You are on page 1of 259

Radiša Dragićević

BEZ AKORDA
ANTOLOGIJA TEKSTOVA
JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE
202
Radiša Dragićević

BEZ AKORDA
ANTOLOGIJA TEKSTOVA
JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE

2010.
Radiša Dragićević
BEZ AKORDA
Antologija tekstova
jugoslovenske zabavne muzike

Izdavač:
Autorsko izdanje

Recentzenti:
Borislav Somrak
Dragutin Matošević

2010.
Radiša Dragićević

BEZ AKORDA

ANTOLOGIJA TEKSTOVA
JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE

2010.
Ismet Arnautalić
RIJEKA ŽIVOTA

Znam, moja rijeka ima dno


po kome tiho teče.
Znam, uvijek ima neki put
po kome niko neće.

Na kraju more čeka muk,


u njemu sve je tiše.
Put kojim idem sad je moj
i nikog nikog više.

Moj dan sve je kraći,


bezdan ima kraj,
sve što život daje,
to ću saznati na putu svom.

Znam, moja rijeka ima kraj


i tamo tiho teče.
Znam, uvijek ima neki put
po kome niko neće.

Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.

5
Duško Arsenijević
SVET SE BRZO OKREĆE

Ovaj je svet igrač na žici,


lutka što govori da i ne.
I svi smo mi na jednoj slici
neko kasnije, neko pre.

I nemoj da razbiješ glavu,


mreža je davno postavljena;
svejedno je ko je u pravu
od sunca visi paučina.

Samo tvoje ruke dve


u kosi mi zaspale.
Na dnu mojih grudi zri
jedna pesma samo za tebe:

O, zagrli me,
svet se brzo okreće.
O, odneće me
stavi mi ruke u džepove.

Prava je stvar ljubav na reci,


malo vina i tamjana.
I nije važno šta znače reči
i da li postoji obala.

Interpretacija: Kerber, 1988.


6
Momčilo Bajagić
ZAŽMURI

Zažmuri pa na sopstvenom platnu


U glavi pomešaj sivu i zlatnu
Lagano da ne remetiš veče
Zažmuri pusti film da isteče
Udahni vazduh lepljiv od krvi

Ne gledaj me kao vučica


Nije moja želja presuda
Baklje gore pesma Cigana
Pročitana s dlana sudbina

Interpretacija: Bajaga i instruktori,1985.

7
Momčilo Bajagić
KAD HODAŠ

Veče ne miriše na rakove i školjke


mesec je bleda fleka boje cimeta
uzimaš cipele za šetanje kroz snove
ulica voli ritam tvojih koraka

Vetar se provlači kroz nepoznate reči


asfalt se miluje sa tvojim štiklama
suviše mekan da bi mogao da spreči
ovo je veče puno tvojih tragova

Kad hodaš ne zastajkuješ


i zemlju ne dodiruješ
a mene ne primećuješ
i uporno se trudiš

Da me prođe požuda
još drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim

Interpretacija: Riblja čorba, 1984.

8
Momčilo Bajagić
RUSKI VOZ

Voz pospani voz za Harkov


Gomelj Lenjingrad
znam kako je
noćas dalek Beograd

Neće moći nikada olovka ni hartija


ni svi ruski poštari
ne mogu ti odneti pismo
koje pišem ja
marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga što me razbija

Nije votka rakija mada noćas udara


tuga mi je velika velika ko Rusija
ja ne mogu poslati ljubav
jer se ljubav ne šalje
nit sam mogo poneti sa sobom tvoje poljupce

Voz u vozu izgužvana lica putnika


ti si tamo negde iza onih planina
da l' si možda zaspala il si budna kao ja
da l' te muče nemiri il te nista ne muči

Kada budeš čitala pismo koje pišem ja


tajna biće skrivena iza ovih redova

Interpretacija: Bajaga i instruktori, 1987.


9
Đorđe Balašević
ŽIVOT JE MORE

Život je more, pučina crna,


po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:


oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke


minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam
i sve su jače ruke što me vuku dnu.

Možda će žena svilenog bedra,


koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove žene, do nove luke.

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1978.

10
Đorđe Balašević
JEDAN SAŠA IZ VOZA

Juli je mesec vruć kada putuje pola nacije


u vozu ni za lek nema mesta bez rezervacije

A ja sam gledala kako promiču neki pejzaži


i tad sam videla jedan pogled koji me traži

Jedan Saša iz voza mi slomio srce


i otiš'o negde u daleki svet
i rek'o mi kako je voleti lako
jer ljudi su pčele a ljubav je cvet

O što je pričao divno pričao o nekim stvarima


o trci Tour de France i o zelenim bulevarima

O nekom Zokiju s kojim je davno delio klupu


o tom kako je slušao samo Indexe i Korni grupu

On mi je pružio čitav beli svet na svom dlanu


al' već je svitalo voz je stigao u Ljubljanu

I kad je sišao samo mahnuo rekao: Ćao


ja sam ponavljala: Nije mi žao nije mi žao

Interpretacija: Rani Mraz (Biljana Krstić), 1979.

11
Đorđe Balašević
KAŽEŠ DA TI NEKAD
IZGLEDAM K'O DUNAV

Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav


stižem mutan nepoznat i sam
oko mene svud ravnica
tuđe zemlje tuđa lica

Prošli dani svetla u daljini


tuga radost istina i laž
ljudi čudni i smešni ljudi srećni i grešni

Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav


stižem mutan nepoznat i sam
nosim miris planina miris žita i vina

I ne traži da budem ti robom


i ne spremaj mi zamke i okov
jer ja rušim sve brane pred sobom
uvek nastavljam sam svojim tokom

Hej slobodo lepa ptico


hej živote slatka tajno
hej daljine dalje hajdmo
sve do Crnog mora koje znači kraj

Interpretacija: Zdravko Čolić, 1981.

12
Đorđe Balašević
KRISTIFORE CRNI SINE

Dosadio španskom kralju


stalno jedan isti svet
na Kolumba izbor pade
da načini preokret
Nije stig'o da se snađe
vec mu utrapiše lađe
i rekoše nađi kontinent
nije znao da će sasvim promašiti liniju
da ce naći Ameriku sve tražeći Indiju

Kristifore crni sine


kud se vinu na pučine
kad ti to ne leži ni za lek
ne ide se preko mora
bez kompasa i motora
nema veze što je srednji vek

Jednog dana kad pred njima


neka zemlja velika
svi misliše Indija kad ono Amerika
Kristof se za glavu hvata
stavlja omču oko vrata
da potraži stvarno drugi svet
Ljudi moji totalno sam promašio liniju
našao sam Ameriku a tražio Indiju

Interpretacija: Rani mraz (Verica Todorović), 1978.


13
Đorđe Balašević
NEKI NOVI KLINCI

Moj deda već dugo ore nebeske njive


ali baka jos čuva sve stvari i sliku našeg sveca
na dan kad sam rođen tu je posađen orah
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca
Neki novi klinci neki novi klinci
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca
u maju još uvek zriju komšijske bašte
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca
Neki novi klinci neki novi klinci
Moj drugar Milutin druga klupa do vrata
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca
ponekad ga sretnem mahne kroz prozor kola
al u borbi za loptom sad jurcaju neka druga deca
Neki novi klinci neki novi klinci
A ja ja se kockam s prevarantom životom
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca
i stariji mi kažu "Sad si u pravom dobu"
a u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca
Neki novi klinci neki novi klinci

Interpretacija: Rani mraz, 1979.


14
Đorđe Balašević
PANONSKI MORNAR

Gledam Banat, Srem


i Bačku s Fruske gore;
gledam tako, a u dusi lom,
tu je nekad, kažu knjige, bilo more
čekalo me pa presušilo.

Rođeni sam moreplovac, ko Magelan


il' još bolje ko admiral Kuk,
u ravnici usred njiva gubim elan,
nasukan u žitu morski vuk.

Mog mora nema i ne znam šta da radim,


moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
Mog mora nema, al' ja živim u nadi
da možda ipak negde srešćemo se još.

Život mi je zato gorak kao tonik,


tuga moja bez kraja i dna,
al' na sreću tu je mesec, svetionik,
vodi me kroz hladno more sna.

O, gde baš mene da tako nešto snađe,


ovo je priča i za suze i za smeh.
Poneki mornar možda ostane bez lađe,
ali bez mora to je izuzetan peh.

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1979.


15
Đorđe Balašević
SLOVENSKA

Nošen dahom sna


doleteo je crni golub na moj dlan
zašto ko da zna
al to sam jutro dočekao umoran
ko da sam i ja leteo s njim
krilima teškim olovnim
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka

Ako umrem mlad


posadi mi na grobu samo ruzmarin
na dozvoli tad
da naprave od toga tuzni treći čin
nek mi ne drže govore
nek drugom pletu lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu

O zagrli me sad jako


najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš
ma ne ne brini proći ce za tren
ja sam samo malo lud i zaljubljen

U mojim venama davni sever caruje


i ja ponekad ne znam šta mu je
što luduje od srece tugu tka
moja prosta duša slovenska
16
Uplasi me sjaj
milion sveća kad se nebom popali
gde je tome kraj
za kog su tako dubok zdenac kopali
zašto se sve to dešava
da l čovek ista rešava
il smo samo tu zbog
ravnoteže među zvezdama

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1985.

17
Đorđe Balašević
CELOVEČERNJI THE KID

Prošo sam Divlji zapad


širom pod nebeskim šeširom
a to baš nije neki raj
kaktusi kojoti oluje
pa nema vode i struje
o kakav zabit kraj

Al' ja sam gonio svog vranca


mada sam dobar ortak s njim
moro sam naći toga stranca
da najzad raščistim sa tim
zašto je slavan i kolko je brz
na kraju krajeva Celovečernji the Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska


i dalje dokle god dopire vid
čuje se muzika larma i vriska
gde god je Celovečernji Kid

Cure visoke a prerija niska


na čudnim mestima ostavlja trag
od Santa Fea do Santo Franciska
sa njim jaše vrag

Poput tvrdoglavog Komanča


svud širom Božjeg ranča
jaho sam za njim
sa koje strane pištolj drži
18
ma nije valjda brži
O ne mirim se s tim

Prošo sam pravu kataklizmu


sreto sam grizlije i šljam
ušla mi zvečarka u čizmu
od tad više čizme ne skidam
al samo za njim
gde si da si dobro pazi
Celovečernji the Kid

I konačno sam ga stigao


na nekoj hacijendi
izgledao mi je više kao
istočnjački napuderisani dandy
(pio je neki sumnjivi brandy)

Rekoh mu vadi ga
da vidim kolko si dobar
on reče opa
malo se čudim ovom gestu
ja ne vadim nikad na javnom mestu
mora biti da si me zamenio s nekim

Sinko reče on
ti rešavaš sve u prvoj rundi
i ispucaš šaržer za par sekundi
kod mene je drugo
moj metak putuje dugo

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1983.


19
Mišo Bartulica
JELENA

Nismo svi iz ljubavi stigli na ovaj svijet


proplakah u času kad nema niko da te zavoli
još postoje istine koje vole boljeti
zbog mene nikad nikad neće plakati
Nikada se nismo sreli vremena nismo imali
da mi oči obrišeš da mi ruke miluješ
jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama
ko nekad moja draga svojim očima
Jelena Jelena
eh da su anđeli nosili krila rodama
Jelena Jelena
da su bar Bogovi imali malo vremena
Jelena pomisli da su bar ljudi svi
rođeni pod srećnim zvjezdama
A godine prolaze niz naše obraze
vjetrove proljetne starost umiruje
da l za tebe postoji neko sasvim drag i lijep
čije ruke tebi radost donose
Jer danas više nemam snage da te zavolim
danas samo moram moram
još jednom da te potražim
jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama
zbog mene nikad nikad nisi plakala

Interpretacija: Bolero, 1988.


20
Toma Bebić
MARČELINA

Jeste li znali Marčelinu,


ženu iz one ulice?
Smijeh je tražila,
bol upoznala,
Marčelina.

Na čelu nosila je tugu,


u oku joj je sjala noć.
Pramen kose živ
čuvala je crn,
Marčelina.

Interpretacija: Toma Bebić, 1977.

21
Toma Bebić
TU-TU, AUTO, VRAG TI PIZ ODNIJA

Jo, ča letidu isprid nosa


ove rugobe tonobili,
svu su nan ar´ju usmrdili
i tišinu prikinili!

Di mi je sad moj tovar Sivac,


di su njegove drage uši...
Miga bi s njima, pa zapeva
najlipju pismu vrilog lita!

I boje da si mi krepa, Sivče,


sićan se kad si na Misec vika;
evo su niki dan i njegovu
lipost razotkrili!

Ništa mi više ni ostalo


o´ čista zvuka, loze i jutra;
ne čujen tvoju pismu, Sivče,
k vragu oni i oktan super!

Jo, ča je pametan oni moj barba Ljubo,


osta je u vlaje na čistu ar´ju i frišku spizu!
Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija!

Interpretacija: Toma Bebić, 1973.

22
Boris Bele
SMRT MORISONA DŽIMA

Mili Bože čuda velikoga


Ja li grmi ja l se zemlja trese
Niti grmi nit se zemlja trese
Već to trešti muzika dok svira

Pita majka Morisona Džima


O moj sine od guštera kralju
Jesi li se ikad prepanuo
Ja l od vina jal od droge ljute

Govori joj Morisone Džimi


Ja se nisam nikad prepanuo
Ni od droge ni od rujna vina
Već sam sve po redu tamanio

Poranila Morisona majka


Pogledala nebu u oblake
Ugledala dva vrana gavrana
Jedan grakće drugi progovara

Izginuo Morisone Džimi


Braneć dušu od dušmanske ruke
Nije sebi nanosio glave
Krasan junak na ovome svetu

23
Pripoveda Morisone Džimi
Ja se nisam nikad prepanuo
Ni od deva ni od rujna vina
Ni od pesme ni života ljuta

To prozbori a s dušom se bori


To izusti u vatru dušu pusti
Bog mu dao u raju naselje
Nama braćo pesmu i veselje

Kume Džimi Bog ti pomogao


Nad tobom se ne našlo junaka
Ime ti se svuda pominjalo
Dok je pesme i dok je veselja

Interpretacija: Buldožer, 1989.

24
Filip Beli
BELA DAMA CRNI KRALJ

Život je naš ko šahovska tabla


Na kojoj figure slažem
Al crne su uvek moje
Otkad ova igra traje u kojoj smo ti i ja
Toliko već na potez čekam tvoj
Moj sat već davno stoji
Zašto toliko dugo misliš
Da li sa mnom nešto gubiš
Ili možda ja sve gubim
Bela dama crni kralj
Uvek sama uvek sam
Kao da su sunca dva
Kao da su sveta dva
Bela dama crni kralj uvek ćemo biti mi
Ova igra nema kraj
Jedno sunce gubi sjaj
Umoran je crni kralj
Već vidim kraj igrama našim
Više ni nade nema
Nikad nismo iste boje
Nikad nismo isto polje
Sve smo dalje ti i ja

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1977.


25
Filip Beli
JEDNOM KAD SE ZALJUBIŠ

Jednom kad se zaljubiš


upoznaćeš čudan svet
drugačiji biće sni
zavolećeš svaki cvet

Jednom kad se zaljubiš


neka tvoje srce zna
nekog drugog ti volećeš
kao što tebe volim ja

Jednom kad se zaljubiš


skrićeš pesme u srcu svom
odabraćeš dalek put
potražićeš novi dom

Jednom kad se zaljubiš


razumećeš zašto stojim
pod prozorima tvojim
razumećeš pisma duga
šta je sreća šta je tuga

Razumećeš i kad gubiš


da još više tada ljubiš
razumećeš usred plača
od svega je ljubav jača

Interpretacija: Leo Martin, 1974


26
Goran Bregović
AKO IMA BOGA

Negdje u tvome adresaru


pod slovom B je moje ime
prekriži ga noćas i stavi
krst pepela i krst tišine

Ako ima Boga


sto zima a nijedno ljeto
poneka mrvica sa tvog stola
a nikad niko nije čeko
kao što čekah ja do bola
ako ima Boga

Moji drugovi odavno kuće imaju


samo moja kuća je bez krova
prokleta bit ćeš o ako ima Boga
u paklu gorit ćeš
Sanjao sam te kako ulaziš u moju pjesmu
ulaziš prosto ko u svoju baštu
pod pazuh dolijeću ti lastavice
ja pjevam bijela mi krila rastu a više me ne boli
Sanjao sam te kako s anđelima jedeš trešnje
i kako anđeli na mene liče
i kako šapćem u tvoje krilo
rađaj mi djecu kao kolačiće a više me ne boli

Interpretacija: Bijelo Dugme, 1988.


27
Goran Bregović
RUŽICA SI BILA

Ružica si bila
jedna u mom srcu
ružica si bila moja
al nije za tebe
divlja kupina
ni čovjek kao ja

Bog mi daje Bog mi odnosi


ružica si bila sada više nisi

S vremena na vrijeme
kao da čujem stope
ko da ideš preko mog praga

S vremena na vrijeme
a znam da nemam prava
ti nisi više moja draga

Letjele su noćas iznad moga krova


letjele su ptice selice
a ja sam sanjao tvoja koljena
i tvoje poljupce

Bog mi daje Bog mi odnosi


ružica si bila sada više nisi

Interpretacija: Bijelo dugme, 1986.


28
Goran Bregović
SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM

Sanjao sam noćas da te nemam


da ležim budan na postelji od snijega
i tiho tiho neka druga žena
moje ime doziva kroz noć ružan san

Vidio sam u snu ljiljan bijeli


crne konje i svatove bez pjesme
i tiho bez glasa odlaze nekud
neki dragi ljudi gdje a gdje
ružan san

Hej noći stani


zora neka svane

Interpretacija: Bijelo dugme, 1976.

29
Goran Bregović
SVE ĆE TO MILA MOJA
PREKRITI RUZMARIN SNJEGOVI I ŠAŠ

Sve će to o mila moja


prekriti ruzmarin snjegovi i šaš
i dvije će pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza nimalo volje
nijedna slutnja ni glas
a moglo je bolje

Reći ćeš malo je tužno


a on je bio kopile i jad
i stat ćemo goli i sami
pred ovo ledeno nebo u mrak
miriše pelin pusto polje
procvale ruže i med
a moglo je bolje

Gdje pokaži mi gdje


kad tužne sudba ne voli
i čime od svijeta da se braniš
kao ruža sa dva smiješna trna ili snom
uzalud uzalud
sve je protiv nas

Interpretacija: Bijelo dugme, 1979.

30
Dragutin Britvić
ZVONA MOGA GRADA

Zvonila su za oluje zvonila su za vjenčanja


Zvonila su za živote i za zadnja putovanja
Kao neka vječna glazba naše slave našeg jada
Zvonila su od davnina stara zvona moga grada

Boga su i ljude zvale za trabaukul koji tone


Zvonila su zvonila su za gromače i balkone
Skupljala su naše lađe kao ptiče svoga gnezda
Ka da srce majke kuca u zvoniku ispod zvjezda

Dok spavaju stare luke i treperi plavi svod


Zvonici su kao ruke koje prate bjeli brod
U kamenu plavog neba čovjek prođe težak put
Al su jednom kad ih treba stara zvona opet tu

Pričaju nam našu povest brižno kao otac sinu


U večeti kao ova izlile su svu toplinu
Kao neka vječna glazba kolijevki i kolonada
Slušajte ih kako zvone stara zvona moga grada

Interpretacija: Vice Vukov,1970, Ivo Pattiera

31
Dragutin Britvić
JA NE MOGU DRUGO
NEGO DA JE LJUBIM

Vezali me za taj kamen ko da je od suhog zlata, iako su


drugdje bila otvorena širom vrata,
bacili su jednom sidro neki meni slični judi,
tako su me za sav život vezali na ovoj grudi.

Bacili su jednom sidro, davno prije mog rođenja,


ali imali su srce koje ne zna da se mijenja;
nekad more puno bure nekad galebova jata
pa sam vezan uz taj kamen ko da je od suvog zlata.

U danima srećnim, u danima grubim


ja ne mogu drugo nego da je ljubim,
za sreću i suze što ona ih proli
ja ne mogu drugo nego da je volim.

Interpretacija: Mišo Kovač, 1975.

32
Dragutin Britvić
JEDNA SOBA S POGLEDOM NA MORE

Jedna soba s pogledom na more


I dani što teku osunčani plavi
Ti u srcu a nebo u glavi
Jedna soba s pogledom na more

To je bio otok odvojen od svijeta


Dva nežna lifta vozila su gore
Čitav život mjesec dana ljeta
Jedna soba s pogledom na more

Ugaslih svetala jedan hotel plovi


Izgubljen u bjelim valovima zore
Mjesec dana trajali su snovi
U toj sobi s pogledom na more

Sad smo jedan život što nam više treba


Zavezanih ruku putujemo gore
Tu su vrata sasvim blizu neba
Jedna soba s pogledom na more

Kao noć i dan dvoje što se vječno druže


S tobom život sav i još malo malo duže
Jedan dugi dan jedno sunce što ne zalazi
Bit će u nama do kraja života

Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1973.


33
Dragutin Britvić
JOŠ MIRIŠU KUŠINI

Sipalo je zlato ljeta


Na borove i terase
Krenuli smo na kraj svjeta
Vraćamo se svaki za se
Nosila nas avantura
I dizala poput plime
Što ćeš od tih sretnih ura
Poneti u svoje zime
Nestao je sav moj nemir
Ko mećava kad se stiša
Dotakli smo isti svemir
Voljeli se prije kiša
Nosila nas avantura
I dizala poput plime
Što ćeš od tih sretnih ura
Poneti u svoje zime
Još mirušu kušini
Kao borove šume
Još su puni lancuni
Tvoje topline
Svjetla zavesu skini
Pa nek kiše zašume
Da se ne čuje zbogom
Dok nestajem u daljini

Intrerpretacija: Radojka Šverko, 1990.


34
Dragutin Britvić
KUĆA ZA PTICE

Već sedmi dan je kišilo


ko sa mnom da je čitav svijet
zaboravljen
al ti si se nasmiješio
i nebo se nasmiješilo
u isti tren

I život svoj si listao


i zvijezde su svjetlucale
u život moj
a onda si me ljubio
ko ptice što su kucale
na prozor tvoj

Ja slavim večeras dan ljubavi tvoje


u kući za ptice u kući za dvoje

I dok ti pričam o nama


ti gledaš me i smiješiš se
jer sve to znaš
i makar dani prolaze
još uvijek ptice dolaze
na prozor naš

Interpretacija: Gabi Novak, 1973.

35
Dragutin Britvić
NOĆAS ĆEMO ZEMLJI
KO MATERI REĆI

Skupit ćemo noćas, prijatelji moji,


i drače i cviće iz naseg đardina,
tisuću sinova, razbacani škoji
i tisuće kćeri gromača i stina.

Noćas ćemo zemlji ko materi reći:


nosimo iz grozjem srce u kašeti,
iz svake će loze krv rumena teći,
a pisma će sama poći po kaleti.

Dalmacijo zemljo, maslinova grano,


Dalmacijo zemljo, kamena i smilja,
pozlati mi veslo kad ustanem rano -
obala je tvoja o sunčanih milja.

Do ramena zemlji narasti će plima,


sinovi i kćeri, ribari, težaci,
a za one drage, kojih više nima,
donit ćemo vjenac pa u more bacit.

Rasti zemljo, pukni stino,


kucaj srce materino.
Šumi more, suzo slana,
Trajnaninaninanana.

Interpretacija: Mišo Kovač, 1977.


36
Dragutin Britvić
POTRAŽI ME U PREDGRAĐU

Ova dvorišta puna neba i ptica


uđu ko muzika stara nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu
Potraži me u predgrađu na ulici na raskršću
gdje mi je jorgovan rasuo perle
gdje nam je proljeće dotaklo usne i pobjeglo
Potraži me u predgrađu kraj vlakova što prolaze
bit ćemo sami u svitanje dana
bit ćemo sami u pjesmama ptica ko nekada
Drijemaju jedra od rublja i cvijeća
čekaju vjetar da nekuda plove
čujes li naše nas predgrađe zove
traže te kuće i ulice stare
Potraži me u predgrađu poljubi me u sjećanju
bar onih sati kad ostaneš sam
ako me sada još imalo voliš potraži me
Ti nemaš prsten sa našeg vjenčanja
al pamtiš strehu na kraju grada
bez mnogo cvijeća bez vela i zlata
bila si sa mnom sretna ko nikad
Potraži me u predgrađu

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1964.


Lado Leskovar 1967, Meri Cetinić
37
Dragutin Britvić
SKALINE OD SUDBINE

Kamo hode te skaline


Uvijek dalje od daljine
Kao česma iz dubine
Ko da izvor okameni
Jednoj tajni jednoj ženi
Te skaline od sudbine

Kamo vode te skaline


Kad je jutro poput mlijeka
Iza bola iza tmine
Kad se sa mnom penje more
U tu sobu što je gore
U tu nježnost što me čeka.

Te skaline te skaline
Što se svaku noć rode
Da se spasi kad je teško
I da se do neba ode
Što se uspinju u meni
K jednoj tajni jednoj ženi
Te skaline od sudbine.

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

38
Dragutin Britvić
TVOJE LICE

Ti imaš lice jasno kao dan


Ko nebo poslije kiše
I sve o tebi odavno već znam
Sve na tvome licu piše

Na tvome licu znam kad umre cvjet


Pod suncem što nas grije
Jer tvoje lice odaje taj svjet
Što u svome srcu kriješ

Gledao sam kako spavaš


Kad su dolazile ptice
Da probude osmjeh tvoj
Gledao sam kako plačeš
Gledao sam tvoje lice
I vidio život svoj

Ti imaš lice jasno kao dan


Ko nebo poslije kiše
Tek jedno nisam mogao da znam
Da me ne voliš
Ne voliš više

Interpretacija: Mišo Kovač, 1971.


Đorđi Peruzović

39
Dragutin Britvić
U KAMENU PJESMA PIŠE

U kamenu ima česma


Ko da zemlja kroz nju diše
U kamenu ima klupa
U kamenu pjesma piše

U kamenu pjesma piše


Po toj vreloj tvrdoj grudi
I dok slušam kako diše
Djevojka mi krčag nudi

I pio sam sa tog studenca


Gostoprimstvo u toj vodi
Slušao sam govor zdenca
Rječi zemlje što me rodi

Putniče odavde mnogi krenuše kao i ti


Tamo gdje tuđe je nebo tamo gdje suza zri
Putniče ovdje se mnogi vraćaju kao i ti
Ako si umoran sjedni ako si žedan pij

Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1976.

40
Dušan Velkaverh
DAN LJUBEZNI

Pusti tisoč dni in tisoč noči ki jih več ni


čes ploh ne veš da so gdaj bili
zemi le en dan ki skriv si ga tja na srčno stran
pozabil ga nikoli več ne boš

To je bil tvoj dan ljubezni,


najlepši dan ki ne mine nigdar
svet živi za dan ljubezni
dan ki da ti vse i vse ti vzame
tega nigdar ne veš

Kdaj prisel bo zate spet ta dan,


naj te upanje ne zapusti
ne zaspi ko jutro te zbudi
to bo ljubezni dan

Interpretacija: Pepel in kri, 1975.

41
Alka Vuica
GDJE DUNAV LJUBI NEBO

Priča i san pod jastucima


vino i dim u poljupcima
i miris lješnjaka
nebo plave boje indiga
i ti i ja čini mi se da
da sam sve to sanjala

Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo


o zašto smo sada toliko daleko
probudi me ja mrzim ove noći
poželi me i sa anđelima dođi

Umotaj me
i sakri me od svega
zadrži sjećanja zaštiti me
i opet nesto slaži

Interpretacija: Josipa Lisac, 1987.

42
Svetislav Vuković
DANI

Svako novo jutro prebrojim u kosi


na licu se bore kao priče nižu
idu dan za danom protiču lagano
ko prolećne ptice sa juga kad stižu

Zaželim ponekad trenutak mladosti


dan ljubavi prve ispružene ruke
ali brod života što me sada nosi
traži na svom putu sve mirnije luke

Dani dani prošli a neprebrojani


ostanite tu kraj mene ne budite uspomene
dani dani prošli a neprebrojani
svaki svoju priču ima započetu u noćima

Interpretacija: Leo Martin, 1975.

43
Svetislav Vuković
LJUBAV JE SAMO REČ

Ljubav je samo reč i ništa više,


ljubav se uvek isto čita i piše -
ruka u ruci je već nešto drugo
i šapat nežnih reči
uz kapi kiše.

Ljubav je samo reč i ništa više,


obična slova svakog lista papira,
tajna i strepnje su već nešto drugo,
to je i prvo pismo što reči bira,
ljubav je samo reč i ništa više.

Ponekad je samo pogled


uzrok bezbroj budnih noći,
uzalud se nekad moli,
to je ljubav, to se voli,
i kad oči suze vlaže
i nevešto kad se laže
ili kada telo boli,
to je ljubav, to se voli.

Interpretacija: Zdravko Čolić, 1974.


Viktorija

44
Svetislav Vuković
MAESTRO I VIOLINA

Jedna stara violina


u prašini kraj kamina
broji vreme dane sate
koji neće da se vrate

Jedna stara violina


sačuvana od davnina
počela je već da trune
iskidane ima strune

Ruke veštog čarobnjaka


duge kose bledog lica
jedine bi život dale
toj starici tužnih žica

Nije sama violina


u prašini kraj kamina
starac sedi njenog doba
želeo bi da je proba

Sve je zalud drhte ruke


ne može joj čuti zvuke
večna ljubav od davnina
maestro i violina

Interpretacija: Dragan Stojnić, 7 mladih, 1977.


45
Svetislav Vuković
ODISEJA

Put do slave i bogatstva put do trona


oduvek je bio isti od iskona
put do pakla i ponora put do sloma
oduvek je bio isti od iskona

Niko ne zna šta ga čeka dan šta nosi


svako juče ostavlja nam trag u kosi
doba prošlo i buduće priča ista
sve što sija i ne mora da zablista

Odiseja odiseja
staza trnja ili staza orhideja
odiseja odiseja
život to je samo nova odiseja

Interpretacija: Leo Martin, Dalibor Brun, 1973.

46
Zoran Vulović
KOLIKO IMAŠ GODINA

Koliko imaš godina i plamena u očima


Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti
U tvojoj kosi bio sam u tvome oku bio sjaj
Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti

Koliko imaš godina i plamena u očima


Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti
Od usana do usana i svuda tebe tražim ja
Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti

Davno davno bilo je


Našeg leta sećam se
Da l sećaš se

Interpretacija: U škripcu, 1982.

47
Zoran Vulović
SIĐI DO REKE

Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi.


Treba mi nešto toplo, tvoje ruke na meni.

Hladno je zvezdama, suviše su same.


Moje ruke traže te, noćima su hladne.

Siđi do reke, večeras ja sam dole.


Siđi do reke, lepše je sve u dvoje.

Interpretacija: U škripcu, 1982.

48
B. Gaudio
SJAJ U TAMI

Ulazim i grad nestaje


Zaboravljam strah usporavam korake
Gledaj moje ruke gledaj san
Primakni svoje tijelo toplo je
Pogledaj nije još dan
Padaju zvijezde

Oboji se sve otvaraj vrata


i vidi svijet kraj nas
Gledaj moje ruke gledaj san
Primakni svoje tijelo toplo je
Gledaj moje oči gledaj sjaj
Sjaj u tami

Na mene dolaze sjene i mirno stoje


Između nas
Gledaj moje ruke gledaj san
Primakni svoje tijelo toplo je
Gledaj moje oči gledaj sjaj
Sjaj u tami

Interpretacija: Dorian Gray (Massimo Savić),1984,

49
Ivan Glišić
ULICA JORGOVANA

Plavi veo, zlatna žica,


nježan vjetar, mnogo ptica,
raspukla se svaka grana
nad ulicom jorgovana.

Odsjaj jutra, rosa blista,


cvijet do cvijeta, list do lista,
pčela sanja bijeli vijenac
dubok kao gorski zdenac.

Jedna klupa, tiha luka,


tvoje usne, moja ruka,
opet bukti ona vatra
zgasla davno ispod hrasta,

Gori zemlja, gori kamen,


sunce ugljen, nebo plamen,
to u sjenci lome krila
zaljubljena dva leptira.

Interpretacija: Darko Domjan, 1974.

50
Mirko Glišić
CRNA DAMA

Možda nisam ja ko Apolon lep


crna dama zna al voli moj džep

Viski i bunde i ruž i nobl svet


haljine duge i lov afera splet

Kako da prekinem to i pobedim zlo


moćna i raskošna crna damo

Dobio sam mat u igri sa njom


izgubio sve i novac i dom

Krvave usne i bol i revolver


tužna i gluva je noć a prazan skver

Želim da pucam u nju i prekinem sve


klečim dok duša mi vri al nemam snage

Interpretacija: Smak, 1977.

51
Srđan Gojković
JA SAM TEŽAK KAO KONJ

Ja sam snažan kao konj


Ja nisam svestan ja ne znam
Za mnom ostaju tragovi za mnom ostaje sve

Ja sam prav kao Lenjin


Ja gledam napred ja verujem
Oko mene je ništa hej oko mene si ti

Ja sam velik ko kuća ja gutam sve ispred sebe


Moj apetit je ogroman moj apetit si ti

Ja sam oštar ko žilet ja sečem levo i desno


Moje ruke su čelične moje ruke su sve

Ja imam dve hiljade tona


Ja imam petsto miliona
Ja trebam čet'ri kamiona
I osam vagona
I zato osedlaj me bebo
I zato osedlaj me odmah
Jer ja sam težak kao konj
Jer ja sam snažan kao konj

Intrerpretacija: Električni orgazam, 1986.

52
Zvonimir Golob
DAVNE KIŠE

Moj prijatelj je umro da umro je moj brat


znam to je bilo davno znam da je bio rat
Ja ne znam gdje ni kada no kad se veče sprema
znam da ga više nema znam da ga više nema
i ustima od mulja
od mraka i od sjene
u strahu što se šulja
on spava mjesto mene
Ja čujem gdje se budi u noći njegov glas
a dani kao ludi ruše se pored nas
Još uvijek zemlja drhti još uvijek ko i prije
a blijedo lice smrti i pored mene bdije
sad negdje mirno spava
od zemlje i od blata
mjesto žene trava
grli ga oko vrata
Moj prijatelj je umro da umro je moj brat
znam to je bilo davno znam da je bio rat
I ne znam zašto sada
dok liju davne kiše
još uvijek na me pada
to čega nema više
iz tame ruke pruža i čujem kako diše u vrtu neka ruža
Moj prijatelj je umro da umro je moj brat
to nije bilo davno još uvijek traje rat

Interpretacija: Arsen Dedić, 1967.


53
Zvonimir Golob
DUŠO MOJA
Dušo moja ja ne znam više
koliko dugo ovdje stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim
Dušo moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati
Ostalo s tobom da te ljubi
kad budeš sama i bude zima
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima
Dušo moja ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu
jer s tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu
Dušo moja ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam
na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svijetlo koje nemam
Pod hladnim nebom ispod granja
stavićeš glavu na moje grudi
jer ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim
Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.Ibrica Jusić, 1977.
54
Zvonimir Golob
JOŠ UVIJEK NE ZNAM
NEKE VAŽNE STVARI

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme


i kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
pa ipak pseto svog života ganjam.

Djetinjstvo moje već je iza mene


i otad sve je pošlo naopačke.
Koliko vrijede moje uspomene,
moj vrt i tavan, gušteri i praćke?

O sebi znam još samo da sam ranjiv


od teških riječi, rastanka i plača,
i ulicama hodam malo sanjiv
između ljudi, kuća i kotača.

I još se prenem na zvuk neke trube,


u stranu gurnut, kao da me nije,
pa tiho psovku procijedim kroz zube
i dalje idem - manji nego prije.

Još uvijek ne znam neke važne stvari


o voću, ženi, ljubavi i smrti.
Još uvijek marim što drugi ne mari
i moj se život ko ruleta vrti.

55
Sam Bog će znati kome sve to treba -
ti stihovi, te riječi i te rime?
Taj dio pakla i taj dio neba,
ta proljeca, te jeseni, te zime?

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme


i kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
pa ipak pseto svog života ganjam.

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1969.

56
Zvonimir Golob
MAČKA

U gradu nije važno ime


u praznoj sobi kaže priča
i u sred ljeta u sred zime
ja vidim tužnoga mladića

On živi sam i ko zanesen


u svome svijetu od papira
a vani sunce kiša jesen
a vani vergl nešto svira

No jednog dana šum kraj vrata


to netko neznan ući zeli
u njegov život poput tata
da njegovu samoću dijeli

A vani zima vani snježi


i pored praga mačka leži
on pruža ruke ko da sanja
a vani zora svijetlost danja

No u tom času u tom trenu


pred sobom vidje nagu zenu
i on joj reče budi moja
a ona kaže ja sam tvoja

57
I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu

Da zlato želi al ne haje


za skromnu halju što joj daje
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće

Jer on je želi on je ljubi


i volio bi da je mazi
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih

I riješi sada još ove noći


u zadnju krađu on će poći
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati

I donese joj dragi kamen


u svijetu najveći od sviju
u kom se kao jedan plamen
sve vatre ovog svijeta kriju

I vidje žena ruke pruža


i ljubi kamen kao muža
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije

58
I dok se njemu lice grči
u sobu uđe miš i trči
i kao mačka skoči žena
na plijen se baci istog trena

I stigne ga a njeni zubi


već traže meso koje peče
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče

U strahu mladić oči sklopi


te strašne slike neka odu
on vidje lađu što se topi
i svoju ljubav na tom brodu

A kada opet nađe snage


on digne vjeđe žene nema
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema

Kroz prozor uđe svijetlost danja


on pruža ruke ko da sanja
sad opet samo mačku ima
a vani studen snijeg i zima

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1970.

59
Zvonimir Golob
SVE ŠTO TRAJE

Sve što počne, sve što traje,


svoju tamu i noć ima,
što se želi, što se daje,
netko dođe i uzima.

Svaka ljubav, što se rađa,


nove nježne riječi traži,
novi putnik, nova lađa,
nova usta, nove laži.

I već sada dok te gledam


u daljini poraz slutim,
u daljini oblak jedan -
zato stanem, zato šutim.

Mi smo sretni, ali tu je


među nama netko treći,
i korak se njegov čuje,
svakog dana sve je veći.

Tako hoda, ide s nama,


i šetamo ko tri druga,
između nas neka tama,
i samoća, jad i tuga.

60
Zašto uvijek u početku
ima tužan okus smrti ?
Kao da smo na svršetku,
sve se vrti, sve se vrti.

Zašto slutim, dok me ljubiš,


prve riječi prije kraja ?
Zašto slutim da me gubiš
u samoći zagrljaja ?

I dok ležim, noć se sprema:


dok te slušam kako dišeš,
ti u srcu pisma pišeš
o ljubavi koje nema.

Sve sto počne, sve što traje,


svoju tamu i noć ima,
sve što želi, što se daje,
netko dođe i uzima…

Interpretacija: Mišo Kovač,


Arsen Dedić, 1977.

61
Zvonimir Golob
TVOJ DJEČAK JE TUŽAN

Još uvjek mislim na onu koja


Tu kraj mene već dugo ne spava
A noć je duga i tamna kao bol
A postelja prazna i prazna je stol

Ja ne znam gdje živi i da li još zna


Da negje bez nje još sanjam i ja
Jer drugi je vodi na daleki put
Do zvjezda i dalje bez mene

U drugom vrtu i ti si sada ruža


Dok bdijem u noći
Ti znaš da sam tužan

Ne zovi me više
Ti znaš da je kraj mom putu do zvezda
Bez tebe

U drugom vrtu i ti sada ruža


Tvoj dječak te sanja
Tvoj dječak je tužan

Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1971.

62
M. Danon
MAJČINA SUZA

Majčina suzo, o kako si mila,


toplina me tvoja vječito grije.
Žalost i radost suza je krila
dok blistaju suze mati se smije.

Na dalek put, kad stane ti noga,


suza te majke suzom prati.
Ima li nešto slađe od toga
na licu suzu dadne ti mati?

I opet suza, kad ugledaš dom,


s cvijećem majka pred tebe se javlja.
Na postelji mekoj, u ležaju svom
obasiplju te suze, kapljice života.

To suze su tople... majčine draži


što teku nježno, ko s izvora dva.
Toplinu jaču od suza ne traži -
za majčinom suzom plako sam ja.

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

63
Arsen Dedić
VRAĆAM SE

Ona duga putovanja dani rasuti u snijegu


zar je srcu sve to trebalo da shvati
ovo mi more više znači ti će mi ljudi više dati

Oni gradovi daleki još se dalji danas čine


niti zvijezde nisu bile tako sjajne
šume su pute svoje krile
a dvorci čuvali su tajne od nas

Vraćam se tu da ti kažem ovo sunce nek mi sja


vraćam se tu i kažem draga to su luke iz mog sna

Vraćam se tu i kažem na toj zemlji gradim dom


vraćam se tu i kažem draga sve ću dijeliti sa tobom

Dok smo tražili svoj dio i od svijeta dio sreće


dok smo slijedili te ljubavi iz bajke
zvalo je more svake noći
i blage oči moje majke

Možda pošli bismo dalje da se ne vratimo nikad


ali dobro su nas čuvali ti lanci
za toplu obalu djetinjstva
bili smo vezani ko lanci život sav

Interpretacija: Arsen Dedić, 1969. Kemal Monteno

64
Arsen Dedić
VRTOVI MALIH KUĆA

U sjeni ovog grada vrtovi mali žive


Oni su iza svega na kraju perspektive
Od novina i ručka do kraja zadnje sjene
Samo se neba plave i vrtovi zelene

I oni koji žive u znoju svoga lica


Drijemaće posle ručka u vrtu punom ptica
I biće jednom biće kad ostave tačke
I jabuka za djecu i krtica za mačke

I stupati će skupa na svibanjskoj paradi


Milijun malih bašti za svakog koji radi
A kad se jednom smire i kad se jednom vrate
Trpeza biće spremna uz gredicu salate

Blagovati će dugo ko poslije sviju kazni


Stolovi biće puni tramvaji biće prazni
I biće jednom biće u zoru jednog dana
Kad zahvate i sunce sa užetima krana

Interpretacija: Arsen Dedić, 1973.

65
Arsen Dedić
ZABORAVLJENI REFREN

Ponekad kasno kad kiša se spusti


Kad prolaze sati i teški i pusti
U dugoj tišini ćeš čuti na tren
Taj zaboravljen stari refren

Licem ti preleti osmjeha sjena


I donosi zvuke iz lepših vremena
U daleka polja i predela sna
Ovaj refren me vrati iz sna

Vreme kad stane i ničega nema


U srcu se javi ta obična tema
I donosi nadu jer odjek je njen
Taj zaboravljen stari refren

Prolazi život i priča gitara


Da opet si ovde il srce me vara
Tolike smo godine proveli s njom
Kad smo imali ljubav i dom

Interpretacija: Gabi Novak, 1972.

66
Arsen Dedić
DUŠO MOJA
Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo ovdje stojim,
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.
Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati.
Ostalo s tobom da te ljubi
kad budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.
Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.
Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod zlatnim nebom ispod granja,
stavićeš glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj koji sanja,
i zato neću da te budim.
Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.
67
Arsen Dedić
KUĆA PORED MORA

Raznasene valima i vjetrom


tu su tople ruševine ljeta
na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta
ničeg nema ničeg nema
od tebe od mene

Ostala je samo prazna kuća


malo stvari ljetovanja našeg
na stolu novine još leže
sa nekim datumima jula
naša ljubav sad se ruši
kao pješčana kula

Al još sam uvijek ovdje


još zagledan u more
na vratima vile u kojoj tuga spava
a kiše su se slile u cvjetove agava
i ljetu je kraj

Od vremena poezije i mira


ostala je samo prazna kuća
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove
ničeg nema ničeg nema
od tebe od mene u njoj

Interpretacija: Arsen Dedić, Gabi Novak, 1964.


68
Arsen Dedić
LOŠE VINO

Ne vjeruj mi noćas
svakog časa nudit ću ti više
ne vjeruj mi kad gitara svira
i padaju kiše iz zlatnih visina
sve je to od lošeg vina

Ne ljubi me noćas
bit ce suza stihovi ce teći
ne slušaj me mala jer ćeš čuti
što ne želim reći i nije istina
sve je to od lošeg vina

Ne gledaj me tako
dok se ludi snovi množe
prevarit ću sebe
srce nudi više no što može
i što mu je sudbina
sve je to od lošeg vina

Ne vjeruj mi noćas
svakog časa nudit ću ti više
ne vjeruj mi kad gitara svira
i padaju kiše iz zlatnih visina
sve je to od lošeg vina

Interpretacija: Bijelo dugme, 1976,


Zdravko Čolić, 1976, Arsen Dedić
69
Arsen Dedić
MILENA

Još je bila tako mala


samo svjetlost samo pjena
još je bila što da kažem
niti dijete niti žena

Kao cvijet u tamnom polju


njena glava plava snena
kao da je među ljude
bila vjetrom donesena

Milena Milena
poći ćemo izvan grada
zavjesa od kiše pada
nema ovdje ničega za nas
Milena Milena
toliko te čekam da li znaš

Nitko ne zna s kim je došla


u tu praznu kasnu uru
ko da nešto vječno traži
na tom dugom lošem žuru

Svi smo ovdje isti bili


bez adresa bez imena
kad je pozvala me tiho
da me vodi ruka njena

Interpretacija: Arsen Dedić, 1971.


70
Arsen Dedić
MODERATO CANTABILE

Rijeka donosi jesen


dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta

Reci da li ćeš noćas


moći ostavit sve
svoju kuću navike ljude
i poći a ne znati gdje

Neka svi mržnjom isprate nas


ali draga život čeka sad je čas
čitav svijet bit će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to

Nikad žaliti nećeš


svoje stvari ime ni grad
i u hladnoj sobi hotela
bit ćeš slobodna sad

Duga očajna kiša


magla zastire zrak
nekim putem tijesno kroz jesen
nas ce odvesti vlak

Interpretacija: Arsen Dedić, 1964.


71
Arsen Dedić
O MLADOSTI

Poklanjala si al si krala
I nevjerna si bila ti
Ne suviše mi nisi dala
O mladosti o mladosti
O mladosti moja

To škrto sunce što je palo


Ta ljubav jadna kratki sni
Za uspomene to je malo
O mladosti

Daj stani na čas i daj mi snage


Da oprostim se bar od nje
I da mi društvo pjesmu svrši
I da se časa ispije

Još prepun nade što da radim


Na pola puta tek smo mi
A jutros već su drugi mladi
O mladosti moja

Pa zbogom budi bolja s drugim


I daj mu više nježnosti
Jer to je ništa što ja gubim
O mladosti mladosti moja

Interpretacija: Arsen Dedić, 1971.


72
Arsen Dedić
SINE MOJ

Nedaj da ti igru kvarim,


samo mirno kocke slaži-zamak svoj.
Ostaje ti malo dana
bez nevolje i bez laži, sine moj.
Ja sam znao gdje je sreća
kojim putem treba ići,
al' ni danas ne znam prići njoj.
Samo spavaj, snijeg je vani,
ovo staro srce brani tvoj san.
Kad bi znao što je tamo
ne bi žurio da primiš dio svoj -
al' ne vrijedi što mi znamo,
sve je bolje sam što činiš, sine moj.
Ti bez straha uvjek pođi
kamo god te život šalje, sine moj,
i ne misli nikad na me,
znam da ljubav ide dalje, sine moj.
Što da pričam da te učim -
biće bolje da te ljubim.
mnogo više trebaće ti to.
Sam ćeš znati čemu služi tvoje srce,
nježnost, znanje, zanos tvoj.
Sve će pasti pred tim zidom
i imaćeš uvjek manje, sine moj.

Interpretacija: Arsen Dedić, 1975.


73
Arsen Dedić
TVOJE NJEŽNE GODINE

Tvoje nježne godine što mi mogu dati


tvoje srce dugo znam neće da me shvati
tvoje oči pune sna kako da me slijede
moje pjesme tužne su za te još ne vrijede

Ti bi htjela zauvijek što sam davno dao


tebi život nudi sve ja sam ljubav krao
svoje nježne godine ti ćeš dati drugom
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom

Ne budi ne budi se mala


ti ne znaš ni dobro ni zlo
me budi ne budi se mila
jer nije još vrijeme za to

Tvoje ruke malene kako da me grle


jer dok moje traže mir tvoje nekud hrle
tvoje nježne godine nježne misli tvoje
mogu da nas razdvoje prije nego spoje

Interpretacija: Arsen Dedić, 1973.

74
Arsen Dedić
HEJ HAJ BRIGADE

Mlade dane tople duge


prvu ljubav prve sne
vraćaju nam naše pruge
ugradili tu smo sve

Za godine koje biježe


za mladosti blistav čas
mostova nas bezbroj veže
pruženih između nas

Ostaju za uvijek druže


ove ceste ovi puti
al drugarstvo duže duže
od života i od smrti

Neka puca kao mina


zvijezda iznad našeg čela
opet stvara omladina
novo vrijeme nova dijela

Hej haj brigade


hej haj ruke mlade
hej haj brigade
svoju zemlju srcem grade

Interpretacija: Ivica Bobinac, 1975.


75
Arsen Dedić
ČOVEK KAO JA

Ne za te nije čovjek kao ja


što ljubav tužnu samo moze da ti da
u ovom stanu ne postoji ništa
što bi moglo zadržati tebe
ničeg nemam da dam osim sebe
a dao bih sve

Ne za te nije čovjek kao ja


što život gorak samo može da ti da
ti ne bi mogla da živiš kao nekad
i ja bih htio da budemo sami
i da nečujno prolaze dani
oko nas

U kući gdje samo rijetko još vergl svira


a buket za te je cvijet od papira
u sobi praznoj bez svijetla bez mira

Sad mirno idi ostavi me tu


da kao nekad opet prepustim se snu
ti u mom svijetu ne nalaziš ništa
to je život od sanja i pjene
ne razumijem što traziš od mene
kad dao sam sve

Interpretacija: Arsen Dedić, 1966.


76
Vlado Dijak
SELMA

Selma putuje na fakultet


ona putuje
ja kofer nosim
molim
težak je al pošto njen je lično
ja i taj kofer volim

Selma na ulasku u voz ti htjedoh reć


nešto nježno
nešto što izaziva pozor
al rekoh samo
zdravo Selma
i molim te ne naginji se kroz prozor

Selma Selma
zdravo Selma
putuj Selma
i molim te ne naginji se kroz prozor

Interpretacija: Bijelo dugme, 1974.

77
Vlado Dijak
STANICA PODLUGOVI

Zima je bila sa puno snijega


čeko sam za Travnik vezu
stresla je snijeg sa plave kose
čekajuci voz za Brezu

Zima je bila sa puno snijega


vozovi mnogo novih lica nose
ali nje nema da kao onda
strese snijeg sa svoje kose

I ja ne mogu sve i da hoću


zaboraviti plavu kapu
a vozovi idu danju noću
kroz Podlugove
kroz Podlugove

Interpretacija: Zdravko Čolić, 1983.

78
Miroslav Drljača
ŽUTE DUNJE

Voljelo se dvoje mladih


šest mjeseci godinu
kad su htjeli da se uzmu
da se uzmu aman aman
dušmani im ne dadoše

Razboli se ljepa Fatma


jedinica u majke
poželjela žute dunje
žute dunje aman aman
žute dunje
iz Stambola

Ode dragi da donese


žute dunje Carigradske
al ga nema tri godine
tri godine aman aman
nit se javlja niti dolazi

Dođe dragi sa dunjama


nađe Fatmu na nosilima
dvjesto dajem spustite je
tristo dajem otkrite je
da još jednom Fatmu ljubim ja

Interpretacija: Indeksi, 1990.


79
Borisav Đorđević
AMSTERDAM

Neko mi je ukrao biciklo


Jer ga nisam dobro vezo lancom
Na biciklo ovde sam naviklo
Da se ne bi osećalo strancom

Kučići po ulicama kaku


Cipelu sam umazo govancom
Oće da me grizaju u mraku
Da se ne bi osećalo strancom

U kafanu pušu marihuanu


Ili neku drogu piju s nogu
Te sam noći spavalo pod šankom
Da se ne bi osećalo strankom

Ovde uopšte nema Holandezi


Sve Arapi crnci i Kinezi
Tu ljudovi uopšte ne spavaju
Samo viču i zajebavaju

Tu kurave u izlozi sedu


Ćutu pušu prolaznike gledu
Sedu gole ili u dekliže
Mušterije da im priđu bliže

80
Moju malu tražim po kanalu
Gde se vodom šetaju sa brodom
Ceo dan sam plivalo za čamcom
Da se ne bi osećalo strancom

Svuda gužva frka i krkljanac


Nemaš pojma ko je ovde stranac
Postalo sam jedan Amsterdamac
Da se ne bi osećalo stranac

In the city of Amsterdam


You can find a lot of fun
The Dam Square and Laitze Plain
This is something i can't explain
There is a crowd
Crazy and loud
In the distance i hear a drum
Calling me to come to Amsterdam

Interpretacija: Riblja čorba, 1986.

81
Borisav Đorđević
OSTANI ĐUBRE DO KRAJA

Dok stojim za šankom delimično pijan


mrzeći pomalo i sebe i druge
ubijam lagano konjak cigarete
prijatelje dobre moje verne sluge

Nisam od onih koji cvile


više te nemam i šta tu mogu
ja ću se posle odvući kući
samo da popijem još jednu s nogu

Nisi valjda luda da se stidiš


što si me prognala istočno od raja
bar se nasmeši kada me vidiš
ostani đubre do kraja

Znam neću moći još dugo da zaspim


beskrajno duge proklete noći
kako su pogrešni dani bez tebe
tu mi ni piće ne može pomoći

Interpretacija: Riblja čorba, 1979.

82
Borisav Đorđević
POGLEDAJ DOM SVOJ ANĐELE

Pogledaj dom svoj anđele


I skini paučinu s očiju
Videćeš prizore potresne
Videćeš nesrećne i bolesne
Videćeš čemer smrt i jad
Pogledaj stado anđele
Sve samo bogalji i prosjaci
Slepi tumaraju u gomili
Svima su kičmu polomili
Od tebe očekuju spas
Pogledaj bagru anđele
Njihova duša je prokleta
Svima su stavili amove
Sebi sagradili hramove
Ruke im ogrezle u krv
Podigni mač svoj anđele
Seti se krstaških ratova
Seti se preklanih vratova
Kad dođeš bogu na istinu
Nek ti u duši vlada mir
Usliši molitve anđele
Dabogda pocrkali dušmani
Pa budi anđeo osvete
Neka na svojoj koži osete
Šta znači beda strah i bol

Interpretacija: Riblja čorba, 1985.


83
Borisav Đorđević
PSETO

Na pustom drumu u praskozorje


Neko je žureći u novi dan
Zgazio skinticu bez pedigrea
Ulubivši malčice blatobran

Zatim je mirno krenuo dalje


Šta će mu sudbina zgaženog pseta
On ima mnogo svojih problema
A ta životinja samo mu smeta

Da li će zakočiti neko
Na drumu leži zgažen pas
Svi će proći on će ostati
Daleko negde iza nas

Interpretacija: Generacija 5, 1980.

84
Borisav Đorđević
USPAVANKA

Možda će noć odneti brige


prizvuk sete u očima tvojim.
Na kraju ovog napornog dana
zatvori oči i daj mi ruke.

Opusti telo, odmori misli,


budi spremna da toneš u snove.
Jer noć je vreme za savet i odmor.
Zatvori oči i daj mi ruke.

Najlepše snove na svetu sanjaj,


sanjaj da letiš, da imaš krila.
Dok noć na nebu lagano plovi,
sanjaj, biću kraj tebe.

Interpretacija: Suncokret, 1977.

85
Miomir Đukić
SUNČANA STRANA ULICE

Na prozoru starih žaluzina


Sa cvećem u ramu kao na slici
Što prodaje se u radnji staklara
U kući od kamena u običnoj luci
Živela je na sunčanoj strani ulice

Na prozoru starih žaluzina


Sa dugim kanapom od kuće do kuće
Gde sušilo se rublje suncem okupano
U kući od kamena u običnoj luci
Živela je na sunčanoj strani ulice

U mirnoj noći stvorenoj od mora


U tihoj pesmi i buci hotela
Stajala je na prozoru kuće
Gledajući more čekajuci nekog

Na prozoru starih žaluzina


Bez cveća u ramu zatvorenim pustim
Što ga niko otvoriti neće
U kući od kamena u običnoj luci
Živela je na sunčanoj strani ulice

Interpretacija: S vremena na vreme, 1974.

86
Valerijan Žujo
SVE SMO MOGLI MI

Sve smo mogli mi


da je duži bio dan
da si našao
za me malo vremena

Sve smo mogli mi


da si samo htio ti
biti nježan kao nekada

Kako naći put


koji vodi do tebe
kako naći mir
kad je svega nestalo

Nikoga nema u sivom gradu


ulice moje korake kradu
i ja kao sjena sad lutam

U tvome srcu padaju kiše


i sve se naše polako briše
iz svijeta tog

Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.

87
Tomislav Zuppa
GALEB I JA

Lipo mi je lipo mi je na lazini suvoj ležat


na osami blizu mora nad pučinom tebe gledat
moj galebe

Tebe gledat s tobom letit


povrh svega nimat straja
pa prkosit svakoj buri i neveri ča sve vaja
moj galebe

Ča sve vaja u svom bisu da i more vrije pini


bit gospodar usrid svega živo klicat u visini

U visini kada sunce bez pristanka nama sije


i da ništa na tom nebu i na moru bisno nije
moj galebe

Bisno nije dokle krila tebe nose kud god želiš


pa neveri oli suncu ti se rugaš i veseliš

Na osami blizu mora dok se sunce zemlji smije


slušan tebe kako kličeš lipo mi je lipo mi je
moj galebe

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1975.

88
Tomislav Zuppa
KAPETANE MOJ

Već dugo me puštaš gledat niz pučinu


i proklinjat sreću koju more nosi
darujuć mu puste i besane noći
gdje mi tuga plete svud srebro po kosi
kapetane moj

Znam tebi je more prva ljubav bila


a ja sam tek bljesak značila u mraku
da bih kad se magla ispred broda digla
ostala ko pjena na njegovom tragu
kapetane moj

I starim tako sama od broda do broda


u želji da te zagrlim izljubim
i ako dobro znadem da svakim te danom
sa brazdom broda nepovratno gubim

A kad se bez želja doma k meni vratiš


toj posljednjoj luci što te mirno čeka
ni spaziti nećes da uz tebe nije
ona mlada žena već starica neka
kapetane moj

Interpretacija: Josipa Lisac, 1970.

89
Tomislav Zuppa
PISMO ĆALI

Sad sam naresa doša sam velik


Mater govori da sam ti nalik
I da sam isti ka tvoja slika
Kad si se ono s materom slika
Svak mi se ruga da si uteka
A mater govori da si joj reka
Zdravljem se kleja da ćeš se vratit
Oli životom svojim ćeš platit
Nosim jaketu žutu i gaće
Što si posla mi tisne i kraće
Mater je uvik u tvojoj vešti
Pa nam se smiju da smo furešti
Tija bi ćale ka druga dica
Imat uza se svojega oca
S tobom se igrat uz tebe ležat
Slušat te pričat stalno te gledat
Čekam te ćale da nam se vratiš
Nitko da ne traži da svoj dug platiš
Već da uz mater u miru živiš
I da nam kuću opet oživiš
Mater će umrit od silnog jada
Ko će pogledat na mene tada
Vrati se ćale kad ja te volim
Makar bez šolda jer ja te volim

Interpretacija: Vice Vukov, 1967,Ivo Pattiera


90
Tomislav Zuppa
RUSTICANA

Kad zora skida sa noći veo,


iz tame niče čaroban kraj,
pučinom plavom, k'o zlatna pelud,
sunčevih zraka treperi sjaj.

Priroda buja, kao u mašti,


ne vidjeh nigdje još ljepši sklad,
pa ako moram od tebe poći,
voljeni kraju, vjeruj mi tad:

Pod tvojim nebom, kraj tvoga mora,


u tvome srcu, rodih se ja,
tu za svog dragog ružmarin čuvam,
zavjetni znamen sa našeg tla.

Ma gdje god bila, sanjat ću tebe,


najljepšu mladost života mog,
radosti takve ne može pružit,
do vedri osmijeh proljeća tvog.

Nikad neću ti reć adio, kraju moj,


Nikad neću ti reć adio, dome moj,
moju ljubav ti znaš, i davni zavjet znaš
o, rodni kraju moj, da uvijek bit ću tvoja.

Interpretacija: Tereza Kesovija, 1972.


91
Tomislav Zuppa
FINILI SU MARE BALI

Kad si bila lipa mlaja


Nikad za te nisam vaja
Jer za onu tvoju lipost
Tribala je vela milost

I doture profešure
Avokate pa i direture
Gledala si preko voje
I čekala uvik boje

Otila si puno tražit


Oću neću momke dražit
Ka da nikad neš ostarit

Sad se pitaš ća ti fali


Sad se pitaš ća ti fali
Hej curo moja
Finili su mare bali

Dok si tako igrala se


I mislila samo na se
Vrime ti je brzo teklo
Pa eto skoro i uteklo

Nima više profešuri


Avokati ni direturi
I ja bi ti dobro doša
Ća sam tvoju skulu proša
92
Otila bi jubav vratit
A ja bi je mora platit
Ma ja neću još ostarit
Nije meni glava sida
Nemam falše zube sprida
Još ka mladić mogu palit

Sad se pitaš ća ti fali


Sad se pitaš ća ti fali
Hej curo moja
Finili su mare bali

Interpretacija: Vice Vukov, 1969, Ibrica Jusić

93
Tomislav Zuppa
ČA SMO NA OVON SVITU

Ča smo na ovon svitu,


ča smo na ovon svitu,
čovik se upita.

Kad su puna justa,


kad se vino lije,
kad jema vele fjorini,
glende i šulaci,
namisto ovi da plače,
od srca se smije.

Ča smo na ovon svitu,


kad je život taki,
ča smo na ovon svitu
čovik se upita.

Ča se more kad je život taki,


dokle jednon lipo cvita cviće,
dotle drugom samo drača niče.
Ča se more kad je život taki.

A čoviku svakon malo triba,


kad se rodi ni naramak slame,
kad otegne sve je crna zemja,
ne triba mu ni dva paša jame.

Interpretacija: Toma Bebić, 1973.


94
Tomislav Zuppa
ČETRI STAĐUNA

S rukom za ruku su četri stađuna


moji se dani kroz vrime vuku
s teplin i ladnin život se miša
žari me sunce pere me kiša

S rukom za ruku su četri stađuna


ča daje gazin vrime mi biži
stađuni moji još od početka
korak po korak kraju su bliži

Stađuni stađuni moji


di je sad ono proliće cvitno
stađuni stađuni moji
i lipo lito vedro i sritno
dok jesen stere lišće na stazi
ruke mi stišću o' zime mrazi
stađuni stađuni moji

S rukom za ruku su četri stađuna


ko će izdurat do kraja gazit
jedni će nestat ka da ji nima
na me će pazit još samo zima

Interpretacija: Meri Cetinić, 1979.

95
Ivan Ivanji
KAP VESELJA

Neću dar neću nakit


nemoj hteti sjajnim zlatom
pustim novcem
da me kupiš
Samo kap veselja tražim
samo malo malo smeha
vedri osmeh oka tvog
Ovu noć ako želis tebi dajem
ja ti nudim pesmu igru
priče snove
a za sve
samo kap veselja tražim
samo malo malo smeha
ako hoćeš nađi radost
mene podari sa njom
Neću laž neću večnost
nemoj hteti lažnom nadom da me kupiš
sjajnim zlatom
Samo kap veselja tražim
mesec sija
nađi radost
mene podari sa njom

Interpretacija: Lola Novaković, 1965.

96
Miodrag Jevremović
OSAMNAEST ŽUTIH RUŽA

Mala ti si bila k'o ružin cvet,


tog dan kad sam pošao u svet.
O, kćeri moja mila, ni lik ne pamtiš moj,
a evo otac vratio se tvoj.

Osamnaest žutih ruža moj je dar,


za rođendan ga šaljem tebi ja.
A ja skriven u tami, u prozor gledam tvoj,
mislim videću u njemu dragi lik.

Kuća je puna veselog sveta.


i tvoja majka sa njim je tu.
Ja samo tebe želim da vidim,
ali ne mogu, jer ću sresti nju.

Ja znam da drugog ocem zoveš već,


a ne znaš koliko boli ta reč.
I ovaj buket ruža, kad danas primiš ti,
nećeš znati tad, da tvoj je otac s njim,
tvoj tata plače s njim.

Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1964.

97
Dragi Jelić
CRNI LEPTIR

Ulična svetiljka baca svetlost u krug


dok crni leptiri lete pravo na nju
ali ne znaju da tu je kraj
da ih ubija njene svetlosti sjaj

Nekad sam leteo leptir bio i ja


svetlost me mamila krila mi spržila
crni leptiru beži u noć
jutro sačekaj svetlost će doć

Interpretacija: YU grupa, 1973.

98
Zdenko Jelčić
TO JE BILA NOĆ

Na putu mome iz kraja tužnog


srete me djevojka kose plave
zvala se Mir pogleda čudnog
umornog poput vlati trave
Ko davna bajka krotka ko nebo
položi glavu na moje grudi
usne joj tada postadoše ruže
a meke ruke vjetar ludi
Topli su njeni poljupci bili
topli i vlažni ko vjetar južni
zvala me ljepoto zvala me ljubavi
zvala me šašavko zvala me ružni
Zaboravih tada što bi i što će doći
u glavi tek jedna se miso vrti
o nikad nikad ne pusti Mir
iz zagrljaja sve do smrti
Noć to je bila noć
od koje osta samo slika
jedna žena koja daje sve
i odmor starog umornog ratnika
To davno bješe ja nikad više
neću joj ljubit kose plave
Od drage noći ostaše samo
umorne tužne vlati trave

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.


99
Krste Juras
PJESMA O REGALU

Ovo je pjesma o jednom regalu


Onom na kredit uz učešće
Koga smo dizali ko katedralu
Za neki oprost ili pričešće
Cijelo su jutro majstori kleli
Tvornicu transport i laž u vinu
A mi do danas još nismo smjeli
Zbog njega nikog u materinu

Samo smo kraj njeg pobožni stali


Množeći ulog kamate i rate
U njegovoj sjeni beskrajno mali
Negdje u donjem prosjeku plate
Zbog njega stari ne pije ništa
A mati prevrće haljine stare
Vrijedi li sve to dva tri gemišta
I slatki otrov dvije cigare

Je l vrijedna toga mrtva daska


I knjige koje niko ne dira
drvena čaplja i jedna maska
I jedna gondola od trista lira
Zato da završim o tom regalu
Dok raste dalje u prazninu
Kada do danas još nikog nismo
Njega ću evo u materinu

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1978.


100
Ivica Kasumović
UMIRE LJETO

U jecaju vetra
i kapima kiše
sad umire ljeto
i nema ga više
i ljubavi mnoge
uz more što traju
sad zajedno s ljetom
svom bliže se kraju
I oči što nekad
od sreće su sjale
sad pustiće suzu
u nemirne vale
jer umire leto
na pješčanoj plaži
i naša tu ljubav
spas uzalud traži
Niko neće znati
da l u nasa srca
više se je sreće
ili tuge slilo
jer ljubavi našoj
u danima sunca
jedini je svjedok
samo more bilo

Interpretacija: Neda Ukraden, 1981.


101
Enes Kišević
DESET PRSTA

On ima kliješta od ruku


Djecu na prste broji
Za život za crnu muku
Krv mu se pod kožom znoji

A kada zagrli ženu


Njegove ruke su meke
On ima dušu poštenu
I srce od ptice neke

Rad mu je pojeo riječi


Zato većinom muči
Kad govori iznutra ječi
I ne sluša kako zvuči

I svi ga kradom vole


Duboko u sebi ćute
Tog sina istine gole
Al svi kruh svoj jedu i šute

Usamljen a u svima
On žuč čemeri bljuje
Hiljade srca ima
A samo jedno kuje

102
I kliješta kliještima steže
Krvavi znoj svjetluca
Žilave ruke reže
Čelična vilica puca

On diže ruke i ljubi


Ljubi i lijevu i desnu
Pa pljuni na dlan grubi
Iz šaka iskra kresnu

Sve dok je ovih ruku


Što kruh i ljubav djele
Ženo slobodno rađaj
Neka se djeca vesele

I zapjeva iz dubine
Iz žeđi žive stijene
Osvanem uz violine
A probude me sirene

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1978.

103
Kornelije Kovač
APRIL U BEOGRADU

Prolaze i vraćaju se s lastama


sunčani i nasmijani dani
opet je u mojoj duši proleće
da l si devojka il žena sada ti

April u Beogradu uzaludno tražim


usne jedne devojke što se divno mazi
april u Beogradu miluje joj kosu
ispod Savskog mosta to je možda ona
al je drugi ljubi

April u Beogradu jedno prošlo doba


nosim ga u mislima iz vojničkih soba
april u Beogradu umorno se smješi
ispod Savskog mosta dok se sumrak sprema
više mene nema

Interpretacija: Zdravko Čolić, 1975.

104
Kornelije Kovač
DEVOJČICE MALA

Djevojčice mala raširila si krila


poletjela stazama velikih leptira
al nisi ni znala kuda sve to vodi
iz maštanja ludih ta se želja rodi

Sa lutkama svojim ti živjela si mirno


u danima dugim sanjarila si tiho
i plave ti kose rasplitao vjetar
kroz zaljubljeni pogled izgledao je sretan

Dan ugasi život


jer željela si mnogo
godinama dugim
gubila si sjaj

Kud ideš ti
što tražiš još
i koji put do zvijezda
odabrat ćeš sad

Interpretacija: Korni grupa (Adolf Topić),


1969.

105
Kornelije Kovač
ETIDA

Plove u tišini neke davne misli


vraćaju me danima dok sam bio dete
i divio se beskrajno čudesnim zvucima
njene mlade duše

Devojka je svirala najlepšu etidu


danima u tamnoj sobi za klavirom
u zanosu te muzike proleće prođe
žuta jesen dođe

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo


i zamišljao je kako poljem sama ide
lice joj bledo a tanak joj struk
u travi je na mom dlanu zaspala

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo


dok sam svaku reč iz njenih usta žedno pio
noći u radu a dani u snu
u sobi s klavirom sedim sam bez nje

Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973,


Zdravko Čolić, 1974.

106
Kornelije Kovač
JEDNA ŽENA

Ruke jedne žene koju volim


kao ruke moje majke
kao mora šum

Volim jednu jesen koja prođe


volim blagi dodir njen
onih dana mir
one muzike zvuk

Sve što dadoh njoj


kao reka moru
kao dete koje voli

Jedna žena
jedna žena u mom životu

Ruke jedne žene koju volim


kao ruke moje majke
kao more na tvom licu
kao suze na tvom licu
kao mora šum

Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973.

107
Kornelije Kovač
LJUBAV

Sedim u jednom pariskom lokalu,


lažno se smešim čoveku što gleda.
Svuda oko mene devojke se ljube,
a ja tražim oči, oči kao tvoje.

Muzika svira, lelujaju senke


mahnite od snage ovog letnjeg vina.
Misli sve su dalje, a samo ja sam ovde.
Sedim tako sama, kao dobra vila.

Ja te sanjam ove noći.


Moja duša zbog tebe vene sad.
Ja te zovem iz daljina,
jer te volim, do groba...

Interpretacija: Olivera Katarina, 1971.

108
Kornelije Kovač
MOJA GENERACIJA

Iznenada kobne noći te


četrdesetdruge godine
činilo se kao da će sneg
a stigao je rat
i vojnik neki tuđ i strah

Mene majka moja rodi


da sanjam o slobodi
u prvoj noći da čujem zveket
da plačem sa rukom na usnama

Moja generacija iz četrdesetdruge


u to je vreme spavala i čeznula za mlekom
moja generacija iz četrdesetdruge
dobro je pregurala burne dane te

Sad je vreme sasvim drugo


i put svoj svako ima
što god smo dalje
sve više hoću da znam
gde živi gde pije peva gde je sad

Moja generacija iz četrdesetdruge


sva se već poženila i čuva slatku decu
moja generacija iz četrdesetdruge
već se uozbiljila jer tako mora biti

Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1974.


109
Kornelije Kovač
SONATA

U jednu noć stalno se vraćam


I opet čujem zvuk klavira
One suze onaj smeh jedno dete jedan čovek
I sonata...

To su bili dugi sati ludih maštanja


Dugi sati u samoći jedne ljubavi
Divne radosti što eto sve ima sjaj
Te sonate...

Interpretacija: Korni grupa (Dalibor Brun), 1969,


Zdravko Čolić, 1975.

110
Spomenka Kovač
BUDI DOBAR I MISLI NA MENE

Ti opet odlaziš od kuće,


iz mojih ruku i postelje vruće.
I dok me privijaš uz sebe,
osećam da dišem za tebe.

Ti opet odlaziš od mene


u novi rat da nađeš sebe,
a ja ti šapućem na kraju
nežnosti male, što snage daju.

Ipak se bojim, tako se bojim,


dok našoj deci ljubiš oči snene.
Zato te molim, stalno te molim:
Budi dobar, i misli na mene!

Interpretacija: Bisera Veletanlić, 1976.

111
Miroslav Košuta
ZATO SEM NORO TE LJUBILA

Bela noč, črn dan,


in telo, ki zacveti od ran.
Pride čas, ko ne veš,
kdaj še kar živiš in kdaj umreš.

Vidim dom, kup otrok,


mati sredi njih pa praznih rok.
In tako se borim,
da kot moja mati ostarim.

Do tedaj si prišel,
nežno me poljubil in objel.
Skozi noč sva odšla,
kakor dva, ki srečo sta našla.

Zdaj pa vem, čas beži


spreminila sva se, jaz in ti.
Prazna sem sama tu,
brez ljubezni sem in brez miru.

Zato sem noro te ljubila,


da bi ob tebi pozabila,
spomine,
enkrat pa vse mine.

Interpretacija: Tatjana Gros, 1973.


112
Mario Kinel
SAMO JEDNOM SE LJUBI

Samo jednom se ljubi


Sve je ostalo varka
Često udes nam grubi
Šale zbijati zna
Zato mislimo na čas
Da je to ljubav žarka
Al kad žat prođe začas
Tad i prestaje sav čar

Kad nam se ljubav u misli vraća


I svako shvaća njen pravi žar

Samo jednom se ljubi


I tad srce izgara
Kad se taj plam izgubi
Tad i prestaje sav čar

Interpretacija: Ivo Robić, 1961.

113
Aleksandar Korać
BIO JE MAJ

Dane sam proveo s Mirom


Devojkom s plavim šeširom
Bio je maj maj maj
A onda je došla Marina pa Smilja pa Nada pa Nina
Bio je maj maj maj bio je maj
Posle sam s željom da prošetam svetom
Obišao našu planetu
Često sam sumorno proveo maj
Negde u dalekom svetu

Evo me ponovo kući


Vozim se starim tramvajem
Opet je maj maj opet maj
Vidim da preda mnom sedi
Devojka s prolećnim sjajem lepa ko maj
Gledam je nežno i strasno
Al ona za to ne mari mada je maj
Zašto li krije svoj pogled zašto mi nadanja kvari
Kada je maj sunčani maj
Hej ljudi pa ona me gleda
Ona se smeši u stvari
Eh kad je maj blistavi maj
Ustaje prilazi kaže: Sedite gospodine stari

Bio je maj maj maj


Prošao maj

Intrerpretacija: Zafir Hadžimanov, 1969.


114
Ivica Krajač
MI SMO DEČKI

Jutom krenem v štalu da napojim konja


Kad na frtalj puta sretnem Štefa Joja
Vražji dečko veli kak je danas zima
Kaj se ne bi prešli popit malo vina

Svaki dan po placu teglim kat ti osel


Ceker vruk i bormeš mi je muški posel
Jožek veli kak si bedak stože sveti
Pravi muški sedi s kupicom vo kleti

S ženom s decom u nedelju pravac Sljeme


Friški zrak je prava sreća ak se zeme
S imbrikom se sretnem pa si sem do mraka
Sedim uz gemište i pij i bez zraka

Krenem levo s gostione vreba klapa


Zbrišem desno pak me neki vrabec hapa
V gostione jedem s drugim ak je meza
Kak da budem društven i ostanem trezan

Mi smo dečki kaj pijemo stoječki


Gde je dobra klapa more i sedečki
Mi smo dečki kaj pijemo stoječki
Onde gde gusto more i ležečki

Interpretacija: Dubrovački trubaduri, 1972.


115
Ivica Krajač
NONO MOJ DOBRI NONO

Toliko prelipi priča pričat si zna


tu san upoznala svit
a bila san mala
i ne znan da l san rekla ti fala
za tajne ća san otkrila ja

O nono nono nono


dobri moj nono
sve manje ljudi znan
ća nalik su na te

O nono nono nono


dobri moj nono
al sriće o kojoj si priča
i ljubavi za te
uvik znaj bit će u srcu mom

Reka si sićan se dobro


i glasa tvog
život je spleten od tuge i od veselja
i pamti uvik puni smo želja
al malo se ostvari od tog

Interpretacija: Tereza Kesovija, 1969.


Klaudio Vila, Ivo Pattiera

116
Ivica Krajač
O JEDNOJ MLADOSTI

Jedna mladost jedan svijet nade


raste tiho u srcu tvom
drugi za te ovaj svijet grade
s malo prave istine u tom
Pričaju ti priče te
i svaka ima svoj sretan kraj
al prešućuju da taj svijet
krade baš tvog sunca sjaj
Jedna mladost jedan san sreće
al do nje još dalek dug put
i dok srce na svoj put kreće
u taj svijet procvao i žut
Odjednom će shvatit sve
kako nigdje nema plamena tog
poput mrtve rijeke
svijet teče bez cilja svog
Tko zna možda na me
čeka neki drugi svijet
tko zna i u mraku
katkad nikne divan cvijet
Možda tko zna jedna od sretnih
jedna od tisuću
bit ću bas ja tko da zna

Interpretacija: Josipa Lisac, 1973.


117
H. Krstovski
EDEN BAKNEŽ

Se otkako znam
usni daruvam a srce ne
Ne te poznavav
a go sočuvav za tebe

I samo čekav den


da me odvede do tvojot prag
Čuvaj go dobro
odamna ti sledi trag

Eden baknež i magija se stori


Mojto srce kapija ti otvori
Potpiši se preku luzni stari
posle tvojto ime točka stavi
Pred tebe što bilo da zaboravi

Ljubev površni ljubev pogrešni


i ne žalam
Sedum morinja minav
samo da te zasakam

Mesto trendafil srce ostaviv


na tvojot prag

Interpretacija: Zoran Georgiev, 1962.


Nina Spirova
118
Bruno Langer
IZA ZIDA

Na kraju putovanja
Tebi će prići čovjek
I reći će ti mrka lica
Prijatelju ti si umoran

Povešće te preko mosta


Pokraj kuće sve do zida
Povešće te tuđim putem
Sve do praznog neba

Dobit ćeš sivo odijelo


Na leđima svoj broj
I bijeli krevet samo za tebe
Na kojem ćeš noću snivati

Kroz prozor gledat ćeš dan


Vidjećeš mnogo ljudi
Čak i djevojčice u bijelo odjevene
A one će ti pričati

Djevojčice će ti pričati o svojim snovima


Kao da su kao da su stvarnost
Sjetit ćeš se svojih putovanja
U Istanbul puding shop i hotel "Peace"

Interpretacija: Atomsko sklonište, 1982.


119
Zoran Lesandrić
KAO PTICA NA MOM DLANU

Kao ptica na mom dlanu skakućeš


Priznaću ti zašto volim proleće
Podeliću i ovu noć sa zvezdama
Prekriću te nebom
Kad budeš zaspala

Otopiću ti led sa usana


Daću sve što imam
Za tvoja oka dva
Kao mesec
Kad proviri iz tvoga dvorišta
Obasjaću ti lice kad budeš zaspala

Ne znam kako
Da pobegnem od sna
I ne znam da l te iko voli kao ja
Al ne bi ova noć tako bolela
Da me nisi volela

Kao osmeh letnje noći nestaješ


Znam da nećeš doći
Al ipak čekam te
Osetićeš noćas miris trešanja
Znaćeš da sam budan
Kad budeš zaspala

Interpretacija: Piloti, 1987.


120
Đorđe Marjanović
OD LJUBAVI DO MRŽNJE

Sve češće u noćima u rečima ti me mučiš


Sve češće me odbijaš i zagrljaj moj ne trpiš
Sve ćešće ja osećam da teret sam tvojoj sreći
Sve češće ja odlazim bez pozdrava i bez reči

Sve češće ja osećam da bojim se tebi poći


I sumnjam u oboje ne poznajem tvoje oči
Zar ti si zar ti si to zar srce sam tebi dao
Nebesa ja nisam ja nisam te takvu znao

Da mi smo na granici na ivici svoga pada


Ta čaša je prepuna i poslednja kap je sada
I zato požurimo ne gazimo dostojanstvo
Od svega što boli smo nek ostane bar poznanstvo

Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli


Jedan jedini korak da se izgubi sve
Od ljubavi do mržnje sasvim malo nam treba
Kad se proigra ljubav mržnja je iza nje

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1970.


Zlatko Golubović

121
Srđan Marjanović
MI SMO JEDNO DRUGOM
GOVORILI VI

Koliko sam puta ušao u dragstor


Da kupim cigare umoran i snen
I uvek u uglu u uglu kraj kase
Dočeka me osmeh osmeh njen

Kako ste pita i kusur mi daje


Dok pakuje cigare ja vidim da joj oči sjaje
I samo na tren ruke nam se taknu
Dok novac uzme a onda izmaknu

Malo reči prozborimo tu


I ćutke se gledamo kraj kase u uglu
A onda drugi drugi na red dođu
I naših par minuta brzo prođu

Mi smo jedno drugom uvek


Govorili vi
Ali nam se nisu
Ostvarili naši sni

Interpretacija: Srđan Marjanović, 1979.

122
Zoran Milosavljević
SAMO TI

Se kako mrak sega tone


Se mreži mojot život život star
Stari dni stari sni
Me napuštaat i se rona

Samo ti samo ti
Nesi lagaa
Ideš ti ideš ti da mi kažeš
Ima dni ima dni
Za nas dvajca
Do ni trag vodi moj

Samo ti samo ti
Ti go znaeš
Onaj zbor onaj zbor
Što se sluša
Onaj pat onaj pat
Što se bara
Veruvaj
Samo ti
Samo ti

Interpretacija: Zoran Milosavljević

123
Milan Mladenović
DUM DUM

Dugo se pitam vredi li truda


ali sigurno da mi se sviđa
zato želim da sačekam malo
u odluci ovoj ne bih hteo da stradam

Neću da kopam po đubrištu sreće


ne bih da zaprljam ruke
moć počiva negde iza debelih vrata
ja bih hteo da vladam

Zaboraviću potrebe
i unutrašnje glasove
samo jedan je put koji vodi do trona
mi čekamo tvoj znak

Samo jedan je put


koji dotiče nebo
ja bih hteo da vladam

Mogu poslati bolji trenutak


mogu birati pogodno vreme
mogu čekati momenat sreće
ne želim da stradam

Ja ću mrzeti ledeno hladno


srcem sa sedam kora
ja ću pucati pravo u leđa
ja sam rođen da vladam
124
Zaboraviću potrebe
i unutrašnje glasove
samo jedan je put koji vodi do trona
mi čekamo tvoj znak

Samo jedan je put koji dotiče nebo


samo jedan je put koji vodi do trona
ja bih hteo da vladam vladam
ja sam rođen da vladam

Ja ću mrzeti debelo hladno


srcem sa sedam kora
ja ću pucati pravo u leđa
ja sam rođen da vladam

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1991.

125
Milan Mladenović
KAO DA JE BILO NEKAD

I kao da je bilo nekad


I kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem
Pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso
Glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage
Mi imamo snage za još dan

Mi menjamo dan za noć


Mi menjamo noć za dan

Prolaze brodovi trube u čast


Zvone na uzbunu
Deca uče da plaču
Deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama u hladu bora
Pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan
Za neki tuđi dan

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1986.

126
Milan Mladenović
OČI BOJE MEDA

Voda pada u tvoje oči boje meda


Ja sam dečak iz vode
Imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode
Pustiću glas iz grla

Tvoje usne na meni


Tvoje ruke na meni
I guram nož među zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa čela
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1985.

127
Milan Mladenović
TI SI SAV MOJ BOL

Razmičeš zavese gledaš obećani grad


Svetla se pale tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire iz rukava
I svaki nokat krije otrov ljubavi

Ispituješ zaborav obaraš alibi


I biraš ulogu kao haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći i kaže
Probudi se pokreni se probudi se
Pokreni se

Ti si sav moj bol

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1986.

128
Drago Mlinarec
CESTA

Pomišljam, pođem li nekud


naći ću što mi nedostaje.
Ne odlazim, ptica bez krila
u mom `ivotu gnijezdo je svila.

Kad pitaju kako bez tebe živim


odgovaram: u redu je, posve dobro.
O nemiru što progoni, o tom ćutim,
okrećem se cesti da na nju stupim
i sva moja putovanja otpočinju sutra,
uvijek govorim sutra, sutra, sutra,
i sve što bih htio ostavljam za sutra,
uvijek govorim sutra,
kad se probudim sutra odlazim.

Pomišljam, pođem li nekud


naći ću što mi nedostaje.
Možda negdje na toj širokoj cesti
kad jednom krenem, možda ću te sresti.
I sva moja putovanja otpočinju sutra...

Interpretacija: Drago Mlinarec, 1978.

129
Kemal Monteno
BACILA JE SVE NIZ RIJEKU

Stajala je usred bašte


ko najljepši cvijet
kao da je dio mašte
i muzike te

Slušala je pjesmu moju


posljednju što pjevam njoj
sad joj kažem zbogom draga
a bila je život moj

Prošla je kroz moje snove i bila je tren


cjelim tijelom bila moja ja bio sam njen

Nosila je našu ljubav našu sreću prvi cvijet


bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet

Ali noćas ako sluša nek čuje bol


u pjesmi koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak
život je jedan ona bacila

Nek čuje bol u pjesmi


koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak
život je jedan ona bacila

Interpretacija: Indeksi, 1974. Crvena jabuka, 1991.


130
Kemal Monteno
ZEMLJO MOJA

Vidim polja što se žitom zlate


i na brijegu vidim rodni dom
svakog trena mislim na te
zemljo moja zemljo moja

A u polju moja duša spava


u sred žita kao zlatan klas
postelja joj meka trava
zemljo moja zemljo moja

I dok ja nisam tu
pokraj nje da skupa predamo se snu
svaku noć čujem glas
koji zove dođi sreća čeka nas

Ovdje noći nisu tako plave


nigdje sunce nema takav sjaj
ovdje nisu takve trave
zemljo moja zemljo moja

U tom klasu nek mi ljubav spava


nek me čeka ja ću brzo doć
nek je ljubi tvoja trava
zemljo moja zemljo moja

Interpretacija: Ambasadori, 1975.


131
Duško Mucalo
K 15

Plavi se Jadran talasa, na more


se spustila radnička klasa, na more
da koristi godišnje svoje odmore
i povede najbliže svoje na more.

Autobusi pretrpani za more,


avioni su čekirani za more,
vlak ne možeš rezervirati, a pješke?
Daleko, pa se ne isplati, i onda?

Na Jadranu konačno krevet rezerviran,


ako nije, nije šta? Prebukiran! Ma, daj!
Sedmicu si i po tu, uživati ćeš more
samo ukoliko stare cijene ne otiđu gore, gore!

Od jutra pa do sumraka, svaka


tvoja je sunčana zraka, zraka.
Na plaži jedeš doručak, a mesni
je narezak opet za ručak, prijatno! Hvala!

Svi drugi po Jadranu i jedre i skijaju,


ti se sunčaš, gdje? Pa na kraju! O, je!
Sedmicu si ipo bio, uživao more,
dovoljno je bilo boje i za tebe
i za tvoje, tvoje, tvoje!

132
Ra, ra, ra, ra, radnička odmara se klasa
pla, pla, pla, pla, plavi se Jadran talasa.

Plavi se Jadran talasa, i sad


vraća se radnička klasa na rad;
sve ih je osvježilo more, i sad
u radne će pobjede nove, pa da!

Autobusi pretrpani sa mora,


avioni su čekirani sa mora,
vlak ne možeš rezervirati, a pješke?
A pješke... Ponavljam, a pješke? A može...

Interpretacija: Prava kotka, 1984.

133
Duško Mucalo
ODAKLE SE ČISTI RIBA

Kakvo je to slavlje bilo!


Samo koliko se vina pilo.
Takav ulov ribe nisu ni pamtili niti najstariji.
Al' dok se slavilo na ribu se zaboravilo,
a riba zna se ako ne čisti se kvari se.
Pa se neko sjetio i prisutre podsjetio da ribu očiste.
'Hoćemo!' povikaše svi stanovnici našeg mista,
'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!'
Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje,
Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje:
Odakle se čisti riba? Da l' od glave, il' od repa?
Glave! Repa! Glave! Repa!
U suštini stvar je ista, na kraju je samo bitno
Neka riba bude čista.
Kakav je to miris bio! Cijelo mjesto zahvatio!
Takav miris ribe nisu ni pamtili niti najstariji...
Prijatelji! Sastajemo se po tko zna koji put ove godine ne
bismo li konačno riješili ovaj nesnosni miris koji se sve
više širi. Ribari se opravdano ljute, riba još uvijek nije
očišćena. Prijatelji, jesmo li mi za to da ribu očistimo, ili
nismo?
'Jesmo!' povikaše svi stanovnici našeg mista,
'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!'
Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje,
Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje:
Odakle se čisti riba? Da l od glave, il od repa?

Interpretacija: Prava kotka, 1986.


134
V. Nedanoski
LA BOHEME

Naše najlepše vreme


vec je odavno prošlo,
a secanja žive.
Montmartre beše tad
tu, ispod prozora,
u nekom plavom cveću.

A u sobi toj
jedan krevet i sto
i moje slike sve.
Tu smo se voleli,
s gitarom pevali
i snove sanjali.

La boheme, la boheme,
to bili su najlepši sni
la boheme, la boheme,
tako smo lepo živeli.

U jednoj maloj kafani


za stolom do zida
mi čekasmo slavu.
Gladni i umorni
dugo bi sedeli
kraj one tople peći.

135
Kad bi bar ovde
za jedan dobar ručak
mi prodali platno,
tada bi stihovi
sa nama pevali,
sa nama živeli.

La boheme, la boheme,
ja bejah mlad, a lepa ti,
la boheme, la boheme,
dvadeset tek smo imali.

Još i danas se često


prošetam polako
do stare adrese.
Ne vidim nigde te
zidove, ulice,
ni našu mladost

A gore, pod krovom,


atelje tražim svoj,
ali ni njega nema,
u novom ruhu svom
Montmartre je tužan sam
i jorgovani s njim.

La boheme, la boheme,
ja bejah mlad, a lepa ti
la boheme, la boheme,
lepo smo, lepo živeli.

Interpretacija: Dragan Stojnić, 1991.


136
Aleksandar Nećak
ZVIŽDUK U OSAM

Ko nekad u osam
I sad prođem ulicom tvojom
I stanem sad pod prozor tvoj

Ko nekad u osam
I sad zviždim ulicom tvojom
Kad stanem sad pod prozor tvoj.

I ma da znam nisi tu čekam kao u snu


Mislim negde u daljini čućeš ti
Te kišne kapi na oknima zadnje suze dve
U očima zaboravljeni sni

I znaj
Ko nekad u osam
i sad prođem ulicom tvojom
I stanem sad pod prozor tvoj

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1962.

137
Aleksandar Nećak
JEDNOM U GRADU KO ZNA KOM

Jednom u gradu ko zna kom


Ti ćeš imati topli dom

Prozor s vidicima bez dna


I sobe pune dečjeg sna

A ja ne pitaj ja ću tada
Prestati već da budem mlada

I ako te sretnem bilo gde


Neće nam biti kao pre

Jer jednom u gradu ko zna kom


Svetleće u noći tvoj topli dom

Interpretacija: Lola Novaković, 1961.

138
Nenad Ninčević
GORE IZNAD OBLAKA

Koliko dinamita u mojim venama


vrele krvi balkanske i časti mangupa

Milion stihova u mojim genima


a Bog me već poziva na vrata nebeska

Koliko leptira u mojim očima


konja s crnim grivama i žutih nevena

Milion uzdaha u mojim grudima


A Bog me već poziva na vrata nebeska

A ja bi još samo malo pjevao


ja bi još samo malo ljubio
Ja još ne bih praznih kofera
do crnih zvijezda sjevera
Gore iznad oblaka

Interpretacija: Tuti Fruti Bend, 1987.

139
Đorđe Novković
STARI PJER

Još kada je bio mlad


Rat mu je odnio sve
I ženu i djecu i topli dom
Ostao je sam i zaboravio na prošlost
Jer Pjer i više nije bio Pjer

Sad luta sam taj stari Pjer


Da svaki dan i svaku noć

Pjeru je ipak ostalo nešto


I mnogi su imali priliku da ga vide
Kako svira na usnu harnoniku
On uvek svira za jedan groš
A ljudi se u strahu pitaju
Da li će jednog dana
I čitav orkesatar biti tu

I svira Pjer da svira još


Taj stari Pjer za jedan groš

Kažu da ih danas ima mnogo kao što je Pjer


A mnogi su imali priliku da ih vide
Kako bez cilja lutaju
Daleko od stvarnosti oni su tako samo
A ljudi se u strahu pitaju da li će jednog dana
I čitav svjet ostati sam

Interpretacija: Ivica Percl, 1968.


140
Boško Obradović
KONEMATOGRAF
NAŠEG DJETINJSTVA

Jedna mala kino sala iz našega djetinjstva


Parterima balkonima
A na njima pletenice školske kute
Traperice voljene djevojčice
Mnoge drage prijatelje i mangupe siledžije

U tri dana tri junaka


I ubistvo usred mraka
Pretučeno deset baka
Iskopano petnajst raka

A slijedećih sedam dana


Strašno lice Frankensteina
predpremijera rasprodana
O životu Don Juana

Čudovišta u svemiru
Polagano već umiru
Nacrtano je i lice
Neuhvatljivog ubice

I nedjeljna matineja
Silovanje podno keja
Nekoliko manijaka
Što presreću usred parka

141
Vojevanje atamana
Iz dalekih nekih dana
I marinci Pacifika
Pet brutalnih narednika

Zemljotresi što sve ruše


Nož zabijen usred guše
Ljudožderska gozba teče
Bacili su ih u smeće

Interpretacija: Atomsko sklonište, 1978.

142
Boško Obradović
NE CVIKAJ GENERACIJO

Čovjek je danas sve prazniji u duši


i planetu zemlju polagano ruši
od rata do rata od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata
Uz cvijeće mlado raste crna droga
i tko još tvrdi da ima Boga
od rata do rata od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata
Ostaće nam samo te betonske ruke
i mrtva mora bez valova i luke
od rata do rata od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata
Nebo je olovno vjetar krešti
neki su već pobjegli u gudure
ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi
Što te panika hvata
neće biti neće biti trećeg svjetskog rata
Gospoda lažu spiker krešti
neki su zaglavili u psihozi
ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi
Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija
nad kojom će se izvrsiti velika posljednja racija

Interpretacija: Atomsko sklonište, 1978.


143
Luka Paljetak
KUTIJA KOJA POKAZUJE
KAKVO ĆE BITI VREME

U malom paviljonu stanuje dama jedna


a njen gospodin živi do nje u sobi drugoj
ona je nasmiješena vitka i vrlo čedna
na glavi ima šešir u haljini je dugoj
u šetnju oni tiho izlaze svakog dana
gospodin i ta dama lijepa i nasmijana

Gospodin tamni kišobran uvijek nosi


kravatu crni kaput i hlače uske sive
dama se ljupko smiješka i drži cvijet u kosi
u paviljonu malom spokojno sami žive
u šetnju oni tiho izlaze svakim danom
ta dama i taj vitki gospodin s kišobranom

Gospodin ide vani samo kad kiša lije


kišobran drži mirno i lagano se šeta
a dama pojavi se samo kad sunce grije
vitka i nasmiješena rumena poput cvijeta
čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije
a pokaže se tiho gospodin kao prije

Pa zatim ona opet izađe kad je vruće


i lagano se šeta kroz mladu travu cvijetnu
gospodin tada stoji miran i sam kod kuće
izlaze svakog dana a nikad da se sretnu

144
čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije
a pokaže se tiho gospodin kao prije

Lagano tako redom gospodin zatim dama


gospodin zatim dama izlaze tiho vani
on s tamnim kišobranom a ona uvijek sama
a ne mogu se sresti – polako teku dani
u paviljonu malom borave oni skriti
vezani neprimjetno jednom tankom niti

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

145
Luka Paljetak
PJESMA KOJA NIJE VAŽNA

Vi ljudi neki nježni i meki


Grubi i strogi vi ljudi mnogi
Biski u tugi i oni drugi
Srećem vaš lik srećem vaš lik
Vi lijepe žene nježne i snene
Oštre i drske drage i mrske
Od vas nijedna ni bludna ni čedna
Ne čuje krik ne čuje krik

Ne čuje mene koji se gušim


Koji se topim u svome stihu
Ne čuje moju ni glasnu ni tihu
Pjesmu u koju sav se rušim
Ne čuje mene zapravo nitko
Premda vam pjevam jasno i čitko
I moje srce kuca snažno
Ali to za vas nije važno

Vi ljudi razni bogati prazni


Nevažni važni istinski lažni
Vi žene čudne pospane budne
Zar ste svi trik
Zar ste svi trik u mome životu
Zar za vas nisam u svakom stihu
Pjevao pjesmu glasnu i tihu
Zar nisam dao svaku vam notu

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1981.


146
Maja Perfiljeva
BALADA

Idi sad druže moj


ljubav i pozdrav mi odnesi njoj ti
putu mom tu je kraj
umoran ovde ja ću stati želim mir

Kad ne bude mene


kad me skriju paprati travke i šaš
kad ne bude mene
ljubit ću je pesmama svojim i tad

O reci mi njoj da je tako prolazno sve


kao ptica let
samo nju da volio sam ja
jer je za me bila sav svijet
crveni moj cvijet

Idi sad druže moj


ljubav i pesmu mi ponesi njoj ti
dalje sad mogu sam
počinak ovdje ja ću naći idi ti

Kad ne bude mene


kada dođu drugi dječaci ko ja
kad ne bude mene
reci da ću ostati sa njom i tad

Interpretacija: Indeksi, 1972.


147
Maja Perfiljeva
DA SAM JA NETKO

Da sam ja netko
pozvao bih sve dječake
dao bih im igračke
i pustio ih da se cijeli dan igraju i jure

Radili bi divne stvari


prekratki bi bili dani
voljeli bi svoje škole đaci
da sam ja netko

Svim majkama bih izbrisao bore


učinio da očevi ih vole
davnu ljubav da im vrate
i da mirno žive svoje sate
da sam ja netko

Ne bi ne bi ljudi život proklinjali


sve bi ruže ženi poklanjali
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
i kako bi dobro bilo
da sam ja netko

Interpretacija: Indeksi, 1971.

148
Maja Perfiljeva
SANJAM

Sanjam da te opet slušam kako dišeš


kako dišeš dok savija se trava
da me dira tvoja kosa plava
tvoja kosa na mom licu draga

Sanjam da se opet volimo u klasju


u tom klasju što leži tu pod nama
i da luta tvoja ruka vrela
tvoja ruka preko moga tijela

Sanjam da ti kažem
vrati mi se draga
ako treba pobegni od svega
jer je život samo ovaj jedan
nema ništa ništa izvan njega

Samo jedan život imam


i ludo ga bacam
jer zavoleh jednu ženu
ženu koju sanjam

Samo jedan život imam


koji nisam htio
jer zavoleh jednu ženu
koju nisam smio

Interpretacija: Indeksi, 1972.


149
Žarko Petrović
SVE MOJE JESENI SU TUŽNE

Sve moje jeseni su tužne


Dani plačni su svi
A moje oči suze vlaže
Suza i bola trag

Za tebe čujem da si srećna


Ljubav prati se svud
I ruže drugom da si dala
Što nama donese maj

Zar nisi mogla


Meni opet da se vratiš
Dobro si znala
Tebe da još čekam ja

I uvek jesen kada dođe


Kiše stignu u kraj
Kad moje oči suze vlaže
Setim se našega sna

Interpretacija: Duško Jakšić, 1966.

150
Zoran Predin
BITLES

Frizure krojile so svet,


in na žalost danes ga spet.
Kar mnogo pomladi od zdaj,
ko preko poljske ceste sem šel.
Spomnim se, bil je maj,
na polju pa vrli Štajerci.
Krompir so okopavali.

Lejte ga, kake duge lase ma!


Je to pje al je deklina?
Lejte ga, bitlesa!

Čuj ti, bitles zmešani,


nimaš v glavi pameti,
Kristus čupavi!

Daj te lase dol,


mešni gvant daj gor!
Pa obleči lepši sviter,
pol pa šus na liter!

Kmalu potem ostrigel sem se,


si kupil obleko in hodil sem v službo
in služil si peneze.
Lani spet preko polja sem šel,
s kratko frizuro
in mirno naturo.
151
Lejte ga, deda polizanega!
Je to pje al je deklina?
Lejte ga, šminkera!

Čuj ti, šuhar špičasti,


nimaš v glavi pameti,
šminker blesavi!

Fukni bek dišave,


si pusti lase prave!
Pa nehaj lizat med,
postani pravi ded!

Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

152
Zoran Predin
BOG NIMA TELEFONA

Milijarda belih kosti


od plenic do pameti
po njih korakajo bedaki
in med njimi mi

Shizofrenično okolje
mi ne trga volje
kar sadim požanjem
kar zapravim ljubim - koljem

Bog nima telefona


zato nas ne zbudi
mama kupi nam pištole
nismo se dokazali

Z golo roko v morje


z ostro koso v dim
padel bom kot pade trava
ki jo zdaj kosim

Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

153
Zoran Predin
DOGODEK LETA

Metla časa nam na kup pometa


mastne spomine lahkega dekleta,
umor stoletja, tombolo, poplave
in krute igre matere narave.

Nekdanjo miss zastrupila pašteta.


Trener zlorabil znanega atleta.
Pred kamerami je rodila sina.
Medaljo je prodal za liter vina.

"Dogodek leta" je dogodek leta.


Takrat aplavz zamenjajo čestitke.
"Dogodek leta" je dogodek leta.
Glasne obljube si poklanjajo vizitke.

So ptički vohunom pojedli drobtine?


Neumnost cveti in poganja korenine.
Z očetom je varala lastnega brata.
Odvisnik trdi, da je trava solata.

So virusi nove domače živali?


Čigava resnica se laže in hvali?
Komu so geni skrojili kariero?
Novo stoletje za kralja in vero!
Zgodilo se je, nič nam ne pomaga,
ne jeza angelov, ne dobra volja vraga.

Interpretacija: Lacni Franz


154
Zoran Predin
ZVONOVI TEMNE VODE

Včasih se mi, ko hodim preko mosta,


zdi, da kličejo za mano spodaj v Dravi.
Ko pogledam dol, se naslonim na ograjo,
vidim sebe tam, nejasno na gladini.

Včasih se iz vrtinca dvigne roka


in me potegne dol. Na dnu je hladno.
Mrtvi flosarji. Razočarane neveste.
Pijani ribiči. Šoferji, padli s ceste.

Plešejo. Čakajo.

Čakajo divji Turki, skriti v črno blato.


Pogrešan mladoletnik s pisano kravato.
Zraven njega nemška četa nima domovine.
Kličejo me kot zvonovi ven iz mrzle vode.

Še vedno me, če pogledam danes z mosta,


spodaj pri njih Zoran na gladini vabi:

Pridi dol! Pridi k nam!

Mogoče nisem jaz na mostu, ampak tisti spodaj.


Kličem sebe kot zvonovi ven iz mrzle vode.

Interpretacija: Lacni Franz, 1984.


155
Zoran Predin
JAZ BOM DO SMRTI ŽIVEL

Jaz bom do smrti živel!


Zdaj, ko jemljejo norci
svoje prste iz riti,
da bi žvižgali marš.

Jaz bom do smrti živel!


Naj zvonijo oblakom
krvavih kulakov,
bandi kupljenih duš.

Perite glave svojim vohunom.


Kujte jeklo za par okov.
Moje so veje domačega gozda
in njegovih volkov.

Interpretacija: Lacni Franz, 1989.

156
Zoran Predin
LENT 1980

Lent ostaja geto pozabljenih


Lent v drugačni koži štiristo rok
plastična ogledala zelenomodra očala
Sandokan in Mate Parlov
Maribor obrača glavo stran

Lent obut v opanke prasvetov


na vseh razglednicah je pust in mrtev
samo arhitektura brez duš in problemov
le kup otrok na bregu Drave
Maribor obrača glavo stran

Lent nepismen in neznan


Lent nevaren in pijan
samo arhitektura plastična ogledala
Maribor obrača glavo stran
Maribor obrača glavo stran

Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

157
Zoran Predin
LIPA ZELENELA JE

Mi, njen razred, 8. a, smo peli na pogrebu


Lipa zelenela je, ker jo je povozil tovornjak,
sošolko, preko glave, ki sem si jo upal gledat,
v beli srajci, v rokah rože, potem, ko so jo zrihtali,
saj veš, gips in preko malo kože.
Za njeno mamo so nosili stol. Jokala je in zlezla skupaj.
Lipa zelenela je, ker je nismo imeli radi, je preminila,
naredila edino dobro stvar, da je umrla sredi maja.
Se sliši danes zlobno, takrat pa:
Učenci, mir! Namesto fizike bo pevska vaja!
Potem je iz naših spisov vstala lepa, dobra, nagajiva.
Lipa zelenela je, in sem lagal, da sva se skrila
v biološki kabinet, med škrgoustko in domače zajce,
in sem lagal vsem svojim novim puncam,
da mi je prvo povozil tovornjak,
in da, ko sem jo mečkal, je šepetala:
ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje.
Še danes mi prav pride, ko se ga napijem
v kakšni novi in prijetni družbi: Lipa zelenela je,
jim razlagam in zmeraj kaj dodam.
Ob njenih dolgih krasnih nogah ji zamerim,
da je ostala rosno mlada in ko se vračava domov,
se spomnim, da sem, ko smo ga zadnjič skupaj pili,
njim o njej že vse povedal. Ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje.

Interpretacija: Lacni Franz, 1983.


158
Zoran Predin
ČUVSTVENO STANJE MLADE KRAVE
DRUGE NAJVEČJE SLOVENSKE ŽIVALI

Prvi sneg je mladi kravi odkril četrti letni čas


in ji pobarval med rogovi prvi koder sivih las.

Obstala je med vrati hleva, čisto brez besed.


Bog ve, kaj pod bržolo skriva ta izbuljeni pogled.

Ne bo ostala sama z muhami.


Noseča tujka z možem v jaslih spi.

Magister Ferdinand prinese žarek upanja.


Veselo mu v pozdrav zamuka njegova hčerkica.

Daj, muha, zlezi očetu v uho


in mu zaupaj, da mi je hudo.

Ata pa molče odkima, stetoskop spusti za vrat,


potem pa gospodarju šepne:
"Prestavi klanje na pomlad."

Pozneje gluho noč pretrga jok.

Svetla zvezda se utrne in osvetli nebo.


Zgodaj zjutraj trije kralji na vrata trkajo.

Interpretacija: Lacni Franz, 1986.


159
Zvonimir Pupačić
ZAR JE VOLJETI GRIJEH

Pada noć vani gusta kiša luta


vjetar već žuto lišće mete s puta
nestaje ljubav dani su puni sjete
oprosti mi trebam te
zar je voljeti grijeh

Ideš sam u tišine skorih zima


stariš već sve od žena mora vina
more mi sruši sve moje kule puste
oprosti mi želim te
zar je voljeti grijeh

Kap po kap dani nestali u moru


kap po kap ja sam pobjegla od svih
izgubit ću se po svijetu
ako me ne voliš ti

Pokaži meni put i nove snage daj


tužne se rađaju misli
niz lice klizi mi bol
od mora ljubavi ostala je samo sol

Interpretacija: Jasna Gospić, 1985.

160
Antonije Pušić
HALID INVALID HARI

Kad sam bio mali i još sasvim mladak,


živio sam ja na selo, malo pješke od grada
i bio sam, ono što se kaže, pješak đak.
Lak mi je bio svaki zadatak,
u školu sam im'o ja petice sve,
samo iz vladanja bogami ne!
U to vrijeme bješe poznat Halid Invalid Hari,
pjev'o je nekija vrlo popularni' stvari,
stara mi rekla ić' na njegov koncert
ako iz vladanja zaslužim pet.
I normalno sam prest'o čačkat uho-grlo-nos,
da zajebavam učitelje i u školu hodam bos,
prije i posle jela počeo sam ruke prati
a bez da me na to opominje mati.
I bogami naljepiše plakate po selu:
Lijepo Halid Invalid Hari u zlatnom odijelu
a ispod je pis'o bijeli sitan tekst
"U nedjelju, u mjesnu, početak u šest!
Ulaz je dinara 42, djeca i vojnici pola od toga!"
Da bi majka obećanje ispunila sinu,
tog smo jutra ranije namirili živinu,
poveli smo i Mehovu stariju ćerku,
a starome presuli sarmu u najmanju šerpu.
Kamenko je rek'o biće kišni dan,
svratili smo kod strika i pozajmili kišobran.
Kupili smo karte i seli u drugi red,
stara je zapalila cigar, a mi jeli sladoled.
161
A onda je na daske koje život znače,
izašla neka fukara i počela da skače:
Drka drka đon drka drka đon
Raja je krenula da se pali i žari,
jer to je bio glavom i bradom Halid Invalid Hari!
Ja sam se njemu obradov'o jako,
i viknuo: Majko, oću l' i ja ovako?
A majka me u glavu kišobranom ošine
i ljutito kaže: 'Oćeš kurac, sine.
Halid Invalid Hari, prijatelju stari,
pit'o bi te oko neki' privatni' stvari:
Ja sam ti ove alternative sit,
i htio bih da napravim jedan pravi hit,
za staru majku, šurnjaju i snaju,
da pjevaju me svi u mome zavičaju,
da i mene ko i tebe raja vazda traži,
kurve na plaži i hajduci na straži.
I da za mnom viču on pravi naš je babo,
i da za mnom viču AMADEUS RAMBO,
da zaradim i ja sto pedes' 'iljada švajcaraca,
da kupim sebi raznih džirlo kuraca-palaca,
za staru majku zube od crnca
da lakše može orase da krca.
Pa Rambo jebote što mi se odma' nisi javio!
Ja bi' ti vala džaba jedan hit napravio.
Ti si interpretator zgodan i vrijedan.
Evo ti hit 'jedan kroz jedan'
"Molio bih da te ne molim. Molio bi' a možda i ne bi!
Molio bih da te ne volim. Molio bi', moja bejbi, mejbi"

Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.


162
Antonije Pušić
DŽEMO VOLI DŽEM

Ovo je hit o zastavnik Džemu


i njegovom fiziološkom problemu
U njegovoj jedinici znao je svako
da mu organizam zahtjeva slatko.

Uveče kad vojska i oficiri


pozdrave zastavu i odu da spavaju
njega želudac probavni trakt i crjeva
počnu da uznemiravaju.

Džemo voli džem

Zastavnik Džemo dežura jer se brine


što ne može da zaspe od ljute kiseline
Srećom je zastavnik Džemo zadužio
za rezrvne ključeve od kantine

Ušunja se pa krene da sprema


poređa desetak tegli od džema
skine šapku uzme kašiku
i nema za Džema više problema

Zastavnik Džemo čelična krila naše armije...

Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.

163
Rade Radivojević
NE IDI

Ne idi od mene zlato moje


Oči bi još da te gledaju
Ruke bi još da te miluju
Usne bi još da ti šapuću
Ostani bez tebe umreću
Zlato moje zlaćano
Milo moje mileno

Ostani kraj mene zlato moje


Visoka je gora zelena
Široko je more duboko
Velika je ljubav tvoja
Još je veća čežnja moja
Zlato moje zlaćano
Milo moje mileno

Interpretacija: Mirjana Beširević, 1986.

164
Ljiljana Petrović
NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE

Ako ikada budemo rastali


Neka to ne bude nek ne bude u proleće
Jer teško je gledati sve druge ljubavi
Kako se rađaju dok naša umire

Ako se ikada budemo rastali


Neka to ne bude sa suzama i tugom
Kad se oprostimo od nekih stvari
Običnim rečima i odlutamo bez povratka

Oprosti što govorim o rastanku


Suviše sam srećna da bih bila sasvim bezbrižna
Htela bih toliko toga da ti kažem
Al ne umem sada kad se voli

Interpretacija: Ljiljana Petrović, 1967.

165
Nenad Radulović
UMIRU JELENI

Umiru jeleni
i sad u meni tamo gde si bila
slomilo se jutro
ko ti je rekao da snovi tamne
nikad neću znati
jer biću samo trag coveka
i biću vođa skitnica

Nek bude dan kad divlje ptice krenu


preko istog mosta ja ću preći
ako me tamo čeka tvoja senka
ništa neću reći
jer biću samo trag čoveka
i biću vođa skitnica

Ne brini ne brini
jeleni umiru sami

Interpretacija: Poslednja igra leptira, 1986.

166
Laza Ristovski
ZABORAVLJENI

Možda smo ja i ti
divlji i ničiji,
možda nas je tuga
zauvek vezala.

Kažu nam da smo svi


rođeni jednaki,
jednaki pred Bogom
i pod zvezdama.

Čujem marširaju zastave,


zvone koraci u ovoj noći,
nebo noćas ratuje,
a ti me ne pitaj nikada o samoći.

Sanjam, sanjam da si tu,


ko da letim na zlatnom ćilimu,
sanjam Bog nas prokleo,
sve nam dao, a sreću nam je uzeo.

Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti,


negde u tišini naše ulice;
ponoć je kucnula ti si se prekrstila,
obrisala sve jednim potezom gumice.

Interpretacija: Piloti, 1987.


167
Ivica Rorić
MOJ OTAC TRAVU KOSI

Moj otac travu kosi otavu bujnu zelenu


otima kuću cvrčku i pašu gorskom jelenu

Umiru tiho trave još ozeble i snene


a moj ih tata kosi a ko da kosi mene

Miriše na sve strane sve više sve jače


a to se samo čini da trava plače

A on kosi li kosi zveče biseri rose


bježe popci pjevaži u svijet od smrtne kose

Interpretacija: Iver, 1976.

168
Zdenko Runjić
VRBE

Dvije su vrbe
pokraj rijeke tiho plakale
dok su se vlati ovim poljem
tužno svijale

Sjećam se Nina
one jeseni kad si otišla
bio je vjetar zar ne pamtiš

Tvoja je kosa
poput grana bila nemirna
posljednje zbogom
kad si rekla sva u suzama

Sjeti se Nina
one jeseni kad si otišla
sjeti se vrba pokraj rijeke

Interpretacija: Stevan Zarić, 1963.


Mišo Kovač, 1971.

169
Zdenko Runjić
MIŽERIJA

I bez zlata i bez luši


sva su blaga ti u duši
kad ogrije te jubav
puno sunca i tepline
pa se srce nebu vine
u ditinjstvu bez suza

Malo šoldi puno vire


u toj jubavi bez mire
i vagun dobre voje
u kantunu puno mista
misal je ka arja čista
pa pišen pisme svoje

Mižerija mižerija
miruj miruj pismo moja
ti jedina znaš
di sam ostavija dušu

Miruj miruj pismo moja


jer kasno je sad
ladni vitri već pušu
mižerija mižerija
tek pusta mižerija

170
Kad bi partile ferate
strepija san stari za te
a briga se ne gasi
zgrbjena si majko stala
bjankariju tuju prala
pobilile ti vlasi

Jedna pisma iz đardina


smantala je vašeg sina
dok cili vik je slidi
zlatnin nožen posrid srca
probola ga neka grca
nek cili sug iscidi

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1986.

171
Zdenko Runjić
OLUJA

Vatre plam već gori licem ljetnjeg neba


vatre plam je sad u meni jer te trebam

Ja trebam tvoje usne na čelu mom


tvoje usne na vratu mom
dok more se pjeni pod prozorom
ja trebam tvoje ruke na licu mom
tvoje ruke na tijelu mom
dok nebo se ruši nad morem

Al ne znam kad i ne znam kad


i ne znam gdje i ne znam gdje
će nakon kiše za me svanut vedar dan

Oluja oluja
vlada još u srcu mom

Interpretacija: Josipa Lisac, 1970.

172
Zdenko Runjić
SUNČANE FONTANE

Moja je ostala radost na tvojoj rivi


kad su me odnijele lađe u svijet bez nade
Sjećanje na sretna ljeta u meni živi
k tebi sad ono me nosi najdraži grade

Vodi me vodi vodi me kroz kontrade


još jednom želim ja da prođem njih
Sviraj mi sviraj sviraj mi pjesme stare
još jednom želim ja da slušam njih

Vrati mi vrati vrati mi sretne dane


u meni još i sad njihov je sjaj
Fontane tvoje sunčane srce su moje pojile
svjetlošću kojom ti vječito sjaš
Obale tvoje plavetne srce su moje vezale
ljubavlju koju ti jedini znaš

Tebi sam dala svu mladost i srce moje


najljepše cvijeće života tu mi je raslo
Htjela bih jos jednom doći u krilo tvoje
reci da sve me jos čeka i da nije kasno

Interpretacija: Tereza Kesovija, 1974.


Ivo Pattiera

173
Zdenko Runjić
SKALINADA

Mirno spavaj dušo moja


noć je ladna zvizda tvoja
sjaja nima
na sto vrata ja san kuca
tople riči mrvu srca
nigdi nima

Pismo mala reci svima


moj je život pusta stina
mira nima
miljun baši ja san proša
sad se pitan di san doša
sriće nima

Skalinada skalinada
tu se penje tu se pada
to je sudba to je nada
skalinada skalinada
svaki korak jedna skala
svaka skala jedna nada
skalinada

Sudbo moja ol ne vidiš


na toj stazi di me vodiš
sunca nima
u đardinu od života
još mi samo pisma osta
cvića nima
174
Kad zajeca mandolina
sve ću skončat čašon vina
nek me nima
kraj fontane sklopit oči
ona tuđu sriću toči
moje nima

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1976.

175
Anja Rupel
DETEKTIVSKA PRIČA

Ubrzo nakon svitanja neona


u noći punoj detektiva
ona blješti ljepotom
tražeći jučerašnji broj
dršće u njoj strah
mogu je večeras naći
ta krv mladića tako lijepo zvuči
na tako lijepom mjestu
barska muzika mi uši probija

A detektivi traže i traže


novine pišu o njoj
a detektivi traže i traže
pazite ljudi ona je tu

Prekrasan je ispod
postajem kao suptilna
a potom u mraku njene sobe
puši i uzdiše u krevetu
nošeno na ruci već
beživotno tijelo leži u njoj
trenutak kasnije osmijeh
na njenom licu dok rukama
u frižideru pronađu još dvije ruke

Interpretacija: Videosex, 1984.


176
Željko Sabol
DJEVOJKA ZA JEDAN DAN

Još jedan susret koraci u snijegu


i ruka neka već je pored mene
jer neprestano svi smo u bijegu
i slijedimo se dugo kao sjene

U mojoj sobi ostaješ do jutra


a sad su noći ledene i plave
pričaš o svemu što nas čeka sutra
kad dođe vrijeme buđenja i jave

Maštaš o moru kamo ćemo poći


jednoga dana u suncu i sjaju
gasimo svijetlo ti zatvaraš oči
i priča nam se tako bliži kraju

Zar je sve to samo san


djevojke za jedan dan

Od tad te viđam mnogo mnogo puta


na trgu plesu u nekoj kavani
i želio bih makar pet minuta
da ti se javim da budemo sami

Govorio sam već je bilo kasno


o našoj davno zamišljenoj sreći
i vidio sam vidio sam jasno
da mi ne želiš ništa više reći
177
Ja opet živim sam na kraju grada
i često slusam vlakove na mostu
ili u ponoć kada kiša pada
otvaram vrata nepoznatom gostu

Volio sam sada znam


djevojku za jedan dan
za dan

Interpretacija: Arsen Dedić, 1970.

178
Željko Sabol
POVEDI ME VEČERAS

Povedi me večeras ako želiš


Bilo kojom ulicom na svjetu
U dalek kraj gde za nas ne zna nitko
Tek ptice koje zastaju u letu

Pokaži mi večeras ja te molim


Sva ona mjesta gdje smo nekad bili
Gde prvi puta sam saznala da volim
I gdje smo radost sa izvora pili

I zastani bar malo da ti kažem


Da slučaj nam je ukrstio pute
I da smo danas opet posle svega
Neznanci što se gledaju i šute

Povedi me večeras bilo kuda


Bar da vidim kamo sve to sve to vodi
I sledit ću te slepo kao uvjek
Jer ne znam što bih sama u slobodi

A godine su prošle ko zna kada


Da natrag pođem nema više snage
Duga je ova jesen kiša pada
Odavno ti ruke nisu blage

Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.


179
Željko Sabol
PROLJEĆE BEZ TEBE

Proljeće je otpočelo s vjetrom


kao da je znalo da nas dijeli
i dok drugi zajedno su bili
mi se nismo pogledati smijeli

Proljeće je otpočelo s kišom


s vlakovima koji kasno stižu
i dok dani umorno se nižu
mi se opet pozdravljamo krišom

I pamtit ću dugo ono vrijeme


kad još nismo znali što nas čeka
kad su šume ostajale nijeme
kad je modra nosila nas rijeka

Proljeće je otpočelo s nadom


da će jednom drugačije biti
da od ljudi nećemo se kriti
i bez riječi lutat ćemo gradom

I pamtit ću dugo one sate


što ne mogu više da se vrate
sve mi kaže uzalud te volim
ali sama još uvijek se borim

Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.


180
Dženan Salković
JEFIMIJA

Uz staro platno i staro vino


i stara pesma ide
na drevnoj slici ženu i ružu
još samo oči pijane vide

Ti više nisi ovdje da traješ


i točis blago sa usana svojih
ti više nikom nista ne daješ
a nemaš ni kome jer nema njih

Junaci s mačem brkati i strašni


nježno su ljubili tvoje skute
i dalje nijemo na slici traješ
a rđa jede mačeve ljute

I nisi više ovdje da tiho


mladiću nekom blagoslov ti predaš
i samo s ružom na grudima svojim
nijemo i tužno neprestano gledaš

Jefimija sama si ti...

Interpretacija: Lutajuća srca, 1973.

181
Petar Sam / Đorđe Debač
ROMANA

Ko li ukra od noći deo najcrnjih boja,


pa ti utka u oči i dade im sjaj, Romana.
Ko li natera ptice da se odreknu glasa,
da pred tobom zaneme i izgube dah, Romana.

Šta je vatra vulkana pred vulkanom tog žara,


koga igrom razgaraš pa bacaš na nas, Romana.
I sve oči zažele da te pomamno piju,
i sve ruke bi htele da te dotaknu bar, Romana.

Jedne noći za tebe tvoja pesma sam bio,


pesma koja se sutra zaboravlja već, Romana.
Jer od strasti je jača tvoja nemirna ljubav
koja pripada svetu u kojem nisam ja, Romana.

Bolje da te nikad nisam video


ni poželeo ja.
Bolje da sam i životom platio
kad te izgubih ja.

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1968.

182
Krunoslav Slabinac
BALADA O ŽENI I DETETU

Još topla je soba i tople su suze


Na jastuku ležaja tvog
I tiho i tamno je u sobi
Što bila je nebo naše
Sad opet sam sam a misli za tobom lete

Sve što je nekad mi značilo nešto


Odnjeli su dani s tobom
Jer ljubav si donjela u ovu kuću
Što bila je hladna i prazna
Sad opet sam sam a misli za tobom lete

U očima ti si sakrivala tugu


I videla djete gdje plače
Što zvalo je zvalo i zvalo
Ti si čula taj glas i pošla za njim

Oprosti mi mila što volim te ludo


I time ti nanosim bol
Al ljubav što planu u tjelu mome
Zapalila sama ti si
Sad opet sam sam
A misli za tobom lete

Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1973.

183
Davor Slamning
VOJNO LICE

Vojno lice.
U sastavu ovog lica nalaze se oči, usta,
u šumi kosa, u pozadini uši, u sredini nos.
Brojčano na jedno lice dolazi po jedna četa
u dva reda postrojenih zuba.
Muževnost tom licu daje brk.

Vojno lice. Na čelu svega je čelo,


u zaklonu iza njega misli,
misli skrivene, misli opasne,
opasne za rukovanje, misli precizne,
misli velike, ogromne razorne snage,
misli zabranjene, misli dozvoljene,
misli naređene. Zabranjene, dozvoljene,
dozvoljene samo stručnom licu.

Vojno lice.
U mirnodopsko vreme, u doba takozvanog mira,
u vreme mira i poezije
zadatak ovog lica je svakodnevno brijanje.
Upotrebna vrednost ovog lica
u slučaju, ne daj bože, rata
nije značajna.

To je onda samo lice, još jedno lice,


sa osmrtnice.

Interpretacija: Buldožer, 1991.


184
Margita Stefanović
ZEMLJA

Ovo je zemlja za nas


Ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas
Ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me o pogledaj me očima deteta

U zemlji vidim spas


Iz sna me budi glas koji prepoznajem
Dok grane miluju naša tela
Dok senke prave pokrov za nas
Pogledaj me o pogledaj me očima deteta

Čujem - vrati se, čujem - ostani


Čujem - vrati se dozvoli mi
Čujem - vrati se, čujem - ostani
Čujem - vrati se oprosti mi

U svakom porazu ja sam video deo slobode


I kad je gotovo
Za mene znaj tek tad je počelo
Pogledaj me o pogledaj me očima deteta

Čujem - vrati se, čujem - ostani


Čujem - vrati se ne idi ne idi ne

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1987.


185
Margita Stefanović
PAR GODINA ZA NAS

Moj prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde


slušamo vesti što su upravo stigle kažu da imamo
još samo par godina za nas

Imali smo igračke i živeli smo sve sve one igre na sreću
one igre za ljude što je smislio neko
pre samo par godina za nas

Da li znaš kako želim da te nadem


da li znam šta trebam da znam
voli me kako nikad nisi volela

Živimo u pričama branimo se hodamo i slavimo


neke bezvezne stvari neke bezvezne priče
što je smislio neko u samo par godina za nas

Nisu dovoljne reči samo obične reči da me vrate u zivot


nije dovoljan dodir ni da znam da te imam
još samo par godina za nas

Raste kao nada kao more kao govor


kao pokret kao zora kao dete kao krv
kao želja među nama raste kao bol
i grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1989.


186
Margita Stefanović
SINHRO

Promeniću svet do kraja pesme


Igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav
Između sveta daleko od nas

Došao sam da te nosim da se ne bojiš


Da ne govoriš nema me da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč

Došao sam da te nosim


U kuće mojih predaka
Da ti pričam da noći nema
Da odustaneš da želja je glad je vatra

Promeniću jezik pokret telo


Govoriću reči tuđe pesme
Došao sam da ti kažem čuvaj me
Moj korak je moje ime
Čuvaj me

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1989.

187
B. Stefanovski
ČIJA SI

Ima eden dom sred žolto lisje,


staen e toj vo site misli.
Pokriv toj e tvoj i košmar to je moj,
redok mig pred kuken prag,
skriven pogled tolku drag, ko poj.

Sekoj dan si ti pod ista strea,


gulabec v let, vo vazduh smea,
ladna kako led pa bujna kako cvet.
Stojam dolgo, dolgo jas
gledam čudno i bez glas, ko nem.

Ima eden den što ne se zori,


skrien e toj vo skazni, gori.
Mora da si ti od nebo eden del,
eden dodir tolku mal,
eden baknež sosem mal, a vrel.

Čija si, na kogo radosti mu nosiš?


Dzvezda si, vo nekoj oblak kako plam.
Čija si, i koj to gladi dolgi kosi?
Svet si moj, a nitu ime ne ti znam.

Interpretacija: Slave Dimitrov, 1971


Kićo Slabinac, 1971

188
Vlatko Stefanovski
SKOPJE

Skopje ima mikroklima, izgor leto kočan zima,


gradski cigli goli brda, sino nebo, zemja tvrda.
Maten Vardar brzo teče, tajni nosi, vreme vleče.
Skopje pravi padni-stani, ima devet luti rani.
Skopje ima slavni maala - Debar mala nije šala.
Skopje java brzo konjče,
a bre momče Makedonče.

Gradov posti, gradov pie, gradov demne,


gradov spie, rano utro škembe čorba,
posle sekoj svoja borba.
Mladi momi ljubov vodat, duša vadat, oči bodat.
Razni belji prvaat deca, site ke gi papam meca.

Jas i ti sme braka stari takva ljubov čini pari,


ti me čuvas, ti me svakaš, ti za kusur ne mi fakaš.

Nasmevni se, ne beri gajle,


namigni mi ajde nazdravje, Skopje!

Interpretacija: Leb i sol, 1987.

189
Vlatko Stefanovski
ČUKNI VO DRVO

Na boga kamenja ne sme frlale


Od drugi poveke ne sme grešele

So edna nadež za troška ljubov


Za malku sreka živeeme

Pesni stihovi celi fermani


noki nespani solzi soleni

Čukni vo drvo vistina e


Nadvor e prolet živi sme

Čukni vo drvo čukni tri pati


Zaedno da sme jas i ti

Kako dečinja vo krevet gusnati


ne stanuvame a veke pladne e
Toa e ova ova e toa toa es

Interpretacija: Leb i sol, 1989.

190
Jovan Stojiljković
DA LI SI ČULA PESMU
UMORNIH SLAVUJA

Da li si čula pesmu umornih slavuja?


U majska jutra rana glasnike oluja,
sa dlana pevaju, na srce stanu,
rađaju vrelu suzu, da okupa dušu.

Zatrepte uspomene, snivaju se boje,


pomerene od sata, stvaraju ti lice,
umiven lažima zakletvu pišem
dok tvoje oči sire pesak pustinje!

Poljupci odneseni, usne su ti puste,


mačevi zavedeni, mirišu na ruže,
kotrljam zablude, pesmu slavuja,
možda se naše senke još ljube kraj reke?

Pomalo starim, malo se nadam,


da će ti biti bolja sudbina!

Interpretacija: Alisa, 1987.

191
Jurislav Stublić
KAD BUDU GORJELI GRADOVI

Kad budu gorjeli gradovi


Dim će se dizati do neba
Bit će to divan vatromet
Kao na davni prvi maj
Kada smo bili djeca
Sa prozora smo gledali rakete
Nebo sija u hiljadu boja
To nije uzalud zar ne?

Ove noći će nestati sve tajne


Zagrli me čvrsto i ne puštaj
A kad nas to zavrti u zraku
Poljubi me posljednji put.

Kad budu gorjeli gradovi


Ja ću biti spreman
Trčat ću do tvoje kuće
Uzet ću te za ruku
Bježat ćemo izvan grada
I plivati preko rijeke
Penjat ćemo se ka vrhu planina
To nije uzalud, zar ne?

Interpretacija: Film, 1983.

192
Jurislav Stublić
MI NISMO SAMI

Kolko puta si ljubila stranca


i bila kao ptica kraj čovjeka
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi

Ti si u tjelu punom želja


sa usnama željnim iznenađenja
a nikog nema tko je tvoj
i ova zemlja se ne zove dom

U tvome oku je dragi kamen


ili to suzu čuvaš za mene
a ja sam samo snoviđenje
koje ti kaže raduj se

Ne znam kad i ne znam gdje


Ići ćemo istom stranom ulice
veruj mi dušo srešćemo se
u svetu tajni mi nismo sami

Interpretacija: Film, 1983.

193
Jurislav Stublić
SIGNALI U NOĆI

Mrežama za ljude mamcima za ribe


Privukla si me
Okovima od zlata rukama oko vrata
Konopcima ljubavi
Svezala si me radosti draga
Okovima od zlata rukama oko vrata
Konopcima ljubavi

I sad hodam kao mjesečar


Po zlatnoj stazi što na vodi sja
Ostavljam svoj čamac
Da potone do dna
I trčim po vodi
Mokrih stopala
U svjetioniku nasred mora

Tvoji signali u noći


Dragi kada ćeš doći

Mrežama za ljude lancima za ribe


Vezani su ljudi svi
Oni dišu kao jedan čitav svijet je svezan
Konopcima ljubavi

Interpretacija: Film, 1985.

194
Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović
BALADA O PIŠONJI I ŽUGI

Pišonja i Žuga su pamtili dobro


šta im je te večeri govorio Lepi
more je provod more su koke
more je izvor života
je li tako Moke

Moke je još dodao


i to da se strankinje praskaju pravo
i da je u Zaostrogu u kampu
svaku noć drugu jebavo
Pišonja i Žuga mogli su ih slušati i noć cijelu
Pišonja i Žuga imali su krv
sedamnaest godina vrelu
Pišonja i Žuga

Još istu noć su


Pišonja i Žuga maznuli kasetaš iz Doma invalida
pa malo zatim i autobus auto-prevoza sa Hrida
Pišonja ubaci u brzinu
to vrelo ljetno veče oko dvaest i dva časa
a sada pravac more
viknu Žuga iz sveg glasa

Pišonja je vozio i pušio duhan


Žuga voli crne a Pišonja plave
a poslije mora dalje u svijet
samo se hrabri dokopaju slave
195
a onda zbogom barake na Breci
viknu Žuga i kasetaš odvrnu jače
dobit ćete razglednicu
iz afričke zemlje Safari zbogom žohari

Pišonja i Žuga dva vjerna druga


krote opasne krivine
molim te čuvaj ih kraljice brzine

Murija je blokirala cestu negdje kod Bradine


oko dvaes tri i pet
u autobusu je svirao boogie-woogie
vidjevši drotove pri brzini od osamdeset na sat
vežite se polećemo Pišonja reče Žugi

Strahovit tresak zapara zrak


čak i iskre poletješe u mrak
pričali su ujutru i kleli se u majku
da su auspuh i retrovizor našli
čak pedeset metara dalje u jarku

I dok su Pišonju nosili u hitnu


on ugleda mjesec iznad sebe i reče
Bože kako neki mogu gore
a ja i Žuga ni na more
poslije toga je pao u nesvjest
i više nije mogao čuti
kako se još dugo na nebu
smijao mjesec žuti

Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1987.


196
Davor Sučić
DJEVOJČICE KOJIMA MIRIŠE KOŽA

Uzalud glancaš svoje špicaste cipele


uzalud otkopčavaš zadnje dugme košulje
one se neće nasmijati na tvoje loše folove
neće se osvrnuti na tvoje dobacivanje
Možes im lagati da ti je babo direktor
ili da si treća godina prava
one će znati da si nitko i ništa
običan uhljup s Koševa

I opet ćeš teturati uz memljiv zid


na iskrivljenoj česmi oprat češ lice
sjest na pločnik zapalit cigaru
i gledati na drugu stranu ulice
s one strane ulice stanuju djevojčice
kojima kojima miriše koža

One vole frajere koje nose bradice


i čije ih riječi ostave bez daha
koji nikad ne prave belaja
i koji nikad ne psuju Allaha
Ne znaju one da ti je srce
veće neg u tog bradatog gmaza
nikad ti neće pružiti šansu
ne poznaješ dovoljno efektnih fraza

Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1985.


197
Adolf Topić
ZA KOJI ŽIVOT TREBA DA SE RODIM

Za koji život treba da se rodim


Za koji sudnji dan treba da živim
I kojem bogu treba da se molim
I koju ženu treba da volim ja

Za čiju ljubav trebam da sam srećan


Za čiju ranu treba da sam bol
Na čijem odru treba da svijeća
Za koju ženu treba da sam gol

I nikada neću saznati to


Kud vodi me put života mog
Za čiju volju se rađa se živi i mre

Za čije nebo treba da sam duga


U čijoj tami treba da sam luč
Za koju pjesmu treba da sam tuga
U čijoj časi treba da sam zuč

Za koju jesen treba da sam žetva


Za koju sliku treba da sam kist
Za čije usne treba da sam kletva
Za koje grane treba da sam list

Interpretacija:Time Dado Topić, 1972.

198
Adolf Topić
NEGDJE IZVAN PLANETA

Ti živis gde zvezde tkaju sag od srebra


i nevinošću sja tvoje lice
dok nedostižan kao sena
nastavljaš svoj let

Negde sakriven tvoj je svet


moj svet si ti
večnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene

Jer ti si princeza nekog drugog sveta


tvoja reč stvara čuda budi iskrena
uputi mi osmeh tek da znam
postojiš nisam sam negde izvan planeta

Još ne znam da l si zvijezda ili žena


i samo jedan tren da postojiš
ko ružičasta morska pjena
na žalu stojim sam
galebova stope briše val
ali samo večnom ljubavlju
dodirni me
i ostani uz mene

Interpretacija: Slađana Milošević i Dado Topić, 1984

199
Duško Trifunović
GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE

Glavni junak jedne knjige


došao mi da se žali

Divno bješe glavni biti


dok me nisu pročitali

Svijetu je svega dosta


ničeg željan nije osim
glavnih junaka

Saznali su moje mane


moje tajne moje tuge

Pokidali neke strane


i pošli da traže druge
zatim pošli da traže druge

Svijetu je svega dosta


on čeka svog gosta
a duša se trudi svaka
da ima svog junaka

Interpretacija: Bijelo dugme, 1974.


Iver, 1974.

200
Duško Trifunović
ŽIVOT JE MASKEMBAL

Obuci staru krinolinu,


i prebaci bijeli šal,
ja ću svirat violinu,
i bit će maskenbal.

Zaigraj kao da more šumi,


a ti si jedan val,
sama veliku tajnu glumi,
takav je maskenbal.

Nemoj da skriveš lice malo,


pusti ga neka sja,
nikome nije do nas stalo,
sami smo, samo ti i ja.

Život je maskenbal,
pod tuđom maskom,
svatko se krije,
ako u sebe siguran nije.

Život je maskenbal,
ljudi su krivi,
s tuđom maskom,
lakše se živi.

Interpretacija: Teška industrija, 1976.


201
Duško Trifunović
IMA NEKA TAJNA VEZA

Ima neka tajna veza


za sve ljude zakon krut
njome čovjek sebe veže
kada bira neki put

Sidro koje lađu čuva


da ne bude buri plijen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono dio njen

Ima neka tajna veza


tajna veza za sve nas

Interpretacija: Bijelo dugme, 1975.


Jadranka Stojaković

202
Duško Trifunović
PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE

Pristao sam biću sve što hoće


Evo prodajem dušu vragu svome
I ostat ću samo crna tačka
Poslije ove igre
Kad me slome
Kad me mirno slome

Pristao sam biću sve što hoće

Mislio sam da se zvijeri boje


Ove vatre koja trag mi prati
I to sam mislio
A sad nosim kako mi ga skroje
Po meni se ništa neće zvati

Zablude sam evo prestao da brojim


Nemam kome da se vratim kući
Nemam kome

Dokle pjevam dotle i postojim


Prijatelji bivši prijatelji budući
Prijatelji bivši
Pamtite me po pjesmama mojim

Interpretacija: Bijelo dugme, 1979.

203
Duško Trifunović
ROMANI

Život piše romane,


a ja mu nisam tema
jer tako mnogo snage
za moju priču nema.

Život piše romane,


a mjesto imena moga
postoje prazne strane,
a ja se pitam - za koga?

Romani, svi koje život piše


romani, bez mene ne mogu više
romani svi će spaljeni biti
romani - istinu ne smiju kriti!

Život piše romane


o svemu što se zbiva
a mene nigdje nema
kao da nisam živa...

Intrerpretacija: Jadranka Stojaković, 1974.

204
Duško Trifunović
ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU

Šta bi dao da si na mom mjestu


da te mrze a da ti se dive
šta bi dao

Šta bi dao za veliku gestu


mjesto svoga da tvoj život žive
šta bi dao

Ti budi srećan sad


što si preko puta
ti što nas strašni let
nad provalijom dijeli
jer ovo je mojih pet minuta
a pred tobom stoji život cijeli

Šta bi dao da možeš ovako


dići ruke a puk da te slijedi
šta bi dao

Da l bi i ti u svom srcu plako


kao što se moje srce ledi
da l bi i ti

Interpretacija: Bijelo dugme, 1975.

205
Miro Ungar
GOVORI TIŠE

Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti


želim da čujem samo drhtaj tvojih riječi
taj osmijeh blag na licu tvom
čini me sretnom ko nikad u životu mom
govori tiše al govori
o našoj sreći o ljubavi

Govori tiše da nas čuju samo zvijezde


prisloni glavu tu i šapni riječi nježne
tvoj pogled blag sad kaže mi
da ćemo viječno sretni biti ja i ti
taj osmijeh blag na licu tvom
čini me sretnom ko nikad u životu mom
govori tiše al govori
o našoj sreći o ljubavi

Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti


ti znaš da nikad nitko ne može da shvati
da u srcu tvom sam našla ja
sve što život nije htio da mi da

Interpretacija: Tereza Kesovija, 1972.

206
Jakša Fiamengo
GOSPOJICE LIPO DITE

Sad se tiskaš u toj sobi


s materon i troje braće
pusti sve to zaudobi
sve ća nimaš vrime dat će

Još si mlada i nevojna


ma je to za kratko vrime
a već pisma milopojna
spominje tvoj stas i ime

Gospojice lipo dite


nek te stignu naše riči
u te zore ća te kite
nek ti poju mladi tići

I nek blagi san umiva


tvoje oči tvoje lice
nek od sriće sve zapiva
lipo dite gospojice

Oli ne znaš i ne vidiš


iza ventula i skura
dok pošivaš i dok sidiš
da dohodi tvoja ura

207
A u kali klapa piva
nike teple stare kante
pa se blagost noći sliva
u te pisme ća se pante

Gospojice lipo dite


ća te san od svita ote
u tvon srcu sad su skrite
sve jubavi sve lipote

Noć nek svitli i nek teče


po kušinu i niz lice
ruvinat ga nista neće
lipo dite gospojice

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1982.

208
Jakša Fiamengo
INFIŠA SAN U TE

Infiša san u te nemoj mi zamirit


još od mali nogu rado san te viđa
mislija san vrime sve će to prominit
ma ća manje želim više mi se sviđaš
Parti san na skule svit san tija vidit
ti si stala doma i uz mater resla
mislija san na te nemoj mi zamirit
dok me vitar kleja i samoća tresla
Jubavi jubavi vrag ti odni tilo
srića i nesrića sve je tvoje dilo
jubavi jubavi vrag ti odni kosti
ća si učinila od moje mladosti
Infiša san u te nemoj mi zamirit
bila si mi draga sad si mi još draža
evo san ariva tija bi se smirit
prošle su me lune skitnje i kuraža
Ali već s vapora jemam ća i vidit
prošla si ka vitar s diteton uz skute
osta san inkantan jer te nesmin slidit
a još uvik ludo infiša san u te
Jubavi jubavi vrag ti odni sime
sve si mi uzela, ostavila brime
jubavi jubavi vrag ti odni kosti
ća si učinila od moje mladosti

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1981.


209
Jakša Fiamengo
NIŠTA NOVA

Ništa nova ništa nova


posli fešte kisne vala
u pitaru lipi snova
cilo lito tu si stala
raštimane sad su ure
zatvorene gnjiju škure
sad životu punon zima
okrenuta nan je prova
odrišena već je cima
ništa nova ništa nova

Pala je u more stina


i prozebli grdelini
uz gradele kraj komina
nima ko da te zamini
i dok jugo stalno jača
oko kuće reste drača
sve se sprema da podivja
a mi kano stara bova
plutamo bez pravog cilja
ništa nova ništa nova

Uzalud privrćen foje


ća će reć mi na sva justa
svi govore bit će boje
barbirija već je pusta

210
vaja vrime niz skaline
vonj mižerje i morbine
i briskulu dikod baci
klapa ća još ni gotova
da ostari po bonaci
ništa nova ništa nova

Finili su pusti kanti


i promukla već je klapa
i po dobru svak te panti
starec s nama sve do scapa
naresle su nove plime
popucale surgadine
još se pine dugi vali
i po mistu reve tovar
jarboli u more pali
ništa nova ništa nova

Interpretacija: Radojka Šverko, 1980.


Oliver Dragojević, 1982.

211
Jakša Fiamengo
U PROLAZU

Sad smo skupa tako ritko


ma se tišin bit će boje
kad te vidin zasja svitlo
ti me gledaš priko voje

U životu sve se minja


uvik nikor sriću priči
još san žena nisan stina
čuvan za te nike riči
u prolazu u prolazu

Puše jugo triska bura


i bonaca dikod svrati
još visoko stoji ura
ovo brime ovi sati

Pusti neka vitar nosi


one naše zadnje riči
svitlo sja u tvojoj kosi
tvoj me pogled i sad liči
u prolazu u prolazu

Tebe i sad zove more


zvono tuče s kampanela
a mirišu neke zore
naša jubav srid tinela

212
I dok sidin u kavani
sve još tu na tebe sliči
sve je isto ka i lani
isti judi iste riči
u prolazu u prolazu

I dok čekan teku ure


ko zna ća i kome broje
gledan nike stare cure
nima veze bit će boje

Svit je ovaj krcat zlobon


vaja ti na more ići
ma bi prije tila s tobon
da izminin nike riči
u prolazu u prolazu

Interpretacija: Meri Cetinić, 1981.


.

213
Jakša Fiamengo
ČA JE ŽIVOT VENGO FANTAŽIJA

To je bilo ka u priči
Roko nije jema ništa
Cicibela još i manje
ali ljubav sve izliči
on je bija anarkista
jemali su i kumpanje

To je bilo ka u priči
punoj lustri i friškina
ma je isto priča prava
čulo se i grubi riči
bumbilo se puno vina
bolila je dikod glava

Trči vrime cvili maska


traje jubav pusta siromaška
šaka suza vrića smija
ća je život vengo fantažija

To je bilo ka u priči
živili su ka golubi
i nosili svoje brime
s puno srca s malo riči
goli bosi gladni grubi
volili se cilo vrime

214
To je bilo ka u priči
kad su bili puno jidni
bombe raspre livorvere
i još druge strašne riči
vikali su oni bidni
ma su prošle te nevere

To je bilo ka u priči
malo sriće puno jada
puno zime i propuva
ali jubav sve izliči
boje vengo sto balada
boje vengo štruca kruva

To je bilo ka u priči
ma ih više ovud nima
na dnuj mora su gajete
sve bestimje grube riči
sve je prošlo poput dima
vrime metlom sve pomete

Interpretacija: Oliver Dragojević, 1978.

215
Robert Funčić
POVEZI ME

Njegovo je rame tetovirano


njegov je zagrljaj čvrst
njegov je motor snažan on odlazi gdje želi
kad god poželi

Njegova je djevojka prkosna


njeni su nokti srebrni
njen je zagrljaj topao ona ima sve što želi
kad god poželi

Daj povezi me bar jednom


da osjetim bar jednom
vjetar u kosi

On s njom negdje nestaje


on s njom to me izluđuje
on s njom mene ne primjećuje
on bi imao što želi
samo da poželi

Nedjeljom i ja sam lijepa


nedjeljom ne ustajem u pet
nedjeljom na sve sam spremna
mogu pobjeći gdje želim
samo da poželim

Interpretacija: Xenia, 1982.


216
Robert Funčić
TROJE

Jučer negdje oko deset sati uvečer


ulica koju loš glasi prati
dvojica jedan protiv drugoga
i jedna djevojka

Prvi mladić ispred njih je stao


drugi je bez glasa na pločnik pao
ona je svoje lice sakrila
i tiho plakala

Što bi učinio ti
da ti netko tako uzme djevojku
da ti svi kažu on je pravi čovjek za nju
i da znaš svaku večer oni se ljube
zar mu ne bi stao na put i prosuo zube

On je tako pažljiv ja to nisam znao


on daje nježnost ja je nisam dao
on nju ne tuče može da oprosti
zar ne bi takvome stao na put i slomio kosti

Jučer negdje oko deset sati uvečer


ulica koju loš glasi prati
dvojica jedan protiv drugoga
i jedna djevojka

Interpretacija: Xenia, 1984.


217
Rašid Hadrović
LIDIJA

Tu na kapiji u noći
mi smo počeli igru
tu na domaku grada
mi smo tražili mjesto

Sva si drhtala ti
vjetar je ljuljao noć
cesta bila je prazna
riječi smo gubili mi

A vjetar sad nam


njiše i ruke
u svijetu mi smo
sami sad

Lidija ako sutra


ime zaboraviš moje
sanjaćeš one dane
kad smo lutali sami

Svaki sunčani dan


koji doneseš ti
meni značiće život
novi život za nas

Interpretacija: Kemal Monteno, 1967.


218
Husein Hasanefendić
JESEN U MENI

Ma što da želim sve je tako daleko


i sad mi žao sve bi opet ponovo
najljepšu pjesmu tebi bi pjevao
hej kamo sreće da sam pjevat mogao

Ptice u bijegu tišina gradi zidove


zvoni zbogom riječi kazne Božije
te tvoje usne opojne još uvijek sanjam
kako su me ljubile

Jesen u meni tuguje


zašto sanjam čemprese
moje ceste ne vode nikuda bez tebe
Jesen u meni caruje a u tebi proljeće
ni sunce ne može
ne može kroz oblake
rano moja hej

S kime sada putuješ


ma što da bilo nemoj da mi tuguješ
najljepšu pjesmu tebi bi pjevao
hej kamo sreće da sam pjevat mogao

Interpretacija: Parni valjak, 1987.

219
Alija Hafizović
SARAJEVO LJUBAVI MOJA

Zajedno smo rasli grade ja i ti


isto plavo nebo poklonilo nam stih
ispod Trebevića sanjali smo sne
ko ce brže rasti ko ce ljepši biti
Ti si bio velik a rodio se ja
s Igmana uz osmijeh slao si mi san
dječak koji raste zavolio te tad
ostao je ovdje vezan za svoj grad

Bilo gdje da krenem o tebi sanjam


putevi me svi tebi vode
čekam s nekom čežnjom na svijetla tvoja
Sarajevo ljubavi moja
Pjesme svoje imaš i ja ih pjevam
želim da ti kazem što sanjam
radosti su moje i sreća tvoja
Sarajevo ljubavi moja

Kada prođu zime i dođe lijepi maj


djevojke su ljepše ljubavi im daj
Šetaliste tamno uzdasima zri
neke oči plave neke riječi nježne
Sad je dječak čovjek a zima pokri brijeg
park i kosa bijeli al otići će snijeg
Proljeće i mladost ispuniće tad
Sarajevo moje jedini moj grad

Interpretacija: Kemal Monteno, 1976.


220
Nikka Car
SOBA 23

Prozor grli svjetlost plavkastog satena


jutro umiva tvoj vrat
tvoje oči kao raznobojne sjene
ti si anđeo i vrag

Tvoje ruke kao topla ljetna kiša


dodir klizi niz moj struk
iza tvojih misli pogled nedorečen
duga sutnja stvara zvuk

Nebo donosi dan


i drobi noć u ruci u sobi 23
ne ostavljaj trag
i uzmi svoje laži iz sobe 23

Tiho odlaziš i zatvaraš sva vrata


ostavljaš mi dodire
miris tvoje kose osjećam u zraku
ti si anđeo i vrag

Interpretacija: Denis i Denis, 1984.


(Marina Perazić i Davor Tolja)

221
Aleksandar Cvetković
MOJI DRUGARI

U maloj kafani u rupi kod Anđe


piju pivo i prave lom
danima vode iste svađe
zaboravljaju kevu ćaleta i dom
Ma nemate šansu u kupu šampiona
ma Gudelj je majstor a Šure je truba
za Sušića ste dali toliko miliona
navijaju za boje svoga kluba

Pričaju stalno o seksu


petog keca u rukavu kriju
sanjaju veliku lovu
mnogo puše psuju i piju
I mada u nezreloj dobi
grle i ljube staru pevaljku
a posle fajronta u maloj sobi
prave veliku sedeljku

U školi prepisuju zadatke


imaju ukor pred isključenje
prave šale poturaju patke
neprijatno uvek iznenađenje
Nikada verni nekoj karijeri
u avgustu završavaju razred
nikad lekari i inžinjeri
ni u istoriju ući kao što je red

Interpretacija: Balkan, 1982.


222
Aleksandar Cvetković
TRIDESET PETA ŠESTA

Moj stari već godinama


Okreće biciklu svakog dana
Od kuće do preduzeća
Prva druga treća
On je trideset peta-šesta
Bez škole detinjstva i hleba
On je trideset peta-šesta
Uvek tu kad zapeti treba
On je trideset peta-šesta
Večna treća smena
On je trideset peta-šesta
Bez kravate umorma i povijena

Minimalac svakog prvog


Mala firma šta će sutra biti
Topao hleb i litar mleka
Akontacije zajmovi krediti
On je trideset peta-šesta
Ne razume svaki izam
On je trideset peta-šesta
Podmeće leđa za realizam
On je trideset peta-šesta
Preko sindikata na more
On je trideset peta-šesta
Uvek u parteru nikad gore

Interpretacija: Balkan, 1982.


223
Borut Činč
ŽENE I MUŠKARCI

Žene su tople žene su meke


Žene su blijede žene su snene
Žene su ukras prirode
Žene su ženstvene žene su ženstvene

Žene su stvarnost žene su bajke


Žene su žene žene su majke
Žene su ukras prirode
Žene su ženstvene žene su ženstvene

Žene žive u pjesmi žene žive u braku


Žene uz goblene ah žene žene-sirene
Žene su inspiracija
Žene su ženstvene žene su ženstvene

Muškarci su pravi muškarci

Al umjesto da ih miluju da miluju milinu


da ih grle da ih svuku
oni ih tuku i zaključavaju u kuhinju

One ih mole one ih mole


da ih vole da ih vole
jer žene vole vole žene
samo kad su zaljubljene

Interpretacija: Buldožer, 1980.


224
Andrej Šifrer
MARIJA

Stoj Marija
Kam odhajaš
Koga puščaš za seboj
Tvoje misli so rodile
Vso pšenico mojih polj
Tvoje slike in dlani
So kot bajke te gozdov
Čuj Marija slišiš pesmi
Pesmi z najinih gradov
Vse preveč nerodnih
Jepoti poti do doma
Mnogo več mnogo več
Jih greotan
Vse preveč preveč je teh
Postaju življenju dneva
Ko da umre
umreva mi dva z njim

Interpretacija: Andrej Šifrer, 1979.


Arsen Dedić

225
Miladin Šobić
ŽELJEZNIČKE TUGE

Sjedim u staničnoj zgradi čekam u gomili ljudi


voz ponoćni kasni jutro se budi
vazduh u kavezu umoru se ne dam
a nož od dima bode
al se dobro držim i gledam i gledam

Kraj mene studenti radnici vojnici


klošari na broju starice izdišu
skroz tamo u uglu zalutala gospoda
o pobjegla bi negdje
ali joj na vrata zlo stavilo kišu

Stiskam se što sam manji više vidim


ovakve su zore lijek mojoj duši
Pogledujem kradom slatko olinjalu damu
gdje mameći mene otmjeno puši i puši
Kraj nje jadno dijete pospano mirno liže slinu
a neki brkati muškarac sav uzbuđen
ždere i ždere luk i slaninu

Sve mi ovo liči na otkačeni vagon


ne znam da l će po nas ikad doći iko
al sabraću i sestre mojih željezničkih tuga
svo bogatstvo mojih željezničkih tuga
iz srca mi neće odvuć nikad niko nikad nikad niko

Interpretacija: Miladin Šobić, 1982.


226
Miladin Šobić
MARIJA

Dosadno mi sam u stanu


da slušam ploče i gledam u zrak
da spremam ispit i vježbam gitaru
i jedem sendvič uz tetrapak

Davimo se među četri zida


glupo popodne i ja
a sve bi mnogo ljepše bilo

Kad bi došla Marija tugu odagnala


radost bi mi dala Marija

Ne znam koji dan za redom


sam sebi sve sam manji drug
izvučem neki osmijeh s ledom
i vrtim se u krug

Molim zidara sa novogradnje preko puta


da mi kratko rukom signal da
kad stigne gradski autobus

Možda siđe Marija kad bi dosla Marija


tugu odagnala
radost bi mi dala Marija

Interpretacija: Miladin Šobić, 1981.


227
Miladin Šobić
KIŠOBRAN

Kad god kiša počne kleti


zadrhti u bašti grana
kad tjeskobu svak osjeti
ja se latim kišobrana

Isprate nas tad u šetnju


zvona gradske katedrale
a duge nas ruke sretnu
pokvašene magistrale

I dok kišni doboš bije


nekuda nas vode puti
kao bezbroj dana prije
ja mu pričam a on ćuti

Niko ne zna tako slušat


duge priče mojih rana
ko što znade jedna duša
mokrog starog kišobrana

Pricajuć o puno čemu


zaboravim na sve boli
i spomenem jednu ženu
u daljini što me voli

228
I tako će proći sati
lutanja duž magistrale
dok nas prvi sumrak vrati
u tišinu sobe male

Svakog ljeta stane priča


al s jeseni opet ranom
vidjećete vi mladića
na magistrali s kišobranom

Interpretacija: Miladin Šobić

229
Miladin Šobić
DŽEMPER ZA VINOGRAD

Ponekad poželim da ostavim studije


i upišem neki zanat pa da budem pekar limar moler
da ukrotim struju i naučim da popravljam bojler

Il da budem dimnjačar i donosim sreću


budem majstor za frule
da pravim servise i duvam u staklo
ne morah na fakultet al mi se omaklo

Čudio se meni drugar šta ima tu da mi smeta


što on da bi bio Bog i glavni želi svršit tri fakulteta

A zar ne bi bilo ljepše sad


misliti na vinograd u ljubavi biti s njim
kao dragom dičiti se njime čuvati ga zime

Al izgleda da mnogi žele imat kola


snažan motor iz Japana
mjesto lične karte kolor televizor
ostaviti život gledat ga u retrovizor

A zašto ne bit običan i voljet male stvari


zašto svako mora biti glavni
šta to lijepo ima obraz zakrpljen sa flekom
zašto sa tugom gledam za čovjekom

Interpretacija: Miladin Šobić, 1981.


230
Branimir Štulić
CESTE

Još je noć oko nas mokra je ulica


Svjetlost sa prozora trepće
Znak da sad ne može donjeti dan
Sjene me progone hladne i skrivene
Tiho mi prilaze bez lica
I sudbine zauvijek proklete

Zvijeri su pobjegle i sjećanje mutno je


Okrutno umire još sekund i znam
Da mi kraj nije skroz konačan
Osveta bliži se snage ponestaje
Umor na licu zna da gorka je istina
Gorka i nebitna

Pospana svijetla me zovu kroz mrak


Sjene bez lika još dišu kroz zrak
Tama će prekriti grad
Dok se nadnosi strah
Krvave ceste kroz predvorje sna
Duboko bez kraja duboko do dna
Dok vjetar me uzima
Trag blijedi nestaje dah

Interpretacija: Azra

231
Branimir Štulić
USNE VRELE VIŠNJE

Prijehavši u Zagreb zadovoljstva svega rad


na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad
strijele moćne ljubavi pomračile mi um
dah usne vrele višnje nagonile na blud

Razmazio sam dragu dao sam joj sve


kad eno nje na drugome e tu bijes me obuze
obezvrijedila mi logiku oskvrnula mi trud
bez milosti me kurva nasukala na sprud

Riječ dvije u hladu borova da kvarni vlaški tip


razgovara sa bludnicom i nije neki čin
no ono što sam načuo sledilo me svog
tek izdala me mala draga srcu mom

Izgubio sam glavu potegao nož


trgo ga za kragnu isjekao ga skroz
vođen slijepim bezumljem sludio me bol
tek nije kuja zalud draga srcu mom

Riješio da se branim da objasnim svoj grijeh


darovali mi robiju a nadu ni za tren
pa iako me proklela razorila mi dom
još volim malu beštiju dragu srcu mom

Interpretacija: Azra, 1990.


232
KAD NEŽNE SVIRKE ZAMRE TON

Početak bi se mogao vezati za prvi festival zabavne mu-


zike, održan u Zagrebu januara 1954, u dvorani “Istra”
(konkurs 1953): svih 12 izabranih pesama otpevali su Vali
Hohnjec (Rajka Vali) i Ivo Robić, koji je pobedio pevajući
“Ta tvoja ruka mala”. Kraj bi mogao biti označen nesla-
vnim nastupom Dragane Šarić (Bebi Dol, “Brazil”), na ev-
rovizijskom festivalu u Rimu, dok su na ovim prostorima
već uveliko odjekivali rafali.
Sve između ova dva događaja moglo bi se nazvati do-
bom jugoslovenske zabavne muzike.
Naravno, jugoslovenska je ovoj muzici, bar u početku (a
po nekima i na kraju) značila samo geografsku odrednicu.
U notama, kojima je ispisivana njena istorija, bilo je pri-
zvuka italijanske kancone, francuske šansone, raspevanih
engleskih šlagera i meksičkih tužbalica; ponegde se ude-
vao sirtaki i buzuki – sve dok, osamdesetih, nisu nahrupili
turski, indijski i iranski zvukovi.
Istina, i ne retko, u jugoslovenskoj muzici su se ipak iz-
dvajali snagom i talentom, samosvojnošću i prepoznatlji-
vošću mnogi autori (time i izvođači, a najsrećniji slučajevi
su u likovima kantautora), u pokušaju da jugoslovensko
nadraste geografsku odrednicu. Sredinom tog doba, moglo
se već govoriti i o školama koje su vezivane za veće muzi-
čke centre; muzički pravci su se, takođe, donošeni etrom
korenili i na ovom prostoru – ponekad samo kao kopija
pristiglog, prilagođena našem podneblju i bilu: od šlagera i
šansona, preko rokenrola i čvrstog roka, panka i disko mu-
zike. Mnogi i ne znaju da je jedan od svetskih pionira di-
233
sko muzike upravo naš Silvester Levaj (ženski trio Silver
Convention i pesma Fly, Robin, Fly – prvi veliki disko hit)
iz Subotice, brat Tibora Levaja, jednog od osnivača grupe
Teška industrija.
Vremenom, u jugoslovenskoj zabavnoj muzici, izrasle
su prave zvezde: Ivo Robić, Đorđe Marjanović, Lola No-
vaković, Arsen Dedić, Tereza Kesovija, Mišo Kovač, Miki
Jevremović,… koje će kasnije zameniti Oliver Dragojević,
Zdravko Čolić,… Međutim, i takva imena, uglavnom su
ostajala značajna samo unutar granica – retki pokušaji izla-
ska u svet bili su bezuspešni: možda najuspešniji pevač sa
ovih prostora, Zdravko Čolić je doživeo fijasko i nastupom
i upornim trostrukim diskografskim pokušajem (Dravco),
što možda govori o našem posebnom ukusu i poimanju
kvaliteta; Tereza Kesovija (i pored uspešnih nastupa u Fra-
ncuskoj) nije očekivano i diskografski dobro prošla, Vice
Vukov nije bio bolje sudbine… Jedino je pesma Đorđa
Novkovića Stari Pjer snimljena na 27 jezika, čak i Japanu.
Počeci diskografije datiraju od 10. jula 1947, kada je u
Zagrebu osnovan Jugoton; prva ploča zabavne muzike sni-
mljena je mnogo kasnije, sredinom 1956, “Pjeva vam Ivo
Robić” (prvi album je izdat tek novembra 1968. “Naši da-
ni”, grupe 220; pa solista Drago Mlinarec, 1972, YU grupa
i Time, 1972. U Beogradu je 1958. osnovana druga disko-
grafska kuća, PGP RTB, a potom i u drugim centrima: Di-
skoton Sarajevo, Diskos Aleksandrovac, Beograd disk Be-
ograd, Helidon Ljubljana, Suzi Zagreb…
Nakon Zagrebačkog, osnovani su i drugi festivali doma-
će zabavne muzike: Opatija (1958), Split (1960), Beogra-
dsko proleće, Vaš šlager sezone, Subotica, Skopje,
Slovenska popevka,…
234
Muzika, tekst i aranžman, uz uspešnu interpretaciju, jesu
bili atributi svake pesme. Trebalo je umeti pronaći pravu
kombinaciju (propusti su se mogli videti u vreme alternati-
vnog pevanja na festivalima, kada je jedna kombinacija –
isti tekst i muzika, ali sa različitim aranžerom i pevačem,
zvučala drugačije). Onda, kada se ti elementi savršeno
sklope, dolazio je pun pogodak.
Ova antologija pokušava da skromno i, koliko je to mo-
guće, objektivno donese izbor tekstova nastalih u tom vre-
menu – tekstove koji, otrgnuti od akorda i nota, svoju vre-
dnost zaslužuju samo na poetskom; goli, izloženi samo je-
dnom čulu – oku, pri tom hendikepirani jer su pisani
namenski za melodiju ili, vrlo često, na već komponovanu
melodiju, što nije nimalo lak zadatak. No, dobar deo njih
nije lišen lirskog, inspirativnog, poetskog. Dobar deo njih
pleni izražajnim pesničkim bilom, odlikuje se vanrednim
pesničkim umećem i versifikacijom, i, kao takvi, ogoljeni,
bez akorda, zaslužuju da se nađu u antologijama ljubavne
ili rodoljubive poezije.
U njoj su ostale bez mesta nekolike pesme koje su u pa-
ketu, u vremenu u kome su pevane, predstavljale mega-
hitove: Ta tvoja ruka mala, Ti nisi došao, Anđelina, Pro-
plakat će zora, Kud plovi ovaj brod, Zbog jedne divne crne
žene, La musica di notte, Šumi more, Vatra… jer, izdvo-
jene, nemaju tu poetsku snagu.
Isto tako, van nje, ostale su neke pesme koje bi drugi an-
tologičari uvrstili: Priča o Vasi Ladačkom, Ne lomite mi
bagrenje, Lepa protina kći, Oprosti mi pape,… koje, po
ovom izborniku, nose u sebi patetične ili sladunjave niti, i
ne dostižu do izražajnih poetskih visina.

235
Nasuprot, u njoj su našle mesto pesme Duška Mucala,
Borisava Đorđevića, i još nekih (Panonski mornar, Bala-
ševića, Zastavnik Džemo i Halid invalid, Hari, Pušića, pre
svega) zbog duha i daha novine kojim su, kao prolećni ra-
zvigor, osvežile tadašnju produkciju.
Bilo je i melodija koje su, uprkos manjkavom tekstu, bi-
le festivalski pobednici i dostigle veliku popularnost,
zahvaljujući srećnom napred pomenutom spoju (muzi-
ka+tekst+aranžman+kvalitetna interpretacija). Možda je i
najbolji primer za to kompozicija Iva Lučića Zašto da ne
uzmem nju (1971) koju je proslavio Dragan Antić, a koja,
doslovce, glasi:

Zašto da ne uzmem nju kad ona voli mene


Zašto da ne uzmem nju kad ona za mnom vene
Zna da je volim i ja i ona voli mene
Zna i da živim zbog nje i ljubavi njene

Naravno, u hiljadama ispevanih tekstova koji su, uglav-


nom, bili na razini osrednjeg (podnošljivog), i u onom vre-
menu bilo je tekstova na granici stupidarije: zanimljivo je
da to nisu uvek bili tekstovi koje su pevali manje uspešni
pevači već i najpopularniji izvođači: Dzum-ram, Cigu-ligu,
Trla baba lan (Korni grupa), Čin-Čin, Tike tike tačke, Ha-
ga Waga, Bicikl poni (Pro Arte) Šarene pilule za lilule
(Bajaga), Brazil (Bebi Dol), Hop-Cup (Bijelo dugme i Ha-
mdija Ćustović,) Čibu-čiba, En-ten-tini, Čiki-čiki-či, Klik-
klak, Eto tako, nije lako, Mama viče, tata viče, (Ljupka Di-
mitrovska), Au, Au i Seksi dama (Slađana Milošević), Čaje
šukarije, Čarape crne, Malo pojačaj radio, Pusti pusti mo-
du, Što si prepotentna…(Zdravko Čolić), Brenina pevanija.
236
Ova antologija ne obuhvata ozvučene tekstove naših po-
znatih pesnika, mada je takvih primera napretek: Arsen
Dedić je pevao Matiju Bećkovića (Vera Pavladoljska, Dva
prijatelja) i Ivana Gorana Kovačića (Moj grob), Hrvoje
Hegedušić Dobrišu Cesarića (Balada iz predgrađa), Vlada
i Bajka istog pesnika (Oblak), maestralni Ibrica Jusić De-
sanku Maksimović (Ne dajte da vas zavedu, Tražim pomi-
lovanje, Putnik treće klase) Antuna Branka Šimića (Ručak
siromaha) Aleksu Šantića (Emina), Dobrišu Cesarića (Tru-
bač sa Siene i Mala kavana), Gustava Krkleca (Bezimenoj
i Pjesma o ruži), Miroslava Antića (Kad umrem), Kemal
Monteno Aleksu Šantića (Ne veruj) i Vesnu Parun (Zale-
đena česma), Oliver Dragojević Dobricu Erića (Bila je je-
sen) i Tina Ujevića (Zelenu granu s tugom žuta voća,), Vi-
ce Vukov Ivana Gorana Kovačića (Beli most), Doris Dra-
gović Lazu Kostića (Santa Maria del la Salute), Indexi i
Arsen Dedić Maka Dizdara (Modra rijeka), Arsen Dedić i
Ivo Pattiera Tina Ujevića (Odlazak), Neda Ukraden Rajka
Petrovog Noga (Suncokret), Buco i Srđan Dragutina Tadi-
janovića (Dugo u noć u zimsku bijelu noć,), Jasna Gospić
Desanku Maksimović (Strepnja), Miodrag Jevremović Du-
šana Radovića (Biću dobar neću nikad više), Boris Bizetić
Vladislava Petkovića Disa (Možda spava), pa je i Zdravko
Čolić pevao Branka Radičevića (Pevam danju pevam no-
ću, Pesmo moja) na jekavici. Čak je i narodnjak Nedžad
Salković maestralno otpevao Kaži mi kako da te zovem
Jovana Jovanovića Zmaja.
Dve najčešće teme su (a može se reći i jedna) ljubav pre-
ma voljenom biću i ljubav prema domovini. Sredinom se-
damdesetih, u skladu sa opštim kretanjima u društvu, dese-
tine pesama je posvećeno revoluciji (pored sličnih tema,
237
koje su negovane na “Vojničkom” festivalu; Korni grupa
je čak snimila album “1941”; najdalje je otišao Boris Bize-
tić promovišući partizanski pravac: izvođači su nosili pa-
rtizanske bluze; kasnije, kad se dosetio Čaplinovih brkova,
šajka i opanaka, partizane je zamenio Milojicom, Radoji-
com i Stojadinkom). U isto vreme, i nakon Titove smrti, u
našem pevanju našla je mesto i udvorička poezija: najpre
Đorđa Balaševića (Računajte na nas, Tri put sam video
Tita, koji je kasnije umeo da se uvek preorijentiše na
vreme, dok ta navika nije uočena); Zdravko Čolić je pevao
(Druže Tito mi ti se kunemo i Titovim putem), Neda Ukra-
den (Drugarice posadimo cveće), Branko Blaće (U svakom
od nas je jedan Tito), Krunoslav Cigoj (Ispletimo vijenac
slave za Tita), Kemal Monteno (Vječno ti se mi kunemo)…
Raspadom Jugoslavije, raspala se i njena muzička scena.
Pojedini autori, a i izvođači, uključili su se u politička i ra-
tna zbivanja: stvarajući ili izvodeći pesme u tom duhu
(mnogo više ratne nego rodoljubive), neki su svojim izja-
vama i činjenjima pospešivali već ionako golemu nesreću
– većina je, ipak, ostala dostojna. I, po okončanju ratnih
sukoba, muzika je prva prešla preko granica, muzika je bi-
la ta koja je opet mirila i spajala narode, budila u njima us-
pomene na lepa mirnodopska i trpeljiva vremena – kora-
čnice i bojni pokliči su, nadamo se, utihnuli zauvek.
Danas su narodi nekadašnje Jugoslavije, bar narodi nje-
nog najvećeg dela u kome je jezik najmanja barijera (Srbi-
ja, Hrvatska, Bosna), čini se, i najčvršće spojeni muzikom;
mnogo više nego, recimo, ekonomijom.
Istina, muzika je, kao i sve na svetu, prošla nekolike tra-
nzicione faze; umetnički nije uvek bio jednak tehnološkom
napretku – naprotiv! No, mora se reći da se (iako još pod
238
vladavinom neobuzdane kaste koja se, krajem osamdese-
tih, nezadrživo obrušila na standarde, ustoličila kič i neu-
kus) i danas oglašavaju mnogi autori i izvođači vredni po-
mena i pažnje, dajući nadu da akordi nikada neće utihnuti
niti reči presušiti.

Radiša Dragićević

239
Uz antologiju „BEZ AKORDA“ Radiše Dragićevića

Napisati osvrt uz knjigu nije isto što i pisati vlastitu


knjigu: sada govorimo o tuđem radu, na brisanom prostoru
nepromjenjivosti ponuđenog, već javnog djela, u njego-
vom motivu, poruci, po-sljedici... Govorimo bez mogućno-
sti spasonosnog bijega, pod okrilje opravdanja vlastitom
umjetničkom slobodom, kako to biva kad pišemo vlastitu
knjigu. Rad srpskog književnika Radiše Dragićevića upo-
znao sam hirom sudbine, ako je moguće ikako povezati u
logičan odnos hir i sudbinu; dijelile su nas daljine, ne toli-
ko zamljopisne, jer od Zagreba do Bora i lastavica preleti
za augustovskih vedrina... Već daljine istaložene, ubilježe-
ne u čitanke povijesti, one zaraslih tračnica obustavljenih
putovanja, tolikih tuđih a odbačenih prijateljstava. No ka-
ko to već biva s vjetrovima visina, u plavilima nad nama
nema granica, i tako sam, zaslugom naraslog ljudskog zna-
nja (a u njemu nam je nada), putem Interneta upoznao rad
ovog vrsnog pisca, svjedoka i kroničara vremena Srbije
koje ga je zapalo – čitajući Dragićevićevu „Knjigu o na-
ma“ uvjerio sam se s koliko topline odolijeva oporosti po-
vijesti u kojoj, i on, mora živjeti. Uz nas tolike pisce i knji-
ževnike, nažalost i one već ugašene, koji nisu izdržali, sle-
đeni pod udarima nečovječnih košava, ili bura, svejedno.
Antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike na
tragu je dosadašnjeg narativno-kroničarskog, temeljno lir-
skog Dragićevićevog opredjeljenja. No time još ne sazna-
jemo ono što nas zanima: kada sam čitao predložak knjige,
iskreno sam se pitao s kojim motivom autor prikupi toliku
dokumentarnost? Zahtijevalo je truda, velikog truda, da se
240
pronađe i objedini više od dvije stotine tekstova pjesama,
imena autora, izvođača, festivala, godine prvog izvođe-
nja... S kojim motivom Dragićević pristupa radu na ovoj
antologiji, sumnjivog naslova „Bez akorda“, i nastavlja na
tom radu, siguran sam – posve svjestan da ne piše tek ke-
notaf jednom propalom vremenu, odbačenom i prezrenom
ljudskom stanju koje nas je, sve, dovelo tek do suza?! Zar
naše uspomene, nas koji smo dovoljno stari da pamtimo
vremena nota o kojima ovdje govorimo, ne zahtijevaju pra-
vo na svoj mir, da ih ipak – ne budimo? A Dragićević ih
svojom knjigom budi. Tako pisati, provokativno je. No
očito, ne ka buđenju nostalgije, u tom slučaju „Bez ako-
rda“ bila bi jeftin uradak. Profinjenost ponuđene knjige up-
ravo je u postavljanju razmeđe, između namjerno hladnog
taksativnog redanja tekstova naslova, nekada rado slušanih
melodija. Bez autorovih popratnih komentara. Bez struktu-
riranja u kakav jasno određen kronološki slijed, bilo kakav
slijed – čak i to Dragićević jednostavno neće učiniti. S dru-
ge strane ove provokacije bijele se neispisani listovi, koje
čitatelj mora sam ispisati: svoje opredjeljenje o jugoslave-
nskoj stvarnosti, dio koje su bili i tekstovi iz antologije;
opredjeljenje o svom osjećanju prilikom listanja knjige:
patimo li još? Uz poneki upravo pročitan stih, onaj uz koji
smo voljeli neku djevojku, a vi, danas šarmantne dame,
nekog svog dječaka... Eto priznajem, kriv sam: „April u
Beogradu“ Kornelija Kovača, i moja Irena, dok Vardar
šumi kroz noć i šetamo polako (ja u uniformi), ka hotelu
blizu željezničke stanice...
...Ali čitatelj će se morati opredijeliti i o rafalima, palje-
vinama, pohodu ludila od Vardara pa do Triglava; o zmiji
u majčinskim njedrima koja nas je sve ujela, rekao bih
241
podjednako razorno i podjednako pravedno, jer to su bili
naši izbori, a češće jadno odustajanje od izbora, pristaja-
njem uz one tuđe. Kad zaklopi antologiju, čitatelj će mo-
rati, s uzdahom nadam se, priznati i lepezu raznovrsnih ža-
ljenja. I muku, jer mu je sada, nakon čitanja, samo teže a
ne lakše, možda i zato što je već 2010. godina – kako nam
je uspjelo upropastiti toliko vremena?! Poželjno bi bilo da,
kao posljednje, čitatelj osjeti i olakšanje, kako to biva na-
kon nekih pogreba, jer ona nas nije voljela, Jugoslavija, ne
onako kako smo mi voljeli nju (dobar naslov za šlager). To
i jest problem s neuzvraćenim ljubavima, naročito ka žena-
ma: sjete se da smo ih voljeli tek kad smo odavna nedostu-
pni, ili beznadno matori. Zato Dragićevićeva antologija
„Bez akorda“ ne može, i ne smije biti drugačijom, ne za
motiv koji sam joj, nadam se, raskrinkao, unatoč autoro-
vom uostalom neuspjelom distanciranju od vlastite topline,
u namjeri da motiv sakrije u golo nizanje tekstova. Knjiga
otvara pomalo žalostan diskurs, u dijaloškoj mogućnosti da
se kroz prisjećanje preispitujemo, u antinomičnosti onoga
što smo, kolektivnim, nekada bili, i onoga što smo kolekti-
vnim danas; ali iskreno tek kao fragmenti, odlomci, možda
krhotine ali ne i razlomci, naših ipak zasebnosti, osobnih
mikro-stvarnosti koje eto traju, kako god umiju. I koliko
god to negirali, tako čine ipak na razvalini, fenomena koji
ne mogu a da ne stavim pod navodnike, jugoslavenske
„stvarnosti“. Opomena, neispisana riječima u Dragićeviće-
voj antologiji „Bez akorda“, ali knjigom i te kako nepovra-
tno i ozbiljno izrečena, jest u sabranoj zbirci navodnika, o
mogućnosti da svaka stvarnost lako može dobiti svoje vla-
stite navodnike. Ili potrajati, u ljepoti izbora da, ipak,
volimo.
242
Konac djelo krasi, a naslov je i proslov. Stoga ne odo-
ljeh poručiti autoru da mu je uzalud bilo, sav trud da svoj
motiv prikrije: eno ga jasnog u naslovu knjige, „Bez ako-
rda“, koji je ostao neodsviran.
Eto, dobili smo još jednu blagu knjigu iz radionice Ra-
diše Dragićevića, koju uvečer možemo prelistati, uz glazbu
s radija, naravno. I potom je vratiti na njeno sigurno mjesto
na polici, već ispisanih stranica leksikona jugoslavenske
mitologije, s koje neće započeti nikakav rat – takav je iz-
bor te police. Pa potom, još koji trenutak, poslušati kasnu
glazbu.

U Zagrebu, 13. 3. 2010. Borislav Somrak

243
Radiša Dragićević

Rođen 30. jula 1956. u Minićevu, odrastao u Manjincu,


kod Knjaževca. Živi i radi u Boru.

Оbjavio knjige:
PREKO NEBA, roman, Nota Knjaževac, 1993.
ZAŠTO REKA IMA DVE OBALE, pesme, Apostrof
Beograd, 1995.
BELEZI, pesme, Gradina Niš, 1998. (regionalna nagrada
Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine)
KOLIKO DUGO ŽIVI DRVEĆE, pesme, Аpostrof
Beograd, 2001.
SAMOTINJA, roman, Nolit Beograd, 2001. (regionalna
nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine;
najčitanija knjiga Biblioteke „Njegoš“ 2003)
MANJINAC U VREMENU I PROSTORU, hronika,
Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Beograd, 2002.
(Prošireno CD izdanje 2008.)
NA DRUGOJ OBALI, pripovetke, Krajinski književni
krug, Zaječar, 2006. (regionalna nagrada Narodne
biblioteke Bor - Knjiga godine).

244
KNJIGA O NAMA, roman, Koraci Kragujevac, 2007.
(regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga
godine)
OD ZONE DO ZONE, Almanah FK Bor 1919-2006,
Narodna biblioteka Bor, Bor 2007.

Priredio zbornik borskih pesnika IZMEĐU TEBE I


MENE (КО Bor, 1980) i posthumna izdanja priča
Svetislava Božinovića NEOSTVARENE ŽELJE (Zaviča-
jno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo 2000) i zapisa
Мiodraga Milojkovića KNJAŽEVAČKOM ČARŠIJOM
(Dom kulture Knjaževac, 2005).
Zastupljen je u antologiji dijalekatske poezije
МАТERNJI JEZIK (Zoran Vučić), 1998. i SRPSKOJ
POETSKOJ PLETENICI (Dejan Tomić, Prometej, Novi
Sad, 2003). Poezija i proza su mu prevođene na engleski i
bugarski jezik.

Piše satiru pod pseudonimom Rajko Micin. Dobitnik je


Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire
2004. i nagrade za satiričnu poeziju na Zlatnoj kacigi
2001, 2005. i 2006. Аutor je knjiga parodija i satirične
poezije NI PO BABU NI PO STRIČEVIMA (Inorog
Bor, 2002; nagrada Satirično pero lista Timok), i ТАМО
ЈЕ DALEKO (Dom kulture Knjaževac, 2005). Zastupljen
je u antologijama aforizama.

245
Sadržaj

Ismet Arnautalić
Rijeka života 5
Duško Arsenijević
Svet se brzo okreće 6
Momčilo Bajagić
Zažmuri 7
Kad hodaš 8
Ruski voz 9
Đorđe Balašević
Život je more 10
Jedan Saša iz voza 11
Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav 12
Kristifore crni sine 13
Neki novi klinci 14
Panonski mornar 15
Slovenska 16
Celovečernji The Kid 18
Mišo Bartulica
Jelena 20
Toma Bebić
Marćelina 21
Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija 22
Boris Bele
Smrt Morisona Džima 23
Filip Beli
Bela dama crni kralj 25
Jednom kad se zaljubiš 26

246
Goran Bregović
Ako ima boga 27
Rižica si bila 28
Sanjao sam noćas da te nemam 29
Sve će to mila moja prekriti ruzmarin… 30
Dragutin Britvić
Zvona moga grada 31
Ja ne mogu drugo nego da je ljubim 32
Jedna soba s pogledom na more 33
Još mirišu kušini 34
Kuća za ptice 35
Noćas ćemo zemlji ko materi reći 36
Potraži me u predgrađu 37
Skaline od sudbine 38
Tvoje lice 39
U kamenu pjesma piše 40
Dušan Velkaverh
Dan ljubezni 41
Alka Vuica
Gdje Dunav ljubi nebo 42
Svetislav Vuković
Dani 43
Ljubav je samo reč 44
Maestro i violina 45
Odiseja 46
Zoran Vulović
Koliko imaš godina 47
Siđi do reke 48
B. Gaudio
Sjaj u tami 49

247
Ivan Glišić
Ulica jorgovana 50
Mirko Glišić
Crna dama 51
Srđan Gojković
Ja sam težak kao konj 52
Zvonimir Golob
Davne kiše 53
Dušo moja 54
Još uvijek ne znam neke važne stvari 55
Mačka 57
Sve što traje 60
Tvoj dječak je tužan 62
M. Danon
Majčina suza 63
Arsen Dedić
Vraćam se 64
Vrtovi malih kuća 65
Zaboravljeni refren 66
Dušo moja 67
Kuća pored mora 68
Loše vino 69
Milena 70
Moderato Cantabile 71
O mladosti 72
Sine moj 73
Tvoje nježne godine 74
Hej haj brigade 75
Čovek kao ja 76

248
Vlado Dijak
Selma 77
Stanica Podlugovi 78
Miroslav Drljača
Žute dunje 79
Borisav Đorđević
Amsterdam 80
Ostani đubre do kraja 82
Pogledaj dom svoj anđele 83
Pseto 84
Uspavanka 85
Miomir Đukić
Sunčana strana ulice 86
Valerijan Žujo
Sve smo mogli mi 87
Tomislav Zuppa
Galeb i ja 88
Kapetane moj 89
Pismo ćali 90
Rusticana 91
Finili su Mare bali 92
Ča smo na ovon svitu 94
Četri stađuna 95
Ivan Ivanji
Kap veselja 96
Miodrag Jevremović
Osamnaest žutih ruža 97
Dragi Jelić
Crni leptir 98

249
Zdenko Jelčić
To je bila noć 99
Krste Juras
Pjesma o regalu 100
Ivica Kasumović
Umire ljeto 101
Enes Kišević
Deset prsta 102
Kornelije Kovač
April u Beogradu 104
Devojčice mala 105
Etida 106
Jedna žena 107
Ljubav 108
Moja generacija 109
Sonata 110
Spomenka Kovač
Budi dobar i misli na mene 111
Miroslav Košuta
Zato sem noro te ljubila 112
Mario Kinel
Samo jednom se ljubi 113
Aleksandar Korać
Bio je maj 114
Ivica Krajač
Mi smo dečki 115
Nono moj dobri Nono 116
O jednoj mladosti 117
H. Krstovski
Eden baknež 118

250
Bruno Langer
Iza zida 119
Zoran Lesendrić
Kao ptica na mom dlanu 120
Đorđe Marjanović
Od ljubavi do mržnje 121
Srđan Marjanović
Mi smo jedno drugom govorili Vi 122
Zoran Milosavljević
Samo ti 123
Milan Mladenović
Dum dum 124
Kao da je bilo nekad 126
Oči boje meda 127
Ti si sav moj bol 128
Dragutin Mlinarec
Cesta 129
Kemal Monteno
Bacila je sve niz rijeku 130
Zemljo moja 131
Duško Mucalo
K 15 132
Odakle se čisti riba 134
V. Nedanoski
La Boheme 135
Aleksandar Nećak
Zvižduk u osam 137
Jednom u gradu ko zna kom 138
Nenad Ninčević
Gore iznad oblaka 139

251
Đorđe Novković
Stari Pjer 140
Boško Obradović
Kinematograf našeg djetinjstva 141
Ne cvikaj generacijo 143
Luko Paljetak
Kutija koja pokazuje kakvo će biti vreme 144
Pjesma koja nije važna 146
Maja Perfiljeva
Balada 147
Da sam ja netko 148
Sanjam 149
Žarko Petrović
Sve moje jeseni su tužne 150
Zoran Predin
Bitles 151
Bog nima telefon 153
Dogodek leta 154
Zvonovi temne vode 155
Jaz bom do smrti živel 156
Lent 1980. 157
Lipa zelenela je 158
Čuvstveno stanje mlade krave
druge največje slovenske živali 159
Zvonimir Pupačić
Zar je voljeti grijeh 160
Antonije Pušić
Halid Invalid Hari 161
Džemo voli džem 163

252
Rade Radivojević
Ne idi 164
Ljiljana Petrović
Neka to ne bude u proleće 165
Nenad Radulović
Umiru jeleni 166
Laza Ristovski
Zaboravljeni 167
Ivica Rorić
Moj otac travu kosi 168
Zdenko Runjić
Vrbe 169
Mižerija 170
Oluja 172
Sunčane fontane 173
Skalinada 174
Anja Rupel
Detektivska priča 176
Željko Sabol
Djevojka za jedan dan 177
Povedi me večeras 179
Proljeće bez tebe 180
Dženan Salković
Jefimija 181
Petar Sam / Đorđe Debač
Romana 182
Krunoslav Slabinac
Balada o ženi i detetu 183
Davor Slaming
Vojno lice 184

253
Margita Stefanović
Zemlja 185
Par godina za nas 186
Sinhro 187
B. Stefanovski
Čija si 188
Vlatko Stefanovski
Skopje 189
Čukni vo drvo 190
Jovan Stojiljković
Da li si čula pesmu umornih slavuja 191
Jurislav Stublić
Kad budu gorjeli gradovi 192
Mi nismo sami 193
Signali u noći 194
Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović
Balada o Pišonji i Žugi 195
Davor Sučić
Djevojčice kojima miriše koža 197
Adolf Topić
Za koji život treba da se rodim 198
Negdje izvan planeta 199
Duško Trifunović
Glavni junak jedne knjige 200
Život je maskembal 201
Ima neka tajna veza 202
Pristao sam biću sve što hoće 203
Romani 204
Šta bi dao da si na mom mjestu 205

254
Miro Ungar
Govori tiše 206
Jakša Fiamengo
Gospojice lipo dite 207
Infiša san u te 208
Ništa nova 210
U prolazu 212
Če je život vengo fantažija 214
Robert Funčić
Povezi me 216
Troje 217
Rašid Hadrović
Lidija 218
Husein Hasanefendić
Jesen u meni 219
Alija Hafizović
Sarajevo ljubavi moja 220
Nikka Car
Soba 23 221
Aleksandar Cvetković
Moji drugari 222
Trideset peta šesta 223
Borut Činč
Žene i muškarci 224
Andrej Šifrer
Marija 225
Miladin Šobić
Željezničke tuge 226
Marija 227
Kišobran 228

255
Džemper za vinograd 230
Branimir Štulić
Ceste 231
Usne vrele višnje 232

Kad nežne svirke zamre ton 233

Borislav Somrak:
Uz antologiju “Bez akorda” 240

Beleška o autoru 244

256