IzraqlJuavanjepovrsi na oblekata.u oblastl ".' .

. • .:,ViSok9~~a#?je. , " " "

': __ '._ .. _'-:""': '" .-:';

," "'

J '

, ,

~: :"

~ ~ " ...... ! -i":":' r . __ !',

7 ~ ,~..: :::-.,: t-,..,.!ft... -

- - .. --- .... ~'''''

... -.-~ .... ~ '~. ".' :.~ ~~~.

ItJ. 09' fltfJ.3. ;,.

.. ~ ..... ~. :-:.6-..._\ •. ::-~._. • __ .... _.~.~ •.•

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS U.C2~100 2002

,

" .. ;: .: , ', ... ,:

'"'-:"_ " .. ';__-' .. :.

, -. -~

- " .. , .. - .. ~- ..

" ,

:,...

. ': :.. ~ -, - -. -

. ~ .•.. _o":. :.,- ". ..

'-,':;_:,_",,:,'_, :--_:,','

- ::., . ~- -

,_,

szs

,:.

-' .. -; "

~ _" .. - .. _:

~ "._ .

.v -:', ....

- _

L-::;;';'>',:.C.a!cllli{tiof!,:::ot:4t~iFlhtJii:;§ifo.$<a,6:/;Jt1i(dil1g8/:;i:t,~,::_,:;~:,,-- ,

".: .. ,. - : .. , .}- ". ". -.'. ; ... :::.~ -. ~'., .~. ,: ... , .:

;''-< ... :: ". -: .. : ... >~.:.". ":~~ .. <~. - ~:.: ".

: .', . -.: .. <:,; .. ";. ., .. :~.:,. . .: .;.:,: .

.".::

".-: - : .:.' "-.1

~. :.-

".- .. - -;. :.:.!.

, , .

.J ...

:. _:.:' .. __

, ... ; _

III lzdanie

SAVEZNJ ZAVOD ZA ST ANDAR 0 JZAC JJU

Referentna oznaka JUS U.C2.1OO:?002

e JUS

JUS U.C2.100:2002

/ Izracunavanje povrslna objekata u oblasti visokogradnje

Ovaj standard doneo Je dlrektor SZS ReSenJem br, 512.-01~1I2B od 27. maja 2002. godlne.

o Predgovor

Oval standard je nastao revizijom standarda JUS U.C2.1OO:1995, a pripremila ga je Komisija za standarde iz oblasti dimenzionalne koordinacije u gradenju. Opsti termini i definicije su u skladu sa standardima : JUS ISO 9836:1995, JUS ISO 6707-1:1997 i JUS ISO 6241.:t997.

;;,:,".\'" Piilog, A .je-inforrnatiVani' sadrZi -,'tabelu ,kojase odrioSi;ria-koriseenje:"objekata _I pros~rauzavisnosti od,.;

" " - narnenel funkcije" zgrade prema staridarduJUS ISO 6241;-1991:; " ' .

1 Predmet i podrucje primene

'I",'i.', .,t,-';; ~OVirtr ·standatdOm>seutvrduju 'definicije, inaCihi, ,proracuna'povrsina -igrada' radijeclnoobraznogizraeunavanja;" __

_ :\:"": (,',>povTSinao, "U.:-postupku',:plat:1lranja.;:projektovanja;izgradnjei'eksploatacije: t.prorneta gradevinskihobjekata:' """" ,'", - ','

'C,: 1,_-', -DE!finiCJle;:hpromc~ni Zapreminskih',:pokazateqa nisupredmet -ovog--- standarda- j,za njihovo izrawnavanje:'

kOristLse 'postoje6i standard JUS 1509836:1995/,,,,; , "

2 Normativne reference

." r>,-

'SledeanOrmativni-cIokumentfsadrfe-'odredbekoje, putempoziVanja u' ovomtekstu, Cine- odredbe ovog

..... ,jugoslovenskog :standarda/-Kiiaa-,-Se naVOde datirane reference;' ne',primenjuju·se.naknadne:izmene .. idopune. "

'-'iIi,,-'.:reviiije::;bilo' koje od-'oViIi',;pubHkacijei. Medutim; ueesnici'sptirazuma koji se zasnivaju na ovom

, jugoslovenskom standardupdziVaju se da ispitaju mogu6nost primena najnovifth izelanja nife navedenih normativnih dokurnenata, Kada' sa navade nedatirane reference, primenjuje se najnoVije izdanje normativnog dokumenta na koji se pozlva, SZS odrfava registre trenutno vaZe6ih jugoslovensldh standarda.

JUS!SO 6241 :1997 Standardi perfonnansi u gradenju ~ Pn"ncipi za njihovu pripremu i faktori koji se uzimaj(l u opzir

JUS ISO 6707-1 :1997 . Visokogradnja i gradevinsko inZenjerstvo - Reenik - 000 1: Op§fi teimini

JUS ISO 9836:1995 Standard; perfonnansi u gradenj(l - DeOnicije i poracuni povrSinsldh i zapreminskih pokazate/ja

3 Termini i definicije

Za potrebe ovog standarda koriste se tennini i definicije iz JUS ISO 9836 i JUS ISO 6707-1. kao i termini i defihicije prilagodeni aktuelnim potrebama na§e prakse. To su:

3.1 zgrada

Objekat visokogradnje cija [e osnovna funkcija da obezbedi uslove za boravak korisnika ili srnesta] potrebne opreme. Oblcno predstavlja stabilan, nepokretan objekat (prema standardu JUS ISO 6707-1. u 3.1.3).

1

JUS U.C2.1 00:2002

C JUS

3.2

etaZa

Prostor izmedu dYe uzastopne gomje podne povrSine iii izmedu gomje povrslne poda krova (prema

standardu JUS ISO 6707·1, u 4.4).

Etafe mogu biti potpuno iii delimicno lspod iii iznad terena, a realizovane su kao zatvoreni iii otvoreni prostori,

.r< :._._

fzgratSena povr!ina (3.6)

Slika 1 - Prlkaz karaiderlsticnlh povrihia

3.3

krovnl prostor

Dec zgrade koji se naJazi ispod kosih krovnih ravni. Prostor ispod kosih krovnih ravni rnoze da bude:

3.3.1 potkrovlje

Dec krovnog prostora koji se koristi u skladu sa odqovaraiucom namenom i funkcijom zgrade.

3.3.2 tavan

Pristupacan prostor u potkrovlju zgrade, koji nije namenjen za stanovanje i Oesto slufi za odlaganje (prema JUS ISO 6707·1).

3.4

zatvoren prostor

PovrSina na etaii iii u zgradi koja je gradevinskim elementima potpuno odvojena od spoljnog prostora.

2

, ,

-- _o·J

~ ....

. ": .' ~::

.. ': ~::: :.' ... : :

.e JUS

JUS U.C2.100:2D02

./ /" I (

3.5

otvoren prostor

Pomiina koja konstrukciono i tunkcionalno pripada zgradi i ima jednu iii viSe neposrednih veza sa spoljnim prostorom (loda, balkon, terasa, galerija, trem, veranda i s1.).

Otvoreni prostori mogu da budu:

pokriveni prostori koJi nisu zatvoreni sa svih strana dopune spratne visine, na primer pokriveni balkoni;

nepokriveni prostori, ali ogranieeni (parapetnim zidovima, vencima, rukohvatima). na primer nepokriveni balkan!.

3.6

pokrivena povrslna" izgradena povrsina

Povrslna zernlilsta pokrivena objektima u finalna obradenom stanju (videti sliku 2).

3.7

grad"evlnska bruto povrSlna ukupna povr§ina

Povrfiina prostora ko~ jeodredeli spolja§njim mamma formiraju (fasadnihzidova, ograda is!.), (videti slikU 3).

/

finalnoobradenih gradevinskih elemenata koj! ga

3.8·' n_~_pOvrSlna

PovrSina svih prostora izmedu zidova ipregrada (vide1i sliku 5).

--:;- .

-, Neto povrSinu ane slede6e povffiine:

3.8.1

korlsna povrilna'

Delovineto ~ koji odgovara.junameoi i funkciji zgrade. Korisne - povrSine sa Idasifikuju-· prema nameni i

funkaji zgrade. .

3.8.2

pomlna pod InstalaclJama tehnltke .prostonje

Oatavi neto povr§ine u kollma su smeStene tehn!&e instalacije objekta. za: kanalizaciju, vodovod, grejanje i potrOOnju tople vode, gasne instalaClje, snabdevanje elektri~ energijom, generaton3, venti laciju , idimatizaClju i hladenje, telekomunikacije, I iftove , eskalatore i transportere, kao i ostaIe uslu!ne instalacije.·

. -

3.8.3

poVTilna za komunlkaclju

Oelavi neto povrSine koji siuze za komunikaciju u objektu, kao sto su: stepenlsta, koridori, unutra~nje rampe, holovi, hodnici, liftovski otvori, instalacije za opSti promet (kao 5to su eskaiaton) i sl,

3.9

pov..sina pod gradevinsk1m elernentlma

Povrsina u okviru gradevinske bruto povrsine etaze (u skladu sa 3.7) i odnosi se na povrSinu (horizontalni . presek u nivou poda) gradevinskih elemenata koji fonniraju prostor (spoljasnji i unutraSnji ziciovi, stubovi, dimnjaci i 51.).

II JUS ISO 9636:1995, u 5.1.2

"I Terrnin "korisna povrsina" ne odgovara termlnu "korisna povrSina" lz standarda JUS U.C2.100:1995.Promena znabenja lermina [e posledica usaqlasavanja sa JUS (SO 9836:1995.

3

"

..

JUS U.C2.100:2002

© JUS

/ 4 Principi proraeuna povrstna

4.1 Horizontalne povrslne se izracunavaju premanjihovim stvamim merama. Za povrslne u nagibu koriste

se mere njihovih vertikalnih projekcija na zarnisljenu horizontalnu ravan.

4.1.2 Povrsine na etaZi se prikazuju u skladu sa podelom na zatvorene i otvorene prostore.

4.1.3 p'-ovrS!ne na etaZi sa razlicitim spratnim visinama prikazuju se posebno (na pri'!ler vetiki holovi,

dvorane i s1.). - -

4.1.4 Povrslnski pokazatelji dobijaju se iz podataka koji su upisani u planovima i merenjem na objektu, a izrafavalu se u m~, sa elva decimalna mesta.

4.2 Pokrlvena povrslna

4.2.1 Pokrivena povrsina je odredena vertikalnom projekcijom na teren spolja!inph mera finalno obradenih

fasadnih z1dova zgrade (videti slike 1 i 2).

4.2.2 U pokrivenu povrsinu se' ne uracunavaju:

konstrukcije iii delovi konstrukcije koji nisu iznad pomitte terena;

eekundame komponente.cna primer spoijasnja priiazna stepenlsta, spoljasnje rampe, nadstresnlce iznad -ulaza u oblekat, horizontalne zaStite ad sunes. krovnl prepusti, ulicna rasveta;

povrslne izvan objekta sa specifienom namenorn, na primer staklenici i 51.

NAPOMENA. Saino' 1I-. slu~evima .. kada nadstresnica for'mira objekat,prostor ispod nadstreSnice racuna sa kao pokrfvena 'pOVrSin~'pl'erna 4:2.1 (betizinska pumpa, na1krivena proizvodna- postrojenja, ,skladista ~ sl.),(videti sllku 2a).

-

Pokrivena povrliina

Sitka 2 - Pokrlvena povrslna

01

A1

, , . ,

-.»:' , A

-

Pokrivena povrslna

Slika 2a - Pokrivena povrslna ispod nadstresnlce koja formlra obJekat

4.3.1 Gradevinska bruto povrsina je odredena spoliasniim merama finalno obradenih fasadnih zidova

(videti sliku 3).

4

4.3.2 Gradevinska bruto povrsina se izracunava posebno za svaku etazu u zgradi, kao za zgradu u

@JUS

, '

JUS U.C2.100:2002

celini i predstavlja zbir gradevinskih bruto povrslna svih podzemnih i nadzemnih etaZa u zgradi.

4.3.3 Gradevinska brute povrtiina je sastavljena od neto povrSine (videti 3.8) i povrSine pod gradevinskim elementima (videti 3.9).

4.3.4 Za izra~.mavanje gradevlnske. brute povrsine kariste se spoljaSnje mere finalno obradenih gradevinskih elemenata koji zatvaraju prostor, uldjucujuCi spoljaSnje obloge zidova i parapeta (videti sliku 3).

Udubljenja i ispusti konstrukcione i estetske prirode, kao i profilacije na zgradi koje ne uticu na promenu vrednosti povrSina prostora u zgradi, na uzimaju se u obzir (videti sliku 4).

4.3.5 Kada se za izracunavanje gradevinske brute povrSine korisle crteZi koji sadrfe sarno mere zidova i prikazuju 'grube gradevinske radove (bez spoljne obloge) , tada sa mere povecavaiu za debljiriu spoJjne obloge.

.- '" y

.:",' .. ".

_ "

' ..... ;.

»1'::"]:

.. " _.

:/ A----lhUra§nJ_ ' malar O'J~'7?~""""'--ZkI cd qlekv ~'.;4L-hC,;cr.,,c,.t.----Mak' ' ,

~~~~~---Pb3e ocI ~ k:ari'Iena

._

Slika 3 - Gradevlnska bruto povrSlna - fasadnl zldovl sa oblogom

4.3.6 Pri izraeunavanju gradevinske brute povrSine etaZe u okviru krovnog prostora, raeuna se onaj deo

potkrovlja u kojem njegova svetla vlslna iznosi najmanje 1,50 m (videti sliku 6). -

4.3.6.1 Gradevinske bruto povrSine ispod stepenista iii drugih kosih ravni racunaju sa sarno u onom delu

u kojem njihova svetla vis ina iznosi najmanje 1,50 rn,

4.3.7 U gradevinsku bruto povrslnu ne uraeunavaju sa sledeci deJovizgrade: tavani;

delovi potkrovlja, odnosno delovi ispod stepeniSta iii drugih kosih ravni cija je svetla visina manja od 1,50 m;

tehnicke etaze Cija je svetla visina mania od 1,50 in;

proston 'lzrnedu terena i donjeg nlvoa zgrade ko]l sluze za horizontalnl razvod instalacija;

5

/

I

JUS U.C2.100:2002

@JUS

natkrivene i upustene rampe, nadstresnlce, spoljna stepenista I ravne neprohodne terase; zatvoreni vertikalni I horizontalni instalacioni ~ahtovi.

T

-~, ." , .

=>.

G~pIoee 1""riI--JzoIaciona pb3a -117":1--Nosaa, na. zickJ ~-~i--Vab.ie pIoCe

c,

-·.f "

'~

',-,~"-"

.-1-

',,',','."-,.,'.~,,'" "

.}-~:. :".~ ,.;. \:"! :.~ ~~;~. ,. " .. : ~ '". -. N

:!

." ~ :

, -

.,i ;

_, .. '

; ~. f.

'; ~ '. : .. '" .~ :

.: .. '.,.-

,-

,., .... I·

_" .. -.

., .. : ~

, ~ .. !':"_-~.,: ... - .... i: '

. -, .< .•.

... .... . .

6-- __ Mera za, gradevinsJcu, bruto' po:Nf!inu ---~

Silks 4 - Gradevlnska bruto povrSlna - fasadnl zIdovi sa profllfsanom oblogom

4.4. Neto povrslna

4.4.1 Neto povrsina je odredena unutrasnllrn merama izrnedu zidova : koji ogranicavaju zatvarene

(videti 3.4) i otvarene prostore (videti 3.5).

Za izraeunavanie neto povrsine etaze koriste se mere izrnedu finalno obradenih zidova i pregrada u nivou pod a, ne uztrnaluel u obzir mere sokli, lajsni, ivicnjaka i sl. (videti sliku 5).

4.4.2 Neto povrsina se lzracunava posebno za svaku etazu u zgradi, kao za zgradu u celini,

predstavlja zbir neto povrslna svih podzemnih i nadzemnih etai.a.

4.4.3 Neto povrslna prikazuje S6 U okviru projekta, u sldadu sa namenom prostora, i to kao:

a) karisna povrslna:

b) povrslna pod instalacijama;

c) povrsina za komunikaciju.

6

"

@JUS

JUS U.C2.100:2002

i

. - -:~~. - _" - __ - .

..... -

Nato povr§na

Slika '5 - Neto powslna etaie

4.4.4 PriizraQlnavanju neto pomine etaie u okviru krovnog prostora raa..na sa onaj dec potkrovlja u

kojem njegova sveU~ -'4sina iznosi najmanja 1.50 rn (videti sliku 6). '

NAPOMENA Povr§ne delova potkrovlja sa svetlom visinom manjom ad 1,50 rn mogu sa koristiti, ali sa ne mogu urshlnavati u nato.,~nu potkrovlja.

.. ~ ...

4.4.4.1 PovrSine ispod stepenlsta ill drugih kosih ravni raQlnaju se sarno u onom delu u kojern njihova

svetfa visina iznosi najrnanje 1,50 rn. -

4.4.5 U neto povrslnu etale uratunavaju se i podne povrSine ,izloga. povrslne ispod radijatora, ugradenih detova nameStaja i oprerne i 51. Ne odbijaju se ni podne tajsne, sokle, Menjaci i 51. (videti sliku 5).

4.4.6 U neto povrSinu ne uracunavaju se sledeel delovi zgrade:

tavani;

delovi potkrovlja. odnosno delovi ispod stepenlsta iii drugih kosih ravnl clja je svetfa visina mania od 1,50 m;

tehnieke etaze l:ija ie svetfa visina manja ad 1,50 rn: .

prostori izmedu terena i donjeg nivoa zgrade koj sluze za horizontalni razvod instalacija; natkrivene i upustene rampe, nadstresnice, spoljna stepenista i ravne neprohodne terase; zalvoreni vertikalni i horizontalni insta!acioni sahtovl.

7

•

JUS U.C2.100:2002

CJUS

----~-------~-----------

Mere u centrimetrima

Pp - povTtiina ~potnlblji'(e zOne

•

Neto povrtina

.. .... ;.' ; 'sJlka 6 ..,... NetopovrSlnapotkrovlJa I' prostora Isped koslhravnl

/-

4.4;7 ,U lJeto,_povrilinu sene.uracunavalu podne povrslne-u otvorima zavrata, prozore, udllbljenja iilise u .

zidovima iznEl:d nivoa poda - ,.

-4.4.8, ,Kada"se,Zaimlfu_navanje 'neto,pomina: koriste mere izmeduneobradenihpoYffiina zidova'(mere jz .; _crteia)"ta~_a_$e,takQ,: ji:raq,rn~~:,~jlJ~ umanjUjU za 3. 'Yo. Ova umanjenje seneprimenjujeako sUzidovi .,;_~ ,prefab~kp)la1lih -~Iemcnata. _~.~-~dQvLCije fin~no obradenepovrslne.ne- pove¢avajU debijinuZida OznaeeilU

. u projekhr.· . .

4.5

POvrSlna pod gracfevll'i$JclrrLelem:entirna'~'" - .--. -- -- .. :;:. "--. -.,----: ---

4.p.t:,-:P~_ina ,pod ,gradevinskim·· elementima izra&lnava ':S8 posebno zasvasu etaZu.

_ Za izr:aC;unavanje:·;povr.Une :pOO:gractevjnskimelementima: koriste .se: merefinalnoobradenihelemeriata, neuzimajua u obzir mare soldi, lajsni, ~jaka lsl,

4,5.2", ,0 - povtiii_nu, pod ;gradevjnskim: elementima uraeunavaju se i povrSine u otvorima za vrata,-udllbljenja i nise u zidovima koji zatvaraju prostor, u skladu sa 4.4.7 i 4.3.3.

. .

4,5.3Kada ,se zaizraeunavanjepovrllina pod gradevinskimelementimakoriste mere neobradenih povrsina zidova (mere iz erteza), tada se tako lzraeunate povrSine pove¢avaju za razliku dobijenih neto povrSina od 3 %, prema prora&lnu jz 4.4.8. Ovo povecanle sa ne primenjuje ako su zidovi od prefabrikovanlh elemenata, tj. zidovi f3ije finalno obradene povrSine ne povecaveju debljinu zida oznaeenu u projektu.

5 Prikaz povrslna

U projektu svakog novog objekta moraju sa prikazati:

a) gradevinska bruto povrslna;

b) neto povrSina.

Neto povrslna sa izracunava za svaku etazu posebno i uprsure sa u svaku karakteristicnu osnovu, a na posebnom Ilstu projekta prlkazuj\'l: se zbir neto povrSina svih etaza zgrade i gradevinska brute povrslna zgrade u skJadu sa tackarna 4.1.2 i 4_.1.3 ovog standarda.

6 Zapremina

Izraeunavanje zapremine zgrade vrsi se prema standardu JUS ISO 9836:1995. u 5.2.

8

e JUS

JUS U.C2.100:2002

Prilog A (informativan)

Tabela A.1 - 'Koriscenje objekata prostora

Upotreba

/

Primeri obJekata

Prfmerf prostora

Okno lifta, garai:a

L:elezniCka stanica, pumpna sta-

Transport

(ljudi, robe, teenosti i gasova, elektriCne energije

ltd.)

2. Industrija Radionica, prolzvodna hala, sta- Fabrika, farma, laboratorijski co-

(rucni rad, proizvodnja, po- la, laboratorija jekat

Ijoprivreda, ispitivanje itd.)

1.

nica

Kancelarijski . poslovi, .' trgovina •

(uoonje, pisanje, crtanje, prodaja. knjigovocfstvo itd.)

.. 4. M~JCinska nega '. Operaciona sala .soba za ken- Bolnica, zdravstveni centar (pregled, leOOnje.~l:"8cije sulta~e.bolesniOlql. s.ob~ •. .renditd.)gen, fekaonica

GimnastiCka. sala, bazen, .sport- Sportski centar, , plesna dvorana ska dvorana, sala za igru

~ .,. . . . ~

5. _. Rekreacija

(gimnastika, plivanje, . igranje; pies itd.)

" 6. , .. , Kultura· ',,"

(cikvena sJu!ba. obrazova, nje,Sagtanci itd.) "

7.Preblvanje

(spavanje, stanovanjeitd.)

8. Promet 9.lshrana

(ktNanje. uzimanje hrane)

10. Higijena

11. CiMenj_~. odrtavanje

.,

"

3.

12. Skl~(Mtenje

13. Instalacije poqona

'14. 0staJ0

Kancelarija, projektni biro, pro.., Poslovna zgrada, sarnoposluqa davnica

$ata za sastarike. izloZbena Kongresni centar,' umetnKikl cendvorana, izloZheni salon, ucion!- tar, crkva, pozoriste, Jikola. bib-

ca.) slubdnica, ataoni~ . .......• licrteka, muzej ". . . .

) , - .

Sp~va6a saba. dneyna soba Ku6a, stambeni blok, hotel

Hodnlk, stepenlste Kuhinja. trpezanja

Natkriveni put Hestoran

Kupatilo, we

JavnI we

Perionica, prostorija za odna- Javna perionica vanja

Sups, garderoba, ostava

Magacin

Prostorija za postrojenja, pros- straiamica tarija za merenja

9