P. 1
Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

|Views: 1,987|Likes:
Published by Amir Molazecirovic

More info:

Published by: Amir Molazecirovic on Nov 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/04/2013

pdf

text

original

Sections

  • 2.1. RAČUNARI I NJIHOVA PODELA
  • 2.2. SASTAVNI DELOVI RAČUNARA
  • 3.1. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE
  • 3.2. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA
  • 3.3. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala, sabirnica)
  • 3.4. DIREKTNO POVEZIVANJE
  • 3.5. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE
  • 3.6. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS
  • 3.7. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS
  • 3.8. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE
  • 4.1. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA
  • 4.2.1. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA
  • 4.2.2. REGISTRI OPŠTE NAMENE
  • 4.2.3. REGISTRI POSEBNE NAMENE
  • 4.2.4. UPRAVLJAČKA JEDINICA
  • 4.3. MODEL MIKROPROCESORA
  • 4.4. MIKRORAČUNARSKI SISTEM
  • 4.5. MATIČNA PLOČA
  • 5.1. INTERNE MEMORIJE
  • 5.2. OPERATIVNA MEMORIJA
  • 5.3.1. BUŠENA KARTICA
  • 5.3.2. BUŠENA TRAKA
  • 5.3.3.1. Obrasci sa markiranjem
  • 5.3.3.2. Obrasci sa magnetnim pismom
  • 5.3.3.3. Obrasci sa optičkim pismom
  • 5.3.4. PRUGASTI KOD
  • 5.3.5. DISKETE I DISKETNE JEDINICE
  • 5.3.6.1. Kapacitet i performanse
  • 5.3.6.2. Standardi u povezivanju
  • 5.3.6.3. Proizvoñači hard diskova
  • 5.3.7. KOMPAKT DISK
  • 5.3.8. MAGNETNA TRAKA
  • 5.3.9. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD)
  • 5.3.10. OPTIČKI DISK
  • 6.1. TASTATURA
  • 6.2. MIŠEVI I DŽOJSTICI
  • 6.3. SKENER
  • 6.4. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE
  • 7.1. MONITOR
  • 7.2. GRAFIČKA KARTICA
  • 7.3. ŠTAMPAČI I PLOTERI
  • 8.1. MODEM
  • 8.2. ZVUČNA KARTICA
  • 10.1. Hardver i softver
  • 10.2. Operativni sistem
  • 10.3. Aplikativni softver
  • 10.4. Pomoćni softver
  • 10.5.1. Microsoft OneNote
  • 10.5.2. Microsoft InfoPath
  • 10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003
  • 11.1. POKRETANJE PROGRAMA
  • 11.2. NASLOVNA LINIJA
  • 11.3. MENI LINIJA
  • 11.4. TRAKE SA ALATIMA
  • 11.5.1. STATUSNA LINIJA
  • 11.5.2. TASKBAR
  • 11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
  • 11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
  • 11.8. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA
  • 11.9. RAD SA TABELAMA
  • 11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
  • 11.11. SLIKE
  • 11.12. GRAFIKONI
  • 11.13. OBLIKOVANJE TEKSTA
  • 11.14. ŠTAMPANJE
  • 11.15. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA
  • 11.16. CRTANJE U WORD-U
  • 11.17. WORD I MAKRO VIRUSI
  • 12.1. IZGLED EKRANA
  • 12.3. KRETANJE U RADNOJ TABELI
  • 12.4. UNOS PODATAKA
  • 12.5. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA
  • 12.6. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA
  • 12.7. ŠTAMPANJE TABELE
  • 12.8. GRAFIKONI
  • 12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
  • 12.10. BAZA PODATAKA U EXCEL-u
  • 13.1.1. MENI LINIJA (Menu bar)
  • 13.1.2. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar)
  • 13.1.3. FORMATING TOOLBAR
  • 13.1.4. DRAWING TOOLBAR
  • 13.1.5. STATUSNA LINIJA (Status line)
  • 13.2.1. SLIKE
  • 13.2.2. ZVUK
  • 13.2.3. ANIMACIJA
  • 13.2.4. VIDEO
  • 13.3.1. AutoContent Wizard
  • 13.3.2. Design Template
  • 13.3.3. Blank presentatioin
  • 13.4.1. Hiperlinkovi
  • 13.4.2. Web prezentacije
  • 14.1.1. Načini komunikacije izmeñu računara
  • 14.1.2. Računarske mreže
  • 14.2.1. Hronološki nastanak Interneta
  • 14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu
  • 14.2.3. Načini pristupa Internetu
  • 14.2.4.1. Osnovni servisi
  • 14.2.4.2. Javni servisi
  • 14.2.4.3. Servisi za pretraživanje
  • 14.2.4.4. Sigurnosni servisi
  • 14.2.4.5. Sistemski servisi
  • 15.1. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE
  • 15.2. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE
  • 15.3. WLAN TEHNOLOGIJA
  • 15.4. WLAN ARHITEKTURA
  • 15.5. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE
  • 15.6. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE
  • 15.7. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA
  • 16.1. Meniji FrontPage-a
  • 16.2.1. Paleta Standard
  • 16.2.2. Paleta Formatting
  • 16.2.3. Paleta DHTML Effects
  • 16.2.4. Paleta Drawing
  • 16.2.5. Paleta Navigation
  • 16.2.6. Paleta Pictures
  • 16.2.7. Paleta Positioning
  • 16.2.8. Paleta Reporting
  • 16.2.9. Paleta Style
  • 16.2.10. Paleta Tables
  • 16.2.11. Paleta Task Pane
  • 16.2.12. Paleta Word Art
  • 16.2.13. Upotreba panoa
  • 16.3.1. Struktura web sajta
  • 16.3.2. FrontPage Web
  • 16.3.3. Kreiranje FrontPage Weba
  • 16.3.4. Kreiranje strana
  • 16.3.5. Kreiranje direktorijuma
  • 16.3.6. Uvoz datoteka, direktorijuma i web sajtova u web sajt
  • 16.3.7. Upotreba šablona za web sajtove
  • 16.3.8. Upotreba šablona za strane
  • 16.4.1. Osnove HTML-a
  • 16.4.2. Dodavanje i formatiranje teksta
  • 16.4.3. Upotreba slika na web stranama
  • 16.4.4. Crtanje i upotreba multimedije
  • 16.4.5. Upotreba frejmova
  • 16.4.6. Kreiranje lista
  • 16.4.7. Modifikacija i postavljanje preko mreže
  • 16.4.8. Upotreba formi
  • 16.4.9. Animacija sajta
  • 16.4.10. Upotreba Web komponenata FrontPage-a
  • 16.4.11. Upotreba tema i šablona
  • 16.4.12. Plug-inovi, ActiveX kontrole i Java apleti
  • 16.4.13. Programski jezici za Web
  • 16.4.14. Integracija Microsoft Office-a u sajt
  • 16.4.15. Strukturalni prikaz Web strane

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2
2.1.

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA
RAČUNARI I NJIHOVA PODELA

Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: funkcionalne magućnosti procesora, osobine operativne memorije, brzina izvršenja naredbi, efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, pouzdanost sistema, raspoloživost softvera, cena računara. odnosno prema

Prema povećanju snage mikorprocesora, mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: makroračunare, miniračunare, mikroračunare.

Doc. dr Željko Marčićević

11

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, računari u sistemima za obradu podataka, telekomunikacioni koncentratori, poslovna obrada podataka u manjim preduzećima.

Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku (digitalni), elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom obliku (analogni), hibridni.

Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene
12 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2.

SASTAVNI DELOVI RAČUNARA

Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), BIOS –a .

Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: procesor, operativna memorija.

Doc. dr Željko Marčićević

13

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

ALJ

UJ

OPERATIVNA MEMORIJA

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičkologičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je
14 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: paralelne, serijske, paralelno-serijske.

U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: sa fiksnim zarezom, sa pokretnim zarezom, decimalne.

ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.

Doc. dr Željko Marčićević

15

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: registri, komutatori, logička mreža za obavljanje operacija.

Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

STATUSNI REGISTAR

REGISTAR AKUMULATOR

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

OPŠTI REGISTAR

REGISTAR OPERANDA

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

16

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke zaključke i odluke.

Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar memorije itd.

Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.

Doc. dr Željko Marčićević

17

logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: registar koda instrukcija. kola za formiranje funkcionalnih signala.) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija. 18 Doc. generator sinhronizacionih impulsa. brojač taktova. dekoder koda operacije. dekoder taktova. generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu. koji predstavlja deo registra instrukcija (RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN). Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO). koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije. Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl. dr Željko Marčićević . Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale.

Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951. što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija. koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina. U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija KO ADRESNI REGISTAR ROM . dr Željko Marčićević 19 . Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. koji se danas skoro isključivo primenjuje. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije.a ROM DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA REGISTAR MIKROOPERACIJA DEKODER MIKROOPERACIJA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNLA Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice Drugi pristup. Doc. Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici. baziran je na principima mikroprogramiranja. Osnovni razlog se nalazio u tome.

adresni registar mikroprogramske memorije. što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja 20 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji odgovara datoj instrukciji. Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram. U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija. dr Željko Marčićević . registar mikroinstrukcija. mreže za generisanje sinhronih impulsa. Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora. U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). Deo upravljačkih registara je dostupan programeru. kola za formiranje funkcionalnih signala. Novi Sad KO DEKODER OPERACIJA DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNALA Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice U sastav upravljačke jedinice ulaze: mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM).

asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. - Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri. kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. ili bazni registri. bazni registri.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. ili indeksni. programski brojač. koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula). Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. - Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori. prema posebnim alogritmima. 0vi registri se često nazivaju radni registri. zahvata i modifikuje njihov sadržaj). čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije u procesoru indeksne modifikacije adresa. skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande). da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim lokacijama. To su ustvari pravi upravljački registri. S obzirom na to. dr Željko Marčićević 21 . Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: indeksni registri. Registre u okviru stek Doc. potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. Ovo se ostvaruje tako što se. U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava. Skrivena memorija je stek memorija. koji sadrži adresu naredne instrukcije. zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara.

dr Željko Marčićević . Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji. Novi Sad memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 22 Doc. tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije.

koje se još nazivaju interfejs. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. dr Željko Marčićević 23 . Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. šeme veza interfejsa. kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3 - INTERFEJS Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. ulazno – izlazne kanale. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: procesore. dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). module operativne memorije. naredbe koje interfejs prenosi. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema. Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. periferijske jedinice. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Zatim. Prema tome. unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom Doc.

24 Doc. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice). s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. Komandni ureñaj je kanal. brojevima). Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal. Ostali interfejsi se obično standardizuju. Karakteristike interfejsa su sledeće: vreme predaje poruka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan. Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. Novi Sad signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. izobličenja pri predaji poruka. zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. a izvršni ureñaj je kontroler. dr Željko Marčićević . interfejs periferijske jedinice. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor. s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača. dok je izvršna jedinica operativna memorija. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. odnosno kanal. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: interfejs operativne memorije. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. interfejs procesor – kanal. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema. U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze. MODUL OM MODUL OM . MODUL OM INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE INTERFEJS PROCESOR KANAL PROCESOR . Doc. PROCESOR U/I KANAL U/I KANAL U/I INTERFEJS KONTROLER KONTROLER INTERFEJS PERIFERIJSKIH JEDINICA PJ PJ Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih.. Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. dr Željko Marčićević 25 .. Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula.... izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni. U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema. u datom trenutku.. magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka.

radnih registara) procesora. izlazne magistrale. interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr.). Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. Novi Sad 3. dvostruka reč. 26 Doc. Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. koje služe za prenos poruka od procesora i/ili kanala u operativnu memoriju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju). itd. Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa. dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): ulazne magistrale. bajt. bit). U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal. što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč. već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji. U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr. dr Željko Marčićević . U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije. pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu. koje služe za prenos poruka od operativne memorije do procesora odnosno kanala. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa.1.

PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora. a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj. Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti. U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: jednostruki interfejs. Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. kanale i module operativne memorije. dr Željko Marčićević 27 . a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena. Doc. Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. višestruki interfejs.

28 Doc. kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. Novi Sad 3. Naime.Visoka poslovna škola strukovnih studija.2. Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono. Tako na primer. kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. dr Željko Marčićević . Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica. poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama interfejsa. periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama. predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: dodeljivanje broja periferijskoj jedinici. mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima.

Tako. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala. U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja). lstovremeno. sabirnica ili na engleskom jeziku bus). primera radi. već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija. koja može da bude samo izvršna jedinica. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. a druga je izvršna jedinica. interfejs periferijskih jedinica itd. odreñivanje nenormalnih situacija itd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. U ovom slučaju periferijske jedinice.3. dok je rukovodeća jedinica periferijska Doc. Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor. sabirnica) Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati.) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije. dr Željko Marčićević 29 . ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala. interfejs operativne memorije. a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu. unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. operativnu memoriju i periferijske jedinice. po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću. Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema.

Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. Naime. Novi Sad jedinica. po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod. To su direktno povezivanje. a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu. procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. Adresne linije. preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu. Linije za odabiranje rukovodeće jedinice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u vremenskog intervala. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva. Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji definišu tip operacije kao i smer predaje. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala. Linije interfejsa toku odreñenog Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: Linije namenjene za predaju poruka. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: Linije podataka. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu. dr Željko Marčićević . preko paralelnog interfejsa 30 Doc. koja je generisala signale prekida.

dr Željko Marčićević 31 . ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa. a odatle do periferijske jedinice ili obratno. kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili. ili pak preko interfejsa za posebne namene. prenosa pa jednoj liniji veze. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji. Medutim. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica. Ova metoda se koristi npr. što je Doc. START bit. Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. 3. šta može da predstavlja značajan nedastatak. pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. pak. a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema.4. Zbog toga je prvi bit u poruci. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija opšte namene. koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. 3. 3.5. u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara.6. linija se nalazi u praznom hodu. prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa. Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka.

koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono). 3.) razvija se poseban interfejs. kad je u pitanju tastatura.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova. ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije. Novi Sad neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera. kao što je to na primer. Medutim. 3. 32 Doc. U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli). Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima. S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono. pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice. prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema). Meñutim. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl.8. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa. Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter). dr Željko Marčićević . neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči. kaa šta smo to videli.7. to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije.

To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. dr Željko Marčićević 33 . Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip. Takav procesor se zove mikroprocesor.. Rn ADRESNI REGISTRI OPŠTI REGISTRI SPOLJNI SIGNALI A C O S H P ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora Doc. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4 MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI 4.1. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa. Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici: UPRAVLJAČKA MAGISTRALA ADRESNA MAGISTRALA MAGISTRALA PODATAKA GENERATOR TAKTOVA UPRAVLJAČKA JEDINICA IX PC SP R0 .. Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova. Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu..

skup registara opšte namene. Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora. 34 Doc.2. Novi Sad 4. skup registara opšte namene skup registara posebne namene aritmetičko – logička jedinica upravljačka jedinica podsistem za sprezanje sa drugim komponentama spoljni izvodi Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave. na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra. dr Željko Marčićević . skup registara posebne namene. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. aritmetičko – logička jedinica. Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu. a ne hardverska organizacija. podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). Prema tome. a to su: upravljačka (komandna) jedinica.Visoka poslovna škola strukovnih studija.2. Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka. STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija.1.

Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice. Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema. ULAZNI PODATAK LA PRIHVATNI REGISTAR A ULAZ A Cizl ARITMETIČKO . AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke. jedan skup linija za izlazne podatke. slika. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe. koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala.LOGIČKA JEDINICA ULAZ B F UPRAVLJAČKI SISGNALI IZLAZ C Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene.2. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz. dr Željko Marčićević 35 . 4. u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji. Doc. skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl. Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ.1. Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou. ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici.

dr Željko Marčićević . Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom.. Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei. 36 .. U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera.. Novi Sad 4.. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Doc. . izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika.2... ULAZNI PODATAK L1 R0 IZLAZ R 0 Ru DEKODER L1 R1 IZLAZ R 1 . .2.. Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene. Ey Ln-1 Rn-1 IZLAZ R n-1 Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke.. REGISTRI OPŠTE NAMENE Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru.

EI MULTIPLEKSER IZLAZNI PODACI Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene 4.2...3. Najvažniji od njih su: adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije. Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora.. RI . upis 37 - Doc. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija R0 R1 Rn-1 .. Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje. Naime. prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije. dr Željko Marčićević .

S). 38 Doc. izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. znak (“Sign” . Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se). programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati. Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše. bazni registri.Z). - - - Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka.V). dr Željko Marčićević . itd. i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije. Najčešće korišćeni uslovi su: prenos (“carry” . registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija dok upravlja izvršenjem operacija. Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri. Novi Sad i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. pokazivači steka. prekoračenje (“Overflow” .C). koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. nula (“Zero” . operacije pomeranja i mnoge druge mašinske operacije. dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije. indikatorski registar ili registar statusa (“program status word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja. Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada. akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije.

Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije.4. kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. UPRAVLJAČKA JEDINICA Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: u obliku mikroprogramskog automata i u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala. funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. skupom stanja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement). koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1 Doc. dr Željko Marčićević 39 .2. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET.

ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1. 4. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese. Novi Sad ADRESA SKOKA SELEKCIJA ADRESE RESET ULAZNA ADRESA MULTIPLEKSER KOD OPERACIJE INKREMENT ADRESNI REGISTAR AR PARALELNI UPIS UAL ROM URON UMP SELEKCIJA MULTIPLEKSER INDIKATORSKOG BITA 1 C V S Z INDIKATORSKI BITI Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR. sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u. Način dobijanja sledeće adrese. Jednom kada započne izvršenje mikroprograma. dr Željko Marčićević . onda se vrši upis sledeće adrese. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma.Visoka poslovna škola strukovnih studija. zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1.3. MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe: 40 Doc. čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok.

podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija. REGISTRI OPŠTE NAMENE PROGRAMSKI BROJAČ MULTIPLEKSER BAFERI ADRESNA MAGISTRALA INTERTNA MAGISTRALA MULTIPLEKSER INSTRUKCIJSKI REGISTAR BAFERI MAGISTRALA PODATAKA AL JEDINICA INDIKATORSKI REGISTAR UPRAVLJAČKA JEDINICA SIGNALI ZA UPRAVLJANJE OSTALIM JEDINICAMA MIKROPROCESORA BAFERI UPRAVLJAČKI SINGALI Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala 41 - Doc. Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima. 16. 32 ili 64. podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično. izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama. Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. šesnaestobitne. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u mikroprocesor. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. dr Željko Marčićević . tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom. kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. Broj mogućih adresa čini adresni prostor.

od jednog do drugog mikroprocesora. Broj ovih signala može biti različit. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi. 42 Doc. i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora. to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. 32 i 64 bita. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: procesorska reč učestanost časovnika interni keš matematički koprocesor širina magistrale Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita. Dakle. šesnaestobitne. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja. jedan bajt a zatim je povećana na 16. tj. dr Željko Marčićević . prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa. Novi Sad - (address bus).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus).

Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: baferima. a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. kroz bafere do svih registara: programskog brojača. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji. dr Željko Marčićević . 43 Doc. instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). mikroprocesoru se može dodati i tzv. a ako je poseban čip zove se eksterni keš. Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš. i kreće se od 33 do 300 Mhz. eksternog od 32 do 512 kB. Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom. Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386. matematički koprocesor. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB.

SNOP ADRESNIH LINIJA MIKROPROCESOR SNOP LINIJA ZA PODATKE SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora 44 Doc. prihvatnim registrima. adrese i upravljačke signale. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala. ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. spoljnim jedinicama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. +VCC SNOP ADRESNIH LINIJA SINHRONIZACIONI SIGNAL MIKROPROCESOR RESET SNOP LINIJA ZA PODATKE R. Novi Sad - multiplekserima za izbor arese. sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje. SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke. To su signali za napajanje mikroprocesora. dr Željko Marčićević . Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora. SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE W.

. Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne. Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema Doc. ADRESNE LINIJE LINIJA ZA PODATKE LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE . dr Željko Marčićević 45 . adrese i upravljačke signale.. Zatim. što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu. Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke. Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji..4. Slika 4-11 Računarski sistem MIKROPROCESOR MEMORIJA KONTROLER ULAZNA JEDINICA KONTROLER ULAZNA JEDINICA .

a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama. dr Željko Marčićević . Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija. (serijski ili paralelni) i sl. Slika 4-13 Delovi računarskog sistema 4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri. se razmenjuju. Novi Sad Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji njihove vremenske karakteristike (trajanje. MATIČNA PLOČA AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji.5. uspostavljanja se na aktivne način prenosa Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili skup adresa. a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. znalenje signala. AGP postoji u tri brzine – 1x. logičko prilagoñenje odnosi logičke nivoe pojedinih signala. vreme prednje ivice i slično). 2x 46 Doc. Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom. i u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju upisa na snop linija.

Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija i 4x.3 Mb/s ili 66. npr. ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33. Doc. mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s.6 Mb/s odnosno 100 Mb/s. AGP. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33. dr Željko Marčićević 47 . AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1. PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice.07 Gb u sekundi. PCI. unutrašnji modemi. IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja. IDE.

po veličini mini. Slika 4-15 Matična ploča Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad. main board) je. a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). Slika 4-16 Kućište 48 Doc. kao što joj i samo ime kaže. i može biti DeskTop ili Tower po izgledu. dr Željko Marčićević . Novi Sad Matična ploča (motherboard. midi i big.

INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija. koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: upisivanje informacija u neku ćeliju čitanje sadržaja neke ćelije čuvanje (pamćenje) neke informacije. To je komponenta elektronskog računara. memorisanje) i predaju podataka i programa. čuvanje (pamćenje. gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula. Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje). Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. Memorija je namenjena za prihvatanje.1. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao: Doc. Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: sekvencijalnim (serijskim) pristupom cikličnim (periodičnim) pristupom slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5 MEMORIJSKA JEDINICA 5. dr Željko Marčićević 49 .

Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije.R2. tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći. pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa..Visoka poslovna škola strukovnih studija. . Novi Sad - promenljive memorije polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable Read Only Memory) stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. za razliku od FIFO (First In First Out) memorija.. sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija.. s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1. dr Željko Marčićević . Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom.. kod kojih se sadržaj. Rn ← (Rn-1) . R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1. Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak. Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka. upisuje u prvi slobodan registar. Rn). Dalje memorije se mogu podeliti na: statičke dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: adresne (adresabilne) bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1. 50 Doc. već samo posebnim postupcima u laboratoriji. a čitanje vrši uvek iz registra R1. Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati.

Operativna memorija. dr Željko Marčićević 51 . Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici. pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora. Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije. 5. kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. Slika 5-2 RAM memorija Doc. tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno. po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM). PROCESOR ULTRABRZA MEMORIJA OPERATIVNA MEMORIJA BAFER MASOVNA MEMORIJA Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija. OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini. a u operativnu memoriju vraća meñurezultate.2. a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem. potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom.

blok šema operativne memorije data je na slici. Informacija koja se prihvata iz ćelije. ili na izlazne ureñaje sistema. ili se upisuje u memorijsku lokaciju.memorijski bafer registar). koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka. koje prihvata i memoriše rezultate obrade. čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR . izlazno područje. Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. Uzimajući u obzir i napred izloženo. upravlja radom sistema u celini. područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju. a koristeći pri tome programe. radno područje u kome su meñurezultati. ulazno područje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koje treba unositi u eksterne memorije.kontrolne jedinice. Novi Sad Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). MAR ADRESA DEKODER ADRESA UPRAVLJAČKA JEDINICA OPERATIVNE MEMORIJE OPERATIVNA MEMORIJA UPRAVLJANJE KOLA ZA UPISIVANJE / ČITANJE MBR PODACI ILI INSTRUKCIJE Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul. ili finalni rezultati obrade Doc. U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljačko . dr Željko Marčićević - - 52 . drugi programi i mnogo podataka.

96. BUŠENA TRAKA Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali .1. slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu).. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu.65.9. tj.3*82. kasnije pergament i na kraju papir. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu.zamišljene linije postavljene duž Doc. količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. tako što jedan kod pripada samo jednom znaku. SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara. a reñe kartice sa 45.. U početku su to bile kamene i glinene pločice. standardizovane dimenzije i kvaliteta.3.Y.3.18 mm. 5. zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije).0.6*0. a X. Najčešće se koristila 80-kolonska kartica. a specijalni znaci kombinacijom jedne. Sa tehnološkom revolucijom.0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo.Kartica ima 12 vrsta (redova): X.120 i 160 kolona. posebnim kodom koji se zove kartični kod.2. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice. dr Željko Marčićević 53 . BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica. 5.3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5.90. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja... Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova.Y. dve ili tri rupica.

6-kanalne. Novi Sad trake.1. izlazne). 5.7 i kolona). brojčanih i specijalni znakova.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati. po broju kolona (sa 5. Papirne trake se mogu podeliti po: funkciji (ulazne. 7kanalne i 8-kanalne bušene trake. pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine. Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova. pozicione. numeričkih. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati 54 Doc. nameni (sinhrone. u 7-kolonsku 128 i u 8kolonsku 256 različitih znakova. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka. matične i programske).3. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku. čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje). U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka.3. zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka. U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne. Obrasci sa markiranjem. To su unapred pripremljeni obrasci. u 6-kolonsku 64. ili specijalnih znakova. slovna ili brojčana. Poseban kanal sadrži tzv.3. dr Željko Marčićević . Ovi tzv.3. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe: 5.6.

sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu.3. bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. 5. upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima. Obrasci sa optičkim pismom Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate.3. PRUGASTI KOD Prugasti (linijski.3.3. Obrasci sa magnetnim pismom. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka. Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka.5. pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima. 5.3.3. 5. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama.3.2.4. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem. Doc. komunalnim organizacijama i dr. 5. dr Željko Marčićević 55 .

dr Željko Marčićević . koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku. Omotač ima otvor. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče). Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje.5 inčne ili male diskete 5.5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina. mora biti formatizovan.25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač. kao spoljna memorija. Diskete se dele i po kapacitetu. Disketa 3. tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. Svaka staza se deli na sektore. pouzdana i relativno jeftina.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ova vrsta memorije je podesna. premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci.25 inčne ili velike diskete 5. Postoje dve vrste kapaciteta disketa: 56 Doc. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: 3. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka. varira od kapaciteta diska. Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru. Novi Sad i tako preneti podatke na neki drugi računar. mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini. i zaštitnog plastičnog omotača. koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja.

Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa. Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5.5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB 3. Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice.DS). Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima.5 inčne 2S/HD kapaciteta 1. jakih magneta i visoke temperature. Na isti način se izvršava i proces čitanja.2 MB 3. U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete. Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti. U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. čuvati ih od prašine. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB.25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB 5.5"HD). dr Željko Marčićević 57 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija. Podaci se memorišu na staze karakter po karakter. i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi.2S ili Double Sided .25 inčne 2S/HD kapaciteta 1.5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5.44 MB Slika 5-5 Disketa Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3. koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete. odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje. pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided .25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete. Preciznije rečeno 3. Mehanizam za upisivanje. Sa disketama treba pažljivo rukovati. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici. Doc.

5. dr Željko Marčićević . Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. Slika 5-7 Izgled Hard diska Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice.25 inčnih disketnih jedinica sa 3. Novi Sad Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5.5 inčnim. većih dimenzija i zbog toga što se 5. a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca. zavise od njegovog tipa. DISK Slika 5-6 Hard disk-izgled Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta. Disk nije izmenljiv od strane korisnika.25 inčne diskete lakše oštećuju. pomerajući se po poluprečniku diska. Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. modela i marke. čitajući i upisujući podatke.disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Podaci na disku 58 Doc. Princip rada je gotovo isti . Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča. od nekoliko MB do nekoliko GB. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama.6.3.

dr Željko Marčićević 59 . Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.6. ali tu se javlja problem kod samih glava. Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: brzina rotacije ploča brzina pomeranja glave hard diska Doc. tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore.3.1. 5. Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama. tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni. u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka. Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. Hard diskovi se pune od periferije ka centru. trake i cilindre. Naime. Kapacitet i performanse Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom.

Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora. “vertikalno mapiranje”. Novi Sad Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska. a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci. bitno je da brzina bude što veća. a) b) Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku. Slika 5-9 Glava kod Hard diska Korišćenjem ultralakih materijala za same medije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tzv. dr Željko Marčićević . smanjuje se i njihova težina i debijina. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom. a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. Veća brzina rotacije donosi veću buku. kada se prva glava nañe na željenoj traci. Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru. dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. ako se brže okreće ploča. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas. 0vo omogućava veće brzine okretanja. sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. 60 Doc. sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede. Naime. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min.

I tako. keš memorija deluje gotovo idealno. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard.2. Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane. U teoriji. EIDE . godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard. ali u praksi nije baš tako. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda. Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala.6. jer je 1986. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. kao što su PCI i VLB. IDE koncept su 1986. 1993. 5. uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena.Enhanced Integrated Drive Electronics Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. ATA definiše set komandi i registara za interfejs.Integrated Drive Electronic Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). dr Željko Marčićević 61 . ali rešenja koja su u njernu bila data. koja ima dve varijante: jednaka segmentna organizacija keša adaptivna segmentna organizacija keša. Uobičajena je segmentna organizacija. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB. pre Doc. Standardi u povezivanju IDE . EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima.3. kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara. Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu. kao što su ST506 i ESDI.

Pri projektovanju novog rešenja morala se. dr Željko Marčićević . Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka. očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom. Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište.7. Vodeći proizvoñači diskova su Conner. Važne karakteristike ovog medijuma su: Slika 5-11 Kompakt diskovi 62 Doc. teže se konfigurišu. Na žalost. To je čitac optičkih ploča. 5. SCSI . Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM.modeli su na prvi pogled veoma slični .3. Novi Sad svega za SCSI standardom. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste . Proizvoñači hard diskova Veliki broj firmi proizvodi hard diskove .3. Seagate i Western Digital.Visoka poslovna škola strukovnih studija.6. jasno. skenere i drugo. kako bi prolazak bio što bezbolniji. KOMPAKT DISK CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. Quantum. kako po ceni tako i po karakteristikama. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. strimer trake. što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme.diskove.3.Small Computer System Interface Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima. SCSI adapteri su znatno skuplji. i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. CD ROM-ove. 5.

Doc. obično integrisani u muzičke kartice. dr Željko Marčićević 63 . Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna.. igre. kompozicije. dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst. koriste se specijalni veznici. Interna se postavlja u kućište računara. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. a eksterna povezuje spolja preko utičnice. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima. Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik..8. softverska dokumentacija i sl. obrazovni materijali. što je čini pogodnom za rukovanje. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. ilustracije. 5. kao što su enciklopedije. inserte iz filmova. zvučne efekte. Zavisno od proizvoñača ureñaja. Važne karakteristike trake su: kapacitet medijuma vreme prilaza način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB. ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. Kotur trake se nalazi u kaseti.3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - kapacitet vreme prilaza kontinualnost čitanja mogućnost reprodukcije zvuka način ugradnje Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku.

Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova. ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer). 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču. Značajna osobina trake je gustina pisanja. Gustina pisanja se kreće od 800. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka.9.7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. 5. Novi Sad Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci. Takoñe.5 inča dužine od 732 do 1098 m. u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova. ili gotovo 27 puta više u 64 Doc. 3200. traka nije pogodna za rad kao što je disk. Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Veran svojim korenima kućnog bioskopa. 1600. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara . Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane. Širine je oko 0. već se blokovi podataka kontinualno čitaju. Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup). To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta . DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom. dr Željko Marčićević .3. premazana oksidom gvožña. sadašnji DVD disk može da ih primi 4. Magnetna traka je napravljena od plastične materije.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka.

već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla. Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku.5 GB. Donedavno.3. DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije. gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. Ovo omogućava da se napravi na primer. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova. topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km. koja se koristi na CD i DVD medijima.5 MB/s. Brzina prenosa podataka je 3. Doc. a kasnije brzo vratiti te datoteke. i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti. To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4. da nam ne bi zauzimale prostor. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost.10. da bi napravili mesta za nove projekte. jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom. dr Željko Marčićević 65 . DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser. 5. pa je refleksija nedovoljna.

6. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. TASTATURA Slika 6-1 Tastatura Slika 6-2 Tastatura fleksibilna 66 Doc. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara. skener. Takoñe. Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. znakova interpunkcije. Novi Sad 6 ULAZNI UREðAJI Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar. koji nalazi sve veću primenu u trgovini. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu. dr Željko Marčićević . miš.1. Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). a za razliku od tastature pisaće mašine. u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. brojeva.

tastatura – po rasporedu tastera. Hot Keys). Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali. 6. Rad sa mišem je jednostavniji i brži.2. Tastature razlikujemo po broju tastera (84. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. MIŠEVI I DŽOJSTICI Miš . rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak). Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši. 101 i više). dr Željko Marčićević 67 . Slika 6-4 Miš Doc. ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija. Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. slična je pisaćoj mašini. naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno. Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura.ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera.

omogućava da se odreñeni tekst.3. Slika 6-6 Skener stoni 68 Doc. dr Željko Marčićević .kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića Kod testiranja miševa. Naime. Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta. baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature. i stoni .a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem. Novi Sad Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno. Meñutim. pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar. crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade. Skener . Slika 6-5 Džojstici 6. a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko. Pre svega. mada i tu ima razlika u ukusu. Tabelarne proračune. Postoje ručni skeneri kod njih se ureñaj pomera iznad papira. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. sa pojavom Windows . obično lepo leže i u ruci.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima.

U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije. Tako. prema vrsti crno . Za razliku od njega.bele (sa sivim nijansama) u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno belo. Prema tipu skeneri se dele na: ručne stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu. stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar. 6. Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. s različitim specifikacijama i cenama. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija. Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji. dr Željko Marčićević 69 . Skenere možemo podeliti skeniranja dele se na: na više načina.4. Doc. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje. kao i mogućnost proširivanja memorije. Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu. dr Željko Marčićević . ureñivanje i uveličavanje slika. Slika 6-8 Foto aparat Takoñe. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar. 70 Doc. Novi Sad Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje.

Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara. Monitor . Sličan je TV ureñaju. Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike: Doc. grafike i slika. teksta. 7. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. Meñutim.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 7 IZLAZNI UREðAJI Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor. štampač a u nekim slučajevima i ploter. grafike i slika na ekranu katodne cevi. dr Željko Marčićević 71 .služi za prikazivanje brojevnih podataka.1. Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”. teksta. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. MONITOR Slika 7-1 LCD monitor Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica.

Novi Sad • boja ekrana . • nivo zračenja .piksela. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla. Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana . makar im se u potpunosti posvetio. Slika 7-2 Grafička kartica Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali. Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor. Rezolucija je broj piksela na ekranu. mogao obaviti. dr Željko Marčićević .iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi. Osim procesora.ekrani mogu biti crno-beli ili kolor. 17”. 7. 800x600. crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom. • učestanost osvežavanja ekrana .2. Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i 72 Doc. nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. • rezolucija . mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”.potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja. 20” i drugo. kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija. 1024x768 i veće. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. GRAFIČKA KARTICA Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip . 15”. piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480. grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke.odnos visine prema širini je 3:4. • veličina ekrana .prikazivanje grafike omogućava grafička kartica.on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije.

3. dr Željko Marčićević 73 .5 M 1.5 megabajta. dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača.6 M 1. Slika 7-3 Grafička karta kanadskog proizvoñača ATI Na primer.8 M 5.najzad. Broj boja 256 65536 300 K 600 K 469 K 938 K 768 K 1.8 M Rezolucija 640*480 800*600 1024*768 1280*1024 1600*1200 16 150 234 384 640 937 K K K K K 16. izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja. a kamoli 256 ili 65000. ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno .prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija. što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.7 mil 900 K 1.3 M 3. odnosno 1. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude . jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja.4 M 2.9 M 3. Doc. Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran . Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768. Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 800x600.6 M Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice 7. Što se broja boja tiče.kodirana informacija iz računara prenosi na papir.3 M 2. za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita.

Prva i treća vrsta su najčešće.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postoje tri vrste glava za matrične štampače. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. nalik onoj za pisaće mašine. ali i po karakteristikama. a to su: Slika 7-5 Štampač - matrični štampač štampač sa mlaznicom (ink-jet štampač) laserski štampač Slika 7-6 Štampač Ink-jet Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač. a pošto iglica ima više u glavi štampača. Iglice papir udaraju preko trake.one sa 9. 74 Doc. Štampača ima u tri osnovne tehnologije. tačka koju napravi svaka će biti manja. koje su složene u takav niz. i odštampani znak će biti ravnomerniji. dr Željko Marčićević . Novi Sad Ovi štampači se razlikuju po principima rada. 18 ili 24 iglice. koje se razlikuju po broju iglica u njima . da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova. Oni rade na principu udarnih iglica.

Što se brzine modema tiče. Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port. ostajemo bez miša. nalazi se van kompjutera. S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole.6 Kb/s ili 56 Kb/s. MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije. dr Željko Marčićević 75 . Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište. pa sa PC-jem komunicira kablom.izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. pa se i Doc.izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica. izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu .eksterni ili interni. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 8 ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI Ulazno . Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). Meñu ulazno .1. Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale. 8. ona je danas na 33. a ako imamo samo jedan COM port.

Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici. takozvani “biper”. Ali kada se sve stavi na papir. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena.2. Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali. a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. Slika 8-2 Zvučna kartica Podaci se mogu unositi preko tastature. 8. uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom. ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola. klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona. muziku i govor. čak i sintezu glasa. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati.1 kHz. ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. dr Željko Marčićević . što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka. 76 Doc. Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više. dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. ovi podaci mogu da budu varljivi. Novi Sad preporučuje da se uzme brži modem. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima. jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Slika 8-3 Mrežna kartica Doc. Ostale specijalne kartice. pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. MIDI datoteke. Obrnutu operaciju. dr Željko Marčićević 77 . sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata . poput kartice za priključenje čitača bar kodova. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše. MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku.najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom. umesto kompletnih memorisanih pasaža. Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. Razni konektori i kablovi. TV tuner. MREŽNA KARTICA Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru.

zavrtnji. Kada upisujete pomoću tastature. operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. tastatura. Kada otvarate ili snimate neku datoteku. Primera radi. operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. hardver (engl.2. ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. u stvari. miš. kada želite da odštampate neki dokument.Visoka poslovna škola strukovnih studija. uglavnom je bio hardver. operativni sistem rukuje ovim poslovima. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. dr Željko Marčićević . operativni sistem stoji iza toga. Softver (engl. tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. firmware). a šta softver? Jednostavno rečeno. osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar. 10. operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. Novi Sad 10 POJAM I ELEMENTI SOFTVERA 10. hardver. modema i skenera. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji . BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor. kao i dodatke poput štampača.1. 78 Doc. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. boots up) vaš računar. plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala. Kada BIOS pokrene (engl. Hardver i softver Šta je. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu). čipovi i štampane ploče. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake. Ono o čemu smo do sada pričali.

U okviru operativnog sistema Windows vi. aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima. Doc. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word. WordPad. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Jednostavno rečeno. programi ili aplikacije . Nakon toga. sve ikone na ekranu. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CDROM-a. 10. sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows. vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. aplikativni programi.svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani. TurboTax. mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works. čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program. u stvari.sve je to delo operativnog sistema. Prema tome. Aplikativni softver Aplikativni softver. a ne ispred računara). Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zatim. suite). Kada kupite nov računar.3. besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express. PhotoShop. Calculator ili Media Player. svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. meniji i prozori . Netscape Navigator itd. Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite. čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. pokazivač. Notepad. dr Željko Marčićević 79 .

meñutim. muzičku i mrežnu karticu. Primera radi. disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu. pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme . CD-ROM. postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. pronalaženje virusa. pravljenje particija na disku i mnogi drugi. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver. serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer. tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. modem. upravljanje fontovima. ulepšavanje radne površine. dr Željko Marčićević . zatim. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera.4.najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice). to ne dogodi. Slika 10-1 Hardver i napajanje 80 Doc. ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. monitorom. Osnovna konfiguracija sa tastaturom. kao i USB. disk. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. zaštitu ekrana. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu. Novi Sad 10. Ako se. slobodno vratite računar. mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara.

5.s jedne strane. Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju. dr Željko Marčićević 81 . Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu . dok. napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu). Ima još novih funkcija i mogućnosti.nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku. znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim. pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku. kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD. nov alat Package For CD u PowerPointu. definicija i slično. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa . i još mnogo toga. koje će vam znatno olakšati rad. možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju. kao i uvoñenje novog prikaza Reading . manje očiglednih. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima. konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu. doduše. pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu. mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati. zatim. s druge strane. kao što je Tablet PC. da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru.veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote. Bezbednost je pojačana . Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima. pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu. uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program. prevoda. i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 10.pronaći ćete razne nove funkcije i Doc.

prikaze i zvučne snimke. razgovora i slično. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta. Novi Sad mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije. 82 Doc. 10. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst.5. organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka. referentni materijal. tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite. dr Željko Marčićević . InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih. i slično. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath. Microsoft OneNote. vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs. veze i spisak članova tima.Visoka poslovna škola strukovnih studija.5. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice. vam pomaže da doku-mentujete.3. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke. Zasnovan na XML-u. 10.5. crteže.2. 10. centralnom mestu. pretresanja novih ideja. takoñe novi program u Officeu 2003. spiskove učesnika i beleške. možete zajednički da koristite agende. možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003. odgovarajuća dokumenta.1. Takoñe možete da pratite radnje. na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja. dokumenti.

1. dr Željko Marčićević 83 . Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1: Slika 11-2 Logotip Word 2003 Doc. oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. Slika 11-1 Logotip Word Pod obradom teksta smatra se unos. to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start. ispravljanje. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003. Dakle. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktopu. 11.za takvu obradu potrebni su drugi programi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11 APLIKACIJA MS WORD 2003 Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. Programs i Microsoft Word. što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta . traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start.

Edit.2. Radni prozor 6. Horizontalni i vertikalni lenjir 5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Trake s alatima 4. …) 3. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv (Document2 ) 2. Insert. odnosno aktivnog dokumenta. koji je startno postavljen na Document1. View. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju. Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. Novi Sad Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata: 1. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije. prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Statusna linija 8. veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana. Meni linija (File. Format. Slika 11-4 Naslovna linija 84 Doc. Taskbar dokumenta 11. dr Željko Marčićević .

otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj lokaciji) Close . View. Window i Help Slika 11-5 Meni linija File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata.otvaranje novog dokumenta Open .izreži Copy . Microsoft Word sadrži sledeće menije: File.nameštanje parametara stranice (margina.zalepi Paste Special . On sadrži sledeće opcije: New . Edit.čuvanje .) Print Preview . Insert.zalepi kao hipervezu Clear .informacije o dokumentu (autor.traži Replace .zatvaranje dokumenta Save . MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11.zameni Doc.čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML . reči itd.poništi Redo . Format.kopiranje dokumenta Paste .očisti Find . ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta Print .slanje dokumenta Properties ..4 poslednje otvorena dokumenta u Microsoft Wordu Exit .pohranjivanje dokumenta Save As .ponovi upis Cut .čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup .3.izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo .prikazuje trenutno aktivni dokument u predpregled načinu prikazivanja.štampanje podataka Send To . broj stranica.specijalno zalepi Paste as Hyperlink . Tools. dr Željko Marčićević 85 . Table.) Spisak naziva dokumenata . veličine papira..čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions .

Visoka poslovna škola strukovnih studija.veza prema web stranici Meni FORMAT .unakrsna referenca Index and tables .zaglavlje i podnožje Footnotes .datum i vreme AutoText .naziv objekta Cross-reference .indeks pojmova i sadržaj Picture .kontura Toolbars . prilagñavanje popisa.tekst Field . pisanje teksta u kolonama itd. dodavanje okvira i senki.objekt (slika itd. dr Željko Marčićević .brojevi stranica Date and Time .karta dokumenta Header and Footer .slika Text Box . oblikovanje pasusa.objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal .zumiraj Meni Insert (umetanje.web izgled Page Layout .fusnota Caption . postavljanje u tekst): Break .ceo ekran Zoom .fusnote Comments .alatne trake Ruler .polje Comment .običan pogled Web Layout . Mogućnosti: Font – nameštanje oblika.komentari Full Screen .) Bookmark .Omogućuje promenu oblika slova i veličine. veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama 86 Doc.tačka u dokumentu Hyperlink .okvir za unos teksta File .lenjir Document Map . Novi Sad Go To idi na željenu stranu Links veza Object . sekcije) Page Numbers .datoteka Object .prekid (završetak stranice.izgled ispisa Outline .komentar Footnote .

štampanje adresa na koverte Letter Wizard . dr Željko Marčićević 87 .podešavanje worda prema vlastitim potrebama Slika 11-6 Meni Tools Doc. slova.grupni rad na dokumentu Merge Document .provera pravopisa .ne radi za sprski jezik Language .) Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika.ispravljanje reči .spajanje dokumenata Protect Document .cirkularna pisma Envelopes and labels .biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount .izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect .vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma (za engleski jezik) Macro . pasusa) AutoSumarize .statistika dokumenta (broj reči. crteža itd.zaštita dokumenta od promena Mail Merge .makronaredbe Customize .pisanje skraćenicama Track Changes .podešavanje traka s alatima Options .

TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda. retke.o MS Word-u 11.sortiranje Formula .samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju. Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help .office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word . postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert . ćelije i td.novi prozor Arrange All .označi (tabelu.izbriši (tabelu. Novi Sad Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table .podeli ćelije Split Table . kolone.crtanje tabele Insert Table .sakrij crte rešetke Table Properties.Microsoft Word pomoć Show Office Assistant . npr.) Merge . kolone.podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju. ćelije i td.spoji ćelije Split Cells .pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort .rasporedi sve Split . prozoru. postavi retke jednako. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima. kolone. Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona.šta je ovo? Microsoft on the Web . retke.) Select . ćelije i td.4.osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window . utvrñena širina kolone.pokaži Officovog pomoćnika What's This? .podeli tabelu Table AutoFormat . dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija.formule Hide Gridlines .) Delete . Word ima ukupno trinaest traka s alatima. Tako. 88 Doc. Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana). možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.umetni (tabelu. retke.

na dve vertikalne crte. Jednom kliknite na naziv trake s alatima Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana. a ako je nije bilo na ekranu. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View.levo od reči File. Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata Doc. dr Željko Marčićević 89 . pokazaće se kratak naziv tog tastera. čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda . Customize). držite je pritisnutom i povucite traku prema dole. Pritisnite levu tipku miša. Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). Odaberite meni View pa Toolbars 2. Postoji više vrsta linija s alatkama. otpustite tipku miša. Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a Ona se sastoji od 8 grupa tastera. PREMEŠTANJE MENIJA 1. koje su prikazane na sledećoj slici. pojaviće se. Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša. Njen izgled je dat na slici 5. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA: 1. Toolbars. STANDARD TOOLBAR Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama. Meñutim.

Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling. Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka. imaju sledeće nazive: New. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. Copy. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New. U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta. dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. dr Željko Marčićević . Open i Save. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Preview i Spelling. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. U tu svrhu izaberemo taster Preview. pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. naime. zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. Paste i Format Painter.6. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. On. File/Open i File/Save. 90 Doc. Novi Sad Tasteri sa sl. Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print.

Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici. dok drugi postavlja web traku sa alatima. Insert Microsoft Excel Worksheet. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf. Doc. dr Željko Marčićević 91 . Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument. Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama. Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Drugi taster ima sličnu ulogu. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. ali ipak razlika postoji. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Insert Table. Znači. Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Insert Hyperlink i Web Toolbars. Dokument map i Show/Hide Pi. Njihova imena su: Tables and Borders. Columns. Drawing. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera. a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. kolonama i crtežima Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument.

Naime. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word. dr Željko Marčićević . u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. Zapravo. ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Ukoliko je ovaj taster aktiviran. Zatim sledi još jedan specifičan taster. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. Zbog toga. Njegov naziv je Zoom Control. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. koje se nalaze u našem radnom prozoru. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. oznaka ¶ može imati različit oblik. u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Meñutim. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici. On je prikazan na sledećoj slici. Slika 11-15 92 Taster za aktiviranje Helpa Doc. može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. I na kraju slede tasteri Help. zgodno je koristiti sledeći taster. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom) U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija. Novi Sad Naime. neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa.

On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. i mišem kliknuti dati element. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu. omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju. Ona sadrži više sastavnih elemenata. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa. različito poravnanje. U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se Doc. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help. Da bismo promenili font. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici. Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). koja je prisutna na Help tasteru. naime. dr Željko Marčićević 93 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. On. veličine. najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu. prvo imamo tri okvira za izlistavanje. i sl. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone. Njen oblik je prikazan na sledećoj slici. oblika slova. Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta.

podebljavanje fonta izabranog teksta. u sredinu (centar). Center. dr Željko Marčićević . onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira. u fascikli Indents and Spacing). Treći taster je Underline. Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering. Drugi taster ima naziv Italic. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Prvi taster ima naziv Bold. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). On omogućava naglašavanje . Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. odnosno na izabrani paragraf. Novi Sad specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. Bullets.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici. Oni su prikazani na sledećoj slici. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Decrease Indent i Increase Indent. Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left. Align Right i Justify. na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Po izvršavanju te radnje se 94 Doc. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph. odnosno kreira kursive.

odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0. Ta oznaka može biti kvadrat. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Oni su prikazani na sledećoj slici. levo i desno. koso i td. postavimo jedan specificiran karakter . On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom).oznaku. Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. krug ili neki drugi oblik.linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore. on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Drugi taster ima sličnu funkciju. Doc. Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. dr Željko Marčićević 95 .boja fonta. na ekranu se pojavljuje nova linija . Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. Meñutim. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici. Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera. Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. respektivno. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu.5 cm. na dole. kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama. Zatim sledi taster za formatiranje. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje. Drugi taster font color .

najznačajniji elementi su voñice. grafički. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom. dok siva oblast su margine. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici.) dokumenta. Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. Bela oblast predstavlja graničnike teksta. dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ipak. Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. Novi Sad 11. RADNI PROZOR Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. Slika 11-25 Leva voñica 96 Doc. zvučni i dr.5. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta. Voñice se dele na levu i desnu. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni. slikovni. odnosno prilikom njegovog oblikovanja. dr Željko Marčićević .

koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar. Naime. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog. Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. donji trougao i kvadrat. Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. To su: gornji trougao. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta. Doc. Te oznake su date na sledećoj slici. dr Željko Marčićević 97 . odnosno aktivnog paragrafa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. Naime. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. nalazi i skrolbar kvadrat. on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta. Ukoliko pritisnemo prvi taster. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici. Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju. on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. odnosno 98 Doc. pregled po krajnjoj belešci. pregled po fusnoti i td). Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument. ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru. Meñutim. ako izaberemo treći taster. Novi Sad Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Naime. dr Željko Marčićević .

i to za formiranje konačnog oblika dokumenta. odnosno knjige. Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana).1. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta. MRK. Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. o trenutnoj sekciji . U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. EXT.5. dr Željko Marčićević 99 . Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta. Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC. neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo. on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika.paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1). Master dokumenti. koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija upisivanje teksta. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. STATUSNA LINIJA I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo Doc. o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument). po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. OVR i WPH. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. 11. Isto tako. podnaslovi i sl. Znači. Zadnji taster ima naziv. u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi. Drugi taster ima naziv Web design. koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija).

Novi Sad dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa. dr Željko Marčićević . 11.5. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa. slično kao da je stalno pritisnut taster Shift.2. odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu. odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije 100 Doc. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada. REC pokreće akciju snimanja makroa. MRK omogućava označavanje. Slika 11-32 Akcije Macroa Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst.Visoka poslovna škola strukovnih studija. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE 1. 2. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter POMERANJE TEKSTA PREMA GORE 1. 2. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore. POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati razmaknicu

Doc. dr Željko Marčićević

101

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta

Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.

102

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-36 Dijalog okvir New

U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.

Doc. dr Željko Marčićević

103

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata

U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As

U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level.

Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.

104

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41

Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.
105

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Postupak pohranjivanja (snimanja): 1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija: • Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji. Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument. Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i
Doc. dr Željko Marčićević

106

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

• • •

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta. Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona. Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite. Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta). ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word. OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.

Doc. dr Željko Marčićević

107

ispod menija File. ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. 108 Doc. štampanjem i sl. ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. u dijalog okviru Open. može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. da su za razliku od prethodne verzije Worda.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. dati dijalog okviri su "aktivni". jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu. Treba napomenuti. Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. Pošto je on sada aktivan. To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka. dr Željko Marčićević . Novi Sad Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As. dodatnim oblikovanjem. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti 11. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno. Kada smo izabrali željeni deo teksta. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature. Posle procedure izabiranja teksta. otpustimo taster Shift. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. pomeranja ili kopiranja datog teksta. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama. postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. 109 Doc.8. kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta). potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja. "izabere" cela reč. dr Željko Marčićević . BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. OZNAČAVANJE. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje.

Posle izabiranja odreñenog teksta. na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne. osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. dr Željko Marčićević . On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). Novi Sad Procedura brisanja je najjednostavnija. Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Proces je veoma jednostavan. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan. koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo. Naime. Meñutim. neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Označeni deo teksta je sada izbrisan. ili izborom tastera Undo. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu. Znači. pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. izaberemo opciju Edit/Clear. postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo. Zbog toga 110 Doc. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. Prvi je izborom odreñenog teksta. na drugu lokaciju u dokumentu. otpusti se levi taster miša. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Sada se otvara roletna. Kopiranje teče na istovetan način. dati tekst nije permanentno nestao. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku). Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen).

Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. i pritiskom na levi taster miša.Paper Size. potrebno je postaviti i margine. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. ili neki drugu. Doc. Layout. na A4 ili na A3. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta. POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. Isto tako. dr Željko Marčićević 111 . Paper Source. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape). pored naslova Paper Size. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup.

njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji. Može se odabrati mogućnost Whole Document šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward . odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine. Isto tako treba postaviti Gutter. 112 Doc. Novi Sad FORMIRANJE MARGINA Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici. U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta. Gutter se uglavnom postavlja na 0. Postoji gornja (Top).što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta. U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0. donja (Bottom). koji se koriče. Meñutim. respektivno. dr Željko Marčićević .5. lijeva (Left) i desna (Right).

onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. tj. Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). dr Željko Marčićević 113 . Doc. uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). Inače. na Standard paleti alata. Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P. morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. Ovo zavisi od štampača kojeg imamo. Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. dokument u wordu možemo podeliti na sekcije. Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. To se vrši izborom opcije Tools/Options. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns". Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center). koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Naime. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima. LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije.

• Uvlačenjem prve linije. Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment". stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa.Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu. Zapazite ovde da i razmak (engl. u kome možete podesiti uvlačanje teksta. Sekcija "Indentation . • Pojaviće vam se dijalog prozor. tj. Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše. te izmeñu dva pasusa . Sekcija "Indentation . Da biste promenili formatiranje pasusa. poravnavanje i druge opcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija.Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu. • Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje". izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. Pasus može biti poravnat: levo (left). Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter".sve ovo možete podesiti. gap) izmeñu leve margine i prvog reda. desno (right). uradite sledeće: • Kliknite bilo gde u pasus. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. Novi Sad Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). dr Željko Marčićević . jer na ovaj način pravimo višestruke 114 Doc. pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph".

može se postići željeni oblik paragrafa. dr Željko Marčićević 115 . Doc. iza pasusa i ispred pasusa. Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor. odnosno dokumenta. U slučaju da je izabran list Indents and Spacing. Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama (points). Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira. kao i druge karakteristike. • • Idite u sekciju "Spacing".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija "prazne pasuse". Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani. na ekranu se dobija sledeći prikaz. To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks.

Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa. Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times. dr Željko Marčićević . U te efekte spadaju biranje boje slova. Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Double Strikethrough .precrtani tekst. Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova. a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova. Na ekranu se dobija sledeći prozor. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough .dvostruko 116 Doc. a sans serif fontova Swiss. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. To se vrši u okviru Font. Novi Sad IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. respektivno. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte. mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. Zatim se aktivira opcija Format/Font. Underline i Effects. Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Ove opcije se izabiraju u okviru Color.

To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija precrtani tekst. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja. Odaberite Format. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir. Odaberite OK Pod opcijom font. i to na sljedeći način: odaberite Format (Font. selektujte željeni font. POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom. Superscript – potencija (abcd). listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta. Kliknite <OK>. njegov stil i veličinu koju želite. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Pisanje indeksa (indeks . Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). Font 3. dr Željko Marčićević 117 . grupe reči i paragrafa. Jednom kliknite na Subscript 4. Doc. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. Tahomom ili Verdanom upravo ovde. Otvorite li tako novi dokument u Wordu. Subscript – indeks (abcd) i td. a zatim i Windowsima. mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu. pa na kraju kliknite na taster Default.subscript) vrši se na sledeći način: 1.

Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst. dr Željko Marčićević . Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta. U okviru nje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. Kada ga postavimo dovoljno je da 118 Doc. u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst.spušten tekst). RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima. ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab". potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao . tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. U Word-u ovu. tj. u listiću By. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir.levo poravnavanje). Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. Novi Sad Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. u odnosu na osnovnu liniju u tačkama. To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati. u odnosu na "osnovnu liniju". Ova operacija se inače naziva tabulacija. Lowered. U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta. i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica).

opcije Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader . dr Željko Marčićević 119 . 6. uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje. 2. 5.postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora. a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab". Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem Format/Tabs. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora Odaberite taster Set. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. Da bi videli kako Word poravnava tabulatore. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. a odatle možete da dalje unosite tekst. dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. možete ga premeštati pokazivačem miša. Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus. tj. Format/Tabs U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr.None). Odaberite taster OK 3. kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina. Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo. ulevo ili udesno. koristi se za ručno kreiranje tabela.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom. van lenjira. potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način: 1. Imamo sledeće vrste tabulatora: Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar . 10 cm). 4. Kada jednom postavite tabulator. Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način: Doc. Možete da postavite i više tabulatora odjednom.

Naime. Style Odaberite taster New U listu Name upišite naziv stila Odaberite taster Format i Namestite parametre po želji. Stilove je moguće menjati. Format/Tabs Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti Odaberite taster Clear Odaberite OK. Izrada stila: 1. poravnati itd. kopirati ili brisati. 4. Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja. Odaberite Format. 5. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera. 2. 4. nakositi. 2. 120 Doc. Odaberite Close POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture).). Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati. Novi Sad 1. 3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. Odaberite OK odgovarajuću mogućnost. dr Željko Marčićević . 3.

Doc.pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju Izaberite Insert.označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova: 1. Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili sekciju Pritisnite tipku Delete Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr. Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE. dr Željko Marčićević 121 . 2. Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. Nova sekcija se pravi na sledeći način: 1. brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju). Dovedite kursor . 2. a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). Break i Continuos Odaberite OK Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije: 1. Odaberite Format.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. Change case 3. 3. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko. Odaberite željeni oblik promene Odaberite OK NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. vlastito zaglavlje. 3.

biranje oblika brojeva stranica Start At .pri dnu stranice Alignment . neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta.na sredini • Inside .zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva stranica Format .prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview . dr Željko Marčićević . Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position . a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta. Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice.horizontalna pozicija brojeva stranica • Left .uz levi rub • Right .uz desni rub • Center . kao što su knjige.upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel .s vanjske strane (na spoljnjim rubovima) Show Number on first page . ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila. Novi Sad STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata. Tasteri: • OK .pri vrhu stranice • Bottom of Page . Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers.gde će biti smešteni brojevi stranica: • Top of Page .Visoka poslovna škola strukovnih studija. 122 Doc. na istoj poziciji i istog su formata.pokazu kako će izgledati brojevi stranica.s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside . upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje).dodatno nameštanje brojeva stranica • • Number Format . prospekti i slično.

i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst. straničenje i dr. izborom menija "File->Page setup". Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte. podesite veličinu margina na manju veličinu.9. pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje. Ostali deo procesa je veoma jednostavan. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje. znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici. Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina. 11. dr Željko Marčićević 123 . Otvorite MS Word i neki vaš. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova Doc. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. grafiku. postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file". Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer". RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer". i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-50 Header i footer Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). prethodno napisan dokument.

a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. izabiranje reda 124 Doc. Slika 11-51 Kreiranje tabele Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele. Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table. Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici: Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns). kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Number of Columns unesemo broj kolona tabele. dr Željko Marčićević . brisanje kolone (Delete Columns).

a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina. 4. ako ste u prethodnom pasusu Doc. Označite ćeliju u tabeli Odaberite Format. a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom. Text Direction Odaberite način pisanja Odaberite OK Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (Select Table). ili od dole prema gore i obratno. moramo ih najpre označiti (pocrniti). 2. dr Željko Marčićević 125 . Na isti način se radi i sa redovima. Ovo znači da. a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način: 1. Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. moramo ih najpre označiti. 3.

Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne. Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu. a zatim kliknite na dugme "AutoFormat. MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. Shading i Font iz datog formata. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon. dr Željko Marčićević . na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. zbirove itd. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli. Šta znači sortirati? To znači da 126 Doc.". veličine 9pt. ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. kolonu. pritisnite "OK". ali ne u svaki. te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). jednostrukim proredom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table". Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu.. sa npr. Za ovu opciju. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. prvu kolonu i prvi red tj. postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat". Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". da isključite. Pojaviće se dijalog kao na slici. gde možete postaviti neke sume. Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats". Novi Sad pisali u fontu Arial.. Kada izvršite sva podešavanja.

. tj.". Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je: 1. ma gde da se premeste sortiranjem. Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor: Doc. Sve tabele se mogu sortirati na dva načina: • Po rastućem redosledu (Ascending) reña tekstualne podatke po abecednom redu.. datumske po datumima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi. složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort. koju ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders" Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. ne morate da brinete o redosledu unosa. numeričke od najvećeg ka najmanjem. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija. Korist od ove funkcije je velika. i datumske od najbližeg ka najdaljima. 2. ili numeričkom redosledu). datumskom. a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A). i nju ne uvrštava u sortiranje. dr Željko Marčićević 127 . Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke. Antiću ostaju isti. jer ako npr. podaci o npr. 3. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending" u zavisnosti od željenog redosleda Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders". Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli.

pritiskom na "F9". Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja. ne morate uvoziti Excel radne listove. Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum". u našem slučaju dva ista prezimena). Takoñe. ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text. Naravno. Pojaviće se novi dijalog prozor. Novi Sad • • • U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog. Prva leva ćelija ima oznaku "A1". Date. kao u Excel-u. a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. Redovi su 128 Doc. Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled. koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". birate sledeća polja za sortiranje. broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excela. a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula". dr Željko Marčićević . a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju. već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK". desno pored nje je "B1" itd. Number) radi preciznijeg sortiranja. ako vam je potrebno. U sledećim poljima "Then by". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja. tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9".Visoka poslovna škola strukovnih studija. Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva. postavite kurzor ispod liste. Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele. automatski će se ažururati i rezultujuće polje. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". videćete i samu formulu "SUM (Above)". Kada napravite spisak brojeva. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune. Kada budete menjali brojeve u tabelama. ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli.

što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija. u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv. na bok (tj. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete. a to su pozicioniranja na: vrhu. moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda. Da bi izvršili detaljno poravnavanje. i potom pritisnite dugme "Align". na paleti alatki "Tables and Borders". Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Što se tiče poravnavanja u tabelama. prvo selektujte ćeliju. od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje. Right i Center). Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali. Tako na primer. dr Željko Marčićević 129 . a kolone slovima abecede. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). Možete da pritiskate Doc. tačnije mali truglić desno od dugmeta. što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. željeni blok ćelija ili celu tabelu. ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje. Pojaviće vam se lista od devet dugmića.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija predstavljeni brojkama. i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left. naslovni red). pisaćete: =A1+B1.

3. Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). 130 Doc. selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala. postavlja se problem poravnavanja datih cifara. Right. Ovo isto možete dobiti. Center i Justify. Na lenjiru će se pojaviti oznaka . tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora. i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju. tamo gde želite da postavite tabulator. Levo od horizontalnog lenjira. Ako ne vidite lenjir. ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša.indikator. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački: 1. i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". izaberite padajući meni "View > Ruler". stop tabulatora sa decimalnom tačkom. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. Kliknite na lenjir. dr Željko Marčićević . tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. tj. nalazi se dugme za promenu tabulatora. Novi Sad dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. 2. nećete dobiti željeni rezultat. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left.

kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo. ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već. Doc. koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka. dr Željko Marčićević 131 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali. Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku. te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke. Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno. "ja"). koja se piše velikim slovom. Dok budete prevlačili tabulator. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija. kao reper za bolje pozicioniranje. ili desno. i sa druge strane.

ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences . ako se nalaze u AutoCorrectu). Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type". da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite. kada možete da uočite najfrekventnije greške. Kada uočite neku. Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena. Replace text as you type .prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days . Novi Sad Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta. pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč. Slika 11-59 AutoCorrect "AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add".Visoka poslovna škola strukovnih studija. tj. 132 Doc. isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. njihove ispravke.piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key . Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument.zamjenjuje kratice tekstom (naravno. a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. polja za potvrdu: Correct two initial capitals .ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). dr Željko Marčićević .

Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali). Mail Merge Odaberite Create. Pohranite ga pod nekim nazivom. cirkularnih pisama. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Odaberite Edit. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd. 2. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument. Mail Merge pa taster Merge 11. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data. 4.) 10. dr Željko Marčićević 133 . Tools. a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite Insert Merge Field i odaberite polje. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. Envelopes and Labels 1. U tom obrascu menja se samo npr. 3.Active Window Odaberite Get Data. Form Letters. Open data Source i dokument iz Excela. Ime i prezime.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. adresa primaoca itd. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. 5. 6. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. Create Data Source Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i odaberite Add Filed Name. Data Source 8. Doc. Odaberite Tools. Ponovite postupak za sva polja. Ponovite postupak za više vrednosti i odaberite OK 9.

Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upišite reč Odaberite Insert. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. ili nečeg drugog.udaljenost od levog ruba) Printing Options . 4. omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte).odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice. From Left . možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji.odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice. Delivery Address . 2.upišite adresu primatelja Return Address . 3. U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top . mesece.upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options . Unos u Autotext 1. a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. Upišite kraticu Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati tekst) 134 Doc. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. Autotext i New (ALT+F3) Upišite skraćenicu Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter Korišćenje: 1. Novi Sad Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma. Tako si npr. ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size. te upisujemo veličinu omotnice. latinske nazive pojedinih biljaka npr. dr Željko Marčićević .udaljenost od gornjeg ruba. 2. Pri tome.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove 1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola: 1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert KOMENTARI U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara: 1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara 1. View, Comments Brisanje komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment

Doc. dr Željko Marčićević

135

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close. Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena

Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama: 1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK". 2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine. 3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekstpolja na odgovarajuću. 4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici). 5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK". Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe). FUSNOTE Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta. 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu Odaberite Insert, Footnote Upišite tekst fusnote Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote 1. 2. Označite broj fusnote u dokumentu Pritisnite tipku Delete KREIRANJE SADRŽAJA Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno". 1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading
137

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

2. 3. 4. 5. 6.

Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj Odaberite Insert, Index and Tables Odaberite karticu Table of Contents Odaberite oblik sadržaja Odaberite taster OK AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće: • Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija. Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.

138

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u: 1. 2. 3. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry". Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu). Na kraju izaberite "Close".

4.

5.

Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. 2.

Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry".

Doc. dr Željko Marčićević

139

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

3.

4.

5.

U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice. Na kraju izaberite "Close".

Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu Odaberite Insert, Picture, ClipArt Kliknite na sličicu koju želite Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika: 1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu) Promena slike: 1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora
140 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2. 3.

oko sebe dobiti kvadratiće Odaberite Format Picture iz letećeg menia Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta 1. 2. 3. 4. 5. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati Kliknite jednom desnom tipkom miša Iz letećeg menia odaberite Format WordArt Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
Doc. dr Željko Marčićević 141

Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. vrši se pomeranje selektovanog objekta na vrh. 2. Novi Sad preklapanje ne mora da bude stihijsko. Bring in Front of Text .premeštanje objekta sa pozadinskog sloja u prednji-gornji sloj. prvi gornji sloj .ako su objekti u istom sloju. Na slici možete videti. vrši se pomeranje selektovanog objekta na dno. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. 4. i imamo kao poseban sloj . sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte. 3.je sloj na kome se nalazi samo tekst. Send to Back . tj. ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. iz priručnog menija izaberite opciju "Order" Pojaviće vam se lista sa podopcijama. f.ako su objekti u istom sloju. pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga.sloj za vodene žigove. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva. b. d. Send Backward . Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta. dr Željko Marčićević . Send Behind Text . Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju. Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst. h. jedan ispod drugog primere za . slično slojevima u Photoshop-u. c. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj: a. Bring Forward .ako su objekti u istom sloju. e.ako su objekti u istom sloju.premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg sloja u pozadinski sloj.objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju. Slojeve možemo reñati u sledećem redu: 1. 142 Doc.objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju. g. tekst sloj . sloj pozadine . npr. ili iza nekog drugog objekta. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. na njega možemo direktno da utičemo. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva. sledećim redom: Bring to Front .Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Odredite veličinu okvira 3. Kliknite negde izvan okvira Doc. 3. grafikona Insert. no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. ose: 1. dr Željko Marčićević 143 .12. Promena naslova. boje linija. 2. Izrada 1. Iz menia odaberite Chart Options 3. Chart U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon Promena Grafikona: 1. Upišite tekst 4. Odaberite OK na praznom delu unutar Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. veličina. linije se mogu ukloniti itd. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona 2. 1. Odaberite OK Biranje vrste grafikona: 1. Text Box 2. Iz menia odaberite Chart Type 3. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. Odaberite tip i podtip grafikona 4. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. boje pozadine. Desnom tipkom miša kliknite grafikona 2. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel. Okviru se može menjati položaj. Odaberite OK OKVIR S TEKSTOM Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Picture.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Insert.

Promena okvira s tekstom: 1. 144 Označite tekst Doc. ponovno odaberite na traci simbol itd. Object. Pisanje izraza: 1. 2. Odaberite OK UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke. dr Željko Marčićević . 3. integrale. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B NAKOŠENI TEKST 1. Promenite izraz. Kliknite jednom izvan izraza Promena izraza 1. znakove za operacije. Novi Sad Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. OBLIKOVANJE TEKSTA PODEBLJANI TEKST (BOLD) 1. Insert.0 Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol Upišite podatke. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. grčka slova ili druge znakove). 4. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku miša 3.13. Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. 2. Kliknite jednom izvan izraza 11. Microsoft Equatation 3. Načinite željene promene 5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. korjene. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. sume.

3. dr Željko Marčićević 145 . Markiranje: 1. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I PODVUČEN TEKST 1. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Označite tekst koji je markiran 4. Uvlačenje odlomka u desno 1. Označite tekst koji želite markirati. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke CTRL+U MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Kliknite na alat za markiranje (završetak) Poništavanje markiranja: 1. b. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Jednim kliknite na riječ none 3. UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Kliknite na alat za markiranje Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. Označite pasus Doc. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati. Biranje boje za markiranje: a. a za ispis koristiti drugi tekst.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 2. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati tekst. 2.

Odaberite alat za uvlačenje u levo. i često nezaobilazne kod udžbenika. i predstavljene su brojčanim oznakama Slika 11-63 Liste nabrajanja 146 Doc. a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. 1. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na željeno mesto. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u levo. Novi Sad 2. dr Željko Marčićević . Označite pasus 2. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno. a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Postupak: 1. brošura. U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". korak po korak. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto. odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB. raznih prezentacija. i svuda gde je nešto potrebno objasniti.su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo. Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije: • brojevne liste (ordered list) . Označite pasus koji želite uvući 2. Isto tako.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Liste nabrajanja su od velikog značaja. Odaberite alat za uvlačenje u desno.

Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2. Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste). što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide".su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki. Kada želite da završite listu nabrajanja. kliknuti "Bullets". Kada uklonimo liste. od kojih će svaki nivo biti posebno označen. Prethodna priča važi i za znakovne liste. Pojaviće se broj jedan praćen tačkom. potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke. s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". Isto važi i za znakovne liste nabrajanja. samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • znakovne liste (unordered list) . možete da nakon unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter".). Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering").paragraf. U slučaju da vam ne odgovara ni Doc. liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering". označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering". a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima). dr Željko Marčićević 147 . Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". Osim navedenog načina. potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus . za izbor odreñene. s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering". Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja. pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće: • • • • Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Na prethodni način dodajte i ostatak liste. Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja. u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena.

kliknite na dugme "Font.. i prve linije) od leve margine. Start at . Novi Sad jedna od ponuñenih lista. velikim i malim slovima abecede. • U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format"." i iz tabele izaberite neki drugi znak. i potom kliknite dugme "Customize". dr Željko Marčićević . Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position". sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka . rimskim brojevima. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). Sledeće podešavanje je "Bullet Position".. 148 Doc. Number Style .Visoka poslovna škola strukovnih studija.karaktera.ovde odreñujemo stil nabrajanja." i izaberite neki drugi font. Ukoliko ni ovim niste zadovoljni. kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine.. gde odreñujemo: • • Font . U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña. odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim. Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama).odnosno izgled samih cifara za nabrajanje.. Stil može biti definisan: arapskim brojevima (default). jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre. malim rimskim brojevima i. možete kreirati vlastitu listu. kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne. Kada ste sve podesili kliknite na "OK". Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja Kod znakovnih lista.naše liste ne moramo otpočeti od jedinice. kliknite na dugme "Bullet. koji će biti upotrebljen za nabrajanje. sve u zavisnosti od potreba.

a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima . Kada ste zadovoljni šemom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata. ručno pri pisanju samog dokumenta. već celih pasusa. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava). Ako radite ručno.držeći taster Ctrl i mišem. ne numerisanje pojedinačnih linija teksta. Uzastopne pasuse birajte mišem. znači. 3 itd. Pri selekciji izostavite naslove. ili da to prepustite Word-u. kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja. najverovatnije ćete napraviti greške. u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a. Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana). 2. kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1. i te šeme su izmenljive). kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke pasuse. Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje. i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. za razliku od ovog drugog načina. Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće: • Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete. • • • • Doc. dr Željko Marčićević 149 . pa preñite na karticu "Outline Numbered". pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme). Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering". Numerisanje možete da vršite sami. Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering". držeći pritisnut taster Shift. da se to automatski odradi.

Preporučljivo je da.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. jednostavnim klikom na okno. gde imamo dva pasusa (2. • U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal. postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. četiri reda. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo. i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa. Novi Sad U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa. a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus. • U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. i obrnuto. Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu. I još jedna napomena. • U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin". ako želite da vam 150 Doc. • Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa. "Distance from text". • Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". • I poslednje polje. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u: • Ako već imate neki dokument. koji prekriva tri.1 i 2. INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim. Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa. inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. stilizovanim slovima. Dobićete rezultat kao na slici. Kao i svi okviri. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa. kojima započinju pasusi ili članci. možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta. ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje. dr Željko Marčićević . preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. moguće je da inicijalna bude i cela reč. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None".Visoka poslovna škola strukovnih studija. služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici). Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal. selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent).

Doc. Word . u objašnjenju koda).. ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane). možete da promenite početnu vrednost.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija cela reč bude inicijalna. pa će potom i sva ostala polja biti dostupna.".. u kome treba da preñete na karticu "Layout". biće prikazana svaka druga linija. ali ako vi želite. vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije).Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta. Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers". • U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering". tj. Ako ovde podesite vrednost 2.Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici.Odreñivanje koraka u numerisanju. u odreñenu sekciju dokumenta. o Numbering . Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta. Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje: o Start at . preko brojača. Restart each section .Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku). Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće: • Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju. dr Željko Marčićević 151 . linije u nekoj sekciji. o From text . • Izaberite padajući meni "File > Page Setup". o Count by .Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument. Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup". Continous . • Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers. radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo. postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč.Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice. početi brojanje na svakoj strani itd.Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije.Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice: Restart each page .

obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući. potrebno je proveriti kakav izgled on ima. To je proces štampanja. može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. pre nego što se započne proces štampanja dokumenta. Novi Sad 11. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print. ŠTAMPANJE Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu. Zato se izabere opcija File. Meñutim. editovanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. odnosno po završetku procesa kreiranja. Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje 152 Doc. dr Željko Marčićević .Print Preview.14.

5. Postoje opcije All (celi dokument). Doc. dr Željko Marčićević 153 . Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr.8 i sl. 1.). Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje. Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document. Slika 11-70 Izbor stranica za štampu Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati. Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati. Moguće opcije su: • All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range) 154 Doc. dr Željko Marčićević .

(ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima. pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici. Slika 11-71 Podešavanje opcija za štampanje Draft output . a formatiranja štampe će biti minimalna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range) Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range) Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano. i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće. ali postižete veću brzinu štampanja. Update fields . Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). Update links . Doc. sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. ako ih ima. pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora.(nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe. U slučaju da se ima štampač na poslu. u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje". moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. Naravno. dr Željko Marčićević 155 . Naime. onda treba izabrati prvo opciju Odd. Grafika se neće štampati.(ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u). PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word. Word nudi i naprednija podešavanja.

Print PostScript over text . pridružićemo kontekstnom meniju za tekst.(obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.(štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu. Promenama koje napravite. Slika 11-72 Opcija za Footnote Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom Doc. Novi Sad Allow A4/Letter paper resizing . preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus". štampa ide sporije. Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Reverese print order . 156 . možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija. kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote. Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće: 1.(štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote. Izaberite padajući meni "Tools > Customize". tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate. komandu "Footnote". jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Background printing . dr Željko Marčićević 2.. štampa preko samog teksta. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. i istovremeno izbacite one koje ne koristite..".(podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici.

i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text". gornja paleta je Format toolbar. i gde. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word. Paleta može da bude "plutajuća". Sada kliknite desnim tasterom. Kada smo dodali komandu u odreñeni meni. i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice. Otpustite levi taster miša. Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. 4. Ali. poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". bilo gde u dokumentu. program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama). Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu. koja predstavlja mesto postavljanja komande. i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija. i doveli pokazivač iznad priručnog menija. dostupnih menija u tri grupe: Text. tj. ne mora tako da bude. kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a. i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text. i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite. Pojaviće se dugme "Add or Doc. pojaviće se horizontalna linija. prevucite paletu tamo gde želite. nevezana za ivice prozora. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo. kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote". Da bi dodali komandu "Footnote". Da bi izvršili podešavanja paleti. dr Željko Marčićević 157 . Table i Draw.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text". Kada ste uradili prethodno. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora.

Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način. Sa dugmeta nestaje tekst. Takoñe. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a. dugme će nestati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. izaberite paletu koju želite. možete sve prilagoditi sebi. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog 158 Doc. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count". trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki. Novi Sad Remove Toolbars". npr. već ispisan tekst. pokazivač menja oblik u "I". prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete. Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu. i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. i sada možete da otpustite taster miša. ali dok je otvoren dijalog prozor. i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Sada. iz prozora "Customise". Da biste grupisali odreñene alate. i izaberite opciju "Default Style". dr Željko Marčićević . a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije . želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat. Ovo dugme nema ikonu. Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. možete premeštati dugmad sa palete na paletu. Kada jednom izvršite podešavanja. Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata. Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". tj.Menu line). Prevucite dugme na željenu paletu. te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite. Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. kliknite na njega. kasnije opet možete vršiti promene. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image".

već u tekući dokument. a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". Slika 11-74 Postavljanje palete 11. Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata: Doc. I još nešto što je bitno. Izaberite prvo stavku menija npr. ali bez ijedne ikonice. pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. Zatim izaberite komande-ikonice. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica. Da bi kreirali novu paletu.dot" šablon ili drugu mogućnost. paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer". da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla). Sada preñite na karticu "Commands". ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. dr Željko Marčićević 159 . pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu. koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe. preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prozoru "Customize". U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal. jednu po jednu. naslova sa glavne linije menija.15. u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting". na levoj strani imate listu kategorija tj. i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande. ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon. npr. Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu.

Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word. Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu. ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. Ovde imamo dva tipa lozinke: Slika 11-75 Unos passworda Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. dr Željko Marčićević . 160 Doc. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status. klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". preñite u Windows Explorer. Pri unosu pazite na mala i velika slova. ali samo za čitanje. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. pošto je ovo polje Case-sensitive. dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Znači. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options". Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". Kada konačno kliknete na "OK". Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. tj. Kliknite na kraju na "OK". otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku. Ako kliknete na "Yes". preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) . Novi Sad Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta . snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument.ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu.Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u. dokument se otvara kao Read Only. U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only".Visoka poslovna škola strukovnih studija.

• • • • • • • • Slika 11-76 Izrada banera Kliknite na dugme "New Blank Document". Da bi dobili na boljem izgledu teksta. i u novom dijalog prozoru. koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing". Kada se element pojavio na dokumentu. Te pritisnite "OK". kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner). postavićemo u pozadinu neki rafički element. Izaberite neki od ponuñenih stilova. Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape". U sledećem dijalog prozoru. to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno. Sa menija izaberite. klikom na sličicu primera stila.Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta. i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi. kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Tekst možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto. veličina fonta. Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a. ubacite željeni tekst. sam tekst). dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a. recimo "Stars and Banners". Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. dr Željko Marčićević 161 . Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta. i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing". kliknite desnim tasterom miša iznad prostora paleta. Da bi dobili paletu alatki "Drawing". u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake. Doc. • • • • Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". pa sa podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon").Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Word . i potom kliknite na "OK". podesite vrstu fonta i veličinu fonta.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti.

Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.
162 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom : • • • • • Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih Ponovo izaberite "Text box" Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao Header Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja

Doc. dr Željko Marčićević

163

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

• •

Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja. Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".
Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• • •

Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size". Kliknite na radio-dugmić "Landscape". Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".

164

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite: • • Horizontal spacing: 149mm Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa.
Doc. dr Željko Marčićević

Slika 11-78 Kreiranje programa

165

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje. • • • Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid". Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen". Kliknite na "OK".

Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve. • • • Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić "Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot. • • • Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik. Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape". U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK". Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Doc. dr Željko Marčićević

• •
166

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma
Doc. dr Željko Marčićević 167

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite: • • • • Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style". U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format". Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil. Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK".

Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U
U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168 Doc. dr Željko Marčićević

obrada jedne ili vise rijeci WordArtom.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow.Neovisno o tome koji se oblik odabere.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina. mora biti odabran).Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati. debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style). korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika. jednosmerne strelice (Arrow).Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color). otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata. naravno. krivulje (Curve).Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji. dvosmerne strelice (Double Arrows). a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio. bojenje crteza. kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color). takodje.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box).Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola. izrada trodimenzionalnih oblika.Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes. a pokazemo li bilo koju od kategorija. Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju. taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice.Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow).Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja. dr Željko Marčićević 169 . pozicioniranje. Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima. Tilt Up. rotiranje.Tasterima Tilt Down.Ako je odabrani objekat strelica. boja crtane plohe (Fill Color).Taster Doc. crta ga se jednostavnim povlacenjem misa. duljina i ostrina strijelice i slicno. slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble). sjencenje.Naknadno se. odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer.Sjena se uklanja klikom na No Shadow.Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line). Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem. podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici. dubina trodimenzionalnog objekta. a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings.

koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools". plasticne (Plastic) ili metalne (Metal).Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere. ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta. Novi Sad Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama. bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno.Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame). Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica. jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat. a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat. brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja. je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl. Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani. mat (Matte). pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost. Slika 11-80 Crtanje Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools".Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright).Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta. scrolling text). a ako 170 Doc. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . i zamagljen (Dim).Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja. prosjecno svijetao (Normal). pomoću ove male animacije.

Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja. a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. dr Željko Marčićević 171 . radi naglašavanja. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene. Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici. Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom. premesti se sa jedne na drugu stranu. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka: • • poruke koje će biti poslate u HTML formatu poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich text format) formatu. koji može biti od 1 do 5. Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno). i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre: • Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. Kliknite na dugme. pojaviće se tooltip "Scrolling Text". ili beskonačan (Infinite). • • • • Kada ste podesili sve prethodne parametre. ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide. Slide (pomeranje teksta nalik slajdu. Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje). behavior) teksta koji se pomera. ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zadržite pokazivač miša iznad dugmeta. Doc. i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu). Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. odnosno na način koji će se pomerati.

ne moramo znati jezik za opis stranica . Kada ste kompletirali e-mail poruku. već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. dugme ako ih tekući se prvi će biti 172 Doc. a dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. i to u polje "To". Novi Sad Pisanjem HTML poruka u Word-u.HTML.Visoka poslovna škola strukovnih studija. e-mail kreiran u Word-u odaslat. Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a. ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda. te pritisnemo "Attach". tekstualne poruke. Potom. Od dodatnih opcija. ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox". dr Željko Marčićević . a ne samo uobičajene. dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients". Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc". dovoljno je da pritisnete "Send a Copy". Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl. u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. Prvo što ćemo uneti je email adresa primaoca. moguće je prikačiti neku datoteku sa diska. uz samu e-mail poruku. izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. Kada put budete "prikačili" na Internet.

recimo da povezujte račun Doc. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K". imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući. Na kraju kliknite na "OK". Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka. gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom". Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. u pitanju nije veza prema . Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink". Na primer. Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači. pročitajte sledeće redove. dr Željko Marčićević 173 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu. može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika). dosta okrenut Internetu. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument: 1. web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da". da preñemo na samo dodavanje hiverveza. deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. Znači to ne mora da bude jedna reč. 2. pa "probajte" link. Word je. Ali.html dokumentu). Kada se vratite u dokument. kao i drugi programi Office paketa. gde će jedan da se referencira na drugi. 3. pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web.

Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa.. Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. Novi Sad (trenutni dokument) sa dokumentom koji "ugovor o kupoprodaji": • predstavlja povezani • Uradite sve kao i u prethodnom postupku. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi..dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. dr Željko Marčićević . 174 Doc. tj. Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije . čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. klikom na "OK". od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic). kreirali ste ga davno). Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl.Visual Basic for Applications ili VBA. dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). kliknite dugme "File." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora.17. pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6. tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files".0 i 95).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na kraju potvrdite povezivanje. Ukoliko dokument nije u listi (npr."Normal. 11. jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a . WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu.

ovo je Word-ov standardni nivo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kako da se zaštitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente. ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove".u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne. tj. a to su funkcije bezbednosti. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security". da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. Low . otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi.Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe. a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. Medium . Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. ali će pre svakog otvaranja postaviti upit. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word. spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. Stavke iz liste možete ukloniti. nakošena. gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe. podcrtana: CRTL+B. CTRL+I. dr Željko Marčićević 175 . Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu High . Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora. CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu: Doc. WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova.

=rand(3.broj rečenica. Novi Sad Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje . Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem. tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst.5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr.Visoka poslovna škola strukovnih studija. s . Kada završite odaberite alat Show/Hide PREČICE MIŠEM Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost. npr.s) i pritisnite tipku Enter p .Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p. dr Željko Marčićević .broj pasusa. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće: 176 Doc.

dvostruko kliknite levim tasterom na reč Za selekciju jedne linije .kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole Za selekciju rečenice . prevucite sadržaj na željeno mesto. 3 i 4). kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu Za selekciju pasusa . dr Željko Marčićević .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 1. samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2. 3. 2. i pritisnite levi taster miša. Slika 11-84 Podešavanje miša Za kopiranje teksta. Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša: • • • • Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) minimiziranje/maksimiziranje prozora Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru .poziv dijalog prozora 177 Doc.kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj) Za selekciju više linija .držeći taster "Ctrl" kliknite levo od teksta (bilo gde u tekstu). Postavite pokazivač miša nad selekciju. 4. pa ćemo navesti najčešće korišćene: • • • • • • Za selekciju jedne reči .poziv dijalog prozora "Tabs" Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote Dvostruki klik na belu površinu lenjira .kliknite dvostruko levo od pasusa Za selekciju celog dokumenta . uradićete isto kao i premeštanje. Držeći pritisnut levi taster. Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija.držeći pritisnut taster "Ctrl". Selektujete tekst koji želite da premestite. radi ubacivanja prebačenog teksta. Otpustite levi taster.

vi uvek možete definisati sopstvene prečice. onako kako vam najviše odgovaraju. simulacija pritisnutog tastera "Shift" Dvostruki klik na "OVR" indikator . simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator . Novi Sad • • • • • "Page Setup" Dvostruki klik na levu stranu status linije .Visoka poslovna škola strukovnih studija.poziv dijalog prozora "Go To" Dvostruki klik na "REC" indikator . shortcut) sa tastature. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories". da bi ga aktivirali. 2. u polju "Description" se pojavljuje opis date komande.prebacivanje u mod prepisivanja. kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl. Doc. dr Željko Marčićević 3.poziv dijalog prozora "Revisions" Dvostruki klik na "EXT" indikator . kliknite na dugme "Keyboard". Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key". pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. Osim ovih "predefinisanih" prečica. Zapazite kada izaberete neku komandu. u dnu prozora. 178 .poziv dijalog prozora "Record Macro" Dvostruki klik na "MRK" indikator . Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu. "Prečica" je kao što već sigurno znate. pa da vidimo kako se to radi: 1. Slika 11-85 Prećice na tastaturi Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu.poziv pomoći za WordPerfect korisnike.prebacivanje u mod proširene selekcije. a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija.

Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl". Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima. veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. Ukoliko niste sigurni da znate gde je. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi 179 Doc. Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders". unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Wordu. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete.. "Ctrl+Alt+Shift". Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned". 5. što više kriterijuma definišete. 6. unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard". Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. Ako napravite veliku zbrku. Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim te u klasičnom Windows "Open" dokumentima prozoru kliknite dugme "Tools". Sledi ono najzanimljivije. napravićete veliku zbrku. pa izaberite "Find". Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje. jer i za to ima leka. Kad smo dodali nezauzetu prečicu. ne brinite. Kada ste uradili prethodno. dr Željko Marčićević .. "Alt+Shift". putanju unosite u polje "Look in". U slučaju da je data kombinacija već zauzeta. Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način: 1. recimo "C:\". kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). klikom na dugme "Assign". moramo još potvrditi dodeljivanje. pozovite meni "File > Open". Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje. kada vam zatreba neki važan dokument. kao na slici. Šta raditi u jednom takvom haosu. da li je prečica već zauzeta i od koje komande.

a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Pa tako npr. koja se nalazi u vrhu prozora "Find". kliknite dugme "And". Novi Sad 2. Kada definišete pojedinačne kriterijume. Slika 11-87 Zvuk Word . dr Željko Marčićević . i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". kliknite opet "Tools > Find". te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma. 3. Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume. Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi. Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak: 180 Doc. Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova. njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open". Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta."equals" i Value . a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). kliknite "Or". Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. a želite da ponovo potražite dokument. za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list". A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma. 5. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And". kliknućemo na dugme "Find Now". 4. Ako je potraga bila bezuspešna. Kada smo definisali sve potrebne kriterijume."23".Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). kriterijum. Property "Number of pages". Naravno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Condition . Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta. Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument. koje ćete opisati.

bordo oznaka) i počeće snimanje. gde inače možete videti sve komentare. u zaglavlje službenih akata. zvučni fajlovi ovog tipa. te izaberite meni "File > Exit & Return". obaveštenja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju. Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments". Kao što znate.Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise. zauzimaju puno prostora na hard disku. Kada budete spremni za izgovor komentara. za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja Doc. Kad završite sa komentarom. ugovore. Pored ovoga. Kada ste dodali nekoliko komentara. pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder". kliknite na dugme "Stop". gde želite da ubacite komentar. na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit". i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder". dr Željko Marčićević 181 . jer veliki komentari tj. a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument. kliknite na dugme "Record" (kružna. onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. u tekstu. svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. i druge službene dokumente. uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki. ponude. Word . ponuñača) dokumenta. Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika.

Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine. samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali. te preko njega unesite novi. Kliknite na horizontalni lenjir. tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu. pa kliknite u listu "Style". 182 Doc. Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili. recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila. Sledite sledeći postupak. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L). pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Markiraće se naziv trenutnog stila. Unesite podatke primaoca u prvom redu. i u odnosu na desnu marginu. što u jednom redu ovakvog zaglavlja. Uneti tekst će biti poravnat udesno. 4. uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument. a desno podaci o primaocu dokumenta. 2. 5. Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora. 3. Rešenje je vrlo jednostavno. u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. dr Željko Marčićević . Definisanje stila je vrlo lako. Novi Sad Problem se sastoji u tome. slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop). da biste uredili zaglavlje na ovaj način: 1.

Nazivi nekih tabele su: • • • • • • • • • programa za radne Lotus 1-2-3. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. a ne korisnik. koji se zasnivaju na gotovo istim principima. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. Microsoft Excel.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 12 APLIKACIJA MS EXCEL 2003 Postoji više programa za rad sa radnim tabelama. osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja. Quattro Symphony Framework Supercalc Multyplan Lucid 3-D Microsoft Works Slika 12-2 Logo Excel 2003 Doc. programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja. Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima. dr Željko Marčićević 183 .

3.1..) 184 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pomoćne sličice ... IZGLED EKRANA Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003 Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi: 1) kontrolni panel (tzv. kontrolni redovi) • • • • • naziv programa glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi.) i redova tabele (1. dr Željko Marčićević .B.ikone adresa isadrzaj celije naziv knjige tabela 2) radna površina 3) oznake kolona tabele (A..C. koje su karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. Novi Sad 12.2.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4) statusni red je zadnji red na ekranu. Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi. Doc. treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine. Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. koja se obično nalazi na vrhu. deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje. koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač.radnu površinu. Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine: Slika 12-4 Radna površina Statusnu liniju (status line). Promtnu liniju (promt line). koja se nalazi u centralnom delu ekrana. Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju. odnosno površine . dr Željko Marčićević 185 . ili dnu ekrana. 11.2. i kontrolnu površinu. a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki. Da biste kreirali modele.

Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju. Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj. Novi Sad Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. dr Željko Marčićević .3. korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa. u redu u kome se već nalazio. Kada pritisnete dirku Enter. pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Druga mogućnost je korišcenje miša. pored komande 186 Doc. postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini U programu Excel. Meñutim. 12. U komunikacionom bloku. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela. Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač.tasteri). Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor .

Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. iako su na ekranu skraćeni. Doc. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija). Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. 12. Tek kada pritisnete dirku Enter.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje. Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. u računaru oni su zapamćeni u ćeliji. nestaju sa ekrana. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. Posle toga ta dva kvadrata. Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju. 4. jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova. 2. 3.4. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5. koji označavaju da je u toku upis podataka. UNOS PODATAKA Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele: 1. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line). dr Željko Marčićević 187 . biće upisan u celiju. natpisi brojevi (veličine) formule i funkcije datumi. i pritisnite dirku Enter.

i pritisnite levi taster na mišu. adresa ćelija. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula: • • • 188 matematičke tekstualne logičke. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije. Kada ste završili sa radom na tabeli. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj. Novi Sad Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu.6. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. ćelije U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. 12. ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu.5. Doc. 12. on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali. operatora i funkcija. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5. onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. crtezi. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj kombinacijom brojeva. u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As. koje ili direktno izračunavaju vrednosti.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1. Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA Uobicajeno je da se slicna dokumenta. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls.

y) . Ako opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega.daje faktorijel broja x SQRT(x) .daje na 14 decimala vrednost broja pi FACT(x) .zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x.prikazuje ostatak pri deljenju x sa y PI() . Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta: • • • • • • matematičke statističke finansijske logičke za znakovne nizove za datum i vreme • • • • • tabelarne za baze podataka za povezivanje informacione inžinjerske. Matematičke funkcije obuhvataju trigonometrijske funkcije kao što su: • • • • • • • • opšte matematičke i ABS(x) .prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija. ne uzimajući u obzir prazne ćelije MAX(opseg) . • Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije. U programu Excel postoji preko 319 funkcija.daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije SIN (x) .apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije ROUND(x.n) .y.daje vrednost srednjeg člana opsega. sa Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja.daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x COS(x) .prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija. preciznošcu na n decimalnih mesta MOD(x. kao što su: • • • SUM (opseg) .z) .daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju da su jedna pored druge MEDIAN (opseg) .daje zbir sadržaja opsega ćelija SUM(x. dr Željko Marčićević 189 . MIN(opseg) .

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.7. ŠTAMPANJE TABELE
U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena. Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno). Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje. Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:

190

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona 2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu. Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija. Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende. Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.

Doc. dr Željko Marčićević

191

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

A 1 2 3 4 5 6 7

B

C

D

E

F

G

H

I

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu izmedju 0 i 1. Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20 isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.

Hajde da probamo! • • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte: =RAND() Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 0.6642

=RAND() • • •

Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će svaka od njih pokazati različitu vrednost. Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati vrednost u svakoj ćeliji. Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih, kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.

192

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • • • • • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali simulacioni model. Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar teretnih vozila koja pristižu tokom noći. Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila tokom noći. Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom, jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)
Broj vozila koja dolaze (X) Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka) Kumulativna verovatnoća (da je manje od X dolazaka)

0 1 2 3 4 5 6 ili više

0.23 0.30 0.30 0.10 0.05 0.02 0.00

0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu, koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).

Doc. dr Željko Marčićević

193

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kumulativna verovatnoća 0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Broj dolazaka 0 1 2 3 4 5 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• •

Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali, zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:
A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0

1 2 3 4 5 6

0

Slika 12-12 Kumulativna raspodela

• • •

Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u danu 0. U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika 12-13). U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što je ranije opisano.

194

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683
Slika 12-13 Unos formula

0

• • •

U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2. Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA 0 1 0.2683 1
Slika 12-14 Slučaj dolazaka

0

• • • • •

U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u redu onima koja su stigla te noći. U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju). U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena. Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15). Vi ste sada napravili simulacioni model.

Doc. dr Željko Marčićević

195

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683 1 1 1 2 0.8853 3 3 2
Slika 12-15 Niz ćelija

0 0 1

• • •

Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega očekuje. Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata • • • Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo rezultate. Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo cenu tog kašnjenja. Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti. U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu). U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

• • •

196

Doc. dr Željko Marčićević

U ćelije H17 do H27. Kada se otvori sledeći boks. Sada. Sad smo spremni za funkciju Histogram.kaš.1 …10. da ga postavite gde god imate slobodnog mesta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija H I 11 Sr. dr Željko Marčićević . izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis…. treba da napravimo“police” za podatke. Možete. Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama 197 Doc. izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne.otvoriće se boks na vašem ekranu.trošk. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 J K Slika 12-17 Pravljenje polica • • • • Zatim. nalazi instaliran Analysis ToolPak. izaberite Input Range i unesite $F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije). izaberite Histogram i OK. 12 God. izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima. 13 • • • • • • J K L M N =AVERAGE(F5:F504) =100*365*J11 Slika 12-16 Množenje Zatim. u stavri. Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje gornji levi ugao izlaznih podataka. Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins. Najzad. unesite vrednosti 0.

isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja.48% 7 16 99. God. Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne. zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. Da to sprečite. zbog K L J 0. Koliko bi to donelo uštede? Prvo.84 30. Cum.98% 6 25 99.98% 10 1 100.00% Slika 12-18 Izgled izlaza • • • Zapamtite.27% 1 725 76.78% 4 195 96. copirajte kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”.00% More 0 100.96% 9 1 99.kaš.troš. Promena kapaciteta • • • • • • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno. Vaš izlaz bi trebalo da bude slučajnosti u modelu.76% 2 472 86. sličan.20% 3 329 92. G 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I Sr. Vaša VLOOKUP simulacija se ponovo računa.68% 5 115 98. Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J).Visoka poslovna škola strukovnih studija. 198 Doc. Novi Sad • • Evo kako je izgledao izlaz. ali ne identičan. dr Željko Marčićević . kad god promenite nešto u Excel tabeli.660 Bin BINS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Freq. možete isto tako da ponovi uradite Histogram rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana.80% 8 8 99. pre nego što upotrebite Histogram. Ako želite. Zatim. i pritisnite taster ENTER. promenite vrednost u C2 od 2 na 3. posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18). 0 3114 62.

prevazišao kapacitet rampe.10. Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1.5 vozila. zatim u odnosu na drugo. Poredjenjem sa cenom opreme. 1. u odnosu na prvo definisano obeležje. Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. obaviti respektivno. Sortiranja će se. 12. broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom. i na kraju. Slika 12-19 Sortiranje podataka Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. u odnosu na treće. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data. dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme. To je opcija Filter.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne. nakon aktiviranja. Slika 12-20 Filtriranje podataka Doc. a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu. dr Željko Marčićević 199 . U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. jer bi očekivan broj dolazaka. BAZA PODATAKA U EXCEL-u Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće.

kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti. i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje. Novi Sad Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće: Slika 12-21 Opcija AutoFilter Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. Slika 12-24 Opcija Advanced Filter 200 Doc. a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje. zatim izborom Top 10.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije. Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter. dr Željko Marčićević .

Doc. Slika 12-25 Opcija Data New Delete Restore Previous Next Criteria Close Dodavanje novog sloga u bazu Brisanje sloga iz baze podataka Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje Pozicioniranje na prethodni slog Pozicioniranje na naredni slog Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka. Sledeća opcija Data menija je opcija Form. dr Željko Marčićević 201 . koja omogućava upravljanje bazom podataka. uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati. zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ovom opcijom se otvara dijalog prozor.

odabirom opcije Pivot Table Report se. Novi Sad Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija. dBASE. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u. na osnovu baze podataka. dr Željko Marčićević . External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access. generiše pivot tabela. od kojih treba izabrati odgovarajuću: Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. FoxPro. 202 Doc. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish. Excel. dr Željko Marčićević 203 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele. Slika 12-29 Opcija Finish Ukoliko je izabrana opcija Finish. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page. row. potom. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka. Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. Doc. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena. column i data.

Novi Sad Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme . standardna devijacija i druge. Ako je sadržaj tekstualnog tipa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti. kao što su prosek.rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja. 204 Doc. dr Željko Marčićević . Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu. Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju.

Takoñe. dr Željko Marčićević 205 . Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak. 1. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. Alatka za formatiranje izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli. postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista. u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Slika 12-33 Pivot AutoFormat Doc. nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli. Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta. Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele.

Novi Sad 2. 4. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre. 206 Doc. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama. 5. za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. 3. U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada. dr Željko Marčićević . kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka. 6.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli. brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele.

dr Željko Marčićević 207 . a za funkciju se bira Count. Sledeće što se može. Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih. jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. upotreba je dugmadi kao što su Number i Options. na ovom primeru primeniti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja. Slika 12-35 PivoTable Field – Source field Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Count Average Max Min Product Count Nums StdDev StdDev p Var Varp Suma svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji Najveća vrednost u kategoriji Najmanja vrednost ovog obeležja Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Standardna devijacija obeležja Standardna devijacija populacije Varijanta obeležja Varijanta populacije. koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. izabrati iz linije sa alatku alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom. takoñe. Doc.

izabrati iz padajućeg menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define. preimenuje se obeležje. Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje.Insert 208 Doc. da bi se dobili procentualni podaci.Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: . odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja. . u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli.pozicionirati se na ćeliju kojoj će se dodeliti naziv. dr Željko Marčićević . u odnosu na celinu zarada). Slika 12-37 PivoTable . Novi Sad Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato). mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija). zatim se može odrediti funkcija za proračun.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 12-38 PivoTable . u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total. Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka.

Slika 12-39 Scenario Manager Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru. Nakon zadavanja imena. kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. opcija Scenarios.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK. a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene. koji se otvara izborom iz Tools menija. Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni. dr Željko Marčićević 209 . Slika 12-41 Numeričke vrednosti Doc. ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije.

gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima.tabelarni prikaz i .Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Novi Sad Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show.Scenario Summary . koje se dobijaju primenom različitih scenarija.Scenario PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli Slika 12-44 Scenario Summary report Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju. pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija. Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija. je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary. 210 Doc. Slika 12-43 Scenario Summary Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: .

tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. Ipak.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13 APLIKACIJA POWER POINT 2003 Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point. Slika 13-1 Logo Power Point 2003 Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. To je odličan alat. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije. deo softverskog paketa Microsoft Office. pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji. i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima. a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa. a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta. a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. dr Željko Marčićević 211 . Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. Sigurno je da će vremenom Doc.

dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji. Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su otvoreni u istom trenutku. • Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve.. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini. Novi Sad multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne. dr Željko Marčićević . U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina: • Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije.) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno.. slajd i beleške za predavača. Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije. Do sada je trebalo otvoriti meni Window. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole . a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. što čini snalaženje lakšim. pa izabrati neki od dokumenata sa liste. što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. 13. koja razmotava kompletan meni. svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način.1.tekstova . Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti: 212 Doc. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa.

locirane na meni liniji. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide. statičnih. grupisane prema nameni u padajuće menije. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja. Iza imena svakog slajda.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • Naslovna linija (Title bar) Meni linija (Menu bar) Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) Radni prozor Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar).1. kao i u većini Windows aplikacija. Statusna linija (Status Line) Office Assistant Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. 13. pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli. odnosno njegovog naslova. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u. Outline i Speakers Notes. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda. menija na raspolaganju nam je i desni taster miša. nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. Doc. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. dr Željko Marčićević 213 .1. Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd.

Save. Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije. Slika 13-5 Meni Edit Insert Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. zvuk. dr Željko Marčićević . mogu da se izvrše u datoj situaciji. grafikoni. Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike. Novi Sad U padajućem meniju su komande koje su aktivne. tekst. video sekvence. Open. ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene..Visoka poslovna škola strukovnih studija.). Save As HTML. tabele i linkovi. tj. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a. Slika 13-6 Meni Insert 214 Doc. Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (. Slika 13-4 Meni File Edit U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut.. kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New.

menija. što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom. Slika 13-10 Meni Window Doc. pozadinu i kao i dizajn i formu slajda. Slika 13-8 Meni Tools Slide Show Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua.. s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font. dr Željko Marčićević 215 . Slika 13-7 Meni Format Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova.. a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition Slika 13-9 Meni Slide Show Window U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata.). kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka. dok su ostali u pozadini.

Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo. odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa. Novi Sad Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. Office Assistant Slika 13-13 Opcijai Open Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada.) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows. govornim jezikom. 216 Doc. na engleskom. New Slide Slika 13-11 Meni Help Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom. mačka itd. Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta. pas. dr Željko Marčićević . Ajnštajn. Slika 13-12 Meni New Slide Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. naravno. U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout).

2.za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail .1. Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard. Paste i Format Painter.za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera: New .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije).za slanje prezentacije Emailom. (uglavnom teksta).za otvaranje već postojeće prezentacije. dr Željko Marčićević 217 . Naravno. Doc. sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju. ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar) Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije. Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju. Copy. Save . Open .

a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera Slika 13-15 Formating Toolbar 218 Doc.3. ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). tabela. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. U ovoj grup imamo četiri tastera: koji služe za ubacivanje: linkova. grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat. Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. Novi Sad Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard. 13.1. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo: Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. dr Željko Marčićević .

dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta.Italic za formiranje efekta iskošenosti. U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta: Oni uspostavljaju poravnanje na levo. sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. sredinu (centar). Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja: Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size: Prvi omogućava postepeno povećanje. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno. dr Željko Marčićević 219 . Sledeću grupu čini četiri tastera: Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta. Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prvi meni. ili desno. Doc.

DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u. razdvajati na sastavne delove. pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. dole. odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore. to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. down.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga. zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). Nudge znači gurkati. dr Željko Marčićević . left i right). To su: Opcije za grupisanje: group.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd. Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno. Order.promeni boje itd. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. ungroup. levo i desno (up. Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama. 220 Doc.4. u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). odnosi se na redosled viñenja objekata. Drugi skup opcija. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. regroup. Selekciju vršimo klikom miša. moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo.1. Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. u nekom pravcu. Da bi opcija funkcionisala. Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih). animaciji. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati. Novi Sad 13.

kliknemo na ovaj taster mišem. Fill Color – je kantica sa bojom. koriste se osnovni oblici poput pravougaonika. okreće selektovani objekat oko svoje ose. Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. oblačića.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Strelica Rotacija služi za selektovanje objekata. kruga.zvezdica. Kada treba sami da sastavimo sliku. dr Željko Marčićević 221 . tasterA. Slika 13-17 Opcija Auto Shapes Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. potom u polje unesemo tekst Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd. a Clip Art je prekomlikovan.Pomoću nje menjamo boju objekta. Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt Doc. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred predviñenih polja.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu.

Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat. menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat.Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. izbora usmerenja 3D efekata.dole. 13. levo i desne kao i promenu boje senke.Osim standarnih linija. položaja izvora svetla.1. dr Željko Marčićević . Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova. pomeranje senke gore.5. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije. vrstu površine objekata i boju bočnih strana.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 222 Point-u je dinamičko Doc. mogu se koristiti i mustre (Patterns). STATUSNA LINIJA (Status line) Slika 13-19 Statusna linija Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada. isprekidana linija i strelica.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke. Novi Sad Line Color – četkica sa bojom. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega.Senka može biti i poluprovidna. koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power pojavljivanje objekata koji su deo slajda. kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji).

Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. na umanjenom slajdu. Doc. iz koga biramo opciju Custom Animation. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). iz koga biramo opciju Custom Animation. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a. na redu je aktiviranje zvučnog efekta. po potrebi. redosleda i tajminga.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. iz koga biramo opciju Custom Animation. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. gubljenje. Kada se završi animiranje objekta. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Tu je i Hide on next mouse click. pomiću koje možemo. pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. možemo dodati i svoje sopstvene. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. dr Željko Marčićević 223 . izvršiti pregled sklopljenih efekata. uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći. Zato je tu opcija Prewiev. Dim predstavlja zatamljenje. stoga je najbolje videti ih uživo. zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation. Izgled ovih efekata je teško opisati. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju.

Slika 13-20 Order i Timing Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama. po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. pod nazivom Multimedia Settings. Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation. U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Pri tome možemo birati efekat koji se koristi. Novi Sad Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim. kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone. Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. Slika 13-21 Multimedia Settings 224 Doc. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. što znači da nije moguće pararelelno pomeranje.

Prva opcija je While Playing. za paralelnu muziku i animaciju. srednjom ili velikom brzinom. kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna. poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom. a ovo je mesto gde se to podešava. odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti. Naime. mogu videti na delu u malom preview prozoru. Stop playing. takozvana tranzicija (Transition). ne vidi se ali se čuje. dr Željko Marčićević 225 . Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing. ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. ili Continue slide show. Drugo pitanje. Slika 13-22 Opcija Slide Transition Doc. Dakle zvuk postoji.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. Ako jeste možemo podešavati opcije. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after). često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja. gde možemo izabrati Pause slide show. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda. dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi. kao zvučna podloga prezentacije. koji se odmah posle izbora.

izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Jedinstvom teksta. dr Željko Marčićević . koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. dakle unutar same prezentacije. koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. ili kao link ka odreñenom fajlu.2. 13. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike.2. gde je svaka tačka predstavljena bojom. a ako kliknemo na Aplly to all. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti. izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove. zvuka i videa. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition.1. i one. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to 226 Doc. dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. Ako kliknemo na taster Apply. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. slike.Visoka poslovna škola strukovnih studija. na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. više podsećaju na prave fotografije. kao takve. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. 13. Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. Novi Sad Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound).

U prvu kategoriju spadaju sve slike (All). a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama. pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka. Ona je sada organizovana po temama. Clip Art galerija je proširiva. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor. Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close. bez gubitka kvaliteta slike. gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju. Ovaj problem se jednostavno rešava. dr Željko Marčićević 227 . Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu. Za to se koristi taster Import Clips. sa Picture Toolbar–a. postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka. a preostale slike su logično rasporeñene. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert. Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. kantica sa desne strane (toolbar se Doc. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu. bojiti. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike. skrivati itd. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert.

U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). dole. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati. u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). • Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici. Novi Sad uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih). u nekom pravcu. pa tek onda izabrati ovu opciju. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti). a linija koja je oivičava ne menja boju. • Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . right). postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. left. gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja. regroup. animaciji. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega. dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost. a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. • Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno. • Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. • Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike. • Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta. ungroup. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). levo i desno (up. Ova veza može biti ostvarena pravom. to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. down. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing. promeni boje i tako dalje. izlomljenom ili zakrivljenom 228 Doc. Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru. Smerovi su gore.

dr Željko Marčićević 229 . Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta. strelica. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. oblik slova u WordArt –u. poput pravougaonika. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns). levo ili desno kao i promenu boje senke. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije. njeno pomeranje na gore ili dole. Fill color je kantica sa bojom. Senka može biti i polu providna. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika. oblaka. Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat. najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a. na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta. TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. a potom u polje unesemo tekst. Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. ako smo menjali njegov oblik. Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. zvezde. Line Style. Change auto shape – osim Clip Art sličica.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • • • • • • • linijom. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u Doc. Pomoću nje menjamo boju objekta. Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta. a Clip Art je prekomplikovan. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Da bi promenili stil. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Strelica služi za selektovanje objekata. isprekidana linija i strelica. Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. Kada treba sami da sastavimo sliku. koriste se ovi osnovni oblici. … Linija. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke.

izbora usmerenja 3D efekata. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. Novi Sad tri dimenzije. od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG.. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. dr Željko Marčićević . Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. 230 Doc. odozgo. na raspolaganju nam je više formata. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. Kao još jedan. ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. pri promeni veličine slike. uletanje sa strane. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. To su. Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File). Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji. odozdo.Custom Animation. na primer. tanke ivice i sitna slova vide razmrljano. kao Gif Animator. poseban. ali se. položaja izvora svetla. jer se zbog kompresije gubi deo informacija. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta.. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) .

kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Tako da se. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. tako i zbog brzine prezentovanja. na primer na Sound Blaster-u Doc. dr Željko Marčićević 231 .2. što može veoma često predstavljati problem. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega. tu je za svaki instrument definisano šta svira. U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge.2. neki put. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. I pored ovoga je. kako zbog mesta na disku. Umesto semplovanog zvuka. ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. veći je i kapacitet zvučnog fajla. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. Naravno što je kvalitet veći. mono/stereo. Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. broj bita po uzorku. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD.

Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. ili kao linkovi ka prezentaciji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja. spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB. Novi Sad Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda. ili pritiskom na desni taster miša. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove. ali i zvučne kartice. broj bita po uzorku. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa. dr Željko Marčićević . Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti. ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. mono/stereo. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. Treba imati u 232 Doc.

odozgo. odozdo.Custom Animation. U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. Ova opcija je zatamljena. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova.3. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke.. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing. da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . gde se može odabrati opcija Pause slide show. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Doc. After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk. dr Željko Marčićević 233 . uletanje sa strane. ako objekat nije video ili zvuk.2.. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana. ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD. Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon. Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). pod nazivom Play Settings. 13. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing. kojom se sakrije ikona koja označava zvuk. Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju.

kao Gif Animator. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Opcija Dim predstavlja zatamljenje. U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali. poseban. Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu. Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju. gubljenje. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. dr Željko Marčićević . vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata. dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. to jest promeni svoju boju u tamniju. pomoću koje se objekat 234 Doc. na primer. To su. čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation. Postoji veliki broj raspoloživih animacija. takozvana tranzacija (transition). Novi Sad Kao još jedan. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd. Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk. uletanje sa leve strane itd.

Slika 13-23 Clip Art Doc.4. ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta...) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File. tu je i opcija Hide on next mouse click. a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips). dr Željko Marčićević 235 .One mogu biti u AVI. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend. Takoñe se javlja i opcija Timing. Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence. Osim pomenutih.).. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći. 13.2. Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery.. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikaže i potom izgubi. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže. Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša.

Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords).Visoka poslovna škola strukovnih studija. prikazivati i tako dalje. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. uz pritisnut levi taster. Clip Art galerija je proširiva. Za to se koristi taster Import Clips. Design Template i Blank Presentation. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku. s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). pomerati ivice slike. 236 Doc. koje pomažu pri pretraživanju. dr Željko Marčićević . Slika 13-24 Logo AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. Novi Sad Clip Art gallery je organizovana po temama. skrivati. Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard. što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati. bojiti. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). mogu se po volji dodavati objekti. ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd.3. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom. 13. KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. tj. Takoñe. Kada izaberemo odreñenu sliku.

dr Željko Marčićević 237 . AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti. a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. ali je takoñe primamljivo Doc. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije. veličinu. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv. Slika 13-26 Opcija File-New 13.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu. Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. prazne slajdove – Blank Presentations. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point. boju i raspored slova.1. tip.3. na osnovu kojih sami kreiramo slajdove.

Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije.a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu. Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika. a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom. Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard . jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove.b 238 Doc. kao zasebni slajdovi. Novi Sad za korisnike sa naših prostora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo. Internet prezentacija itd.

možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada. Pri tome. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije. Design Template Template predstavlja uzorak. osnova koja obuhvata pozadinu.c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju. tip. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija.3.2. Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome prezentaciju u umanjenom obliku. veličinu. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara. kao uzorak. na osnovu koje sami kreiramo slajdove. kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. boju i raspored slova. Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard . svoje ime ili firmu. dr Željko Marčićević možemo videti slektovanu 239 . Doc. sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano. kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst. 13.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Konačno ispisujemo naslov prezentacije.

Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink). da slajdovi budu stilski ujednačeni.3. Drugi korak je unošenje teksta u. Procedura za to je sledeća: 1. Blank presentatioin Blank presentation je opcija za prave profesionalce. dr Željko Marčićević . Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan. Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. kao i njihovo animiranje (Custom Animation). da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije. zvučnih efekata. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi. slika. 240 Doc. ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). unapred predviñena polja. Na redu je ubcivanje pozadine. 2. Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a). Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda. ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. što sve spada pod opciju Slide Transition. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. 4. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili. za to. Novi Sad 13.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box.3. 3. sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije.

Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u. nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. 6. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. na adresi www. Za vraćanje unazad služi taster PageUp. moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta. tako da možete. INTERNET Internet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda. ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom. dr Željko Marčićević . Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera.microsoft. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti 241 Doc. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a.4. U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka.com 13. Hiperlinkovi U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet. Polazna tačka je. 13. a za unapred taster PageDown. pa samim tim i u same Power Point slajdove.4. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. 5. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC. naravno. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika.1.

Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point. mesto gde možete naći slike. dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju. Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice.aktivira objekat). zvuke. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu. dr Željko Marčićević . Link može biti vezan i za odreñenu datoteku . Uniform Resource Locator). Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji. pregledati razne efekte animacije. Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point. 242 Doc. trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija. ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka. Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. koristimo File / New / Presentations.gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove. Novi Sad skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu. teksture.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom. U ovakve polu.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. E-mail ili Internet adrese. Link može biti i na neki fajl koji. potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju Doc. po kliku na ovaj link. U toku prikazivanja prezentacije.sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda. 13. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta. Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji. otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Da bi ova opcija uvek bila aktivna. recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu.4. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. programa. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu .2. dr Željko Marčićević 243 .

pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. animaciju slajdova. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. Novi Sad prvo kreiramo u Power Point-u. verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML. Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike. organizaciju fajlova itd. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page... da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima. Istina je ipak nešto drugačija. Za tako nešto bolje je koristiti. Script. za to specijalizovane programe.) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama. kao što su Front Page ili Java 244 Doc. dr Željko Marčićević . Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan.

koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer. kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a. kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi. ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana. sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama. pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik. Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. ali su ivice površina nešto oštrije. ali završava posao veoma brzo. naravno kao i obično. Dobijene slike su veoma atraktivne. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije. pre svega zbog vektorskih slika i objekata. a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. Doc. Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi. Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. dr Željko Marčićević 245 . sa tasterima za kretanje napred nazad. ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije. Naime. istina je malo drugačija.

U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja. Tek u poskednjih desetak godina. su efikasne. sa masovnijim korišćenjem računara u školama. a istovremeno i složenije u tehničkom. Internet ima velike potencijale i zato ga 246 . uz korišćenje multimedije i hiperteksta. Novi Sad 14 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva. animacije i video klipovima. nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima. da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. slike.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala. programskom i organizacionom smislu. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu. zvuka. Tehnologija obrazovanja na daljinu. daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. u odnosu na tradicionalne načine učenja. napredne i zanimljive.

Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. Slika 14-1 Skica telekomunikacija U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji). Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. protokoli i servisi). Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost. jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast. Interneta. Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih 247 . računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. mobilnih i satelitskih komunikacija i dr. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara. Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje. Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice. obrazovanja na daljinu. 14.1.

moraju da budu ispunjena tri uslova. optička vlakna). Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara. a kod nekih medijuma i od milion. kao i najveća moguća udaljenost meñu njima. tj. ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar. broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000. komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraživanje baza podataka korišćenje udaljenih resursa komercijalni servisi 14. kablovi. 248 . to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit. bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice.1. Novi Sad Internet učionica. u današnje vreme. Načini komunikacije izmeñu računara Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla. infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu. u sekundi (Kbps. odnosno megabit. mikrotalasnim. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureñajhardver komunikacioni softver Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar). Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. odnosno Mbps). S obzirom na to da je.1.

Najčešće se sastoji od četiri ili više žica. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje. Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice. Slika 14-6 Optički kabl 249 . Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. na maloj udaljenosti (do nekoliko metara). najčešće bakarnog. Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. najčešće bakarne. duž kojih se prenosi svetlosni signal. u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju. provodnika oko koga se nalazi izolacija. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija. dva računara ili računara i drugog ureñaja. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. upredene ravnomernim korakom upredanja. Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara).

da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju. Da bi se ove informacije. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. Prvo. u najvećem broju slučajeva. Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Najčešće se koriste mikrotalasi. Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). Pri tome se. ali su veoma podložne smetnjama. Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se. električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima. najčešće u obliku kartice. Modem. Novi Sad Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. S druge strane. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima. U komunikaciji preko optičkog kabla. Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. Takva kartica se naziva FMV (Fax. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. radi o linijama sa biranjem (dial up). ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. null modem kabl). prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. Voice) 250 . podaci u računarima su digitalni (diskretni). i drugo. Ovaj ureñaj ima dva zadatka. Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor).

Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA. Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta. PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. Slika 14-8 Mrežna kartica Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje. Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi. Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom. Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Slika 14-9 Memorija na mrežnoj kartici 251 . Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija kartica.

Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta. Novi Sad U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže. jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. Druga vrsta. ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza.Visoka poslovna škola strukovnih studija. takoñe se koristi satelitskom vezom. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Slika 14-10 BNC i UTP priključak PC Card. nešto jeftinija. 252 . ujedno najbrža. a primaju se preko satelitske antene. Računari se povezuju u mrežu putem Switchera ili Hub sistema. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze. Pored drugih ureñaja. vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. ali i najskuplja. Ova kartica može imati mrežni adapter. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija. prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. Slika 14-11 HUB sistem Imamo tri Up-link i Down-link. UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze. Obično se koristi u notebook računarima. u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja. ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija).

Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. i specijalni adapter. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa. Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. da li je linija digitalna ili analogna. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka. ISDN (Integrated Services Digital Network). da li ima filtere za uklanjanje šuma itd. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s. Satelitske veze. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji. Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija. Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. Slika 14-13 ISDN tehnologija Slika 14-14 Satelitska veza koncept . Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj.a 253 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže. Veza je brza i tiha. tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik).

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-16 ADSL tehnologija To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km). do skora nezamislive brzine. Potreban vam je takoñe Ethernet priključak. Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija. 254 Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna . Slika 14-15 Satelitska veza koncept . Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. Novi Sad Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu. Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja. što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s. ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese. Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati 2 ADSL – Asymeric pretplatnička linija.b LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra. Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. DSL (Digital Subscriber Line). Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km.

To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju. Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kable Modem (kablovski modemi). Novi Sad velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži). U obrnutom smeru. ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. Ipak. Takoñe. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih. teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu. Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka. Bezične veze (Wireless). Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene. brzina je sprorija oko 640 Kb/sec. neophodan je poseban modem. koaksijalnih ili optičkih. kao i distributeri kablovske televizije. 320 .Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. Takoñe. u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice.

WAP. 10.7 min. ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3. Koriste se u velikim gradovima. Teorijske brzine raznih načina prenosa Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima 56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi 45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s 29. Palmtop-e i slične ureñaje. 2. bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj. 3. WML i GPRS.4 min. a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja. protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems).9 s 2. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka. 8.6 min. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4. WAP stranice.7 s Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa 3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321 . Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka.3 min. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv. Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare.

program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer. Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru. Novi Sad Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. u Windows-u). Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer. Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa. obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije: - Postavljanje paramatara za rad u mreži Uključivanje računara u mrežu Rad korisnika u mreži Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomoć korisniku 322 . štampača ili faksa). To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje. a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima. Proizvoñač komunikacionog ureñaja. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži. pored veznika (drajvera). pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meñutim. Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja.

u zavisnosti od toga da li se posmatra: površina koju pokriva mreža način povezivanja računara u mreži (topologiji) način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) odnos meñu čvorovima u mreži 1.2.LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu. Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže. Naravno. 323 . ili grupu zgrada. 14. javnog ili deljenog softvera.1. za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu. Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog. ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. Lokalna računarska mreža . i u kojoj su računari obično povezani kablovima. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži. mreže se dele na: lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network). Podela računarskih mreža. štampača i drugih ureñaja) zajedničkog korišćenja podataka u datotekama razmene podataka meñu korisnicima komunikacije meñu korisnicima zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor. Računarske mreže Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem: zajedničkog korišćenja hardvera (diskova.

Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži. Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza. Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. prstenastu topologiju. a ako neki čvor na mreži prestane s radom. Računarska mreža može imati: topologiju magistrale. Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači). zvezdastu topologiju. Topologija mreže Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Slika 14-19 Topologija magistrale 324 . 2. Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza. to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Novi Sad Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni.Visoka poslovna škola strukovnih studija. hibridnu topologiju. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže. Veza (linija.

kvar na svakom čvoru. U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. Kod ove topologije. Slika 14-21 Hibridna topologija 325 . Prednost mreže je manja kompleksnost. osim veza karakterističnih za druge topologije. tj. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. najčešće. Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. Poruke. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku. postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima. aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše. neophodno je da se prekine rad mreže). pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu. Slika 14-20 Topologija zvezde Slika 14-21 Topologija prstena Osim toga.

Komunikacioni linija ima specijalni signal. Danas se koristi u lokalnim mrežama. U ovim mrežama. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu. koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. zvani nosilac (carrier). Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Novi Sad Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste. Kada čvor završi slanje poruke. 3. Ako čvor ne želi da šalje poruku. kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu. a koristi se i kod magistralnih topologija.Visoka poslovna škola strukovnih studija.da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete. šalje paket. Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže. on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju. Može da se dogodi. kod nas. na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara. u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. kao i kod prstena sa žetonom. odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima. najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi). Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku. Kod ove kombinacije. Logička organizacija mreže Prsten sa žetonom (token ring). Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka. U takvom slučaju 326 . Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal.

na primer. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom. dok drugi samo koriste resurse drugih računara. Ipak. Tako se. U nekim mrežama. a 327 . To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara. na primer eternetu. 4. to je mreža efikasnija. Kada čvorovi detektuju sudar. ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server. ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima. kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dolazi do sudara dve poruke. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). Razmena podataka u mreži. kao što im i naziv kaže. Slika 14-22 Peer to peer mreža Meñutim. računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server. mreže se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mreže (peer-to-peer networks) Mreže tipa klijent/server. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži. Što je na mreži manji broj sudara. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. jer se svaki računar u mreži individualno administrira. svi čvorovi (računari) su ravnopravni. računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server. Kod ovih mreža. Klijent je računar koji koristi resurse mreže. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema. čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna. Ravnopravna mreža (peer-topeer). prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka.

i 1978. standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu. Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa. raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. adrese odredišta. ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih. od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije. Na primer. što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola. Ova preporuka je široko prihvaćena. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova. Na mestu prijema. Svaka mreža sadrži različite ureñaje. mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima. Komunikacija u mreži (protokoli). osim polja s podacima. Sva polja imaju fiksnu dužinu. pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. po pristizanju svih paketa. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. kao i meñu geografskim područjima. godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. čija je veličina 8 bajta). kod eternet paketa. Novi Sad možda ni istim putevima. oznake tipa podataka u paketu. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. ili da stigne oštećen. U slučaju da neki paket ne stigne. koje može da bude različite dužine. različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. Drugim rečima. Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača. a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule. Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu 328 . adrese pošiljaoca. paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora.

U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meñunarodna organizacija za standarde (engl. - U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka. Ovi standardi se zovu protokoli.Electronic Industries Association). Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima: interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. obično na različitim čvorovima. Udruženje elektronske industrije (engl. Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). Najvažniji su sledeći: - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. koji sadrže module koji izbode definisane funkcije. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers). ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge. EIA . potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. U nekim mrežama (npr. CCITT . protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima. Ethernetu) 329 . Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou.

Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde . Podatkovni nivo (engl. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. - 330 . Za ovo se mogu koristiti različiti metodi. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr. datagram). Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fizički nivo (engl. Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. U standardu se propisuje izgled paketa. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža. Mrežni nivo (engl. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. OSI Open System Interconnection).ISO. donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. Novi Sad ovakvi paketi se zovu datagrami (engl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. Transportni nivo (engl. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama.

Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova. svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja. Prezentacioni nivo (engl. prenos teka. Meñutim.2. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži. Aplikacioni nivo (engl. Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - - Sesioni nivo (engl. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou. Slika 14-23 Sedam nivoa OSI . kao što su elektronska pošta. Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu. 14.standarda Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog 331 . Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. pretraživanje datoteka.

Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. Sun. skretnica. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji.2. Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom. Hronološki nastanak Interneta Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Komunikacija. Silicon Graphics. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih. Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika.1. pojačavača. svičera. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje. kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Weba. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem. 14. Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa. analognih i digitalnih centrala. Apple Macintosh. Internet čini globalnu računarsku mrežu. Mini. usmerivača. mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC. modema. adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži. prijem. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova. Acorn. Novi Sad obrazovanja. Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere. 332 . Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Midi i velike računarske sisteme. transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta.

u Evropi i drugim krajevima sveta. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. 333 . Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer). koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi. na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Razvoj Interneta počeo je u SAD. u doba hladnog rata (1969. koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. uključujući i komercijalne. Meñutim. a mreža je dobila naziv ARPANET. na primer: JANET u Velikoj Britaniji. prvo na nacionalnim. Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. kao i druge vladine agencije. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF). resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. a kasnije joj se pridružila NASA. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije. umesto čvorova. pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). Tako je 1980. FUNET u Finskoj. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. Približno u isto vreme. a zatim i na globalnom nivou. a kasnije. vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske. NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima. u mrežu povezivane druge mreže. godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava. NORDUnet u skandinavskim zemljama. ''mreža svih mreža''. Godine 1977. Do 1995. Godine 1990. krajem 70-tih godina. u okviru projekta EARN. IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija. Tako je u današnjem obliku nastao Internet. tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. Mreža je rasla. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD. razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. da bi je 1975. kojim su. Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara.

Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu. i preporuke za standarde Slika 14-24 Administrativni plan Interneta 334 . ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi. koja se brine o privatnosti. ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa. koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše. tj. pravima članova i slično. Internet je mreža bez vlasnika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Internet nema vlasnika. Koordinaciju Interneta vrše: - - National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF). Novi Sad Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol.22. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom. pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama. mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. može postojati 232 (4. za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147. Na primer. teorijski. moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''–protokol Adrese. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja. svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu. Radi lakše manipulacije.91. vezama kablovske televizije itd. treba istaći da 335 .2. pre svega elektronske pošte Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP) - 14.296) priključaka na Internet.967. Svaki mrežni priključak (na primer. usmerenim radiorelejnim vezama. Bez obzira na način povezivanja na Internet.201. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC).2. telefonskim linijama. ali to može biti i druga komunikaciona oprema. Da bi se to obezbedilo. satelitskim vezama. godine Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga.294. različitim vrstama kablova. na nivou komunikacionog softvera. Adrese i protokoli na Internetu Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže. pa otuda.

Uvodi se pojam domena i poddomena. Novi Sad veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena.91. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba. Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje.GRF. odeljenje u preduzeću i slično. grad i na kraju država. BG je poddomen domena AC. AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni. 147.91. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara.YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu. GRF je poddomen domena BG. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta. na primer. Tako u adresi IRC. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara.AC.AC.201. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi. na primer. na primer. spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu.22. Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama. IRC. 147. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri). Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruženja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meñunarodne institucije 336 .AC. YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji). pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu. gde se navodi ime i prezime. ulica i broj.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu.BG. na primer.YU. jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca.BG. ustanovu u okviru države. uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese.5.YU.22.GRF.

Implementira se na svim računarima na Internetu. već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. ampersand. Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje. IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela. u komunikacijama.bg. u žargoni ''majmunski znak''). kao i svi ostali protokoli. korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis. Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD. a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa. Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na primer. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto. ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Protokoli. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. WWW. adresa pera@grf. korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi. Slično važi i za simboličke adrese. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu.ac. Naime. to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign. kao ni tačan redosled paketa na odredištu. dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama. Tako. a na osnovu odrednišne IP adrese. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol).yu pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu. pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. 337 . Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta.IBM. Osim toga. na primer.

Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Ako su poruke vrlo kratke. Naime. Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta). Najvažnije su sledeće: 338 . Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno. TCP pakete dobijene od IP-a proverava. FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka izmeñu dva čvora. Osim ova dva protokola. Na prijemnoj strani. User Datagram Protocol) protokol. vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. Takoñe. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. inicira retransmisiju pogrešnih paketa. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. Ovi standardi se zovu protokoli. koristi se UDP (engl. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote login). Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima. jer nije potreban TCP za numerisanje poruka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pa ako postoji greška usled smetnji na vezama. Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka. Internet Protocol). Novi Sad TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela.

Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet. datagram). Načini pristupa Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. obezbediti). U standardu se propisuje izgled paketa.Electronic Industries Association) Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. EIA .International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meñunarodna organizacija za standarde (engl.3. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija. 339 . Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka 14. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. CCITT .snabdeti. Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide . U principu. U nekim mrežama (npr. meñu kojima su Eunet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl.2. Informatika. Telefonija. postoje četiri načina pristupa: preko preko preko preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju Internet je mreža otvorenog tipa. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruženje elektronske industrije (engl. radi ostvarivanja povezivanja na Internet.

bankama. Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka. odnosno klasična telefonska veza. ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. mogu se koristiti i radio veze. koja je bazirana na X. ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima. Najčešće se koristi: komutirana linija (PSTN line). Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama.25 protokolu. do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK. komunikacione mreže ISDN. kao i drugi tipovi bežičnih veza. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet. iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas. - - - - 340 . Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa. Novi Sad Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su: mrežna topologija brzina mrežnih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta tačke priključenja tehnička pomoć organizacija puna usluga cene Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata. uz relativno malu propusnu moć do 19200bps. ATM i druge. kao i relativno malih troškova komutirane linije.

Mrežnom vezom. programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera. korisnikov računar je samo posrednik tj. Razvoj komunokacionih puteva. lokalni računar postaje integralni deo Interneta. terminal. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju. Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka. ali i drugih veza za udaljeni pristup. mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. Ako firma ima Jupak priključak.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji: obim korišćenja Internet usluga brzina prenosa podataka tehničke mogućnosti za realizaciju veze Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. odnosno Crne Gore. omogućuje da više korisnika istovremeno i 341 . Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mrežni Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. Sve rutine. u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. radnje. hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske . Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet. za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže. kod nas nudi preduzeće PTT Srbije.

a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet. kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara. te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima ponuda dela usluga preko mreže reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korišćenje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa. Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno. Zato se sistemi 342 . Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa. najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Novi Sad potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti. škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu. ili za sve korisnike na isti način.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meñutim veliki sistemi (firme. Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju. Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama.

343 . koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu. Slika 14-27 Veza sa provajderom Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X. zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi. dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste. opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak. a koji su povezani u lokalnu mrežu. Izbor Jupak veze je.25) veze. Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija. da preko komunikacionog računara koriste Internet servise. ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema. ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu. U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom.

Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja. automatski preneti računarima u sistemu. Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna. njenu ponudu. zatraži tehničku pomoč i slično. a onda. ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. U najvećem broju slučajeva. Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. da stupi u kontakt sa nekim od entiteta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće 344 . funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. odnosno da provajder pozove sistem. Ovu uslugu daju provajderi. kreiranja i održavanja prezentacija. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom. Ali. dakle računar provajdera. dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema. To se. kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. Slika 14-28 Veza sa provajderom Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema. kada se veza uspostavi. recimo. u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane. tj. da koriste neki od ponuñenih servisa. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. Uz to. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera. a prezentacija može da stoji na njihovom računaru. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze. Novi Sad Kada je veza uspostavljena.

reverse charging. koji omogućava da svi komunikacioni troškovi. Pored ovoga. bez obzira sa koje strane je podignuta veza. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru. 345 . Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optički kablovi kao i Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. Integracija lokalne mreže. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom. U slučaju koriščenja Jupak veze. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROMu na kartici. štampač. nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema. server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže. Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. modem ili drugu opremu. idu na račun korisnika. a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija tabele upiše potrebnu izmenu. Server može staviti na raspolaganje diskove. a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom. povezivanje računara sa serverom. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente: server mrežne kartice kablovi za povezivanje i mrežni softver Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera. Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet.

gost (engl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. komandu: LOGIN ime. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži. na primer. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. login). U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik . Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. održavanje sistema teka na serveru. supervizor odreñuje prava korisnika u mreži. pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. Ako je lozinka bila korektna. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi. Svi korisnici. Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl. To su: supervizor regularni korisnik operater Slika 14-29 Mrežni hardver Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika. Takoñe. Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom. odreñivanje prava korisnika. mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta. sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran. Novi Sad U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. korisnik dobija pristup mreži. Guest). U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže. 346 . pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora. Sada korisnik može: slati prići prići prići poruke drugim korisnicima mreže datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru.

ali shodno tome i najlošije rešenje. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. Digital.com. 347 . koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu . zavisno od tipa i organizacije mreže. Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže. Silicon Graphics. performansama.taj računar je "most" prema Internetu. Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara. Komercijalni domen npr. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera. Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun. ime. za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa. usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente. FreeBSD. Najskuplje. ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. najpre se formiraju numeričke adrese. sigurnosti podataka. Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije. dobijanje odgovarajućeg domena.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera.

Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se. Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. pristup od kuće). za uslugu povezivanja na Internet. Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. Slika 14-30 Veza sa provajderom Različiti provajderi nude različite usluge. Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina: plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok. uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer. klasičnu telefonsku vezu. pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju. Veliki de otpada na plaćanje provajderu. tj. Novi Sad Troškovi. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja. Telefonski priključak se 348 . preko modema. može pristupiti ovim računarima. najčešće mesečno plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem Povezivanje preko telefonske linije s biranjem.

login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS. modemske veze. opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) maska podmreže (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. Potrebni podaci su: korisničko ime (user name. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola. Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru. Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. koji. koji je osnova funkcionisanja Interneta. sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija povezuje s modemom. uz odgovarajući računar. Slika 14-31 Komunikacioni hardver 349 . predstavlja kompletnu neophodnu opremu. SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko. za korišćenje PPP veze Kada provajder otvori nalog.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection. Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama: Slika 14-32 New Conection Wizard Connect to the Internet Set up my connection manually Slika 14-33 Set up my connection manually Connect using a dial-up modem Slika 14-34 Connect using a dial-up modem 350 . Novi Sad Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu. čime se pokreće New Network Connection Wizard. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios.

Slika 14-37 dostupnost konekcije 351 .ime provajdera Slika 14-35 Unos imena provajdera Ukucati broj telefona provajdera npr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Unos ISP name .net Slika 14-36 Unos broja provajdera Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne. 829892 (zarez za pauzu) za Hemo.

otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password. Novi Sad Prozor traži unos ussername i password-a Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre Potvrditi opciju Finish Slika 14-39 Opcija Finish Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password .šifra za identifikaciju Slika 14-40 Konekcija na Internet Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at 352 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Nakon upisivanja traženih podataka. Kada startujete HemoNet ikonicu.

Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska. Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu. 14. Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u 353 . Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija [brzina].2. sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a. Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema. Servisi Interneta Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet. a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi.4. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju. Prozor se za vreme sesije može minimizovati.

moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup.). Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. čiji se značaj takoñe vremenom menjao. Osnovni servisi Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet. slike. elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi. crteži. Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama: Tabela 14-42 Servisi Interneta 14. Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara 354 . Kao i kod obične pošte. programi itd.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika. zvučne datoteke. čime se dobija jednoznačna adresa. 1. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika. razvili su se brojni servisi.4. Da bi smo ih koristili. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje.1. Novi Sad novom kiber-didaktičkom okruženju.2. najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. Elektronska pošta (e-mail) je najstariji. Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima.

Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta. pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke. datotekama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. Tako se bez teškoća mogu slati slike. ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. različitih računara širom sveta. e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. komentarisati pri odgovoru. zbližavalo ljude. najčešće protokolom UUCP. Pored klasične pisane poruke. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera. samo mnogo efikasnije. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera. a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima. pomagalo da se dogovore poslovi itd. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Za slanje elektronske pošte. pripremati za štampu i štampati. ali su ostale i neke slabosti. i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. Ako smo direktno priključeni na Internet. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti. Poruke putuju razbijene u paketima. Isto e-mail radi i danas. 355 . poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta. crteži. širilo kulturu. Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati. To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina.

On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Struktura elektronskog pisma. Poruka može da stigne pogrešnoj osobi. za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za 356 . Pored toga. kada će pismo biti pročitano. osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte. stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena. Novi Sad Ako se sve ove napomene imaju u vidu. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama. Ako se odgovara na tuñe pismo. jer se. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer). korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi. koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu. elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti. odnosno. predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu. U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment) Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio.

poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. pre otvaranja. kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija otpatke. s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Postoji veći broj 357 . Isto tako. proveriti da u njima nema virusa. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke. nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma. Programi za elektronsku poštu. Da bi se elektronska pošta slala i primala. potreban je odgovarajući program. Svako pismo treba da bude potpisano. komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo. Prilog (atachment). iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta. pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno. Funkcije programa za elektronsku poštu. Posle priključenja na provajdera. treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) čitanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) štampanje poruke (print) uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem. dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. Bez obzira na to o kom programu se radi. dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. Potpis (signature). Pri slanju ovakvih dodataka.

U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. koji je uključen u Windows Netscape Messenger. Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa. koji je deo programskog paketa tj. Microsoft Outlook Express – podešavanje. najčešće pretraživača Interneta. pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express. Pored toga. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. Prethodno. korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server). Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail. u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za: - čitanje pisma (Read Mail) čitanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenošenje pošte sa servera (Download All) traženje adresa drugih korisnika (Find People) Slika 14-43 Program Outlook Express Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. Novi Sad programa za prijem i slanje pošte. jer program zahteva unošenje ovih podataka. Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa: Outlook Express. 358 .

U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric) Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika 359 . kao i lokacije mail i news servera. U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express. zatim opciju iz menija Tools/ Accounts Slika 14-44 Opcija Accounts U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail. a zatim kliknuti na taster Add /Mail. Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika. Slika 14-45 Opcija Mail Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima... program će zatražiti podatke o samom korisniku.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju).

tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr. čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru.POP server. Dakle. pop. u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server: Slika 14-48 Podešavanje parametara U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati .Visoka poslovna škola strukovnih studija. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr.hemo. imap.net.net 360 .net ili .hemo.net) Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server. smtp. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera. Novi Sad U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : pera@hemo.hemo.IMAP server. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.

. U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana. Postupak podešavanja je završen. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. U prozoru će se pojaviti vas proavajder. Vratićete se u okvir Internet Accounts.U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani tokom kucanja. 361 . Radni deo prozora podeljen je u tri dela. da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja. Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. ali mogu vratiti. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties. Nakon toga na opciju Close. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr.

U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke. . Slika 14-51 Prozor za poruke U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca. pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma.kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) . a ako se poruke čitaju.Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) . 362 .Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to All) . Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke.kreira se nova poruka (Compose Message) . . U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku. Novi Sad U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox). U spisku je dat: naziv pošiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispeća poruke (Received) Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima.Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje. Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama: . a pored Subject: upućuje se predmet poruke. onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

a primalac originalne poruke vidi Cc: . a svaki od njih ima i nešto dodatno. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke.red u naslovu poruke. isti je slučaj kao sa Cc: redom. pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo. Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: . crteži).redu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U liniji sa alatkama. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije . 363 . Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. Cut. Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator. U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta. Bcc Netscape Messenger. samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy). nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. za sa A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. Slika 14-52 Opcije To. Cc. Copy i Paste). Ovaj program je sličan prethodnom.

kao što je Eudora. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. a u donjem tekst poruke označene u spisku. posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi. Predmet poruke se piše u polju Subject:. a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru. a sam tekst poruke u donjem delu prozora. oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca. predmet. kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu. vreme prispeća itd. 364 . Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. Novi Sad Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. Slika 14-53 Prispele poruke Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama. Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. E-Mail na Linux-u. a i imena alatki su slična.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako ih ima više.). Meñutim.

Tada izmeñu računara postoji stalna veza. da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje. preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja. Korisnici mogu da čitaju poruke. Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. Telnet. da odgovarate na njih i da ih obrañujete. 365 . Meñutim. 2. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umesto toga. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna. potreban implementiranim: - je softver za elektronsku poštu sa POP3 i IMAP4 protokolima. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom. protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara. brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom. jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. ako žele. Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom. oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije. ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće.

FTP. za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa). osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru). Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu Slika 14-54 Sajt servisa Telnet Recimo: telnet hosting. da bi se pristupalo sopstvenim datotekama. 366 . Slika 14-55 Unos naziva servera Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom. za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima. kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Recimo 21 za telnet. Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća. Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ms-dos prompt. 25 za e-mail.hemo. 3.net. iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Novi Sad Na Internetu se za to koristi program telnet. Telnet se može pokrenuti iz Windowsa: start. Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. 23 za FTP. tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru. za kontrolu tuñih računara. 80 za Web itd.

Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate. što je urañeno da bi email adrese bile kraće.bg.yu se transformiše u zeljko@fon. pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka. Slika 14-56 Anonymous FTP servis Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine. Finger.yu Slika 14-57 Sajt Finger servisa 367 . 4.ac. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka. a takoñe i obrnuto. što najčešće i jeste slučaj. na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program.bg. do koga se dolazi klasičnim programom FTP. stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo. saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku. Adrese korisnika su precizne.fon.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. binarne i one su iste svuda. što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme. Da bi finger radio. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi. Na primer zeljko@smail.ac. iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna. Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese.

razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju. Kao i kod drugih servisa. Slika 14-58 Sajt Talk servisa WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu. pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane. Talk. ima puno korisnika.on je 368 . Kao i u životu. Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa .Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru. Novi Sad Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall. Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. a ostale propusta. Pre svega. 5. Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno. treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. već za to postoji program NETFIND. Internet je veoma veliki. a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu". Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora.

isto tako.rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) .rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru) Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. R-servisi. Oni su. pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove. jedan od opasnih sigurnosnih problema. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži.rlogin (za pristup drugom računaru. nadogradnja telnet-a) . Kada je Talk pokrenut. 6. recimo zvuk telefona.2. Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima. kada se prijavljujete na prvi računar u mreži. Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. 7. može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva. pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. Lozinka se provarava. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. Mailing liste. u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. 369 . Konfiguracija programa je jednostavna. Da bi komunikacija bila uzajamna. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži. Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali. drugi mogu da Vas zovu.4. pa su napravili tri nova servisa: . i tada se čuje zvuk za poziv. obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. ali samo prvi put. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno.2. 14. Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows).

Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće: 370 . koji nema lozinku. Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa. Lista ima svoju adresu. Anonymous FTP. koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka. posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru.anonimac. uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri. a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. Program ftp sadrži veliki broj komandi. ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. Novi Sad svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. i kad nova poruka stigne na tu adresu. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima. sa koga možemo da šaljemo datoteke. Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous". koji meñusobno razmenjuju poruke. a za lozinku Vasa e-mail adresa. mada se u praksi koristi svega nekoliko.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za krisničko ime se kuca anonymous. Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži. Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste 8. kojima se pristupa standardnim programom FTP.

.vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close .gif .doc mput * open adresa close quit spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru prelazak u potkatalog na udaljenom računaru prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom računaru prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom računaru promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru izvršavanje komande na lokalnom računaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni prenos većeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno početak nove sesije kraj sesije na udaljenom računaru izlazak iz programa Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna. pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *. Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna). kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *. Tako na primer.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dir ls –lr cd katalog cd.iz programa ftp izašli bi komadnom quit 371 .jpg i mput *.

pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. Kada čitate poruke. pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. koje sadrži segmenata razdvojenih tačkom. tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka. korisnička mreža novosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Jedan od takvih programa je WSftp32. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. 9. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu. zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. a time i korisnika u svetu. Anonymous FTP nije izgubio na značaju. Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. Ime se čita sleva nekoliko udesno: 372 . Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima. najpre birate diskusionu grupu. pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a. čim pristupite News-u. zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno. sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Slika 14-60 Usenet News Svaka diskusiona grupa ima svoje ime. Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. Ime je skraćenica od Users Network News. Širenjem popularnosti WWW-a. Novi Sad File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija. Sistem Usenet News je nastao davno. Usenet News. a i komunikaciona linija je žestoko opterećena.

jer je pronalaženje podataka u njemu sporo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija os. jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj. Svejedno. datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher. Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher. kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori. ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi. Slika 14-61 Sajt Gopher servisa 373 . U svakom slučaju. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama. još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera.windows. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka. Gopher. poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje. ljudi više vole grafičko okruženje. a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera. on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta. ali se mnogo teže primećuje. kada tražite neku tekstualnu datoteku. News nije idealan. 10.

Novi Sad 11. referencirani dokument. šalje dokumente klijentskom programu. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). Kada neko kaže Internet. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. slike. Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi. sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi. Ovo formatiranje je logičko. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke. video zapisi itd. a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova. svi zapravo misle na World Wide Web. WWW ima elemente multimedije. Osim standardnih opcija. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu. koji se izvršava na našem računaru. lep. ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena. Da bi ste pristupili Web serveru. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. definiše naslov. morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. HTML 374 . WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. zvuci. preko mreže. što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). spisak i slično. tj. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. naglašenost.

Gopher-u. s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. News-u. drugim WWW serverima. koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. politiku. kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. slike i video sekvence. godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u. Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. Pomoću njega mogu da se gledaju tekst. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju. Anonymous FTP-u.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ima podršku za tabele. literaturu. matematičke formule kao i ekranske forme. Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta. da se čuje zvuk. Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. U jesen 1997. Ovakav koncept karakteriše: hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana distribucija – sistem datoteka je ceo svet interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem dinamika – implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). WWW je fenomen. ili nañu informacije iz različitih područja. implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje nema kritične zavisnosti od jednog servera WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. kao na primer: ekonomiju. 375 . Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju.

zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. mogućnost povezivanja. Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje. na primer: markiranje ili podvlačenje teksta. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. godine. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu. u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. Niko ne zna veličinu Web-a. koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%. prozori itd. ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija. koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima.). ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. okviri. WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. informacione jedinice. Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Novi Sad procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. Za 376 . kartice. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. druga boja teksta. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno). Oni definišu odnose meñu čvorovima. sličice (ikone) itd. Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu. Veze mogu biti predstavljene na različite načine. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje).

tehničkih crteža. video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom.). Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom. dvo i trodimenzionalne grafike (crteža. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink). itd.ac.) 377 . već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. zvuka. dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka. animacije. zvučni zapisi. Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru.ftn. Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst. u WWW-u je uopšte i pojam veze.ns. da bi se omogućio alternativni pristup informacijama. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). program postaje interaktivna multimedija. http:// označava da dokument pripada WWW-u. fotografija. Osim toga.html http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za dokument. već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www. grafika.yu/rad/primeri. već može da ukazuje i na: upite. URL ne mora da pokazuje na datoteku. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru. planova. slike. URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). animacija i videa. digitalizovani govor. URL (Uniform Resource Locator). On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu. rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. dijagrama. Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta.

ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj. serveru preko koga se izlazi na Internet. 378 .Visoka poslovna škola strukovnih studija.html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu. tj.) primeri.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam. Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser).) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija.).ac. mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. On označava gde se na računaru nalazi dokument. URL-ovi mogu biti dugački. S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi.) URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže. gateway – izlaz na mrežu. jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// . imena ulaznog i izlaznog mail servera itd. S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu.ftn.secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news: Programi za navigaciju (Browsers). Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru. Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi. ime domena i put do informacije. ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent.ns. Nastavak . Novi Sad - - - www.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi. Postoji više ovakvih programa. za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri. krstarenje ili surfovanje.

od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Dial-Up pristup podešavanjeprilagoñavanje programa Internet Explorer 5. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE. Na istom ekranu opcija Set Default. Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl 379 .0-6. Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties. Ovde je to http://www.General Na stranici Connections u polju.hemo.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a.net Slika 14-62 Internet Options.

koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti. Novi Sad Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy. Na 380 .pac Slika 14-64 Podešavanje Proxy Stepen bezbednosti na Internetu.Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone. i funkcioniše na dva načina: javno tajno Slika 14-65 Internet Options.hemo. tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi.Visoka poslovna škola strukovnih studija.net/proxy. Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe. Jedan takav program je i PGP. koji se koristi za kodiranje poruka.

Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Ispod linije zaglavlja. kao i u skoro svim Windows prozorima. View i Help nalaze se u oba programa slične komande. u liniji zaglavlja prozora. uobičajene za Windows programe. Kod oba programa. Pritiskom na taster Enter započinje 381 . Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. Stepen sigurnosti je Medium-low. Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium. nalazi se linija menija. Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama. osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. nalazi se linija sa alatkama. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. - - - Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke. odmah ispod linije menija. Edit. U menijima File. Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu. U drugom redu. Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija). U sredini se nalazi prozor dokumenta. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). Stepen za zonu Restricted sites je najvišiHigh. sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. a sa strane uobičajene skrol trake.

a delimično i od hardvera korisnikovog računara. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara. na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. slike. Horizontalni meni 382 . Osim na opisani način (klikom na vezu). ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. ako nije drugačije zadato.Visoka poslovna škola strukovnih studija. što je znak da je u pitanju veza. prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama. prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana. ili. a potom prenošenje dokumenta na ekran. Obično se. procenat koji je prenet. veličina dokumenta koji se prenosi. Elementi interfejsa su: - korisničkog - - Radna površina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloški okviri (Dialog Boxes) Status bar Slika 14-66 Internet Explorer Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. kao i brzina prenosa. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži. Novi Sad kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči. Dalje kretanje. unutar istog dokumenta hiperteksta. dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom. vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu.

U Windows-u. Može se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za štampanje ( ne radi u unix-u) Print – štampa sadržaj stranice Send – slanje strane preko elektronske pošte Import and export . Sadržaj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda.Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties .opcija kojom se može raditi izvan mreže Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera. Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je. odnosno podmeni vertikalnog podmenija. kada se zatvori poslednji prozor.Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline . OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE - - Window – predstavlja drugu kopiju početne strane Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a (Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži) Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save – čuvanje fajlova Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. Edit Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u 383 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. izlazi iz Internet Explorera.

pamti njihovu adresu - - Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži.Visoka poslovna škola strukovnih studija.omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj.maximalna veličina stranice Search . Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije: 384 . i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem. Novi Sad - Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je označen Select All – markira sadržaj postojećeg prozora Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani Explorer-a View Toolbars .sadrži explorerove opcije: Search.pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine. Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu Text Size .podešavanje veličine texta Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna Fullscreen .omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija Explorer bar . History GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane. History .

menja opcije Windows-a (dodavanje novih. korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru.Pročitaj poštu New Masage . U sledećoj tabeli su te komande prikazane: Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit Ikone Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na početnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane Prikazuje listu posećenih Web lokacija.Nova poruka Send Links .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Read Mail . ili Internet News Štampanje sadržaja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera 385 .Pošalji poruku Windows Update . Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera.pošalji Send Massage . u zadatom vremenskom periodu Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres.

"ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja. na korisnikovom računaru. Osim toga.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti. a i na serveru. Akcija Prelazak na sledeću stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema početku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema početku Web stranice. a i na disku servera. da bude nepotpun ili nečitljiv. moguće je. koristiti i kombinacije tipki s tastature. postoji takozvani mehanizam keširanja. Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku. Novi Sad Komande sa tastature. neko vreme (u 386 . Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi. "ekran po ekran" Prelazak na početak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje označene veze (linka) Tabela 14-68 komande sa tastature Kombinacija tastera Alt+→ Alt+← Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab ↑ ↓ Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER Primljeni dokument može. iz bilo kog razloga.

Symantecov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta). ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama). program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega. sa slikama. Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta. stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. izmenjene stranice nego one koje je već video. Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži: browser Navigator mail program Messenger program za praćenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mreže Conference Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature. ili na serveru. odnosno Refresh. pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika. zvucima. Java apletima ili JavaScript programima). Klikom na alatku Reload. animacijama. Slika 14-69 Browser Netscape Communicator 387 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema). Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom. zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru. MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane. korisnik ne dobija nove.

Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Browser-i na Linux-u. kao što je PNG. retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze. Postoje verzije za sve varijante Unixa. slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program. Podržava i plug in-Netscape. da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica. Novi Sad Opera browser.Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima. i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti. Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama. Slika 14-70 Browser Opera Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama. za Windows i NT a radi se i na 388 . Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji.

Najpre uspostavite vezu sa Internetom. delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru. Dokument tj. NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija verzijama za Macintosh. nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. 389 . Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača. U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe : Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa. sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine - - Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications). Na taj način otvara se pomoćni meni. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. npr. koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html). Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. Snimanje dokumenata na disk. Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama.

Slika 14-71 Opcija Save Image As Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Com - - aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting. Direktorijumi su: o o Uls. Novi Sad Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. kada se listing pojavi. Microsoft. opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name 390 . U ovom prozoru se. da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara. postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija. Com Uls1. kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata. Microsoft. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa. odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija o o o - city/state countru comments - aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora. Ukoliko posedujemo: - zvučnu karticu mikrofon zvučnike slušalice ili Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona. Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. 391 voñenje dijaloga . Slika 14-73 Sajt Netmeeting Konfigurisan Netmeeting program omogućava pomoću glasa na principu Chat servisa. Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno.

Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. Novi Sad Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka. Promene u njemu su stalne i brze. organizovan i regularno održavan. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike. Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. Ali on nije planiran. Dalji put je jednostavan. Njegova veličina je beskonačna. Meñutim. položaji (Web site). prema trenutnim procenama. Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. eventualno. ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično. nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja. tzv.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. WWW je ogroman informacioni prostor sa. videofonije preko Interneta. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto. a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Slede se linkovi i/ili. Svako može da stavi na Web šta želi. polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. 392 . Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima.

Najbolje su velike mašine. tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane. Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao. kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders). na primer.yahoo.com) Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Slika 14-74 Sajt Yahoo. imena organizacija. ažuriraju postojeće i brišu zastarele. AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu. hiljada pa i stotina hiljada dokumenata. Vrše klasifikaciju pronañenih strana. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike ('').com) Alta Vista (www. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči. Bolje je koristiti mala slova. fraze ili nizovi reči). Najpoznatije mašine za pretraživanje su: Yahoo (www. pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Programi ovih mašina. OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu. Alta Vista). 393 .com Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina. fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi. izrazi. Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika.altavista. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti. Budite specifični. Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi.

i da li je datum dovoljno ''svež''. 12. da li ima datum. da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima. da li autor ima predrasuda u tekstu. Pre upotrebe dobijenih podataka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. da li je data e-mail adresa za kontakt. IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. Slika 14-75 Program IRC 394 . Nalik na chat na BBS-ovima. IRC (Internet Relay Chat). Novi Sad Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka. da li znate ''izdavača''. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor. razmenjuju poruke. Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. direktno ili indirektno. treba proveriti: ko je napravio stranu. Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način. Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju. U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno. Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno.

IRC je svakako najjednostavniji za to. jednostavnija. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Druga. već samo povremenu razmenu elektronske pošte. što je brže nego kad se radi preko mreže. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija. kontrolišu ekranske forme. Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika: - - Prvi su mali. 395 . otvarajući tako vrata mnogih novih primena. IRC je. kojim Web prenosi tekstove i slike. tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju. sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. Java je pravi programski jezik. Mail gateways. Oni su potpuno portabilni. 13. varijanta su Java Script-ovi. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa. IRC može da posluži za prenos podataka. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. Sve se to obavlja na lokalnom računaru. Pomoću Jave može da se crta po ekranu. Suština Jave je mnogo radikalnija. prevedeni programski moduli koji se zovu klase. Java. 14. jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Osim za razgovor. što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u. jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara. a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. ispisuju tekst i slike itd.

17. Slika 14-76 Sajt Archie. koje je veličine i kog datuma je postavljena. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje. Za to vam je potreban program telnet.4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Archie. Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu. korisničko ime je Archie a lozinke nema. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. Kada dobijete komandni promt Archie. 15. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći. (Wide-area Information Server).com Kada nam neka datoteka zatreba. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina. 16. a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen. Novi Sad 14. pa odatle prenositi datoteke. Servisi za pretraživanje Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima.2. Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata. Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server. na osnovu dela njegovog 396 . Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno.3. takoñe u obliku menija. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. treba zadati opcije i uslov pretraživanja. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite. WAIS. obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe.

Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Kada se zada upit. Sigurnosni servisi Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. Pretraživanje se vrši komandom finger. zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. pa se ne može garantovati tajnost podataka. Poznati sistemi poput Lycos-a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadržaja. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika. Uz ove 397 . Gopher. koji štedi vreme. Nesto poput ličnih dnevnih novina. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene. AltaVista-e. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. Usenet News i slično. mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti. 14. WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka. u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren.4. Netfind. pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu. živce i novac. Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe.2. Slika 14-77 Sajt servisa WAIS 18. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči. A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a.4. Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source).

PGP (Pretty Good Privacy). a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni. Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell). Rezultat svega je da se program sme koristiti. Upotreba je relativno jednostavna. Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije. on mora da bude instaliran na sve servere u mreži. npr. koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka). na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika. 19. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. Novi Sad posebne servise. zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih. PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. SSH (Secure Shell). 21. kao i kriptovanje komunikacije. neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima. a zaštita poruka veoma snažna. Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom. osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi. Da bi ste koristili Kerberos. 398 . Oko njega se podigla velika prašina.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-78 Sajt servisa PGP 20.

Slika 14-80 Sajt servisa Ping 399 . računaru. SSH. a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike. prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom. brzine veze meñu računarima u mreži. Ping. Sistemski servisi Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža. tamo gde postoji.2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija SSH je nastao po ugledu na rlogin. pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama. rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. Slika 14-79 Sajt servisa SSH 14. 22. on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. Da bismo koristili SSH.4. obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet.5.

Slika 14-81 Sajt servisa Netstate 26. Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru. 400 . Traceroute poput ping-a.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru. proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. 25. Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži. X-windows je distribuirani prozorski sistem. Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja. Novi Sad 23. Slika 14-81 Program Nsf 24.

401 . ako jednog dana firma promeni adresu. skladištima. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu.11b i koriste frekvenciju od 2. Znači prednosti su: mobilnost. Preseljenje opreme. bez žica. Bez obzira koji se standard koristi. sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802. odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada. uvek je spojen na mrežu. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena.1. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije. fleksibilnost. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. bez kablova i utičnica. lako proširenje. Korisnik može biti za svojim stolom. poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. radio talasima. 15. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 15 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe. ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. napolju ili unutra. Komunikacija se obavlja bežično.4GHz. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije. ili se seli po kancelarijama. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću. lako spajanje na klasičnu mrežu.

korišćenom kanalu i podkanalu. 402 - . Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje). Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj. pseudoslučajnoj sekvenci.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a. Za to postoje jaki argumenti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). Standardom 802. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa.3. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR.2. što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Standard IEEE 802. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. tzv. 15. Možda će to mnoge iznenaditi. Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova.11b. Kada je u pitanju sigurnost. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Novi Sad 15. WLAN TEHNOLOGIJA Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu.

403 . Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Treći. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da. brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying). 15.11b standardu. jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). prema 802. čini 11-bitni Barkerov kod. WLAN ARHITEKTURA Arhitektura 802. Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying). za nas najinteresantniji. Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure). Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set). on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. sam za sebe.4. Slika 15-1 Metod prenosa DSSS Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone.

Novi Sad Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer).11b mrežu. Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže. IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). Slika 15-2 Ad-hoc mreža Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set). Otuda i potiče naziv ad hoc mreža. Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN 404 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. U praksi. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže. Klijenti su posredstvom APa povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802. Prema 802.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.

svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u). ruteri. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža. Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost. Na tržištu se umrežavanje: nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično bežične kartice. To su: 405 .5.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. i dr. 15. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema. Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. kamere. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima. ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. bar kod skeneri. print serveri.

bežične stanice Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. Dell.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent. Compaq. pristupne tačke Klijenti tj. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži. 406 . Pinnacle Communications. Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim). Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Avaya. a pravo na korišćenje kupili su i Agere. Gateway. Motorola. i mnogi drugi. Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. Speedcom. te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom. omogućavaju najbolje performanse bežične mreže.. Avaya i HP. C-Spec.. Buffallo. Novi Sad - AP (Access Point) tj.

Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port. 128 bitnu enkripciju saobraćaja. Najčešće se povezuje na "omni" antenu. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB. odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. sa ožičenom mrežom ili sa drugim APom. konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima. Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena. Slika 15-7 Bazna stanica AP (Access Point). po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port. Slika 15-8 Access Point 407 . automatsku regulaciju brzine veza. rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže.

On se. za povezivanje dve fizički razdvojene mreže AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent) Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. preko njega povežu na mrežu. Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara. kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno 408 . Mada je u nekim situacijama to jedini spas. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja. Novi Sad Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja: Običan AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova. a propusna moć posredne veze je dosta niska.

Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. terasa). Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija od konfiguracije mreže. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene 409 . Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor. da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica. Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare. Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. a ne kabl. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. a na otvorenom od 200 do 300 m. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost.

U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. Ironično govoreći. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. Senao. to zavisi od okruženja. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. poluusmerene antene i usmerene antene. Novi Sad zračenje se može više ili manje usmeriti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi. Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu. Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Na sreću proizvoñači računara. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl. Firme CISCO. ali je za velike daljine izuzetno kritična. pored kućišta ili čak na kolenima. mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Imajući na umu ovu karakteristiku. Naime. drveće je najveći ometač signala 410 . Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). Zcom koriste MMCX konektore. Tih kombinacija ima mnogo. naročito kod linkova point-to-point. antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene. Može se postaviti iznad monitora. Koji je način odgovarajući. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. što se u praksi retko nalazi. naročito laptopova. Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. ali treba naći najbolju moguću. LOS za male razdaljine nije kritična stavka. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). dizajn gotovo svake spoljašnje 802. Za spoljašnju upotrebu. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. jer postoji gubitak signala kroz kabl.

Zimi može sve biti u najboljem redu. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana. Meñutim. Ako se posmatra horizontalna ravan. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. Slika 15-11a Omni antena Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni. To je dobro za pokrivanje velikih površina. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako. Ali u praksi nije tako. tako da nisu efikasne kao usmerene antene. Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu.). Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači). Teoretski gledano. beton i dr. Karakteristike signala. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor. Slično tome.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (slede matal. što nije tačno. Sve antene su mahom direkcione. izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima. a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu. Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. 411 . Slika 15-11b Omni antena Poluusmerene antene. dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte.

vetrikalno 15° Impedansa 50Ω (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2. pod uglom manjim od 180 stepeni. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15°. dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane. učionica ili štandova na sajmovima. Na tržištu se obično nude: patch panel sektorske yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. dužu antenu i više cene. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. Sektorske antene. Novi Sad Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. mogu da se koriste umesto omni-antena.4GHz Slika 15-12 Jagi antena 412 . To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor. od ravnih omni (dugačke. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni). Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. kao i kod omni antena. tanke ili pravougaone) do malih. znači više dobitka. dodavanje više elemenata. gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca. - - Težina 3. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije. četvrtastih kvadrata ili krugova. zavisno od tipa antene. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni.

Veoma usmerene antene. Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. ili DWL-900AP Neke jagi antene liče na božićne jelke. ili DI714P+. Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Konekcija na D-link DWL-900AP+. ili DI-614+. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop. Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. reflector – grid (reflektor mreža) antena. U pogledu dobitka. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena.4 GHz. tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao: puni tanjir ili rešetkasti tanjir tj. druge se montiraju u dugačke cevi. 413 . Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop.

Za potrebe korišćenja sistema za bežični Internet.6. najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. 414 . One su male. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara. Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. Slika 15-15 Rešetkasti tanjir Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji. a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. Novi Sad Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje. konektori. pokazuje se da su neophodni razni: kablovi. Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira. antenski spliteri i slično. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima. 15.

Antenski kablovi. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA. WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2. to bolje" je u ovom slučaju zakon. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima.kabl. N i TNC.4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. 415 . pošto je reč o visokim frekvencijama (2. Poslednja.4GHz) pravilo "što kraće. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju. Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. Slika 15-17 Konektori za antenske kablove Antenski spliteri. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden". Slika 15-16 Antenski kablovi Konektori za antenske kablove. ali svakako ne najmanja važna stavka .

Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita. kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Novi Sad 15. jednaka onoj kod žičanih mreža. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila. u najmanju ruku. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge.Visoka poslovna škola strukovnih studija. nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu.7. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. 416 . Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. pri pokušaju konektovanja. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju. bivaju odbijene.

ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama.0 koja podržava veliki broj opcija. Osim što služi za odreñivanje veličina. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem. Ipak. koje koristimo za izradu Web stranica. razivjane su i napredne tehnologije. Iz tog razloga 1989. fonta i boje slova. a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima. već se u osnovi svega nalazi HTML. Pored HTML-a. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 16 IZRADA WEB STRANICA Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe. a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets 417 . Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. Krajem 1990. U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). Bila je mnogo jednostavnija od današnje. podršku za audio pretraživače. Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW. • CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe. treba napomenuti. Danas je aktuelna verzija 4.

čime se postiže interaktivnost. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. Oni nisu pravi programski jezici. oni 3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza 418 . izmena slika. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju. Podržavaju ga gotovo svi browseri. posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija. VBScript. • Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije. jednostavnije igrice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. • DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama. JScript su skriptni jezici. manji interaktivni apleti. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. Ostali podaci se otkrivaju postepeno. da bi izbegli probleme. koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost. Preuzimanje Java programa. Novi Sad ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. • JavaScript. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. povećaju slova. ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom. Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete. Iako je Java već veoma raširena. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom. Na taj način olakšava se i održavanje stranica. bez mnogo truda. neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima. ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a. jednostavna interakcija. • Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata. tako što korisnik preuzima različite radnje.

• ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. pa je moguće stvoriti animirane. Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. Jedina njihova prava mana. bitmapiranih slika). on se danas koristi za pravljenje raznih animacija. Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. • Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia. Takoñe. razne manje animacije. Oni se izvršavaju u našem browseru. i nije ih moguće pretraživati. Da ne bude zabune. • XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. Oni izgledaju veoma atraktivno. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na 5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language 419 . • ASP. JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML. tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija nemaju veze sa Javom. igrica. ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana. formulari. ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. Da bi korisnik video ove animacije. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta. zbog već pomenute vektorske grafike. PHP. koji zauzimaju malo prostora na disku. strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati. sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu. koje su urañene samo pomoću HTML-a. interaktivne stranice bogate grafikom. pa čak i crtanih filmova. koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama.

Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML. Cascading Style Sheets (CSS). dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao. FrontPage omogućava kreiranje. menjanje i publikovanje datoteka. alati za razvoj Web aplikacija. primene ovih tehnologija su široke. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice. Što je veći broj web sajtova. Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije. JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML. a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt. Oni informacije samo dodaju u baze podataka. tj. zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora. a jedna od njih su i Web prodavnice. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt. Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. Extensible Markup Language (XML). Medjutim. Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. Novi Sad serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. Naravno. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. 420 . FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. kao što su Dynamic HTML (DHTML). Lista nekih osobina koje ima FrontPage: Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs. To su zapravo Internet programski jezici. bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika. alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML. godine. pojavile su se nove tehnologije. FrontPage 2003 nije izuzetak. kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. ali i ostali fajlovi. jer time dopire do najšire publike. Iako se HTML nije mnogo promenio.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu. CSS datoteke i druge. podešavanja i sl. Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije. Meniji mogu da sadrže podmenije. Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije. bCentral i drugih. zvuk ili video na sajt. FrontPage je automatski kreira. kao što su Active Server Pages (ASP). Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije. Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. Tu se misli na boje. 16. kao što je DHTML.1. Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod. Palete FrontPage-a 421 . Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike. mogu da se postave na jedno mesto. a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije.2. fontove. datoteke. Meniji FrontPage-a Meniji su liste koje sadrže različite opcije. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN. ploču za poruke. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija. 16. Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom. Ako nemate bazu podataka. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora. grafiku. Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. MSNBC. foto-galeriju ili nešto drugo. Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje. FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije. oznake i sl.

ili se mogu ukloniti postojeće. Options. izaberite View sa linije menija. Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting Postojećim paletama mogu se lako dodati nove. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete 422 . Ako želite da dodate novu paletu. Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. Commands. One su prikazane na donjoj slici. a onda izaberite opciju Toolbars. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. koji sadrži tri kartice: Toolbars. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize.

moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. 423 . Zapisuje se tekući dokument.1. Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili na disk. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. postoji dugme New. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste. Otvara se datoteka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize U prozoru Customize. Pretražuje se računar u potrazi za datotekama. Ikona Ime New Open Save Search Publish Funkcija Kreira se nova datoteka. U tabeli 16. Ako ga izaberete. Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti. Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna. 16. prikazanom na prethodnoj ilustraciji.2.3.

Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto.4 prikazane su ikone ove palete. 424 . Pokreće se ugrañena pomoć. Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat. U tabeli 16. Štampa se postojeća strana. Umeće se tabela u dokument. Pregleda se tekući dokument u pretraživaču. Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku. Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice. Ponovo se učitava dokument. kao i njihovo ime i funkcija. Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom.2. Paleta Formatting Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata. tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto. Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje oznaka za formatiranje dokumenta. Novi Sad Toggle Pane Print Preview Spelling Cut Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate. Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite. Copy Paste Format Painter Web Component Table Picture Word Art Hiperlink Refresh Show Help Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard 16.2. Odseca se deo dokumenta (na primer. Proverava se tekući dokument u potrazi za pravopisnim greškama.

Dodaje se isticanje teksta. Povećava se ili smanjuje veličina fonta. 425 . Table Highlight Font Color Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting 16. Tekst se malo iskošava udesno. Menja se veličina teksta. Dodaje se lista sa rednim brojevima. Paleta DHTML Effects Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. Dodaje se lista sa oznakama. Menja se boja fonta. Crta se linija ispod teksta. grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande. tabela ili bilo čega što izaberete.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ikona Ime Style Font Font Size Bold Italic Underline Text Alignment Change Font Size Numbered List Bulleted List Indent Funkcija Menja se stil teksta.2. tabele itd. Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst. Podešava se poravnanje teksta u dokumentu. Mogu da se animiraju tekst. Dodaje se tabela.3. Pomera se tekst ili neki drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost. Menja se font.

Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects 16. za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice. Slika 16-7 Paleta Drawing Ikona Ime Draw Select Object AutoShapes Line Arrow Funkcija Crta i modifikuje jednostavne oblike. Paleta Drawing Paleta Drawing se. slike itd.Visoka poslovna škola strukovnih studija. za dodavanje 3-D objekata. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni. Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji se primenjuje na tekst.4. Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem.2. Crta se linija. oblici. standardno. Crta se linija sa strelicom. Nude se unapred nacrtane linije. nalazi u donjem delu prozora. Selektuje objekte pomoću pokazivača miša. Dalje se formatira efekat animacije koji je izabran. 426 . Novi Sad Slika 16-5 DHTML Effects Ime On Apply <Choose Settings> Funkcija Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava animacija. strelice itd. za promenu ispune i boje poligona i sl. za umetanje slika i 3-D teksta.

Ubacuju se slike. Definiše se boja ispune nekog objekta.2. Ubacuje se tekst kao objekat. možete da promenite osobine strane. možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu). Definiše se boja slova. dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje. Slika 16-9 Paleta Navigation 427 . Podešava se debljina linija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Rectangle Oval Text Box Insert WordArt Crta se pravougaonik. Tabela 16-8 Paleta Drawing Insert Clip Art Insert From File Fill Color Line Color Font Color Line Style Dash Style Arrow Style Shadow Style 3-D Style Picture dodaju 16. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt. Objektu se dodaje senka. Ako želite. Definiše se tip strelice na kraju linije sa strelicom. Umetanje korisničkih slika. Definiše se boja linije. Crtaju se krug i elipsa. Omogućava se ubacivanje korisničkog teksta sa različitim stilovima. Oblicima se trodimenzionalni efekti. Podešava se izgled isprekidanih linija.5.

Velika slika se zamenjuje malom.2. Slika se prebacuje ispred ostalog sadržaja. Slika se rotira za 90 stepeni udesno. a osvetljavaju svetle. Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje. Slika se preslikava po horizontali. Osvetljava se slika dodavanjem bele boje. Slika se preslikava po vertikali. Slika 16-10 Paleta Pictures Ikona Ime Insert Picture From File Text Auto Thumbnail Funkcija Ubacuje se slika sa lokacija na disku. Zatamnjuje se slika dodavanjem crne boje. Slika se rotira za 90 stepeni ulevo. Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Position Absolutely Bring Forward Send Backward Rotate Left Rotate Right Flip Horizontal Flip Vertical More Contrast Less Contrast More Brightness Less Brightness Crop 428 . rotaciju itd. Slika se premešta na poziciju iza u odnosu na ostali sadržaj. Smanjuje se kontrast tako što se tamne boje osvetljavaju.6. Preko slike se dodaje formatirani tekst. oštrinu. Postoji hiperlink na veliku sliku. Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima. Odseca se deo slike. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. a svetle zatamnjuju. koja se pojavljuje kada se klikne mala. Novi Sad 16.

7.8. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici. 429 . kao što je. Kreira se pravougaona vruća tačka. Paleta Reporting Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta. boja.2. Select Rectangular Hotspot Circular Hotspot Polygonal Hotspot Highlight Hotspots Restore Tabela 16-11 Ikone palete Pictures 16. u sivim tonovima (grayscale). Čisti se slika pošto je privremeno bila promenjena njena veličina.2. Slika se vraća na stanje koje je prethodno zapisano. Menja se boja slike tako što slika postaje crno-bela.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Line Style Format Picture Set Transparent Color Color Bevel Resample Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element. Formatiraju se elementi slike. Selektuju se elementi. Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima. sa peciznošću na nivou piksela. Podešava se boja da bude transparentna. slike ili neki drugi objekti. do toga koliko linija prekida postoji na sajtu. Oko slike se kreira 3-D ivica. Kreira se kružna vruća tačka. mesto gde će se postaviti tekst. kao što su slika ili vruće tačke (hot spots). Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom. na primer. Kreira se poligonalna vruća tačka. Paleta Positioning Ova paleta omogućava da podešavate. Slika 16-12 Paleta Positionig 16.

Ćelije se dele u nekoliko novih ćelija. Poravnava se sadržaj ćelije sa vrhom ćelije. Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele.2. Briše se ćelija ili zid ćelije spajanjem izabranih ćelija. Slika 16-15 Paleta Tables Ikona Ime Draw Table Eraser Insert Rows Insert Columns Delete Cells Merge Cells Split Cells Align Top Center Vertically Funkcija Kreiranje nove tabele. Levo od izabrane ćelije ubacuje se kolona. Sadržaj ćelije se poravnava sa sredinom ćelije po vertikali. dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd. Paleta Tables Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela. Slika 16-14 Paleta Style 16. Izabrane ćelije se spajaju.10. po horizontali i po vertikali.2. Novi Sad Slika 16-13 Paleta Reporting 16. Iz tabele se brišu izabrane ćelije. 430 .9. Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi red. Paleta Style Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sa ove palete možete da spajate ćelije.

2. WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst. 16. Upotreba panoa Panoi su nova osobina FrontPagea. 431 .2. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na druge ćelije po horizontali. Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Tabela 16-16 Paleta Tables 16. Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Menjaju se visina i širina tabele i prilagoñavaju se sadržaju tabele.12. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na sve ćelije koje se nalaze ispod nje.13. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task.11.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Align Bottom Distribute Rows Evenly Distribute Columns Evenly AutoFit Fill Color Table AutoFormat Combo Table AutoFormat Fill Down Fill Right Sadržaj ćelije se poravnava sa dnom ćelije. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane. Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt.2. Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje. Slika 16-17 Paleta Word Art 16. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea. Podešava se boja pozadine za celu tabelu ili za izabrane ćelije. Obezbeñuje se mogućnost izbora izmeñu korisnički definisanih formata. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem.

kreirate direktorijume. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke. Sa desne strane ovog prozora.2. Ispod naslovne postoji nekoliko strana.3. koje dalje mogu da imaju svoje podstrane.3. U delu Section panoa Task izaberite Empty Web.3. Slika 16-18 Prozor Web Site Templates 432 . To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt. sa leve strane. možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web. Planiranje i organizovanje web sajta 16.3. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web.3. Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates. 16. U polju Specify the location of the new web. Novi Sad 16. Kada jednom izberete ovu opciju. dva puta kliknite ikonu Empty Web. sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task. 16.1. Kreiranje FrontPage Weba 1. premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 2. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page). Kada jednom izaberete lokaciju. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum. 16.6. koje možete pogledati ako kliknete View → Folders. Slika 16-19 Uvoz datoteka 433 . Uvoz datoteka. ali tako da to nije direktorijum ili datoteka. direktorijuma i web sajtova u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke.4. dokumentima i sl.htm. a onda izaberite New→Folder. videom.3. iz njega izaberite opciju New → Page. kao što su datoteke sa slikama. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index. zvukom.5.3. Otvoriće se prozor Import. treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import. kome možete promeniti ime. Otvoriće se pomoćni meni. Kreiraće se novi direktorijum. Kreiranje strana Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View.3. 16. 16. Kreiranje direktorijuma Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View.

u osnovi. lakše je da. a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates. Osnove HTML-a HTML je nastao 1989. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. možete da pogledate HTML kod. do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task. 16. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna. godine. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta. ako želite. na primer. sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu. 16.7. dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju. isti kao šabloni za web sajtove. stilove i još mnogo toga. Kreiranje web sajta 16.8. 434 . modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju. Upotreba šablona za web sajtove FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web. osim što pomoću njih nastaju web strane. Kada kreirate nešto u FrontPageu. kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web.3.4.4.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju. Danas ima mogućnosti da podrži slike. čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj. zvuk. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju. a ne web sajtovi. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate.1. 16. Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma. Novi Sad Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt.3. Upotreba šablona za strane Šabloni strana su.

Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda. ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic. Na primer. prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>. Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje.html. Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje. s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>. Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic HTML atributi Atributi HTML-a podešavate.htm. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom .html. dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom . Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete. Uvek dolaze u parovima. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje). su karakteristike objekata koje možete da 435 .htm i .

2.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format. Novi Sad Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face). 16. FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument. i debljine slova. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting. a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu. Slika 16-23 Promena fontova Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size 436 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Izgled se odnosi na oblik slova. brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta. Tekst možete da dodajete. Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda. stila. telo teksta.4. uključujući i zaglavlja. fusnote i sl. onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora. Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada. Dodavanje i formatiranje teksta Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta.

Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. Tu se nalazi kartica Font. Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid). možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Za razliku od toga.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (A) i Decrease Font Size (A). Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER. Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font. koja omogućava da podešavate font. i kartica Character Spacing. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. ali samo za 1 point. Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta. možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog. Slika 16-24 Prozor Font 437 . Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti.

slike.Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink 2. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst. Ako ne bi bilo hiperlinkova. a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink. video. možete izabrati hiperlink. u glavnom meniju. tabele i sl. za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL). Otvoriće se prozor Insert Hyperlink: Slika 16-25 Opcija Hyperlink U prozoru Insert Hyperlink. Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere. tabela. Novi Sad Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt. Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink. on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke. Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta. ili u polju Address na dnu prozora. 438 .). Kada kliknete hiperlink. kao što su video.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina: 1.. možete otkucati adresu.. slika.

U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink. oznaka se neće pojaviti. a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku. u polju Common targets. kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. tzv. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime.. Slika 16-27 Oznaka Bookmark Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink. ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju. a onda se kreira link koji vodi do te oznake. U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document. oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. Kada se prikaže strana. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku. a u polju Subject zaglavlje poruke. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. izaberemo New Window. 439 . U prozoru Target Frame. Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta.

ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Do tog prozora možemo doći. 440 . može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). Novi Sad Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša. Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. Slika 16-29 Saveti na ekranu Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink.

Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument. a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja . Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu. u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. možemo izabrati opciju Edit the new document now. Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink. Slika 16-31 Opcija Browse the Web Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link. možemo izabrati opciju Edit the new document later.100 441 .

FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente. Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja. Upotreba slika na web stranama Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Otvoriće se prozor Page Properties. Slika 16-32 Opcija Page Properties 442 . Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta. već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties. on ima neke alate koji se lako koriste. World Wide Web više nije bio isti. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard. Novi Sad 16.3. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures.4.

Ako želite da pretražite clip art slike. u polju Search otkucajte neku reč. programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu. Crtanje i upotreba multimedije Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML). Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava. FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika. a druga počinje. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica. Pošto je VML deo HTML koda. Posle toga kliknite dugme Search. Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art. u odeljku See also.4. Kada se strana pokreće. simbola itd. i slika se kreće zajedno sa njom. do crteža hrane. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike. životinja. a da pri tome ne morate da poznajete VML. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. 16. Na dnu panoa Clip Art . čak i kada se krećete kroz stranu. a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja.4. slika u pozadini se ponavlja. 443 . To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. postoji komanda Clip Organizer. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties.

Wave (WAV). ali i svoje mane. Slika 16-33 Background sound Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“. neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na računaru posetilaca Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General. Musical Instrument Digital Interface (MIDI). posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se nalaze na sajtu. deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede. Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite. Front page omogućava da na 444 . Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF). sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu. mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. Novi Sad Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. Nedostaci upotrebe zvuka su: povećava se vreme učitavanja stane. MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce. Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta. Po podrazumevanom podešavanju.

FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele. Slika 16-34 Prozor Picture Properties Upotreba tabela Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. Ako želite da ubacite video stranu. U tom delu postoji polje Loop. sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. kao što su boja i stil. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija stranama koristite video. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele. Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties. Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. a daje i punu kontrolu nad atributima tabela. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka. Kombinovanje teksta. tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. a da ne morate da koristite neki drugi program. Po standardnom podešavanju . Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. 445 . Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa. video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom.

Kada pogledate sajt sa frejmovima. ne vidite stranu skupa frejmova. Slika 16-35 Page Templates Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. dok preostali delovi ostaju nepromenjeni. U njemu izaberite komandu za Page Templates. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web. Ona sadrži samo HTML kod.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Otvoriće se istoimeni prozor. učitava se samo deo strane. Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task. Sa frejmovima. Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku.4.5. Novi Sad 16. kada kliknete link. Nakon toga kliknite OK. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite 446 . ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages. Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane.

Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). U frejmovima. Relativna vrednost je broj koji menja 447 . Vrednost možete da unesete u pikselima. ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink. To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm. Možete da promenite ime. u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija: Name Ime koje FrontPage daje frejmu. kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova. Ako želite. od podešavanja granica do podešavanja margina. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova. Slika 16-36 Formatiranje frejmova Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties. možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone.

ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never. možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno. tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane. prikaže u prikazuje. Novi Sad veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa. tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame. U prozoru Split Frame koji se otvara. podelite ili izbrišete neki frejm. 448 na sajtu podržava. Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. posle kreiranja frejmova. koji mogu da sadrže malo informacija. . a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da. Tada će izabrani frejm biti obrisan. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan. jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma. Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. izaberite željeni frejm. Ako koristite frejmove. Generalno. Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane. a zatim izaberite Frames → Split frame. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova. a posetilac koristi pretraživač koji ih ne njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se pretraživaču. ubacujete slike. Ako želite da sami definišete poruku koja se kliknite komandu No Frames na dnu prozora. Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku. Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno. može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta. za gornje frejmove. Na te strane možete da dodajete tekst.

4. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu. 16. Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca. Kada izaberete željeni frejm. a zatim kliknite dugme Target Frame. inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele. Kreiranje lista Za prikazivanje informacija na organizovan način.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju. Ovo je dato u oblasti Current frames. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete. ta oblast će biti obojena plavom bojom. Otvoriće se prozor Target Frame. najviše se koriste liste. a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard.6. Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi. Slika 16-37 Target Frame U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova. sa odreñenom strukturom. osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. Iako tabele omogućavaju da lakše 449 . Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija.

Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način. u polju Title možemo otkucati naslov. Modifikacija i postavljanje preko mreže Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana. Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste). liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski. koristi se podrazumevana boja (plava). U njemu možete da kreirate tri tipa liste: ureñene liste. Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting. Novi Sad organizujete informacije. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst. liste sa oznakama. Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. slogan itd. Naslov obično sadrži ime sajta.4. odnosno one prate neki obrazac.Visoka poslovna škola strukovnih studija. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima). a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. 16. FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste. ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. pri čemu se koriste brojevi ili slova. Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna. Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). liste koje mogu da se zatvaraju. Bullets (Kreira se lista sa oznakama). ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti. Ovaj prozor 450 . Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties.7. U prozoru Page Properties. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi.

Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan). Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server. tako da server može da bude lociran bilo gde.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani). Web host ne mora da bude lociran negde blizu. a potom izaberemo File → Publish Web. Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina. 451 . U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web. Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. otvoriće se prozor Publish Web. Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom.Publish Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta. Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka. Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server . U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. a koje treba da se publikuju. Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt. Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. zbog provere dozvole rada na web serveru. Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate.

Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. onda se datoteka prebacuje. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru. trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru. korisničko ime. proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options: Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena. prebacuju se sve datoteke. Ako je vreme različito. Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena. bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne. 452 . onda ta datoteka ne treba da se ažurira. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje. Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena. Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt. onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora. vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana. otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu. All Pages. Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. Ako izaberemo stavku All files. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. hiperlink datotekama itd. uporeñuju se datoteke na disku i na serveru. Novi Sad Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server. proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku.

Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije. osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. zvuk. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28. skriptove koji više ne rade. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. 453 . na druge HTML strane itd. te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju. i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju. Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink. već se odnosi i na datoteke za podršku. strane koje se ne neleze na sajtu. Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. kao što su slike. FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files.8K. animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba.

kao što su linije linkova i slično. kao što su polja za pšotvrdu.8. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme. Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju. 454 . Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu. boje. dugmad itd. tipovi podataka itd. Forme mogu da se podešavaju. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte. zajedno sa njihovim imenima i funkcijom. Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. zapisane u datoteci. Ikona Ime Form List Form Funkcija Ubacuje se forma. stavljene u bazu podataka itd. Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form. koji prikupljaju i šalju informacije. stilovi fonta. Novi Sad U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea.. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste. Može se podesiti raspored polja na formi. U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ubacuje se forma sa listom. Upotreba formi Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme. Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. 16.4. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju.

dinamički HTML (DHTML). U FrontPageu se mogu animirati elementi strane. bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a. Menjaju se osobine forme. Metod za grupisanje elemenata na formi. Definiše se oznaka koja može da se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija. kao što su tekst.4.9. Kreira se polje za potvrdu. kreirati lebdeća (hover) dugmad. a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. Dugme se zamenjuje slikom. Padajuća lista. Kreira se dugme. tranzicija itd. Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani. CGI itd. dodavati prelazi strana. tabele i dugmad. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects. Form Properties Tabela 16-39 Ikone podmenija Form 16. Formatira se dugme. Ubacuje se polje za unos teksta. Kreira se radio-dugme. Obezbeñuje se metod da posetioci mogu da Vam pošalju datoteke. kao što su JavaScript. Ubacuje se polje za unos teksta sa klizačima. Animacija sajta Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language). Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. tzv. 455 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija List Field Textbox Text Area File Upload Checkbox Option Button Group Box Drop-Down Box Push Button Advanced Button Picture Label Ubacuje se lista. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija. kreirati efekat marquee itd.

kao što su posećene strane.Visoka poslovna škola strukovnih studija. formatiranje teksta prilikom animacije. Prati se broj poseta na sajtu. Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje. kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi. domeni. ono menja boju. Ikona Ime komponente Dynamic Effects Web Search Spreadsheets and Charts Hit Counter Photo Gallery Included Content Link Bars Table of Contents Top 10 List Funkcija Dodaje se lebdeće dugme.10. linija za navigaciju itd. Kreira se lista sa korisnim informacijama. 16.4. za brojanje poseta. Upotreba Web komponenata FrontPage-a Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. Kreira se tabela sa sadržajem. kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu). Posetiocima se pruža mogućnost da pretražuju sajt. efekat marquee ili baner. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. pretraživači itd. Novi Sad Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane. Tada će se otvoriti prozor Web Component. Kreira se foto-galerija sa nekoliko šablona. 456 . definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku). animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša. Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa drugih strana. kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru. Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su prilagoñeni sajtu.

11. Tada se otvara prozor Themes. Active X kontrole itd.4. Java apleti. Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. FrontPage Web komponente MSNBC Components Advanced Controls Tabela 16-40 16. One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt. Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru: 457 . Upotreba tema i šablona TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta. Dodaju se ili menjaju HTML. Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN). Slika 16-41 Themes U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Posetiocima se pruža mapa za Expediu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija bCentral Web Components Expedia Components MSN Components Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral.

Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme. Vivid colors Umesto boja teme.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koriste se življe. Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. jasnije boje. Tema jednostavno predstavlja skup boja. Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS). Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme. Ako ovo polje nije potvrñeno. Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu. primećuju se izvesne promene na temi. pošto su teme urañene pomoću ovih stilova. Slika 16-42 Modifikacija tema 458 . Novi Sad All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba. koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. grafike i teksta. Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini.

Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje. tekst. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka. može se menjati i tekst. Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka. naslovi. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. To su. kao što je podešavanje forme za pretraživanje. na primer.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci. Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. Modifikacija grafike U okviru tema. tekst banera itd. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. one se prikazuju na odgovarajućoj strani. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. Za razliku od knjige utisaka. koji omogućava promenu karakteristika teksta. takoñe se koristi grafika. 459 . poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. Kada se na baner primeni tema. Text. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju.

ActiveX kontrole i Java apleti Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. klikom na dugme Finish. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera. Za razliku od prethodnih alata. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader. Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls. često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom. 16. klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties. Nakon njihovog podešavanja. Novi Sad omogućavanje registracije korisnika. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates. a potom komandu Plug-in. ActiveX kontrole i Java apleti. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. 460 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. To su plug-inovi. šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti.12. postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta. FrontPage ne može direktno da ih ureñuje. FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija. kreiranje automatskog sadržaja itd. Plug-inovi. Macromedia Flash i Shockwave player itd. RealPlayer.4. modifikacija boja celularnih telefona itd.

Message for browsers without plug-in support Tekst koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Ovo je slično poravnanju teksta. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Za 461 . Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide. ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a. Kada je sakriven. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Alinment Definiše se poravnanje plug-ina. Height Definiše se visina plug-ina u pikselima. on se ne vidi u pretraživaču. Tu je i kratak opis svake od opcija. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Može se zadati i URL adresa te datoteke. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-43 Plug in Properties Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina. Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se koristi.

može se menjati HTML koji se odnosi na nju. . Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows. Datoteke koje imaju ekstenziju . zajedno sa kratkim opisom svake od opcija: Name 462 Definiše se ime ActiveX kontrole. a zatim kliknemo dugme Next. Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters. Novi Sad razliku od plug-ina. Slika 16-44 Options Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag.ocx su ActiveX kontrole. dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača.Visoka poslovna škola strukovnih studija. otvoriće se istoimeni prozor. one ne mogu direktno da se ureñuju. svaka ima svoje jedinstvene osobine. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite. ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja. prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties.

Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru.Java sandbox” (Java ograde).. aplete. Kada posetioci nemaju tu kontrolu. jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje. on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina. Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. Ivica će uokviriti kontrolu. Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta.Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od 463 . i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika. Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka. Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole. Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole. tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola. Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe. pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata. Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze. pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju . Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice. Kada se izvršava Java program. HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX. tzv. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola.

Applet source Omogućava se unos imena Java apleta. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta. onda je potreban unos samo putanje /classes. Većina Java apleta završava se ekstenzijom . a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties. Novi Sad ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora. menjanje i brisanje podešavanja Java apleta.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi. u stvari. iz liste sa tipovima komponenata. Slika 16-45 Java Applet Properties Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties. Ako se npr.classes”. trebamo izabrati Advanced Controls.class. Otvoriće se prozor Java Applet Properties. Taj ograñeni prostor je. a ne cele putanje. Java aplet nalazi u direktorijumu . to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem. zajedno sa kratkim opisom svakog od njih. U prozoru Insert Web Component. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. Applet Parameters Omogućava se dodavnje.. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na datoteku apleta. koje datoteke treba da 464 . virtuelna mašina.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju.

Iako se HTML ne upotrebljava direktno. podela frejmova. boja 465 . ubacivanje boje u pozadinu itd. Height Definiše se vertikalna veličina apleta. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. Pre pojave alata kao što je FrontPage. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt.) dobija svoju HTML pozadinu. ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. ubacivanje slika.13. Programski jezici za Web HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. u zavisnosti od njegove namene. Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML. Width Definiše se horizontalna veličina apleta. 16. FrontPage intenzivno koristi HTML. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina. HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikazuje itd.4. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta. Parametri Java apleta mogu biti različiti. a da se ne pogleda u web pretraživaču. U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu. ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta. Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani. Ovaj kod nije mogao da se testira.

Lotusu 1-2-3. on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu. jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa. CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu. Microsoft Exelu. a da u isto vreme sačuva originalni format. formata pasusa itd. umetanjem sadržaja. Corel WordPerfectu itd. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt. celu web stranu itd. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea. 466 . Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta. kao što su Word i Exel. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu. Novi Sad ivica.4. na delove tabele. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno. CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta.14. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u. boje i formatiranje pasusa. Postoje dve varijante Css jezika: Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta. Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt. Sadržaj se može ubaciti na dva načina: postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 16. Integracija Microsoft Office-a u sajt Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju.

Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta. Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti. kao što su WordPerfect. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa. a zatim kliknemo padajuću listu Files of type. sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Lotus 1-2-3 itd. a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. jeste da se iskopira i postavi. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage. 467 . ako izaberemo Insert → File. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea. Slika 16-46 Formati datoteka za unos U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. koristi se specijalan program za konverziju datoteke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj. s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke.

DOC . .HTM.HTM.RTF .WK1. Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda. .ASP . Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File.DOC . .WPD.HTT Bilo koja datoteka koja sadrži tekst.x for Macintosh Ekstenzija .DOC .0 for Windows WordPerfect 6.0/95 for Windows & Macintosh Word 4. trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke. Novi Sad Format datoteke HTML Files Preprocessed HTML Rich Text Format Text Files Hypertext Templates Any Text (Recover text from Any File) Word (Asian Versions) Word 97-2002 Lotus 1-2-3 Mirosoft Excel Worksheet Word 6. . 468 . .MCW Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda. Kada se umeće radni list iz Excela. može se desiti da informacije postanu nečitljive.DOC .WPS.Visoka poslovna škola strukovnih studija.0/95 for Windows & Macintosh Windows Write Word 5.WPS .HTML .x for Windows Works 4. Otvoriće se prozor Select File. .XLW .WPT .x Works 2000 HTML Document Word 6.WPS .HTX. .HTX .XLS. .WK3.WK4 .TXT . .HTML.x WordPerfect 5.0 – 5. .1 for Macintosh Word 2.DOC .DOC .MCW . Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata.WRI . Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela.

Strukturalni prikaz Web strane Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index. U polju Data tipe bira tip datoteke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti. 16. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka. a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se 469 . Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu. Ona se sastoji iz tri frejma. Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač. U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova.4.htm. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje. ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options. a u polje URL se unosi ime datoteke. Slika 16-48 Commands and Options FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet.15. u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi.

sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom. u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu). Novi Sad ispisuju u trećem frejmu. pošto nije izabrana opcija Forever. U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami 470 . Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U glavnoj strani. U glavnoj strani. u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. Slika 16-49 Navigation Stranu možemo kreirati u novom prozoru. ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane. koji nas vraća na vrh strane. Video se ponavlja samo jednom. Sigurnost i privatnost na Internetu. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects. Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču. O Internetu. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak. Arhitektura Interneta. a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1.

ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije. mogu da se ožive i animiraju web sajtovi. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate.. forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta. Takoñe. alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda. tranzicija itd. frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti. pomoću DHTML-a i drugih jezika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. tabele pružaju mnoge prednosti web programerima. kao što su Java Script i Java. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija. kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija. Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika. Plug-inovi. 471 . web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke. Kombinovanje teksta. Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links. a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->