1.

Nasa galaksija (Mlecni Put)

Mlecni put je belicasta, nehomogena traka na nebu koju je jos Galilej "rastavio" na zvezde. Danas se zna da je to projekcija naseg zvezdanog sistema, Galaksije, na nebesku sferu (od sazvezdja Kasiopeje preko Perseja, Kocijasa i Bika, pa prolazeci izmedju Oriona i Blizanaca, preko Jednoroga, Ladje, Juznog Krsta, Kentaura, Oltara, Skorpije, Strelca, Orla i Labuda do Kasiopeje). Prema dimenzijama te projekcije zakljucujemo da je Galaksija vrlo spljostena. Mlecni put (ili Kumova slama) na nebu obrazuje krug cija se centralna linija skoro poklapa sa velikim krugom nebeske sfere i naziva se galakticki ekvator. On sa nebeskim ekvatorom zaklapa ugao od oko 63 stepena. Zbog toga mlecni put ima razlicite polozaje i tokom noci, i u razna godisnja doba. Galakticki koordinatni sistem - Za odredjivanje polozaja tela u Galaksiji koristi se ovaj koordinatni sistem. U njemu je osnovni krug galakticki ekvator. Polozaj tela se odredjuje galaktickom sirinom (b) i galaktickom duzinom (l). Galakticka sirina (b) se meri od 0 do 90 stepeni od galaktickog ekvatorana sever i jug prema galaktickom polu. Galakticka duzina (l) se meri duz ekvatora od nulte duzine (l=0) u direktnom smeru. Nulta galakticka duzina se poklapa sa pravcem ka galaktickom centru. Struktura i rotacija galaksije - Nasa Galaksija je spiralni zvezdani sistem koji se moze prikazati u dve projekcije: Kao spirala i kao dvostruko ispupceno socivo. Ravan simetrije celog sistema naziva se galakticka ravan i ona prolazi kroz galakticki ekvator. Precnik Galaksije u ovoj ravni je oko 30 kiloparseka ( oko 1.000.000 svetlosnih godina ). Oblast u blizini galaktickog sredista ima veliki broj zvezda i naziva se galakticko jezgro. Ono je malih dimenzija (red velicina 10 Pc u precniku) i za sada je nedovoljno prouceno. Najbolji rezultati su postignuti tek posle 1968. god. snimanjem jezgra u infracrvenom zracenju. Od galaktickog jezgra odvajaju se dve spiralne grane u kojima se nalazi veliki broj zvezda okruzen medjuzvezdanom materijom. Sunce ne zauzima centralni polozaj u Galaksiji. Americki astronom Sepli razbio je 1919. god. iluziju da je sunce u centru naseg zvezdanog sistema. Sunce se nalazi u galaktickoj ravni na oko 10 kiloparseka od njenog centra. Spljosteni oblik i nagomilavanje materije u galaktickoj ravni ukazuju na rotaciju Galaksije. Utvrdjeno je da Galaksija rotira oko ose koja je normalna na galakticku ravan i prolazi kroz njen centar. Oko ove ose rotiraju sve zvezde, pa i nase Sunce. Posto Galaksija nije cvrsto telo, to se razni njeni delovi obrcu oko ose razlicitim brzinama. Na mestu na kome se nalazi Sunce zvezde rotiraju oko galaktickog centra brzinom od oko 250 km/s, a trajanje jednog obilaska je blizu 250 mil. godina. Suncev sistem takodje ucestvuje u ovom opstem kretanju. Ukupna masa Galaksije je oko 1000 mlrd. masa Sunca, a srednja njena gustina je 0.1 Sunca u kubnom preseku. Od 5-10% celokupne mase cine medjuzvezdani gas i medjuzvezdana prasina. Kako je vec receno, nas galakticki sistem je spiralne strukture, sa zgusnjavanjem u krakovima i velikim haloom oko diska (u kojem je gustina materije osetno niza nego u disku. Pod sledecim

stremeci svojim putevima kroz prostoranu sfernu oblast koju astronomi nazivaju galakticki halo. Posto Sunce kruzi oko galaktickog centra. Svi atomi u gasu se krecu velikim brzinama. tako. A njihove dugacke putanje oko sredista Galaksije mogu da budu rasporedjene u prostoru bilo kako.koje su proizvele i rasejale u prostor ranije supernove. Oko jedne desetine svih zvezda haloa ne ide svojim individualnim putanjama. dokle dopiru nasi teleskopi. imaju male primese tezih elemenata-ugljenika. na nju deluje samo prosecno gravitaciono privlacenje cele Galaksije. brzine i kretanja se vrlo brzo izjednacuju.000 svetlosnih god. npr. . moze se desiti da mi sada prolecemo pored neke zvezde haloa koja slucajno u blizini nas prolazi kroz disk. Raspored Galaksija u prostoru nije ravnomeran. . Kasnije zvezde. Sunce se nalazi gotovo u samoj galaktickoj ravni (oko 30 sv. U spoljasnjem podrucju zvezde su pocele da se formiraju pre nego sto se gas sazeo u disk. u pravcu sazvezdja Strelca. i skoro od pocetka postojanja same vasione. i posto se neprekidno sudaraju. otprilike na 30 000 sv. kada je zvezda jednom rodjena. silicijuma i gvozdja . Nasa Galaksija pripada sistemu koji ukljucuje u sebe tri velike spiralne Galaksije (nasu i dve u sazvezdju Andromede i Trougla) i 15 manjih (ukljucujuci i Magelanove oblake) i koji se naziva Lokalna grupa. Racuna se da u metagalaksiji. koja sadrze i do milion zvezda. god. Ali gas koji se odmah pretvorio u zvezde ima drugaciju sudbinu.naslovom "Novi pogled na nasu Galaksiju" bice malo vise reci o ovoj tvrdnji). u prostoru. tri puta duze od Suncevog zivota. Te zvezde haloa mogu se uociti na nekoliko nacina. Novi pogled na Galaksije Nasa Galaksija je pocela kao gigantski oblak vodonika i helijuma. Zvezde koje su se formirale dok je Galaksija bila ogromna lopta. severna hemisfera: M13). ispod ili iznad oblasti diska nase Galaksije. kao Sunce. sazimajuca lopta gasa i rotirala je sporo.kao jedna od gomila koje je gravitacija skupila iz opsteg gasa koji je ispunjavao vasionu. jos uvek su na orbitama koje ih nose gore ili dole. nego su vezane u dzinovska jata. a neke su cak povezane pramenovima materije. ova "protogalaksija" postajala je sve gusca i gusca. I postoji vrlo vazna razlika u nacinu kako se zvezde i gas krecu u Galaksiji. Ta prostrana globularnajata su najuocljiviji objekti u halou i mogu se posmatrati i bez teleskopa ( juzna hemisfera: Omega Centauri i 47 Tukane. jer su se sastojale samo od vodonika (tri cetvrtine tezine) i helijuma (jedna cetvrtina). Galaksija. Ti elementi takodje izgradjuju zrna prasine u medjuzvezdanom prostoru. ima oko 100 mlrd. Nasa Galaksija formirala se odmah po rodjenju vasione. Na njihovim povrsinama uvek se nalaze manje teskih elemenata nego kod zvezda koje pripadaju disku. dok gas nije poceo da se deli na milijarde manjih gomila koje su se sazele u prve zvezde Galaksije Mlecnog Puta. precnika priblizno 300. Zvezde u njima sijale su postojano tokom 15 milijardi godina. god. Globularna jata su najstariji objekti koje mozete da vidite. obicno se stvaraju zajednice. naprosto sto su rodjene ranije. To su bile sasvim neobicne zvezde. Protogalaksija mora da je pocela kao prilicno sferna. daleko od sredista galaktickog sistema koji se nalazi na nebeskoj sferi. Zbog toga se sazimajuca protogalaksija spljostila u ravnomerno rotirajuci disk. Zvezde obilaze Galaksiju a da se nikad ne priblize jedna drugoj. Posto joj se zapremina smanjila pod delovanjem privlacenja gravitacije. i samo ce ih slucajno provesti kroz disk. iznad ove ravni).

Zbog povoljnog polozaja astronomi su prvo proucili njenu strukturu.). Neke elipticne galaksije su male kao sto su dva satelita spiralne galaksije M31 (vidi prethodnu sliku). Elipticne galaksije Ove galaksije imaju razlicitu spljostenost. pa su ta saznanja pomogla da se shvati gradja nase galaksije. One imaju u svojoj galaktickoj ravni jezgro u obliku sociva iz koga polaze spiralne grane. interesantan samo zato sto su njegove zvezde tako stare ali on umesto da bude samo jedna desetina mase diska. Oni su dosli do zbunjujuceg otkrica da njihove jednacine nikako nisu u stanju da proizvedu dugovecne spiralne grane. Nepravilne galaksije . uocljiv samo zbog toga sto njegovi sastavni delovijako svetle. To su kompaktni sistemi koji sadrze stare zvezde bez medjuzvezdane materije. To je najvaznije pitanje koje se sada postavlja o galaksijama uopste. Spiralne galaksije Spiralne galaksije su najsjajnije i cine oko 80% svih Galaksija u Svemiru. Tako bi nasa slika Mlecnog Puta mogla da se promeni od jednog preovladjujuceg diska. koju posmatramo iznutra i to iz galakticke ravni. umesto da kruze oko zvezde. Medjutim. M31 (vidi sliku) jedna je od nama najblizih (oko 2 miliona svetlosnih god. Nasa galaksija je velika spiralna galaksija. Mogu biti manjih i vecih dimenzija. Ti uocljivi sastojci bili bi u stvari samo neznatna komponenta. on je mozda deset puta tezi. Velika spiralna galaksija u Andromedi tzv. Prva indikacija je dosla od teoreticara koji su proucavali spiralne grane koje leze u disku Mlecnog Puta. pokazala su da nasa Galaksija ima mnogo jace gravitaciono privlacenje nego sto bi trebalo. mnostvo objekata planetnih razmera koji se krecu nezavisno. u nasoj Galaksiji ne dominiraju zvezde i gasoviti oblaci.Do pre nekoliko godina. astronomi su gledali na halo kao na minorni deo Galaksije. i o nasoj Galaksiji posebno. a kasnija ispitivanja globularnih jata i malih Galaksija u blizini nase. 4. Sta predstavlja taj visak materije? Jedna ocigledna mogucnost je ogroman broj crnih rupa. 3. ali se na njima ne razlikuje nikakva struktura. Shodno tome. po definiciji nevidljivih. Ako su astronomi koji veruju u masivni halo u pravu. ispunjenog gasom i zvezdama i okruzenog nekolicinom starijih zvezda. osim u slucaju kada galakticki halo ima jak gravitacioni efekat. u ogromnu sfernu oblast koja sacinjava najveci deo mase Galaksije i sadrzi relativno nevazan disk. glavnina Galaksije bila bi u sustini nevidljiva materija: crne rupe. Spiralne galaksije sadrze mladje i starije zvezde. To je znacilo da ogromna oblast haloamora da sadrzi najmanje onoliko materije koliko i disk. neke elipticne galaksije su velike i one pripadaju najmasivnijim galaksijama koje poznajemo. Jedino mesto gde bi taj visak mase mogao biti "sakriven" jeste prostrani halo iznad. zvezdana jata i medjuzvezdanu materiju iz koje se formiraju nove zvezde. planete. ispod i oko diska. ledene gromade. ili kao alternativa. pored svake zvezde u halou trebalo bi da bude jos sto puta toliko materije koja uopste nije vidljiva. Tu dilemu je tesko razresiti jer astronomi ne mogu samo da odu i na bazi jednostavnih posmatranja donesu odluku: teoreticari su bili u zabludi tvrdeci da je visak materije nevidljiv. 2.

ali je izuzetno mala i materija ovakvog razredjenja nije do sada dobijena na Zemlji. To je bio veliki uspeh radio-astronomije. Magelanovi oblaci su male galaksije jedino u poredjenju sa Mlecnim Putem. One mogu da nastanu erupcijama i eksplozijama promenljivih zvezda.: amonijak. Jonizovan vodonik emituje elektromagnetno zracenjekoje je dobro poznato iz laboratorijskih ogleda na Zemlji i nalazi se u vidljivom delu spektra. No. Osim njega. Danas se zna za 3000 takvih jata galaksija. Prostor izmedju zvezda nije prazan.. Neutralni vodonik je registrovan u Vasioni tek 1951. Poreklo ovih cestica nije sasvim razjasnjeno. Njihova gustina je razlicita. jedno je sigurno: na Magelanove oblake snazno deluju gravitacione sile Mlecnog Puta. ali nijedan od oblaka nema jasno izrazeno jezgro sto je inace karakteristika nepravilnih Galaksija. Upravo iz ovih efekata i saznajemo o postojanju medjuzvezdane prasine. hidroksil .(back) Metagalaksija Galaksije se nalaze u jatima koje broje od dvadesetak. On je ispunjen medjuzvezdanom materijom koja ima cesticnu i gasovitu komponentu. Oni su nepravilne Galaksije srednje velicine. metil-alkohol. do nekoliko stotina clanova. zbog ogromnih dimenzija ona cini 10% ukupne galakticke mase. Ona u nasoj Galaksiji nije ravnomerno rasporedjena. Svako jato je dinamicki stabilno. pa se ne zna pouzdano ni njihova priroda. Na ovim cesticama se vrsi apsorcija.(back) Medjuzvezdana prasina Sastoji se od cvrstih cestica.. Najgusca je u ravni Mlecnog Puta. rasejavanje i polarizacija svetlosti zvezda. Medjutim. otkriveno je oko dvadeset razlicitih molekula npr. jer je njegova potencijalna . Vodonik se nalazi u jonizovanom i neutralnom stanju. Kod Velikog Magelanovog oblaka se nazire spiralna struktura. koji spada u nesto vece spiralne Galaksije. Mozda su ovi uticaji bili presudni za njihov nepravilni oblik. Medjuzvezdana materija Materija koja je koncentrisana u zvezdama ne iscrpljuje sve oblike kosmicke materije.(back) Medjuzvezdani gas Sastoji se pretezno od vodonika. Tek je usavrsavanjem radio astronomije postalo moguce registrovati ovu liniju iz dalekih prostora Vasione. To znaci daon emituje liniju koja ne lezi u vidljivom nego u radio-frekventnom delu spektra. posto se za njih ne moze reci da su narocito aktivne Galaksije. u to nismo do kraja ubedjeni. precnika oko 1 mikrometar i mase oko 10na-13 g. a sa udaljavanjem od nje naglo opada. formaldehid. vodena para. i iako se se uobicajeno kaze da su sateliti naseg sistema. Najpoznatije su dve nama najblize galaksije: Veliki i Mali Magelanov Oblak koji su vidljivi sa juzne hemisfere (Veliki Magelanov Oblak je udaljen od nase Galaksije nekih 160000 svetlosnih god. god. Sadrze mlade zvezde i mnogo medjuzvezdane materije.Nepravilne galaksije imaju razlicite nekarakteristicne oblike. Problem je u tome sto neutralan vodonik emituje elektromagnetno zracenje koje ima manju energiju od energije zracenja jonizovanog vodonika.).

Radijus nase Lokalne grupe je oko 700 kps. po apsolutnoj velicini. Taj prostor je ispunjen medjugalaktickom materijom. veca od zbira kineticke energije clanova. Zbog toga se ne nalaze galaksije izvan jata.energija. odnosno njihova jata i prostor ispunjen medjugalaktickom materijom koji nam zracenjem salju informacije o sebi. nazivaju se astronomska Vasiona ili Metagalaksija. Galaksije se u njoj drze sopstvenom gravitacijom ne menjajuci uzajamna rastojanja. Procenjuje se da u Metagalaksiji ima oko deset milijardi Galaksija.(back) . Sve Galaksije. Od toga smo mi u stanju da proucavamo samo sasvim mali broj. Nasa Galaksija se nalazi u jatu od 17 clanova koje se naziva Lokalna grupa. Tako se rodila ideja o "ostrvskoj Vasioni" u kojoj se zvezdani sistemi nalaze u izolovanim ostrvima koja su homogeno rasporedjena u beskonacnom prostoru.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful