You are on page 1of 60

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

PELOPONESKI RAT
POLOŽAJ υ GRČKOJ NA POČETKU RATNIH OPERACUA

Značaj Peloponeskog rata 11
Peloponeski rat predstavlja najvažniju prekretnicu istoriji klasične Grčke. U tom ratu sukobile su se s jedne strane, Atina koja se nalazila na čelu nekoliko stotina helenskih polisa uključenih u sastav Atinskog pomorskog saveza (arhe), i sa druge strane Sparta, vodeća država Peloponeskog saveza koji je obuhvatao većinu država na Peloponezu. Tako je sam rat po imenu saveza pod rukovodstvom Sparte nazvan „Peloponeski rat". Peloponeski rat je trajao od 431. do 404. g. i obeležio je prelomni moment u istoriji Helade. Ako je tokom prethodnog perioda robovlasnička Grčka živela u periodu uspona, a epoha Perikla, predstavlja doba „najvećeg unutrašnjeg procvata Grčke", onda posle Peloponeskog rata Atina gubi svoju nekadašnju moć i čitav sistem polisa ulazi u period dugotrajne krize iz koje se izlaz pokazao mogucim tek pošto je celu Grčku pokorila Makedonija. Posle sjajnih uspeha izvojevanih u grčko-persijskim ratovima celokupan tok događaja nametnuo je Heladi pitanje puta njenog daljeg razvoja: ili pobeda Atine koja bi značila napredak trgovine i zanatstva, borbu za hegemoniju na moru i demokratski razvoj (razume se u okviru antičkog robovlasničkog uređenja) ili pobeda Sparte koja bi značila pobedu zemljoposedničke aristokratije i, prema tome, odricanje od svih dostignuća koje je Helada stekla istorijskom pobedom nad Persijom u prvoj polovini V veka. Peloponeski rat se kako svojom dugotrajnošću i obimom ratnih operacija, tako I žestinom borbe, a konačno i svojim istorijskim značajem znatno razlikovao od veoma čestih i uobičajenih ratova u staroj Grčkoj između pojedinih polisa, pa čak i njihovih koalicija. Pre svega, privlači pažnju sama dugotrajnost tog rata. Ne uzimajući u obzir kratkotrajne prekide, rat je trajao punih 27 godina; pri tome su neposredne aktivne operacije između glavnih protivnika Atine i Sparte trajale blizu 20 godina, a da se nije jasno pokazala premoć ni na jednoj strani. Radi upoređenja podsećamo na to da je svaka od velikih persijskih ekspedicija na Grčku velikih za svoje doba rešena jednom ili dvema bitkama. Dugotrajno odvajanje mnogih desetina hiljada ljudi od mirnog, svakidašnjeg posla porazno je delovalo na ekonomiku čitave Grčke. Elementarne nesreće zemljotres, suša, strahovita glad i epidemija još su više pogoršale rušilačke posledice rata i zaoštrile krizu sistema polisa uopšte. Tukidid, savremenik i učesnik Peloponeskog rata, ovako karakteriše njegove posledice: „Međutim ovaj rat veoma se mnogo odužio i doneo toliko nevolja Heladi koliko ni jedan drugi rat u istom vremenskom razmaku. Jer, niti je ikada toliko gradova bilo osvajano i opustošeno, jednom od strane varvara a dragih od samih Helena, koji su međusobno ratovali (a bilo je i takvih gradova koji su posle osvajanja promenili I stanovništvo) a nije bilo nikada ni toliko progonstava i ubijanja ljudi, jednih u samom ratu a drugih u građanskim nemirima"1. Peloponeski rat ni po čemu nije predstavljao događaj od lokalnog značaja; on je imao međunarodni karakter. Izbivši na osnovu konflikta između Atine i Peloponeskog saveza, rat je odmah buknuo širom cele teritorije kontinentalne Grčke i grčkih ostrva, zatim se preneo na zapadne periferne oblasti helenskog sveta na Siciliju i konačno je uvukao u ratni vrtlog i Persiju. U većoj ili manjoj meri u ratnim operacijama su učestvovale sve zemlje istočnog Mediterana. Posledice rata najkatastrofalnije su se odrazile na njegove glavne učesnike: kako na pobeđenu Atini tako i na pobednika Spartu. Peloponeski rat, za razliku od svih prethodnih ratova, vođen je sa izuzetnom žestinom, jer je u njemu osim političkog momenta borbe za hegemoniju u Grčkoj, odlučujuću
Svi citati dati su premaknjizi Tukidid: „Peloponeski rat" u prevodu Dušanke Obradović. (Prosveta, Beograd, 1999.)
1

1

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

ulogu igrao socijalni faktor. Posebno velik značaj imao je antagonizam između zemljišne robovlasničke aristokratije i robovlasničke demokratije koja je u prvom redu izražavala interese trgovačko-zanatlijskih krugova. Osim osnovnog antagonizma između Atine i Sparte, tokom rata takođe su znatnu ulogu igrale I komšijske rasprave između pojedinih polisa, koje su bile uobičajene u staroj Heladi. U toku borbe između dve grupacije grčkih država po prvi put je ako se ne računaju mesenski ratovi došlo do masovnog istupanja robova, a vrio je karakteristično da je do toga došlo kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Mnogobrojne pobune helota za vreme piloske operacije, kao i bekstvo hiljada atmskih robova u Dekeleju, znatno su uticali ne samo na tok ratnih operacija već i na konačni ishod rata. I upravo to usko preplitanje političkih i socijalnih protivrečnosti predodredilo je kako dugo trajanje I razorni karakter rata tako i njegove socijalno-političke posledice. Ne samo generacijama koja su došla kasnije nego čak i savremenicima tog rata, naročito mlađim koji su doživeli 404. g., bilo je sasvim jasno da se Peloponeski rat veoma razlikovao od svih prethodnih ratova. Pre svega, ovde treba obratiti pažnju na naš glavni, a često i jedini izvor Tukididovo delo koje on započinje izjavom da počinje da „piše od samog početka, jer je mislio da će rat biti veliki i najznačajniji od svih prethodnih" (I, 1, 1). Tukididovo stvaralaštvo kako se vrio tačno izrazio akademik S. A. Žebeljev, predstavlja „najviši obrazac antičke istoriografije". Nasuprot svojim prethodnicima, posebno svom starijem savremeniku Herodotu, Tukidid je stvarno nastojao da napiše naučnu istoriju događaja. On se široko i vrlo marljivo koristi dokumentacijom i nastoji da kritički priđe podacima koji mu stoje na raspolaganju. Tukidid kaže: „Nisam smatrao da su zaslužile da se zabeleže činjenice ο ratnim događajima koje bi doznao od kakvog slučajnog namernika, ili onako kako one meni izgledaju, nego ο događajima kojima sam lično prisustvovao ili sam ο njima čuo od drugih, ali polazeći od najstrožeg ispitivanja svakog pojedinog detalja" (I, 22, 2). U mnogim slučajevima Tukidid se opravdava da nije bio u stanju da konstatuje istinu. On uvek naglašava šta su, prema njegovom mišljenju, osnovni uzroci događaja. Nabrojivši neposredne uzroke rata (korkirski i potidejski konflikti, megarska psefizma), Tukidid kao osnovni uzrok rata navodi to ,,što su Atinjani postali velika sila i što su ulivali strah Lakedemoncima i tako ih primorali na rai" (I, 23, 5). Tukidid je sam aktivno sudelovao u društvenom životu i političkoj borbi svog polisa Atine. Potpuno je jasno da su njegova politička ubeđenja bio je pristalica umerene oligarhije morala da utiču na njegovu ocenu unutrašnje političke borbe u Atini. Tukidid je bio neprijateljski raspoložen prema demokratiji. On daje vrlo negativnii karakteristiku najvećeg vođe demosa Kleona; takođe, osim praznih nedokazanih uvreda, u potpunosti prećutkuje delatnost uglednog Kleonovog sledbenika Hiperbola; Tukidid iskreno odobrava umerenu oligarhiju Teramena 411. g. kao „najbolje državno uređenje" i potpuno nezasluženo pripisuje joj uspehe atinske flote postignute pod rukovodstvom Alkibijada. Ropstvo je, prema Tukididu, normalan prirodni položaj za „varvare". Žestoka politička i socijalna borba, koja se rasplamsala u čitavoj Heladi za vreme Peloponeskog rata, u očima Tukidida predstavljala je samo dokaz divljanja i moralnog srozavanja Helena. Ne shvatajući socijalne uzroke građanskog rata na Korkiri, on se ograničava na jadikovke zbog zločinačke ljudske prirode. „Ljudska priroda, koja je sada potpuno nadvladala zakone, i koja je bila navikla da protivno zakonima čini zlo, sa radošcu je otkrivala da ne vlada svojim strastima, jer su one jače od pravičnosti, i da je neprijatelj svega što je uzvišeno" (ΠΙ, 84, 2). Tukididu takođe nije jasna povezanost unutrašnjeg političkog razvoja i ratnih operacija zaraćenih strana. Može biti da on upravo zato i prećutkuje važne događaje koji su se zbivali u unutrašnjoj istoriji Atine kako neposredno pred početak rata i u periodu koji je nastao odmah posle Periklove smrti tako i za vreme Nikijinog mira. On, na primer, ne govori ništa ο napadima na Perikla i ο ljudima oko njega u godinama 433-431, ni uzgred ne

2

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

spominje ostrakizam Hiperbola itd. Plutarhove biografije Perikla, Nikije i Alkibijada na sreću delimično popunjavaju tu neprijatnu prazninu u delu najvećeg istoričara klasične Grčke. Bez obzira na kritički odnos prema mitovima, Tukidid ipak veruje u postojanje Haribde I Lestrigona. Takođe poklanja mnogo pažnje raznim pričama, predskazanjima i proročanstvima. No i pored svega toga, Tukidid uvek nastoji da bude objektivan u opisima događaja koliko god je to moguće i da se oslobodi ličnih simpatija ili antipatija. Tukididova objektivnost naročito se jasno ispoljava u iznošenju činjenicavezanih za njegov vlastiti neuspeh u amfipoljskoj ekspediciji.Posledica tog neuspeha bila je osuda koju je istoričaru izrekla atinska narodna skupština I njegovo izgnanstvo iz Atike (IV, 104107). Antička istoriografija je Tukididovim delom dostigla najveći domet u svom razvoju. Njegova izjava ο tome da njegovo delo „nije sastavljeno s ciljem nekog književnog nadmetanja, za trenutno slušanje, već kao tekovina za sva vremena" (I, 22), našla je između ostalog svoju potvrdu i u činjenici da niko od starih istoričara nije čak ni pokušao da ponovo opiše događaje koje je izložio Tukidid.
Tukidid. Rimska kopija grčkog originala

Sva trojica autora koji su se specijalno bavili Peloponeskim ratom (Ksenofont, Kratip I Teopomp) počinjali su svoje izlaganje od onog mesta na kome se prekida Tukididova istorija. Poslednji period rata (411. do 404. g.) najmanje je poznat. Za taj period kao glavni izvor služi nam Ksenofontova „Grčka istorija" i osim toga fragmenti iz dela Diodora sa Sicilije, kao i Plutariiove biografije Alkibijada i Lisandra. Za analizu socijalno-polidčkog uređenja Atine, karakteristiku njenog ekonomskog stanja u početku rata, položaja i raspoloženja razmh grupa atinskog stanovništva među njima i robova od velikog su značaja Aristofanove komedije, Pseudo-Ksenofontov „Atinski ustav", istoimeno delo Aristotela, kao i neki govori atinskih oratora. Za istoričara važan izvor predstavljaju i natpisi iz tog perioda, Uglavnom to su tekstovi ugovora, inventarski spiskovi i računi atinskih hramova, podaci ο uplati forosa od strane članova Atinskog pomorskog saveza, neke odluke eklesije. Njihovi tekstovi objavljeni su u zbomiku grčkih natpisa ,Jnscriptiones Graecae" (u daljem tekstu IG), a izlaze i u tekućim brojevima arheoloških časopisa, pre svega u časopisu „Hespeiia". Zahvaljujući tim epigrafskim tekstovima, možemo da ustanovimo obim danka kojim je Atina opterećivala članove arhe-e, da utvrdimo visinu troškova za pojedine ekspedicije, kao i da ocenimo sadržinu savezničkih ugovora Atine sa mnogim polisima.

Odnos protivničkih snaga
„Najistinitiji uzrok, ali onaj ο kome se najmanje govori, mislim da je bio taj što su Atinjani postali velika sila i što su ulivali strahLakedemoncima i tako ih primorali na rat" — tako utvrđuje Tukidid glaviii uzrok najvećeg rata u istoriji Helade (I, 23, 5). I stvarno, nagli porast raoči Atine tokom pentekontaetije 50-godišnji period između poraza armije Kserksa i početka Peloponeskog rata zapretio je hegemoniji Sparte čak i na samom Peloponezu. Taj porast odvijao se u okolnostima žestoke klasne i socijalne borbe. Jačanje Atine nesumnjivo je vodilo pobedi demokratije, dok se osnovni princip spartanske politike sastojao u jačanju i širenju oligarhijskog uređenja. Preplitanje spoljnopolitičkih sa socijalnim momentinia

3

pljačkaški i s jedne i s druge strane. iako manje važnih. ali kada dođe vreme ratu onda nema čekanja" (I. Razmimoilaženje političke linije Korinta i Sparte u odnosu na Atinu osjeca se tokom celog rata i uvek su upravo koriritski predstavnici bili ti koji su postavljali zahtev za preduzimanje najodlučnijih mera protiv Atine.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Nije slučajno što Aristofan naziva atinski demos „gospodarem tolikih gradova. skoro sva ostrva Egejskog bazena (osim Melosa. za puteve daljeg demokratskog ili aristokratskog razvitka helenskih polisa. Početkom rata u Akropolju je čuvan kovani novac u vrednosti od 6000 talenata i 3500 talenata u raznim skupocenim predmetima (Tukidid Π. Posadu trijere činili su veslači (170) i mornari (20). Govoreći ο slabim stranama Peloponežana.com For evaluation only. koji se odnose na uplate forosa upisano je preko 300 polisa iz Atinske arhee. a imala je nosivost od oko 250 tona. ali zato još oštrijih. oglušili. 2 4 . osnovni uzrok predstavljala je borba Atine i Sparte za hegemoniju u Heladi. jer su Tebanci ušli Plateju dok je važio ugovor pa. Satirični stihovi: „Kad bi bilo naređeno da svako uzme na hranu dvadesetoricu Atinjana. biće I više". 142. Ο gordosti koju je ispoljavala Atina svesna svoje moći najbolje sveđoči hiperbolična Periklova izjava koju je dao Trijere su ratni brodovi sa tri reda vesala.. Oružane snage Atine sastojale su se od ratne flote u kojoj se broj trijera2 peo na 300 i kopnene vojske koja je imala oko 27.da je najvažnije što će biti onemogućeni oskudicom u novcu. Prema tome. Na severu i na zapadu saveznici Atine bili su Tesalija. g. Epidamnos i Zakint. Atina se ne može smatrati napadačem. potidejsko. Mesenjana u Naupaktu i većine Akarnanaca. 13). ipak jasnu sliku ο veličini atinske države. Dvadeset hiljada građaiia moglo bi da živi u izobilju i uz pečenu zečetinu. Halkidika i mnogi pricrnomorski polisi. Politika Perikla bila je nepomirijiva. I što ga budu sporije nabavljali moraće da odugovlače.U prethodnom (Arhidamovom) ratu smatrali su su Lakedemonci prekoračenje prava postojalo je sa njihove strane. u pomorstvu. U većoj ili manjoj meri sa Atinom se solidarisalo stanovništvo mnogih jonskih gradova Velike Grčke i Sicilije. Trakije. U sačuvanim spiskovima atinskih saveznika. Tukidid piše ο tome retrospektivno. većina polisa sa obala Propontide. U govoru održanom pred početak rata koji Tukidid pripisuje Periklu. ostrva koji nam donose danak biće oko hiljadu. Sva tri povoda za ovaj rat: korkirsko. težila ka miru. bila je vezana za sukob interesa atinske trgovine i trgovine uticajnih članova Peloponeskog saveza Korinta i Megare. Međutim. vlastelinom teritorije od Sarda do Ponta" („Ose". godine Atinska arhe predstavljala je najveću političku ligu koja je obuhvatala istočnu polovinu Mediterana. Ako je atinska kopnena vojska brojera a posebno borbenim kvalitetom znatno zaostajala iza spartanskom. oni su se I pored toga. Da se ne diže od stolova i da se medenim kolačima hrani ne skidajuci venac" omogućuju nam da stvorimo preteranu. U centralnoj Grčkoj Atinjani su uživali podršku Platejaca. čak i megarsko pitanje imali su za podlogu atinskokorintski antagonizam.Maksimalna brzina koja se nije mogla trajno održavati iznosi. rat je bio agresivan.000 hoplita. iako je ranijim sporazumom bilo ugovoreno da se ne pribegava oružju ako je suprotna strana voljna da se podvrgne arbitraži. Atina koja je raspolagala ogromnim rezervama novca i gospodarila morem bila je sasvim nepovrediva za arniije svojih neprijatelja. na moru Atinjani nisu imali premca. naročito. Tere i Krita). Korkira. 700) i nastavlja: „Gradova. nepravedan. Glavno oružje trijere bio je izduženi kljun krme koji je bio obložen gvožđem i isturen nad samom površinom vode . neizbežno je vodilo ratu. on je rekao .. Razumeće se da sve to ni izdaleka ne znači da je Atina 433-431. kada su ih Atinjani pozvali na sud". 435-431. široka 3-6 metara. govornik je istakao prednosti Atinjana u oblasti finansija i. Međutim. Osim same metropole u sastav arhee ulazili su bez izuzetka svi grčki polisi zapadne obale Male Azije od obala Crnog mora do Rodosa. Foros je u proseku iznosio po 600 talenata godišnje. ocenjujući situaciju pred početak Dekelejskog rata (VII. Inicijativa za izazivanje rata nesumnjivo se nalazila na strain peloponeskog saveza. Druga grupa protivrečnosti.la je oko 10 milja na čas.foxitsoftware. 1). U klasično doba trijera je bila dugačka 40-50 metara. 2): . 18.

. Delfsko proročište savetuje Epidamnjanima da svoj grad predaju Korinćanima (I.. 123. misao koja nije baš karakteristična za Lakedemonjane da se rat obično rešava ne silom oružja.264 Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal 25 O tome koliko je u Heladi bio raširen „atinski" način mišljenja najbolje svedoči to što Tukidid stavlja u usta spartanskog kralja Arhidama.. Ako se Atinjani prevare u nekom poduhvatu. Dugi bedemi koji su vezivali Atinu s Pirejem predstavljali su za to doba apsolutnu I neosvojivu prepreku čak i za spartansku armiju koja se dugo nalazila u Atici. Međutim. Među te saveznike spadao je Beotski savez. Od naročite važnosti bilo je to što je Megara koja se nalazila na samoj Istamskoj prevlaci u to vreme bila orijentisana prema Sparti. 70. načine nove brodove" (Π. Atinjani vole sve novotarije.Vi. oni se usuđuju i na ono što prevazilazi njihove snage. Prema Marksovoj opasci. nego novčanim sredstvima (οΰχ οπλών τό πλέον άλλα δαπάνης I. 26 Na drugoj savezničkoj skupštini održanoj u Sparti zimi (431. odlikuju se brzinom u prosudivanju i ostvarenju jednom donetih odluka. 1). Atinjani ih progone što je moguće dalje. pominju Efešani i Hiošani . a ne i novcem". 83. U pomorskim bitkarna tog'doba pitanje pobede rešavala je umesnost posade i sposobnost manevrisanja krmom. 33). Prema rečima Plutarha („Perikle". 2). koji su stali na njihovu stranu. ali su i oni raspolagali dosta velikim rezervama novca.com For evaluation only. 2). napravićemo ili od novca koji svaki od nas poseduje. pad komandom Arhidama za vreme prvog upada u Atiku nalazilo se 60. poziva Lakedemonce da otpočnu rat protiv Atine (I. Leukada I Anaktorij. 3.. atinska flota koja se sastojala od 300 trijera bila je u početku pojačana sa još 120 trijera Korkirana. 1—7)325 Neprijatelj Atine bio je Peloponeski savez u koji su ulazili skoro svi polisi Peloponesa.. Pelene. Ο tome da su Spartanci sakupili sa svih strana Helade veće svote novca namenjene vođenju rata. g. borbena sposobnost peloponeskih brodova bila je vrlo slaba. 4).. da. sposobni su na rizik bez oklevanja i ne gube nadu čakni u najkritičnijim okolnostima..foxitsoftware. 54. Fokida.. 25. 1) i obečava im svoju ličnu pomoć (Π. saznajemo i iz fragmentarnog natpisa IG V. Sa pomoćnim eskadrama Sikiona. Osim toga. uopšte niste računali s tim šta predstavljaju Atinjani s kojima vam predstoji borba. zahvaljujući brzini kojom oni prilaze ostvarenju svojih namera".Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. 1. ja bih vam savetovao da odete i da svoju zemlju sami opustošite i na taj način pokažete Peloponežanima da zbog takvih stvari nećete pokleknuti" (I. (I. srazmerno veličini svojih gradova. 7. dobićemo ga nametima" (I.000 peloponeskih i beotskih hopli Peloponeska ratna flota uglavnom se sastojala od korintskih i megarskih brodova. Istočna Lokrida. 143. Atinjani su .nežane.1.stanovnici gradova 4 3 5 . onda u zamenu za to pothranjuju nove nade i tako nadoknađuju ono što im nedostaje. Pobeđujući neprijatelje. Na kongresu Peloponeskog saveza predstavnik Korinta kaže: . jer su ovi za rat raspolagali samo ljudstvom. To je Spartancima pružalo mogućnost da bez prepreka upadaju u Atiku kao i da održavaju vezu sa svojim mnogobrojnim saveznicima u centralnoj Grčkoj. Za izdržavanje flote od 300 trijera samo za vreme aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta dnevno.. sugrađanima: ..kao proizvođači robe osećali nadmoć nad Spartancima. a doživljavajući poraz povlače sešto manje..Pa ako bih mogao smatrati da sam vas ubedio. 3-5). Sto se tiče novca koji na je za to potreban. koji je pred rat opominjao Pelopo. Tukidid u ime Korinćana najljucih neprijatelja Atine daje jasnu karakteristiku Atinjana.među ostalih.) korintski poslanici kažu: „Flotu u kojoj su jači. ona zaista nisu mogla da se porede sa novčanim sredstvima arhee. Posedovanje i nada u ono čega se prihvate slivaju se u jedinstvenu celinu samo kod Atinjana. Što se tiče finansijskih sredstava spartanskih saveznika.. Zato su „Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije. Glavnu snagu Peloponeskog saveza predstavljala je kopnena vojska. 5). iz. Eleje. Delfi su zaista uvek aktivno nastupali protiv Atinjana. U njemu se. ili od novca iz Delfa ili Olimpije. 118. U tom pogledu niko nije bio ravan atinskim trijerama. 121. izgleda.. Ambrakije i Leukade celokupno brojno stanje peloponeske flote izražavalo se dosta velikim brojem od 300 plovnih jedinica što je bilo skoro jednako veličini atinske flote. Lakedemonjani su osim toga mogli da računaju na podršku dorskih kolonija na Siciliji. posebno Sirakuze. izuzev Argosa i delimično Ahaje. Ambrakija.

foxitsoftware. konačno. 27. I." (Π. Od toga koliko su saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogućnost Atine da vodi ratne operacije. Od velikog je značaja bila. 8. i opozicija radikalno-demokratskih krugova na čelu sa Kleonom. 1.. tu su svi građani neposredno učestvovali na izborima." (ΙΠ. Istina. potomaka eupatrida s jedne strane. Ta grupa zastupala je one slojeve atinskog građanstva koji su bili zainteresovani za maksimalnu ekonomsku i političku ekspanziju. Perikle ne govori uzalud ο „mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i direktno im se obraća rečima: „Jer vlast koju vi sad držite jeste tiranska vlast. ali ne i likvidirana. jer su simpatije Tukidida prema oligarhiji van svake sumrije. 5) predstavljalo je težak udarac za ekonomsku moc Atine.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. u svakom slučaju. Tako je bilo i za vreme Peloponeskog rata. najzad. imućniji građani koji su sudelovali u velikim građevinskim radovima u Atini i. Međutim.275 Osim toga Atinjani su na sve moguće načine i ekonomski i politički vršili pritisak na svoje saveznike.75. 37. bili ogorčeni pre svega zato što su morali da plaćaju Atini godišnji danak veci od onog koji su plaćali pod vlašću persijskog cara. međutim. opozicija oligarhijebiIa je potisnuta.2). Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u savezničkim gradovima bio deset puta veći od broja stanovnika Atike. Međutim. i trgovačko-zanatlijskih demokratskih grupacija s druge strane grupacija koja je pružala podršku Periklu oslanjala se na veliku većinu atinskih građana. jedni želeći da se oslobode njihove vlasti. Među demokratskim elementima Atinjani su.Vi (Atinjani) ne vidite da je vaša vlast tiraiiija nad onima koji pletu protiv vas zavere. koji su spadali u atinsku arhe. U političkoj borbi veliku je ulogu igralo seljaštvo Atike koje je svojom kolebljivošću davalo prevagu ovoj ili onoj strani.već od mnogih bili omraženi" (1. 6 . bogati ljudi. Kao mete napada bili su izabrani Fidija. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije. Pa ipak bekstvo više od 20 hiljada atinskih robova. obe strane. iako ovde robovi nisu predstavljali stalnu pretnju interesima države kao što su to bile hronične pobune i ustanci helota u Sparti. Pa ipak u periodu koji je neposredno prethodio objavi rata. Tokom skoro punih petnaest godina Periklove vlasti. Ista misao. tako su sami Hiošani darovali 8000 medimni. većina Helena bila ogorčena na Atinjane. dakle. Aspasija I Anaksagora. možda iz Lokride i drugih mesta. naročito u poslednje vreme Periklove uprave. Ali čak i u slučaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi. 4). Saveznici su. dolazimo do zaključka da je broj robova znatno premašivao broj njihovih gospodara. Spartanci su takođe dobijali priloge s ostrva Melosa. napadajući Ijude koji su mu bili bliski I kompromitujući ih. samo još oštrija. 2). mnogobrojne unutrašnje protivrečnosti potkopavale su čvrstinu atinske pozadine. većinom zanatlija. i čim je došlo do spoljnopolitičkih komplikacija buknula je povećanom snagom. u nju su spadali trgovci i zanatlije koji su radili za izvoz. formulisana je u govoru Kleona: . ne smemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnička demokratija. unutar atinske pomorske države stanje je bilo dosta zategnuto. Državno uređenje Atine bilo je demokratičnije od svih uređenja širom čitave Grčke. Pre svega tu je bio klasni antagonizam izraeđu robova i robovlasnika. mnoge hiljade građana koji su na ovaj ili onaj način primali od države platu na račun prihoda od arhee. Od vrlo velike važnosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa između Atine I njenih saveznika. uživali izvesnu podršku.4). treću grupu protivrečnosti u atinskom društvu činile su protivrečnosti između zemljoposjedničke oligarhije. bar ne konačno.com For evaluation only. a drugi bojeći se da pod nju ne potpadnu. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na 600 talenata. Bez obzira na spoljašnju sređenost prilika. nesumnjivo. Čak i za vreme pregovora sa Spartancima sami Atinjani izjavljuju da su . ovakva karakteristika može da bude i preterana.. Spartancima u Dekeleju (VII. iz Ahaje. 63." (II. 5 27 Mit ο Aristidovoj „pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome što je on savezničke uplate u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaćali danakPersijancima. a vaši su podanici i protiv svoje volje. Pitanje broja robova u Atici nije još ni do sad rasvetljeno u nauci. Tukidid izražava istu misao kao svoje lično mišljenje: „Tako je. Periklovi protivnici nisu se usuđivali na direktno istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov autoritet podrivaju indirektnijim putem.

Presudni problem unutrašnje politike Sparte predstavljalo je pitanje kako da se heloti drže u pokornosti. 19). Perike. Bez obzira što krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor. Tukidid naglašava da je „većina mera koje su Lakedemonjani poduzimali uvek bila usmerena na njihovu odbranu od helota" (IV. 12). Upravo. onda oni time. tri uzastopna napada na Perikla. pod utiskom kuge i niza drugih nedaća koje su se sručile na Atinu.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Korintska i tebanska oligarhija stalno su podsticale Lakedemonjane na odlučujuće akcije. Najzad. odnos ovog istoričara prema rukovodiocu atinske politike (II. prema Plutarhovim rečima. bez obzira na unutrašnju borbu. upućivanje preko granice 700 helotskih hoplita s Brasidom (IV. jako je pokolebao politički ugled vođe atinske države. neposredno svedoče ο tome da se opozicija u Atini aktivirala još pre objave rata. Međutim. to je antagonizam između robova i robovlasnika. 3). * Αυτοnomija u staro doba označava ne samo samoupravu u današnjem smislu te reči. U ovom slučaju izgleda da stvar nije došla do suda. S druge strane. XH. 1947. Upor. Međutim. Oni su uživali ličnu slobodu. Naglašavajući skoro u svakom poglavlju neprijateljstvo i prezir prema državnom uređenju svoga polis. 1). Proces protiv Periklove žene Aspasije koja je bila okrivljena za bogohuljenje i pored toga što je bila opravdana na „ponizne Periklove molbe" (Piutarh.foxitsoftware. Autor sam završava svoj spis-paskvilu odavanjem priznanja moći koju je imao demos: . ta parola ne bi mogla da ima političko dejstvo kad autonomija ne bi u ovoj ili onoj meri bila ostvarivana u uzajamnim odnosima između Sparte I njenih saveznika. već I potpunu nezavisnost nekog polisa. autor vrlo često priznje da je atinska „konstitucija" pružila sve mogućnosti za ostvarenje vlasti robovlasničkog demosa. Parola autonomija* pod kojom su Spartanci vodili rat bila je nesumnjivo vrio popularna među Helenima. koji su dolazili jedan za drugim. pod još sasvim svežim utiskom pustošenja Atike od strane Peloponežana. Saveznici Sparte bili su zinteresovani za uništenje Atine više nego sama Sparta. ljudi iz naroda. 80. Ton Periklovih govora kod Tukidida. 4). malo je šaka ljudi" (ΠΙ. Fidiju su okrivili za krađu velikih vrednosti pri izradi statue boginje Atine. plemenitim građanima. 7 . kad sirotinja. Zato se ona susreće u svim govorima vođa Peloponeskog saveza. koliko je trajao Peloponeski rat. ne uzimajući danak od svojih saveznike" (I. ali nisu imali političkih prava. uopšte niži ljudi. Prvi su preuzeli na sebe tešku obavezu da finansiraju Peloponeski savez. celim nizom raznih mera među kojima je na prvom mestu bio veoma žestok teror ubistvo 2000 najzaslužnijih helota (IV.Da bi se izvršio pokušaj obaranja atinske demokratije. i čuvaju demokratiju. 59 idd. On piše (I. 80. VDI. gde je. Α. Sparti je posebno opasno izgledala pobuna helota za vreme operacije kod Pila. postignu blagostanje i kad se stvori mnogo takvih ljudi. No 4. u Sparti je druga grupa protivrečnosti bila zaoštrena još jače nego u Atini. a ponekad I 6 32 Neodamodi su oslobođenici iz redova helota. „Aleksandar Makedonski i grčki gradovi Male Azije". Međutim. a drugi su napadom na Plateju neposredno otpočeli vojne operacije. filozof Anaksagora takođe je bio okrivljen za bogohuljenje. 38). 80. „Lakedemonjani su se koristili hegemonijom. 19. Pored toga treba da imamo na umu da je „Atinski ustav" pisan već posle smrti Perikla. 32). Ali to najbolje pokazuje ocena atinske demokratije koju joj daje njen zakleti neprijatelj autor pseudo-ksenofontovskog „Atinskog ustava". B. 65.. 600 helota i neodamoda326) u Sicijilu (VII. atinska demokratija bila je uverena u svoju snagu. Ο većoj stabilnosti Peloponeskog saveza najbolje svedoči činjenica da za skoro 30 godina. Tako je Fidijinom osudom bio snažno pogođen ličiii autoritet Perikla.com For evaluation only. i umro. Spartanska pozadina s obzirom na saveznike Sparte bila je mnogo sigurnija od atinske. Pa ipak. Veoma važnu okolnost predstavljalo je to što polisi koji su ulazili u sastav Peloponeskog saveza nisu plaćali foros. 5). Ranovič. 13). 4): „Ako nekog čudi to što Atinjani u svakom pogledu pretpostavljaju prosti I siromašni svet i uopšte demokrate blagorodnim. onda oni učvršćuju demokratiju". kako se sad ispostavlja. treći Periklov drug. nije bilo ni jednog slučaja da se bilo koji član njenog saveza odvoji od Sparte. opšta ocean Periklove delatnosti od strane svih grčkih istoričara sve to svedoči ο tome da je osnovna masa demosa bila čvrsto zbijena oko svog vođe. a uz to je upravo Periklu bila poverena kontrola nad sredstvima koja su Fidiji stajala na raspolaganju (Diodor. Fidija je bio lični Periklov prijatelj.

počeli da terorišu lokalno stanovništvo. Neposredni povodi za rat Prvi splet protivrečnosti koji je neposredno izazvao rat nikao je na Jadranskom moru u vezi sa Korkirom. obratili atinskoj eklesiji s molbom da ih primi u sastav arhee. predstavljala je najvažniju tačku na pomorskom putu za Veliku Grčku. Angažovanje na strani Korkire značilo je neusmnjiv i skori početak rata sa Peloponeskim savezom. S druge strane. 34. jer vladajuca aristokratija Korkire nije želela da istupi protiv oligarhije Epidamnosa. Za slučaj napada na Korkirane u početku im je poslato u pomoć 10. Korkirani su bili „gospodari celog ondašnjeg mora" i. Od njih 800 su prodali kao robove. Glavni pravac atinske ekspanzije bio je istok (Mala Azija) i 8 . g. ali je konačno odlučeno da se Korkiri ponudi zaključenje odbrambenog saveza. pretnji. a zatim još 20 trijera. Možemo pretpostaviti da Je u diskusiji koja se vodila u eklesiji pobedila strana koja je zastupala interese trgovačko-zanatlijskih krugova vezanih za trgovinu sa zapadom. ali atinske eskadre koje su se na poprištu nalazile u ulozi posrmatrača. bilo je i malo hvalisanja" (I. veliki govor korintskih izaslanika u Atini za vreme korkirskog incidenta (I. Žalba upućena Korkiri ostala je bez rezultata. Sparta se možđa rie bi ni odlučila da otpočne rat da nije bilo nastojanja. u korkirskoj koloniji Epidamnosu (danas Drač) demokrati su proterali oligarhe koji su. videci da sami ne mogu da se odupru opasnosti. 37-43) očigledno ostavlja Atini otvorena vrata za pregovore i očuvanje položaja koji je bio zagarantovan tridesetogodišnjim mirom. oslobađenjem helota (V. Tokom čitave iduće godine Korinćani su opremali ogromnu flotu od 150 trijera. Megarani. Osim toga u ovom slučaju otpadala je i nada za dobijanje zeralje na Siciliji. uglavnom aristokrata.) Korkirani su odneli pobedu. U bici kod Sibotskih ostrva koja se odigrala između korintske i korkirske flote (u septembru 433." Korintska flota brojala je 150 trijera. pa čak I ultimatuma korintskih izaslanika. Tada su se Korkirani. a 250 građana. od toga su 600 trijera dali njihovi savezriici: Ambrakioti. g. Korkira (današnji Krf) najsevernije i najveće ostrvo u grupi Jonskih ostrva. sa površinom od 950 km2. Korinćani su zarobili 1050 Korkirana.U bici kod Leukimne na Korkiri (u leto 435. „Jer u ono vreme oni su po bogatstvu bili ravni najbogatijima među Helenima. g. Ne vodeći neposredno nikakvu značajniju trgovinu.) korkirška flota je pretrpela poraz. Elejci i drugi. To je predstavljalo casus belli između Korkire i Korinta. Druga atinska eskadra stigla je posle bitke.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Međutim. Prema Tukididu. Vraćanje te grupe aristokrata kasnije je dovelo do dugotrajnog i upornog građanskog rata na ostrvu. 1). Spartanci su ipak uspeli da postignu svoj glavni cilj i da onemoguće opšti ustanak helota za vreme rata. Tukidid kaže da je to bila „najveca bitka Helena protiv Helena među svim dotadašnjim bitkama. Tada su Epidamnjani uputili svoju delegaciju u Korint koji je poslao u pomoć veći broj kolonista. U periodu diplomatskih priprema za rat Korinćani su bili najžešći protivnici Atine. a možda čak i na drugom mestu po veličini flote u celoj Heladi. 436. Α što se tiče flote. Tu je u svoje doba osnovao koloniju Korint i stanovništvo ostrva bilo je povezano rodbinskim vezama sa članovima Peloponeskog saveza. odbijanje pomocTKorkiri značilo je gubitak velike flote koja bi mogla da se koristi protiv Atine. udruživši se sa susednim plemenima. Eklesija se u početku kolebala. 25. a u pripremama za rat još i jači. spasle su Korkirane od potpunog uništenja. a zatim 75-80 brodova i 2000 hoplita. 4). kao vlasnici 120 trijera bili su na trecem. uskoro su pustili kucama. korkirska 110 svojih i 10 atinskih trijera.foxitsoftware. Korkira je ipak raspolagala velikim rezervama. Stvar je u tome što su se trgovinski interesi Korinta sve do sredine 30-tih godina samo ponekad sukobljavali s atinskim trgovinskim interesima.com For evaluation only. što je naročito važno.

Zato su Korinćani bili prisiljeni da sačekaju slučaj kojim bi čitav Peloponeski savez bio uvučen u rat s Atinom. tako i tračkih plemenskih saveza. g.foxitsoftware. u želji da ovladaju nalazištima zlata u Trakiji i građevinskim materijalom iz makedonskih šuma za izgradnju brodova. Prema tome. južna Italija) i na severozapad (obale Jadrana). Položaj helenskih gradova bio je takođe zamršen nepoverenjem koje su prema njima gajili Atinjani pod čijom su stalnom kontrolom nalazili. To je strahovito revoltiralo stanovništvo. Situacija na obalama Halkidika bila je u to doba neobično komplikovana. nalazila se na vanredno pogodnom mestu prevlake koje je spajalapoluostrvo Palenu s kopnom. učestvovali u pomorskoj bici na strani Koritirana. a kasnije još 40 brodova sa 2000 hoplita. Atinjani u tu oblast upute 1000 hoplita i 30 brodova. jer je prolazio nedaleko od Pireja. Inače to je bio manji polis. U tome im je pomogao i potidejski incident koji je poslužio kao dragi povod za rat. Zbog takvog stanja stvari Atinjani zatraže od Potideje . Osim toga Atinjani su. 437.com For evaluation only. potomci spartanskih helota. Korint se odmah našao odsečen od Sicilije. što su Atinjani. Tako je bilo do 435. 55.. „Pravi uzrok rata iznieđu Korinćana i Atinjana zaključuje Tukidid (I. 56. Govoreći ο prvom. da preda taoce i da zbaci epidemijurge" (I. obnovila ugovor ο savezu sa Leontinom i Reijem (IG. dok je još važio ugovor.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. 56.). već svi Peloponežani (I. posle dugotrajnih neuspelih pokušaja. Potideja se zvanično odvojila od Atine i zaključila odbrambeni savez sa Halkiđanima i Beoćanima. g. 1). Osim toga. Sad Korint nije imao drugog izlaza osim rata. Spartanci još nisu bili voljni da otpočnu rat. I. 7 9 . Istina. Sa kontinentalne strane halkidikija polisi naTazili su se pod jakim pritiskom kako Makedonije.tiv Atinjana više ne stoje sami Korinćani.337 33 Tukidid pravi oštro razgraničenje između korkirskog i potidejskog konflikta. u slučaju rata protiv Atine sva korintska trgovina padala je pod kontrolu neprijatelja. Spart je prihvatila predlog. I2. i delimično u vreme samoskog ustanka. a u slučaju pobede da dobije vrlo malo. 55. osnovali koloniju Amfipolj. u slučaju poraza Korint je mogao da izgubi sve. Korint je sa svoje strane obećao Potidejcima maksimalnu pomoć Peloponeskog saveza uputivši odred peloponeskih dobrovoljaca jačine 1600 hoplita i 400 lako naoružanih vojnika. 56. od 6 talenata na'15. Atinska vojska stvori obruč oko Potideje i prisili Peloponežane da se zatvore u grad. 2). Sve to primora Potideju da potraži izlaz u učvršćenju svojih veza s Korintom i Peloponeskim savezom. kad su Atina i Korkira stupile u savez. 2). posebno plemena Odiisa. Za razliku od Atine glavna sfera uticaja Korinta pružala se na Zapad (Sicilija. on uvek suprotstavlja Atinjane i Korinćane (sr. u drugom slučaju pro. Korkirani su u Sparti imali velik uticaj i kad su u početku konflikta s Korintom ponudili da se stvar reši arbitražom Peloponežana. Helenski gradovi tih obala ulazili su u sastav Atinske arhee i plaćali su dvostruke iznose." Međutim. Položaj Korinta na zapadu postao je još gori kad je Atina 432. Kako bi naglasili ozbiljnost svojih zahteva. a istovremeno i od severnog dela Balkanskog poluostrva. počevši od sredine V veka Atina preduzima određene korake sa ciljem da se učvrsti na severnoj obali Korintskog zaliva pa čak i u Italiji. Izlaz na zapad kroz Korintski zaliv kontrolisao je Naupakt gde su se naselili najžešći neprijatelji Peloponežana Mesenjani. nastojali svim silama da učvrste svoje pozicije u toj oblasti gde su. usko vezan za svoju metropolu Korint koji je u Palenu svake godine upućivao više činovnike polisa epidemijurge. U proleća 432. pod energičnim I neobuzdanim kraljem Perdikom. Međutim. Foros Potideje povećan je 435. Put kroz Saronski zaliv bio je mnogo duži i opasniji.da razori svoje bedeme sa strane Palene (sa morske Strane). g. Potideja je bila kolonija Korinta na Halkidiku. Očigledno je da Sparta nije želela rat protiv Korkire. Opsada Potideje bila je drugi „povod spora između Atinjana i Peloponežana koji je doveo do rata" (I. ali prema uslovima tridesetogodišnjeg mira sa Spartom morala je da se odrekne svih svojih privremenih uspeha u toj oblasti. g. g. severoistok (Propontida i Pont). Konflikt između Atinjana i Peloponeskog saveza pokazao se u celini tek za vreme opsade Potideje (leto 423. 1). 51 i 52). 2) bio je taj.

g. Pošto je većina država glasala za rat. 2). bez obzira na svoju uobičajenu neumešnost. „Boreći se tobože pre svega za bogove. 139. Takva odluka eklesije predstavljala je pravu katastrofu za malu Megaru. Međutim. U zimu 432. 75.. prvi zahtev Peloponežana bio je da se proteraju krivci za bogohuljenje na boginju".. srazmerno veličini svojih gradova. 4). najbliži sused Atike s jugozapada. kao i atičko tržište" (I. Diplomatske pripreme za rat Pregovori između Peloponeskog saveza i Atine do kojih je došlo tokom 432. Držeći Megaridu. što je usledilo 446. Sparti je trebalo još vremena za vojne i diplomatske pripreme. pošto su je Atinjani gotovo zvanično istakli za vreme pregovora sa Spartom. 125. 67. i pružili utočište odbeglim atinskim robovima" (I. kad su tužbe saveznika na samovolju Atinjana (među njima su bile najoštrije izjave korintskih delegata) naterale spartansku apelu da proglasi Atinu krivom za narušavanje tridesetogodišnjeg ugovora. Najzad treci povod koji je konačno predodredio odluku Peloponežana da objave rat bila je tzv. bile zatvorene luke koje su se nalazile u atinskom posedu. megarska psefizma. Megara je održavala uske veze s nizom kolonija koje je sama osnovala na Siciliji (Trotil. g.com For evaluation only.. što je potrajalo još oko godinu dana. posebno Geranijski prolaz. preraa kojoj su za Megarane.da ne može biti odlaganja" (I. Taps. njena teritorija bila je izuzetno značajna po obe strane. načine nove brodove. on je postao neizbežan. delimično Selinunt)." (Π. Lakedemonjani su. predstavljale su vanredna skloništa za ukotvljavanje flote. Shvatajući da ne mogu da pobede Atinu bez prevlasti u pomorskim snagama. Njene luke. Tukidid dosta iscrpno govori ο vojnim pripremama Lakedemonjana.Međutim. ovog puta bili vrlo vešti i pod parolom slobode za sve Grke obezbedili za sebe maksimum saveznika za predstojeći rat kako među slobodnim helenskim polisima tako i među atinskim saveznicima. Pri tom treba ukazati da su spartanski diplomati. 2). Izgleda da je poslednja okolnost odigrala veoma važnu ulogu.Troje su se nalazile na Korintskom odnosno Saronskom zalivu. 4).. 4). 7. Borba za Megaru predstavljala je jedan od uzroka prvog rata između Ktine i Sparte (I.. „uprkos postojećem ugovoru. krivaca za ubistvo Kilona. koji su stali na njihovu stranu. Odnosi između Megare i Atirie narocito su se zaoštrili zbog izlaska Megare iz Atinske ariiee. da.foxitsoftware. što je praktično označavalo zahtev za proterivanje Perikla koji je po svojoj'majci vodio poreklo od roda Alkmeonida.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.. 2). Paga i Niseja. „Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije. 1. kao i zbog njene podrške Korintuu borbi protiv Korkire (1. Jasno je da je takav zahtev bio demonstrativan. Atina bi zatvorila spartanskim falangama izlaz sa Peloponeza i odsekla bi ih od njihovih saveznika u srednjoj Grčkoj. Na skupštini su bili utvrđeni kontingenti pojedinih saveznika. U borbi između Atine i Sparte pozicija Megare nije bila čvrsta I sigurna. Megara Hiblejska. Lakedemonjani nisu toliko računali na proterivanje Perikla koliko na to-da će 10 . g. Megara. 48. Kao motiv za takvu odluku navodilo se da su Megarani „uzorali svetu zemlju. Osim toga. Za Spartu je Megara značila obezbeđenje kontakta sa savezničkom Beotijom. Pitanje rata faktički je bilo rešeno na skupštini održanoj u Sparti tokom jula i avgusta 432. kao i sa Vizantom i Kalhedonom na Bosforu (IV.46. 2). g. uz to megarski demokrati u čijim se rukama nalazila vlast u pilosu stalno su se kolebali između atinske demokratije i peloponeske oligarhije. Ubrzo posle toga Lakedemonjani su sazvali sastanak delegata Peloponeskog saveza radi donošenja zvanične odluke. atinska eklesija donela je specijalnu odluku ο Megari (megarsku psefizmu). Što se tiče diplomatskih priprema za rat. tom prilikom doneta je odluka . 103.. nalazila se na samom Istmu. interesantni su sa gledišta diplomatskih priprema za rat.. Prema tome. Tukidid ne govori ο masovnom bežanju robova samo u vreme ratnih operacija već i u prethodnom periodu.

Druga etapa diplomatske borbe započela je zahtevom Spartanaca da se prekine opsada Potideje i da se da sloboda Egini. međutim.1). 12. g. 2). Kao odgovor na ovo Atinjani su postavili svoj protivzahtev ο tome da se iz Sparte proteraju ljudi uprljani ubistvima helota na Tenaru_(464. Tako se peloponeski glavnokomandujuci nadao da će okončati rat jednim jedinim udarcem. 127. 6). 2). Arhidamov rat trajao je od početka aprila 431..foxitsoftware. Arhidam se. nezadovoljstvo seljaštva trebalo je jako da potkopa Periklove pozicije. Atinjani su ga vratili uz svoju pratnju „kako Melesip ne bi s kime stupio u vezu" (Π. godine pre n. Posljednji izaslanici došli su u Atinu krajem zime 431. Tukidid kaže: „Javno mišljenje. 8. Glavni zahtev Spartanaca u toj etapi odnosio se na ukidanje megarske psefizme. 20. pod komandom dvojice beotarha. g. osim toga.. g. 11. možda ipak izaći protiv njih i da neće gledati kako im se pustoši zemlja" (Π. U vezi s tim u Atici su zadržani svi Beoćani koji su se našli u Atici. nadao da će Atinjani . njihov zahtev izazvati razdraženost građana protiv njega" (I. 3).e. i tada joj je bila dodeljena drugorazredna uloga. Moguće je da su Spartanci računali i na pomoć atinskih oligarha. iznenada je napao na Plateju koja se nalazila na granici Atike. g. Na osnovu Periklovog predloga atinska eklesija je odgovorila na spartanski ultimatum oštrim odbijanjem. Arhidam je hteo da provokacijom izazove Atinjane i da ih uvuče u bitku. 139. Međutim. pre n.kad budu videli kako pustošimo njihovu zemlju i uništavamo njihova dobra" (II. ako vi (Atinjani) ostavite Helenima autonomiju" (I. 4). 11 . istina. Nije slučajno što je Perikle odbio pregovore sa spartanskim izaslanikom Melesipom koji je bio upućen u Atinu pred Arhidamov upad u Atiku.kod kojih je stasala mnogobrojna mladež i koji su za rat bili spremniji nego ikada ranije. Jedino u slučaju neuspeha tog plana trebalo je da stupi u dejstvo flota koja je bila postepeno pripremana. Znajući to. Ova mera spartanske diplomatije imala je velik politički značaj. Strateški plan Sparte Arhidam je formulisao u svora govoru Peloponežanima i saveznicima. s ultimatumom: „Lakedemonjani žele mir i biće mir. To je značilo prekid diplomatskih odnosa i u najskorije vreme moralo je da dovede do otvorenog rata." (Π.) i ubistvom kralja Pausanije u hramu Atine Halkioikos.11. ovi zahtevi Sparte bili su odbačeni. 2). Zbog jakog i naglog nadolaska reke Asop glavnina tebanskih trupa nije uspela da priđe Plateji I zarobjenici su pobijeni od strane Platejaca koji su bili jako ozlojeđeni izdajničkim napadom na njih. posebno zbog toga što su obećali da ce osloboditi Heladu. računajući na njihovu razjarenost . U Arhidamovom planu vidi se nastojanje da se Periklova grupa liši podrške mnogobrojnog atičkog seljaštva koje bi u slučaju peloponeske najezde izgubilo svoj imetak.e. Ocenjujući situaciju u Heladi posle tebanskog napada na Plateju.com For evaluation only. Za vreme prolećnih poljskih radova 431. Međutim. do zaključenja mira između Atine I Sparte 421. pri čemu su njihovi izaslanici izjavili da rata neće biti ako Atinjani prihvate te ustupke. više je naginjalo Lakedemoncima. Platejci su u zoru organizovali kontranapad i zarobili 180 Tebanaca među kojima je bilo više predstavnika najuglednijih beotskih rodova. To javno narušavanje tridesetogodišnjeg ugovora predstavljalo je početak Peloponeskog rata. ARHIDAMOV RAT Strateški planovi zaraćenih strana Prvi period Peloponeskog rata nosi ime Arhidamov rat po imenu spartanskog kralja Arhidama Π koji je u početku rata komandovao trupama Peloponeskog saveza. odred od 300 Tebanaca. Atinjani nisu bili u stanju da ira suprotstave čak ni polovinu broja hoplita i za njih bi bilo bezumlje da prihvate bitku na otvorenom polju. Arhidama je izjavio da vojska kojom on komanduje predstavlja ogromnu armiju „najveću i najhrabriju vojsku" (Π.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Ratne operacije otpočeli su Tebanci.

foxitsoftware. Atinska strategija izložena je u Periklovom govoru: „Savetovao im je isto što i ranije: da se pripremaju za rat i da sa polja unesu u grad sve što 12 .com For evaluation only.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.

5.com For evaluation only. 13 . Brasidin put 423.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.e.foxitsoftware. 3.. pre n. 2. Sicilijanski pohod Atinjana 415. 4.e. Sparta 11 njeni saveznici. pre n.e. g. Neutralne oblasti Grčke. g. pre n. Atina i njeni saveznici 431. Grčka u vreme Peloponeskog rata: i.. g.

Tek je radikalna robovlasnička demokratija. Kad bi oni (Atinjani) vladali morem živeći na ostrvu. moći sa svih strana ratovati oko Peloponeza" (II. sicilijanske katastrofe i uz pomoć persijskog zlata.damovog rata. dopunila Periklov plan. zbog ličnih svađa. Kao najbolja potvrda pravilnosti i realnosti toga može poslužiti priznanje njegove celishodnosti koje daje principijelni protivnik Perikla: „Vladari mora mogu da čine to što tek ponekad uspeva vladarima kopna pustošiti zemlju jačeg. 34 Pitanje ο tome koliko je Periklov plan bio realan izazivalo je i još uvek izaziva velika neslaganja u literaturi. i da drže čvrsto vlast u rukama nad saveznicima. imaju. Π. 7. „Atinski ustav"." (Π.Njegova najslabija strana sastojala se u tome što je on žrtvovao interese atinskog seljaštva čija je imovina bila podvrgnuta nemilosrdnom uništavanju i potpunom razaranju.com For evaluation only. Radi uspeha blokade trebalo je da se ona sprovede s obe strane zato suTitinjani „slali izaslanike sve više u oblast oko Peloponeza. da nateraju neprijatelja da pre ili kasnije zatraži mir. Tako je Perikle u ono vreme s puno razloga predviđao da će Atina lako moci da dobije rat ako ga bude vodila samo sa Peloponežanima" (II. 12. mogli bi da nanose štetu drugima kako hoće. snagu opozicije i odnos atičkog seljaštva prema njemu. preko njega su prolazili glavni putevi korintske trgovine. a sa njima i onima iz Sicilije. brodovima se upravo može prilaziti mestima gde neprijatelja ili uopšte nema. Mi nemamo nikakvog razloga da ne verujemo u Tukididovu procenu situacije. ipak dao objektivnu karakteristiku Periklovog plana: „Pošto su u Siciliji pretrpeli poraz s najvećim delom vojske I sa flotom. ako se budu uzdali u njihovo prijateljstvo. 4 i 14). da ne ulaze u ratni okršaj. naprotiv. jer im je bilo jasno da će. koja je pod rukovodstvom Kleona i Demostena došla na vlast u toku rata. kao i saveznicima koji su se u najvecem broju protiv njih odmetnuli. 59-64). iz Sicilije je na Peloponez odlazilo i žito.scima vojne katastrofe.13).. Mnogi oštro osuđuju Perikla zato što nije uzeo u obzir odnos klasnih snaga u Atini. Kefaloniju. pod svežim uti. pružali su otpor i Kiru. u Korkiru. Kako je već rečeno. 8 14 . već je isto toliko predstavljao i jednu socijalno-političku meru. koji se pridružio Peloponežanima i davao novac za njihovu mornaricu. Dugotrajna blokada obala Peloponeza i prekid trgovinskih veza s Korintom morall su. 13. nego da se presele u grad i da ga brane. u njemu je bila uzeta u obzir ogromna nadmoć Peloponežana u kopnenim snagama i istovremeno se izražavala želja da im se nametne iscrpljujući rat u kojem bi odlučujuću ulogu morala da odigra flota i finansijska moć Atine. uključivši u njega aktivna dejstva flote. Akarnaniju i Zekint. ili gde ih je malo. Sama ta okolnost već je predodredila porast opozicije Periklovom kursu u opkoljenoj Atini i zadala je ogromne štete borbenoj sposobnosti Atine na početku rata. Nikakav drugi plan rata Atina nije mogla da izradi zbog ogromne nadmoći Peloponežana na kopnu. 2). pošto je Tukidid. pokazao je dalekovidost Periklove politike. sinu persijskog kralja. Perikle je savršeno dobro znao i imao je na umu sve te okolnosti (upor. 65.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. 3). a zatim. a u gradu već bili na ivici građanskog rata. to je i dovelo do Nikijina mira koji je bio povoljan za Atinu. njegov govor koji navodi Tukidid. Celokupan tok Arhi. nisu udarili jedni na druge i propali. Prema tom planu348 važna uloga pripadala je atinskim uporištima na Jonskom moru. Π. Vojno-ekonomski potencijal Atine u početku rata bio je veći nego potencijal Sparte koja je uspela da slomi svog neprijatelja tek posle epidemije kuge. ipak su skoro deset godina odolevali starim neprijateljima.foxitsoftware.. a da sami ne trpe ništa loše" (Pseudo-Ksenofont. Drugi ozbiljan minus atinskog plana bio je u tome što je floti bionamenjen samo pasivni zadatak blokade Peloponeza bez iskrcavanja desanta I stvaranja uporišta na neprijateljskoj teritoriji. prema Periklovom planu. I nisu se predali sve dok sami. To nije tačno. Strateški plan Perikla kao i svaki ratni plan nije bio plan čisto vojničke prirode. da treba da opreme brodove u kojima leži i njihova snaga. To je bio odbrambeni deo plana.

junak komedije Dikeopol izjavljuje da prvi od zaudara na smolu i vojničku opremu (aluzija na službu u raomarici i armiji). jaki i tvrdoglavi. takođe: „Smrću ću im se svetiti za moje zgažene njive. Prorok Amfitej donosi bocama tri vrste ugovora iz Lakedemona. a vinogradi su nain Pogaženi. i takođe: . Dovoljno je da se setimo onog jasnog prikaza koji daje ideolog antičkog seljaštva Aristofan u „Aharnjanima" (175-203). njega progone Aharnjani „Zdepasti. tako da su Atinjani sa zidina svoje prestonice gledali kako propadaju njihova dobra. počeli da sa polja preseljavaju u grad žene. Međutim. Da bismo u potpunosti shvatili socijalno-ekonomski značaj štete koju Atika doživela zbog najezde Arhidama treba da uzmemo u obzir još okolnosti. najpodliji! Ti nosiš mir. pre nego što počne da pristiže rod. Saznavši za to. zahvaljujući sporosti Arhidama. 1).. 512). Α Aharnjani nek idu k vragu Slobodan od rata i briga njegovih. Kad Arhidamova politika iščekivanja nije dala željeni rezultat. a treći na nektar I ambroziju. 634). 1). 628-629.com For evaluation only. preko Eleusine i Trijaske ravnice uputili prema najvećoj atinskoj demi Aharnjana.foxitsoftware. ipak je u vreme Perikla „većina njih (Atinjana) od početka u davnini i u buduće vreme do samog rata živela u porodicama na svojim poljima. Međutim. Kao kamen čvrsti ljudi. on započe pustošenje Atike. 231-232. naročito zato što su posle persijskih ratova tek nedavno bili obnovili svoja gazdinstva" (Π. Broj hoplita koje Aharnjani spremili u atinsku armiju iznosio je oko 3000 pa se lako može zamisliti koliko je bilo njihovo negodovanje zbog Periklove neaktivnosti. Stanovnici Atike uglavnom su gajili baštenske kulture bavili su se vinogradarstvom i gajenjem maslina iziskuje dugogodišnji rad. 9 15 . 14. decu I da prenose pokretnu imovinu. Posle uništenja svih dobara Atinjani ne bi imali više šta da gube i zato bi bez sumnje ostali gradskih zidina. ne treba da zaboravimo karakteristiku antičke poljoprivrede. Prema njegovom mišljenju. Scena se završava Dikeopolovim rečima: „Njega uzimam ja i pijem i crpim. otuda im bilo lako da pokrenu s mesta čitavo imanje. Vraćam se kući da slavim Dionisa. Ta dema nalazila samo 9 kilometara daleko od Atine. pretnja pustosenjem Atike morala je da deluje na Atinjane gore od samog stvamog pustošenja. uništavali su čak i drvene delove zgrada. ovog citata mogao bi izgledati kao preterivanje od strane Tukidida jer je Kserksovog poraza prošlo pola veka.I neka bude! Posekoše smokve u vrtu mome Sam sam ih sadio. I svi na sav glas povikaše: . Prvo: bez obzira na znatan napredak zanata i trgovine. Početak ratnih operacija Tokom prve dve godine rata ratne operacije su se odvijale prema strateškim planovima zaraćenih strana. „Atinjani su. dragi na izaslanike i savezničko odugovlačenje. stari.sitnu i tovarnu stoku prebacili su na Eubeju i na draga susedna ostrva" (II."359 Okusivši od sve tri vrste ugovora: petogodišnjeg. peloponeska vojska je upala u Atiku.. Atinjani su stigli da posakrivaju ljude i svu pokretnu imovinu iza Dugih bedema i po ostrvima.Ah." 35Upor... Smrću za spaljene voćnjake i vinograde" („Arhaiijani". Arhidamov račun bio je jednostavan: hteo je da natera Atinjane na borbu. naročito oblasti Aharnjana. gajio i odgajio svojom rukom!" ili: „Pogažen je moj vinograd i nema više maslina dragih!" („Mir". g. desetogodišnjeg tridesetogodišnjeg. 16.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.. Peloponežani su se pored Enoje. Sredinom juna 431. borci maratonski..

com For evaluation only. rat se odvijao u skladu s Periklovim predviđanjima. Živo Tukididovo kazivanje prikazuje nevolje kojima je stanovništvo bilo izloženo. To je predstavljalo otprilike 1/3 gotovine kojom je raspo. kaljem riajvećeg tračkog plemena Odrisa. Iduce. Prelaz stanovništva Kefalonije I Zakinta na stranu Atine utoliko je značajniji što su to bile kolonije Korinta I dorske po sastavu stanovništva.no je stajala oko 2000 talenata. takođe priključila Atinskom pomorskom savezu.ha od njegova dolaska." 37 Za opsadu Potideje Atina je utrošila velika sredstva. II. mocna eskadra u sastavu 100 atinskih. Pseudo-Ksenofont „Atinski ustav". Natpis IG I2. uglavnom na moru. Neki su se smeštali i u kulama na gradskim zidinama i gde god je ko mogao. vratiše kućama. ona je zauzela korintsku koloniju Solij.foxitsoftware. uopšte uzevši. Pošto su na teritoriji Atike proveli oko mesec dana Peloponežani su morali da odstupe od Aharnjana i da se preko Oropa povuku u Beotiju. koji se nalazio u podnožju Akropolja i u kome se nije smelo stanovati zbog proročanstva.lagala atinska blagajna početkom rata. 397 postavili su 429. atinski hopliti nisu izašli u susret neprijatelju. I konačno u zimu 429. Jer. kad su se svi ovi sakupili. g. I2.. Celo ostrvo bilo je očišćeno od starosedelaca i sva zemlja podeljena među 2700 kleruha. prema Periklovom planu. Trezena.. Ovog puta zemlja je bila opustosena mnogo teže nego prethodne godine. 17. Prema tome. Iduće godine moćna atinska flota sa 4000 hoplita. Tokom prve dve godine rata akcije Atinjana izvođene su. žive bez brige. Jasnoje daje uništenje voćnjaka moralo daogorči i baci u očajanje atičke seljake koji su sedili sakrivenl iza nepristupačnih bedema Atine. 11 16 . za vreme opsade Potideje. što je iznosilo preko 1. Perikle je jednako odugovlačio sa sazivanjem narodne skupštine u Atini. Flota se sastojala od 100 atinskih i 50 hioskih i lezboskih trijera. g. dugo je obuzdavao provalu nezadovoljstva hoplita iz seoskih dema i na taj način stvarno je spasao kopnenu vojsku od neminovne propasti. g. Strateški vrio važno ostrvo Zakint još ranije je stupilo u alcciju na strani Atine. u ovom slučaju možda je delovao primer Korkire. u gradu nije bilo dovoljno mesta. U leto 431. koja se. Istina. Ustupivši Terniu makedonskom kralju Perdiki. otpustivši savezničke kontingente. Opsada je trajala 2. 14: „Pri takvom stanju od navale neprijatelja najviše stradaju seljaštvo ι bogati Atinjani. Atinjanisu i njega pridobili za svog saveznika..5 godine i ukup. s tom razlikom što je Ariiidam ušao u Atiku početkom juna i od Ahamjana krenuo na jugoistok u pravcu laurijskih rudnika.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Atinjani su na severu tokom prve dve godine rata postigli značajne političke uspehe. Tu. g. s vojne tačke gledišta ni jedna od zaraćenih strana nije postigla odlučujući uspeh tokom prve dve godine rata. Ništa manje nije stajalo ni održavanje flote. pridošlice 10 36 Upor. Prva je bila navala aizbeglica iz cele Atike.3610 Međutim. „Kad su došli u glavni grad. posle velikih napora osvojena je Potideja37 Uopšte uzevši. 3). u hramovima. i osigurali za sebe njegovu vojnu pomoć protiv Halkidičkog saveza. na stranu Atine prišla su sva četiri polisa Kefalonije. Osim toga sklopili su savez sa Sitalkom. dve međusobno povezane činjenice znatno su doprinele pogoršanju položaja Atine i Perikla lično. pa čak i sa konjicom. Pad Perikla Međutim.5 talenata dnevno. Tom prilikom opustošena je peloponeska zemlja oko Epidaura. Tog letnjeg pohoda Peloponežani su ostali u Atici najduže oko 40 dana.. u Akarnaniji. Hermione i mesto 11 Prasija u Lakoniji. Važnu atinsku meru u prvoj godini rata predstavljalo je proterivanje Eginjana. 430 g. Sačuvana su dva atinska natpisa koji se odnose na opsadu Potideje I njeno osvajanje.. Α što se tiče takozvanog Pelargika. g. Ali ni 430. čime su bile prekinute kopnene veze Korinta sa severozapadom. Uspeli su da pridobiju veci brpj tesalskih polisa (II. dok demokratski elementi koji dobro znaju da od njihove imovine neprijatelj neće ništa spaliti i uništiti. 50 korkirskih i nekoliko jonskih trijera opustošila je obale Peloponeza. Zatim se. bez stra. atinski kolonisti (έποικοι) upućeni u Potideju radi njenog naseljavanja. napad se ponovi. U doba najveće zategnutosti 4600 hoplita primalo je po dve drahme dnevno (ΙΠ. Međutim. Nesumnjiv uspeh postigla je atinska eskadra u jonskim vodama. samo je mali broj dobio smeštaj i našao utočište kod prijatelja i rođaka.945 uklesan je na nadgrobnom spomeniku Atinjanima koji su izginuli 432. dok je većina našla sklonište u nenaseljenim delovima grada. 22. Natpis IG. 3). bez obzira na svoje rodbinske veze s Peloponežanima. krenula je na more pod komandom samog Perikla.

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

su kasnije za svoj smeštaj razdelile Duge zidove, kao i veći deo Pirejskog zida" (II, 17, 1-3). Ο teskobi koja je zavladala u Atini govori i Aristofan u „Vitezovima" (791792):
,,I to mi se zove Ijubav! Zar ne vidiš kako se on vec osmu zimu zavlači U podzemlja, bmad i u vlažiie kuće, podrame i gnezda jastrebova".

S druge strane, položaj Atine u drugoj godini rata komplikovao se zbog strahovite epidemije crne kuge koja je buknula u prenaseljenom gradu. Bolest je najpre iz Persije preneta u Pirej, a zatim i u Atinu. Teskoba, očajne higijenske prilike, nespremnost atinskih vlasti da prime i smeste ogroman broj izbeglica iz Atike, sve je to još više pogoršavalo nesrecu. „Atinjani su bili pritisnuti i drugom nevoljom koja je nastala seobom seljaka u grad, pa su naročito trpele ove pridošlice. Pošto za njih nije bilo stambenih zgrada, oni su boravili po kolibama koje su u ovo letnje doba bile zagušljive te se pomor dešavao u strašnom neredu. Tela umrlih ležala su jedna preko drugih, a polumrtvi ljudi valjali su se ulicama i oko izvora, vapijući za vodom. Hramovi u koje su se smeštali bili su puni mrtvaca koji su u njima umrli" (Π, 52, 1-3). Epidemija je trajala dve godinejposlekratkog prekida nastavila se još godinu dana. O ogromnom mortalitetu stanovništva svedoči to što je od 27.(XX) hopiita od kuge umrlo 4.400 ljudi. tj. 15%. U odredu hoplita koji se nalazio kod Potideje od 4000 vojnika za 40 dana umrlo je 1500 ljudi. Veliko smanjenje broja građana Atine u potpunosti je onemogućilo akcije hoplita I istovremeno zbog opadanja broja veslača znatno su smanjene mogućnosti aktivnog delovanja flote. Sve te nesreće sručivši se na Atinu iznenada su prouzrokovale bitne promene u odnosu snaga unutar eklesije. U velikoj meri raspala se ona stabilna većina demosa na koju se Perikle oslanjao. Oligarsi koji su se još uvek nadali sporazumu sa Spartom počeli su da aktiviziraju svoju delatnost; osim toga, atički seljaci koji su izgubili svu svoju imovinu, smatrajući da je Perikle kriv za njihove nevolje, oštro su ga napali. Zbog svega toga Perilde je kažnjen velikom novčanoni kaznom i iduce godine nije bio ponovo izabran za stratega. U avgustu mesecu 430. g. u Spartu su upućerii izaslanici, ali pregovori nisu uspešno privedeni kraju, jer su uslovi za mir bili preterano teški. Iako se iduće godine raspoloženje demosa promenilo i Perikle ponovo bio izabran za stratega, unutrašnja politička borba u Atini ipak se sve više zaoštravala. Pošto je u septembru 429. g. Perikle uraro od kuge, atinski demos je ostao bez svog priznatog vođe. To je još više zaoštrilo političku borbu u Atini. Istina, zemljoposednička aristokfatija se još nije usuđivala na aktivno političko istupanje, prikrivajući svoje lakonofilsko raspoloženje I ograničavajući se na klevetničke pamflete protiv robovlasničke demokratije (slično pseudo-ksenofontovskom „Atinskom ustavu"). Zato se tim oštrije ispoljavaju protivrečnosti u samom demosu gde se vodi borba između dve glavne struje: umerene koja se oslanja na krupne robovlasnike pod vodstvom Nikije i radikalne koja pod rakovodstvom *. Kleona zastupa interese krugova zainteresovanih za očuvanje i proširenje arhee. Opsada Plateje Pi ve dve godine rata pokazale su da Atina teško može da vodi borbe na kopnu. Glavni cilj prva dva pohoda na Atiku 431. i 430. g., koji se uglavnom sastojao u uništenju dugogodišnjih poljoprivrednih kultura, uglavnom je već bio postignut. Međutim, sama Atina i dalje je ostajala van domašaja neprijatelja. Osim toga, Peloponežani su se ozbiljno pribojavali epidemije koja je harala u Atici. Zbog svega toga su Sparta i njeni saveznici unekoliko promenili svoje ratrie planove. 429. g. nisu vršili upad u Atiku. Tokom idućih godina Arhidamovog rata oni su se tamo pojavili samo dva puta: 428. g. pod komandom Arhidama kad su se ograničili na pustošenje plodne Trijaske ravnice i 427. g. kad je ekspedicija u Atiku bila izazvana pre svega željom da se pruži podrška Mitileni koja je digla ustanak. Otada, tokom 15 godina sve do Dekelejskog rata na Atiku nije bila izvršena ni jedna neposredna neprijateljska najezda. Glavna pažnja Spartanaca bila je usmeravana na sporedna ratišta gde su očekivali uspeh. Jedno od tih ratišta bila je Plateja. Taj mali polis ,istina opasan visokim bedemima, imao jesamo 400 vojnika sposobnih za borbu. Plateja je bila posebno važna kao istureni atinski položaj u Beotiji i oduvek je predstavljala opasnost za

17

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

saobraćaj izmedu Tebe i peloponeske arniije koja je upadala u Atiku. Posle pobede izvojevane nad Kserksom, Platejci su uživali „zaštitu svih Helena", ali su se uvek orijentisali na savez s Atinom, plašeći se agresije Tebanaca. I eto, na tako mali polis, 429. g. krenula je cela amiija Arhidamovih hoplita jačine 60.000 ljudi. Opsada Plateje koju je iscrpno opisao Tukidid veoma je zanimljiva u vojno-tehničkom pogledu. Zato ćemo se na njoj malo duže zadržati. Neprijatelj je čitav grad opasao gusto pobijemm koljem i zemljanim nasipom. U gradu su Platejci radili neprekidno 70 dana i danju i noću na podizanju novog nasipa s time da on bude viši od bedema opkoljenog grada. Platejci su istovremeno nadograđivali i unutrašnji zid koji je išao paralelno s nasipom. Da bi se sprečio požar, drveni delovi bederaa oblagani su kožom. Osim toga opsednuti su pravili potkope pod neprijateljski nasip i izvlačili zemlju unutra, u grad, tako da se neprijateljski našip stalno slegao. Kao dopunsku meru bezbednosti, Platejci su s unutrašnje strane gradskih zidova podigli još jedan zid. Pokušaji neprijatelja da probije gradske zidove pomoću naročitih sprava za opsadne operacije bili su sprečeni pomoću ogromnih balvana koji su debelim gvozdenim lancima bili pričvršćeni na vrhu zidova.Te su balvane spuštali na neprijateljske sprave za probijanje zidova, lomili su tako isturene delove ofanzivnog oružja, a zatim su ih ponovo dizali pomoću istih lanaca za koje su bili pričvršćeni. Videći da nemaju uspeha, napadači su odlučili da Platejce uguše dimom. S obzirom na malu teritoriju grada, ova je mera pružala izglede na uspeh. Ispunivši ceo prostor između nasipa i bedema granjem vezanim u snopove, Peloponežani su ga zapalili. ,,I nastade toliki plamen koliki niko nikad do onog vremena nije video, raspiren ljudskom rukom" (II, 77, 4). Međutim, veliki pljusak spreči uspeh akcije. I tek posle ovog neuspeha Peloponežani su podigli opsadno utvrđenje3812 oko Plateje I ostavili garnizon za opsadu; ostalu vojsku pustili su da se raziđe kućama. U opsednutom gradu bilo je 400 Platejaca, 80 Atinjana i 110 žena koje su dobrovoljno ostale u gradu. Svi robovi su na vreme bili udaljeni iz Plateje, verovatno zbog straha od izdaje. Sve starce, decu i većinu žena Platejci su još mnogo ranije evakuisali u Atinu. Pored svih upornih nastojanja Peloponežani još dugo vremena nisu mogli da osvoje grad koji se hrabro branio. U zimu, koristeći se nevremenom, polovina opsednutog garnizona u sastavu od 220 ljudi pokuša da se izvuče iz opsednutog grada pomoću unapred spremljenih merdevina. Popevši se na bedeme Platejci su se po mraku izvukli iz grada, pobili dobar deo garnizona koji je držao opsadu I probivši se najpre u pravcu Tebe krenuli su zatim ka Atini i tarao srećno stigli. Tek u leto pete godine rata, posle dve godine opsade, predade se Lakedemonjanima preostalih 200 Platejaca i 25 Atinjana. Lakedemonjani ih sve do jednog pobiju, a žene odvedu u ropstvo. Sam grad Spartanci sravne sa zernljom. Opsada Plateje jasno pokazuje nesavršenstvo opsadne tehnike tog doba I još bolje ilustruje nepristupačnost Atine za snage peloponeske armije. Ne treba zaboraviti ni to da je Atina raspolagala Pirejem. Dugotrajna odbrana Plateje još jednom je ubedljivo pokazala da se strategija Peloponeskog saveza nalazi u ćorsokaku.

12

38 To utvrđenje sastojalo se od dva paralelna zida od cigle u razmaku od 4,5 metra kojim su opasali Plateju. Zidovi su bili učvršćeni i kulama koje su se nalazile na malim razmacima. Spoljni zid bio je namenjen odbrani od eventualnog napada Atinjana.

18

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

Građanski rat na Lezbosu i Korkiri
Kao što vidimo, razvoj ratnih operacija Peloponežana tokom dve i po godine posle Periklove smrti ponovo je dokazao neosvojivost Atine. Štaviše, Atina je za to vreme čak I proširila svoju uticajnu sferu na zapadu u Akarnaniji i na jonskim ostrvima. Međutim, Periklov plan u svom ofanzivnom delu nije ni izdaleka pokazao onaj efekat koji su Atinjani očekivali. Biokada Peloponeza sprovođena je dosta intenzivno, ali ne u tolikoj meri da prisili neprijatelja na kapitulaciju. Doduše, među spartanskira saveznicima primec'uje se izvestan zamor. Tukidid, na primer, govori da su Peloponežani vec „bili izgubili volju da idu u rat" (ΙΠ, 15, 2), pa ipak bez aktivnih i rizičnih ratnih operacija, kao što je desant na Peloponez, Atinjani nisu mogli da očekuju pobedu. U to vreme otpočinje i naglo pogoršavanje unutrašnjeg položaja arhee a s njom, razume se, i položaj same Atine. Četvrte i naročito pete godine rata, uverivši se u vojnu nepristupačnost Atine oligarsi u polisima pod kontrolom Atine počinju s oružjem u rukama otvoreno da istupaju na strani Peloponeskog saveza. Ako su u početku rata sukobi imali uglavnom spoljnopolitički karakter i zasnivali se pre svega na spartansko-atinskom antagonizmu, sadašnje ratne operacije već dobijaju drukčije obeležje. Glavnu ulogu počinje da igra unutrašnja politička borba borba između oligarhije i demokratije koja se obično izražavala u obliku građanskog rata u polisima saveznicima Atine. Kao mesto za svoj prvi nastup protiv državne vlasti atinske eklesije oligarsi su izabrali „prekrasnu zemlju vina i pešme" Lezbos. Ovo ostrvo u severoistočnom delu Egejskog mora, koje iiiia površinu od 2400 km2 I 150.00 stanovnika najveće je i najbogatije u čitavom Egejskom arhipelagu. Za razliku od vecine članova arhee Lezbos je, kao i Hios, uživao izvesnu autonomiju i raspolagao vlastitom ratnom flotom. Lezbos nije predstavljao jednu jedinstvenu državu. Na njemu je bilo nekoliko nezavisnih golisa. U sevemom delu ostrva nalazila se Metimna koja je imala demokratsko državno uređenje. Na jugoistoku je ležao najveći polis Lezbosa Mitilena u kojoj je vladaia oligarhija. Ostala naselja ostrva: Antisa', Arisba, Pira'i Eres politički su se orijentišala na Mitilenu. Stanovništvo Lezbosa bilo je većim delom u rodbinskim vezama sa Beoćanima (III, 2, 3; Vm, 100, 3) i lezboska aristokratija održavala je političke veze sa tebanskom oligarhijom. U početku rata simpatije Mitilene prema Sparti znatno su ojačale I lokalna aristokratija pristupila je ozbiljmm pripremama za uštanak. Mitilenjani su počeli da zagrađuju svoje luke branama, utvrđivali su bedeme, opremali brodove, na Pontu su najmili razne radnike, kupovali zito itd. Najvažnija meru im je bila organizacija prisilnog sinoikizma sa ostalim stanovnicima Lezbosa. 'Osim toga, oni održavan je kontakt sa Peloponeskim savezom. Zbog toga su Atinjani u svojoj luci zadržali 10 mitilenskih trijera i u Mitilenu uputili 40 svojih brodova koji su bili spremljeni za plovidbu oko Peloponeza. Ti brodovi stavljeni su pod komandu Klejpida. Međutim, Mitilenjani su bili na vreme obavešteni ο tome I preuzeli su odgovarajuće odbrambene mere. Klejpid se nije usudio da izvrši otvoren napad. Pregovori do kojih je došlo nisu dali nikakve rezultate i Mitilenjani su uputili u Lakedemon jednu trijeru s nalogom da traži pomoć. Nijedna od neprijateljskih strana ni Klejpid, ni ustanici nisu započinjali aktivne operacije, očekujući pomoć: prvi iz Atine, drugi iz Lakedemona. Međutim, nešto kasnije, Atinjani su uz pomoć savezničkih odreda sa morske strane zatvorili obe mitilenske luke. U međuvremenu su izaslanici iz Mitilene stigli u Lakedemon; Spartanci su ih odmah pozvali na svečanosti u Olimpiju gde se održavalo opštepeloponesko savetovanje. Prikazavši položaj Atinjana kao vrio nezavidan, izaslanici su ukazali na iscrpljenost materijalnih sredstava Atine I zamolili Spartu da uputi vojsku u pomoć Lezbosu, predloživši joj da istovremeno izvrši napad na Atinu s kopna i s mora. Spartanci su rado prihvatili tu sugestiju. Međutim, mobilizacija saveznika koju su odmah objavili odvijala se veoma sporo, tako da su na Istam došli sanii Spartanci, a u suret im je izašlo 100 atinskih trijera. Osim toga 100 drugih atinskih brodova izvršilo je pustošenje obala Lakonije što je prisililo Spartance da

19

ali da ne objavljuju rat Peloponeskom savezu. bar za vreme tog rata.com For evaluation only. Kako u jednom. Borbe su trajale nekoliko dana. plašeći se narodnog gneva. nije se usudila da uđe u sukob s Atinjanima na otvorenom moru. 81. na idućem zasedanju pitanje je ponovo pretresano i. oligarsi su se opredelili za prihvatanje vlasti Atinjana i početkom jula 427.) na predlog Kleona. S velikim zakašnjenjem. Borba između izgnanika i građana trajala je veoma dugo sve dotle dok na ostrvo nije stigla 425. već se vrati na Peloponez. druge su pobili dužnici zbog novca koji su im dugovali" (ΙΠ. g. Zajedničko za događaje na Lezbosu ι Korkin jeste to što se inicijativa u oba mesta nalazila u rukama oligarha. Mitilenjaiii su odmah istupili protiv oligarha i postavili zahtev da se svim građanima podeli hleb. eklesija malom većinom glasova odluči da se kazna primeni samo na 1000 aristokrata. Sva lezboska zemlja (osim zemlje demokratske Metimne koja je ostala vema Atini) bila je podeljena među 2700 atinskih kleruha. Međutim. nije vredno pomena Koddrsidfmitilenski događaji imaju mnoge zajedničke crte. Jedan deo izgnanih oligarha utvrdi se na planini Istonu (severno od grada Korkire). Vecina robova priđe narodu da se zajedno bore. najnaprednijim polisima. . upućeno je Lezbosu 40 peloponeskih lađa. g.0be stranke pošalju svoje ljude u polja. 20 . Lezbljani su kleruhijama plaćali godišnji danak u visini od 54 talenta. g. pozivajući robove i obecavajući im slobodu. Čim su dobili oružje u ruke. Samo nekoliko vođa demokratije spasi se bekstvom u Atinu. Sve zarobljenike su pobili. Dotle je ovamo već stigao odred hoplita od 1000 ljudi pod komandom atinskog stratega Paheta. pošto je stigla trijera iz Korinta sa spartanskim izaslanicima. odlučeno je da se kazne smrću ne samo mitilenski oligarsi koje je Pahet uputio u Atinu već i svi Mitilenjani. Po dolasku druge atinske eskadre korkirski demokrati su se tokom sedam dana obračunavali s oligarsima i njihovim pristalicama. U tome je inače slaba strana robovlasničke demokratije uopšte. jer je Korkira predstavljala ključ za čitav Jonski ariiipelag.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. dok se demokrati orijentišu na Atinii. Ipak. adrugoj stranci priđe osam stotina plačenika s kopna" (ΙΠ.. zatim još 60 trijera. mitilenski oligarsi su bili prisiljeni da za odbranu grada naoražaju demos. Pre svega pomenućemo da se najžešca socijalno-politička borba odvija upravo u najrazvijenijim.U tome leži ι jedan od glavnih uzroka poraza Atine. tako i u drugom slučaju oligarsi traže pomoć Sparte. decu i žene treba prodati u ropstvo. koji je ogradio Mitilenu zidom I zatvorio grad i s kopna i mora. Pahet zarobi 1000 oligarha I uputi ih u Atinu. jaka atinska eskadra koja se tu zadržala na svom putu za Siciliju. tek krajem maja 427. to kod njih gomila takođe progoni blagorodne svojim pakosnim klevetama i mržnjom" piše verovatno pod utiskom događaja koje smo izložili aristokratski orijentisan autor pseudo-ksenofontovskog „Atinskog ustava" (I. prvo 11. da se poruše bedemi Mitilene i da joj se oduzme flota. 14). Tu su pobune otpočele odmah čim su se iz Korinta vratili aristokrati koji su bili zarobljeni u bitkama kod Epidamnosa i kod Sibotskih ostrva. 73). U takvoj situaciji. a žene odveli u ropstvo. Na prvoj skupštini (sredinom avgusta 427. Međutim.. sina Kleenetova. Korkirani su početkom rata odlučili da očuvaju odbrambeni savez s Atinom. To je izazvalo oružanu intervenciju obe zaraćene strane. oligarski organizuju zaveru i ubiju vođu proatinske partije Pitiju i 60 drugih demokrata. g.foxitsoftware. ono što je ostalo u životu od druge partije (oligarha). predali su grad Pahetu. Atinjani. koja je stigla posle kapitulacije Mitilene. organizovan je drugi napad na demokrate. Slični su se događaji odigrali i na Korkiri. Uz pomoć Atinjana demokrti su napali istonsko utvrđenje i zauzeli ga na juriš. Peloponežani su uputili na Korkiru 53 broda.4). a i dosta razlika. se hitno povuku. preteći da će u slučaju odbijanja zahteva predati grad Atinjanima. Oligarsi u čije je ruke pala vlast najpre su proglasili oružanu neutralnost Korkire prema obema zaraćenim stranama. Peloponeska eskadra. bez obzira na Kleonovo protivljenje. „Što se tiče saveznika. Ne dočekavši peloponesku eskadru koja je sporo napredovala prema Lezbosu. Na kraju Tukidid melanholično konstatuje: „Tako se svrši ovaj teški međusobni obračun. Pitanje ο tome kakva kazna treba da se primeni protiv Mitilenjana izazvala je u atinskoj eklesiji veliku raspravu. Uporna borba završi se pobedom demokrata. „Neki su pali kao žrtve lične mržnje. što je nateralo Peloponežane na povlačenje.

Pre svega moramo da pogledamo kakvo je bilo finansijsko stanje Atine.. Zategnutost političke borbe na Korkiri koju je tako živo opisao Tukidid ne može da se tumači samo plemenskim razlikama. bili koncentrisani po poljima. već samo ο napetosti tamošnje građanske borbe. Socijalna baza korkirske oligarhije bila je još slabija. Slobodna.saveznicima 21 . na početku rata Atina je imala što u novcu. Istovremeno ie Atina uputila r. očigledno. Naplata poreza davana je pod zakup. što u raznim vrednostima najmanje 9000 talenata. kao drugo da su oni. a koje se odnosi na učešće robova u građanskom ratu na Korkiri. Ako su se oligarsi u nizu polisa tokom pi"vog perioda rata uzdali u pobedu Sparte. Međutim. Na dnevnom redu su se nalazile odlučujuće mere kako u finansijskoj tako u čisto vojnoj oblasti. Međutim. koja je. ali eksploatisana sirotinja obračunavala se sa svojim tlačiteljima. jer su se njihovi glavni eksploatatori. Samo izdržavanje flote stajalo je Atinu 1000 talenata godišnje. Prema tome.foxitsoftware.1). Dve hiljade talenata odnela je opsada Potideje. krupni vlasnici brodova. vojni rashodi prvih ratnih godina progutali su gotovo celu tu sumu ogromnu u odnosu na ondašnje grčke prilike. nalazili u sastavu oligarhijske grupacije. pa su se prema tome bavili skupljanjem letine sredina avgusta). Placali su je građani tri najviše solonovske klase prema stanju svojih prihoda. 19. 2). I stvarno. Korkirani. Socijalni oslonac militenskih aristokrata bio je veoma uzak. g. Iz Tukididovih reči jasno proizlazi da se kao prvo na Korkiri nalazio veliki broj robova.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. a bliski Spartancima. Eisfora je predstavljala vanredni porez namenjen potrebania rata i bila je zavedena specijalnom odlukom eklesije. Na prvom mestu to je plemstvo i bogataši: razni zelenaši. „Sarai Atinjani su tada po prvi put dali 200 talenata direktnog poreza εισφορά (ΠΙ. 13. a u ratu najčešće pobeđuje mudrost i obilje novca" (Π. tokom prvih pet godina rata Atinjani su od saveznika dobili najmanje 3000 talenata na ime forosa. Zaoštravanje socijalno-političke borbe u Atini Zasad još nismo dodimuli veoma važno pitanje ο unutrašnjoj borbi u Atini koja se odigravala u na petim zbivanjima iz 427. Čitav Tukididov kontekst ne svedoči ο samostalnoj ulozi robova u građanskom ratu na Korkiri. Konačno. U svom opisu korkirskih događaja Tukidid nam daje nekoliko zanimljivih detalja koji karakterišu socijalni sastav oligariia. Od izuzetnog je značaja svedočanstvo koje smo naveli ranije. da se više nego iko drugi osećaju strani Atinjanima. U jednom od Periklovih govora Tukidida ukazuje se na bogatstvo državne blagajne kao na odlučujući faktor u ratnim proračunima: „Snaga Atinjana gradi se na prilivu novca od saveznika. i u ovom slučaju robovi su predstavljali samo pione u rukama vladajućih klaea. Njihova vlast stvarno se držala zahvaljujući ne poverenju većine građana vec samo tome što mitilenski demos nije raspolagao teškim naoružanjem. a još manje znamo ο njihovom direktnom ili indirektnom učešcu u socijalnopolitičkoj borbi tog doba. atinska blagajna se nalazila u stanju koje ni izdaleka nije bilo sjajno. Ο raspoloženju grčkih robova u V veku slabo smo obavešteni. Ona dolazi na vlast putem zavere i smatra da vlast može da se zadrži samo pomocu oružanih snaga Peloponežana. kao četvrto. „većina robova priključila se demokratima". kako se i moglo očekivati. i kao treće. Osim toga. većina robova je prišla na stranu demokrata zbog obećanja da će im dati slobodu. pa je i sama činjenica da im se neko obratio za pomoć protiv svojih sugrađana izgledala savremenicima kao nešto sasvim posebno. Odlučujuća uloga pripadala je ovde socijalnom momentu. morali su. jer su se robovi nalazili izvan građaiiskog društva. zemlje i robova. pogotovo zato što su ratne operacije koje su neprestano trajale stalno iziskivale nova dopunska sredstva. prema starohelenskom shvatanju. Osim toga. prema njihovom mišljenju. Dorani po svom poreklu. Već u doba mitilenske ekspedicije Atinjarri su pribegli za tadašnje doba jednoj izuzetnoj meri kao što je uvođenje jednokratnog direktnog poreza na imovinu građana. to se oni sada otvoreno opredeljuju za ustanke i na prvom mestu traže pomoc Peloponežana. bila neizbežna i strpljivo je čekali.com For evaluation only.

Lisikle je obilazio savezničke zemlje u Maloj Aziji i sakupljao novac. „Ime joj je bilo demokratija. 9). ο njenoj privlačnoj moći čak i van aristokratskih kragova svedoči već i sani glavni motiv u Aristofanovim „Aharnjanima". a u stvari. 50. kako je ranije rečeno. građani koji su radili na 13 39 Posle Periklove smrti Lisikle je jedno kraće vreme bio vođa demokratske grupe. 132 i 765) naziva Kleona najgorim čovekom posle Lisikla.. razume se. Pri tom.foxitsoftware. Pripadajući po svom poreklu rodu Alkmeonida. Bez obzira na to što ne treba izjednačavati raspoloženje oligarhijske opozicije i širokih seljačkih rnasa obe ove grape predstavljale su dva sastavna dela. To su bili oni krugovi demosa čiji su ekonomski interesi zavisili od moći arhee: zanatlije i trgovci koji su se bavili izvozom.com For evaluation only. što su horovi pevali zajedljive pesme prebacujući mu i grdeći ga zbog načina na koji vodi rat" („Perikle". i eisfora i sakupljanje novca od saveznika koje je obavljao Lisikle predstavljalo je samo kap u moru ratnih rashoda. Pre svega nastupili su lakonofilski aristokrati pod parolom mira sa Spartom. zato što je i sam bio socijalno vezan za aristokratske krugove.. 65. Odluke u vezi sa „buntovnim saveznicima" vođe demosa su donosile užimajući u obzir sve pomenute okolnosti. nije mogla da iraa vecinu u atinskoj ekiesiji postojala je još jedria socijalna grapa koja nije bila manje opasna po vlast Perikla. „Lezbljani su sami obrađivali svoju zemlju i morali su da plaćaju u novcu po 2 mine godišnje za svaku dodeljenu parcelu" (ΠΙ. Zajedno s velikim brojem atiiiskih vojnika poginuo je na ravnici Meandfa za vreme napada Karijaca. Jedino pustošenje Atikei strahovita epidemija kuge su za izvesno vreme pokolebali veru u Perikla. Tukidid daje veoma tačnu karakteristiku njegove uprave. To nezadovoljstvo koje je dolazilo sa dve strane vrlo dobro je okarakterisao Tukidid. a pošto je i sam bio dosta bogat.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. a bogatima zato što su izgubili svoja divna imanja koja su se sastojala od raskošnih kuća raspoređenih na teritoriji Atike. Prema tome ove su kleruhije bile nominalne. 65. Aristokrati su se mirili s vlašću Perikla još i zbog toga što se on stalno udaljavao od demokratskog poretka. Kako uživa Dikeopol (1169-1234) koji je zaključio separatni mir sa Spartancima u poređenju s nesrećnim vojnikom Lamahom! S druge stane. 2). 33). a posle smrti Perikla oženio se As.. „Atinjani su se u svojoj politici povodili za njegovim (Periklovim) sugestijama. Napadi na njega dolazili su sa dve strane. 2).. od skupocenog nameštaja I više od svega zato što su umesto mira imali rat" (Π. Lisikle je 428/27. Istu sudbinu je pre njega doživeo i drugi sakupljač poreza među „saveznicima" Melesandar. a s druge strane. „Njemu kaže Plutarh nije smetalo to što su mu mnogi od njegovih prijatelja stalno dosađivali raznim prekorima. izabran za stratega. 22 . Ο popularnosti te parole. zatim „brodska golotinja". uživao puno poverenje širokih masa demosa kao borac protiv oligarhije. ali je time skoro 3000 građana dobilo dopunski prihod od po dva obola na dan.pasijom. što je. atički seljaci i obični ljudi Atine na čija se ramena svalila glavna težina rata takođe su počeli da aktivno izražavaju svoje nezadovoljstvo. to nisu bile kleruhije običnog tipa kad su se sami klerusi preseljavali na novu teritoriju i radili vladajući svojim parcelama. Finansijsko pitanje komplikovalo se još i time što se osim neophodnosti popune ispražnjene državne blagajne u cilju aktiviranja ratnih operacija pred Atinu postavljalo još jedno pitanje koje nije bilo manje važno od pitanja rata to je ishrana gradske sirotinje i pauperizovanog seljaštva sateranog u Atinu iz čitave Atike. On je bio stočarski trgovac i jedan od Periklovih prijatelja. ako se može reći. konačnom odlukom eklesije ο mitilenskom pitanju predviđeno je da se čitava teritorija Lezbosa (osim Metimne) podeli između 2700 atinskih kleruha. Međutim. s jedne strane. vlast se nalazila u rukama prvog građanina" (Π. g.. Aristofan („Vitezovi". Perikle je uspio da dugo (punih 15 godina) rukovodi bučnom eklesijom koja se stalno kolebala u svom raspoloženju prvenstveno zbog toga. ali su im privatni život zagorčavale nesreće: običnom narodu zato što je izgubio i ono malo što je imao. Perikle je uživao poverenje mnogih aristokrata kojima su ležali na srcu državni interesi Atine. Na primer. Osim ove opozicije koja. „opozicije zdesna i sleva". radi naplate poreza dvanaest brodova pod komandom stratega Lisikla3913 sa četvoricom drugova" . Vlasnici lezboskih parcela Atinjani mogli su da ostanu u Atini.

on je bio stalno na oprezu. pripađao je najistaknutijem sloju atinskog plemstva. 14). ali su im privatni život zagorčavale nesreće: običnom narodu (δήμος) zato što je izgubio i ono malo što je imao. Sve ove sjajne karakteristike. privremeno su se udružili sa starim Periklovim neprijateljima sa lakonofilski raspoloženom aristokratijom. „Posle Periklove smrti Nikija je odmah dobio veći položaj na koji je bio doveden uglavnom glasovima bogataša i plemića koji su ga suprotstavljali drskom Kleonu. Melesijinog sina i pored Teramena za „najboljeg političkog radnika u Atini" („Atinski ustav". Nikija je bio jedan od najvecih bogataša u celoj Heladi. Nikija se osobito proslavio svojom darežljivošću u vreme raznih proslava koje su u Atini bile vrlo česte.. 28. Tukidid takođe govori ο Nikiji kao ο čoveku koji „celim svojim životom sledi utvrđene principe vrline" (VII. Simpatije naroda stekao je horegijama. i narod se prema njemu blagonaklono odnosio i podupirao je njegovo častoljublje" (Plutarh. 2). pri čemu se največi dio sastojao od gotovine (Lisija. Na čelu te grupe nalazio se Kleon. razume se. masa kleruha. 35) smatra da je veoraa verovatno da i poslednji proces protiv Perikla nije podstakao niko drugi nego Kleon. helijasta itd. Zahvaljujući tome. savez dve grupe od kojih je jedna zahtevala mir. 33). Njegova je imovina vredela najmanje 100 talenata. u prenapetoj političkoj atmosferi Atine tog doba. Nikija. za rat do pobede. Plutarh („Perikle".. on nije mnogo stradao od Arhidamove najezde.foxitsoftware. dajući karakteristiku raspoloženja Atinjana prvih godina rata: „. vođe ove grupacije u vreme rata bile su primorane da deluju veoma oprezno kako ne bi došli u situaciju da budu okrivljeni za izdaju. Prema Ksenofontu. 86. 3).. 5). Nikija je imao 1000 robova koji su radili u laurijskim rudnicima zarađujući tamo za svog gospodara svaki po jedan obol na dan („O prihodima" IV. U opadanju Periklovog autoriteta njegova je uloga bila vrlo znapajna. Priznati vođa ove grupe bio je Nikjiit. 65. Cilj te grupe predstavljao je mir sa Spartom. Možda time i treba 23 . ona se nadala da će posle zaključenja mira pomocu Sparte ugušiti radikalnu demokratiju. 47). a druga se borila za aktivizaciju ratnih operacija nije mogao da bude trajan. Periklov pad. podizanju hramova. pristalica umerene aristokratije. XIX. Veoma oprezan u svojim ocenama. Zato Ahamjani u istoimenoj Aristofanovoj komediji nastupaju kao zakleti neprijatelji mira sa Spartom. Ona vecina demosa na koju se u svojoj vlasti oslanjao Perikle konačno se pocepala. 5). Izgleda da su ti slojevi gradskog stanovništva posle Arhidamove najezde uživali podršku nekih grupa seljaštva koje je izgubilo svu svoju imovinu I nadalo se poboljšanju svog statusa jedino posle potpune pobede nad Peloponežanima. Aristotel. Gornji slojevi demosa. Međutim. Svoju političku karijeru počeo je još za života Perikla i kao i Perikle zauzimao je položaj stratega. Političke struje u Atini posle Periklove smrti jasno se karakterišu ličnostima Nikije i Kleona. Cim zablešte oštrice njene." (Π. Prema tome. Aristotela i Plutarha.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. vec na prvom mestu dme što se njegova politička linija u veoma zategnutoj situaciji Peloponeskog rata potpuno slagala s ličnim shvatanjima Tukidida. plašeći se Kleonova munjevita gneva" (Isto. Međutim. Priznati vođa te grupe postepeno je postajao Kleon. Na zajedničke akcije bogatili zemljoposjdnika i sirotinje protiv Perikla aludira i Tukidid. nisu bile uslovljene ličnim osobinama Nikije.com For evaluation only. Nikijina plašljivost I neodlučnost ušle su u poslovicu. vrištiš od stralia. Nikija. istina. a bogatima (δυνατοί) zato što su izgubili svoja divna imanja. Ο Periklovim strepnjama svedoče I Herniipovi stihovi: „Cim ugledaš (Perikle) da su Na tocilu započeli oštriti kamu. Osnovna masa gradskog demosa pod rukovodstvom bogatih zanatlija ergasterijarha bila je za aktiviranje ratnih napora Atine. gimnazijarhijama i drugim sličnim darežljivostima. sin Nikerata. nadmašujući u raskoši i umešnosti da ugađa ljudima sve svoje prethodnike i savremenike" (Plutarh.. smatra Nikiju pored Tukidida. I stvarno. Nikija. 2). a zarim i njegova smrt predstavljali su uvod u žestoku političku borbu u eklesiji. privremena osuda Perikla izgleda da je predstavljala rezultat aktivnosti opozicionog bloka „zdesna i sleva". koje su činili krupni zemljoposednici I krapiii bogataši zelenaši.

Mnoge i žestoke napade izazvao je Kleon protiv sebe predlogom da se povećaju plate helijasta (članova suda) od 2 na 3 obola po zasedanju (Aristotel. Protivnik Nikije bio je Kleon. već da vodi ofanzivne operacije na teritoriji samog Peloponeza. nastupio je s programom radikalnih mera kako vojnog. Zato je on predstavljao veoma pogodnu ličnost za one krugove koji nisu želeli širenje ratnih operacija. Kleonova gledišta ο savezničkom pitanju jasno izlaže Tukidid (ΠΙ. prema tome.. Čak je i Tukidid. lični neprijatelj Kleona. Vec je za neznalice. pa mu kaže: „Srećaii si izvukao loz! Rođen si.οn u to doba imao najveći uticaj na Atinjane" (ΠΙ. 6). pitajući Škembara: . poštene građane. i uz to odličan govornik. Α svećarima. jer ga je najlakše mogao nositi sa sobom. 24 . Aristofan u svojim „Vitezovima" ne naziva ga drukčije nego „Kleon od tri groša". To se vidi kako iz njegovog ponašanja za vreme kampanje kod Pila tako i na Siciliji. 3740). Aristofanovo ismejavanje Kleona najbolje svedoči ο tome kako ga je atinsko plemstvo mrzelo baš zbog njegovog porekla. Osnovna Kleonova ideja sastojala se u tome da Atina može da pobedi Spartu pod uslovom da se ne ograniči na odbranu. Aristofan u svom delu „Vitezovi" (1-154) koristi upravo te Nikijine karakterne osobine za porugu. bio prisiljen na stalno povlačenje pred svojim preduzimljivim i energičnim protivnikom. Svoj optimizam u ocenjivanju šansa zaraćenih strana Kleon je crpao iz tesne veze s demosom i u tome je bila njegova snaga. ipak morao da prizna da je . Kleonov otac „držao je radionicu u kojoj su radili robovi kožari". priznati vođa atinske radikalne demokratije. u srećan čas. ali je zato maksimalno koristio sve mogućnosti za vođenje pregovora ο miru. da se objasni njegovo nastojanje da svoju imovinu pretvara u novac. „Adnski ustav".Je si li ti od plemenitih?". Bilo je jasno da rukovodilac tipa Nikije neće donese pobedu Atini. sin Kleajnetov. tako ipolitičkog i finansijskog karaktera. Tokom čitave svoje vojno-administrativne delatnosti Nikija se trudio da nikad ne preuzima na sebe odgovomost za bilo kakve odlučujuće mere. čovek čvrstog karaktera.. Za razliku od Nikije Kleon je poticao iz običnog naroda Prema sholijama za Aristofanove „Vitezove" (uz 44 red). Jedan od junaka . Međutim. koga prikazuje kao čoveka koji je . Nikija je. bez obzira na sve svoje bogatstvo i veze.Vitezova" Demosten." — i nastavlja: . a da se njihove žene i deca prodaju kao roblje.Demagogija. Pre svega. Međutim. treba priznati da je njegov strogi i surovi predlog predstavljao logičnu posledicu njegovog shvatanja (a i Periklovog) ο tome da atinska vlast nad saveznicima predstavlja tiraniju. Kleon je u eklesiji zahtevao da se kazne smrću svi Mitilenjani. 2). već su pre bili za njihovo obustavljanje. i nije bila dovoljna čak ni za bedni minimum. saznaje da taj potiče iz naroda. vidim.. može održavati samo tiranskim sredstvima. nevaljalce" Dalje Škembar u istoj komediji prekoreva Demosa: . prema Kleonovom planu ovo je bila mera kojom je trebalo da se bar donekle ublaže ratne tegobe stanovništva. Nije za čestite. 36. I upravo na tačkama ovog programa u celini treba razmatrati pojedine Kleonove mere i govore.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Kao preduslov za takve operacije trebalo je da bude ostvareno sledeće: 1) smirivanje nemirnih „saveznika".A1' liciš ti na gomilu razmažeinih dečaka I guraš od sebe blagorodne prijatelje. štavljačima I kožoderima sav se predaješ radosno" Kleon.bio najbezobzirniji". kožarima. koji zna šta hoće.com For evaluation only. 2)materijalno obezbeđenje atinskih građana i 3) finansijsko obezbeđenje široko organizovanih ofanzivnih operacija.. U vreme rata Nikija nije mogao da nastupa otvoreno s parolom ο miru sa Spartom. Ova mera izgleda veoma stroga i nepravedna.foxitsoftware. 62. zna se nije za školovane. koja se. Kleon je bio tesno povezan sa širokim masama atinskog demosa.

U leto 426. on se već bio popeo na 304. 305—312) Taj dopunski godišnji rashod Kleon je pokrio osetnim povećanjem forosa. nije usledio zbog povećanja članstva Atinske arhee. opustošio je obale Peloponeza i stigao do Akarnanije. Zakinćane. Takav porast. kako izgleda. Taj nesklad između demagoga i stratega. neophodan uslov za sprovođenje takve politike bilo je savladavanje sporosti i izdaje u vlastitom taboru. šta bi radio onda? Šta bi smislio? I gde bi našao spas? Di bismo strmoglavce u vodu? Starac odgovara: Vidi bog. Takvo povečanje dažbina mada je bilo neophodno sa stanovišta ratnih potreba Atine. Kefalonce a delimično i Korkirane. opšte vojno rukovodstvo još je bilo u rukama Nikije i njegovih pristalica. mladi atinski strateg. posle prvih uspeha njegovi hopliti su se sukobili sa taktikom Etolaca naoružanih lakim oražjem. između političkih I vojnih vođa veoma je otežavao opšte rukovođenje državom.. Ipak taj nesklad nije bio rezultat lične tvrdoglavosti Kleona ili nervoze članova eklesije već se javio kao posledica političkog nepoverenja radikalne demokratije prema stratezima aristokratima. Međutim. moj oče. Surovo obračunavanje s Mitilenjanima bilo je. g. 433/32. jer se većina stratega obično slagala sa opreznim Nikijorn. koje je za Atinjane bilo neobično. eklesiju. Izvesne aktivne vojne operacije pominju se samo na zapadu centralne Grčke i na dalekom zapadu na Siciliji. predvodeći flotu od 30 brodova. Operacija kod Pila Tokom dve godine sve do letne kampanje 425. Međutim. g. 24). Jasno je da je pri tome celokupan iznos forosa porastao najmanje dva puta. Ovi su se klonili sukoba na 25 . a za vreme Perikla 600 talenata. Dok je za vreme Aristida foros iznosio 460. jednu od najvecih oblasti centralne Grčke kako bi u slučaju uspeha mogao da napadne Beotiju sa zapada. Pošto je opustošio leukadska polja i uverio se u nepristupačnost same Leukade.foxitsoftware. Jedna od najvažnijih karika Kleonova programa zbog koje su bile preduzete sve pomenute mere trebalo je da se sastoji u ostvarenju široke ofanzivne taktike. ja ne znam. Na pitanje Dečaka (Aristofanove „Ose"): . Demosten se uputi u Naupakt rešen da otuda preduzme napad na Etoliju. g.) primećuje se otvoreno neslaganje izraeđu eklesije I izvršnih organa vlasti. Gde večera. g. Učešce u helijeji za vreme rata često je predstavljalo jedini prihod atinske sirotinje. Od tog doba (427. „Aristid".com For evaluation only. Za razliku od Perikla koji je u svojim rukama faktički bio koncentrisao i političko rukovodstvo i vojnu komandu. To je bio period relativnog zatišja.Ah. Niz natpisa sa spiskovima obveznika forosa pruža mogucnost da se na konkretnim primerima prate promene u broju obveznika i porastu njihovih uplata. g. kasnije čuveni vojskovođa Demosten. a 425/24. njihov ukupan broj iznosio je 166. Pri tome je radikalna eklesija često bila prisiljena da se meša čak i u privatne naredbe stratega da bi obezbedila sprovođenje svoje političke linije.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. jer ljudi nisu imali mogućnosti da nađu druge izvore za ishranu. ova taktika trebalo je da zameni Periklovu taktiku blockade sračunatu na čekanje i da Atini obezbedi pobedu. ono je za stabilnost arhee značilo veliku opasnost. Gde bismo našli ručak" (Isto. Tu je ujedinio pod svojom komandom sve zapadnogrčke saveznike Atine: Akamance. razume se. u doba Kleona on je dostigao ogromnu svotu od 1300 talenata (Plutarh. Kleon je uglavnom mogao da deluje jedino kroz. da sudije Ne zasedaju u helijeji. namenjeno tome da zaplaši ostale polise pod vlašču Atinjana. jer je neizbežno moralo da pojača separatističke tendencije saveznika. vec je došao kao posledica toga što su Atinjani od metoda kolektivnog oporezivanja saveznika prešli na naplatu od svakog polisa posebno. Gde bi nam ti našao ručak.

3). I zato.foxitsoftware. ležeći nasuprot Eubeji.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Poraz Atinjana u Etoliji podstakao je Peloponežane na ofanzivu u tom rejonu. Taj skoro nenastanjeni rt nalazio se u jugozapadnom delu Peloponeza. kongres u Geli na kome su zaključili rair. U isto vreme aktivira se atinska politika na Siciliji. 2). Spartanska vojska pod komandom mladog i neiskusnog Arhidamova sina Agisa nalazila se u to vreme u Atici. 15 14 26 .ovaj je izvukao pouku iz svog prošlogodišnjeg poraza i za borbu izabrao teren koji je bio jako neravan. 41 Strateški položaj Herakleje bio je izuzetno povoljan.) sakrio je jedan deo svojih hoplita u zasedu. pored toga. ali su obasipali Atinjane i njihove saveznike malim kopljima i strelama.4115 Oslanjajući se na tu koloniju. Ta jaka armija opustošila je zemlju ozolskih Lokriđana i Naupakćana i zatim se uputila na zapad u Akarnaniju protiv Demostena koji je nešto ranije bio potučen od strane Etolaca. pod teškim oklopima i sa teškim oružjem. To je bilo učinjeno zbog toga što je atinska eklesija otvoreno ispoljavala preteranu zainteresovanost za Siciliju. držeći Pil kao uporište.com For evaluation only. bili potučeni od strane svojih „zaostalih" protivnika4014 i Demosten je bio prisiljen da se povuče prema Naupaktu. Obala poluostrva na taj način stvarno je bila nezaštićena.. Asim toga. Ona je na prvom mestu zatvarala izlaz iz Termopilskog klanca i zabijala se kao klin između Atine i Tesalije koja je bila u dobrim odnosima s Atinom.. g. zahvaljujući tora manevru do nogii je potukao mnogobrojniju vojsku Peloponežana i tako učvrstio uticaj Atine na zapadu. tako da su čak i saveznici Atine smatrali da ona za njih ne predstavlja ništa manju opasnost od Sirakuze. Peloponeska flota bila je upućena u korkirske vode. Sa atinskom eskadrom uputio se Demosten. otvorenom polju. Poraz peloponeske armije od 3000 hoplita u stvari je predstavljao prvu veliku pobedu Atine na kopnu. Sicilijanska ekspedicija postigla je vrlo važan uzgredan rezultat koji je predodredio celokupan dalji tok ratnih operacija sve do Nikijinog mira. Procenivši situaciju sa svih strana. da sa sigurnošću brane teren" (IV. Bitkom kod Solija ne samo da je Peloponežanima skinut oreol nepobedivosti već je zahvaljujući toj pobjedi bio ojačan uticaj radikalne partije u Atini koja je pored svog političkog rukovodioca Kleona stekla i vojskovođu Demostena. Atinjani odluče da na ime pomoći Leontinjanima upute za početak 20. Demosten koji se nalazio u tesnom kontaktu sa Mesenjanima iz Naupakta i sprovodio u 40 „Bacajući mala koplja Etolci su stizali begunce i zahvaljujući svojoj brzini i lakoći naoružanja mnoge ubijali n a mestu" (ΙΠ. a zatim još 40 trijera. g. Međulim. g. Međutim. mogli bi da im (Lakedemonjanima) zadaju mnogo štete i. pogodna luka omogućavala je dopremanje hrane. a nenastanjenost okoline otežavala je neprijatelju vođenja ratnih operacija. 98. Demostena su na prvom mestu privlačili veoma povoljni prirodni uslovi za odbranu Pila. I na to ukazuje Tukidid: „Mesenjani su tu od davnina stanovali. 427. Tako su atinski hopliti. Obilje šume i kamena olakšavalo je podizanje veštačkih odbrambenih utvrđenja. u Meseniji. Lakederaonjani su još prethodne godine osnovali koloniju Herakleju u Trahiniji. Bez obzira na to što su se pred atinskom flotom nalazila dva važna zadatka pražanje poraoci korkirskim demokratima i rat sa Sirakuzom Demostenu je bilo dozvoljeno da upotrebi brodove i za ratne operacije na Peloponezu. Herakleja je vezivala deo atinske flote. u Atinu je stigla delegacija iz sicilijanske kolonije Leontine koju je predvodio poznati sofist Gorgija. U bici kod Solija (novembra 426. prošlogodišnji pobednik nad Peloponežanima kod Solija. 3. Ali najvažnije je bilo to što je Pil ubuduće mogao da predstavlja centar za ujedinjavanje Mesenjana u njihovoj borbi za oslobođenje od Sparte. udaljen više od 70 kilometara od Sparte. ubrzo po dolasku atinske flote delegati svih zaraćenih sicilijanskih polisa održaše u Jeto 424. Kasnije je Brasida upotrebio Herakleju kao bazu za pohod u daleku Trakiju. Vreme za operacije u neprijateljskoj pozadini bilo je vrlo pogodno. Kao mesto desanta izabran je Pil. Peloponežani su uputiJi 3000 hoplita kao pomoć Etolcima.

rukovodeća lica Sparte upute se na mesto borbe i ponude atinskim stratezima primirje čiji su uslovi bili vrlo teški za Lakedemonjane. Atinjanima je za vreme pregovora ustupljena čitava peloponeska ratna flota. tražili mir prihvatiti sadašnju ponudu za završetak rata. Uz takvu nadmoć. Pošto su se u tom odredu nalazili najugledniji Spartijati. a odatle je sam na obalu iskrcao posade sa tri preostala broda.com For evaluation only. nesumnjivo je računao s time da u slučaju uspeha digne masovni ustanak helota u Meseniji.. Situacija se iz osnova promenila. kategorički postavi uslov da se pregovori vode samo u eklesiji. kao i u prethodnoj karakteristici Kleona prevod u izdanju 1915. u prevodu se uopšte ne oseća smisao veoma važne reči πιθανωτατος . pri čemu nije bio siguran ni u mogućnosti povlačenja zbog toga što se atinska flota uputila prema svojoj maršruti.. Da bi ga izolovali od luke. g. Međutim. Ali Kleon. a pet trijera ne bi bilo dovoljno za odbijanje napada Peloponežana. 42 U ovoj. iskrcan je jedan odred sa 420 hoplita izabranih kockom svih lohova. prijateljstvo I uzajamnu podršku". saznavši za to da se iskrcao desant.U to doba u očima narodnih masa najuticajniji demagog". spartanski izaslanici su neprijateljski dočekani u Atini. na pustom ostrvcetu Sfakteriji.foxitsoftware. koje je od Pila odvojeno samo uskim moreuzom od 120 metara.Rečenica: ανηρ δημαγωγός κατ'έκεΐνον τόν χρόνο ων καΐ τώ πλήνει πιθανωτατος prevedena je:. Lakedemonjani su se nadali da će brzo završiti s Demoštenom. i to ne samo ona kod Pila već i iz cele Lakonije. Opazivši te pripreme. I stvarno. Spartanci su nameravali da moreuz između Pila i Sfakterije prosto zatvore gusto zbijenim brodovima. Verovatno mu je čak I samo mesto desanta prepomčio neko od Mesenjana iz Naupakta. 16 27 . Pa ipak izaslanlći predlože da se predlozi pretresu s atinskim delegatima. Sada se spartanski odred na Sfakteriji našao izolovan s kopna i osuđen na smrt od gladi. Demosten je u Pilu izvršio sve pripreme potrebne za odbranu. I bez obzira na to što „demagog" posvom smislu ne odgovara reči δημαγωγός ništa bolje nego „imperija" . Izaslanici su se posle toga vratili u Pil. 21. Demostenov poduhvat bio je vrlo riskantan.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Atinjani su obećali da ce Spartancima vratiti ratne brodove. Zalim je sam sa pet trijera ostao u mestu. Kao odgovor na ove opšte fraze Kleon „koji je u to doba bio vođa demosa i uživao najveće poverenje narodnih masa" (IV. Po povratku delegacije. Demosten je brzo uputio dve trijere s nalogom da stignu atinsku flotu i da je pozovu u pomoć. a sve raspoložive odrede kako one sa Spartijatima tako i one sa susednim perijecima hitno su uputili prema Pilu.mir. ne računajući helote koji su ih posluživali. tri dana kasnije pristiže atinska flota koja se vratila na Demostenov poziv i u žestokoj bici u zalivu gotovo sasvim uništi peloponeske brodove. Međutim. Tada Spartanci odluče da pređu na dugotrajnu opsadu Pila. plašeći se da bi moglo doći do sporazuma između Spartanaca i Nikijine grupe. Spartanci im ponude . 3)4216 postavi zahtev da se Atinjanima vrate ne samo megarske luke Niseja i Paga vec čak i peloponeski Trezen i Ahaja. Nadajući se da će Atinjani koji su vec 428. Predstojalo mu je da na spartanskom terenu izdrzi pritisak svih sriaga Peloponeškog saveza. naoružao ih štitovima opletenim od vrbovog pruća i spremio se za odbranu obale od napada nekoliko desetina peloponeskih brodova. život program atinskih demokrata. Sparta se obavezala da na atinskoj trijeri odmah uputi u Atinu svoju delegaciju s ponudom mira. Napadi Spartanaca s mora koji su trajali dva dana završeni su njihovim porazora. savez.Jcoji je uživao najveće poverenje". opet je netačan.imperium. Takve zahteve Sparta nije mogla da primi. Zauzvrat Spartanci će pod atinskom kontrolom svakodnevno za sve vreme primirja slati određenu količinu hrane garnizonu u Sfakteriji. efori su odmah povukli Agisa iz Atike. a ostale uputio ϋ pravcu Korkire. Osim toga pozvali su rezerve iz čitavog Peloponeza i ispred Korkire povukli 60 trijera.. g. Iskoristivši predah koji je trajao šest dana dok Spartanci još nisu stigli da u potpunosti ocene sav značaj atinskog desanta.

I stvarno. Osim toga.. počeli da je pljačkaju i da joj nanose veliku štetu. Teško da bi se to moglo smatrati samo srećnim slućajem kako bi to želeo Tukidid zaslepljen ličnom mržnjom (IV. 5). 2—3). zakuvana kod Pila" (Aristofan „Vitezovi". kao glavna i odlučujuća snaga pokazali su se peltasti i saveznici.bro stojećih krugova. koji su u atinskim oružanim snagama predstavljali ljude iz imućnijih slojeva. tako da im nije bilo teško da se kreću čitavom Mesenijom i da dižu bunu među helotima. Pred. „Gusta lakonska kaša. a da se i ne pominju aristokratski vitezovi. Trece. Četvrto. 28. g. Dolazila je jesen.Demosten u Pilu nije imao atinske hoplite. Oni su helotima obećavali slobodu u zamenu za dobacivanje hrane na ostrvo. izgleda da Kleon nije imao poverenja u njih i nadao se pobedi oslanjajući se na sirotinju i „brodske golaće". živi su se predali. ovi Mesenjani bili su ovde kao stalan garnizon Atinjana. upucivali su odvažne ljude sa vrećama maka I sa medom. Vrlo ozbiljno je poljuljan lični autoritet Nikije glavnog komandanta koji se protivio zbog operacije kojom je neprijatelj nateran damoli za mir. a Mesenjani iz Naupakta uputili su tamo kao u svoju zemlju (Pil je nekad pripadao Meseniji) najsposobnije ljude koji su. pri tome je imao u vidu iskustvo iz poraza koji su atinski hopliti doživeli u Etoliji. govoreći istim jezikom kao i stanovnici Lakonije.com For evaluation only. posle sjajne pobede na Sfakteriji Kleonov autoritet postao je čvrst i neosporan. 43 Ovo Tukididovo saopštenje (IV. oni su (Lakedemonjani) bili zabrinuti zbog opasnosti od još nekog prevrata u svojoj rođenoj zemlji" (IV. i to još Atinjanima koji su u njihovim očima bili prezreni. U toj po Spartu teškoj situaciji zbog malog broja Spartijata bilo je od najvećeg značaja da se na neki način izbave zarobljenici koji su već bili odvedeni u Atinu. vaspitani u duhu legende ο termopilskom podvigu Leonide. Tako operacija kod Pila ne samo da je naterala Spartu da moli za mir već je i u Atini dovela na vlast partiju koja je želela rat. Naglašavajući težak položaj Sparte.viđanje mu se sjajno ostvarilo. jer je bio siguran da taj predlog ne može biti izvršen. Mesenjani su. Situacija se komplikovala. 61) imala je ogroman politički odjek širom čitave Helade. stavlja u usta Nikiji misao ο bekstvu iz Atine zbog moći Kleona koji je posle svojih pobeda uživao dotad nečuvene počasti. Kleon je dotle stalno korio Nikiju zbog neaktivnosti i zahtevao je odlučne mere. krajem augusta 425. sa Spartancima I helotima imali zajednički jezik. Atinjani su postigli veoma velik vojni uspeh na spartanskoj teritoriji u borbi sa dotad nepobedivim Spartancima. Međutim.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.4317 Tuje zajedno s Demostena razradio plan istovremenog juriša na Spartijate lako naoražanim snagama. pa je Nikija sa svojim pristalicama izgubio svaki uticaj na narodne mase.. u najmanju ruku do. a s njome i bure što je prisililo atinsku flotu da se vrati u Pirej. Drugo. 4) baca jasno svetlo na političku borbu u Atini. 41. Kleon ih takođe nije poveo sa sobom. 17 28 . Tukidid detaljno razrađuje značaj operacije kod Pila. Pošto su hopliti bili iz bogatih. Lekedemonjani su pomoću raznih manevara doturali hranu na Šfakteriju.. Situacija u Atini bila je takva da je Nikijina grupa morala da preduzme bilo kakvu akciju. Nikija mu predloži u eklesiji da sam preduzme tu operaciju. Zato su Spartanci bez obzira na gordo držanje Kleona I dalje nastojali da ostvare pregovore s Atinom. Pilos i Sfakterija su ostali u rukama Atinjana i pretvorili se u uporišta veoma privlačna za helote koji su počeli masovno prilaziti Mesenjanima iz Naupakta. zarobljena su 292 hoplita među kojima i 120 Spartijata.foxitsoftware.. operacija kod Pila pokazala je slabost hoplitske falange u poređenju s peltastima koji su bili naoružani lakim oružjem. ostrvo je zauzeto na juriš. 28. Pre svega. I atinski desant u Pilu u to vreme patio je od nedostatka vode i hrane. tokom sedam godina rata nisu izvojevali nijednu značajniju pobedu. Spartijati. Odbio je da uzme atinske hoplite koji su mu bili ponuđeni i povede pod Sfakteriju samo jedan odred saveznika. On piše: . pa su tako hranili opkoljene. g. naročito u Atini I Sparti. Kleon ga prihvati. a. dok teško naoružani hopliti.U Pilu su oni (Atinjani) smestili garnizon. Međutim. Zato nije slučajno to što Aristofan u svojim „Vitezovima" koji su se davali 424. pošto su uz to i heloti počeli da beže u Pil. Koristeci se Kleonovom izjavom ο tome da se Sfakterija može zauzeti za 20 dana.

Zbog toga Deraosten nije postigao uspeh i cela beotska arniija sruči se na Hipokrata koji je do tada već uspeo da zauzme Delij i da ga utvrdi. „ostrvo koje se nalazi na zgodnom mestu prema Lakoniji i koje je nastanjeno lakedemonskim doseljenicima" (Plutarh. po uzoru na Pil. već su se povukli na svoje brodove čim su videli da pristižu korintske rezerve. Mnogobrojni udesi koji su ih u kratkom roku zadesili naterali su im strah u kosti. To su bili mršavi rezultati jednog velikog pohoda. Međutim. u leto 424. U bici kod Delija Beočani su duboko ešalonirali svoju falangu (njihov stroj bio je sastavljen od 25 redova. „Rat se približavao neumitnom brzinom. i mnogi gradovi su morali da uplate tri i četiri puta više nego što su dotad plaćali.. Naročito je bio povecan foros Jonije koja je bila zastrašena primerom Mitilene. Nikija je preduzeo veoma uspelu operaciju i osvojio dorsku Kiteru. i naročito 244. bojali su se da ce ih opet zadesid neka nesreća" (IV. ο tome Tukidid govori i u svom daljem izlaganju.. Govoreci ο tegobama Sparte uoči Brasidine ekspedicije. „Pod državnim prevratom" Tukidid očigledno podrazumeva ustanak helota od čega su Spartanci oduvek strepeli. 80. bez obzira na početak jeseni. Ali iduće godine. 20). Nikijini vojni uspesi trebalo je da posluže kao protivdejstvo uspesima njegovih političkih protivnika.. 2). a zavera demokrata bude otkrivena. Stoga je on s ponosom mogao reci ο sebi: „O narode! Kako bi te mogao koji drugi građanin voleti iskrenije i silnije? Otkako sam u Veću novcem napimio blagajnu tvoju" („Vitezovi". Posle katastrofe kod Pila Spartanci su se nalazili u očajnom stanju.com For evaluation only. Osvajanje Kitere predstavljalo je vrhunac atinskih uspeha. posle teške nesreće koja ih je iznenada pogodila" (IV. uspelo mu je da postigne uspeh veoma sumnjivog karaktera. „Nikija". Trebalo je da beotski demokrati dignu ustanak u Heroneji koja se nalazila na severnoj granici Beotije. Izgledalo je da je potrebno učiniti još malo napora i konačno će sjajna pobeda Atine biti osigurana. sa svih strana. Sva tri udarca trebalo je da se lzvedu istovremeno kako se Beoćanima ne bi pružila mogućnost da vode pojedinačnu borbu s neprijateljem. celokupan iznos forosa bio je udvostručen. koji predstavlja odluke eklesije uplati forosa od strane saveznika. 324.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. kod Atinjana dubina stroja iznosila je 29 . Neophodno je primetiti da su Atinjani za svoje ratne uspehe (425/424. g. Bez finansijskih sredstava.. da kod njih ne dođe do nekog državnog prevrata. glavne snage Atmjana pod komandom Hipokrata spremale su se da udare sa istoka na Delij. Zbog svega toga Nikija se.. atinska blagajna ne bi bila u stanju da finansira velike ekspedicije 245. g. Kađ. pred njim se našlo pola korintske armije. U svojim vojnim poduhvatima Lakedemonjani još nikad nisu pokazali toliko neodlučnosti. Prema jednom drugom natpisu (IG. Kao najozbiljniji razlog „miroljubivosti" Sparte Tukidid smatra strah Spartanaca „. Izgleda da je iste godine. koja su prikupljena zahvaljujući Kleonovoj energiji. 55.) u znatnoj meri imali da zahvale fmansijskoj politici Kleona.. Zatim se jedan deo Atinjana iskrcao kod Metane Argolidi i osvojio je.1—3). on kaže: „Osim toga Lakedemonjani su želeli da nađu izgovor za slanje jednog dela helota kako im ne bi palo na um da zbog situacije izazvane gubitkom Pila izvrše neki prevrat" (IV. g. 55.. Atinski radikali planirali su da odlučujući udarac zadaju u Beotiji napadom na najjačeg spartanskog saveznika istovremeno sa tri strane. Nikija je za kitersku ekspediciju dobio 100 talenata. Sudeći po odlomcima jednog natpisa (IG I2.foxitsoftware.su se Atinjani iskrcali jugoistočno od Korinta. 63-65). a koji bi u to vreme kad su se u Pilu učvrstili Mesenjani iz Naupakta bio naročito opasan. računajući da ce udarivši sa zapada zauzeti beotsku luku Sifu na obali Korintskog zaliva. Demosten se uputi sa 40 brodova u Naupakt i tu prikupi vojsku od Akarnanaca i Mesenjana. 1). napravivši pri tom. nasip na prevlaci koja vodi u Trakiju. Hipokrat zakasni. verovatno u vezi s prethodnom reformom forosa Kleon sproveo odluku ο povećanju plata helijastima. Ova ekspedicija imala je ne toliko vojne koliko političke ciljeve. 200 konjanika i sa pomocnim odredima Milećana i drugih saveznika. odmah po pobedonosnom povratku Kleona i Demostena sa spartanskim zarobljenicima uputio protiv Korinta. Međutim. 6).. I2. 773-4). kod Soligeje. U žestokoj bici koja se odigrala Atinjani se nisu borili da pobede.. U taj pohod pošao je kao komandant velike flote koju je sačinjavalo 80 brodova sa 2000 atinskih hoplita.

com For evaluation only. koja je bila prijateljski raspoložena prema Atinjanima. Prema Tukididu. nosioci spartanske politike su mu dozvolili da pripremi takvu ekspediciju. a u slučaju neuspeha bi se oslobodili nemirnog I preduzimljivog Brasida. 2). računajući na to da bi u slučaju uspeha imali koji adut više u pregovorima ο miru. Brasida odluči da pokuša sa prodorom u pozadinu atinske države i to kopnenim putem. osnovna tendencija spartanske oligarhije sastojala se u to doba u postizanju mira s Atinom l oslobađanju zarobljenih Spartijata. VDI. savez gradova Halkidika zaplašen obračunavanjem s Potidejom. id. Tesalija i Beotija u vremenu od IX do početka V veka pre n. Bez obzira na to što se u samoj Sirakuzi vlast nalazila u rukama demokrata.δοΰλος" u klasično doba upotrebljavani su i termini . 1951. Antagonizam između dorskih polisa sa Sirakuzom na čelu i halkidijske grupe u sastavu: Naksos. On je naumio da izvede veoma riskantan i za Lakedemonjane neobičarTpodufiyat. 4.47 id.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. jer bi vojska morala da se kreće teritorijom Tesalije." POHOD ΝΑ SICILIJU Posle kongresa sicilijanskih polisa održanog u Geli i neslavnog povratka prve atinske eskadre događaji na Siciliji odvijali su se skoro bez ikakve veze s tokom rata u kontinentalnoj Grčkoj. samo 8 redova). Spartanski oligarsi plašili su se tako riskantnog koraka na kome bi mogli doživeti neuspeh. br. * Vidi dalje poglavlje „Sparta. Zbog toga su odbili da pruže materijalnu i vojnu podršku Brasidi. Leontina. poginuo je i strateg Hipokrat. Lencmana.. Ratne operacije u Trakiji Neuspeh Sparte i srozavanje njenog autoriteta stvorili su kod običnih Spartijata težnju ka aktivizaciji ratnih operacija I odlučnijoj politici.άνδραποδον i οίκεύς". primenivši čuveni Epaminondin „kosi stroj". g. Veoma su karakteristične i značajne socijalne promene do kojih je došlo u Leontini još pri kraju Arhidamova rata. „Leontinjani su u svoju sredinu primali mnogo novih građana i demos je pomišljao na ponovnu podelu zemlje" (την γην αναδασασθαι) (V. Shvatajući da snaga Adnjana počiva na njihovoj pomorskoj državi i imajući u vidu nesposobnost Peloponežana za operacije na mru. Ονο izuzetno važno svedočanstvo dokazuje koliku je oštrinu poprimala socijalna borba u 30 .).. tako da 'oi prošavši celom kopnenom Grčkom preko Makedonije izbio pred gradove na tračkoj obali. Međutim. odneli su veliku pobedu (novembra 424. i u slučaju nekih komplikacija .Brasida ne bi raspolagao sigurnim putevima za povlačenje. Postajalo je sve jasnije da se od vođa spartanske politike moraju zahtevati radikalnije raere. Taj plan bio je vezan za veliki rizik. 2. 2. A.. 1952. Velikodržavničke tendencije Sirakuze preplitale su se sa socijalnom I političkom borbom. Osim toga. Uspeh tračke ekspedicije obećavao je Sparti sjajne perspektive. Gubici Atinjana iznosili su oko 1000 poginulih hoplita. Brasidin pohod mogao je da donese Sparti velike koristi. To joj je omogućavalo stalno uplitanje u unutrašnje poslove njenih protivnika. Sirakuza je obično pružala podršku jonskim oligarsima. i. 38. obaćao je da će organizovati opšti ustanak protiv tiranije Atine i da će preuzeti na sebe finansiranje ekspedicije. Na prvom mestu otvarao se novi front koji bi morao da oslabi atinski pritisak na Peloponez.foxitsoftware. Krit. br. Ο tome se govori u istraživanjima J. a da pri tom stvari ne idu do otvorene intervencije. jer je Sirakuza nastojala da stvari ne idu predaleko kako se Atini ne bi pružila mogućnost za uplitanje u sicilijanske poslove. Mesana i Himera nije prelazio okvire lokalnih konflikata. U jonskim polisama Sicilije obično je vladalo demokratsko uređenje. To je za Atinu bio najveći poraz u toku celog Arhidamovog rata. Predstavnik tih novih stremljenja postao je Brasida mlađi i najenergičniji vojskovođa niedu svim spartanskim vojskovođama. Katana.e. jer je vodio raspadu *) Pored termina . Pa ipak.

com For evaluation only. sa sobom je donela 60 talenata srebra na ime mesečne isplate posadama 60 trijera. Demokratski raspoložen deo građana. Demokratske grupacije kako u samoj Leontini. Izaslanici su naglašavali da Segesta raspolaže dovoljnim novčanim sredstvima za finansiranje cele ekspedicije. Zaista. U slučaju odbijanja molbe Segešćana za pomoć. Sredinom zime 415. Erasistratov sin Feak koji je 422. po svim izgledima iz redova lokalnog stanovništva. s molbom za pomoć u borbi protiv Selinunta i Sirakuze koja ga podržava. Eklesija odluči da uputi delegaciju radi proveravanja stanja na licu mesta i naročito radi utvrđivanja gotovine novca kojim Segešćani raspolažu. Alkibijadov vršnjak i vođa lakonofilskih oligarha. Sad je pred Atinom stajalo ozbiljno pitanje slanja velike vojne ekspedicije na Siciliju. osećajući da je preslab za borbu protiv oligarha koji uživaju podršku moćne Sirakuze. Ali najkarakterističniju stvar predstavlja tesna veza ta dva momenta: ponovne raspodele zemlje i primanja novih građana. posle čega su srušili grad i sami se preselili u Sirakuzu. 19 31 .vorili u vezi s ostrakizmom Hiperbola. Na taj način pruža nam se mogućnost da stvorimo dosta jasnu predstavu ο programu demokratske partije u Leontini. tako i u drugim grčkim kolonijama na Siciliji uvek su računale da će dobiti podršku moćne atinske demokratije. Demokrati su se tada utvrdili u dva omanja mesta na leontinskoj teritoriji i „započeli rat sa Sirakužanima". Atina bi rizikovala da izgubi sve svoje pristalice na zapadu. Ta parola postaje popularna tek kasnije. jonske kolonije na zapadu Sicilije. dok su oligarsi bili krupni zemljoposjednici i robovlasnici. Stari Alkibijadov plan koji se sastojao u tome da se demokratska koalicija suprotstavi Sparti na samom Peloponezu bio je srušen u bici kod Mantineje. u Atinu je stigla delegacija iz Segeste.*18 Reagujući na to. ova partija uglavnom se sastojala od seljaka koji su ostali bez zemlje i pali u položaj zavisnih. ο kojoj kod Tukidida nalazimo samo škrto saopštenje. periodu Peloponeskog rata. teško da bi se mogla pronaći ličnost manje pogodna za pružanje pomoći leontinskim radikalnim demokratima. ο kome smo go. † To je onaj isti Feak. u periodu raspada robovlasničkog društva u Grčkoj. Analogija je još veća zato što je u Leontini izvršeno značajno proširenje okvira građanstva.19 Moramo pretpostaviti da žestoka borba između bogataša i siromaha u Legntini. Alkibijad je zbog toga podneo nov. u IV i naročito u ΠΙ veku pre n.foxitsoftware. Revolucionarni zahtev za ponovnu raspodelu zemlje neobičan je za Heladu V veka pre n. U to doba pojačala se borba između aristokratije i demokratije koja se izražavala suparništvom između Alkibijada i Nikije za prevlast u eklesiji. g. Izgleda da je primanje novih građana bilo uslovljeno željom da se demos osnaži u predstojećoj borbi za zemlju. bogataši su zatražili pomoc Sirakuze i proteraju prost narod.e.e. Njen autoritet već je bio poljuljan time što nije pružila pomoć Leontini. Molba je bila motivisana pretnjom Sirakuze daciFse umešati u Peloponeski rat na strani Sparte. kao da nas prenosi u revolucionarnu situaciju iz doba Agisa. g. a možda i iz redova varvara. Već i sama činjenica dobrovoljno uključivanje novih građana u svoju sredinu predstavlja izuzetan događaj u istoriji polisa tog doba pošto su polisi uvek nastojali da ograniče broj građana. (χρεών αποκοπή) ο čemu smo govorili ranije. potpuno 18 * Leontinska parola ο podeli zemlje (γης αναδασμός) zajedno sa zahtevom korkirskih demokrata da se ukinu dugovi. Pitanje Sicilije bilo je izuzetno važno za Atinu i zbog zaoštravanja unutrašnje pomorske situacije. Segešćani su se spremali da mole Atinu da im pošalje toliki broj trijera. Delegacija se vratila u leto iste godine.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. U takvoj situaciji Atina je morala da se umeša u sicilijanske poslove ako je htela da sačuva makar malo uticaja na zapadu. nije predstavljala veliki izuzetak u uslovima sicilijanskog života. Kleomena i Nabisa. došao iz Atine kao njen izaslanik sa zadatkom da organizuje pomoć Leontinjanima nije postigao ništa i prepustio je Leontinjane njihovoj sudbini. prilivata se radikalne mere i zvanično uključuje u sastav polisa veliki broj novih građana.

nadajući se da će ostati živi. Nikija predloži da se cela stvar svede na pohod protiv Selinunta s tim da se ovaj polis primora na sklapanje mira sa Segestom posle čega bi se Atinjani. I2. U natpisima (IG. cela vojska se smestila u predgrađu. ljudi zrelog doba čeznuli su da vide tu daleku zemlju i da se upoznaju s njom. Konačno su se Atinjani zaustavili. Ponovan Nikijin govor kojim je ukazivao na nepromišljenost i riskantnost ovog poduhvata primorao je eklesiju da stratezima da ovlašćenje u pogledu sastava ekspedicije. 12): . demonstrativno ploveći duž obala Sicilije. kao na primer Hiperbol. računali su na zarade do kojih će doći za vreme pohoda i na takvo proširenje atinske moći da bi mogli neprekidno zarađivati i u budućnosti.foxitsoftware. 9-14) koji je tvrdio da se Alkibijad povodi za ličnim interesima i da njima žrtvuje srecu polisa. Atinjani su svuda nailazili na oprezno nepoverenje lokalnog stanovništva koje se čak i u halkidskim polisima više bojalo Atine nego Sirakuze. Kao vođe ekspedicije određeni su Alkibijad.com For evaluation only. Taj plan je dobio punu podršku većine eklesije: „Svi su podjednako sagorevali od strasne želje za pohodom: stariji ljudi ili zbog toga što su gajili nadu da će pokoriti one države protiv kojih polaze. g. Izgleda da je oko 417. Alkibijad je bio za to da se obrate pojedinim sicilijanskim polisima i pokušaju da ih pridobiju na svoju stranu. Neophodno je primetiti i to da vecina običnih građana nije imala pojma ο značaju pohoda i veličini snaga protivnika. Krajem maja 415. Tukidid tim povodom ponosno primećuje: „Ovde je bila skupljena najskuplja i najuglednija vojska od svih koje su opremane do tog vremena" (VI.. Nikija i Lamah. Bez obzira na oštro protivljenje Nikije (VI. vratili u Atinu. pokazuje kako je bila maglovita predstava običnog Atinjanina ο zapadnom Sredozemlju. Ova svota predstavljala je svu gotovinu državne blagajne koja je nastala od budžetskih viškova tokom perioda posle Nikijinog mira.000 veslača.Βοgataši u bojazni da se ne bi pomislilo kako žele da izbegnu liturgije i trijerarhije ćutalisu i protiv svoje volje". Predlog ο slanju ekspedicije na Siciliju primljen je u eklesiji ogromnom većinom glasova. a ako se nekome to nije dopadalo. Očigledno je da su za taj predlog glasali ne samo pristalice radikalne demokratije čiji su predstavnici. g. ogromna masa. i pošto ih stanovništvo nije pustilo u grad. Među strateziraa je došlo do razmirica. već odavno iznosili planove ο velikoj ekspanziji na Siciliju. Brodovi koji su se vratili iz Segeste doneli su tužnu vest da Segešćani nemaju novca. ili zato što su bili sigurni da je poraz apsolutno isključen zbog tako velikih snaga. 31. ο prikupljanju vojske i ο odobrenju iznosa od 3000 talenata za taj pohod. 17. 5100 hoplita (od kojih su 1500 bili građani Atine). Lamah je smatrao da treba 20 * Socijalni sastav ove kategorije ljudi mogu obeležiti Plutarhove reči („Nikija". 3—4)*20. U toku jula i augusta zaobišavši Korkiru flota je stigla u Italiju i počela je polako da plovi duž obale na jug. 21 † S ovim se slaže i Tukidid (VI. 12) ο tome da je „mnoštvo ljudi sedelo po palestrama i na polukružnim klupama crtajuči kartu Sicilije i položaj Libije I Kartagine".† 21eklesija je ipak odlučila da se u Segestu uputi 60 brodova. inicijativom Alkibijada foros bio ponovo povećan na 1300 talenata. Ovog puta Alkibijadu su pružile podršku i mnoge pristalice Nikije. a posle toga da se izvrše napadi na Selinunt i Sirakuzu. Tako je većina građana sagorevala u bezgraničnoj čežnji za ratom. iz Atine je krenula ekspedicija od 136 brodova (u tom broju bilo je 100 atinskih trijera).Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. 32 . i pri tom je odlučeno da se uputi ne manje od 100 trijera i 5000 hoplita. 24.kod Regija. 15. predstavnici mućnih slojeva grada. Plutarhovo svedočanstvo („Alkibijad". Iza ovako ogromne flote išlo je više od 130 teretnih brodova. nerealan plan ο stvaranju atinske države na Siciliji.98-99) objavljene su dve odluke eklesije: prva ο opremanju 60 brodova. druga ο povećanju broja trijera do 100. 1-4). 1200 lako naoružanih i oko 26. taj nije dizao glasa protiv rata da ne bi bio proglašen zlonamemim prema državi" (VI. u tom broju i vojnici. „Nikija". 1). To su verovatno bile neke grupe zanatlija i trgovaca.

Bez obzira na razne aluzije na koje se nailazi u delima nekih autora. Međutim. ali su njegovi neprijatelji bili za to da se sačeka i da mu se sudi u odsustvu vojske koja mu je odana.. I2. Kad je čuo da ga je eklesija osudila na smrt. I2. on je navodno izjavio: „Dokazaću da sam živ" (Plutarh. preko čitavog ostrva.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. 27. Pre svega. Kimonova sina. 2). Pohapšen je veliki broj „uglednih građana" među kojinia je bio i Nikijin brat Eukrat. ali odmah kaže da je kao tužilac protiv Alkibijada nastupio vođa lakonofilske partije Kiraonov sin Tesal(„Alkibijad". Ostavši bez Alkibijada Nikija i Lamah podele međusobno sve oružane snage i morem se upute ka Segeti. Jedan od njih bio je pirejski metek Kefisodor koji je imao 16 robova. Nekoliko dana pred odlazak ekspedicije jedne noći bio je oštećen veći broj herma kamenih stubova sa poprsjem Hermesa. Akibijad je još pre odlaska ekspedicije predlagao da se organizuje suđenje. Plutarh po minje „demagoga Androkla". Pobedili su udruženi napori Alkibijadovih protivnika. Iz natpisa (IG. uputili na istočnu obalu 33 . od njih su petorica bili Tračani. prvenstveno u govoru Andokida „O misterijama" treba da se složimo s Tukididom: „. Nepomirljivi oligarsi tipa Tesala. Krivci nisu bili pronađeni. 3).foxitsoftware. Taj događaj izazvao je u Atini mnoga prepričavanja. eklesija prihvati mišljenje . Jedan dio Hikarana kasnije je služio u atinskoj floti. zauzeti Sirakuzu iznenadnim napadom. tako ni kasnije niko nije mogao da kaže ništa sigurno ο krivcima za taj zločin" (VI. 2). Ipak malo je verovatno da bi to mogao da bude Alkibijad. Pitanje razaranja herma ostalo je nerazjašnjeno. Po odlasku ekspedicije u Atini su bila pohapšena mnoga lica zbog herma i misterija. Jedino je Naksos otvorio svoje kapije Atinjanima. U gradu je brujalo od glasina ο postojanju zavere kojoj je cilj zavođenje tiranije. bilo je potrebno da se utvrdi ko je izvršilac zločina? Pitanje je bilo vrlo složeno I zamršeno. 19). Osumnjičen je bio i Alkibijad. Radikalno-demokratska grupacija obezglavljena ostrakizmom Hiperbola nesumnjivo je nastojala da iskoristi sve mogučnosti za obračun s Alkibijadom i da time u znatnoj raeri ojača svoj uticaj. smatrajući da će se opravdati i skinuti sa sebe optužbu. Pa ipak. Alkibijad jje pobegao na Peloponez. Imovina osuđenih bila je konfiskovana i rasprodata na licitaciji. Pada u oči relativno mali broj robova koje su posedovali čak i bogati ljudi. I stvarno. * Plutarh („Alkibijad".com For evaluation only. kako onda. Svi pohapšeni bili su kažnjeni. 22). 329 i 330) saznajemo veoma zanimljive podatke ο konfiskovanoj imovini rušilaca herma hermokopida. U sporu je pobedu odneo Alkibijad. a kao kandidat za tiranina jednoglasno je spominjan Alkibijad. Od razaranja herma on nije mogao da ima nikakve koristi. 60. a zatim u Spartu gde je postao duhovni vođa svih antiatinskih planova. 18) smatra da su herme mogli da oštete Korinćani koji su time hteli da spreče odlazak ekspedicije i da na taj način spasu svoje koloniste Sirakužane. Inventar pobrojan u jednom od natpisa (IG.da su sve to učinili zaverenici u cilju zavođenja oligarhije ili tiranije" (VI. U eklesiji su govornici istovremeno oštećenje herma ocenjivali kao dokaz za to da postoji „zavera kojoj je cilj državni udar i obaranje demokratije" (VI. Po svemu izgleda da su u optuživanju Alkibijada uzeli učešća svi njegovi protivnici: kako oligarsi tako i radikali. ni u Katani nije postigao uspeh. 28. ni u Meseni. Alkibijadovo odsustvo bilo je u Atini iskorišćeno za otvaranje sudskog procesa protiv njega. Tu zaplene još 30 talenata i za 120 talenata prodaju u ropstvo celokupno stanovništvo jednog malog lokalnog grada Hikare. Pod pritiskom uporno širenih glasina ο zaveri protiv demokratije. Čuvši da ga poziva sud. Joniji i u samoj Atici.. boga trgovine i zaštitnika puteva. on je Atinjarrima zadao ogromne gubitke na Siciliji. „Alkibijad". 330) možda je pripadao Alkibijadu. Ο njemu se govorilo kao ο lošem znamenju za ekspediciju. Kao jednog od krivaca spominjali su Alkibijada koga su takođe okrivili kao bezbožnika I bogohulnika. On kaže: „Sva ta govorkanja prihvatiše ljudi za koje je Alkibijad bio veliki teret.* U gradu su kružile glasine da krivica pada na učesnike misterija tajnih religioznih skupova. Mnogo je važnije drugo pitanje: koji su se politički krugovi nalazili na čelu kampanje protiv Alkibijada? Tukidid je izgleda sklon mišljenju da je to bio vođa radikalne demokratije. jer im je smetao da se učvrste na položaju vođe demosa" (VI. 60. 1). jedan Skit i jedan Kolh. nisu mogli da oproste Alkibijadu njegovu raniju delatnost i čitavu sicilijansku avanturu.. a za Alkibijadom je upućen vladin brod „Salaminija" s naređenjem da odmah dođe pred sud u Atinu. Zatim su se kopnom.

Gilip je sa sobom doveo oko 3000 vojnika i što je još važnije ubedio opsednute da im iz Peloponeza dolazi velika pomoć. Da ne bi ponovio greške sporog Nikije koji je prepustio inicijativu neprijatelju. Gubitak prevlasti na moru pretio je da dovede Atinjane do potpune propasti. koje Tukidid smatra originalnim. Nestalo je njihovog najvažnijeg borbenog kvaliteta brzine. strelaca i praćkara s ukrašenim oružjem. Uglavnom jonska Mesana je ostala neutralna. g. Katane. Tokom zime obe strane su nastojale da pridobiju za sebe maksimalan broj saveznika: Atinjani su pridobili za sebe pomoć Segeste. To što Atinjani nisu imali konjice stvaralo je opsednutim Sirakužanima mogućnost da faktički drže pod opsadom one koji ih tobože opsedaju. Pošto je mobilisao nove rezerve na Jonskim ostrvima. atinske trijere su zahtevale kapitalne opravke. Taj ustanak bio je tako značajan da su sirakuski robovlasnici samo pomoću prevare savladali ustanike. g. ali Atinjani ipak nisu uspeli da spreče da u Sirakuzu prodre spartanski vojskovođa Gilip koji je tamo bio upućen po Alkibijadovom savetu. posle toga. Pa ipak više od 300 robova uspelo je da prebegne Atinjanima. Sirakuza je obezbedila podršku Korinta i Sparte. Tako je propao glavni taktički zadatak Atinjana pri opsadi: potpuno odvajanje Sirakuze od veza s kopnom. Veći deo tih zidina bio je završen u junu iste godine.foxitsoftware. sa mnoštvom veslačkih komandira i flautista da bi na neprijatelja učinio snažan utisak i da bi ga fascinirao". Broj veslača znatno se smanjio zbog gubitaka. kaže da je u Sirakuzi 414. posle godinu dana boravka na Siciliji Atinjani su započeli opsadu Sirakuze. pobednik kod Pila. Za Atinjane je situacija na moru bila još ozbiljnija. Dorska Kamarina. situacija Atinjana prikazana je kao bezizlazna. Opsednuti su sagradili svoj zid koji je sekao atinski pod pravim uglom pruživši ga daleko iza linije atinskih utvrđenja i na taj način su obezbedili neometano dopremanje hrane i vojne pomoći od strane saveznika kopnenim putem. Atinjani su svoj zid podizali s namerom da Sirakuzi zatvore vezu sa kopnene strane. Lamah je poginuo još u samom početku opsade I cela ekspediciona armija našla se pod komandom Nikije koji je bacio sve snage na podizanje opsadnih zidina oko Sirakuze. U zimu 414. Međutim. Demosten stiže u Sirakuzu krajem jula 413. Položaj Atinjana time se naglo pogoršao. Tek u leto 414. Usled nepovoljnog razvoja događaja počelo je njihovo bežanje na stranu neprijatelja. Alkibijad je uporno savetovao da se Sirakuzi uputi u pomoć jedan ugledan spartanski vojskovođa i da se osvajanjem Dekeleje istovremeno obnove ratne operacije u Atici. Pošto su dugo vremena bile u upotrebi. U takvoj situaciji Nikija se obrati Atini (VII. U ovakvoj situaciji veliku ulogu odigrao je Alkibijad koji je u međuvremenu stigao u Spartu gde je izjavio da je sicilijanska ekspedicija pre svega uperena protiv Lakedemonjana. Nikiji je iz Pireja kao pomoć upućen najbolji atinski vojskovođa Demosten. Sirakuski zid bio je gotov pre atinskog. grbovima na trijerania. veliko pojačanje. Plovio je vodeći na 73 broda 5000 hoplita i najmanje 3000 kopljanika. plašeći se jačanja Sirakuze. jer im je bio presečen put za povratak kući. omogućivši tako svom protivniku da iskoristi vreme za podizanje odbrambenih bedema oko čitave Sirakuze. Na inicijativu Gilipa opsednuti počeše energično da rade na podizanju zida koji je u odnosu na onaj koji su podigli Atinjani išao pod pravim uglom.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. pa su Atinjani imali velikih problema zbog nestašice hrane. U tom njegovom pismu. Plutarh daje slikovit prikaz Demostenovog dolaska („Nikija". zbog Nikijine neodlučnosti. Atinjani su uz to pretrpeli nekoliko poraza u sukobima na kopnu i svojom nebudnošću propustili u Sirakuzu još 12 peloponeskih brodova. Demosten već prve noći po svom dolasku izvrši juriš na sirakuska utvrđenja na Epipolama 34 . atinska vojska se vrati u Katanu. godine došlo do velikog ustanka robova. koji je pošao sa 65 brodova. 21): . Atinjani krenu odatle morem prema Sirakuzi i prestigavši njenu vojsku koja je stajala pod Katanom zadaju Sirakužanima neke manje štete.U to se pred lukom pojavio Demosten koji je neprijatelja jako zaplašio svojim sjajnim naoružanjem.com For evaluation only. prema Katani. Naksosa I jednog dela Sikula. g. ne navodeći izvore. 43).. Polien (I. takođe je sačuvala neutralnost. 11-15) sa zahtevom da mu vojska bude odmah povučena ili da mu se dopremi novo. 1200 atinskih hoplita i izvesnim brojem saveznika. jer je Alkibijad izdao pristalice Atine njihovim protivnicima.

tamo već smeta prirast stanovništva. ali ni tu nisu imali sreće. Atinjani su se predali. Čak je i neuspela bitka kod Mantineje i pored pretrpljenog poraza ipak pokazala snagu Atine u ekspanzivnim poduhvatima na Peloponezu.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. pa je mnogo ljudi stradalo od bolesti. Na primer. Tako je nastradala ogromna atinska armija i jaka flota. 22 23 * U noćnoj bici na Epipolama Atinjani su izgubili 2000 ljudi. prvenstveno hoplita (Plutarh..com For evaluation only. Do tog vremena Atina ne samo da se uspešno odupirala moćnoj koaliciji u čijem sastavu se nalazila polovina Helade već je vodila I energične ofanzivne operacije koje su joj donele znatne uspehe u Arhidamovom ratu.. 27. a kolonizacija rađa neophodnost osvajačkih ratova".foxitsoftware. Rat predstavlja onaj važan opšti zadatak. i 7. a flota nije imala mogućnosti za manevrisanje zbog uske luke.†25 Osvajački rat te vrste upravo je i predstavljala sicilijanska ekspedicija. Tačno je da se ona završila katastrofalno što je kasnije dovelo do sloma atinske pomorske države. 5-6). Tukidid ο sicilijanskoj katastrofi govori kao . g. septembra 413. sve: i suvozemna vojska i flota.. Izbor pravca pohoda bio je diktiran željom da se Peloponeski savez liši podrške koju su mu pružali sicilijanski polisi i nadom u lak uspeh na Siciliji zbog razdora koji je vladao među lokalnim polisima.. cit. Propalo je.. † K. ističući da i Sirakužani trpe velike gubitke i računajući na svoje pristalice u gradu. završene su totalnim porazom atinske flote koja je već odavno bila izgubila svoju borbenu sposobnost. uzvišenju gde je sirakuski zid zaobilazio atinske opsadne objekte. Marks. 35 . kako se kaže.. Atinska armija bila je odsečena u Siciliji.. opkoljeni sa svih strana neprijateljima. drugi strateg koji je došao s njim. predlože neodložno povlačenje ispred Sirakuze gde je vojska stajala bez cilja u veoma rđavim klimatskim uslovima. 1940. već sama činjenica da je Atina opremila moćnu osvajačku ekspediciju i uputila je daleko od otadžbine samo pet godina posle rušilačkog Arhidamovog rata svedoči ο tome da je ona raspolagala velikim snagama i sredstvima. tamo gde svaka individua treba da poseduje ovaj ili onaj broj akri zemlje. tumači Nikijino ponašanje strahom od osvete demosa: .. istovremeno predstavlja po neophodnosti ponovnu obnovu stare forme i njeno razaranje. Nikija i Demosten pokušali su da se povuku u dubinu kopna na ostrvu. 22). Forme koje su prethodile kapitalističkoj proizvodnji. Ako se preduzimaju mere za otklanjanje ovog. Tada Demosten I Eurimedont. Nije ostalo ništa" (VII. „Nikija". Pomorske bitke održane 3.. 4). onda se pribegava kolonizaciji. Međutim. † Plutarh („Nikija". a ostali zarobljenici su posle sedam meseci rada u kamenolomima doživeli uobičajenu sudbinu: prodati su u ropstvo. Kao glavni razlog za upućivanje te ekspedicije treba smatrati ne samo trgovačke interese Atinjana na zapadu već na prvom mestu opštu tendenciju ka ekspanziji na kojoj je počivala ekonomija ove jake robovlasničke države. posle početnih uspeha Atihjani su pretrpeli velike gubitke*22 i bili primorani na povlačenje. onaj veliki zajednički posao koji se preduzima bilo radi osvajanja objektivnih uslova za život.†23 Izvesno značenje imalo je i pomračenje Meseca koje je Nikija shvatio kao loš predznak za plovidbu i zbog toga je predlagao da se povlačenje odloži za 27 dana (VII. bilo radi toga da se ono što je osvojeno sačuva i ovekoveči". Obojica vojskovođa bili su ubijeni.o najvažnijem vojnom poduhvatu. 50. u čitavoj helenskoj istoriji. koji uvek teži gomilanju dramskih konflikata. 24 25 * K. Atinjani su bili svuda potučeni do nogu. S te tačke gledišta treba posmatrati i sicilijansku ekspediciju. 8 (na ruskom). Međutim. „.Još se više plašio Atinjana s njihovim sudom I lažnim optužbama". 2). Sicilijanska ekspedicija predstavljala je prelomni moment u celora Peloponeskom ratu. Nikija je ustao protiv toga..*24 U uslovima antičkog polisa obnavljanje starog načina života „... delo. Marks. 87.

bežali na stranu Atinjana zbog surovog postupka njihovih gospodara . g. I konačno. Atina je izgubila oko 50 hiljada ljudi. Položaj Atine veoma se pogoršao.. Više od 20. drugo.u to doba od Eubeje. Alkibijadov savet bio je prihvaćen i tokom zime 414/13. 27 † Ovo je izuzetno važan dokaz ne samo za to da je u Atici postojao veliki broj robova koji su se bavili zanatima već i za naglo pogoršanje njihovog materijalnog položaja. raožda je najvažniju posledicu sicilijanske katastrofe predstavljalo znatno slabljenje stabilnosti atinske pozadine. Sparta se intenzivno spremala za ratne operacije. Tukidid kaže (VIH. što je u ranogome predodredilo dalji tok događaja na Siciliji.000 odraslih robova. 33.*26 Alkibijadov savet imao je u vidu stvaranje stalnog peloponeskog uporišta na Atici do čega bi došlo osvajanjem Dekeleje. dobijali više nego od Atike". U rano proleće 413. da upute u Sirakuzu spartanskog vojskovođu kako bi se sprečila kapitulacija opsjednutog grada.. Sicilijanska katastrofa dovela je do nagle promene u odnosu snaga zaraćenih strana. da obnove ratne operacije protiv Atine. 2): „Posle blokade Atike Eubeja je za njih (Atinjane) bila sve". 10) I na kraju Peloponeskog rata. atinski robovi ipak nisu bežali Spartancima. 95.. Radi poređenja ukazaćemo da je u najvecoj bici Arhidamova rata u bici kod Delija Atina izgubila samo 1000 hoplita. Oslanjajući se na nju Peloponežani bi mogli da drže pod stalnoni vojnom kontrolom Atinu i Atiku. Upor. 26 * Od Eubeje Atina je imala više prihoda nego od čitave Atike. 7). Jednu od najvažnijih činjenica koje su delovale za vreme rata predstavlja kvalitet i kvantitet protivničkih oružanih snaga.Ksenofontovom „Atinskom ustavu". izgubiće prihode od saveznika" (VI. jer je ona dominirala nad putom za Orop.foxitsoftware. 36 .. posebno.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Tako se zvala jedna od atičkih dema. na 120 stadija (oko 2 km) sjeveroistočno od Atine. geografski položaj Dekeleje bio je veoma važan. računajući na to da su Atinjani zapali u teškoće na Siciliji. Kroz Dekeleju je prolazio i najkraći put prema najvažnijem atinskom posjedu — ostrvu Eubeji. Zanimljivo je da se uporedi položaj robova na početku (prema Pseudo. što je predstavljalo četvrtinu svih atinskih robova (od kojih su većina bili zanatlije).†27 Time je odmah bila dezorganizovana zanatska proizvodnja. i to u vecem obimu. a ο utrošenom novcu da se i ne govori. Analogne podatke daje Tukidid i ο mnogobrojnim hioskim robovima koji su masovno. Agis upade u Atiku i učvrstivši Dekeleju smesti se u njoj s jakim garnizonom. Aristotel. Spartanci su od saveznika tražili specijalne isporuke gvožđa i alata. „Atinski ustav".oligarha. 1: Atinjani su . Srozavanje autoriteta demosa u Atini odmah je iskoristila oligarhija koja je sada otvoreno nastupila protiv toliko omrznute demokratije. Na taj način govorio je Alkibijad Spartanci će prigrabiti „bogatstvo neprijateljske zemlje. godinu). prebeglo je na stranu neprijatelja. g. Kod Sirakuze Atinjani su bili potučeni ne samo na kopnu već i na moru.. ZAVRŠNI PERIOD RATA Dekelejski mir Ranije smo govorili ο tome da je Alkibijad dao Spartancima dva savjeta: prvo. Kao jedna od prvih posledica poraza na zapadu je ustanak saveznika na istoku.com For evaluation only. bez obzira na najezde Peloponežana svake godine. Početkom rata (napominjemo da se „Atinski ustav" datira u 425. Moralno-politički faktor nije imao ništa manji značaj od značaja ogromnih materijalnih gubitaka. Α flota je upravo i sačinjavala glavnu kariku Atinske pomorske države. 5. Tako je šezdesetogodišnji period neosporne prevlasti Atine na moru bio završen. Jedino je za vreme Dekelejskog rata položaj robova u Atini zbog blokade bio toliko pogoršan da su počeli slučajevi masovnog bežanja na stranu Spartanaca. od kojih preko 10 hiljada hoplita i preko 200 brodova. Α što je najvažnije. a Atinjani ce odmah izgubiti prihode od laurijskih rudnika srebra i sve ostale prihode koje sad imaju od zemlje i sudova. da zauzmu Dekeleju. 91. Za vreme dekelejskih događaja Eubeja je igrala posebnu ulogu. otprilike u isto vreme. I.

vec neposredno Lakoniji. Atina je bila na rubu propasti. Uspeh te borbe bio je uslovljen stvaranjem ratne flote. 37 . 5). Lakedemonjani nisu mogli ni pomišljati na ustanak u Joniji pre nego što izgrade sopstvenu flotu. izginula je sva sitna i tovarna stoka. Prema rečima Tukidida (VII. 3. Kad se uzme u obzir to da Sparta nije imala iskustva u moreplovstvu. 2. udarac koji im je nanesen iz Dekeleje morao je konačno da razori svu ekonomiku zemlje. 69. konji su padali od iznemoglosti. g. 28 29 * Veze Beoćana sa Lezbljanima naročito su se ispoljile za vreme ustanka u Mitileni. Radi obezbeđenja sredstava za održavanje flote. Agisu u Dekeleju dođoše predstavnici atinskih podanika sa Eubeje i Lezbosa s molbom da im se pošalju brodovi. Jonski gradovi nisu imali utvrđenja. Konačno su i oligarhijski vrhovi polisa u sastavu Atinske arhee shvatili da je došlo vreme za ustanak protiv omrznute vladavine Atine. „Zbog neprijatelja koji se nalazio u Dekeleji svi su Atinjani bili stalno pod oružjem. Peloponežani su. 2). Početak raspada Po opštem mišljenju.*28 Za sve to bila su pre svega potrebna materijalna sredstva. godine.ako ih niko ne bude ni pozivao" (VIII. Zato su neutralni polisi žurili da se što pre priključe budućim pobednicima . Ako su prvi napadi Peloponežana pre svega nanosili štete intenzivnim poljoprivrednim kulturama. jedni na utvrđenjima. Straže su se održavale punu godinu dana. Obojica Persijanaca * Istina.1).foxitsoftware. sudbina Atine bila je rešena. pretilo je otcepljenje saveznika.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. i danju I nocu. Konačno. Osim toga.. Obećano im je 20 brodova dd čega 10 beotskih. blagajna bez novca i nigde se nisu mogli naći veslači za flotu. I upravo u to vreme u Atinu stiže vest ο pogibiji Nikije i Demostena što je značilo ne samo ogromne ovog puta i nenadoknadive gubitke u ljudstvu I brodovlju već i neposrednu opasnost od ulaska neprijateljske flote u luku Pirej. U to vreme izbilo je na videlo suparništvo kralja Agisa koji je težio za samovladom i Alkibijada koji je uživao podršku uticajnog efora Endija.*29 Za ustanak su se istovremeno spremali hioski i eretrijski oligarsi koji su takođe zatražili pomoć Spartanaca. ali se nisu obratili Agisu.com For evaluation only. izgledalo je da Atina ne može da se održi ni do leta. sami su se obavezali da će dati 25 brodova. osim toga. Očekujući skoru pobedu. sve je ovo zaista predstavljalo vrhunac onog što je ona mogla da učini. Tako je kao pomoć Peloponežanima stiglo samo 22 broda i to tek u septembru 412. imali 16 vlastitih brodova koji su im preostali iza bitaka kod Sirakuze. ali su i sami pobednici bili iscrpljeni do maksimuma. Sve to ni izdaleka nije bilo dovoljno. drugi u borbenim redovima" (Vlli. 1). kralj Agis koji se stalno nalazio u Dekeleji počeo je da skuplja novac među saveznicima. postojala je sirakuska ratna flota koja je odnela pobedu nad Atinjanima. pošto su Atinjani hteli da ih liše svake mogućnosti otpora. Atinjani su izgubili svu zemlju. to je okupacija Dekeleje lišila Atinjane mogućnosti da se uopšte bave zemljoradnjom. Njoj su uputili svoje predstavnike i persijski satrapi: Tisafem koji je upravljao ardskom i Farnabaz koji je upravIjao askilitskom satrapijom. u gradu su zavedene stalne straže koje su držali svi građani i meteci na gradskim bedemima. Dokovi su bili bez brodova. zbog toga što je Atini pretila opasnost od direktnog napada. Sparta i njeni saveznici odluče da učine poslednji napor da bi što pre okončali ratne operacije koje su trajale predugo i da u naknadu za dvadeset godina ratnih napora i lišavanja obezbede sebi pobednički mir. Uzimajući u obzir ogromne gubitke Atinjana na Siciliji. Sva hrana morala je da se uvozi sa strane preko pirejske luke. „Spartanci su naredili savezničkim državama da sagrade 100 brodova. a na toliki broj obavezali su se i Beocani" (VIII. 27. Atinske arhee Krajem 413.

Kod Tukidida Alkibijad ih naziva „najbogatijim od svih Helena" (VIII. i persijskog cara. Peloponežani su uputili na Istok svu svoju raspoloživu flotu. Njihova najbolja armija i flota propale su na Siciliji. 2). i glavni grad Jonije Milet. g. Hiošani su „imali mnoštvo robova. Međutim. 45. surovi obračuni sa ustanicima sve je to jačalo nezadovoljstvo među atinskim saveznicima i bila je dovoljna jedna varnica pa da se razbukti požar opšteg ustanka. jer su saveznici već odavno teško podnosili atinsku vlast. 412. a spremane su nove desetine brodova za slanje u Joniju. Klazomena. i saznavši za otcepljenje Hiosa. Atinjani su dobijali građu. g. Dolazak peloponeske flote I Alkibijada koji je uživao još i podršku Tisaferna. Ni flote nije bilo. u cilju poboljšanja stanja državnog budžeta sprovedena je i veoma važna 38 . Posle ioga protiv Atinjana se digla skoro čitava Jonija. odmali su uputili 20 brodova radi suzbijanja ustanka. Program operacija sastojao se u tome da se „pošto-poto opremi flota dobijanjem građe i novca. Tom činjenicom Tukidid objašnjava masovno bežanje hioskih robova Atinjanima posle početka ustanka. za svaku krivicu veoma surovo kažnjavani" (VHi. i Sparte iz 425. Osiguravši podršku spartanske flote.com For evaluation only. spartanski nauarh Astioh već je imao pod svojom komandom 94 trijere. obećavajući spartanskoj floti značajnu materijalnu pomoc. Hiošani su digli ustanak koji je počeo brzo da se širi na celu Joniju. Za opremanje. demos je tada prvi put načeo rezervu od 1000 talenata koliko je još Perikle ostavio u slučaju krajnje nužde. Robovi su. Ali ti fondovi ni izdaleka nisu bili dovoljni. ipak je smogla snage da razvije snažan otpor. Osim toga. Hiosom su upravljali oligarsi. a kasnije. više nego ijedna država osim Lakedemona. Smešten u centru Jonije. a Famabaz na Helespontu. pošto im je stigao Alkibijad sa 25 peloponeskih brodova. demos mobiliše sva sredstva za borbu. likvidirali su svoje uporište na obali Lakonije koje je bilo osvojeno za vreme sicilijanske ekspedicije. Otcepljenje Jonije išlo je neverovatno brzo. Uviđajući uspeh ustanka i shvatajući njegdv žnačaj za konačan poraz Atine. Posle gušenja ustanka u Mitileni 427. g. da se razumno smanje državni rashodi i da se formira neka magistratura u kojoj bi se nalazili najstariji građani i čija bi dužnost bila da prethodno razmatra tekuče poslove" (VIII. Spontano se nameće poređenje između Atine iz 412. Ali i u takvoj situaciji atinska demokratija. Za Spartu je bio dovoljan jedan krupan poraz na Sfakteriji. u junu 412. Teos.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Neprijatelj se učvrstio u srce Atike činie je potpuno dezorganizovana ekonornija zemlje.) imale su finansijske teškoce. 4). Hios je bio najveći među savezničkim posedima Atine. godine. Na predlog Alkibijada Spartanci su odlučili da otpočnu ratne operacije pre svega u Joniji. odigrall su odlučujuću ulogu. U zimskoj kampanji 411. pa prema tome. Ustanicima su se priključili Eritra. zbog njihove mnogobrojnosti. g. obratili su se Spartancima s predlogom da stupe u rat protiv Atinjana na sektorima koji se graniče sa njihovim satrapijama: Tisafern u Joniji. učvrstili rt Sunion za obezbeđenje prolaza brodovima s hraiiom iz Eubeje. 30 brodova je poslato za obilazak oko Peloponeza. Međutim. Taj program odlučno je sprovođen u život. Izgledalo je da za Atinjane nije bilo nikakve nade. atinski demos. Sad se rušio poslednji oslonac Atinjana njihova pomorska država. Tu je naročito bilo razvijeno robovlasništvo. ta sredstva mogla su da se izvuku jedino od saveznika koji su se otvoreno bunili zbog visine postojeceg finansijskog poreza. bez obzira na svu težinu udaraca koji su se sručili na nju sa svih strana. g.foxitsoftware. Konačno Peloponežanima je prišao i Rodos. 1. jedino je Hios raspolagao vlastitom ratnom flotom koja se sastojala od 60 trijera. Atinjani više nisu imali ratnu flotu koja bi mogla da se suprotstavi njihovim neprijateljima.. zahvaljujući ličnim vezama Alkibijada s lokalnim oligarsima. oholost atinskih vlasti. Državna blagajna bila je prazna. ne računajući α taj broj hioske brodove. naročito zato što su Spartanci u prvo vreme svuda nastupali sa popularnom parolom Sloboda Helade. nalazeći se u skoro bezizlaznoj situaciji. g. Istina. da se osigura vernost saveznika. Najveći značaj u to doba (kraj 413. 40. pa da zatraži mir i obustavi sve ofanzivne operacije. prvenstveno Eubeje. a pre svega za održavanje nove flote morala su se obezbediti ogromna materijalna sredstva. Sve jača eksploatacija savezničkih polisa. 3). borio se punih 8 godina ne samo protiv čitave Helade već i protiv Persije: čak i u poslednjem periodu rata on je ne jednom nanosio osetne udarce jačem neprijatelju..

2 i drago). Atina je ukinula foros doprinos koji se naplaćivao neposredno od saveznika kao direktni porez i uvela je carinu u visini 5% od vrednosti svih poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze i izvoze pomorskim putem. a slobodni su bili okovani u lance" (VHI. Glavna parola tog saveza bilo je ograničenje državnih * Svakako ne treba precenjivati razmah demokratskih reformi Atinjana. a 400 oligarha osudili na izgnanstvo. Može se pretpostaviti da je on u izgnanstvu postao jedan od vođa samoskih demokrata. U to doba već se primjećuju nove konture politike demosa u odnosu prema saveznicima što se jasno vidi po odluci ο posadi sedam zaplenjenih hioskih trijera. Proširuje se socijalna baza oligarha. daju im svoju podršku najbogatiji atinski građani. g. ponekad čak i sa potpuno suprotnim prograraima. 47. One su vršene onoliko koliko je bilo neophodno za očuvanje samo osnove atinske vlasti nad saveznicima. atinski mornari su u savezu s lokalnim demokratima obnovili demokratiju u Atini. g. vođa radikalne demokratije koji je 417. da odgodi svoju propast. Na Samosu je boravio Hiperbol. g. pa čak i Drakonovi zakoni. ostrakizmom prognan iz Atine. krupni zemljoposednici. Ta parola bila je veoma pogodna za udruživanje raznih grupa. Ranije su im pripadali samo predstavnici starih aristokratskih lakonofilskih rodova i jedini njihov oslonac predstavljala je „zlatna omladina" koja se grupisala u tajne organizacije heterije. i to pre svega zbog njene neodređenosti. Glavni cilj ove reforme sastojao se po svoj prilici u tome da se povećaju prihodi državne blagajne. bili lišeni svih političkih prava. Zemlju i kuće plemstva demos je konfiskovao. U tom aspektu karakteristični su i događaji na Samosu. Jačanje oligarhijskih elemenata u Atini Međutim. finansijska reforma. 29. Samos i dalje ostaje čvrsta baza njihovih eskadri. U VIII knjizi Tukididovog dela stalno se govori ο trijerarsima koji su „nezavisno od Alkibijada i još u većoj meri nego on težili ka obaranju demokratije" (Vm. ta carina uglavnom se naplaćivala na Helespontu što je predstavljalo tehnički lako izvodljivu meru I zahtevalo relativno male oružane snage.zakonima predaka" podrazumevali su se kako demokratski ustav Klistena (Aristotel.je poslednjih. Raspadanje arhee bilo je usporeno.foxitsoftware. „Atinski ustav". čak i prava epigamije (sklapanja braka) s licima koja pripadaju demosu. g. Osim toga. 30 39 . Pod . Na Lezbosu vode se borbe s promenljivim uspehora. U vezi sa pobedom samoske demokratije treba da pomenemo još dva zanimljiva momenta. istovremeno s mobilizacijom snaga demosa u Atini se pojačavala i aktivnost raznih grapa oligarha koji su svi istupali pod zajedničkom parolom vraćanja „poretku očeva". 3) tako i timokratsko zakonodavstvo Solona. ubili oligarsi za vreme njihovog oružanog ustanka. I upravo ta politička linija omogućila je Atini 412. jer su ga tamo 411. g. Oslanjajući se na Samos. „Robovima koji su se nalazili na njima poklonjena je sloboda. Iskoristivši prisusfvo tri atinske trijere. Radi očuvanja arhee Atina po prvi put za vreme rata pokušava da se čvršće osloni na demokratske grupe savezničkih polisa. Atinjani su im tada dali autonomiju faktičnu samostalnost. Zato ni demokratske reforme nisu uzele maha. 15. Sama po sebi takva reforma išla je za tim da smanji nezadovoljstvo saveznika. Osnovni faktor u međusobnim odnosima Atine i njenih saveznika bila je eksploataci. Na Hiosu Atinjani zaposedaju i učvršćuju važan punkt Delfinij. 2).Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. To je bio jedan od malobrojnih slučajeva u istoriji starog sveta.*30 Ceo kompleks mera koje je preduzimao atinski demos svedoči ο promenama koje su se naslućivale u odnosima prema saveznicima. kad je pobednički demos pribegavao lišavanju svojih protivnika njihovih političkih prava. samoski demokrati su organizovali ustanak. Veoma je karakteristična činjenica da su na osnovu samoskog demokratskog ustava geomori.. pobili oko 200 plemićagrađana. u Atini samo se na Sarnosu očuvao demokratski poredak. Tako jedošlo do udruživanja oligarha i bogatih građana „koji su prema Tukidiđu vukli na svojim leđima najveći teret". 412.com For evaluation only. Uverivši se u pouzdanost samoskih demokrata. U vreme oligarhijskog prevrata 411.

relativno lako odneli dve važne pobede. Na taj način. ipak bio demokratski. Zato su oligarsi 412. g. Međutim. Ovog puta većina stratega sa Frinihom na čelu pripadala je oligarhiji. Pošto se u rakama stratega nalazila komanda nad celokupnom flotom jedinom oružanom snagom Atine tog doba. „. čak je stao na čelo antidemokratskih poduhvata. Novo se sastojalo u tome što su ranije članovi bule birani žrebom i što je bula stvarno predstavljala organ mase građana koji je. Sprovođenjem ovog programa u život atinska sirotinja bi automatski bila lišena učešča u upravljanju državom. U programu koji smo citirali nešto ranije skreće na sebe pažnju poslednja tačka: ο organizovanju . Stvar je u tome što su najaktivniji branioci demokratskih ustanova teti većinom bili odsutni. Pod tim se pre svega podrazumevalo potpuno ukidanje plata buleutima (većnicima članovima bule). tako biste i vi morali da iz grada Izbacite sve pođlace i kukavice i da opasno tmje počupate. Prema tome. jer demos ne bi dobrovoljno ispustio vlast iz svojih ruku. I stvarno.ona koja raspušta vojsku". U polemici sa starcem probulom. 40 . iako nije posedovao dovoljno iskustva u upravljanju. već i zbog ekonomskih razloga. Konačno. Međutim. sudijama I naknada za posete zasedanjima narodnih skupština. u normalnim uslovima nije se moglo računati na ukidanje ustava ni mirnim. Nova magistratura probule formirala se iz redova najstarijih građana· Pošto su birani posle neuspeha na Siciliji.foxitsoftware. g. jer su razna državna davanja faktički predstavljala jedini izvor za prehranu širokih masa demosa koji je bio sateran sa svojih njiva iza Dugih bedema i ostao bez ikakvih sredstava za život. izjasnili protiv oligarhijskog prevrata. U to vreme deo bivših vođa radikalnih elemenata. g. rashoda. Pre svegaTodmah posle sicilijanske katastrofe delimično je bio narušen atinski ustav. oni su većinom zastupali mišljenje oligarha I konzervativnih slojeva stanovništva. g.. privremeni uspeh oligarhijske zavere iz 411. bio je omogućen samo u uslovima direktne popustljivosti ranijih organa vlasti. Svojevrsnu karakteristiku raspoloženja kod mase običnih atinskih građana tog doba daje Aristofanova komedija „Lizistrata". Neki od njih bili su vođe oligarha 411. Većinu mornara atinske flote koja se nalazila kod Samosa takođe su sačinjavali teti koji su bili životno zainteresovani za očuvanje demokratije. Lizistrata izlaže čitav program reformi. g. a ne radikalnog demosa. ipak su spadali u red najimućnijih građana i tako su i oni morali da budu protiv radikalne demokratije. Dragi. ostvarenje takvog programa u punom njegovom obimu bilo bi skoro nemoguće ne samo iz političkih razloga. uvođenjem nove magistrature uloga stare bule svodila se u stvari na nulu.. to je situacija bila bremenita političkim komplikacijama. kao što su Pisander I Harikle. stalnost članstva ovog organa omogućavala je da se na njegove članove deluje u duhu kakav je bio povoljan za oligarhe i bogataše.Kao što mi najpre u koritima i čabrovima Peremo vunu i čupamo čičkove. iako su se 411. pošto su služili u floti koja se u to doba stalno nalazila u Joniji. Na taj način jedna od najaktivnijih političkih grupa atinskih građana nije bila u mogučnosti da uzme neposredno učešće u radu eklesije. jer je eklesija koja se često okupljala sama donosila odluke ο svim tekućim pitanjima. a vlast bi defakto prešla u ruke oligarha i grupa koje im pružaju podršku. Ta magistratura zvala se probule. prebegao je oligarsima. sakupila je odred žena iz cele Helade i zauzela je Akropolj u kome se čuvala državna blagajna.. Atinjanka Lizistrata čije ime u prevodu treba da znači .com For evaluation only. Dotle je takvu magistraturu predstavljala bule koja je delovala kao pritanija. Može čak da se kaže i više: stvarno „prethodno razmatranje tekućih poslova" predstavljalo je osnovnu funkciju bule.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Drugu pobedu oligarhije predstavljali su izbori stratega održani 412. na strani antidemokratskih grupacija bila je još jedna važna okolnost. ni oružanim putem.magistrature u kojoj bi se nalazili najstariji građani i kojoj bi bila dužnost da prethodno veća ο tekućim poslovima".

18. formalno morali da pređu pod vlast Persije. Zato je zaključenje persijskospartanskog saveza bilo potpuno logično. Tisafern i Farnabaz. Angažovanje U toj situaciji na strani Sparte po prvi put otvoreno Persije istupaju persijski satrapi Tisafern i Farnabaz. pa čak i deo Balkanskog poluostrva. koji su predstavljali njen borbeni oslonac. Alkibijad je došao u Joniju zajedno sa spartanskiai vojskovođorn Halkidejem. posle zaključenja drugog ugovora Atinjani su zadržavali svoje pozicije kod saveznika. ali već u obliku privremene pozajmice. Već smo rekli da se teti. Vin. koji je na zahtev Sparte bio revidiran. sve što je uvaljano i sve što juri za dobrim prikodima i Kao krpelj pije narodu krv. a to je predstavljalo direktnu izdaju opštehelenske stvari. Na taj način su ne samo obala Male Azije već i ostrva. Praktično tu se radilo ο helenskim gradovima Male Azije i ο ostrvima Egejskog arhipelaga koji su ulazili u sastav atinske arhee i zato nisu plaćali danak Persijancima. Politička apatija uzimala je sve više maha. Lakedemoniani su se obavezali da neće pljačkati carsku zemlju i zato je Tisafern počeo da im daje novac za izdržavanje flote. ime tog saveza.foxitsoftware. 37 i 58 Treći ugovor zaključen je već posle prelaska Alkibijada Tisafernu. sazovite dobre građane i navijte ih na preslicu saveza!"(596—601). U drugom ugovoru. U julu 412. Poslije Halkidejeve smrti Alkibijad je faktički rukovodio celokupnom spartanskom politikom na Istoku i uspostavio je prisne veze s Tisafernom. U toku polugodišta (leto 412 zima 411. g. car je dužan da je izdržava"33. U poređenju s jačanjem njenih protivnika. Zahtev da se iz grada isteraju svi „podlaci"5731 svi što . 33 41 . Sve izgrebenati.** Na taj način Persija je računala da će u slučaju pobede Sparte povratiti helenske gradove na maloazijskoj obali..epitet koji Aristofan obično upotrebljava u odnosu na vođe demosa.) jedan za drugim zaključena su tri ugovora između Lakedemonjana i Persijanaca. nisu mogli da računaju na to da će se Atinjani dobrovoljno odreći svoje vlasti. 32 58 Tekstove tih ugovora vidi kod Tukidida. a to je takođe predstavljalo jedan od važnih faktora za pobedu oligarha. pod svežim utiskom hioskog ustanka to je izgledalo dovoljno.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. To je značilo da su Spartanci zvanično preuzeli funkciju persijskih. Prvim ugovorom Sparta je prepuštala Persiji . razumljivo. U. To je kod Spartanaca izazvalo nepoverenje prema njemu i zbog toga je došlo do naređenja za ubistvo Alkibijada. g. ostala je pomenuta formula iz prvobitnog ugovora. Sparta je čitavu Joniju prepuštala Persijancima. a delom su se nalazili u sastavu flote na Samosu. Lajtmotiv čitave komedije ismejavanje rata pod parolom „neka traje rat" (6 πόλεμος έρπετω) takođe je pozajmljen od lakonofila. „Car careva" Darije 11 je još na početku Feioponeskog rata postavio svojim satrapima zahtev da plačaju danak ne samo za gradove koji su stvarno pod njihovom vlašću već i za celu teritoriju njihovih satrapija.com For evaluation only. I konačno. Osim toga. delom nisu vratili iz Sirakuze.jure za prihodima" iz usta Aristofana potpuno odgovara parolama oligarha. Alkibijad je tada prebegao 31 57 U originalu τους μοχθηρούς . I tek u trecem ugovoru carski posedi ograničavaju se na „carsku zemlju koja se nalazi u Aziji". Međutim. ali je zato dodata još jedna specijalna tačka: „Bez obzira koja se vojska nalazila po carevom zahtevu na zemlji cara. stalna stražarska služba nije ostavljala ljudima vremena za društvene poslove.svu zemlju i sve gradove na koje se prostire vlast cara i koji su bili pod vlašću carevih predaka".5832 Poređenjem tekstbva ugovora razotkriva se suština međusobnih odnosa između Lakonaca i Persijanaca. Setićemo se da i Tukidid govori ο Hiperbolovoj μοχθηρία. demokratija je strahovito oslabila. kod demosa se osećala jaka zabuna zbog sve težih vojnih poraza. njih vi morate pritisnuti noktima I očistiti sve.najaimnika. ali se zato obavezala na izdržavanje peloponeske flote. čija se suština sastojala u tome što su isplate rashoda za peloponesku flotu vršene persijskim novcem.

Posle sastanka skupštine Pisandar se povezao sa svim tajnim organizacijama (ξυνωμοσίαι) koje su postojale u gradu od ranije da bi vršile pritisak na sudove i izbor službenih lica. Međutim. i 34 35 60 Jedan od vođa oligarhijskog prevrata u Atini 411. Bez obzira na slabost radikalne demokratije.com For evaluation only. 2). a pitanje promene državnog poretka ostavio je za kasnije. oni saveznici koji su se već odvojili od Atine nesumnjivo će više voleti potpunu slobodu. morala bi da uslovi uspostavljanje oligarhijskog poretka i kod saveznika. u to vreme Alkibijad stupa u vezu s pristalicama oligarhije. „Osim toga nastavlja Frinih saveznici su sigurni da im tzv. Praktično to je značilo ograničenje finansijske pomoći Sparti I mogućnost određenog kontakta između Alkibijada i Atinjana.. a oni koji su ostali u savezu neće biti pouzdaniji: „Ropstvo. Tisafernu i pokušao da iskoristi svoj uticaj za smanjenje persijske pomoći Sparti. pošto Peloponežani imaju skoro isto onoliko brodova spremnih za borbu koliko i Atinjani. ali imaju više savezničkih država i car i Tisafern daju im novac kojeg je kod Atinjana nestalo" (VIII. g. 61 Tj. g. oni sigurno neće pretpostaviti slobodi. 48. 54. Alkibijadova ponuda prihvaćena je rado od strane vecine stratega oligarha u floti. tako da je ostao samo pri zahtevu da se vrati Alkibijad. zasedanje narodne skupštine bilo je veoma burno: demos nije hteo da se složi s dobrovoljnim odricanjem od svojih demokratskih prava. U tom cilju u Atinu je upućena delegacija s Pisandrom na čelu koja je trebalo da postavi zahtev ο ukidanju demokratije. Otuda Frinih dolazi do zaključka da su svi pokušaji oligarhijskog prevrata u Atini preuranjeni su pa čak i štetni. 42 . Međutim.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. „Atinjani odluče da Pisandar i s njim deset ljudi oduTisafermn i da s njima uspostave takve odnose kakve smatraju za najbolje" (VIH. g. upravo s nekim od stratega koji su komandovali atinskom flotom na Samosu. I stvarno. zato je bilo potrebno da se od politike bezuslovne podrške Sparti pređe na pružanje neznatne pomoći slabijoj zaraćenoj strani. Prema Alkibijadovim rečima. aristokrate. bilo ono skopčano sa demokratijom ili s oligarhijom. 5). Kao jedini dalekovidi Alkibijadov protivnik među oligarsima pokazao se strateg Frinih6034 koji je savršeno dobro uočio da Alkibijad ne misli na uspostavljanje oligarhije. Oligarhijski prevrat 411.foxitsoftware. 1). Biti pod vlašću takvih Ijudi za saveznike bi značilo izlagati se kaznama bez osude suda i s nasiljem" (isto). Pisandar je sa svojom pratnjom došao iz Samosa u Atinu i postavio pomenute zahteve. interesi Persije nisu zahtevali da pobedi Sparta. većina stratega oligarha odlučila je da pokuša da promeni državni poredak u Atini. Veoma su zanimljiva Frinihova razmišljanja ο cxinosima atinskih saveznika prema demokratiji i oligarhiji: pobeda oligarhije u Atini. pošto oni savetuju narod i sprovode u život surove mere od kojih uglavnom izvlače korist za sebe. Taj predlog bio je primljen u eklesiji koja je Pisandra i još 10 građana odredila kao delegate za odlazak Tisfffemui Alkibijadu. Eklesija je ovu odluku izglasala zato štoje Frinih bio protivnik Alkibijada i kao strateg se suprotstavljao pregovorima s Alkibijadom na Samosu. vraćanju Alkibijada i uspostavljanju prijateljskih odnosa s Tisafernom. Obećao im je da će privući Tisaferna na stranu Atine i da će se i sam vratiti u Atinu pod uslovom da u njoj bude ukinuta „opštepriznata glupost" (όμολογουμενη ανοια) demokratija koja ga je izgnala. U januaru 411. prema njegovom mišljenju. neće zadavati neprilika manje nego demokrati. već da se oba protivnika što više iscrpe. Zato je Pisandar bio primoran na delimične ustupke. Na istom zasedanju razrešen je dužnosti Frinih. pa ma kakvo državno uređenje dobili" (Vin. već tiranije. Pristalice prevrata tvrdile su kako drugog izlaza nema „. I tako je vođa atinskih oligarha priznavao da saveznici pretpostavljaju demos aristokratiji. Međutim. demos je bez obzira na svu težinu položaja Atine i dalje nastojao da očuva demokratiju. „odlični i dobri" (καλοί καγαθοί)6135.. 53.

Prema broju punopravnih građana. On je nastojao da ograniči broj atinskih građana na taj Tiačiil šfo bi se biračkim pravom koristilo 36 62 Izvori ne objaSnjavaju zašto je promenjeno mesto skupštine umesto Pniksa Kolon. Izgleda da su tu igrala ulogu dva gledišta. na Pniksu. Antifont i Frinih koji je. Uz put Pisander je u svim savezničkim polisima uvodio oligarhijski poredak. Demokratske ustanove još su formalno funkcionisale kao i ranije. Tu je pre svega bila ukinuta „tužba protiv onih koji su predložili loše zakone" (ργαφή παρανόμων). Pisandar i Frinih su ranije pripadali radikalnoj grupaciji i bili su stalno izlagani podsmehu u komedijama. Osim Androkla. Na sastancima u narodnim skupštinama nikad nije istupio.. sva vlast je faktički prešla u ruke oligarha. uverivši se u neminovnost prevrata. Istovremeno to je. a to je i predstavljalo osnovni zahtev faktora: prvo. da donesu zajedničku odluku i da obore demokratiju (VIII. Ako bi se neko usudio da se suprotstavi zaverenicima odmah bi . Početkom juna sazvana je skupština ne na uobičajenom mestu za zasedanje. izgledalo je da je pobedila Teramenova linija. sazivajući po svom nahođenju skupštinu od 5000 punopravnih građana. značilo napuštanje pomorske države. U socijalnom pogledu oni su uglavnom bili predstavnici stare aristokratije. Međutim. jer Alkibijad još nije bio stekao dovoljno uticaja kod Tisaferna bar ne onoliko kako je to on predstavljao u toku pregovora. Među njima su se nalazila i takva lica koja su ranije bila smatrana braniteljima Periklovog ustava.da je stvar mogla da ima toliki uspjh". a zatim na 400. Istovremeno je ukinuta plata svim državnim magistratima. 2). Brojem od 5000 bili su obuhvaćeni svi hopliti. a ni ubice ni osumnjičene za ubistvo niko nije pozivao na odgovornost" (VIII. Tukidid smatra da je Antifont bio vođa prevrata (VIII. 5). S grupom svojih istomišljenika on se po drugi put uputio u Atinu s ciljem da izvrši prevrat. bilo je poželjno da u zasedanju skupštine uzme učešća minimum građana i inicijatori su računali da će se mnogi Atinjani plašiti da idu daleko van gradskih zidina i da se izlože riziku od napada Spartaneta koji su se nalazili u Dekeleji. Frinih I Teramen. Poslednjih dana maja Pisandar stiže u Atinu sa značajnim omžarrim snagama. Narod je ćutao. sin probuleuta Hagnona. ali su 411. Na čelu ekstremista nalazili su se Pisandar. 43 . pregovori s Alkibijadom otegli su se i konačno su sasvim prekinuti. g. uzeo aktivnog učešća u događajima 411.com For evaluation only. Pisandar zajedno sa ostalim zaverenicima dođe do zaključka da oni i bez pomoći Alkibijada mogu da uspostave oligarhijski poredak u Atini. .Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. U prevratu su sudelovale dve grupe oligarha: ekstremna i umerena. ali su na zasedanjinja kao govornici istupale samo pristalice oligarhije i stvarno su bez diskusije prirnani samo njihovi predlozi. To veće trebalo je da upravlja državom potpuno samostalno. jer se demos prema njemu „odnosio s nepoverenjem".Ti ljudi su i izazvali najviše nepoverenja u narodu i doprineli bezbednosti oligarha. zaplašen terorom i strepeći od izdaje. I upravo tada Tisafern zaključi sa Spartom treći ugovor. Upravo zahvaljujući Atifontu zavera je bila organizovana tako . 66. prešli na stranu oligarha. zaverenici su ubili još nekoliko pristalica demokratije. 4).. več u Kolonu (oko dva kilometra van grada). U to vreme tamo je već vladao pravi teror heterija. Uz formalno zadržavanje stare konstitucije. obe pregovaračke strane bile su nepoverljive jedna prema dragoj. 66. 68. g. drugo. savetovao im je da udruže svoje snage.6236 Predlog se odnosio na izbor petorice proedra koji su putem postepenog kooptiranja morali da povećaju broj članova bulee najpre na 100.. 54. Antifont je i ranije bio poznat po svojim antidemokratskim shvatanjima. Vrativši se na Samos. Program ekstremnih oligarha svodio se na napuštanje svih tekovina atinske demokratije i na vraćanje uređenjima pre Solona. Grupu umerenih oligarha predstavljao je Teramen. jer su čvrsto usadili nepouzdanje u redove samih demokrata" (VIH. koji je za nju bio povoljniji nego dva prethodna.foxitsoftware. razume se. Broj učesnika zavere znatno je preuveličavan. zasedanje je moralo da se drži pod oružanom zaštitom straže koja bi mogla da se upotrebi ne samo za otpor Peloponežanima već i za zastrašivanje atinskih radikala.bio ubijen. Bio je ubijen vođa radikalnih demokrata Androkle. a zatim primljen Pisandrov predlog koji su podržali Antifont. 1).

zbog vernosti vama. Na vlasti su se našle heterije u kojima su bili zastupljeni ekstremni oligarsi: Antifont. neke proterali" (Vin. Međutim. kako se moglo i oČekivati. 400" (Aristotel. u svojoj podlosti došao dotle da je istovremeno zbog vemosti njima (oligarsima) vas učinio robovima a.. Aristotel I Tukidid smatrali su Teramenov program najboljim od svih mogućih ustava. Oligarsi su uglavnom računali na to da ce kao lakonofili lako zaključiti mir sa Spartom. „Četiri stotine su ubili nekoliko Ijudi. Odluke skupštine u Kolonu predstavljale su kompromis između obe tačke gledišta Prema broju punopravnih građana. Ne treba ni da pominjemo to da su široke mase demosa kako u jednom tako i u drugom slučaju biie lišene ne samo sredstava za život već i elementarnih političkih prava. U toj bici Atinjani su izgubili 22 trijere zajedno s njihovim posadama. Protiv 42 peloponeska broda borilo se 36 atinskih. izgledalo je da je pobedila Teramenova linija. „Atinjani su tom nesrećom bili pogođeni više nego svim prethodnim: treba imati u vidu da su u to vreme od Eubeje oni imali više prihoda nego od Atike" (Aristotel. siluju žene i decu građana i nameravaju da pohapse i potrpaju u zatvore rodbinu svih samoskih boraca" (VIII. samo 5000 Atinjana koji su Έ3Κ u stanju da sebi nabave hoplitsko naoružanje. 74. oni „svakog izlažu telesnim kazanama i ne dopuštaju da im se ma u čemu protivreči. Zato je ispalo da su „5000 bili izabrani samo kao paravan dok se faktično uprava državom nalazima u rukama. Odluke skupštine u Kolonu i izbori proedara jedino su odražavali nov odnos snage u Atini. neke su pozatvarali. Lampsak. 70. Periklov ustav je još pre njegovog zvaničnog ukidanja od strane Pisandra u stvari bio sahranjen terorom oligarhijskih heterija. zanatlije i trgovce. oni su odmah uputili svog izaslanika Agisu u Dekeleju. Oslanjao se na bogate građane. 44 . ΧΠ. Međutim. Kalhedon. ekstremni oligarsi su odlučili da ne zovu Alkibijada u Atinu. koji je ležao prema Eubeji.com For evaluation only. I zaista. U natpisu (IG. 3). Vizant. Ustanici su uveli oligarhijsku upravu. Neposredno poslije poraza atinske flote došlo je do ustanka u Eretriji. Frinih. Bez podrške tih elemenata ekstremni oligarsi očigledno nisu mogli ni da računaju na uspeh. stvarno su pobedili ekstremni oligarsi-Skupština od 5000 lica trebalo je da se saziva jedino po nahođenju bulee.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.. Drugo mišljenje ο Teramenu po našem uverenju pravilnije izražava Lisija koji kaže da je Teramen „. „bolje Ijude". Ako se ranije ustanak ograničavao samo na Joniju. Alkibijad je i dalje ostao kod Tisaferna. 67). Prema rečima jednog od mornara Hereje. 2). ne odugovlačeći mnogo. Druga delegacija. Teramenove parole koje toliko hvale Tukidid I Aristotel faktički su predstavljale privid iza koga su se krili ekstremni oligarsi. Brojem od 5000 bili su obuhvaćeni svi hopliti. Pisanđar i drugi. ekstremni oligarsi su počeli da pojačavaju teror. 32. bez ikakvog rezultata. odlučujući udarac ekstremnim oligarsima zadala je samoska flota koja se pod rukovodstvom Trasibula i Trasila opredelila za uspostavljanje demokratije i pozvala sebi Alkibijada. Α u bulei su se uglavnom nalazili ekstremni oligarsi koji su nastojali da se odbace svi „ostaci" demokratije. Položaj „Četiri stotine" znatno se pogoršao zbog odvajanja niza saveznika. takođe nije urodila plodom za atinske oligarhe zbog toga što je Sparta zahtevala da se Atina potpuno odrekne arhee. to je sada osim Tasosa na stranu Lakedemonjana prešao niz gradova na moreuzima: Abidos. vratila se. Još ranije Beoćani su zauzeli Orop.. 33. „Atinski ustav". trijerarhe. „Atinski ustav". a to je i predstavljalo osnovni zahtev umerenih oligarha: prelaz vlasti u ruke ljudi „koji su posedovali teško naoružanje". na taj zahtev nisu smeli da pristanu čak ni najljući lakonofili.. izdao je svoje prijatelje i dopustio da izginu" (ΧΠ. Još veci udarac predstavljao je ustanak na Eubeji. kako ih naziva Tukidid. 187) bule Eretrije daje prokseniju nekom Tarentincu „koji je sudelovao u oslobođenju grada od Atinjana". koji je pobegao na Samos.foxitsoftware. 1). Međutim. U bici kod Eretrije flota kojom su rukovodili oligarsi pretrpi sraman poraz. Došavši na vlast. itd. jer su se plašili negodovanja demosa. Delegacija koja je u ime „Četiri stotine" krenula na Samos. računajući da su Dugi bedemi u periodu unutrašnjih nesuglasica ostali bez odbrane. 3). Agis na ponudu mira odgovori iznenadnim napadom na Atinu. 9. Što se tiče spoljnopolitičkih poslova. poslata direktno u Lakoniju.

000 ljudi. 71) i IG. kako je već rečeno. Ovde je još ranije bila ustanovljena široka demokratija (razume se u antičkom smislu). Na zboru svih mornara odlučeno je da se stratezi i trijerarsi razreše dužnosti pod sumnjom da su sarađivali s oligarsima. u ruke umerenih ojigarha koji su zastupali interese bogatih građana. pobegli su Lakedemonjanima u Dekeleju. lišeni su političkih prava). obustavljeni su svi vidovi isplate sirotinji iz državne blagajne. opet je funkcionisala narodna skupština kao I ranije. on je 37 63 Prema Lisiji (ΧΠΙ. tj. U takvoj situaciji atinski oligarsi su ođlučili da učine sve što je moguće radi postizanja mira sa Spartom. Antifont koji je ostao u Atini ubijen je po presudi suda. a stvarno se ovo izvodilo radi predaje tog utvrđenja Spartancima. potvrđene su odluke skupštine u Kolonu. 100 Friniha su ubili Kalhedonjanin Trasibul i Megaranin Apolodor. U floti je počela velika uzbuna pod rukovodstvom Trasibula i Trasila. S drage strane. lokalni aristokrati geomori bili lišeni političkih prava. U tom cilju oni su uputili u Spartu drugo izaslanstvo s Frinihom i Antifontom na čelu formalno radi vođenja daljih pregovora. Samos je od atinskog demosa dobio autonomiju. Kao signal za akciju poslužilo je ubistvo vođe ekstremista Friniha6337 posle njegovog povratka iz Sparte. saznavši za približavanje peloponeske flote'porušili_utvrđenja koja su bila u izgradnji i s oružjem u rukama krenuli u Atinu. Bula je ponovo birana kockom. zahvaljujući tim merama. neuspesi ekstremista I pre svega ponašanje atinske flote na Samosu primoravali su umerene oligarhe na manevrisanje kako bi izbegli odgovornost za zločine počinjene od strane „Četiri stotine". Poslije ovog zasjedanja_vođe ekstremnih oligarha sa Pisandrom na čelu. a stvarno za to da se Peloponežanima preda Pirej i „zaključi mir pod bilo kakvim podnošljivim uslovima" (VIII. Na tom zaseđahju skupštine odlučeno je da se vrati AMbijad. Za vreme diktature ekstremnih oligarha Samos je postao centar demokratskog pokreta. Tad su pirejski hopliti. strepela je s jedne strane od toga da će krajnji otigarsi ostvariti svoje planove. Teramenova grupa koja je uživala dosta velik autoritet među hoplitima. Međutim. 90. ne prezajući čak ni od direktne izdaje države.com For evaluation only. 45 . Zahvaljujuci pomoći atinskih mornara. Ekstremni oligarsi bili su prisiljeni na povlačenje I početkom septembra sazvano je jedino zasedanje narodne skupštine u svim tim mesecima lćoje je razrešilo vlasti „Četiri stotine" i predalo je „skupštini od 5000ljudi". Vlast je na taj način prešla u ruke Teramenove grupe. „Brodska sirotinja" koja se uglavnom sastojala od teta bila je vrlo odlučna u odbrani svojih prava. To se pre svega odrazilo na ponašanju Teramena. I2. samoski demokrati su lako savladali oružani ustanak lokalnih oligarha u kojem je ubijen Hiperbol. bio je tek nešto manji od broja građana koji su ostali u Atini. tj. Pristalicama ekstremnih oligarha izrečena je atimija (tj. Broj atinskih građana koji su se nalazili u floti na Samosu iznosio je bar 10.foxitsoftware. Politički i vojni neuspesi vladajuće grupe ekstremnih oligarha očigledno su morali da dovedu do zaoštravanja protivrečnosti među pristalicama prevrata. Sve te okolnosti ponovo su zaoštrile političku situaciju u Atini.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Sva politička prava sačuvana su samo za 5000 imućnih. Nova komanda ie pozvala Alkibijada na Samos. Ekstremni oligarsi nesumnjivo su više voleli da dođe do spartariske okupacije nego do demokratije. Sto se tiče ostalog. Skoro u isto vreme stigla je vest ο obaranju demokratije u Atini. Umesto njih izabrana su nova lica među kojima Trasibul i Trasil. 2). Najvažnije pitanje za Teramenovu grupu posle osvajanja vlasti predstavljao je sporazum s atinskom flotom na Samosu gde je vec od Tisaferna stigao Alkibijad. naročito u Pireju. Veliki broj teta koji su služili u floti nije hteo ni da čuje ο nekom kompromisu. Oni su otpočeli da podižu utvrđenja na izlazu iz luke Pireja tobože za odbranu luke od napada samoske flote. a to bi značilo likvidaciju Atine kao samostalnog polisa. Osim toga. Glavni oslonac demokratskog pokreta na Samosu predstavljala je atinska flota. pri čemu su. iz broja punopravnih građana odstranjeno je približno 5/6 Atinjana. U avgustu 411. g. Političko uređenje zavedeno u Atini formalno je odgovaralo Periklovora ustavu.

a zatim i Kizik. ali su Trasibul i Trasil ubrzo stigli sa svojim eksadrama u moreuz i tu su se sjedinili s ostacima helespontske flote. isplatio je samo deo novca obećanog za izdržavanje veslača.40 Helespont i Bosfor imali su izuzetno velik ekonomski i strateški značaj. Odnosi između Peloponežana i Tisaferna u to doba naglo su se pogoršali. Posle ukidanja forosa skoro sav prihod Atine. koji je i inače postao neznatan. što je značilo da mu se faktično predaje vrhovna komanda. Dva dana kasnije otcepio se Lampsak*. Većiinu lokalnih polisa predstavljale su kolonije Mileta. Prelaz gradova na moreuzima u ruke Peloponežana za Atinjane je bez preterivanja značio smrt od gladi. tj. 46 . došao floti.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. u maju 411.1). Kontrolišući prolaze za Pont. Time je flota zatvorena u Miletu bila osuđena na pasivnost. kasnije je atinski strateg Strombihid prisilio Lampsak na kapitulaciju. on je iriorao da drži stalnu vezu sa Tisafernom. I stvarno. U takvim okolnostima Alkibijad se uputio Tisafernu. uzevši sobom samo 13 trijera. 38 39 64 Upravo taj zahtev je podstakao Teramena da istupi protiv vladavine „Četiri stotine". a ne praznih ruku i bez dela" (Plutarh. da se ukine ekstremna oligarhija. ovo je bila jedina oblast u Atinskoj arhei u kojoj nisu harala ratna pustošenja. dolazio je od naplate carine za promet robe u visini od pet odsto. jer je ovaj sada postao neograničen gospodar jedine flote u Joniji. 27). Na istom zboru Alkibijad je bio jednoglasno izabran za stratega.6438 Mornarske mase vatreno su želele da pođu u Atinu i da silom povrate stari ustav.foxitsoftware. Položaj je bio veoma kritičan. U augustu je Farnabazu došla prva peloponeska eskadra u sastavu od 10 brodova i podstakla stanovnike Vizanta na ustanak. oni su omogućavali dosta uredno snabdevanje žitom i ribom najvažnijim piehrambenim artiklima za opsednute u Atini. računajući na njih I nadajući se da će podići ustanak među lokalnim saveznicima Atine. Konačno se u septembru cela peloponeska flota od 86 brodova pod komandom nauarha Mindara uputila u Helespont gde je u to vreme bilo samo 18 atinskih trijera. g. Odlaskom samoske flote znatno bi se popravio položaj Peloponežana.com For evaluation only. 65 Alkibijad je „smatrao da treba da se vrati slavan. Po savetima Alkibijada. Borba za moreuze Međutim. Delegaciji koja je došla na Samos u ime „Četiri stotine" Alkibijad odgovori da je on spreman na pomirenje pod uslovom da vlast bude predata u ruke 5000. ali i zato što je hteo da se vrati u Atinu kao pobednik. Tisafern je pokušavao da održi ravnotežu između Atinjaria I Peloponežana. položaj Atine u moreuzima se naglo pogoršavao. Posle ustanka u Miletu trebalo je očekivati pokušaje otcepljenja i od strane helespontskih polisa. Pod njihovom komandom nalazilo se ukupno 76 trijera. na poziv stanovnika Abidosa njima je kopnenim putem iz metropole Mileta došao Derkilid s omanjim odredom Spartanaca.6539 Osim toga. Zato je novi nauarh Mindar iskoristio ponudu Farnabaza i iz Mileta pošao u Helespont. Osim toga. koji su sa svojih 112 brodova mirovali u miletskoj luci. 40 Istina. Gubitak moreuza pretio je da izazove veliku katastrofu i u finansijskom pogledu. 82. Alkibijad je sprečavao taj korak mornarice pre svega zato što nije hteo da dođe do potpunog uspostavljanja demokratije. „Alkibijad". pri čemu su mu Atinjani „predali sve poslove" (VIII.. Alkibijad na opštem zboru obeća da ce izdejstvovati pođršku Tisaferna i uništiti vlast oligarha u Atini. za deset brodova manje od flote Peloponežana. Ovakva situacija primorala je Tisaferna da stupi u neposredniji kontakt s Alkibijadom. Međutim. tj.

TeramerTu Makedoniju. U daljemizlaganju citiraćemo: „Ksenofont. Atinjani (Trasibul i Trasil) su-raspolagali sa 84 broda. zatim Diodor Sicilijski iPlutarh (biografija Alkibijada i Lisandra). Međutim. Značaj ove pobede bio je utoliko veći što je u bici učestvovala i pešadija Farnabaza pred kojini su njegovi savezmci doživeli poraz. jer su sve rezerve novca bile utrošene. Bitka je trajala ceo dan sa promenjivim uspehom. ΧΙΠ. 42 68 Ksenofont. i pored toga što je bila malobrojnija. što je takođe podiglo autoritet umerenih oligarha. a izgubila 15 svojih. 1..com For evaluation only. a za istorijuunutrašnjeg stanja Atine značajni su govori Lisije (naročito ΧΠ i ΧΙΠ govor protiv Eratostena i Ago."). Toliko je imao i Mindar. Atinjarii su kod Abidosa pokušali da preseku put Doiijevoj eskadri koja je išla na sever. Najiscrpniji opis ove bitke vidi kod Diodora.. I. velik broj zarobljenika i ogroman plen. 41 47 . jer su u isto vreme pobedili dve tako velike vojske". u ovoj bici atinski stratezi su dobili sve brodove.. „.6741 U pomoć je takođe hitao i Teramen koji je u Atini opremio još 30 trijera Odlučne bitke odigrale su se krajem 411. Pomorski rat zahtevao je sve veće izdatke. peloponeska posada pobeže na obalu i tu se odigra druga bitka u kojoj su učestvovali Persijanci. Posle sicilijanske ekspedicije atinska flota je prvi put pokazala svoju sposobnost da dobije bitku. Pobeda kod Kinosemate pala je u vreme dolaska Teramenove grupe na vlast. vrativši se od Tisaferna.rata).. Selimbrija. U bici kod Kinosemate (u Kariji) atinska flota... Atinjani ostvare sjajnu pobedu i zaplene 30 neprijateljskih brodova. kod Abidosai Kizika.. 1935). na konačni ishod uticao je dolazak Alkibijadovog odreda koji je stigao u poslednji čas. 2. 45—46. upomo tražio novac i naoružavao flotu na Samosu. Pitanje finansija u Atini jako se zaoštrilo. Na prvom mestu smetalo im je pomankanje novca za isplatu veslača. Alkibijad je u Kiziku „boravio 20 dana i od Kizičana naplatio veliku kontribuciju.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.6842 U bici kod Abidosapersijska anmjase ppprvi put u drugojpolovini V veka otvoreno borila protiv Atinjana. Prema Diodorovom saopštenju (ΧΙΠ. ipak je potukla Peloponežane. Atinska pobeda kod Kizika bila je još potpunija. Atinske vojskovođe uglavnom su se brinnle o novcu za izdržavanje flote. Alkiske vojskovođe su se uglavnom brinule ο novcu za izdržavanje flote. bez eskadre Dorijeja (14 trijera). ne izgubivši ni jednog svog. Atinjani su i ovde p o b e d i l i .) završava se Tukididova „Istorija". Uništila je 21 neprijateljski brod. L.. U to vreme ostatak atinske flote (eskadre Teramena i Trasibula) presekao je Peloponežanima vezu s njihovom matičnom lukom. Stratezi su bili prisiljeni da sami sakupljaju novčana sredstva. Nauarh Mindar koji je bio potučen u prethodnoj bici držao se veoma oprezno i gledao je da izbegne sukob. g. Ne bi trebalo potceniti moralni značaj te bitke. Povlačeći se. Mindaru je bila potrebna pomoć i pozvao je peloponesku eskadru koja je pobedila u bici za Eubeju. Žestina borbe za moreuze stalno je rasla.. Naš glavni izvor za opis završnogperioda Peloponeskog rata biće Ksenofont (pre sveganjegova Ελληνικά .prema Abidosu. Odatle su se oni (Atinjani) uputili u Hrisopolj koji se nalazi u kalhedonskoj oblasti. Alkibijad se približio neprijatelju samo sa svojom eskadrom prisilivši Mindara da prihvati borbu. 51). Posle bitke kod Abidosa pobednici su se odmah podelili u eskadre I pošli "da knp^cfanair: Tmsabul u rejon Tasosa. Peloponesku flotu koja se kretala uz samu obalu stalno je pratila velika Famabazova suvozemna armija. 1. Isto to desilo se nešto kasnije posle bitke kod Kizika. Osim toga. Atinjani su očekivali dolazak Alkibijada koji je.. Napustivši sve svoje brodove. 67 Opisom ovih događaja (septembra 411. i pošto su ga opasali zidom. Međutim. i početkom 410.. a to ih je u znatnoj meri činilo nezavisnim od polisa. Atinjani nisu bili u stanju da u punoj meri iskoriste svoje pobede.foxitsoftware. 19-22). I. njemu je u pomoć pošlo 14 brodova sa Rodosa pod komandom Dorijeja.„Grčka istorija". g. je platila kontribuciju. otvorili su carinarnicu u kojoj je naplaćivana carina u visini 10% od brodova koji su dolazili s Ponta" (Ksenofont.

Svi ti uspesi bili su utoliko veci što su izvojevani u borbi ne samo s Peloponežarama već i s Farnabazom. 116 govori ο izuzetno blagim uslovima koje je atinska eklesija postavila Selimbriji. 2731). naprotiv. Selimbriju7044. Peloponežani u početku služe Tisaferna. druga. Alkibijad je u moreuzima postigao niz sjajnih pobeda. I. U doba oligarhijskog prevrata imucno atinsko građanstvo delilo se prema svojim političkim shvatanjima u tri grupe. Čak ni u Vizantu koji je zauzet na juriš niko od stanovnika nije bio ubijen ili prognan (Plutarh. Armije zaraćenih strana u sve većoj meri postaju lične armije. i to na prvom mestu tako srećnih vojskovođa kakav je bio Alkibijad ili kasnije Lisandar. On je prosto zbrisao neprijateljsku flotu. bez obzira na sve veće teškoće u vođenju rata. Odnos snaga u samoj Atini takođe se promenio u korist radikalnih demokrata. I2. Grupa pasivnih postepeno prelazi na stranu opozicije protiv Teramena. Disproporcija u Atini između ogromne većine teta u armiji i njihove političke bespravnosti bila je utoliko oštrija što se atinski hopliti koji su uživali puna politička prava nisu usuđivali ni da iziđu van Dugih bedema. Nju 43 69 Kad je sirakuski demos razrešio đužnosti komandanta ekspedicione eskadre aristokratu Hermokrata. I konačno. VIII. To je još više ukazivalo na vojnu slabost atinskih hoplita. ranije sastavljena isključivo od punopravnih građana polisa. kod neprijatelja se to ispoljava još očitije. ipak su celokupnu situaciju u Atici Peloponežani držali u svojim rukama. Još za vreme vladavine „Četiri stotine" u atinskoj floti na Samosu padale su izjave ο tome da „vojska u svojim rukama drži svu flotu i zato može da prisili potčinjene države da joj daju novac isto onako kao što bi joj davali kad bi ona delovala iz Atine. Obnavljanje demokratije Vojni uspesi atinske flote ponovo su stavili na dnevni red pitanja ustavnog poretka. Plovidba moreuzima ponovo se našla u rukama Atinjana. Jedna od njih bila je uz ekstremne oligarhe.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Atinjani su im vratili taoce koji su se nalazili kod njih i dali punu autonomiju. Kalhedon i Vizant. 44 48 . lako je Agis u Dekeleji izgubio nadu u mogućnost da umori Atinu glađu sve dotle dok se pomorski putevi iz Ponta nalaze u njenim rukama.46). 76. Dovoljno je da se ukaže na to sa koliko ponosa Ksenofont govori ο svotama koje su Spartanci primali od Farnabaza. U rukama neprijatelja ostao je samo Abidos. Tom okolnošcu se u znatnoj meri objašnjava porast samostalnosti vojskovođa. Poraz ekstremnih oligarha zbrisao ih je sa poprišta kao aktivnu političku snagu. a zatim njegovog suparnika Farnabaza i konačno postaju obična najamnička vojska persijskog cara. „Alkibijad". Zauzeo je Perint. ovaj je pozvao na zbor posade trijera koje su mu bile podređene i tom prilikom kritikovao akcije svog polisa (Ksenofont.6943 Pa ipak. 31). takođe je podržavala ekstremne oligarhe. i zato se nije odupirala zaverenicima. 1.com For evaluation only.. koja je svojim vođom smatrala Teramena. 70 Natpis IG. Taj proces odigrava se ne samo u Atini. Rat koji su Spartanci započeli pod parolom borbe za slobodu Helena u svom logičnom razvoju doterao je dotle da su ti isti Spartanci svojim oružjem Persijancima potčinjavali helenske gradove. Vojska. U sličnoj situaciji nalazila se I peloponeska flota.foxitsoftware. ta grupa bila je dezorijentisana propašću sicilijanske ekspedicije i otcepljenjem Jonije. dvojici Selimbrana dali su prokseniju itd. prilično velika grupa „pasivnih" okupljala je pristalice Periklova ustava. vojska je morala sama da ga traži" (Tukidid. U tom pogledu je veoma karakterističan prezir Alkibijadovih vojnika prema njihovim sugrađanima koji su se nalazili pod komandom Trasila. Zavedena carina od 10 odsto na svu robu obezbeđivala je značajne iznose za izdržavanje flote. brzo se pretvara u armiju najamnika koja je u slučaju potrebe mogla da okrene oružje protiv svojih sugrađana. Kao indirektna posledica svega ovog došlo je do opadanja discipline u atinskoj a posebno u spartanskoj floti. treća. država već nije imala novca za vojsku. Prelaz iz Jonije Farnabazu takođe je bio u velikoj meri izazvan raspoloženjem peloponeskih veslača..

Ta funkcija bila je veoma odgovorna i u doba mira. Na čelo radikalnog demosa došao je vlasnik radionice muzičkih instramenata Kleofont. završena 406. 5): „Saznavši da se sve atinske snage nalaze na Helespontu. g. 1) od vlade Pet hiljada. prema natpisu IG. ali ni pobednik Alkibijad koji je vladao na moreuzima..đutim. Kleofontov zadatak bio je utoliko teži kad je državna blagajna bila prazna. njegova imovina biće konfiskovana. g.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.com For evaluation only. Opsednuti u Pilu. oni množe broj svih atinskih građana sa brojem dana u godini i sa 2 (obola). ako bi neko oborio demokratiju u Atini. Kleofont je „prvi uveo podelu dva obola" svim vrlo siromašnim građanima (isto. onako kako budem mogao. Sparta je predlagala da se zaključi mir na osnovu razmene Dekeleje za Pil i očuvanja arhee u granicama iz 410. pomoć nisu dobijali svi građani. u leto 407. „narod je oteo vlast" (Aristotel. Tekst zakletve glasiće: . Me. godine Alkibijad je ocenio da je došao momenat za njegov povratak u Atinu. kojima bi ih on mogao ostaviti. 28. po opštem priznanju. Pa ipak. Konačno. bez obzira na sve teškoće. posle pobede kod Kizika.7145 Α da bi se pružila zarada velikom broju stanovništva. Ona glasi: „Ali. Lakedemonjani preduzmu pohod na Pil u kome se nalazio mesenski garnizon. a svi njegovi rođaci i cela svojta. 3). 48).. Svi Atinjani dužni su da se zakunu u filama i demama da će ubiti takve ljude. „Bez obzira na to što je Kleofont" piše Lisija . a on je morao da pronađe sredstva za isplatu pomoći gradskoj sirotinji. već isključivooni kojima je ona bila najpotrebnija 46 72 O gubitku Pila priča Diodor (ΧΙΠ. Još 410.. iznosio je samo 240-250 ljudi dnevno. Celokupan broj ijudi zaposlenih u tim javnim radovima iznosio je nekoliko stotina. izgubili su Pila 7246 Alkibijad je uništio čitavu peloponesku flotu I uspostavio vlast Atine nad moreuzima. Sve to slabilo je pozicije Teramena i njegovih pristalica. niz godina držao u svojim rukama rukovodstvo svim državnim poslovima i što se predpostavljalo da je on na tom položaju stekao veliku imovinu. ili bi prihvatio da obavlja neku dužnost posle njenog obaranja. a ubica neće biti kažnjen. g. 34. Zato je kao potpuno logičan stigao zahtev za vracanjem na stari Periklov ustav. g. g. je obnovljena izgradnja Erehtejona koja je. Ta odluka sačuvana je u besedi Andokida „O misterijama" (§ 96-98). Kao„ dokaz"te svoje tvrdnje. ni atinski demos opijen pobedama nisu hteli da pristanu na mir ni pod kakvim drugim uslovima osim pod uslovora status quo-a. smatrace se za neprijatelja države i biće ubijen. 45 71 Krajem rata ova pomoć je povećana na 3 obola. I2. i glasanjem i vlastitom rukom. Nadnica je iznosila 1 drahmu dnevno (6 obola). Krajem rata visina pomoći je čak povećana od 2 na 3 obola.. 304. ohrabruju akcije atinske flote koja pod rukovodstvom Alkibijada postiže velike pobede. i tako dobijaju ogromne cifre. Dok su Atinjani na ostalim frontovima trpeli neuspehe 409. U to vreme broj građana koji su se koristili „diobolijom" (koji su dobijali pomoć od dva obola). Te dopunske rashode državne blagajne za pomaganje najsiromašnijih građana buržoaski istoričari samo što nesmatraju glavnim uzrokom propasti atinske države. XIX... a deseti njen deo bice predat boginji. siromašni ljudi" (Lisija.kao što nam je svima poznato. kako izgleda.. bili su. posle njegove smrti nigde se nije pojavio novac. Sve do kraja Peloponeskog rata Kleofont je upravljao finansijskom politikom Atine. on je izvršavao svoj zadatak. u 410/09. odmah na prvom zasedanju skupštine održanom po obnavljanju demokrafije doneta je odluka ο čuvanju ustava. Te mere bile su dovoljne da se u Atini. Pri tom treba ukazati na njegovo vanredno poštenje koje nije bilo uobicajeno u staroj Atini. 64. svakog ko bi oborio demokratiju u Atini i svakog ko bi obavljao ma koju dužnost posle obaranja demokratije i svakog ko bi pokušao da postane tiranin ili bi pomagao tiraninu'". g. 409. Odlučujuću ulogu u ovom odigrala je pozicija vođe radikala Kleofonta koji je tih godina uživao veliku popularnost kako zbog uvođenja „diobolije" tako i zbog svog poštenja.foxitsoftware.Ubiću i rečju i delom. to podvlači Lisija. Da bi se izbegla opasnost ponovnog oligarhijskog prevrata. očuva demokratski poredak sve do Lisandrovog uvođenja tiranije „Tridesetorice". „Atinski ustav". Mesenjani su se neko vreme uspešno 49 . Paralelno sa izgradnjom Erehtejona tih godina su započeli i drugi građevinski radovi na Akropolju. Posle bitke kod Kizika.

Izdržavanje flote prevazilazilo je snage Sparte i peloponeski mornari su se pretvorili u obične najamnike persijskih satrapa. Alidbijadu su vratili svu njegovu ranije konfiskovanu imovinu. Alkibijadova delatnost.J dadoše mu sve oružane snage nakopnu i moru". Ratne operacije u Joniji Za vreme Alkibijadovog boravka u Atini moglo je izgledati da će na kraju krajeva Atinjani biti pobednici.com For evaluation only. a zatim Farnabazove. Tako je nestalo socijalne baze demokratskog uređenja. Konačno bio je izabran za stratega sa neograničenim ovlašćenjima kao jedini čovek sposoban da spase i povrati nekadašnju moć države. 34-35). Ne mislimo da bi bilo celishodno razmatrati pitanje ο tome šta je Alkibijad želeo.. Konačno su i Atinjani i Lakedemonjani uputili u Suzu delegaciju samom „caru careva" Dariju Π. Tisafern se uglavnom držao starih Alkibijadovih saveta ο maksimalnom iscrpljenju oba protivnika. Jednih i drugili bilo je najmanje dve stotine" (Plutarh. Atinska flota ponovo je gospodarila Egejskim morem i u takvim okolnostima povratak saveznika koji su se otcepili morao je da predstavlja stvar narednih meseci. g. oče. a nešto kasnije i Lisandrova. Siciliju radi borbe protiv armije Kartaginjana koja je brojala 100 hiljada boraca.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Seljaštvo je bilo lišeno zenilje i živelo je u gradu od pomoći koju je primalo iz državne blagajne. koji je vojsku odvojio od građanstva i vezao vojnike za njihovog vojskovođu. Važno je to da je celokupan tok događaja u ovoj ili onoj formi postavljao na dnevni red tiraniju. Dugotrajan rat koji je iscrpeo finansije. Diodor (ΧΙΠ. ova armija je za tri meseca osvojila Selinunt i Hirrieru i uspešno napredovala u dubinu zemlje. Još je važnija bila evolucija samog atinskog demosa.kujući atinsku pomoć. Tokom Peloponeskog rata demos se u znatnoj meri deklasirao. Jedina nada ležala je u daljoj pomoći Persije. 50 . Ali najmoćniji gradani. neminovno je morao da pojača tendenciju ka uništenju demokratskog poretka i uspostavljanju tiranije. jako su požurivali njegov odlazak" (Plutarh. 69) dodaje: . I konačno. predstavljale su izraz tog perioda raspadanja klasičnog polisa i sazrevanja novih političkih formi koje su najavljivale helenizam. 32). vukle su za sobom veliki broj zaplenjenih brodova i nosile su još više ukrasa sa krma pobeđenih i potopljenih brodova. I. do 408. 20). Dok je Farnabaz vodio čvrst kurs za pružanje podrške Sparti protiv Atine i davao Peloponežanima sve što im je bilo potrebno za rat. Najbolje snage te flote sirakuski momari bile su povučene na * „Bio je proglašen za glavnokomandujućeg cele vojske sa neograničenim ovlašćenjima" (Ksenofont.foxitsoftware. svečano su sa njega skinuli prokletstvo I ovenčali ga zlatnim vencima. odupirali neprijatelju. Tako su Lakedemonjani zauzeli Pil koji je bio 15 godina u atinskim rukama". Eskadra koju je Atina uputila u Pil vratila se s pola puta. rat u kome su nedaće bile potencirane jakom socijalnoekonomskom krizom u svim zaraćenim državama.* U njegovim rukama našle su se sve omžane snage Atine. zaključno persijska politika u helenskim poslovima nije se odlikovala stabilnošcu. 4. 69). u početku Tisafernove. Njegov dolazak u Atinu bio je veoma svečan: „Atinske trijere su sa svih strana bile ukrašene mnoštvom štitova I plena. „Akibijad". jer su drugi stratezi Trasibul i Adimant -bili izabrani prema njegovo želji (Diodor. „Alkibijad".. Pokušaj Sparte da stvori svoju vlastitu flotu mnogo ju je koštao i završen je njenim totalnim neuspehom. uplašeni. jer zbog bure nije mogla da obiđe Maleju. ΧΠΙ. njihov položaj je uskoro postao nepodnošljiv. desetine hiljada najodanijih pristalica demokratskog uređenja teta izginule su na Siciliji i u drugim nesrećnim ratnim operacijama. Zanati i trgovina su takođe trpeli velike teškoce zbog rata. Od 411. Ksenofont i Plutarh postavljaju pitanje da Π je Alkibijad hteo da postane tiranin i ističu veliku snagu njegovog uticaja u masama: „Sirotinju i golaće Alkibijad je osvojio u tolikoj meri da su oni strasno želeli da od njega naprave tiranina. Međutim.

Sa sobom je nosio 500 talenata kao pomoć Lakedemonjanima. Atinska delegacija nije ni primljena kod cara. kad su Atinjani gospodarili Egejskim bazenom. Ako je u prethodnom periodu ideal Spartanaca bio hrabar vojnik. štaviše ona je još iz Gordija vracena natrag Farnabazu koji ju je držao kod sebe tri godine kao neku vrstu počasnih zarobljenika. on je otvoreno težio ka samovladi. Erehtejon. Računajući da će kasnije iskoristiti peloponeske hoplite da bi prigrabio persijskog presto za sebe. Radi koordiniranja persijske politike na Zapadu tamo je upućen mlađi Darijev sin Kir. Jasno je da se u datoj situaciji.com For evaluation only. disciplinovan i bezgranično odan odlukama efora. To što je Sparta dobila na raspolaganje ogromne izvore pokazalo se kao važan faktor koji je predodredio pobedu Peloponežana. Kir se prema Spartancima odnosio veoma predusretljivo. 51 . Tisafem se privremeno nalazio u neniilosti. redovno im je isplaćivao pomoć za održavanje flote. tamo je došao i novi spartanski nauarh Lisandar dostojan protivnik Alkibijada.foxitsoftware. Pojava grupe Spartanaca koji deluju samostalno i svoju političku liniju suprotstavljaju priznatom zvaničnom rukovodstvu. Persija potpuno opredelila za podršku Sparti. U Lisandru je Sparta stekla vojskovođu novog tipa koji je mnogo podsećao na Brasidu i Gilipa. isplatio je dužnu pomoć koja nije bila isplaćivana nekoliko ranijih meseci i povecao je plate veslačima sa 3 na 4 obola dnevno. U isto vreme kad je u Malu Aziju stigao Kir.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. to u toku dugotrajnog rata svi istaknuti spartanski vojni komandanti postepeno počinju da deluju samostalno i da u ovom ili onom stepenu istupaju protiv vladajuće oligarhije svog polisa. Spartanci su dobili uveravanje da će njihovi planovi imati punu finansijsku podršku. koji je bio imenovan za kojrana (vladara) Male Azije. Lisandar je oštro nastupio protiv politike stare spaitanske oligarhije. Pogled sa Partenona. predstavljala je pravi prevrat u spartanskim uslovima.

za grad je lenj. Atinjani su izabrali deset novih stratega s Kononom na čelu. g. poveravao im je komandu nad vojskom. XVI. već u Maloj Aziji. Međutim. „Svojim ugađanjem Lisandar je konačno očarao (Kira) i nagovorio ga na rat" (Plutarh. Plutarh („Lisandar". Ovo nam pruža osnovu za mišljenje da je uklanjanje Alkibijada predstavljalo posledicu rada radikalno-demokratskih grupa koje su još iz vremena Hiperbolovog ostrakizma bile veoma nepoverljive prema Alkibijadu i ovog puta su našle zgodan izgovor za njegovo uklanjanje.Lisandar".nateraće sve na poslušnosf". u Atini pokazalo je da su jedno od najjačih orađa borbe protiv demokratskog uređenja predstavljale heterije. kažite mi? Euripid: Ja mrzim građanina koji je spor U pomoći državi. proveo u Atini. on pozva sebi najuticajnije ljude iz gradova.com For evaluation only. 38) AMbijad je bio okrivljen za održavanje prijateljskih odnosa s Tisafernom i za nameru da prigrabi tiransku vlast čim se završi rat. Euripid: Α šta ο njemu misli grad? Dionis: Šta misli!Želi ga. u Atini su postepeno počela da preovladavaju deraokratska raspoloženja. Bitka kod Notija koja nije biia naročito značajna u vojnom pogledu pokazala je svoju bremenitost ozbiljnim političkim posledicama. Alkibijad nije preduzimao nikakve akcije. Politička shvatanja i metode delovanja Lisandra veoma jasno prikazuje Diodor (ΧΙΠ. tiranin prema narodu. To je bio njegov konačni raskid sa svojim rođenim gradom. 4). Međutim. Pošto je dobio povećanje plate veslačima. i ne na Peloponezu. g. a jesen i zima nisu bile pogodne za ratne operacije na moru. mirno je čekao da atinski stratezi pogreše. Ne samo da nije bio izabran Alkibijad. Rok njegovih neograničenih ovlašćenja bližio se kraju i početkom 406. ne mareći čak ni za to što je morao da izgubi nešto od svog ličnog dostojanstva. Dionis: Odlično. i bojeći se da stupi u boj neposređno s Alkibijadom. ipak hoće da ga ima! Α šta vi mislite. Isokrat. Alikibijad ponovo napusti Atinu i nastani se na svom ličnom imanju u Trakiji. iskustvo iz događaja 411.7347 Samo pred bitku kod Egospotama on je tobože upozorio atinske stratege na opasnost koja preti 73 Alkibijad je ipak još uživao veliku popularnost u Atini. već na moru. već nije bio izabran ni jedan od njegovih pristalica. 70. mrzi. a brz u nanošenju nesreće. i on je silom svuda nametao režim heterija. iskoristivši privremeno Alkibijadovo odsustvo. pošto je leto 407. to bogovi vide! Α ti šta misliš? Eshil: Ne treba mladog lava gajiti u gradu. U ovom slučaju izgleda da je poraz atinske flote bio stvarno iskrišcen za to da se predupredi eventualno uvođenje Alkibijadove tiranije. U eklesiji je sva krivica za poraz bačena na Alkibijada.) porazi atinsku flotu koja je izgubila 15 trijera. Lisandar je u finansijskom pogledu bio potpuno obezbeđen persijskim novcem pa je mogao da čeka da ekonomija Atine sasvim propadne pod opterećenjem izdataika za flotu. (14221433) 47 52 . Lisandar je za matičnu luku svoje flote izabrao Efes. 4): „Vrativši se u Efes. I stvarno. Čira je čuo za to. Lukav I servilan prema jačim od sebe.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. postavljao je na visoke i počasne položaje. 5) dodaje: „Svoje prijatelje i one koji su ga lepo primali. Lisandar je odlično shvatao da se vlast oligarha može ođržati jedino silom. g. Ko je za sebe spretan. Lisandar je svuda pružao podršku tim oligarhijskim organizacijama. Lisandar u bici kod Notija (marta 406.foxitsoftware. raspolažući neograničenom vlašću u tolikoj meri kakvu nije imao ni Perikle. U komediji „Žabe" koja je prikazana 405. Lisandar je odneo pobedu zato što je pravilno ocenio međunarodnu situaciju i što je bez obzira na svoje spartansko vaspitanje shvatio da težište u ratu leži na kopnu. radi njihove koristi sam je postojao saučesnik njihovih nepravdi i grešaka". Kao tužilac protiv Alkibijada tobože je nastupio vođa radlkala Kleofont. koji je otišao na sever po novac za flotu. Za razliku od većine spartanskih vojskovođa Lisandar je bio odličan diplomata i uspeo je đa se sprijatelji s Kirom. Aristofan se ponovo vraća na pitanje ο Alkibijadu: „Dionis: Šta mislite vi. Cim odraste . recite. .. Ο Alkibijadu? Grad boluje za njim. g. predloži im da organizuju heterije i objavi im da će ih učiniti vladarima u njihovim gradovima ako se stvari budu dobro razvijale". Prema Diodoru (upor.

Atinjani su izgubili 30 brodova: ostali su se sklonili u Mitilenski zaliv gde je ih Kalikratid u potpunosti blokirao. Dužnost nauarha tada je preuzeo Kalikratid. važno je da utvrdimo zašto mu je i u kojim okolnostima pošlo za rukom da odigra tako krupnu ulogu u istoriji Atine. imao jake veze i koji je bio sposoban. Nasledivši od Lisandra 90 trijera.com For evaluation only. Položaj Atine nešto se poboljšava 406. Kalikratid je smatrao da mu čast ne dozvoljava da traži novac od Kira i više je voleo da se obrati za pomoć Milećanima.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. kad je Lisandar bio opozvan u Lakoniju zbog nezadovoljstva efora njegovim samovlasnim akcijama. na primer. Došavši na Sarnos. ali ih je zato potpuno obezbedio veslačima. Teško da bi Alkibijad mogao da odigra takvu ulogu. atinskoj floti.foxitsoftware. Konon ograniči zbog finansijskili teškoća broj svojih trijera na 70. Da bi naterao Atinjane da prihvate bitku. Jonski trem Erehtejona. g. on je novcem miletskih oligarha opremio još 50 brodova i sa tako moćnom flotom pođe protiv atinske flote koja se nalazila pod koraandom Konona. Vaspitan u starim spartanskim običajima. istaknuti deo zapadne fasade. ali savršeno neprincipijelan atinski aristokrata. Nesumnjivo je to da je glavni uzrok njegovih uspeha ležao u onoj dubokoj krizi koju je preživljavala atinska robovlasnička demokratija. Kalikratid izvrši napad na demokratsku Metimnu i zauze je na juriš. Tada Kononova flota izađe na more Γ približi se Lezbosu tako da su mu Peloponežani presekli veze sa bazom na Samosu. z a vreme grčko-persijskih ratova ili u periodu procvata atinske demokratije. Položaj 53 . Ostavljajući po strani lične osobine Alkibijada koji je bio bogat.

čime su znatno pogoršali situaciju ostalih. Ovo saopštenje je utoliko značajnije. očigledno. Prema Diodorovim rečima (ΧΙΠ. Kad je u Atinu stigla vest ο blokiranju Kononove flote. Grad je ostao bez hrane. vi ste kao Platejce blagorodne podigli do gospode". 97) Atinjani su dali građanska prava metecima i uopšte svim strancima koji su bili voljni da stupe u redove vojske. 24) dodaje da su posade bile sastavljene . Te okolnosti poslužile su kao podloga za burne događaje u Atini. umerenim oligarsima Teramena i drugima da posle bitke pokupe Atinjane koji su tonuli. To je predstavljalo ogroman napor ne samo u finansijskoekonomskom pogledu već i u svim drugim oblastima polisa. treba pripisati Teramenovoj grupi koja je uspela da privremeno pridobije za sebe većinu eklesije. naredili učesnicima prevrata 411. Strepeći za svoj život Teramen i njegovi saborci nastupili su pred skupštinom s protivoptužbom protiv stratega i zahtevali da ovi budu pogubIjeni. I. Pre svega bio je potreban ogroman broj veslača. Većina stratega pripadala je demokratima.. tako I robova". Sparta se ponovo obratila Atini s ponudom za zaključenje mira. Ksenofont (I.od svih odraslih stanovnika Atine kako slobodnih. Tako su stratezi-pobednici bili izvedeni pred sud svojih sugrađana. Odlukom eklesije bio je ukinut uobičajeni način sudskog pretresa i skupština je večinom glasova osudila svih osam stratega na smrt. Čak je i zakleti neprijatelj demokratskog poretka Ksenofont bio prisiljen da napiše: „Malo je vremena prošlo i Atinjani su se pokajali. Ovom flotom. jer su robovi služeći u floti automatski dobijali slobodu i građanska prava. . a bitka 40 brodova protiv 140 predstavljala bi pravu ludost. Ali i pored ogromnog značaja bitka kod Arginusa imala je veoma teške posledice za atinsku demokratiju. 48 74 Robovi-učesnici u bici kod Arginusa bili su pravno izjednačeni s Platejcima.7448 Za mesec dana bilo je opremljeno 110 trijera. protivnici demokratije uspeli su da pridobiju za sebe velik broj građana. Od 8 stratega dvojica su blagovremeno pobegla. Osim toga. njihova rodbina u Atini postavila je zahtev da se stratezi komandanti flote u arginuskoj bici pozovu na sudsku odgovomost zbog nemarnosti i neizvršenja rituala sahrane koji je u očima Grka imao ogroman značaj.foxitsoftware. njima se priključilo preko 40 savezničkih brodova (od toga 10 samoskih). Kod Arginuskih ostrva (blizu Lezbosa) Atinjani su se sukobili sa 120 brodova Kalikratida i odneli sjajnu pobedu. uništivši 70 peloponeskih brodova. Među kažnjenim nalazio se i Perikle. 7. Odgovornost za osudu stratega-pobednika. Stid I sram! Robove. bura je omela atinske stratege da sahrane atinske mornare i vojnike koji su pali u toj bici. Oni su. Atinski demos je treći put tokom nepune decenije stvarao veliku flotu. Stratezi demokrati odneli su pobedu veću od najsjajnijih uspeha Alkibijada.com For evaluation only. blokiranih bio je očajan. Ubrzo po izvršenju kazne eklesija je donela odluku prema kojoj su neposredni tužioci stratega bili proglašeni za zaverenike protiv bezbednosti države i pohapšeni. komandovalo je 8 stratega. ali bez uspeha.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.7549 Saznavši da su vojnici koji su poginuli ostali nesahranjeni. Pitanje krivice stratega još više je potencirano time što je ono bilo u tesnoj vezi sa političkom borbom u Atini. poslednjom atinskom flotom u toku čitavog Peloponeskog rata. sin Perikla i Aspasije. 49 75 Iscrpan opis tih događaja vidi kod Ksenofonta. preduzete su vanredne mere. To je bila pobeda ne samo nad Peloponežanima već i nad grupom Alkibijadovih pristalica. Pošto je kod Arginusa izgubio svoje rođake veoma veliki broj atinskih porodica. Bitkom kod Arginusa ponovo je uspostavljena hegeraonija Atine na moru. Aristofan u svojoj komediji „Žabe" (692694) s negodovanjem se izražavao tome: „Kažem još: niko se ne može kazniti oduzimanjem časti građana. što su se jednom u borbi tukli. tobože. 1-35 54 . Teramenovu grupu podržale su pristalice Alkibijada. 6. g. Za vreme bure koja se podigla posle bitke potonulo je 25 atinskih trijera zajedno s posadama.

ali je umro od gladi prezren od svih" (I. Lisandru pade u ruke 170 brodova i sva posada. .. Prema Aristotelu („Atinski ustav".. 2. 3). Bez obzira na gubitak nade u spas i na očajnu glad koja je harala u opsednutom gradu. Lisandar je od Kira koji je otišao u Suzu dobio njegovu blagajnu i tekuće prihode njegovih satrapija. Položaj opsednutih je još teži zbog toga što su se aristokrati i imućni građani kojima je Teramen bio vođa sve više priklanjali bezuslovnoj kapitulaciji. Uzasna vest se prenese od usta do usta i očajni jauk odjeknu preko Dugih bedema iz Pireja. Cak je na jednom zasedanju skupštine doneta odluka kojom se pod pretnjom smrću zabranjuju ma kakvi predlozi ο kapitulaciji. Atinu je s mora opseo Lisandar. Druga odluka koju citira Andokid u besedi . Π2. Istina peloponeska flota je još uvek imala oko 100 brodova. odlučili da upute u Lakedemon izaslanike koji bi. Jedino je na Samosu «to doba bio sproveden „pokolj plerastva i gradom je ovladala narodna partija" (Ksenofont. 35).. na uporno nastojanje Kleofonta taj predlog je odbačen. Međutim.0 misterijama" (77-79). istina s velikim zakašnjenjem. Moćna atinska flota koja se sastojala od 180 trijera pođe za njim i zaustavi se na suprotnoj obali Bosfora tračkog kod Egospotama... Π.. Π. međutim. a istovremeno s kopna oba spartariska kralja: Agis i Pausanija. zavodeći svuda oligarMjsku upravu. Bitka kod Egospotama Posle bitke kod Arginusa dominacija na moru po novo je prešla u ruke Atinjana. 6). Ovim merama trebalo je da se obezbedi mobilizacija svih snaga u gradu za odbranu nezavisnosti. Ijudi su oplakivali ne samo izginule već i same sebe" (Ksenofont. 14). „Lisaiidar". 55 . 1. a mnoge naterao u bekstvo" (Plutarh.. Uspeli su da pobegnu iz Atine još pre suđenja. Π. Spasila se samo mala Kononova eskadra (9 trijera). Slične instrukcije dao je svojim izaslanicima I Kir. 2. Računica mu je bila tačna: ukoliko se u gradu i Pireju sakupi više ljudi. Isplativši veslače. uz očuvanje njihovog građanstva na Samosu i uz njegovu autonomiju (IG. U to u Pirej noću stiže državna trijera „Paralija" i obavesti Atinjane ο nesreci koja ih je pogodila. molili da se za upravljanje flotom pošalje Lisandar" (Ksenofont.Te noći niko nije zaspao.. psefizma Patroklida predviđala je amnestiju za sve građane kojima su bila oduzeta politička prava i obustavljanje postupka po predmetima dužnika državi.. Međutim. 7.foxitsoftware. Lisandar naredi da se pogubi 3000 zarobljenih Atinjana i sam pođe u lagani obilazak moreuza. Tada su „Hiošani i ostali saveznici. Radi formalnog očuvanja običaja efori su imenovali Lisandra ne za nauarha već za pomoćnika nauarha (epistoleja) i poslali ga u Malu Aziju.. Za tu odanost Atinjani su. Lisandar je . Došavši u Efes. 126. Tako je uništena cela atinska flota.. sve je već bilo kasno.. poklonili Samošanima atinsko gradanstvo.. Lisandar se uputio ka moreuzima u pravcu Lampsaka koji je zauzeo na juriš opljačkavši ga.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Spartanci su ovog puta ponudili Atinjanima . Posle pet dana čekanja Lisandar iskoristi slabljenje discipline u atinskoj floti: ugrabio je trenutak kad su Atinjani sišli s brodova na obalu i svom svojom flotom udario na neprijatelja. Prihvaćen je predlog da oni koji su obmanuli narod moraju biti pozvani na odgovornost i izaći pred narodnu skupštinu.. bez obzira na ove napore. ali bez rukovodstva. 1).com For evaluation only. utoliko će brže nestati hrane kod opsednutih.u svim gradovima bez izuzetka uništio zakoniti državni poredak. Na zasedanju skupštine koja je odmah sazvana odlučeno je da se brane do kraja. Sam se takođe uputi u Atinu iz Helesponta preko Lezbosa. 6). atinski demokrati hrabro su se borili... !2. utoliko će brže nastupiti glad.mir na bazi očuvanja tadašnjih poseda za obe protivničke strane". Kaliksen (jedan od glavnih krivaca za osudu stratega) kasnije je dobio mogućnost da se vrati u Atinu. zauzimajući gradove. likviđirajući svuda atinske kleruhije i oslobađajuci atinske garnizone pod uslovom da pođu u Atinu osuđenu na smrt od gladi. postavio vlade od deset Ijudi i u svakom gradu pobio mnoge građane. i). 34.

Lisandar uđe u Pirej.com For evaluation only. a stvarni razlog ležao je u tome što se on radi vašeg dobra izjasnio protiv rušenja bedema" (Lisija. čim su demokrati izašli 50 76 Prema Plutarhu („Lisandar". Masovne smrtne kazne i progoni zahvatili su sva mesta kao talasi plime. 12). posle nekoliko meseci opsade. Ne zna se broj pobijenih demokrata po gradovima: Lisandar je kažnjavao ne samo za lične krivice već je to činio svuda po volji svojih prijatelja pomažući im u obračunavanju s mnogobrojnim neprijateljima I podilazeći njihovom nezajažljivom častoljublju. izjavio je da će od Lisandra dobiti povoljnije uslove za mir. I tek tada je atinska delegacija s Teramenom na čelu stigla u Selasiju i bila pozvana da prisustvuje savezničkoj skupštini Peloponeskog saveza. surova Lisandrova priroda činila je njegovu vlast teškom i strašnom" (Plutarh. Atinska delegacija upućena najpre Agisu a zatim u Spartu. Teramen je ostao kod Lisandra puna tri meseca ne radeći ništa i konačno buđe vracen s odgovorom da su za mir s Atinom ovlašćeni samo efori. „lično prisustvujući izvršenju mnogih smrtnih kazni. u svakom polisu ostavljao lakedemonske harmoste (namesnike). Teramen odluči da glađu prisili sirotinju na kapitulaciju.. od Sparte se nije moglo očekivati ništa dobro. gde su vođe narodne partije dobili od Lisandra časnu reč da neće biti bezakonja.da se grad poruši i ostavi mesto za ispašu ovaca". Međutim. U celoj Heladi slavila je pobedu reakcionarna oligarhija. 4) Atina stupa u red lakedemonskih saveznika uz potpuno pokoravanje njihovoj hegemoniji i obavezuje se da će kao i oni imati iste saveznike i neprijaielje. 68).foxitsoftware. 5) vraćaju se svi izgnanici. 15). s time se nije slagala Sparta koja se pribojavala da bi Korint mogao previše da ojača na moru.. ne predajući flotu" (Lisija. Taj zahtev značio je isto što i zahtev za bezuslovnom kapitulacijom Atine i eklesija je odbila da ga prihvati. Tako je nestao poslednji veliki vođa atinske radikalne demokratije. Korinćani i Tebanci7650 su zahtevali potpuno razaranje Atine.. Pod neposrednim rukovodstvom harmosta nalazile su se dekarhi je reakcionarne vlade koje su se sastojale od deset predstavnika heterije. on se sam nametnuo kao spasilac otadžbine i sam je upropastio.. Lisandar. Izgnanici aristokrati bili su vraćeni.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Tako je posle 27 godina uporne borbe zgažena atinska robovlasnička demokratija i uništena arhe. 2) moraju se porušiti Dugi bedemi i bedemi Pireja. Reakcija u Grčkoj Još pre početka opsade Atine Lisandar je. Tebanci su predložili . a Dugi bedemi temelj atinske nezavisnosti porušeni. „Lisandar". sudeći po tom primeru. tvrdio je kako je učinio veliko. „Kao osnova za takvu presudu poslužilo je to što se nije javio u redove hoplita. Članove dekarhija imenovao je lično Lisandar iz redova onih zaverenika koji su s njim već odavno bili u vezi. ΧΠΙ. dragoceno otkriće pomoću koga će postići mir ne dajući taoce. pošto i pored nedostatka hrane većina atinskog demosa nije htela da se preda. Veoma je karakteristično Lisandrovo ponašanje u Miletu. želeći da se odmori. a Beotija na kopnu Konačno su izdiktirani sledeći uslovi mira: 1) likvidira se arhe. Tada. U to vreme pristalice oligarhije izveli su pred sud vođu radikala Kleofonta koga je sud osudio na smrt. Uslovi su bili prihvaćeni i u aprilu 404. obilazeći s peloponeskom flotom ostrva Egejskog bazena. proterujući neprijatelje svojih prijatelja pokazao je Helenima primer lakedemonske vladavine. 3) predaje se celokupna flota s izuzetkom 12 stražarskih brodova. Međutim. g. 56 . ΧΠ. Upućen Spartancima kao izaslanik. ne razarajući bedeme. 13 i 19). dobila je kao prethodni uslov za dalje pregovore zahtev da se poraše Dugi bedemi u dužini od 10 stadija (oko 2 km).. „Uživajući poštovanje i udostojen visokim odlikovanjima. bile su potpuno potrošene sve rezerve hrane. Najzad.

78 Biografija Kritije bila je tipična za oligarhe njegove generacije. podržao Teramenov predlog . „Lisandar". a odnosi se na Lisandrovo obračunavanje s demokra. g. oni su u njega usuli sirće. maštao je ο uspostavljanju poretka njihovih očeva 51 77 Plutarh. a od plemstva je jedan deo ljudi koji su pripadali heterijama i neki od izgnanika koji su se vratili u otadžbinu posle potpisivanja mira želeo oligarhiju.com For evaluation only. na čijem čelu je stajao Kritija. II.tima.da se uprava grada poveri tridesetorici upravljaca". Najžalosniju sudbinu doživeli su maloazijski Heleni. 6..za pripremanje ustanka u Tesaliji i za naoružavanje penesta radi borbe protiv njihovih gospodara. između ostalog u Tebu (Trasibulova grupa). smatrao je da mora da svrati u Atinu na dan saziva narodne skupštine i tu je. preteći pri tome da će odbijanje tog predloga „postavifi ne pitanje državnog ustrojstva. Lisije (ΧΠ. 3. Oni su potpali neposredno pod vlast satrapa. zajedno s Alkibijadom bio je okrivljen za skrnavljenje herma. To su bili ekstremni oligarsi koji su se oslanjali na heterije i izgnanike povratnike iz Sparte. režimi koje je on zaveo ostali su i dalje bez ikakve promene. U grupi „Tridesetorice" većina je pripadala ekstremnim oligarsima. I zato su demokrati nastojali da očuvaju demokratiju. Vladavina Tridesetorice tirana i obnova demokratije Posle poraza u Atini se među pojedinim grupacijama robovlasnika naglo zaoštrila borba za vlast. samo u jednom polisu pohvatano je njih 800 i predato oligarsima radi kažnjavanja smrću. Tek posle toga Lisandar je bio opozvan u Spartu. po svemu sudeći bez razloga . 3. syela se pre svega na uvođenje reakcionarnih oligarhijskih vlada. U vezi s time komičar Teopomp upoređivao je Lakedemonjane s krčmarima: „Dok su Heleni probali najslađe piće slobode. S obzirom na Lisandrovu praksu u saveznim polisi rna sa sigurnošću se moglo očekivati da Sparta neće trpeti demokratski ustav ni u Atini. Kritija je bio prognan i otada je postao najnepomirljiviji od svih oligarha. 19. Inicijativom Kritije odstranjen je Frinih sa dužnosti stratega i vraćen je Alkibijad. Ksenofont objašnjava kao dokaz Lisandrove „pravednosti". jedna od tih odnosila se na Sest koji je zajedno sa zemljom i svom pokretnom imovinom bio predat u vlasništvo kmianošima i nadzornicima veslača peloponeske flote. Karakteristično je to da se izvesna sumnja u celishodnost Lisandrovog ponašanja pojavila u Sparti tek posle specijalnog pisma koje je eforima uputio persijski satrap Farnabaz uznemiren i uvređen razbojništvima i pljačkom koje je Lisandar sprovodio u njegovoj satrapiji. Drugi deo ljudi koji nisu bili uključeni ni u jednu heteriju. i atinski jaram bio je zamenjen persijskim. učio je kod Sokrata. Odmah posle pobede Lisandar se sa svojom flotom uputio na Samos da bi likvidirao tamošnju demokratiju kao poslednje uporište demokratije u Heladi.. Međutim. Karakteristično je da lakonofilski raspoloženi Ksenofont po svom običaju prećutkuje sve događaje koji Sparti nanose sramotu.7751 Obračunavanje s demokratskim elementima dobilo je još masovniji karakter posle kapitulacije Atine.. iz svojih skloništa. Teramen je na samrti (Ksenofont. 71 idd. Aristotel ovako karakteriše odnos snaga među političkim grupacijama u Atini: „Mir s Atinom bio je zaključen pod uslovora da će se u njoj upravljati prema zavetu očeva.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Upor. te vlade nasto: jale su da masovnim terorom izbrišu sećanje na demokratski poredak.foxitsoftware.). Novu vladu podržavale su iste oligarhijske grupacije koje su izvele prevrat 411. a takođe i na umerene oligarhe pod rakovodstvom Teramena. Jedini primer koji on saopštava. Prema tome. helenska „sloboda" kojuje proklamovala Sparta.7852 Široki slojevi demosa osećajući nemogućnost otpora klonili su se politlke I najistaknutiji privrženici demokratije emigiirali su u susedne polise. pice je odmah postalo neukusno i gorko".. 52 57 . 36) okrivio Kritiju. već života i slobode" Atinjana. Na predlog Kleofonta. II. Ksenofont. prema rečiiTia. Stvar je došla dotle da je Sparta bila prisiljena da nešto kasnije ukine neke od najsurovijih Lisandrovih naredbi. Po poreklu je pripadao kraljevskom rodu Kodrida. Međutim.

Osim toga. ako bi došlo do redovnog saziva narodne skupštine sastavljene od hoplita.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Kritija je zatim zabranio ulazak u Atinu svima onima koji se nisu nalazili na spisku „Tri hiljade". 52. .. Prema planu Kritije. Međutim. „Atinski ustav". 2). Aristotel priča ο 300 batinaša koji su predstavljali izvršni aparat tirana. predstavljali su komisiju koja je prema Periklovom ustavu vodila brigu ο izdržavanju zatvorenika. Uhapšen je bogataš Nikerat. i Antifont koji je dva puta bio trijerarh. Ogromna većina komiteta sastojala se od pristalica ekstremne oligarhije. g. prema uzoru na oligarhijske vlade kakve je organizovao Lisandar. 3). Prisećajući se žalosnih rezultata kratkotrajne vlade oligarha 411. jer su tirani računali s prisvajanjem konfiskovane imovine. daje iscrpan opis iz koga se vidi kako su tirani nemilosrdno pljačkali meteke. sin stratega Nikije.com For evaluation only. zatim deset drugih koje su istakle ekstremne oligarhijske heterije i. Konačno na inicijativu Kritije donet je zakon ο oduzimanju sudskih garancija svim građanima osim „Tri hiljade". otimajući njihovu imovinu. Poznati atinski orator. kako je već rečeno. umereni oligarh Teramen. nijednom nije hila sazvana za sve vreme vladavine „Tridesetoiice". u svom govoru „Protiv Eratostena". Vlast „Tridesetorice" počivala je jedino na snazi oružja spartanskog garnizona. Međutim. Tada se teror proširi ne samo na demokrate već I na umerene oligarhe. „Desetorica" u Pireju nesumnjivo su predstavljali uobičajenu oligarhijsku dekarhiju. konačno. („Atinski ustav". 58 . čak ni u ograničenom sastavu. i široko popularisani pohod protiv dostavljača sikofanata trebalo je da privuku bogate građane na stranu „Tridesetorice". jednog od 30 tirana. Opozicioni stav Teramena donose mu smrt. bio je Teramen. U ime čuvanja „zakonitosti" Teramen je pre pogubljenja odlukom „Tridesetorice" brisan iz spiska „Tri hiljade". svima je bilo oduzeto oružje. Tridesetorica" su u početku pokušavali da stvore sebi neki masovniji oslonac. Za osam meseci svoje vladavine „Tridesetorica" su pogubila najmanje 1500 Ijudi. nadajući se da bi vlast iz ruku ekstremnih oligarha mogla da pređe u ruke njegovih pristalica. .. Kao žrtve tirana padali su i atinski građani. Π. prešao je u opoziciju Kritiji. Prostom odlukom „Tridesetorice" svaki građanin mogao je da bude ubijen bez suda. Oni su imenovali 500 lica kao članove Veća i još toliko na razne druge državne dužnosti. Vođa ove umereno oligarhijske grupe. Komitet „Tridesetorice" sačinjavalo je deset građana koje je kandidovao Teramen. placenika „Tridesetorice". deset izabranih pod pritiskom Lisandra koji je prisustvovao zasedanju skupštine. g. metek Lisija. g. 2000 građana sudelovalo je u sudstvu. Za vreme tiranije „Tridesetorice" u znatno proširen delokrug ovog komiteta zbog masovnog terora pored ostalog ulazila je i obaveza da void nadzor nad trgom središtem društvenog života polisa. prema svom nahođenju. Zadatak „Tridesetorice" bilo je „sastavljanje zbirke zakona u patrijarhalnom duhu" (Ksenofont. deset u Pireju svaki od tih kolegijuma upravljao je agorom I svim čime je trebalo da se upravlja (u oba grada) dok su tridesetorica kao samodršci upravljali svim". da uhapsi po jednog meteka i njegovu imovinu prisvoji za sebe. „Jedanaestorica" u Atini. Postepeno je teror počeo da se primenjuje i na imućne Atinjane. Tražio je da se izradi nov ustav po uzoru na vladavinu „Pet hiljada" 411. 34. U jesen 404. spisak tih 3000 građana nije bio objavljen.foxitsoftware. a narodna skupština. Pa ipak ni sve ove mere nisu mogle da zadrže proces raspadania tiranije. osnovni metod upravljanja ostao je masovni teror nad demokratima. Izdat je zakon da svaki od „Tridesetorice" može. ovih 3000 građana morali su da uživaju sva počasna prava. Pošto je raslo negodovanje masa demosa (izuzev „Tri hiljade"). Zemljišni posedi onih koji su pripadali opoziciji otimani su i deljeni među oligarsima. U stvari oni su predstavljali atinsku vladu. a osim toga u Atinu je pozvan ganiizon koji se sastojao od 700 Spartanaca. 3. Osim toga. „stajao je 51 čovek upravljač: jedanaest u gradu. 1)..Na čelu izvršenog prevrata" kaže Platon. Pa ipak izvesna pojednostavljenja u zakonodavstvu. plašeći se ustanka građana. ο izvršenju kazni nad osuđenima i ο predaji konfiskovane imovine (Aristotel. naročito u pogledu imovinskih pitanja.

g. Ali su zato ustanici iza hoplita vbdili „postrojene kopljanike i bacače strela. 2) svima se vraća imovina (izuzetak je učinjen samo za 30 tirana. pobijeni su stratezi Eleusinjana. Kad su tirani izveli u borbu sve svoje oružane snage 3000 hoplita. Brzo napredovanje ustanika I masovan prelaz običnih građana na njihovu stranu jasno su pokazivali svu političku nestabilnost i kratkotrajnost tiranije. a obični oligarsi vratiše se u Atinu gde je još ranije bio potpuno uspostavljen demokratski ustav. Eleusinski oligarsi ipak su se spremali za borbu i zato su pozivali najamnike. a demokrati se učvrste u Pireju. 4. među kojima je bilo raeteka pa čak i robova. Lisandar ponovo krenu na Pirej i opkoli ga s kopna i mora. i ova partija je počela da pobeđuje u ratu" (Aristotel. Iznenadnim napadom na Spartance Trasibul im nanese velike gubitke (poginulo je oko 120 hoplita) i krenu na Pirej. Odbijeni od File. vratiše svoju vojsku u Atinu. a ko želi može da se odseli njima. u tom cilju popisali su celokupno stanovništvo Eleusine. koji se nalazio u emigraciji u Tebi.com For evaluation only. Uz put je Trasibulov odred još porastao i sad je već imao 1000 ljudi. U toj bici pade vođa tirana Kritija.. Pošto ni jedna strana nije ispoljavala neprijateljstvo prema Lakedemonjanima. Pri svakom pa i najmanjem komplikovanju unutrašnje situacije jačala su centrifugalna stremljenja u Atinskoj pomorskoj državi. a protiv ustanika upute ceo spartanski garnizon. I atinski i eleusinski oligarsi zatražili su pomoć od Sparte. kako bi u slučaju daljih komplikacija mogli da se sklone i utvrde u Eleusini. Pirejska grupa koja se borila za potpuno uspostavljanje demokratije pokazala se kao najjača. a iia'kraju i Persiju koja je raspolagala ogromnim rezervama novca i ljudstva čitave Prednje Azije. 38. efori i kralj Pausanija plašili su se preteranog jačanja Lisandra i zato u Atiku krenu i sam Pausanija. Ovih poslednjih bilo je mnogo. Sparta nije uspela da u dvoboju s njima izvojuje pobedu nad Atinjanima i tek je obilna pomoć persijskog cara donela nadmoćnost Sparti. a iza njih odred bacača kamenja. 3). *** Na kraju je neophodno da se zadržimo na pitanju: zašto je nazadna Sparta pobedila naprednu Atinu? Glavni uzrok je unutrašnja slabost robovlasničke demokratije. Pausanija predloži primirje sa sledecim uslovima: 1) obe partije prestaju s ratnirn operacijama. Drugo. 12). pohapse ga i sve do jednog pobiju. Tada je bivši strateg Trasibul. U vezi s tim oligarsi su odlučili da se pobrinu za svoje sklonište dok još nije kasno. atinska roboviasnička demokratija. lakonsB garnizon i konjanike pokazalo se da imaju pet puta više hoplita nego što je imao Trasibul. sakupio odred od 70 izgnanika i osvojio Filu. „Atinski ustav". Simpatije običnih građana očigledno su bile na strani ustanika. dekarhe Pireja i Jedanaestoricu). 401. 3) oligarsi ostaju na vlasti u Eleusini. Atinska poniorska država predstavljala je diktaturu relativno malog broja punopravnih atinskih građana ne samo nad hiljadania robova već I nad ogromnim brojem saveznika koji su čekali prvu zgodnu priliku za svoje oslobođenje.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Ekstremni oligarsi su posle toga pobegli u Eleusinu. U presudnoj bici kod Munihija tri hiljade" su ponovo bile potučene. 4) za sve političke prestupe učinjene ranije proglašena je amnestija. Međutim. Ta akcija je veoma uznemirila tirane i oni krenu protiv Trasibula sa svih svojih 3000 hoplita. Π. Međutim. "u međuvremenu Trasibul sa svojira odredom stiže u Pirej gde mu se priključilo mnogo lokalnih stanovnika. U to vreme . jer im se svuda priključivalo lokalno stanovništvo" (Ksenofont. Odmah posle potpisivanja ovog ugovora Pirej i Atina su se ujedinili u jedinstvenu zajednicu. 59 . nije mogla da pođe putem davanja građanskih prava saveznicima.foxitsoftware. zbog svoje ograničenosti koja je proizlazila iz same prirode antičkog polisa. Međutim. Međutim. utvrđeno mesto u blizini Dekeleje. Trasibulοv odred je već bio narastao na 700 ljudi. treba da imamo u vidu da Atina protiv sebe nije imala samo peloponeski savez već i brojne polise u Siciliji. u samoj Atini dođe do novog prevrata i na vlasti se nađoše umereni koji su bili za sporazum s pirejskim demokratima. umereni izaberu novo rukovodstvo od deset ljudi.na stranu građana koji su držali Pirej i Munihiju pređe sav narod. Njoj je prišao velik broj meteka koje je privlačilo obećanje da će u pravima biti izjednačeni sa atinskim građanima.

foxitsoftware. Još katastrofalnije su bile posledice Peloponeskog rata u političkom životu Grčke. Atinska arhe koja se zasnivala na nemilosrdnoj eksploataciji ne samo robova već i saveznika pokazala se preslabom za to da ujedini celu Heladu. a dalji tok dogadaja logično je povukao za sobom međusobne ratove IV veka i konačno doveo do uspostavljanja makedonske vlasti i gubitka nezavisnosti Helade. Skupo plaćena pobeda Sparte i poraz Atine bacili su Grčku u pogledu njenog međunarodnog značaja više od sto godina unazad. Sramni Antalkidin mir koji je predstavljao logičnu posledicu poraza Atine u Peloponeskom ratu sveo je na nulu sve tekovine grčkopersijskih ratova.com For evaluation only.Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www. Tako-je Peloponeski rat predodredio privrenienu pobedu poliskog partikularizma. KRAJ 60 . Sparta je zbog svoje ekonomske zaostalosti bila nesposobna da postigne dugotrajnije političko ujedinjenje Grčke.