecene svecice se moraju zameniti.
12. Istrosena svedca. Istrosena centralna elek-
troda kao i elektroda mase ukazuju na to da je
svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba
zameniti. Izolator smede sive baje pokazuje do je
taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Zaklju-
cak: posta elektroda za masu nije po celoj povr-
sini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu,
ovakva sveCica se mora zameniti.
Ciscenje sveCica
UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri
skidanju i ugradnji svetica. obicna je balje da
ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize
kraju ocekivanog veka trajanja. Ali ako ste ih
Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno
u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi
naein.
1. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti
koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice.
Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastva-
raea. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom.
2. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom oti-
stite navoj i elektrode sveCica.
3. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i ati-
stite centralnu eleKtradu svake svecice. lsturpi-
jajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake
sveeice taka da pavrsina postane sjajna.
Podesavanje zazora svecica
Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene sve-
tice, marate padesiti zazar izmedu elektroda
prema padacima kaje daje proizvodac motara.
Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje
vazilam. I pored taga sto proizvadac maze pade-
siti zazar na novim syeCicama, ipak ga proverite.
Osim toga svetice koje se kariste za elektronske
sisteme za paljenje imaju yeCi zazor, U opsegu od .
SISTEM ZA PALJENJE
1.5 do 2 mm. ProizvadaCi svetica isporucuju
posebne sveCice sa veCim zazorom. SveCice sa
yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u
identicnim taplatnim aznakama i jedina se razli-
kuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada.
Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za
mali zazar padesite na veliki zazor, i abratna.
Osteticete eiektrode.
Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom,
m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat.
Da biste praverili zazar sveCice patreban yam
je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice;
ravan merni listie ce verovatno dati pogresno
oCitavanje. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite
PREPORUCENIMOMENT
PRITEZANJA SVECICA (Nm)
Dimenzija
navoja svecice
14 mm sa zaptivkam
14 mm kanusna
18 mm kanusna
Celiena
glava
37-44
10-22
22-29
Aluminijumska
glava
26-32
10-22
22-29
283
NJE
to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje
zazora. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu - sarno
bocnu elektrodu - dok ne dobijete pravilan zazor.
Panoya proverite zazor.
Ugradnja svetica
Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou
elettroda, iii kupili sveCice i proverili zazor, pri-
stupite ugradnji na sledeCi naCin.
1. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale
tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povr-
sina sveCica na glavi motcra.
2. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na
sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu
na sveCice.
3. Uvmite sveCice rukom. Ako pritom imate
poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi
motora treba oeistiti. Za Ciscenje navoja obicno je
dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja.
Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Uvmite taj
ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru
kretanja kazaljke na satu. Izvadite krpu okrecuCi
je u suprotnom smeru. Ponavljajte avo dok ne
uklonite prljavstinu. Ako su navoji Cisti, a jos
uvek pri u,vrtanju sveCice navoj ne ruo.ie da
pokusajte taka sto na sveCicu navucete
komad creva za grejanje, odgovarajuceg unutras-
njeg preenika, pa to crevo koristite kao savitljivu
ruCicu. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja,
koji moiete naCi u prodavnicaIT).a rezervnih
delova. Napomena: Neki proizvodaci preporu-
cuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava
da sveCica »zapece«. Proverite to u uputstvu za

4. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na
vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku.
Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i
nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2
kruga, tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka
vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka
nema zaptivnog prstena, onda se zaptivanje
postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine,
i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga.
5. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl.
Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha
sveCice. Uklonite oznake od izolir trake sa
kablova sveCica.
284
Kablovi za
svecice
B
ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje
matara, sarno menjate sveCice iii trazite uzrok
slabih Derformansi vaseg automobila, obavezno
prover(te sveCice, paljenje i kablove svetica. Ako
nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih
kablova, obieno se pretpostavlja -, cesto pogresno
- da su kablovi u dobrom stanju. Cesto se dogada
da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jed-
nom drugom merom ne popravi fad motcra.
Aka motor automobil? neravnomerno fadi -
»trokira«, iIi aka neke od sveCica imaju naslage
garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja
sveCica« U ovom poglavlju), uzrok mogu biti ovi
kablovi.
I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJe-
dati kao da su u dobrom stanju, ipak mogu biti
netspravni. Profesionalni mehanicar moze
pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje, iIi
pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi
ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii
proverava da Ii ima pukotina.
Kablovi sveCica se , kao i svi ostali delovi, trose
vremenom, pogresnim koriscenjem iii uticajem
sredine.
Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je
oko 50.000 km iii oko tri gadine. Kada ovaj
period prode, promenite kablove za sveCice na
prvom sledecem servisiranju motora.
Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Da Ii
na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova
istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem?
Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica
postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na
kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i
krti?
Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan
odgovor, kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako
zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da
je sarno jedan kabl neispravan, odnosno za
zamenu, najbolje je da sve promenite zbog toga
sto su svi oni podjednako stari.
Napomena: Od 1963. godine u sva vozila proiz-
vedena u Americi ugraduju se kablovi za
sa grafitnim jezgrom. Ovakvi kablovi se cesto
nazivaju TVRS provodnici, sto je skracenica za
TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od
I
,
-;t'w'
.-
~
J
'iil"'W"
Alat i materijal
• Kljuc
o Set kablova za sveCice
• Sapun iIi silikonski sprej
najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u
ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je pod-
lozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je
dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj
materijal otporan na toplotu koja je najYcCi nepri-
jatelj ovakvih provodnika.
Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki
mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim
kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su spro-
vedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separa-
tore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek
dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste
pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii
maiete da ga zavrsite.
- - - - - - ~ ~ ~ - - - - -
SISTEM ZA PALJENJE
Zamena kablova za sveCice
Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste
obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn
kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet
kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo
pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip mo-
tora.
Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno
visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI),
pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka.
Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,-
deCi nacin.
1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi
toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete
izduvnu granu.
2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte
odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju
»Sistem za napajanje gorivom. ( ~ . Ovo moze biti
potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablo-
virna sveCic3.
Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor
ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablova.
ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne
otkrijcte kV;IL
285
SISTEM ZA PALJENJE
Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc;
ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte
jedan po jedan da hi izbegli zabunu.
3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvod-
nika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti
sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite
kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno
ih lagano uvreete.
4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvod-
nika.
5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape raz-
vodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri
izvlacenju ce olaksati odvajanje.
286
6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen
kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to
jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla.
7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odabe-
rite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste
upravo skinuli. Uporedite duzine.
8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od
3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je
novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste
skinuli.
I ,
,
;
I
9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape
razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni
stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro
gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar
kontakt. '
10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog
kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo
set.
11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa
prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi
kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga
uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka.
" ~ ' = ~ = " ~ ~ , , =
CD
ii
i I
0
l
11 II ~ 1
I I
I
,
\,
c: I C::TI=M ZA P ALJ
12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prik-
ljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano
uvrce pri izvlacenju iz prikljucka.
13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa
novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno
obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su
gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po
jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar
kontak!.
Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI)
Aka radite na kolirna koja su opremljena visoko-
energetskim sistemom za paljenje (HEI - High
-----
Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaju 5e u
prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomocu zavrtnjeva
(3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt:
prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc
u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2).
287
Il
' .' I •. tt,, __ . __ .
SISTEM ZA PALJENJE
Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spaja-
nja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete
da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u
ovom slueaju bobina integralni den kape razvod-
nika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog
provodnika bobine.
Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju
na sledeCi naein.
1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika.
avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa
"Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se
podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se
nalaze u prstenastom nosacll.
Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za
sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom
slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz
kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Uni-
tized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti
bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i
visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim
,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i
visezilni kabl.
2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstena-
stog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom
pal cern prikljucak nadole.
Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema
zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrs-
cen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje
kada skidate kablove. a zategnite kada ih posta-
vite.
3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga
pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga
lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete
ostetiti.
4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee du-
zine.
5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae
podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi
silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prste-
nasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized
ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj.
,
6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl
sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapam-
tite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste
izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti
mnago vremena.
7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr-
288
site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali
obrnutim redosledom.
Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na
sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih
sistema, osim pomenutih razlika kod kape raz-
vodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti
da obayite ovaj posao, konsultujte profedional-
nog mehanicara.
Indukcioni
kalem
(bobina)
K
Od veCine automobila bobina je ern, cilindri-
can iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od
0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini raz-
vodnika paljenja. Ako ne mozete da je prona-
dete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski
kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika.
Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla.
Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pre-
gled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena
da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci
Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva
veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je
uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte
da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste
bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako
nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina
se mora promeniti.
Bobina je u stvari mali transformator koji
struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara
u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon
penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je
potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda
sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U·
motoru.
r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati
da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti
neispravna. Neki od znakova da je bobina nei-
spravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su
gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj
motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim sluca-
jevima nemoguenost pokretanja motora.
. \
I
; !
I
. ,
I
r_-___
t_ SISTEM ZA PALJENJE
f
,
Ii

f
, }
I
Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simp-
toma, najbolje je da bobinu odnesete kod maj-
stora koji ima odgovarajucll opremu za ispitiva-
nje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu
bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena
bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u
radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugra-
dili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da
vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile
uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali moguc-
da pozajmite volt/ommetar, iii drugi instru-
ment za analizu rada matcra kojim se moze ispi-
tnti bobina, onda to mozete i sami da uradite.
o
Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2)
sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4)
kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator.
... - .. --.. ----.. -.. -
Alat i materijal
• Adapter za sveciee
• Babina
• Volt/ommetar
• Viljuskasti kljucevi
Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine
Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi
nuein.
1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj
1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovara-
ju6 provodnik za ispitivanje na instrument.
2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje
prema uputstvu proizYodaca.
3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva pro-
vodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri
vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak
se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na
prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim vilju-
skastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne
naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi-
(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan pri-
kljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste
ga kasnije lakse povezali.
4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta
za ispitivanje na primarne prikljucke.
5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj
skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgo-
vara onoj koju preporucuje proizvoclac.
Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog
kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je
ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene
vrednosti, bobina je neispravna i mora se zame-
niti.
6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike
za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite
bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog
odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u
preporucenom opsegu, predite na ispitivanje
sekundarnog otpora.
289
ENJE
Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine
Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na
sledeCi naCin.
1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do'
·1O.0000ma.
2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proiz-
vodaca.
3. Skinite kabl sa centralnog
prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni
prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On
se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise
i istovremeno blago uvrce.
4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta
na bilo koji od primarnih prikljucaka.
CD
5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na
adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite
adapter u centralni prikljucak bobine.
6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na
odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u
opsegu koji preporucuje proizvodac automobila.
Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju
daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna
i da je treba zameniti.
7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike
za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu
koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru prepo-
rucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispiti-
vanje i povezite kablove primarnog kola i visoko-
naponski kabl.
Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Dobra
bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e
prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak.
290
..... --------------

i
i
!
. "
=
SISTEM ZA PALJENJE
-,

rr:5J
CJ
'--_ .... 0
Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh oooin<\ nalazi u k;lpi Offim.,:tar
SC prikijucujc: {I) za primafnog nlpora. (:!) z::
sckumJarrHlg ntpora.
, I
I I
L....l ....
Iii! II
Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na
prik<lz;lO 11<16n.
Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar
flU prik:Jzan naCin.
291 I
IL····
, '
; . ------
292
Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u
prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni
prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc
izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu
!
f
I

l
J
I
I
I
,
Zamena bobine
Ako ste doW do zakljucka da je bobina ne-
ispravna, i da je potrebna zamena, postupite na
sledeCi narin.
1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge
bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da
obezbede sekundarni napon koji je potreban za
rad vaseg motora.
2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni
prekidac i odvojite kablove koji su povezani na
primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine.
Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se
skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se
odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obele-
zeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS«
iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za
negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl
nalazi da bi ga kasnije lakse povezali.
3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz
centralnog prikljucka bobine.
4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine.
Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora.
5. Skinite staru bobinu.
6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1
do 4, sarno obrnutim redosledom.
SISTEM ZA PALJENJE
Primarni
(balastni)
otpornik
paljenja
K
od velikog broja automobila sistem za paljenje
je tako konstruisan da, kada motor radi, funk-
cionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma
akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan
primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog pre-
kidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon
akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za
pokretanje motora potreban maksimalan napon
akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri
pokretanju motora. Ako se motor automobila
ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polo-
zaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo
verovatno da je u pitanju neispravan otpornik.
Ispitivanje otpornika
Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je
balastni otpornik ispravan.
Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki
tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi, koji
prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera!
Motors 'I\!tomobila.
293
Ala! i ma!erijal
• Provodnik za premoscivanje
• KIjuc
• Primarni otpornik
1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.
Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+)
pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom
na bobini.
2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga
sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik
je neispravan i mora se zameniti.
Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je
ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera
i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna
popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim
produinim kablom samo nekolika stotina kilome-
tara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~
vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi
delovi u sistemu za paljenje.
3. U gasite motor. Skinite produzni kabl.
Napomena: Na novijim tipovima automobila,
balastni otpornik je u stvari provodnik koji pove-
zuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrse-
nom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik
neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz
tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i
odvezite automobil do najblizeg mehanicara.
Ovakva popravka nije posao za poeetnika.
Zamena otpornika
Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih
modela, primarni otpornik je izveden kao mali
kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na
prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni
postupite na sledeCi natin.
1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih
da bi kasnije lakse izvrsili spajanje.
2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je
pricvrscen otpornik.
3. Skinite otpornik sa prednje strane.
294
Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je
obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora.
4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1
do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Pro-
verite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara
vasem automobilu.
5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe
nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar.
Glavni prekidac
(kontakt-kljuc)
D
o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa
automobilu je imao sarno jednu ulogu - da
ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj preki-
dac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-
zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i
zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funk-
dje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije,
isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod
veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima
pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje:
»oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)uklju-
ceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj,
»oprema« omogucava yam da koristite razne ure-
daje na automobilu koje se pokrecu pomocu elek-
triene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje
na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno
trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre go-
revanje sistema za paljenje. Kod veCine automo-
bila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei
stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati
sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »uklju-
ceno« iz razloga bezbednosti.
Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zaklju-
eano« svako napajanje koje ide preko njega je
prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko pre-
kidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je
stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki-
®
U
®
\
o
I
Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja:
(1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5)
pokretanje motofll.
SISTEM ZA PALJENJE
dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi
iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre
1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u
svakom polozaju prekidaea osim u polozaju
»pokretanje Kad novih tipova automo-
bila postoji i uredaj protiv krade koji blokira
upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih
vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea,
postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja
»zakljucano«, koji omogucuje da se tocak uprav-
ljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja
akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi
servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi
kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca.
Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii
»voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola
koja se koriste pri normalnom radu automobila.
Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei
kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja
svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon
akumulatora prikljueen je na motor elektropokre-
taea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko
funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao rele-
prekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog
prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogu-
cuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektro-
pokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-
tropokretaea i time se izbegava postavljanje veli-
kih kablova od akumulatora do prekidaea palje-
nja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan
u poglavlju »Sistem elektropokretaca«.
Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da
se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja
preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj
otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava
napon koji se dovodi do bobine.
Kod starijih tipova automobila koristili su se
otpornici koji su smanjivali napon na odredeni
nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih
vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni)
otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije,
balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini
nizem broju obrtaja motora, a pritom pove-
cava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada
je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik
bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em
broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada
ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno
visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali
taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i
pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju
obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpor-
nik koristi provodnik odredene duzine naCinjen
od otporniekog materijala, koji smanjuje napon
295
- ------------------- ~ ~ - - -----
baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom
normalnog rada motora.
Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi
se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru
kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog
zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se
javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u
glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo
koje omogucava prikljucenje punog napona aku-
mulatora na bobinu prilikom pokretanja motora.
Ako motor auto mobil a iznenada prestane da
radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogod-
nom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni
296
prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite
kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pre-
gle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _
ako se paljenje prekida kada pomerate kontakt-
kljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da
zamenite glavni prekidac.
Za automobile kod kojih se zakljucava tocak
upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potre-
ban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane
pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog
komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i
mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neop-
hodne opreme.
r
MOTOR
T
ehnicki giedano, motor pokrece automobil
pretvaranjem toplotne energije u mehanicki
rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagore-
vanje.
Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj
,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a
se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale
pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi
pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I
pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu
sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica
upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku
lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok pot-
puna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu
porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize
i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija
pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece
automobi!.
Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu
karburatora, time se omogucava da veea koliCina
smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se
povecava gustina smese U svakom ad cilindra
motora, a posledica toga je da se povecava priti-
sak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja
pritiska pri sagorevanju je povecanje snage
motora, sto omogucava da motor brie okreee iii
da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na
pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak
u cilindrima pada i motor usporava.
Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagoreva-
njem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh.
Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor
pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea
koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu
snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori
razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju
pumpu veeeg kapaciteta.
Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem
nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta isko-
riscenja toplote koja se dobija sagorevanjem.
Samo oko jedne treCine toplotne energije se kori-
sti za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se
izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev.
Do trenutka dok klip dode do donje granicne
taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno
opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja
se javlja odmah po paljenju. Mada je motor isko-
ristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju,
ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna ener-
gija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar
mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese
goriva i vazduha.
Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije
sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje.
Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se
zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nasta-
vio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga
je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neiz-
beZan.
Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie.
unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli
prstenovi se taTu 0 zidove cilindara; vrhovi bre-
gova se taTu 0 podizace; ventili klizaju. nanize i
navise u svojim vodicama; radilica se okrece u
leiajevima itd. No i pored toga gubitci usled
trenja nisu toliko veliki. Kod veCine motora
iznose 5 do 8 odsto. Medutim, i to je jedan od
gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagore-
van]a
Jedan deo preostale snage motora je pot reb an
za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su
pumpa za vodu, alternator, pumpa servo uprav-
Ijaea, kompresor klima uredaja itd.
Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom
rernenju motora, prenosu snage, pogonskom
mostu i (otpor kotrljanju). Preo-
stala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje
. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne
snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva.
Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim
sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Konstruisa-
njem motora od materijala otpornih na toplotu,
tako da mogu da rade pri visirn temperaturama, a
mozda i bez sistema za hladenje, smanjili bi se
toplotni gubici. Mnogo je truda ulozeno na razvi-
janje keramiekih materijala, potrebnih za izradu
iii celog motora iii radi prevlacenja klipova, ven-
tila i prostora za sagorevanje. Spreeavanje toplot-
nih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i
tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje
turbo ·punjaea. No turbo punjaei su vrlo skupi te
je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn
luksuzne i.sportske automobile. Ulja i mehanieka
poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja
takode doprinose, ali i u ovom slucaju dobitak je
manji od troskova. Sve dok inzenjeri ne pronadu
bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoni-
IDican naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem
297
--------

MOTOR
(1) glava motora - ciJindra, (2) zaptiyka glave, (3) poluga podlzata, (4)
podizaci ventila, (5) bregasta oSQvina, (6) pampa za ulja, (7) k!ackalica
venlila, (8) opruga ventila, (9rventil, (10) proslor za sagorevanje, (11)
klipni prstenovi, (12) klip, (13) osovina male pesolee klipnjace. (14)
kHpnjata i (15) radiJica
I
!
I
"
ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokre-
tanje automobila. Medutim. ovaj motor je' i pored
toga najekonomicniji. najsnainiji i najjeftiniji
dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila.
Kada je fec 0 snazi matara, Dna se izrazava u
kilovatima (kV/). Druga ve!icina koja se meri kod
motora je obrtni momenat, odnosno iznos obrtne
sile koju motor moie da emituje. Ova velicina se
meri u Njutn metrima (Nm). i odreelena je obrta-
njem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru.
Osno'vni pojrnovi 0 motoru
Ako ste mehanicar-amater, koji se pre svega bavi
odriavanjem 1 lakim popravkama, nije ni
potrebno da se mnogo razumete u principe rada
motora. Ali, morate shvatiti vainost podmaziva-
nja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara.
Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neop-
hodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. a
time i habanje motora. Promena ulja i podmazi-
vanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje auto-
mobila«, koje se nalazi na pocetku knjige.
Ako pravilno odrzavate motor. On maze trajati
koliko i sam automobil; aka je pruzena potrebna
nega to je izmeelu ISO.OOO i 250.000 km. Jedini
delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i
moida neka zaptivka iii zaptivni prsten.
U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. Brzo
otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0
svoja sedista, kombinovano sa visokim tempera-
turama koje Sli prisutne u prostoru za sagoreva-
nje, konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i
sedista. Usisni ventili imaju nesto povoljnije
radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se
usisava. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj.
Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim
gasovima koji ih prie. ledino hlaelenje koje je
prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko
vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima
kada je ventil oslonjen na sediste. Tada se toplota
provodi preko sedista na glavu motora. Ali kada
sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju
predenih kilometara, dodirna povdina se sma-
njuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da
sprovodi toplotu kao pre toga. Usled toga izduvni
ventili se pri radu vise zagrevaju, a time se ubr-
zava starenje metala i dalje habanje ventila.
Konacno ventil poCinje da propusta. Kada to
jednom pocne, vreli izduvni gasovi se probijaju
kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gori-
onik za gasno zavarivanje. Otvor postaje sve siri
jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok
MOTOR
ventil ne bude unisten. Ovakvo stanje se naziva
»izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti
siromasna smesa, nepravilno podeseno paljenje.
nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni
vazduh.
Ponekad ce ventil puei, otpasti komad sa njega
iii se cak raspasti. To moie dovesti do teskog
ostecenja motora, i popravka takvog ostecenja
zahteva generalni remont. Ali kod normalnog
trosenja ventila, posao oko ventila se obieno
svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno
stanje. ,Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje
glave motora, skidanje ventila i zamenu pohaba-
nih delova kao sto su vodice ventila. znptivni
prstenovi ventila iii opruge ventila. Pohabani
usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila
dodirna povrsina. Izduvni ventili se abieno zame-
njuju novim. Sedista ventila. koja se nalaze u
glavi motora, moraju se isto taka brusiti radi
obnove dodirne povrsine. Pohabane voeliee ven-
tila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. iii
se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim
precnikom vretena. Ovo je po sao samo za iskus-
nog majstora i izvan je mogucnosti veCine maj-
stora amatera. Takav posao ne sarno da zahteva
znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku
obradu. Na i pored toga moiete ustedeti nn tro-
sku za fad taka sto cete U okviru ovog posla
skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u
specijalizovnnu radionicu. Skidanje glave motora
je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Ipak.
ako mislite da ste sposobni da izvedete radove
skidanja i ugradnje glave motara, uputstva za to
mazete nati u servisnom prirucniku.
Posao koji mozete sami da obavljate je odria-
vanje propisanog zazora ventila. Ovo je yazno
kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi
mehanickim delovima, dok kod »hidraulicnih«
podizaea nije. Ovakvi podizaci nalaze se na mno-
gim uvoznim motorima. Da bi se kompenzovalo
termicko sirenje motora i istezanje koje vreme-
nom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora
se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vre-
tena ventila i klaekalice (iIi podizaca). To rastoja-
nje se zove »lazor ventila«. U zavisnosti od legura
koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra,
kao i konstrukcije motora, zazor ventila se pove-
cava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Zbog
toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da
Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor
vrue iii hladan. Ova procedura je prikazana u
ovom poglavlju.
Moze yam se dogoditi da, u nekom trenutku,
doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais
299
MOTOR
I
300
(1) Glava cilindra (motora), (2) blok matora, (3) brcgasla
osovina, (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2;vodnog mehanizma.
-
I
,
razvodnog mehanizma. Zupcasti. kais. natinjen
od crume i fiberglasa. se cesto koristi za pogon
kada se ona nalazi u glavi
motora. dok se lanae iii par zupcanika koriste
uglavnom za pokretanje bregaste se
nalazi u bloku metcra })sa strane«, dOK Sli venIlU U
gJavi. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju
naprsnuca slabe tacke. Ako se prekine, motor ce
prestati da radi jer ventili da se. i
zatvaraju. Kod nebh motora moze doC! do tesklh
ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. Drugi
motori se »slobodno okrecu«, sto znaci da mogu
da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ven-
tile. Kod 1110tora koji imaju lanac, on se vreme-
nom izduzuje. Time se stvara zazar u razvodnom
mehanizmu ventiJa, sto dovodi do postepenog
smanjenja perform ansi motora. Kod mnogih
motora lancanik na bregastoj osovini. preko koga
prelazi lanae, ima zube od najlona iii plastike.
Ovakvi, relativno mekani zupei smanjuju buku
motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose.
Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na
lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ven-
tila, i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti.
U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i
!ancanik. I ova zamena je prikazana u Ovom
poglavlju.
Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od
poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da
uradite. Zamena zaptivke glave motora mOle biti
preveliki posao, ali zamena zaptivke poklopea
ventila, usisne grane i kartera trebalo bi da budu
u okviru vasih mogucnosti. Postoji nekoliko
razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da
propusta. Zaptivke od plute/gume postaju krte
usled utieaja toplote i starenja. Mehanicke vibra-
eije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem
mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Pone-
kad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da
se zaustavi curenje. Ali ako je zaptivka pukla iii
iskliznula mora se zameniti. Mnogi savremeni
motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih
zaptivki. Da bi smanjili troskove mnogi proizvo-
daci koriste silikonske zaptivne mase za zaptiva-
nje mnogih spojeva. Silikonska masa je odlican
zaptivni materijal, ali ako se ne nanese pravilno iii
aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja
- 01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima
tendenciju da vremenom popusta. Kada pristu-
pate popravci curenja ovakve vrste, mozete birati
da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da
ugradite zaptivku od gume/plute. I ovaj posao je
prikazan u ovom poglavlju.
Traienje greske
u motoru
MOTOR
U
ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja
koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u
motoru. Provera kompresije je korisna za otkriva-
nje losih ventila, istrosenih klipnih prstenoval
cilindara ilili curenje zaptivke glave motora.
Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propu-
stanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru,
nisku kompresiju motora, kasno paljenje, za('ep-
Ijen izduvni sistem, zaglavljene ventile iii cak
istrosene yodice ventila. TreCi test. ispitivanje
balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju
greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva
probleme.
Neki od uobicajenih tipova problema na moto-
rima prikazani su u daljem tekstu.
• Trosenje ulja - plavi dim iz izduvne cevi
ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih
prstenova, polomljenih klipnih prstenova. napu-
knutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Sve sto
omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje
izazvace sagorevanje ulja. Aka ova nije povezano
sa bukom u matoru iii gubitkom snage, najvero-
vatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. 1z
ovog razloga motor moze trositi litru ulja na
svakih 400 do 500 kilometara. Ovaj uzrok se
otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i
popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih
prstenova ventila. Cilindar na kome dolazi do
prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine
sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan
ern nanos. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih
klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je
potrebna generalna popravka motora. Napukao
klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake
detonacije.
• Curenje ulja. Simptomi su barice ulja ispod
automobila, ulje na spoljnoj strani motora iii
odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja
bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Naj-
ceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su
zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju
motora kod automobila sa pogonom na zadnje
tockove, odnosno kod sklopa menjac/difereneijal
kod poprecno postavljenih motora sa pogonom
na prednje tockove), poklopac iii poklopei ven-
301
MOTOR
tila, prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika
iii panekad, kad V6 i V8 matara, zaptivka usisne
grane. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde
se panekad javlja cmenje ulja. Popravka se sastaji
u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptiv-
nog prstena.
• Zaptivka glave matara prapusta. U avam
slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka
propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i
spaljne sredine. Aka dva susedna cilindra imaju
malu kampresiju. iii je nemaju, merenja kampre-
sije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela.
Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc
rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava
cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste
radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga
sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za pod-
mazi\·anjc). Uljni wiog u Illadnjaku. koii se javlja
zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hla-
oenje moze ukazivati n<.l propustanjc zaptivke
glave motora. Provera komprcsijc motora i ispiti-
vanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110-
guCice nam cia otkrijemo LL cemu .Ie problem.
• Neispravni ventili. Istroscni iii prcgore!i
izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u
ci!indru. U tak\'om sJucaju. provcra kornpresijc
1110tora pokazace malu, iIi nikakvu kompresiju.
Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do
gubitka kompresije. ali ce se uz to javljati pllcanje
iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Neispravni
ventil! se moraju zameniti. sto zahteva da se izvrsi
odgovarajuca popravka motora.
• Razlicite vrstc buke IZ motora. Ostro fijuka-
nje. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri
ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na
pojavu detonacijc U Illotoru. To moze biti poslc-
dica prevelikog predpaljenja. sllvise siromasne
smese goriva i vazduha, pregrejanog motora. pre-
velike kompresije usled preterano velikih nas!aga
garezi u prostoru za sagorevanje. Detonaciju
moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju
izduvnih gasava. Opravk;;i se sastoji u odredivanju
uzroka detonacije i njegove blagovremene elimi-
nacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja
motora. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa
vecom oktanskom vrednoscu. posebno ako nista
drugo ne ukazuje na neispravnost. Biage detona-
cije se uglavnom smatraju neskodljivim. aii jake
detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. klipnih
prstenova. glave I11otora iii ostecenja lezajeva
klipnjace.
302
Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odre-
clenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem
brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leia-
jeve radilice. Istrosena asovinica klipa moze dati
slicnu buku. Ova vrsta buke ukazuje na to da je
patrebna generalna popravka motora.
ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno
kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog
hidraulicnih podizaca. Kada se podizaci istrose.
ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila
sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene.
Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. a
padizaCi utisaju. Ova je normalna situacija ako
motor nije radio. dUli vremenski period. ali ako se
desava svaki put kadn pokrenete motor to moie
biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca.
Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara
ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise
ventila. To moie nastati usled nepravilnag pode-
savanja. zoog povecanja zazora venti!3. istroscne
k!acka!ice. iskrivljcne sipke podizaca. istroknog
podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll.
Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu
buke.
TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja
abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja
pumpe za vodu. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar,
iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti.
Ispitivanje
kompresije motora
I
spitivanjem kompresije otkriva se stanje
motora. Ni jedan motor nije u stanju da radi
kako je to. konstrukcijom predviclena ako svaki
cilindar ne radi pri punom iskoriscenju - zato
znaci pri specificiranoj kompresiji. Specificirane
vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1
bar = 0.987 atm.). Pojedini motori. na primer.
. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju
pamocu elektropokretaca od preko 13 bar,!.
Ovde nam moze biti ad pomoCi ,-1ko razumcmo
kako se odrecluje veliCina kompresije. Kada klip
dade. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. u
donji polazaj (DMT - donju mrtvll tacku), usisni
ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise
Ala! i materijal
• Kljuc iii klesta
• Klesta za kablove sveCiea
• Nasadni kljuc za sveeiee i racva
• Produzni kabl
• Instrument za ispitivanje kompresije
• Pumpiea za ulje
• Motorno ulje
sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i
Kada klip dostigne, tokom ovog takta Sabljanp,
najvisi polozaj (GMT - gornju mrtvu tacku)
smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabi-
jena. tom trenutku se meri pritisak u barima i
izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa.
Ako je motor u dobrom stanju onda ee izme-
rena kompresija u svim eilindrima biti podjed-
naka, i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vredno-
sti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompre-
sija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu
broja obnaja. Niska kompresija u svim eilindrima
izazvace smanjenje snage motara.
Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da
ispitate kompresiju. Ovo ispitivanje se vrsi kod
svakog podesavanja odnosno uvek kada motor
slabo radi.
Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obez-
bedite pristup svakom ellindru. Posto je. sa
spoljne strane motora, jedini moguCi pristup cilin-
drima kroz otvore za svecice. moracete da
nite svecice sa svakog cilindra. U zavisnosti od
tipa motora, to ee biti 4, 6 ili 8 svetiea - po jedna
sveCica za svaki cilindar. SveCice se nalaze ili na
glavi eilindara iii na bloku motora.
Na linijskim cetvorocilindricnim i
dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su
sve poredane sa jedne strane motora. Svaka sve-
Ciea je povezana sa jednim visokonaponskim
kablom. Ovi kablovi su drugim krajem povezani
sa kapom razvodnika paljenja. Na V8 i V6 molO-
rima sa svake strane motora nalazi se 4, oJnosno
3 sveClee.
Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi
oaein.
L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Za ovaj
posao moze yam biti potreban kljuc. Pogledajte
odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju
),Sistem za gorivo«.
2. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. To se
radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima
uhvati gumeni stitnik, koji se nalazi na kraju
svakog od kablova, i povlaCi sa sveClee uz blago
uvrtanje. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad
kablova kako bi kasnije, pri spajanju, bili sigurni
da je svaki na svom mestu.
3. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite
svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. Jos nemojte ukla-
njati sveClee.
4. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa
eentralnog prikljucka na kapi razvodnika, to je
onaj koji je povezan sa bobinom, i povczite ga
pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na
motoru.
5. Posto ste samo malo popustili sveClee, i pove-
zali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa
masom, pokreCite motor stavljanjem kontakt-
kljuca u polozaju start, oko 5 sekundi. Ovo se radi
da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i
drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz
otvore sa kojih su skinute sveeiee. Kompresija iz
matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok
pokreeete motor.
6. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i
rneve.
7. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu
skidanja, kako biste uvek znali koja je skunuta sa
kog eilindra. Pogledajte odeljak "Procena stanja i
ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za palje-
nje«, i odredite stanje skinutih sveCica, sto ce vam
pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram.
8. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u
polozaju kada je leptir karburatora otvoren, iii
neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pri-
tisnutu do kraja. Ovo omogucuje da najveca
moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom
ispitivanja kompresije.
Y. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hlad-
njaku, ubacite uredaj za merenje kompresije u
otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor
okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja,
Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za
merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee.
Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno
je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra
kod motora sa visokom kompresijom.
10. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu
303
MOTOR
304
(1) USISAVANJE. (2) SABJJANJE. (3) SAGOREVANJE I (4)
IZDUVAVANJE.
Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale
uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. Tokom lakla
sabijanja oba ventila ,1.1 zatvorena i usis,ma smcSil sc Po paljcnju smdc
5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja, odnosno
radni lak!. Kada Idip potnc da sc krccc navisc, izduvni venti! jc OlvareD.
gasovi se i;:bacuju napoljc.
MOTOR
Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na
Olvor svecicc. Motor pokrenilc elektropokrelacem. i najve.::a vrednost
vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu.
vrednost na skali uredaja. Vecina uredaja ima
ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj
vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Zapisite
ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na
unutrasnjoj strani blatobrana.
11. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Kod
V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa
onda na drugoj strani.
12. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTedno-
stima iz servisnog prirucnika. Ako su rezultatl
merenja kompresije na svim cilindrima u okviru
preporucenih vrednosti a pritom je najmanja oci-
tana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane
vrednosti, onda je motor u dobrom stanju bar sto
se tiee kompresije. Ako otkrijete da jedan (iii
vise) eilindara imaju nisku kompresiju, onda to
moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su
klipni prsteni istroseni. Ako je kompresija cilin-
dra niska postupite na sledeCi naein.
A. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee
naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor.
B. Ponovite merenje kompresije. Aka se sada
kompresija poveea skoro do normalne, onda to
znaci da su klipni prstenovi istroseni. (Ulje koje
ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova
i time se poveeava pritisak.)
Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei
da su najverovatnije u pitanju losi ventili.
Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTe-
siju, onda postoji velika verovatnoca da je zap-
tivka glave motora ostecena.
Ako je izmerena kompresija visa od preporu-
cene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima
mnogo naslaga gareii.
Niska, visoka iii neujednacena vrednost kom-
presije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. U
305
MOTOR
tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete
dovesti motor u dobro stanje, ako prethodno ne
otklonite uzrok. Za ispravni postupak popravke
potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehani-
cara.
13. IskljuCite kontakt-kljuc.
14. Ugradite svecice. Vodite raeuna da svaka
sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je
skin uta.
15. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl
na centralni prikljueak u bobini.
16. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sve-
Cicti.
17. U gradite kuCiste filtera za vazduh.
Ispitivanje
vakuuma
Alat i materijal
• Uredaj za merenje vakuuma
• Klesta za blokiranje creva
U
novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0
tome da se smanji potrosnja goriva, ureaaj za
merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih
instrumenata koji moietc da ugradite u automo-
bil. Ako se pravilno koristi, pokazace Yam kada
ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i
ukazace yam na lose navike u voznji, kao sto je na
primer proklizavanje tockova pri naglom polasku.
Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti
najekonomicniju brzinu. Motor mnogo ekono-
micnij" radi kada merae pokazuje najvecu vred-
nost. Sto je oCitana vrednost niza to je veca
potrosnja goriva. Pracenje ovog instrumenta
zajedno sa stalnom proverom rada motora daje
yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i
po maze yam da spretite moguce probleme.
306
-----._._""---,,.
Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki
vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi.
Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog
stuba), taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u
barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Sa
aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise kompli-
kovano objasnjavati princip merenja vakuuma,
no najvainije je to da je uredaj za merenje vaku-
uma izuzetno praktican instrument.
Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav ure-
dai, onda je potrebno da prove rite rad motora
ispitivanjem vakuuma. Pomocu uredaja za mere-
nje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju
usisni i izduvni ventili motora, stanje klipnih
prstenova, zaptivke glave matara i smese goriva i
vazduha u karburataru.
Instrumenti za merenje vakuuma, koji se trajno
ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa
auto delovima. Ovi instrumenti su meau ure-
dajima koje zagriieni poznavaoci automobila naj-
radije kupuju. Ni jedan profesionalni automeha-
niear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja.
Povezivanje uredaja za merenje vakullma
Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za
merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin.
1. Zagrejte motor do normalne radne tempera-
ture. Da bi se postigla radna temperatura motor
treba da radi 15 do 20 minuta.
2. Podignite poklopac motarnog prostora i ski-
nite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak
"Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju
»Sistem za gorivo«.
3. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu
na nesta veti od normalnog. To se fadi taka sto ce
te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom, a
zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu
ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesa-
vanje.
4. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na
usisnu granu motora. (Motor za vreme ovog prik-
IjuCivanja moiete ostaviti da radi.) Mesto na koje
se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u
zavisnosti od tipa automobila. NajveCi broj are-
daja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo.
Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini
prikljucaka na motam. Obicno je najbolje da se
gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na
__ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - - - - - ~ - - - - - - - - - - - - - - - - ~ M = O T O R
I
I
!
~
J
I
I
/
8)
usisnu granu matara, aka se vrsi merenje pomocu
meraca vakuuma. Ako niste sigurni da ste nasJi
pravo mesto, pogledajte uputstvo koje se dobija
sa meracem. Ipak zapamtite da kada odvojite
vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vaku-
uma, morate da blokirate odvojeni vakuumski
Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn;njc vukuuma
podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro; obrtaja budc ncsto
visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh
H::ok«) (1) prstom, a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite
bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje
bregaste ploce.
vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do
netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.
5. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok
motor radi nesto brte nego na praznom hodu.
Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji
307
Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispravrlog
rada motor<.!. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.
kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvaranje); (2)
Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:; (3) Aka kazaljka
instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru; (4) Povrcmcno
opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju; (5) Ravnomcrno ritmicko
opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju; (6) Bne osciJacije
kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge ventiia; (7)
Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opusta
izmedu dYa susedna dhndra; i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapukn
izduvni sistem.
stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0,50-0,66
bara,
7, Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na
nacin opisan u tacki 6, onda motor radi normalno,
6, Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti
pedaJu gasa do kraja r pustiti je, Kazaljka meraca
treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0,17
bara), a zatim da se popne na oko 640 mm Hg
(0,84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl,
308
8, Ako motor ne radi normalno mozda eete
pomocu meraca vakuuma moei da odredite u
cemu je problem,
U nastavku teksta su prikazana neka stanja
koja mozete odrediti,
,
I
,
Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea
ravnomerno osciluje, verovatno je da je zaptivka
pregorela izmedu dva sus edna cilindra.
Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija):
Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna
kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vred-
nost vakuuma od normalne; oko 75 do
100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0,1-0,13
bara) ..
Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost
za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0,33-0,4
bara), a kazaljka meraea je pritom mirna, onda je
verovatno da usisna grana iIi karburator propu-
staju vakuum.
Kasno paljenje: Ako je kompresija motora
dobra, a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj
kazaljke na maloj vrednosti vakuuma, onda je
verovatno u pitanju kasno paljenje. Ovakav slucaj
ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u raz-
vodnom mehanizmu ventila.
Neispravan . karburator: Lagane oscilacije
kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator
neispravan, a verovatno je da smesa goriva i
vazduha, odnosno prazan hod nisu dobro pode-
senl.
Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a
naglo pada kada motor radi na praznom hodu,
onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem.
Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo
osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila
motora istrosene. Ako kazaljka brzo osciluje
kada motor ubrzava, verovatno su slabe opruge
ventila. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do
100 mm Hg (0,1-0,13 bara) ukazuje na to da ven-
tili motora zaglavljuju. Kada je ova varijacija
vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo
verovatno da je izduvni venti I pregoreo.
9. Iskljui"ite motor. .
10. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema
uputstvu iz taeke 4, sarno obrnutim redosledom, i
prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto.
MOTOR
Ispitivanje balansa
snage
Alat i materijal
• Merae broja obrtaja
• lzolovana klesta
O
vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se
koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab
iii koji prekida rad. Kada se odredi koji cilindar je
"problematiean« onda se priroda problema moze
odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompre-
sije. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Pro-
blem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica,
los kabl sveCice iIi kapa razvodnika), iii, kada se
fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre,
to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Ako
je kompresija niska, onda je najverovatnije u
pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka
glave.
Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u
pretpostavci da svaki od cilindara motora ima
pribIiino istu snagu. Ako odvojite za trenutak
jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri
rade ispravno, to onda mora da dovede do ravno-
mernog smanjenja broja obrtaja motora. Profesi-
onalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu
pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automat-
ski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi
pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ali
ako sami vrSite ovakvo ispitivanje, onda za trenu-
tak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa
jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika.
Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje
nemojte se naslanjati na autornobil. Visoki napon
sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu.
Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda
predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete
doziveti prilieno neugodan strujni udar. lzolovana
klesta zastitice vas od ove poj ave, ali ako nemate
taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karose-
rije.
Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitic-
kim konvertorom sveCica ne treba da bude isklju-
cena dul.e od 15 do 20 sekundi. Kada je sveCica
iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora.
Konvertor se usled toga mol.e zagrejati i izazvati
ostecenja katalizatora.
309
MOTOR
Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom
konrroiom broja obrtaja praznog hoda, kompjuter
ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja
motora koj! nastaje sk;danjem kabla so sveeice
tako sto ce povel'at; olvor ieptira karburatora.
Posta to onemogucava taenu dijagnozu. morate
prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da poc-
nete sa ispirivanjem. To se mora izvrsiti sa iskljuce-
n;m giavnim prekidacem do ne b; do§io do osteee-
nja eiektronskog sistema. Iskljuavanje elektricnog
pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda
motora moie u kompjuter ubacit; kodiran podatak
da je motor neispravan, taka da je potrebno da se
taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Brisa-
nje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paije-
nje i u roku od 10 sekundi obustav; napajanje
kompjutera, hilo vadenjem odgovarajuceg osigu-
raca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora.
/spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi
naCin.
1. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i is-
kljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praz-
nog hoda malara, koji se, aka je ugraden, naIad
na mehanizmu gasa.
2. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praz-
nom hodu. Motor mora biti zagrejan do radne
temperature.
3. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za
trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. i
pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora
opada. Aka neki cilindar, ili cilindri ne izazovu
pad broja abrtaja, iii izawvu manji pad ad ostalih
cilindara, onda su ani neispravni. Na tim cilin-
drirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi
mogli da odredite vrstu neispravnosti.
4. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni pre-
kidac, skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden
uredaj za kontroiu broja obrtaja motora, pove::ite
ga.
Zamena zaptivke- iii
zaptivne mase
O
a biste popravili zaptivku koja propusta, prvo
treba da odredite koja zaptivka propusta. U
veCini slucajeva to je ocigledno, ali ponekad Se
310
moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hlade-
nje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vid-
Ijivi. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi
lampa, Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno
odredili mesto curenja.
Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do
curenja, moiete pokusati da pritegnete okolne
zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili cure-
nje. To cesto pomaze kod poklopca ventila, kar-
tera, donjih poklopaca transmisije i poklopaca
razvodnog mehanizma. Vodite racuna da zavrtnje
ne pritegnete suvise, jer se presovane metalne
prirubnice ovih del ova lako deformisu. Ako se
tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj
biti cvrsto pritegnuta, ali ce izmedu zavrtnjeva biti '
slabo, iii nikako pritegnuta. I kao rezultar toga
javite se curenje. Pretezanje zavrtnja moze poki-
dati zaptivku, i bukvalno je izbaciti iz spoja.
Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze, iii ako je
oeigledno da je zaptivka ostecena, onda je
potrebna zamena.
Ala! i materijal
• Kljueevi
• Odvijae
• Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae
• I,ampa
• Ciste krpe
• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git
U daljem tekstu je prikazana osnovna proce-
dura zamene zaptivke od plute/gume.
1. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku.
2. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite
sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii
hemiskog rastvaraca. Obrisite obe povrsine
Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi
llija iii hemikalija.
3. Pregledajte obe dodirne povrsine. Ako je bilo
koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se
dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez
obrade, popravke iii zamene ostecene povrsine.
Na poklopcima od presovanog lima (karter,
poklopac ventila, donji poklopac transmisije itd.)
proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj
naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii
lenjir. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. vide
veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim
udarcima cekica po deformisanim povfsinama.
!
t
I
. ~ J
I
Ostru±ite say stari z;tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine.
St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog
rastvarnca.
Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju
biti rayne.
MOTOR
4. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slo-
jem zaptivne paste i postavite je na mesto.
5. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve
tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. Dru-
gim recima, prvo pritegnite jedan zavrtanj poklo-
pea ventila, a zatim unakrsno drugi na drugom
kraju. Ovom tehnikom rasporedujete silu priteza-
nja ravnomernije i obezbedujete dobro zapti-
vanje.
6. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli
sve zavrtnjeve, pokrenite motor i praverite da Ii
ima tragova curenja. Korisno je ako prove rite
pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km.
Osnovna procedura za zamenu silikonske zap-
tivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je
sledeca.
1. Razdvojite delove.
2. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa
abe dodirne povrsine pomocu strugaca, i pritom
vodite raCina da ih ne ostetite.
3. Proverite da neka od povrsina nije ostecena.
Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u
dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zapti-
van)e.
4. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja
silikonskog gita. lzuzetno je vazno da povrsine ne
budu vlazne iIi zauljene. jer to remeti prianjanje
zaptivne mase na povrsinu.
5. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm
po celoj duzini, i po sredini dodirne povrsine.
Kada dodete do otvora za zavrtnje, nanesite sloj
sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug
oko njega. '
6. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i
pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. kako
biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravno-
memo nalegnu jedna na drugu.
7. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45
minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete
motor.
Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise
tokom ugradnje, spoj moie da propusta. Isto vaii
i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego
sto ocvrsne,
Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam
uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava
hemijskog zaptivaca. Neki tipovi hemijskih zapti-
vata su »anaerobni«, fto znaci da oGvrscavaju u
odsustu vazduha. U tahim slucajevima cesto je
potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se
nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu.
Zaptivna masa se ne steie sve d,ok se delovi ne
spoje i pricvrste. Mora se napamenuti i to da
311
Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe
strane nove zap!ivke. Ovim ce se ispuniti nerJ.\'nine na dodirnim
povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje.
Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od
dodirnih povrSina.
lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo-
[ene dejstvu benzina. U takvim siucajevima siii-
!.conska masa omekSava i rasp ada se, i staga se ne
1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora
:li spajeva na cevima za dovod gorivQ.
312
Napomena: Nije obavezno da se silikonska
zaptivka menja masom istih svojstava. Ako zelite
maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute)
a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu
spojeva. U nekim slucajevima biee vam potreban
duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzo-
vali debljinu zaptivke.
Podesavanje
ventila: motori sa
podizacima
Ala! i materijal
• Kljucevi
• Merni listiei
• Duboki nasadni kljucevi i racva
• Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi
odvijac
P
avremeno podesavanje zazora ventila kad
motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulo-
zaka, je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce
rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klacka-
lice, odnosno potisnika. Odredeno rastojanje je
neophodno da bi se kompenzovalo termicko sire-
nje delova motora. Vremenom se ovaj zazor sma-
njuje zbog istezanja ventila, odnosno zbog utiski-
vanja na sediste, iii se povecava jer se trosenjem
povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma.
Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ven-
tila i trajanje perioda »otvorenog ventila«, to
zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i
hladenje venti!a. Ako zazor postane suvise veliki
ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo
otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor norma-
Ian. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i
time smanjuje snagu motora. Ako je zazor ventila
suvise mali onda se ventili ranije otvaraju, kasnije
zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i
poboljsati performanse), ali to znaci da ventil
neee prianjati na sediste, da ce segubiti kompre-
sija i da ee se ventili slabo hladiti. Krajnji razultat
ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage
zbog smanjenja kompresije.
I
""'- --·-1
.. ________________ _
"1IIi"" . ____________
i"_ i
I I
' I
[II I
MOTOR
Ii I
'I
I
I
I
i
I
i
I
I
i
I
I
I
I
I
i
I
!
I
IL __ _
!
I
I
,
rr
, mora da
ntila i kraK:l K.1 0 rastojan]c
stojanje jzmedu ve micko sirenJc. Ov .. poddavat\.
kompenzovalo [er. di =no proveravatl !
postoji OJ hI se"\ i mora se, peno l.:
zove zazar venn a.
MOTOR
Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom
proizvodaca i posle odredenog braja predenih
kilometara. Obieno je to posle predenih 25.000 i
50.000 km. Obieno se preporueen period za
pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome
se vrsi podesavanje motora automobila.
. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to
. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Aka u
uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i
podesava na vruce, to znaCi da se podesavanje
vrsi kada je motor zagrejan do radne tempera-
ture. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na
"hiadno", to znaci da se zazor ventila podesava
kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ove
razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo ter-
micko sirenje' motora. Posto ne postoje evrsta
pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri
zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit),
uvek postujte preporuku proizvodaca. Zazor ven-
tila se podesava na sledeCi naGin.
1. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu.
Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje
vrsi na hladno, onda pustite da se motor ohladi u
toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06).
Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee,
onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da
radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda
sve dok ne dostigne normalnu radnu tempera-
tUTU.
Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i
usisne ventile se obicno razlikuju. Po pravilu
izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~
vaju tokom rada motora. Proverite koji zazor vazi
za koje ventile.
2. Ugasite motor i skinite poklopac ventila.
3. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni.
Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne
grane. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne
grane.
4. Da biste mogli da podesite zazor, motor mora
da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi
odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu
brega. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj
tacki pri taktu sabijanja. Ako motor postavite u
pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa
nulom, klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu
tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na
prvom cilindru.
5. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako
postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u pro-
stor izmedu vrha vretena ventila i kraka klacka-
lice iIi potiskivaea. Ako je zazor suvise mali i
merni listie ne moze de ude, odvrnite zavrtanj za
podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz
314
ovaj prostor uz blagi otpor. Ako je zazor suvise
veliki, zategnite zavrtanj za podesavanje dok
merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Potom
zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka po-
stoji) .
6. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog pre-
kidaea za pokretanje motora, iIi taka sto premo-
stite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea
iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca
u poloiaj za pokretanje, tako da sledeCi cilindar
po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kod
eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite
radilicu za 180 stepeni. Kod linijskih motora sa
sest cilindra iIi V6 motora, okretanjem radilice za
120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu
taeku. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada
okrenema radilicu za 90 stepeni. Ako niste
sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu palje-
nja, jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZ-
vodnika dosveeica. Kabl koji je na redu posle
kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveti-
com sledeeeg cilindra.
Drugi naein za odredivanje trenutka kada je
klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da
skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu.
Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara
dok okreeete radilicu, znaei da se klip kreee
navise u toku takta sabijanja. Da biste znali da je
klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja,
posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Ako su
oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to
znaci da je u pitanju takt sabijanja. Ako se izduvni
ventil zatvara to .znati da je u pitanju takt izduva-
vanja. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan
krug da biste dosli do takta sabijanja.
Podesavanje zazora
ventila: motori sa
bregastom'
osovinom u glavi
K
od motora sa bregastom osovinom u giavi koji
imaju klackalice vaii ista proeedura za podesa-
vanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu
······f
'.'
J
~
.. --
1M iP -
f'iX
Proven, l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u gJO,Ivi
motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskivata,
Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I)
sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora.
MOTOR
31.
MOTOR
osovinu sa strane (u bloku motora). Kod motora
sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klac-
kalice. vee koriste potiskivace ventila postavljene .
povrh opruge svakog ventila. zahteva se posebna
procedura.
Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja.
Prvo, kada se izmedu potiskivaca ventila koji
kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi
konusni zavrtanj za podesavanje. Okretanjem tog
zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i
brega bregaste osovine. Ovaj sistem se koristi kod
nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet
Monza i Vega.
Drugo, koje se koristi kod Volkswagen Rabbit
(Golf) i drugih, je onaj kod koga se izmedu brega
i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje
podeSavaju zazor. Da biste izmenili zazor ventila
postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom.
Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako
da se oslobodi ploeica ; omoguCi zamena. Ovo u
veCin; slucajeva zahteva specijalan alat.
Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin.
1. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite ;
prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na
hladno.
AI at i materijal
• Kljucevi
• Merni listiCi
• Daljinski prekidac elektropokretaca iii
odvijae
• Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke
tipove vozila)
• Kalibrisane podloske za potiskivac ventila
2. Ugasite motor i skinite poklopae ventila.
3. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni.
4. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog
cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja.
Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na
kaisniku radilice iIi na zamajcu, a zatim skinete
kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna
rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice
prvog cilindra.
5. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea
koje treba da provucete izmedu brega i potiski-
vata. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da
Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama
poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa
strane.
316
f
MOTOR
Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za
podeS3vanje zawf3.. da bi se postilvila podlosb. trazene debljinc potrebno
je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a,iata.
procle, probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji
moze da pro de .uz blagi atpor. Oduzmite debljinu
tog listie a od preporucenog zazora. Dobijen
rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate
zazar ugradnjom podloske.
Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako
prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je
zazar suvise veliki. Probajte sa sve debljim listi-
eima dok nadete koji moze da pro de uz blagi
atpor. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od
debljine tog mernog listiea. Rezultat pokazuje
debljinu nove podloske koja treba da bude ugra-
dena da bi se dobio zeljeni zazar. Moraeete da
kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezerv-
nim delovima.
6. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ven-
tila i izvadite podlosku. U gradite zatim deblju iIi
tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite
manji iIi veei zazar. Oslobodite oprugu ventila i
po novo proverite zazar ventila pomoeu memih
listiea.
7. Ponovite isto za sve as tale ventile, okreeuCi
pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilin-
dra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabija-
nja, a prema redosledu paljenja.
Zupcasti kais
Alat i materijal
• Kljucevi
• Veliki odvijac iii poluga
• Lampa
• Zupcasti kais
• Momentni kljuc
K
Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu
u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais
od gume ojacane fibrglasom. Ovaj tip kaisa je vrlo
popularan jer je tisi ad Ianea. nije mu potrebno
podmazivanje, ne iste;;e se vrernenom (a ni nov) a
i mnogo je jeftiniji za proizvodaca.
Sa druge strane gumeni kais vremenom se
haba, puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu
za ojacanje. Kontaminacija uljem skracuje njegov:
radni vek. Za razliku od lanea, koji se vremenom
odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava
317
performanse motora, zupcasti kais radi dobro -
dok ne prokIizne. Tada nastaju problemi sa moto-
rom. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostece-
nja motora ako je motor tako konstruisan da se ne
obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip
udari u ventile.
Zbog toga neki proizvodaCi automobiia prepo-
rucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (gene-
raino podesavanje motora je pravi trenutak za to)
i zamenu na svakih 80.000 do 100.000 kilometara.
Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra, ako je
motor presao veliki broj kilometara postoji
Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).
318
I WP

MOTOR
mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. S
obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazi-
vanja posle preaenih 80.000 do 100.000 kilome-
tara, zamenite ga bez oklevanja zbog preven-
tive, jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji
i mirniji.
Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa
Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neop-
hodno je da skinete zastitni poklopac kojim je
kais zasticen od dodira, alata, prijavstine, masti
itd. Llgasite motor, skinite zastitni poklopac i
\
®
I ~
,-
(1) Stitnik zupcastog kaiSa, (2) zuptanik bregaste o;.ov1ne, (3)
l.upcasti kaiS, (4) zuptanik pomocnt': osovjne, (5) zatezni kaisnik i
(6) zupcanik radilice.
Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. Pri promeni kaisa
potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac.
\ \
\ \
0) ' .
'i
\!
\ .
\ \
, \
j'i
pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa
po celoj duiini. Pogledajte da nema vebh puko-
tina ili pohabanih mesta. Ako je kais oCigledno
istrosen mora se zameniti.
Proverite i zategnutost kaisa. Ako zupeasti kais
nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od
12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada
ga potisnete rukom. Takav kais se mora zameniti.
Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje
radni vek kai!a. NajveCi broj praizvadaca automa-
bila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa.
Posta vi nemate pri rud ova) alat, postavite mernu
traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga
pritisnite kai! prstam. KaiS treba da se llgiba za
8-12 mm aka je pravilno zategnUi.
Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpu-
stite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Zatim
potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok
ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Priteg-
nite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da
se kais pritom ne olabavi.
Zamena zupcastog kaisa
Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein.
l. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka
na zupcaniku radilice. odnosno zamajca, nade
naspram repera.
2. Posta je molor iskljucen, skinite zastitni poklo-
pac sa zupcastog kaisa.
3. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje
oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine,
pomocne osovine iii drugim zupcanicima.
4. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom
-kaisniku i otpustite kais.
5. Sada je moguee skinuti kais. Vodite racuna da
ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu.
6. los jednom proverite oznake na razvodnom
mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pome-
rilo, zatim navucite novi zupcasti kais na zupca-
nike tako da bude provueen na isti natin kao i
stari.
7. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete
zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm
izmedu dva najudaljenija zupcanika. Pritegnite
zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i
dalje istom silam.
8. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je
sve u redu, iskljueite ga i postavite stitnik zupea-
stog kaisa kako biste zavrsili posao. Ako ste
pogresno postavili kais, motor verovatno neee
moc; da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2
zuba. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i
zbog toga uvek dva puta proverite oznake za
podesavanje kada menjate zupcasti kais.
320
Lanac razvodnog
mehanizma
Alat i materijal
• Kljueevi
• Izvlakae za zupeanike
• Momentni kljue
• Veliki odvijac iIi poluga
• Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za
neke tipove motora)
• Zaptivni prsten radilice
K
od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bre-
gastom osovinom postavljenom sa strane, V6 i
V8 motcra, za pogon bregaste osovine se koristi
lanae. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice.
Lanae je vrIo pouzdan, ali mu je potreban
sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. U
nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae
sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise
sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje
velikim smanjenjem snage motora. Aka se lanae
prekine, i to se ponekad dogodi, motor potpuno
prestaje da radio
Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se
u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvod-
nika paljenja uklonjena. Ako se razvodna ruCiea
ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvod-
nog mehanizma (to moze da znati i da je pukao
pogonski zupcanik razvodnika paljenja).
Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na
habanje. (Da bi se smanjila buka pri radu neki
proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene,.
laneanike sa celicnim jezgrom. Mekani najlon
odnosno plastika smanjuju buku ali se time sma-
njuje i radni vek razvodnog mehanizma. Tokom
vremena zupei se trose, lanae poeinje da lupa sto
jos vise trosi mekan materijal zubaea. Maze da se
dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno
spadne. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje
da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei.
Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda
on se obicno smesta u metalni poklopae razvod-
nog mehanizma. Ova posao zamene lanea <"ini
komplikovanijim, jer treba ukloniti poklopac I
zaptivku poklopea. Kroz poklopae razvodnika
prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban
izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc
j:
MOTO
(1) l<lncanik [adilice. (2) lancanik bregaste osovine.i (3) ozn3ke
za podes<lvanjc.
Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni
razv(ldnog mehanizma.
prislo poklopcu razvodnika. Kod nekih motora
donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u
dodiru sa karterom, tako da je potrebna zamena i
ove zaptivke.
Otkrivanje kvarova
Osim brze provere da.li je lanac prekinut, koja je
vee opisana, opusten Ianac ee izazvati neuravno-
teieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja
dobija pogon od bregaste osovine. Ako provera
paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su
obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lanca-
nik - a posebno ako je motor presao veliki broj
kilometara. Komadici najlona iIi plastike u ulju
iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik.
Druga provera istrosenosti iIi otpustenost
lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take
sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St.
posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il
bregasta osovina. Ako se pritom uoei veJiki zaZD!
to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti.
Zamena lanca
Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2
sledeCi naCin.
1. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3
kaisniku, ili zamajcu ne nade naspram repera. Tc
znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj
tacki takta sabijanja, a razvodna' rutica razvod-
321
._-------'--'- -------.-------.--
MOTOR
nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla
svetice prvog cilindra.
Skinite svo remenje sa motora.
3. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca.
4. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije
potrebno kod svih motora).
5. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i
uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne
mase sa 0 be dodirne povrsine.
6. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine
vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za pode-
savanje. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik
sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca,
poluge iIi izvlakaca.
7. novi lanac preko novog lancanika, a
zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radi-
lice. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik
tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne
poremetite polozaj oznaka za podesavanje.
Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bre-
gastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik,
322
onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. No
jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj oso-
vini i radilici postoje referentne oznake. J edno-
stavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac
i lancanik.
8. Posto ste postavili lancanik, jos jednom pro-
verite poloiaj oznaka, a zatim zategnite zavrtanj
Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proiz-
vodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm).
9. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvod-
nog mehanizma, preporucuje se zamena zaptiv-
nog prstena radilice.
10. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zap-
tivke poklopca razvodnog mehanizma. postavite
zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog
mehanizma.
11. Postavite kaisnik radilice i svo remenje.
Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik
koji je otkazao. onda je potrebno promeniti i ulje
da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce.
Obavezno promenite i filter za ulje.
I
I
;J
I.


I
I
IZDUVNI
SISTEM
I
zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari
cevovod, koji sprovodi izduvne gasove iz motora
do zadnjeg dela automobila, kako bi se zastitili
putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema, motor bi
zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u
motorski prostor i to uz strahovitu buku.
Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem
treba odrzavati u dobrom stanju. Prvo. sprecava
se ulazak opasnog gas a - ugljen monoksida - u
putnieku kabinu_ Drugo, sprecava se buka i treee,
motor dobija veCll snagu, a trosi manje goriva.
Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima
koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore.
iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. koji
ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog
vaznijeg dela - prigusivaca_ U tim situacijama,
ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki
motori, dobija se nesto no snazi. ali uz veliko
povecanje utroska goriva. Motori koji su ugradeni
u nase automobile, su konstruisani i podeseni da
fade sa izduvnirn sistemom. Bez njega ani fade
losije i trose vise goriva.
Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih eleme-
nata. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi
se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduv-
nih gasova iz motora. Tipicni elementi izduvnog
sistema su:
1. IZDUVNA GRANA. Izduvni gasovi, nastali
sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju
cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo
izduvne grane. Svaki cilindar ima svoj ogranak,
koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa sused-
nim u zajednicki deo izduvne grane. Izduvna
grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvo-
iela), a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu
nekoliko vijaka. Linijski motori, a to su oni Ciji su
cilindri svi u jednom nizu, imaju jednu izduvnu
granu za sve cilindre. Takozvani »V« motori, tj.
oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom
»V«, kao i bokser motori, Ciji su cilindri postav-
ljeni jed an naspram drugog, glavama okrenutim
»upolje«, imaju zasebne izduvne grane za svaku
stranu motora, koje se negde ispod motora spa-
jaju u jednu izduvnu cev.
--------------------------
2. IZDUVNA CEV. Izduvna eev je II stvari
celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusi-
vae. Americki automobili, proizvedeni 1975 i kas-
nije, koji su opremljeni katalitickim filterom
izduvnih gasova, imaju dvodelnu izduvnu ccv_
Prvi - duzi dec spaja izduvnu granu motora sa
katalitickim filterom, a drugi kraCi spaja katali-
ticki filter sa prigusivasem.
Verina vozila sa )V« iii bokser motorima,
imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno
slovo »Y«. Gornji kraci ovako oblikovane
izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane, na levoj i
desnoj strani motora, a donji krak na kataliticki
filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Yeti
motori tipa» V", naprimer sa 8 cilindara, ponekad
imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema, koji
rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih
sistema ima sve elemente, pa taka i dve zasebne
izduvne cevi.
3_ KATALITICKI FILTER. Kao sto je vee
receno, americki automobili od 1975-e naovamo
obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih
gasova, UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu
izduvne cevi i prigusivaca. Fil teT nije prigusivac
zvuka, iako liCi na njega po svom spoljnjem
izgledu. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne
smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen
dioksid. Ovim se postiie bolja zastita covekove
okoline, koja u mnogim zemljarna postaje sve
vazniji faktor.
Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj
upotrebi. Amerieke firme Ford i Chrysler (Kraj-
sler), koriste takozvani »monolitni« tip filtera,
koji ima strukturu pcelinjeg saca, kroz koje struje
izduvni gasovi. Posto je saee prevuceno slojem
katalizatora, ustvari legure platine i paladijuma,
atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora
postaju bezopasni.
General Motors i neke druge firme koriste
»paletizirani« filter, koji se pravi tako sto se
hiljade malih keramickih jezgara, oblika slienog
zmu neke od zitarica, smelt a u kutiju od neroaju-
ceg eelika. Keramieka zmea su prevucena slojem
katalizatora. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa
323
________________________________________________
velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pre-
tvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen diok-
sid. Savremeni benzini, postiiu visoke oktanske
vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i
olovna iedinienia. Medutim. olovo unistava skuoi
katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma, pa
mobili, opremljeni katalitickim filterom, ne smeju
koristiti ovakav benzin, vee tzv. bezolovni benzini
postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih
aditiva, a za pr.akticnu proizvodnju, postojeee
rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodava-
nja svojih proizvodnih postrojenja.
Osim benzina sa olovnim aditivima, katalizator
se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje
vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u
karburator. Ako imate automobi! sa katalitickom
®
®
324
filterom, proverite kod ovlaseenog zastupnika iii
servisa, da Ii mozete primenjivati neku od ovak-
vih tecnosti.
4. PRIGUSIV AC. To je limeni "Ionac« cilindric-
nog iii ovalnog oblika, obieno duzine oko pola
metra. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduv-
nog cevovoda. Unutrasnjost mu je ispunjena pre-
gradama i cevima, koje omogucavaju prolaz
izduvnim gasovima, ali ne i buke iz cilindarskog
prostora. Buka iii prasak nastaju naglim otvara-
njem izduvnog ventila, jer je u cilindru visok
pritisak (i do nekoliko bara), iIi najkrace, zbog
konstrukcionih karakteristika motora SUS.
5. RESONATOR. Neka voziIa imaju i dodatni
I
17/
Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema; (1) izduvna grana. (2) izduYna CCV, (3)
kataliticki filter, (4) prigusivac, (5) cev i (6) rezonator.


t
;
;1


;







A
..
11
<

'.:1
r

!

prigusivae, koji se obieno naziva rezonatorom.
Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa
buke. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i
abieno je nesto umanjena verzija istog, abieTIo
eilindricnog oblika.
6. ZA VRSNA CEV. To je zavrsni deo eevovoda
za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela
automobila. Automobili sa rezonatorom, mogu
imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi.
7. OBUJMICE, VESALJKE, KONZOLE, itd.
To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevo-
voda za donji dec automobila. Kada zarnenjujete
prigusivac, zavrsnu cev iii neki drugi deo izduv-
nog sistema, uvek postavite nove obujmiee i
druge elemente za pricvrsCivanje.
, I
j)
/
! (
J - - - ~ - -
I
8. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURA-
TORA. VeCina americkih automobila, ima jedan
pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu
koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova
pored samog karburatora, da bi se olaksao start
motcIa u zimskirn uslovima.
Provera izduvnog
sistema
Ala! i ma!erijal
• Pokretna leialjka
• Zastitne naoeari
• Baterijska lampa iii ruena svetiljka
• Odvijac
I
zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu
da ostete korozija i vibracije. Do pojave korozije
ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih
drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih uti-
eaja. Posto se izduvni gasovi kondenzuju, u prigu-
sivaCll i cevima se stvara kiselina. Izduvni sistem
treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da
bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas.
Nazalost, prilikom voznje se izduvni sistem uglav-
nom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo.
Stoga, posto se izduvni sistem ohladi posle isklju-
cenja motara, gasovi ostaju u prigusivacll konden-
zuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog
sistema.
Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze
da se osteti usled neizbeinog' tresenja, drmusanja
i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled
kojih se lome vesaljke - e1ementi koji prievrscuju
izdivni sistem.
Periodicna provera izduvnog sistema je jedna
od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete
da preduzmete. Izduvni gas je otrovan. Ako spo-
jevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju, smrto-
nosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i
prouzrokovati glavobolju, nesvesticu, povraca-
nje, pa cak i smrt. Izduvni sistem koji propusta ne
sme niposto da se zanemari.
Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako
podignete automobil. Nazalost, ovo nije uvek
325
IZOUVNI SISTEM
Prilikom provcre lzduvnog sistema, maicte rodid automobil
pomocu jakih platform! ili poslOija. Nik;!da nemojte
raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran.
izvodljivo, te bi stoga trebalo da se povremeno
podvucete is pod automobila i proverite sve vazne
spojeve. Posta se na delovima izduvnog sistema
nagomilavaju korozija i prijavstina. bilo bi
pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod
automobila nosite zastitne naoeare.
1. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru, os lus-
nite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto
ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema.
Posto motor radi na praznom hodu, polako se
kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne
,
326
propuita. Obicno je veoma lako otkriti mesto
koje propusta. Upozorenje: budite pai/jivi. Ne
zaboravite da se izduvni sistem zagreva. lYe pribli-
iile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne
proputla.
2. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i
odvijaca, proverite svaki deo izduvnog sistema
koji je zahvacen korozijom. Potrazite da nema
otvora, pukotina iii nekih drugih ostecenja. Pro-
verite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulub-
ljene sto moze da ometa strujanje izduvnih
I
·
,

"
Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja,
proverite da Ii je automobil ,igurno poduprt pre nego sto se podvucetc
ispod njega. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignut
sarnO rucnom dil.alicom.
Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust,mje na m e s t i m ~ gcie
su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I), usled napukle izduvne
grane (2), usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmedu
izduvne cevi i izduvne grane (3).
ISTEM
327
IZDUVNI SISTEM
gasova. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah
da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju
povecanje pritisaka i slab rad motora.
3. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Proverite spoj
izduvne grane sa izduvnom cevi. Aka pronadete
naslage belog praha, znaCi da su vijci olabavljeni
iIi da zaptivka propusta. Proverite da spojevi na
prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako
gurnuti na gore.
4. Lupkajte po cevima, prigusivacu i rezonatoru,
ako postoji u vasem automobilu, i ukoliko cujete
tup iIi os tar metalni zvuk, znac; da su jos uvek u
dobrom stanju. Ako cujete zyecanje, znaci da u
prigusivacu ima olabavljenih deloya. Kada otkri-
jete ove znakove kYara, moracete da potrazite
dobre rezervne delove.
5. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su
sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil
sigurne. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema
naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja
se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida
pneumatika. Ako se drzac polomi, moze yam se
dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog
sistema. Proyerite svaku veSaljku da biste se uve-
rili da nema pukotina, ostecerija, iskrzanih mesta
iIi korozije.
Odrzavanje
izduvnog sistema
A
ko izduvni sistem vaseg automobila postane
suvise bui'an, vreme je da ga popravite ..
Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno
zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. Postupite
prema uputstima opisanim u odeljku "Provera
izduvnog sistema« u ovom poglavlju.
Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog
sistema, proverite da Ii mozete da nabavite sve
potrebne delove. Postoje bukvalno stotine kom-
binacija izduvnih cevi, pgirusivaca i zavrsnih cevi
koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima auto-
mobila. Stoga delove ne treba da skidate pre nego
sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Ako
328
Alat i materijal
e' Dizalica i sigurnosna postolja
• PodmetaCi za tockove
e Kljucevi
e Testera iIi sekae za izduvnu cev
• Univerzalna ktesta
e Cekic
e Dleta
e Kljuc za cevi
e Mala turpija
e Nasadni kljuc, nastavak, i naglavci
e Rendisaljka za izduvnu cev
e U1je
• Fini })smirgl«-papir
e Vesaljke, konzole i obujmice
• Zavrsna cev
• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema
• Prigusivac
e Izduvna cev
e Zaptivka
• Mazivo koje sadrii grafit
e Rastvarac
niste sigurni sta Yam je potrebno, potrazite savet
od prodavca auto-delova.
Ako vas automobil jos uvek ima originalan
izduvni sistem. neki delovi ce mazda biti zava-
reni. Medutirn", kada kupujete rezervne delove,
sastavni delovi' mogu da budu posebni. Ovo
obicno zahteva dodatne obujmice, konzole iIi
vesaljke, zavisno od tip a vaseg automobila.
Stoga, pre nego sto pocnete posao, proverite da Ii
ste kupili sve sto yam je potrebno.
Ako imate na raspolaganju hidraulicnu diza-
lieu, upotrebite je. Moie yam mnogo olaksati
posao. U suprotnom, posluiite se pogodnom
dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje
mozete da pronadete kako biste automobil podi-
gli sto je moguce vise radi lakseg rada.
Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema
podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje
zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusi-
vaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Aka
je potrebno sarno zamena prigusivaea, dovoljno
ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. Ako je
potrebno da zamenite ceo sistem, postupite
redom po svim uputstvima. Ako je vas automobil
snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom,
opravljajte jedan po jedan.
f
IZDUVNI SISTEM
Da biste skinuli iIi montir,l!i za,\Tsnu cev. blokirajle pretlnje
tockove. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra
pomocu sigurnosnih poslolja.
Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga
je iz drugog razloga potrebno zameniti. po svoj
prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko
losem stanju. lake ce vas to kostati malo vise.
ustedecete mnago vremena i rada ako odmah
zamenite ceo sistem.
Skidanje i montiranje zavrsne cevi
1. Podignite zadnji dec automobila pomocu
dizalice. Blokirajte prednje tockove podmeta-
Cima. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim
postoljima kao sto je prikazano na datoj slici.
Napomena: na nekim tipovima automobila
korisno je skinuti zadnje tockove. To ce yam
omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i
montiranja zavrsne cevi.
. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi
ova mesta,
3. Kljucem odgovarajuce velicine skinite
navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za
zavrsnu cev. Trebalo bi da postoji i vijak koji
pricvrscuje konzolu za sasiju. Skinite ga kljucem
odgovarajuce veliCine.
4. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca
iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju
prigusivaca sa zavrsnom cevi. Aka imate srece,
cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Medutim. u
veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi
se dva del a odvojila. Najbolji naCin da ovo uradite
je da presecete-cev testerom na razmaku od neko-
liko centimetara od prigusivaca. Potom klestima
izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Napomena:
zavisno od tipa automobila, cevi mogu da budu
montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu.
5. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusi-
vacuo
2. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla,
premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSalj-
kama, obujmicama i konzolama zavrsne cevi.
Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca.
fL ...
329
IZDUVNI SISTEM
Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih
skinete pomocu cevastog kljuca.
6. Obavezno koristite nove obujmice i konzole
iIi vesaljke. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i
konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa
prigusivacem.
7. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog
sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne
cevi. Montirajte cev na iIi u prigusivac; preklop
treba da bude oko 5 centimetara. Namestite zad,
nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku
preko spoja prigusivaca sa cevi. Montirajte dva
vijka ali nemojte jos da ih pritezete.
8. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na
kraju zavrsne cevi; nemojte je jos pritezati.
Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju
i cvrsto ga pritegnite.
9. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo,
zaju. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto,
mobil a kao sto su sasija, karoserija iIi delovi
zadnjeg sistema vesanja.
10. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi,
cama i konzolama na spoju sa prigusivacem, a
zatim vesaljku za vijke cevi. Protresite zavrsnu
330
cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje
nijedan dec automobila. Aka zazor nije podesen
kako treba, tokom voznje ce se cuti zveckanje.
11. Sklonite postolja i spustite automobil.
Skidanje i montiranje prigusivaca
1. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto'
mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Stavite
postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra
podupru. Blokirajte prednje \Ockove padmeta'
6ma pre nego sto podignete automobil.
2. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke
obujmica i konzola prigusivaca. Kod nekih auto'
mobila prigusivac pridrzava vesaljka. Podmaiite i
navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi.
Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve
prigusivaca i zadnje cevi.
3. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne
cevi; nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne
cevi skidate sa sasije.
I
.j
;
I
I
I
,
,
I
~ . ;
,
,
. ~
. ~
,
IZDUVNI SISTEM

if;
!
t
I'
. 1m kljueem, cev moze
k ne mogu klesta »gnp.... _____ --;-_____ 33 :
""d,k ",," , "'0 "ki'" om" - 331
Aka s.. tim skinutl ,
presecI, a za cy uvrtanJcm.
Namestite novu c
I,OUVNI SISTEM··
4. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca
sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi.
5. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu
cev, pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne
odvoji od priguSivaca. U slucaju da yam ne polazi
za rukom da je olabavite, pokusajte sledeee:
A. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac,
napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaz-
nom prikljueku prigusivaea.
B. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak
prigusivaea, kljueem cvrsto obuhvatite cev, a
zatim je odvrnite.
6. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmi-
cama i konzolama prigusivaca.
7. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od
izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog
filtera ako postoji), sledite uputstvo broj 6 koje se
odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.
Napomena: neki originalni farbricki proizvodi
imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u
prigusivac. U tom slucaju, ta dva dela moiete da
odvojite sekaeem iIi testerom.
8. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lak-
seg ponovnog rnontiranja. Zatim proverite da ni
jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje
novog prigusivaca. Profesionalni mehanicari
imaju poseban alat za obIikovanje spojeva
izduvne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako
treba, pozajmite odgovarajuCi alat.
9. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne kori-
stite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi.
10. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi
da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu
automobila. Rezervni prigusivaci su uvek tako
obelezeni. Napomena. Preporucuje se nanosenje
tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog
sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja.
Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova.
11. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5
centimetra ali ne vise. Prove rite da Ii su prorezi u
cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog her-
metienosti. N amestite prigusivae tako da ne dodi-
ruje karoseriju, sasiju iIi donju stranu automobila.
12. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko
spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite
rueno vijke; nemojte jos da koristite kljue za
pritezanje.
13. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusi-
vaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na
vasem automobilu. Namestite cev tako da ne
dodiruje karoseriju, sasiju iIi delove zadnjeg
sistema vesanja.
14. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko
spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite
rukom vijke.
15. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom
cevi. Pre nego sto to uradite, proverite u kakyom
je stanju i da Ii i nju treba zameniti. I oYe vijke
zategnite rukom.
16. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema
pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju,
sasiju iIi neki drugi dec automobila, pritegnite
dobro sve spojeve pomocu kljuca. Posto ste to
uradili, protresite rukama izduvni sistem. Ponovo
napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne
sme da dodiruje neki deo automobila.
17. Sklonite postolja i spustite automobil. Uklju-
Cite motor i proverite buku iz izduvnog sistema.
Ako je buka mala, znati da ste uspesno obavili
posao.
Skidanje i namestanje izduvne cevi
1. Da biste lakse skinuli izduvnu cev, pOdignite i
prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom
dizalicom i poduprite automobil cvrstim posto-
ljima. Umesto toga, mozete da navezete automo-
bil na par jakih platformi. a zatim da dizalicom
podignete zadnji deo automobila na postolja.
2. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obuj-
mica i vesaljki - dobro namazite uljem sve spojeve
- od prednjeg do zadnjeg dela. Posto cete morati
da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane,
dobro namazite i ove navrtke.
3. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obuj-
mica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i
izduvne grane. Napomena: najnoviji tipovi auto-
mobila imaju kataliticki filter montiran izmedu
prigusivaca i izduvne grane. On mora da se skine
da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza
filtera.
4. Olabavite - ali ne skidajte - konzole i
vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne
cevi.
-,
1
j
I
I
,I
~
I
r
I,
IZDUVNI SISTEM
Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za
namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca.
5, Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji
zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.
Da biste ovo uradili, bice vam potreban nasadni
kljue, dugaeak nastavak, kardanski zglob i nagla-
yak odgovarajuee velieine, Upozorenje: pazljivo
skidajte ave vijke, Aka neki slomite, sarno profesi-
onalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Moze vam
se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu
kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen
pomocu dva vijka. On se moie lako skin uti tako
sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Napo-
mena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku
izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil
opremljen ovakvim spojem. VeCina automobila
zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i
izduvne cevi.
6. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev,
biee potrebno da je preseeete da biste je oslobo-
dilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Ako
postoje obujmice, olabavite ih isto kao i obujmice
na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se
prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad
sve dok se ne odvoje od izduvne cevi.
7. Izvucite izduvnu cev iz automobila, Napo-
mena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje
karburatora ukoliko postoji na vasem automo-
bilu.
Kao dec spoja, venti I za zagrevanje karbura-
tara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi.
Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii
grafit. avo bi u stvari trebalo da redovno einite
prilikom podmazivanja.
Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje
karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra
teg slobodno pokreee; venti I bi trebaloslobodno
da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom.
Aka se lepi, treba ga dobro natopiti uljem iIi
rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio
333
IZDUVNI SISTEM
PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom
granom (3). Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni
mehanicar.
8. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite
prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke
koristeci se nasadnim kljucem, nastavkom, kar-
danskim zgIobom i naglavkom. Nemojte ih jos
pritezati.
334
9. Namestite novu obujmicu i konzolu preko
izduvne cevi. Navucite prigusivac na iii u izduvnu
cev i rukom pritegnite navrtke.
10. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema
i
i
. ~
"
.,-
~
1
,
IZDUVNI SISTEM
Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista, (2)
!eptirastog ventila, (3) protivlcga, (4) bimetalne opruge, (5)
oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. Venti! za zagrevanje karburatora
koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.
pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje
sasiju, karoseriju iii sistem vesanja. Dobro priteg-
nite sve spojeve, pocevsi od spoja izmedu izduvne
cevi i izduvne grane, ka zadnjem delu automo-
bila.
L
11. Uklonite postolja i spustite automobil. Napo-
mena: ako ste koristili platforme da biste poduprli
prednji deo automobila, sklonite ih.
12. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.
335
-------.-
IZDUVNI SISTEM
Odrzavanje
katalitickog
filtera
336
V
ecina putnickih automobila i lakih kamiona
proizvedena posle 1975. godine u SAD ima
kataliticki filter. Na vozilima koja su proizvedena
od 1975. do 1980. godine, svrha toguredajaje da
smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u
izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim
posle 1981. godine, filter takode smanjuje oskide

I
.
.. :-:
:.:...":;,
®
1
,
Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. (2) zaptivke,
(3) kata!iticki filter, (4) gamji topiotni stit. (5) donji toplatni stit i (6) deo
izduvne ccvi do prigusiv<lea. Kada zarncnjujcle filter, nl! zaboravite da
ponovo montirate lOplotne stitove, oni sprecavaju ulazak toplote u
putnitku kabinu.
1
:1

i
Ii
Alat i materijal
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Podmetaci za tockove
• Kljucevi
• Ulje
• Vakuum-metar
• Rezervni kataliticki filter
• gorionik
• Cekic i dleto
azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju
»Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.
Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri
razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega
dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduv-
nom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena
iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa
olovom. Ako je filter zapusen, gubitak snage bice
primetan; medutim. aka ne radi iii je izlizan, nece
prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteri-
stike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova.
Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno
radi, jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.
Napomena: kataliticki filter je dec sistema za
regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je
pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii pre-
denih 50.000 milja za sve automobile proizvedene
u SAD posle 1981. godine.
Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki
povratni pritisak
Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok
izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni
pritisak u izduvnom sistemu. To prouzrokuje pri-
metan gubitak snage tako da motor radi samo na
praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada
se Sltvori leptir karburatora.
Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral
motorsovim« filterima sa paletiziranom dvosloj-
nom konstrukeijom, konstrukeija koja nosi ova
dva sloja propada sto dovodi do blokade. Ako je
filter pregrejan (sto moze da bude poslediea
suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje
prolazi kroz filter, ako je svetica iskljucena iIi
neispravna, karburator propusta gorivo, itd.),
suvisna toplota moze delimicno da istopi kataliza-
tor. V nekim slucajevima, moze potpuno da
spreCi strujanje izduvnih gasova. TreCi razlog za
zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrose-
nom ili olovom ostecenom filteru. Neispravan
filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. tako
da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduv-
nih gasova.
Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki
povratni pritisak, bice yam potreban vakuum-
metar. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u pret-
hodnom poglavlju, ono sto u sustini treba da
uradite jeste da namestite prikljucak vakuum-
metar oa izduvnu granu matara, ukljucite ga i
posmatrate kako se polako spusts igla instru-
menta. Ako se vakuum polako smanjuje, to zoaei
da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu
i da je sistem zapusen. Imajte u vidu da zaceplje-
nje moze da se pajavi i u prigusivacll, u zavrsnoj
eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi
sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.
Stoga, pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem.
Zamena filtera
Da biste zamenili neispravan filter, postupite
prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusi-
vata osim sto su prirubnice fiItera tesce me-
dusobno spojene vijeima nego spojevima za
navlacenje cevi.
Osnovni prineip zamene je sledeCi:
1. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego
sto pocnete sa radom, zatim podignite automobil i
poduprite ga sigurnosnim postoljima.
2. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. V
nekim slucajevima, bice potrebno da se skine
donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter.
3. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii
propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da
odvrnete zardale vijke. Ako to ne pomogne.
navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Sada
se filter moze skinuti sa automobila.
4. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite
da nema korozije iIi ostecenja, a zatim stavite
novi filter, a ako je potrebno i nove zaptivke za
prirubnieu.
5. Montirajte nove vijke i navrtke, zategnite sve
eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji
toplotni stit ako je bio skinu t.
337
-----'-----'1
PRENOS
SNAGE
U
ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim
izrazom )}prenos snage«, koji obuhvata mnago
stvari. Kod konvencionalnih automobila sa moto- .
rom nap red i pogonom na zadnje toekove, ovaj
izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se
prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se
obrce do pogonskih lOckova - a to su kvaeilo
(tamo gde postoji), menjaeka kutija, kardanski
zglobovi, pogonsko odnosno kardansko vratilo,
zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta.
Menjaeka kutija - klasican iii automatski
menjae - omogucava vozacu da bira neki od
stepena prenosa time se omogucava da automobil
radi pod razliCitim opterecenjima motora. VeCina
savremenih putnickih automobila je opremljena
automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja-
~
1
. ~
j
I
L-______________________________________________ --j
338
J
nja i promena brzine uz.minimalno llcesce vozaca.
Medutim svake godine se prodaju i mnogi auto-
mobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod
ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi
spojka), kojom se komanduje preko nozne
papuce (pedale), i menjaeke kutije kod koje se
promena stepena prenosa vdi rukom.
K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora
i ostalih delova za prenos snage. Ono omogucava
postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju
automobila. Kada je kvaeila ukljueeno onda se
sva snaga motora prenosi na ostale delove za
prenas snage. Osim sto omogucava pOlazak auto-
mobila, kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji
motar ad· prenosa snage tako da se promena
stepena prenosa abavi glatka, iIi da zaustavi
vozilo a da se pritom motor ne ugasi.
Na podu ispred vazaoa. kod vozila sa automat-
Ked konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa
zadoje tockove, u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (2)
kardanski zglobovi, (3) kardansko vratilo, (4) diferencijal i (5) zndnji
most.
ZA PREN SNAGE
skim menjaeem, nalaze se samo dye pedale,
pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju
nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo
posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi
umesto sklopa kvaCila), koji radi sa oslalim delo-
virna menjaeke kutije, automatski prenosi snagu
motora na ostale komponente za prenos snage.
Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein
fada - »parking«, »hod unazad.:<, »neutralan polo-
zaj«, »voznja«, »voznja 1« i »voznja 2«, ad vozaea
se zahteva vrlo malo. Sve dok je u dobrom rad-
nom stanju, automatski menjae ce sam obavljati
veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim
menjacem moraju obavljati sami.
Sve sto sada preostaje je da se snaga motora
prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove.
Kod konvencionalnih automobila zadnji most je
povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan-
339
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
skog vratila, koje je u stvari jedna obiena -<,eliena
cev. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno
ravni, kardansko vratilo sa obe strane mora bili
spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglo-
bovi«. Ovi kardanski zglobovi, populamo se zovu
i krst kardana, su tako konstruisani da se mogu
saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko
neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo
moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji
trazeni ugao, a da pritom nastavi da prenosi snagu
sa menjacke kutije na zadnji most.
Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu
motora, koju dobija preko menjacke kutije, na
zadnje - pogonske tockove. Zadnji most to obav-
Ija pomoeu diferencijala, posebnog ureclaja koji
340
Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove, 1.1 pre nos snage spadaju
(1) sklap mcnjaCidiferencijal. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. (3)
pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.
prenosi snagu, dobijenu od kardanskog vratila, na
pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove.
Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada
vozite pO pravom putu bez okretanja, oba zadnja
pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Ali sta se
desava kada skreeete? Ako razrnislite, shvatieete
da se prilikom, na primer, zaokreta u desno toc-
.. _-:1
1
j
1[
,
11
[
p.'
kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga
duzi put od tockova sa desne strane automobila.
Posta i leva i desna strana autamobila moraju da
obave ovaj zaokret za isto vreme, to sledi da
toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od
onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem
na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim.
prev.) jer se oni obreu nezavismo jedan od dru-
gag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slu-
caj i to je one zbog eega je diferencijal neopho-
dan. Diferencijal je tako konstruisan da ee se, bez
obzira na koju stranu skreeete automobilom,
spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutras-
njih, a da ee se pritom snaga motora i dalje
prenositi na njih.
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
Automobili sa pogonom na prednje tockove
Automobili sa pogonom na prednje tockove
(prednjom vueom) bitno se razlikuju od konven-
cionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toe-
kove jer kod njih u prenosu snage nema kardan-
skog vratila, 'kardanskih zglobova i zadnjeg
mosta. Kod njih su prednji tockovi pogonski.
tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju
kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u
istam sklopu sa diferencijalom, prednja pogonska
vratila diferencijala i leiajeve. Snaga se prenosi
na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila
(zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze
kardanski, vee spoljni i unutrasnji homokineticki
341
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
®
Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e
sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i
spoljni (2) homokineticki zg!obovi.
zglobovi. Konvencionalni kardanski zglobovi
mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu
brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose
vecem od 7 iIi 8 stepeni. Ovo inace ne predstavlja
nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom
na zadnje tockove, ali kod vozila sa prednjom
vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje,
a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz
. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega'
ugla zakretanja. Zbog toga se koriste homo kine-
ticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci-
342
ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJo-
bovi zakrenuti. Ovo va;'i i za unutrasnje zglobove
jer su pogonska vratila relativno kratka, a pritom
njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize
jer prati hod ogibljenja. Obican kardanski zglob
bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibra-
cije, pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila
(poluosovina) koristi homokineticki zglob.
U sledecem odeljku ovog poglavlja data su
uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri
odrzavanju del ova sistema za pre nos snage.
"
-
I
Kvacilo
Alat i materijal
• Kljucevi
• Klesta
• Otvoreni kljucevi
• Lenjir
• Vodica
., Moment kljuc
• B1okovi za 'podupiranje tocka
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Penetrirajuee ulje
• Dizalica za menjac, iaba dizaliea iii podna
dizalica
K
vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja
mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika
preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako
konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos
snage sa jednog dela na drugi - U ovom slucaju sa
motora na menjae, KvaCilo, koje je uredaj frikei-
onog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se
nalazi u kabini kod vozaca.
Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela:
zamajae k