Halil Dzubran LUDAK

G13\ni i odgovorni urednik \!ILICKO MIJOVIC

Urednik RADIVOJE MIKIC

Dizajn korica \;UALIJA PETROVIC

T ehnicki urednik DEJ.-\N MLADENOVIC

HaIiI Dzubran

LUDAK

NARODNA KNJIGA ALFA

2004

Naslov origina!« Kahlil Gihran THE MADMAN

His Parahles and Poems

Prvo !/JiIllJ~ 191 S, _g(ldinc

Prevela Dora Spasic

Translation Loryrighl "~ f,iI SC(j Narodna knjigaAlfa, 2004, ISBN l{o-33 1-1408-9

Ova pub] ikac iJ,~ II n;1 i ni i I j' u dclovi rnu IlC sme sc urnnozavati. prcstarnpa vari iii prenoxiti u bilo kujoj [ormi ili hilo kojim srcdstvom bcz dozvoic aurora iii izdavuru Illri .no"· hili lla hilo koji drugi nacm iii hilo kojiru dru/!iui srcdstvorn di,ri',ihuiraua iii tlllIlln) .• lv.l1l,' h(~z odobrcnja i/.ciav;I(\1.

Sva pravu Z~ ohjavljivanjc (1,," Klljigl' "adrjav~lju aut", ; i/.d,IV,!( P<' ndr'L·dh;1[)1'1 /.aknn.l 0- nutorsk im pravnn.i.

I

,

BELESKA 0 KNJIZI

Halil Dzubran je OVU knjigu objavio 1918. godine na cngleskom jeziku. Njegov prijatclj i biograf, Mihail Nuajma, nam otkriva kako je dosJo do toga da Dzubran pocne da pise na englexkom jeziku. Nairne, Dzubran jc hteo da U odredeni sklad dovcde dva vida svojc umetnicke delatnosti - knjizevnost i slikarstvo. Arapsk.a publika je uglavnom poznavala njcgovo pesnicko delo, ali nije mogla na pravi nacin da razume slikarstvo kao tipicno zapadnjacku urnetnost, dok je, opet, arncricka publika Dzubrana boJje poznavala kao slikara a ono sto je napisao na arapskorn jcziku za nju je bilo nedostupno. Voden potrebom da americkorn citaocu priblizi svoja pesnicka deja, Dzubran je poceo da pise na engleskom jeziku.

Pocetkom 1918. godine Mihail Nuajma posetio je Dzubran» u njegovom njujorskom stanu. Tom prilikom Dzubran mu je pokazao prvi broj casopisa "Sedam umetnosti", N uajmino iznenadcnjc bilo je veliko, buduci da je casopis bio ve- .

r··, ~

,~".~~{;t,,~)

6

HaW Iriubran

oma dobro oprernljen, a Dzubranova novcana situacija, kao i kod vecine umetnika, nije bila sjajna. Kud jc prelistao casopis njegovo iznanedenje je bilo jos vece jer jc naisao na Dzubranove pesme u prozi. S neskrivenim divljenjem pohvalio je stil njegovih pesama pisanih na engleskorn jeziku; smatrao ga je zivljim i ekspresivnijim nego sto je bio s61 Dzubranovih dela. na arapskorn. Tad mu je rekao: "Ti, davole jedan! Kako to da si sve avo vrerne krio ave dragulje od rnene? Ako ih ima jos, smesta ih iznesi 1"* Dzubran mu je potom izneo svezak braon boje i procitao mu nekoliko izreka i pesarna u prozi koje su kasnije ukljucene u njegovu prvu knjigu na engleskom jeziku, objavljenu pod naslovom .Ludak" 1918. u izdanju A. Knopfa.

Casopis "Sedam urnetnosti" bio je kratkog veka, ali je bio od izuzctne koristi Halilu Dzubranu, jer je uveo njegovo ime u izvesne knjizevne krugove, poput Drustva za poeziju koje mu je uputilo poziv da cita svoje stihove. DZlIbran je odabrao parabolu .Noc i Ludak", koja se nalazi U ovoj knjizi. Nasuprot ocekivanju, sa tog skupa izasao je besan i zlovoljan jer ga je

~, M. Nail11Y, Kaht]! Gibrau - i\ Biography, Philosophical Library. New York, p. 139

Ludak

7

publika docekala hladno i nezainteresovano. No, Dzubran se nije predao ocajanju, niti je priznao poraz. Latio se pera, svog najvernijeg druga u teskim vremenirna, kaze Nuajma, i napisao pe-

P "

smu " oraz .

U pismima upucenim libanskoj spisateljici Mej Zijade, sa kojom je gajio narocitu duhovnu vczu, naisli smo na sledece odlomke koji se odnose na .Ludaka'":

" Opsednuti **- §(a da ti kaiem ta Opsednulog? Ti kazeS da tu ima 'surovosti', cak 'mracnih pecina', fa do sada nisam takvu kritiku proiuao, mada sam procitao dosta ad onoga sto )e objavljeno 0 ova) knfiiici u americkim i engleskim novinama i casopisima .. Neobicno je da je vecina zapadnih. knjiievnika pohvalila: My Mind i The Sleep Walkers, navodila ih i spominjala u posebnom svetlu. A Ti, prijateljice moja, nasla si u njima 'surovost'. Sla vredi da se ima pohvala sveta, kad Me) ne misli taka? Dobro ras/mLoienje zapadnjaka prema Opsednutom i njego vim v"izijama rezulta: je zamora njiho ve sop-

* Mcj Zijade, kojoj je Dzubran slao svoje knjige po nji- 1,0Y0I1' objrvljivanju, pisala je kritike u casopisima al-Hilal i ;11 Mahrusa.

,;;:;; Opredelili .1110 se za varijantu naslova Ludak, koju smo \llI;llrali hlizorn engleskom originalu The Madman, prim. prev,

8

Hald Diubran

9

stvene maste, prirodne zuinteresovunosti za neobiino i nesvakidasnje, naroiito ukoliko ima onjenudni izgled. Kada je rei: 0 tim primerima i pesmama u prot) objavVenim u al-Funun-u, sa engleskog originala i11 je preveo knjitevnik l5ija je ljubav prema meni neito veta od. poznavanja detalja engleskog iirara ..

Crvenim mastilom sam zaokruiio rei: 'odbojnost' koju sf upotrebila kada sf govorila 0 Opsednutorn. uradio sam to jer znam da, kada bi reci The Sleep Walkers vezala za JUCE i SUrRAJ umesto da se odnose na majku i cerku, zamenila hi irra: 'odbojnost' necim drugim, zar ne?"*

U pismu upucenom Mej Zijade 28. januara 1920. godine naisli smo na ovakav osvrt: "Mislim da me za 'finu ironiju' optuzujes zbog neceg« slo je receno u Opsednutom. Aka je to tacna, bicu prva irtlVQ te knjige, jer Opsednuti ne predstavlja mene u celosti, niti su misli i teinje kaje sam hteo cia izrazim u: pomoc iimisijenog iika sve ono ito ja mislim i cemu teiim .. lezik koji je, po mom misljenju, bio primeren ta Op-

'" Halil Dzubran, Plavi plamen (Ljubavlla pisma Dzubralla Halila Diubrana Me) ZrjadiJ, prevod dr Dragana Kujovic, Pajdeia, Beograd, 1999; 25-26.

sednutog nije jenk koji koristim kada sedim s nekim kaga volim i poitujem. ALi, aka treba dokuciti istinu 0 meni u: pomoc onoga sto sam napisao, u tu svrhu Ti moie posluiiti, umesto Opsednutog, mladic iz swne u Povorkama. Duhom sam, Mej, neuporedivo bliZi 'mladicu iz .fume' i pesm: njegove svirale, negoli Opsednutom i njegovom. kriku. Videce§ cia je Opsednuti bio SQmo karika u dugom lancu od razliiitog materiiala. Doduse, Opsednuti je bio gruba karika od ieleza, ali to ne znaci cia je lanac u celini od grubog ieleza. Svaki duh ima svoja godisnja da~ ba, Me]. Duhovna rima nije isto .sto i njegovo prolece, niti je njegovo lew isto kao i njegova .*

Jesen. "

Neke od tema koje se javljaju U ovim parabolama jesu odnos coveka prema Bogu, odnos prema drugim ljudima, problemi vezani za covekovu srecu, unutrasnje nespokoistvo. Dzubran u svakoj paraboli pravi sazetu fabulu kojom citaoca uvodi U odredenu situaciju .. Jezik u .Ludaku' je slozen, a razlozi za to nisu iskljncivo stilske prirode. Dzubranov .Ludak" irna tipoloske srodnosti sa Blejkovom poezijom i Niceovim delom .Tako je govorio Zaratustra", sto se, pre svega,

'" 1bid .. 51.

lO

Halil Iriubran

odnosi na spoj izrazite misaonosti sa lirskorn atmosferom. U .Ludaku" mozerno prepoznati i odjeke biblijskih parabola. Kao prvo Dzubranovo delo napisano na engleskom jeziku, .Ludak" se maze posmatrati i kao uvod u izgradnju neobicnog spoja poezije, proze i filozofije.

Dora Spasu'

KAKO POSTADOH LUDAK

Pitas me kako posta doh ludak. Ovako se to zbilo: Jednoga dana, davno, pre nego sto mnogi . bogovi behu rodeni, probudio sam se iz dubokog sna i otkrio da su sve moje maske ukradene - sedam maski koje sam nacinio i nosio u sedam zivota. Tako, bez maski, trcah kroz ulicnu vrevu vicuCi: .Lopovi, lopovi, prokleti lopovi !"

Muskarci i zenemise smejahu, a neb se iz straha zatvarahu u kuce.

Kad stigoh do pijace, rnladic koji stajase na krovu povika: liOn je ludak!" Pogledah navise u zelji da ga vidim, a sunce po prvi put obasu poljupcima moje nago lice. Po prvi put sunce ljubljase moje pravo lice, i moja se dusa razgori ljubavnirn plamom za suncem, te ja vise viSe ne zeleh svoje maske. T, kao opijen, vikah: .Blagosloveni, blagosloveni neka Sll lopovi koji ukradose moje maske!"

Tako postadoh ludak.

.:

". -~.

,//i

14

Hnlil Diubran

J u ludilu svom pronadoh j slobodu i sigurnest - slobodu usamljenosti ~ sigumost ad toga da budem shvacen, jer oni koji nas razumeju porob Ij a vaju nesto u nama.

Ali, da ne budem suvise ponosan na sopstvenu sigurnost, Cak je i Lopov u zatvoru bezbedan od drugog lopova.

BOG

Davnih dana, kada se prvi drhtavi glas obreo na usnama rnojim, popeh se na svetu planinu i prozborih Bogu rekavsi: .Gospode, Tvoj sam suzanj. Skrivena volja Tvoja zakon je moj, pokoravacu Ti se ods ad i uvek."

Ali, Bog ne odgovori i poput mocne oluje prode.

Nakon hiljadu godina popeh se na svetu planinu i ponovo prozborih Bogu: "Stvoritelju, Tvoje sam delo .. Od gline si me stvorio, Tebi dugujern :sve svoje,"

A Bog ne dade OdgOVOf i, poput hiljadu hitrih krila, prolete.

I, posle jos hiljadu godina, popeh se na svetu planinu i ponovo se obratih Bogu: "Oce, Tvoj sam sin. U samilosti i Ijubavi Ti mi dade ZivDt, a kroz ljubav i obozavanje ja cu naslediti kraljevstvo Tvoje,"

Bog ne odgovori i, poput magle sto obavija daleka brda, prode.

16

HaW Diubran

Kada je proslo jos hiljadu godina, popeh se na svetu planinu i ponovo prozborih Bogu: .Boze moj, cilju moj i ispunjenju, ja sam Tvoje juee, a Ti moje sutra. 1a sam Tvoj koren u zemlji, a Ti moj cvet na nebu. a zajedno rni pod svetloscu sunca rastemo,"

Tada se Bog nagnu prema meni, i u usi mi prozbori reci milozvucne, a kao 5tO more koje u okrilje svoje prima potok koji mu U susret hita, tako je i On mene primio U okrilje svoje.

A kad se spustih u doline i ravnice, Bog je takode bio tamo.

PRIJATELJU MOl

Prijatelju rnoj, nisam onakav kakav izgledam.

Izgled je sarno odeca koju nosim, pazljivo istkana odeca koja me stiti ad! tvog propitivanja i tebe ad mag zanemarivanja.

ana "ja" u meni, prijatelju moj, obitava u kuci tisine i tamo ce zanavek ostati, neshvaceno, nepristupacno.

Ne bih ideo da verujes u ono sto kazem, niti da vere imas u one 8tO radim, jcr moje reci nc predstavljaju nista drugo do tvoje naglas iskazunc misli niti su dela moja sta drugo do nade I vojc na delu.

K ad ka/,es: .Vetar duva na istok", ja odvra(:;1111: .. Odistn duva na istok", jer ne zelim da /'II"~ ~Ia moj um ne obitava na vetru, vee na moI'll

Ti 1'1(' (!lllid da razumes rnisli moje koje moI'l'Il1 pruuju. niti hih ju 10 zdeo. Zelim da na moI'll hudcm xun. Kad<t jc kod tebe dan, prijatelju moj, kod IllL'lll' .it [Joe. lpak , i tada pripovedam () podncvu kojc po brdirna plese i 0 purpurnoj

18

HaW Diubran

--------------------

senci koja se prokrada kroz dolinu, jer ti nisi kadar da cujes pesme moje trnine niti da vidis kriJa koja Ieprsaju put zvezda, niti sam ja rad da ti to cujes ili vidii. Zeleo bib da sa noci budem sam.

Kada se uspinjes u svoj Raj, ja se spustam u svoj Pakao. eak i tad me ti preko nepremostivo g jaza dozivas: "Saputll ice mo j, druze rnoj", a ja odvracarn: .Druze moj, saputnice mol', jer ne zelim da vidis moj Pakao. Plamen hi sprzio tvoj vid i dim ispunio nozdrve tvoje. A ja odvise volim svoj Pakao da bih dopusrio cia ga posetis. Ja bih da u Paklu budem sam.

Ti ljubis lstinu, Lepotu i Pravednost, i zarad tebe kazern da dobra je j prikladno voleti ave stvari, Ali, U SlI"CU svom smejem se ljubavi tvojoj, 1) opet, ne zelim da vidi$ smell mojo Ja bih da se smejem sam.

Prijatelju moj, dobar si, oprezan i mudar. Ne, ti si savrsen, i ja takode zborirn s tobom mudro i oprezno, a ipak sam Jud. Ali, to svoje ludilo maskiram. Ja bih da u svorn ludilu budem sam.

Prijatelju moj, ti nisi moj prijatelj, ali kako da te naterarn da shvatis? Moja staza nije i tvoja, no ipak, hodimo zajedno, s rukom u ruei.

STRASILO

Jedared rekoh strasilu: .Mora da si umoran od silnog stajanja II ovom pustom polju."

Ono odvrati: .Zadovoljstvo zastrasivanja je duboko i trajno, i nikad ga se ne zasitim."

Onda, nakon minuta cutanja, prozborih: ,;Da, pruvo velis, jer i ja sam spoznao tu vrstu zadovoljstva,"

Ono ce opec .Samo oni koji su napunjeni xlamom mogu to znati."

Tad ga napustih, ne znajuci da li mi je udelilll kompliment iii me omalovazilo.

l'uxlc godina tokorn koje se strasilo prernet- 1111 II l'ilosofa. A kad ponovo prodoh kraj njega, vidch dvc vrane kako gnezdo prave pod njego-

Villi sl'sirom.

MESECARI

MUDAR PAS

Tamo gde sam roden zive[e su jedna zena i njena kci koje su hodale u snu. Jedne noci, dok je tisina grlila vasceli svet, zena i kci njena mesecareci sretose se u svom maglom obavijenorn vrtu.

Majka progovori: "Najzad, najzad, neprijatelju moj! Ti, od cije je ruke rnoja mladost unistena! Ti, koji si sagradio svoj zivot na rusevinama rnog zivota! Da te mogu ubitil"

A kci uzvrati rekavsi: ,,0, mrska zeno, sebicna i stara! Koja stojis izmedu moje slobode j menel Koja hi htela da moj zivot bude odljek tvog nistavnog zivota! Dabogda umrlal'

U tom trenu oglasi se petao, i obe se zene trgose iz sna, Majka nezno rece: .Jesi li to ti, duso?", a kci nezno odvrati: .Da, draga",

Jednog dana mudar pas prode kraj macje druzinc. Kako im se priblizio, opazio je da su napete i da na n jega ne obracaju paznju, te se zaustavi.

U tom trenu se usred druzine uspravi velik, ozbiljan macor koji prelete pogledom po skupini i obrati im se recima: .Braco, molite sc, i kada se dugo i uporno budete molili, bez sumnje, mesto kise padace misevi ,"

Kad pas to ell, u sebi se nasrneja i od njih se okrete govoreci: ,,0 slepe i budalaste macke, zar nije bilo zapisano i nisam Ii ja znao, kao i moji oci pre mene, da to sto od molitve, vere i II rnoljavanja silnog pada nisu misevi, vee kosti."

Ludak

23

DV A PUSTINJAKA

Stariji ce opet: .Ne zelim nista do pravdu i ono sto mi pripada, a pravda i. to sto mi po pravu pripada necu prepustiti pukoj sreci. Zdela mora biti podeljena."

Onda mladi pustinjak, ne mogavsi se dalje prepirati, rece: .Ukoliko ce ti biti po volji, i ako je ielis takvu, polomimo je .~~

Ali, lice starijeg se veoma smraci, te povika: ,,0, prokleta kukavice, ne zeUs da se svadas!"

Na osarnljenoj planini fivijahu dva pustinjaka koji obozavahu Gospoda i voljahu jedan drugog. Njih dvojica imadahu jednu zemljanu zdelu,j ona bese citav ovozernaljski posed njihov.

Jednog dana zli duh ude u srce starijeg pustinjaka, te on dade mladern i prozbori: "Vee je dugo vremena kako zajedno zivimo Dade vre-

_ .

me da se nasdvojica rastanemo. Hajde, podeli-

mo nasa dobra."

Mladi pustinjak, rastuzen, rece: "Zalosti mel Brate, sto isleS da me napustis, Ali, ako moras. ici, nek ti je volja", i. donese zemIjanu zdelu i pruf mu je dodajuci: .Podeliti je ne rnozemo, Brate, a u tom slucaju nek pripadne tebi."

Stariji pustinjak rece: nMilostinju ne primam.

Necu uzeti nista sto mi ne pnpada. Mora biti podeljena."

Mladi odgovori: "Aka zdela bude polornljena, od kakve koristi ce onda biti meni ili tebi? Ako ce te zadovoljiti, prepustimo sreci da odluci kome ce pripasti,"

o DA V ANJU I UZIMANJU

SEDAM "JA"

liveo jednom neki covek koji imadase toliko igala da bi mogle ispuniti citavu dolinu. I, jednoga dana mati Isusova mu dode i obrati mu sc recirna: .Prijatelju, odeca mag sina je poderana i moram je zakrpiti pre no sta se on llpUti u hram .. Zar rni l1eces dati jednu iglu?"

A on joj ne dade iglu, vee joj ocita slovo 0 Davanju i Uzimanju da ga prenese svom smu pre nego sto ode u hrarn.

U gluvo doba noci, dok lezah u polusnu, mo[ih sedam Ja sedahu zajedno i ovako sapatom razgovarahu:

Prvo Ja: .Ovde, LI ovom bczumniku, obitavah svc ovc godine, ne radeci nista drugo do obnavljajLlci njegov bol danju i tugu nocu. Ne mogu vise da podnosim sudbu svoju, i ustajem protiv nil'·"

I hlilgo .I a: .Tvoj zadatak je bolji od moga, hratr , jet" uu-n: jc udcljcno da bud em radosno Ja l1vog Imlaka. Smcjcm sc smchom njegovim i pevalli SI\'l:IIl' Silll..' njcgovc, i triput zakriljenim stopalillla pll'.~clII njcgove vedrije misli. Ja sam taj koji se mora pobuniti protiv iznurujuceg postojanja ,"

Trccc J[1: "A sta je sa mnorn, ljubavlju iskidaniru hi, plamenom bakljom divljih strasti i nevcrovatnih zelja? Trebalo bi da ja, 1a koje od ljubuvi pari, ustanem protiv ludaka ovog."

Cervrro Ja: )a sam najjadnije od sviju vas, jcr mi scm silne rnrznje i rusilackog gnusanja ni-

26

HaW Diubran

ludak.

27

sta drugo nije dato. Zapravo sam ja, naprasito Ja, ono koje je u mracnim pecinarna Pakla rodena, ono koje hi trebalo da se usprotivi sluzenju bezumniku ovome."

Peto 1a: "Ne, ja sam to, mislece Ja, mastovito Ja, Ja gladi i zedi, ono koje je prokleto da neprestano luta u potrazi za stvarima nepoznatim i jos nestvorenim - ja sam to, a ne vi, ono koje se mora pobuniti,"

Sesto Ja: "A sta je sa mnom, radnim Ja, ubogim radnikom koji strpljivim rukama i ieljnim ocima dane u slike pretvara i koji bezoblicnim stvarima daje nove i vecne oblike - ja, usamljenik, sam ono la koje ce se pobuniti protiv ovog neumomog ludaka,"

Sedmo Ja: "Cudno je to da svi vi zelite da se pobunite protiv ovog ludaka, jer svako od vas ima unapred odredenu sudbinu koju mora ispuniti. Ah, da barem mogu biti poput nekog ad

vas, neko 1~ sa utvrdenom ulogom! Ali, ja je ne-

rnam, ja sam Ja koje nista ne radi, ono koje u tisini sedi, prazno nikud i nikad, dok ste vi upo~ sleni ponovo stvarajuci zivot. Da li ste to vi iIi sam to ja, susedi moji, ono ja koje treba da se pobuni?"

Kada sedmo 1a tako progovori, ostalih sest Ja g~1 sa sazaljenjern gledahu, ali ne govorahu vIse, i. kako je noc dublje odmicala, jed no za drugim 0Il1i pospase, prekriveni novorn i srecnom pokorIIOSCU, AJi, sedmo Ja ostade zureci zamisljeno u prazninu koja je iznad svih stvari.

I!!

RAT

Jedne noci u palati bi priredena gozba. Naide covck neki koji se pokloni pred princem, te svi gosti pogledabu u njega. Videse da mu jednog oka ne rna, i da je iz prazne duplje krv telda. Prine ga upita: };ta se s tobom zbilo?" A covek odgovori: ,,0, prince, lopov sam po zanimanju, i ove noci, jcr je bez rneseca, otidoh da opljackam radnju onoga sto menja novae. Penjuci se kroz prozor napravih gresku i udoh u tkacnicu, i u mraku naletch na razboj te ostadoh bez oka. I sada, prince, zalucvam da pravda bude zadovoljena na tkacu,"

Prine posla po tkaca, i on dode, i bi receno da se jedno od njegova dva oka mora izvaditi.

1'0, prince", rece tkac, .odluka je pravedna.

Pravo je da mi jedno oko bude izvadeno, Ali, avaj! Oba su mi potrebna da bih mogao videti ohc strane tkanine koju tkam. Ali, imam suseda koji jc obucar, i koji takode irna dva oka, a u zanutu njegovorn oba rnu nisu potrebna,"

Tad prine posla po obucara, on se odazva, i izvndisc mu jedno oko. I pravda bi zadovoljena.

LISICA

MUDAR KRALl

U svitan je pogleda Ii sica senku svoju i rece: .Danas ell za rucak irnati kamilu." I celo jutro provede tragajuci za karnilom. U podne opet vide senku svoju i rece: .Ma, i mis ce dobra do- 6."

Jednom davno, II dalekom gradu po imenu V i rani, stolovase kralj koji bese i mocan i mislcn. I plasahu ga se zbog moci njegove, a voljihu ga zbog mudrosti.

E, sad - u SlI'CU tog grada nalazase sc bunar cija voda bese hladna i prozirna poput kristala, ill. kojeg se mestani napajahu, pa cak j kralj i svita njegova, jer ne bese drugog bunara sem log.

Noci jedne, kad svi pospase, vestica neka dode u grad i usu u bunar sedam kapi nekakve cuunc tecnosti, i rece: "Od ovoga casa, onaj ko hude pio iz ovog bunara postace lud."

Narednog jutra svi mestani, izuzev kralja i komornika, pise s bunara i poludese, kao sto vestiea prokaza.

Tokom tog dana ljudi u tesnirn ulicama i trgovLma ne radahu nista do sto saputahu jedni drugillla: .Kralj je lud. Nas kralj i njegov koruornik izgubise razum. Svakako da nama ne

J2

HaW Diubran

moze vladati Iudi kralj. Momma ga zbaciti s prestola . ."

Te veceri kralj naredi da se zlatni pehar napuni vodom iz bunara, A kad mu je pehar donesen, on pi, i dade komorniku svom da pije,

I u dalekom gradu zvanom Virani bi priredeno veliko slav lje jer kralj i komomik njegov povratise razum.

AMBICIJA

Tri coveka sretose se za stolom u gostionici.

Jcdan bese tkac, drugi drvodelja, a treci kopac. Tkac rece: .Prodadoh danas izvrstan laneni pokrov za dva zlatnika, Pijrno vina koliko nam du.~~I i ste ."

"A ja", rece drvodelja, .prodadoh svoj najbolji sanduk. Uzecemo j divno pecenje uz vino." .Ja samo .iskopah grab", rece kopac, "ali me gazda moj plati dvostruko. Uzmimo i medenja kc povrh svega recenog ,"

I citave te n06 gosuonica bi uposlena, jer cesto bi narucivano vino, pecenje i kolaci, I behu veseli,

Domacin trljase dlanove i osmehivase se zeni svojoj, jer gosti njegovi trosahu veoma, Kad napustise gostionu, mesec bese visoko na nebu, a oni hodahu putem, pevajuci i uglas vicuCi. DomaCi n i zena n jegova sta jahu na vratima i glcdahl! za njima.

.Ah!", rece zena, "Ova gospoda! Tako sirokih ruku i tako razdragana! Da nam sarno

34

HaW Dzubran

ki dan mogu doneti takvu srecu' Tada nas sin ne bi morao da bude gostionicar i ne hi morae naporno da radio Mogli bismo ga skolovati, da postane svestenik,"

NOVO ZADOV01JSTVO

Prosle noci izmislih novo zadovoljstvo, i, dok sam ga po prvi put isprobavao, andeo i daYO pohitase zumo kuci rnojoj. Sretose se na vralima mojim i svadahu se aka tog mag zadovoljsiva, jedan vicuci; "To je greh!", a drugi: "To jc vrlina!"

DRUGI JEZIK

Tri dana po mom rodenju, dok sam lezao u svilorn prekrivenoj kolevci, gledajuci sa zaprepascenjem i nevericom u novi svet koji me je okruzivao, moja rnajka upita dojilju: .Kako je mo je dete?"

A dojilja odgovori: "Dobra je, gospo, nahranih ga triput. Nikad pre ne videh tako maleno odojce, a tako veselo."

Rasrdih se i povikahr i.Nije tacno, majko!

Postelja mi je tvrda, a mleko koje pih gorko je ustima mojim, smrad dojke gadan je nozdrvama mejirn, i veoma sam jadan i nesrecan."

Ali, moja majka ne shvatase, kao ni dojilja, jer jezik kojim govorah bese jezik sveta iz kog dodoh.

Dvadeset j prvog dana mag zivota, dole su me krstavali, svestenik rece majci mojoj: .Trebalo bi da uistinu budd srecna, gospo, sto je tvoj sin roden kao hriscanin."

Iznenadih se j rekoh svesteniku: .Onda bi tvoja majka na Nebcsima trebaJo da bude ne-

Ludak

37

srecna, jeT ti nisi roden kao hriscanin." Ali ni svestenik ne razumese moj jezik.

I, nakon sto se pun mesee pojavi sedam puta, jednog dana prorok me pogleda i rece majci mojoj: .Tvoj ce sin biti drzavnik i veliki vod ljudi." A ja povikah: "To prorocanstvo je [azno, jer ja cu muzicar biti, i nista sem toga!" Ali, calc ni tada moj jezik ne bese razurnljiv, i moje zaprepascenje bi veliko,

Nakon tri i jos trideset godina tokom kojih mati. moja, dojilja i svestenik bejahu umrli (senka Bozja nek je nad duhovirna njinim), prorok jos uvck bi ziv. I juce ga sretoh 1I blizini kapija hrama, i dok razgovarasmo, on ce: .Oduvek sam znao da ces postati veliki muzicar. Jos u detinjstvu tvom prorekoh ti sudbinu." I ja mu poverovah, jer i ja u meduvrernenu zaboravih jezik tog drugog sveta.

Ludak

39

NAR

Onda osmo progovori, i deveto, i deseto, i potom jos mnogo njih, dokle svi uglas ne progovorise, a ja ne mogah razaznati nista usled mnostva glasova.

E tako se istog dana preselih u srce dunje, gde je semenki malo i. pri tom ne govore mnogo.

Jednom, d.ok zivljah u srcu nara, zacuh zmo jedno kako zbori:,Jednoga dana postacu drvo, a vetar ce pevati moo granama rnojirn, sunce ce plesati na listovima mojim i jako i divno ell biti kroz SV3 godisnja doba,"

Onda drugo zrno prozbori i kaza: .Kad bejah mlado poput tebe i ja misljah tako, a sad, kad sam kadar da premerim stvari, vidim da moje nade zaludne behu."

I trece takode rece: ,jNe vidim nista u nama sto obecava tako sjajnu buducnost."

A cetvrto rece: "Ali, kakva bi opsena nas zivot bio bez uzvisenije buducnosti!"

Peto kaza: ,l~emu rasprava 0 tome sta cemo biti kad ionako ne znamo sta smo sada?"

Ali, sesto odvrati:: "Sta gad da smo, to cemo i nastaviti da buderno."

Sedmo dodade: .Imam tako jasnu predstavu kako ce sve izgledati, ali nisam kadar da to pretocirn I.l reci,"

DVA KAVEZA

TRI MRAVA

U vrtu mag oca nalaze se dva kaveza. U jednom od njih je lav, kog robovi oca mog dovedose iz pustinje Ninive, a u drugom vrabac ko,)1 ne peva.

U osvit svakoga dana vrabac se javlja lavu: .Dobro ti jutro, brate zatoceni ."

Tri mrava sretose se na nosu coveka koji je spavao na suncu. I: nakon sto pozdravise jedan drugog, svaki prema ohicajima svog plemena, zastadose tamo razgovarajuci.

Prvi mrav rece: "Ova brda i doline najneplodnije su za koje znam. Citav dan tragah za zrnom kakvim, ali nikakvog ne bese na vidiku,"

Drugi mrav kaza: .Ni ja nista ne pronadoh, iako pohodih svako skrovito mesto i svaki proplanak. Ovo je, verujem, ono sto moj narod naziva mekanom, pokretljivom zemljom na kojoj nista fie rada"

Onda treci rnrav podiZe glavu i prozbori: .Prijatelji moji, sada stojimo na nosu Vrhovnog Mrava, mocnog i beskonacnog, cije je telo tako golemo da ga ne mozerno videti, cija je senka tako neizmerna da nismo kadri da utvrdirno odakle pocinjei gde se zavrsava, Ciji je glas toliko snazan daga ne mozemo cuti, a On je s veprisutan."

42

HaW Dzuhran

Kad treci mrav tako progovori, druga dva se pogledase i nasmejase. A u tom trenu covek se pomeri i u snu podize ruku i pocesa nos, a tri rnrava behu smrvljena.

GROBAR

Jednom, dok sahranjivah jedno ad svojih mr, tvih ja, naide grobar i rece mi: "Od svih koji dolaze ovde da sahranjuju sarno mi se ti dopa-

d: ...... "

as.

A ja odvratih: .Neizmemo zadovoljstvo mi cinis, ali" zbog cega ti se dopadam?"

.Zato 5tO:' rece on, "ani dolaze placuci i odlaze placuci, a samo ti dolazis smejuci s,e i smejuci se odlazis ,"

I ~

NA STEPENICAMA HRAMA

Slnoc, na mermernim stepenicama Hrama, videh zenu kako sedi izrnedu dva muskarca, Jedna strana njenog lica bese bleda, dok se druga crvenela.

... _--

BLAGOSLOVENI GRAD

U rnladosti mOJoJ receno mi je da u izvesnom gradu svi zive u skladu sa Spisima. Rekoh: .Potrazicu taj grad i tamosnje blazenstvo," A on bese daleko, te se dobro opskrbih za put. Po isteku cetrdeset dana opazih grad, a cetrdeset i prvog dana udoh u njega.

1, gle! Svi stanovnici imadahu sarno po jedno oko i po jednu ruku. I zacudih se, te rekoh samom sebi: "Moze li biti da stanovnici ovako svetog grada imaju tek po jedno oko i po jednu ruku?"

Uto spazih da i oni behu silno iznenadeni, jer se iscudavahu silno mojim rukama j ocima, I, dok medusobno razgovarahu, upitah ih: .Da li je avo zaista Blagosloveni Grad, gde svi ljudi zive u skladu sa Spisima?" A on] odvratise: .Da, ovo je bas taj grad."

"Sta vas je to snaslo," izustih ja, "i gde yam je des no aka i desna ruka? I ljudi behu dirnuti, i rekose: .Dodi j pogledaj." I odvedose me do hrama koji bese usred grada, a u njemu opa-

46

Halil Diubran

zih gomiJu ruku j ociju, sve sasusene, Tad rekoh: ;;A vaj! Koji to osvajac pocini ovo zverstvo nad varna?'

I rned njima se zacu zamor. Jedan ad njihovih staresina istupi i kaza: .Ovo je nase delo. Gospod nas ucini pobednicima nad zlom koje bese u nama." Povede me do oltara, a ostali nas sledahu. Ukaza mi na izgravirani natpis iznad oltara i procitah: "Ako te desno oko uvredi, izvadi ga i odbaci od sebe jer je za tebe bolje da dec tela rvog nestane no da celo tela tvoje bude prognano u pakao. A ako te desna ruka tvoja uvredi, odseci je i baci od sebe, jer za tebe je dobra da deo tvog tela nestane, a ne da citavo tela tvoje bude prognano u pakao ,"

Tad razumeh. Okretoh se okupljenima i povikah: .Jrna li ijedan covek if lena rned varna oba oka i obe ruke?"

A ani odvratise: "Ne, nijedan. Niko nije C1- tav, izuzev onih koji su odvec rnladi da bi mogIi citati Spise i razurneti njihove zapovesti."

Kad izadosmo iz hrama, smesta napustih Blagosloveni Grad, jer ne bejah odvec mlad, a mogah citati spise.

DOBRI BOG I ZLl BOG

Sretose se Dobri Bog i ZIi Bog na vrhu pla- nine. Dobri Bog nazva: .Dobar ti dan, brate."

No, Zli Bog ne dade odgovora.

Potom Dobri Bog rece: "Nesto si milose vo Ije danas."

.Da," odvrati Zli Bog, .jer ad skora cesto bejah za tebe uziman, tvojim imenom nazivan i sa mnom je postupano kao da sam ti, a to mi nije po volji."

Dobri Bog kaza: "Ali, i ja bejah pogresno za tcbe uziman i tvojim imenom nazivan."

I Zli Bog se udalji proklinjuci glupost coveciju,

Ludak

49

PORAZ

Porazu, moj Porazu, odvaini saputnice rna), Za{;uces pesme moje, povike i /utanja,

I niko mi sem tebe nece govoriti 0 lepetu

krila

,

Porazu, moj Porazu, usamljenosti moja i povucenosti,

.If ukanju mora,

() planinama sto gore u noci

- I niko scm tebe nece se uspinjati mojom strmom i stenovitom dusom.

Drab si mi od hiljadu trijum/a

1 sladi srcu mom od sve slave sveta.

Porazu, mol Porazu, samosvesnosti moja i prkosu,

Kro; tebe ja mam da jos uvek sam mlad i brzohodan, 1 cia ne hi irebalo da zaroh/jen bivam uvelim lovorikama.

l'oraiu, mo] Porazu, besmrtna snago moja, Ti i ja cemo se S olujom smejati,

I -;.ajedno cemo iskopati grobove za sv,e sto u nama pomre,

SI(Jjacemo pred suncem s voljom i bicemo sllni.

U tebi nadoh samocu

I radost da budem izbegavan i prezren.

Porotu, mo] Porazu, InO} .\jajni macu i stitu U tvojim ocima procitah

Da krunisan biu tapravo mai! biti porobljen A biti shvacen bit! poniien,

Da biti shvacen nije nista do dostici punocu neCiju

! popu: zrele vocke pasti i pojeden biii.

,.

NOC I LUDAK

. .Poput tebe sam 0 Noci, mracan i obnazen. lIodirn plamenom stazom koja je iznad mojih xnnva sto ih na svetlosti dana snevam, a kad god Iluga moja t1e dotakne, veliko hrastovo drvo izrustc ."

.,Ne, ti mi niposto nisi nalik, 0 Ludace, jer .los unazad pogledas ne bi Ii video koliko veliki otisak ostavljas na pesku."

.Poput tebe sam, 0 Noci, tih i dubok, i U SIru moje usamljenosti lei.i Boginja koja se porodiln, a u onorne koji je roden Raj dodiruje Pa-

kao."

.. Ne, ti nisi poput mene, 0 Ludace, jer jos drhtis pred bolom, a pesme ambisa te uzasava-

~. u

..Ill.

.Poput tebe sam, 0 Noci, divlji i uzasan, jer

moje su usi ispunjene povicima pokorenih naroda i uzdasima zaboravljenih zemalja."

.Ne, poput mene ti nisi, a Ludace, jer jos uvck svog manjeg ja za druga uzirnas, a sa svojim cudovisnim ja prijatelj ne mozes biti."

L,

52

HaW Diubran

J .udllk

53

.Popnt tebe sam, 0 Noc, 1 svirep i strasan, jer nedra su moja usplamtela zapaljenim brodovirna na mom, a usne moje ovlazene krvlju mrtvih ratnika."

"Ne; ti mi nisi nalik, 0 Ludace, jeT zelja za srodnom dusom jos je u tebi, i ti jos sarnorne sebi zakon ne postade .. "

.Poput tebe sam, 0 Noci, radostan i razdragan" jer onaj koji obitava u senci mojoj sad je opijen devicanskim vinom, a ona koja me sledi dragovoljno greh cini,"

.Ne, nisi rni nalik, 0 Bezumnice, jer tvoja je dusa obavijena sedmoslojnim velorn, i jer u ruci svojoj ne ddls srce svoje."

.Poput tebe sam, 0 NOCl, strpljiv i strastven, jer su u nedrima mojim hiljade mrtvih ljubavnika sahranjeni u pokrovu uvelih poljubaca."

.Da Ii si, Ludace, meni nalik? Da Ii si mi naIik? Mozes li oluju poput vranca uzjahati i munje se kao maca dohvatiti?'

.Poput tebe sam, 0 Noci, poput tebe, mocan i ~isok; presto je moj na gomili palih Bogova sagraden, i pored mene takode dani prolaze da celivaju haljine moje, a da me nikad ne pogledaju u lice."

.Da Ii si mi nalik, cedo mog najtamnijeg Sfca? Mishs Ii moje misli neukrocene i govoris Ii hcskrajnim jezikom?"

.Da, blizanci mi smo, 0 Noci jer ti otkrivas

vascljenu, a ja otkrivam dusu svoju."

LICA

Vidah lice sa hiljadu Iikova, kao i lice sa sarno jednim likorn, kao da je ukalupu drzano.

Vidah lice kroz ciju masku mogah prozreti i videti ruglo koje se ispod krije, kao ] lice ciju rnasku morah podici da vidim kako je divno.

Vidah staro lice izborano nistavilorn, kao i lice glatko na kome mnoge stvari urezane behu.

Poznajem lica, jer gledam kroz tkaninu koju aka moje tka j sagledavarn stvarnost koja se ispod toga nalazi.

VErE MORE

Dusa moja i ja uputismo se do velikog mo-

. ra da se okupamo. Kad dodosmo do obale, dadosrno se u potragu za skrovitim i osamljenim mcstom. Ali; dok hodasmo tako, spazismo coveka koji sedase na mrkoj steni uzimajuci prstohvate soli iz vrece i bacajuci ih u more.

.Ovo je pesirnista," prozbori dusa moja. .Napusti mo avo mesto. Ovde se ne rnozemo okupa-

I, ,,' I.

Nastavismo dalje dok ne dodo smo do jedne uvale. Tamo videsmo coveka kako stoji na beloj steni, a u ruci mu bese draguljirna optocena kutija iz koje uzirnase secer i bacase ga u mo-

I'l! ..

.,A ovo je optimista," kaza dusa moja. .,Ni 011 ne sme videti nasa naga tela .. "

Hodasmo dalje, i na plazi videsmo coveka koji je skupljao mrtve ribe i nezno ih vracao u vodu,

.Nc rnozerno se ni pred ovim kupati," rece moja dusa. "On je filantrop."

56

Halil Diubran

l udak

57

I tako nastavismo, Dodosmo do rnesta gde videsmo coveka koji pokusavase da pronade svoju senku na pesku. Veliki talasi dodose i obrisase je. AlE on je trazase s velikorn upornoseu.

"On je mistik," kaza dusa moja, .Ostavirno ga .. "

I hodasmo dalje, dok u malom zalivu ne videsmo coveka koji skupljase penu i stavljase je u posudu ad alabastera.

"On je idealista," rece dusa moja, .svakako da on ne .sme videti golotinju nasu."

I produzismo. Odjednom, zacusmo gIas kako uzvikuje: .Dvo je more! Ovo je duboko more! Ova je pro strano i mocno more!" Kad sustigosmo glas, bese to covek okrenut Iedima moru, koji drzase skoljku prislonjenu na uho, slusajuCi njen sumor.

I moja dusa kaza: .Hajde, nastavimo dalje.

On je realista koji okrece leda celini koju ne maze da sbvati, a uposljava se delicem,'

Tako mi nastavismo, A u mestu med stenarna, prekrivenim morskim rastinjern, bese covek cija glava bese nabijena u pesak. I ja prozborih dus: svojoj: .,Ovde se mozemo okupati jer nas on ne moze videti,"

.Niposto,' odvrati dusa moja, .,on je najsmrtonosniji od sviju. On je puritanac.'

Pot om se vel ika tuga namace na lice dusc moje, a onda se uvuce i u glas njen.

.Hajdemo odavde," rece ona, .jer nema osamljenog, skrovitog mesta gdc se mozemo oku-

- pari. Ne zelirn da ova] vetar podize zlacane kosc moje, niti da bela nedra svoja ovim vazduhom nosim, nih ell dozvoliti da svetlost otkrije moju svetu golotinju."

Uto napustismo to more u potrazi za Vecim Morem.

l.udak

59

RASPETI

liti zed ludaka do njegova sopstvena krv? Bejah ncm, te trazah od vas rane da moja usta budu. Bejah zatocen u danima vasim i nocima, te traI.ah vrata do vecih dana i noci. I sada odlazim, kao sto drugi, vee raspeti, odose. I nemojte misliti da iznureni smo od raspeca. Jer, moramo bi-

, Ii raspinjani ad strane vecih i jos vecih ljudi, izmoo vece zemlje i vecih nebesa."

Uzvikivah ljudirna: "Zelim da budem raspet!" Oni odvratise: .Zasto bi tvoja krv bila na rukama nasim 7"

I ja odgovorih: .Kako cere se na drugi nacin uzdici sem raspinjuci ludake?"

Oni pocuse ] bejah raspet. I raspece me urni-

fl.

Kad bejah postavljen izmed zemlje i neba, oni podigose glave da me vide. I behu uzdignuti, jer ne podigose glave nikad pre toga. Dok stajahu taka gledajuci me, jedan povika: .Zarad cega istd da se iskupis?" Povika drugi: "Za koji to cilj se ti zrtvova?" Treci fete: "Mislis Ii da ovom cenom kupis svetsku slavu?" Potom ce i cetvrti: .Vidite kako se smeje! Moze li takav bol biti oprosten?"

Odgovorih im svirna recima: .Llpamtite sarno da se smesih, Ne iskupljujem se, niti zrtvujem, niti slave istem. I nemam sta da prastam. MoriIa me zed silna, te trazah od vas da mi date krvi rnoje da se napijem, Jer, sta drugo moze uto-

ZVEZDOCATAC

SILNA CEZNJA*

U senci hrama moj prijatelj i ja opazismo slepog coveka koji je sedeo sam. I moj prijatelj rece: .Pogledaj najmudrijeg coveka u naso] tcmlji,'

Tad ostavih prijatelja svog i pridoh slepom coveku, te ga pozdravih, I razgovarasmo.

Nakon nekog vremena rekoh: .Oprosti na pitanju, ali otkad si slep?"

"Od rodenja,' odgovori on.

Upitah ga: ~,A koji put mudrosti sledis?", a on odvrati: .Ja sam zvezdocatac,"

Tad on polofi ruku svoju na nedra; rekavsi: .Posmatram sva ova sunca, rnesece i zvezde."

Sedim ovde izmedu brata svog, planine, i se. sue svoje, mora.

Nas troje smo jedno u sarnoci, i ljubav koja nas oa okupu drzi duboka je, jaka i cudnovara. Ne, dublja je od dubine sestre moje, jaca od snage brata mog i cudnovatija odcudll1ovatnosti mag ludila.

EOIl1 za eonom prode od trena otkadnas prva siva zora obznani jedno drugom, i iako videsmo rodenja, ispunjenja i smrti mnogih svetova, jos uvek smo mladi i zeljni,

Mladi smo i zeljni, a nemamo saputnika niti posete kakve, lako lefimo za zagrljaj spremni, utehe nemarno. Ali, postoji H uteha za obuzdavanu zelju i neistrosenu strast? Kada ce doci plameni bog cia zagreje postelju sestre rnoje? Kakva ce to bujica ugasiti plam brata moga? I koja jc to zena koja ce zapovedati srcem mojim?

• Zbog razlike u rode imenica pianina i mor» u srpskom i engleskom jeziku na ovom mestu nije bile moguce n jihovo ujednacavanje, prim. prev,

62

Halil Dzubran

U gluvo doba noci sestra moja u snu rornori neznano ime plarnenog boga, a brat moj izdaleka doziva hladnu i daleku boginju. A koga ja U SF1U svom dozivarn, to ne znam.

VLA T TRA VE RECE

Evome, sedim izmedu brata svog, planine, i sestre svoje, mora. Nas troje smo jedno u samo- 6, a ljubav koja nas veze je duboka, jaka i cudnovata.

Vlat trave rece jesenjem listu: .Pravis uzasnu , buku opadajuci' Remetis moj zimski san!"

List ogorceno odvrati: "Ti koja rastes i obitavas u niskim nizinarna, besumna zlovoljnice:

Ti ne Ziyis 1ll visim predelima i ne mozes nista reci 0 pevanju."

Uto list jesenji leze na zemlju i zaspa. Kad prolece pouovo dode, on se probudi - i bese vlat trave.

A kad jesen nastupi i kad je zimski san pore obuzimati, a iznad nje padase jesenji listovi, promrmlja sebi u bradu: "Oh" ovi jesenji listovil Prave takvu buku! Remete moj zimski san!"

OKO

...

OVA UCENJAKA

Jednog dana Oka rece: "Van doIina ovih vjdim planinu obavijenu plavicastom maglom. Zar nije divna?"

Uho pocu, i nakon veoma pazljivog oslusldvanja rece: "Ali, gde je ta planina? Ne mogu je cuti ."

Potom Ruka progovori rekavsi: pUzalud pokusavam da je osetirn ili dodirnern, ne mogu pronaci nikakvu planinu."

A Nos kaza: .Nema nikakve planine, ne rnogu je omirisati."

Uto se Oko okrete na drugu stranu, a ostali zapodenusc pricu 0 cudnoj varki Oka. I rekose:

"Mora da nesto nije 11 redu sa Okom."

Nekada davno, u drevnom gradu po irnenu

'Afkar zivljahu dva ucena coveka koji se mrzehu medusobno i omalovazavahu ucenja onog drugog. Jer, jedan od njih poricase postojanje bogova, dok drugi bese vernik.

Jednog dana njih dvojica se sretose na trgu, i sred pristalica svojih zapodenuse raspru i kavgu aka postojanja iii nepostojanja bogova. I, nakon visecasovne prepirke, rastadose se.

Te veceri nevernik ode do hrama, pokloni se pred oltarom i stade da moli bogove da mu oproste njegovu neznabozacku proslost,

A u isto vreme, drngi ucenjak, koji podrzavase postojanje bogova, spali svete knjige jer postade nevemik.

KAD JE RODENA MOlA TUGA

Kad moja Tuga bese rodena negovah je s paznjom velikom, bdeh nad njom s neobicnom neznoscu. I moja je Tuga rasla poput svih zivih stvorova, jaka, lepa j puna cudesnih ushicenja,

Voljasmo jedno drugo, moja Tuga i ja, i voljasmo svet oko nas, jer Tuga imadase dobro Sfce, a moje bese blago sa Tugom.

A kad razgovarasmo, moja Tuga i ja, nasi dani irnadahu krila, a noci nase behu snovima obavijene, jer Tuga imadase recit jezik, a rnoj bese fecit Tugom.

Kad pevasmo, moja Tuga i ja, susedi nasi sedahu na prozorima i slusahu, jer pesme nase behu duboke popur mora, a melodije nase behu pune cudnovatih secanja,

Kad setasmo, moja Tuga i jar ljudi nas pogledahu neznim pogJedima i saputahu reci veorna milozvucne. A bese i onih koji nas sa zavisell pogledahu, jer Tuga bese plemenita stvar, a ja bejah ponosan na Tugu.

l udak

67

Ali, Tuga moja umre, poput svih zivih stvorenja, a ja sam ostadoh, predan dubokom razmi.~Ijanju. Kad govorim, reci moje teske su mojim usirna. Kad pevam, susedi moji ne dolaze da slusaju. Kad ulicarna setarn, niko me ne pogleda,

. Jedino u snu svom cujem glasove kako saza Ijivo govore: .Pogledaj, tamo lezi covek ,cija je Tuga mrtva,"

) KAD JE RODENA MOlA RADOST

A kad Radost moja bi rodena, drzah je u narucju i stajah na krovu uzvikujuci: .Dodite, dodite susedi moji, j pogledajte, jer ovoga dana rodi mi se Radost: Dodite i pogledajte ovo milo stvorenje koje se smesilo na suncu!"

Ali, nijedan od suseda mojih ne dode da pogleda Radost moju, i moje zaprepascen je bi veliko.

I svakoga dana, tokom sedam punih meseci, oglasavah Radost sa krova, no niko ne pocu, I Radost moja i ja bejasmo sami, netrazeni, neposecivani,

Potom Radost moja stade da bledi i da umorna biva, jer lepota njena ne privlacase nijedno srce sem mega, niti usne druge ljubljahu usne njene,

Onda Radost moja nestade u sarnoci.

Sada se sarno prisecarn svoje mrtve Radosti secajuci se svoje mrtve Tuge. Ali, secanje je list jesenji, koji sumori neko vreme na vetru i potom od njega nema niglasa.

,

SA VRSEN SVET

Boie izgubljenih dusa, ti koji si izgubljen med bogovima, potu) me,

Blaga Sudbino koja bdis nad nama, ludim, lutajucim duhovima, potu} me,

Obitavam usred rase savrsene.]: nesavrseni. la, haos u ljudskom liku, skup razliiitih. elemenata, krecem se med dovrsenim svetovima - narodima potpunih zakona i cistog reda, Cije su misli probrane, ciji su snovi uredeni, i cije su vai]« umotane i zavedene.

Njihove vrline, 0 Boie, premerene su, grehovi njihovi izvagani, i cak su i nebrojene stvari kale prolaze kro: tamu onaga sto ni greh ni vrlina nije, zabeleiene i kaialogizovane.

Ovde su dani i noel podeljeni u naiin portasonja, vodeni pravilima neprikosnovene preciznosti.

Jesti, piti, spavati, pokriti nagost svoju, i potom U odredeno doba imuren postati.

Raditi, igrati, pevati, plesati, a potom miran leci, kad (\lsovnik otkuca odredeni cas.

10

Halil Dtubran

Ludak

71

Mislili tako, osecati toliko, a onda prestati niislit! i osecat! kad se odredena zvezda uzdigne Ilil ltorizontu:

()pUm':kati suseda s osmehom, darove deliti graciomim zamahom ruke, hvaliti s obarrtvoscu, krivui S oprerom, dU5U recju uniititi, tela dahom spoliti, a potom ruke oprati kad svakodnevni P": sao gotov bude.

Yoleti prema utvrdenom redu, rabavljati svo~ je najba/je ia na unapred zamisljen nacin, oboiavati bogove prikladno, veito pobudui interesovanje davola, a potom sve zaboraviti kao da su secanja mrtva.

Mastati s motivom, razmisljanju se predati s obzirom. biti srecan dragosno, patui plemenito, a potom pehar ispramiti taka da ga Sutra moie pono vo napuniti.

Sve {)ve stvari, o Boie, stvorene su s predumisljajem, rodene S odluinoscu, hranjene preciznoscu, vodene pravilima, usmeravane rarumom, a potom pogubljene i sahranjene na uobicajen nacin, J njihovi nemi grobovi koji u duii ljudsko] Jete cak su omaceni i numetisani.

Savrseni je to svet, svet savriene odlike, svet najvisih cudesa, najirelija vocka u Boijem vrtu, najveca zamisaa vaseljene.

Ali, iaito bih ovde bio, Gospode, ja, ieleno zrno neispunjenih strasti. pobesnela oluja koja ne trail ni istok ni zapad, rbunjen! deiic spaljene planete?

Zasto sam ovde, 0 Boie izgub/jenih duia, ti koji si izgubljen med bogovima?

BELESKA 0 PISCU

, Dzubran Halil Dzubran roden je 6. januara I X83. godine II selu Bsarri, okruzenom poznatim libanskim kedrovima lkoji se mnogo puta porninju u svetim spisima. Ime je dobio po svorn dedi sa oceve strane, prema tadasnjem obicaju. Di.ubranov otac je bio covek preke naravi, odan pitt! iigranju tavle \ .. Majka Kamila, led maronitskog svestenika, odigrala je znacajnu ulogu u imclcktualnorn sazrevanju svog sina. Vee od ranog dctinjstva usmeravala ga je na bavljenje It met nose u, d u bok 0 uverena da je okruzen je u komc S~ dele od najranijeg doba nade od presudtlog I.nacaja za formiranje njegove licnosti.

U dvanaestoj godini, zajedno sa majkom, polubratom Petrom i sestrama Marijanom i Sultanom, Dzubran ernigrira u Sjedinjene Amerieke Dr/,ave i nastanjuje se u Bostonu. petar izdrzava porodicu i ornogucava mladern bratu da se skolujc. Vee U ovom uzrastu Dzubran pokazuje il.razili talenat za crtanje.

74

Haiit Diubran

l.lll/u/.;

75

Dzubran 1897. godine odlazi u Bejrut na skolovanje, gde zavrsava skolu Al-Hikma'. Iz Bejruta ] 90 fl. godine odlazi u Pariz, kako bi se poducio sl ikanju, a u Boston se vraca 1903. godine po prispecu vesti 0 smrti sestre Sultane. Istc godiue ad tuberkuloze gubi i brata Petra i majku. Ovo je bio jak udarac za rnladog Dzubrana. Jedina uteha i oslonac bila mu je sestra Marijana, 1 -rako ce i ostati sve do Dzubranove smrti.

Po povratku u Boston posvecuje se umetnickoj karijeri. U arapskim casopisima koji izlaze u Njujorku i Bostonu objavljuje pesme i price. Meri Haskel, direktorka zenske skole r njegov mecena, 1908. godine pomaze mu cia ponovo ode u Pariz, na studije urnetnosti. Tamo je upoznao i vajara Ogista Rodena koji se 0 njemu veoma pohvalno izjasnio, nazvavsi ga Viljemom Blejkom 20. veka.

Nakon povratka 11 SAD preseljava se u Njujock kako bi bio blife centru arapske emigrant ske knjizevnosti i umetnosti. Osnivac je i voda grupe Udrufenje pera', koja je okupila vrsne

~ Ilj i I.CVtil ike, uglavnom sirijsko-Iibanske emigral·ijl'. Ova grupa znacajna je po tome stu je u .irapxku knjizevnost uvela nove knjizevne oblike I Il'nlL'.

II Njujorku je Dzobran proveo najveci deo ~vl)g !.ivota, ali nikada nije uspeo da sc od umrtnosti 1I potpunosti izdrzava.

l Inun je W. aprila 1931. godine od ciroze je-· trr II njujorskoj bolnici Sent Vinsent. Sahranjen _Il' It l.ibanu, u manastiru Mar Sarkis, koji je Manjalla D/,ubran kupila.

O;.lIhran je na arapskom jeziku napisao dela Ncvrst« {mUll (1906.), Pobunjeni duhovi (1908.), SIOlHlj(,!llI hila (19]2.), Suza i osmen (1914.), ()11~i(' (1920.) i Povorke (1919.).

Na englcskom jeziku napisao je dela Ludak (!,)lX.), Pr('(eeLl (1920.). Prorok (1923.), Pesak i I'{'IUI (1l)26.), lsus, sin covec)i (1928.), Bogovi :f'mU(' (Il)J 1.), Lutalica (1932.) i Prorokov vrt ( It).n.)..

--

- - ...... _

:/

~>' .

',.

: Madrasa AI-Hikl1U1. na arapskorn Skola rnudrosti, prim. prev,

J Udrezenjc pera, na arapskorn Ar-Rabita AI-Qaloll.li\·wl, knjizevna grnpa koja jc organizovano delov.ala izrnedu dvu svctska rata 11<1 IILI SAD. prim. prev,

BELESKA 0 PREVODIOCU

Dora Spasic je rodena 1974. godine u Pristi-IIi. lJ Bcogradu je zavrsila osnovnu skolu i gimII;II,IJU.

Na Filoloskom fakultetu diplomirala je na

gmpi za orijentalnu filologiju. Student je postdiplomskih studija (smer Nauka o knjiievnosti), Prcvodilastvom je pocela da se bavi po zavrsl'l.ku studija. Osim ovog, prevela je i delo "Pesilk i PCI1Q" istog autora.

SADRZAJ

,BI:IESKA 0 KNJIZl .5

1\ Md) POST ADOH LUDAK . . . . . . . . .. . . . . . . .13

BI)e IS

PIWATI~UU MOl ., 17

STRASlI.O . . . . . . . . . .. , . . . . . . . . • . . . . .19

MI·.SI·:CARI 20

MIIPAH PAS 21

"VA I'USTINJAKA , .. 22

() I )AVANJU I UZIMANJU 24

SI':'! lAM "JA" ...•. , .25

I~AT , 29

1.(Slt 'A .................,........30

MUDAH KRAU , .31

AMUICIIA .33

Novo ZADOVOUSTVO .35

I JI,~IJ( II .IEZIK ," . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

N ,1\ I{ , .38

IllY" KAVEZA , .•............ 40

Tid MRAVA , 41

( Iii{( mAR ....."..,.............. .43 N/\ STI'YLNICAMA HRAMA .....•... , ..... 44

80

Hali! Diubran

BLAGOSLOVE'NI GRAD , . . . . . . . . , . . . . .. . . .45

DOBRI BDG I ZLJ BOG , , .47

PORA?';. . .......••............. ,,' .48

NOG I l.UDAK "" , 5!

LICA '. , ...• , , ...•...... , , .54

VECE MORE ,... .. ,. ,. . . , .sS

RASPETI . .. . . . . ., . . . , . . . . . . . ., . . . . ,5S

ZVEZDOCATAC , , " •. , .. , 60

V v "

. ELlKA CElNJA " , , .61

VLAT TRAVE RECE , .. , , , .63

'OKO , " " .. " " 64

DVA UCENJAKA , .......•• , .•. , ••.... 65

KAD .liE RoOENA MDlA TUGA ., _ .. 66

I KAD JE ROOENA MOJA RADOST ..•• ,..., •• 68 SA VRSEN SVET . . . . • . . . . . .. , . . . . . .. . _ .69

BELE;'(KA 0 -.' - ,

~" , PISCU .. , , . _ , •••. 73

BELESKA 0 PREVODIQCU " " 77

H.alil Dfubran LUDAK 2004

Izdaje NARODNA KNJIGA ALFA Beograd, Safarikova 11

Za irdavaiia Snezana Mijovic

Lektor-korektor And cla I vanic

Virmanska prodaja 0111848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Velimir Milicevic

K.lub ciuuaca 0] IJ3229-1S8 Ruia Vasiljevic

Marketing Oll13227A26 Jelena Mojovic

Tirai.

1000 primeraka

.~tampa ALFA - Beograd

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful