POREKLO I DEGRADACIJA Napisao: Miloš Bogdanović Recenzenti: Dr Svetozar Sinđelić Dr Miloje Rakočević Lektor: Marija Bogdanović Izdavač: Miloš

Bogdanović, milos@net.yu, 064-15-15-092 Beograd Oktobar 2002. (U kompjuterskom formatu ove knjige nedostaju neke sheme, mape i slike, koje se inače nalaze u štampanom izdanju iste knjige. Knjiga "Prokletstvo nacije" Miloša Bogdanovića predstavlja svojevrstan nastavak ovog istraživanja, i može se besplatno dobiti od autora u kompjuterskom formatu. Ona sadrži u svom sastavu i neke mape, slike i sheme koje nadopunjuju sadržaj kompjuterskog formata knjige "Poreklo i degradacija". U toku je snimanje serije TV emisija na osnovu desetak poglavlja ove knjige. Emisija o kromanjoncima je već urađena i može se nabaviti u DVD ili DVX formatu) 7 1

POREKLO I DEGRADACIJA Predgovor autora Publikacija "Poreklo i degradacija" napisana je kao jedan interdisciplinarni pokušaj da se odgovori na neka od najvažnijih pitanja, koja čovek postavlja o svom poreklu i poreklu svega živog i neživog, ali na koja naučnici često bivaju sputani da odgovore, ne zbog nedostatka sposobnosti, sredstava ili metodologije, već zbog jakih ideoloških faktora. Često govorimo o tamnom srednjem veku kao primeru zarobljene ljudske svesti, nesvesni da smo i danas prožeti tabuima i dogmama, koji možda imaju drugačiju formu, ali ne i drugačiju snagu nad slobodom uma čoveka savremenog doba. Ako smo slobodni i hrabri u razmišljanju, doći ćemo do one interdisciplinarne suštine, koja će nam pomoći da prepoznamo principe savršenstva stvorenog sveta, svrhe njegovih odnosa, a zatim i principe degradacije, koji prožimaju razne pojave u našem svetu, od jezika kojim govorimo, odnosa u ljudskoj zajednici, do ljudskog genoma i njegovih degradiranih, isprva savršenih sposobnosti i moći. Videćemo da ne postoji progresivna evolucija. Postoji degradacija onoga što je prvobitno stvoreno savršeno. To nam otkrivaju i psihologija, i lingvistika, i genetika. Oni nam ukazuju na stvarni smisao čovekovih sposobnosti i moći, ne kao pukog sredstva njegove borbe za opstanak, već kao izraz uzvišenog smisla čovekovog postojanja, a to je da živi služeći i voleći druge. Na kraju, odgovorićemo na pitanje - šta čovek može da uradi svojom voljom da se odupre principima degradacije, koliko to do njega stoji. Miloš Bogdanović, milos@net.yu 2

UTICAJ IDEOLOGIJE NA NAUKU PRITISAK VLASTI I UTICAJ MIŠLJENJA VEĆINE U vreme francuske revolucije uhapšen je i poslat u zatvor tadašnji najpoznatiji hemičar Lavoazije. Njegov prijatelj, matematičar La Granž, molio je i preklinjao vlasti da ga puste, objašnjavajući da je on naučnik koji treba da završi neke veoma važne eksperimente. Kofenal, predsednik suda, odgovorio je rečima koje se nisu čule ni od inkvizitora: "Francuskoj republici nisu potrebni naučnici." I Lavoazije je giljotiniran. Uticaj ideologije na nauku je kroz istoriju uvek bio srazmeran slabosti ljudskog karaktera, pa na njega nije imuna ni novija istorija. Teorija relativnosti je iz fašističke Nemačke bila proterana kao "jevrejska nauka", dok je u isto vreme iz Sovjetskog Saveza bila proterana kao "produkt buržoaske svesti". U Sovjetskom Savezu je takođe zbog ideoloških razloga bila podržana Lisenkova genetika. Ona je pogrešno tvrdila da organizmi mogu da se prilagode sredini u kojoj žive i da se usled toga stečene promene beleže u nasleđe. Komunistička ideologija je takvim shvatanjem opravdavala svoju totalitarnu vlast kao neophodnu za formiranje odgovarajuće ljudske svesti, jer, ako postoji nasleđivanje stečenih osobina, "ljudi koji žive u socijalističkom društvu pretvaraće se u socijalističke ličnosti". U pokušaju da odgovori na pitanje nastanka sveta i porekla života, nauka je više nego u bilo kom drugom pitanju bila objekat uticaja vladajuće ideologije. Ne želeći da svojim slobodoumnim razmišljanjem izgubi odobravanje većine, kao i svoja postojeća prava u društvu i politički uticaj, čovek je 3

sklon da bez kritičkog preispitivanja prihvata teorije koje zastupa vladajuća ideologija, i da zatim te teorije pogrešno proglašava naučnim činjenicama. Onu istu upornost i isključivost koju je u srednjem veku pokazivalo papstvo u odbrani tadašnjeg naučnog shvatanja da je Zemlja centar sveta oko koga se okreće Sunce, pokazuju i danas mnogi koji sebe zovu naučnicima kada je reč o pojedinim savremenim popularnim shvatanjima. Još uvek smo svedoci kako se kreacionistički model stvaranja "Bog reče i postade" proglašava religioznom dogmom, dok se evolucionistički model stvaranja "Slučajno se ništa pretvorilo u nešto" ne smatra dogmom, već proglašava naučnom istinom, bez obzira što je sam po sebi besmislen. U SUŠTINI - MORALNA DILEMA Međutim, najveću prepreku u dolaženju do nepristrasnog odgovora na pitanje - šta je istina, čoveku ne predstavlja uticaj javnog mnjenja, niti političkim sredstvima nametana ideologija, već unutrašnje iskušenje susreta sa sopstvenom moralnom i duhovnom odgovornošću, koju on ima ukoliko iza stvaralačkog akta zaista stoji božanska ličnost Tvorca. Shvatanje da je stvaranje sveta i samog čoveka izraz voljne namere Tvorca, nameće pitanje: "Da li to znači da Tvorac ima plan i za život čoveka koga je stvorio? Da li je moj život u skladu sa Božjim planom i Božjim zakonom?" Vezu između čovekovih motiva i njegove objektivnosti u dolaženju do ispravnih rezultata razmišljanja, jedan naučnik je objasnio na primeru rešavanja zadataka iz matematike: "Oko pitanja koliko su dva i dva, niko ne pravi probleme, jer to nikoga moralno ne obavezuje. Odgovor na to pitanje ne zahteva od vaše savesti da korigujete svoje ponašanje. 4

istina o Bogu kao Stvoritelju nije nešto do čega se dolazi. kako onda tek može takvo savršenstvo da nastane nenamerno i slučajno. 5 . ako je dva plus dva jednako četiri. koji je pokušao da ospori model stvaranja postavivši mi pitanje: "Da li ti uopšte znaš koliko je jedna ćelija savršena? Kako možeš verovati da je takvo savršenstvo stvorio Bog?" Naravno. recite vi svojoj deci da. ili sam odgovarao na potrebe života služeći drugima?! Da li i dalje smem da slobodno kršim principe Božjeg zakona? Hoću li zato odgovarati pred Bogom. onda neće smeti da gledaju crtani film. samo od sebe?! Dakle. za one koji razmišljaju. iz prašine i blata?! Ako je apsurdno verovati u čudo da je svet i život stvorio Bog. Nameću se pitanja koja su neprijatna neodgovornom ljudskom srcu: "Šta sam uradio od života koji mi je darovan? Da li sam druge ljude i sebe zloupotrebljavao pokušavajući da život što više iskoristim za sebe. onda postoji i odgovornost čoveka pred Onim ko mu je dao život. nije li još veći apsurd verovati da se takvo čudo moglo desiti slučajno. ako Bog postoji?!" Takva razmišljanja su verovatno mučila i jednog mog prijatelja. ako je nešto toliko savršeno da je neverovatno da bi ga tako savršenim stvorio sam Bog. I videćete da će se pojaviti problemi u računu!" Ako postoji Stvoritelj života.Međutim. na primer. nego nešto čemu se čovek mora odupreti. ukoliko želi da ostane ateista.

koji se danas u savremenom obliku zove teorija organske evolucije (koji duhovno i moralno ne obavezuje). Oko tri hiljade godina stara knjiga Solomunovih mudrosti otkriva nam vekovnu vezu između čovekovih moralnih principa i njegovih stavova o poreklu i budućnosti života: "Jer oni (nepravednici) krivo misle i ovako mudruju: 6 . biološkom sintezom belančevina i predajom naslednih informacija. Ta dilema nije iskušenje samo čoveka današnjice. koji se zove kreacionistički model. pa je potrebno na vreme u ljudski um ubaciti predubeđenja..dobra i zla. ćelija. i u tom kontekstu između dva modela stvaranja: modela slučajnog nastanka života. Bez takve pripreme u formiranju već gotovih pogleda na svet.U sovjetskom priručniku za nastavnike o vođenju nastave biologije. U ljudskom umu dolazi do sukoba između dve životne filozofije. pomaže da se usvoji i razvije istorijski pristup izučavanju problema koji predstavljaju sadržaj kursa II razreda. i mogla bi da ostavi mistične utiske.. ili model stvaranja. savršenstvo stvorenog sveta nameće postojanje razumnog Bića koje je taj svet premudro stvorilo. samoreprodukcijom. sa njenim izuzetno prefinjenim strukturama. nalaze se sledeća uputstva koja je trebalo da sačuvaju učenike od iskušenja da slavu stvorenog sveta pridaju Bogu: "Prihvaćeni raspored materijala po godinama obučavanja je potpuno opravdan. dva životna principa . da bi on slavu koja pripada Stvoritelju pridao "svetom slučaju. i modela namernog stvaranja života (koji je plod Božje ljubavi i moći). mogla bi za neupućenog da liči na neko čudo. Upoznavanje učenika sa evolucionim učenjem u I razredu srednje škole . svetoj verovatnoći i svetom vremenu". Izučavanje darvinizma već u I razredu srednjih škola obezbeđuje pravilno poimanje ćelije." Drugim rečima. kao rezultat prirodne selekcije. samoregulacijom funkcija.

sama njegova pojava tišti našu dušu. Neka naša snaga bude zakon pravde. Zato hodite ovamo! Nauživajmo se odabranih vina i mirisa i neka nas ne mimoiđe nijedan cvet prolećni. i obnovu grehom oskrnavljenog sveta i života.život nastaje iz života. Međutim. ali i uslov opstanka njegove harmonije. ili model Božjeg stvaranja sveta koji zastupaju monoteističke religije. Bog je stvorio vreme i prostor. jer je Bog stvorio čoveka za neraspadljivost i učinio ga na sliku svoje besmrtnosti. jer samo je dim ono čime dišu naše nosnice. Život njegov nije kao u ostalih i njegovo je ponašanje nastrano. 7 . prebacuje nam prestupe protiv Zakona. Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju. svet i život za relativno kratko vreme. stradanja i smrti. Tako oni misle. A đavolovom je zavišću došla smrt u svet i nju će iskusiti oni koji njemu pripadaju. Mi smo deca pukog slučaja i kasnije ćemo biti kao da nikad nismo ni bili. Iz naše smrti nema povratka." RAZLIKE IZMEĐU DVA MODELA NASTANKA ŽIVOTA Podsetimo se na razlike između dva pomenuta modela nastanka sveta i života: Prvi je kreacionistički. kako u pravoj ljubavi nema moranja. . koje je zatim na stvoreni svet navuklo prokletstvo besmisla. jer ono što je slabo nije ni za šta.Kratkovek je i tužan život naš i nema leka kad čoveku dođe kraj i još nije poznat ko bi se iz Podzemlja izbavio... On je ukor utelovljeni našim mislima. jer ih zloća njihova zaslepljuje. a sama ljubav predstavlja smisao svih odnosa u stvorenom svetu. Bog je dozvolio odmetništvo. ali se varaju. zapečaćeno je i niko se ne vraća. Božji plan spasenja omogućava čoveku povratak ka Bogu. okružimo se ružama pre nego što uvenu. Prema kreacionizmu . Oni ne znaju tajne Božje. Samo delo stvaranja je plod Božje ljubavi. a misao je tek iskra od kucaja našeg srca.

već zastupa evoluciju sveta i života koji je navodno slučajno nastao iz nežive materije. Materijalizam na Zapadu i marksizam na Istoku pružili su čoveku odrešene ruke da u ime navodne borbe za opstanak legalizuje sebičnost i greh kao vrlinu. tako je i zapadni svet počeo da oseća prezir prema nauci koja mu je ranije bila izvor njegovog blagostanja i sigurnosti. za razliku od kreacionističkog modela. POTREBE SAVREMENOG ČOVEKA ZA EVOLUCIONOM FILOZOFIJOM Prvu polovinu devetnaestog veka zapadni svet odlikuje duhovni kolaps koji je zabeležen u svoj religioznoj štampi toga vremena. sve je stvar slučaja koji za dovoljno dugo vreme kroz mutaciju i selekciju evoluira niže oblike u složenije organizme. PITANJA KOJA NAM SE NAMEĆU 8 . Ljudska savest je kiptela za slobodom od pritiska autoriteta Biblije i Božjeg zakona. Duh izopačenog racionalizma i Darvinova teorija evolucije pružili su čovekovoj savesti izgovor da odbaci Boga kao Stvoritelja sveta i Bibliju kao autentično otkrivenje Božje volje. ne pokreće pitanje čovekove duhovne i moralne odgovornosti pred božanskim bićem. ali mu se čine kao nešto tuđe. Kao što je Bog rekao u Pismu o svom narodu: "Napisah mu velike stvari u zakonu svom. pa je upravo zato veoma omiljen. a da veru u Boga proglasi fikcijom otuđenog uma. evolucionistički model ne priznaje degradaciju. on.12). kao plod slučajne interakcije molekula." (Osija 8. Kako evolucionistički model ne podrazumeva postojanje božanske stvaralačke ličnosti.Nasuprot kreacionističkom modelu. Evolucionistički model ne podrazumeva opšti smisao dešavanja (međusobnu službu) u vremenu i prostoru.

DA LI SMO ISTINOLJUBIVI ILI ZABLUDOSTRAŠLJIVI Pre nego što postavimo ijedno pitanje.Nameću nam se razna pitanja na koje ćemo pokušati da damo odgovor u sledećim poglavljima: Da li je vera u Boga zaista fikcija otuđenog uma? Da li čovek u svojoj prirodi ima potrebu za izmišljanjem Boga kao objekta svoje psihološke sigurnosti? Da li je čovek izmislio Boga ili Bog čoveka? Da li su naučna saznanja u sukobu sa verovanjem u Boga i biblijskim izveštajem o šestodnevnom stvaranju Zemlje i života na njoj? Kakva je razlika između naučnog saznanja. Da li nam je do istine zaista stalo? Da li je naše razmišljanje posledica pokušaja da opravdamo svoje postojeće stanje ili je ono plod iskrene želje da ostvarimo promenu i 9 .. uprošćavanja strukture reči i rečenice.). intelektualnu i duhovnu degradaciju je čovek doživeo padom u greh? Zašto smo svedoci degradacije ljudskog govora (gubitka glasova. potrebno je da preispitamo motive koji nas rukovode u traženju odgovora. koje je najvažnije čovekovo životno pitanje? DA LI JE BOG STVORIO ČOVEKA ILI ČOVEK BOGA RADOZNALOST . a ne njegove evolucije? Zašto sebičnost nije svrhovita egzistencijalnim interesima čoveka i zašto ona osporava teoriju evolucije? Kako to da će čovek radi užitka biti sklon da žrtvuje svoju egzistenciju i sam svoj život? I na kraju. naučne teorije i istine? Da li je i evolucionista vernik? Kakva ograničenja u spoznanju istine trpi čovek koji veruje u sebe a ne u Boga? Da li smo spremni da prihvatimo život kao dar velikog Darodavca ili svest o Darodavcu koji nas voli. padeških oblika. izaziva traumu naše ohole prirode? Da li je logično da verujemo i u Boga i u teoriju evolucije? Da li je teorija evolucije u sukobu sa Biblijom i zdravim razumom? Da li su više biljne i životinjske vrste prilagodljivije nepovoljnim uslovima od nižih vrsta? Kako saznanja genetičke nauke osporavaju teoriju evolucije? Da li naučna saznanja potvrđuju evoluciju ili degradaciju života na Zemlji? Kakve su posledice velikog Potopa i degradacije života na Zemlji? Zašto su izumrli dinosaurusi i 99% vrsta koje danas nalazimo samo u fosilima? Kakvu fizičku. bogatstva nekadašnjih jezika.. vremena.

Meni zaista nije jasno kako uspevam da po svojoj volji pokrećem svoje ruke i noge. takvi ljudi nikada nisu zadovoljni jednostavnim objašnjenjem stvarnosti. ako postoji? Mnogi koji su iskreni u svojoj radoznalosti nisu svesni da ih i pored njihove iskrenosti rukovode pogrešni motivi. Kada jednom krenu stazom skepticizma i izopačenog racionalizma. pa.napredak u poznanju istine. ali to ipak uspevam. Da bi sebe učinili neodgovornima pred glasom svoje savesti. Tačno je da nismo u stanju da spoznamo neke božanske atribute. Da li smo spremni da istinu prihvatimo ma kakva da je? Šta za nas predstavlja validan dokaz? Da li uopšte dozvoljavamo Bogu da nam otkrije istinu o sebi. Kako su pokrenuti sumnjom i skepticizmom umesto pravom ljubavlju. nama nisu jasni ni mnogi ljudski atributi. već strah od zablude. pojedini su morali da relativizuju sasvim jasne životne istine do te mere da su se na kraju izgubili u moru pretpostavki i mogućnosti. kako održava zakon gravitacije. itd. kako je On sveprisutan. da li ima smisla da dovodim u pitanje svoje postojanje zato što nisam u stanju da sebi objasnim mnoge procese u svom organizmu?! One istine koje su za nas neshvatljive. pojedinci dolaze dotle da sumnjaju u sve i zaključuju da je sve iluzija. opet. Takve osobe često izražavaju sumnju u postojanje Boga zato što svojim ograničenim moćima nisu u stanju da Ga shvate. Oni su radoznali. već uvek imaju pitanje: "Nije to tek tako jednostavno kao što izgleda! Ko zna šta se iza toga krije?!" Svaki odgovor koji dobijaju na već postavljena pitanja nameće im samo još više novih pitanja i tako oni postaju još više zbunjeni. oni su zabludostrašljivi. ali ih ne pokreće ljubav prema istini. Međutim. Nije mi jasno mnogo što šta. nisu ni od značaja za naše 10 . Umesto da budu istinoljubivi. Nije nam jasno kako je Bog stvorio vreme i prostor.

Upravo zato što ne žele da uznemiravaju svoju savest onim što bi mogli da učine a neće. Mnogi zato propadaju. Ako su naši ideali ograničeni našim već ostvarenim iskustvom. bili bismo prevareni prvim crtanim filmom. zanemaruju one shvatljive istine koje su važne za ostvarenje njihove životne sreće i blagostanja. jer pravi ideali čine da se u njihovom svetlu osećamo sićušni i slabi. a i da ne bi bio prevaren onim što vidi.razumevanje. verujemo u istorijske događaje. mi ne verujemo ni u sve što vidimo. Upravo je atribut greha neshvatljiv. i tako oni svojom uzvišenošću ugrožavaju našu samodovoljnost. Razum nam je dat upravo zato da bismo se njime uzdigli iznad sopstvenog iskustva. ne postoji način da ostvarimo više i veće iskustvo. čoveku je dat razum upravo zato da bi mogao da veruje u ono što ne vidi. Najčešće nas oholost ometa da svoje ideale uzdignemo iznad sopstvenog iskustva. razna prostranstva i mnogo što šta što nismo nikada videli. Mi verujemo u mnoge stvari koje nikada nismo videli. Međutim. Kada bi verovali u sve što vidimo. Mnogi opravdavaju odbacivanje istine o Bogu rečima da ne mogu da veruju u ono što ne vide. one su i shvatljive. ali je problem što najčešće ne želimo da ih shvatimo jer zahtevaju da reformišemo svoj karakter i da preuzmemo na sebe svoju životnu odgovornost. onda ono više ne bi bilo grešno već dobro ponašanje. jer dok pokušavaju da shvate neshvatljive i nebitne istine. Istina o stvaralačkom delu i karakteru Božje nesebične ljubavi je shvatljiva i važna istina. Poverovali bismo da postoji Paja Patak zato što na televizoru vidimo njegov lik i čujemo njegov glas. ljudi odbacuju istinu o Bogu kao i sve one teorije i stavove koji bi ih osvedočavali o njihovu životnu odgovornost. 11 . jer su svi odnosi u stvorenom svetu predviđeni da budu u skladu sa karakterom nesebične službe drugome. One istine koje su za nas važne. Kada bi grešno ponašanje moglo da se stvarno razumno opravda. Takođe.

dok donosi sud o tome da ne veruje u sebe. umesto da veruje u Boga. zapravo veruje. izražava sumnju u smislenost svog oslanjanja na sebe jer je svestan koliko je puta sam sebe izneverio. Sumnja u sebe je vrlo negativna jer unapred čoveku oduzima snagu za životnu borbu i pobedu. on ne poznaje neki drugi objekat poverenja da bi mogao da tvrdi da je on dostojan poverenja. on ne bi više mogao da se razočara u sebe. on ne bi mogao biti ni razočaran sobom. što u biblijskom smislu pojma vere znači da veruje u sebe. Razlika između ljudi postoji samo u objektu njihove vere. ni u druge. da li je čovek voljan da se ponizi sa svojim ličnim pretpostavkama do te mere da bi uopšte mogao čuti glas apsolutne Istine? Da li je čovek voljan da se ponizi pred Bogom do te mere da bi Božji glas nadjačao glas njegovih ličnih strahovanja i sebičnih želja i da bi mu tako On otkrio istinu o sebi i smislu života i sveta koji je stvorio? SVI LJUDI SU VERNICI Svi ljudi su vernici. njegova vera u sebe će donositi svoj tragičan plod kroz neuspeh. Pitanje je samo. On se i dalje oslanja na sebe. realno je da On ima šta da kaže čoveku. svom postupanju i karakteru otkrije čoveku.Ako postoji Bog. U koga? U sebe! Zato što se uzda u sebe (sopstvene motive i sposobnosti). Kada on kaže da ne veruje u sebe. Dokle se god bude oslanjao na sebe (i samim tim na svoje ograničene sposobnosti i grešne porive). ni u sebe. Kada bi čovek podigao pogled ka Bogu. realno je da On želi da istinu o sebi. obeshrabrenje i sumnju u sebe. jer ne bi više ni tražio od sebe ono što sam sebi nije sposoban da pruži. Čak i onaj ko iskreno misli da ne veruje ni u Boga. Ali. Ako Bog postoji. Da se ne oslanja na sebe. pa zato kaže da ne veruje ni u koga. 12 .

A da li oni koji veruju u Boga. tj. čovek ne samo što je sklon da iz oholosti prezre veru u Boga. Iako oni tvrde da veruju u Boga. Ali ta njegova sklonost ne isključuje mogućnost postojanja stvarnoga Boga. Ali kako pronaći pravog Boga među tolikim izmišljenim bogovima? Nema sumnje da između bogova koje je izmislio čovek i Boga koji je stvorio čoveka. Da li je čoveku potreban pravi Bog? On mu je potreban upravo zato da bi ga oslobodio od njegove sklonosti da izmišlja sebi lažne bogove.Bog ne postoji. oni zapravo umišljaju veru u Boga. nego je sklon da zabludom i drugim odbrambenim mehanizmima izbegava susret sa bolnom istinom o besmislenosti vere u sebe. morao bi sa još većim gnušanjem da gleda na čoveka i njegovo jadno stanje u kojem on ima potrebu da se "hvata za slamčicu" i izmišlja sebi bogove i umišlja veru u njih. oslanjaju na svoju prirodu i svoje motive i sposobnosti verovanja.izmišljenim bogovima zasnovan na sebičnosti (opterećenosti). Kako saznati koji je pravi. njegov odnos sa pravim Bogom bi trebalo da bude zasnovan na nesebičnoj ljubavi. Ko god sa gnušanjem gleda na religiju kao na plod ljudske gluposti. Dok je čovekov odnos sa lažnim . ipak veruju u sebe. a koji je izmišljeni Bog? Kako pronaći pravoga Boga? 13 . jer po ateizmu . zaista veruju u Boga? Iz ateističke perspektive. oni koji veruju u Boga zapravo veruju u sebe jer se uzdaju u sebe. u ljudskom umu često dolazi do konflikta. kojima će kod sebe podražavati osećanje sreće i sigurnosti.Na žalost. Činjenica je da čovek ima potrebu da izmišlja sebi bogove. Upravo ona svojom patologijom i otkriva čovekovu stvarnu i pravu potrebu za Bogom. Razumeli smo da oni koji tvrde da ne veruju ni u koga.

naciji. za razliku od duhovne. familiji itd. kao i odgovarajući "pedigre". idoli. pripadnosti.) 2) Objekti obožavanja moraju da budu objavljeni i otkriveni na način koji će izazvati tražena osećanja. pravednosti. na načine kojim se direktno deluje na osećanja i tako zadovoljavaju potrebe čovekove telesne prirode. Funkciju pomenute vrednosti može imati zajednička osobina ili zajednički cilj između čoveka i njegovog objekta obožavanja. tj. rituali.. kipova i meditacije. preko vrednosti koja predstavlja zajedničku sponu između čoveka i njegovog objekta obožavanja. dobra dela. 14 . karaktera. a poseduju karakter i motive samih grešnika.).Kako u svetu postoji hiljade radikalno različitih religioznih verovanja. dakle. voljenosti.) KAKO ČOVEK SEBI IZMIŠLJA BOGOVE? Bogovi koje čovek izmišlja ne nastaju slučajno u njegovoj glavi. moraju da ispune osnovne psihološke uslove da bi u ljudskom umu dobili očekivanu funkciju. rasi. zatim odgovor na zadatak koji stavlja božanstvo pred čoveka (magija. koja je zasnovana na promeni pobuda. (Koriste se isti religiozni pojmovi. objekti obožavanja moraju da imaju takve osobine kakve odgovaraju čovekovim psihološkim potrebama. Da se Bog u svim pomenutim učenjima zaista otkrio.. vrednost zasnovana na pripadnosti određenoj grupi.) Ti bogovi. itd. žrtva. (Paganski bogovi imaju upravo osobine vrednosti i moći kojima teži sebično srce. ne bi među njima postojale suštinske razlike kakve vidimo da postoje. ali imaju radikalno različito značenje. Oni se otkrivaju putem slika. moći. 3) Uslov dobijanja traženih osećanja jeste identifikacija čoveka sa objektom obožavanja. Oni su logičan proizvod njegove psihološke potrebe za osećanjem vrednosti. realno je da čovek ima sklonost da umišlja veru u Boga. (Psihološka satisfakcija je zasnovana na promeni osećanja. 1) Da bi izazvali tražena osećanja.

već u funkciji. objekat obožavanja mora biti koliko god je to moguće nedeljiva svojina subjekta obožavanja.Kor. a tradicionalista "to je (samo) moj (naš) svetac". nacionalista "to je (samo) moja (naša) nacija". kao što ni postojanje falsifikovanih novčanica ne može osporiti postojanje pravih. Za razliku od nebiblijskih religija koje su nekritične prema čovekovoj sklonosti da izmišlja sebi lažne bogove (što se može videti u njihovoj toleranciji prema različitim predstavama o Bogu). mnogobožac će reći "to je (samo) moje (naše) božanstvo".4) Da bi identifikacija bila uspešna. Postojanje lažne religioznosti i umišljene vere u boga ne može osporiti postojanje stvarnog Boga. da bi sačuvao čoveka od umišljene vere u lažne bogove. UPOZORENJE NA ISKUŠENJE Ako postoji pravi Bog.4-5) 15 . biblijsko otkrivenje upozorava čoveka na njegovu sklonost samoobmane već u Prvoj zapovesti Božjeg moralnog zakona: "Nemoj imati drugih Bogova uza me.. ili na nebu ili na zemlji. nego pravi Bog čoveku nikada ne bi smeo da pruži takva otkrivenja svoga karaktera kakva bi ga navela da u Njemu traži odgovor na svoje psihološke potrebe (koje traže samo osećajnu a ne stvarnu sigurnost).." (1. jer ako i ima koji se bogovi zovu. ona je čak nebitna. da mu skrene pažnju na tu njegovu sklonost.Mojsijeva 20. realno je da će On.3) "Znamo da idol nije ništa na svetu i da nema drugoga Boga osim jedinoga. I ne samo da će ga opomenuti na opasnost lažne religioznosti. U svetu u kome se falsifikuju sve njegove vrednosti čovek treba da upotrebi razumne kriterijume da bi razlikovao original od falsifikata. kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda. Pravi Bog će u svom spasonosnom aktu osloboditi čoveka od njegove sklonosti da Ga vara izmišljanjem sebi lažnih bogova." (2. 8. Materijalista će uzviknuti "to je (samo) moj novac". Između originala i falsifikata postoji ne samo razlika u formi.

Blago čoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica." 16 . I Petar ga podiže govoreći: Ustani. A vi ste svi braća.9-12. bezuman je. i padnuvši na noge njegove pokloni se. srete ga Kornelije." (Jeremija 17. Bogu se pokloni." (Dela 10. čoveku je čak zabranjeno da se klanja drugom čoveku. izbaviće se. Bog je uputio upozorenje: "Ko se uzda u svoje srce. Niti se zovite učitelji jer je u vas jedan učitelj Hristos. pa čak i anđelu: "A kad Petar šćaše da uđe.26) Takođe.8) Da ne bi pao u iskušenje da stavlja čoveka na mesto Boga. a od Gospoda odstupa srce njegovo.7) "I ocem ne zovite nikoga na zemlji.5. i koji stavlja telo sebi za mišicu. jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima." (Otkrivenje 22.26) "Gle. ne dajte da vam srce prione za njega.9) Da čovek ne bi sebe stavio na mesto Boga i glas svoga srca na mesto apsolutne istine. jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči knjige ove. nemoj. a koji se ponižuje. a ko hodi mudro." (Priče 28. podignuće se." (Matej 23.Biblijski Bog upozorava na sklonost čoveka da u drugim ljudima traži objekat psihološke sigurnosti (boga) i zato kaže: "Ovako veli Gospod: Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka. jer koji se podiže poniziće se. i ja sam samo čovek. biblijski Bog nas upozorava na našu sklonost da samim stvarima ili prirodnim zadovoljstvima pridajemo funkciju spasenja: "Kad raste bogatstvo. A najveći između vas da vam bude sluga.

Ko bi izmislio takve zahteve? Jasno je da su oni suprotni ljudskoj prirodi. nego ono iznosi karakter pravog Boga i Njegovu nauku u svetlu koje je svojim smislom i sadržajem sasvim u sukobu sa psihološkim mehanizmima formiranja umišljene vere. a preziru grešnike. Sledeći principe ljudske psihologije." (Psalam 62.4-5). Bog voli grešnika. dok ljudi vole greh. Umesto moćnog orla. Njihov kraj je propast. U Svetom pismu. Međutim."Jer mnogi o kojima sam vam više puta govorio a sada i plačući govorim žive kao neprijatelji Hristovog krsta.4. oni misle samo na zemaljsko.11). NEOČEKIVAN I SUPROTAN KARAKTER 1) Biblijski Bog svojim karakternim osobinama ne zadovoljava čovekove psihološke potrebe. i zato predstavljaju Boga suprotno biblijskom otkrivenju.44). Ono kao znake svoje pobede pokazuje znake svog poniženja. sila koja predstavlja najveću manifestaciju zla na zemlji.10. koje su otkrivene i definisane Njegovim zakonom. Pismo uči da se "zver" može pobediti samo "krvlju Jagnjetovom" (Otkrivenje 12. ili neke druge zveri. "zver" se može pobediti samo nekom "silnijom" i "agresivnijom" životinjom od same "zveri".23-24). na prestolu Božje slave. a ne voli greh. Božji karakter je suprotan ljudskim očekivanjima. nosi naziv "zver". trbuh je njihov bog a slava im je u sramoti. a uz sve to da bude ponizan i radostan (Fil. kao da je On liberalan prema grehu a tiranin prema grešniku. rane sa krsta Golgote. u centru nada pravednih je bezazleno i bezgrešno Jagnje (Otkrivenje 21. upravo ukorava sve ono što bi čovek po svojoj prirodi želeo. ili u razne idole i objekte zadovoljavanja. Filibljanima 3 18-19) Ne samo što Sveto pismo rečima upozorava na iskušenje čoveka da gradi umišljenu veru u boga. a stavlja na njega teret dužnosti i odgovornosti koje on po svojoj prirodi svakako nije voljan da prihvati. I kada Ga 17 . Bog traži od čoveka da spontano iz srca ljubi svoje neprijatelje (Matej 5. On svojim osobinama.

Sama pojava Isusa Hrista na Zemlji. niti osećanjima koja ona u nama pobuđuje. nije mogla da odgovori na psihološke.primerima Božjeg postupanja prema čoveku. Zato vera u Boga nije zasnovana na onome što se oseća i vidi (Jevrejima 11. Sama reč nije dovoljna da čoveku pruži osećanje sigurnosti. kipovima i meditaciji. Međutim. kao i Njegovim obećanjima. koji je otkriven Svetim pismom .16) SPOZNANJE BOGA BEZ PSIHOLOŠKE SATISFAKCIJE 2) Da bi odgovorili na čovekovu potrebu za određenim osećanjima.Mojsijeva 20.2-5). već razumnom analizom njenog karaktera. Sveto pismo sve pomenute psihološke oblike "spoznaje Boga" osuđuje sa prve dve zapovesti Dekaloga (2. Za razliku od Prve Božje zapovesti koja osuđuje sklonost čoveka ka lažnim bogovima (idolima). slikama. Ona nije mogla da zainteresuje i pokrene čovekovu telesnu prirodu.20). Zato telesni čovek ima potrebu da traži psihološku potporu u magijskim ritualima. koju ispitujemo da li je dostojna našeg poverenja. Karakter osobe.1) već na spoznaji Boga putem razuma (1. već samo ono srce koje je bilo voljno da razmišlja o smislu Njegovog postupanja i da u njemu prepozna uzvišeni karakter božanske dobrote: 18 . već samo na duhovne potrebe ljudi. Nerazumna spoznaja Boga je veoma omiljena zato što je eliminacijom razuma uklonjen neprijatan zahtev za duhovnom i moralnom odgovornošću. odnos čoveka sa biblijskim Bogom uopšte nije zasnovan na osećanjima. Druga zapovest osuđuje pokušaj idolopokloničkog (idolatrijskog) odnosa čoveka prema pravome Bogu. objekti obožavanja moraju da budu objavljeni i otkriveni na takav način koji će izazvati tražena osećanja. zaogrnuta čovekovom prirodom." (Zaharija 13.Jovanova 5. već na razumnom poverenju u Njegov karakter.izbavljeni budu pitali: "Odakle ti rane na rukama?. ne može se proveriti i spoznati njenim izgledom. kojima pokušava da oseti Boga. odgovoriće: Dobih ih u kući prijatelja svojega.

"Ne bi obličja ni lepote u Njega i ne beše ništa na očima čega radi bismo ga poželeli.6-8) Čoveka ne spasava njegova pravednost.. .. jer je On život tvoj. "Zato izaberi život da budeš živ ti i seme tvoje." (5. jer si tvrdovrat narod. Nego što vas Gospod miluje i što drži zakletvu kojom se zakleo ocima vašim. Čovek se spasava na osnovu vrednosti Božjeg karaktera. Prezren beše . i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim. po veri. Avramu. Znaj dakle da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš. .... Dar je to Božji. u Svetom pismu ne postoji.Moj. ljubeći Gospoda Boga svojega. . truda." (Efescima 2..2-3) NE ZASLUŽENO. nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj tera ih ispred tebe..Mojsijeva 30. I to ne dolazi od vas. "Nemoj da rečeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim. i ne po delima da se niko ne bi pohvalio. prezren da ga ni zašta ne uzimasmo" (Isaija 53. a ne na osnovu vrednosti sopstvenog: "Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji. ali ne zato što se tom vernošću milost zavređuje. "pedigrea" i zasluga.. VEĆ POKLONJENO PRAVO NA BLAGOSLOV 3) Identifikacija čoveka sa objektom obožavanja na osnovu njegovih ličnih vrednosti.. 9." (5. žrtava. . već zato što se vernošću ona prihvata." (5. Isaku i Jakovu. Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati vas Gospod Bog i izabra vas. Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svojega da naslediš tu zemlju.8-9) 19 . već njegov izbor..Mojsijeva 7.19-20) Vernost Bogu jeste uslov blagoslova.4-6) "Jer ste vi milošću spaseni.

A kako ih je Bog sačuvao da zbog toga ne obožavaju Mojsija. daje snagu Izrailju? Biblijski izveštaj kaže: "Ali ruke Mojsijeve otežaše.Mojsijeva 17. kao da on nekom svojom silom. i da se tako optereti samoljubljem i slavoljubljem. te sede. nasuprot čovekovoj psihologiji. Kako Bog rešava to iskušenje? U jednoj situaciji Bog se poslužio Mojsijem: "I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje.12) Kada Mojsije nema snage da drži sopstvene ruke podignute." (2. možda bioenergijom.45) Bog voli sve i Njegova je volja da se svi ljudi spasu.Mojs. i dažd daje pravednima i nepravednima. A Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge.Zapazimo božansku pedagogiju u postupanju sa čovekom koji je sklon da sebi prida slavu za pobedu nad svojim neprijateljem. biblijski Bog ne gleda ko je ko: "Jer On zapoveda svome suncu te obasjava i zle i dobre. a kako bi spustio ruke. nadbijahu Izrailjci." 20 .11) Izrailjcima je tako bilo jasno da ne pobeđuju nekom svojom snagom i sposobnošću. kako će imati snage da sam pomogne Izrailju?! "MI I ONI" 4) Lažne religije karakteriše nedeljivost sopstvenog objekta obožavanja sa svim drugim ljudima: "Moj bog voli samo mene i one koji su sa mnom!" Međutim. Izrailjski narod je bio IZABRAN upravo zato da bi vest spasenja razneo celom svetu: "I u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji." (Matej 5. 17." (2. zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj. odmah nadbijahu Amaličani.

. ukoliko čovek nije izmislio biblijskog Boga.. 21 .7) NIJE ODGOVOR NA PSIHOLOŠKE VEĆ NA DUHOVNE POTREBE Za razliku od boga koga čovek izmišlja kao odgovor na sopstvene psihološke potrebe. Eksperiment predstavlja dokaz za naučnu činjenicu.bićete mi narod i ja ću vam biti Bog. i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. i daću vam srce mesno." (Isaija 46.18. stvarni Bog ima za cilj da promeni čovekov karakter (pobude njegovog srca): "Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. onda je biblijski Bog stvaran. DA LI JE EVOLUCIONISTA VERNIK ILI NAUČNIK? NAUČNA ČINJENICA Da bismo došli do naučne činjenice mi se služimo eksperimentom. ja ću vas nositi i izbaviću.Mojsijeva 18.13) Za razliku od izmišljenih božanstava koja imaju svrhu da čoveku promene njegova osećanja. i nov ću duh metnuti u vas.. I . pravi Bog čoveka oslobađa od psiholoških potreba (potrebe za određenim osećanjima): "Što nosite teško je i umoriće ."Jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima. i izvadiću kameno srce iz tela vašega." (1..25-28) Zaključak do koga dolazimo na kraju je da. Eksperiment (merenje) možemo ponoviti i njime proveriti da li su činjenice dokazive. I daću vam novo srce. Isaija 56." (Jezekilj 36. I duh svoj metnuću u vas.

možemo konstruisati mnoštvo naučnih teorija. koje jesu logički ispravne. Koja je onda svrha provere logičke ispravnosti neke teorije? Mi ne možemo proveriti da li je ona istinita. Koja je od svih tih teorija istinita. onda ona svakako ne može biti ni istinita. AKO JE TEORIJA NAUČNA . Da li su one ispravne proveravamo njihovom logičnošću. na osnovu samog logičkog razmatranja neke teorije. a pretpostavkom i logičkim preispitivanjem do naučnih teorija.NAUČNA TEORIJA Na osnovu naučnih činjenica mi konstruišemo naučne teorije. Dakle. mi ne možemo zaključiti da li je ona i istinita. dok religija tvrdi da na osnovu božanskog otkrivenja već ima odgovor. KAKO DALJE? Eksperimentom dolazimo do naučnih činjenica. 22 . na to pitanje nam sama nauka više ne može dati odgovor. Odgovor na to pitanje pokušava da nam da filozofija. ali koje jedna drugu isključuju. ali možemo proveriti da li je njena istinitost moguća.NE ZNAČI I DA JE ISTINITA Na osnovu istih naučnih činjenica i na osnovu logike. Ako teorija nije logički ispravna.

ali time nije dao odgovor na pitanje zašto kamen uopšte pada. on je na pitanje "Zašto kamen padne kada ga bacimo?". Nazvati silu koja privlači kamen na zemlju silom gravitacije ne znači objasniti fenomen. Drugim rečima. Ako hoćemo da dobijemo bukvalan odgovor na pitanje zašto kamen pada. Samo ime kojim smo fenomen nazvali ne objašnjava fenomen. time što se pozvao na zakon čovek je samo potvrdio da kamen pada svaki put. Ona polazi od toga da postoji autoritet iznad nauke koji je kompetentan da nam pruži odgovor tamo gde nauka i filozofija više nisu u stanju da odgovore. Otuda filozofija na postavljeno pitanje stalno odgovara postavljanjem novih i opet novih pitanja. 23 . mi treba da se obratimo za pomoć filozofiji i religiji.Filozofija pokušava da analizom same teorije dođe do njene istinitosti i da na taj način izgradi poverenje čoveka u samu njenu istinitost. odgovorio "Zato što padne svaki put!" ili "Zato što uvek padne!" Nauka se ne bavi pružanjem odgovora na pitanje "Zašto kamen pada?". Nauka samo definiše kada i pod kakvim uslovima kamen pada. PRIMER BAČENOG KAMENA Postavimo pitanje: "Zašto kamen padne kada ga bacimo u vazduh?" Laik će pokušati da na to pitanje odgovori pozivanjem na nauku i reći će: "Kamen pada zato što je pod uticajem zakona gravitacije!" Međutim. Religija pak tvrdi da postoji autoritet istine koji je dostojan da postane validan objekat našeg poverenja.

On će u skladu sa svojom dobrotom da učini izuzetak. Ona će jednostavnu naučnu činjenicu protumačiti na bezbroj mogućih načina.Filozofija će nam pružiti mnoštvo pretpostavki i srazmerno broju pretpostavki još veći broj pitanja. Ako želiš da svojoj voljenoj osobi pokloniš cvet. Zašto je stvorio takve zakone? Kako je Božje stvaranje pokrenuto ljubavlju. Da li je čudo to što kamen padne svaki put kada ga bacimo? To za čoveka nije nikakvo čudo. Bog je stvorio zakone da budu takvi kakvi su. Teologija će izneti odgovor na osnovu božanskog otkrivenja. Zakonitost u stvorenom svetu postoji zato da bi postojao zajednički standard koji mogu da razumeju sva stvorena bića i prema tom standardu mogu da se rukovode u svojim akcijama. Da nema osnovnih prirodnih zakona. gore ili dole. On je stvorio fizičke zakone po kojima se kamen ponaša. ali za filozofiju nauke to (uređenost i zakonitost) jeste veće čudo nego da kamen proizvoljno leti levo ili desno. napred ili nazad. i desiće se . pa će se kamen ponašati mimo dosadašnjeg zakona. Kakva je verovatnoća (na osnovu slučajnosti koja je motor evolucije) da će kamen svaki put da padne pravo dole kada ga pustimo? Beskonačno je mala! 24 . Kamen pada zato što je Bog tako odredio. on treba da ostane cvet i onda kada ga ta osoba primi.čudo. sve naše namere bi izgubile svaki smisao. zato što je dobro da budu takvi kakvi su. Ako nekada ne bude bilo dobro što su oni takvi.

pažnja našeg uma treba da bude usmerena ka istraživanju karaktera i moći otkrivenog (u ovom slučaju božanskog) autoriteta. 25 . ono što se u jednom trenutku može smatrati naučnom teorijom. samo onda njihovo postojanje nije nikakvo čudo. Dakle. Samo ako je fizičke zakone stvorio sam Bog i ako ih On održava. Logikom ne možemo da proverimo da li je teorija o Bogu kao Stvoritelju zakona istinita. dokazana hipoteza. postojanje i jednog jedinog prirodnog zakona je čudo koje protivreči zakonu verovatnoće. da je ono razumnom čoveku sasvim jasan dokaz o neophodnosti postojanja samog Stvoritelja zakona.Drugim rečima. Ali zato razumom ipak možemo da proverimo da li je autoritet koji daje otkrivenje dostojan našeg poverenja. Postojanje zakona znači da se određeni fenomen dešava svaki put na isti način. odvešće nas u filozofiju. Međutim. Samo razumna voljna intervencija može neprekidno da deluje nasuprot slučaju. Postojanje bilo kog prirodnog zakona je toliko suprotno bilo kakvoj verovatnoći da se nešto dešava svaki put na isti način samo od sebe. a još kasnije i zabluda. Pokušaj da to proverimo pretpostavljanjem i logičnim preispitivanjem mogućih teorija. NEPOUZDANOST NAUKE . u sledećem se može ispostaviti da je samo hipoteza. smatra se.OD NAUČNE TEORIJE DO HIPOTEZE I ZABLUDE Naučna teorija je. iako je beskonačno mala verovatnoća da se on tako dešava sam od sebe. otvoriće nam more mogućnosti od kojih nikada nećemo biti sigurni koja je ona koja je i istinita. već samo da li je njena istinitost moguća.

Da bi se teorija osporila dovoljno je naći samo jedan izuzetak. sitniji organizmi. složenijih organizama. bila oborena kad bi se u samo jednom slučaju. u jednoj nižoj naslazi našli fosilni ostaci jednog životnog oblika koji bi. kada navodno "još nisu nastali složeniji kopneni organizmi". Evolucionista i nobelovac Konrad Lorenc piše: "Pouzdano je da su niži slojevi naslaga na našoj Zemlji nastali pre onih koji su se nataložili iznad njih. dok se u nižim slojevima nalaze prostiji. prema tome. (Istu sliku bismo dobili kada bismo i danas analizirali fosile morskog dna. Naša pretpostavka bi. na osnovu sedimentnih nalaza primećeno je da se u višim geološkim slojevima nalaze fosili krupnijih. Zaključili bismo da sisari i kopnene biljke i životinje još uvek nisu nastali. sudeći prema njegovim posebnim obeležjima. do složenijih organizama u mlađim (višim) geološkim slojevima. jer tamo njihove fosile ne nalazimo. kada su sitniji fosili propali između krupnijih fosila a krupniji se zadržali na površini potopnog taloga. Na osnovu istih naučnih saznanja kreacionisti su samo poduprli teoriju o katastrofi velikog Potopa. Takav slučaj još nije pronađen.Na primer. pa ih zato evolucionisti proizvoljno proglašavaju starijim geološkim slojevima. Slojevi pretpotopnog morskog dna svakako da nisu nikada ni imali u sebi fosile kopnenih životinja.) Tako na osnovu istih naučnih saznanja možemo imati dve međusobno protivrečne naučne teorije. mogao da se očekuje tek u nekom mlađem sloju koji bi ležao iznad onog prvog. Na osnovu pomenutih naučnih saznanja evolucionisti su poduprli svoju teoriju da su se slojevi formirali kroz duge vremenske periode postepenim taloženjem uginulih organizama i da se na osnovu njih može primetiti "evolucioni stub razvoja" od prostijih organizama u starijim (nižim) slojevima."(Uber die 26 .

on pokazuje da svesno ili nesvesno ima poverenja u određeni autoritet za koji smatra da mu pruža odgovor na pitanje na koje nauka nije u stanju da mu odgovori . RAZUM I VERA 27 .19) U međuvremenu je ipak nađen ogroman broj izvrnuto raspoređenih geoloških slojeva.. str. te primeri drveća koji vertikalno prožimaju različite geološke slojeve.. Izvrnute redoslede geoloških slojeva evolucionisti opravdavaju posledicom velikih tektonskih poremećaja. Kako je teorija o geološkom stubu postala na taj način naučno neproverljiva. tj.šta je istina. A zatim mnogobrojni primerci viših organizama nađeni u neočekivano nižim ("starijim") geološkim slojevima. što je od pomenute naučne teorije napravilo hipotezu. DA LI JE EVOLUCIONISTA VERNIK? Kada neko kaže za sebe "Ja sam evolucionista!". Evolution.Njarheit der Abstammungslehre." tada on pozivanjem na sebe. ona više nije mogla da ostane na nivou teorije. on postaje na sebi svojstven način religiozan. nego je postala hipoteza. Ovako. zbog potrebe za određenim autoritetom kome će verovati. svesno ili nesvesno pokazuje da autoritet istine nalazi u sebi.. A koji je to autoritet njegovog poverenja? Kada evolucionista kaže "Ja verujem. zatim školjke koje su ostavile tragove jer su pokušavale da proklize kroz pomenute slojeve.. potpuno su osporili pomenutu hipotezu i sveli je na nivo neistine. tada on prestaje da bude naučnik i postaje vernik. Tako on. zastupajući određenu teoriju. jer otkud on može sa sigurnošću znati koja je od mnoštva teorija koje su položile ispit nauke i logike ona prava .istinita teorija." ili "Ja tvrdim . Hofman und Campe. 1975. pokazuje da je vernik. bio bi rezervisan. Da je samo naučnik.

koje su zasnovane na proverenim naučnim činjenicama i koje su sve logički ispravne. Šta ako nas teorija koja je istinita čini moralno odgovornim i zahteva od naše savesti da promenimo principe života? Šta ako teorija koja nije istinita veoma laska našoj životnoj neodgovornosti i povlađuje našim slabostima? Koju ćemo od te dve mogućnosti izabrati? Mi ne volimo sebe toliko da bi nam zaista bilo stalo da istinu stavimo iznad svake zablude ili iznad sopstvene ravnodušnosti. tražeći odgovor u autoritetu samog čoveka. suočavamo se sa ozbiljnim problemima: U sebi ne nalazimo zdravih motiva niti sposobnosti na osnovu kojih bismo sa sigurnošću znali šta je istina.MOTIVI DOLAŽENJA DO ISTINE U prepoznavanju i izboru istinite teorije prvi problem su naši motivi. tada. Promenio se naš sud o istini i tako pokazao da je sklon zabludi.SPOSOBNOST DOLAŽENJA DO ISTINE Nismo svedoci stvaranja da bismo znali koja je teorija o stvaranju ispravna. Svakako da o stvaranju najbolji odgovor može dati Onaj ko je ne samo svedok stvaranja već i njegov Akter. DRUGI PROBLEM SAZNANJA .Mi razumom ne možemo proveriti da li je neka teorija istinita. 28 . želimo da saznamo koja je ona koja je istinita. Istina svakako nije mogla da se promeni. PRVI PROBLEM SAZNANJA . Na primer. Da li evolucionista ima validan objekat poverenja? Kada na osnovu mnoštva teorija. danas verujemo da je istina ovo. a sutra ono. ali razumom možemo proveriti da li je naš izabrani autoritet istine kao objekat poverenja zaista i dostojan našeg poverenja.

on nikada ne može biti siguran koja je ona prava. Ali. ukoliko postoji Bog. svi moramo imati određen autoritet istine. Iskušenje nam je da. u mnoštvu teorija koje su zaista ispunile ova dva navedena uslova.DA LI SMO SVI VERNICI? Čovek svakako nije dostojan sopstvenog poverenja. Da li to znači da ne treba verovati ni u koga i prema svemu zauzeti potpuno rezervisan naučni stav? ŽŽivot od nas zahteva da ne budemo zadovoljni samo određenim naučnim pretpostavkama. mi bismo stali i ništa ne bismo radili. On nikada ne može biti sasvim siguran da je njegova teorija bez logičke greške. Zbog svojih umnih i duhovnih slabosti čovek je sklon da učini greške na svakom nivou naučnog istraživanja kao i na nivou proglašavanja naučne teorije istinom. 29 . u najmanju ruku. onda bar delima pokazujemo da ipak prihvatamo određene dogme. Međutim. koji zadovoljava našu potrebu za određenim dogmama. Kao što vidimo. hteli mi to ili ne. kao najprihvatljivije pretpostavke. Ko nam garantuje da vazduh koji udišemo nije možda upravo ovoga trenutka zatrovan smrtonosnim otrovom? Ko nam garantuje da sve ovo nije možda neki san? Dakle. zbog svoje oholosti. I na kraju. pokušavamo da po svaku cenu taj autoritet nađemo u sebi. Kada ne bi bilo tako. ako ne rečima. već i da prihvatimo određene teorije kao istinite ili. To nam pokazuje i životna praksa. tada postoji Autoritet poverenja koji nas uzdiže iznad svake vrste greške i greha. AUTORITET IZNAD SVIH AUTORITETA Čovek sam nikada ne može da bude siguran da je metoda merenja koju je primenio zaista validna. ono što smo odgovorni da uradimo jeste da razumno izaberemo autoritet koji je dostojan našeg poverenja.

Poznanjem Božjeg karaktera kroz Njegovu nadahnutu objavu . Tek kada mi učinimo prvi korak.Dakle. čija dostojnost poverenja stoji svakome na raspolaganju da proveri da li postoji i da Ga upozna .o čemu izveštava nauka. već nešto što mu se pruža: "Beše videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet. Svaki čovek je primoran da zauzme stav . nalazimo se pred izborom dva objekta poverenja: jednoga. nama će se otvoriti um 30 .o čemu izveštava Sveto pismo.on mora nekome da veruje. kada voljno izaberemo božansku opciju zato što dragovoljno hoćemo u nju da verujemo (radi njenih karakternih atributa koji su nam već otkriveni preko savesti). Sebe poznajemo i znamo da nismo dostojni poverenja .a da li poznajemo Boga? Da li smo Mu dozvolili da nam otkrije sebe. tako i Bog otkriva svoj karakter kroz svoja dela: tvorevina govori o svom Tvorcu . koji je u svakom slučaju nedostojan poverenja .9) Božje otkrivenje našem umu je uvek dovoljno da možemo da Ga izaberemo. i svojim postupanjem prema čoveku . ali je u vlasti čovekovog slobodnog izbora kome će da veruje." (Jovan 1.Boga.Sveto pismo.čoveka. svoje postojanje i svoj karakter? Kao što čovek otkriva svoj karakter svojim reakcijama na životnu stvarnost. i drugoga. ali nije toliko da bismo izgubili slobodu izbora i na osnovu Njegovog otkrivenja bili primorani da Ga izaberemo. Poznanje Boga nije nešto što se od čoveka traži. moći ćemo da razumemo koliko je Bog dostojan našeg poverenja.

Tvorac se otkriva kroz svoje delo: "Jer što se na Njemu ne može videti. tada nesvesno ili svesno." (Rimljanima 1. i Njegova večna sila i božanstvo. Drugim rečima. tada gubimo zdrav razum. A ako na životna iskušenja odgovaramo pravom ljubavlju. odgovaramo silom koja dolazi od Boga.da razumemo one veličanstvene istine. oduzelo slobodu volje. dobre ili loše posledice. od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima.20) 31 . ZAŠTO SE KREACIONISTA BAVI NAUKOM? Nauka je nemoćna da govori o religiji. čovek ne može da na životnu stvarnost ne odgovori nikakvim duhovnim sadržajem. a da ne snosi nikakve. tako isto i duhovna stvarnost zahteva od čoveka da prema njoj zauzme stav. Takvom reakcijom mi odbacujemo Boga i samim tim nam smeta ispravna predstava o Njemu. Kako izgleda odgovornost koju pred nas stavlja duhovna stvarnost? Ako smo svesni potrebe da nekome pomognemo. tada nas naša reakcija na tu svest duhovno opredeljuje. ali religija može da govori o nauci. Ako reagujemo ravnodušno. da je dato ranije. Fizički zakoni nisu stvorili Boga. da nemaju izgovora. i koju prepoznajemo u otkrivenju Njegovog karaktera kao onu koja je i naša snaga života. Ako na stres života odgovaramo grehom. jer nas ukorava za naše predavanje grehu. već je Bog stvorio fizičke zakone. time kamenimo svoje srce i suprotstavljamo se glasu zdrave savesti. ali u svakom slučaju voljno. Ako pred savešću izgovaramo svoju ravnodušnost. da u njoj prepoznaje delo Stvoritelja. tada nam susret sa Bogom smeta. Kao što očigledna životna stvarnost zahteva od čoveka da odgovori na njene potrebe (čovek će popiti čašu vode iz česme iako nema sve dokaze da neko nije u vodovod ubacio otrov). čije bi nam otkrivenje.

ni gospodara.""Idi k mravu. Sve u ovom svetu služi jedno drugome.7. genetiku. sve osim grešnog čovekovog srca. ni upravitelja. koji kruži oko atomskog jezgra. Pogledajmo jedan cvet koji svojim mirisima i lepotom čini radosnim bića u svojoj okolini. još nedegradiranog živog sveta. filologiju. Od elektrona. A takođe i zato što proučavajući kreaciju najvećeg Kreatora. i opet pripravlja leti sebi hranu. do čoveka. U drugom delu ove publikacije mi ćemo kroz biologiju. ima priliku da upozna karakter i moć samog Kreatora. sposobnog da shvati slavu Božju. Odmetnuvši se od Boga. Priče 6. Sveto pismo nas poziva da u principima stvorenog sveta prepoznamo karakter njegovog Stvoritelja: "Zapitaj stoku. paleontologiju. Nema vođa. ZAŠTO BI EVOLUCIONISTA TREBALO DA SE BAVI NAUKOM? Zato što ima mogućnost da uvidi koliko je njegov koncept nenaučan a prema tome i neistinit. naučiće te. lenjivče. koji oslobađa nektar potreban insektima i kiseonik ostalom živom svetu. Sve što je stvoreno služi jedno drugome. ili ptice nebeske. gledaj puteve njegove i omudraj.U dubokom strahopoštovanju mi možemo otvarati naučnu literaturu i diviti se delima svog Stvoritelja. istoriju i psihologiju da prepoznajemo veličanstvo prvobitnog. Ceo stvoren svet svojim postojanjem i svojim aktivnostima otkriva smisao Božje dobrote. kazaće ti. sve ima svoje mesto i svoju službu pod suncem. na kome se Božji pečat još veoma jasno vidi." (O Jovu 12. čovek je izgubio smisao svoga postojanja. 32 .6-8) Tvorevina otkriva karakter svoga Tvorca.

Upoznajući Božji karakter posmatranjem harmonije i međusobne službe stvorenog sveta. Pretpostavljeni prelazni oblici u evolucionom procesu (i nikada pronađeni) bili bi manje sposobni za egzistenciju od svojih polaznih oblika. itd. konstantno opadanje magnetnog polja Zemlje. 33 . Na primer. Teorija o ogromnoj starosti života na Zemlji je u suprotnosti sa mnoštvom dokaza koji otkrivaju da je Zemlja vrlo mlada planeta: količina kosmičke prašine koja pada na Zemlju. itd. Sve što se dešava na našoj planeti svedoči o degradaciji. Ako postoji verovatnoća da nastane "pozitivna" mutacija jedinke. TAČNOST NAUČNIH SAZNANJA Prvi problem u dolaženju do istine je tačnost naučnih činjenica. verovatnoća da se ona posle uništi negativnom mutacijom je mnogo veća od verovatnoće za prvu mutaciju. kako to zastupa teorija evolucije. itd. pa ih prirodna selekcija ne bi održala u životu. Eksplozija uništava a ne uređuje. a ne progresivnoj evoluciji. zub svinje proglašen zubom čovekovog pretka (čoveka iz Nebraske) na osnovu koga je konstruisana vilica. Sistem koji se spolja ne održava teži raspadu. a kasnije i celo telo čoveka zajedno sa krznom. Biolozi evolucionisti na osnovu starosti geoloških slojeva u kojima je pronađen fosil utvrđuju njegovu starost. Takođe. nije logična tvrdnja da eksplozijom (big-bengom) mogu nastati harmonija i uređeni fizički zakoni. Evolucionizam odlikuje mnoštvo nelogičnih konstrukcija. LOGIČNOST NAUČNIH TEORIJA Drugi problem je logičnost same naučne teorije. čovek ima priliku da se vrati svome Stvoritelju. Evolucionizam je zasnovan na mnoštvu zastarelih. stepen erozije. a geolozi evolucionisti na osnovu starosti fosila utvrđuju starost geoloških slojeva. netačan odnos raspadnutog i novoformiranog C14. nepreciznih i pogrešnih naučnih saznanja.

Jevrejske mudrosti pokazuju da prihvatanje kreacionističkog koncepta stvaranja nije problem čovekovih umnih sposobnosti već problem njegovog htenja i pobuda: 34 . ako bi evolucionista došao do eksperimentalnih dokaza da je život nastao na Zemlji slučajno. verovatnoća da je u postupku merenja slučajno pogrešio na isti način 1000 puta. Jedan evolucionista. Verovatnoća da dođe do greške u utvrđivanju rezultata bilo kog evolucionog istraživanja je mnogo veća od verovatnoće da mutacijom dođe do formiranja nove životinjske vrste. A verovati u nešto što je pretpostavka. i uspešno ih dokazao ponavljajući ogled 1000 puta.AKO JE TEORIJA EVOLUCIJE NAUČNA . Teorija evolucije u svojim osnovnim postavkama polazi od tako proizvoljnih pretpostavki da one same. već bi u najmanju ruku trebalo da ostane rezervisan.NE ZNAČI I DA JE ISTINITA Treći problem je objekat poverenja. Kako on može da veruje da je upravo teorija evolucije istinita kada to ne može da prosudi na osnovu samih činjenica i same logike? Takva njegova vera nije vera u biblijskom smislu te reči. i da je položila ispit logike. osporavaju svaki njen dalji pokušaj da naučnim saznanjima dođe do sopstvene provere i do istine. ako se kao princip prihvate. igranje sa istinom i sa sobom. Čak i da je teorija evolucije zasnovana na naučnim činjenicama. to ne znači ništa drugo nego kockanje. nikada ne bi mogao da tvrdi za sebe da je evolucionista. ako bi zaista ostao na nivou same nauke. opet je veća od verovatnoće da slučajnom kombinacijom molekula dođe do formiranja i najprostijeg genetskog materijala. već je to pretpostavljanje. još uvek ne znači da je ona i istinita. Verovatnoća da je evolucionista slučajno u pravu je jednaka verovatnoći da slučajno nastane život. Na primer.

Ali ovi ipak zaslužuju malen prekor. Da li se i nama dešava da prepoznajemo samo upotrebnu vrednost dara?! Svi smo mi dobili jedan veliki dar u životu."Po prirodi svi su ljudi bezumni koji ne upoznaše Boga. Pa ipak. morali su spoznati koliko ih tek nadmašuje njihov Gospodar. jer vide toliko lepote. oni koji iz vidljivih lepota ne mogu spoznati Onoga koji Jeste. pa nam se zato život ponekad čini besmislenim i praznim?! 35 . Zato je i poruka Božjeg čina stvaranja sveta i života . zvezdani krug ili silnu vodu. a zavodi ih samo naličje stvari. Da li u tom daru prepoznajemo karakter Darodavca života ili zapažamo samo njegove "upotrebne" vrednosti. živeći među delima Njegovim. ili videla nebeska. Bog je stvorio iz ljubavi i radi ljubavi. Jer prema veličini i lepoti stvorova možemo.poruka Božje ljubavi čoveku. Jer ako su ih. po sličnosti. razmišljati o njihovom Tvorcu. Ali. oprostiti im ne treba: jer ako su bili kadri steći toliko spoznaje da mogu svemir istraživati. A to je sam život: njegove prilike i mogućnosti. jako smo se razočarali. opčinjeni njihovom lepotom. Koliko smo mi spremni da delo Božje ljubavi prema nama prihvatimo i da na njega odgovorimo takođe ljubavlju? Pretpostavimo da smo voljenoj osobi za rođendan poklonili divan poklon. jer kroz poklon ne prepoznaje najvredniji mogući dar koji može da primi . počeli smatrati bogovima. morali su iz toga zaključiti koliko je tek silniji njihov Stvoritelj. Ako ih je i zadivila njihova sila i snaga. jer ih je sve stvorio sam Tvorac lepote. jer možda samo lutaju tražeći Boga i želeći ga naći. Nisu kadri prepoznati Umetnika po delima njegovim. kada smo primetili da se ona raduje samo upotrebnoj vrednosti poklona. nego smatraju bogovima koji svetom vladaju vatru ili vetar ili vazduh. koliko su lakše mogli otkriti Gospodara svega toga!" (Mudrosti Solomunove) VOLIMO LI VIŠE DAR ILI DARODAVCA? Sve što je stvorio. nastoje ih shvatiti.dar prijateljstva.

Neprijatna je ali istinita činjenica da od života umemo tako mnogo da tražimo. tada on postaje slavan kao da je on stvorio nebesko telo ili kao da je on stvorio zakon u fizici. Radujemo se zanosnom mirisu cveta i svim ostalim čarima stvorenog sveta. iako je prvi čovek koji je na Zemlji "pronašao" vrt prepun raznih životinjskih vrsta. Kada čovek dođe do nekog velikog naučnog otkrića. i u životu odvojenom od Stvoritelja ima radosti. a on samo primetio? 36 . na primer.19). ne razmišljajući o tome da li smo možda upravo zato tu da bismo život učinili svetlijim. onda nam je svest o Darodavcu života suvišna. Nije li tada reč o svojevrsnom "plagijatu"? Setimo se biblijskog događaja kada "Adam dade ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj" (1. nismo li možda upravo mi Božji dar za nekoga?! Odvojivši se od Darodavca života. lepšim i boljim. zahvalnost za lepotu stvorenog sveta teško možemo sakriti i skloni smo da je sa Stvoritelja prebacimo na onoga koji je samo primećuje. Kada naiđu nevolje i iskušenja skloni smo da se tužimo kako je život taman. Otkuda ta potreba čoveka da sebe učini slavnim za pojave koje je Neko drugi stvorio.Mojsijeva 2. Ipak. a tako malo znamo da mu pružimo. Adam nije postao veliki i slavan pronalazač. A da li u mirisu cveta prepoznajemo nežnost i naklonost najvećeg Darodavca. Opet. ili prijatnim mirisom samo pokušavamo da utolimo (ugušimo) prazninu svoje duše? Ako uživamo samo u upotrebnoj vrednosti života. nekog novog nebeskog tela ili zakona u prirodi. odvojili smo se od Onoga koji najbolje zna smisao darovanog života i naš zadatak u njemu.

Ljudi podsvesno osećaju da nekom pripada slava i hvala za postojanje predivnih sazvežđa. jer ih to spoznanje moralno obavezuje.25) Pretpostavimo da smo ranije pomenutoj osobi za rođendan dali poklon koji svojim izgledom otkriva naše lične kvalitete i stav naklonosti prema njoj. ne proslaviše ga kao Boga niti mu zahvališe. a kamo li da ga sam stvori." (Rimljanima 1. ukoliko to ona hoće. koji je blagosloven vavek. ali ne i duševno. nego zaludeše u svojim mislima. Takvo izopačenje je opisano u Bibliji: "Jer kad poznaše Boga. kako je nastao nekakvim velikim praskom (BIGBENGOM) tj. na osnovu dara ona sama razumno zaključi ko je njen darodavac. nama draga osoba. i potamnu nerazumno srce njihovo.21-23. koji je jedva sposoban da primeti savršenstvo sveta koji ga okružuje. Ali. Međutim. Zato smo poklon oprezno spustili u dvorište njenog stana i dozvolili da. ljudi se plaše da izraze slavu i hvalu Onome koji je nje stvarno dostojan. velikom eksplozijom u njenom dvorištu. i pretvoriše slavu večnoga Boga u obličje smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova. već smo odlučili da ispoštujemo njenu slobodnu volju. Zato su skloni da slavu i hvalu pridaju smrtnom čoveku. Mi jesmo duhovno slepi. ovoga puta nismo želeli da osobu primoramo da se oseća dužnom na prijateljstvo sa nama. I većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca. Kad se građahu mudri poludeše. za besprekorno funkcionisanje fizičkih zakona. Zatim. itd. Ne bi li naše srce bilo slomljeno takvom bezobzirnošću i slepilom?! Činjenica je da smo svi mi po prirodi duhovno slepi. jer na prijatne događaje uglavnom reagujemo 37 . Pretpostavimo kako ona dalje objašnjava kako je taj poklon čudo prirode. oduševljeno uzima poklon govoreći: "O kako sam divnu stvar pronašla!" I potom postaje slavna zbog svog veličanstvenog otkrića pred vratima svoga stana.

tamo sam ti stavio hranu!" on ne gleda u onom smeru u kome mu pokazujem da se nalazi hrana. a ne mogu da Ga zamene. Vredi li imati sav svet. kao prijatan miris cveta. a duši svojoj nauditi. kao ateista. koja je svojom bezazlenošću i plemenitošću u meni izazvala uzvišena osećanja. Kada nas zasene prijatni doživljaji. ne znamo gde da pogledamo.prijatnim doživljajima. javila mi se misao: "Da li je možda moguće da negde zaista postoji svet dobrote i pravde a da je ova melodija samo njegova senka? Kako je moguće da postoji senka nečega što ne postoji?! Ova bezazlena melodija potvrđuje da dobrota negde postoji i ja želim da je pronađem i da živim za nju!" Ali osećanje radosti se ubrzo zamenilo osećanjem zbunjenosti i bola. već zbunjeno gleda u sam prst. Tako i razumnom čoveku dar govori o Darodavcu. Kada sam pre više godina. Taj problem zbunjenosti ima i moj mačak na svom nivou. kao što i osećanja lepog samo govore o Kreatoru lepote. ali ja nisam znao gde da pogledam. on može da uživa samo u upotrebnoj vrednosti života. bez njihovog Darodavca?! 38 . ili biti okružen svim poklonima sveta i života a biti sam. jer sam svojom ateističkom dogmom zatvorio vrata svoga uma i srca daljem delovanju Božjeg Svetog Duha. Miris hrane može biti prijatan. čuo jednu predivnu melodiju. i kao zadivljujući sklad zakona prirode. Kao i svaki gest dobrote među ljudima. tako je i ova melodija otkrivala uzvišenog Stvoritelja. već samo na nju ukazuje. bilo da je umišljeni vernik. Bilo da je čovek otvoreni ateista. Pitao sam se gde je ona i hoću li je ikada pronaći. ali on ne može da zameni hranu. Nisam želeo samo da osećam dobrotu. Nisam želeo da hodim samo u njenoj senci. Zbog duhovnog slepila i mi smo često zbunjeni. Ali zbog duhovne slabosti naše duševne senzacije nemaju zdravu funkciju. Kada mu pokažem: "Eno. Želeo sam da budem jedno s njom.

Prijatelj je važniji od poklona kojim nam pokazuje svoje prijateljstvo. Tako je i karakter Darodavca života važniji od samog Njegovog dara života. Sveto Pismo kaže: "Jer je dobrota Tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila Tebe, tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje." (Psalam 63,3-4) Uživanje u osećanju koje izaziva dar nikada ne može da zameni ispunjenje duha koje predstavlja zajednica sa Darodavcem. Lopov se može radovati ukradenoj vrednosti ali se svakako plaši njenog vlasnika. I mi možemo biti na mestu lopova koji je ukrao za sebe i uništio dragocenost koja mu je poverena na čuvanje i starateljstvo. Pretpostavimo da nam je neko poverio na čuvanje i staranje malo dete. Ono je u sebi sadržalo ogromne potencijale. Moglo je da postane veliki blagoslov za ovaj svet. Ali, svojim neodgovornim ponašanjem mi smo unizili njegove moći za dobro. Obesmislili smo njegov život. I ono nema atributa zbog kojih bi moglo biti ovekovečeno. Nismo li odgovorni za ono što nam je povereno? Bog nam je poverio na čuvanje i izgradnju naš život, sposobnosti i moći, vreme i mogućnosti, da ga svojim izborom ovekovečimo za večnost ili unizimo do smrti. Nismo li odgovorni za sebe pred Onim koji je dao život našim dušama? I naravno da želimo da se sakrijemo od Njegovog lica. Imamo potrebu za Njegovim odobravanjem. Ali se bojimo susreta sa svojom (ne)odgovornošću. Bojimo se da ćemo biti proglašeni za sopstvene ubice. Zato pokušavamo da Ga zaboravimo, a kada to ne uspevamo, onda se trudimo da Ga uništimo.

39

Ponekad smo se borili protiv Onoga za koga smo istovremeno tvrdili da ne postoji. Lakše nam je da verujemo u majku prirodu nego u Boga Oca, zato što je majka priroda bezlična i mi pred njom neodgovorni. Možda smo otkrivenjem istine bili "primorani" da priznamo Boga kao ličnost, ali i dalje sa Njim nismo izmireni. Tada nastavljamo da izopačavamo predstavu o Njemu, ali na drugom nivou: Njegov karakter pokušavamo da predstavimo u takvom svetlu, u kakvom se sami ne bismo prepoznali kao krivci. Izopačavamo ga pridajući mu sopstvene moralne vrednosti. Kada govorimo o Božjoj ljubavi, predstavljamo je kao razneženu sentimentalnost koja ne pravi razliku između dobra i zla. Tumačimo je kao Božju spremnost da zadovolji naše sebične porive. A kada govorimo o Božjoj moći pokušavamo da je umanjimo da bi se sami osećali sigurnije, bezbednije i što je najvažnije neodgovornije za sopstvene postupke. ZAŠTO JE TEORIJA EVOLUCIJE NESPOJIVA SA RELIGIJOM? U nameri da pojam religije učine prijemčivijim većini koja veruje u evoluciju, mnogi savremeni teolozi osporavaju biblijski izveštaj o šestodnevnom stvaranju pridajući mu simboličko značenje. Kako im je moć uticaja na mase važnija od moći i sile istine, pojedini crkveni autoriteti su spremni na svaki kompromis sa zabludom. U svojoj poslanici Biskupskoj Akademiji Nauka, Papa Jovan Pavle Drugi piše između ostalog: "U svojoj enciklici Humani generis (1950), moj prethodnik Pije 12 je već izjavio da ne postoji sukob između evolucije i doktrine vere o čoveku i njegovom zvanju. ... (cf. AAS 42 Š1950Ć, pp. 575-576) Danas, gotovo pola veka nakon štampanja enciklike, najnovija saznanja vode priznanju da je evolucija više od hipoteze. U stvari zapanjujuće je da je ova teorija progresivno prihvatana od strane istraživača prateći serije otkrića u raznim poljima znanja." (Papa Jovan Pavle II, Magisterium Is Concerned njith Ljuestion of Evolution For It Involves Conception of Man) 40

Na osnovu ovakvog shvatanja, mnogi su ohrabreni da odbace jasno učenje Biblije o stvaranju i da kažu: "Ja verujem u Boga, a verujem i u teoriju evolucije. Ne vidim zašto bi to bilo jedno drugom suprotstavljeno?!" Kakve su posledice takvog shvatanja? Da li je dovoljno samo verovati u Boga, ili je potrebno razumeti kakav je Bog u koga verujemo? Može li čovek ikada ostvariti viši ideal od onoga koji je sebi zacrtao? Ako je moja predstava o Božjem karakteru izopačena, mogu li se ja uzdići više od svoje sopstvene izopačenosti? Da li neko zaista veruje u Boga ne zavisi od imena kojim svoje božanstvo oslovljava, već od pravilne predstave o Božjem karakteru. Većina religioznog sveta ima tako uniženu predstavu o Bogu da kroz tu predstavu Sveti Duh uopšte ne može na njih da deluje. Da li oni koji veruju u evoluciju mogu da imaju pravilnu predstavu o Bogu? Pogledajmo kakav karakter ima "Bog" koji stvara svet i čoveka putem evolucije. Prvo, takav "Bog" nije sposoban da odmah stvori nešto savršeno. Anđeli njegovo delo ne komentarišu pesmom hvale i rečima: "I gle dobro beše veoma", već kažu "Ne valja! Mora još da se usavršava! Izgleda nejasno! Samo kao neka belančevinasta mrlja!" Zatim takav "Bog", da bi usavršio svoje delo, traži pomoć pukog slučaja. Ide na lutriju, na kockanje. Mora da dozvoli grešku onoga što je on već stvorio, da bi tako nastalo još bolje. Zato dozvoljava negativne uticaje, 41

otvara vrata kosmičkom zračenju ne bi li se pojavila neka "pozitivna" mutacija. Pojavljuju se mnoge kreature, mnoge deformacije, a zatim anđeli kažu: "A ova je najbolja!" Zatim "Bog" namerno stvara do krajnjih granica nepovoljne uslove koji će usmrtiti sve ostale jedinke te vrste, da bi bili selektovani samo pozitivni primerci. Tako prvi put dolazi smrt u svet i to od "Boga", a ne od đavola. Posmatrajući takvo delo stvaranja anđeli zaklanjaju svoje lice rukama, ne zato što ne mogu da podnesu otkrivenu "Božju" slavu, već zato što ne mogu da gledaju svojim očima kako milioni organizama stradaju u velikim nepogodama, ne bi li preživeli samo najizdržljiviji. Zatim anđeli kažu: "Ovo jeste bolje, ali treba još mnogo miliona godina eksperimentisanja da bi dobili ono najbolje!" I konačno, kada je stvaranje završeno, anđeli pevaju pesmu hvale ali ne "Bogu", već svetom slučaju koji je pomogao "Bogu" u stvaranju. Zatim pevaju i smrti, jer bez nje, bolji primerci ne bi bili selektovani. U međuvremenu nastao je i čovek. Ali on ne zna zašto da slavi i hvali "Boga", već ga samo proklinje, što i sam mora da se muči u borbi za opstanak. Ali u životu ima i lepih stvari. Verujemo da je Adam bio oduševljen Evinom lepotom. I onda se Adam duboko zahvalio svetom slučaju i svetoj verovatnoći što su mu poklonili tako divno stvorenje. Eto, kakve su implikacije kada jedan vernik zastupa teoriju evolucije. Takvim shvatanjem su osporeni ne samo Božja moć, već i Božji karakter ljubavi. Ovde smo prevideli čitav niz evolucionističkih grešaka. Jedna od njih je što složenije vrste umesto da budu sposobnije za egzistenciju, upravo su zahtevnije što se tiče uslova opstanka. One upravo traže više ispunjenih uslova za egzistenciju. Kada bi došlo do neke globalne katastrofe, 42

i zato preduzeće donosi odluku da sve svoje proizvode pobaca sa desetog sprata. a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini. pa sve svoje proizvode baci sa visine od prvog sprata. a mutacijom. stradanjem i smrću selektuje bolje organizme.preživeli bi samo mikrobi. O složenijim organizmima da ne govorimo. Ali. jednoćelijske alge i možda bubašvabe. čoveku nikada ne pada na pamet ideja da se pri usavršavanju svojih proizvoda posluži "slučajem". Da bi stvorio bolje. "Ovo vam kazah da se ne sablaznite. jer ako je čovekova predstava o Bogu takva da u njemu vidi nesavršenog Stvoritelja koji traži pomoć slučaja. da ne bi kvarili prosek. Naravno da će najviše pretrpeti oštećenja upravo najsloženiji uređaji.1-3) 43 . jer je kod njih najveća verovatnoća da dođe do oštećenja. šta tek onda možemo očekivati od čoveka sa takvim idealom?! Činjenica da su se najveća zla u istoriji čovečanstva učinila u ime Boga. što je posledica proizvoljnog i izopačenog tumačenja biblijskog otkrivenja. da bi ostali oni koji su najkvalitetniji. dakle . bolešću. i tako slučajno dobije "složenije i savršenije" primerke. Izgoniće vas iz zbornica.nepoznavanjem Boga. I ovo će činiti jer NE POZNAŠE oca ni mene." (Jovan 16. a Bogu Stvoritelju evolucioni teisti pridaju sklonost da traži pomoć slučajne "pozitivne greške". Pretpostavimo da fabrika elektronskih uređaja donese odluku da usavrši svoje produkte "pozitivnim mutacijama". može da se objasni jedino izopačenom predstavom o Božjem karakteru. Naravno. Bog navodno čeka da dođe do greške onoga što je On već stvorio. Evolucioni teizam može biti gori od ateizma. potrebno je ukloniti sve sada već "trećerazredne" primerke.

.16) . Jer se ne stidim Jevanđelja Hristova (Rimlj. Iako se takvo proizvoljno i simbolično tumačenje Biblije prvi put javilo pod uticajem crkvenih otaca. takođe. zveri i stoku. i objašnjavaju biljke i ribe po svom nahođenju. Ali. kao što i tumači snova u skladu sa svojim sopstvenim namerama tumače ono što vide u snovima. Tako čovek dolazi dotle da stavlja sebe na mesto Boga i da govori umesto Njega. Ako Bog postoji. Ako Bog nije mislio ono što je rekao preko biblijskog otkrivenja. već da je (to tvar) neke druge prirode.. ribe. tada On svakako pruža čoveku otkrivenje istine o stvaranju sveta.IZGOVORI ZA PROIZVOLJNO TUMAČENJE IZVEŠTAJA O STVARANJU Evolucioni teizam sadrži u sebi prikriveno licemerstvo.. kada se sunce kreće ispod zemlje i kada ova senka padajući na mesec 44 . kao da Bog nije mislio ono što je rekao o stvaranju sveta. onda se pojavljuje potreba za nekim drugim autoritetom Istine koji objašnjava šta je Bog zaista hteo da kaže. Oni.1. kako se takvo otkrivenje ne sviđa telesnom srcu. i na isti način shvatam sve kako je rečeno: biljke. . Neću se složiti još da priznam da je naša povest o stvaranju sveta manje vredna zbog toga što sluga Božji Mojsije nije razmišljao o obliku Zemlje. ono ga obezvređuje. opisuju nastanak gmizavaca i zveri u skladu sa svojim poimanjima. već se izražavao simbolično. pojedini crkveni oci ga kritikuju svesni da ono dozvoljava potpunu proizvoljnost Božje reči i slobodu čoveka da tumači istinu po nahođenju svog grešnog srca: "Oni koji ne priznaju opšteprihvaćeno značenje Svetog pisma kažu da voda nije voda. što nije izmerio koliko se prostire u vazduhu zemljina senka. razumem "trava".. A ja kad čujem "trava".

Zašto je nazvan "jedan" a ne "prvi"? Ovim prorok određuje meru dana i noći i sabira ih u jedno. i dan i noć prvog dana su trajali po dvanaest sati. čini mi se. u opisu dati nazivi koji. tobože. pridaju neki svoj smisao Pismu." (Vasilije Veliki. nego sili ovih naziva odgovara sama suština stvorenih bića. Naprotiv. "I bi veče i bi jutro dan jedan". već je tako ustrojio da nam sve napisano bude za pouku duša naših? Ovo.6) 45 . uvoditi svoje sopstvene misli. . Tumačenje na knjigu Postanja t. ili ništa ne znače.18) "Niko ne treba da misli da je šestodnevno stvaranje neka alegorija. ako se pod jednim danom podrazumeva i noć.. jer je za nas beskorisno. nisu razumeli oni koji pokušavaju da. Jer iako su i svetlost i oblaci stvoreni odjednom. Prorok govori o trajanju dana i noći . treba znati da kao što se pod nebom i zemljom razume nebo i zemlja. određenim prilagođavanjima i alegorijskim tumačenjima. I bi veče i bi jutro.." (Jefrem Sirin. jer dvadeset četiri časa čine ceo jedan dan. ili znače nešto drugo. tako i sve ostalo što je rečeno da je stvoreno i uvedeno u poredak posle neba i zemlje sadrži u sebi ne prazne nazive. Ako on nije govorio o onome što nas se ne tiče...3 d. takođe je nedozvoljeno govoriti da je ono što je po opisu stvoreno za šest dana stvoreno odjednom. Šestodnev 9. S1.. zar ću zbog toga smatrati da su reči Duha manje vredne od bezumne mudrosti (onih što pisahu o svetu)? Neću li još više da proslavljam Onoga Koji nije opteretio um naš praznim stvarima.. ili da su.1. Zato ćemo razumevati upravo onako kako piše . Ali to znači praviti se mudrijim od reči Duha i. pod izgovorom tumačenja.prouzrokuje pomračenja.

koja učini. Tvoje je nebo i tvoja je zemlja. nego je načinio da se na njoj nastava" (Isaija 45. vremenu i verovatnoći. a šestoga dana životinje na kopnu i na kraju kruna stvaranja . Prvo je stvoren Adam. Sećanje na novu sedmicu 44) PORUKA STVARANJA . Sever i jug ti si stvorio. koja učini. već su drugoga dana stvoreni atmosfera i vodeni omotač oko nje. "nije je stvorio naprazno. trećega dana je stvoreno bilje. i počinu u sedmi dan od svih dela svojih.9-14) "I svrši Bog do sedmoga dana dela svoja."Kao što prvo stvaranje počinje u nedelju (a ovo se vidi po tome što je sedmi dan od njega subota. slava i hvala kreacionističkog modela stvaranja pripada samom Tvorcu. Blagost je i pravda podnožje prestolu tvojemu. ti si sazdao vasiljenu i što je god u njoj. a četvrtog svetlost sunca da ga obasjava. Bog je stvarao naš svet u etapama da bi svetovi koji su posmatrali stvaranje mogli da uvide kako Bog u svojoj ljubavi ispunjava potrebu: 46 . Psalam 89. a trećega je kopno razdvojeno od mora. Petog dana su stvorene životinje u vodi.čovek. Zato pogledajmo lepotu Božjeg karaktera otkrivenu prilikom biblijskog stvaranja. Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti. Bože? I istina je tvoja oko tebe. Takođe.Mojsijeva 2." (O Jovu 38.3) Bog je iz ljubavi stvorio Zemlju. Zato stvaranje nije zaustavljeno prvoga dana.18). tako i drugo stvaranje počinje opet istog dana. a zatim Eva kao odgovor na Adamovu potrebu." (Grigorije Bogoslov.PORUKA LJUBAVI Umesto mraka evolucionog teizma." (1.7. koji je dan od odmora od posla). koji hvalu i slavu stvorenog sveta pridaje slučaju. milost i istina ide pred licem tvojim. To je bilo "kada pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu": "Gospode. Tavor i Ermon o tvom se imenu raduje.

3) Bog nije rezervisao blagoslov sedmog dana samo za Adama i Evu. Da je Bog imao takav karakter.Mojs. Na osnovu Božjeg otkrivenja (kroz Sveto pismo). Zato je Bog odlučio da prvi sledeći dan posveti čoveku i da taj dan čovek posveti Bogu: "I blagoslovi Bog sedmi dan. Zemlje za životom na njoj. Jer je za šest dana stvorio Gospod Nebo i Zemlju. 20.Mojsijeva 2. Da li je Bog zaista moćan da ovaj svet stvori za samo šest dana? Bog je mogao da ovaj svet stvori i u trenu. ni kći tvoja.Mojsijeva 20. Svaki čovek je pozvan da razmišljajući o čudesnom delu Božjeg stvaranja upozna ljubav svog Stvoritelja i da na Njegovu ljubav odgovori takođe ljubavlju i zahvalnošću. ni ti. ni stranac koji je među vratima tvojim. jer u taj dan počinu od svih dela svojih koja učini. potrebu biljaka za suncem. ni sin tvoj. saznajemo da je stvaranje trajalo šest bukvalnih dana (2." (1. ni živinče tvoje. more i što je god u njima. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu. ispunjenje potrebe čoveka za Bogom. čovek nije mogao da prisustvuje jer je načinjen na njegovom samom svršetku.tame za svetlošću. živog sveta za čovekom. Četvrta Božja zapovest glasi: "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.9-11) a to je nedovoljno dugo za odigravanje evolutivnih procesa. ni sluga tvoj. zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. Šest dana radi." (2. i posveti ga. tada nemoj raditi ni jednoga posla. On sam ne bi ništa stvorio. a u sedmi dan počinu. ali On je želeo da u međusobnoj zavisnosti stvorena bića nađu mnoštvo povoda za izražavanje ljubavi kroz međusobnu službu. ni sluškinja tvoja. ali time bi drugim svetovima bila uskraćena prilika da uvide Božju ljubav manifestovanu prilikom stvaranja. šestoga dana. Bog je ovaj svet mogao da stvori pun samostalnih bića koji jedni drugima nisu potrebni. i svršuj sve poslove svoje.8-11) 47 . i na kraju. Najvećem delu ljubavi koje je Bog učinio za njega .delu stvaranja. Adama za Evom. u sadržaju sedmog dana.

nego će se opravdati oni koji ga tvore.7) ISKUŠENJE KREACIONIZMA Nema nikakvog duhovnog i spasonosnog značaja u prihvatanju saznanja da Bog postoji ako to saznanje ne podrazumeva prihvatanje ispravne predstave o Božjem karakteru. Oni su prihvatali delovanje Svetoga Duha u sopstvenom životu i zato će na njih pogledati Onaj čije su principe nesvesno. večnost će naslediti i svi koji nisu čuli za Boga u pravom svetlu. jer dođe čas suda Njegova. ali ipak voljno zastupali. budući da im savest svedoči. pa makar bili i neznabošci. i misli među sobom tuže se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mojemu preko Isusa Hrista. ali su živeli po najvećoj svetlosti koju su imali preko svoje savesti. sve manje predstavlja probni kamen istinske vere.11." (Rimljanima 2. pitanje kreacionističkog shvatanja nastanka sveta. Bog nas poziva da Mu povratimo poštovanje kojega je On dostojan kao Stvoritelj i Iskupitelj čovečanstva: "Bojte se Boga i podajte Mu slavu. "Jer Bog ne gleda ko je ko. 48 . Po Svetom pismu. oni zakona ne imajući sami su sebi zakon. Jer kad neznabošci ne imajući zakona sami od sebe čine što je po zakonu. u vreme religioznog pomodarstva. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu.13-16) Biće spaseni oni koji nisu znali da postoji Bog. ali su se pokoravali Njegovom karakteru preko savesti." (Otkrivenje 14. Jer pred Bogom nisu pravedni koji slušaju zakon (Božji).U vreme ateizma i evolucionog teizma. i poklonite se onome koji je Stvorio nebo. Danas. i zemlju i more i izvore vodene.

Oni su u životu bili rukovođeni porivima svog samopravednog i telesnog srca. mržnju i telesnost. "Neće svaki koji mi govori Gospode.S druge stane. i koja ga tako neće osvedočiti o potrebu za reformom sopstvenog srca i karaktera. i zato oni ne bi našli ništa zajedničko sa svetom spasenih. koja ga neće ukoriti za sopstvenu sebičnost. no koji čini po volji Oca mojega koji je na nebesima". prihvatanje karaktera prave Božje ljubavi otvara vrata čovekovog uma da prihvati i postojanje Boga kao ličnosti. samo prihvatanje istine da Bog postoji ne mora predstavljati nikakav pomak u svetlosti. Međutim. oholost. koji ne sumnjaju da Bog postoji.21) Čovek može iz različitih motiva formirati shvatanje da Bog postoji. Gospode. Dakle. zato što je njihova predstava o Bogu bila tako unižena da je onemogućavala rad Svetoga Duha sa njima. ući u carstvo nebesko. a bez dubljeg traženja odgovora na pitanje "Ko je Bog?" često predstavlja oazu za one koji žele da izbegnu susret sa Božjim karakterom. Setimo se da su najveća zla u istoriji učinjena u ime Boga. od samog Isusovog raspeća koje je učinjeno da bi se sačuvala vera otaca. do danas kada u nacionalnim ratovima religija pruža opijum za čovekovu nečistu savest. Diskusija i filozofiranje u smeru samog dokazivanja da Bog postoji. ali samo zato što im je teorija evolucije kao jedina preostala alternativa isuviše besmislena. Dešava se da osobe koje su nezainteresovane za Božji karakter. ili pogledaju TV emisiju. mnogi religiozni ljudi. Čovek je sklon razmišljanjima koja duhovno i moralno ne obavezuju. kada pročitaju neku kreacionističku publikaciju. 49 . postaju pobornici ideje da je Bog stvorio svet. (Matej 7. kroz vreme inkvizicije. Njima je stran Božji karakter. Ko prihvata Božji karakter prihvatiće i samu Božju ličnost kada za nju čuje u svetlu već otkrivenog i prihvaćenog Njegovog karaktera. iako su kroz život išli prividno čiste savesti. neće biti spaseni.

pa bivaju oduševljeni Božjim stvaralačkim delom.Neki idu i dalje. ono ostavlja njihovo srce još tvrđim nego što je bilo ranije. ali koji nisu imali hrabrosti da je zažive svojim srcem. već samo emocijama. Oni se trude da ostanu tek toliko religiozni koliko im je potrebno da umire svoju savest. koji su imali dovoljno hrabrosti i mudrosti da shvate poruku Evanđelja svojim umom. DA LI JE KREACIONIZAM PLOD ZAPADNOG RACIONALIZMA? Mnogi osporavaju značaj naučnog kreacionizma govoreći: "Šta ima neko da mi dokazuje da je Bog stvorio ovaj svet kad ja u to već verujem? Meni nisu potrebni dokazi o Bogu jer imam veru!" Da li razlikujemo veru od samoubeđenja? Može li slepa vera svojom upornošću da nadomesti potrebu za glasom zdravog razuma? Samo Sveto pismo kaže: 50 . No. Ali na spoznatu Božju ljubav oni ne odgovaraju svojom voljom. jer su sada postali opterećeni pseudoreligioznošću. to je iskušenje svih onih koji su čuli za pojam religije. i da je osete svojim osećanjima. Neki od njih bi najradije da nisu postali religiozni. Oni se sada protiv Boga ne bore osporavanjem Njegovog postojanja. ali ne i toliko da bi morali da se odreknu sebe i da postanu zaista Božiji. već praktičnim obezvređivanjem i iskrivljavanjem Njegovih duhovnih i moralnih zahteva. kojom pokušavaju da uguše osvedočenje koje im govori da su u dubini svoje duše i dalje u sukobu sa karakterom svoga Tvorca i Iskupitelja. Kada ih neobično uzbuđenje jednoga trenutka napusti.

on će Mu verovati. ali ne po razumu!" (Rimljanima 10.15) Kada apostol Pavle opisuje iskrenost ali i zaludnost vere fariseja. istinu od zablude.2-3) Razum nam služi upravo zato da bismo razlikovali dobro od zla. dok razum bez vere vodi u beznađe filozofije. Kada shvatimo da nismo u stanju da razumom proverimo koja je filozofska postavka istinita.28) Vera bez razuma je neodgovorno kockanje sa sudbinom. Kada čovek shvati da je Bog dostojan poverenja. u mnoštvo pretpostavki. mi možemo razumom da utvrdimo dostojnost objekta poverenja koji će nam otkriti ono što nismo u stanju samim razumom da utvrdimo. koji su Isusa poslali na krst. tada kaže: "Jer svedočim da imaju revnost za Boga. a pametan pazi na svoje korake." (Priče 14. pravu revnost od fanatične: "Uklanjati se od zla je razum.17) Božji karakter se spoznaje razumom: "A znamo da sin Božji dođe i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom Isusu Hristu." (1.Jovanova 5. "Tako dakle vera biva od propovedanja.20) 51 ." (Rimljanima 10." (O Jovu 28. Razum nam je dat upravo zato da bismo znali u šta i u koga verujemo."Lud veruje svašta. a propovedanje rečju Božjom.

mi opet treba da upotrebimo razum. Tako čovek uzima na sebe teret filozofiranja i dokazivanja onoga što sam svojim razumom nije u stanju da proveri.Međutim. Biblijski Bog nas poziva da se "sudimo" sa Njime.9-10) Prava vera nije vera u određenu ideju. nije moguće razumom dokučiti šta se dešava sa dušom posle smrti. one rezultuju sa još više pitanja i tome nema kraja. da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja. već u određenu ličnost. Ali. nego da samog Tvorca pita za otkrivenje Istine. susret sa Bogom kroz Njegov karakter duhovno i moralno obavezuje. pa je grešnom čovekovom srcu lakše da samo filozofira o istini koja Ga otkriva. Teorija nam samo pruža povode da prepoznamo Božji karakter i tako svoju veru u Boga utemeljimo. u samu doktrinu. Ukoliko gradi poverenje u samu ideju. čovek je sklon da gradi poverenje u sam put spasenja. Da li je naš objekat poverenja zaista Bog dostojan poverenja ili neka naša fikcija. ili u svoj crkveni autoritet." (Isaija 45. Odgovorni smo da izgradimo poverenje u validan objekat poverenja. da pokušamo da opravdamo svoja shvatanja pred Njim ili da čujemo i prihvatimo Njegovo otkrivenje: "Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se. on će biti prepušten nesigurnosti i sumnji zbog mnoštva preostalih teoretskih mogućnosti koje se njegovom umu nameću kao podjednako validne. i sluga moj kojega izabrah. Dakle. Na primer. u vezi takvih razumno neproverljivih saznanja treba da verujemo Bogu i Njegovom otkrivenju. Zato. prosuđuje se analizom karaktera njegovog postupanja. Vi ste moji svedoci. Što više teorija postavimo. veli Gospod. 52 . ili neka čuju i reku: istina je. umesto da gradi poverenje u Boga.

Prava ljubav je svrhovit odgovor na konkretnu potrebu bližnjeg i na zahteve Neba. bez razumevanja njenog smisla. harmonije koji odlikuju njihovo navodno Božje otkrivenje. već predstavljaju dovođenje u pitanje onoga što se podrazumeva. čudima i harmonijom koji prate Njegovo otkrivenje!" A zatim u susretu sa ljudskim faktorom u beleženju Božjeg otkrivenja (pisanju Biblije). ovakva razmišljanja i preispitivanja Božjeg karaktera i smisla Njegovog postupanja nisu bogougodna. neospornim naučnim i drugim čudima. Svakako da ne bi bilo pravedno da se u nebeskom carstvu nađe neko ko je silom prilika.8) Po mnogim religioznim autoritetima."Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod. bio primoran da poveruje u Boga. Savremeni zapadni racionalizam predstavlja upravo takvo kušanje Boga. a ne zato što je prepoznao Njegov karakter kao karakter Onoga koji je dostojan poverenja." (Psalam 34. 53 . Kada bi se do Boga dolazilo na osnovu samih naučnih dokaza. Nezainteresovanost da se razume potreba bližnjeg i smisao Božjih zahteva. već se zadržava na pomenutim nebitnim elementima forme Božjeg otkrivenja. znači i živeti tu istinu slepo. onda bi čovek bio primoran da Boga prihvati zato što mora. Racionalista kao da kaže: "Poverovaću u Boga samo ako budem bio primoran naučnim dokazima. čuda. i mnoge navodi da se zadovolje religioznim formalizmom. on nije u stanju da prepozna nadahnuti smisao poruke Neba. otkriva odsustvo prave ljubavi u čovekovom srcu. blago čoveku koji se uzda u Njega. formalno i bez razumevanja njenog smisla. Mnogi grade poverenje u svoj duhovni autoritet na osnovu znakova. prihvatiti istinu o Bogu slepo. Međutim. a ne na osnovu smisla i karaktera Božjeg postupanja koji uliva poverenje.

ni na mračnom mestu na zemlji. Iz paranoidnog straha od prevare on još uvek analizira Božje otkrivenje kao teoriju. ali ne više i poželjne. a ne božanski karakter i smisao postupanja.19) Umesto da čuje Božju poruku o stvaranju sveta. On predstavlja naučno farisejstvo našeg vremena. veka je rezultat duhovnog opadanja zapadne civilizacije i potrebe nečiste savesti tadašnjeg čoveka da ospori autoritet Evanđelja koje zahteva samoodricanje i život po Božjem zakonu.autoritet Biblije. on je nastao kao plod sumnje i dovođenja u pitanje onih evanđeoskih istina koje su u tadašnjem trenutku zapadnoj civilizaciji bile sasvim jasne. Kakav bi to bio Bog kada bi čoveka prepustio njegovim hipotezama?! Bog je ljubav i zato se čoveku otkriva: "Nisam govorio tajno. racionalizam to ne čini. jer ono. Treba usmeriti pažnju uma ka Bogu i upoznati Ga. javljam što je pravo. Pomenuti racionalizam nam može izgledati kao pokušaj čoveka da dođe do dubljeg poznanja istine. Međutim. ne gleda smislenost božanske poruke.Pojava izopačenog racionalizma početkom 19. Smatrajući da u svojoj samostalnosti od Božjeg autoriteta nalazi slobodu od pristrasnosti i greške. 54 . već se bavi njenim slepim slovom. međutim." (Isaija 45. kao i farisejstvo Isusovog vremena. U tom slučaju strah od prevare zapravo predstavlja sumnju u Božju ljubav. Ja Gospod govorim pravdu. čovek zaboravlja da je uzrok pristrasnosti i greške upravo u njegovom sopstvenom grešnom srcu. čovek odlučuje da sam govori o nastanku sveta. Lažni racionalizam je poništio ono što je par vekova ranije protestantizam uzdigao . jer su predstavljale ukor za opšterašireni materijalizam i sebičnost.

Jednostavno se podrazumeva da je on u pravu. pa zato nije bilo ni potrebe da se oni osporavaju. dok se upotreba razuma smatra hulom . Dokle god vlada apsolutizam ideje. Kako je na takav racionalizam odgovorilo savremeno hrišćanstvo? Ono mu je pružilo ruku. Racionalizam uvek nastaje kada postoji otvoreni dijalog. dokle god niko nema prava ni da dovede apsolutistički autoritet u pitanje i tako da počne da misli. U skladu sa postojećim monopolom na "istinu" vladajuće ideologije na Istoku. borba mišljenja. jer je uz njegovu pomoć svoje učenje prilagodilo duhovnom stanju crkve i sveta i tako zadržalo uticaj u njemu. ni Biblija ni razum nikada nisu imali prava. jer mit i jeste najviše ka čemu doseže ograničeno i samostalno ljudsko umovanje o poreklu sveta. Tumačeći božansko otkrivenje ljudskim principima on projektuje svoje sopstvene karakterne atribute Bogu obezvređujući stvarni Božji karakter i stvarni smisao Njegovog postupanja. dok je duh samokritike uvek smatran kršenjem tabua. jer nije postojao ni zdrav racionalizam. Na hrišćanskom Istoku nije postojala potreba za takvim izopačenim racionalizmom.Oslanjajući se na svoju sopstvenu mudrost čovek dozvoljava da ga u razmišljanju vode njegovi sopstveni grešni porivi. a samim tim ni ulogu da čoveka osvedoče o njegovu duhovnu i moralnu odgovornost. svojim hipotetičkim tumačenjima.dovođenjem u pitanje "već utvrđenih istina". Kao argument ispravnosti svoga 55 . racionalizam tvrdi da je osporio autentičnost Svetog pisma i da ga je spustio na nivo ljudskog mita. sukob ideja. ni apsolutistički autoritet nema potrebu da svoju zabludu izgovara argumentima upućenim razumu. Uzrok netolerancije prema drugačijem mišljenju treba tražiti u psihologiji čoveka koji upotrebom razuma doživljava stres. Na kraju svog samostalnog razmišljanja. Preispitivanje moralne i duhovne podobnosti je primenjivano samo na ideološke neprijatelje.

Kako je moguće da crkva nema konkretno Božje otkrivenje o tom pitanju? Zašto nije zadovoljna biblijskim? Ukoliko bi zauzela isključiv 56 .). SPC) Stav istočne i zapadne crkve. Tiliha. Posledica toga je da studenti teologije. Samo oni krugovi koji su na Istoku dolazili u kontakt sa Biblijom i njenim zdravim racionalizmom imali su potrebu da se od nje brane izopačenim racionalizmom.. koje slede jedna iz druge. Borba mišljenja ruši prividan mir uljuljkane savesti i često biva proglašena izvorom razdora i uznemirenja. pa čak i većine protestanata. mnogo vekova kasnije. između ostalog. nije isključiv po tom pitanju. Otuda danas vodeće pravoslavne apologete potpadaju pod uticaj savremenih protestantskih i katoličkih autoriteta (Bultmana. Knjiga 4: Postanak sveta i čoveka. protojerej Lazar Milin. . pa kada sretne još nekoga ko takođe misli da je u pravu a misli drugačije. da sam Mojsije nije napisao svojih pet knjiga niti knjigu o Jovu. zastupnike zapadnog racionalizma. koji obezvređuju božansku autentičnost Biblije.shvatanja on navodi svoje uverenje što misli da je u pravu. Naučno opravdanje religije . u pravoslavnoj apologetskoj literaturi kaže: "Mi kao nestručnjaci usvajamo ono što smo konstatovali kao nesumnjivu činjenicu u kojoj se svi biolozi slažu: da evolucija i promenljivost vrsta postoje. Tako se od različitih apologeta iste zajednice mogu čuti i shvatanja u prilog kreacionizmu. 1985. Profesor teološkog fakulteta u Beogradu. Ovakva i mnoga slična shvatanja možemo čuti od današnjih savremenih teologa. pa samim tim i biblijski šestodnev je samo simbolika stvaranja koje je trajalo mnogo duže. da su deset zala nad Egiptom prirodne pojave. ali najčešće u prilog evolucionizmu. Knjigu o Jestiri su navodno izmislili Jevreji da bi opravdali svoj praznik "Purim".Apologetika. uče kako Bog nije stvarno razdvojio Crveno more. nego su ih napisale pet različitih osoba.." (Milin L. on doživljava stres. Biblijsko stvaranje i ostali događaji sve do Avrama su takođe "same priče". iako je ona samo povod da čovek postane svestan svog stvarnog umnog i duhovnog stanja.

jer. Takvom svojom širinom stavova hrišćanski svet pokazuje osobine Vavilona. srebro u vatri očišćeno od zemlje. pa je potrebno praviti razliku između onoga što je u njoj nadahnuto i što nije. svakako ne mogu biti ni Njegovi dostojni predstavnici svetu. sem retkih izuzetaka. Naravno. U Istočnoj crkvi. iako je takođe došao sa Zapada. Bog nije dao jasnu reč. koje nemaju za cilj istinu o nekom pitanju." (Psalam 12. i njegov autoritet se pojavljuje kao neophodnost. sebe stavlja iznad otkrivenja istine koje joj je Bog dao. Jedan poznati pravoslavni apologeta je tako svojim studentima ispričao kako je usnio san u kojem mu je pokazano kako Biblija zapravo predstavlja zlato izmešano sa raznim drugim sastojcima.stav po tom pitanju. pa će to umesto Njega uraditi neko drugi. ili je taj proces "čišćenja" Njegovog otkrivenja dao grešnom čoveku i njegovoj nesavršenoj organizaciji u ruke? "Reči su Gospodnje reči čiste. kreacionistički model stvaranja se odbacuje pod izgovorom da je plod trule filozofije Zapada. Grešan čovek uzima na sebe pravo da on određuje šta jeste a šta nije u Božjoj reči nadahnuto. dok se evolucioni model. koji sami ne veruju u autoritet Božjeg otkrivenja. nekritički usvaja.6) Oni koji pod uticajem lažnog racionalizma smatraju da je njihovo sopstveno verovanje utemeljeno na mitovima i legendama. 57 . sedam puta pretopljeno. ona bi tako izgubila odobravanje i svoj uticaj nad onim vernicima koji imaju suprotno shvatanje. sledi. bilo evolucionistički. već samo kako da zadrže uticaj nad svojim raznovrsnim članstvom. bilo kreacionistički. zato što povlađuje liberalnom stavu prema autoritetu biblijskog otkrivenja i njenim duhovnim i moralnim zahtevima. da takvim shvatanjem crkva sa svojim tumačenjem istine. zbrke i pometnje različitih verovanja pod okriljima čak istih crkava. Da li je biblijsko otkrivenje zlato koje Bog nije prekalio i očistio od nečistoća.

ili da skakuće sa grane na granu. Elektron verno služi na svojoj putanji oko jezgra atoma. Kožica koja mu je razapeta između prstiju i udova i koju koristi prilikom letenja. ne da bi naučnom metodologijom dokazali postojanje Boga. u velikoj meri ometa njegovo kretanje po podlozi. Naučna saznanja nam i danas otkrivaju slavu nekadašnjeg pretpotopnog života na Zemlji.20) da istražujemo delo Stvoritelja. čovek je sklon da izopačenost današnje žive i nežive prirode pripiše Bogu. Ta činjenica osporava teoriju evolucije. a drugo posle Potopa." (Čarls Darvin. gledajući u prirodi posledice prokletstva zbog greha. SLEPI MIŠEVI OSPORAVAJU TEORIJU EVOLUCIJE "Ako bi bilo moguće pokazati da postoji neki složeni organ za koga nije moguće da je formiran brojnim postepenim malim promenama. već veliku degradaciju. i ne njegovu potonju evoluciju. svaki naučnik (dakle i kreacionista) dolazi u neposredan susret sa Božjim otkrivenjem. već da bi kroz delo stvaranja upoznali Njegov karakter.Kreacionizam upravo predstavlja kritiku temeljnih ideja savremenog lažnog racionalizma. Sama Biblija nas poziva (Rimljanima 1. Poreklo vrsta. moja teorija bi potpuno propala. i sve čestice poštuju fizičke zakone koje je Bog ustanovio. Na osnovu biblijskog otkrivenja možemo razumeti da je najveće prokletstvo došlo na Zemlju posle Adamovog pada u greh. Kako se Božji karakter otkriva u Njegovoj tvorevini. str. jer je to i nije oblast nauke. Ceo stvoreni svet prožima smisao nesebične službe drugome. 189) TRAPAVOST OSPORAVA PRELAZNE FORME Nikada nećemo videti slepog miša da se kao vrabac ili neka druga ptica šetka po simsu od prozora. Zašto? 58 . Opet.

slepi miš nastao od nekog bubojeda. već slučajno. promenom (oštećenjem pređašnjeg) genskog sadržaja bubojed dobija nove karakteristike. prelazne oblike između vrsta koji bi po teoriji evolucije morali da postoje. zamislimo kako se postepeno. milijarde puta milijarde mutacija bubojeda se pojavljuju po zemljinoj površini. ili bar da budu sačuvani. Dakle.) PODJEDNAKA VEROVATNOĆA ZA SVAKU KREATURU Razmislimo kolika je verovatnoća da bubojed dobije kožicu između udova? Ista kao i da dobije kožicu između prstiju kakve imaju životinje koje odlaze po svoj plen u vodu. Takođe. a u svakom slučaju najveći broj ima mutacije koje ih nigde neće odvesti.Zato što je nemoguć prelazni oblik preko koga je. ista je verovatnoća kao i da dobije peraja kakva ima kit. ŠTA KAŽE TEORIJA EVOLUCIJE U nastanku slepog miša od bubojeda neophodna su dva elementa: mutacija i prirodna selekcija. ili surlu kakvu ima slon. (Ni u fosilima ni u živom svetu. Pozitivnom mutacijom nastaje nova vrsta organizma. itd. jedni imaju začetke krila slepog miša. a selekcijom putem nepovoljnih uslova odstranjuju se niži. neadaptirani primerci organizma. Slučajno mu se pojavljuju začeci kože između udova. mi danas nigde ne nalazimo takve primerke organizama koji su u "evolutivnom razvoju". Da bismo to razumeli. 59 . jer mutacije se ne pojavljuju planski. ili dugačak vrat kakav ima žirafa. koji će u budućnosti predstavljati krila slepog miša. Dakle. po teoriji evolucije. itd. Prelazna forma još ne zna da li će postati slepi miš ili će otići u vodu kao kit. drugi peraja od kita. kroz milione godina duge vremenske periode. primenjujući mehanizam prirodne selekcije i evolucije. formiraju karakteristike današnjeg slepog miša.

Pošto ne može da leti. i pri svemu . Svakako da će on biti lak plen svojih neprijatelja i da će teže opstati od svog "pretka" bubojeda. da li je prelazni oblik sa još nerazvijenim krilima u prednosti nad ostalim bubojedima? On ne može ni da leti da bi hvatao insekte. pretpostavimo kako se milionima godina milijarde prelaznih oblika između bubojeda i slepog miša nezgrapno kreću po našoj planeti. niti da se sakrije od svojih neprijatelja. Pitamo se. jer nema još formirana krila.ne opstaju ništa gore od svog pretka bubojeda. Milione godina evolucionog razvoja njihov prelazni oblik slučajno uspeva da se prehrani. zahvaljujući mašti. uključujući i vrlo kompleksan navigacioni sistem? Nikako! Ali. penju se na drveće i samoubilački skaču na zemlju. Koje su to prednosti? Lakša sposobnost da se dođe do hrane hvatanjem insekata u letu! Međutim. slučajno se mutacijom kod bubojeda pojavljuju začeci budućih krila slepog miša. 60 . Današnjem slepom mišu je dovoljno da dobije kijavicu da bi uginuo. zato što ga u tome ometa kožica razapeta između udova. na osnovu kojih će on moći da leti i da tako lakše dolazi do svog plena. a samim tim i da leti. Da ne bi bio potisnut od ostalih primeraka bubojeda. niti može da trči. neophodno je da bude u evolutivnoj prednosti nad ostalim bubojedima. čekajući da im dalje pozitivne mutacije formiraju krila. ipak. on nije u stanju da se prehrani.PRELAZNA FORMA NE ISPUNJAVA OSNOVNE USLOVE EGZISTENCIJE Da se vratimo na "direktne pretke" slepog miša i da vidimo šta oni u međuvremenu rade. kako se slepi miš snalazio milionima godina evolucije dok najzad nije dobio sve današnje osobine. jer ga kijavica ometa da koristi svoj pribor za orjentaciju. Dakle. te je tako njegova sudbina okončana.

Ili sve funkcioniše. Jedino mu preostaje da lovi noćne insekte. kako će prepoznati noćne insekte u mraku? Neophodan mu je sistem za orjentaciju i prepoznavanje insekata koji ne zahteva svetlost. i na kraju slučajno uspe da se podigne i održi u vazduhu. a to u suštini znači da se poklopi bezbroj neverovatnih slučajnosti u celom sistemu da bi organizam mogao da funkcioniše. Javlja se milijarde različitih mutacija da bi opstala ona prava. Ali. Potreban mu je "radarski" sistem kojim će na osnovu odbijenog ultrazvučnog signala moći da se orjentiše u mraku i da prepoznaje plen u vazduhu. One ne mogu da čekaju milione godina već moraju odmah da imaju izgrađen sistem za ultrazvučnu orjentaciju. Priroda ne zna unapred koja će mutacija opstati. dok im se postepeno formira sistem za ultrazvučnu orjentaciju. Neophodno je da se poklope sve potrebne slučajnosti. prelazne forme ka slepom mišu već izumrle. 61 . da bi uopšte mogle da opstanu u životu. Milionima godina priroda eksperimentiše sa raznim oblicima za orjentaciju. A šta se dešava sa njime u vazduhu? Populacija ptica je već zauzela mesto predatora dnevnih insekata. te za slepog miša nema šanse da ih potisne da bi našao mesto za sebe u borbi za opstanak. Naravno da bi bez gotovo formiranog "radara". dok se ne pojavi onaj pravi koji biva funkcionalan. ili ništa ne funkcioniše! SVETA VEROVATNOĆA Prizovimo ponovo u pomoć maštu i pretpostavimo kako milionima godina slepi miševi lete po mraku i slučajno naleću na insekte.slučajno da pobegne od svojih neprijatelja.

ili ljudsku šaku sa prstima sposobnim da sviraju na violini? Podjednako mala. ali selekcija odabira valjane. Mutacije nastaju slučajno. na primer. i razne druge mutacije koje su nepovoljne za egzistenciju. neadekvatnim za prepoznavanje malih insekata. pojavljuju se u mnogo manjem broju i one mutacije koje slepog miša približavaju njegovoj potrebi da se orjentiše u prostoru putem ultrazvuka. i nervni sistem slučajno tako isprogramiran da dobijene informacije adekvatno obradi. zato što evolucija eksperimentiše sve dok se ne pojavi ona mutacija koja je svrhovita. većinom zasnovanih na pogrešnim frekventnim karakteristikama. koji imaju otrovne zube kao zmije. Sasvim nezavisno od verovatnoće da slepi miš dobije sposobnost da proizvede zvuke veoma visokih frekvencija. koji su sposobni da dišu škrgama u vodi.Kakva je verovatnoća da prelazni oblik ka slepom mišu dobije mutaciju koja će ga osposobiti za orjentaciju putem odbijenog ultrazvuka u odnosu na bilo koju drugu mutaciju. već će ih tačno lokalizovati u vazduhu. a da nema sistem za njihovo odašiljanje? Ili. Sve te osobine pojavljuju se slučajno i istovremeno. Dakle. ipak. koji neće zaobići insekte. slučajno se pojavljuje čulo sluha sposobno da tako visoku frekvenciju detektuje. Na stranu da stavimo činjenicu da to nije izvodljivo samo promenom ili formiranjem jednog novog gena. dešava se mnoštvo mutacija. Ali. slučajno se pojavljuju i preživljavaju oni pravi primerci koji odašilju ultrazvuk upravo onog odgovarajućeg spektra. jer kakva je vajda da slepi miš poseduje sposobnost da čuje ultrazvučne signale. onu koja će mu formirati kopite na nogama. kakve bi koristi bilo kada bi mogao da proizvodi ultrazvuk. već mnoštva gena koji određuju ovako složene osobine! A među svim tim mutacijama. Pojavljuju se slepi miševi koji lete unazad. Zatim se pojavljuje mnoštvo sistema sa međusobno frekventno neusklađenim elementima za slanje i prijem signala. Pojavljuje se mnoštvo sistema za orjentaciju. a da nema moći da čuje njegov odjek?! 62 .

to je veće rastojanje između slepog miša i insekta. RAZUMNO ILI SLUČAJNO Jedan radar nema samo predajnik i prijemnik. da otvori svoja usta i da ga uhvati. primi a zatim i obradi takav signal. on je morao da uzme u obzir ogromnu količinu naučnih saznanja. Ukoliko je odbijena frekvencija viša od poslate. to je predmet od koga se signal odbija veći. Što je veće vreme između poslatog i primljenog signala. RAZLIČITI STANDARDI 63 . još savršeniji mehanizam je kod slepog miša nastao slučajno. Što je signal jači.Verovatnoća da za milion godina dobije sistem za slanje signala je mnogo manja nego da prethodno formirana sposobnost za primanje signala u tom istom periodu zakržlja. vremenske. Potrebno je uzeti u obzir i sopstvenu brzinu kretanja i nju uračunati da bi se dobila objektivna slika u mraku i da bi slepi miš znao kako da reaguje. pa čak i frekventne razlike između poslatog i primljenog signala izračunava položaj posmatranog predmeta (smer kretanja i brzinu). Treba sinhronizovati njegovo mahanje krilima i tako usmeriti njegovo kretanje da se u pravom trenutku sretne sa insektom. a ukoliko je niža. oni se udaljavaju. sposoban da odašilje. već i napraviti takav mehanizam. Kad je čovek napravio radar. Kakva je verovatnoća da slučajno nastane šema jednog radara? A kolika je razlika između šeme radara i samog napravljenog radara? Potrebno je ne samo znati i planirati. jačine signala. Setimo se da ili sve funkcioniše. to znači da se objekt i slepi miš međusobno približavaju. On ima složen sistem kojim na osnovu položaja. ili ništa ne funkcioniše. Po teoriji evolucije.

Smatra se da na svetu postoji oko 900-1200 vrsta slepih miševa. pa se on koristi kao ključ za identifikaciju svake vrste. A na kožici se zatim slučajno pojavljuju ni manje ni više nego dve rupice za svetlost. Oni su ponaosob svaki na svoj način specifični i genetičke informacije jedne vrste ne mogu da pomognu formiranju osobina druge vrste. dovoljna da primeti jače svetlosne promene. Kolika je verovatnoća da se rupice pojave upravo na mestu očiju? I da budu ni manje ni veće nego baš onolike kolike odgovaraju veličini očiju?! I na kraju to ništa ne bi vredelo kada slepi miš ne bi instinktivno dobio sposobnost da tu kožicu koristi kao pokrivač preko glave. i ako je potrebno da zbog njih da reaguje. Za svaku drugačiju frekvenciju odaslatih signala važe drugačiji matematički proračuni. Kolika je verovatnoća da se sve to slepim slučajem evolutivnih mehanizama uskladi? Svakako. beskonačno mala! PRIRODNA SELEKCIJA NE PODRAZUMEVA EVOLUCIJU 64 . po teoriji evolucije. jer su im standardi veoma različiti. beskonačno je mala. Svaka vrsta ima svoj poseban oblik signala za komunikaciju i orjentaciju. drugačije frekvencije odbijenog signala i Doplerovog efekta. svaka sa tako složenim sposobnostima nastane slučajno.Različite vrste slepih miševa koriste različite frekvencije za orjentaciju. Verovatnoća da tako mnogo vrsta. Zanimljivo je da jedna vrsta slepog miša ima naboranu kožicu ispod brade dovoljno veliku da njom pokrije lice dok spava tako što je jednostavno navuče na glavu kao oklop. što još dodatno komplikuje problem. Razmislimo kolika je verovatnoća da se. slučajno pojave sve te karakteristike i da predstavljaju evolutivnu prednost da bi bile selektovane i sačuvane: Slučajno se formira višak elastične kožice koji visi sa vrata. Verovatnoća da od jedne vrste slepog miša nastane druga vrsta koja koristi drugačiju frekvenciju je isto tako mala kao što je mala verovatnoća da od organizma koji nema pomenuti sistem za orjentaciju nastane onaj koji taj sistem poseduje. Na toj kožici ima i dva mala otvora.

zastupnici teorije evolucije pokušavaju da dokažu evoluciju živog sveta na Zemlji koristeći činjenice koje dokazuju upravo njenu degradaciju. Ali. međutim svetla forma se gotovo sasvim izgubila zato što je izumiranjem belog lišaja izgubila podlogu koja ju je sakrivala od predatora. Navodno. Evolucionisti su pokušali da stvore novu vrstu leptira veštačkom selekcijom. To bi bio mogao biti dokaz nove vrste. Eksperiment namerne selekcije je trajao 25 godina i selektovane su izrazito drugačije varijante da bi se od njih kasnije dobilo potomstvo koje će se toliko razlikovati od predaka da više niko ne bi mogao prepoznati da se radi o istoj vrsti leptira. Pre industrijske revolucije on je imao svetlu i tamnu formu. slučajnim promenama (zapravo oštećenjima) genoma (koji determiniše osobine budućeg bića) niži organizam prelazi u viši. Da bi dokazali svoju teoriju. evolucionisti najčešće navode primer sa leptirom Biston betularia. I dalje je reč o jednoj vrsti sa svoja dva varijeteta.) Zbog negativnih uslova života tamna forma je u međuvremenu zauzela primat (preko 90% populacije). 25 godina selekcije i ukrštanja nije dalo očekivane rezultate. Kad god je neki ukršteni varijetet izgledao veoma različit od divljeg (bilo po 65 . za razliku od ostalih pređašnjih primeraka njegove vrste. Oni polaze od pretpostavke da su složenije vrste na Zemlji ujedno i sposobnije za egzistenciju od svojih prostijih predaka. (Lišaji ne podnose zagađenost vazduha. zato što je crni varijetet leptira postojao i ranije. Uzeta je vrsta leptira gubara (Limantria dispar) koja se brzo razmnožava i daje vrlo različite varijetete. Viši organizam zbog svojih boljih karakteristika ima veću šansu da preživi u borbi za opstanak. Međutim. selekcija crne forme leptira nije nikakav dokaz za evoluciju leptira u novu vrstu. visoka tehnologija savremene industrije je omogućila smanjenje zagađenosti. a samim tim i svetle populacije leptira.Kao što ćemo videti. U međuvremenu. povratak lišaja.

inače će funkcija celog sistema biti ugrožena. uskoro se počeo menjati u suprotnom smeru. veruje se u takozvane prelazne forme kroz koje organizam postepeno prolazi u nastanku nove vrste. 66 . izazivača malarije. imaju crvena krvna zrnca nepravilnog oblika (srpasti eritrociti). a sutradan drugi. Svako dalje mutiranje organizma oduzima mu sposobnosti opstanka koju ono već ima. Selekcija takođe. Međutim. može samo da ograniči preživljavanje određenih varijeteta. koji determinišu osobine vrste. Kako je veoma mala verovatnoća da greška odjedanput stvori novu vrstu. Ako hoćemo da prepravimo jedan zastareli televizor u televizor većeg kvaliteta.veličini. Ovakva krvna zrnca su nepovoljna ne samo za čoveka (ne prenose dovoljno kiseonika). Ljudi koji imaju mutaciju na strogo određenom mestu u genu za hemoglobin. a ne stvara od njega novu vrstu sa kvalitetnijim sposobnostima. a nikako da stvori prelaznu varijantu koja bi bila kandidat za novu vrstu. već i za parazita. i da tako za nekoliko godina dobijemo kvalitetniji televizor. Teorija evolucije je zasnovana na verovanju u pozitivnu grešku (mutaciju) u prepisivanju gena. koja teško može da probije njihovu očvrslu membranu. Hoće li sistem u međuvremenu sačekati sa radom dok se ne završe poslednje izmene?! Ne! Živi varijetet će uginuti ukoliko odmah ne pokaže svoju evolucionu prednost. Izmena svakog elementa zahteva trenutno prilagođavanje ostalih elemenata sistema novonastaloj promeni. nazad prema uobičajenom izgledu vrste kao celine. osobe koje su bolesne od srpaste anemije teže obolevaju od malarije. greška u prepisivanju genetskog sadržaja ugrožava ceo sistem organizma. Zbog toga. koja se navodi kao primer "pozitivne" mutacije. boji ili na neki drugi način). To je upravo slučaj sa mutacijom koja izaziva srpastu anemiju. Jedna vrsta ima određen broj varijeteta i ništa više od toga. jednu protozou. nije dovoljno samo da zamenimo jedan poluprovodnik danas.

osobe bolesne od srpaste anemije su anemične. mutirana jedinka mora biti sačuvana od mešanja sa ostalim nemutiranim jedinkama vrste da ne bi od njih bila asimilovana. kada mutirani varijetet ostane sam. što znači da. više ne postoji način da se novonastala genetska oštećenja nadomeste sa sačuvanim genima neoštećene vrste. Osobe koje i od oca i od majke naslede mutiran gen umiru pre vremena polne zrelosti. tamo gde vlada malarija. Svi ti mehanizmi reparacije DNK. Štaviše. koja bi predstavljala prelaz u novu vrstu. ako bi selekcija bila oštra i ako bi osobe koje imaju mutiran gen bile izolovane od nemutiranih jedinki. suočava se sa istim problemom koji karakteriše problem incesta. Međutim. u ćeliji postoji čitav skup mehanizama reparacije DNK kojima organizam sprečava nastanak mutacije: kontrola ispravnosti kopiranja genetičkih informacija. Dakle. evolucije slučajno .Pozitivan efekat ove mutacije dolazi samo u specifičnoj (nepovoljnoj) sredini. kojima se organizam čuva od mutacija. naučna saznanja govore da prednost u egzistenciji uvek imaju organizmi koji se mešaju sa najrazličitijim varijetetima iste vrste. nastali su. Selektovan i kroz duži niz generacija izdvojen varijetet ima uvek manju varijabilnost od svog intermedijalnog pretka. Kako su negativne mutacije stalan fenomen. njihovo potomstvo bi sigurno pomrlo. po teoriji. svaka četvrta osoba (25%) biva uklonjena iz populacije. do sada nije zabeležena ni u jednom jedinom slučaju. itd). prepoznavanje originalnog nukleotida u DNK na osnovu ostatka ("pepela") koji je oštećen ("spaljen") pod uticajem kosmičkog zračenja i zatim njegova zamena ispravnim nukleotidom. Nasuprot teoriji evolucije. Onaj faktor koji omogućava varijabilnost vrste upravo predstavlja kočnicu evoluciji organizma iz jedne vrste u drugu. jer tako pokrivaju svoja u međuvremenu nastala genetska oštećenja. Međutim.upravo mutacijom! 67 . Po teoriji evolucije. Stvarno pozitivna mutacija. po Mendelovim zakonima.

Po tri nukleotida određuju jednu aminokiselinu. poslužimo se banalnim primerom u kojem slika predstavlja genotip tj. što rezultuje pomeranjem okvira čitanja i time pogrešnim dešifrovanjem genetičke informacije. pa će biti zbunjen ukoliko jednoga dana pronađe DNK pravog čovekovog pretka iz pretpotopnog (ili ranog poslepotopnog) perioda. Da bi nam fenomen različitog tumačenja istih naučnih saznanja bio još jasniji. i da bi nam sam evolucionistički pristup postao jasniji. konkretno razlike između gena koji determinišu formiranje A i O krvne grupe. Očigledno je da je grupa A savršenija u odnosu na O grupu. Dakle. Za razliku od A grupe. Pogledajmo kako to izgleda na primeru krvnih grupa. nukleotidu koji nedostaje nosiocima O grupe. ali bi evolucionisti u njima voleli da vide kreativnu silu razvoja vrste. aminokiseline ugrađuju različite aminokiseline u protein determinisan genom za nultu krvnu grupu. 68 . za razliku od evolucioniste koji tvrdi da je A grupa nastala mutacijom O grupe tako što je dobila jedan nukleotid više. kao što to tvrdi pisac popularne knjige "Ishrana i krvne grupe" dr Peter D'Adamo. Tako će se pre vremena formirati "stop-kodon" i neće doći do formiranja onoga enzima sposobnog da obavi nakačinjanje šećera. predak čoveka ne može imati savršeniji DNK od današnjeg čoveka. kreacionista će tvrditi da je O grupa nastala mutacijom iz A grupe. jer po evolucionističkoj dogmi. i zato se od 86. Međutim.Mutacije su genetska oštećenja. tako što je izgubila pomenuti nukleotid. DNK analize pokazuju da je ljudska vrsta puna mutacija koje se stalno gomilaju sve dok jednoga dana ne spuste čovekov genotip do samog praga egzistencije. Sa time će se složiti i zastupnik evolucije ali će zaključiti da je A grupa savršenija zato što je navodno evoluirala iz O grupe. Evolucionista polazi od toga da je čovekov predak genetski siromašniji. kod O grupe nedostaje jedan guanin. genetsku informaciju osobina jedne vrste. kao što je to slučaj kod A grupe. pa će biti sklon da ga proglasi drugom vrstom. Između A i O grupe primećuje se razlika u 258.

po evolucionističkom principu razmišljanja.Pretpostavimo da dve iste umetnički vredne slike bivaju izložene nepovoljnim uticajima velikih promena temperature. već je on i stvorio divnu umetničku sliku. Lepota stvorenog sveta prevazilazi lepotu bilo kakve slike samog tog sveta. kako evolucionista objašnjava da su grubi spoljni uticaji mogli da ulepšaju. Dakle. zapravo da se pod uticajem spoljnih faktora. kiše. on će zaključiti da je bolje sačuvana slika zapravo više evoluirala. nego je ta rupa kod bolje sačuvane slike pod tim istim uticajima čak popunjena. i raznim drugim nepogodama. Zato biva prinuđen da tumači da je slika nastala sama od sebe (sveto vreme + sveta verovatnoća + sveti slučaj). od bezoblične mase razvila u predivno umetničko delo. a on je po teoriji evolucije nastao slučajnim mutacijama nižih 69 . A kako će on objasniti razlike između manje i više oštećene slike? Kako evolucionista smatra da promene izazvane spoljnim uticajima predstavljaju pozitivnu snagu stvaranja. a ne da oštete i izgrebu umetničko delo? Odgovor je . Pitamo se. koja se nalazi na manje sačuvanoj slici. nije nastala pod lošim uticajima.slučajno! I ne samo da je slučaj ulepšao. vetra. rupa nastala na mestu odvaljenog parčeta. pod uticajem onih istih uticaja koje kreacionista smatra uzrocima oštećenja manje sačuvane slike. Pretpostavimo dalje kako je posle nekog vremena jedna od te dve slike više izgrebana i oštećena od druge. te kako je iz nje otpalo jedno parče. Kako evolucionistički i kreacionistički pristup tumači poreklo slika i zaključuje njihov nekadašnji praizgled? Evolucionista ne priznaje razumnog kreatora slike.

vode. Eksperiment je pretrpeo potpuni neuspeh. str. direktno doprinose uginuću svih živih organizama. pozitivan uticaj mutacija u formiranju novih vrsta.organizama. i drugih faktora slučajno formira slika koja predstavlja portet neke osobe? A kakva je verovatnoća da se slučajno stvori nešto složenije od same slike i da to bude živo? Smatra se da je za mutacije najodgovorniji uticaj kosmičkog i ultravioletnog zračenja. ali nikada nisu uspeli da dobiju primerak sa osobinama savršenijim od onih koje on već ima. oči. Fiziologija biljaka." (dr Miloje R. i svaka kreativnost je nastala samo pod njegovim uticajem: "Paradoksalno je ali je činjenica. Sarić. 70 . noge. Naučna knjiga. u korist ultravioletne svetlosti. evolucionisti su već nekoliko decenija pokušavali da zračenjem određenog gena kod veoma plodne vinske mušice (Drozofila melanogaster) izazovu pojavu neke nove napredne osobine. Razmislimo da li postoji verovatnoća da se pod uticajem erozije. Univerzitet u Novom Sadu. koja je bila osnova začetka života na našoj planeti. a po evolucionistima. Svi činioci koji utiču da se spektralni sastav svetlosti na našoj planeti menja. danas nosi smrt svim živim organizmima. i da bi živi organizmi postali otporni na ultravioletnu svetlost. 566) Da bi dokazali svoju teoriju tj. ili koji ima noge na glavi. Ovo je rezultat duge evolucije. vetra. sunca. svaki napredak. 1979. Naučnici su jedino uspeli da dobiju primerak vinske mušice kome nedostaju krila. Beograd. koji su opet ranije nastali međusobnom interakcijom molekula nežive materije. Po kreacionistima on je samo štetan po organizam. da ultravioletna svetlost. mogli bi da pretpostavimo da je potrebno isto toliko tako dug period za novu adaptaciju na ultravioletnu svetlost.

bubašvabe dužine 10 cm. bezroge nosoroge dužine 10 metara. i majmune (lenjivce) visine 6 metara. skakati. Ni slučajno. ogromne insekte vilin konjice sa krilima prečnika 75 cm. ali on nikada neće postati savršeniji od onoga kako ga je Bog zamislio i prvobitno napravio. već i nekadašnjeg čoveka. ptice visoke preko 5 metara. svedoci smo degradacije. morske škorpije dužine oko 3 metra. kvalitetniji i napredniji. puževe dužine 2. čupati ga i kidati. ne bi li dokazali da taj poklon može i bez Božje intervencije slučajno ili namerno da postane lepši. Umesto nastanka novih vrsta. Fosilizovani otisci čovekovih stopala dužine oko 70 cm se nalaze zajedno sa fosilima dinosaurusa. izmenjeni uticaji na živi svet na zemlji nikada nisu uspeli da stvore savršeniju vrstu.foraminifere prečnika 16 cm.2 metra. paprati (rastavići) visoke 30 metara. svedoci smo njihovog masovnog izumiranja. gaziti po njemu. bolji. leteće dinosauruse prečnika krila od 12 metara. a ni namerno. 71 . POSLEDICE VELIKOG POTOPA POSLEPOTOPNA DEGRADACIJA VRSTA Fosili pretpotopnog sveta nam otkrivaju biljke i životinje ogromnih dimenzija: protozoe . Gigantizam pretpotopnog sveta ne moramo ograničiti samo na životinje i biljke. Nasuprot evoluciji živog sveta na zemlji.Mi možemo uzeti poklon iz Božjih ruku.

pa čak i oni koji se nalaze u istim geološkim formacijama. Analiziraćemo kakve su se sve promene desile u klimi (promenu temperature. Očigledno je da današnji uslovi života i današnji genetski potencijali organizama primetno zaostaju za onima koji su postojali u prošlosti. već degradacije živog sveta. Mi nismo svedoci evolucije.Sačuvana predanja o nekadašnjim divovima među ljudima. jačine magnetnog polja. Kako je sigurno da fosili mnogih organizama nisu sačuvani. atmosferskog pritiska. sastava vazduha. nalazimo među raznim narodima sveta. niti do danas pronađeni. sigurno je da je broj prepotopnih vrsta više nego sto puta veći od onog broja koji egzistira danas. itd. 72 . ali i razlog zbog čega organizmi ne mogu da manifestuju sve svoje genetske potencijale. U samoj promeni klime nalazi se jedan od glavnih razloga zbog kojeg se manji broj vrsta održao do danas. Pored gigantizma fosili nam pokazuju nekadašnju mnogo veću raznovrsnost živih organizama od one koju imamo danas. u njima nalazimo oko 100 puta više životinjskih vrsta u odnosu na one koje egzistiraju danas.). spektra sunčeve svetlosti. ukoliko su ih pod uticajem mutagenih faktora uopšte do sada sačuvali. Iako evolucionisti smatraju da je sačuvano samo nekoliko procenata od ukupnog broja fosila.

već i biljke i životinje doživljavaju stres (pa i smrt) usled postojećih promena temperature. Većina vrsta ptica leti na jug da bi tamo provele zimu. Nije slučajno njihovo najpriželjnije stanište u temperaturnoj sredini ova dva ekstrema. koji leti hladi a zimi greje. kao i pojava godišnjih doba. On jednostavno nije prilagođen razlikama u temperaturi koje postoje između godišnjih doba i između geografskih širina.TEMPERATURNA PROMENLJIVOST POSLE POTOPA Čovek ima potrebu za klima uređajem. već ih on stalno doživljava kao traumu. Biblijski izveštaj jasno objašnjava nastanak temperaturnih razlika na našoj planeti kao posledicu velikog Potopa: 73 . One nisu "konstruisane" tako da podnesu "normalnu" razliku u temperaturi između godišnjih doba. manifestuju svu puninu svojih potencijala (donesu cvet i plod) tek u tropskim uslovima. Ne samo čovek. Najbujniji biljni i životinjski svet mi nemamo ni u vreloj pustinji. Otkuda takvi uslovi života neadekvatni genetskim sklonostima biljaka i životinja? Sveto pismo otkriva da su nenormalne razlike u temperaturi. Najveći procenat svih biljnih i životinjskih vrsta živi u tim uslovima. Mnogi nam pokazatelji govore da su najoptimalniji uslovi za život u tropskom i suptropskom području. niti za klimu koja odstupa od suptropske i tropske. ni na ledenim polovima. Možemo opravdano postaviti pitanje kako "evolucija" nije čoveka prilagodila uobičajenim temperaturnim razlikama. Sve nam ovo pokazuje da organizmi nisu genetski predviđeni za klimu koju karakterišu velike temperaturne dnevne razlike. Mnoge biljke koje žive u umerenom pojasu. posledica velikog Potopa. već moraju da se sele. zapravo rušenja vodenog omotača koji se pre Potopa nalazio iznad zemljine atmosfere.

Ukoliko je pak nebo oblačno. ako je po evolucionoj teoriji dugo vremena na Zemlji egzistiralo ledeno doba. da rastavlja vodu od vode. neće nestajati . to znači da je na celoj planeti postojala ujednačena klima bez obzira na doba godina i bez obzira na geografske širine. studeni ni vrućine. Klima na celoj Zemljinoj kugli je bila između suptropske i tropske. A sve to nam potvrđuju paleontološki nalazi. Između godova fosilizovanog drveta veoma se teško vidi razlika.Mojsijeva 8. a fosili tropskih organizama se nalaze na svim geografskim širinama (računajući i severni i južni pol). Kako pre Potopa na Zemlji nisu postojala područja polarne klime." (1. Fosili mamuta se.Mojsijeva 1. nalaze zajedno sa fosilima nosoroga i ostalih tropskih životinja. 74 . leta ni zime. I stvori Bog svod. "Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode. Pre Potopa je vodeni omotač stvarao snažan efekat staklene bašte. Da apsurd bude veći.6-8) Ukoliko je na Zemlji postojao efekat staklene bašte.." (1."Otsele. Međutim. natrag na zemlju. pa je svugde postojala ujednačena temperatura. zašto bi rušenje vodenog omotača rezultovalo pojavom oštrih razlika u temperaturi? Setimo se činjenice da vedra noć predskazuje hladno jutro.. I bi veče i bi jutro. i jutro neće biti tako hladno. tj. realno je da to može da potvrdi odsustvo fosila onih biljnih i životinjskih vrsta koje su danas prilagođene pomenutim temperaturnim ekstremima. onda bi bilo realno naći veći broj fosila organizama prilagođenih hladnim uslovima od onog broja koji danas postoje. A svod nazva Bog nebo.22) Kakve veze ima Potop sa pojavom leta i zime. dan drugi. naučne činjenice govore suprotno. oblaci vraćaju izračeno toplotno zračenje sa zemlje. na primer. kao i klime vrelih pustinja. i bi tako. i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom. dokle bude zemlje.

Da li je Bog stvorio Zemlju sa ciljem da je erozija vremenom pretvori u blatnjavu loptu? 75 . na osnovu nivoa erozije.7 miliona godina. Otkrivenje 11. i mesečeve oko Zemlje.5). tada se stepen erozije smanjuje najviše nekoliko puta.11. naša planeta bi bila izložena stalnom pregrevanju ekvatora i hlađenju polova. Danilo 7. sve svoje kontinente erodovala na nivo okeana. i nekadašnje i današnje dužine planetarne godine (360 prema 365. Da pretpotopna ili "apsolutna" godina ima okruglo 360 dana može se izračunati na osnovu biblijskog izveštaja (1. Oštre razlike u temperaturi bi rezultovale velikim razlikama u pritisku vazduha i snažnim vetrovima koji bi onemogućili uslove za život na Zemlji. Pri sadašnjoj stopi erozije svi kontinenti bi se sravnili u nivo okeana za samo 10.POLOŽAJ I ORBITA ZEMLJE PRE I POSLE POTOPA Kada bi ugao zemljine rotacije oko sopstvene ose bio znatno manji od 23 stepena. Ali. za samo 34 miliona godina.8.4.13.25. Takva promena je u tom slučaju rezultovala promenom zemljine orbite oko Sunca. efekat staklene bašte bi omogućio da Zemlja bez ikakvih nepovoljnih posledica ima i nulti ugao rotacije. EROZIJA PRE I POSLE POTOPA Svake godine voda i vetrovi erodiraju oko 25 milijardi tona prašine. čime se može objasniti razlika između nekadašnje i današnje dužine meseca (30 prema 27.2-3.3 dana).24. zemlje i stena kontinenata i odnesu ih u okean. Moguće je da je nestanak efekta staklene bašte rezultovao neophodnošću da se naša planeta nagne na današnja 23 stepena. radi njenog ravnomernijeg zagrevanja.Mojsijeva 7. Izračunato je da bi u tom slučaju naša planeta. Dakle. Kada se izuzme efekat čovekove poljoprivredne aktivnosti. Zemlja svakako ne može da bude starija od 34 miliona godina.25 dana).

temperatura kondenzacije vodene pare u obliku magle i rose je znatno bila viša nego što je to danas. U uslovima staklene bašte nestaju vetrovi. Ona ubija male insekte. Dnevno zagrevanje i noćno 76 . kao simbol zaveta između Boga i čoveka. Fosili pretpotopnog drveća (uglavnom paprati). iako ogromnih dimenzija. papratnjače zbog svog načina razmnožavanja ne zahtevaju vetar radi oprašivanja. Takođe. nisu imali razvijen korenski sistem. prvi put se pojavljuje posle Potopa.6) Svakoga jutra se. Kako zbog efekta staklene bašte nisu postojale niske temperature u atmosferi ispod vodenog omotača. formirala magla koja je u obliku rose nežno kondenzovala vodu." (1. zbog težine pretpotopnog vodenog omotača koji je lebdeo iznad zemljine atmosfere.Mojsijeva 2. jer dotle nije padala kiša. nestaju uzroci erozije: kiša." (1. nema kondenzacije. što ukazuje na to da nisu bili stvoreni za vetrovite uslove. Isto se može reći za produkt velikih kiša . U uslovima povišenog atmosferskog pritiska. vetar. pa samim tih ni kišnih kapi. (Nema prašine. Kako se navodnjavalo tlo ukoliko nisu postojale kišne padavine? Sveto pismo pruža razumno objašnjenje: "Ali se podizaše para sa zemlje koja natapaše svu zemlju. Grad lomi i uništava biljke.Mojsijeva 2. kao i pucanje stena zbog temperaturnih razlika.5) Duga. nema kiše.poplave. Vetrovi podižu prašinu sa zemlje i zagađuju atmosferu a ukoliko su jači lome vegetaciju i tako pokazuju svoje neprirodno poslepotopno poreklo. kakvi su odlikovali pretpotopnu klimu naše planete. već samo visoku vlažnost.U uslovima efekta staklene bašte. Kiša je neprirodna. zbog blagog zahlađenja površine zemljine kore.) "Jer Gospod Bog još ne pusti kišu na zemlju. nije postojalo ni formiranje oblaka. nema vetra.

Vodeni omotač oko zemljine atmosfere je očigledno pravio adekvatan filter za sunčevu svetlost. Kako je ispod površine zemljine kore i leti i zimi konstantna temperatura. Bez vodenog omotača. da bi njena površina bila izuzetno hladna: "Samo malo smanjenje ugla kojim sunčeva svetlost pada na polove. pa po spektralnom redu i ostalih frekvencija svetlosti. moramo imati na umu da je zemljina atmosfera pre Potopa bila zagrevana sopstvenim toplotnim zračenjem. sa posebno zatamnjenim određenim frekvencijama spektra sunčeve svetlosti. koji isključivo zavisi od temperature okoline. rezultuje polarnim kapama! Šta bi se tek desilo kada bi postojao takav vodeni omotač. Njegova sopstvena telesna temperatura nije značajna kada se slobodno izrači u prostor. koji upravo sprečava prodor onih frekvencija svetlosti koje pružaju najveće zagrevanje Zemlje?!" Međutim. Neki smatraju da bi takav pretpotopni vodeni omotač do te mere umanjio sunčevu svetlost na Zemlji.hlađenje stena izaziva njihovo pucanje što takođe nestaje u slučaju efekta staklene bašte. na biljni svet. NAOČARI PROTIV SUNCA Kao da ljudske oči nisu stvorene za ovakav spektar i jačinu sunčeve svetlosti. verovatno upravo onakav kakav danas ljudi pokušavaju da improvizuju sa zatamnjenim naočarima. Zemlja je kao čovek bez odeće. ona zadržava njegovu toplotu i u velikoj meri ga čini nezavisnim od spoljne temperature. nosi odeću na sebi (uloga vodenog pretpotopnog omotača). Utvrđeno je da više frekvencije svetlosti dovode do luminiscencije hlorofila na 77 . pak. Ako. nema nastanka i širenja pustinja. a daljim povećanjem dubine se ona postepeno povećava. pa čovek ima potrebu da nosi naočari. Poznato je da ronioci srazmerno svojoj dubini ronjenja prvo primećuju gubljenje crvenog dela spektra. vodeni omotač upravo sprečava hlađenje površine Zemlje. posebno. Treba ispitati kakav je spektar svetlosti koja je propuštena kroz vodeni filter i kako ona deluje.

vreme i druge potencijale koji bi bili iskorišćeni za snagu i rast samog organizma. pa se previđanjem te činjenice zaključuje da su pojedini fosili stariji od datuma nastanka života na Zemlji (stariji od 6000 godina).1 dž 1021 A/m. a danas 80. Nagomilana oštećenja genetskog sadržaja usled neprekidnog dejstva kosmičkog zračenja poslepotopne istorije sveta.84. po biblijskom otkrivenju. Svi ti procesi reparacije dodatno "zamaraju" organizam i tako mu oduzimaju energiju. ovo polje je imalo 85.85. Pre Potopa. dodatno su osakatila biljne i životinjske potencijale i u velikoj meri ih približila njihovom egzistencijalnom minimumu. Zašto? Zato što je glavni izvor mutacija .bio blokiran vodenim omotačem i snažnim geomagnetnim poljem Zemlje. primećeno je da voda blokira razarajući ultraljubičasti deo spektra. Godine 1835.nivou nižeg.58 1845 . Razlog zašto pretpotopni ostaci organskih materija imaju zanemarljivo malo ugljenika C14 je upravo u tome što je vodeni omotač blokirao prodor kosmičkog zračenja i tako omeo nastanak ugljenika C14. incest nije predstavljao greh. ZAŠTO RUPE U OZONSKOM OMOTAČU? Period poluraspada zemljinog magnetnog polja je 1400 godina. Jasno se vidi eksponencijalno opadanje magnetnog polja Zemlje: 1835 .štetno kosmičko zračenje . Organizam se bori protiv uticaja štetnog zračenja.88 78 .6 dž 1021 A/m. crvenog dela spektra. isto tako složenim sistemima kao što su složeni oni koje on koristi u borbi protiv virusa i bakterija. Takođe.

80.80.81.82. 79 .65 1925 .49 1935 .83. Ukoliko se magnetno polje Zemlje smanjivalo po istoj funkciji već 10 000 godina.25 1965 . To je dokaz ili protiv velike starosti naše planete ili protiv uniformističkog pristupa istoriji Zemlje i porekla života koji zastupaju evolucionisti.82.1880 .88 1945 .35 1960 .25 1922 .80.80.80.65 1955 .81. ono je pre 10 000 godina moralo biti toliko veliko da je život na planeti bio nemoguć.83.47 1905 .91 1915 .63 1885 .13 Za 100 godina geomagnetno polje Zemlje smanji svoju jačinu za oko 5%. jer tako snažno magnetno polje imaju samo magnetne zvezde.

ono bi za nekoliko hiljada godina postalo zanemarljivo. Pojačano magnetno polje nekadašnjeg sveta je rezultovalo blagoslovima zbog kojih se i danas primenjuje magnetoterapija. Prema postojećoj eksponencijalnoj stopi smanjenja magnetnog polja.Realno je pretpostaviti da magnetno polje Zemlje opada od jednog trenutka koji se verovatno desio posle čovekovog pada u greh. i rana mu je za neočekivano kratko vreme u uslovima tako visokog pritiska potpuno 80 . ili posle Potopa. Kosmički zraci i solarni vetrovi bi tada nesmetano dolazili na Zemlju i vršili svoj koban uticaj na živi svet. Pojava ozonskih rupa je upravo posledica postojećeg smanjenja geomagnetnog polja Zemlje. jer magnetno polje širi krvne sudove te doprinosi ubrzanju metabolizma. BLAGOSLOVI VISOKOG PRITISKA PRETPOTOPNE ATMOSFERE Radnik u kesonu (zvonu za rad na morskom dnu) se povredio. kao i bržem obnavljanju tkiva i zarastanju rana.

itd). Blagotvornim dejstvom visokog pritiska u hiperbaričnoj komori. Zašto organizmima odgovara veći pritisak vazduha? U uslovima visokog pritiska potrebni gasovi veoma lako dolaze do ćelije organizma. Eksperiment sa gajenjem paradajza u takvoj komori doprineo je da on za dve godine poraste u visinu od 3 m i donese rod od 930 plodova. Bolest pijanstva kod gnjuraca se pojavljuje upravo zato što se velika količina vazduha rastvara u krvi ronioca. Transport gasova između organizma i okoline je mnogo bolji pod visokim pritiskom. Veliki je spisak bolesti koje se na ovaj način leče sa velikim procentom uspeha. bivaju potpuno povraćeni u zdravo stanje. Veći broj (do sada izumrlih) vrsta i njihove ogromne dimenzije potvrđuju da su raniji uslovi za život bili znatno bolji nego današnji. Zaustavljaju se i zaceljuju i unutrašnja krvavljenja.zarasla. Od tada se primenjuju takozvane hiperbarične komore . fosilni nalazi nam upravo potvrđuju ovakve blagoslove pretpotopnih uslova života na našoj planeti. A kao što smo već primetili. 81 . spondilozu. umesto uobičajenih nekoliko sedmica. Istim fenomenom možemo objasniti kako životinje ogromnih dimenzija (oktopodi na primer) koje žive na velikim dubinama mogu da prežive u vodi bez svetlosti i biljne vegetacije koja bi je opskrbljavala kiseonikom. a posebno na degenerativne bolesti (demenciju i senilnost. Veze atrofiranog nervnog sistema se obnavljaju. protiv ubrzanog okoštavanja. pa se oštećenja vida popravljaju čak za samo par tretmana.komore sa visokim pritiskom koje deluju isceljujuće na srčane i moždane udare. udovi koji bi inače bili amputirani bilo zbog smrzavanja. Otvorene rane se zaceljuju za nekoliko dana. a svoje zalihe kiseonika pomenuti organizmi drže rastvorene u mišićima i kostima. Potrebno je napomenuti da je dr Mori radeći ovaj eksperiment u Japanu simulirao još neke pretpotopne uslove. ili zbog gasne gangrene. Njihova rastvorljivost u vodi je mnogo veća pod većim pritiskom. Tako je prvi put primećen blagoslov visokog atmosferskog pritiska. kao na primer pretpotopni spektar svetlosti koji pada na biljku i sl.

Podsetimo se da današnja svetlost Sunca nije oslabljena prolaskom kroz pretpotopni vodeni omotač kao što je to bio slučaj pre Potopa. Veći procenat potrebnih gasova i veći pritisak tih gasova su tako međusobno umnožavali svoju blagotvornost.03 na 1%. Eksperimentalno je utvrđeno da biljkama koristi povećanje koncentracije ugljendioksida sa normalne zastupljenosti od 0. mehurići vazduha konzervirani u ćilibaru pokazuju da se u tadašnjem vazduhu nalazilo 35% kiseonika (za razliku od sadašnjih 21. zadržava energiju Sunca. Topla tropska klima bi toj biljci tek dala priliku da ispuni sve svoje potencijale. ali ona ne može da opstane zbog nesposobnosti da primi potrebne gasove iz vazduha. Visoka vlažnost. Zašto sada nema u atmosferi kiseonika i ugljendioksida u tolikoj meri u kolikoj su oni bili prisutni pre Potopa? Gde se oni sada nalaze? Svedoci smo da se količina SO2 postepeno povećava u zadnjih stotinak godina i predstavlja problem jer izaziva efekat staklene bašte tj. Odakle pomenuta količina ugljendioksida dolazi? 82 . a tek dalje povećanje pojedinim biljkama počinje da smeta. zašto onda ona nije povoljna za sve biljke koje danas žive u umerenoj klimi na Zemlji? Svedoci smo kako neprirodna sparina toplih dana i čoveka dovodi do gušenja. visok pritisak pretpotopnih uslova života bi povećavao rastvorljivost potrebnih gasova i ne bi došlo do gušenja. Biljka ne može da dođe do dovoljne količine vazduha i zato ugine. Osim toga.PROBLEM PREVELIKE VLAŽNOSTI Ako je pretpotopni svet karakterisala tropska i polutropska klima.5%). Međutim. bukvalno uguši pojedine biljke. Verovatno je postojao i veći procenat ugljendioksida u atmosferi nego danas. koja je posebna karakteristika tropske klime (viša temperatura dovodi do većeg isparavanja vode).

124) Samo u zalihama uglja ima 1. imali bismo mnogo više ugljendioksida i kiseonika u opticaju nego danas. Evolucionisti upravo veruju da se u vreme nastanka života ogromna količina ugljendioksida nalazila u atmosferi. a to je zapravo gotovo celokupna organska masa pretpotopne civilizacije. Zašto je Bog veći deo pretpotopne flore i faune smestio pod zemlju? Šta bi se desilo da pomenuta organska materija nije fosilizovana posle Potopa? Degradirana poslepotopna vegetacija ne bi uspela da veže za sebe višak SO2.uglja i nafte. Dakle. što bi onemogućilo uslove za život. za sve vreme sedimentacije i fosilizacije u toku geološke istorije." (dr Milorad Janković "Ekologija" str.Od pretpotopnih zaliha organske materije koja je konzervirana u uglju i nafti i koja se oslobađa njihovim sagorevanjem! "Količina ugljenika koja je blokirana u krečnim sedimentnim stenama i fosilizovanim organskim materijama i koja je na taj način isključena iz kruženja. jer setimo se da su ranije tropski i suptropski uslovi života odlikovali celu zemljinu površinu. premaša ukupno. ogromna količina SO2 je bila u sastavu pretpotopnog živog sveta.4 puta više ugljenika nego u svim biljkama koje bi mogle pokriti svu zemlju onako obilno kao što to one danas čine u ekvatorijalnim šumama. Međutim. te da je biljni svet vezao za sebe ugljenik. oni ne bi bili iskorišćeni kao ranije. a veći deo kiseonika ostavio slobodnim. 83 . da bi znatnim delom ostala sakrivena za ovaj naš svet u konzerviranom obliku . Kada bi ona ušla u današnji krug razmene materije. te bi u atmosferi bila slobodna veća količina SO2 nego pre Potopa. dvanaest puta količinu SO2 koja se danas nalazi u atmosferi. Ogromna količina ugljenika i kiseonika se nalazi danas pod zemljom.

" (Isaija 11. ogromna količina SO2 bi samo zadržavala njegovo toplotno zračenje i povećala temperaturu zemljine površine. Otključavanje određenih gena u određenim uslovima je već zabeležen fenomen. koja bi se ispunila da su Jevreji prihvatili Isusa kao Mesiju. U OBNOVLJENIM PRETPOTOPNIM USLOVIMA U knjizi proroka Isaije imamo uslovna proročanstva. u svojoj genetskoj strukturi imaju potencijale koji su zaključani zbog sadašnjih nepovoljnih uslova.Zašto je nerealno verovati da je bilo kada u atmosferi egzistirala veća količina nevezanog ugljendioksida? Eksperimentalno je utvrđeno da svim biljkama smeta povećanje koncentracije ugljendioksida u vazduhu iznad 1%.1) i zamrznuta na polovima (otuda teorija o ledenom dobu). I krava i medvedica zajedno će pasti.6-8) Vrlo je moguće da mnoge životinje koje su degradirane zbog posledice greha. pojavio bi se vrlo nezgodan efekat staklene bašte. i malo dete vodiće ih. povećanje temperature i povećano isparavanje vode (vlage) bi u uslovima ovako sniženog pritiska učinili zagušljivim i uslove za život na Zemlji nepodnošljivim. ona se umesto u radilicu pretvara u maticu. i ris će ležati s jaretom. i lav će jesti slamu kao vo. tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno. 8. I kada povećana količina ugljendioksida u vazduhu ne bi delovala štetno na živa bića.Mojs. koja je posle Potopa oduvana (1. donet u Evropu. Kada se mlada pčela hrani matičnim mlečom. Kada je askolotl . Kako danas više ne postoji vodeni omotač oko Zemlje koji bi umanjivao sunčevo toplotno zračenje. Takođe. zato što on reaguje sa vodom gradeći ugljenu kiselinu. Suvišna voda. 84 .vodozemac koji živi isključivo u vodi. mlad njihova ležaće zajedno. već blagoslovene Zemlje u kojoj su posledice greha u ogromnoj meri uklonjene: "I vuk će boraviti s jagnjetom. To nisu opisi Nove Zemlje na kojoj nema više smrti. u takvim uslovima bi se rastopila i pokrila kopno do 55-70 metara visine.

šljive. Fosili uginulih životinja nam pokazuju da su one u trenutku smrti "zatečene" i u takvom obliku fosilizovane. ugalj i nafta ne nastaju. što nam otkriva da one nisu izumrle prirodnom već nasilnom smrću. Kada uginu prirodnim putem školjke se otvore. magnetnog polja. dok ribe zgrče svoja peraja. kao što je to opisano u biblijskom Otkrivenju. postoje skriveni potencijali koji se oslobađaju tek u odgovarajućim uslovima. itd. Bilo bi interesantno kada bi u tako obnovljenim uslovima biljka donosila cvet i plod 12 puta godišnje. njihovi sačuvani oblici nađeni u 85 . Mnoge biljke se razmnožavaju samo izdancima. moguće je da su mnogi skriveni potencijali do sada mutirani i tako genetski izgubljeni. dok se ne pojave povoljni uslovi u kojima donesu cvet i plod. Dakle. što je argumenat protiv teorije o prirodnoj selekciji i evoluciji. bilo bi potrebno uzeti u obzir i Božju intervenciju u delimičnom prilagođavanju živih bića poslepotopnim uslovima. Selekcija ostavlja u životu samo one jedinke koje imaju atribute koji su neophodni za egzistenciju. Ukoliko napravimo takve eksperimentalne uslove. Kreacionizam zastupa da su ogromne količine fosila na zemlji. odgovarajuće jačine i spektra svetlosti.) Naravno. Međutim. a meduze za nekoliko sati izgube svoj oblik i istrule. smokve. moguće je očekivati otključavanje gena koji su do sada bili zaključani. (Do sada su selektovane sorte raznih voćki koje donose plod svakog meseca: jagode. ŠTA NAM O POTOPU GOVORE FOSILI? U prirodnim uslovima fosili.njegovo prvo potomstvo se transformisalo u običnog daždevnjaka i izašlo da živi na suvom. dok za višak potencijala ona ne mari. ugalj i nafta nastale usled katastrofe globalnih razmera koja se desila za vreme velikog Potopa. Osušeno drvo ili uginula životinja istrule i raspadnu se. Dobijanje biljaka i životinja sa njihovim obnovljenim nekadašnjim karakteristika ne bi bilo samo dokaz da su pretpotopni uslovi povoljniji uslovi za život. koji odgovaraju pretpotopnim uslovima konstantne povoljne temperature. već i dokaz za postojanje skrivenih potencijala živih organizama. Naravno. sastava vazduha i njegovog visokog pritiska.

Sva ta predanja se u začuđujućoj meri poklapaju sa biblijskim izveštajem o Potopu. što ćemo videti na nekoliko primera. nalazimo sačuvana predanja o velikom Potopu koji je nekada zadesio našu planetu. ŠTA NAM O POTOPU GOVORE NEBIBLIJSKI IZVORI? "Pa i nekada. Potvrdu biblijskog izveštaja da je Nojeva barka izgledala kao kutija (1." Predanje sa havajskih ostrva potvrđuje biblijski izveštaj da je samo nekoliko ljudi preživelo Potop: "Svo kopno je bilo nekad preplavljeno morem. sklonila se nada ovog sveta u splav kojom je upravljala ruka Tvoja i svetu ostavila seme za nova pokoljenja." Izveštaj da je Bog za vreme velikog Potopa sačuvao život jedinih pravednika toga vremena i da današnja ljudska rasa vuče poreklo od tog čoveka imamo iz plemena Mandingo (Obala Slonovače): 86 . u Peruu: "Voda se digla iznad najviše planine na svetu. osim vrha Mauna Kee. Australije i Okeanije. nalazimo kod Inka. među civilizacijama koje hiljade godina žive razdvojene jedna od druge.Mojsijeva 6. a najmanje iz Evrope. gde je dvoje ljudi preživelo.15). Kad je potop opao. Najviše ih je iz starih naroda Severne i Južne Amerike. Taj događaj se zove kai a Kahinari (more Kahinarija). Sve stvorene stvari nestale su. oko 300 km od Kuskoa. tu kutiju je vetar odneo na Tiahunaku. a zatim iz Azije.6) U svim krajevima sveta. kada su izginuli oholi divovi. osim čoveka i žene koji su plovili u jednoj kutiji.fosilnim nalazima ukazuju na trenutnu smrt. Isto možemo reći za zaleđene fosile mamuta kojima hrana u želucu nije više od desetak minuta bila izložena fermentaciji do trenutka smrzavanja." (Mudrosti Solomunove 14.

te da ne gledaju ni poplavu.. Ljudi nisu verovali starom paru. ni nebo. savetovao mu da napusti tu oblast i poslao šest meseci kiše da uništi njegove sebične susede." Predanje o Potopu koje imaju indijanci Apači potvrđuje biblijski izveštaj da je Potop trajao 40 dana i da ga je tačno osmoro ljudi preživelo. potom. kada je kiša počela." Predanje koje potvrđuje biblijski izveštaj da je Bogu bilo veoma žao što je morao svet da uništi Potopom i da su u kovčegu preživeli Potop samo članovi jedne porodice. Osmoro drugih ljudi su preživeli potop. Ovi su ljudi pričali Apačima o potopu. bogovi su zažalili svoje delo. koja je nepoznata). Bog Ouende nagradio ga je bogatstvom.. Ljudi su bili upozoreni da se popnu na vrhove od četiri planine (Tsisnatcin. nalazimo u vavilonskom predanju o Potopu: "Tri puta (svakih 1200 godina). otišli u planine. površina Zemlje će ponovo biti uništena. pre no što su i sami otišli u planine. i Enki je ustanovio jalove žene da bi se taj problem izbegao u budućnosti. ali je Enki učinio da Atrahasis izgradi kovčeg i tako se spase. Becdilhgai. divljih životinja i ptica. Tsabidzilhi. Treći put je Enlil savetovala bogove da unište sve ljude potopom. samo je nekoliko ljudi uspelo doći do tih planina. Na isteku milenijuma. na zemlji su živeli drugi ljudi. Posle tog potopa. Oba puta je bog Enki savetovao ljude da podmite boga koji je uzrokovao problem. bogovi su bivali uznemireni ljudskom prenaseljenošću. ovoga puta vatrom!" 87 ."Jedan milostivi čovek davao je sve što je imao. Oni su. držeći celo vreme zatvorene oči. zatim glađu. jer su bili u mogućnosti da putuju pogledom. . "Pre nego što su Apači izašli iz podzemnog sveta. Bogovi su to rešavali prvo kugom. i već su bili tamo. i još jedne. Na tom brodu bilo je i stoke. Potomci tog bogatog čoveka postali su današnja ljudska rasa. i Atrahasisova porodica. pogledali bi gde bi hteli ići. Dios je rekao jednom starcu i jednoj starici da će kiša neprestano padati 40 dana i noći.

Bog je poslao dugu. uništio je gotovo svakog u velikom potopu. Bez njegove pomoći. U predanju o Potopu plemena Joruba (jugozapadna Nigerija). vidio je samo ratove i nepravdu među ljudima. vrlo je malo kopna preostalo. vrhovni bog Pramzimas. nakon toga. kada će nepravedni svet biti uništen. te je naredio vetru i vodi da se povuku. Pramzimas je pogledao da vidi napredak. Božji gnjev je splasnuo. a njih posavetovao da preskoče preko kostiju zemlje devet puta. čovečanstvo nije moglo tumačiti želje bogova i jedan bog. koji je pre Potopa vaznet na Nebo zato što je stalno živeo po volji Božjoj: "Jedan bog. Da bi ih utešio i ohrabrio. već vatrom. Svi su se ukrcali.Interesantno je da ovo predanje potvrđuje i biblijsko shvatanje o Sudnjem danu. te preživeli potop ploveći u ljusci od oraha. umorio se od života na zemlji i otišao da živi na nebeskom svodu. Poslao je dva diva. Jedna je pala na vrh najviše planine. ispustio je dole ljuske. Nakon dvadeset dana i noći. pojavilo se još devet parova. iz kojih se razvilo devet litvanskih plemena. Vandu i Vejas (vodu i vetar). Ljudi su se. da unište zemlju. raspršili. Kad su to učinili. a budući da je tog trenutka jeo orahe. ne vodom. na koju se nekoliko ljudi i životinja sklonilo. Ifa. u nastupu gneva." Litvansko predanje o Potopu potvrđuje biblijski izveštaj da je Bog posle Potopa uspostavio dugu: "Kroz svoj nebeski prozor. vidimo očigledan uticaj priče o Enohu. samo je jedan stariji par ostao tamo gde su pristali." Predanje plemena Maori sa Novog Zelanda potvrđuje da je do Potopa došlo zato što su ljudi zanemarili poštovanje svog Stvoritelja i potvrđuje da je Zemlja posle Potopa mnogo izmenila svoj izgled: 88 .

Jako je padala kiša četiri ili pet dana. Dva proroka. voda je počela da opada. Napokon. Potom su se molili za obilnu kišu koja bi uverila čovečanstvo u svemoćnost Tane. Danas samo glavni sveštenik može ići na ta sveta mesta. te je izgovarao molitve i čarobne reči za kišu. Dva čoveka imenom Tiu i Reti. Para-vhenua-mea i Tupu-nui-a-uta. Kada vetar počne da udara brod. Ali vode su i dalje rasle i dizale brod. kad je Tiu počeo da se moli za prestanak kiše. Oni su obožavali Tane. žena koja se zvala Vai-puna-hau. Rangi (Nebo). tebi će doći brod koji sam ja sagradio. priveži ga konopom za moj rog. ali drugi su im se samo podsmevali." (aip 109) U actečkom predanju o Potopu možemo naći objašnjenje zašto su u mnogim pećinama širom sveta nađeni fosili različitih životinjskih vrsta koje je veliki strah nagnao da sve zajedno nađu u njima utočište pred velikom opasnošću: 89 . Zemlja se mnogo izmenila. i ostale bogove. propovedali su istinitu nauku o razdvajanju neba i zemlje. koja su se svađala i stalno vodila međusobne ratove. Obožavanje stvoritelja Tane bilo je zanemareno." Indijsko predanje govori o Božjem savetu Manu-u da brod kojim će pre preživeti Potop napuni životinjama i biljkama od kojih će nastati novi život: "Na sedmi dan tri sveta će potonuti u okean. pristali su na Hanjaiki."Jednom davno bilo je vrlo mnogo različitih plemena. Posle osam meseci. sagradili kuću na njemu. Tiu je to znao pomoću znakova na svojim svešteničkim stvarima. Uzmi sa sobom svoje rastinje i sve životinje i svo seme sposobno da da novi život. i druge žene su se takođe ukrcale na brod. svakoga na poseban način. Rehua. a ljudi na brodu su bili jedini preživeli. Kada se vasiljena rastvori i nestane u okeanu. Tiu je bio sveštenik na brodu. Ja ću biti pored tebe. i na različitim mestima. Potom su sagradili veliki brod na izvoru reke Tohinga. te su se proroci razljutili. te su je snabdeli korenjem paprati. slatkim krompirom i psima. što je bila posledica potopa. Bez straha plovi po mračnom moru.

More se umiri. Tabriz od "ta bris" znači "brod". U kineskom slikovnom pismu simboli čamac. stade oluja koja pohara kao vojska... Ime grada Nahičevan u blizini Ararata znači "mesto prvog pristajanja". U brodu u kojem su se spasli bilo ih je osmoro.. brisaše po zemlji. pokušavali su da se popnu na vrhove drveća. itd. gde je po Bibliji zaustavljena Nojeva barka posle Potopa. iz sadržaja Četvrte Božje zapovesti." (AIP 97) U asirskom predanju o Potopu "Ep o Gilgamešu" prepoznajemo sedmodnevni ciklus. što je samo oko 200 godina kasnije nego po biblijskom izveštaju. što znači "pristanište". U prvom veku posle Hrista ono je promenjeno u Apobaterion. zemlja je potamnela i crna kiša je lila i danju i noću. Oni su pokušavali da se popnu na krovove domova.. Po kineskom računanju to je bilo 2297. 90 . potop."Došlo je do velikog potopa . Ime sela Seron znači "mesto razilaženja". Ljudi su bežali u očaju. svi zajedno sačinjavaju simbol za veliki brod. kada se ima na umu cilj raseljavanje Nojevih potomaka po svim kontinentima i tako naseljavanje cele planete. koji su se obrušavali. Tako se desila pogibija ljudskog roda koji je bio osuđen na uništenje.." Interesantno je da imena naselja u okolini planine Ararat. Ime grada Jerevana znači "prvo pojavljivanje". a mesta Temanin znači "mesto osmorice".. osam i usta (ili osoba). Planina Ararat je najpovoljnije moguće mesto za zaustavljanje Nojeve barke. koje tvrdi da svi Kinezi potiču od pretka koji je preživeo Potop i koji se zvao Nu-Vah (na hebrejskom . godine pre nove ere. prestade potop.. nose nazive koji ukazuju na taj događaj..Noah). uragan stiša. koji je projektovan na vreme trajanja Potopa: "Šest dana i šest noći vetar udaraše. ali su tamo pronalazili svoj grob. Nojevo ime možemo prepoznati u jednom od nekoliko kineskih predanja o Potopu. oluja. tražili su spas u pećinama i kamenjarima. "Marand" znači "majka je ovde". A kad otpoče sedmi dan.

bio je veliki haos. adekvatan onome koji je zabeležen u biblijskom zapisu.. niti Sunce i Mesec da sijaju. Uz hvalospeve "on je prinosio žrtve Šang Ti-ju" Vrhovnom božanstvu stvaranja: "Od starine. poneli sa sobom i u određenom obliku sačuvali opis nekadašnjih dešavanja iz ljudske istorije. u početku.. nađenim u "Knjizi istorije" koju je sakupio Konfučije.Očigledno je da su narodi. Pet elemenata (planeta) nisu počeli da se obrću. . 91 . zabeležen je izveštaj o kineskom caru Ghunu (oko 2000 godina pre Hrista). Kinezi su do petog veka pre Hrista bili monoteisti. Ti si načinio zemlju. U najranijim zapisima religioznog bogosluženja. Ti si načinio nebo. U sredini od toga tamo nisu postojali niti oblici niti zvuk. monoteizam je prethodio politeizmu. bez oblika i taman. kada su se razišli posle raspada Vavilonske kule. Suprotno naučnim teorijama koje su iz ideoloških razloga omasovljene. Ti si načinio čoveka.

Tvoja suverena dobrota je beskrajna.Ti si se udostojio.. i uprkos našim nedostacima. Tvoje dete. Kao urezano u srcu Tvog sluge je Tvoja dobrota. ali da su dinosaurusi zbog nepovoljne poslepotopne klime ubrzo izumrli. lav." Zapazimo da se u istom rangu sa zmajem navodi lav. Očigledno je da su još neko vreme posle Potopa dinosaurusi i ljudi živeli zajedno. i žena: "Volim više živeti sa lavom i sa zmajem nego živeti sa ženom opakom. imaju sačuvano predanje o zmajevima i aždajama." DINOSAURUSI I LJUDI ZAJEDNO Sve civilizacije.. Veliko i malo čuvaš Tvojom ljubavlju. Ja. jer Ti se odnosiš prema nama kao Otac. zmaj. Kao lončar. Ti si načinio sve stvari koje žive. realno je da 92 . Ako je zmaj zaista postojao. da nas čuješ. tupo i neprosvetljeno. koji se danas smatra "carem" nad svim životinjama. koje su živele hiljadama godina razdvojene. Sa tako velikom ljubaznošću Ti si strpljiv prema nama.. .. daješ nam život i blagostanje. Tvoja suverena dobrota je večna. . o Ti. nisam u stanju da Ti iskažem osećanja odanosti. U jevrejskim mudrosnim knjigama imamo potvrdu da su u isto vreme živeli čovek.

drže se i ne rastavljaju se.je on bio "iznad" lava. o Behemotu (hebr.4-8. . Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi među njih. kad ga samo ugleda čovek.23-24. i od straha očišćaju se od greha svojih.1112. 40. rekao bi da je bezdana osedela. dršću junaci. da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji. Kad se digne... najstarija biblijska knjiga govori o nama danas nepoznatim životinjama...28) "Ko će mu uzgrnuti gornju odeću i čeljustima njegovim ko će pristupiti? Vrata od grla njegova ko će otvoriti? Strah je oko zuba njegovih! Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo. Jedna je za drugu prionula. . težine i ostalih atributa životinja koje su opisane u knjizi O Jovu možemo zaključiti da je reč o različitim vrstama dinosaurusa (diplodokusu i kronosaurusu): "Za sobom ostavlja svetlu stazu. diže rep svoj kao kedar." (O Jovu 41. Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim. be-hi-mot = "u njemu (je) smrt") i Levijatanu. gle. I zaista.." "Gle snaga mu je u bedrima njegovim i sila mu je u pupku trbuha njegova.25).. Na osnovu opisa ogromne veličine. zaludu li mu je nadati mu se. ne pada li?" (O Jovu 41. U vratu mu stoji sila i pred njim ide strah. Plamen mu izlazi iz usta. koji je pre nego što je izumro bio "car nad svim zverjem" (O Jovu 41. a ne lav.12-16) 93 .

pronađeni između dva rata u Glejn Rouzu u Teksasu.Fosilizovani otisci stopala čoveka i dinosaurusa zajedno. 94 .

nađeni u pećini Ica Stones u Peruu. pre tridesetak godina.Crteži na kojima su dinosaurusi i ljudi zajedno. 95 .

Od bedara njegovih pa do gore.. Kao što je duga u oblaku u dan kiše. Pokušavajući da postane sličan Bogu po atributima po kojima Mu nije bio sličan. zatim izopačenjem njegove ishrane.26-28) 96 . i na tom obliku prestola bejaše pojava čoveka postavljena s visine. I videh nešto kao uglađen bakar. Od bezgrešnog i besmrtnog stvorenja čovek je postao smrtan i grešan po svojoj prirodi. tako bejaše izgled te blistave svetlosti koja ga obavijaše. i zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postaše bele kao svetlost. čovek je izgubio atribute po kojima je bio sličan Bogu. te sipaše zrake unaokolo." (Jezekilj 1. od bedara njegovih pa do dole. gubitkom savršene memorije i slabljenjem svih intelektualnih sposobnosti. koja se genetski prenosila na dalje potomstvo. bejaše kao kamen safir u obliku prestola. Greh je rezultovao čovekovom nesposobnošću da na sebi ponese sjaj Božje slave." (Matej 17. Prepuštanje grehu uslovilo je njegovu dalju duševnu i fizičku degradaciju. videh kao oganj i blistavu svetlost koja ga obavijaše. kao oganj u kome bejaše taj čovek. kao i njegovom sklonošću ka bolestima i na kraju umiranjem. Pred tom pojavom ja padoh na lice i čuh glas nekog koji govoraše ..2) "Svrh neba. iznad glava njihovih.DEGRADACIJA ČOVEKA Prilikom prvog iskušenja čovek je poželeo da postane sličan Bogu po atributima božanske svemoći i sveznanja koji su besmisleni za biće koje je stvoreno da čini dela ljubavi u vremenu i prostoru. To bejaše prava slava Gospodnja. GUBLJENJE BOŽJE SLAVE "I preobrazi se pred njima.

pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače" (1. za razliku od životinja. slava Božja se od njih povukla. "I začuše glas Gospoda Boga. njihove haljine od svetla su se ugasile "i videše da su goli. i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. platiće cenu ljudskog prestupa. Njihov očaj postao je još veći kada su oko sebe primetili posledice svoga prestupa. Ali. govori reči koje palom čoveku i čovečanstvu predstavljaju nadu u spasenje i večni život. Na Zemlju se spustilo prokletstvo zbog njihovog greha. jer sam go te se sakrih. On će smrskati glavu zmiji..Mojsijeva 3.Mojsijeva 3. u svom beznađu krivice i straha.8-10) U svetlosti Božje prisutnosti. Sa iznenađenjem su slušali kako Bog. osećali su se krivim i izgubljenim buntovnicima. ono će ti na glavu stajati. postali su svedoci nečeg neočekivanog. a ti ćeš ga u petu ujedati. i postali robovi greha i smrti. umesto krznom. uništiće zlo. A zatim. 97 ." (1." (1.15) Bog će iz ženinog potomstva podignuti Izbavitelja: u krilu Božje crkve rodiće se Spasitelj.Za razliku od životinje. ali će pri tome dobiti smrtonosan ujed. bio obavijen i obasjan slavom Božjom. slušali su proročanstvo o njihovom Izbavitelju. Stideli su se svoje golotinje jer je ona otkrivala odsustvo Božje slave i tako otkrivala Božje neodobravanje. Zato je. kada su Adam i Eva sagrešili.7).Mojsijeva 3. čovek je stvoren sa sposobnošću da shvati slavu Božju. Sumnjom u Božju ljubav i zapovest. izričući prokletstvo zmiji. "I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njezina.. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si? A on reče: Čuh glas tvoj pa se poplaših. podlegli su namerama kušača. Lišće je počelo da vene i životinje su postale smrtne.

simbol Hristovih haljina pravednosti. koji ja metnuh na tebe. . I raziđe se glas o tebi po narodima s lepote tvoje.Mojsijeva 34. 98 ." (1. govori Gospod.. na tebe. na njemu se još uvek zadržao sjaj prethodnog susreta sa Bogom: "I kad Mojsije silažaše s gore Sinajske i držaše u ruci dve ploče svedočanstva silazeći s gore." (Jezekilj 16." (Isaija 61.." (2. Sam Bog je edemski par obukao u haljine jagnjetove. Te Mojsije opet zastiraše pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet ušao da govori s njim. zakleh ti se na vernost."I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože. i ne smeše pristupiti k njemu. ipak je u njegovoj psihologiji ostala svest o kategoriji slave onoga ko je nje dostojan. Kada je Mojsije sišao među Izrailjce. i gle tvoje doba beše doba ljubljenja. oprah krv s tebe. Ja te okupah vodom. jer ti beše savršena sjajem mojim. a i sramote koju izaziva svest o raskrinkavanju fizičke i duhovne golotinje. i ti posta moja. ne znađaše da mu koža na licu posta svetla dokle govoraše s njim. Dadoh ti vezene haljine.Mojsijeva 3. Večni. "Ja prođoh pored tebe.10) Sjaj Božje slave izaziva traumu čovekove nepreporođene prirode. slika ljudskih haljina pravednosti..35) Iako je čovek izgubio sposobnost da u svom palom stanju ponese na sebi sjaj slave Božje. I vide Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija. pokrih golotinju tvoju.. jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me. Ja prostreh skut haljine svoje. pomazah te uljem. i obuče ih u njih.21) Haljine od smokvinog lišća. a to mu se svetli koža na licu.8-14) "Veoma ću se radovati u Gospodu i duša će se moja veseliti u Bogu mojemu. govori Gospod. Večni. Ljudska pravednost ne može da ispuni zahteve Božje pravde zato što je oskvrnjena grehom. nisu mogle da opravdaju grešnog čoveka pred osudom Neba. učinih savez s tobom.29-30.

Po teoriji evolucije. itd)? Kako objasniti čovekovo oduševljenje lepotom kristala. Ali. kao i životinje što reaguju strahom na instinktivno nepoznato iskustvo?! Ovakvi dokazi protiv teorije evolucije se nazivaju teleološkim dokazima. mi ipak primećujemo da ceo živi svet prožima jedan opšti estetski princip. Neko će na ovo uputiti primedbu: 99 . po teoriji evolucije. U takve dokaze spada i postojanje zajedničkog standarda za lepo u živom svetu. jer osporavaju smisao evolucije. blistavog dragog kamenja i plemenitih metala. svetlucanjem dragulja.Kako drugačije objasniti čovekovu primenu pojma koji opisuje sjaj svetlosti na izgled određene osobe. Nema nikakve potrebe da organizam formira osobine koje ne doprinose njegovom opstanku u borbi za opstanak. izloge. koju ponekad možemo čuti: "Njegovo lice blista od radosti!" Ili kako objasniti teorijom evolucije da su organizmi koji imaju osećanje stida i sramote pre opstali u borbi za opstanak od onih koji ga nemaju?! Sklonost čoveka ka spoljašnjem ukrašavanju i šminkanju. Kako objasniti teorijom evolucije čovekovu radost zbog sjaja i blještavila praznične atmosfere. Morske školjke. Štaviše. puževi i korali nemaju nikakvog evolucionog razloga da svojom lepotom plene čoveka koji živi na kopnu. prskalica i sjajem vatrometa? Zar ne bi bilo realno. otkriva njegovu potrebu da sakrije sramotu svog realnog izgleda pred sobom i pred drugima i da nadomesti nedostatak nekadašnje Božje slave koja je ranije predstavljala spoljašni izraz unutrašnje lepote karaktera. njihov prekrasan izgled je posledica potrebe za prepoznavanjem radi razmnožavanja a ne ugađanja nekim opštim estetskim kriterijumima. svojom lepotom samo ugrožavaju svoju egzistenciju. da čovek na takve senzacije reaguje strahom. ulične prolaze. stavljanju na sebe raznih pudera. kada se trepteće svetlo postavi na objekte koji se žele ukrasiti (božićne jelke.

Upravo činjenica da pojava zmije pojedinim osobama izaziva gađenje pokazuje da je čovek u dubini svoje duše zadržao kriterijume koji mu ukazuju na to da zmiji nedostaju krila." (Psalam 90. zdravih uslova života i kvaliteta ishrane. realno je da izazivaju osećanje gađenja. i pokušali da uživamo u lepoti izgleda njegovog tela bez krila. koje predstavljaju prokletstvo zbog pojave greha na Zemlji. koja je nekada davno pre čovekovog pada u greh imala. posle pada u greh. SMANJENJE DUŽINE ŽIVOTA "Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina. život čoveka je postepeno smanjivao svoju dužinu da bi se ubrzo posle Potopa smanjio na 70 do 80 godina. Drugi razlog je što su i biljke i životinje doživele degeneraciju zbog greha i izmenjenih uslova života na Zemlji. Mojsijeva molitva) Po Svetom pismu.10. Kada čovek ne uzima vazduh. Zmija je izgubila krila. Prvi je taj što životinje koje predstavljaju opasnost za čoveka i treba da izazivaju kod njega adekvatno osećanje straha. posle oko dva meseca. verovatno bismo osetili gađenje. ali postoje u živom svetu biljke i životinje koje zadovoljavaju zajednički kriterijum ružnog! Velikom broju ljudi izgled i pokreti zmije izazivaju osećanje straha i odvratnosti!" Postoje dva razloga kojima se može objasniti zašto određena životinja izaziva neprijatna osećanja kod čoveka."Tačno je da u prirodi postoji nešto što će zadovoljiti zajednički kriterijum lepog za većinu ljudi. u zavisnosti od životnog standarda. a kada ne jede plod sa drveta života. Šareni leptir izaziva prijatno estetsko osećanje. a u jačega do osamdeset godina. posle nekoliko dana. i možemo videti razne druge deformacije u živom svetu. ruža je dobila trnje. Predanja i crteži prastarih civilizacija sa svih kontinenata sadrže opis zmije sa krilima. kada ne pije vodu. ali kada bismo tom istom leptiru otkinuli krila. 100 . kada ne jede hranu. on umire posle nekoliko minuta. Životinje koje mogu biti izvor zaraze. posle skoro 1000 godina. i sl.

pa čak i dužine života. kod osoba preko 75 godina ih je bilo svega 1. pa se i razlozi bolesti i umiranja njihovih potomaka danas razlikuju od populacije do populacije.11% naspram 5. Pad vodenog omotača. Različite mutacije su oštetile različite Nojeve potomke na različit način.43%) i takođe povećan procenat HLA-DR7 (38. umesto 5. Najkraće žive nosioci HLA-B15.9% kod dugovečnih.33% naspram 15. 18-65 godina). izazvanih mutacijama (genetska oštećenja) koje su snašle ljudski rod neposredno posle Potopa! Mutacije su uzrokovane najčešće kosmičkim zračenjem. nešto kraće žive nosioci bloka gena HLA-A1B8 kojih je bilo 2.4% koliko ih je zastupljeno kod prosečne 101 . umesto 4. naučnici su poredili zastupljenost raznih krvnih grupa HLA sistema kod Švajcaraca (171 ispitanik) starosti između 75 i 104 godine. Direktor zavoda za transfuziju krvi u Beogradu se svojevremeno hvalio na TV-u kako sada oni znaju od čega će ko da umre. Verovatno je da posle Potopa ozonski omotač još nije bio formiran.18% koliko ih živi u prosečnoj Švajcarskoj populaciji. te da je zato veliki broj mutacija zadesio čitav živi svet u prvo vreme posle Potopa.67%).Od čega onda čovek danas umire? Od raznih oštećenja životnih funkcija. sa prosečnom populacijom Švajcaraca (405 zdravih osoba. kao i opadanje magnetnog polja zemlje su omogućili kosmičkom zračenju da neometano dolazi do zemlje.75%. zato što je primećena korelacija između krvnih grupa belih krvih zrnaca (takozvani HLA sistem) i mnogih oboljenja. Naime. Druga dugovečna krvna grupa HLA sistema je HLA-DR7. Takođe. i primetili kod starijih ispitanika povećan procenat HLA-B16 (11.

zemlja da je prokleta s tebe. kao što je to slučaj sa jedenjem povrća (poljskog zelja). Tek posle pada u greh.populacije. to će vam biti za hranu.Mojsijeva 3.. 102 . Pre pada u greh čovek se hranio plodovima žitarica i voća: "I još reče Bog: Evo.29) Zapazimo da se jedenjem semena od voća i drugih biljaka (žitarica.17-18) Zbog posledica greha došlo je do promena u celom biljnom i životinjskom svetu. Životinje su podivljale i neke vrste su počele da se hrane mesom drugih vrsta.Mojsijeva 1. koji je kod dugovečnih zastupljen samo sa 1.1%. i sva drveta rodna koja nose seme. Trnje i korov će ti rađati. s mukom će se od nje hraniti do svojega veka.6% a kod prosečne populacije 10. Još gora situacija je sa nosiocima blok gena HLA-B8DR3. Na taj način krvne grupe postaju genetički markeri populacija koje nose određene mutacije.. dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji. a ne evolucija života na Zemlji može se primetiti i u ishrani živih bića na osnovu biblijskog izveštaja." (1." (1. Krvne grupe se nasleđuju zajedno i sa genetskim oštećenjima: naslednim bolestima i onim slabostima organizma koje postaju najverovatniji razlog umiranja.) ne uništava sama biljka. . DEGRADACIJA ISHRANE Degradacija. a ti ćeš jesti zelje poljsko. u ishrani čoveka pojavilo se i povrće kao deo prokletstva: "Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega.

Do doba svog punoletstva čovek razvije maksimum od samo 103 ." (1. Naučno je utvrđeno da ishrana u skladu sa biblijskim preporukama donosi oko četiri puta manji procenat prosečnih oboljenja i oko 6-12 godina duži prosek života. predstavljalo bi njegovom narodu u tom istorijskom trenutku nepotrebno opterećenje.Mojsijeva 7." (3. Čiste životinje su uzete u barku u većoj količini.1-2) Praocu današnjeg ljudskog roda na Zemlji.Prvi nagoveštaj ishrane mesom kod ljudi vidimo u savetima koje je Bog dao Noju u pripremi barke pred Potop: "I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj. a zašto pojedina ne. Oko hiljadu godina kasnije Bog naređuje Mojsiju da svom narodu objavi detaljne savete o životu i zdravlju: zdravoj ishrani. zašto mora da drži krpu na ustima i zašto onaj ko ga je dodirnuo mora da se okupa i da do večeri bude isto tako nečist. mužjaka i ženku njegovu. nečist". Noju. higijeni i karantinu. Mojsije nije mogao da pruži naučno obrazloženje zašto bolesnik mora da viče svima "nečist. "nedodirljiv" za ostale. sve mužjaka i ženku njegovu. Zato naredba za nečistu hranu jednostavno glasi: "Gadno da vam je. zato što će zbog uništene vegetacije biti neophodne za čovečju ishranu.11) Gađenje je emocija koju kod čoveka izaziva svest o hrani koja nije ispravna (zdrava) za jelo. je ukazano na razliku između čistih i nečistih životinja. Naučno objašnjavati zašto pojedina životinjska hrana može da se jede. Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro. DEGRADACIJA INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI Savremena nauka smatra da čovek koristi svega 5% svojih psihičkih potencijala. a od životinja nečistih po dvoje.Mojsijeva 11. Jer te nađoh pravedna pred sobom ovoga veka. Objašnjenje da postoje sićušni organizmi nevidljivi za ljudsko oko i da oni izazivaju bolesti. izazvalo bi nepotrebnu sablazan i među Jevrejima i među neznabošcima. Naravno.

oseća miris jela za stolom itd." (dr Nikola Rot i dr Slavoljub Radonjić. Kada se na taj način draži slepoočni deo kore mozga.).5% svojih potencijala a zatim njegove intelektualne sposobnosti doživljavaju postepen. Verovatno je pre Potopa čovek nastavljao da se razvija i posle svoje dvadesete godine života do sazrevanja svih 100% svojih potencijala. ali da čovek nema svestan i voljan pristup svim informacijama. str. Naučno je utvrđeno da sve informacije do kojih čovek dolazi u toku svog života ostaju trajno memorisane. Nizovi sećanja odvijaju se automatski. vrše se blaga električna draženja kore velikog mozga u istraživačke svrhe. verovatno bi bila objekat zloupotrebe i način bežanja od životne stvarnosti od strane čovekove pale prirode. pacijenti doživljavaju veoma živa i detaljna sećanja. 58) Zar savršeni pristup sopstvenoj memoriji ne bi predstavljao evolutivnu prednost čovekovoj vrsti? Zbog čovekove grešnosti svakako . njegove nekadašnje potpune memorije. Kako iz najstarijih perioda ljudske istorije nemamo pisanih zapisa. samo sa lokalnom anestezijom. a zatim brži pad.ne! Da je sposobnost savršene memorije zadržana. sa najsitnijim detaljima i sa jedinstvom podataka svih čula (u isto vreme se vidi neka osoba. očigledno je da nije postojala potreba za beleženjem informacija jer je čovek imao savršeni pristup svojoj memoriji. i nizovi sećanja se prekidaju. na primer. I danas vidimo ostatke nekadašnjih čovekovih visokih intelektualnih sposobnosti. Psihologija. NEOBJAŠNJIVOST SKRIVENIH POTENCIJALA 104 . U njihovoj svesti kao da se odvija filmska traka sopstvene prošlosti. Kada se draženje naglo prekine. "Prilikom izvesnih operacija na mozgu pri čemu su pacijenti u budnom stanju. čuje šta ona govori.

Još veći problem evolucionistima zadaje saznanje da čovek koristi svega oko 5% svojih psihičkih potencijala. kada su to samo potencijali a ne manifestovane sposobnosti?! Nemoguće je i neobjašnjivo da bi prirodnom selekcijom nastao čovek sa 105 . Genetičari su suočeni sa činjenicom da je oko 90% genetskog materijala čoveka funkcionalno neiskorišćeno. zaostatkom iz prošlosti. jer kako bi priroda mogla da zna da potencijali postoje pa da ih selektuje. Evolucija uopšte ne može da objasni nastanak potencijala kod bilo koje vrste. Genetičari evolucionisti to opravdaju nuspojavom procesa evolucije. po kojoj je čovek psihofizički degradiran posle pada u greh. a posebno posle Potopa. pa je neće ni sačuvati od onih mutacija koje će pokvariti njenu sposobnost. jer priroda selektuje samo egzistencijalni minimum i ništa više od toga. ali mi upravo vidimo mnogo veće sposobnosti nego što je to neophodno vrsti radi egzistencije. te naučnim i filozofskim razmatranjima. priroda je ne selektuje u odnosu na prosek. Sposobnost čoveka da svira na violini. prevazilazi potrebe njegove egzistencije. da se uopšte bavi umetnošću. A to je po teoriji prirodne selekcije i evolucije neobjašnjivo. čovek današnjice bi morao da živi na samoj ivici egzistencijalnih sposobnosti. čovek i dan danas ima mnogo veće intelektualne sposobnosti nego što to od njega zahteva njegova puka egzistencija. Drugim rečima. To saznanje odgovara učenju Biblije.Bez obzira na pokazatelje degradacije. Čim se "greškom" pojavi sposobnost koja prevazilazi samu puku potrebu za egzistencijom. Genetičari kreacionisti takođe smatraju da je reč o zaostatku iz prošlosti. Mi bismo čak morali da budemo svedoci selekcije. a koje su mnogo češće. ali pozitivnih osobina koje su neaktivirane i oštećene kroz proces pomenute degradacije čoveka.

Dokle god je sebičan. Umesto da jedan drugome budu saradnici i prijatelji.Sam.95% neiskorišćenih potencijala. njemu je važnije kako se oseća. ako su one pokrenute motivima koji su nesvrsishodni i zloupotrebljeni protiv čovekove sopstvene egzistencije?! Zapazimo da će čovek žrtvovati svoju egzistenciju i sam svoj život radi užitka. Kakva je korist od velikih sposobnosti." (Sudije 21. samo Ono što takođe osporava teoriju evolucije. već na moralnom zakonu koji je Nebeski Car upisao u srca svoje dece. niti je postojala potreba. Grešni motivi su suvišni i samo čoveka opterećuju. već višak njegovih neprirodnih i patoloških motiva. kada priroda selektuje egzistencijalni minimum i to samo manifestovanih sposobnosti. Prema tome. ona zbog oskrnavljenosti zlom predstavlja izvor opasnosti. Umesto da zajednica predstavlja za čoveka izvor njegove sigurnosti.8.25) pa opet. nego da li je ono što on radi dobro. da je selekcija formirala osobine vrste. opisujući izgled pripadnika jednog plemena u Izrailju. čovek nikada ne bi postao grešan. nije samo višak čovekovih sposobnosti. Dokle god je većina naroda bila nadahnuta da po svojoj savesti i čistom srcu postupa pravo. niti je bila Božja volja da Izrailj ima zemaljskog cara (1. Tada nastaje stanje koje Sveto pismo opisuje rečima: 106 .18). Tek zbog duhovne i moralne degradacije dolazi do narušavanja harmonije odnosa ljudske zajednice. Blagostanje naroda nije bilo zasnovano na građanskom zakonu zemaljskog cara. Pismo izveštava da "svaki beše na očima kao carski sin" (Sudije 8. ometaju u njegovoj egzistenciji.6-7). svaki činjaše ono što mu beše drago. "čovek" postaje "čoveku vuk". DEGRADACIJA LJUDSKE ZAJEDNICE "U ono vreme ne beše cara u Izrailju.

Što su ljudi grešniji.) Totalitarni režim nije nešto što se prirodnim procesom civilizacijski nadvladava. već upravo prirodna potreba svake civilizacije koja se prepušta eskalaciji zla. Demokratski režim funkcioniše u skladu sa svojim očekivanjima dokle god je većina nacije duhovno i moralno neiskvarena. to je pokazatelj veće duhovne degradacije same zajednice. Demokratski režimi su uvek prethodili totalitarnim. zauzvrat preuzete odgovornosti obezbeđivanja građanske sigurnosti. Ukoliko je većina nacije krenula putem duhovnog i 107 . Kako čovek nije u stanju da na sebi ponese odgovornost za svoje postupke. Kako nema upisan Božji zakon u svoje srce."Uveče eto straha. Umesto da svoje carstvo zida na ljubavi. Dakle. danas bi naciju prepustio haosu i svakakvim zloupotrebama. Zato su demokratski režimi prvo formirani u nacijama koje su imale bar nekakve duhovne temelje." (Isaija 17. što je veće uplitanje države u život pojedinca. (Pravo stanje nacije vidimo upravo onda kada je nacija bez zemaljskog vođe i bez zaštite države. bilo prethodnu duhovnu reformaciju. to je njihova potreba za spoljnom intervencijom veća. on zbog kompromisa sa grehom biva prinuđen da ga zida prisilom. političkim sredstvima. i pre nego svane nema nikog. zato što je eskalacija zla uvek podrivala temelje funkcionisanja demokratije. pa vlast ima izgovora da bude totalitarnija a samim tim ima veću priliku da poverenu vlast zloupotrebljava. Možemo primetiti kako se vremenom država sve više upliće u život pojedinca. bilo neiskvarene međuljudske odnose. kada bi se uklonio. Onaj isti nivo intervencije države koji je nekada obezbeđivao potpunu sigurnost nacije.14) Da bi se zajednica sačuvala od sebe same ona ima potrebu za spoljnim autoritetom kome daje pravo političke moći. on mu se formalno nameće spolja političkim sredstvima. za njega se sada stara država.

Duhovno truloj zajednici sve predstavlja iskušenje. nacionalnim. tada će ona biti sklona da istim demokratskim (većinskim) putem legalizuje korupciju. i sl. Naravno da je jedinstvo ostvareno političkim i ideološkim sredstvima lažno jedinstvo."A taj krivac nisam ja. na koga će da prebaci odgovornost za svoje postupke. mito. klasi. vremenom postaje iskušenje za sukob. Svest o klasnim. jezičkim ili bilo kojim drugim razlikama. zato što bi tada morala da se koriguje i reformiše. nepoštenje i svako drugo zlo u društvu.mržnja čovekovog 108 . neprijateljem koji se nalazi u drugoj naciji. ali ne i sam izvor sukoba . jer neodgovorna savest razmišlja kako neko mora biti kriv za probleme u društvu . Neodgovornost većine tako postaje temelj vladavine totalitarnog režima. Pod ideološkim izgovorom borbe za očuvanje jedinstva čine se najveća zla. I tako nastaje potraga za krivcem. Vremenom .moralnog pada. korupcija i ostalo zlo do te mere razaraju sistem da on postaje neotporan na skoro bilo kakav stres. verskih i drugih razlika mogu se ukloniti povodi za sukob. Uklanjanjem nacionalnih. Iskvarena većina više nije spremna da se suoči sa odgovornošću za sopstvene postupke.nerad. Isti stres koji je ranije bio povod za snaženje i izgradnju civilizacije. krađu. verskim. ideološkim. prirodno odlikuje i nosioce vlasti jer se oni regrutuju upravo iz tog već iskvarenog sveta. ona ima potrebu za autoritetom koji će da misli i odlučuje umesto nje. nego neko drugi!". neradništvo. zato što je sistem iznutra postao truo. Naravno da će vlast preuzetu odgovornost da zloupotrebljava upravo onoliko koliko je narod sopstvenu odgovornost sa sebe stavio svojim vladarima u njihove ruke. Kako joj sada razumno preispitivanje sopstvenih postupaka predstavlja stres. nego ceo narod zbog njega da propadne. Eskalacija zla koja je temelj i snaga totalitarnog režima. sada dobija destruktivnu ulogu. religiji. Setimo se vođe jevrejskog sveštenstva koji je izjavio za Hrista da je bolje da jedan pravednik strada.

te ne sazidaše grada. nađoše ravnicu u zemlji senarskoj." (1.srca. i da im pometemo jezik. da se ne bismo rasijali po zemlji" (1. da ne razumeju jedan drugog šta govore. I reče Gospod: Gle. da stečemo sebi ime. i jedan jezik u svih. Pa rekoše među sobom: . na koga prebacuje odgovornost za sopstvene promašaje. što je bilo u sukobu sa izričitom Božjom zapovešću: "neka se raziđu po zemlji. klasne i druge razlike između ljudi mi ne uklanjamo uzrok problema .4). jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje.. kojoj će vrh biti do neba. ali se raj na zemlji ne može ostvariti političkim i ideološkim sredstvima.Mojs.Mojsijeva 11. i to počeše raditi. narod jedan. i nečista savest koja traži dežurnog krivca.. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji.greh. dakle veštačko jedinstvo čovečanstva. Setimo se raspada Vavilonske kule: "A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči..8. očigledno je da oni koji su bili verni Bogu nisu učestvovali u zidanju Vavilonske kule. Uklanjajući religiozne. nacionalne. u kojem bi." (1. Ljudi treba da se međusobno ujedine.Mojs.11. već duhovnom reformacijom koja zahteva pokajanje srca u skladu sa Božjim zakonom. snažnom centralističkom vlašću ostvarili političko. Čovečanstvo treba da živi u ljubavi i slozi. Hajde da sazidamo grad i kulu. već zato što se već vole. što zidahu sinovi čovečiji. i naseliše se onde. Zato se prozva Vavilon. Realno je da bi oni došli pod pritisak i zlostavljanje od jedinstvenog 109 . ali ne zato da bi mogli da se vole. i neće im smetati ništa da ne urade šta su naumili. da se ne bismo rasejali po zemlji. A Gospod siđe da vidi grad i kulu..1-9) Kako je motiv zidanja Vavilonske kule bio ". takozvani Novi svetski poredak. Hajde da siđemo. već samo povod i izgovor za njegovu manifestaciju. A kad otidoše od istoka...17). i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji. Mnogi pokušavaju da naprave svetsko carstvo.

1720) A za period pre toga. Nikakvim administrativnim merama se ne može promeniti ljudsko srce i u njega usaditi ljubav. Ljudi ne mogu imati više ljubavi između sebe. kojega izabraste sebi. Ali. da budemo i mi kao svi narodi. Svet koji nije u stanju da ljubavlju nadvlada jezičke. Bog je dopustio da razlike između jezika postanu jednostavan test ispravnosti motiva kojima su ljudi pokrenuti. Svet i danas zida Vavilonsku kulu. Stada će vaša desetkovati i vi ćete mu biti robovi. ali vas Gospod neće onda uslišiti. Pismo kaže: "Svaki beše na očima kao carski sin" (Sudije 8.Samuilova 8. Bog je rasturio centralizovanu vlast.18) 110 . ukoliko to ono svojom voljom dragovoljno izabere. Samo ljubav može da pobudi ljubav! Samo Bog može da promeni okorelo ljudsko srce. narod ne hte poslušati reči Samuilovih. i davaće dvoranima svojim i slugama svojim.. nego što je imaju prema Bogu. nije ni dostojan blagoslova jedinstva." (1.totalitarnog režima.. Upravo zato je Božji izabrani narod preko proroka Samuila bio opomenut na tragične posledice njegovog zahteva da ima na svom prestolu zemaljskog cara. Pa ćete onda vikati radi cara svojega. i rekoše: Ne. verske i druge razlike. učinio da njeni članovi ne mogu da nađu zajednički jezik u svojim planovima. već po površini Zemlje. . dobrote i pravde. ali ne u visinu. koji bi svakako predstavljali opasnost za one koji su ostali verni principima istine.15. umesto da ima u svom srcu Duh milostivog i pravednog Boga: "Uzimaće desetak od useva vaših i od vinograda vaših. nego car neka bude nad nama. I danas su razlike između ljudi test kojim se kuša duhovno stanje čovečanstva. nacionalne.

.. Ali Bog će intervenisati u poslednji čas i izbaviti svoj narod.. pade Vavilon grad veliki.. kada nisu imali cara? Nije bilo idolatrije. niti zavisnosti od nekog sistema koji bi ih spolja kontrolisao.23-24) 111 .. Jaoh. i sviju koji su pobijeni na zemlji. Ljudsko carstvo. nije bilo kultnog odnosa prema vlasti. i u njemu se nađe krv proročka i svetih." (Otkrivenje 18. On će doživeti svoj poslednji pad: "Pade. stožer lažnog duhovnog jedinstva poslednjeg ljudskog carstva na zemlji nosi kao i nekada naziv Vavilon. grade veliki Vavilone.2. U Jovanovoj proročkoj viziji jedinstveni svetski poredak je prikazan karakterom i likom zveri.Kako je moguće da su oni izgledali dostojanstveno kao carevi sinovi. jer tvojim čaranjem prevareni biše svi narodi.10. biće konačno uništeno Drugim Hristovim dolaskom. kojoj bi "dano da učini da se pobiju svi oni koji se ne klanjaju liku zverinjemu" (Otkrivenje 13. zasnovano na sili. U Jovanovoj viziji. a ne na ljubavi. jer u jedan čas dođe sud tvoj. i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome .15).. Božji narod će tada biti u nemilosti Poretka zato što će na njega biti prebačena odgovornost za zla koja snalaze Zemlju. I videlo od žiška neće se više svetleti u tebi . grade tvrdi. . ZIDANJE NOVE VAVILONSKE KULE Na osnovu biblijskih proročanstava znamo da će i sudbina Novog svetskog poretka biti slična sudbini nekadašnje Vavilonske kule. pa je svako na sebi imao ono dostojanstvo koje ima čovek koji je sam na sebe preuzeo odgovornost za svoje postupke i koji je tako zaista postao čovek.

jer su jedni od blata a drugi od gvožđa. vidimo jedan drugi kip. a samo će stajati doveka. Što su ljudi grešniji to je veća njihova potreba za vlašću koja će ih kontrolisati. primenu njegovih principa na globalnom planu.34-35. Oni predstavljaju narode koji nikako ne mogu da nadvladaju međusobne razlike i da se trajno ujedine. 112 . i udari lik u stopala bakarna i zemljana. i satr ih. i ne nađe mu se mesto. i to se carstvo neće ostaviti drugome narodu. A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se doveka neće rasuti. ono će satrti sva ta carstva. koji udari lik. a te iste principe brane na lokalnom (državnom. posta gora velika i ispuni svu zemlju. te odnese vetar. Drugi Hristov dolazak i propast poslednjeg carstva na Zemlji su u toj istoj proročkoj viziji predstavljeni velikim kamenom koji pada sa neba i uništava ceo lik: "Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku. Tada se satr i gvožđe i zemlja i bakar i srebro i zlato. koji predstavlja istoriju svih čovekovih pokušaja da napravi jedinstveno carstvo na Zemlji." (Danilo 2. nacionalnom) planu. onda je i na globalnom nivou neophodan autoritet vlasti koji će da sankcioniše zlo kada jedan narod ugrožava drugog. Poslednje carstvo je predstavljeno prstima na nozi.U viziji biblijskog proroka Danila. a kamen. pa je normalno da će ta vlast utoliko imati i veću moć zloupotrebe svoje moći.43). predstavljen likom čoveka. koji nikako ne mogu da prionu jedan za drugoga (Danilo 2. i posta kao pljeva na gumnu u leto. Ako je neophodno da u ljudskom društvu postoji državni aparat koji će sankcionisati zlo onda kada jedan pojedinac ugrožava drugog.44) POVRŠNA KRITIKA NOVOG SVETSKOG PORETKA Danas mnogi kritikuju Novi svetski poredak.

tako isto i sa eksalacijom krivice zbog zla. mora da grešne porive njegove prirode (kojima on sada pokorava svoju volju) proglasi dobrim motivima. bilo svetska) već su za osudu one ljudske slabosti koje joj daju snagu. koja se sada manifestuje na razne načine (izvor religioznog i drugog fanatizma). tako sada čovekovu neodgovornost odlikuju problemi sa upotrebom razuma. Ta životna filozofija mora da nadomesti upotrebu zdravog razuma.Ono što jeste za osudu. POREKLO RAZLIČITIH JEZIKA 113 . to nije sama vlast (bilo lokalna. Kako čovekovu odgovornost odlikuje upotreba razuma kojim on razlikuje dobro od zla. koji je svojim sopstvenim slabostima dao njemu izgovor za preuzimanje na sebe odgovornosti koju neodgovoran čovek nije hteo da ponese sam na sebi i da uskladi svoj duh i svoje postupke u skladu sa svojim Stvoriteljem. raste i potreba ljudi za određenom idelogijom koja će ih sačuvati od osude sopstvene savesti zbog greha. koji je žrtvovan da bi obezbedio mir čovekove savesti pred njegovim grešenjem. Najveća zla u ustoriji sveta su učinjena u ime svetlih ideala i u ime Boga. Novi svetski poredak će da učini najveće zloupotrebe svoje moći u budućnosti. Zato totalitarizam režima uvek prati i fanatičnost ljudske idelogije. a za to niko drugi neće biti kriv nego sam ljudski rod. koji se čine u ime njenih ideala. umesto da svojim moralnim zahtevima i idealima ljude sačuva od zla. i mora da reši problem njegove nečiste savesti. DEGRADACIJA LJUDSKE FILOZOFIJE Kao što eskalacija ljudskog zla rezultuje potrebom za vlašću. koji će ljude fizički sačuvati od njih samih. i savest koja ga čini odgovornim za njegov izbor. takođe. koji se manifestuju u njegovoj životnoj filozofiji. Otuda idelogija (životna filozofija). dobija funkciju izgovora za zlo. volje i savesti. zatim upotreba volje kojom se on odupire zlu u trenucima iskušenja.

sedeti -sit..might. Germani. Na primer. imali su nekada jedan zajednički . patar. divan . jermenski: mayr. tri . . Sloveni.sister. a zatim su se od tih dijalekata formirali različiti jezici (praslovenski. na primer.sanskrit: matar.brother.door. Zajednički korenovi naziva članova porodice u indoevropskim jezicima to možda najbolje pokazuju: Otac . volja . Takođe ćemo primetiti veću sličnost srpskog sa staroengleskim nego sa savremenim engleskim jezikom. germanska. Jermeni.). Persijanci.. matar. kao i na osnovu ogromnog fonda zajedničkih korena reči. indoiranski. noć .day. 114 .stand. grčki (dorski) i latinski: mater. staroirski: athir. staroslovenski (akuzativ): mater. Grci i dr. bratr .sun. grčki i latinski: pater. proces prirodnog formiranja različitih jezika od jednog zajedničkog prajezika može se primetiti i pratiti samo u okvirima jezika iste jezičke grupe. mnogi Jafetovi potomci: Indusi.sanskrit: pitar. itd. čeljade . staro-irski: mathir.saint. To nam dokazuje da zajednički koreni većine reči nisu nastali kao plod naknadnog mešanja jezika. Balti. Međutim.to be. toharski: pacar.indoevropski jezik.divine. sestra . Albanci. romanska. nos .parče. od koga su se vremenom formirali prvo njegovi različiti dijalekti.milk. Sledeći zajednički korenovi srpskih i engleskih reči nam otkrivaju njihovo zajedničko poreklo od proto-indoevropskog prajezika: mleko .three. itd). stajati .night. toharski: makar. part . to su njihove sličnosti veće.child. sin . To da su svi ti jezici zajedničkog porekla od protoindoevropskog jezika možemo da primetimo na osnovu njihovih mnogih zajedničkih gramatičkih atributa. biti . gost -guest.book. Uporedimo.son. sunce .njill. Kelti. itd.Mnogi smatraju da su svi današnji ljudski jezici nastali od jednog zajednikog prajezika. Što su primeri jezika koje međusobno poredimo stariji.nose. dan . moć . buki . već zbog zajedničkog porekla od njihovog prvobitnog prajezika. svent . a od tih jezika su se zatim formirale čitave porodice jezika u okviru iste jezičke grupe (slovenska. staroslovenske i engleske reči: dveri . gotski: fadar. Majka .

litvanski: jenter. Dever . uporedimo rečenicu "Bog je dao zube. staroslovenski: sin. staroslovenski: dšter.Brat . Litv: Dievas dave dantis.): ejinateres. to su sličniji.sanskrit: devar. gotski: daughtar. Jetrva .sanskrit: cvacurah. grčki (hom. latinski: soror. Sestra . staroslovenski: bratr.sanskrit: svasar. proker. grčki: daer. staroslovenski: dever. litvanski: deveris. jermenski: khoyer. gotski: bropar. starovisokonemački: snjehur. staroirski: siur. toharski: soya.sanskrit: sunuh. Što su jezici stariji. Dievas duos duonos. staroirski: brathir. Lat: Deus dedit dentes. 115 . Bog će dati hleba!" na sanskritu. avestijski: džvasuro. toharski: ckacar. Sin .nemački: zeihhur. staroslov: sestra.sanskrit: bhratar. latinskom i na litvanskom jeziku: Snsk: Devas adadat datas. Prepoznavanje zajedničkih korenova koji otkrivaju zajednički prajezik funkcioniše samo u okvirima jezika iste jezičke grupe. staroengleski: takor.sanskrit: duhitar. litvanski: seser. toharski: prakar. litvanski: dukter. st. litvanski: šešuras. Svekar . gotski: snjistar. gotski i litvanski: sunus. latinski: socer.v. jermenski: ner. Kćer . Devas dat dhanas. jermenski: duster. latinski: ianitrices. brat. jermenski: elbayer.sanskrit: yatar. Dues dabit panem. tkacer. latinski: frater. grčki: thigater. staroslovenski: jentry.

majko. Rumunski: Da. Nemački: Ja. mere. dotle će takvo poređenje starijih jezika različitih jezičkih grupa da pokaže veće razlike. matko. Da. j'en ai trois.Zapazimo kako neindoevropski mađarski jezik radikalno odstupa od navedenih indoevropskih jezika: Srpski Ruski: Češki: Jeste. yo tengo tres. neken von ha'rom. mat. Engleski: Yes. ja imeju tri. madre. Italijanski: Si. Islandski: Ja. Dok će međusobno poređenje starijih jezika da pokaže bliskost ukoliko se porede jezici iste jezičke grupe. a razlike i dalje postoje. madre. eh hefi thrja. mother. mam tri. moder. Švedski: Ja. Mađarski: Igen. ce h'ko tre. zato 116 . jag har tre. ali to nije slučaj. I have three. eu am trei. Da su jezici različitih jezičkih grupa zajedničkog porekla. Francuski: Oui. Sličnosti nastale zbog pozajmljenih tuđica nestaju. ma koliko odlazili u prošlost. Španski: Si. mama mea. mutter. ja imam tri. trebalo bi da što su stariji budu i sličniji. modir. a ne sličnosti. anya'm. ich habe drei. Ano.

ne. Sledeći primeri su takođe primeri pojma "Ne". 117 . a u mrtvom akadskom jeziku: la. kalaši (Indija): ne.što jezici različitih jezičkih grupa nisu nastali od jednog prajezika. već natprirodnom Božjom intervencijom razdeljivanja različitih jezika. Irak): ne. diola (Senegal): hani. leksike i sintakse. kazahstanski: zholj. farsi (Tadžikistan): ne. ruski: njet. nemački: nein. jermenski: voch. već i u temeljno različitim jezičkim principima fonetike. kikuju (Kenija): aca. čemehuevi: katcokma. portugalski: nao. švedski: nej. francuski: non. na arapskom: la. asantski (Gana): daabi. italijanski: no. češki: ne. kenijski: aa. fonologije. letonski: ne. Afganistan): nah. čavčili: oho'm. komanči: kai. japanski: ie. blekfut: saa. Primer pojma "Ne" u danas živim semitskim jezicima glasi na hebrejskom: lo. shvahili: hapana. itd. evenski: aachin. bretonski: nann. Pored indoevropske jezičke grupe. indonežanski: kagak. actečki: amo. činoksi: halo. havajski: 'a'ole. hindustanski (Indija): na. bangladeški: ne. tibetanski: ma. kineski: mhao. tvorbe reči. bulu (Kamerun): momo. itd. bagesu (centralna Afrika): sinalubiri. čejeni: nova-ahane. apači: dah. Božje čudo razdeljivanja jezika nije napravilo samo razlike između jezika u različitim korenovima reči. morfologije. škotski: nae. jezici Jevreja i Arapa spadaju u afro-azijsku (semitsku) jezičku grupu.yee. severno američki Indijanci: kato: doo. holandski: nee. turkmenski: jok. velški: na. hopi: k'ae'. estonski: ei. fang (Gabon): koko. farsi (Iran. mandarinski: bu. Solomunova ostrva: teo. Uporedimo međusobnu sličnost pojma "Ne" na raznim indoevropskim jezicima: engleski: no. beloruski: ne. u svetu postoji još oko pedeset jezičkih grupa koje karakterišu jedinstveni fondovi korena reči. Na primer. litvanski: ne. grčki: ochi. kurdski (Iran. ali na jezicima koju pripadaju raznim jezičkim grupama: baskijski: ez. fidži: sega.

dodavanje nastavaka i sufiksa koji korenu određuju bliže značenje: padež. konja. jaktubu (on piše). Na primer. Reč "ma" može da ima značenje pojma . da ćeš uskoro i ti isto tako otići i kupiti lep nož. kitab (knjiga). vreme. arapski koren "k-t-b" može imati sledeće varijacije: kataba (on je pisao). Svaku sledeću jezičku grupu karakterišu jedinstvene osobine. kardešim (moj brat). semitske jezike karakteriše princip korena reči od tri suglasnika između kojih različiti samoglasnici definišu čitavu porodicu reči sa svojim različitim značenjima i različitom gramatičkom i leksičkom funkcijom. kutub (knjige). način. 118 . tj." U kinesko-tibetanskoj grupi jezika. Vidimo da su njihovi nastanci zaista originalni. Uralsko-altajsku grupu jezika odlikuje aglutinacija. ili psovke. itd. katib (pisao). maktaba (biblioteka). koja zamenjuje čitave rečenice drugih jezičkih grupa. kutubi (knjižar). Na primer. Eksimsko-aleutsku grupu jezika odlikuje polisintetička struktura reči. sve u zavisnosti od načina izgovora. na jednom grenladskom dijalektu jedna jedina reč "Savigiksiniariartokasuaromaryotittogog" znači: "On kaže. Na primer. jedna ista reč može da označava različite pojmove u zavisnosti od intonacije. Nastanak kinesko-tibetanske ili eskimsko-aleutske grupe jezika teško može da pokaže vezu sa nastankom semitske ili indoevropske grupe jezika. kardešin (tvoj brat). daske. pijavice.Prirodan proces formiranja različitih jezika od jednog istog prajezika ne bi stvorio tako radikalne razlike kakve danas postoje između jezičkih grupa.majke. U tako radikalnim razlikama između različitih jezičkih grupa kreacionisti vide Božji prst kojim je Bog sprečio ujedinjenje sveta u ponovnom zidanju Vavilonske kule. itd. kardešiniz (vaš brat). glagolsko lice. itd. Na primer.

Asteka. Nedavno su otkrivene u večnom ledu Sibira stepenaste piramide. Identičnost obuhvata i mnoge pojedinosti koje se ne mogu objasniti zajedničkom psihološkom pozadinom. koja se raširila među Hamovim potomcima širom zemaljske kugle.Mnogi evolucionisti su takođe svesni slabosti teorije o zajedničkom poreklu jezika. Takvo shvatanje osporava jednostavna činjenica da kod međusobno udaljenih naroda na zemljinoj kugli nalazimo predanja gotovo identične sadržine. pa zato zaključuju da su se različiti ljudski jezici pojavili i potom razvijali nezavisno jedni od drugih. U zajedničko poreklo različitih naro-da. Da se moć ljudskog govora prvi put pojavila tek kasnije. " Zajednička predanja nam dokazuju zajedničko poreklo ljudi. Njihove manje poznate "kopije" nalaze se u Libiji. uverava nas ne samo mnoštvo zajedničkih legendi. oni ne bi mogli da zajednička predanja zapamte i reprodukuju budućim generacijama. koji su se razišli posle rasturanja Vavilonske kule. po razilaženju naroda. što nam ukazuje na njihovo zajedničko poreklo. Zajedničko poreklo ne bi omogućilo različitim narodima da svoja predanja sačuvaju. Tolteka. a koji je kasnije neprirodnim čudom razdeljen na mnoštvo različitih jezika. dok nam radikalne razlike između različitih jezičkih grupa dokazuju da se čudo 119 . Svi su oni simboli velike mnogostrane planine sa zaobljenim vrhom. "Pojas piramida pruža se od Kine sa njihovim mnogospratnim pagodama. već i zajednička arhitektura građenja stepenastih kula nalik Vavilonskoj kuli. To je dokaz da svi narodi imaju zajedničko poreklo i jedan zajednički prajezik na kojem su svoja predanja zapamtili. Piramide Maja. završavaju taj prsten drevnih spomenika. Inka i drugih drevnih američkih naroda. do piramida Egipta. isto tako na visoravni Altaj. megalitskim građevinama nađenim u Evropi. ukoliko oni nisu imali već formiran jedan jedinstveni jezik. Vavilonske kule i hramova istoka Indije.

" (Meksičko predanje) Da je ovo predanje autentično potvrđuje pojam "porodica" . koji bi zatim pokazao evolutivnu prednost i potisnuo većinu koja nije još evoluirala. Na samom početku je morao da postoji ogroman broj pripadnika populacije koja nije imala moć govora. Meksičko predanje o nastanku jezika tvrdi da su jezici razdeljeni po ljudskim porodicama: "Div Helkua sagradio je veliku Piramidu Čolula. Gde su danas neevoluirani čovekoliki majmuni? Ako su oni izumrli zato što nisu stekli moć govora. još manje evoluiranim životinjskim vrstama koje takođe nisu dobile sposobnost govora? PARADOKS PREDANJA O RAZDELJIVANJU JEZIKA 120 . Ako postoji verovatnoća da se među milijardu porodica čovekolikih majmuna pojavi samo jedan par koji ima moć govora. jednog trenutka zaista dogodilo.razdeljivanja jezika. o kojem izveštava Pismo. Sami evolucionisti smatraju da je verovatnoća da se pojavi "pozitivna mutacija" (u ovom slučaju .genetska predispozicija za sposobnost upotrebe govora) toliko mala da je neophodan ogroman broj ljudi da bi moglo da dođe do slučajnog nastajanja iste mutacije kod samo jednog para. u nameri da dostigne Nebo. gde je svaka porodica dobila svoj sopstveni jezik. bacili vatru na građevinu i srušili je na zemlju. kada je nastalo predanje.danas niko ne bi smatrao da su jezici razdeljeni po porodicama. i to razvrstani po različitim jezičkim grupama. verovatnoća da se ista mutacija pojavi u još pedesetak nezavisnih slučajeva. već po narodima. zahteva drastično veći broj ukupne populacije čovekolikih majmuna. Demografski priraštaj je učinio da se od nekadašnjih porodica. formiraju današnji narodi. zašto se to nije desilo i sa ostalim. da bi opstali samo oni koji su tu moć dobili. ljuti zbog njegove drskosti. dok nisu bogovi.

ljudi. Predanje američkih Indijanaca: "Nekada davno. skupiću sve ljude pod svoju senku i zaštitiću ih i sačuvaću od razdvajanja". Ali smo Stari jezik zadržali za snove . Naravno. životinje." (Čejensko predanje) Indijsko predanje sadrži priznanje o pravom uzroku nastanka raznih jezika: "U središtu zemlje izraslo je veličanstveno "drvo sveta" ili "drvo od znanja". raširiću svoje grane preko cele zemlje. Bilo bi sasvim besmisleno da oni izmisle predanja o sopstvenom raseljavanju i formiranju različitih jezika. Tvrditi da je to predanje na isti način i čak sa istim pojedinostima izmišljeno i tamo i ovde..Mnogobrojna predanja koja na identičan način opisuju čudo razdeljivanja jezika. ne mogu se objasniti tvrdnjom da su nastala dok su svi narodi bili zajedno i dok su još govorili istim jezikom. među narodima koji više nisu imali međusobne kontakte. A onda se nešto desilo. Posle toga morali smo da se sporazumevamo ljudskim govorom. neka plemena nisu bila voljna da priznaju da iza razdeljivanja jezika stoji Božji prst. 121 . biljke i duhovi sporazumevali su se na isti način. Sadržaj predanja otkriva da je do razilaženja i do formiranja jezika već moralo da dođe. nema nikakvog smisla. pre nego što se taj događaj zaista zbio.. Bilo je toliko visoko da je dosezalo do samog neba. Ono je reklo u svom srcu: "Podignuću svoju glavu do Neba.

a onda opet trećom. 49)." ARGUMENTI PROTIV EVOLUCIJE JEZIKA Do sada su evolucionisti formirali mnoštvo teorija o nastanku ljudskog govora. od prostih krikova i uzvika. Takva shvatanja zaslužuju ozbiljnu kritiku: a) Evolucionizam ne može da objasni tehniku nastanka čovekovog govora. jednostavno izražavanje prostim glasovima. odsekao je njegove grane i bacio ih na zemlju. jezik se postepeno. i načinio različita verovanja. vremena i ostalih kategorija. da bi On imao vlast na zemlji i da bi raselio narode po njenoj površini. svi evolucionisti se slažu da su promene u jeziku nastale u skladu sa navodnom evolucijom čoveka. itd. jezike i običaje. Postoje i druge teorije. Navodno. ali opet. a zatim prerasli u govor" (D. nisu navodno mogli da se održe u borbi za opstanak pa su izumrli. Treća teorija tvrdi da je govor nastao tako što su "ljudi prilikom fizičkih napora radeći zajedno spontano proizvodili ritmičke zvuke koji su se vremenom pretvorili u pevuckanje. uzvicima i kricima nije moglo da zadovolji potrebe čovekove egzistencije. ali svaka od njih. U globalu. Oni koji nisu mogli da shvate promene u padežima.Ali Brama. Kristal. ima ozbiljne nedostatke. borbu za opstanak preživeli su samo oni koji su uspeli da se usavrše složenim gramatičkim promenama kroz pojavu padeža. ljutnje ili druge emocije". pa je zato došlo do usložnjavanja govora. razvio do savremenih složenih rečeničnih oblika. gde su onda porasle na stotine drveta. Nezadovoljstvo jednom teorijom je i rezultovalo formiranjem druge teorije. glagola i prideva. rodova. rodovima. Neartikulisani krici su postali artikulisani u oblike imenica. Druga teorija tvrdi da je govor nastao "iz instiktivnih zvukova koji izražavaju osećanje bola. itd. kao i ove spomenute. Kembrička enciklopedija jezika. 122 . Jedna teorija tvrdi da je govor nastao tako što su ljudi podražavali različite zvukove životinja oko sebe. da bi kaznio ponos drveta.

b) Potrebe egzistencije čovekove vrste nisu uslovljene tako vrsnim sposobnostima jezičkog izražavanja kakve poseduju ljudski jezici." U "Kembričkoj enciklopediji jezika" čitamo: "Isto tako. Neki tvrde da su se "više" forme razvile evolucionim putem iz "nižih". on nema analoga u životinjskom svetu. ali sa istim takvim uspehom se može smatrati da se sposobnost čoveka da hoda evolucionim putem pojavila iz njegove sposobnosti da diše. usavršavaju veštine sporazumevanja koje podsećaju na jezik. od nižih ka višima.. NASTANAK GOVORA Da bi čovek stekao sposobnost govora neophodna su dva faktora: veoma složena genetska predispozicija za govor i učenje govora. Teorija evolucije ne može da odgovori: otkuda prvom čoveku (ili grupi ljudi) sposobnost govora i ko je prvog čoveka (ili grupu ljudi) naučio da govori? Bez odgovarajuće genetske predispozicije nijedan organizam ne može biti sposoban da nauči da razumno koristi moć govora. Nema razloga da se pretpostavi je provalija između ljudi i životinja savladiva. v) Istorija jezika nam ne pokazuje njegovu evoluciju. Nikakvim vežbama još nijedan majmun nije naučen da govori. već upravo degradaciju. Jedan od najpriznatijih svetskih specijalista iz oblasti lingvistike Noam Čomski tvrdi: "Ljudski jezik je neponovljiva pojava. između ljudskog jezika i sistema komunikacije kod najviših primata i dalje postoji ogromna provalija i nema znakova da se u razvoju sisara.." 123 .

Po teoriji evolucije neophodni su prelazni oblici između vrsta. već i nepostojanja polazne ljudske vrste koja još nema razvijenu moć govora. a mi smo svedoci ne samo nepostojanja prelaznih oblika. umesto da koristi mimiku. konačno došao na svet čovek sa genetskom predispozicijom da koristi sposobnost govora. majmuni nisu toliko inteligentni kao pračovek . gotovo nemoguće da kasnije u životu steknu sposobnost govora. U tom slučaju bi ga zajednica praljudi verovatno već likvidirala zato što je on dekoncentriše i zbunjuje nerazumljivim zvucima. Bila bi uznemirena njegovim glasovima koji samo otkrivaju njihovu lokaciju pred neprijateljem ili rasteruju njihov plen. Ali. Pretpostavimo da je. Pretpostavimo da je ipak kao odrastao čovek on formirao određen fond reči. koji ne razumeju njegov govor i nemaju razumevanja za sposobnost ispuštanja različitih glasova? Kako je prvi čovek sa svojom sposobnošću govora bio prihvaćen od svoje zajednice? Da li je ona u njegovom daru prepoznala odgovor na potrebe svoje egzistencije? Kroz kakvo iskustvo prolazi naučnik koji dane provodi sa majmunima pokušavajući da kod njih podstakne moć govora i da im objasni da će dobiti više hrane ukoliko pristanu na saradnju? Za neko vreme on majmunima postaje sasvim dosadan. posle mnoštva neuspelih mutacija. koja na vreme ne nauče da govore. Koliko je ta predispozicija složena mogla bi se napisati posebna knjiga. ali kako je onda prošao od ostalih još "neevoluiranih" jedinki svoje dotadašnje vrste. 124 . poznato je da je deci. po teoriji evolucije. nameće nam se važno pitanje: Ko je prvog čoveka naučio prvim rečima? On je morao da ima svog učitelja još kao mali. Pa opet.reći će neko. i da se to "slučajno" desilo.

ta sposobnost će biti genetski zaboravljena kao da nije nikada ni postojala. Pitanje koje nam se sada nameće jeste: Da li je postojanje jezika uopšte neophodan uslov čovekove egzistencije. da bi svoju moć govora mogao sačuvati i preneti na svoje potomke. Zajednica većine koja još nema razvijenu moć govora svakako ne bi u toj sposobnosti sama mogla da prepozna odgovor na svoje egzistencijalne potrebe i zato bi takav govorljiv varijetet izumro. Kroz čitav srednji vek ljudska zajednica je videla opasnost u pojedincima koji su naprednije mislili i govorili. Čovek koji priča sam sa sobom ne pokazuje nikakvu evolutivnu prednost u odnosu na ostale jedinke svoje vrste.Oni koji govore više nego što se to očekuje postaju ozloglašeni i u savremenom društvu. Nema nikakve sumnje da u već formiranim odnosima primitivne ljudske zajednice čovek kao pojedinac sa svojom složenom moći govora ne bi bio shvaćen i prihvaćen od većine. pa je veliko pitanje da li bi i zajednica praljudi prepoznala blagoslov u pojedincima koji imaju moć govora. Ukoliko zajednica ne prihvati sposobnost jezičke komunikacije sa tim čovekom. Moramo imati na umu da moć govora predstavlja evolutivnu prednost pojedincu samo onoliko koliko njome uspostavlja koristan kontakt sa svojom zajednicom. Oni se zovu disidenti. da bi mogao da nastane po pretpostavljenim mehanizmima teorije evolucije? KOLIKO JE USAVRŠAVANJE GOVORA IZRAZ BORBE ZA OPSTANAK 125 .

svi rasni tipovi ljudi na zemlji pokazuju sposobnost inteligentnog razmišljanja i govora. nikako ne mogu biti nadvladani vrsnim jezičkim izražavanjem. Imajmo da umu da čovek u to vreme. kao i bavljenje poljoprivredom. već samo krike i jednostavne signale kao sredstvo komunikacije? Svakako da ne! Faktori koji čoveka ugrožavaju u opstanku. toliko složenim da bi mu i međusobna komunikacija složenim jezikom predstavljala neophodnost. Kako pojedine populacije ljudi žive životom čija egzistencija od njih ni najmanje ne zahteva sposobnost govora. meteorološke neprilike ili susreti sa divljim životinjama. po teoriji evolucije. bez ozbira da li su to epidemije.Razmislimo da li životinjski svet pokazuje ikakvu evolutivnu slabost u svojoj borbi za opstanak time što ne koristi jezik. A NE EVOLUCIJA JEZIKA 126 . Međutim. očigledno je da se njihovo poreklo ne može objasniti mehanizmima teorije evolucije. nije imao inteligentnog neprijatelja protiv koga je trebalo da se bori lukavo smišljenim planovima. Uobičajeno ubiranje gotovih plodova živog sveta. DEGRADACIJA. bilo bi realno očekivati da takve populacije uopšte nemaju genetski razvijenu sposobnost govora. svakako nisu uslovljeni savršenijim i složenijim jezičkim strukturama. Kako svojim atributima jezici mnogostruko prevazilaze puke potrebe čovekove egzistencije. stočarstvom i lovom.

nego proces degradacije jezika na svakom njegovom nivou: gubitak glasova. itd. uprošćavanje fonetske strukture reči. uprošćavanje oblika reči (gubitak padeža. nisam te dobro razumeo?" je zapravo prilično evoluirano pitanje koje se nekada se u praistoriji postavljalo jednostavnim uzvikom "A?". Od četvrtog do desetog meseca beba spontano ispušta oko 80 glasova od kojih će zadržati samo one koje bude čula kao odziv od svoje okoline. prostu rečeničnu strukturu. šta si rekao. Da li nam takvo shvatanje potvrđuju naučne činjenice? Da li najstariji zapisani nalazi otkrivaju jezike koji su imali mali broj glasova. hoćeš li biti ljubazan da ponoviš. naučna saznanja otkrivaju da su najstariji jezici u gotovo svim svojim atributima bili složeniji od današnjih jezika. vremena. ne primećujemo nikakav drugi proces. dvojine . Kada pratimo sve promene od indoevropskog jezika do praslovenskog. današnje pitanje: "Izvini..). i od praslovenskog do srpskog. strukture rečenice. molim te. Uzmimo za konkretan primer prajezik svih indoevropskih naroda indoevropski jezik. minimalno definisana vremena. 1) Gubitak glasova U četvrtom mesecu po rođenju kod bebe se aktivira instinkt koji određuje njenu sposobnost izgovora glasova u životu. 127 ..Po teoriji evolucije. nepostojanje komplikovane padeške strukture i odsustvo ostalih složenih atributa koji su odlika savremenog ljudskog govora? Ne! Naprotiv.

dž. "duchja" srp. Istorija indoevropskog jezika otkriva da je našim precima postalo teško da izgovaraju mnoge glasove. To znači da su ti glasovi zaista neprirodni. slivanjem i promenom nekadašnjih indoevropskih glasova u nove glasove: lj. "medja" srp. đ. "četiri" praslov. Interesantno je da se sva 52 glasa nalaze u govornom fondu bebe. "volja" srp. pa je tako do nastanka našeg savremenog srpskog jezika došlo do gubljenja 33 glasa. ž. Sledeći primeri pokazuju jasno utvrđene zakonitosti u transformisanju nekadašnjih glasova: praslov. "konjos" srp. nj. "svetja" srp. "ketyre" srp. Interesantno je da većinu od tih 11 glasova nema ni beba u svom govornom fondu. "cena" praslov. To znači da danas imamo sačuvanih svega 19 glasova iz jezika koji je Bog darovao jednoj grani Jafetovih potomaka. ć. č. "konj" indoevr. koji nisu postojali u prvobitnom jeziku koji nam je Bog dodelio. "kuoina" srp. "volja"* praslov. Ostalih 11 glasova u našem jeziku su nastali naknadno. h i f. š. "međa" praslov.Naučnici su pri rekonstrukciji proto-indoevropskog jezika zaključili da je on imao 52 glasa. "duša" praslov. "sveća" praslov. "giv-" srp. "živ" 128 . c. pa se smatra da nije nikakav problem ako pojedine od tih glasova dete ne nauči čak do sedme godine života.

"m". pojam "zima" na protoindoevropskom je glasio "*gheim-".zlato. takođe i kod slovenskih i baltičkih jezika (u staropruskom i letonskom. itd. indoevropski glas "Gh" (meko "G" sa strujanjem vazduha) transformisao se u "Z" u avestijskom jeziku (jednom staroiranskom jeziku). "l". "e". Uporedimo engleske i srpske korenove: grain zrno. drugi: neslogovni "i". "dousos" srp. Diftonzi su zapravo dvoglasi sastavljeni od dva samoglasnika (prvi: "a". dok je u litvanskom prešao u "Ž"). Uprošćavanje izgovora gubljenjem nekadašnjih diftonga vidimo na nekoliko sledećih primera: 129 . "duh" indoevr. latinskom "hiems". green . grčkom "ceimonjn". letonskom "zijema". gold . Na primer. litvanskom "zema". na avestijskom (staroiranskom) "zima-". Na takav način možemo prepoznati mnoge zajedničke korene našeg jezika sa ostalim indoevropskim jezicima.zelen. "o". Transformacija i gubitak diftonga Od 33 glasa. Na primer. staroindijskom 'himas". u staroindijskom (sanskrit) i grčkom u glas "H". itd. u latinskom u "H" i "G". staroirskom "gem-red". 18 predstavljaju diftonzi. Slični procesi transformacije i gubitka glasova se mogu primetiti i u neindoevropskim jezičkim grupama. u toharskom u "S". "u" ili vokalni "r". "n"). U jermenskom je isti glas prešao u "Z" i "J".indoevr. koliko je izgubio naš prajezik do formiranja savremenog srpskog jezika. u staroirskom i engleskom u "G". "zna-ti" Proces transformacije nekadašnjih indoevropskih glasova u nove glasove se različito odvijao u različitim indoevropskim jezičkim porodicama. "gno-" srp.

"suh" praslov. "voino" srp. š. "neuos" srp. "ronka" srp. "pet" indoevr.praslov. đ. "laivos" srp. "ugalj" Kao što današnja demografska eksplozija stanovništva potvrđuje da je čovečanstvo vrlo mlado. "anglo-" prasl. a ne tek u zadnjih par hiljada godina. dž. h i f. "pent" srp. "svet" indoevr. "vid" indoevr. c. "nov" indoevr. ć. č. ž. "sventos" srp. 130 . "sausos" srp. "levi" indoevr. "veidos" srp. kao i nastajanje glasova lj."ongl" srp. "ruka" indoevr. njihovo uprošćavanje gubljenjem mnogih glasova i diftonga. bi se svakako desilo mnogo ranije. "vino" indoevr. Da su jezici zaista toliko stari koliko zastupa teorija evolucije. nj. tako i jezičke promene koje su se desile u poslednjih par hiljada godina osporavaju evolucionističku tezu o ogromnoj starosti ljudske istorije.

"vreme". mi bismo za vrlo kratko vreme doživeli drastične plodove nesputanog procesa degradacije jezika. Da grešno čovečanstvo govori svoje jezike već više desetina hiljada godina. "dim". "vertmen" stsl. "zonb" srp.sun-ce). *** Jedini oblik naknadnog usložnjavanja reči je nastao dodavanjem raznih prefiksa i sufiksa ("sun" . "g'ombhos" stsl. "dhum" stsl. Verovatno je duhovna degradacija pored svog produkta . "snoiguh" stsl. "pont" srp. koji je takođe uticao na transformaciju i gubljenje određenih glasova u rečima.2) Uprošćavanje fonetske strukture reči Kada uporedimo nekadašnji i sadašnji izgled reči koje imaju isto značenje. ie. "sneg". "žut". "pledmen" stsl. jasno primećujemo njihovo uprošćavanje i skraćivanje: ie. "vremen" srp. "dym" srp. "sneg" srp. "ghlotos" stsl. "ponth-" stsl. "zub". ie. mi bismo danas verovatno imali slogovne skraćenice i uzvike kao sredstvo sporazumevanja. dok sami osnovni korenovi 131 . i odobravanje i neodobravanje. ie. "Želt" srp. ie.nemarnosti i površnosti. "plemen" srp. rezultovala psihološkim posledicama koje su promenile akcenat govora. "put". Da pisani književni jezik ne usporava bilo kakve promene. Čak se i danas komunikacija zviždanjem do te mere uprostila da se istim zviždukom izražavaju i pozitivna i negativna osećanja. "pleme". ie. ie.

asyai. ova. asya. esu. these. asmai. dok savremeni engleski nema padežne oblike reči. ali je zato zabeleženo gubljenje padeža u skoro svim indoevropskim jezicima. Usložnjavanje sufiksima i prefiksima nastaje kao pokušaj da se nadomeste posledice drugih oblika uprošćavanja govora kroz istoriju. ovih. anayaoh. Po teoriji evolucije sanskrit bi trebalo da pokaže jednostavnost i primitivnost jezika koji je tek počeo svoj razvoj. staroengleski i nemački 4. ova. imau. anena. u srpskom 12.sanskrita. ovo. imani."these". abhyah. idam. po svojoj strukturi najbližeg indoevropskom jeziku. Sanskrit je imao 8 padeža. 3) Gubitak padeža Nije zabeležen nijedan slučaj da je jedan narod spontano formirao padeže u svojoj istoriji. ovima. asam. asu. U sanskritu: abhih. ovo" u sanskritu ima 29 različitih izgovornih padeških oblika. asyah. ovoj.nekadašnjih indoevropskih reči trpe skraćivanje. ovim. asmat. iyam. U engleskom: this. Složenost indoevropskog jezika može se delimično prikazati na primeru najstarijeg nama poznatog zapisanog jezika . Nauka smatra da je indoevropski jezik imao 8 padeža. iman. esam. ebhyah. Za razliku od njega. imam. anayoh. i jedan za množinu . te da u svakom slučaju bude na višem stepenu razvitka od hiljadama godina starijeg sanskrita. ovom. Da li to potvrđuju činjenice? Pokazna zamenica "ovaj. srpski ima još uvek 7. dok u savremenom engleskom imamo samo dva oblika: jedan za jedninu "this". anaya. očekujemo da engleski kao veoma prihvaćeni i savremeni jezik pokazuje najsloženiju strukturu. asyam. ebhih. ime. ovi. ove. ovog. onda se ono ne bi u 132 . ovu. Da posedovanje padeških oblika zaista predstavlja evolutivnu prednost jedinke i zajednice u njihovoj borbi za opstanak. imah. U srpskom: ovaj. asmin. abhyam. ayam.

takva jezička sposobnost ne predstavlja neophodan uslov čovekove egzistencije. kako su onda u dalekoj prošlosti oni mogli biti formirani? Koje su to potrebe njih učinile neophodnim? Po samoj teoriji evolucije. 5) Gubitak brojeva 133 . jedinka koja je grešila u padežima. Proces gubljenja vremena se i dalje odvija. Tako je red reči ." (Antoan Meillet) 4) Gubitak vremena Potrebe savremenog života zahtevaju preciznost u definisanju vremena određenog događaja. ne iz gramatike. sposobnosti se ne bi razvile ukoliko nisu bile neophodne! U skladu sa time. u srpskom je do skora u upotrebi bilo 13 vremena. u skladu sa principima same teorije evolucije. Gubitak padeža je u većini indoevropskih jezika nadomešćen odgovarajućim redom reči u rečenici. što je uskratilo slobodu izražavanja prvobitnog jezika koji je Bog darovao čoveku: "U praindoevropskoj rečenici nijedna reč nije imala određeno i stalno mesto. U poslednje vreme često čujemo ili koristimo izjavu tipa: "Vidimo se sutra!" umesto "Videćemo se sutra!" što predstavlja zanemarivanje posebnog oblika za buduće vreme. nije preživela. ili plana radnje. Ako ti savremeni narodi ne pokazuju potrebu za padežima. padeške promene nikada nisu ni mogle da nastanu kao plod borbe za opstanak.međuvremenu izgubilo kod većine savremenih naroda. proisticao iz retorike. pa zato. proces degradacije je i na ovom planu na delu. pa bi bilo realno da se te potrebe kao nikada do sada manifestuju i u raznovrsnim jezičkim vremenima... Kao što je očigledno. Reči su bile raspoređivane tako da privuku pažnju na one delove rečenice koji su bili važni za smisao. Za razliku od staroslovenskog jezika koga je odlikovalo 16 vremena. a danas 11. Međutim.

Pored preciznijeg definisanja vremena, pre samo hiljadu godina, naš jezik je odlikovalo i preciznije definisanje broja. Pored jednine i množine naš govor je bio obogaćen i oblicima za dvojinu. Na primer, rečenica "Ja idem!" u staroslovenskom glasi: "Az idom!" Rečenica "Mi idemo!" u značenju: više od dvoje, glasila je slično kao i danas "M idem!" a u značenju da idu samo dve osobe, glasila je: "Ve' ideve'!" Bogatstvo jezika se vidi u nekadašnjem postojanju posebnih oblika dvojine za sva lica i sve padeže. 6) Gubljenje pojmovnog bogatstva prvobitnog jezika Bogatstvo prvobitnog jezika je bilo tako široko da je više različitih pojmova korišćeno tamo gde mi danas koristimo samo jedan pojam. Toliko se obraćala pažnja na različite finese istog pojma. Dešavalo se zatim da jedno pleme jedan takav pojam prida čitavom skupu sličnih pojmova, a da drugo pleme za istu grupu pojmova upotrebi drugi pojam a ostale pojmove zaboravi. To je jedan od razloga zašto u istoj indoevropskoj grupi jezika danas imamo različite nazive za isti pojam. Na primer, pojmovi upotrebljeni za pojam Boga su različiti u raznim indoevropskim narodima, ali svi oni zajedno su postojali u prajeziku. Na primer, sanskritski pojam "Bhaga", koji otkriva poreklo našeg pojma "Bog", ima značenje "nasledstvo", "svojina", "deo" (smisao - Onaj koji daje, koji raspodeljuje bogatstvo). Značenje blagostanja se zadržalo u slovenskom pridevu "bogat". Drugi indoevropski koren "Deiu-os" je dobio značenje Boga u drugoj grupi indoevropskih jezika: latinski "Deus", grčki "Zeus" i "Theos", irski i galski "Dia", gotski "Gheu", indoiranski "Deva", starotevtonski "Tiu". Oblik "Deva" na sanskritskom znači "Bog", "nebeski", "božanstveni", dok sanskritski oblik "Div" znači "svetljenje", "nebo", "dan". Otuda u engleskom pojam "divine" (božanski, božanstven), a u srpskom pojmovi "div" i "divan". 134

Zapazimo kako izbor pojma koji je sačuvan za božanstvo otkriva psihologiju naroda. Motivi određuju koje će pojmove narod da upotrebi i zapamti, a koje će da zanemari i izgubi kroz istoriju. Na primer, prvobitni indoevropski pojam za "ruku" se izgubio u slovenskim i baltičkim narodima, a umesto njega je upotrebljen nekadašnji koren za "uzeti" (litvanski "renku" = "skupljam"), pa bi bukvalno značenje našeg pojma ruke bio - uzimačica ili skupljačica. Pojam "pazuh" - "pod rukom" (litvanski "pa-Žastis") je sačuvao koren nekadašnjeg indoevropskog naziva za ruku, koji je u sanskritu glasio "hastah", u avestijskom "zasto", staropersijskom "dasta", u grčkom "agostos". 7) Gubljenje lepote jezika Uzvišeni Stvoritelj, koji je lepotom izgleda ukrasio biljni i životinjski svet, ukrasio je i ljudski govor lepotom, koju je čovek svojom površnošću tj. tzv. zakonima jezičke ekonomije ubrzo izgubio. Posebnu lepotu raznim jezicima sveta, pa tako i indoevropskom jeziku, pridavali su već pomenuti diftonzi. Oni su se vremenom uglavnom izgubili, a možemo ih naći u klasičnom grčkom jeziku VIII veka st.ere jeziku Homerove Ilijade i Odiseje: "Eenth' alloi men pantes epeuphmsan Achaioi aideisthai th' hiera kai aglaa dechthai apoina: all' ouk Atredi Agamemnoni hndane thumi, alla kaks aphiei, krateron d' epi muthon etelle: m se geron koilisin eg para nusi kichei+ nun dthunont' husteron autis ionta, m nu toi ou chraismi skptron kai stemma theoio" Sledeći primeri pripadaju mrtvim italskim jezicima: Venetski

135

"Medžo zoto vhudžsiia votna shain atei reitiiai op voltiio leno" "pletei veidžnoi karanmniioi ekupetharis edžo" Picenski "Materef pateref fu td faprf artif mif puf ppnum estu k apais adstaf sas manus meitimum" 8) Gubljenje prvobitne harmonije između zvučne slike i značenja reči "Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime; i Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj." (1.Mojsijeva 2,19-20) Adam je dao životinjama nazive prema sopstvenom doživljaju tih životinja. Zvučna slika naziva svake životinje je svakako podsećala Adama na tu životinju. Kada bismo mi dobili zadatak da damo naziv sledećim slikama, kako bi se one zvale? Da olakšam zadatak - ako imamo dva imena na raspolaganju "takete" i "maluma", kojim bismo imenom nazvali levu, a kojim desnu sliku?

136

Svakako bismo sa "takete" nazvali levu, a "maluma" desnu sliku, jer su takav izbor potvrdila već urađena naučna istraživanja. Kao što primećujemo, postoji veza između zvučne i fizičke slike. Naučnici su ekperimentom dokazali da čak postoji veza i između zvučne slike i značenja mnogih reči. Ispitanicima su prezentovane reči za oštar i tup, svetao i taman, rđav i dobar, sladak i kiseo, na jezicima koje oni nisu znali, a zatim je od njih traženo da po zvučnosti prepoznaju njihovo pravo značenje. U 62% je došlo do pogađanja pravog značenja reči. Ta veza između značenja i zvuka nije savršena, ona je kod nekih reči manje, a kod nekih više izražena. Na primer, naziv za kosu na jeziku Nahuatl indijanaca (potomci nekadašnjih Acteka) glasi "tzonzli", a na jeziku Gruzina (koji žive na Kavkazu) glasi "dzondzi". "Conzla" bi nas još više podsećao na nekakav čuperak koji visi sa glave, zar ne?

137

Ako je proces istorijske transformacije (degradacije) jezika delovalo u skladu sa zakonom jezičke ekonomije. oinomkwe ghmenm oku bherontm. jednog kako vuče teški vagon jednog (sa) velikim teretom. oinom ghe gwrum woghom weghontm. tada se svakako u velikoj meri izgubila harmonija između zvučne slike i značenja reči. Ovca konjima reče: Srce boli mene videći Owis kwesyo wlhna ne est. Da li nam rekonstruisani prajezici današnjih jezičkih grupa otkrivaju njihovo prvobitno savršenstvo i harmoniju između zvučne slike i značenja? Uporedimo vezu između značenja i zvučnosti reči jedne pričice koju su poljski filolozi preveli na rekonstruisani proto-indoevropski jezik. ugleda konje. espeket ekwons. Owis nu ekwobh(y)os ewewkwet ker aghnutoi moi agontm 138 . oinomkwe megam bhorom. (na) kojoj vune nije bilo. (a) jednog (kako) čoveka teško nosi. koju su imali prvobitni jezici koje je Bog darovao čoveku. Ovca.

owiom wlhna neghi esti. Tod kekluwos owis agrom ebhuget. To čuvši ovca u ravnicu pobeže.čoveka (kako) vozi konje. Konji rekoše: Slušaj ovco. Ekwos tu ewewkwont: Kludhi owei ker aghnutoi nsmei widntbh(y)os: ner potis wlhnam r owiom kwrneuti sebhi westrom gwhermom. srca bole nas videći: čovek gospodar vune od ovce pravi sebi odeću toplu a na ovci vune nema. 139 . nerm widntei ekwons.

već je degradacija jezika uzrokovana degradacijom onih potreba koje su i uslovile nastanak složene jezičke strukture. Današnji narodni arapski jezik je pretrpeo gubitak i glasova i padeža u odnosu na književni arapski jezik. Ali. Za razliku od potomaka Avramovog sina Ismaila (Arapi). i one mu pružaju moć da za razliku od životinje postupa slobodno od svojih egzistencijalnih poriva. Do glasvanih promena svakako dolazi i prilikom nametanja jezika narodu druge jezičke grupe. Sam proces degradacije jezika nije proces koji se dešava sam od sebe na osnovu nekih neobjašnjivih mističnih razloga. za nas je najvažnije da u ovom razmatranju zapazimo one promene u jezicima koje su izraz prilagođavanja čovekovim potrebama. jezik se formira i menja pod uticajem sledećih čovekovih potreba: 1) Prirodne (egzistencijalne) 2) Neprirodne (posledice greha) 3) Natprirodne (posledice duhovnih potreba) Po teoriji evolucije. jer su jedino one mogle da nastanu kao plod borbe za opstanak. Zapravo. potomci njegovog sina Isaka (Jevreji) su izgubili sve padeške oblike za vreme svog robovanja u Egiptu.DUHOVNI UZROCI DEGRADACIJE JEZIKA Promene u jezicima svakako uzrokuju različiti faktori. Različite psihološko-fiziološke osobenosti između ljudskih populacija rezultuju različitim principima jezičkih promena. jedino su prirodne potrebe objašnjive. pa da i njih same podređuje višem ili nižem 140 . Neprirodne i natprirodne potrebe su izraz čovekove duhovne slobode.

upotreba jezika sve manje predstavlja čovekovu prednost u borbi za opstanak. POSLEDICE PRIRODNIH POTREBA Dovoljno je primetiti teme o kojima prosečan čovek svakodnevno razmišlja i razgovara. U srazmeri sa eskalacijom zla i sposobnost komunikacije između ljudi biva zloupotrebljena. ili drugim rečima. Uprošćavanje nam je sa ovih pozicija sasvim objašnjiv fenomen. pa shvatiti da tu gotovo uopšte nema govora o borbi za opstanak. a koje spadaju u duhovnu kategoriju.23) Greh na različite načine oskrnavljuje ljudski jezik. već o borbi koja se često vodi na račun čovekovog opstanka. Zato nam je neophodno da uzmemo u ozbir i ostale potrebe koje utiču na promene jezika. u domen suštinskih pokretačkih motiva. prilagođavajući ga čovekovim neprirodnim potrebama. Samo prilagođavanje jezika čovekovim osnovnim egzistencijalnim potrebama dovodi do uprošćavanja jezika na nivo koji zbog jezičke ekonomije odgovara egzistencijalnom minimumu. čuva dušu svoju od nevolja. povređivanja i ubistava među ljudima se dešava kao posledica međusobnog provociranja govorom. dok su natprirodne potrebe u skladu i sa čovekovim prirodnim egzistencijalnim potrebama. POSLEDICE NEPRIRODNIH POTREBA Najveći procenat svih sukoba. ali nam nije jasno kako je jezik mogao prvobitno da postane tako složen da bi mogao zatim da trpi uprošćavanje." (Priče Solomunove 21. Neprirodne potrebe često čoveka dovode u sukob sa svojim prirodnim potrebama.smislu. "Ko čuva usta svoja i jezik svoj. Čovek rečima manipuliše i izražava 141 . Zbog sopstvenih neprirodnih (grešnih) potreba.

koji se svakako izražavaju adekvatnom intonacijom i formiranjem adekvatnih sufiksa. padeža. Takav fenomen je posebno karakterističan za slovensku grupu jezika. i uljuljkuje u lažnu sigurnost sebe i druge. Ivaška. kao što se to desilo među mnogim narodima. itd. jedno isto zlo. Dovoljno je primetiti koliko različitih pojmova postoji za jedan isti greh. Potreba da se izrazi i stekne odobravanje druge osobe može rezultovati laskanjem i tepanjem (upotrebom deminutiva). gubljenje pojmova koji sadrže kategoriju odgovornosti (njihovo zamenjivanje eufemizmima). on provocira.svoje motive. gde. kao što ima moć da svojim rečima laska. a koliko malo za definisanje pojma ljubavi. Vanjuša. Nečista savest i strah od ličnog susreta sa drugom osobom. ime Ivan ima dvadesetak varijanti. Vanja. dok pojmovi duhovne prirode nestaju. Sa druge strane. posebno za ruski. plaši. mogu rezultovati gubljenjem 5. Vanjuška. Vanjka. i još mnoge slične promene svakako ne mogu da se opravdaju borbom za opstanak. na primer u ruskom: Umesto da se čoveku obratimo sa "Hej! Ivane!" mi ćemo mu se obratiti sa "Hej! Ivan!". gordost i oholost sputavaju čoveka da se ponizi otvorenim izražavanjem i prihvatanjem ljubavi. jer one upravo ugrožavaju opstanak čoveka i zajednice. popunjavanje rečnika grubim izrazima i psovkama. Pod uticajem neprirodnih (grešnih) motiva razvijaju se pojmovi koji preciznije definišu grešne aktivnosti. Razni odbrambeni mehanizmi. uznemirava druge svojim rečima. Eskalacija zla među ljudima i nečista savest mogu aktivirati razne odbrambene mehanizme ličnosti koji se manifestuju kroz neprirodan odnos između ljudi. ili se definišu površno da bi se izbegao ukor za savest koji nosi njihovo pravo razumevanje. jer tako naš nastup činimo manje direktnim i bezbednijim. Vaška. laže. koje izražavaju tepanje: Ivanuška. na primer. pa grubost u govoru 142 . Vanječka.

kao plod pomenutog principa uprošćavanja morfološke strukture reči (indoevropski nastavak "s" je sačuvan u većini reči litvanskog jezika). Tako je od "kito" nastalo "kto". U prvoj fazi se izgubio nastavak "s". pa je od "knji" nastalo "ki". Različiti psihološki faktori mogu uticati na formiranje određenog akcenta. Premeštanje akcenta na zadnji slog je uslovilo redukciju glasa "i" u meki poluglasnik "" (koji je izgovarao kao kraći neizraziti vokal između glasa "i" i glasa "e"). pogledajmo razvitak upitnoodnosne zamenice "što"/ "šta" od njenog prvobitnog indoevropskog oblika *kwis do danas. i tako je od "kto" nastalo "čto". U protoslovenskoj fazi jednosložnoj zajednici "ki" je zatrebala "poštapalicu" u vidu rečce "to". Zatim je "knj" prešlo u obično "k". koji se dobijao kada su usne učestovale pri artikulaciji glasa "k". U svom razvoju indoevropski oblik *kwis je pretrpeo sledeće promene: kwis >> kwi >> ki >> kito >> kto >> čto >> čto >> što Glas "kw" se izgovarao kao jedan glas. 143 . Poluglasnik "" je zatim uticao na promenu zadnjonepčanog "k". Promena akcenta utiče na transformisanje i čak gubljenje pojedinih glasova. te smo dobili kvalitativno nov mek prednjonepčani suglasnik "č". kao plod već pomenutog uprošćavanja i osiromašenja prvobitnog indoevropskog fonda glasova. Na primer.(augmentativi) i gestikulaciji predstavlja svojevrstan vid odbrane gordog i samodovoljnog Ja. time što je povukao njegovu artikulaciju ka prednjem nepcu. pa je od "ki" nastalo "kito". pa tako izazvana lančana reakcija može da dovede do krupnih promena u jeziku.

najstariji pisani primeri jezika trebalo bi da izražavaju čovekovu borbu za opstanak. nalazeći u tome sredstva da se odupre gladi. Videli smo lančanu reakciju u transformisanju glasova i reči. Oni isti faktori koji utiču na promenu ljudi. Ta dva glasa se teško izgovaraju zajedno (u osnovi su to "tš" i "t").Pod uticajem pomenute akcentuacije na zadnjem slogu došlo je do potpunog gubljenja poluglasnika "" čime su u neposredan dodir došli glasovi "č" i "t". da otkrivaju one tekovine tadašnje civilizacije koje su pokazatelj evolutivne prednosti zajednice koja koristi moć govora. To potvrđuje da su potrebe duhovnog života one potrebe koje su uslovile čovekovu sposobnost govora. utiču da se menja i jezik kojim ljudi govore. pa je došlo do dalje transformacije time što je "č" uprostilo svoju artikulaciju izgubivši svoj eksplozivni element "t". pa je počeo da radosno razmenjuje sa ostalim članovima svoje zajednice. Ako nastanak jezika nije odgovor na potrebe egzistencije. one ne mogu da budu religiozne. Tako je došlo do formiranja reči "što" / "šta". odlikuju samo egzistencijalne potrebe. i kojima zato jezik nije potreban. bolesti i svim prirodnim katastrofama i nevoljama? Najstariji zapisi nam otkrivaju tekstove religiozne sadržine. kako onda objasniti njegovo nastajanje? Šta nam o potrebi za nastankom jezika otkrivaju najstariji zapisi jezika? Po teoriji evolucije. Životinje ne mogu da shvate Boga. a ne one koje bismo očekivali po teoriji evolucije. ostavši na strujnom "š". kao zajednicu životinja. NATPRIRODNO POREKLO JEZIKA Videli smo da egzistencijalne potrebe nisu mogle usloviti nastanak složenog jezičkog sistema. ali čovek može. Ljudi nisu samo društvena bića koja. nastalu pod uticajem različitih faktora. Čovek je 144 . Šta je to što je čovek tada dobio sposobnošću govora.

duhovno biće koga odlikuju duhovne potrebe i srazmerno njima sposobnost da svoje potrebe izrazi i podeli sa drugima. Izopačenje karaktera prati i izopačenje mišljenja i jezika kao sredstva njegovog izražavanja i komunikacije. pa je sasvim jasno da on nema motiva da u svom izražavanju obraća pažnju na detalje na koje bi obraćao pažnju da zaista ima ljubavi u svom srcu. već upravo najveću smetnju njegovoj egzistenciji. koji svakako ne predstavljaju izraz njegove borbe za opstanak. da rečima izražava pažnju i ljubav prema drugima. moć da Mu izrazi hvalu koje je On dostojan. čovek poseduje sposobnost da na sebi ponese odgovornost za potrebe sveta oko sebe. adekvatno sposobnosti svog odnosa sa Bogom. Takođe. Sposobnost čoveka da izgrađuje svestan odnos sa svojim Stvoriteljem. kao i sposobnosti da sam po sebi shvati svoju potrebu za Bogom. da tada ne bi morao da koristi jezik. Ako je nekada čoveku bilo važno da precizno i na adekvatan način izrazi određene misli. Postoji čak rašireno shvatanje da kada bi čovek imao sposobnost telepatije. jezik je sve više u službi izražavanja i zadovoljavanja čovekovih grešnih i samopravednih poriva. već bi mu predstavljalo veliko olakšanje što ne bi morao ništa da govori. on nema snage volje . jer bi se automatski sa svima u svemu razumeo.ljubavi da obraća pažnju na ono što mu je nekada bilo radost da izrazi svojim rečima. za šta mu je takođe neophodna sposobnost jezičke komunikacije. i zbog koje samo čovek ima sposobnost dubokog razumnog i jezičkog izražavanja. danas. da njemu nije interesantno da razgovara. 145 . predstavlja sposobnost svojstvenu samo čoveku. Umesto da bude sredstvo izražavanja ljubavi i dobrote. Razumemo da kada čovek nema ljubavi. Takva površnost rezultuje gubitkom mnogih jezičkih karakteristika koje pomažu da izražavanje bude precizno i jasno. Ali zbog duhovne degradacije došlo je do izopačenja motiva čovekovog srca i gubljenja njegove sposobnosti da prepozna stvarne potrebe sveta koji ga okružuje. u skladu sa promenom svog duhovnog stanja.

kada je tamo sve već jasno?" Možemo odgovoriti analognim pitanjem "Da li mladić i devojka imaju potrebu da izražavaju ljubav između sebe.8). uzvisite se vrata večna! Ide car slave. Anđeli iz Isusove pratnje upućuju poziv anđeoskoj straži na ulazu u Sveti grad: "Vrata! Uzvisite vrhove svoje.24)." 146 . Takav dijalog nema samo informativnu prirodu. Zapazimo sadržaj dijaloga u svetu bezgrešnih bića (Psal. već služi za izražavanje ljubavi i divljenja. kada su već jednom bili zajedno i postali sigurni da jedan drugoga vole? Zašto da se onda uopšte ponovo sastaju?" Mnogima bi predstavljao veliki teret da kao anđeli pred Božjim prestolom dan i noć ponavljaju "Svet." Anđeoska straža odgovara pitanjem: "Ko je taj car slave?" Anđeli iz Isusove pratnje odgovaraju: "Gospod krepak i silan. Ono razmišlja kako da ostalom svetu još više otkrije pravu Božju ljubav. ali srce pokrenuto ljubavlju nikada ne postaje apatično prema potrebama života. uzvisite se vrata večna! Ide car slave.Sledeći pomenutu logiku neko bi mogao da se zapita "Da li će u obnovljenom raju biti potrebe da se koriste reči. Vrata! Uzvisite vrhove svoje. svet. već se trudi da život svojim sopstvenim uticajem učini još lepšim. Gospod silan u boju. svet" (Otkrivenje 4.

već zato što želi da čuje odgovor uzvišene hvale: "Ko je taj car slave?" Anđeli iz Isusove pratnje odgovaraju Isusovim imenom koje otkriva njegovo božanstvo: "Gospod nad vojskama. To je toliko velika stopa da bismo od samo jednog ljudskog para. epidemije i druge katastrofe imale nepovoljniji učinak na stopu priraštaja nego što imaju danas. Oni se pitaju kako je mogla Nojeva porodica od svega 8 članova da za samo 4500 godina poveća broj svojih potomaka na 6 milijardi? DEMOGRAFSKA STOPA RASTA STANOVNIŠTVA Po današnjoj demografskoj stopi rasta stanovništva koja iznosi 3% godišnje. Ranije su ratovi. pometnji jezika i raseljavanju naroda mnogima izgleda isuviše neverovatan da bi bio istinit. dovoljno je da imamo šest puta manji priraštaj . Misao da su samo od jedne porodice. On je car slave.7-10) MIT ILI NAUKA? Biblijski izveštaj o građenju Vavilonske kule. 147 . koji je živeo pre manje od 800 godina. Da bismo dobili ukupan današnji broj stanovnika na Zemlji od samo jednog para koji je živeo pre 4500 godina (u vreme biblijskog Potopa). mogli da dobijemo ukupan današnji broj ljudi na Zemlji." (Psalam 24. dolazi do udvostručenja stanovništva naše planete za period od samo 24 godine.0. što predstavlja udvostručenje stanovništva za period od 140 godina. koja je izašla iz Nojevog kovčega. pa je realno zaključiti da je nekada godišnji priraštaj stanovništva bio manji nego danas.Anđeoska straža ponovo postavlja pitanje. ne zato što ne zna odgovor. nastali svi narodi na Zemlji mnogima se čini neozbiljna i nenaučna.5% godišnje.

narodi i rase na Zemlji. Biblijska genealogija nam sada izgleda mnogo realnija od evolucionističkog shvatanja da ljudska vrsta egzistira na zemlji više stotina hiljada godina. a ne pre 4500. po samoj teoriji evolucije. niti imamo ijedan drugi dokaz njihove navodne demografske eksplozije u praistoriji?! POREKLO NARODA PO BIBLIJSKOM MODELU U svetlu pomenutih saznanja nemamo nikakvog razloga da sumnjamo u logičnost biblijskog izveštaja.Po istoj.nastali svi članovi današnje ljudske porodice. "čast". da bi došlo do nastanka savremene ljudske vrste. Jafeta i Hama . Ako je evolucionistička hipoteza istinita. kako onda demografsku eksploziju i prenaseljenost planete Zemlje nismo dobili mnogo ranije. "Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji. bio je neophodan ogroman broj ljudi koji su čekali da ih zadesi "pozitivna" mutacija. još u dalekoj praistoriji? Uostalom. dakle da je Nojeva porodica živela pre 5500 godina. koji tvrdi da su od samo tri Nojeva sina Sima. Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati 148 . SIM "Sim" (Šem) na hebrejskom jeziku znači "ime". već zato da bi Bog kroz njih pokazao šta neko može da bude ako održi zavet vernosti Bogu. Po biblijskom otkrivenju. pitamo se. kada niti nalazimo njihove fosile. koja ih je navodno transformisala u tip današnjeg savremenog čoveka. sva današnja plemena. šest puta manjoj stopi priraštaja. ne zato što su oni po svojoj prirodi bili nešto posebno pred Bogom i pred ljudima. naša planeta Zemlja bi danas imala čak bilion stanovnika. zbog male verovatnoće. "karakter". da je istorija ljudskog roda samo 1000 godina starija. Gde je toliki broj ljudi. Simovi potomci su od Boga izabrani za poseban zadatak.

Knaghan). Micraim). posebno sa narodima severne i zapadne Afrike. Aram je predak Aramejaca.22). Kroz istoriju.Mojsijeva 28.9) "Svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u semenu tvom. "braon". Jedino se Putova genealogija potomaka ne spominje. Biblija često naziva Afriku zemljom Hama (Psalam 105.Mojsijeva 10. Lud je predak Lidijaca koji su naselili područje Male Azije. jer vas bijaše manje nego ikojega drugoga naroda. Sim je imao ukupno pet sinova: Elama. 106." (1.6-7) "Jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. rodio se i obećani Mesija ." (2. Arfaksad je predak Haldejaca. koji su ranije naselili područje Sirije. Puta i Hanana (hebr. Misraima (hebr.22) Ham je imao četiri sina Kuša. Asura.27. Asur je predak od Asiraca.vas Gospod Bog i izabra vas. semitski narodi su se izmešali i stopili sa mnogim drugim narodima.Jevreji i Arapi su jedini Semićani koji su do naših dana sačuvali svoj entitet i svoj jezik. HAM Koren "ham" na hebrejskom znači: "toplota". Luda i Arama (1. Arfaksada. Jevrejima." (5. među Misraimovim potomcima današnji Egipćani.Mojsijeva 7. nego je preko Simovih potomaka ceo svet čuo za vest evanđelja. Elamci su imali udela u formiranju Persijskog carstva.Korinćanima 12. a među Hananovim 149 . Među Simovim potomcima. (posebno sa Etiopljanima). Arfaksadovi potomci . Libijci i Palestinci.23. od kojih su nastali razni semitski narodi. dok se među Kušovim potomcima spominju Etiopljani.Isus Hristos. ali takođe i sa današnjim Jermenima i Indusima.14) Ne samo što su od Semićana indoevropski narodi dobili svoj alfabet.

potomcima ne postoje narodi koji su do danas sačuvali svoj entitet. proždrljivost i neumerenost u ishrani rezultuje zdravstvenim problemima. Svaki greh rezultuje svojim prokletstvom.sinida (izvornih Kineza). koji će na njegovo nepokajano potomstvo navući prokletstvo ropstva: "A Ham. već samo sredstvo. nevolja koja predstavlja povod da čovek postane svestan svog nepobeđenog iskušenja i prilika da ga konačno pobedi. licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog. Za razliku od svoja dva brata. vide golotinju oca svog. i da bude sluga slugama braće svoje! I još reče: Blagosloven da je Gospod Bog Simov. Kada postane 150 . izuzev potomaka Hananovog sina Sina . i idući natraške pokriše njom golotinju oca svog. a Hanan da im bude sluga!" (1. i Hanan da mu bude sluga! Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim. pa nisu ni imali potrebe da ponesu na sebi teško prokletstvo ropstva. I reče: Proklet da je Hanan. i kaza obojici braće svoje na polju. "A kad se Noje probudi od vina. i ogrnuše je obojica na ramena svoja. dok greh nepoštovanja rezultuje prokletstvom ropstva zato što je ropstvo najsvrhovitiji ukor za osobu kojoj nedostaje poštovanje.Mojsijeva 9. Prokletstvo se razlikuje od kazne po tome što nije izraz konačnog pravednog suda. otac Hanancima.22-27) BLAGOSLOV I PROKLETSTVO NARODA Oni Hamovi potomci koji nisu pristali na Hamov greh. na primer. dozna šta mu je učinio mlađi sin. nisu nasledili njegovu grešnu sklonost nepoštovanja. Ham je u jednoj situaciji pokazao karakter nepoštovanja. A Sim i Jafet uzeše haljinu.

ili da se sasvim ponizi i pokaje za svoje grehe. da ga još više otruje buntom i nepoštovanjem. posvećenike s krvava pira. odlučio si uništiti rukama otaca naših. A Božje strpljenje su drsko shvatali kao svoje pravo da greše. U neprijatnom iskušenju on biva suočen sa svojom do tada pritajenom ohološću. gajili su osećanje o svojoj nepobedivoj moći.. Na kraju. davao si mesta pokajanju. roditelje ubice bića bespomoćnih. Četiri stotine godina Bog je pozivao jednu grupu Hananovih potomaka na pokajanje. okrutne ubice svoje dece. Zamrzeo si drevne stanovnike svoje Svete zemlje jer su činili zlodela grozna u vradžbinama i obredima bezbožnim. bilo kroz razne prilike i neprilike. Premda si ih mogao. Ipak si i njih poštedeo kao ljude. gordošću i buntovnošću. kojih ne bi bio svestan u uslovima mira i blagostanja. i biva primoran. Jer ti ljubiš sva bića i ne mrziš ni jedno koje si stvorio. žderače utrobe na gozbama mesa ljudskog. čovek ima priliku da postane svestan slabosti sopstvenog karaktera. ne bi ga ni stvorio. nije bilo straha ni pred kim. A ti si milostiv svemu jer možeš sve i kroz prste gledaš na grehe ljudima da bi se pokajali. Jer da si štogod mrzeo. kada odbiju sve pozive na pokajanje.žrtva tuđeg nepoštovanja. ili da svoje srce još više okameni. . . i tako svojim suludim izborom dovede do uništenja. predati u boju rukama pravednika ili strašnim zverima ili ih strogom rečju najedanput zatrti.. kao bezbožnike. Poneseni svojom fizičkom snagom i veličinom. jer si im pred vojskom svojom poslao ose kao preteče da ih malo pomalo istrebe. Sud Božje pravde pohodi ljude tek onda kada oni prezru Njegovu milost. 151 .. Bog im se otkrio kao pravedni sudija. sudeći im malo pomalo. Jevrejske mudrosti otkrivaju zašto nisu mogli biti ostavljeni bez kazne: "A što si ostavio nekažnjene njihove grehe.. bilo kroz Njegovu reč. i živeći u gradovima koji su bili opasani ogromnim kamenim zidovima.

Ili će vas rasejati Gospod među narode. Pravedni Bog ne gleda ko je ko. i svog Mesiju poslao na krst. 56. i služiće Mu žrtvama i darovima. dokle se ne istrebiš..7) Kao što Božji blagoslov počiva na pokajanim narodima. Sveto pismo proriče Božji blagoslov i nad Hamovim potomcima: "U to će vreme biti pet gradova u zemlji egipatskoj koji će govoriti jezikom hananskim i zaklinjati se Gospodom nad vojskama. 27. jer sve je tvoje. . . Blago kažnjavaš prestupnike. pa je prokletstvo snašlo i sam izabrani jevrejski narod kada je pogazio svetlost koju je imao.. Gospode!" Mudrosti Sol. On će im poslati spasitelja i kneza i izbaviće ih. već će biti prekriven prokletstvom: 152 . Kad stanu vikati ka Gospodu na nasilnike.11. 29.26. i spomenik Gospodnji na međi njezinoj. njihov blagoslov neće sasvim nestati. Da Božji karakter ne bi njihovim rasejanjem bio pogrešno predstavljen. 28. U to će vreme biti oltar Gospodnji usred zemlje egipatske. I biće poznat Gospod Egipćanima. i poznaće Egipćani Gospoda u to vreme. tako i Božje prokletstvo pada na narode koji su se iskvarili.Ali ti štediš. Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod egipatski i asirski. "Doći će na te sve ove kletve i goniće te i stizaće te. koriš ih i opominješ za grehe njihove da se ostave zloće i da se uzdaju u tebe. 28.. I biće znak i svedočanstvo Gospodu nad vojskama.18-25. Izrailj...23-24.. I služiće Gospodu Egipćani s Asircima.2 Za sve koji se odvrate od svojih greha. i malo će vas ostati među narodima u koje vas odvede Gospod". Jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima" (Isaija 19.3-10. u zemlji egipatskoj. jer nisi slušao glasa Gospoda Boga svojega i držao zapovesti njegove i uredbe njegove. obećan je blagoslov. i nasledstvo moje. delo ruku mojih.

jer će opasti masline tvoje.37-38. vodio ih neprijatelj. evo. ali se nećeš uljem namazati. jer Bog će voditi Izrailja u radosti. I naredi Bog: Neka se snize sve visoke gore i večne klisure. stani na visoko i obazri se na istok! Pogledaj! Deca se tvoja sabiru. Sve voće tvoje i rod zemlje tvoje izješće bube. Mnogo ćeš semena izneti u polje. Bog obećava da će ga u svojoj milosti ponovo vratiti u obećanu zemlju: "Zato ću Vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koju ne poznaste. ali neće biti tvoji.Mojsijeva 28. i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Jer ću ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim. ni oci vaši i onde ćete služiti drugim bogovima dan i noć dokle vam ne učinim milost. nek se doline ispune i poravna zemlja da Izrailj čvrsto kroči u sjaju slave Božje.1315) "Ustani Jerusalime. u koje te odvede Gospod. Rodićeš sinove i kćeri. idu dani. nego: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne. jer će otići u ropstvo. na zapovest Svetoga." Vidimo da pravedni Bog ne gleda ko je ko. a gle." (5. radujući se što ih se spomenuo Bog. prateći ga milosrđem svojim i pravednošću.40-42) Da bi svoj nekada izabrani narod doveo do pokajanja. a malo ćeš sabrati jer će ga izjesti skakavci. JAFET 153 . ni vi. Imaćeš maslina po svim krajevima svojim. kao decu carsku."I bićeš čudo i priča i podsmeh svim narodima. od istoka do zapada." (Jeremija 16. Otišli su od tebe pešice. govori Gospod kad se neće više govoriti: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje Misirske. Zato. Bog ih tebi vraća nošene u slavlju. a šume i stabla mirisna činiće senu Izrailju po Božjoj zapovesti. Blagoslov i prokletstvo su u rukama čovekove slobodne volje. već kakav je ko. u svetlu Njegove slave.

Kitim i Dodanim. i "Gepidi" kao naziv jednog germanskog plemena. učinilo je da se u raznim indoevropskim narodima sačuvalo ime Jafet (Japhet) kao naziv božanstva.21).Mojs. U indijskim Vedama ono nosi naziv "PRAJAPATI" (sin Boga stvaranja)."Jafa" na hebrejskom znači "lepota" i "svetao". Madaja. svog praindoevropskog pretka. verovatno vuku poreklo od Jafeta. u grčkom "IAPETUS" (koji se smatrao sinom neba i zemlje a ocem mnogih naroda). a sami Kiprani su sebe nazivali rečju Kition.4-5) Elisa je naziv za stare Grke. a sama Biblija kao naziv za Grčku uvek koristi pojam Javan (Danilo 8. JAFETOVI POTOMCI Jafet je imao sedam sinova: Gomera. da svojim precima pridaju božanske atribute." (1. Magoga. Od njih su nastali današnji indoevropski narodi. Stari persijski naziv za Grke bio je Jauna. Jafetov sin Javan. Josifa Flavija i Herodota možemo naći izveštaje o narodima koji su se u njihovo vreme zvali imenima Jafetovih sinova. a u rimskoj mitologiji "JUPITER".Straboa. svako po jeziku svome i po porodicama svojim u narodima svojim. i koji su živeli na području od Grčke i Male Azije do Persije. Prokopija. Tarsijci se u Pismu spominju kao trgovci i moreplovci sa kojima je trgovao izrailjski car Solomun: "Jer careve sluge hođahu u Tarsis sa slugama Hiramovim: jedanput u tri 154 . Javana. Jafetovi potomci se uzdižu nad ostalim narodima po svojoj lepoti. Kitim je biblijski naziv za Kipar. Tovela. "A sinovi Javanovi: Elisa i Tarsis. "Japodi" kao naziv jednog ilirskog plemena. Opšta odlika raznih naroda. predak je današnjih Grka. Od njih se razdeliše ostrva narodna na zemljama svojim. 10. Kod antičkih istoričara . Meseha i Tirasa.

slonove kosti i majmune i paunove. i to od njegovih sinova Togarme i Aškenaza. Gomerovi potomci. Po Enciklopediji Britanici. n. ujedinio Mediju i Persiju pod svoju vlast." (2. niti će zlata iskati.9. vladari Persije. Grčki istoričar Herodot spominje Cimere (Cimermane) koji verovatno predstavljaju Gamerite. On spominje Tiberane i Moškoe (potomke Tubala i Mešeha).e. sve dok persijski vladar Kir nije 550.godine vraćahu se lađe tarsiske donoseći zlato i srebro. lukom koja se nalazila na jugu Španije. godine pr. Jermeni tradicionalno veruju da takođe vode poreklo od Gomera.n. Persian Njars. po Bibliji. nekada nazivao Gameriti.62) Madaj je otac Midima.6).Dnevnika 9. 7. Istoričar Josif Flavije je zabeležio da se narod. n. n. a koju su razorili Kartaginjani oko V veka pr. koji neće mariti za srebro. dok za potomke Jafetovog sina Madaja." (Isaija 13.) još uvek nazivaju imenima Jafetovih sinovima.Midijanina (Danilo 11. 155 . što nam pored istorijskih izvora otkriva i biblijski izveštaj: "Evo. To znači da su današnji Kelti Gamerovi potomci.e. e. da bi 539.1) koji nosi ime indoevropskog korena i značenja. piše da oni sebe nazivaju Arijevcima: "Miđani su nekada bili poznati kao Arijevci. naseljavali su severne krajeve zemlje (Jezekilj 38. koji se u istoriji spominju kao jedno od iranskih plemena. Pored Cimera." (Herodotus. godine oborio veliku vavilonsku državu. ja ću podignuti na njih Mide.21) Enciklopedija Britanika biblijski Tarsis dovodi u vezu sa gradom Tartesus.) sebe nazivao Gali (Galaćani).17) Biblija takođe spominje midsko-persijskog cara Darija . koji je u njegovo vreme (93. Herodot spominje još par naroda koji se u njegovo vreme (V vek pr.e.

U bukvalnom smislu. Evrope. a ne i za pojam etničkog porekla. Germane. Po Svetom pismu. dok su nekadašnji Sarmati. a kako ne postoje nikakvi arheološki dokazi za indoevropsku prapostojbinu. .. iranska plemena su se raširila do Indije i Bangladeša (civilizacije Mohendžodaro i Parapa). danas jedna od kineskih republika. narod koje je on nazivao Magogiti. Plemena iranskog porekla Kurdi i Oseti se nalaze severno od današnjeg Irana. Mnoštvo različitih autora smešta indoevropsku prapostojbinu na različitim delovima Azije.) odlikuje poreklo od Nojevog sina Jafeta. prapostojbina svih naroda je Ararat gde je pristala Nojeva barka. Teorija evolucije ne polazi od toga da su indoevropski narodi nastali od jedne jedine porodice i njihovih sedam sinova. Po Josifu Flaviju. 38. i jedina kineska republika čije stanovništvo govori jezik indoevropske grupe jezika. Zato teorija evolucije ni ne može da objasni zašto indoevropska grupa naroda nema arheoloških dokaza za svoju prapostojbinu. 156 . koji su se ubrzo posle Potopa sa svojim potomstvom razišli na razne strane sveta.39). Grci su nazivali Skitima. naselivši područje nekadašnje istočne Evrope.. pa čak i Arktika. od kojih je najistočniji Tadžik. takođe iranskog porekla.U svojoj ekspanziji na jugoistok. Magog se rasprostirao severno od zemlje biblijskog pisca (Jezek. otišli najdalje na sever. mnogi opet zaključuju da je indoevropski pojam veziv isključivo za lingvistiku. iz čega sledi da i ostale indoevropske narode (Slovene. Sogdijanu i druge manje državice. Na istoku su formirala Baktriju. Možemo primetiti da sve pomenute narode odlikuje zajednička indoevropska grupa jezika.15. od Islanda do Indije.

pojavljuje se pre vremena stop kodon koji menja okvir čitanja gena. NARODI KRVNE GRUPE "A" 157 . str. mogao je bez sumnje biti samo planinski masiv Ararata. Kada. na primer. Krvna grupa "A" je izvorna krvna grupa "ABO" sistema i od nje su mutacijama nastale krvne grupe "B" i "O". "Utvrđeno je da gen O ima iste sekvence kao gen A. mogu nam poslužiti kao genetički markeri na osnovu kojih možemo da odgovorimo na mnoga pitanja o poreklo čoveka i naroda. a kako se one nasleđuju poštujući Mendelove zakone nasleđivanja. a analizom zastupljenosti tog izmenjenog gena u stanovništvu možemo da pratimo kretanje i poreklo određene populacije ljudi.Najmudrije mesto za pristanište barke. na tromeđi tri kontinenta. mogu nam pomoći savremena saznanja o zastupljenosti genetičkih markera specifičnih za razne ljudske populacije. GENEALOGIJA KRVNIH GRUPA "ABO" SISTEMA Razlike između krvnih grupa nastaju mutacijama. koji se nalazi u "centru sveta". u toku transkripcije DNK. njeni potomci takođe nasleđuju od nje novonastalu genetsku promenu. GENETIKA I POREKLO NARODA U odgovoru na pitanje da li indoevropsku grupu jezika zaista prati realna populacija naroda koji imaju zajedničko indoevropsko (Jafetovo) poreklo." (Klinička transfuziologija. kosmičko zračenje izazove mutaciju i tako promenu genskog zapisa kod jedne osobe. Delecija gena A je samo jedan od uzroka nastanka krvne grupe O. ali zbog delecije jednog nukleotida u njemu. 107) Kod krvne grupe "B" došlo je do četiri zamene nukleotida u odnosu na "A" grupu.

i Sloveni). kao i kod Eskima i pojedinih Indijanaca Severne Amerike (Blekfut 82%. kao i narode jugoistočne 158 . kao i među pojedinim plemenima južne Afrike (Bušmanima i Hotentotima). Kelti. raširena po celoj zemljinoj kugli. gde se nalazi u veoma maloj meri. Šošoni 45%. Maje 98%). nje nema među američkim Indijancima. ali je nalazimo veoma izraženu i u fosilima Lepenskog Vira. zatim u Finskoj i Mađarskoj. Tračani. Iako Indijanci severne Amerike imaju mnoge atribute žute rase. Navajo 27%). Srećemo je i među turkijskim narodima. vidimo povećanu zastupljenost "B" grupe na području Pekinga i okoline. Burjata. Iliri. Najviše je zastupljena u centralnoj Aziji i na Tibetu. NARODI KRVNE GRUPE "B" Grupa "B" prati jednu grupu naroda mongolskog porekla. Kalmuka. oni nemaju nikakve genetske bliskosti sa mongolima Azije. Vidimo je posebno zastupljenu na severu Švedske među Laponcima. Izuzev na zapadnoj obali Aljaske. Najviše je zastupljena kod Tibetanaca. Kako su Mongoli vekovima držali kinesku prestonicu. kao i u fosilima Podunavlja.Jednostavnim analiziranjem zastupljenosti krvnih grupa (ABO sistema) možemo primetiti na jugu Švedske i Norveške izraženu distribuciju "A" krvne grupe. i u Bugarskoj i Turskoj. i Pa-Mjao naroda. NARODI KRVNE GRUPE "O" Nulta krvna grupa je najzastupljenija krvna grupa u svetu. Krvnu grupu "A" srećemo i među predstavnicima žute rase. koja se poklapa sa područjem najveće zastupljenosti nordijskog rasnog tipa (u koje spadaju i stari Grci. Kod nas je i danas najviše zastupljena u Podunavlju istočne Srbije. što pokazuje da su mongolska plemena živela nekada i na našem podneblju. Nalazimo je i među južno-australijskim Aboridžinima. Ona takođe odlikuje mnoge narode negroidnog porekla. na Alpima. Germani. a među Indijancima Južne Amerike je nalazimo u njenom najčistijem obliku na Zemlji (Peru 100%.

" (A. postoje male rase ili rase "drugog reda". Na tlu Skandinavije je posebno zastupljena u švedskoj pokrajini Dalarne. za vreme Prvog svetskog rata. zato što se razlike između ljudskih rasa prvog reda (bele.Azije. Osnovi učenja u evoluciji. najviše na Islandu (56%). crne i žute) ne poklapaju sa genetskim razlikama 159 . Dinić. ili. kao i kod Dravida (starosedelaca Indije). Beograd) RAZLIKE IZMEĐU LJUDI NASTALE ZBOG RAZLIČITOG POREKLA I RAZLIČITE ADAPTACIJE "Prva antropološka ispitivanja krvnih grupa čoveka uopšte. na Solunskom frontu. lekari u srpskoj vojsci. "Antropolozi dele čovečanstvo na tri najkrupnije rasne grupe. žute i bele rase po svetu. zatim u Irskoj (52%). Beograd) Prva saznanja izazvala su zbunjenost. Škotskoj (51%). "žutu" i "belu" rasu. 277. Italijana (46%). str. mongoloidnu i evropeidnu. i australijske Aboridžine. kako se u antropologiji kaže. Ona je kod nas najviše zastupljena na Kosovu. Prosveta. zapazimo da ne postoji nikakva analogija između krvnih grupa i zastupljenosti crne. Prosek zastupljenosti nulte grupe u stanovništvu Jugoslavije iznosi 38%. Zavod za transfuziju krvi. i ona odlikuje stanovništvo dinarskog i mediteranskog rasnog tipa. Iako postoji analogija između zastupljenosti krvnih grupa i rasnih tipova drugog reda. Aleksopulo. Ovoj modernoj podeli odgovara stara podela na "crnu". Veoma je zastupljena i kod Gruzina (na Kavkazu). Pored ovih rasa. obavili su Hana i Ludvig Hiršfeld. Nalazimo je širom Evrope kao odliku različitih mediteranskih rasnih tipova." (B. kod Baskijaca (51%). na tri rase "prvog reda": negroidnu. gde je bio skoncentrisan veliki broj naroda i rasa.

) Dakle. bar ne u pogledu njihove srodnosti. već su nastale mutacijama kroz proces međusobnog razilaženja. Mongoli se fizički veoma razlikuju od nordijskog rasnog tipa jer su adaptirani na hladne klimatske uslove. ali se veoma razlikuju po onim ostalim antropološkim atributima.). koji nisu posledica prilagođavanja istim uslovima uslovima sredine. i zatim dužeg vremena izolacije (i endogamije) raznih grana Nojevih potomaka. žute i bele). koji je rezultovao formiranjem rasa prvog reda (crne. na primer. Nerazumevanje i zanemarivanje biblijskog učenja o poreklu čoveka rezultuje zbunjenošću naučnika koji razlike između rasa prvog reda. Jedan ključ je tu. kao što su to prvobitno bile krvne grupe ABO sistema.. od kojih su formirani rasni tipovi takozvanog drugog reda (mediteranci. (U evolutivno neutralne gene možemo uslovno računati i gene zadužene za razne sisteme krvnih grupa. Raširenost krvnih "bioloških indeksa" ne slaže se ni sa jednom kartom glavnih ljudskih rasa.. Mongoli su prilagođeni hladnoj klimi kao i Eskimi. ali su genetski bliskog zajedničkog porekla sa nordijskim rasnim tipom. i Niloti i Pigmeji su crnci (zbog Božjeg čuda adaptacije). nordijci. ali koja vrata i koju perspektivu otvara?" (V. one nisu ostavile nikakvog traga na neutralnim genima. Kako su rase prvog reda nastale trenutno Božjim čudom. Nordijski rasni 160 . "Krvne grupe pokazuju da nešto nije u redu sa sadašnjim podelama ljudskih rasa. u razumevanju da razlike između ljudi na nivou neutralnih gena nisu vezane za proces prilagođavanja nepovoljnim klimatskim uslovima. ali su sasvim različitog porekla. genetske razlike između ljudi otkrivaju genealogiju naroda od Noja. već su plod različitog genetskog porekla.Dvorniković) Ključ u razumevanju veze između krvnih grupa i naroda i rasa nalazimo u Bibliji. dinarci.koje otkrivaju genetički markeri. i zato veoma liče jedni na druge. Otuda. nastale adaptacijom. pokušavaju da poistovete sa razlikama između rasa drugog reda (i njihovim tipičnim krvnim grupama).

Iz toga se prirodno zaključuje da će crnci koji žive u povoljnijim uslovima imati manje razvijenu inteligenciju od. Ako su osobine vrste nastale borbom za opstanak. Takođe.). iako su fizički slični (spadaju u belu rasu).. a odgovornost za čovekove psihofizičke atribute se svim silama pokušava prebaciti na uticaj sredine. sa svojim tipičnim nasleđenim sklonostima koji ih čine moralno odgovornima i zavisnima od Boga.tip i mediteranci su međusobno veoma genetski udaljeni. predstavnika žute rase. zloupotrebljava se činjenica da rase prvog reda okupljaju pod sobom populaciju vrlo različitog genetskog porekla. zajednički guturalni izgovor.. čime se doprinosi da se i ljudska odgovornost za sopstveno ponašanje prebacuje sa njega na okolinu. jer oni direktno predstavljaju razne grane Nojevih potomaka.) pokazuju isto tako genetsku bliskost sa Eskimima (antigeni HLA sistema. nordijci i mediteranci). dok se istraživanje rasnih tipova drugog reda proglašava tabuom u koji ne sme da se dira. Arapi. afrički crnci Bušmani i Hotentoti pokazuju zajedničke genetičke markere sa Mongolima i Indoevropljanima. danas se pokušava zaboraviti. posebno na temu rasnih tipova drugog reda. Da bi se izbeglo takvo rasističko shvatanje. jer različiti uslovi života rezultuju različitom potrebom za različitim sposobnostima. Da bi izbegli potrebu za objašnjenjem spomenutih fenomena. Time se zapravo pokušava zataškati i jedna implikacija koja nužno sledi iz teorije evolucije. Kako na istom klimatskom području dolazi do mešanja stanovništva različitog genetskog porekla a koje ima međusobne sličnosti zbog adaptacije istim uslovima (na primer. Da bi se obezvredio pojam rase. onda je normalno da postoje razlike i između ljudskih rasa. koji moraju mnogo više da se snalaze da bi opstali u borbi za opstanak. jednostavno se podrazumeva da su predstavnici ljudske vrste jednaki po svojim sposobnostima i pojam rase pokušava da se zaboravi. dok semićani (Jevreji. naučnici danas prave tabu temu po pitanju rasa. itd. izražena levorukost. iste nasledne bolesti. na primer. Ono što se ranijih godina branilo naučnim argumentima i rezultatima egzaktnih istraživanja. na taj način genetske razlike između samih pojedinaca u okviru rasnog tipa prvog reda 161 .

tropskim i suptropskim uslovima (koji su najbliži pretpotopnim uslovima). već pripadnik žute rase.hladnim klimatskim uslovima. tako su u tim istim područjima zastupljeni i genetski najrazličitiji ljudski rasni tipovi po svom poreklu. možemo govoriti o identifikaciji rase prvog reda sa rasnim tipom drugog reda . Takođe. Da je princip prirodne selekcije i evolucije zaista formirao osobine vrsta. 162 .pa rasu prvog reda (žutu) prate genetski markeri koji odgovaraju rasnom tipu drugog reda (mongolima). Ako pogledamo rekonstruisanu mapu ledenih površina na zemlji za vreme ledenog doba. tada bi one danas bile prilagođene upravo proteklom periodu ledenog doba. dok je najmanja zastupljenost različitih rasnih tipova (drugog reda) prisutna u nepovoljnim . Predak čoveka ne bi bio neki afrički crnac. primetićemo da i danas na njenim nekadašnjim ledenim površinama žive predstavnici žute rase koji su adaptirani na vrlo hladne uslove. prevazilaze razlike koje postoje između različitih rasa po svetu. u hladnim klimatskim uslovima. Među afričkim crncima nalazimo genetski najrazličitije predstavnike ljudskog roda. Tamo gde je najveća genetska čistota ljudske populacije. Kao što je najveća koncentracija različitih biljnih i životinjskih vrsta u po život najpovoljnijim . najveći broj današnjih živih vrsta bi svakako bio prilagođen hladnim uslovima. a ne tropskim i suptropskim kao što pokazuju činjenice.(u ovom slučaju bele rase).

Genetički markeri pokazuju da Skandinaviju i Alpe dan danas naseljavaju pripadnici žutog rasnog tipa . koju dan danas naseljavaju Eskimi i Indijanci njima bliskog genetskog porekla.Skandinaviju i Alpe. Temperaturni ekstremi poslepotopne klime na zemlji rezultovali su potrebom za prilagođavanjem živih organizama dotle nepoznatim uslovima života. Područje Tibeta danas naseljavaju Mongoli koje odlikuje B krvna grupa. Planinski lanac Anda u Južnoj Americi naseljavaju Indijanci (Inke) koje odlikuju isti genetski markeri koje imaju i Turci (antigen HLA-B16).Ugrofinci (alpski tip). Genetički marker (HLA-B14) koji je strukturalno vrlo blizak turskom genetskom markeru (HLA-B16) nalazi se zastupljen i na Andima i na evropskim Alpima. i tako nestankom pretpotopnog efekta staklene bašte 163 . koje odlikuje zajednički antigen HLA-B27. Ptice pred zimu lete sa severa na jug. FENOMEN ADAPTACIJE U diskusiji na temu ljudskih rasa jedan naučnik mi je postavio pitanje: "Kako je to moguće da postoje ljudi koji imaju veoma izduženu (dolihokefalnu) ili veoma široku (brahikefalnu) lobanju? Zar ne postoji neki standard u prirodi da ljudi izgledaju srazmerno i skladno? Otkuda takve devijacije?" "Zato što je egzistencija važnija od estetike!" Odgovorio sam mu. iz vremena kada se topila njena ledena kapa. koji su verovatno bili prvi stanovnici Evrope. I sami možemo primetiti kako nam smetaju temperaturne oscilacije. Na području Evrope vidimo dve ledene površine .Na području Grenlanda i na severu Amerike vidimo takođe oblast prekrivenu ledom. koja je nastala padom vodenog omotača za vreme Potopa. zato što nisu predviđene za hladnu klimu.

bilo toplu i osunčanu mnoštvom svojih atributa. dotle uske i sitne mongolske oči bivaju zaštićene od odbijene sunčeve svetlosti snežnih površina. Dok zaštitni tamni pigment štiti njegove unutrašnje organe od štetnog ultraljubičastog zračenja jakog ekvatorskog sunca. 164 . Jaka cirkulacija krvi u licu. debela čekinjasta kosa i osinji oblik glave Mongola. kao što su ptice dobile instinkt da pred zimu lete sa severa na topli jug. noge.koji je rezultovao jednakom temperaturom na celoj zemljinoj površini. žutu rasu odlikuju kratki ekstremiteti (kratke ruke. Kao što pingvini imaju dvostruki sistem krvnih sudova (arterija prolazi kroz venu) da bi mogli da podnesu nisku temperaturu. Za razliku od crne rase koju odlikuju izduženi ekstremiteti i izdužena lobanja. da bi se tako smanjila površina tela koja bi rezultovala štetnom aspiracijom toplote u hladnim uslovima. Bog je učinio i čudo prilagođavanja kod mnogih organizama. predstavlja adaptaciju na delovanje hladnog vetra polarne klime. Pa. opet. sa specifičnim prćastim nosem. i kao što su mnoge životinje dobile sposobnost zimskog sna da bi podnele zimu. tako je i čovek adaptiran na nepovoljnu klimu bilo hladnu. šaka) i kratka okruglasta lobanja.

pa zato pripadnik žute rase ima drastično smanjenu količinu znojnih žlezda i zato veoma suvu kožu. čovek žute rase je odmah pretvara u salo. Taj fenomen prati i pojedine rasne tipove koji žive u vreloj pustinjskoj klimi. prosečna zastupljenost znojnih žlezdi bi mogla da dovede do dehidratacije. jer je tamo vazduh takođe veoma suv.Kako je u hladnim uslovima vazduh veoma suv. Za razliku od mediteranskog rasnog tipa koji sav višak prekomerno uzete hrane izbacuje napolje. jer je sva vlaga iz vazduha zamrznuta. Instinktivna 165 . radi zaštite od niske temperature. Zbog ograničenosti izbora hrane on je osposobljen da podnese mnogo nezdraviju ishranu od ostale populacije. a i zbog oskudne ishrane u nepovoljnim uslovima za život.

Brahikefalija je karakteristična osobina nekih rasa i naroda (Finci. kratkoglavost. Laponci. odgovaraju karakteristikama takozvanog alpskog rasnog tipa. odlikuje i posebno izražena zaokrugljenost lobanje. Mapa predstavlja zastupljenost muškaraca visine od 156 cm na području srednje Francuske.). I. 475." (Enciklopedija leksikografskog zavoda.+ -kefalija). EVROPSKA ŽUTA RASA Zapazimo na mapi Francuske zastupljenost krvne grupe "A". i često sasvim nepotrebnih starih stvari. koja se u antropologiji naziva brahikefalija: "Brahikefalija (brahi. Njih odlikuje i niža prosečna visina. koja je posebno izražena u njenom centralnom i južnom delu. Stanovništvo provincije Savoje i njene okoline. sa izraženom "A" grupom. salveta. o kome čitamo u našem univerzitetskom udžbeniku: 166 . Bavarci. Zagreb.potreba za skupljanje i pravljenje zaliha plodova se i danas manifestuje kod predstavnika žute rase po svetu. udaljenost između slepoočnih kostiju) gotovo jednaka dužini (tj. Savojci i dr. Bahikefalija i krvna grupa "A" nisu jedine posebnosti tih naroda. Parametri koje smo do sada naveli: krvna grupa "A". okrugla brahikefalna lobanja i niža prosečna visina. udaljenosti između udubljenja među čeonim lukovima i najizbočenije tačke na zatiljku). 1966) Zapazimo da svi pomenuti narodi žive na područjima nekadašnjih zaleđenih površina. kroz potrebu za skupljanjem markica. u antropometriji naziv za široki i okrugli oblik lobanje kod kojeg je njena širina (tj.

Ljudi krupni. ali su u suprotnosti sa mediteranidima dežmekasti. Opšta antropologija. nabori se rano javljaju i daju prevremeni izgled starenja. često "dvostruka". Oči smeđe. Vilična kost široka. razasute svuda po Alpima. posebno u Bačkoj. Zubi nisu sasvim zbijeni kao u ostalih evropskih rasa. Čelo je široko i oblo. teški. Nos kratak. U nemačkoj predstavljaju posle nordijaca najveću rasnu većinu od 35%.. česte su "kesice" pod očima i naslage sala. str. U celosti se na ovom tipu zapažaju razna obeležja i stepeni mongoloidstva. Lice široko. Karakterologija Jugoslovena 174) ALPSKI RASNI TIP PO ŠKERLJU "Alpidi su više malenog rasta (163-164 cm). crte neizrazite. delimično takođe u zapadnom i severnom delu Jugoslavije." (Vladimir Dvorniković. brata retka. malene i pliće smeštene nego u drugih evropskih rasa. skloni debljini. debela i kruta." (V." (dr Božo Škerlj. str. 69) "Alpinci su rasuti po celoj srednjoj Evropi. Usta povelika. Lobanja okrugla (mezokefali brahikefali). kratkih nogu. Boja kože je svetla. naročito u južno-nemačkim pokrajinama. 176) U Jugoslaviji je alpski tip najviše zastupljen u Vojvodini. brada obla. Uši otskaču od glave. boja kose i oči tamna 167 . u Čehoslovačkoj. nije istaknuta. FIZIČKE KARAKTERISTIKE ALPSKOG RASNOG TIPA "Onižeg stasa (oko 163 cm). Koža žućkasta ili smeđa."Raširenost alpida po Evropi je prilična: nalazimo ih u srednjoj Francuskoj. Dvorniković. okruglo. KJ. prsti na rukama kratki. tup i spljošten. Vrat obao. ali na njega nailazimo i u zabačenim planinskim područjima čitave zemlje. a i van tih pokrajina.. Kosa je tamna ili sasvim crna. Mapa prikazuje zastupljenost alpskog rasnog tipa u Francuskoj (Ripley 1898).

" (Živan Mikić.i po celom zapadnom (tj.(mrka)." (dr Božo Škerlj. nego što je obla. i žućkasta a ne crna kosa. Alpski i baltički rasni tip objedinjuje zajednička grupa gena u HLA sistemu (krvne grupe belih krvnih zrnaca): A3. Na istoku alpski rasni tip smenjuje njemu blizak istočno-baltički rasni tip. Konkretno sa 19% je kao "Glockenbecher Typ" zastupljen u bronzanom dobu na nekropoli Mokrin. U karpatima se graniče sa alpidima i dinaridima. Razlika između ova dva tipa je u tome što ovaj drugi karakteriše nešto veća visina (oko 165 cm). 70). Katkada su jabučice unekoliko naglašene.Dr15. kosa prava. Opšta antropologija. lice takođe.B7. Bez sumnje su Baltidi došli u naše krajeve gde se njihov uticaj još i danas jako poznaje na Slovencima i severnim Hrvatima" (B. 117) 168 . str. Postoji razlika i u svetlini kože. Istraživanja antropoloških tipova fosila potvrđuju da je alpski rasni tip starosedelac Evrope: "ALPSKI RASNI TIP u istočnim oblastima Jugoslavije prisutan je preko praistorije do ranog i kasnog srednjeg veka. Lobanja je nešto više ćoškasta. Škrelj. Opšta antropologija. Baltidi su po Škerlju rašireni "po istočnoj obali Istočnog Mora ili Baltika.Cnj7 i tako otkriva njihovo zajedničko poreklo. evropskom) delu SSSR-a. Nos je debeo i širok. zatim u Poljskoj. Uši kod baltičkog tipa su pritisnute uz glavu. i potvrđuje ili njihovo zajedničko genetsko poreklo ili adaptaciju istim uslovima života. Glava je okrugla. nos je kratak. prav ili konkavan (zavijen). Oči su sive ili modre. 69) Sličnost između predstavnika alpskog rasnog tipa i mongolskog vladara Gujug Kana (početak DŽIII veka) je očigledna. malo ukoso položene. posebno u Finskoj. dok kod alpskog odskaču od glave.

a onda u mnoštvu bilo kakvih (pa i smrtonosnih) da se pojavi i neka pozitivna mutacija. Ako bi i imali tako neograničeno puno vremena. ali zamislimo da je potrebno samo 10% promeniti strukturu jednog jedinog gena. a ono već bi ledeno doba prošlo i došla topla klima koja bi zahtevala adaptaciju u suprotnom smeru. od miliona onih koje su nam potrebne za adaptaciju. razumemo da je potrebna ogromna količina odabranih mutacija da bi se organizam prilagodio nepovoljnim uslovima. A kako su mutacije slučajne i većinom neodgovarajuće i štetne. kakvi su u priličnoj meri i geni HLA sistema.Sada nam se nameće pitanje kako se. ovo su sve naše pretpostavke. Kako geni imaju u proseku više hiljada nukleotida. Ali. 169 . i ne možemo da tako sigurno pričamo o nečemu što nismo videli i izmerili. zato možemo da verovatnoću za taj proces adaptacije sami izračunamo. Ako smo dugo vremena čekali da se samo 10% jednog jedinog gena promeni na određen način. doživeli drastične promene. Ili bi možda u svom procesu adaptacije na hladnu klimu taman stekao neke osobine. Pretpostavimo da gen od 1000 nukleotida treba da promeni samo svojih 100 nukleotida da bi tako nastao jedan novi gen koji će čoveku pomoći u adaptaciji na nove nepovoljne uslove života. na koji način i za koje vreme alpski tip prilagodio hladnim uslovima nekada zaleđene Evrope? ČUDO ADAPTACIJE Adaptivne karakteristike rasnih razlika prvog reda između ljudi su vrlo velike na planu genetike i zahtevaju transformaciju hiljade gena radi svog ostvarenja. Pitanje je da li bi organizam uopšte preživeo u međuvremenu. razumemo da bi se u periodu slučajne pojave potrebne adaptacije moralo desiti drastično više puta nepotrebnih i štetnih mutacija. a da to ima naučnu vrednost. i ako bi jedinke sa štetnim mutacijama selekcijom bile odstranjene. realno je očekivati da bi neutralni geni. morali smo da pretpostavimo da će za to vreme i ostali geni po verovatnoći trpeti svoje izmene. No. Ali. ako bi i imao milijarde potomaka među kojima čeka da se pojavi bilo kakva mutacija. Naravno da bi u tom čudu bilo potrebno promeniti još hiljade gena istovremeno.

Vraćamo se na postavljeno pitanje o neophodnom vremenu za transformaciju 10% jednog jedinog gena od 1000 nukleotida u odgovarajući gen.x3x2x1) =63850.33177 170 . i računamo koliko treba mutiranih gena da nastane da bi se po verovatnoći pojavio bar jedan gen sa tako očekivanim rasporedom? Da bi se sto nukleotida zamenilo na određenom mestu sa bilo kojim drugim nukleotidom. dok je gen sličan HLA-B27 (koji igrom slučaja imaju takođe Jevreji). Ako već vidimo proces nastanka razlika između HLA gena u međusobnom razdvajanju. nego između pojedinih ljudskih tipova i drugih životinja? Da li nam taj fenomen otkriva evoluciju čoveka od životinje? Svakako da ne! Ali nam otkriva da su istog trenutka i čovek i životinje došle pod uticaj kosmičkog zračenja koji je (po rušenju vodenog svoda za vreme Potopa). kako je moguće da drastične razlike u izgledu koje vidimo u adaptaciji na različite klimatske uslove nisu ostavile nikakvog traga u HLA i drugim genima? Indoevropljani i Mongoli dele čak zajedničke gene u HLA sistemu (HLA-Cw7).900693853. Pojedini naučnici tvrde da je HLA-DR4 najstariji gen u HLA-DR sistemu. Zašto? Zato što se on pojavljuje skoro kod svih sisara.274281262. Zajednički ili vrlo malo različiti geni između Eskima i Semićana takođe nameću pitanje . i da su od njega nastali sve ostale varijante HLA-DR gena kod ljudi. Vidimo da se složena adaptacija desila trenutno ne ostavivši o tome nikakvog traga na neutralnim genima. Kako objasniti činjenicu da se pojedini geni između same ljudske populacije više razlikuju..511926305.130236690.. počeo svoj proces mutacije genetskog materijala kod svih istovremeno.kako je moguće da proces adaptacije kroz mnogobrojne neophodne slučajne mutacije nije oštetio te gene i udaljio ih jedne od drugih? I Jevreje i Eskime karakteriše zajednički antigen HLA-DR4. raseljavanju i formiranju rasnih tipova drugog reda.mi na njima ne vidimo nikakav proces promene koji bi ukazivao na vreme adaptacije. verovatnoća je: (1000x999x998x. nađen kod pacova.x901) x (100x99x98x97x96x..511142022..

dok evolucionistima služi kao izvor materijala za rekonstrukciju zamišljenog evolutivnog niza u nastanku čoveka od koacervatnih kapljica organske materije.816221524. što znači da je verovatnoća da se formira pravi gen sa 100 određenih zamena nukleotida 1 prema 10 na 615. NASTANAK VRSTA MUTACIJOM Već smo zapazili da mutacije mogu da izazovu samo oštećenje i degeneraciju onoga što u genskom zapisu već ima konkretnu funkciju. kreacionistima služi kao dokaz o početnoj raznovrsnosti živog sveta i potonjoj potopnoj katastrofi. A kako jedan nukleotid može da mutira u tri preostale varijante nukleotida. (140 cifara) Dakle. i da takvo oštećenje može dati evolutivnu prednost organizmu samo u neprirodnim uslovima života.6286. čije skelete nalazimo u fosilima.974351797. Pretpostavlja se da broj elementarnih čestica u vasioni iznosi 10 na 70. broj mogućnosti za slučajnu zamenu 100 određenih nukleotida je 10 na 140. A to znači da je verovatnoća da se desi zamena 100 određenih nukleotida jedna mogućnost prema 10na 140. Ogroman broj izumrlih vrsta.4208119 33.065053890. 171 . dok kreacionizam (koncept stvaranja) zastupa da su različite vrste u početku stvorene kao različite.699894319.446191797. broj mogućnosti iznosi 10 na 615.592213357. pa je nerealno očekivati da bi reprodukcija ljudske vrste na zemlji mogla da omogući pojavu 10 na 615 jedinki koji bi bili nosioci krajnjeg rezultata promene da bi se pojavila bar jedna odgovarajuća mutacija jednog gena.901948920.376994750. POREKLO VRSTA Evolucioni koncept je zasnovan na uverenju da nove životinjske i biljne vrste nastaju mutacijom prethodnih.

ako jedinke masivnije građe ne mogu da dođu do one količine hrane koja predstavlja neophodni minimum za njihovu egzistenciju. poređaju po evolutivnom nizu. NASTANAK VRSTA SELEKCIJOM U evolucionističkoj literaturi vrlo često nailazimo na primere fosilnih nalaza konja. koga bi karakterisale složenije funkcije od njegovog nemutiranog pretka. i iznosi po prihvaćenom evolutivnom redu 18. nastanak novog kvaliteta.Ali ni u takvim uslovima. četiri različite vrste konja koji se ređaju po veličini i po broju prstiju. ali to još ne predstavlja dokaz da je jedna vrsta nastala od druge vrste. dokle god se nalaze u ne sasvim prirodnim uslovima. zatim 19 i na kraju opet 18. pa 15. u zavisnosti od toga koja nam pasmina deluje primitivnije a koja složenije građe?! 172 . već pokazuje oštećenje i nefunkcionalnost svog ukupnog genskog zapisa. i ne dostižu punu veličinu. imaju manje potrebe za hranom. a ne samo četiri. koliko je nađeno u fosilima. koji se slažu sa evolutivnim nizom samo po broju prstiju i visini. Evolucionisti bi trebalo da budu dosledni pa da svih nekoliko stotina vrsta konja. ali se prećutkuje da broj njihovih rebara ne prati logiku evolutivnog niza. Otuda genetski degradirani organizmi poslepotopnog sveta mogu pokazivati svojevrsnu evolutivnu prednost u odnosu na svoje nemutirane pretke. ili buldog od pudlice. Na genskom nivou mutirana podvrsta ne pokazuje nikakav proces progresivne evolucije tj. one će zbog svoje masivnosti da budu ugrožene u egzistenciji. Hoćemo li razne podvrste pasa poređati po veličini i postaviti pitanje da li je pudlica nastala od buldoga. a samim tim i veće šanse da sebi slične potomke ostave u životu. tj. U velikom broju prvobitno stvorenih životinjskih vrsta i njihovih podvrsta nije nikakav problem naći bilo kakve potrebne primere i poređati ih po bilo kojem zamišljenom scenariju. mutacije ne mogu da stvore novu vrstu organizma. dok jedinke koje su mutacijom ometene u razvoju. Na primer.

već samo izolovati podvrstu iz ukupnog genofonda. koliko i tvrditi da je od. sličnost između fizioloških i psihičkih principa koji prožimaju sva živa bića. a ne njihove prelazne faze. Kako je ogroman broj nekadašnjih životinjskih vrsta i podvrsta izumro. te da zaključe kako su pojedini rasni tipovi nastali od drugih rasnih tipova. selekcijom nije moguće dobiti novu vrstu. pa čak i izumrle varijacije u okviru savremene ljudske vrste. ništa više. već samo manje od onoga što divlji pas poseduje u svom genomu.izdvojiti od ukupnog genskog fonda i tako se od njih se mogu formirati posebne podvrste.Različiti primerci unutar iste vrste se uvek mogu selektovati . Tvrditi da su od kromanjonca nastali ostali savremeni rasni tipovi ljudi je isto toliko besmisleno. da bi od njih na kraju nastao savremen čovek. psa pudlice nastao pas buldog. već da sve one imaju jednog zajedničkog pretka. otkriva da iza svih njih stoji jedan isti Stvoritelj. na primer. ali pudlica u svojim genima ne sadrži ništa novo. Selekcijom je moguće od divljih pasa (koji imaju najširi spektar genskog fonda) dobiti pudlicu. Pokušavajući da se po svaku cenu odbrani teorija evolucije. mnogi teže da razne žive i izumrle ljudske vrste poređaju po hronološkom redosledu. DA LI JE KROMANJONAC NAŠ EVOLUTIVNI PREDAK? ANTROPOLOŠKI ATRIBUTI KROMANJONCA 173 . izolaciju podvrste a ne nastanak nove vrste koja bi bila genetski nova i tako različita od osnovnog fonda. realno je očekivati da takozvani "prelazni oblici" između majmuna i današnjeg čoveka predstavljaju zapravo samo izumrle vrste nekadašnjih majmuna. ali one predstavljaju osiromašenje početnog genskog fonda. i na kraju. Međusobna sličnost između raznih ljudskih rasa ne ukazuje na to da je jedna rasa nastala od druge. Dakle.

"Naučnici smatraju da su se ljudske rase razvile od kromanjonskog čoveka." (Džin Straud, Moja prva enciklopedija, str. 15) Ubrzo pošto su 1888. godine pronađeni fosili kromanjonca u KroMagnonu u Francuskoj, ispostavilo se da oni i dan danas žive u pojedinim delovima Evrope. U enciklopediji Britanici čitamo da švedsku pokrajinu Dalarne danas odlikuju živi kromanjonci: "Naročito vredni pažnje su Dal narod iz Dalekarlije - danas Dalarna, Švedska - i Guanči sa Kanarskih ostrva, za koje se kaže da predstavljaju relativno čistu kromanjonsku vrstu." (Encyclopedia Britannica 19942002) Kada na svetskoj mapi zastupljenosti "O" grupe pogledamo područje Švedske, tada vidimo da je nulta grupa najzastupljenija upravo na području pokrajine Dalarne. Kako nultu krvnu grupu u Evropi odlikuju još četiri rasna tipa, potrebno je da pratimo genetički marker (antigen HLA-A28) koji je jedinstven samo za kromanjonski tip: Na mapi Švedske primetićemo najveću visinu stanovništva upravo na području Dalarne: Zapazimo da su kromanjonski fosili u Kro-Magnonu pokazali veoma veliku visinu:

"Odlike kromanjonskog tipa: visok rast (179-194 cm), snažna građa, velike šake, dolihokefalna lobanja, lice kratko i široko, nos dug i uzak, čelo visoko. R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris, 1936." 174

(Marija Đurić-Srejić, Uvod u fizičku antropologiju drevnih ljudi, str.296) Kada mapu svetske visine stanovništva uporedimo sa mapom svetske zastupljenosti antigena HLA-A28 tada primećujemo veliku podudarnost, iako kromanjonski tip nije jedini rasni tip koga odlikuje izražena visina. Područje Afrike u kojoj je antigen HLA-A28 posebno zastupljen naseljavaju crnci Niloti, koji pripadaju jedinstvenoj Nilo-Saharskoj jezičkoj grupi. "NILOTIČKI JEZICI, afr. jez. porodica; pripadaju joj jezici koji se govore oko gornjeg toka Nila (krajevi Beli Nil, Bahr-el-Ghazal, Sobar, između Viktorijina i Rudolfova jezera i južnije). Te slabo izražene jezike lingvisti dele na više skupina kao što su "nilo-etiopska" (jezici shiluk, nuer, dinka, anivak itd) i "nilo-saharska" (jezici bari, masai, turkana, nandi, lotuko itd). Među nilotičke jezike ("nilo- čadske" skupine) ubraja se i nubijski jezik, čiji se mnogobrojni dijalekti govore uz Nil od I katarakte do iznad Kartuma te u delovima Senara, Kordofana i Darfura. Za većinu nilotičkih jezika karakteristični su inderdentalni konsonanti, dvosložnost korena te veća ili manja razvijenost nominalnih klasa, koje su obično označene prefiksima. Postoje muzikalni akcenti, najčešće ih je pet, neki od njih imaju gramatičku funkciju, npr. označavaju plural. Gramatički rod ne postoji u severnim jezicima, ali se javlja u južnim. Unatoč velikim fon. i gram. razlikama, nilotički jezici imaju prilično jedinstven vokabular." (Enciklopedija leksikografskog zavoda, IV , 530531) Činjenica koju nam otkrivaju savremeni genetički markeri, potvrđuje zapažanje fizičkih antropologa iz prve polovine DŽDž veka: "Prema nekim antropolozima, kromanjonski čovek je došao u Evropu iz severne Afrike, gde se zadržao kao rasni tip i u docnijim razdobljima." 175

R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris, 1936.F255P255D" (Marija Đurić-Srejić, Uvod u fizičku antropologiju drevnih ljudi, str.296) Područje nilosaharske grupe jezika odlikuje velika visina stanovništva, pa se među njima nalazi i pleme Masaji, koje predstavlja najviše ljude na zemlji. Sveto pismo spominje ljude visokog rasta kod dve grupe Hamovih potomaka, kod Hananejaca i Kušita. KO SU KROMANJONCI PO BIBLIJSKOJ GENEALOGIJI NARODA? Područje Nilotske grupe jezika geografski pripada području naseljavanja potomaka Hamovog sina Kuša. Čitamo ASD biblijski komentar: "Hamovi sinovi: Kuš. Jevrejski narod je bio više povezan sa hamitskim rasama nego sa Jafetovim potomcima. Kuš je drevna Etiopija, koja se u klasično doba zvala Nubija. To nije bila Abisinija, već je uključivala deo Egipta i deo Sudana, protežući se od I katarakte Nila, na Asvanu, i južno sve do Kartuma. U egipatskim zapisima ova zemlja se zvala Kaš, a u asirskim tekstovima pisanim klinastim pismom - Kusu." Druge grupe afričkih crnaca ne mogu biti tipični predstavnici današnjih Kusovih potomaka, zato što se od Nilota veoma genetski i antropološki razlikuju. Zapravo, većina crnačkih plemena nisu potomci Kuša, već njegove rođene braće: Misraima i Hanana, a pojedina su još daljeg genetskog porekla. U Svetom pismu čitamo genealogiju Kušovih potomaka (Kuš je "Hus" u našem prevodu): "A ovo su plemena sinova Noje

176

ila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava i Dadan. Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji; Bješe dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A početak carstvu njegovu bješe Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te zemlje izađe Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah, i Dasem između Ninevije i Halaha; to je grad velik. ..." (1.Mojsijeva 10,6-12) Nilotičkoj jezičkoj grupi i danas pripada pleme koje se zove Sabaot (zovu se i Elgon Masai) koje živi na istoimenom području. Sveto pismo zapaža Kusove potomke Savce (Saba) kao visoke:

"Ovako veli Gospod: trud misirski i trgovina etiopska i Savaca ljudi visokog rasta doći će k tebi." (Isaija 45,14) KROMANJONSKI SUPSTRAT MEĐU SUMERCIMA Kušov sin Nevrod je bio osnivač Vavilonske kule. Interesantno je da se na tlu Irana, istočno od nekadašnjeg Vavilona, nalazi i dan danas njihova visoka zastupljenost, što se jasno vidi na mapi HLA-A28. Vrlo je verovatno da su to danas potomci starih Sumeraca, a da su Sumerci bili Kušovi potomci, svakako izmešani sa drugim narodima tog područja. 177

Dva džina. putem su jeli iz ogromne činije za biskvite a jeli su i pacove." 178 .. Humbaba. kartograf i hroničar Magelanove ekspedicije. . neki Kušiti su očigledno ostali na tlu Mesopotamije. Antonio Pigafeta. Lugalbanda. kada su vladali Egiptom (717-690). a da ih ne oderu. Živeli su od sirovog mesa i jeli vrstu slatkog korenja koje su zvali kapak.Dvoakcentovane reči se mogu prepoznati i u sumerskom vokabularu. godine došla sa njima u kontakt i donela nam izveštaj o susretu sa divovima. Na primer. piše u svom izveštaju: "Jednog dana. laboraro. Magelanova ekspedicija je 1520. Hus je u hebrejskom originalu Kuš. etiopski carevi su se kao egipatski faraoni DŽDŽV dinastije zvali: Šabaka i Šabataka. Isulanu. već kolibe. Posle raspada Vavilonske kule. Bio je toliko visok da mu je najviši između nas dosezao do struka.. katikati. a primeri reči nilotske grupe jezika glase: agbra. On je bio zaista dobro građen. Irnini. Kapetan je nazvao ovu vrstu ljudi Patagoni. a i nazivi njihovih sinova: Sava. pored mora. setulo.. On je igrao i skakao. kao i u jezicima Nilotske jezičke grupe. kao Egipćani. Sabata i Sabataka.. videli smo džina. ubaba. itd.. Enkidu. kada to niko nije očekivao. . letsogo. ubudala.. Pili su pola kofe vode odjednom. Utnapištim. Oni nisu imali kuće. i pevajući bacao pesak i prašinu iznad svoje glave.. a drugi su se razišli po svetu. KROMANJONCI MEĐU PATAGONCIMA Na osnovu genetskog markera HLA-A28 možemo prepoznati zastupljenost kromanjonskog rasnog tipa i na području Južne Amerike Patagonije. Savata i Savataka su se verovatno izgovarali od strane samih Kušita: Saba. mohumagadi. sumerski bogovi se zovu: Lilgamehs. Na primer. inombolo. alar. koja smo imali na palubi. potpuno nagog.. Irkala.

oni su se pretvorili u velike pingvine.mlada devojka. kree . Kada se voda spustila.mesec. Podaci iz zavoda za transfuziju krvi u Leskovcu pokazuju 179 .krv.lice. neki ljudi su se ponovo pretvorili u ljudska bića. "E") Indijanci Tehuelče su sačuvali predanje o božanstvu . mak . Takođe je u velikoj meri zastupljen na tlu Danske. chan-chail . kreen . Ljudi su se batrgali u hladnoj vodi.ti.tvoj. Veoma je zastupljen u Grdelici (45 km jugoistočno od Niša) i njenoj okolini. Kromanjonski tip je veoma zastupljen i na jadranskom primorju. chon covek. i među albanskim stanovništvom. kosh . KROMANJONCI U EVROPI I U NAŠOJ ZEMLJI Najveća zastupljenost kromanjonskog tipa u Evropi je na području švedske pokrajine Dalarne.starac. huisn . koji je pokrio svet.Možda je tada među inače visokim precima današnjih Tehuelče i Mapuče Indijanaca Patagonije zaista bilo tako ogromnih divova. kachk . biblijskog praoca Kuša. što može biti produkt obožavanja njihovog stvarnog genetskog pretka.stvoritelju koji se zvao "Kuč".sin. ali je prodiranje Evropljana izazvalo velike seobe i međusobna mešanja starosedelačkih populacija. i jeli ribu kao i oni. Nekoliko reči iz vokabulara Tehuelča glasi: ahalel . pa su ti Indijanci divovi danas u velikoj meri asimilirani u populacije Indijanaca koje govore jezike drugih jezičkih grupa. i koji su drugog genetskog porekla. i. inar . Vremenom." (Brusca & Njilson. Patagonsko pleme Ona je sačuvalo predanje o Potopu koje glasi: "Došao je potop. chua . kaarma .sunce. Neki su se penjali na sante leda i pridružili se pingvinima.pas.šef.jezik. chon-kain . U našoj zemlji je posebno zastupljen u Jugoistočnoj Srbiji. na dalmatinskim ostrvima. i na Kosovu.starica. chachen . i severozapadne nemačke pokrajine Vestfalije.glava. ma . p.ptica. kao što nam to otkriva HLA-A28 na području obližnjih baltičkih naroda. a neki su postali veliki pingvini. lal .

" (Živko Mikić. str.): ABO Grdelica Vlasotinci Leskovac O A B AB 36. klasičan kromanjonski tip ljudi. u bronzanom dobu. U jednom varijetetu kromanjonski čovek se javlja i znatno kasnije.7 % 13. Prilog antropološkoj strukturi stanovništva Srbije. koje je inače karakteristično po najvećoj zastupljenosti "A" grupe u Jugoslaviji (zbog stanovništva izvornog slovenskog a i turskog porekla. na nekropoli u Mokrinu (severni Banat).115) Među skeletnim ostacima Lepenskog vira je nađeno 160-170 individua. u odnosu na okolno područje. Najstarija grupa A se svrstava u kromanjonski tip (sa svojom robustnom i gracilnom varijantom). koji su na osnovu arheoloških i stratigrafskih elemenata podeljeni u dve grupe: A i B. Visina lobanje je jako 180 .4 % 8. Naš najveći fizički antropolog Živko Mikić piše: "Na Vlascu je prisutan staroevropski tip Brno Predmost. zatim kromanjonac sa robustnom i gracilnom varijantom.4 % 31.. Čovek kromanjonskog tipa karakterističan je i za antropološki sadržaj Padine.8 % 17.7 % 42.3 % 20.1 % 33 % 48 % 13 % 7% 1000 223 Broj davalaca: 579 Velika zastupljenost kromanjonskog tipa u fosilnim nalazima na tlu naše zemlje otkriva da je on bio jedan od njenih starosedelaca.4 % 29. sa srednje širokom ili širokom maksimalnom širinom.. "Karakteristike muškaraca grupe A su duga ili vrlo duga lobanja.povećanu koncentraciju "O" krvne grupe u Grdelici.

dugoglavi. pa takođe u Španiji i bez sumnje na Kanarskim ostrvima koji igraju za tu grupu sličnu ulogu kao Cejlon za Vedide. .27-28). kromanjonski rasni tip odlikuju izvanredne umetničke sposobnosti. uopšte je ceo obraz. Postkranijalni skelet se odlikuje čvrstinom.. posebno u oblasti slikarstva i vajarstva. Mandibula je velika. . očne duplje su niske i široke. po našim Grobljima (Bled. Kranijalni volumen kod muškaraca se kreće između 1400 i 1500 mm3 (za ženske lobanje ove grupe između 1258 cm3)." (Ž. Istorija te podrase se može pratiti do pleistocena. Unekoliko su slični Nordidima i Atlantidima. no mnogo krepkijeg stasa. ili po umetničkom bogatstvu njegovog folklora među crncima Nilotima. Raums je širok sa jako naboranim angulusima. Jeso i Sahalin za Ainu. paralelopipedno. U norma vertikalis lobanje su sferoidnog. Opšta antropologija 72-73. I deo naših Dalmatinaca. itd. širi i uglastiji. Mikić. spada k toj podrasi koju smo u većem broju otkrili još kod Starih Slovena. "Paleevropidi koje možemo nazvati po mladopaleolitskom nalazištu KroMagnon u južnoj Francuskoj takođe Kromanjonidi. Telesni rast se kreće između 175 i 178 cm. str. u Nemačkoj (Vestfalija). Ostatke i delove te podrase nalazimo u Švedskoj (Dalarne)." (Božo Škerlj.. . 1960) ANTROPOLOŠKE POSEBNOSTI KROMANJONSKOG TIPA Kao što možemo primetiti po njegovim ukrašenim pećinama u Francuskoj. visoka i široka. a oblici su "široka kuća" ili "bomba". itd). sa naročito izraženim hvataštima mišića i ligamenata na femurima i humerusima. Svaki rasni tip ima svoje posebnosti vezane za darove kojima ga je Bog obdario da služi drugome. a ranije je redovno plava. U norma lateralis profil je visok i razuđen.. su možda najstariji tip belaca u zapadnom delu Staroga sveta. isto.. osobito donji deo lica. posebno na ostrvima. Koža je tamnija. svuda po Evropi. Lice je vrlo široko ili srednje široko. Robuscitet klavikule i rebra je takođe izražen.. 181 .izražena. elipsoidnog ili širokog ovoidnog oblika. Lobanjska građa je veoma masivna.. U okcipitalnom profilu je dominantan torus okcipitalis. svetlih očiju i tamne kose koja često potamni istina tek u pubertetu.

mutacijom dobijemo "A" ili "B" krvnu grupu. Tome bi trebalo dodati i tipične brazde na dlanovima. atributi. Kromanjonski tip odlikuje sposobnost da živi u veoma suvoj klimi. Zato ima manjak znojnih žlezda. vrlo verovatno. odlika isključivo kromanjonskog rasnog tipa. to znači da se njegovo raseljavanje desilo vrlo skoro u odnosu na vreme formiranja njegovog antigena HLA182 . kako je moguće da se do sada nije sasvim izmešao sa ostalim Evropljanima?! Očigledno da je proračun njegovog naseljavanja u Evropu pogrešan. a to znači ni savremeni čovek koga te grupe odlikuju. Razdvojene sve tri osnovne linije na dlanu. veliki razmak između gornje usne i korena nosa. kao i naglašena vilična kost. kromanjonce karakteriše nulta krvna grupa. ili čak sa Masaima i Patagoncima. zato što je "O" krvna grupa zapravo oštećena "A" grupa.Pored veoma izdužene lobanje i nazalnog izgovora. To znači da od kromanjonskog tipa niko nije mogao da nastane ko ima "A" i "B" krvnu grupu. ako je njegov antigen HLA-A28 ostao sačuvan i po najudaljenijim delovima sveta. su možda najprepoznatljiviji vidljivi krom. MEĐUSOBNA SLIČNOST KROMANJONSKOG TIPA SVUGDE PO SVETU Kada uporedimo izgled kromanjonskog rasnog tipa koji živi u Dalarni u Švedskoj. KROMANJONAC NIJE NAŠ PREDAK VEĆ NAŠ BRAT Gde god žive po svetu. visok električni otpor kože i njen veliki "kvalitet". ili kod nas u istočnoj Srbiji. primećujemo začuđujuću ne samo genetsku već i fizičku sličnost. koje se takođe nasleđuju. Takođe. Nemoguće je da od nekoga ko ima nultu krvnu grupu. Svako može da se zapita. sa njegovim predstavnicima u Vestfaliji u Nemačkoj. je. bilo toploj bilo hladnoj. ako je kromanjonac živeo ovde u Evropi od pre 30 000 godina.

Ako su ostali antigeni nastali od kromanjonskog HLA-A28. nabha . Bilo je potrebno da se desi čudo koje bi jednu populaciju raštrkalo na razne strane sveta. šaram .komora.rasa. 183 . Da bi dokazali da je baš njihov jezik najbliži ljudskom prajeziku. U POTRAZI ZA KORENIMA Za razliku od teorije o kromanjonskom poreklu čovečanstva. Nauka je u međuvremenu pružila mnoštvo dokaza da su svi indoevropski jezici nastali od zajedničkog praindoevropskog jezika. a po raseljavanju smo svedoci vrlo malih genetskih razlika u okviru istog antigena. kauva . oni pronalaze sličnosti između drugih najstarijih jezika (kao što je.ton. tana .voda. možemo da prepoznamo sličnost između sanskrita i srpskog u mnogim rečima: din . kako on sam nije izmenjen ni tamo u dalekoj Patagoniji. Ako je ostala populacija mutacijama izmenjena. kako je on uspeo da svoj antigen sačuva svugde po svetu. Ista je stvar i sa ostalim populacijama. nameće se pitanje.krava. vari . a ni ovde kod nas. na primer. postoje i druge teorije o poreklu čoveka koje su takođe odgovor na određene potrebe. da bi time konačno dokazali da su upravo oni i najstariji narod na svetu.dan.sun. sam kromanjonski tip bi u međuvremenu svakako izgubio svoju genetsku i antropološku uniformnost. zajedno sa ostalim antropološkim atributima. sina . raštra . Formiranje različitih antigena se obavilo pre raseljavanja. sunu .najbliži originalu.A28. kamara . a to je bilo čudo rasturanja vavilonske kule koje je izazvalo pometnju i raseljavanje naroda po zemlji.siti. sanskrit) i onda na osnovu postojeće sličnosti potvrđuju svoju teoriju. ali koje više spadaju u domen psiholoških potreba.nebo. Na primer. koja se pojavila kao nužnost slabosti teorije evolucije.sram. Ali. mnogi žele po svaku cenu da dokažu da je upravo njihov jezik najstariji . Da je zaista današnji ljudski rod nastao od kromanjonskog tipa.

ali i usvojila mnoge slovenske kulturne elemente i slovenski jezik. U zavisnosti kako definišemo slovensku populaciju. Jugosloveni ranog 184 .tama. Držeći se evolutivnog pristupa.murada . para . mi u Jugoslaviji imamo svega između 8 i 14% stanovništva indoevropskog porekla (prema HLA markerima). tamas . Znamo da su među njima Sloveni svakako najzastupljeniji. agni . ili neko ko je po teoriji evolucije još bliži majmunu! NAŠI GENETIČKI KORENI Iako govorimo srpskim jezikom. barana . i koja je zahvaljujući kasnijim istorijskim okolnostima potisnula srednjevekovni primat Slovena.. iz čega sledi da bi bili ponosni kada bi uspeli da dokažu da je najstariji evolutivni predak današnjeg ljudskog roda bio upravo pripadnik njihove nacije . Većina našeg stanovništva je starosedelačkog neslovenskog i neindoevropskog porekla. neandertalac. koja je potpuno zaboravila svoje izvorne jezike. balakhana . ogromna većina naše populacije nije slovenskog porekla.mrtav.dver.oganj. nagana .. dvar . "Dinarizacija Jugoslovena vršila se postepeno od dolaska na Balkan.bilo da je on kromanjonac.balkon.(za)brana. Da li nas prepoznavanje zajedničkih korena navodi na zaključak da je srpski jezik prajezik svih ostalih indoevropskih jezika? To bi na osnovu postojećih sličnosti mogao da zaključi svaki govornik bilo kog indoevropskog jezika.nag. od Irskog do Persijskog. mnogi zapravo sve vreme pokušavaju da dokažu da je njihov sopstveni jezik najmanje evoluirao. . linija te metamorfoze prilično je dokumentovana.pre. itd. koji spada u indoevropsku grupu jezika.

7%. Isto konstatuje i Čekanovski: "U kasnom srednjem veku. Indoevropljane prati isključivo po jedan antigen u svakom HLA genu.4%. Boja kože pokazivala je ružičast inkarnat. Jugosloveni u prvoj polovini srednjeg veka bili su narod snažna i visoka uzrasta. to nam dokazuje da su jezičke grupe formirane po ljudskim porodicama.1% na hiperbrahikaniji 22. izdužena oblika lobanje i svetle kompleksije." Dalje. Jugosloveni ranog srednjeg veka zastupali su prilično čistu arijevsku rasu (ksantodolihokefaliju). Lobanje najstarijih jugoslovenski grobova većinom su dolihoidne (85." a krajnji statistički rezultat bio je: "Od srednjeg veka do danas izgubili su Jugosloveni na dolihokraniji 36. jedno od najznačajnijih obeležja dinarske rase). 185 . a dobili su na brahikraniji 39." ističe naš rasni istoričar N.3% i na mezokraniji 30.. koja u srednjem veku uopšte nije bila zapažena." I tako. "Već od DŽIII veka brahikefalija je porasla . a plava ili otvorena smeđa kosa crvenkasti sjaj. To je odlika i većine drugih rasnih tipova. od DŽVI veka može da se konstatuje i veliki procenat hiperbrahikefalije koja zajedno sa drugim obeležjima (stas.srednjeg veka pokazuju još pretežno nordijski karakter." (Vladimir Dvorniković. Prema tome se rasno obeležje starih Jugoslovena u glavnim crtama podudara sa spoljašnošću keltskih i germanskih plemena u vreme njihove seobe na jug. dok "kod Jugoslovena najstarijeg doba nije konstatovan nijedan slučaj planokcipitalnosti" (ravno "otsečeni potiljak". kompleksija) predstavlja već dovršen proces dinarizacije. 313-314) METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Ako je svaku jezičku grupu u njenom praosnivanju karakterisala populacija ljudi jedinstvenog genetskog porekla. Drugačije nije moguće objasniti toliku čistotu genetskih markera koji prate određeni rasni tip. KJ. pojavila se promena u odnosima dominancije (rasnih obeležja) koja je imala kao posledicu zaokružavanje lobanje.7%).6% i na ultrabrahikraniji 5. kako je još i danas nalazimo u Švedskoj i Engleskoj. do prave dinarske hiperbrahikefalije: "Čak i na račun niže brahikefalije raste hipegrafikefalija. Županić. ka DŽVI veku (dakle posle definitivnog utvrđivanja Turaka na Balkanu) isti proces još se intenzivnije nastavlja. str.

GEOGRAFSKA IDENTIFIKACIJA POPULACIJE UVEK PODRAZUMEVA MEŠAVINU VIŠE RAZLIČITIH RASNIH TIPOVA Pošto na istom geografskom području uvek živi više populacija različitog porekla (u vrlo različitim odnosima zastupljenosti).Činjenica da svaku jezičku grupu ponaosob karakteriše jedinstven fond korena reči. takođe nam govori mnogo o istoriji ljudskog roda. Za razliku od gena ABO sistema koji pokazuju malu varijabilnost. Kao što smo to videli na primeru indoevropskog antigena HLA-A1. ali upravo u granicama koje su nama potrebne. geni HLA sistema pokazuju veću varijabilnost. Svaka od njih nam na taj način otkriva jednu granu Nojevih potomaka. Markeri koji su genetski veoma stabilni i koji zato imaju veoma malu varijabilnost. Cilj nam je da prepoznamo i definišemo genetsku populaciju nosilaca svake pojedinačne jezičke grupe. niti isuviše malu. uzeli smo u obzir one genetske markere koji niti pokazuju veliku genetsku stabilnost. ABO sistem). Sa druge strane. sa svim ostalim njenim antropološkim posebnostima. i otkriti njihovo zajedničko poreklo iz vremena pre formiranja jezičkih grupa (npr. pomažu nam da preciznije kreiramo sliku čitave genealogije naroda sveta. stvara se utisak da ne 186 . upravo zato što su jedinstvene jezičke grupe pokazatelj da su populacije živele duži vremenski period lingvistički i genetski izolovane od drugih grupa i bez značajnog mešanja sa njima. genetski nestabilni markeri (veoma skloni mutaciji) mogu da nas zbune navodeći nas da prepoznamo mnoštvo malih genetskih populacija u okviru nosilaca jedne iste jezičke grupe. mogu da nas zbune. Da bismo takve genetske populacije identifikovali. To je vreme kada su se formirali rasni tipovi sa svojim psihofizičkim i lingvističkim osobenostima koje sada želimo istražiti. zato što će objediniti populacije različitih jezičkih grupa. i otkriva da su ljudske populacije živele u međusobnoj genetskoj i lingvističkoj izolaciji kroz duži vremenski period svoje praistorije i istorije.

postoje rasni tipovi. Međutim, kada bi se analizirala samo jedna populacija (koju prati jedan genetski marker) na širem prostoru svoje geografske zastupljenosti, i kada bi se prepoznavale njene zajedničke posebnosti, tada bi se mogli prepoznati kao jedinstveni i njeni drugi antropološki atributi. Na primer, sve osobe danas u svetu bolesne od naslednog dijabetesa vode poreklo od samo dve osobe različitog porekla, kod kojih su se prvi put pojavile mutacije dijabetesa, na različitim genima, pre nekoliko hiljada godina. Primećena je izražena zastupljenost dijabetesa kod osoba koje imaju antigen HLA-DR4 (Semićani) i HLADR3 (Nordijski rasni tip). I danas, kada se vrši uporedna analiza populacije dijabetičara sa zdravom populacijom, primećuje se da je kod bolesne populacije veoma izražena svetla kosa (koja odgovara nordijskom rasnom tipu) i takođe posebno izražena potpuno crna kosa (koja odgovara Semićanima). Očigledno je da se genetska oštećenja koja izazivaju dijabetes nalaze u istom bloku gena koji se svi zajedno nasleđuju, zajedno sa genima HLA sistema. Upravo zato što se geni nasleđuju gotovo uvek u svojim blokovima (grupama gena), potrebno je vrlo mnogo vremena da se populacije izmešaju između sebe tako savršeno, da bi se izmešali i sadržaji njihovih blokova, i tako izgubile njihove antropološke posebnosti formirane ranije u periodu izolacije od drugih populacija.

Primer celog lanca (1089 nukleotida) dinarskog 187

gena HLA-B51011: atgcgggtca cggcgccccg aaccgtcctc ctgctgctct ggggggcagt ggccctgacc gagacctggg ccggctccca ctccatgagg tatttctaca ccgccatgtc ccggcccggc cgcggggagc cccgcttcat tgcagtgggc tacgtggacg acacccagtt cgtgaggttc gacagcgacg ccgcgagtcc gaggacggag ccccgggcgc catggataga gcaggagggg ccggagtatt gggaccggaa cacacagatc ttcaagacca acacacagac ttaccgagag aacctgcgga tcgcgctccg ctactacaac cagagcgagg ccgggtctca cacttggcag acgatgtatg gctgcgacgt ggggccggac gggcgcctcc tccgcgggca taaccagtac gcctacgacg gcaaagatta catcgccctg aacgaggacc tgagctcctg gaccgcggcg gacaccgcgg ctcagatcac ccagcgcaag tgggaggcgg cccgtgaggc ggagcagctg agagcctacc tggagggcct gtgcgtggag tggctccgca gacacctgga gaacgggaag gagacgctgc agcgcgcgga ccccccaaag acacacgtga cccaccaccc cgtctctgac catgaggcca ccctgaggtg ctgggccctg ggcttctacc ctgcggagat cacactgacc tggcagcggg atggcgagga ccaaactcag gacactgagc ttgtggagac cagaccagca ggagatagaa ccttccagaa gtgggcagct gtggtggtgc cttctggaga agagcagaga tacacatgcc atgtacagca tgaggggctg ccgaagcccc tcaccctgag atgggagcca tcttcccagt ccaccatccc catcgtgggc attgttgctg gcctggctgt cctagcagtt gtggtcatcg gagctgtggt cgctactgtg atgtgtagga ggaagagctc aggtggaaaa ggagggagct actctcaggc tgcgtccagc gacagtgccc agggctctga tgtgtctctc acagcttga GENETSKA ČISTOTA POPULACIJA Genetska čistota (neizmešanost sa drugim rasnim tipovima) jedne populacije se može utvrditi analizom uniformnosti njenih blokova gena, koji se gotovo uvek zajedno nasleđuju. Svaki čovek ima gene HLA sistema (krvne grupe belih krvnih zrnaca), koji se nalaze jedan do drugoga i koji se obeležavaju različitim slovima abecede HLA-A, B, C, itd. Oni ekspresuju u svoje antigene HLA sistema. Cifra koje se dodaje posle slova definiše određenu mutaciju njihovog gena. Na primer, antigen A1 je odlika nordijskog rasnog tipa, A3 pripada Ugrofincima, itd. Kako se zbog fizičke bliskosti geni nasleđuju u blokovima, oni postaju karakteristika svake populacije. Na primer, 188

nordijski rasni tip karakteriše blok HLA-A1, B8, DR3, Cnj7 a Ugrofince karakteriše A3, B7, B15, Cnj7. Vrlo je mala verovatnoća da se blok gena pokvari (pomeša sa genima tuđe populacije) pri mešanju sa drugim rasnim tipom, pri nasleđivanju, zato što se ti geni zajedno nasleđuju u istom bloku. Ali to se ipak dešava ponekad, a kako se dešava veoma retko, može da dođe do izražaja samo ako dve ili više populacija žive hiljadama godina zajedno. Zahvaljujući tome, možemo saznati koliko dugo su dve populacije živele zajedno. Ako su im uniformni blokovi gena, to znači da su relativno skoro izmešani, a što je manji procenat njihove uniformnosti, to su više vremena živeli izmešani sa onim rasnim tipovima čije antigene imaju izmešane sa svojima u istom bloku. Od 202 osobe koje su prema jednoj studiji od pre desetak godina analizirale svoje HLA antigene u Beogradu, i pokazale da imaju dinarski HLA-B5 antigen, od njih svega 94 ima i izvorni HLA-A2 antigen karakterističan za dinarce (i ostale mediterance) u susednom HLA-A genu. Ostali nosioci HLA-B5 su najviše izmešani sa semitskim genom HLA-A9 (možda pre dolaženja dinaraca na Balkan), zatim sa ugrofinskom HLA-A3, itd. A sa Slovenima (HLA-B8) oni gotovo uopšte nisu izmešani. Iz toga vidimo da su dinarci starosedeoci Balkana, jer su im blokovi gena prilično "pokvareni" kod preko 50% populacije, i izmešani sa raznim narodima, posebno sa ugrofinskim starosedeocima Evrope koji su naseljavali Evropu još u vreme kada se topila njena ledena kapa. A ako analiziramo slovensku populaciju, videćemo da su indoevropski (slovenski) antigeni HLA-A1, B8 u velikoj meri sačuvali svoje izvorne blokove gena, što dokazuje da Sloveni nisu starosedeoci Balkana, kao i to da su živeli autohtono hiljadama godina bez mešanja sa drugim populacijama, izuzev sa dve koje uopšte ne žive na Balkanu, ali koje se sreću u severnoj Indiji i istočnom Sibiru. Od 100 naših osoba koje imaju slovenski (indoevropski) antigen HLA-B8, čak 77 osoba ima takođe slovenski antigen HLA-A1, a samo 4 osobe imaju antigen HLA-A2 koji 189

odlikuje dinarce i mediterance. To znači da su istorijski vrlo kratko Sloveni bili izmešani sa dinarcima i mediterancima na ovom području, i uopšte kroz svoju dosadašnju istoriju. Na osnovu pomenute analize HLA blokova (haplotipova) možemo vrlo precizno saznati praistoriju određene populacije. GENETSKA BLISKOST POPULACIJA Zapazimo da nordijski rasni tip (Indoevropljani) i alpsko-baltički (Ugrofinci) u svojim karakterističnim blokovima gena dele zajednički antigen Cnj7, koji na taj način otkriva njihovo zajedničko genetsko poreklo iz vremena pre formiranja jezičkih grupa, i pre adaptacije na različite klimatske uslove. Antigen HLA-C ima vrlo stabilan gen, koji zato ima vrlo malu varijabilnost i koji zato objedinjuje veće populacije ljudi. Konkretno, HLA-Cw7 je tipičan antigen koji objedinjuje sve Jafetove potomke (Indoevropljane, Ugrofince, Turke, Mongole, itd) zajedno. Kod pomenutih Jafetovih potomaka, antigeni HLA-A i B se međusobno razlikuju, zbog veće varijabilnosti njihovih gena, koja je najveća kod HLA-B gena. Međutim, iako se razlikuju, oni su međusobno strukturalno veoma slični. Pokazuju vrlo malu razliku u broju različitih (mutiranih) nukleotida, i tako okrivaju zajedničko poreklo od praoca Jafeta. Sledeći rezultat se dobija kada se po strukturalnoj sličnosti svojih gena razvrstaju antigeni HLA-B sistema u odnosu na antigen HLA-B8 koji odlikuje Indoevropljane: Zapazimo nagli skok u broju različitih nukleotida između indoevropskog alela HLA-B8 i onih alela koji zapravo odgovaraju Semićanima i Hamovcima. Taj skok nam pokazuje da svi narodi, čiji geni imaju maksimalno 31. razliku u nukleotidima, jesu narodi zajedničkog porekla od istog pretka - Jafeta. Narodi, pak, koji se od Indoevropljana, po 190

medit. (B35). Vidimo da su Jafetovci zapravo Indoev-ropljani i razni Mongoli. a takođe su međusobno bliski i sinidi (B13) i atlantski mediteranci (B12). i zatim nasleđivale i sabirale sa novim mutacijama budućih pokoljenja. (B12). 7 i 16) nukleotidni lanci pokazuju posebnu međusobnu strukturalnu sličnost. 35. razlikuju sa 38 i više nukleotida. Opet. jevr. Potom slede četiri grane Hamovih potomaka (B5.pomenutom markeru. itd. ist. Obratimo pažnju da kod prve tri populacije (B8. koji su očigledno međusobno slični. zato što predstavljaju Jafetove potomke. Ugrofinaca (B7). a potom dve grane Semićana. narodi severne i zapadne Afrike.evropljana (B8). semićana (B27) i indijskih semićana (B61). u okviru Hamovih potomaka. Turaka (B16). Sledeća shema predstavlja uporedni pregled sekvenci HLA-B gena koje su različite između populacija I. koji verovatno predstavljaju ostatke nekadašnjih indoevropskih naroda. atl. Indijanci . medit. Kada uradimo strukturalno poređenje u odnosu na gen koji odgovara dinarcima. razni mediteranci. predstavljaju dalje srodstvo. Na Bliskom istoku srećemo njihove jedinstvene gene. već ga nadopunjuje. dobijamo rezultat koji pokazuje da je dinarcima genetski najbliža čitava grupa naroda kojaje proto-egipatskog porekla: Libijci. sinida (B13). dinarci (B5) i istočni mediteranci (B35) su međusobno bliži jer su od Misraima. Palestinci. 191 . koji su do sada izgubili svoj kulturni i jezički entitet. dinaraca (B5). tek preko samog Noja. jer su poreklom od Hamovog sina Hanana. koja ne samo da se poklapa sa biblijskim genealoškim izveštajem. mi možemo sa velikom sigurnošću da rekonstruišemo genealogiju naroda od Noja. Kako su se mutacije postepeno i proizvoljno pojavljivale kod različitih Nojevih potomaka. 13 i 12).

. imamo jasan pokazatelj da su jedinstvene jezičke grupe. Još 1939. i obrnuto. gubi ova ili ona fleksija. 192 .LINGVISTIČKI POTOMAKA ATRIBUTI RAZNIH GRANA NOJEVIH Kako su blokovi gena koji prate Indoevropljane veoma uniformni.. godine je naš antropolog Vladimir Dvorniković primetio da između rasnog sastava određene populacije i njenih specifičnih zakona jezičkih promena postoji veza koju bi trebalo objasniti: "Činjenica da mi govorimo jednim slovenskim jezikom ne kazuje još da formiranjem našeg jezika vlada neki opšti i zajednički "slovenski jezički duh" i da je taj duh ostao i naš narodni duh. kao što mnogi i danas tvrde i veruju. duži vremenski period čuvale razne grane Nojevih potomaka od međusobnog mešanja i na taj način sačuvale njihove antropološke posebnosti.. Dobija se utisak neke magijske demonike tih slova i reči koje se menjaju i skakuću sada ovako. Ukratko: duh nekog jezičkog tipa može da dođe i u suprotnost sa duhom naroda koji je usled izvesnih etnogeografskih. u svim tim zamršenim raspravama obično nećemo naći ni slovca. koje možemo prepoznati i u njihovim jedinstvenim lingvističkim atributima. istorijskih i socijalnih prilika preuzeo taj jezik. šta to znači za tip i karakter jezika i onoga koji takav jezik stvara. npr. ali o tome zašto se to sve zbiva. . Tu čitamo. bez obzira na vezu jezika sa ostalom psihom čovečjom i individualnim karakterom naroda i sredine u kojoj se taj jezički razvoj vrši. kako se vrši ova ili ona jotizacija. U proučavanju filoloških metoda psiholog dobija utisak kao da je jezik organizam koji se menja i razvija "sam od sebe" po nekim svojim imanentnim zakonima pretvara glasove i oblike ovako ili onako po nekim samostalnim glasovno-fiziološkim zakonima. . kako se tvrdi glasovi pretvaraju u meke.. kao što je to slučaj i sa mnogim drugim populacijama.

zašto već staroštokavski i srednještokavski. bez svakog daljeg objašnjavanja. tako čudno i naglo odstupaju od izvesnih obeležja praslovenskog. nego još više svojom opštom govornom melodikom i ritmikom od čakavskog i kajkavskog dijalekta. italijanski . pa ni komparativnim kleštima. staroslovenskog.ništa više. ali on kao stvaralačka sila ipak ostavlja svoj trag u celokupnom sklopu i karakteru jezika i njegove jezičke biologije i životne funkcije. čista romanska vokalizacija i nestanak tipičnih slovenskih poluglasova u štokavskom govoru? Štokavci su jedini Sloveni koji imaju pet čistih vokala a. od dosadašnjeg opšteg slovenskog jezičkog tipa odvojeno. prosto kao činjenice. ne daju baš nikakvo tumačenje.. pa i našeg današnjeg čakavskog i kajkavskog dijalekta.. sa zajedničkim praslovenskim jezičkim obeležjima? Zašto su ostali? Šta to znači i šta je moglo pri tome da odluči? . i. . ruskog. ni poluglasova ni diftonga ni preglašenih vokala. poljskog. pa ipak oduhovljen melodikom i ritmikom neke strane.. i zato karakterološko posmatranje jezika ne može da se iscrpe u samom morfološkom i lingvističkom proučavanju jezika i njegovih oblika. Taj duh se možda ne može tako lako zahvatiti običnim lingvističkim. neslovensko. rečnikom i oblicima. a mi treba samo nemo da gledamo ta tajanstvena jezička kretanja i ne smemo ni da upitamo: Zašto i otkuda sve to? Zašto je štokavski dijalekat pošao svojim putem i toliko se neslovenski izdvojio ne samo akcentuacijom. e. Zašto je npr. U mnoge jezike unesen je neki sasvim stran etnički i rasni duh. koji su ostali na starijem stepenu. Tako nam filolozi npr. u kao npr. u našem današnjem književnom srpskohrvatskom dijalektu? Jezik savršeno slovenski.. On može indirektno da se nasluti i oseti iza mnogih onih deskripcija i konstatacija koje nam filologija iznosi. Rusima tako 193 . neslovenske psihe! Šta znači mediteranizacija. a pogotovo novoštokavski dijalekat. o.sada onako. Otkud to nešto strano.

dinarac i kromanjonski rasni tip.D. Na pitanje kako je ušao u tajnu našeg govora. Tako sam se oslobodio rusizama. On je primetio da posebnu zastupljenost populacije sa nultom krvnom grupom u Evropi prati i izražena upotreba dentalnih frikativa (strujno izgovaranje dentala. a izgovor oštriji. Darlington iznosi hipotezu da genetički sastav jedne zajednice delimično određuje njene sklonosti ka određenim tipovima glasova." (Vladimir Dvorniković. predstavlja zapravo Hamovu grupu potomaka. Ja ga uzimam u prvom redu kao mediteranski jezik. Na osnovu genetskih markera HLA sistema. koje odlikuje zajednička nulta krvna grupa. ŠJ). 194 . Karakterologija Jugoslovena. a da i ne pominjem naročito upadljivo umekšavanje jotizacijom? Kod jednog ruskog naučnika primetio sam da daleko bolje govori našim književnim jezikom nego ostali Rusi i da su mu vokali gotovo sasvim štokavski čisti i izraziti. možemo mnogo preciznije definisati genetske populacije i prepoznati njihove govorne posebnosti. str. ali i ŽJ. da potpuno nauče akcenat. Kako smo već utvrdili da je kromanjonski rasni tip zapravo predstavnik Kušovih potomaka na zemlji. 1939) Samo nekoliko godina kasnije genetičar S. TH. neki veruju i nemogućno. sa italijanskim vokalima. atlantski mediteranac. DH. melos i ritam štokavskog govora. Na taj način možemo utvrditi da se nosioci nulte krvne grupe u Evropi dele na pet najzastupljenijih rasnih populacija. a po mogućnostima i konsonantima. dao mi je ovo interesantno objašnjenje: "Rusi shvataju vaš jezik kao slovenski i zato ne mogu da izađu iz ruskog izgovora. čiji geni imaju mnogo veću varijabilnost od ABO sistema. onda je logično zaključiti da cela grupa međusobno bliskih rasnih tipova. 626-269. koji su ranijim antropološkim metodama identifikovani kao sledeći rasni tipovi: zapadni mediteranac. istočni mediteranac. i govorim ga po 'mediteranskoj' fazoni.teško. otprilike kao italijanski.

Crna Gora. Irska.. od psiholoških do fizioloških. Lingvističke posebnosti svake populacije su posledica mnogobrojnih faktora. RAZLIKA IZMEĐU SIMA.Od svih pomenutih pet tipova. Možemo prepoznati njihovu karakterističnu melodiju rečenice. Kulturološki faktori mogu da provociraju.. Već smo primetili opšti proces uprošćavanja jezika. 195 . HAMA I JAFETA U GOVORNIM OSOBENOSTIMA Prva razlika po kojoj se Hamovi potomci razlikuju od ostalih Nojevih potomaka u govoru je melodična akcentuacija. Poljska . koje su uticale na formiranje svakog lokalnog indoevropskog jezika. i na specifičnosti njihovih različitih dijalekata. jedino atlantski mediteranac ima sklonost ka dentalnim frikativima gde god je u Evropi zastupljen (Škotska. I svi ostali rasni tipovi Evrope imaju svoje jezičke posebnosti. pa zato dolazi do njihove transformacije ili nestanka. Svaka starosedelačka neindoevropska populacija je usvajajući indoevropski jezik imala specifične procese njegove transformacije u skladu sa svojim sopstvenim lingvističkim sklonostima. ugušuju i oblikuju određene govorne sklonosti koje se nasleđuju. dok Jafetove i Simove potomke karakteriše dinamička akcentuacija. a način odvijanja glasovnih promena u procesu uprošćavanja je u određenoj meri zavisan od genetskog porekla populacije koja govori određen jezik. Pojedini izvorni indoevropski glasovi ne odgovaraju neindoevropskim starosedeocima Evrope. ritam. akcentuaciju i (ne)sposobnost izgovaranja određenih glasova.).

dalet. bet. Na primer. svaki glas teži da se izgovori jasno sa svojom melodijom. gama. dok se ostali slogovi iste reči izgovaraju nerazgovetno. dok se ostatak reči "-vuška" izgovara brzo. pa su se dinamički nazivi alef. on je postao alfabet. rečenicu: "Honj do you do? I am very happy to see you!" Ako izgovaramo svaki vokal tako da se jasno čuje. Kod melodične (ili "tonalne") akcentuacije. delta. 196 . dobićemo rečenicu koja je veoma slična izgovoru engleskog koji imaju Indusi (posebno Dravidi) kada kao odrasli nauče engleski. podela na melodičnu i dinamičku akcentuaciju nije uvek tako potpuna. mediteranizovani antički grčki jezik je odlikovala melodična akcentuacija. Ruski "djevuška" se izgovara tako "udarno" da se samo prvi slog "dje-" izgovara jasno. Uporedimo dinamički izgovor reči "devojka" u ruskom . pretvorili u melodične nazive alfa. itd. da ima svoje trajanje i melodiju. Kada su uzeli od Feničana alefbet. Sličan proces se desio i u našem jeziku. gimel. pa razlika između naziva slova grčkog alfabeta i semitskog alefbeta otkriva zapravo proces melodizacije prvobitno dinamičkog izgovora. Naravno. na primer.Dinamički (ili "udarni") akcenat karakteriše povećana amplituda i jasnoća naglašenog sloga. manjom amplitudom i nejasno.. beta. Pretpostavimo kako bi izgledao engleski jezik kada bismo svaki njegov vokal izgovarali melodično! Uzmimo. ."djevuška" sa našim mediteranizovanim izgovorom "devojka". brzo i nejasno.. pa se dešava da neki jezik ima u nekoj meri elemente i dinamičke i melodične akcentuacije. Kada mi izgovaramo "devojka" tada se čuje melodija svakog vokala u svakom slogu.

već da na kraju ima tačku. pa se mnogima njegovo pitanje nije učinilo pitanjem. naša reč "komandant" se izgovara sa dinamičkom akcentuacijom. Njegova upitna rečenica je delovala ravno kao da nije upitna rečenica. Iako se u Evropi nalazi pet rasnih tipova sa 197 . Poslušajmo razliku između našeg izgovora reči "slanina" koja se kod nas izgovara melodično. Ali se takođe može zapaziti i potreba da se da oduška svojim osećanjima. posebno tamo gde se zadržao slovenski živalj. dok su Indoevropljani zajedno sa Mongolima okrenuti ka sebi i zatvoreni. populacija sa "O" krvnom grupom je svakako veoma zanimljiva. Na jugoistoku Srbije. dok gotovo samo "teorijom" rečenice izražavaju ono što misle? Verovatno je uzrok psihološke prirode. a drugi dinamički akcenat? Zašto su neki narodi skloni da imaju izraženu melodiju rečenice kao da pevaju. pitamo se zašto neki narodi imaju melodičan. izražena je dinamička akcentuacija. RAZLIKE UNUTAR POPULACIJA SA IZRAŽENOM "O" GRUPOM Zbog izražene melodične akcentuacije. U Bosni. Ali. pa se pored brzog dinamičkog govora ubaci i jedan melodičan dodatak: "Leeeee!".Na primer. I sami primećujemo kako su mediteranci otvoreni i okrenuti ka spolja u izražavanju svojih psihičkih sadržaja. a drugi da govore melodijski ravno. Jedan Mađar mi se žalio kako više puta kada je pitao naše ljude "Koliko je sati?" nije dobio nikakav odgovor. Jednostavno nije u prirodi jednog dela čovečanstva da snažnim emocijama izražava i doživljava ono što misli. gde je takođe više izražena zastupljenost Slovena (zajedno sa Turcima) takođe primećujemo dinamičku akcentuaciju. i bosanskog izgovora koji glasi "slan'na" koji predstavlja dinamičku akcentuaciju.

zapadni mediteranci i istočni mediteranci KROMANJONSKI RASNI TIP Verovatno se sećamo švedskog kuvara iz TV serije "Muppet Shonj" sa njegovim tipičnim nazalnim govorom: "Hurch burdi hurdchi burr. Pored nazalnog izgovora pokrajinu Dalarne karakteriše melodična akcentuacija. Stockholm University. Remarks on the Scandinavian tone accent typology. page 4.) Kako pokrajinu Dalarne karakteriše zastupljenost kromanjonskog rasnog tipa. Dalarna je jedina pokrajina na tlu Skandinavije u kojoj se govori melodičnom akcentuacijom. kao i na pojedinim Dalmatinskim ostrvima gde je kromanjonski tip veoma 198 ." Njegov glumac Kubrik (Lars Backman) zapravo karikira svoj maternji izgovor Dalarna dijalekta iz Švedske." (Tomas Ryad. a takođe i u jugoistočnoj Srbiji. "Sličan slučaj su Dalarna dijalekat i geografski udaljeni dijalekat Gotlanda. Nazalni govor karakteriše i govor kromanjonskog tipa na Balkanu.. Nazalni govor i melodičan akcenat su pod uticajem kromanjonskog rasnog tipa karakteristika i litavskog jezika obližnje Litvanije. posebno među Albancima. jasno nam je da je melodičan akcenat i nazalni govor upravo njegova karakteristika. budući da oni imaju istu melodičnu akcentuaciju (Garding 1993). mogli bismo da tih pet tipova po njihovoj međusobnoj genetskoj bliskosti svrstamo u tri grupe: 1) Kromanjonski rasni tip 2) Atlantski mediteranac 3) Dinarci.. Ipak. ljudi često mešaju ta dva.nultom krvnom grupom.

Njihov stas je vitak. Kod kromanjonskog tipa jedan od glavnih faktora nazalnog govora je povećana zapremina nazalne šupljine. Po mišljenju norveških stručnjaka i drugih etno i antropologa su bili Vikinzi pretežno tog tipa. bilo u Evropi. a u našoj zemlji posebno u Crnoj Gori. i pretpostavljam. Nalazimo ih po čitavoj atlantskoj obali. i kose. pored putanje tople golfske struje. zapadnoj Francuskoj i južnoj Poljskoj. Gde god je u 199 . itd)." ATLANTSKI MEDITERANAC Na osnovu analize fosilnih nalaza. Konfiguracija lobanje formira vertikalno izdužen rezonatorski prostor. i još u Sredozemlju. Takođe je zastupljen i Španiji.zastupljen. koji uslovljava obrnut odnos protoka vazdušne struje. zatim predstavlja dominantan rasni tip kod Baskijaca i odlikuje ga uopšte visoka zastupljenost u priobalnom području Atlantika. često vrlo tamni. bilo u Patagoniji Južne Amerike. uvećane šupljine sinusa. i uopšte u jadranskom primorju. mrkih očiju. Škotske i Velsa. Danas je najviše zastupljen među starosedeocima Irske. ipak krepak. nosnih i čeonih. "Atlantidi su visokog rasta. 69) Atlantskog mediteranca takođe karakteriše velika visina kao i kromanjonskog rasnog tipa. zna se da je atlantski mediteranac nosilac megalitske kulture zapadne Evrope (Stonehedge. Dr Mirjana Sovilj objašnjava prirodu fenomena nazalnog govora kromanjonskog rasnog tipa: "Prilikom artikulacije vokala u srpskom jeziku. bilo u centralnoj Africi. duboko usađeno meko nepce (što odaje prisustvo "gotskog nepca")." (Božo Škrelj. Opšta antropologija. posebno. oko 60% kroz nos i oko 40% kroz usta. dugoglavi ljudi. ali veoma usko i izduženo lice. Kromanjonski rasni tip odlikuje izražen nazalni govor gde god da živi po svetu. a 60% kroz usta. oko 40% vazdušne struje prolazi kroz nos.

pokazuju velike antropološke sličnosti sa atlantskim mediterancem u Evropi. visokog stasa i nešto bleđe puti. Atlantskog mediteranca karakterišu i posebne karakterne sklonosti srdačnost.. vidimo veliku visinu stanovništva (Nikšićani. Tamo gde su atlantski mediteranci izmešani sa drugim mediterancima koji takođe imaju izraženu melodičnu akcentuaciju i svoje tipične melodije rečenice.). kao i svađalački. tu njihov tipičan melodičan akcenat dolazi do velikog izražaja (na primer.. u Ruandi. Na mapi primećujemo da je HLA-B12 veoma zastupljen na Uskršnjim ostrvima. Zbog drugačijeg izgleda. Sve te njegove odlike možemo prepoznati u nikšićkom lokalnom dijalektu.Evropi i drugde po svetu zastupljen. . koji su kao i Tutsi u Ruandi. pored izražene upotrebe dentalnih frikativa. Tutsi. nad kojima je skoro bio izvršen pokolj od strane Huti (Bantu crnaca). Ali. Škotlanđani. Gde god je zastupljen po svetu mi vidimo područje sukoba i borbe za vlast (sukob protestanata i katolika severne Irske. bledolikih i visokih doseljenika na Uskršnja ostrva. koji nemaju melodičnu akcentuaciju. možemo primetiti da je HLA-B12 zastupljen u centralnoj Africi. naglasak na pretposlednjem ili poslednjem slogu i jasni otvoreni vokali (što je takođe odlika većine populacije sa "O" grupom). Tutsi. Verovatno da je on pravi predstavnik dugouhih. ali i želja za moć. Tutsi su od belih kolonizatora dobili privilegovan status u odnosu na većinske Hute u Ruandi. velški dijalekat u slučaju atlantskog mediteranca). itd). atlantskog mediteranca karakteriše i podizanje melodije rečenice. agresivan duh. Baskijska teroristička ETA. formirali 200 . Atlantskog mediteranca prati njegov tipičan antigen HLA-B12. tamo gde su bilo koji mediteranci izmešani sa nordijskim rasnim tipom ili Mongolima. Na jezičkom planu. Iako mapa nije sasvim precizna. zato. dolazi do mešanja njihovih govornih atributa. što je i kasnije izazvalo osvetu. zauzeli vlast nad starosedelačkim stanovništvom ostrva.

i evo roda njena. Albanci 21%. POREKLO ATLANTSKIH MEDITERANACA "I pripovedajući im rekoše: idosmo u zemlju u koju si nas poslao.03 %. Jugosloveni 16. U Evropi redosled zastupljenosti antigena HLA-B12 u fenotipu nacija je sledeća: Baskijci 42%. itd. Poljaci 26%. Ukrajinci i Šveđani 22%. Irci i Škotlanđani 40%. doista teče u njoj mleko i med. Ali je jak narod koji živi u onoj 201 .kastinski sistem odnosa i primoravali starosedeoce da prave velike statue koji su do danas sačuvane na Uskršnjim ostrvima.

Da li su nosioci megalitske kulture zapadne Evrope takođe i biblijski Hananejci..Mojsijeva 13. Kameni stubovi bili su u Palestini predmet poštovanja i tradicija o tome sačuvala se još u izraelskim vestima. ukoliko ne uzmemo u obzir egzaktna saznanja koja nam pruža genetika. i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci. Praistorija čovečanstva.. jer je jači od nas. a videsmo onde i sinove Enakove. Ovakvi stubovi katkad stoje u hramovima na postoljima. mi ne nalazimo još neku populaciju koju karakteriše tako velika visina kao što karakteriše kromanjonce i atlantske mediterance. Masleša.zemlji.28-34) Pored Kušita (u Evropi .. 127. naše istraživanja će se zaustaviti na nivou hipoteze. i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki. i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. "Treba naročito spomenuti redove kamenih stubova (menhire). . Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: ne možemo ići na onaj narod.kromanjonskog rasnog tipa) biblijski pisci ne spominju nijedan drugi narod visokog rasta koji je živeo u njihovo vreme. sinove Enakove.." (Jirži Neustupni. Videsmo onde i divove. starosedeoci Bliskog istoka? Upotreba kamenih blokova je bila odlika i jedne i druge kulture. V. Takođe. takvi se i njima činjasmo." (4. . kada analiziramo visinu stanovništva Evrope i Bliskog istoka. roda divovskoga. Na koji način ćemo utvrditi da li su atlantski mediteranci zaista Hananovi potomci? 202 . osim pojedinih potomaka Hamovog sina Hanana. Sarajevo 1960) Međutim. I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike.

tada bi prethodni stih glasio: "A Knaghan rodi Cidona. "A Hanan rodi Sidona. koja je dobila ime po Hananovom sinu Sinu.12) Po jevrejskoj tradiciji zemlja Sinska je Kina. itd. različit od ostalih mongolskih plemena u njihovom okruženju.15-17) Kada bismo pomenute nazive napisali onako kako se oni izgovaraju na hebrejskom jeziku. i oni od severa i od zapada. a samo jedan od njih može pripadati potomcima nekadašnjih Hananejaca: HLA-B35 (35. Na primer. i oni iz zemlje Sinske." (1. Ako ustanovimo da Kinezi imaju sebi svojstven antigen. a posebno ako ustanovimo da je od njih po genetskoj strukturi veoma 203 . ovi će iz daleka doći." (1. gle. pa nam oni ne mogu biti od značaja jer nije poznato da je ijedan od njih sačuvao svoj nacionalni entitet.5%). prvenca svog. vezujući ga za područje koje je daleko od područja Bliskog Istoka: "Gle.Ukoliko u biblijskoj genealogiji Hananovih potomaka identifikujemo ijedan narod ili rasni tip koji predstavlja danas žive Hananove potomke.5%). i Heta i Jevuseja i Amoreja i Gergeseja i Eveja i Arukeja i Aseneja i Arvadeja i Samareja i Amateja. imaćemo referentnu tačku da na osnovu genetske bliskosti drugih naroda sa njime prepoznamo i njegovu ostalu braću koja imaju zajedničko poreklo od istoga oca Hanana. prvenca svog.5%).5%). u analizi stanovništva današnjeg Libana nalazimo zastupljenost više različitih genetskih markera HLA sistema." (Isaija 49. Međutim.1517) Jedan deo Hananovih sinova se u Pismu vezuje za područje Bliskog Istoka. i Heta i Jevusa i Emora i Girgaša i Hiva i Areka i Sina i Arvada i Cemara i Hamata. Pismo ipak spominje jednog Hananovog sina. B41 (10.Mojsijeva 10. B51 (15. B12 (13.Mojsijeva 10.

potvrđuju njihovo poreklo od Hamovog sina Hanana. nego kod mongola koje (zbog adaptacije) odlikuje gojaznost i kod kojih muškarci imaju više izražene "ženskaste" osobine. a koji ukazuje na njihovo poreklo od Hananovog sina Sina. visina muških je 164 do 168 cm. Honan." (Božo Škerlj. titule Kan (u značenju "vladar" ili "glava" od korena "kuća"). i da je blizak ostalim Hamovim potomcima. Učestali toponimi sa nazivom Han. više su izraženi mršavost i muškaste osobine (i kod devojaka). 65) Zapazimo da je u nauci odomaćen naziv za Kineze upravo . tako da su od svih azijskih žutih najveći. Kod sinida. glava je poizdužena. koji je najviše zastupljen u severoistočnoj Kini. naziv koji su sačuvali i sami Kinezi u svom jezičkom obliku.sinidi. Da li antropologija zna za rasni tip koji egzistira na tlu Kine. zatim nazivi naroda kao što su narod Hana (Kinezi). Kuinghan. Koreji i među australijskim Aboridžinima. Mapa pokazuje zastupljenost antigena HLA-B13. a koji se antropološki razlikuje od okolnih mongolskih plemena? U udžbeniku "Opšta antropologija" čitamo: "Sinide nalazimo u severnoj Kini i Koreji. kao i kod mediteranaca. zemlja Henan.) 204 . možemo biti sigurni da smo došli do uzorka na osnovu koga ćemo prepoznati ostale Hananejce po svetu. (Zbog narušene ravnoteže između polova. i mnogi slični nazivi na području kineskog uticaja. Stasa su znatno vitkijeg od ostalih žutih.udaljen. mongoli su skloni matrijarhatu. nasuprot mediteranaca i dinaraca kod kojih je izražen patrijarhat.

dokazuje da su atlantski mediteranci i sinidi zajedničkog porekla. da sada uporedimo međusobnu strukturalnu bliskost gena HLA-B13 koji odlikuje sinide. pokazuje da su atlantski mediteranci i sinidi jedni drugima najbliži na svetu. Kada kompjuterskom programu koji poredi sve lance DNK u HLA-B sistemu. sa genom HLA-B12 koji odlikuje atlantske mediterance. Dakle. No.. za razliku od Mongola koji govore nemelodičnim. do Ugrofinaca koji pokazuju čak 54 razlike. Žuti . zadamo komandu da ih rasporedi po strukturalnoj bliskosti u odnosu sa HLA-B13.. zato što obe populacije dele još uvek jedan isti antigen . mediteranidi i atlantidi leptosomatskom i muškom.su više evrisomatični i više ženski nego crnci. su Misraimovi potomci koji se razlikuju u proseku oko 27 nukleotida od Hananejaca. Među žutima su. 89) Proto-mediteransko tj. Odmah sledeća grupa naroda. i između atlantskih mediteranaca Irske i 205 . atlantski mediteranci su zajedno sa sinidima zajedničkog porekla od Hamovog sina Hanana. po bliskosti. palemongolidi više ženski i evrisomatski od sinida. dinamičkim akcentom. koji ima relativno veliku varijabilnost. . HLA-B gen. Najčešći blok gena kod atlantskih mediteranaca je HLA-B12DR7.HLA-DR7. dobijamo rezultat da on nema sebi bližeg antigena od upravo HLA-B12 koji odgovara atlantskom mediterancu. koliko imaju Turci i Indoevropljani. na primer."Alpidi na primer. bilo kod nas u zemlji. dok HLADR gen." (Božo Škerlj. Kod Kineza je melodija reči čak dobila funkciju izražavanja značenja. Sličnosti između izvornih Kineza (koji su danas veoma izmešani sa raznim mongolskim plemenima).uopšte . Hamovo poreklo Kineza se primećuje i po njihovom veoma melodičnom izgovoru. dok Mongoli i Indoevropljani pokazuju najveću strukturalnu razliku u broju od 39 različitih nukleotida. a kod sinida HLA-B13DR7. koji je nešto stabilniji. bilo u svetu. si bliže evrisomatskom i ženskom vektoru.

dok u HLA-B genu zapadne mediterance karakteriše B18. a isto tako i kod Korejaca (kod kojih melodija reči nije kao kod Kineza. zapadni mediteranci i istočni mediteranci pokazuju vrlo blisko zajedničko poreklo. Nikšićana. I keltsku i kinesku muziku karakteriše zajednička anhemitonska pentatonika. i sl. Poljaka. južnoj Italiji. ZAPADNI MEDITERANCI. Zbog zajedničkog genetskog porekla Baskijaca i izvornih Kineza. dok zapadne mediterance i dinarce odlikuju i veoma jasni vokali. Na primer. bilo bi svakako interesantno istražiti vezu između proto-baskijskog i protokineskog jezika. mada se vrlo verovatno formiranje njihovih jezičkih grupa desilo po raseljavanju stanovništva. Podizanje melodije u govoru se primećuje i kod Iraca. koje je odlika starosedelaca Irske sadrži elemente kineskog ji-đinga. iako se od njih dinarski rasni tip unekoliko fizički razlikuje zbog adaptacije na nepovoljne uslove oštre planinske klime. dobila funkciju izražavanja značenja reči).Škotske (koji su veoma izmešani sa Keltima) može se prepoznati i u muzici i u govoru.notna lestvica koju predstavlja sviranje po crnim dirkama na klaviru. Sve njih objedinjuje antigen HLA-A2 u HLA-A genu. ZAPADNI MEDITERANCI Na osnovu HLA-B18. laički . Škotlanđana. oghamsko pismo. koji je tipičan za ovaj rasni tip. Dinarci. 206 . ISTOČNI MEDITERANCI I DINARCI. izgleda da su neki zajednički kulturološki elementi ostali i po razdvajanju ove dve populacije. Siciliji. a dinarce B51. istočne B35. Francuza. U govoru sve njih odlikuju otvoreni vokali. Ali. primećujemo da su zapadni mediteranci najviše zastupljeni na Sardiniji.

sve do Kosovske Mitrovice. čijom mešavinom je nastao takozvani alpski rasni tip (Savoja u Francuskoj. u HLA-A genu ima alel HLA-A25 koji pripada Turcima. zatim uz granicu sa Albanijom.jugozapadnoj Grčkoj. Bavarija u Nemačkoj.dominantni su kod Gega (Kosovo. Reč je zapravo o Tatarima. ali i u zetsko-lovćenskom dijalektu koji se proteže crnogorskim primorjem. Južna Mađarska). Na osnovu specifičnih antropoloških atributa prepoznajemo ih u jednom delu albanske populacije . ISTOČNI MEDITERANCI Istočne mediterance u HLA-B genu karakteriše antigen HLA-B35. zato što su u korenu izmešani sa zapadnim mediterancem. 207 . melodije (intonacije) i akcenta govora zapadnih mediteranaca. On je danas zastupljen u primorju Mediterana i u Podunavlju Panonije. severna Albanija). koji se antropološki razlikuju od ostalih Turaka. pa možda i u prizrensko-južnomoravskom dijalektu. a takođe i kod Baskijaca i Makedonaca. ali i na Alpima gde je na nivou bloka HLA gena izmešan sa ugrofinskim starosedeocima Evrope. Sicilijanska narodna pesma "Tarantela" sadrži u sebi ritam i melodiju koju možemo prepoznati kao tipičnu odliku ritma. uglavnom u ravničarskim krajevima pored vode. ali je tu reč o populaciji koja u HLA-B genu ima alel zapadnog mediteranca dok u istom bloku. istočna Austrija. Nju možemo prepoznati i u italijanskom jeziku. Vojvodina. Vidimo zastupljenost antigena HLA-B18 u Rusiji. na dalmatinskoj obali Jadranskog mora. Panonska nizija (Hrvatsko Zagorje.

. a kako su Palestinci emigrirali sa Krita. Palestinski grad Gaza se nekada zvao Minoja. realno je zaključiti da je istočni mediteranac bio dominantan rasni tip Minojske kulture.Palestina. itd." (Jirži Neustupni. u egipatskim izvorima zvani Pelištim. iz čega je i postao naziv cele zemlje .Kako je antigen HLA-B35 najviše zastupljen na Bliskom istoku kod Palestinaca. "U najstarijoj istoriji (palestinske) zemlje odigrali su važnu ulogu Filisteji. Oni su se tu pojavili sa kulturom egejskog karaktera... Praistorija čovečanstva. 132) 208 . Pa i palestinski Filisteji su bili sigurno kritskog porekla.

otvoreno more. . Grčki pelagos "more."Pelazgi su predgrčki stanovnici Grčke... 209 . Deo Pelasta u vreme seobe s morskim narodima dospeo je na područje današnje Palestine (po njima se i ona zove). Pelazgijski jezik je po nekim značajkama blizak tračkom.

fizički promenili u narod "jadranskog tipa" današnjih dana." (Alenko Gluhak. 13) Kada se uzme u obzir da je antigen HLA-B35 drugi antigen HLA-B sistema po svojoj zastupljenosti u Jugoslaviji (odmah posle dinaraca).Dravida. Županić. Taj nepoznati faktor u jednačinama balkanske etnologije danas je uglavnom izračunat i identičan sa tamnookim Pelazgima. a takođe i kod Indijanaca srednje i južne Amerike. modrooki. zbog oblika Pelastoi . Krv ovoga naroda je kriva. 486) "Ostaci Pelazga... od *pelag-skoi. nekada plavokosi. sasvim je realno prihvatiti objašnjenje da su Pelazgi bili jedni od najzastupljenijih starosedelaca Balkana. Hrvatski etimološki rečnik." (N. belokožni. i dugoglavi. da su se Srbi..ravničari" (predgrčko stanovništvo tesalske ravnice. Predgrčki Pelasgoi "Pelazgi.. Antigen HLA-B35 nalazimo takođe i kod starosedelaca Indije .. behu od velikog uticaja po fizički ustroj Helena a docnije i Srba . 210 . 1922. str.. . koji su bili uplivom Helena jezično odnarođeni.kojem je blizak oblik izvor imena Palestine). 26. čija je krv transformatorski delovala na spoljašnje preobraženje ksantodolihokefalnih Helena. str. posebno kod Acteka i Maja i njihovih današnjih potomaka u romanizovanom stanovništvu Latinske Amerike. Tragom za Pelazgima III. .pučina". To je onaj "preistorijski anonimni narod u Egeji".

Naučnik Njilliam 211 . Las Mananitas.." (1.Lingvistički atributi populacije koja nosi antigen HLA-B35 su otvoreni vokali. u delima: Mapuche. La Cucaracha.. Fiesta. jer najstariji skeleti sa područja Egipta otkrivaju izraženu zastupljenost mediteranske genetike. POREKLO ISTOČNIH MEDITERANACA Kako je antigen HLA-B35 dominantan kod Palestinaca. i specifično otezanje. pogledajmo šta Sveto pismo govori o poreklu Palestinaca. Interesantno je da se tipična melodija i ritam govora populacije HLA-B35 (kojom govore naše Lale) može prepoznati i u narodnoj muzici današnjih naroda Srednje i Južne Amerike (na primer. "lažni diftonzi" (posebno karakteristični za arhaičan bednjanski dijalekat Hrvatskog Zagorja).Dnevnika 1.Filistejin) otkriva ime praoca svih Palestinaca koji se (prema hebrejskom originalu Pisma) zvao Pelešt. Prevod sa originalnim nazivima Misraimovih sedam sinova bi glasio: "A Micraim rodi Ludeje i Anameje i Lehaveje i Naftuheje i Patruseje i Kasluheje (od kojih izidoše Pelišteji) i Kaftoreje. takođe i kod Vojvođana u istočnoj Panoniji. istočna Austrija. i nigde drugde na Bliskom istoku nije zastupljen u tolikoj koncentraciji kao kod njih. Sličnost između kultura Acteka i Maja sa kulturom starog Egipta se može objasniti zajedničkim poreklom obe populacije. ovde imamo potvrdu biblijskog genealoškog izveštaja. pa čak i kod potomaka nekadašnjih Indijanaca u Latinskoj i Južnoj Americi.11-12) Sam naziv Palestinac (u našem prevodu . melodija i akcentuacija kakve još nalazimo i kod bavarskih dijalekata (južna Nemačka. zatim kod Palestinaca na Bliskom istoku. itd. Kako je Misraim praotac Egipćana.). a koji je potomak Misraimovog sina Kasluha. ritmika. . Dravida u Indiji. koju i danas imaju Palestinci i svi drugi narodi koje odlikuje antigen HLA-B35.

Semitska genetika je često veoma izmešana sa HLA-B35.) Antigen HLA-B35 nam je referentna tačka za utvrđivanje i ostalih danas živih Misraimovih potomaka po svetu. i kod Palestinaca. A zatim su naučnici uradili uporednu analizu njihovih HLA gena. prepoznajemo grupu vrlo bliskih gena koji odgovaraju stanovništvu sa područja severne i zapadne Afrike (Libijcima i drugim narodima). Primećuje se čak i princip transformacije glasova gde je glas "L" u jeziku američkih indijanaca (Nahuatl) transformisan u "R" u egipatskom ili je potpuno nestao. i objavio ih u nekoliko svojih dela: "Nahuatl and Ancient Egyptian".Johnson je pronašao veliki broj zajedničkih korena reči između starog egipatskog jezika i jezika Acteka i Maja. zato što je zbog povučenosti u planinske krajeve najviše sačuvano od mešanja sa 212 . Hipoteza je zasnovana na mnogim zajedničkim nazivima za toponime i kulturološkoj bliskosti. I kada uporedimo strukturalne sličnosti gena zaduženog za antigen HLA-B35 (to je gen HLA-B35018) sa ostalim genima HLA-B sistema. itd. pa čak i kod Acteka i Maja. privukla su pažnju lingvista i antropologa zbog njihovog neindoevropskog porekla i pojavila se hipoteza o njihovom zajedničkom proto-iberskom poreklu. Libijci su takođe poreklom od Misraima. najzastupljenijeg rasnog tipa u Jugoslaviji. Po strukturalnoj bliskosti gena vidimo da u Misraimove potomke spadaju i nosioci antigena HLA-B5 koji je odlika dinarskog rasnog tipa. i kod Dravida. od njegovog sina Lehava.baskijski (severna Španija) i gruzijski (Kavkaz) koji pripadaju različitim jezičkim grupama. Po Svetom pismu. "Comparative Maya and Egyptian". izabravši među Gruzinima gorštačko pleme Svani. DINARCI Dva jezika . (Stari egipatski jezik je prilično semitizovan.

a odmah zatim je veoma zastupljen i antigen HLA-B18 (koji je odlika zapadnih mediteranaca). Kod Baskijaca je najzastupljeniji antigen HLA-B12 (koji prati atlantske mediterance). jer su rasni tipovi postali tabu tema. Ona je još više potvrđena najnovijim genetskim sazna-njima. DRB1*1101. ali tabu nije uspeo da ukine istinu.mnogobrojnim narodima različitog genetskog porekla. Zapravo. DQA1*0501. koji takođe žive na Kavkazu. DQB1*0301 Zastupljenost dinarskog rasnog tipa su kod nas i na Kavkazu primetili antropolozi još krajem DŽIDŽ veka. Dinarski antigen HLA-B5. oni su strukturalno bliski. B51. Rezultati su razočarali naučnike. u Evropi je najviše zastupljen u našoj zemlji. Kod Gruzina je najzastupljeniji antigen HLA-B5 (koji odgovara dinarcima). jer i jedni i drugi odgovaraju populacijama Misraimovih potomaka. tada vidimo da između njih ne postoje razlike. Međutim. jer nisu našli genetske sličnosti između dve populacije. U zadnje vreme se u antropologiji o tome ne govori. iako nisu znali za genetske markere. koji karakteriše najveći procenat Gruzina. Iako obe populacije imaju različite antigene. i na području Gruzije na Kavkazu. Postoje neki drugi markeri koji objedinjuju Gruzine i Baskijce. sa blokom gena koji je odlika dinaraca u Jugoslaviji. Na osnovu rezultata naučnici nisu našli genetske osnove za blisko poreklo te dve populacije i samim tim dokaze za blisko poreklo njihovih jezičkih grupa. kao što je to nulta krvna grupa. ali svojom širinom oni obuhvataju i ostalu Misraimovu i uopšte Hamovu braću. On glasi: HLA-A2. naučnici nisu ulazili u analizu strukturalne sličnosti antigena koje su pronašli. koja je posebno zastupljena na području Baskije. POREKLO DINARACA 213 . kada uporedimo ceo blok gena koji je odlika Gruzina.

Genetički markeri nam ukazuju na to da ne postoji drugi Misraimov potomak koji je više izmešan sa Palestincima." (III 646) Kako je Krit dobio naziv na osnovu naziva Misraimovog sina Kaptora. natpis naziva taj narod Keftiu (Krećani).Meskhian. a Filisteje iz Kaftora?" (Amos 9. autora) vaze. imamo osnova za tvrdnju da su dinarci potomci Misraimovog sina Kaptora. kako nose u rukama baš takve (kritske. nalaze odmah posle palestinskog B35.Sveto pismo izveštava da su Palestinci živeli na Kritu. U Enciklopediji leksikografskog zavoda čitamo o Kritu: "Na egipatskim slikovnim prikazima XV veka stare ere vide se pripadnici nekog naroda. bilo na Bliskom istoku od dinarskog rasnog tipa. po zastupljenosti svog antigena HLA-B5. Sami Gruzini su se mešali sa potomcima Jafetovog sina Mešeha. Dakle. očigledno je da su Kaptorejci i Palestinci bili fizički blisko rasprostranjeni između sebe.7) U Jeremiji 47. 214 . a antropolozi (Coon) na mapama prikazuju da dinarski tip sa Kavkaza obuvata područje Kapadokije. Kapadokija se nalazi u centralnoj Aziji. prim. pa se po njima zove i jedna oblast Gruzije i njen lokalni gruzijski dijalekat . nedaleko od Kavkaza i Gruzije.4 pominje se da su Filisteji ostatak ostrva Kaftora. onda nije nikakvo čudo što se oni na tlu današnjeg Libana. koji se zvao Kaptor i da su zatim doživeli egzodus sa Krita na obale današnje Palestine: "Ne izvedoh li Izrailja iz zemlje Misirske. bilo kod nas u Jugoslaviji. Ako su se dinarci sa područja Krita raširili po bliskom istoku pre Palestinaca. koji su živeli na području Kapadokije.

Septuaginti . pojam Kaptorejaca je zamenjen pojmom Kapadokijaca.iz III veka pre nove ere. IZGLED DINARACA Kada uporedimo izgled dinaraca kod nas u Hercegovini i Crnoj Gori (gde su najzastupljeniji). sa izgledom dinaraca na Kavkazu. onda je ime Misraimovog sina Kaptora takođe moglo da se transformiše u Kartli ili Kartlos. ali znamo da je poznato značenje naziva Kapadokija na asirskom: "kat-pat-uka" znači "zemlja Katija".svoje polubožanstvo. 215 . Gruzini sami sebe zovu Kartveli. pa tako i njihova jezička grupa nosi naziv po njihovom praocu .kartvelijanska jezička grupa. Pre primanja hrišćanstva u IV veku. pa su obožavali Kartlija . tada primećujemo njihovu neverovatnu međusobnu sličnost. kao naziv nekadašnjeg ostrva Kaptora. Ako je naziv Kaptor mogao da se vremenom transformiše u Krit. Da li su se Kaptoreji zaista nazivali Kapadokijcima.U prevodu Biblije na grčki . koga i danas smatraju praocem svih Gruzina. u to ne možemo biti sigurni. ili u Pakistanu (gde je on po mapi HLA-B5 takođe veoma zastupljen). imali su izražen kult mrtvih. Jedini dinarci koji su sačuvali predanje o svom poreklu su Gruzini.

.. Pre nego što sam čuo bilo kakvo pominjanje te činjenice od drugih. tada za njih kaže: "Nema nikakve sumnje da Kolhidi pripadaju egipatskoj rasi.Kada grčki istoričar Herodot u V veku pre n.e.." (Istorija II) Pomenuti opis odgovara opisu dinaraca iz "Opšte antropologije": 216 . opisuje izgled tadašnjih Gruzina (Kolhida). to sam i sam primetio. Moji sopstveni zaključci zasnivali su se kao prvo na činjenici da su imali crnu kožu i kovrdžavu kosu . ..

mrkih očiju i kose. Mein Kampf. kojoj pripadaju Gruzini. a koji su svi zastupljeni na području Gruzije i njene bliže okoline." (Božo Škerlj.Indijancima." (Hitler.."Dinaridi su rašireni na Balkanu. kratkom. Kun piše o dinarcima . Mingreliani. Iako dinarci Balkana žive hiljadama godina razdvojeni od svoje braće na Kavkazu. Pored nordijskog tipa pronašli smo istočno-evropski tip. 70) Kako je zastupljen i u centralnoj Evropi. GOVOR I KARAKTER DINARACA Izvorna jezička grupa kojom su nekada govorili svi dinarci je svakako današnja kartvelijanska jezička grupa na Kavkazu. Adolf Hitler ga je konstatovao kao problem Arijevske rase u Nemačkoj: "Na nesreću Nemačka nacija nije osnovana na čistom rasnom tipu . Odlikuju se visim stasom (172-176). za šta ima osnova po mapi HLA-B1. iako čak govore jezicima indoevropske jezičke grupe. Njihov gorštački karakter . Lazi i Svani. kao i hibride koji su se pojavili. koja je možda najviše izraz njihovih zajedničkih karakternih crta. London : Hurst & Blackett) Antropolog Čarls S. To je smrtna provalija za nas. a zapadni tip integriše oba. koja je često nakudrana ili upravo kudrasta.. 1939. oni su sačuvali sličnost u govoru. pored istočnog tu je i dinarski. pozadi kao odsečenom lobanjom.izraz gordosti i buntovnosti se primećuje u odsečnom izgovoru koji dinarskom govoru daje određenu notu 217 . boja kože je unekoliko mrka kao da bi očito bila od sunca spaljena.

Narodna muzika obe populacije ima toliko istih elemenata da se često ne može razlikovati osim po jeziku kojim se peva.... svesni da im je život u opasnosti ili da će im ostati crn i upropašten. a da kritičko preispitivanje validnosti poverenja svog autoriteta proglasi tabuom. veliko "didi". nizak "patara". zapadna Srbija. majka "deda". i zato je neophodno da prema njima formira kult. itd.Cvijić. Za epiku je potrebno da populacija ima motive iz kojih će da je formira i održava. U govoru dinaraca na Balkanu (koji govore hrvatski i srpski) dolazi do izvesnog skraćivanja vokala i potpunog gubljenja indoevropskih diftonga da bi se izrazio njihov odsečni karakter (na primer. imaju veoma izraženu.Andrić. malo "tsota". Zato je u dinarskoj 218 . Česti su slučajevi da se dinarski ljudi odluče na krajnja rešenja. Na ljude dinarskog tipa najviše uticaja imaju vođe u čijem ponašanju ima nečega tajanstvenog ili mu oni to pripisuju. kao i mi. Naš čuveni antropolog Jovan Cvijić piše o dinarcima sledeće: "Ljudi dinarskog tipa su često neobuzdane prirode i ne mogu lako da podnesu čak i sitne nepravde.. Psihološki tipovi Balkana) Kako dinarski tip odlikuje buntovnost prema autoritetima. koji karakteriše gordost i buntovnost. Sličnost između Gruzina i onog našeg dela stanovništva koje je dinarskog porekla (Crna Gora. te nesposobnost da se trpi nepravda. indoevropski koren "*roupa" se transformiše u "rupa"). bez ozbira na interes. Mnogi narodi uopšte nemaju epiku. . i po samoj glasovnoj strukturi njihovih reči: brat "dzma". sin "švili". sestra "da". kosa "tma". Hercegovina. na korist i na "praktičnost".) je očigledna ne samo u fizičkom izgledu.. reč "ljuštim" se kaže "vprtskvni"). ali Gruzini je." (I. otac "mama". . Odsečnost govora se može primetiti po velikom broju konsonanata u rečima njihovog gruzijskog jezika (na primer. već i u zajedničkom psihološkom tipu dinaraca. Po pomenutoj odsečnosti jezik gruzijskih Laza pokazuje posebnu sličnost sa dijalektima dinaraca u Crnoj Gori. ..dinamičkog akcenta. on može da ih trpi pred svojom savešću samo ako uspe da ih idealizuje. J.

Gruzijska kultura pretrpela je velike štete od mongolske najezde i porobljavanja (DŽIII-DŽVI vek).svesti uspešan samo onaj autoritet vlasti koji iza sebe ima idelogiju (ili religiju) koja će ispuniti neophodnu funkciju njegove autoritarne svesti.. u svetlu Cvijićevih konstatacija. U srednjem veku nastao je epos "Eteriani". obojena tugom. 219 . slavi lepotu pejsaža i afirmira mladenačke želje. Lik nepokornog Amiranija.. poema o ljubavi pastirice i princa. pesimizmom i osećajem samoće. o najezdi neprijatelja. Njegova poezija. . o njoj nam govore i antički autori.. . tako da je dobio nadimak "gruzijskog Bajrona". čast. Nove vidokruge gruzijskoj literaturi otvara pesnik Nikoloz Baratašvili (1817-1845). na osnovu opisa iz Enciklopedije leksikografskog zavoda: "Književnost gruzijskog naroda vrlo je stara. Tek u DŽVI veku dolazi do obnove kulturnog života. slobodu. Pesnik David Guramišvili (1705. Mučeništvo Abo Tbilelija (VIII vek) i druge... U prvoj polovini IV veka Gruzija prihvata hrišćanstvo.. najviši je domet gruzijskog romantizma. Najznačajnije mu je delo "Sudbina Gruzije". to je apologija gorštačkog ponosa i vitalnosti. feudalnih raspri. . koji je prošao mnoga ratišta. U narodnoj predaji govori se i o borbi gruzijskog seljaka protiv feudalne gospode. "Mučeništvo Evstafija Mčetelija" (VI vek). njeni počeci padaju u drugi milenijum pre nove ere. poznate su poeme "Istrebljenje knezova "Arešidze" i "Pesma o Arsenu". gruzijski pesnici slave junaštvo. pandam je helenskom Prometeju. . prikovanog za kavkasku stenu.. peva o borbama Gruzijaca. Od hagiografskih dela najpoznatija su: "Mučeništvo Šušani-kija" (V vek). nastalih kao posledica raspada jake i centralizovane monarhije. njihovoj uzajamnoj vernosti i borbi sa zlim duhom. Zapazimo duh gruzijske književnosti. u književnosti preovlađuju patriotski motivi. nade i polet. od provale Persijanaca i Turaka. Njegova poema "Nevolje Gruzije" govori o gruzijskim patnjama.1792)..

Pesnik Galaktion Tabidže unosi u poeziju sumorna raspoloženja. Otuda je većina Hamovaca izgubila svoje jezike. RASNI TIPOVI I NJIHOV KARAKTER Različiti Nojevi potomci su padali u različite grehe i te grešne sklonosti zatim prenosili na svoje potomstvo. Mongoli A11B67. II. konjino. Zapadni mediteranci A2B18. pa to koriste prilično razumni Jafetovi potomci i često na taj način vladaju nad nesložnim Hamovcima. Atlantski mediteranci A19B12. Mešavina: Tatari A10B18. i koji voli da tepa čak i starijim osobama. Istočni mediteranci A2B35. magarče" i to iz najboljih namera. Dinarci A2B5. Dinarac je u ovom slučaju suprotan mongolskom tipu. Semićani A9B27. Sinidi (Kinezi) A19B13. potpala pod vlast Jafetovaca. ZASTUPLJENOST HLA-A. Razlozi za augmentative su isključivo psihološke prirode: gordoj ljudskoj prirodi je teško da se ponizi otvorenim izražavanjem i prihvatanjem dobrote kroz nežnost i tepanje. Karakter svake populacije se vidi i u jeziku te populacije. Ugrofinci A3B7. Već smo čitali o Hamovom prokletstvu koje prati njegovo potomstvo." (Enciklopedija leksikografskog zavoda. Turci A10B16. Hamovi potomci jako teško mogu da se organizuju između sebe. a posebno je raznežljiv prema deci. a svoje 220 . Mirkec u Hrvatskom Zagorju je Mirčeta kod Crnogoraca. str. Zbog nasleđene sklonosti ka međusobnom nepoštovanju. Augmentativi čak dobijaju funkciju deminutiva. a grupa gruzijskih simbolista stoji pod jakim uticajem evropskog i ruskog simbolizma.B BLOKOVA GENA U JUGOSLAVIJI Objašnjenje: Indoevropljani A1B8. Alpski tip će reći "Zaspao je ko janje!" dok će dinarac da to isto kaže "Zaspao je ko zaklan!". 634-635) Još jedan zajednički psihološki momenat za dinarce Balkana i dinarce Gruzije nalazimo u njihovoj izraženoj upotrebi augmentativa. koji učestalo koristi deminutive. derište. pa možemo čuti kako dinarac tepa malom detetu sa "barabo.

Zaista se kroz čitavu istoriju ispunjavaju reči Nojevog prokletstva: "A kad se Noje probudi od vina. I reče: Proklet da je Hanan. Kako se razlikuju iskušenja.države je uspela da oformi tek pod jakim uplivom Jafetovaca ili Semićana. a drugi ka spolja. Prvome nedostaje krotost i poniznost. alpski tip ima iskušenje da se iz staha odriče načela pravde pod pritiskom. Na primer. Unutar raznih grana Simovih. Iskušenje duhovnog nezadovoljstva se manifestuje prema toj razlici. dok su Hamovci više skloni da daju ono što imaju. dozna šta mu je učinio mlađi sin. i Hanan da mu bude sluga! Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim. Jafetovci su skloni da traže sreću koju nemaju (pa su zato više skloni sebičnosti). Ta razlika se može lepo primetiti u muzici. Hamovih i Jafetovih potomaka takođe postoje razlike. 221 . Između Jafetovaca i Hamovaca se može primetiti velika razlika u tome što su prvi okrenuti ka sebi.Mojsijeva 9. ali ni Jafetovi potomci ne oskudevaju u svojim iskušenjima. i da bude sluga slugama braće svoje! I još reče: Blagosloven da je Gospod Bog Simov. iako su ona nešto drugačija. Hamovci više vole muziku koja služi za psihičko pražnjenje (izražen ritam). Zato je i Božja pedagogija za svakog od njih drugačija. a drugome hrabrost i čvrstina karaktera. razlikuju se i prokletstva zbog greha koja su primerena slučajevima. i u svojoj supštini otkrivaju Božju milost prema onima koje Bog želi da urazumi i osvedoči o potrebu za duhovnim spasenjem i reformacijom srca i karaktera. da izražavaju svoju unutrašnju nesreću (pa su zato skloni da se svađaju. dok dinarci imaju iskušenje da ne mogu da trpe nepravdu. a Hanan da im bude sluga!" (1. gneve. itd).22-27) Prokletstvo ropstva kroz koje prolaze Hamovci kroz istoriju je možda najbolji lek za njihovo nepokorno srce. Dok Jafetovci više vole muziku koja opija prijatnim osećanjima.

GREH OSPORAVA TEORIJU O PRIRODNOJ SELEKCIJI I EVOLUCIJI IZMEĐU SEBIČNOG I DOBROG. rasizam oduzima iz čovekovih ruku odgovornost čovečnosti i prebacuje je na njegovu biološku prirodu. iskušenje da pobede svoju slabost i postanu krotki. Jednom rečju. 222 . Zatim je opširno objasnio zbog čega sve čokolada nije zdrava i zašto je peršun veoma zdrav. dok alpskom tipu takva nevolja uopšte ne bi bila nikakvo iskušenje. Ako je čovekova čovečnost utemeljena ne na njegovoj svesnoj i odgovornoj akciji volje. ili da nezrelim reagovanjem i oni padnu u greh. ili da još dublje padne u greh. to znači da se čoveku oduzima sloboda uma da shvati iskušenje u kojem se nalazi. kockica". On dozvoljava da ga upravo ti autoriteti pritiskaju da ide protiv sopstvene savesti i da čini nepravdu. čovek je čovek upravo zato što je biće sposobno da umom ostvari slobodu svoje volje i da postupa odgovorno i nezavisno od iskušenja sopstvene prirode i životnih okolnosti. kocka. štaviše. IRACIONALNOG I SVRHOVITOG U popularnoj TV emisiji za decu "Kocka. sloboda volje da se iskušenju odupre. RASNI TIPOVI I RASIZAM Bez obzira na iskušenja njegove sopstvene prirode i na okolnosti koje tu prirodu provociraju. njemu autoriteti odgovaraju. da bi tako mogao da pobedi iskušenje buntovnosti i nepoštovanja prema njima. nesvestan da time samog čoveka ponižava na nivo neodgovorne životinje. Zato Bog sa njime postupa na sasvim drugi način nego sa dinarcima. Rasizam uzdiže plemenitu prirodu jednog rasnog tipa nad ostalima. On je sklon da svoju odgovornost poklanja autoritetima koji onda misle umesto njega. kao što je i dinarcima nepravda koju trpe. voditelj Branko je pred decu izneo čokoladu i peršun. jer on nema sklonost da se buni protiv autoriteta.Bog dozvoljava da dinarski tip ima iskušenja sa vlastima. već na nasleđenoj prirodi. i savest koja ga čini odgovornom za sopstvene postupke. To je zapravo idealna prilika da on pobedi svoju slabost.

nego da li je to što radimo dobro. A nekolicina njih je uzela čokoladu bez ikakvog vidljivog konflikta sa svojom savešću.Potom je rekao: "Ja. kao da nisu slušali predavanje o nezdravosti čokolade. a sa druge strane pod pritiskom svojih sebičnih poriva. nego da li je to što radimo zaista dobro za našu egzistenciju. Nekolicina je uzela čokoladu ali takođe nezadovoljno. pa ćemo tako biti skloni da radije izaberemo onu hranu koja je ukusna. koji prave "kompromis" između oba životna principa. 223 . deco. sa grižom savesti što uzimaju ono što znaju da nije zdravo. ne znam šta ćete vi. Reakcija dece je bila raznolika. nego onu koja je zdrava. nama je važnije kako se osećamo. bez premišljanja uzelo peršun. da je to zaista tako. Ja ću da uzmem peršun!" Potom je uzeo i pojeo pregršt peršuna. Najteže je onima koji pokušavaju da budu "umereni". Oni su sa jedne strane pod pritiskom glasa zdravog razuma. Međutim. Kada se pokoravamo sebičnim principima. ali ja znam šta ću da uzmem. te tako opravdavaju sebičnost kao nešto prirodno i potrebno. onda čovek nikada ne bi dobio razum da sam na sebe preuzme odgovornost za izbor onoga šta je dobro. Par njih je hrabro i radosno. Nameće nam se pitanje. Nekoliko je pak uzelo peršun ali sa očiglednim nezadovoljstvom zbog želje da radije uzmu čokoladu. Osećaj da nisu sebično iskoristili sve blagodati sebičnog života sukobljava se sa osudom savesti da ne postupaju ispravno i razumno. otkuda u čovekovoj prirodi motivi koji su nesvrhoviti njegovoj egzistenciji? Neki smatraju da je čovek tako genetski isprogramiran da je ono što mu izaziva prijatna osećanja (u prirodnim uslovima) istovremeno i ono što je za njega zdravo. U ovom "eksperimentu" prepoznajemo sukob koji postoji između sebičnih motiva ljudske prirode i motiva prave ljubavi. U svim svojim svakodnevnim aktivnostima nama je takođe važnije pitanje kako se osećamo dok nešto radimo.

da li je neophodno da čovek bude pokrenut sebičnim motivima da bi između ukusnog i neukusnog izabrao ukusnu hranu? Ne! Da bi izabrao ukusnu hranu dovoljno je što ima osećaj ukusnog i neukusnog. koje imaju gorak ukus. Osećaji i osećanja postoje zato da bi skrenuli pažnju našeg uma na naše ili tuđe potrebe. 224 . ubrao bi plod koji je ukusan. a da li će naša reakcija na te osećaje i osećanja da bude iracionalna ili svrhovita (sebična ili dobra).kakao. Ako je gladan. i tako nas uzdiže iznad ograničenosti postojećim iskustvom. No. tako što će da sve svoje intelektualne i fizičke moći da zloupotrebi u cilju zadovoljenja sebičnosti. a na štetu stvarnih egzistencijalnih potreba. Postojanje razuma kod čoveka pokrenutog sebičnošću osporava teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. jer će razum u funkciji sebičnih motiva još više da ga odvoji od njegovih egzistencijalnih potreba. Da li čovek treba da bude proždrljiv da ne bi umro od gladi? Ne! Dovoljno je da ima osećaj gladi da bi potražio hranu i da bi je pojeo. to je sasvim drugo pitanje. u prirodnim uslovima čovek nikada ne bi konzumirao kakao. veoma je neprijatan zbog skupa otrovnih supstanci. Čovek će jednostavno da napravi prečicu ka svojim sebičnim zadovoljstvima. već bi se prepustio da ga rukovode njegova osećanja i osećaji. ali samo u slučaju da je naš razum pokrenut motivom nesebične ljubavi. Prirodan ukus osnovne sirovine od koje se pravi čokolada .već bi se zaustavio na svojoj determinisanosti. Ne bi imao potrebe da razumno preispituje njegovu ispravnost. ali i od naizgled bezizlaznih situacija. Dakle. Upotreba razuma nam pruža veću slobodu u zadovoljavanju naših stvarnih egzistencijalnih potreba. ŠTA NAM OTKRIVA POSTOJANJE RAZUMA? Razum nam pruža slobodu od onoga što samo na prvi pogled izgleda dobro.

Na primer. Interesantno je da se životinje koje imaju mnogo manje razvijen razum od čoveka. a samim tim on nikada ne bi ni nastao. grupa pacova koja na raspolaganju ima veoma ukusnu i mirisnu hranu ali sa smrtonosnim otrovom. Sve ovo nas suočava se veoma važnom činjenicom: Ako ne bi postojala mogućnost da razum bude pokrenut pravom nesebičnom ljubavlju. U istoj situaciji. što nam ukazuje na postojanje same prave nesebične ljubavi. Tek kada posledice greha ugroze čovekovu egzistenciju do te mere da je i samo zadovoljavanje njegove sebičnosti dovedeno u pitanje. Ukoliko "dobrovoljac" ugine. te da bi mogao tako nezdravog da ga konzumira. jer bi imao samo negativnu funkciju. On izabira upotrebu nezdrave i neumerene ishrane. ponašaju mnogo razumnije. da bi tada sasvim drugačije postupali. Što se tiče primera sa čokoladom. pa opet puše. čovek će u kakao dodati šećer da bi smanjio prirodnu gorčinu njegovih otrovnih supstanci. bez obzira na njen veoma privlačan ukus i miris. duvana i droge iako mu je razumno poznat njihov fatalni učinak. drogu ili alkohol da bi se osećao lepo. praksa nam pokazuje da svest čoveka o posledicama njegovog pogrešnog postupanja nema očekivano povratno delovanje na njegove postupke. Tako nam postojanje razuma ukazuje na to da je on stvoren da funkcioniše pokrenut isključivo motivom prave nesebične ljubavi. čovek u najvećem broju slučaja postupa nerazumno. Tek tada razum 225 . ostali pacovi će razumski da zaobilaze tu hranu. tada će čovek pokušati da koriguje svoje ponašanje. ali najčešće tako što će primeniti simptomatska rešenja koja ne zahtevaju da se on odrekne svog sebičnog poriva u svojoj suštini. konuzmiranje alkohola. čovek će da uzme duvan. sačekaće da vidi posledice te hrane na jednom od svojih "dobrovoljaca". Međutim. Na primer. tada on ne bi imao smisla da postoji. Ljudi znaju da pušenje nije zdravo. Često se tvrdi da kada bi ljudi imali svest o posledicama svog postupanja. i time će upravo da ugrozi svoji egzistenciju.

kao što će samoljubiv čovek biti sklon da izvrši samoubistvo zbog povređene sujete. a ne ono što će proizvesti da se on samo OSEĆA dobro. koja uvek traži razlog zbog koga volimo. a ne one zbog njega. na osećanje straha reaguje kukavičlukom umesto hrabrošću. umesto motivom prave ljubavi. Kako nas prirodni motivi pokreću sebičnom ljubavlju. te vidimo kako time čovekovi motivi ponašanja opovrgavaju teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. Iako nekada deluje kao veoma zabrinut za svoju egzistenciju. čovek puši.ima svoju ispravnu svrhu da navede čoveka da čini ono što će proizvesti da on BUDE dobro. GREŠNI MOTIVI NISU SVRHOVITI EGZISTENCIJI JEDINKE I VRSTE Očigledno je da glavni problem opstanka ljudske civilizacije nije u nedostatku samog razuma i sposobnosti. čovek i na prijatna i na neprijatna osećanja reaguje iracionalnim motivima: na osećanje radosti reaguje sebičnošću umesto zahvalnošću. već u nedostatku zdravih motiva koji bi njegov razum učinili zdravim i upotrebu ljudskih sposobnosti svrhovitim njegovoj egzistenciji. On je spreman da žrtvuje i svoje zdravlje i svoju egzistenciju radi užitka. Nacionalista će žrtvovati naciju radi svojih nacionalnih vrednosti. bićemo skloni da žrtvujemo i sam objekat ljubavi radi razloga zbog koga ga volimo. Proždrljiv čovek će žrtvovati svoj želudac radi hrane. Dok je god pokrenut grešnim motivima. kao da čovek postoji radi svojih vrednosti. Prirodna 226 . Vidimo kako prirodni motivi navode čoveka da se ponaša nesvrsishodno svojim stvarnim interesima. na osećanje gneva reaguje mržnjom umesto krotošću. pije ili nekim drugim svojim postupcima pokazuje da mu do egzistencije zaista nije stalo. a na osećanje tuge reaguje zabrinutošću umesto starateljstvom.

Kada bi se zakon zaustavio na ukoravanju same 227 . Na osnovu ovog razmatranja možemo zaključiti da su grešni motivi ponašanja takođe i patološki motivi ponašanja. jer bi ga sposobnost da razlikuje dobro od zla. pa mu se čini da su Deset zapovesti samo jedan od mnogih kodeksa ponašanja kakvi odlikuju razne druge religije i ideologije. iracionalnim motivima a nikada one koje pokreće nesebična ljubav. DA LI JE PITANJE "ŠTA JE GREH" RELATIVNO PITANJE? Da li posle svega možemo reći da je pitanje greha relativno pitanje? O relativnosti greha najčešće govore osobe koje su same pokrenute grehom tj. Biblijsku definiciju ljubavi i greha koju nam pruža Božji moralni zakon (Deset zapovesti) takav čovek nije u stanju da shvati. ukorila i za njegovo sopstveno iracionalno (grešno) ponašanje. svrsishodno od iracionalnog. On u Zakonu vidi samo slepo slovo a ne razume njegov duh (smisao). on obezvređuje princip dobrog tumačeći ga principima svog iskvarenog srca.selekcija nikada ne bi ostavila u životu jedinke koje su pokrenute motivima nesvrsishodnim njihovoj egzistenciji. Za razliku od ljudskih kodeksa ponašanja. Da bi umirio svoju savest. otkrivenje Božjeg moralnog zakona se bavi pobudama ljudskog srca a ne samom formom ponašanja. Božji zakon neće direktno svojim slovom da ukori jedenje čokolade. Onaj ko nije pokrenut nesebičnom ljubavlju često nije u stanju ni razumom da shvati razliku između dobrog i lošeg. čovek nikada ne bi postao grešan. da je princip prirodne selekcije i evolucije zaista formirao osobine vrste. jer navode čoveka da se ponaša nesvrsishodno svojim i tuđim egzistencijalnim potrebama. te formira shvatanje da je pitanje dobra i zla relativno ili da prava dobrota uopšte ne postoji. Drugim rečima. ali će zato jasno ukoriti odsustvo ljubavi i proždrljivost koji čoveka navode da se hrani nezdravo.

i zato počela da svoje listove uvija k sebi. Kako sam uzrok grešenja .grešan motiv .9) Ukoliko se. (Jovan 1. Tako je i sa nama. zato što su naši ideali ograničeni našim 228 . ali ja to ipak hoću Sam!" Kada bi biljka pokušala da pronađe energiju za život u sebi. Oni koji zanemaruju značaj i funkciju Božjeg moralnog zakona. odsustvom prave želje za spasenjem i nesposobnošću da ga ostvarimo. pak. suočićemo se sa tri nerešiva životna problema: ograničenim idealima. niti iskorenjen Božjim planom spasenja. vrlo brzo bi uvenula. koren svakog greha je u oholosti potpuno iracionalnoj nezavisnosti: Grešnik svesno ili nesvesno govori: "Nema veze što je to nemoguće postići bez Boga. NE ZNAMO šta je potrebno da uradimo da bismo ostvarili istinsku sreću i ljubav u svom srcu i životu. Naša jedina nada je da gledamo u Onoga koji je "Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet". oni i dalje nastavljaju da greše. on ne bi čoveka naveo da reši problem u svom korenu reformom svojih grešnih motiva.forme. Njena jedina nada je da svoje listove drži stalno otvorene ka Suncu. nisu u stanju da se pokaju za sam greh.nije ukoren zahtevima Božjeg zakona. već se kaju samo za njegove neprijatne simptome u ponašanju i osećanjima. ZAŠTO BI IKO IZABRAO NESVRHOVITE PRINCIPE ŽIVLJENJA? Na kraju ovog razmišljanja nameće nam se jedno važno pitanje: Zašto bi čovek ikada izabrao princip greha kada je on nesvrhovit njegovoj sopstvenoj egzistenciji? Zato što je to jedino čime on može biti pokrenut ako želi da nađe sreću NEZAVISNO od Boga. uzdamo u sebe. Prema tome.

i ni jednoga koji traži Boga. te smo zato najčešće zadovoljni sobom i svojom pravednošću. jer treba duhovno da se razgleda.23) Mi nemamo moći da promenimo naša srca (pobude koje nas pokreću)." (Rim. NE MOŽEMO sami da pomognemo sebi. 3. ali nam nije stalo do stvarnog spasenja. umorićemo se i razočarati." (1.10-11) U sebi nikada nećemo naći pravih motiva da izađemo iz stanja u kome se nalazimo. jer mu se čini ludost i ne može da razume. "Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega. Ako se uzdamo u sebe. ali nemamo moći da promenimo pobude naših srca: "Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jer. "Ni jednoga nema pravedna. Mi možemo da svojom voljom utičemo na naše ponašanje i osećanja. smrt) zato što smo pokrenuti sebičnošću. Samo Bog svojim Svetim Duhom može u nama začeti delo spasenja. NE ŽELIMO spasenje. I ako na taj poziv odgovorimo. Iz iskustva greha prava ljubav nam deluje strano i dosadno. Upoznajući veličanstveni Božji karakter u nama će se javiti želja da na otkrivenu Božju ljubav odgovorimo takođe ljubavlju i tu se nalaze jedini zdravi motivi života. kao što smo ranije videli. pa nemamo mogućnosti da ostvarimo novo i veće iskustvo. Nama je stalo da uklonimo posledice greha (neprijatna osećanja.Korinćanima 2.14) Naši kriterijumi ispravnog su izopačeni zajedno sa našom prirodom. zato što sami nikada nećemo moći da oprostimo svoje grehe 229 . ni jednoga nema razumna. bolest. Bog će odgovoriti na čežnju koju je Sam pokrenuo u našoj duši.iskustvom. jer. Samo Onaj koji je zaista ljubav može da nam otkrije karakter prave nesebične ljubavi i da nas tako učini svesnim naše velike potrebe. niti da se iskupimo za svoje grehe. 13. stradanje. mi nemamo prave ljubavi prema sebi.

Dakle. dokle god je opterećen takozvanim psihološkim potrebama. čovek nema ni vremena ni volje da voli. pa mu traženje sreće postaje smisao života. on sada mora tu prazninu da popunjava sam. Samo Bog može da učini čudo dobrote u našem srcu i životu. Ali. zloupotrebom muzike. koja su nuspojava nezadovoljenja njegovih duhovnih potreba. upotrebom droge. čovek nema vremena ni za šta drugo. ni drugima). meditacijom ili fanatičnom religijom. što bi mu bio princip života da je u zajednici sa Bogom. opterećen čovek ne može da voli. na svoj unutrašnji duhovni problem. On nas poziva k sebi i kaže: "Rasuću kao oblak prestupe tvoje. i grehe tvoje kao maglu.22) Kako je odvojen od Boga čovek postao duhovno prazan." (Isaija 44. ni sebe ni drugoga i njegovo ponašanje je zbog toga iracionalno. Jednostavno. On sam može jedino da UGUŠUJE svest o toj praznini i zato je opterećen određenim osećanjima kojima se "drogira" ne bi li zaboravio na svoju odvojenost od Boga. suštinski duboko nezadovoljen. Kako je sada pokrenut pokušajima da se sam zadovolji. jer sam te izbavio. nasuprot davanju sreće .nesebične ljubavi. Sasvim je svejedno da li je čovek opterećen osećanjima koja izaziva putem telesnih zadovoljstava. vrati se k meni. NAJVAŽNIJE PITANJE Mnogi polaze od pogrešnog životnog načela postavljajući pitanje: "Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? 230 .(ni sebi. to je nemoguće.

spasitelj očajnih. utočište napuštenih. Adam nije ugledao sebe u ogledalu i pitao se: "Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Zašto postojim?" Pogledajmo biblijski izveštaj o osobama koje su postavljale to pitanje: Pitanje "Ko sam ja?" (2. potpora slabih. Zašto ograničavati sebe sobom i svojim slabostima.11) Kada izgubimo poverenje u sebe. Pošto je stvoren.Korinćanima12. Kada dozvolimo Bogu da naša slabost postane Njegova snaga. podignimo pogled gore. nego si ti Bog poniznih." (2. već kakav je naš Gospod. Svojim odgovorom Bog je pokazao da.11) postavio je Mojsije kada ga je Bog pozvao da izbavi Izrailj iz Egipatskog ropstva. kada je On tu. kada nam na raspolaganju stoje Božja milost i Njegova snaga?! Bog govori svakom srcu koje oseća svoju slabost: "Dosta ti je moja blagodat. prvo pitanje koje se čoveku nametnulo kada je izašao iz ruke svoga Stvoritelja bilo je upućeno prvom licu koje je tada ugledao. jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. tada ćemo zajedno sa apostolom Pavlom reći: 231 .Mojsijeva 3.Mojsijeva 3.Zašto postojim?" Međutim." (2. pomoćnik si malenih. niti moć tvoja u silnicima. Mojsije se uplašio svog životnog zadatka zato što je pošao od pogrešnog pitanja." (Jd.12) Nije važno ko smo i kakvi smo mi. pitanje "Ko sam ja?" nije od značaja: "A Bog mu reče: Ja ću biti s tobom.9.9) "Tvoja snaga nije u mnoštvu.

Poznanje odgovora na pitanje "Ko je Bog?" znači život: "A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga.5) U odgovoru na najvažnije životno pitanje budući apostol je sa užasom shvatio sebe. Bog se spoznaje razumom. u ruženju. da ga izaberu svojim grešnim srcem (što je 232 .3) Razni ljudi. u tugama za Hrista. jer kada sam slab onda sam silan. i zato primenjuju različite tehnike i sisteme. pokušavaju da spoznaju i ostvare različite božanske atribute.10) Zato najvažnije pitanje glasi: "Ko si Ti.20). svoju buntovnost i neprijateljstvo svoje prirode prema Bogu. Ali ni to što je sebe prepoznao kao Božjeg neprijatelja nije značilo kraj njegovog života."Zato sam dobre volje u slabostima. meditaciju. oseća osećanjima.5) To pitanje je postavio budući apostol Pavle na prekretnici svoga života. ono poznanje Boga koje je za čoveka spasonosno je poznanje Božjeg karaktera (Njegove prave ljubavi) putem razuma (1.Jovan. Gospode?" (Dela 9. u nevoljama. Njegovu svemoć i Njegovo sveznanje. u gonjenjima.Korinćanima 12. Strpljivi i milostivi Bog mu je odgovorio: "Ja sam Onaj kojega ti goniš!" (Dela 9. slike i kipove. idući svojim putevima. a živi srcem (motivom ljubavi). Međutim. već upravo njegov novi početak. izabira voljom." (2." (Jovan 17. Međutim. i koga si poslao Isusa Hrista. Za razliku od prvih koji pokušavaju da Boga "izmere" drugi pokušavaju da Boga osete. 5. mnogi pokušavaju da Boga spoznaju osećanjima (idolatrija).

. meditaciju)? Zato što nam samo osećanje ne može otkriti ničiji karakter. prašta bezakonja i nepravde i grehe. A razum koriste samo da bi opravdali ceo pogrešan sistem vere." (Marko 14.Mojsijeva 34. kada se pred Hristovo raspeće zakleo svom Učitelju: "Da bih znao s tobom i umreti neću te se odreći. Zašto nije moguće Boga spoznati kroz sama osećanja (slike.Mojsijeva 33. Mi se možemo u osobu zaljubiti na osnovu njenog izgleda i zato se posle gorko kajati." (2. i pohodi grehe otačke na sinovima i na unucima do trećega i četvrtoga kolena. Oni postavljaju pogrešno pitanje: "Ko sam ja?" Od takvog pitanja je pošao i apostol Petar. koji ne pravda krivoga. u uslišenju molitve Bog nije Mojsija doveo u stanje nirvane. jer spoznati osobu na nivou osećanja nije isto što spoznati i njen karakter. spor na gnev i obilan milosrđem i istinom.18).13. Bog milostiv. Koji čuva milost tisućama.nemoguće pa ih vodi u fanatizam).6-7) Umesto da se bave Božjim karakterom. mnogi se bave sobom i svojim karakterom. a da ga žive voljom (formalizam). itd.16) Kada se Mojsije molio "pokaži mi put svoj da te poznam" i "pokaži mi slavu svoju" (2. kipove. Šta znači poznavati Boga? "Branio je pravo siromaha i jadnika . već mu je jednostavno otkrio svoj karakter: "Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod..31) 233 . Gospod. niti ga je zasenio senzacionalnim naučnim saznanjima. šta su i kada dobro učinili. Zar ne znači to Mene poznavati?" (Jeremija 22. žalostiv.

iste noći. Mnogi nemaju neophodno poverenje u Boga zato što ne hode ponizno pred Njim. međutim. strahova i sumnji. . a Bog ima sve.Timotiju 1. on ne kaže "Snažno sam ga osećao!" već "Znam kome verovah" (2. u poverenju u karakter svoje ljubavi prema Bogu. već tu sigurnost treba da zasnivamo na poverenju u Boga. Vidimo ponor koji zjapi između Njegovog i našeg bića. "MEDITACIJA" 75) Zapazimo da kada apostol Pavle opisuje tajnu svojih iskustava sa Bogom. Glas njihovih sebičnih želja. Ako razumno poznajemo Njegov karakter. Gledamo gore ka Njemu i plačemo za Njim. u njihovom umu nadjačava glas Božji. te se zato svog Učitelja." (Šri Činmoj. Zato Bog ne može da ih svojim mudrim savetom sačuva od zablude i propasti onih koji hode stazama greha. on je svoju sigurnost zasnivao na poverenju u sopstvenu silu. ma kakvo 234 . U meditaciji.. dok smo mi duboko dole. Osećamo se bespomoćni. u karakter Njegove ljubavi prema nama.. dar ili božansku osobinu. U molitvi se rečima obraćaju Bogu a zapravo pitaju sebe.12). ali ne znamo kada će i u kojoj meri On ispuniti naše molitve. Obmana lažne religije teži da ostvari iskustvo kome otvoreno streme zastupnici meditacije: "U molitvi osećamo da nemamo ništa. umesto na zavisnosti od Božje sile. da će nas On sačuvati da ne grešimo. On je pošao od pitanja "Ko sam ja i kakva je snaga moga karaktera?". mi jednostavno ulazimo u more Njegove stvarnosti. tri puta odrekao. Ali. ne molimo Boga ni za kakvu pomoć. Osećamo pri molitvi da je Bog visoko gore.Petar je iskreno mislio da će ostati veran u času najvećeg iskušenja. svoje srce i svoja osećanja. Sigurnost negrešenja ne treba da tražimo u sebi.

Slušajte me koji ste uporna srca.3. i nema drugoga.13." (Psalam 111. "Delo je Njegovo slava i krasota. i spašćete se svi krajevi zemaljski. možda osećamo ponor između Njegovog i našeg lica. Znamo da verujemo u Onoga koji je veliki ponor koji zjapi između Božjeg i našeg bića premostio svojim probodenim rukama. nije daleko.Mojsijeva 32. jer sam ja Bog. i spasenje moje neće odocniti. Bog je veran. mi znamo da je On dostojan našeg uzdanja i poverenja. jer su svi putevi Njegovi pravda." (Isa. bez nepravde. a mi dole.45. ali nam sve to uopšte nije važno.da je naše trenutno iskustvo ili naša osećanja. pravedan je i istinit. i kada spaseni budu dolazili i pitali svog Izbavitelja: "Kakve su ti to rane na rukama?" (Zah. zato što znamo u Koga verujemo.20-22. Delo je te stene savršeno. Znamo da verujemo u Onoga koji će naše molitve uslišiti u ono vreme i na onaj način kako je to najbolje za nas. Da bismo stekli poverenje u Boga moramo Ga poznavati.6) čuće divnu priču o Božjoj ljubavi prema čoveku.12-13) Postavljajući pitanje Bogu "Ko si Ti?" dobićemo na kraju i odgovor na pitanje "Ko sam ja?". čuje naš slabašan glas sa Zemlje dole. Treba da postavimo pitanje: "Ko si Ti Gospode?" A Onaj kome je "milina sa sinovima ljudskim" (Priče 8. Približih pravdu svoju. koji ste daleko od pravde.46. i tada će čuti odgovor: 235 . 5. o samopožrtvovanoj ljubavi koju je Bog pokazao prema tebi i prema meni. Možda mi osećamo da je Bog gore. Starozavetni prorok Zaharija proriče da će Spasitelj za večna vremena zadržati ožiljke od rana na rukama.4) Znamo da verujemo u Onoga koji sa svoga prestola sa Neba gore. možda ne znamo kada će i kako On uslišiti naše molitve.31) poziva nas na spasonosan susret: "Pogledajte u mene.

11-17) Da li zaista znamo odgovor na pitanje "Ko je Gospod?" To je naše sudbonosno pitanje! 236 ..5) "A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode. Zidovi su tvoji jednako predamnom. da bi iskupio naša bezakonja. Boga to nije stajalo ništa.." (Isaija 49. ja neću zaboraviti tebe. Njegova pravda je zahtevala da žrtvuje sebe kroz Hrista. A da bi nas stvorio nanovo. za naše je bezakonje slomljen."Dobih ih u kući prijatelja svojega!" (Zaharija 13.13-16) "Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa sobom ne primivši im greha njihovih i metnuvši u nas reč pomirenja. sreće njihove i lepote!" (Zahar. Ali Sion reče: Ostavi me Gospod i zaboravi me Gospod! Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila. jer su oni drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasjati.6) Kada je prvi put stvorio čoveka." (Isaija 53. jer Gospod uteši svoj narod i na nevoljnike svoje smilova se. na dlanovima sam te izrezao. Spasiće ih Gospod Bog njihov u taj dan kao stado svojega naroda. Vratiće se u grad sužnji puni nade. Gle. 9. "Pevajte nebesa i veseli se zemljo.19) "Ali je On za naše grehe ranjen.Kor." (2. Ah. 5. kazna koja mir nam daje na Njega pade i ranom Njegovom mi se iscelismo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful