You are on page 1of 43

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 

ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 
 
 
 
BORBA PROTIV POMISLI 
 
Prvo poglavlje 
DOBRE I RĐAVE POMISLI 
 
Dobre i rđave pomisli  
Pomisli sleva ‐ najteža bolest  
Dobre pomisli donose duhovno zdravlje  
Onaj ko ima dobre pomisli videće sve dobro  
Pomisli čoveka koji je dostigao svetost i pomisli lukavog čoveka  
Čovekove pomisli ukazuju na njegovo duhovno stanje  
 
Drugo poglavlje 
BOGOHULNE POMISLI 
 
Koje pomisli su bogohulne  
Odakle potiču bogohulne pomisli  
Preziranje [nipodaštavanje] bogohulnih pomisli  
Kada smo sami krivi za bogohulne pomisli  
 
Treće poglavlje 
VEROVANjE SOPSTVENOJ POMISLI 
 
Verovanje sopstvenoj pomisli ‐ početak je prelesti  
Verovanje pomisli stvara psihološke probleme  
Ćudljivost nastaje od pomisli  
Umišljene bolesti  
Uz poslušnost sve se može prevazići  
 
Četvrto poglavlje 
BORBA PROTIV POMISLI 
 
Duhovni život ima temelj u pomislima [temelji se na pomislima]  
Negovanje dobrih pomisli  
Očišćenje uma i srca  

1
Podvrgavajmo ispitivanju pomisli podozrenja  
Razgovor sa pomislima  
Saglašavanje sa pomišlju  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Dobre i rđave pomisli[1] 

  

‐ Starče, u Starom Zavetu, u četvrtoj knjizi Makaveja se kaže: ʺBlagočastiva pomisao ne iskorenjuje 
strasti, nego se bori protiv njih.ʺ (Vidi 4: Mak. 3,5) Šta to znači? 

  

‐ Pazi: strasti su duboko ukorenjene u nama, ali blagočastiva, dobra pomisao nam pomaže 
da  ne  postanemo  njihovi  robovi.  Kada  čovek  ima  samo  dobre  pomisli  i  ostvari  stabilno 
duhovno  stanje,  onda  strasti  prestaju  da  deluju,  a  to  je  onda  kao  i  da  ne  postoje.  Znači, 
blagočastiva  pomisao  ne  iskorenjuje  strasti,  već  se  bori  protiv  njih  i  može  da  ih  potisne. 
Mislim  da  pisac  opisuje  šta  su  mogli  da  podnesu  svetih  Sedam  Sinova  i  njihova  majka, 
sveta Solomonija i njihov učitelj Eleazar, imajući blagoverne pomisli (Vidi 4 Mak. 5 i dalje), 
da bi pokazao kolika je moć dobre pomisli. 

Jedna dobra pomisao ima istu moć kao jedno mnogočasovno bdenje! Ima veliku moć. Kao 
šta  sada  neko  novo  oružje  laserskim  zracima  može  da  zaustavi  raketu  još  u  bazi  i  Da  je 
spreči  da  bude  ispaljena,  tako  i  dobre  pomisli  predupređuju  i  prizemljuju  rđave  pomisli 
još na đavolovim ʺaerodromimaʺ, odakle inače ʺpolećuʺ. Zato se potrudite da, koliko god 
možete,  pre  nego  što  kušač  stigne  da  vam  zasadi  rđave  pomisli,  vi  sami  zasadite  dobre 
pomisli,  kako  bi  vaše  srce  postalo  cvetna  bašta  i  kako  bi  vašu  molitvu  uvek  pratio 
božanski miomiris vašega srca. 

Kada  čovek  zadrži,  makar  i  na  kratko,  pomisao  sleva,  a  to  znači  zlu  pomisao  o  nekome, 
kakav  god  podvig,  post  ili  bdenje  posle  činio,  sve  je  uzalud.  U  čemu  da  mu  pomogne 

2
podvizavanje,  ako  se  uporedo  ne  bori  da  ne  prihvata  zle  pomisli?  Zašto  da  se  prvo  ne 
isprazni iz ćupa talog od ulja, koji je samo za sapun, pa da se posle u njega sipa dobro ulje, 
nego da se dobro ulje sipa na ono neupotrebljivo da se tako zaprlja? 

Jedna čista, dobra pomisao ima veću moć od bilo kog podviga. Nekog mladića, na primer, 
savlada đavo i ima nečiste pomisli, pa tri dana bdi i posti da bi se oslobodio tih pomisli. 
Jedna čista pomisao bi, međutim, imala veću moć od tih bdenja i posta i više bi pomogla. 

  

‐ Kada kažete ʺčista pomisao ʺ, starče, da li se to odnosi samo na određene teme, ili to ima opštije 
značenje? 

  

‐  Može  da  ima  i  opštije  značenje.  Zato  što  se  čovek,  kada  na  sve  gleda  sa  dobrim 
pomislima  pročišćuje,  a  Bog  ga  dariva  blagodaću.  Pomislima  sleva  sudeći  rđavo  o 
drugima i nanoseći im nepravdu, čovek sprečava blagodat Božiju da ga poseti, pa ponovo 
dolazi đavo i veje ga kao pšenicu [gazi ga kao žito na vršidbi ‐ vadi mu mast]. 

  

‐ Znači li to, starče, da time što rđavo sudi o drugima, daje đavolu pravo da ga veje kao pšenicu? 

  

‐ Da. Osnova svega je dobra pomisao. To je ono što uzvisuje čoveka, što ga menja na bolje. 
Čovek treba da dospe do stanja da sve oko sebe vidi čistim. To je ono što je rekao Hristos: 
ʺNe  sudite  po  izgledu,  nego  pravedan  sud  suditeʺ  (Jn.  7,24).  Potom  čovek  dospeva  do 
takvog  stanja  kada  sve  vidi  duhovnim  okom,  a  ne  ljudskim.  Tada  sve  opravdava  u 
najboljem smislu te reči. 

Moramo  da  pazimo  da  ne  primamo  lukave  telegrafske  poruke  đavolove,  kako  ne  bismo 
uprljali ʺhram Svetoga Duhaʺ (Vidi 1 Kor. 6, 19 i 3,16) i udaljili od sebe blagodat Božiju, a 
rezultat toga bio bi da se pomračimo. Kada Sveti Duh uvidi da nam je srce čisto, dolazi i 
nastanjuje se u njemu, jer On voli čistotu ‐ zato se i prikazao kao golubica. 

  

  

 
  

  

3
NAPOMENE: 

1. Reč  ʺpomisaoʺ  (Xoyiapoq)  u  podvižničkom  jeziku  označava  ili  neku  prostu  misao 
koja  prolazi  kroz  um,  ili  kretanje  duše  ka  dobru,  ili  ka  zlu,  ili,  pak,  težnju  duše 
prema  dobru  ili  zlu,  koja  nastaje  iz  zajedničkog  delovanja  uma,  savesti,  osećanja  i 
volje. Pošto pomisli prethode svakom delanju, onda borba svakog vernika, a najviše 
monaha,  da  bude  ispravna,  treba  da  se  ogleda  prvenstveno  u  ispitivanju  pomisli, 
kako bi se odnegovale dobre i odbacile rđave.  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Pomisli sleva najteža bolest 

  

‐ Kada moram da rešim neki problem, starče, ne mogu da spavam, mučim se. 

  

‐ Kod tebe je osnovni problem to što imaš isuviše pomisli. Da nemaš tako mnogo pomisli, 
mogla bi mnogo više da se posvetiš i svojim obavezama i svojoj duhovnosti. Evo, reći ću ti 
jedan  način  da  izbegneš  previše  pomisli:  kada  ti  padne  na  pamet,  na  primer,  nešto  što 
moraš da uradiš sutra, reci svojoj pomisli: ʺTaj posao nije za danas, misliću o njemu sutra.ʺ 
Isto tako, kada treba da doneseš odluku o nečemu, nemoj da se mučiš razmišljanjem kako 
da nađeš ono što je najbolje i da stalno odlažeš konačnu odluku. Izaberi nešto i idi dalje. 
Ostavi  da  se  potom  Bog  pobrine  za  ostalo.  Nastoj  da  izbegavaš  bavljenje  nepotrebnim 
sitnicama, da samoj sebi ne pomutiš mozak. Učini najbolje što možeš i koliko možeš, neka 
sve  to  bude  prostodušno  i  sa  velikim  pouzdanjem  u  Boga.  Mi,  na  izvestan  način, 
obavezujemo Boga da nam pomogne, kada budućnost i svoje nade polažemo u Njega. Od 
mnogobrojnih  pomisli  i  potpuno  zdrav  čovek  onemoća.  Ako  strada  i  muči  se,  ima 
opravdanja  što  se  mnogo  brine.  Ali  onaj  ko  je  zdrav,  pa  samoga  sebe  smućuje  i  muči 
pomislima sleva, taj nije pri sebi. Da je sa njim sve u redu, a da se muči pomislima! 

4
U  naše  vreme  najtežu  bolest  predstavljaju  isprazne  pomisli  svetovnih  ljudi.  Ljudi  danas, 
možda,  imaju  sve  osim,  dobrih  pomisli.  Nesrećni  su  zato  što  se  ne  suočavaju  sa 
problemima na duhovni način. Na primer, neko pođe nekuda automobilom, ali motor se 
pokvari i on kasni na svoje odredište. Kada bi imao dobru pomisao, rekao bi: ʺIzgleda da 
je  dobri  Bog  to  sprečio,  jer  bih,  možda,  doživeo  nesreću,  da  nisam  zakasnio.  Kako  da  Ti 
zablagodarim na tome, Bože moj?ʺ, i slavio bi Boga. Međutim, ako nema dobru pomisao, 
ne  bi  se  sa  tom  situacijom  suočio  na  duhovni  način,  grdio  bi  i  psovao:  ʺEvo,  da  sam  bar 
krenuo ranije, zakasnio sam! Ah, i taj Bog...ʺ 

Kada  čovek  sve  što  mu  se  dešava  prima  sa  dobrim  pomislima,  dobija  pomoć.  Sa  druge 
strane, kada sve radi sa zlim pomislima, muči se, kopni, ludi. Jednom, pre mnogo godina, 
ušli  smo  u  nekakav  stari  autobus  koji  je  umesto  sedišta  imao  daske.  Pošli  smo  iz 
Uranopolja  u  Solun.  Unutra  je  sve  bilo  ispremetano:  nabacani  koferi,  pomorandže,  ribe, 
prazne prljave korpe od ribe, koje su vraćali kući sa pijace, bili su tu momci iz Bogoslovske 
škole  Atonijade,  neki  ljudi  su  sedeli,  neki  stajali,  monasi,  mirjani...  Jedan  mirjanin  je  seo 
pored mene. Bio je debeo, pa kako je bio u toj gužvi prignječen, počeo je da kuka: ʺNa šta 
ovo liči!...ʺ Malo dalje bio je jedan monah koji je, jadnik, sav bio zatrpan korpama, tako da 
mu je virila samo glava. Ali, kako se autobus truckao ‐ drum je bio stari kolski put ‐ korpe 
su  ga  sve više  zatrpavale,  a  on  je,  jadničak,  pokušavao  rukom  da  ih  drži  dalje  od  sebe,  i 
levo i desno, da mu ne padnu na glavu. A onaj drugi je vikao, jer je sedeo malo pritešnjen. 
ʺZar  ne  vidišʺ,  rekoh  mu,  ʺkako  je  onome,  a  ti  vičeš?ʺ  Pitam  monaha:  ʺKako  izdržavaš, 
oče?ʺ  A  on  mi,  sa  osmehom,  odgovori:  ʺOvde  je,  starče,  sigurno  bolje  nego  u  paklu!ʺ 
Jednome se činilo da se mnogo muči, iako je sedeo, a drugi se radovao, uprkos tome što je 
bio sav zatrpan korpama. A put je trajao dva sata. Um laika vrteo se oko toga koliko bi mu 
bilo  udobnije  da  je  putovao  boljim  autobusom,  i  došlo  mu  je  da  pukne  od  muke,  dok  je 
monah razmišljao koliko bi mu bilo teže da je u paklu, pa je bio srećan. Razmišljao je: ʺZa 
dva  sata  stići  ćemo  na  odredište  i  izaći  ćemo,  a  oni  jadnici  u  paklu  muče  se  vekovima. 
Uostalom, tamo nema korpi, ljudi i tako dalje, nego mučenja. Slava Tebi Gospode, ovde mi 
je bolje.ʺ 

  

‐ U čemu se sastoji, starče, razlika u poverenju, na primer dvojice poslušnika prema starcu? 

  

‐ U pomisli. Neko može da ima pokvarenu pomisao o bilo čemu i o bilo kome. Ako čovek 
nema dobru pomisao i ne uspeva da se oslobodi njenog delovanja ‐ ako sve što čini, čini iz 
sebičnosti  ne  može  da  mu  pomogne  ni  svetitelj.  Ne  samo  da  ima  svetog  starca  ili  svetu 
staricu (igumaniju), nego i da mu je starac i sveti Antonije i svi svetitelji, nema mu pomoći. 
Ni Sam Bog ne može da pomogne takvom čoveku, čak i da to mnogo želi. Kada čovek voli 
samoga  sebe,  kada  je,  znači,  samoljubiv,  kada  sve  tumači  onako  kako  se  njemu  samom 
dopada. I vidiš, jedni to tumače kao greh, drugi onako kako im odgovara i malo‐pomalo 
5
postaju  prirodna  ta  njihova  naopaka  tumačenja.  Kako  god  da  se  postaviš  prema  njima, 
sablažnjavaju se. 

Ima i takvih ljudi koji, ako im posvetiš malo pažnje, ako im kažeš neku lepu reč, lete. Ako 
ih ne primećuješ, tuguju mnogo, povlače se, idu u krajnost, a to je kušačevo delo. Vide, na 
primer,  neku  situaciju  i  kažu:  ʺA!  To  mora  da  je  tako  i  takoʺ,  i  posle  završe  tako  što  su 
ubeđeni da je baš tako bilo. Ili, vide drugog čoveka da je ozbiljan i misle da to ima neke 
veze sa njima, a taj drugi, međutim, možda je ozbiljan jer ga nešto tišti. Pre nekoliko dana 
dođe kod mene jedan i kaže: ʺZašto je ranije taj i taj razgovarao sa mnom, a sada neće ni 
reč da progovori sa mnom? Nešto sam mu jednom prigovorio, da nije zbog toga?ʺ ʺSlušajʺ 
rekoh mu, ʺmožda te je video, ali nije obratio pažnju na tebe, ili mu je neko bio bolestan, 
pa  je  imao  na  umu  da  potraži  lekara,  ili  je  tražio  da  razmeni  novac,  da  bi  išao  u 
inostranstvo  i  tako  dalje.ʺ  I,  stvarno,  onaj  drugi  je  imao  bolesnog  rođaka,  imao  je  brdo 
briga, a ovaj je imao nameru da stane i da porazgovara sa njim, pa mu je otuda došlo celo 
brdo pomisli.  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Dobre pomisli donose duhovno zdravlje 

  

‐ Starče, koje su osobine slabe pomisli? 

  

‐ Šta pod tim podrazumevaš? Prvi put čujem za tako nešto. 

‐  Vi  ste  to  spomenuli.  To  je  kada  neko  ima  pomisao  sleva,  kada  pogrešno  protumači  nečije 
ponašanje... 

  

‐ I to sam nazvao slabom pomisli? 

6
  

‐ Setila sam se onog koji je hteo da ostane kod vac kao vaš poslušnik, a vu ste mu rekli: ʺNeću da te 
zadržim, jer imaš slabu pomisao.ʺ 

  

‐  Ma,  ne,  nisam  to  tako  rekao.  Rekao  sam:  ʺNeću  da  te  uzmem  za  poslušnika  jer  nisi 
duhovno zdrav.ʺ A on Me upita: ʺŠta znači duhovno zdravlje?ʺ ʺNemaš dobre pomisli.ʺ ‐ 
rekao  sam  mu.  ʺKao  čovek,  sigurno  imam  nedostataka,  a  kao  dugogodišnji  monah, 
sigurno imam i poneku vrlinu. Ako nemaš dobru pomisao, biće ti na štetu i moji nedostaci 
i moje vrline!ʹ Za malo dete neko može da kaže da ima slabu pomisao, zato što je nezrelo, 
ali ne i za odraslog čoveka. 

  

‐ A jesu li cvu odrasli ljudi zreli, starče? 

  

‐  Neki  u  glavi  nikada  i  ne  sazrevaju.  Kada  se  neko  ne  ponaša  jednostavno,  njegova 
pomisao  se  kreće  ka  zlu  i  sve  prima  iskrivljeno.  Taj  nije  duhovno  zdrav  i  ne  možeš  mu 
pomoći ni dobrim. Njega i dobro muči. 

  

‐ Ako vidimo, starče, da je neko napravio neku štetu, da li ima koristi ako tražimo da vidimo ko je za 
to odgovoran! 

  

‐ Prvo se uveri da nisi, možda, ti. To je najbolje! 

  

‐ Ali, ako mi drugi daju povod da mislim da su odgovorni? 

  

‐  A  koliko  si  ti  povoda  dala  drugima?  Ako  o  tome  razmišljaš  na  taj  način,  shvatićeš  da 
grešiš što tako gledaš na stvari. 

  

‐ A kada kažemo: ʺOvo je verovatno učinila ta.p ta sestra.ʺ Da li je i to pomisao sleva? 

  

7
‐ A jesi li sigurna da je to učinila baš ta sestra? 

  

‐ Nisam, ali ona je već jednom učinila nešto slično. 

  

‐ To je opet pomisao sleva, jer nisi sigurna. A onda, čak da je to i učinila ta sestra, ko zna 
kako i zašto je to učinila. 

  

‐ Ali ako vidim, starče, na primer, da sestra ima neku strast? 

  

‐ Jesi li ti igumanija? Igumanija snosi odgovornost i zato ona treba da ispituje vaše strasti. 
A  zašto  biste  vi  ispitivale  strasti  jedna  drugoj?  Zar  niste  naučile  da  radite  same  na  sebi? 
Ako želite da radite same na sebi, nemojte da gledate šta rade drugi oko vas, već treba da 
imate dobre pomisli i prema dobrim  i  prema rđavim  osobinama  koje vidite  na  drugima. 
Bez  obzira  na  to  sa  kojom  namerom  drugi  čovek  nešto  čini,  vi  imajte  za  njega  poneku 
dobru pomisao. Dobra pomisao u sebi sadrži ljubav, razoružava drugog i čini da se prema 
tebi  lepo  ophodi,  Sećate  li  se  onih  monahinja  koje  su  od  razbojnika  mislile  da  je  avva? 
Kada se to otkrilo, pomislile su da je lud Hrista radi i da se prikazuje kao razbojnik, pa su 
ga još više zavolele. Naposletku su spasle i njega i njegove saučssnike.[1] 

‐ A ako mi, starče, neka sestra kaže neku laž... 

  

‐ A ako je bila prinuđena zbog tebe da kaže, neku laž, ili ako je zaboravila, pa to što ti je 
rekla nije bila laž? Zatraži, na primer, sestra koja poslužuje. u trpezariji, od sestre kuvarice, 
salatu,  a  ona  joj  kaže  ʺnemamʺ  iako  poslužiteljka  zna  da  ima.  Ako  poslužiteljka  nema 
dobre  pomisli,  reći  će:  ʺOna  lažeʺ.  Ako,  međutim,  ima  dobre  pomisli,  reći  će:  ʺJadnica, 
zaboravila je da ima salate, jer ima mnogo poslaʺ, ili ʺčuva salatu za neku drugu prilikuʺ. 
Ti nemaš duhovnog zdravlja, i zato misliš tako. Da imaš duhovnog zdravlja, i nečisto bi ti 
izgledalo čisto. Kao što bi gledala na plodove, isto bi tako gledala i na đubrivo, jer đubrivo 
je pomoglo da ti plodovi sazru. 

Onaj  ko  ima  dobre  pomisli,  poseduje  duhovno  zdravlje  i  rđavo  preobražava  u  dobro. 
Sećam se, za vreme okupacije, ona deca koja su imala jak organizam, jela su sa apetitom 
komad  kukuruznog  hleba  i  pucala  su  od  zdravlja.  Sa  druge  strane,  neka  deca  iz  bogatih 
porodica,  uprkos  tome  što  su  jela  hleb  sa  maslacem,  pošto  nisu  imala  jak  organizam, 
poboljevala su. Tako je i u duhovnom životu: Onaj ko ima dobre pomisli, čak i ako ga bez 

8
razloga  udaraš,  reći  će:  ʺBog  je  to  dopustio,  kako  bih  iskupio  svoje  stare  grehove.  Slava 
Bogu!ʺ  Sa  druge  strane,  drugi,  koji  nema  dobre  pomisli,  čak  i  kada  hoćeš  da  ga  miluješ, 
misliće  da  hoćeš  da  ga  udariš,  Uzmite  za  primer  nekog  pijanicu.  Ako  je  dobar,  ili  će  da 
plače, ili će da se izvinjava. Jedan pijani čovek je govorio:. ʺPoklanjam kofu novca onome 
ko mi zavidiʺ! 

  

  

 
  

  

NAPOMENE: 

1. Među  pripovestima  o  monasima  iz  najstarijih  vremena  nalazi  se  i  ova:  jedan 
razbojnički  vođa,  da  bi  opljačkao  neki  dobro  snabdeveni  ženski  manastir, 
preobukao  se  u  monaha  i  zatražio  prenoćište.  Igumanija  i  ostale  sestre  ga  primiše 
kao  velikog  avvu,  sa  mnogo  poštovanja.  Okupile  su  se  sve  da  od  njega  uzmu 
blagoslov,  oprale  su  mu  noge  i  tu  vodu  uzele  za  blagoslov.  Jedna  oduzeta  sestra, 
koja  se  sa  verom  umila  njome,  iscelila  se  i  pošla,  na  iznenađenje  svih  ostalih,  da  i 
ona  uzme  njegov  blagoslov.  Razbojnik,  videći  čudo  koje  se  desilo,  preobrazi  se  u 
sebi,  pokaja  se,  odbaci  mač  koji  je  imao  sakriven  pod  rasom  i  posle  kratkog 
vremena i on i njegovi saučesnici postadoše monasi i proživeše pošteno i ispravno 
svoj monaški život.(Vidi D. Taadžg\, MrjtEpiKOv, xo(ioq Tʹ, (c)saaaA,oviKT| 1992., 
a. 18‐24.)  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Onaj ko ima dobre pomisli videće sve dobro 

  

9
Rekoše mi neki da se sablažnjavaju jer u Crkvi vide mnogo naopakih stvari, a ja sam im 
rekao: ʺAko upitaš muvu; ʺIma li ovde u okolini cveća?ʺ, ona će reći: ʺNe znam: ali tamo 
dole  ima  mnogo  konzervi,  đubreta,  prljavštineʺ  pa  će  ti  nabrojati  sva  đubrišta  koje  je 
obišla.  A  ako  upitaš  pčelu:  ʺJesi  li  videla  neku  prljavštinu  u  okolini?ʺ,  reći  će  ti: 
ʺPrljavštinu? Ne, nisam je videla nigde; ovde je sve puno mirisnog cvećaʺ i ispričaće ti kog 
sve cveća ima po baštama i poljima i tako dalje. Vidiš, muva zna samo gde postoji đubre, 
dok pčela zna da tamo cveta ljiljan, a malo dalje zumbul...  

Koliko  sam  shvatio,  jedni  ljudi  liče  na  pčelu,  a  drugi  na  muvu.  Oni  koji  liče  na  muvu  u 
svakoj situaciji traže samo da vide čega ima rđavog i zaokupljeni su time. Nigde ne vide 
ništa dobro. Oni koji liče na pčelu svugde, nalaze samo ono što je dobro. Pokvareni čovek 
pokvareno  misli,  sve  prima  sleva,  sve  vidi  naopako.  Sa  druge  strane,  onaj  ko  ima  dobre 
pomisli, što god da vidi, što god da mu kažeš, imaće dobru pomisao. 

Jednom je jedan dečak iz drugog razreda gimnazije došao u kolibu i udario zvekirom po 
vratima.  Imao  sam  čitav  džak  pisama  da  pročitam,  ali  sam  rekao,  hajde  da  izađem  da 
vidim šta dete hoće. ʺŠta je bilo, dečko?ʺ Kažem. ʺDa li je ovo koliba starca Pajsija?ʺ ‐ upita 
me.  ʺŽeleo  bih  da  razgovaram  sa  ocem  Pajsijem.ʺ  ʺOvo  jeste  njegova  koliba,  ali  on  nije 
ovde. Otišao je da kupi cigarete.ʺ Kažem mu. ʺVerovatno da je pošao da posluša nekoga, 
da mu kupi cigareteʺ ‐ reče on sa dobrom pomišlju. ʺMa ne, pošao je da kupi cigarete za 
sebeʺ,  kažem  ja.  ʺOstao  je  bez  cigareta,  pa  je  poludeo.  Mene  je  ovde  ostavio  samog,  i 
uopšte  ne  znam  kada  će  da  se  vrati.  Ako  vidim  da  ga  dugo  nema,  otići  ću.ʺ  Oči  mu 
zasuziše,  ali  on,  opet  sa  dobrom  pomišlju,  reče:  ʺZamaramo  starca.ʺ  ʺA  šta  će  ti  on?ʺ 
upitam  ponovo.  ʺHoću  da  tražim  blagoslov  od  njegaʺ  reče.  ʺKakav  blagoslov,  more,  da 
uzmeš!  On  je  varalica.  Nema  od  njega  nikakve  vajde.  Ja  ga  dobro  poznajem.  Nemoj  bez 
potrebe  da  čekaš;  jer,  i  kada  se  vrati,  biće  nervozan,  možda  čak  i  pijan,  jer  i  pije,  pored 
svega.ʺ  Ali  dečak  je  neprestano  imao  dobru  pomisao..ʺDobroʺ,  kažem,  ʺja  ću  ga  ipak 
pričekati još malo. Šta da mu kažem?ʺ ʺImam jedno pismo da mu predamʺ, kaže on, ʺali 
pričekaću da uzmem i blagoslovʺ Jeste li videli? Što god sam mu govorio, prihvatao je sa 
dobrom pomišlju. Rekao sam mu: ʺPoludeo je za cigaretamaʺ, a on, jadničak, uzdahnu, oči 
mu se napuniše suzama. ʺKo znaʺ reče, ʺsigurno je pošao nekoga da posluša, da mu kupi 
cigareteʺ. 

Drugi  toliko  čitaju,  a  on,  dečak  od  dvanaestak  godina,  pa  poseduje  tako  dobre  pomisli! 
Pokvariš  mu  pomisao,  a  on  pronalazi  bolju  i  izvlači  još  bolji  zaključak.  Zadivio  me!  Prvi 
put sam video nešto takvo!  

10
STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Pomisli čoveka koji je dostigao svetost i pomisli lukavog čoveka 

  

‐ Da li, starče čovek koji je dostigao svetost može da pozna ko je rđav? 

  

‐  Da.  Poznaje  ko  je  rđav,  isto  kao  što  može  da  prepozna  svetost  svetitelja.  Vidi  zlo,  ali, 
istovremeno  može  da  vidi  i  unutrašnjost  čoveka  i  da  rasudi  da  je  to  zlo  od  đavola  i  da 
dolazi spolja. Okom svoje duše sopstvene mane vidi kao velike, a mane drugih ljudi vidi 
kao sasvim male. Vidi ih istinski malim. Može da vidi kada su gresi ozbiljni, ali u najboljoj 
nameri opravdava rđave postupke rđavog čoveka. Ne prezire ga, ne smatra ga nižim od 
sebe. Može, čak, da ga smatra i boljim od sebe i da ga svesno podnosi iz mnogih razloga. 
On vidi zlo nekog zločinca, ali misli da je on došao u situaciju da počini zločin, jer mu niko 
nije  pomogao,  i  da  je  i  sam  mogao  da  bude  u  takvoj  situaciji,  da  mu  Bog  nije  pomogao. 
Tako dobija mnogo blagodati. A rđav čovek, naprotiv, iako može da uvidi svetost onoga 
drugoga, ne može da pozna dobre pomisli koje on poseduje, kao što ni đavo to ne može. 

Onaj ko do najmanjih sitnica ispituje samoga sebe uvek opravdava drugog, a ne sebe. I što 
je na višem duhovnom nivou, tim se više oslobađa i više ljubi i Boga i ljude. Onda ne može 
da shvati šta znači zloba i zato prema drugima uvek ima samo dobre pomisli i razmišlja 
uvek sa čistotom i na sve gleda kao na duhovno i sveto, On ima koristi čaK i od padova 
svoje sabraće, koristi ih kao jaku kočnicu za samoga sebe, kako bi bio još oprezniji, da ne bi 
skliznuo sa puta. 

Sa druge strane, onaj ko se nije očistio, misli samo na zlo i sve mu izgleda rđavo. Čak i ono 
što je dobro zagađuje svojom zlobom. Njemu nisu na dobrobit ni vrline drugih ljudi, jer je 
pomračen  tamom  čovekoubice  od  iskoni,  a  onda  i  vrline  tumači  svojim  zlobnim  rečima. 
Uvek je potišten i uvek žalosti svoju sabraću tim svojim duhovnim mrakom. Ako želi da 
se oslobodi, mora da shvati da je neophodno da se očisti, kako bi i njemu svanula duhovna 
zora, očišćenje njegovog uma i srca. 

11
‐ A ako je isti čovek ponekad zao, a ponekad dobar? 

  

To onda znači da prima uticaje sa obe strane i u skladu sa tim se menja. Čovek je podložan 
promenama: Zle pomisli ponekad potiču od kušača, a ponekad čovek sam od sebe ima zle 
pomisli. Znači da kušač često izaziva situacije u kojima ljudi koji su tome skloni proizvode 
rđave pomisli. Jednog arhimandrita, kada je prvi put došao ovamo u kolibu, nisam stigao 
da  primim.  Drugi  put,  kada  je  došao,  nisam  mogao  da  ga  primim  jer  sam  bio  ozbiljno 
bolestan, pa sam mu rekao da dođe neki drugi put da razgovaramo. Onda je on došao na 
pomisao da ne želim da ga primim, da imam nešto protiv njega, i otišao je dole u manastir 
da se žali. To je sve bilo od kušača. 

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ DOBRE I RĐAVE POMISLI  

  

Čovekove pomisli ukazuju na njegovo duhovno stanje 

  

‐ Kako se dešava, starče, da istu stvar, ili događaj, dva čoveka vide sasvim različito? 

  

‐ Da li sve oči vide podjednako jasno? Da bi neko jasno video, treba da poseduje izuzetno 
zdrave oči duše, jer samo tada poseduje unutarnju čistotu. 

  

‐ A zašto, starče, ponekad, jedan isti događaj jedan čovek smatra blagoslovom, a drugi nesrećom? 

  

‐ Svaki od njih ga tumači u skladu sa svojom pomisli. Svaku stvar možeš da vidiš sa dobre 
ili.sa  rđave  strane.  Čuo  sam  za  ovaj  događaj:  ʺU  jednom  manastiru  koji  se  nalazio  u 
naseljenoj oblasti, po tipiku su služili večernje i jutrenje u ponoć, a dolazili su i mirjani, jer 

12
je  manastir  bio  okružen  kućama  koje  cy  malopomalo  sagradili  već  i  sasvim  blizu 
manastira.  Jednom  je jedan  mladi  monah,  početnik,  zaboravio  svoju  keliju da  zatvori  i  u 
nju  je  ušla  neka  žena.  Kada  je  to  saznao,  sekiracije,  brige,  zlo!  O,  oskvrnila  se  kelija! 
Strašno,  smak sveta!  Uzeo je alkohola,  prosuo  po  podu i zapalio da  bi je  očistio! Malo je 
nedostajalo  da  spali  čitav  manastir.  Pod  svoje  kelije  je  spalio,  ali  svoju  pomisao  nije.  A 
trebalo je pre svega svoju pomisao da spali, jer zlo je bilo u njegovoj pomisli. Da je imao 
dobru  pomisao,  rekao  bila  je  žena  u  njegovu  keliju  ušla  iz  pobožnosti,.da  bi  joj  bilo  na 
dobrobit,  da  bi  primila  blagodat,  kako  bi  se  i  ona  u  svojoj  kući  borila  da  se  duhovno 
obogati i da slavi Boga. 

Od toga kakve su pomisli nekog čoveka vidi se njegovo duhovno stanje. Ljudi donose sud 
o nečemu u zavisnosti od toga kakav sadržaj imaju njihove pomisli. Ako njihove pomisli 
ne  poseduju  duhovni  sadržaj,  donose  pogrešne  zaključke  i  drugome  nanose  nepravdu. 
Ako, na primer, čovek, koji deli milostinju noću da ga niko ne bi video, vidi nekoga kasno 
uveče na ulici, nikada neće pomisliti ništa rđavo o njemu. Ali ako tog čoveka vidi kasno na 
ulici čovek koji provodi noći u grehu, reći će: ʺVidi ti nitkova, ko zna gde je proveo noćʺ, 
jer i sam ima takva iskustva. Ili ako se noću, sa gornjeg sprata, čuje dumdum, neko, ko ima 
dobre pomisli, reći će: ʺOnaj gore pravi metanijeʺ, a sa druge strane, neko, ko nema dobre 
pomisli,  će  reći:  ʺCelu  noć  igra.ʺ  Ako  se  čuje  muzika,  onaj  prvi  će  reći:  ʺKako  je  lepa 
muzikaʺ a onaj drugi: ʺMa kakve su to pesme?ʺ 

Sećate li se kako su se suočili sa Hristom dvojica razbojnika, koji su bili raspeti zajedno sa 
Njim? I jedan i drugi su gledali Hrista na Krstu, zemlju kako podrhtava i ostalo. I jedan i 
drugi imali su pomisao! Jedan od njih, onaj sa leve strane, huljaše na Njega i reče: ʺAko si 
ti  Hristos,  spasi  i  sebe  i  nas!ʺ  (Lk  23,39)  A  drugi,  onaj  sa  desne  strane,  reče:  ʺA  mi  smo 
pravedno osuđeni, jer primamo po svojim djelima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla 
ne učiniʺ (Lk 23, 41). 

Ovaj se spasao, a drugi je otišao u nakao.  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BOGOHULNE POMISLI  

  

Koje pomisli su bogohulne 
13
‐ Starče, još uvek ne razumem kada je pomisao bogohulna. 

  

‐  Kada  nam  na  um  padnu  ružne  predstave  o  Hristu,  o  Bogorodici,  o  svetiteljima,  ili  o 
nečemu  svetom  i  sveštenom,  ili,  pak,  o  našem  duhovnom  ocu  i  tako  dalje,  e,  to  su 
bogohulne pomisli. Takve pomisli, čak, nije dobro da iko prepričava. 

  

‐ Čak ni duhovniku? 

  

‐ Ako duhovniku kažemo: ʺDolaze mi bogohulne pomisli o Hristu, ili o Svetome Duhu, ili 
o Presvetoj Bogorodici, ili o svetiteljima, ili o tebi, mom duhovnikuʺ, biće dovoljno. Takve 
pomisli i gresi sve je to od đavola, to nije naše. Zato ne treba da se žalostimo i za đavolje 
grehe.  Kada  sam  se  tek  zamonašio,  u  jednom  periodu  mi  je  đavo  nametao  bogohulne 
pomisli čak i u crkvi, i mnogo sam se zbog toga žalostio. Sve ono što sam slušao da drugi 
govore, kada sam bio u vojsci, psovke i slično, o svetiteljima, sve mi je to đavo donosio u 
um.  Duhovnik  mi  je  govorio:  ʺTe  pomisli  su  od  đavola.  Kada  čovek  počne  da  se  brine  i 
žalosti zbog ružnih pomisli koje mu padaju na pamet u vezi sa svetinjama, to dokazuje da 
te pomisli nisu njegove, nego da dolaze spolja.ʺ Ali ja sam se ipak žalostio. Odlazio bih u 
paraklis  Časnog  Preteče  da  se  pomolim,  a  njegova  bi  ikona  mirisala  svetim  mirom,  kad 
god  bih  joj  se  poklonio.  Kada  bi  mi  ponovo  dolazile  takve  pomisli,  ponovo  bih  odlazio 
onamo  u  paraklis  i  opet  bi  ikona  mirisala  mirom!  Jednoga  dana,  u  vreme  božanstvene 
Liturgije,  za  vreme  Trisvete  pesme,  zapojao  sam  i  ja,  sasvim  tiho,  ʺSvjati  Božeʺ!  Tada 
ugledam  kako  na  vrata  crkve  ulazi  jedna  velika  zver,  zastrašujuća,  sa  psećom  glavom. 
Bacao  je  plamen  iz  usta  i  očiju!  Okrenu  se  i  udari  me  dvaput,  zato  što  sam  pojao  ʺSvjati 
Božeʺ!  Ogledao  sam  se,  da  ga  nije  još  neko  video,  ali  nije.  Kasnije  sam  sve  ispričao 
duhovniku: ʺDesilo se tako i tako.ʺ ʺEvo, jesi li ga video?ʺ rekao mi je duhovnik, ʺto je bio 
on. Jesi li sada mirniji?ʺ 

  

‐ Da li čovek, starče, uvek razume da je neka pomisao bogohulna? 

  

‐ Ako razum, kojim ga je Bog obdario, radi svoj posao, onda razume. Neki mi, na primer, 
kažu:  ʺStarče,  kako  je  moguće  da  postoji  pakao?  Mi  se  žalostimo  kada  je  neki  čovek  u 
zatvoru, a koliko tek treba da se žalostimo ako je u pakluʺ To je, međutim, huljenje, jer se 
tako predstavljaju pravednijim od Boga. Bog zna šta čini. Sećate li se onoga što priča sveti 
Grigorije Dvojeslov? Jednom je episkop Furtunat oterao demona iz neke posednute žene. 
Demon  je  posle  toga  išao  po  gradu  kao  nekakav  siromašak  i  optuživao  episkopa:  ʺTaj 
14
nemilosrdni  čovek  me  je  oteraoʺ,  vikao  je.  ʺZašto  te  je  isterao?ʺ  ‐  upita  ga  jedan  čovek, 
ʺkako je to mogao da učini? Dođi kod mene, u moju kuću.ʺ I tako đavo uđe u kuću toga 
čoveka. Ubrzo mu kaže: ʺHladno mi je, ubaci još drva u ognjište.ʺ Razgori čovek vatru u 
ognjištu. Pošto se vatra jako razgorela, uđe đavo u dete toga čoveka, pa ga, jadno posedne, 
i dete skoči u vatru i opeče se. Tek tada je onaj čovek shvatio šta je episkop oterao i šta je 
on u svoju kuću primio. Da bi ga isterao, episkop je morao nešto da zna.[1] 

  

  

 
  

  

NAPOMENE: 

1. Vidi:ʹAuši  Grluorši  too  AiaA.6yoo,  Evspysnv6q,  xop.oq  Aʹ,  ʹYn6Qsmq  AEʹ,  ekb. 
Mat0. Aauugj, AGrjvat 1980., o\ 510.  

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 
ČUVAJTE DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BOGOHULNE POMISLI  

  

Odakle potiču bogohulne pomisli 

  

‐ Starče, da li biste nam nešto rekli o dobroj ravnodušnosti? 

  

‐  Dobra  ravnodušnost  je  potrebna  isuviše  osetljivom  čoveku  koga  muči  đavo  raznim 
pomislima,  U  takvom  slučaju  je  dobro  da  bude  malo  neosetljiv,  u  pozitivnom  smislu  te 
reči,  da  izvesne  stvari  ne  ispituje  do  najmanjih  sitnica.  Potrebno  je  i  onome  ko  je  možda 
prema mnogo čemu ravnodušan, ali mu je kušač samo na nešto stvorio preosetljivost da bi 

15
ga onesposobio. U tom slučaju, ta dobra ravnodušnost, samo za izvesno vreme, bila bi mu 
od pomoći. Međutim, veoma je važno pratiti ga u tome. Treba svoju pomisao da poverava 
duhovniku  i  da  ga  on  pažljivo  prati.  U  suprotnom,  može  malo‐pomalo  da  postane 
ravnodušan prema svemu, bez razlike, pa da ode u drugu krajnost i da postane potpuno 
ravnodušan. 

  

‐ Starče, zašto imam bogohulne pomisli kada sam neraspoložena, ili tužna! 

  

‐  Vidi  šta  se  dešava.  Kada  đavo  vidi  da  si  žalosna,  on  to  iskorišćava  i  daje  ti  jednu 
ʺbombonuʺ,  jednu  grešnu  pomisao.  Pošto  padneš  prvi  put,  onda  te.vodi  u  još  veću 
potištenost  i  nemaš  snage  da  joj  se  odupreš.  Zbog  toga  ne  treba  nikada  da  ostaneš  u 
takvom  stanju,  nego  se  posveti  nekoj  duhovnoj  aktivnosti  koja  će  ti  pomoći  da  izađeš  iz 
takvog raspoloženja. 

  

‐ Starče, mnogo se mučim sa nekim pomislima... 

  

‐  To  je  od  kušača.  Umiri  se  i  nemoj  da  ih  slušaš.  Ti  si  osetljiva.  Đavo  koristi  tvoju 
osetljivost,  tera  te  da  se  nekim  stvarima  baviš  do  najmanjih  sitnica,  tvoj  razum  tera  da 
prianja uz njih i da se bez potrebe mučiš. Može da ti nametne ružne pomisli, na primer o 
tvojoj igumaniji, ili o meni. Na takve pomisli ne obraćaj pažnju. Bogohulna pomisao, ako 
joj pridaš i najmanji značaj, može da te izmuči, da te slomi. Tebi je potrebno malo dobre 
ravnodušnosti. 

Bogohulnim pomislima muči đavo one koji su veoma pobožni i preosetljivi. Uveličava u 
njihovim  sopstvenim  očima  njihov  pad,  kako  bi  zapali  u  očajanje  i  beznađe,  a  ako  ne 
postigne da zbog toga sami sebe ubiju, nastoji bar da ih izluđuje i da ih liši volje, A ako ne 
može ni to da postigne, zadovoljava se time što ih učini makar melanholičnim. 

Jednom sam sreo nekog koji je neprestano pljuvao. Kažu: ʺIma demona.ʺ A ja im kažem da 
ljudi to ne rade kada su posednuti. Kako sam se kasnije uverio, on, jadnik, nije ni u čemu 
sagrešio tako da bi ga poseo demon. Odrastao je kao siroče i bio je preosetljiv. Pored toga 
imao je pomisao sleva i nešto mašte, a to je đavo još više razvio i nametao mu bogohulne 
pomisli. Kada bi mu došle takve pomisli, on se odupirao, pa je pljuvao bogohulne pomisli. 
Onaj,  ko  bi  to  gledao  sa  strane,  mislio  je  da  ima  demona.  Eto,  zamislite,  da  jadnik  bude 
preosetljiv, da pljuje na bogohulne pomisli, a da mu povrh toga još kažu: ʺImaš demonaʺ! 

16
Bogohulne pomisli dolaze još i zbog zavisti đavolove. Ponekad, čak, posle bdenja, kada je 
čovek mrtav umoran i nije u stanju da se odupre, zlotvor mu nameće bogohulne pomisli, 
pa  potom,  da  bi  ga  spleo  ili  da  bi  ga  gurnuo  u  očajanje,  počinje  da  mu  govori:  ʺTakve 
pomisli  ni  sam  đavo  nema!  Sada  ti  nema  spasa...ʺ  Još  može  da  mu  nametne  bogohulne 
pomisli o Svetome Duhu, a posle da mu kaže da se takav greh ne prašta i tako dalje. 

  

‐ Možemo li, starče, mi sami da budemo uzrok bogohulne pomisli? 

  

‐ Da. Može čovek i sam da da povod za to. Kada nema preosetljivosti, bogohulne pomisli 
dolaze  zbog  gordosti,  zbog  osuđivanja  drugih  i  slično.  Zato,  kada  ste  u  podvigu  i  imate 
bogohulne  pomisli,  treba  da  znate  da  u  vašem  podvigu  ima  gordosti.  Od  gordosti  se 
pomračuje um, ostajete bez vere i blagodat Božija vas napušta. 

Ili kada se čovek bavi pitanjima dogme, a da za to ne poseduje preduslove, ima posle toga 
bogohulne pomisli.  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BOGOHULNE POMISLI  

  

Preziranje [nipodaštavanje/ bogohulnih pomisli 

  

‐  Starče,  avva  Isaak  Sirijski  kaže  da  strasti  pobeđujemo  ʺsmirenjem,  a  ne 
prezirom[nipodaštavanjem]ʺ[1].  Da  li  je  preziranje  [nipodaštavanje]  strasti  i  preziranje 
[nipodaštavanje] bogohulnih pomisli isto? 

  

‐ Ne. Nipodaštavanje (omaložavanje) neke strasti sadrži u sebi gordost, samouverenost i, 
što je najgore, sadrži opravdavanje. To znači da opravdavaš samu sebe i ne priznaješ svoju 
strast. To je kao da kažeš: ʺTa strast nije moja, nema nikakve veze sa mnomʺ, i ne boriš se 

17
da je se oslobodiš. Bogohulne pomisli, međutim, treba da preziremo [nipodaštavamo], jer, 
kao što sam već rekao, one nisu naše, već đavolove. 

  

‐ Kada se neko pretvara pred drugima da ima neku strast, kada se, na primer, pravi da je proždrljiv, 
da li se onda podsmeva đavolu? 

  

‐ U tom, slučaju se samo pretvara ʺdobrom pritvornošćuʺ ali tada se ne podsmeva đavolu. 
Đavolu se podsmevaš kada ti nameće bogohulne pomisli, a ti poješ psalme.  

  

‐ Kako da oteram, starče, bogohulne pomisli u vreme službe Božije? 

  

‐  Pojanjem:  ʺOtvoriću  usta  moja  i  ispuniće  se  duha...ʺ.[2]  Zar  ne  znaš  da  poješ?  Nemoj 
nikako  da  se  zadržavaš  na  takvim  pomislima,  da  ulaziš  u  pojedinosti.  Ne  osvrći  se  na 
takvu  pomisao. Kada  neko  ulazi  u raspravu  sa  takvim  pomislima  u vreme molitve,  to  je 
kao da vojnik aktivira ručnu bombu dok podnosi raport. 

  

‐ A ako je pomisao uporna? 

  

‐ Ako je uporna, onda znaj da negde u tebi ima oslonac. Krajnje rešenje: preziranje đavola, 
jer on je profesor u školi za izmišljanje novih lukavstava. Najbolje je da se u tom slučaju 
čak ni ne molimo, jer, ako se molimo, pokazujemo da nas te pomisli zaokupljaju i brinu, a 
đavo  nalazi  naše  najosetljivije  mesto,  pa  nas  bez  prestanka  bombarduje  bogohulnim 
pomislima. Mnogo je bolje da psalmopojemo. Vidiš, i mala deca kada hoće da omalovaže 
neko  drugo  dete,  koje  im  nešto  govori,  pevaju  ʺtralalaʺ.  To  isto  treba  i  mi  da  činimo 
đavolu,  samo  što  mi  treba  da  psalmopojemo,  a  ne  da  pevamo.  Psalmopojanje  je  molitva 
upućena  Bogu,  ali  je  istovremeno  i  nipodaštavanje  i  preziranje  đavola.  A  onda,  đavo 
gricne malčice odavde, malčice odande, ali naposletku pobegne. 

  

‐ Ali, starče, kada sam u ovakvom stanju, ne mogu da pojem, pa čak mi je teško i da se pričestim. 

  

18
‐ To je veoma opasno! Đavo pokušava da te blokira! Idi da poješ, da se pričešćuješ, jer te 
pomisli  nisu  tvoje.  Samo  jedno  me  poslušaj:  otpoj  jedno  ʺDostojno  jestʺ  da  đavo  dobije 
svoje, i da se pokupi i ode. Jesam li ti ispričao priču o onom monahu? Ima već dvanaest 
godina kako je došao na Svetu Goru. Bio je siroče, ostao je bez materinske ljubavi i brige i 
svu  svoju  ljubav  dao  je  Presvetoj  Bogorodici.  Nju  je  osećao  svojom  majkom.  Samo  da  si 
videla sa koliko pobožnosti se klanjao ikonama! Posle je kušač iskoristio tu njegovu ljubav 
i  navalio  na  njega  bogohulnim  pomislima.  Jadničak,  nije  više  išao  ni  ikonama  da  se 
pokloni. Saznade za to njegov starac, uze ga za ruku i natera ga da celiva ikonu Presvete 
Bogorodice  i  Hristovo  lice,  ruke,  i  đavo  odmah  pobeže.  Na  izvestan  način  jeste  drskost 
celivati lice Presvete Bogorodice i Hrista, ali to je učinio starac samo da bi oterao pomisli 
koje su mučile mladog monaha. 

  

  

 
  

  

NAPOMENE: 

1. Avva Isaak Sirijski, Podvižnička slova, Slovo 4 

2. Početak Irmosa prve Pesme Akatista.  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BOGOHULNE POMISLI  

  

Kada smo sami krivi za bogohulne pomisli 

  

‐ Starče, kada imam napad bogohulne pomisli, bez svog pristanka, da li zbog toga snosim krivicu? 

  

19
‐  Ako  se  zbog  toga  ražalostiš  i  ne  prihvatiš  pomisao,  to  nije  ništa,  ne  snosiš  nikakvu 
krivicu. 

  

‐ A kada, starče, čovek snosi krivicu zbog bogohulne pomisli? 

  

‐ Ako se čovek ne zabrine što ima takve pomisli, pa se sasvim mirno upušta u raspravu sa 
takvom pomisli i ispituje je, e, onda snosi krivicu. I što više prima bogohulne pomisli, to 
više ga đavo uznemirava, jer kada mu uđe jedna bogohulna pomisao,a čovek je ispituje i 
prevrće u pameti, prima u sebe jednog malog demona. 

  

‐ A kako da nestanu, starče, takve pomisli? 

  

‐  Ako  se  čovek  žalosti  kada  mu  dođu  takve  pomisli,  ali  ih  ne  ispituje,  nestaće  same,  jer 
neće  dobijati  hranu.  Drvo  koje  se  ne  zaliva  osuši  se.  Međutim,  onog  trenutka  kada  se 
čovek,  makar  i  nakratko,  zabavi  njima,  on  ih  hrani,  snaži  se  stari  čovek  i  tako  i  pomisli 
teško nestaju. 

  

‐  Starče,  ponekad mi dođu bogohulne pomisli, a  ja  se zadržim na  njima, a  posle to shvatim,ali ne 


mogu da ih oteram. 

  

‐ Znaš li ti šta je sa tobom? U jednom trenutku tvoj um odluta, rasejana si, bleneš otvorenih 
usta. Onda dođe đavo, gurne ti u usta bombonu i ti počneš da je sisaš. Osetiš njen ukus, pa 
ti je posle teško da je ispljuneš. Treba da je ispljuneš čim je osetiš. 

  

‐ Znači li to, starče, da kada prolazi bogohulna pomisao treba da je primim nakratko i da je posle 
oteram? 

  

Ma to je onda kao da ti je đavo dao bombonu, ti je malo sisaš i posle je ispljuneš. Treba da 
je  ispljuneš  odmah.  Inače,  u  početku  će  te  zabaviti  jednom  bombonom,  a  posle  će  te 
nahraniti otrovom i porugaće ti se.  

20
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI  

  

Verovanje sopstvenoj pomisli početak je prelesti 

  

‐ Starče, kada se ljutim, postanem kao orkan, ne mogu da se uzdržim.  

‐ Zašto ne možeš da se uzdržiš? 

  

‐ Zato što verujem cvojoj pomisli. 

  

‐ E, u tom slučaju ti imaš svoje vjeruju, svoj simvol vere!... Tome je kriv egoizam. Nemoj da 
opravdavaš svoju pomisao. Budalastu pomisao treba sama da odbaciš, da je ne prihvatiš. 

  

‐ Akako da znam da je neka pomisao budalasta? 

  

‐ E, ako to ne znaš, poveri je igumaniji i odbacićeš je tako što ćeš poslušati sve što ti ona 
kaže. A kada duhovni čovek veruje svojoj pomisli, to je početak prelesti. Pomračuje mu se 
razum od gordosti i može da zapadne u prelest. Bolje bi bilo da poludi, jer bi mu se tada 
blaže sudilo.  

  

‐ A zar tu, starče, nema mesta pomoći od drugih? 

  

‐ Da bi mu se pomoglo u takvom stanju, mora i sam sebi da pomogne. Mora da shvati da 
verovanje  u  pomisao  koja  mu  govori  da  je,  na  primer,  najbolji  od  svih,  da  je  svet  i  tako 

21
dalje,  predstavlja  prelest.  Takva pomisao  ne  odlazi  ni  pod  pretnjom  oružjem,  ako  je sam 
čovek zadržava. Čovek mora da se smiri da bi otišla. Ponekad traže od mene da se molim 
u takvim slučajevima. Kako da se molim, kada onaj u sebi ima đavolov fitilj, pa će ponovo 
da plane. To je kao da neko drži u rukama detonator mine i traži da mu pomogneš da ne 
pogine od njene eksplozije. 

  

‐ Starče, ja sam postala svojeglava. 

  

Ko  to  kaže?  Tvoja  pomisao?  Pratim  te  sa  Svete  Gore.  Moj  um  je  na  svome  mestu.  Nisi 
postala svojeglava. Ali ako poveruješ svojoj pomisli, postaćeš. Ne veruj svojoj pomisli, niti 
ako ti kaže da ništa ne valjaš, niti ako ti kaže da si svetica.  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI  

  

Verovanje pomisli stvara psihološke probleme 

  

‐ Kada neko ima pomisao, starče, da se ce u samo njim bave kako da je izbaci? 

  

‐  To  je  od  kušača  koji  hoće  da  se  čovek  razboli.  Taj  čovek  mora  da  postane  ravnodušan 
prema  pomislima,  da  im.nikako  ne  veruje.  Ako,  na  primer,  čovek,  koji  pati  od 
sumnjičavosti, vidi nekog poznanika kako tiho razgovara sa drugim njegovi poznanikom, 
pomisliće: Govori o meni. Nisam to od njega očekivao!ʺ a oca dvojica, u stvari razgovaraju 
o  nečemu  sasvim  drugom.  I  ako  ne  pripazi,  sumnjičavost  se  razvija  dalje  imalo  po  malo 
dokle  stigne!  Misli  data  prate,  da  ga  progone.  Pa  još  ako  ima  konkretne  podatke  da  se 
drugi bave njime, treba da zna da je neprijatelj to tako smestio da ga u to uveri. Kako to 
đavo samo ume da namesti! 

22
Poznajem  jednog  mladića  koji,  iako  je  izuzetno  inteligentan,  veruje  u  pomisao  koja  mu 
govori da nije uravnotežen. Pošto je prihvatio pomisli koje mu je mali pokvarenjak doneo, 
one su stvorile kod njega gomilu kompleksa. Pokušao je da se ubije, unesrećio je roditelje. 
Bog mu je podario sposobnost i darovitost, ali sve to đavo čini beskorisnim i tako se muče 
i on i oni oko njega. Ne mogu da razumem zašto ljudi prihvataju te đavolske pomisli, pa 
im se život pretvara u muku, a onda još sve to pripisuju Bogu Koji nam čini tolika dobra i 
toliko  nas  voli.  Što  god  da  kažeš  jednom  takvom  čoveku,  ništa  ne  pomaže.  Ako  sam  ne 
prestane da veruje svojim prmislima, koje mu donosi đavo, samo će se badava zamarati. 

  

‐ Starče, osetljiv čovek je duševno slab, da li to znači da je bolestan? 

  

‐ Ne. Usrdnost i osetljivost su prirodni darovi, ali, na nesreću, đavo uspeva da ih iskoristi. 
Često  tako  postiže  da  osetljiv  čovek  počne  sve  da  preuveličava,  pa  ne  može  da  savlada 
neku  teškoću,  ili  počne  sa  njom  na  kratko  da  se  bori,  pa  poklekne,  razočara  se,  postaje 
nesrećan  i  naposletku  sasvim  propadne.  Ako  čovek  koristi  na  dobrobit  svoju  naslednu 
osetljivost,  ona  će  postati  nebeska.  Ako,  međutim,  dozvoli  da  je  zloupotrebi  đavo, 
propašće.  Jer  ako  čovek  ne  koristi  na  dobrobit  svoje  darove  Božije,  iskorišćava  ih  đavo. 
Tako odbacuje darove Božije, Umesto da blagodari Bogu, on sve uzima naopako. Osetljiv 
čovek  može,  kada  veruje  svojim  pomislima,  da  završi  čak  i  u  duševnoj  bolnici,  dok 
ravnodušan sa svojim ʺnema vezeʺ ne ide, razume se, dobrim putem, ali bar ne završava u 
duševnoj bolnici. Zato đavo progoni osetljive ljude. 

Drugi,  opet,  imaju  pomisao  ili,  bolje  rečeno,  mali  pokvarenjak  im  donosi  pomisao  da  sy 
nasledno opterećeni i nastoji da ih ubedi da poveruju da boluju od nečega. Plaši ih kako bi 
ih  smutio  i  iz  čista  mira  učinio  neblagotvornim.  Ali  čak  i  da  postoji  nešto  nasledno, 
blagodaću  Božijom  ništa  nije  nemoguće.  Sećate  li  se  svetog  Kiprijana  koji  je  od  maga 
postao  Jerarh  Crkve  i  mučenik  Hristov?  Mojsej  Murin,  opet,  od  razbojnika  postao  je 
osetljiviji  od  mnogih  velikih  Otaca  Crkve.  Do  kakve  uzvišene  duhovnosti  je  on  dospeo! 
Kada je sveti Makarije došao da ga vidi, upita ga Mojsej:ʺŠta da radim? Od tolikog sveta 
ne  mogu  da  nađem  mir.ʺ  A  onaj  mu  reče:  ʺMojseju,  Mojseju,  ti  si  mnogo  osetljiv.  Idi  u 
Petrejsku Arabiju[1], jer ti ne možeš da oteraš sav ovaj narod!ʺ[2] Prevazišao je osetljivošću 
čak i Arsenija Velikog koji je bio iz ugledne popodice, obrazovan, kulturan čovek, a onaj je 
bio razbojnik. Eto, vidiš šta čini blagodat Božija! Ali on je posedovao veliko smirenje. 

  

  

 
  

23
  

NAPOMENE: 

1. Unutrašnja pustinja u severozapadnom delu Arabije.  

2. Vidi: Starečnik, Avva Makarije Egipatski  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI  

  

Ćudljivost nastaje od pomisli 

  

‐ Zašto je, starče, neko ćudljiv? 

  

‐ Reci mi, čega se ti gadiš? 

  

‐ Svega se gadim. 

  

‐ Onda tebi sve zapadne! I crvići u voću, ili sočivu i poneka dlaka u hlebu i tako dalje. 

  

‐ Jeste, starče, baš je tako! 

  

‐ Slava Tebi, Bože! Vidiš li koliko ti Bog pomaže da bi to prevazišla? 

  

24
‐  Da  li  i  to  dolazi,  starče,  od  pomisli?  Recimo  da  je  sestra  pronašla  dlaku.  Zar  nije  mogla  da  je 
skloni? 

  

‐  Ma  to  je  blagoslov!  Daj  meni  tu  dlaku,  da  je  ja  uzmem  za  blagoslov!.,.  Ah!  Sećam  se 
jednom na Sinaju otišao sam sa jednim monahom i dao sam mu dve breskve. Gledam ga, 
ne jede ih. Hteo je prvo da ih opere, pa onda da ih pojede, pa ih je držao u ruci, da ih ne bi 
stavljao u džep i da ne pokupe bacile i iz džepa! Njegov brat, koji je imao osmoro dece reče 
mi: ʺOn troši više sapuna za pranje ruku, nego moja žena za pranje naše osmoro dece!ʺ I 
da vidite šta ga je snašlo! Tamo, na Sinaju, dodelili su svakom monahu po jednog beduina 
da ga služi, da mu donosi hranu i slično. Beduin kojeg su dodelili njemu bio je najprljaviji 
od svih. Bio je gotovo crn od prljavštine. Smrdela mu je odeća, sav je smrdeo. Trebalo bi 
nedelju dana da ga držiš u kadi da bi se sve sa njega spralo! A ruke su mu bile..., ma, ne 
pitaj! Trebalo bi da  ih stružeš  špahtlom!  A  kada  je  uzimao šerpicu  da mu odnese hranu, 
turao je dva svoja prsta unutra. ʺOdlazi, beži...ʺ, vikao je na njega onaj čim bi ga ugledao. 
Naposletku, taj monah nije mogao da izdrži ni dve nedelje na Sinaju: Otišao je... 

Sećam se, i u kolibi smo imali jednog monaha koji je kao mirjanin bio poručnik. Postavili 
su ga za čteca jer je bio obrazovan. Proveo je tolike godine u manastiru a ostao je gadljiv. 
Ni da se približi kvaki na vratima! Nogom je otvarao vrata, ili bi gurnuo rezu člankom na 
ruci i posle bi alkoholom čistio rukav kojim je dotakao rezu! Čak je i vrata na crkvi otvarao 
nogom. I dopustio je Bog, kada je ostario, da mu se ucrvljaju noge, a naročito ona kojom je 
otvarao vrata. Bio sam bolnički pomoćnik, kada je došao prvi put u manastirsku bolnicu 
umotane  noge.  Bolničar  mi  je  rekao  da  mu  skinem  zavoj  sa  noge  dok  on  ode  po  gazu. 
Kada sam skinuo zavoj, imao sam šta da vidim! Noga je bila prepuna crva! ʺIdi na moreʺ, 
rekoh mu, ʺoperi nogu u moru i crvi će otići, pa dođi, da ti stavimo novi zavojʺ. Dokle je 
dospeo! Kakvo mučenje! Ja sam se sasvim zbunio. Bolničar mi kaže: ʺZnaš li od čega mu je 
to?ʺ ʺZnamʺ rekoh, ʺzato što vrata otvara nogom!ʺ 

  

‐ I u takvom stanju, starče, je li još uvek otvarao vrata nogom? 

  

‐ Jeste. Nastavio je i dalje da otvara vrata nogom, a ostario je kao monah! 

  

‐ I nije to shvatio? 

  

25
‐  Ne  znam.  Posle  sam  otišao  u  manastir  Stomi  u  Konici.  Ko  zna  kako  je  umro!  A  u 
opštežiteljnom  manastiru  možeš  da  vidiš  mlade  monahe  kako  idu  da  pojedu  iz  tanjira 
ostatke  hrane  koju  ostave  stariji,  da  bi  dobili  blagoslov!  Drugi,  pak,  celivaju  kvake  na 
vratima  jer  su  ih  dodirivali  Oci,  a  on,  kada  se  klanjao  ikonama,  jedva  da  su  mu  brkovi 
doticali ikonu. A brkove bi posle prao alkoholom! 

  

‐ Kada biva tako nešto sa svetinjama, starče, zar to nije svetogrđe? 

  

‐ Ma odatle čovek pođe, pa ide sve dalje i dalje. Dospeo je do toga da se ne klanja, jer se 
plašio da onaj koji se poklonio pre njega nije možda od nečega bolestan! 

  

‐ Dakle, da čovek ne bi bio gadljiv, ne treba da obraća pažnju? 

  

Ne  vide  ljudi  kakvo  sve  đubre  jedu!  Ako  se  čovek  prekrsti,  bilo  da  ima  neku  fobiju,  ili 
strah  od  bolesti,  posle  Hristos  pomaže.  Tamo  u  kolibi  toliko  je  ljudi  prošlo  koji  su  imali 
najrazličitije  bolesti!  A  neki  prostodušni  prekrste  se,  jadni,  pa  popiju  vodu  iz  čaše  koju 
držim tamo. Drugi koji se plaše ne prilaze joj. Pre nekoliko dana dođe neki čovek koji je 
bio na nekakvom visokom položaju. Toliko se, jadnik, plaši bacila, da su mu ruke pobelele 
od čišćenja alkoholom. Čak i svoj automobil čisti alkoholom! Bi mi ga, jadnika, žao. Znaš li 
šta to znači da bude na takvom položaju, a da se ponaša tako? Poslužio sam ga ratlukom, 
ali ga nije uzeo, jer sam ga držao u ruci. Ali da. je bio i u. kutiji, opet ga ne bi uzeo, jer bi 
mislio  da  ga  je  u  kutiju  rukom  stavio  neko  drugi.  Uzmem  ja  taj  ratluk,  protrljam  ga  o 
njegove cipele i pojedem. Učinio sam to samo zato da ga malčice oslobodim od toga. Eto i 
danas je ovamo došla jedna devojka sa patološkim strahom od bolesti. A kada je ušla, nije 
uzela blagoslov, jer se plašila da se ne zarazi bacilima. Kada je otišla, posle svega što sam 
joj rekao da joj pomognem, opet nije uzela blagoslov. ʺNeću da ti ljubim rukuʺ, kaže, ʺjer se 
plašim da ću dobiti bacile!ʺ Šta da joj posle kažeš? Tako sebi samo otežavaju život.  

26
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI  

  

Umišljene bolesti 

  

Od svih bolesti najgore je kada čovek poveruje pomisli da od nečega boluje. Ta pomisao 
mu  stvara  osećanje  teskobe,  potištenosti,  nema  volje  za  jelom,  ne  može  da  spava,  uzima 
lekove i naposletku se zaista razboli, a bio je potpuno zdrav. Da je neko bolestan, pa da se 
leči, to razumem. Ali da je zdrav, a da misli da je bolestan i da se iz čista mira razboli, to 
je...  Neko,  na  primer,  iako  ima  i  telesne  i  duševne  snage,  ne  može  ništa  da  radi,  jer  je 
poverovao u svoju pomisao koja mu govori da nije dobro, pa se, kao rezultat toga, gasi i 
telesno i duševno. Ne radi se o tome da on laže. Ako čovek poveruje da sa njim nešto nije 
u redu, uspaniči se i nema hrabrosti ništa da počne. Tako postaje nesposoban bez razloga. 

U kolibu dolaze neki koji su potpuno slomljeni. ʺKaže mi pomisao da imam siduʺ kažu i 
veruju u to. Pitam ih: ʺDa vam se nije dogodilo to i to?ʺ ʺNeʺ, kažu. ʺOnda se bez razloga 
brineš. Idi i pregledaj se da ti ode ta pomisao.ʺ ʺA ako me ispitaju i nađu da imam?ʺ ‐ kažu, 
ne slušaju me i muče se. Sa druge strane oni koji čuju, odu na ispitivanje, uvide da im nije 
ništa i da vidite kako im se lice promeni, vraća im se hrabrost. Oni drugi od brige legnu u 
postelju  i  neće  ni  da  jedu.  U  redu,  imaš  sidu.  Za  Boga  nema  teškog  problema.  Kad  bi 
duhovnije živeo, kada bi se ispovedao, pričešćivao i ostalo, Bog bi ti pomogao. 

  

‐ Kako to počinje, starče, i kako neko počne da misli da je bolestan? 

  

‐  Malo‐pomalo  razvije  takvu  pomisao.  Često  se  dešava  da  postoji  neki  razlog,  ali  obično 
nije  ozbiljan.  Pomisao  to  preuveliča.  Kada  sam  bio  u  manastiru  Stomi,  bio  je  jedan  otac 
porodice u Konici, koji je mislio da ima tuberkulozu. Nije ni ženi dozvoljavao da mu priđe. 
ʺNe približavaj seʺ govorio joj je, ʺzarazićeš se.ʺ Jadnica je vešala korpu sa hranom ne neki 
štap i davala mu je izdaleka. Sirotica je sva usahla. Njegova deca, zlosrećnici, gledali su ga 
samo izdaleka. A njemu nije bilo ništa, ali pošto.nije izlazio nikuda, pa ni sunca nije video ‐ 

27
bio  je  zatvoren  u  sobi  i  uvek  umotan  u  ćebad  ‐  bio  je  žut  i  bio  je  ubeđen.  da  je 
tuberkulozan.  Pođem  ja  njegovoj  kući.  Čim  me  je  ugledao,  reče:  ʺNemoj  da  mi  prilaziš, 
kaluđeru,  da  se  ne  zaraziš  i  ti,  a  narod  dolazi  tamo  kod  tebe  u  manastir.  Imam 
tuberkulozu.ʺ ʺKo ti je, more, rekao da imaš tuberkulozu?ʺ pitam ga. Njegova žena iznese 
da me posluži slatkim od oraha. ʺOtvori ustaʺ, kažem mu. ʺBudi sada poslušan.ʺ Otvorio je 
usta:  nije  znao  šta  nameravam da  uradim.  Stavim  orah  prvo  u  njegova  usta,  pa  ga  onda 
uzmem i pojedem. ʺNemoj, nemoj, zarazićeš se!ʺ ‐ vikao je. ʺOd čega da se zarazim! Tebi 
nije ništaʺ ‐ kažem. ʺDa si zaista bolestan, jesam li ja izgubio pamet, pa da uradim ovako 
nešto?  Ustaj,  da  izađemo  napolje.ʺ  Kažem  njegovoj  ženi:  ʺBaci  sve  ovo:  lekove,  ćebad...ʺ 
Podignem  ga  tako  i  izađemo  napolje.  Posle  tri  godine,  koliko  je  bio  zatvoren  u  sobi,  sve 
mu je izgledao neobično napolju. Posle je malo‐pomalo počeo i da odlazi na posao. Eto, šta 
je pomisao, kada je gajiš!  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI  

  

Uz poslušnost sve se može prevazići 

  

‐ Starče, kako se nekome može pomoći kada misli da pati od neke bolesti? 

  

‐ Da bi dobio pomoć, treba da ima duhovnika, da ima u njega poverenja i da ga sluša. Da 
mu  poveri  pomisao  i  on  će  mu  reći:  ʺNemoj  da  obraćaš  pažnju  na  ovo,  vodi  računa  o 
onomeʺ i tako dalje. Ako nema poverenja i ako ga ne  posluša, ne može da ode pomisao. 
Znaš li kako je to kada traže pomoć od tebe, a sami neće ništa da čine? Jedan mladić, koji 
neuredno živi, ima duševnih problema, zlopati se, dolazi očiju crvenih od pušenja i traži 
da mu pomognem. Ima i nekakvu lažnu pobožnost, traži da mu dam sliku ikonostasa za 
blagoslov,  a  ulazi  u  moju  keliju  sa  cigaretom!  ʺBreʺ,  kažem  mu,  ʺoči  su  ti  od  cigareta 
postale  potpuno  crvene  kao  u  besnog  psa.  Ovde  ni  stari  ljudi  ne  puše.  Ja  ovde  kadim 
tamjanom.ʺ  A  on  opet  po  svome.  Dolazi,  traži  pomoć,  ne  ostavlja  svoju  pomisao.  ʺZašto 
me ne isceliš?ʺ kaže. Hoće da ozdravi nekom čarolijom, a da se on sam ništa ne potrudi. 

28
ʺTi nisi za čudoʺ, kažem mu. ʺTebi ništa ne fali. Veruješ svojoj pomisli.ʺ Da me je poslušao, 
dobio  bi  pomoć.  Zapazio  sam  da  onaj  ko  sluša  odmah  vidi  napredak  i  pođe  pravim 
putem. I on sam i njegova porodica posle su mirni. 

Jednom  neki  sveštenik  pođe  u  jedan  manastir  i  tamo  mu  rekoše da  poje,  ali  on  je  odbio. 
ʺZaštoʺ,  upitaše  ga,  ʺne  poješ?ʺ  ʺZato  što  u  psalmu  kaže:  ʺSlava  je  Božija  u  ustima 
njihovijem,  i  mač  s  obje  strane  oštar  u  ruci  njihovoj.ʺ  (Psal.  149,  6)  Plašio  se  mača  ako 
uznese svoj glas i ostao uporno pri svome da ne bi bilo dobro da poje. ʺAma, dobri moj, 
zlatni  moj,  nije  takoʺ,  govorili  su  mu  drugi,  a  on  ništa,  tera  po  svome.  E,  kako  da  se 
sporazumeš  sa  takvim  čovekom?  Šta  da  radiš  s  njim?  Čak  i  da  je  to  što  je  govorio  bilo 
tačno, a da mu je drugi rekao: ʺNe, nije tako, nego je ovakoʺ trebalo je da posluša, makar 
onaj drugi ne bio u pravu, opet bi njega pohodila blagodat Božija, štaviše, velika blagodat, 
zato što je smeran. 

Toliki  ljudi  se  tako  godinama  muče,  samo  zato  što  veruju  svojoj  pomisli,  a  neće  da 
poslušaju! Sve što im kažeš, sve što činiš za njih, sve primaju naopako. I nije stvar u tome 
da neko poveruje u svoju pomisao i da je zlo tu stalo, nego je stvar u tome što zlo raste. 
Gaji  se,  gaji  se  i  može  da.dovede  do  ludila.  Gradi,  na  primer,  neko  kuću,  pa  mu  kažu: 
ʺKako  to  gradiš?  Srušiće  se  i  pašće  ti  na  glavu.ʺ  Pošto  je  na  početku,  ako  posluša,  može 
lako da sruši to što je započeo i da popravi. Ako, međutim, završi kuću, kako da je sruši 
posle?  Kažu  mu:  ʺSrušiće  ti  se  na  glavuʺ,  on  vidi  i  sam  da  će  da  se  sruši,  svestan  je 
opasnosti, ali misli na to da je potrošio novac, da se mnogo namučio da kuću sagradi, pa je 
ne ruši, i, naposletku, kuća mu padne na glavu. 

  

‐ Može li mu se pomoći? 

  

‐  Ako  on  to  hoće,  može  da  mu  se  pomogne.  Ali  ako  mu  kažeš  da  to  nije  tačno,  a  on  se 
opravdava,  kako  da  mu  se  pomogne?  Pretpostavimo  da  jedan  mladi.  čovek  ima  šećernu 
bolest i, pošto ne zna koliko zla može to da izazove, misli da to nije ništa ozbiljno. Lekar 
mu kaže: ʺŠećer škodi i treba da držiš dijetu.ʺ Ako ga posluša, neće biti nikakvih problema. 
Ali  ako  kaže:  ʺPa  šta  ako  imam  šećer,  ješću  slatko,  jer  kada  jedem  slatko,  zagrejem  se, 
mogu da spavam bez ćebeta čak i usred zime!ʹ Kako da sa njim iziđeš na kraj, kada uporno 
nastavlja po svome? 

  

‐ Starče, da li je prirodno da mlad čovek veruje svojoj pomisli? 

  

‐ Ako mlad čovek veruje svojoj pomisli, ima veliki ego. 
29
  

‐ A kako da toga postane svestan? 

  

‐ Ako se, na primer, seti nekih događaja iz vremena kada je bio mali, koji pokazuju koliku 
je dozu egoizma imao kao mali, shvatiće. Posmatrao sam dvoje male dece. Jedno je uzelo 
jastuk i podiglo ga lako, kao što je i prirodno. Došlo je drugo dete da podigne taj isti jastuk 
i  pretvaralo  se  kao  da  podiže  džak  cementa.  To  dete  poseduje  egoizam.  Ali  kada  malo 
poraste i shvati da je onaj njegov čin potekao od egoizma i to  poveri svom ispovedniku, 
dolazi blagodat Božija, on se očisti i tako je dobio pomoć. Zaboga, pa Bog nije nepravedan! 

  

‐ Ako, starče, iz nekog svog iskustva vidim kako će se otprilike neko moje stanje razviti, da li u tome 
ima samouverenosti? 

  

‐ Ne treba sama da donosiš zaključke. Apostol Petar je, kada ga je Hristos pozvao, hodao 
po vodi. Čim mu je, međutim, pomisao rekla da će potonuti, potonuo je (Vidi Mt. 14, 28‐
31). 

A vidiš, smireni čovek, i čuda da čini, opet ne veruje svojoj pomisli. Bio je u Jordanu jedan 
izuzetno prostodušan sveštenik, koji je činio čuda. Očitao bi molitvu bolesnom čoveku ili 
životinji i oni bi ozdravili. I muslimani su odlazili kod njega kada bi se razboleli i on ih je 
isceljivao. Imao je običaj, pre  služenja Liturgije, da popije koji  gutljaj  tečnosti i  da  pojede 
komadić dvopeka i posle celoga dana nije ništa jeo. Jednom je saznao Patrijarh da on jede 
pre božanstvene Liturgije i pozvao ga u Patrijaršiju. Pođe on tako, nemajući pojma zašto 
ga traže. Dok je čekao da ga pozove Patrijarh, čekao je u holu zajedno sa ostalima. Napolju 
je  bila  velika  vrućina,  pa  su  kapci  bili  zatvoreni,  a  iz  jedne  rupice  prolazila  je  jedna 
sunčeva  zraka.  On  je  od  te  zrake  pomislio  da  je  tu  nekakav  kanapčić.  Pošto  se  oznojio, 
skine rasu i okači je o sunčevu zraku. Kada su to videli ostali, koji su tu sedeli, potpuno se 
zbuniše.  Odu  i  kažu  Patrijarhu:  ʺOnaj  sveštenik  koji  užina  pre  božanstvene  Liturgije 
okačio je rasu o sunčevu zraku!ʺ Pozove ga, onda, Patrijarh i počne da ga ispituje: ʺKako 
si? Šta radiš? Koliko često služiš božanstvenu Liturgiju? Kako se pripremaš za Liturgiju?ʺ 
ʺPa,  etoʺ,  reče  mu  sveštenik,  ʺOčitam  jutrenje,  pravim  nekoliko  metanija  i  posle  malo 
popijem vode i prezalogajim dvopek, i onda služim Liturgiju.ʺ ʺA zašto to činiš?ʺ ‐ upita 
ga Patrijarh. ʺAko pojedem malčice pre božanstvene Liturgijeʺ, kaže on, ʺkada proiznosim 
otpust[1],  Hristos  ide  gore.  Međutim,  ako  pojedem  nešto  posle  božanstvene  Liturgije, 
Hristos ostaje dole!ʺ On je to činio sa dobrom pomišlju! Reče mu, onda, Patrijarh: ʺNe, to 
nije ispravno.  Prvo proiznesi otpust, pa onda nešto pojedi.ʺ  Sveštenik napravi  metaniju  i 
prihvati kako mu je rečeno. 

30
Hoću  da  kažem  da,  uprkos  tome  što  je  dospeo  do  takvog  duhovnog  uzrasta  da  je  činio 
čuda, Patrijarhove reči primio je sasvim prostodušno: nije imao svoju volju. Međutim, da 
je  verovao  svojoj  pomisli,  mogao  je  da  kaže:  ʺJa  čitam  molitve  bolesnim  ljudima  i 
životinjama,  pa  se  isceljuju.  Šta  mi  sad  ovaj  govori?  Bolje  je  onako  kako  ja  o  tome 
razmišljam, jer je inače hrana važnija od Hrista.ʺ 

Shvatio sam da poslušnost mnogo pomaže. Ako ima čovek imalo mozga, ako je poslušan, 
postaje  filosof.  Bio  čovek  pametan,  ili  glup,  bio  zdrav,  ili  bolestan  duhovno  ili  telesno  i 
muče ga pomisli, ako je poslušan, oslobađa se. Poslušanje je izbavljenje. 

Najveći  egoista  je  onaj  ko  sledi  svoju  pomisao  i  nikoga  ne  pita:  okreće  se  samome  sebi. 
Neko  može  da  bude  pametan,  izuzetno  inteligentan,  ali  ako  ima  svoju  volju, 
samouverenost  i  samoljublje,  neprestano  se  muči.  Stvara  sebi  prvo  opasnu  zabludu,  a 
onda  probleme.  Da  bi  izišao  na  pravi  put,  treba  da  otvori  srce  nekom  duhovniku  i  da 
smerno  zaište  njegovu  pomoć.  Neki,  međutim,  umesto  da  idu  duhovniku,  odu  kod 
psihijatra. Ako je psihijatar vernik, povezaće ih sa nekim duhovnikom. A ako nije, daće im 
samo pilule. Samo što pilule ne rešavaju problem. Neophodna je pomoć duhovnika, kako 
bi  mogli  na  pravi  način  da  se  suoče  sa  svojom  situacijom  i  kako  bi  se  popravilo  njihovo 
stanje, kako se ne bi više mučili. 

  

  

 
  

  

NAPOMENE: 

1. Posle  božanstvenog  Pričešća  vernika  i  posle  podele  antidora  (nafore),  sveštenik 


proiznosi otpust.onoga što je ostalo u Svetoj čaši.  

31
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Duhovni život ima temelj u pomislima (temelji se na pomislima). 

  

Čitala  sam,  starče,  da  su  Grci  u  italijanskom  ratu  prvo  pokušavali  da  unište  neprijateljska 
utvrđenja, pa su tek posle napadali. 

  

‐  I  đavo  radi  to  isto.  Baš  kao  što  neprijatelj,  pre  nego  što  izvrši  napad  topovima, 
bombarduje  utvrđenja  iz  vazduha,  kako  bi  ih  neutralisao,  tako  i  đavo  prvo  bombarduje 
čoveka pomislima i potom ga napada. Ako ne ʺneutrališeʺ čovekovu pomisao, ne napada, 
jer čovek, kao utvrđenje, koristi dobru pomisao, ona je njegov grudobran. . 

Leva pomisao je strano telo i čovek treba da nastoji da ga odbaci. Za tu borbu svi imamo 
dovoljno snage. Nema opravdanja ni za koga da kaže da nema snage i da ne može da se 
bori. Tu nema ni pijuka, ni ʺmacoleʺ, pa da ne može da ih podigne, jer mu drhte ruke, Ne 
vidim  da  je  teško  da  sve  primamo  sa  desne  strane.  Zašto  da  ispitujem,  na  primer, 
ćudljivosti  drugog  čoveka?  Možda,  u  stvari,  to  što  čini  i  nije  ćudljivost,  nego  to  čini 
namerno, da bi se smirio. 

  

‐ Starče, uznemirena sam, jer sve radim s leve strane. Borim se, ali ne mogu da okrenem udesno. 

  

‐ Već i sama činjenica što prepoznaješ koje pomisli nisu čiste, što si uznemirena i boriš se 
da  ih  udaljiš  od  sebe,  veliki  je  napredak.  Ako  želiš  da  napreduješ  i  dalje,  kad  god  te 
napadne  lukavi  pomislima  sleva  i  vuče  te  na  svoju  stranu,  snažno  okreni  volan  na 
suprotnu stranu i ignoriši ga. Potrudi se da imaš dobre pomisli o mlađim, ali i o starijim 
sestrama koje se tiho bave svojim unutarnjim delanjem, jer tebi đavo ʺprljaʺ pomisao, kako 
bi  usporio  tvoj  duhovni  napredak.Kad  ne  bi  zapinjala  kod  pomisli,  onda  bi  duhovno 

32
visoko  odskočila.  Celokupni  duhovni  život  temelji  se  na  pomislima.  Duhovni  napredak 
zavisi od pomisli. 

  

‐ Starče, kako da pomognem sebi u borbi protiv pomisli sleva? 

  

‐ Budnošću i neprekidnom molitvom. Ako si stalno budna, oprezna si i javljaju ti se samo 
dobre pomisli. Na primer, vidiš jednu čašu i pomisliš na Sveti Putir, Tajnu Večeru, Hrista i 
tako dalje. Ali ako nisi budna, tvoj um može da skrene na razne neduhovne stvari, pa čak i 
na skaredne. Zato se trudi da ne sakupljaš svakakvo đubre od pomisli, pa da posle moraš 
da se boriš da ih oteraš. Izgovaraj umnu molitvu i sabiraj se u sebe. A ako ti um beži, ti ga 
ponovo  vrati  i  neprestano  to  ponavljaj.  Ne  dozvoli  umu  da  luta.  Jer  čak  i  ako  ne  počiva 
stalno  na  skarednostima,  nego  samo  na  neutralnim,  one  ga  isto  toliko  onesposobljavaju 
čineći  ga  rasejanim,  da  mu  je  sav  trud  uzalud.  Štaviše,  pomisli  koje  ti  nastaju  od 
rasejanosti, nisu manje pogubne od zlih pomisli, jer ih ne primećujemo i ne odbacujemo ih. 

  

‐  Starče,  pomisao  mi  govori:  ʺNisi  učinila  nikakav  napredak  za  toliko  godina  koliko  si  već  u 
manastiruʺ. 

  

‐ Daj da čujem, šta ti još govori pomisao! Koliko mi se čini, vi ovde mnogo slušate malog 
pokvarenjaka.  Kako  vas  samo  ismeva!  Zašto  verujete  pokvarenjaku?  Zašto  dozvoljavate 
da  vas  smućuje?  Umiri  se.  Brineš  se  uzalud  i  zlopatiš  se  bez  razloga.  Đavo  ti,  kao  fakir, 
prikazuje  lažno  stanje  i  zbunjuje  te.  Smućuje  te  pesimističkim  pomislima,  kako  bi  ti 
prolazilo vreme i kako bi ti odvlačio pažnju od molitve i pažnje u obavljanju poslušanja. 
Makar  malo  da  te  smuti  i  postigne  da  nemaš  volje  da  se  boriš  protiv  toga,  čak  i  to  je 
dovoljno,  da  bi  preuzeo  vođstvo.  Nastoj  kad  god  nešto  radiš  sama  da  se  držiš  ovog 
pravila:  psalmopojanje,  slavoslovlje,  molitva  u  umu,  ili  naglas,  tako  da  izbegavaš  šapat 
pomisli, odnosno, da bi ʺpromenila temuʺ. Pošto đavo menja temu, zašto da ne menjamo i 
mi? Već sam vam jednom prilikom pričao kako tokom nekog razgovora, u momentu kada 
svom sagovorniku treba da kažem ono što će mu pomoći, dolazi neko i prekida me, ili se 
napravi neka buka i tako dalje, samo da bih bio primoran da prekinem. Pošto kušač kuje 
takve planove, zašto i mi njemu da ne smislimo takav plan? Budite pametne, narugajte se 
pokvarenjaku. 

  

‐ Starče, muči me tuga, bezvoljnost... To je mučenje. 

33
‐  Mučenje  pre  mučenja!...  Ti  si  samouverena.  Pomisli  sleva  su  te  dovele  u  takvo  stanje  i 
zato ti sve predstavlja napor. Tebi su neophodne pomisli zdesna. Treba da zameniš rđave 
mašine  svoje...  fabrike  dobrim  mašinama.  Najbolje  je  da  čovek  izgradi  fabriku  dobrih 
pomisli. Onda bi čak i ono što je ružno um pretvarao u lepo. Ako čoveka, na primer, vidiš 
kao dušu, kao anđela, kao anđeo se uzvisuješ na nebo i tvoj život postaje slavlje. Ako ga 
vidiš samo kao telo, silaziš u pakao. 

  

‐ Više puta mi se dogodilo da imam dobru pomisao, ali odmah posle toga mi dolazi jedna rđava i cve 
mi pokvari. Da ja to, možda, ne činim od svog srca? 

  

‐ Cilj jeste da to činiš od svog srca i, ako ti i dođe pomisao sleva, treba da kažeš: ʺTa nije 
moja. Treba da je odagnam.ʺ I gotova stvar, završeno. 

  

‐ Ako sam, starče, uz mnogo muke odagnala jednu pomisao sleva, kako to da se ona ponovo vraća, 
kada je ta tema već završena? 

  

‐ Da, tema jeste završena, ali pokvarenjak nije završio. Đavo nikada ne umire. Jedan stari 
monah  je  imao  običaj  da  kaže:  ʺAko  psa  udariš  jednom  ili  dvaput,  on  pobegne.  Đavo 
nikada ne beži. Uporno je tu. Svugde je. Upalim sveću svetiteljima zaštitnicima isposnice, 
samo da ode, a demoni mi kažu: ʺJesi li za nas upalio sveću?ʺ ʺBre, đubradi jedna, otkud 
za vas da palim sveću? Za svetitelje sam upalio sveću:ʺ ʺDa, ali mi smo te na to primoraliʺ, 
kažu. 

  

‐ Kada se, starče, nekome dogodi nešto neprijatno, pa počne da govori: ʺZašto, Bože moj, da mi se to 
dogodi? ʺ, da li taj čovek dobije pomoć? 

  

A. kako da dobije pomoć! Osnovno je da čovek sve tumači dobrom pomišlju. Samo onda 
mu  je  na  dobrobit.  Postoje  neki  koji  imaju  dobar  motor,  mnogo  preduslova  za  duhovni 
život, ali im je volan pogrešno usmeren. Ako okrenu volan u pravcu dobrih pomisli, onda 
nastavljaju u dobrom pravcu.  

34
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Negovanje dobrih pomisli 

  

‐ Starče, da li dobre pomisli dolaze same ili treba da ih negujem? 

  

‐ Treba da ih neguješ. Moraš da pratiš samu sebe, da ispituješ sebe i da nastojiš kad god ti 
neprijatelj nametne rđave pomisli da ih odagnaš i da ih zameniš dobrim pomislima. Kada 
se  tako  boriš,  razviće  ti  se  i  dobra  volja.  Onda  će  Bog,  kada  vidi  tvoju  dobru  volju,  da  ti 
pritekne u pomoć, a tada rđave pomisli u tebi neće moći da nađu mesta. Otići će i imaćeš 
sad već potpuno prirodno, dobre pomisli. Navići ćeš se na dobro, dobrota će ti ući u srce, i 
onda ćeš u sebi ugostiti Hrista. To se, međutim, ne može postići za jedan dan. Neophodno 
je vreme i neprekidna borba kako bi tvoja duša zaslužila pobednički venac. A onda, bitka 
je  dobijena  zauvek,  jer  bitke  su  izraz  unutrašnje  nesređenosti,  koju  iskorišćava 
neprijateljska propaganda. 

  

‐ Da li to znači, starče, da su svi oni koji imaju dobre pomisli to postigli boreći se? 

  

‐ Ne mora da znači. Ima ljudi koji od početka svog duhovnog života imaju dobre pomisli i 
tako napreduju. A drugi, iako u početku imaju dobre pomisli, posle ne paze i počinju da 
prihvataju pomisli sleva, ali, prateći sami sebe i uviđajući koliko puta im se dešava to isto, 
gube uzdanje u sebe i posle opet imaju dobre pomisli. Neki, opet, možda imaju polovinu 
dobrih  i  polovinu  zlih.  Drugi  imaju  više  dobrih,  treći  više  zlih.  Neko,  na  primer,  ko 
namerava da se zamonaši, u zavisnosti od okoline, od uslova u kojima je živeo, ima dobre 
ili  zle  pomisli.  Može  da  ima  deset  do  dvadeset  odsto,  pa  čak  i  osamdeset  odsto  zlih 
pomisli. Kada počne da prati samoga sebe, počinje da se trudi da odbaci zle pomisli i da 
neguje  dobre.  Nastavljajući  sa  tim  nastojanjem,  uspeva,  posle  izvesnog  vremena,  da  ima 
samo  dobre  pomisli.  Od  dužine  vremena  u  kome  je,  živeći  u  svetu,  imao  zle  pomisli, 

35
zavisiće koliko će vremena biti potrebno da one nestanu. Posle toga, malo‐pomalo, nema 
više  ni  dobrih  pomisli  i  dospeva  do  neke  vrste  ispražnjenosti.  Tada  prolazi  kroz  period 
kada nema ni dobre, ni zle pomisli. Ta faza nosi sa sobom i izvestan nemir u duši i čovek 
počinje da se pita: ʺŠta se dešava? Šta biva sada? Imao sam zle pomisli, nestale su. Došle su 
dobre.  Sada  nemam  ni  dobre,  ni  zle.ʺ  Posle  te  praznine,  um  se  ispunjava  blagodaću 
Božijom i tada dolazi do božanskog prosvetljenja. 

  

‐ A kako izgleda to ispunjavanje, starče? 

  

‐ Nekome ko nikada nije video zvezde ne možeš da opišeš kako izgleda sunce. Da je bar 
zvezde video, mogao bi, nekako otprilike, da mu daš ideju o tome kako izgleda sunce. 

  

‐ Starče, šta može da pomogne čoveku da dospe u to stanje praznine, o kome govorite? 

  

‐  Bogomislije,  ili  neprekidna  molitva,  ili  tihovanje,  ili  usrdno  podvizavanje.  Duša  koja  će 
toplo  prigrliti  borbu  protiv  zlih  pomisli  može  dospeti  do  višeg  duhovnog  uzrasta  nego 
druga,  koja  gotovo  uopšte  nema  zlih  pomisli.  Može,  dakle,  na  početku  duhovnog  života 
da ima devedeset zlih i deset dobrih pomisli i da dospe do uzvišenijeg duhovnog života 
od one, koja je imala devedeset dobrih i deset zlih. 

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Očišćenje uma i srca 

  

‐ Kako starče, dolazi do očišćenja uma i srca? 

36
‐ Već sam vam rekao da, kako bi se očistili um i srce, čovek ne treba da prima zle pomisli 
koje mu nameće pokvarenjak, niti on sam treba da pomišlja zlo. Treba da nastoji da uvek 
ima dobru pomisao, da se lako ne sablažnjava i da sa blagošću i ljubavlju gleda na grehe 
drugih.  Kada  se  umnože  dobre  pomisli,  čovek  se  u  duši  osvećuje,  ophodi  se  pobožno, 
postaje mirniji i život mu postaje raj. U suprotnom, na sve gleda s nepoverljivošću i njegov 
život se pretvara u pakao. Tako sam čovek svoj život pretvara u pakao. 

Potrebno  je  da  se  pomučimo  oko  očišćenja.  Možemo  i  da  budemo  svesni  onoga  što  je 
rđavo u nama, ali to nije dovoljno. Ako ne samo da ne prihvatamo zle pomisli i sami ne 
pomišljamo zlo, nego još i ako o svemu što nam govore išto vidimo imamo dobre pomisli, 
očistiće  nam  se  um  i  srce.  Kušač,  razume  se,  neće  prestati  da  nam  šalje  poneki  zlu 
telegrafsku poruku. Jer čak i kada se otarasimo svojih zlih pomisli, biće i dalje đavolovih 
napada, ali oni ne prianjaju, ako je srce čisto. 

  

‐ Starče, da li molitva pomaže očišćenju uma? 

  

‐ Molitva nije dovoljna. Kad neko kadi i kilograme tamjana dok se moli, ako mu um vrvi 
zlim pomislima o drugima, nema nikakve koristi. Iz uma telegrafska poruka silazi u srce i 
od čoveka čini zver. Bog želi da imamo ʺčisto srceʺ (Psal. 51,10), a naše srce je čisto kada ne 
dozvoljavamo da nam umom prolaze rđave pomisli o drugima. 

  

‐ Da li, starče, prvo čovek pomisli dobru pomisao, pa mu potom Bog pomaže? 

  

‐  Pazi,  samo  ako  čovek  ima  dobru  pomisao,  stiče  pravo  na  Božiju  pomoć.  Dobrom 
pomišlju  čisti  svoje  rđavo  srce,  jer  ʺiz  srca  izlaze  zle  pomisliʺ  (Mt.  15,19),  sva  zla  i  opet 
ʺusta  njegova  govore  od  suviška  srcaʺ  (Lk  6,  45).  Bog  ga,  štaviše,  nagrađuje  za  dobru 
pomisao koju poseduje. 

37
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Podvrgavajmo ispitivanju pomisli podozrenja 

  

‐ Starče, šta pomaže da izbacim pomisli podozrenja? 

  

‐  Da  li  je  sve  uvek  onako  kako  izgleda?  Uvek  stavi  znak  pitanja  na  kraju  svake  pomisli, 
kad  već  obično  sve  vidiš  sa  leve  strane,  a  isto  tako  dodaj  i  poneku  dobru  pomisao  o 
drugima,  kako  ne  bi  sagrešila  sudeći  drugima.  Još  je  bolje  ako  staviš  dva  znaka  pitanja. 
Ako staviš tri, to je još bolje. Tako se ti umiriš, a služi i tebi na dobrobit, ali činiš dobro i 
drugome. Inače, od pomisli sleva se nerviraš, uznemirena si, zabrinuta, a onda i duhovno 
sebi škodiš. Kada na sve što vidiš gledaš sa dobrim pomislima, ubrzo ćeš videti da je sve 
stvarno tako, kako si videla imajući dobre pomisli. Ispričaću ti nešto kako bi videla šta čini 
pomisao sleva. Jednoga dana dođe u kolibu jedan monah i kaže mi: ʺStari Haralampije je 
mag. Izvodio je magije.ʺ ʺMa šta pričaš, čoveče? Nije li te stid?ʺ kažem mu ja, ʺDaʺ, kaže mi 
on, ʺvideo sam ga jedne noći, po mesečini, kako nešto mrmlja i prosipa nešto iz nekakvog 
balona  po  bašti.ʺ  Odem  jednoga  dana  kod  starog  Haralampija.  ʺKako  si,  Haralampije?ʺ  ‐ 
oslovim ga. ʺŠta to radiš? Neko te je video kako nešto prosipaš iz balona po bašti i mrmljaš 
nešto sebi u bradu.ʺ ʺTamo u bašti ima ljiljana, pa sam pošao da ih zalijem. Govorio sam 
usput  ʺRaduj  se,  Nevesto  Nenevesna!ʺ  i  zalio  jedan  ljiljan.  Pa  onda  opet,  ʺRaduj  se, 
Nevesto Nenevesna!ʺ pa zalio drugi ljiljan... Napunio sam ponovo balon i zalivao ih dalje.ʺ 
Vidiš li? A drugi ga je smatrao magom! 

Vidim,  neki  mirjani  imaju  tako  dobre  pomisli!  Dok  se  drugi,  jadnici,  toliko  muče  zbog 
nečega što ne samo da ne postoji, nego to ni đavo ne bi mogao da smisli! Jednom, kada je 
padala  kiša  posle  dugotrajne  suše,  osetio  sam  takvu  blagodarnost  prema  Bogu,  da  sam 
sedeo  u  kolibi  i  bez  prestanka  govorio:  ʺHvala  Ti  milion,  dva  miliona  puta,  Bože  moj.ʺ 
Napolju,  a  ja  to  nisam  znao5  bio  je  jedan  mirjanin  koji  me  je  slušao.  Kada  me  je  posle 
video,  reče  mi:  ʺOče,  sablaznio  sam  se.  Čuo  sam  te  kako  govoriš  ʺmilion‐dva  milionaʺ  i 
rekoh:  ʺO  čemu  to  govori  otac  Pajsije?ʺ  Šta  sam  mogao  da  mu  kažem?  Ja  sam  mislio  na 
zahvalnost  Bogu  zbog  kiše,  a  on  je  mislio  da  sam  brojao  novac.  I  da  je  bio  neko  drugi, 
38
mogao  je  da  dođe  da  me  uveče  opljačka,  da  me  raspali  nekom  batinom  i  da  naposletku 
ništa  ne  nađe,  Jednom  drugom  prilikom,  došao  je  neki  čovek  kome  je  dete  bilo  bolesno. 
Primio  sam  ga  u  crkvici.  Kada  sam  čuo  kakav  problem  ima,  rekoh  mu  da  bih  mu 
pomogao:  ʺI  ti  treba  nešto  da  učiniš  da  bi  ti  dete  dobilo  pomoć.  Ne  praviš  metanije,  ne 
postiš,  novaca  nemaš  da  daješ  milostinju,  kaži  Bogu:  ʺNemam  ništa  da  žrtvujem  za 
zdravlje svoga deteta, pa ću pokušati bar da ostavim cigarete.ʺ Jadnik je bio dirnut, pa mi 
je obećao da će to da učini. Pošao sam da mu otvorim vrata, jer je trebalo da krene, a on 
ostavi  upaljač  i  cigarete  u  crkvici,  ispod  Hristove  ikone.  Nisam  to  primetio.  Posle  njega 
uđe jedan mladić u crkvicu, nešto je hteo da mi kaže; i posle je izašao iz crkvice i zapalio 
cigaretu;  Kažem  mu:  ʺMomče,  nije  u  redu  da  pušiš  ovde,  udalji  se  bar  malo.ʺ  ʺA  je  li  u 
crkvi dozvoljeno pušenje?ʺ ‐ kaže on meni. Video je kutiju cigareta i upaljač koje je ostavio 
otac bolesnog deteta i pomislio da ja pušim. Pustio sam ga da ode sa tom pomišlju. Dobro, 
čak i da pušim, zar bih pušio u crkvi? Vidite li šta je pomisao? 

  

‐ Starče, koliko sumnja i nepoverenje mogu da naškode duši? 

  

‐ Prema količini sumnje je i šteta. Nepoverenje dovodi do depresije. 

  

‐ A kako se leči?  

  

‐ Dobrim pomislima. 

  

‐ Starče, ako čovek uviđa da je pao jedanput, zar mu to ne pomaže? 

  

‐  Ako  padne  jednom,  nije  strašno.  Ali  ako  padne  dva  puta,  postradaće.  Čovek  mora  da 
bude oprezan, jer ako je odnos jedan prema hiljadu da nije onako kako smo mislili da jeste, 
propali smo. Kada sam bio u opštežiteljnom manastiru, jednom, na Veliku Četrdesetnicu, 
jedan  stari  monah,  otac  Dorotej,  pržio  je  tikvice  u  tiganju.  Video  ga  je  jedan  brat  baš  u 
trenutku kada ih je stavljao u tiganj, pa mi reče: ʺDa vidiš, stari Dorotej prži barbune i to 
ovoliko  velike!ʺ  ʺAmaʺ  kažem  ja  njemu,  ʺnije  moguće  da  stari  Dorotej  na  Veliku 
Četrdesetnicu  prži  ribu.ʺ  ʺAli  jesteʺ,  kaže  on  opet,  ʺvideo  sam  ga  svojim  očima:  pržio  je 
ovolike  barbune!ʺ  Stari  Dorotej  je  pre  petnaest  godina  došao  na  Svetu  Goru  i  bio  je  kao 
majka.  Kad  bi  video  nekog  slabunjavog  monaha  rekao  bi  mu:  ʺDođi  ovamo,  imam  da  ti 

39
kažem jednu tajnuʺ, pa bi mu davao tahini sa tucanim orasima, ili nešto drugo. O starijim 
monasima  je  na  isti  način  brinuo.  Odem  ja  posle  ovog  razgovora  kod  starog  Doroteja  i 
imam šta da vidim! Pržio je tikvice za bolnicu! 

  

‐ A ako se, starče, pomisao podozrenja o nekome pokaže kao tačna? 

  

‐ Ako se i desi da se jednom pokaže kao tačna, znači li to da će svaki put biti istinite takve 
pomisli? Uostalom, otkud znaš da Bog nije dopustio da ona pomisao ispadne istinita, da bi 
drugi polagao duhovne ispite iz smirenja? 

Razume se, čovek mora da pazi da i on sam ne daje povoda da bi drugi izvodio pogrešne 
zaključke. Da bi neko, na primer, imao zlu pomisao o tebi, možda on sam poseduje strasti, 
ali i ti si mu možda dala za to povod. Ako uprkos tome što si ti bila pažljiva, drugi pomisli 
nešto na tvoju štetu, onda slavi Boga i pomoli se za njega.  

STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 


ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Razgovor sa pomislima 

  

‐ Starče, kada mi dođe pomisao gordosti, to me muči? 

  

‐ Zadržavaš li je u sebi?  

  

‐ Da. 

  

40
‐ Zašto je zadržavaš? Zatvori joj vrata. Ako je zadržavaš u sebi, trpiš štetu. Pomisao dođe 
kao  lopov,  ti  joj  otvoriš  vrata,  pustiš  je  unutra,  uđeš  u  razgovor  sa  njom  i  ona  te  posle 
pokrade.  Da  li  iko  razgovara  sa  lopovom?  Ne  samo  da  niko  sa  lopovom  ne  razgovara, 
nego zaključa vrata da ne može da uđe. Možda i ne razgovaraš sa njom, ali zašto je puštaš 
da  prođe?  Da  navedemo  jedan  primer:  ne  kažem  da  ti  imaš  takve  pomisli,  ali  hajde  da 
pretpostavimo  da  ti  dođe  pomisao  da  si  mogla  da  postaneš  igumanija.  U  redu,  došla  je 
pomisao.  Čim  dođe,  reci  samoj  sebi:  ʺAha,  dobro:  hoćeš  da  budeš  igumanija?  Budi  prvo 
igumanija  samoj  sebi.ʺ  Onda  odmah  samoj  sebi  prekidaš  razgovor.  Šta  imamo  da 
razgovaramo sa đavolom? Vidiš, kada je đavo pošao da napadne Hrista, On mu je rekao: 
ʺIdi od mene, satanoʺ (Lk. 4, 8). Pošto je Hristos rekao đavolu: ʺAjde, beži od mene...ʺ šta 
onda mi imamo da razgovaramo sa njim? 

  

‐ Da li je zlo, starče, da razgovaram sa jednom zlom pomisli samo da bih otkrila odakle mi? 

  

‐ Zlo je u tome što ti  ne razgovaraš sa pomišlju, kao što misliš, nego sa đavolom. Biva ti 
prijatno u  onom trenutku, ali posle se mučiš. Nemoj uopšte da se upuštaš u raspravu sa 
takvim  pomislima.  Uzmi  tu  ručnu  bombu  i  bacij  e  na  neprijatelja,  da  bi  ga  ubila.  Ručna 
bomba  ima  tu  osobinu  da  ne  eksplodira  odmah,  nego  posle  dva‐tri  minuta.  Tako  i 
pomisao sleva, ako je oteraš odmah, ne može da te povredi. Ali ti ponekad nisi dovoljno 
budna, ne izgovaraš molitvu, pa ne možeš da se odbraniš. Stiže spolja telegrafska poruka 
od  đavola,  ti  je  primiš,  čitaš  je,  pa  je  ponovo  čitaš,  poveruješ  joj  i  stavljaš  je  u  arhiv.  Te 
fascikle će ti prikazati đavo Sudnjega Dana da bi te optužio. 

  

‐ Kada, starče, napad neke zle pomisli predstavlja pad? 

  

Dođe ti pomisao, ti je oteraš odmah i to nije pad. Dođe, a ti se raspravljaš s njom. To jeste 
pad. Dođe, primiš je, pa je potom oteraš. To je delimičan pad, jer i onda si pretrpela štetu, 
pošto je đavo zagadio tvoj um. Znači, to je kao da je došao sam đavo, a ti mu kažeš: ʺDobar 
dan,  kako  si?  Jesi  li  dobro?  Sedi da  te  poslužim.  A,  jesi  li  ti  đavo?  Odlazi  sada.ʺ  Pošto  si 
uvidela da je đavo, zašto si ga primila unutra? Poslužila si ga i on će ponovo doći.  

41
STARAC  PAJSIJE  SVETOGORAC 
ČUVAJTE  DUŠU! 
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu 

  

  

BORBA PROTIV POMISLI ‐ BORBA PROTIV POMISLI  

  

Saglašavanje sa pomišlju 

  

‐ Zašto mi, starče, umom prolaze razne zle pomisli u manastiru? U svetu nije bilo tako. Da li ja to 
dopuštam? 

  

‐ Ne, dušo hrišćanska! Neka ih, neka dolaze i odlaze. Da li te, možda, avioni koji preleću 
iznad manastira, pa ti remete mir i tišinu, pitaju da li mogu da preleću? Tako i zle pomisli. 
Ne očajavaj. Te pomisli su đavolova topovska đulad. Ona su kao ptice selice koje izgledaju 
lepo kada lete nebom, pa ti se dopada da ih gledaš. Ako, međutim, slete, naprave gnezdo 
na tvojoj kući, pa posle se izlegu ptići, a ptići ti posle prljaju kuću. 

  

‐ Ali zašto da mi dolaze takve pomisli? 

  

‐ To je đavolov posao. Ali ima u tebi i taloga: još nije došlo do očišćenja. Ali sve dok ih ti ne 
prihvataš, nisi odgovorna. Pusti pse da laju. Nemoj se mnogo bacati kamenjem na njih. Jer 
što  više  kamenja  bacaš  na  njih,  to  oni  više  laju,  a  od  te  gomile  kamenja  podići  će 
ʺmanastirʺ, ili kuću, zavisi... pa je posle teško da je srušiš. 

  

‐ Kada, se onda, starče, saglašavamo sa pomislima! 

  

‐ Kada ih sisaš kao bombonu. Potrudi se da ne sisaš pomisli koje ti dolaze spolja obavijene 
šećerom, a unutra su otrov, pa posle padaš u beznađe! To što pomisli prolaze čovekovim 
umom  nije  uznemiravajuće,  jer  samo  Anđelima  i  savršenima  ne  prolaze  zle  pomisli 

42
umom.  Uznemiravajuće  je  kada  čovek  iskrči  i  poravna  jedan  deo  svoga  srca  i  pusti  da 
unutra sleću đavolovi avioni. Ako se jednom i to dogodi, ispovedi se smesta i posadi na 
jalovu krčevinu plodonosno drveće, pa ga neguj, kako bi ti srce ponovo postalo raj. 

43