You are on page 1of 81

1980 godina. Puste i hladne ulice
Amsterdama prekrivene snegom... Vetar,
strašna oluja, prvi mraz, miris hladne
zemlje... Takva zima se ne pamti još od
1960. Nigde nikoga... Prazna godina u
kojoj se jedan dan taloži na drugi... Godina
u kojoj se neprestano sve ponavlja...i opet
ispočetka. Ogolelo drvede, zvuk pivske
flaše koja se kotrlja niz ulicu, i zveckanje
visokih potpetica lakih žena koje su
zapravo jedina živa bida na ulicama, koja
čekaju da neko prodje i “pokupi” ih...
samo na jednu noc.

2

I glava MATT HANKS

Ja sam Mike Terens. Imam sedamnaest
godina. Majku sam izgubio sa četrnaest
godina, a oca nikada nisam ni upoznao.
Moja majka je bila duže vreme navučena
na heroin. Prodavala je stvari iz kude za
gram heroina. Za oca su mi pričali da je bio
diler kokaina i da su ga ubili ispred stana
dok je čekao “mušteriju”. Živeo sam sa
majkom u malom stanu koji je vremenom
počeo da liči na praznu kutiju. Kada je
moja majka umrla morao sam da se iselim
iz stana, jer su stan oduzeli neki ljudi iz
banke zbog nevradenih kredita. Mene su
tada kao maloletno lice smestili u dom koji
sam mrzeo više od svega. Nisam mogao da
trpim ponižavanja i maltretiranje pa sam
ubrzo pobegao iz doma. Lutao sam
ulicama kao klošar i gledao bogate kako

3

uživaju u novcu i luksuzu koji su postigli ko
zna na koji način. Nikad se nisam drogirao.
Nisam ni pio za razliku od svojih roditelja.
Znao sam da se opustim na drugi način.
S’vremena na vreme igrao sam fudbal ili
košarku sa ortacima iz kraja. Iskreno, ljudi
me nikada nisu voleli. Mrzeli su moju
slobodu, način na koji govorim, moju
prljavu i pocepanu odedu, moje
ponašanje. Izbegavali su me... A ja sam
maštao o boljem životu. O tome da jednog
dana imam svoj dom, svoju porodicu,
parče hleba, ali.... izgleda da mi se taj san
nikada nede ostvariti. Rodjen sam da
budem propalica koja de bez igde ikoga
umreti sama na ulici. To je bilo moje
mišljenje.

U jednom od tih svojih klošarskih dana
sreo sam jednog čoveka koji za razliku od

4

. Nije bilo to ništa posebno.ostalih nije pobegao od mene. a da za uzvrat nije tražio ništa. moju odedu. On je ustvari bio prvi čovek koji mi je pružio pomod. mesto gde mogu da odmorim. Siromašan čovek koji je živeo u jednoj maloj kudi pored starog mosta koju je dobio od rodjaka iz Amerike. Više nisam bio onako prljav i pocepan. Bar toliko. mog govora... pocepanu i prljavu.. da nije bilo njega sigurno bih sada bio mrtav. ali sam bar imao svoj prostor. Našao mi je smeštaj. Zahvaljujudi njemu imao sam i dovoljno hrane za svoj bedni život. 5 . Neka zapuštena baraka. nije me posmatrao sa gadjenjem... Ved mi je prišao i pružio ruku. Bio je to Matt Hanks. niti je mrzreo način mog ponašanja. Istina. Matt mi je nabavio i odecu. i prespavam.

Često mi je pričao o svom životu. Iskreno. Plašio sam se da joj pridjem.II glava HELENA Matt se uvek trudio da imam sve ono što mi je potrebno. Matt je bio čovek velikog srca. Zvala se je Helena. Bio mi je na neki način kao otac. Tamo sam upoznao jednu devojku. Mislim da sam je čak i voleo. Osedao sam neizmernu ljubav prema njoj. Bila je prelepa. Bio je jedini čovek u mom životu kojem sam se divio. Ona se je zabavljala sa nekim ragbistom iz škole... Krenuo sam opet i u školu. Jednom ili dva 6 . Govorio mi je da ga jako podsedam na njega iz njegovih dečačkih dana. prvoj ljubavi. Moj život je vremenom postajao sve bolji. o svom detinjstvu. nisam znao kako. Poštovao sam ga. Zaljubio sam se u nju.

Po glavi su mi se motala čudna pitanja. Bio sam joj jako zahvalan na svemu. a opet malo iracionalna. kao 7 .. a da je ne vidim.. Tada bi mi ona pričala o tome kako bi volela da ode odavde. Moj život! Zbog čega je ovakav? Zar moji roditelji nisu mogli da budu normalni. Uživao sam u šetnji sa njom. Kada bih bio tužan dovoljan je bio samo njen pogled pa da ponovo budem kao pre. Uvek mi je prijalo njeno prisustvo. Njeni su dobro zaradjivali i imala je sve što poželi. sve ono o čemu sam ja mogao samo da sanjam. i nisam mogao da provedem dan.puta nedeljno vradali bismo se zajedno iz škole. Nekoliko puta mi je donela neke stare stvari njenog oca. Znao sam da nikad nedu imati šanse kod nje. Nekada nisam spavao nodima razmišljajudi o svemu. logična.

Bar za mene.. Sve je monotono. 8 . Danas moram da lutam nodu da bih našao daske. jurio sa ostalim klincima. Ujutru moram u školu. da je sve bilo drugačije.. možda mi Helena ne bi bila tako daleka. a danas?. ispravno i normalno. Kao manji sam se igrao u snegu. ali stalno sam se pitao da li bi bilo drugačije da su moji roditelji živi . Odoh da spavam.. kako bih založio vatru da se zagrejem.. Ništa se ne menja. Mučilo me je to što živim na ovaj način.. Ova zima bila je jako oštra i hladna.. tako nedodirljiva.Matt mi je jako pomogao.. i trudio se da mi bude bolje. ostatke nekog stola ili kreveta..i ostali? Zašto ja ispaštam zbog njih? Ko zna.

Mercedes crne boje sa cudnom registracijom stajao je ispred mojih nogu. Treba mi nekoliko sati da stignem do škole. Masa ljudi se je pobunila. Nastavnik de me prebiti zbog toga iako nisam ja kriv. Svi su morali da krenu pešaka. svako svojim putem do odredišta koje se jednim imenom naziva „obaveza“. Odjednom. Svima se negde žuri. Sva ova lica izgledaju čudno. Zbog medave i vetra koji mi je šibao obraze nisam odmah video koja je marka automobila. Na stanici je gužva. Tada se začuo glas čoveka koji je verovatno radio na stanici. ali.... Rekao nam je da autobus nede dodi zbog velikog nevremena koje je zadesilo naš grad.Autobus ponovo kasni. Sanjiva lica. Za volanom sedeo je 9 . zabrinuto. ispred mene pojavi se automobil. Sigurno du zakasniti na čas. umorne svesti cekaju prevoz.. Mada niko nije mogao da uradi ništa.

Bilo me je strah. Pomislio sam da je u redu to što sam pristao da me nepoznati gospodin odveze do škole s’obzirom da je napolju sigurno bilo ispod 10 . a napolju je hladno. odvešdu te do škole. Hajde. Na glavi je imao šešir sličan jednom koji sam video na filmu o nekom bogatašu. Noge su mi klecale. Sigurno nedes da prepešačiš 10 km. Idem u tom pravcu. Kolebao sam se da li da udjem u automobil ili ne. a grlo se steglo i nisam znao šta da kažem.Ulazi.čovek u crnom odelu. Najpre nisam znao šta da radim. ulazi. a glas iz automobila mi reče: . Odjednom vrata se otvoriše. Na kraju ipak sam seo na prednje sedište skupog automobila kojim sam do sada mogao da se vozim samo u snovima.

Kada sam mu kazao da nemam roditelje. Izgledao je tako čudno. Usput mi je pričao kako ima svoju firmu za izradu obude i kako baš dobro zaradjuje. i da se sam snalazim kako bih preziveo. Ne mogu da verujem. Pitam se kako je onima koji su nastavili pešaka. jedva mi je poverovao.nule. Pitao me je gde živim i čime se bave moji roditelji. da zivim u jednoj baraki. Prvo sam pomislio da je policajac. ni decu. Nisam znao ko je čovek koji me vozio.Zar tako pametan dečak da živi na ulici? Za sve je kriva država. Dubokim glasom je rekao: . Pričao mi je o tome i kako je počeo da se bavi ovim poslom. 11 . Nikako nisam mogao da procenim čime se bavi. Nije imao ženu.

Rekao mi je da mu se javim u vezi posla. Još uvek sam išao u školu. Po svemu sudedi sigurno u nekoj ogromnoj vili.Živeo je sam. krupne oči i prosedu kosu. Kazao sam mu da zbog škole sigurno nedu imati vremena da radim. Zahvalio sam mu se na prevozu. Samo treba znati kako organizovati dan. otvorio vrata i jednom nogom kročio na trotoar kada me je gospodin u crnom odelu. Iz unutrašnjeg džepa na sakou izvadio je svoju vizit kartu i stavio je u moju ruku. 12 . Ubrzo smo stigli do škole. Drugom rukom je skinuo šešir sa glave i tada sam prvi put video njegove crne. čije ime još uvek nisam znao. uhvatio za ruku. .Za sve u životu ima vremena. Nasmešio se je. kada budem hteo da radim.

i zatim potrčao kako ne bih zakasnio na čas. Odjednom mi se zamutio vid. 13 . Čim sam ušao u školu odmah sam spazio Helenu. talasaste kose. zatvorio vrata automobila.Dao. nešto se steglo u grlu i nisam mogao da se pomerim. Mick! – rekla je. Zabacila je kosu preko ramena i krenula ka meni. najlepšu devojku koju sam ikada sreo. Bila je najlepša od svih. U dugom. Nisam video ništa sem nje.Zahvalio sam mu se još jednom na vožnji. Prošao sam pored nje i osetio miris njene duge plave. plavom kaputu stajala je u hodniku i smejala se zajedno sa svojim drugaricama. Srce je počelo ubrzano da lupa. a potom potrčala do učionice. .

Predmet koji mrzim više od svega na svetu. to je prava reč za njega. Čuo sam da je njegova žena pobegla od kude jer je stalno tukao. Po školi se pričalo dosta o njemu. Čak je i pretio da de nas sve pobiti ukoliko se neko usudi da ga prijavi.III glava ČAS FIZIKE Samo dva minuta nakon zvona u učionicu je ušao nastavnik. Imali smo čas fizike. Jednostavno više nije mogla da trpi manijaka sa kojim je živela. Manijak? Da. ovaj predmet nam je predavao jedan debeli profesor koji je voleo da nas maltretira. Inače. Ne znam kako drugačije da oslovim čoveka koji je uživao u maltretiranju drugih. ali niko nije imao dovoljno hrabrosti da mu se suprostavi. To je i bio razlog zbog kog niko nije imao hrabrosti da bilo šta kaže direktoru škole ili bilo kom 14 .

smesta! Ustao sam i krenuo ka tabli.Mick Terens. Još gore je to što niko nije smeo da zaplače. bio on tačan ili ne. i za svaki odgovor. Ispred table. Noge su mi drhtale kao da sam pošao na streljanje. a 15 . Tukao nas je i štapom.drugom. Niko nije smeo ni da se nakašlje. jedino sto si mogao da dobješ bio je šamar. niko nije smeo ni suzu da pusti. Nikad se ne zna na čemu si sa takvim bolesnim ljudima. Na njegovom času je uvek vladala tišina.. Prozivao jednog po jednog. Šetao je učionicom sa štapom u ruci.. Postavljao bi pitanja.. a kamo li da prošapude nešto.. Sedeo sam mirno na svom mesto kada sam čuo: . Uvek je bilo toliko tiho da kada bi muva proletela učionicom izgledalo bi kao da je avion.

a onda sam ga udario. Batine sam bar uvek umeo da osetim. Ved sam zamišljao kako me bije štapom. Djaci su počeli da se smeju. Sigurno sam tako reagovao u besu. Pao je pored katedre i počeo da jauče kao mala beba. Prišao sam tabli sa kredom u ruci.ne ispred običnog zelenog komada drveta koji je služio za pisanje. Udario sam ga toliko jako da sam polomio zglob šake. Stao sam ispred table i osetio jak udarac u ledja. Ne znam odakle mi hrabrosti za to. Učionica je brujala od smeha. U istom trenutku bio sam uplašen i ponosan na 16 . Nisam više mogao da trpim ovakvo ponašanje. Dutao sam. Počeo sam da se preznojavam. Onda je on počeo da viče na mene. da me vredja i na kraju da me udara štapom u glavu. Nisam znao šta da kažem. Bilo mi je rečeno da napišem neku formulu za koju sam prvi put čuo.

Bio sam sav mokar. a farmerice prašnjave. pogledao me u oči. Probudio sam se u direktorovoj kancelariji. Osetio sam jak udarac u potiljak. Nagnuo se ka meni. Zatim sam mu ispričao sve o profesoru fizike. . Umazan krvlju. Košulja mi je bila pocepana. Šakama se naslonio na sto. ali mislim da je to bilo najbolje što sam toga dana uradio. On je ustao. Morao je da odleži tri meseca u zatvoru zbog 17 .Mick. Profesor je dobio otkaz.sebe. Taj dan ostade mi zauvek u sedanju. a zatim se okrenuo i počeo da pilji u sliku koja je bila okačena na zidu. šta se dogodilo u učionici? Ispričao sam direktoru kako i šta se je dogodilo pre nekih dvadesetak minuta. Ne znam. Sedeo sam preko puta direktora.

maltretiranja učenika. Prevoza nije bilo. Ja sam izbačen iz škole zbog nedoličnog ponašanja. pa sam morao pešaka da se vratim „kudi“. Jako hladna zima.Ovo je kraj mog života!. . IV glava POL SANS I dalje je padao sneg. Poslednji put sam 18 . pomislio sam.

19 . sklopio oči.. Ostao sam potpuno sam. Nedostaju mi svi ti trenuci provedeni u školskom dvorištu.pogledao školu i svoje drugove. Hteo sam da na trenutak zaboravim na sve. njen miris... Zaspao sam. U baraki je bilo jako hladno. Hteo sam da zaboravim i na Helenu. Voda u flaši koju sam pio potpuno se zaledila. Više nisam išao u školu. Ostao sam bez dobrog društva i bez devojke u koju sam bio zaljubljen kao lud. Nisam morao da ustajem rano i jurim kako bih na vreme stigao na autobuskoj stanici.. nedostaje mi Helena. Na svoj bedni život i situaciju u kojoj sam. njena plava kosa. Pokrio sam se. Nedostaje mi sve. Više se nikad nedu vratiti ovde.

a danas me izbacuju iz barake koja predstavlja moj „dom“.skupljaj stvari i izlazi napolje. Ustao sam iz kreveta i potrčao da otvorim pre nego li se raspadne moj mali „dom“. Udarao je toliko jako da ih zamalo nije polomio. brže malo!!! Nisam znao šta da kažem.. Sinod je duvao neki strašan vetar i oblaci su se gotovo spojili sa zemljom. Bilo je šest sati kada sam čuo galamu. Počeo sam da plačem. Zbunio sam se. hajde. Nosimo ovu baraku na gradilište.Jutro je. Hajde. Grad je umiven nekom svežinom.. Nisam znao ni šta 20 . Neko je počeo da udara u vrata barake. Ispred vrata je stajao čovek u radničkom odelu: . Zašto se ovo dešava? Juče su me isterali iz škole. Treba nam za čuvara koji de da čuva gradilište.Mali.

Niko nije znao razlog 21 . jedne farmerice. jedine koje sam imao.Nisam imao gde. Rečeno mi je da ukoliko ne izađem iz barake za manje od dvadeset minuta da de dodi policija po mene. U tom trenutku mi ništa nije padalo na pamet. seo na stepenik nekog bara i počeo da plačem. Šetao sam ulicama.Nije uspeo da odgovori ljude da me isele. Prolaznici su me zbunjeno gledali. To je jedina stvar koju sam imao od nje.da radim. Očiju punih suza pogledao sam svoj „dom“ i otišao. Potražio sam Matt-a. Iz plastične kese izvukao sam šal. Padao je sneg. U plastičnoj kesi stavio sam šal koji sam dobio od Helene. omotao ga sebi oko vrat. i džemper koji mi je isplela majka dok je još bila živa. Nisam imao više šta tu da tražim.Matt je ziveo u jednosobnoj kudi u kojoj nije imalo dovoljno mesta ni za njega.

. Ali gde? Nod sam proveo na pločniku pokriven nekim starim novinama..Pol Sans.Dobar dan.. recite ko vam treba. Ujutru sam otrčao do pošte. Čizme koje sam nosio bile su skroz pocepane. Prišao sam šalteru broj pet i plačudi zamolio ženu koja je radila na tom šalteru da mi dozvoli da obavim telefonski razgovor koji nede trajati duže od dva minuta. Prolazili su pored mene i niko nije ni pitao šta mi je. Noge su mi bile mokre i morao sam da se sklonim negde.. ali izgleda da nikog nije ni bilo briga. . dobili ste firmu „Boot Trans“.zbog kog plačem. . Ruke su mi drhtale od hladnode. Pustila me je u kabinu sa telefonima. bilo je jedino što sam u tom trenutku izgovorio. 22 .

tačno u osam sati. stavio sam ruke u džepove i krenuo da lutam gradom. Da li de mi pomodi? Nakon nekoliko sekundi javio se Pol na telefon. Spustio sam slušalicu. na istom mestu gde me je juče sreo. Gde du da završim na kraju? 23 . Našao sam njegovu visit kartu u zadnjem džepu svojih pocepanih pantalona. On mi je rekao da kad god mi nešto treba mogu da mu se obratim. Bio sam totalno zbunjen. a nisam znao ni šta du da radim. zahvalio se ženi koja mi je dopustila da telefoniram. Nisam znao šta radim.Bilo je to ime čoveka koji me je onog dana kada nije bilo prevoza do škole odvezao svojim crnim mercedesom. Rekao mi je da ga sačekam kod autobuske stanice. Tada nisam znao da li je u redu to što sam ga pozvao.

Znao je da umirem od gladi.Na stanici je bila velika gužva.Hajde mali.. i u jednu plastičnu času od jogurta koja je ležala tu. Meni su poznate samo kafane i barovi sa drvenim stolicama. Seo sam na jednoj drvenoj klupi i spustio pogled. Krenuli smo. Smešili su mu se i činili sve kako bi ga lepo ugostili. Baš kada sam pomislio da Pol nede ni dodi. Kada smo ušli u restoran svi su bili jako ljubazni prema Polu. Nikada pre nisam bio u ovakav restoran. Bacio sam pogled na veliki sat koji je bio iznad moje glave. Stali smo ispred jednog restorana. Ušao sam u automobil. i prljavim 24 . . Pol me još uvek nije ništa pitao.. idemo. Bilo je tačno osam sati. Buljio sam u zemlju. ispred mojih nogu parkirao se onaj isti crni mercedes.

Nisam znao šta da mu kažem. sa malim parkingom i mini dragstorom. Tek kada sam se dobro najeo i napio. Priznajem. Po prvi put u svom životu sam sedeo za stolom prekrivenim belim stoljnjakom.čašama. ali jako mi je odgovarao njihov način života. „Hvala“ nije bilo dovoljno da mu pokažem koliko sam sredan. Rekao mi je da ne brinem. Nisam znao šta radimo ovde. Pol me je pitao šta se dogodilo i kako sam ostao bez „doma“. pio iz visoke čaše i koristio svilenu maramu kako bih obrisao usta. jeo iz pozladenog tanjira. Potom me je odveo do nekog motela. bio sam malo 25 . Nisam pripadao ovom društvu. da ima mesta u fabrici i da de me tamo zaposliti. Objasnio sam mu celu današnju situaciju.

Nemogude da se meni to dešava. Ostao sam bez teksta. Potapšao me je po ramenu i rekao da de sutra oko sedam sati dodi vozač po mene koji de me odvesti do fabrike. 26 . mirišljava posteljina. .. ogromna kada.televizor. Nisam mogao da verujem. Ušao sam u sobu. Platidu ti pun pansion za mesec dana.. Potom mi je stavio ključ sa ogromnim privezkom na kome je stajao broj osam u ruku.. Ne.uplašen. a od slededeg meseca deš početi da pladeš sam. Pružio mi je krov nad glavom. jer deš zaradjivati. Vozio sam se sa čovekom koga poznajem svega jedan dan. čista.. a nije me čak ni poznavao. Nisam verovao da postoje takvi ljudi.Ovde deš da živiš.. Gledao sam u Pola zbunjeno. Udoban krevet.

a potom sat vremena proveo kupajudi se.nemogude. Ali nisam sanjao. Na trenutak sam se setio Helene. prva koja mi se dopala u mom životu.. jer sam verovao da nedu imati prilike za to). moja stvarnost. Na crvenoj fotelji čekalo me je par novih farmerica.. kao i nove patike. i elegantne kožne cipele. Slededeg jutra sam se probudio dvadeset minuta ranije kako ne bih zakasnio. Pripremio sam toplu kupku. Potom sam legao. Bila je to stvarnost. nekoliko dukserica.. Samo što sam se presvukao 27 . spustio glavu na mekani jastuk i pokrio se jorganom koji je mirisao na prolede.izgledalo je kao da sanjam. a potom zatvorio oči od umora. Kao da sam mala beba.. jedno odelo (za koje sam bio siguran da ga nikada nedu obudi.

ogromnu prostoriju sa velikim brojem mašina na kojima je radilo oko pedesetak ljudi. Kada smo stigli Pol me je čekao ispred kapije iznad koje je velikim slovima pisalo „BOOT TRANS“. ušao u automobil. Moje prvo radno mesto. Uveo me je u pogon. ne više sigurno. Po prvi put u životu imao sam 28 . i uživao u vožnji. Bio sam presredan. Moj posao je bio da napertlam svaki par cipela. Gazda mi je rekao da du ja raditi kao pertlač. Ljubazno sam ga odbio. jer sam jedva čekao da počnem da radim.. Put do fabrike nije bio duži od dvadeset minuta. Radio bih nekih 5-6 sati i dnevno bih zaradjivao oko šezdesetak maraka..začuo se zvuk sirene. Sišao sam dole. Potom me je Pol odveo do svoje kancelarije i ponudio me pidem.

devojka iz komšiluka. kao i na Helenu u koju sam bio toliko zaljubljen. svoj vredno i pošteno zaradjeni novac. Matt je imao želju da ode iz ovog grada i otvori neku malu radnju u Americi gde bi započeo novi život. Na školu sam skroz zaboravio. V glava NATALI Natali nije bila od onih stidljivih devojaka koje su krile svoj osmeh i spuštale glavu pri nekom komplimentu. Natali. Dopala mi se ta ideja. Prelepa.svoj ddeparac. Sve je krenulo na bolje. Često sam išao kod njega i pričali bismo do kasno u nod. Sa Polom sam postao jako dobar prijatelj. mala 29 . Naravno nisam zaboravio Matt-a. U moj život je „ušetala“ nova ljubav.

.. .a potom nastavila da razgovara sa svojim drugaricama. . Prišao sam joj bez ikakvog problema i prethodnog razmišljanja. zastao sam. Izgledala je zavodnički za svojih sedamnaest godina. Bila je sa drugaricama.Hej.Dao.. .devojčica sa plavom kosom bila je nešto najlepše što sam sreo. Da li se slažeš? Nasmešila se. sve dok je jedne večeri nisam sreo u gradu. Da se bolje upoznamo.ne vidim razlog da ne izadjem sa tobom. Okrenuo sam se i krenuo nazad. Čekaj me sutra 30 . ali nikad nisam imao priliku. želeo bih da izadješ sa mnom na pide. Živim blizu tvoje kude i često te vidjam. Planirao sam da joj pridjem. ja sam Mick.. To je bio znak da sam tu suvišan. Pa.

Činilo mi se je kao da plovim. Vidjao sam je sa vremena na vreme. Naravno da du da je čekam. U to vreme bio sam zaslepljen Helenom. Malo sam gledao televiziju. ali ti to ved znaš. Uzgred. a potom legao da spavam. Kroz poluotvorene 31 . Probudio me je zrak sunca koji mi je milovao lice. Bila je sa nekim dečkom. Krenuo sam ka motelu. Bila je tako direktna. pa sam se stalno pitao da li je u vezi. Natali sam zadnji put video dva dana pre nego što sam izbačen. kao da sam na nekom brodu. sad ved bivšu školu. ja sam Natali. Ne znam. ali nikad nisam obradao pažnju na nju. posle škole. tako slobodna. Inače išla je u moju. Možda sam to i sanjao. Stigao sam u motel i istuširao se.

kasnim na posao!!! Odmah sam uleteo u kupatilo. Niko nije ni primetio da sam zakasnio.Jaoo. 32 . Posao mi je bio toliko lak da sam uživao dok sam radio. Možda mi je Pol namerno dao najlakši posao u fabrici koji se pritom solidno plada. Zakasnio sam nekih pet minuta. Fabrika je uvek radila u prvoj smeni. ali na svu sredu Pol je toga dana bio na poslovnom putu. oprao zube. tako da sam uvek imao celo popodne samo za sebe. jer su svi poslovi bili uvek završeni na vreme. . Druge smene nije bilo.oči bacio sam pogled na časovnik koji je stajao na nodnom stočidu pored kreveta. umio se. Obukao sam se i munjevitom brzinom potrčao ka fabrici.

Ustao sam i krenuo. jer nije bilo mnogo posla.VI glava MATT-OVA SMRT Bilo je tačno dvanaest sati kada sam krenuo da prošetam parkom. 33 . Uzimao bi mrvice hleba iz kese i bacao ih golubovima koji su se oko njega okupljalji. pomislih. Sve je mirno.. Dugo sam sedeo tako u jednom položaju. Završio sam ranije. Pored mene je sedeo stariji čovek sa belom papirnom kesom u ruci. Razmišljao sam da odem do Matt-a. Zvuk automobila i cvrkut ptica je bilo jedino što sam tada čuo. .Dobro bi mi došla šolja toplog čaja. Mogao sam da provedem večnost sededi ovako.. Seo sam na jednoj klupi u parku.

Ispred motela je bila neka gužva. Probijajudi se kroz masu ljudi jedva sam stigao do beživotnog tela čoveka koje se nalazilo tačno ispred mog prozora. Verovatno zbog para. Ljudi su stajali na trotoaru i medjusobno šaputali nešto. Ne znam stvarno. podigao čaršaf sa glave ubijenog čoveka i pitao me da li 34 .Medjutim Matt nije bio kod kude. Razočaran krenuo sam ka motelu. mali. Tako su meni rekli. Pitao sam jednog prolaznika šta se desilo. Okrenuo sam glavu. Nekoliko policijskih automobila i kola hitne pomodi bili su parkirani tačno ispred ulaznih vrata motela. .Nekog matorca ubila grupa mladida. Nije me zanimalo ko je taj čovek. Jedan policajac me je zaustavio. Hteo sam što pre da dodjem do sobe i izvalim se u krevet.

Nisam mogao da poverujem. Ležao sam na krevetu i plakao kao malo dete kada mu silom otmete igračku. tu ispred malog motela. kao da pre dva minuta nije tu. On je bio tu onda kada mi je bio potreban. Sada sam potpuno sam. Kolima hitne pomodi odvezli su Matt-ovo telo. To je bio Matt. Nisam ništa progovorio. Izgledalo je kao da spava.. ležalo telo jednog čoveka.. Ko de sada da mi drži ruku govoredi da je de sva biti u redu? Ko? Ubrzo su se svi razišli. On me je podigao na noge. On mi je bio i otac i majka.ga poznajem. a policajac mi je rekao da udjem u stan. Plakao sam i sedao se trenutaka provedenih sa Matt-om. davao mi korisne savete. 35 . Odjednom sve je izgledalo kao da se ništa nije dogodilo.

. Dva potpuno suprotna osedanja 36 . a meni je u glavi bio samo Matt. Uglavnom je ona pričala. Morao sam da odem do škole da sačekam Natali. Eto i nje. Deca su jurila smejudi se kroz školsko dvorište. Jedva sam čekao da Natali izadje i da krenemo. Potom sam je ispratio do kude i dogovorili smo se da se sutra ponovo vidimo. Celo veče smo pričali o raznoraznim stvarima. naglo se okrenula i poljubila me tako jako. mada polovinu onog što je rekla nisam ni čuo. Uživao sam u poljupcu kao da nikad više nedu poljubiti devojku u životu.Podne je prošlo. a ja sam je slušao.. Ispred škole sam stigao tačno u trenutku kada je zvonilo. Usput sam joj ispričao šta se dogodilo Matt-u. Nasmešila se. U isto vreme bio sam i sredan i tužan. Nije mi bilo do smeha. Kada je krenula ka ulazu. okrenula i zatvorila vrata svoje kude.

Ležao sam na krevetu punih dva sata i nikako nisam mogao da zaspim. Vedina njegovih je poginula u ratovima ili se odselila iz Holandije. i na Natali.vladala su mnome. nove devojke u mom životu. Matt nije imao veliku porodicu. Sve se tako 37 . Sa recepcije motela pozvao sam Pola. Javio sam mu da sutra nedu dodi na posao zbog sahrane. Mislio sam na Matt-a. Na sahrani nije bilo više od desetak ljudi. Sahrani je prisustvovala njegova sestra. kao i još nekoliko ljudi koje nisam poznavao. Bio sam sredan zbog Natali. ali neprestano sam mislio na Matt-a. Nije bilo nikakvih prepreka ili problema da ne dobijem slobodan dan. nekoliko njegovih komšija i ja. Samo su mi ove dve osobe bile u glavi.

Nije mi bilo dobro.“ Tada mi je prišla njegova sestra koju nisam poznavao lično. Zahvalila mi se što sam došao i otišla. Nisam ni ja oklevao ved sam otišo do najbližeg bara i naručio dupli viski. Verovatno je pila zbog Matt-a. da li sam ja slededi?. 38 . Zadah joj je zaudarao na rakiju. Previše sam popio i moj organizam nije mogao da podnese toliko kuličinu alkohola.brzo odigralo. Posle nekih sat vremena probudio sam se i odmah otrčao do wc-a da se ispovradam... Pomislio sam u sebi „Još jedna nevina duša odlazi Bogu. ved mi je Matt pričao o njoj u nekoliko navrata. Posle desetinu čaša odvukao sam se nekako do motela i bacio se na krevet. Popio sam sve to u jednom gutljaju i naručio još jedan.

39 .Nisam... kad eto i Natali.Pio si? – rekla mi je. Treba da je sačekam kod pekare u jedanaest sati. Prvi sam stigao ispred pekare.Neko je pokucao na moja vrata..ona me je zvala. . Bio je to čovek sa recepcije.. Dogovorili smo se da se vidimo večeras. Poljubila me je. . U trenutka sam se rastreznio. a zatim izašao ranije da se otreznim šetajudi pre nego se nadjem sa Natali.. Tako slatko da sam drhtao. Zaudarao sam na alkohol. . Njen pogled imao je ogromnu mod privlačenja.. Spustio sam slušalicu. a potom držedi se za glavu uspeo da se nekako popnem do sobe. Lezao sam kako bi mi prošlo vreme. Rekao mi je da imam poziv.. Natali.Jesi! Priznaj..

Ponod je prošla. jesam... Platio sam i krenuli smo u šetnju.U redu. Zatim smo otišli do poslastičarnice. Jedva sam joj odgovarao na pitanja koja mi je postavljala. ali. Nije mi bilo do šampite koju je Natali tako slatko jela. .. Onda me je upitala: . Natali je živela u jednoj ogromnoj kudi sa velikim dvorištem i vrtom iza nje. Stavila je prst na usne davajudi mi znak da ne moram ništa više da joj kažem. Pustili televiziju i razgovarali. Usput smo pričali o svemu. Meni je bilo veoma muka pa sam naručio samo čašu vode. Natali je otišla do 40 .. Ušli smo i seli na kauč u dnevnom boravku.Jel hodeš da idemo kod mene? Roditelji su mi na selu i vratide se tek za nedelju dana? Pošao sam bez oklevanja.

Nije se opirala. . Zatim je i Natali. Nisam oklevao ved uzeo čašu i ispio je do dna. Da li zbog toga što je bila pijana ili zato što je tako htela? Ubrzo smo se skinuli i zavukli pod debe. ali to nije trajalo dugo jer sam ubrzo svršio. Počeo sam da je milujem i spuštam ruku u donjem delu njenog tela.Nije strašno. Samo uzivaj.Da nazdravimo! Nekako sam opet dobio želju da pijem. Osetio sam kako prodirem u nju. Te nodi ljubili smo se i pili. Prazna flaša viskija ležala je na podu.kuhinje i vratila se sa flašom viskija.Ja nikada nisam spavao sa devojkom? .veruj mi. Okrenuo sam se i ležao na ledjima. U dve kristalne čaše sipala je viski i rekla: . Počeo sam 41 .

Natali je spavala. Obukao sam se i krenuo ka motelu.. Pol je bio jako pametan čovek.. Navukao sam patike. i stomak i opet sam imao nagon za povradenjam. sigurno je posumnjao u mene. Jako me je bolela glava. Mislim da mi nije poverovao. Slagao sam da sam bolestan. Jedva sam se nekako izuo. mada ovo moje stanje se i može svakako nazvati bolesnim. jer je u sobi bilo 42 . Soba je zaudarala na alkohol. Onda sam se vratio u sobu i otvorio prozore. Samo sam hteo da što pre stignem u motel. Bio sam mamuran. ali u svakom slučaju dozvolio mi je da ostanem kod kude. otišao do recepcije i javio se Polu da nedu dodi na posao.ubrzano da dišem od umora. legao u krevet i zaspao. Slededeg jutra sam se probudio oko jedanaest sati.

Loše sam. . Bilo mi je jako dosadno.. Ljubio sam je po celom telu. Šta radiš? Jesi dobro? . Bila je to Natali. Dugo sam ležao na krevetu i razmišljao.. Onda smo dugo ležali na krevetu jedan pored drugog. ali o seksu nisam mnogo razmišljao. obukao se i otišo do prodavnice. Kako si ti? Jel se sedaš nečeg od sinod? Rekla je da se seda svega i da bi volela da to ponovimo. Ceo dan me boli glava. Ostalo mi je još 43 .. Ustao sam. Neko je pokucao na vrata. Skočio sam na Natali kao neki ludak. a od tog sranja koje su mi dali bilo mi je samo gore.. reče mi.jako zagušljivo. Otišao sam do apoteke po lek koji je trebao da mi pomogne. Nisam bio siguran da li bih da se opet napijem.Dao..

Doslo je vreme da krenem na posao. Ostavio sam Natali da spava. Nije bilo trenutaka kada bi mi ona smetala. Pili bi. Četvrti sprat fabrike.. Njeni roditelji su bili bogati. i kesicu čipsa.. jeftinog piva.. i ona bi ponekad donosila flašu viskija koju je njen otac dobio od prijatelja. Kada sam stigao u fabriku rečeno mi je da me Pol čeka u svojoj kancelariji. Sa Natali mi je uvek bilo lepo. vodili ljubav. Sve u svemu bio je to najlepši period mog života. pa sam kupio dve flaše nekog bednog. prva vrata sa leve strane.samo 10 EURA. obložena belom kožom. Sedeli bismo čitavu nod kod mene. ljubili se. 44 .. pričali bismo o važnim i navažnim stvarima.

brzo i lako.Šta ti se dogodilo? .Mike. kako si? Jesi li konačno ozdravio? ...Ništa strašno. Kada sam stigao Natali nije bila tu.. ali nemoj više sebi da dozvoliš takve ispade... Ovoga puta du ti oprostiti. vrtoglava klinka uvek je znala nečim da me iznenadi.Jesam. Radno vreme je prošlo kao i obično ... Ostavila mi je poruku na kojoj je pisalo da de dodi kod mene kada završi sa školom.Hm. . Kreno sam ka pogonu. ali sada je sve u redu. Plava . Izašao 45 . Bio sam mamuran pa sam prošetao gradom pre nego što sam se vratio u motel. Imao sam probleme sa stomakom. slobodan si. .

a on to nije zaslužio. Ubistva su se bukvalno dešavala svaki drugi dan i to najčešce zbog para ili droge. Užas!!! Prošetao sam kroz par blokova i vratio se u motel. Ovde se je samo mučio.uvek spreman da pomogne ljudima u nevolji.sam iz motela i otišao na groblje da posetim Matt-a. Ostavio sam buket cveda pored spomenik i krenuo ka gradu. Suze su same krenule. Kroz glavu su mi prolazili trenuci provedeni sa njim. Šetao sam se sporednim ulicama. Verovatno mu je bolje ''gore. Bio je dobar čovek. Grad je bio veoma opasan. gledao sam u njegov spomenik. U to vreme vladala je droga našim ulicama. nego ovde. Tmurnog pogleda. Sedeo sam na krevetu i 46 . Tako je i Matt nastradao..

Natali??? . Krenuo sam ka centru nadajudi se da du da je nadjem. ..Mike. . hej. 47 . Niko se nije javljao na telefon pa sam odlučio da krenem pešaka do stanice ne bi li je sačekao.Šta radiš ti ovde? Ko su ovi ljudi??? . Dodji da te upoznam sa njima.. Na trgu kod ogromne fontane sedeli su neki momci i dve devojke.. Tamo sam dobio infomaciju da danas nije bilo prevoza zbog kvara na autobusu.Otišao sam do recepcije da je pozovem. Da nije otišla u školu verovatno bi došla kod mene. ali nje nije bilo pa sam se zabrinuo. Bilo mi je čudno.čekao Natali.To su mi drugovi iz škole..

Sve je išlo kako treba. Pol mi je povedao platu na 80 maraka dnevno i bilo mi je sasvim dovoljno da preživim. Druženje sa njima mi je bilo zanimljivo. 48 .. pričali. a nodu sa njima na trgu..Upoznao sam se sa svima i ostao tu ostatak večeri.. pevali. Hmmm.. I stanarinu sam počeo sam da pladam. Tako sam provodio dane. Svako veče smo se okupljalji na trgu. Moj život je konačno dobio smisao. Ponekad bismo Natali i ja ostajali sami u motelu. pili. Bilo mi je baš lepo i jako mi se svidelo Nataliino društvo. Ujutru na posao. Pričali smo o svemu.

.svaki trenutak je bio bolji od onog prethodnog. Pored mene je sedeo dečko mojih godina. Naravno sve ima kraj..Ne sedam se tačno koliko sam popio.. Seo sam za šank i naručio viski. Posvadjao sam se Natali i nije mi bilo ni do čega. Jedne nodi vradajudi se iz grada svratio sam do bara koji je bio udeljen svega dve ulice od mog motela. Nikad mi naredni dan nije bio bolji od prethodnog... nedelja za nedeljom. Torbu koju sam imao sa sobom spustio sam pored stolice. Sve je izgledalo kao san. Nosio je plavu jaknu. popio sam možda desetak čaša viskija i nekoliko piva.VII glava NEKI ČUDAK IZ BARA Dan za danom. Bio je obrijane glave i imao 49 .. U njoj su bile neke nevažne stvari. Te večeri bio sam veoma nervozan. Nikad mi se nisu dešavale ovako dobre stvari jedna za drugom.

Ulica u kojoj se nalazio bar bila je osvetljena samo jednom uličnom svetiljkom pa se skoro ništa nije videlo. Osim što je on imao svoj stan u kome živi sa majkom. jer sam morao ujutru na posao.Baci mi torbu. Nisam stigao ni da progovorim kada je munjevitim potezom zaboo nož u moj 50 . razgovarali satima i smejali se ko ludi. Posle desetak minuta smo se upoznali i tip je počeo da mi priča svoju životnu priču koja se nije mnogo razlikovala od moje. Za mnom je krenuo i tip koji je cele nodi pio sa mnom. Onda sam začuo taj glas.je mindjušu u levom uhu. Ponod je prošla. Zapili smo se. Krenuo sam kudi. . Okrenuo sam se. a onaj isti lik sa kojim sam razgovarao satima stajao je ispred mene sa nožem u ruci. On je pio votku.

“. Zatim je došao doktor i rekao sestri da de me zadržati još koji dan u bolnici radi analiza. kako se polako udaljava od bara. Koraci su se čuli sve tiše i tiše. Izgubio sam svest... Probudio sam se u bolnici...Kako si Mick?Kako se to dogodilo?Ko je taj mladid?Jesi li dužan novac nekome?O čemu se radi?! 51 . Bio sam izgubljen.. Ne znam ni zbog čega mi se ovo dogodilo. Pol je došao čim je mogao.stomak. pa još jednom...još jednom.... Ležao sam nemodan u lokvi krvi. Samo sam čuo njegove korake. ubistvooo!!!. Utračao je zabrinut u sobu i počeo da me ispituje: . Sestra koja je stajala pored mene rekla mi je da ostanem miran i da je operacija prošla u najboljem redu.. ni kako.. zatim je istrčao čovek iz bara i počeo da viče: „Ubistvo...

Držala me je za ruku i plakala. 52 . Morao sam da odem do policijske stanice da dam izjavu u vezi onog lika koji me je ranio.. i zatim otišao. sa bolovima u stomaku pušten sam iz bolnice. Sva u suzama postavljala mi je pitanja kao i Pol. Obedao mi je da de se vratiti.. Rekli su mi da de me zvati kada ga budu uhapsili kako bih potvrdio njegov identitet.. Stalo joj je do mene. Samo sam klimao glavom. Sada sam bio siguran da joj ipak značim. Doneo mi je brdo voda i sokova. Došla je i Natali. Ispričao sam im celu priču.Nisam mogao ni da govorim. I ja sam nju zavoleo. Verovatno me ništa nije razumeo. onako utučen. Nedelju dana kasnije. Nisam mogao da govorim.. Potpisao sam izjavu i otišao.

Napunio sam 18 godina. jer nisam mnogo razmišljao o tome. Svake večeri sam klošario na trgu u centru grada. pa sam dnevno pušio po dve pakle. Svake nodi sam se opijao sa Natali i ostalima i nisam znao kuda sve to vodi. Postao sam punoletan.Natali je svake večeri ostajala sa mnom dok ne zaspim jer je verovatno bila uplašena zbog svega što se dogodilo. Mada nije me ni bilo briga. nekada i tri. Došao je 53 .. Jednog dana klinac iz komšiluka je doneo marihuanu. Stalno sam se šetao iako mi je to bilo zabranjeno. Počeo sam da pijem ko lud.. Ortaci su me navukli na cigarete.. pušio i pio sa ostalima. U zadnje vreme slabo sam jeo. Srolao je džoint i cigareta je pocela da se vrti od ruke do ruke..

red na mene. Kao da možeš baš sve.. Zamolio sam da zamotaju još jedan.. Eto... Moje oči izgledale su užasno i imao sam strašno velike podočnjake.. kao da letiš... Nekoliko puta sam probao i heroin ali ta droga definitivno nije bila za mene. Nerazmisljajudi u pijanom stanju povukao sam prvi dim. Polako sam počeo da propadam sam.. Stalno sam povradao i skoro nikada nisam bio trezan. pa još jedan.tako sam se navuko i na marihuanu.. Imao 54 . VIII OD SVEGA NI NA ŠTA Neverovatan lep osedaj.

Kakav dobar spoj. tužio sam tu bolnicu i na sudu dobio odštetu od 50 000 maraka. Zato i nisam hteo da nastavim da uzimam to sranje. Bila je to moja. Svake večeri sam bio u sve gorem stanju. Imao sam grčeve u predelu stomaka pa sam morao da se obratim doktoru.. lično moja kuda. Moj prvi posed koji niko ne može da mi oduzme. Posle pregleda doktor je predložio da ponovimo operaciju. Za 10 000 sam 55 ... Tonuo sam ka dnu. Natali me je odvela do bolnice. Pol mi je našao jednu malu kudicu za 25 000.sam strašne tripove od heroina. kao i alkohol.. jer su doktori prilikom prve operacije u mom telu zašili neki alat. Nastavio sam da konzumiram marihuanu. Posle dužeg vremena uz pomod Pola. iz kog niko ne može da me otera.

Natali i ja smo svake veceri bili kod mene i razbijali se od alkohola i droge. Sve više i više tonuo sam ka dnu. Vise nismo „blejali“ na trgu kao pre. Nisam bio ni za šta. Ostalo mi je još nekih 15 000 maraka koje sam trošio isključivo na alkohol i na drogu. Dovoljno da zivim još jedan mesec ovako luksuznim životom. Pol nije znao da pijem i da se drogiram. Društvo se razišlo.kupio solidan automobil i vozikao se sa Natali po ulicama Amsterdama. a i novca sam imao još vrlo malo pa sam se odlučio da 56 . Navukao sam i Natali na to sranje. Uzimao sam ga tako što sam ga ušmrkavao. Onda sam probao jednu čudesnu stvar koju su svi nazivali ''Kraljevska Droga.. Ovo nikuda nije vodilo. Novac sam imao. Kokain. retko sam išao na posao. Bio je veoma skup... Dani su prolazili..

.počnem da prodajem stvari iz kude kako bih obezbedio novac za kokain.. Natali su roditelji pronašli kokain u rancu. 57 .... Poslali su je na lečenje u Ameriku. Sam bez Natali. Jednostavno bilo mi je jako lepo. tonuo sam polako. sigurna.. Mislio sam da sve ovo što radim je normalno i u redu iako sam znao da je moja majka umrla zbog toga. Nedelju dana kasnije. Bilo mi je jako teško što nje više nema. Bio sam u raspadnom stanju.. Nisu je puštali da izlazi iz kuce. Prodao sam i automobil. ali ni u jednom trenutku nisam pomislio da je ovako bolje za nju.. a ja sam nastavio da se drogiram. Otac je svake večeri tukao. i ta situacija u kojoj sam se nalazio činila mi se sasvim u redu..

Malo sam popustio i sa zivcima.. sa flašom u ruci seo bih pokraj spomenika i pričao. Natali sam zaboravio jer sam znao da je više nikada necu videti a i Matt-ov grob sam retko posedivao.. Na posao više nisam ni išao. Ponekad bih otišao do groba. Tako sam i nastavio. dok jednog dana nisam uzeo špric i ubrizgao to sranje sebi u venu. Retko sam pio. sada me je samo zanimala droga i ništa više. ziv.Pol je pokušavao da dodje do mene ali sam ja uvek kada me je zvao eskivirao njegov poziv. Bio sam u lošim tripovima.... Pričao sam ponekad i po dva sata. Jedne nodi. nedelju dana kasnije 58 . pored mene... kao da me neko sluša. Drugačije nisam mogao ni da se uradim. kao da je Matt tu. Roba je bila sve gora i gora.. Prodao sam skoro sav nameštaj iz kude kako bih kupio drogu.

59 . Pol je dolazio stalno.. nada mnom i.. stajao je tu. Brojao sam mesece. Bilo me je stid...Ubrzo je došao i Pol.. nisam ni ja hteo ali eto.. Očigledno nije hteo da završim kao moji roditelji. nedelje..... Osam meseci sam gledao u kalendar koji je stajao na zidu u sobi u kojoj sam boravio.bio sam toliko uradjen da sam završio u bolnicu. U toj bolnici sam proveo više od pola godine. Iz bolnice direktno su me avionom prebacili na neku kliniku u Francuskoj. Ne sedam se u kom gradu se nalazila ali znam da je sve to platio Pol. Bio sam na lečenju.. posle svega što sam mu uradio čovek se i dalje zalagao za mene.. ostalo se sve izbrisalo.. Počeo je nešto da govori ali sam ja ubrzo izgubio svest tako da se ničega ne sedam.. Nije bio toliko ljut koliko je bio razočaran i uplašen. znam..

Kako li sam uspeo da se provučem.. sate i munute. Jedino čega se nisam odreko su bile cigarete.. Bilo me je sramota da izgovorim jednu reč.. Pol je izašao iz automobila i otvorio mi vrata da udjem... Pričao mi je o mnogim 60 ... najzad.niti sam pomišljao da uzimam bilo kakve droge ili alkohol.. i. Bio sam spreman da se vratim običnom životu.. slušao ga i slagao ramenima... kako on i dalje brine o meni.. više nisam imao potrebe. i zašto??? Samo sam dutao. došao je i taj dan. Počeo je da mi govori nešto... Ispred bolnice stajao je onaj isti crni mercedes sa kojim je sve i počelo.dane. Ljudi su me stvarno izlečili. Jedva sam čekao da izadjem. bez alkohola i droge.

. Posle dužeg putovanja stigli smo u Amsterdam i tada sam progovorio...Odvezli su me do kude koja je bila prazna. Odgovorio mi je: .. Čovek je baš znao da te posavetuje. A.. Pogledao sam u Pola i rekao mu: .stvarima. i osmehnuo se..Ne brini. samo deš ovog puta morati da paziš na sebe.. Ovo je ''Grad Droge. Tada se i Pol osmehnuo.. Kupidu ti ja nove stvari. Hvala vam.U redu. 61 . jeste li čuli možda kako je Natali? To je ona mala što se družila sa mnom..Sve stvari sam prodao zbog droge.

62 . Mislio sam samo na Natali i jedva sam čekao da je vidim. Kao beba. Ispušio sam skoro celu paklu i nekako se uspavao. Sišao sam. I ona se „skinula“.. Sedeo sam u sobi. Večerali smo i svako je krenuo ka svojoj sobi na spavanje.Znam. baš me je pitala za tebe.. Seo u fotelju preko puta njega i zapalio cigaretu. Kao da sam se ponovo rodio. pušio i gledao televiziju. Osedao sam se kao da sam novorodjenče. Te nodi sam ostao kod Pola da prenodim jer kod kude nisam imao ni krevet na kome bih mogao da spavam. . tu je u gradu. Te nodi nisam mogao da zaspim. Video sam je skoro. Ujutru me je probudio Pol i pozvao me da sidjem dole da popričamo.

Tako du se bolje osedati..Od sutra počinješ da radiš kao vozač.Da više nikada nedeš uzeti drogu ili alkohol? . Kupio sam ti sve najpotrebnije.Recite mi? . ... Dosta sam para bacio na tebe Mike sada des morati nešto i da mi obecaš.I još nešto.Stvari su ti ved u kudi. . i to moj privatni. 63 . Mike.Obedavam!! .U redu. da si mi stalno na oku...

začuo sam njen glas koji je izgovorio moje ime: . Jedva sam izgovorio njeno ime. . Čekao sam je sa uzbudjenjem ispred ulaza.A sada Mike. .Natali! 64 . Lepa kao i uvek. Kada sam izašao prvo na šta sam pomislio je Natali. Svakog jutra du ja lično dolaziti po tebe automobilom.. Odjednom.. ali iste one boje meda koja se presijavala na suncu.Mike! Okrenua sam se i tu je bila ona. Kosa joj je bila duža. Potom sam krenuo svojoj kudi. idi kudi i odmori se.. Gde i kako da je nadjem? Rešio sam da odem do škole...

.. volim je.Volim te Natali!!Samo sam na tebe mislio. Da. . Bio sam presredan... Ljubili smo se bez prestanka. A voli i ona mene. i ponovo se bacila u moje naručje. Rekla mi je.Zagrlio sam je tako snažno da ni grom ne bi mogao da nas razdvoji. 65 .

Često smo izlazili do grada držedi se za ruke i mislili samo jedno na drugo. Ispričala mi je sve šta je radila u bonici dok se lečila. 66 . Bilo je tako divno. Nije postojala stvar koja bi nas razdvojila. Dani su prolazili. Često bi u parku sedeli zagrljeni i gledali golubove kako kljucaju mrvice hleba sa zemlje. ja sam bio sve više i više zaljubljen u Natali. vozio sam i satima pricao sa Polom o raznim stvarim vezanim za život.XI OD POČETKA Krenuli smo pešaka ka gradu kako bismo imali više vremena za pricanje. i ja njoj takodje. Na poslu sam bio redovan. Ljubili smo se i grlili celog puta. Kada smo stigli kod mene odmah smo se bacili na krevet i počeli da se ljubimo. Osedao sam ljubav izmedju nas dvoje koja je cvetala punom brzinom.

. Rešio sam da odem do Matt-ovog groba jer ga nisam posedivao skoro godinu dana. Ponekad sam sedeo satima ispred groba i razmišljao o Matt-u. Skoro svakog dana sam ga posedivao. Živeo je sam. Droga mi više nikada nije pala na 67 . Zaplakao sam. Nekoliko dana kasnije sam kupio novi spomenik i ljudi koji su radili na groblju su ga zamenili. ali je bio mnogo dobar čovek i pomogo je mnogim ljudima. Kako su dani prolazili ja sam sve više i više sazrevao i postajao ozbiljniji. nije imao ni decu ni ženu. nije mi bilo lako jer mi je taj čovek dosta toga pomogao u životu. Njegov spomenik je bio polomljen.. Jednog popodneva krenuo sam sa Natali u šetnju i svratio do gradskog groblja. Zaprepastio sam se.Pol je bio čovek u godinama.

pamet. Kao i ona na mene. Bio sam presredan. Nekoliko dana kasnije dobio sam poziv od njenih roditelja da dodjem kod njih na večeru. naravno ni alkohol. Natalini 68 . Uspeo sam i cigarete da ostavim. Godinu dana kasnije Natali je završila srednju skolu pa je otac zaposlio u nekoj firmi na kraju grada čiji je vlasnik bio neki dobar prijatelj njenog oca. Imala je veoma dobru platu. Medjutim Natali je sve to krila od njenih roditelja punih tri meseca. Nisam želeo da živim sa porocima. Naš život se je skroz promenio. Na kraju ipak je morala da im prizna.Jednog dana Natali mi je rekla da je ostala u drugom stanju. Naravno da nisam odbio.Poveo sam sa sobom Pola koji se predstavio kao moj otac. Bio sam veoma ponosan na nju. a i radila je svakog drugog dana.

edukovani. Pol je bio rodjen za takve stvari. Nikada mi nije bilo dosadno pored takvog čoveka. Govorio im je da sam veoma dobar momak. Zahvalio sam se njenim roditeljima na večeri. kao i Pol i krenuo. Rekao mi je da ujutru nede dolaziti po mene. Ubrzo smo završili sa večerom i vreme je bilo da krenemo kudi. Skoro cele nodi smo pričali o meni. Sedeli smo i razgovarali. Njen otac je stalno postavljao neka pitanja Polu na kojima je on tako vešto odgovarao kao da je u nekom kvizu. a ponekad i da me izgrdi zbog loših stvari koje sam radio. Da sam vredan i poslušan. Uvek je znao da me nasmeje do suza. veoma pametni. Nije me odbio. i da ostanem da spavam i otišao 69 .roditelji su bili kulturni ljudi. Kada smo stigli zamolio sam Pola da udje na šolju kafe ili čaja. Pol ih je impresionirao pričom o meni.

. Petak. Takva svadba se nije pamtila u tom okrugu. pa oni su činili vedinu Polovih kolega. a Natali i ja smo plesali i ljubili se. Bio sam veoma uzbudjen. Dobili smo brdo poklona. pili. 70 . razgovarali. Bilo je predivno.. Na svadbi je bilo preko 500 ljudi. Ženio sam se.. Svi su se smejali. Bilo je svega i svačega.kudi. Probudilo me kucanje na vratima.veselili se.Ljudi koji su došli zbog mene. Rekla mi je da su njeni roditelji odobrili nasu vezu i da bi najbolje bilo da počnemo da planiramo venčanje. sva sredna skočila mi je u zagrljaj. bio je to najsredniji dan u mom životu. I Pol i Natalini roditelji bili imudni ljudi pa su napravili baš raskošnu svadbu. Bila je to Natali..

Nod je tako brzo prošla. Nedelja. Uskoro dete dobiti dete. Mi smo uvek tu da pomognemo oko novca ili nečeg drugog. Natali je bila u šestom mesecu trudnode i sa nestrpljenjem je čekala porodjaj kao i ja. Kada smo završili. bio sam na poslu. Vozio sam Pola do nekih njegovih klijenata da potpiše neki ugovor. pa zatim i zaspali od umora. Natali. Dugo smo se ljubili i grlili. Njen otac je izgovorio sledede reci: „Od danas pa nadalje.Dani su lagano tekli a ja sam uzivao u zivotu. sami dete se snalaziti za svoj život.“ Ubrzo su svi otisli. vratili smo se u 71 . U mojoj kudi ostali smo samo Pol.nije postojalo nista sto bi opet moglo da me vrati u stare dane.Sve je bilo kako treba. njeni roditelji i ja. Ostali smo samo Natali i ja.

fabriku da Pol uzme neku dokumentaciju.
Ja sam ga sačekao ispred u kolima. Posle
nekih pet minuta Pol je istrčao iz fabrike i
brzo uleteo u automobil. Povikao je:

- Vozi u bolnicu!!! Natali se poradja!

Vozio sam toliko brzo da sam preticao sve
što mi se našlo na putu. Suze su mi tekle
od radosti. Kada smo stigli nisu nam
dozvolili da udjemo u salu gde je bila
Natali. rekli su nam da sačekamo ispred, i
posle nekih pola sata doktor je izašao iz
sale sa osmehom na licu.

- Čestitam, dobili ste sina...

Počeo sam da vičem od srede. Zagrlio sam
Pola i sa njim zaplakao. Rekli su mi da du
za nekih deset minuta modi da vidim

72

Natali i bebu. Ušao sam u sobu i video
premorenu Natali kako pokušava nešto da
mi kaze. Prišao sam joj i ona mi je rekla:
Volim te!!!

Seo sam pored nje i držao je za ruku dok
se nije uspavala.

Nedelju dana kasnije Natali je puštena iz
bolnice sa detetom. Mali je dobio ime po
mom ocu, Stiven. Kuda je uvek bila
prepuna. Stalno su dolazili Natalini rodjaci
u posetu. Od rodbine ja nisam imao
nikoga, sem Pola koga sam voleo i
poštovao kao oca. Taj period mog zivota
ce mi zauvek ostati u srcu. Natali nije
radila neko vreme zbog deteta, a ja sam
kao i do sad za Pola radio kao vozac. Pol
mi je povedao platu zbog deteta, jer mi je
uvek govorio da du biti sjajan otac.

73

Posle nekog vremena saznao sam da Pol
ima neizlečivu bolest. Sve vreme je to krio
od mene. Posle nekoliko nedelja Pol je
preminuo u gradskoj bolnici. Kada sam
saznao nisam mogao da se smirim. Došlo
mi je da polomim sve. Plakao sam i nisam
mogao da razumem zbog čega mora tako
da bude. Imao sam skoro dvadeset i dve
godine i znao sam mnoge stvari o njemu.
Bio mi je kao otac. Sve mi je govorio. Uvek
je znao da me oraspoloži njegovim šalama.
Bio je veoma dobar čovek. Na njegovoj
sahrani bilo je mnogo ljudi. Bili su tu veliki
biznismeni, klijenti, ljudi kojima je Pol
dosta toga pomogao u životu, lekari,
direktori, nastavnici... Teško sam podneo
sve to. Nedostajao mi je. Nisam imao sa
kim da razgovaram, ponekad sam dutao i
razmišljao o njemu, vradao trenutke
provedene sa njim. Dve nedelje kasnije,

74

dobio sam poziv za čitanje Polovog
testamenta. Nisam znao ni da je napisao
isti, čovek je tačno znao šta de se desiti.
Otišao sam i prodelavi čovek u odelu je
poceo da čita. U testamentu je pisalo:

„U životu sam prošao mnogo toga, imao
sam najlepse dame ovoga grada, nisam
imao ženu, decu, rodbinu. Samo jedan
čovek zaslužuje da me nasledi, samo jedan
čovek zaslužuje moje bogatstvo i moju
imovinu, a taj čovek se zove MIKE TERENS.
Njemu ostavljam fabriku, kudu i 2 000 000
000 maraka u banci!!!“

Zadutao sam na trenutak. Onda je onaj
prodelavi čovek progovorio:

- Da li se medju prisutnim nalazi i Mike
Terens?

75

Sve je to sada bilo moje. rekoh. . Ali nazalost to se nikada nije dogodilo.Tu sam! . Stalno sam posedivao njegov i Matt-ov grob. Dobio sam papire od kude. Pozvali su me u kancelariju i dali mi broj žiro računa na kome je bio prebačen novac. . 76 .Jeste.Čestitam gospodine. vi ste izgleda baš bili dragi pokojnom gospodinu. Često sam sedeo ujutru i čekao Pola da prodje kolima po mene. taj čovek mi je mnogo pomogao u životu. Imali su najlepše spomenike i dve klupice gde bih sedeo sa Natali i satima pricao o njima. ali nisam tako osedao..

ono što ja nikada nisam dobio.. Rekao sam joj da da otkaz kako bi se posvetila više detetu. Mali Stiven je progovorio. Poslušala me je. Bilo je tako divno dete.Mali Stiven je napunio godinu dana. Plus novac koji mi je Pol ostavio. Natali je bila veoma nervozna zbog posla.Više je ličio na Natali nego na mene. Proslavili smo i njegov prvi rodjendan.. Stalno su je zvali da ide da radi. Samo sam znao da de biti snalažljiv kao njegov otac kada bude odrastao. Nisam imao veliki posao oko fabrike. Prva 77 . Pladao sam ljude koji su sve to završavali umesto mene. Imali smo dovoljno novca. Želeo sam da što više vremena provedem sa sinom i da mu dam roditeljsku ljubav. Fabrika mi je donosila veoma dobru zaradu. i tamo bi nekada ostajala do jutra i dolazila bi kuci premorena. sa velikim plavim ocima.

pa onda ''Mama.. Prislonio sam je na stolicu i pitao je šta joj je. Brzo sam uleteo u automobil i odvezo se u 78 . Trebao sam da se nadjem sa njima za nekih pola sata. Drhtedi kroz plač rekla mi je da je neki manijak automobilom udario Natali. a da je Stiven u bolnici i da se lekari bore za njegov život.. dok je šetala Stivena. Zamalo se nisam onesvestio. Jednoga dana dok sam bio na sastanku Natali je u kolicima šetala Stivena po gradu. Bili smo presredna porodica. Drhtala je..reč koju je izgovorio bila je ''Tata. Odjednom u kancelariju uletela je moja sekretarica i sa suzama na licu pokušavala nešto da mi kaže. Natali je bila malo ljubomorna na to. Ponekad je u šali govorila kako de Stiven da bude isti kao ja kada odraste. i da je Natali poginula na licu mesta.

. Ubrzo sam se onesvestio. jer je ovo bio šok za mene.ZAŠTO!!! ZAŠTO BAŠ MENI DA SE DESI SVE OVO!!!! ZAŠTO!!! ZAŠTO!!! 79 ... Ustao sam i onako uplakan. Hodao sam ulicama. Odjednom je izašao doktor i rekao mi: .Zaista mi je žao. Baš u tom trenutku lekari su se borili za Stivenov život. Sedeo sam ispred sale za operaciju i držedi se za glavu plakao. drhtedi izašao iz bolnice. Probudili su me šamari i mlaz hladne vode. Plakao sam i dalje.. Nisam mogao da se smirim.Primite moje saučešde. . Pokušali smo sve da spasemo vašeg sina.. Ali nismo uspeli. plakao i gledao ka nebu.bolnicu.

. idi i ti sa njima. nepravednog života. Sve sam izgubio u životu.. A korice ove knjige oznacavaju početak i kraj moj čudnog. baš sve.. roditelje..Popeo sam se na zgradu koja je bila u centru grada. Više nisam imao volje da živim. Rešio sam da skočim sa zgrade.. I šta de mi sav taj novac i luksuz??? Nije mi više stalo ni do čega. Zapisao sam zadnje reči u ovom dnevniku koji pišem od svoje sedamnaeste godine i time završio svoj život... prijatelje. Sve... jer ionako nisam više imao potrebu za životom.. Porodicu. „ u potpisu MIKE TERENS. 80 . „Kada svi voljeni budu otišli od tebe.

81 .