MALI KAMERNI NOKTURNO Nikad te niko neće ovako tesno grliti uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa kome uvek polude ladje. Nikad ti niko neće ovako u krvotok uliti poslednju nežnost celu, i pronaći u tebi i nadu i beznađe. Nikada više nećes ovako divno truliti u običnom hotelu, a ne želeti ipak odavde da izađeš. Ti si najukusnija krv sveta koju sam upio hlebom mog mrkog trbuha. Ti si so sa oteklih usana koje smo oljuštili očnjacima i prosuli po mojim bedrima i tvojim dojkama. Ti si najbeskonačnije, najubitačnije nebo kraj mog rumenog uha. Najbesramnija devojka koju sam sreo među ženama. Najstidljivija žena koju sam sreo među devojkama. Kad ti izgovaram ime, usta su mi puna krzna, i tamjana, i cveća, i mesa. U očima mi grme grčevi svetlosti. U temenu se protežu grobovi grbavi. Kad ti izgovaram ime, sav sam popljuvan, i čist,

Vidiš koliko mi odjednom razrokih zvezda zoblje sa dlana. od mrtvačkih sanduka do dečjih kolica. Da budeš ravna od podavanja i do kostiju prosta od prkosa. Ovo ti se svetim u ime svih onih koji su te želeli po vozovima. Pod pazuhom sam ti otkrio toliko mnogo ptica koliko nikad odjednom nije video ovaj beskrilni sever. Hoću da sva lica. sav sam ošamućen od sunca. Vidiš kako sam ti ovo srce od riđeg cica noktima zakovao za obnaženi levi rever. Čuješ kako mi vinogradi štucaju u džigerici.i mek. i grešan. Hoću da mi zenice pokipe između tvojih trepavica. i seme iz mesa svetluca kao svitac pod čokoćem. i besan. i naričem. . i bezbroj zamorenih reči u ošurenom grlu mi klokoće. Naučio sam da uz tebe ričem. i milujem. i drobim. imaju tvoje prve bore oko usana i pege oko nosa. zubima od zrele zobi. Kad ti izgovaram ime. I polumrtav od ljubavi.

Moraću da te otkidam kao ljušturu školjke uraslu u škrapu krečnu. kao beduin dve preklane kamile u pustinji bez vode. i isprljanu. I sve ono što nisi. kao krljušt. a nikad ih nisi dotakla. užasno da te volim. I mnogo dublje od stida. u oči žute od gleđi. skidam. Mesečinu ću kao ražanj u grkljan da zabodem. Ti si ono najlepše što sam uselio u oči zelene od stakla. Sto vekova ću ovako da te volim. Jer video sam te večnu. za sve što mi se u temenu klati i u ramenima visi. Sto vekova ću zbog tebe noktima da se krstim i kutnjacima molim. Do stida. . Sto vekova ću ostati ukopan korenjem u bele peskovite bregove tvog užarenog tla. i mlečnu. Britvom ću morati da te ljuštim sa sebe. da te do krvi. Jer video sam te svu.po šetalištima. Zaboraviću ti usne na trbuhu. po bioskopima. Ti si sve ono jesi. Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine za sve preživele i nedoživele žeđi.

Ja sam Crvenkapa koja večera vukove. kao bog koji se u jesen neizlečivo opio. ja sam i smešan i velik. Spasavaj se. Miroslav Antić . pa skita po vojničkim igrankama.sav od paperja i sav od zla. Beži! Ja sam već hiljadu potopa ovim mesom potopio. Kad ti izgovaram ime. Silazim ti u utrobu kao noćna smena u rudnik srebra. namiguje na ptice i deli okolo svoja poslednja rebra. Beži zato dok možeš! Ja sam već hiljadu suša ovom krvlju nadojio.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful