15 IMPERFEKT: Pierre chantait.

20 POGODBENE RECENICE Pogpdbena ili kondicionalna recenica ima dva dijela: glavnu i zavisnu recenicu. Razlikujemo tri vrste pogodbenih recenica: ] Stvarne (realne) pogodbene recenice u kojima su pogodbe stvarne, istinite. U glavnoj i zavisnoj recenici se upotrebljavaju sva vremena u indikativu: Si tu veux, €U peux venir chez moi. Afco hoces mozeS doci kod mene. • Francuski prezent se prevodi naslm prezentom ili futurom II. 2. Moguce (potencijalne) recenice u kojima pogodbe zamisTjamo kao moguce. U glavnoj reCenici se upotrebljava kondicional prezenta, a u zavisnoj imperfekt u indikativu: Si tu voulais, tu pourrais venir chez moi. Kad bi fitio (da hoces) mogao bi doci kod Q Francuski imperfekt se prevodi nasim prezentom ili kondicionalom prezenta. :}. Nestvarne (jrealne) pogodbene reCenice u kojima su pogodbe nestvarne. U glavnoj recenici se upotrebljava prosli kondicional, a u zavisnoj pluskvamperfekt. Si tu avals voulu, tu aurais pu venir chez moi. Da si htio, mogao bi (bio bi mogao) doci kod mene. • Francuski pluskvamperfekt se prevodi obifino nasim perfektom. • U francuskom jeziku pogodbena reCenica najCe§6e poCinje veznikom »si«.

ProSlo nesvrseno vrijeme upotrebljava se:
! u pripovijedanju da oznaCi da je neka radnja ponavljana vise puta Hi je trajala dulje vremena: Elle fermait les yeux, puis elle les ouvrait de nouveau. Ona zatvaraSe oci, zatim ih opet otvarase. 2 da izrazi istovremenost trajanja dviju radnji u proslosti: ' J'ecrivais pendant qu'elle preparait le repas. Pisah dok ana pripremase rucak. •j kada je nesvrgena radnja u pro§losti prekinuta svrSenom tada se za nesvrSenu ' upotrebljava imperfeXt,a za svrsenu aorlst ill perfekt: Us chantaient quand nous entrames. Pjevahu had udosmo. 4. u pogodbenim reCenicama umjesto sadasnjeg vremena ill pogodbenog naCina: Si tu voulais tu pourrais travailler. Kad bi htio (da haces) mogao bi raditi. Napomena: Francuski imperfekt obiCno prevodimo nasim perfektom. 16- FUTUR: Pierre chantera.

Upotrebljava se:
1. za radnju koja 6e se (uskoro) dogoditi: Men ami partira domain. Moj prijatelj ce otputovati sutra. 2, da se izrazi zapovijest, zelja ill molba kojima se zeli ublaiiti ili pojaCati karakter " zapovijedanja: Vous me pardonnerez, s'il vous plait. Oprostit cete mi, molim vas. Napomena: Ako zelimo izraziti blisku buducnost uzlma se prezent glagola aller (ici) i infinitiv doticnog glagola <Ie futur prochain): II va pleuyoir. Padal ce kisa (sada, odmah), Vous allez voir cette image. ' Vidjet cete ovu sliku (sada, odmah). 17: KONDICIONAL i: Pierre chanterait. Upotrebljava se: 1. da izrazi pogodbu: Je vous telephonerais s'il etait neccssaire. Telcfonirao bih vam da jc (kad bi bilo) potrebno. 2 da izrazi pretpostavku ili mogucnost. On croirait qu'il est coupable. Pomislilo bi sc da je kriv. 3. da zrazi: a) molbu: voudriez — vous passer? Da U biste htjell proci? 0) zelju: Je voudrais vous voir! Zelio bih vas vidjeti! cj Cudenje: Comment! vous partiriez! Kako! Zar biste oti&li! 4 u zavisnoj reCenici, kada je glagol glavne reCenice u nekom proSlom vremenu, da bismo izrazili da se radnja zavisne reCenice dogada poslije radnje glavne reCenice: II parlait que tu viendrais nous visiter. Gouorio je da ces nas tioct posjetiti. 21 SLAG AN JE VREMENA Kada je glagol glavne reCenice u prezentu ili futuru, glagol zavisne stavlja se u vrijeme koje zahtijeva smisao:

{

qu'il chante bien. Znam da pjeva dobro. qu'il a chante bien. Znam da je pjevao dobro. qu'il chantera bien. Znam da ce pjevati dobro.

18. KONJUNKTIV(subjonctif) Konjunktiv ili savezni nadin izrazava radnju kao mogucu, nesigurnu ili sumnjivu.
Pierre chante. petar pjeva. Glagol chanter je u prezentu indikativa. II faut que Pierre chante. Treba da Petar pjeva. Glagol chanter je u prtgtntU Poslije il faut que, je veux que, je spuhaite que, je desire que, Je doute que glogol se stavlja u konjunktiv* 'vCsUC i • • ' ' ' • . • Prezent konjunktiva Opce pravilo. — Prezent konjunktiva Od svih glagola (osim: aller: que j'aille; avoir*, etre*, fairc: que je fasse; falloir: qu' 11 faille; pouvoir.* que je puisse; savoir: que je sache; vouloir: que je veuille) tvorimo da 3. lieu prezenta indikativa mnofcine odbijemo riastavak -ent i dodamo nastavke: e, es, e, ions, iez, ent. Napomena: Osim za avoir I etre nastavci za prezent komjunktiva su isti za sve glagole. avoir: que j'aie, que tu aies, qu'il ait, que nous ayons, que vous ayez, qu'ils aient. etre; que je sois, que tu sots, qu'il sott, que nous soyons, que vous soyez, qu'ils soient.

Ako je glagol glavne reCenice u proSlom vremenu, glagol zavisne recenice pretrpjet ce promjene po obrascu: a) Imperfekt (umjesto prezenta) da izrazi istovremenost radnje: Je savais (j'ai su) qu'il chantait bien. Znao sam da pjeva dobro.. b) Pluskvamperfekt — za prijevremenost. Radnja zavisne recenice dogada se prije radnje glavne reCenice. J'ai su (je savais) qu'il avait chante bien. Znao sam da je pjevao dobro. c) Kondicional I — za buducnost. Radnja zavisne recenice dogada se poslije radnje glavne reCenice. Je savais qu'il chanterait bien. Znao sam da ce pjevati dobro. • Ovo se odnosi na vremena u Indikativu. 17 prijevodu s naseg na jrancuski jezk: ako je glagol glavne recenice u proslom vrernenu na§ prezent demo, dakle, prevesti francuskim imperfektom, naSe proSIo vrijeme francuskim pluskiiamperfektom, na§ futur francuskim kondicionalom sadasnjim (futur u proslosti). Hekao je da zna istinu. n a dit qu'il navait la verite. Rekao je da je primio pismo. n a dit qu'il avait regu une lettre. Mislio je da ce stiti na vrijeme. j[ pensait qu'il arriverait a temps.

22. UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR
Kada se navode necije rijeCi onda se takav govor naziva upravnm ili direktnim: Le maitre dit: »Je vais vous montrcr cettc Image-. U6itelj kaze: »Pokazat tu vam ovu slifcu«. Pri pretvaranju reCenice iz upravnog u neupravnl 111 indlrektni govor nastaju promjene: pomiCu se vremena. a mijenjaju se liCne zamjenice, prisvojni pridjevi i izvjesni prilozi. • Ako Je glagol glavne recenice u proSlom vremenu prim Jen juje se pravilo o slaganju vremena. II a demande si tu voulais acheter ce livre. Pitao je da li hoces kupiti ovu knjigu. Prebacivanje iz upravnog u neupravni gpvor vrsi se na slijedeci naCin: 1, Izjavna reCenica uvodi se sa veznikom que: Je sortirai aujourd'hui. Izaci cu danas. II me dit qu'il sortira aujourd'hui. Rece mi da ce danas izaci. II m'a dit qu'il sortirait aujourd'hui. Rekao je da ce danas izaci. t, Indirektno pitanje uvodi se sa ce que, ako upitna 3 reCenica poCinje sa (que? i qu'est-ce que?): i* Qu'est-ce que tu paries? Sto govoriS? II demande ce que tu paries? On pita Sto govoriS? 8* Indirektno pitanje uvodi se sa si ako upitna reCenica poCinje sa Est-ce que ili s inverzijom glagola: Est-ce que tu veux venir ce soir? Da li ceS doci veceras? II demande si tu veux venir ce soir. On pita da U ce§ doci veceras. Voulez — vous venir? II demande si vous voulez venir. Ako upitna recenica poCinje upitnom rijeCi ou? quand? qui? comment? u indirektnom govoru, iza njih nema inverzlje: Ou habitez-vous? Gdje stanuteje? II vous demande ou vous habitez. On vas pita gdje stanujete. Imperativ u indirektnom govoru postaje infinitiv kome prethodi prijedlog' de. Va & la maison! Idi kuci! Elle lui disait d'aller a la maison. Rekla mu je da ide kuci.

19. TRPNI OBLIK (PA&IV) Tvori se od pomo6nog glagola etre + particip perfekta Aktivni oblik: prezent Pasivni oblik: prezent Les touristes visitent la France. La France est vis1t£e par les touristes. Turisti posje6uju Francusku.* Kad pretvaramo reCenicu iz aktivnog oblika u pasivni, direktni objekt aktivne refienice postaje subjekt pasivne redenice. Subjekt aktivne reCenice postaje vrsilac radnje pasivne recenice, ispred kojeg stoji prljedlog par ill de. Glagol se stavlja u pasiv i sla£e se sa novim subjektom. Tako 6emo imati: La France 6tait visitee par les touristes. (imperfekt). La France fut visitee par les touristes. (aorist) La Prance a etc visitee par les touristes. (periekt) Samo prelazni glagoli (sa pravim ili direktnim objektom) imaju pasiv. Napomena: Francuski pasiv prevodimo obiCno nasim aktivnim oblicima glagola.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful