You are on page 1of 188

Crvena kuga

Nezaboravnik Ni sa tomovima knjiga njima se, čini mi se, ne mogu odužiti Kome sve ne dugujem ovu knjigu! Živima, koji izađoše iz komunističkog pakla, dugujem poštovanje mrtvima, koji u njemu sagoreše, dugujem sve. Jesam li, pitam se, najviše dužan onima koji su za mene, još golobradog, najmlađeg Brozovog zatočenika u sremskomitrovačkom kazamatu, čuvali poslednje zalogaje hleba s nadom da ću preživeti i da ću verno opisati njihove patnje i njihovu smrt. Ni sa tomovima knjiga njima se, čini mi se, ne mogu odužiti. U ovaj NEZABORAVNIK, u ovu knjigu srpskih jada unosim Milunku Mačić iz sela Trudov, pod Golijom, čije mladalačko telo, dve godine po svršetku rata, "išamaraše" strujnim opekotinama i tako, polumrtvu, otpremiše u požarevačku robijašnicu da tamo bolno i lagano umire. Ovu knjigu dugujem i velikom duhovniku Mitrofanu Matiću igumanu manastira Čokešine, kome pripadnici umobolne komunističke ideologije iskopaše oči pa mu pod krvave duplje podneše Sveto pismo - da čita! Pomenuću i na ovom mestu protu i gimnazijskog profesora Savu Bankovića koji devetnaest krsnih slava, i devetnaest Božića i devetnaest Vaskrsa provede u sremskomitrovačkoj tamnici, i koji na svaki praznik, bez ijednog crkvenog znamenja, bez krsta i mantije, bez Molitvenika i Jevanđelja, otpoja svetu liturgiju. Ovu knjigu dugujem i Mirku Jeftoviću, s čudnim nadimkom Ćuslin, iz sela Mravinjci, kod Kosjerića, starom komitskom vuku pod komandom majora Tankosića, junaku s Mačkovog kamena i Kajmakčalana. Njega, osuđenog na kraći prinudni rad, po ciči-zimi, uoči Nikoljdana, njegove krsne slave, vezaše za drvo ukraj puta. Sutradan, na krsnu slavu, njegovo mrtvo, smrznuto telo, dadoše rodbini. U NEZABORAVNIK unosim i duhovnika Jeliseja Popovića, igumana manastira Sveta Trojica, pod Ovčarom, nesuđenog doktoranta, koga Brozovi i Staljinovi sledbenici sačekaše u zasedi pred manastirskom kapijom, ubiše maljevima i njegovo telo baciše u nabujalu Moravu. Dužan sam porodici Cvetić iz Visibabe, kod Požege, čijeg sina i brata Sretena, nesvršenog bogoslova, tek mobilisanog, ubiše na podmukao i zverski način. Podmetnuvši komade iscepane Staljinove slike uz njegovo vojničko uzglavlje -osudiše ga na smrt i rafalima iskidaše njegovo telo na tri dela: otac Budimir i stric Milomir u džakovima, tajnovito, preneše njegove ostatke i sahraniše blizu kuće. I Vasilićima iz Banjice, u čačanskom kraju, dugujem ovu knjigu. Njihovog Kostu, aktivnog oficira, koji se, po svršetku rata, neko vreme skrivao u stričevoj kući očekujući da se utemelje pravedni i nezavisni sudovi - streljaše mrtvog! Opkoljen u zemunici, Kosta Vasilić, ispalio je metak u slepoočnicu, što će Brozovog komesara razbesneti: kako je smeo da digne ruku na sebe! Kivan na mrtvog Kostu, komesar naređuje stricu d iznese sinovca, da ga prisloni uz zid kuće, zatim izgovara neku svoju presudu i naređuje da se ispali plotun prvo je, pokošen, pao stric Milorad a preko njega se srušio po drugi put ustreljeni Kosta. U NEZABORVNIK, u ovu našu tminu, koju vreme presporo razgoni, unosim još jedno svetlo ime: Stevana Moljevića, doktora pravnih nauka, poznatog advokata i jednog od

čelnika Srpskog kulturnog kluba, ideologa Ravnogorskog porketa i urednika ravnogorskih listova, štampanih u slobodnim srpskim planinama, koji je umro u petnaestoj godini robijanja. Dug sestrama Ružici i Dušici Njegov i naš ćelijski sapatnik, David Damjanović, u jednoj od svojih knjiga, objavljenih u Čikagu, navodi Moljevićev odgovor na ponudu komunističkih dželata da ga oslobode tamnice pod uslovom da se odrekne svog nacionalnog programa i svojih nacionalnih ideja: "Nema te slobode koja će me privoleti i nema te smrti koja će me uplašiti i navesti da izgubim obraz". Knjigu dugujem i sestrama Borisavljević, Ružici i Dušici, koje čelom dotakoše samo dno ljudske patnje a svojom jevanđeljskom dušom dosegoše do ISTINE i zvezda i među zvezdama na srpskom pravoslavnom nebu ostadoše. Četiri ratne godine pod nemačkom okupacijom borile su se za Srpstvo i Pravoslavlje - borile se srcem, dušom, umom i perom. Pred najezdom Brozovih i Staljinovih "oslobodilaca" otišle su u svet da otuda, iz tuđine, nastave bitku za nepromenjene ciljeve. Njihova neumorna borba traje šest decenija. U NEZABORAVNIK uđoše i sestre Pavlović, Bosa i Draga, još nepunoletne, koje otpremiše na Vardu, to strašno gubilište, pred sudiju Cicvarića, da im dosudi smrtnu kaznu zato što je njihov brat Mićko otišao s četnicima u Bosnu. S njima je, iste noći, pogubljen i užički maturant Jevrem Konstantinović. Knjigu dugujem i rodbini Veselina Petrovića, predsednika opštine u Divcima, koga komunistički zlikovci u ime Kominterne i za sreću svetskog proletarijata, testerom iskomadaše, kao trupce, u dvorištu njegove kuće. Dužan sam porodici Nikite Aksentijevića, banovinskog putara iz Sevojna, čiji je leš njegov petnaestogodišnji sin Dobrivoje - Doća, prepoznao među osamdeset sedam žrtava krvave vladavine poslednjeg dana Sovjetske užičke republike. I deci prote Janka Popovića, koji je Bogu i rodu služio u selu Brekovu kod Arilja, dugujem ovu knjigu: njemu, ocu sedmoro dece, presudiše Slobodan Penezić Krcun, Milovan Đilas, Petar Stambolić i Vladimir Dedijer. Protinica Darinka, noseći u utrobi osmo dete, jedva je, posle vađenja iz masovne grobnice, prepoznala njegov leš. Uđe u NEZABORAVNIK i gradski amalin Vaso, koji je prvi izgovorio reči "crvena kuga" i koji je sačuvao OBRAZ kad je odbio da na montiranom suđenju bude lažni svedok. Ovu knjigu dugujem i porodicama železničara Dragog Badžovića i Milana Todorovića koji glavama platiše istinu da je Gestapo uputio vagon novinskog papira u tabacima partizanskoj komandi u Užicu u jesen 1941. godine. U NEZABORAVNIK uđoše i gimnazijalci, dečaci i devojke iz Leskovca, Niša, Skoplja, Beograda, Čačka: Rastko Krstić, braća Vladislav i Lazar Knežević, Koča Kostić, Dragoljub Polić, Milojko Jovanović, Dara Radojičić… Oni prvi pružiše OTPOR komunističkoj tiraniji. Ovu knjigu dugujem familiji Petra Vujovića, poslednjeg komandanta Jeličkog četničkog odreda, čiju decu - sina Mlađena od dvanaest, sina Aleksandra Lekicu od četrnaest i kćer Danicu od osamnaest godina ubiše Brozovi sledbenici. Ubiše i njihovu majku Rosu u četrdeset petoj godini života. Utuli se kandilo i ugasi ognjište u kući Petra Vujovića. Petnaest meseci po svršetku rata. Ovu knjigu dujem desetinama hiljada sinova i unuka koji ne upoznaše i ne zagrliše svoje očeve i dedove, niti saznaše za njihove grobove.

Slučaj druga Vase Vaso nije shvatio ništa o čemu su mu oni pričali Ne, ne, Vaso, nećeš ti više, nositi tuđe kofere, ni svoje nećeš nositi, drugi će to raditi, a ti ćeš da zapovedaš… I pravedno je, i pošteno je da i ti uživaš. Radnička klasa je pobedila, radnici su došli na vlast nema više gospode, buržuja, bogataša, koji su i tebe eksploatisali, gulili kožu s tvojih leđa… Neki su, doduše, pretekli, živi su, uživaju u svojim kućama, imaju trgovine, kafane, radnje, a ti, Vaso, nemaš ništa. Ali, bude li pameti, bude li pravde, a hoće, hoće sigurno, jer narodna vlast mora da bude pravedna, oni neće imati ništa, a ti, Vaso, druže Vaso, imaćeš sve. I nećeš ti više nositi tuđe kofere, ne, nego će, bogme, bude li pravde, a biće, ova gospoda, ovi buržuji, ratni bogataši, koji su lepo živeli za vreme okupacije, nositi tvoje. Kad ti pođeš na partijski kongres, spakuješ u kofer svoje stari, kreneš na voz i ovako, kažiprstom, pozoveš nekog bivšeg buržuja i zapovediš: ponesi ovo do stanice, dobićeš bakšiš…. Gradski amalin, čijem se imenu, radi raspoznavanja obavezno dodavalo njegovo zanimanje, gotovo nezainteresovano sluša njemu nepoznatog čoveka u uniformi s nekim pozlaćenim širitima na rukavima i zvezdicama ispod njih, koji ga je u času kad je prolazio pored ove jednospratnice, udaljene pedesetak metara od železničke stanice, pozvao na kafu. Od ove priče Vaso nije shvatio ništa: celog života je od kako za sebe zna, teglio tuđe kofere, torbe i ko pre, one od pruća, iz kojih je, naročito za vreme okupacije, kad se u svemu oskudevalo, mirisalo nešto prijatno, gotovo opojno - hleb, primećivao je, ima najlepši miris, zatim jabuka, suvo meso… - Nećeš ti, druže Vaso, više nositi tuđe kofere - odzvanjaju u njegovom sluhu reči nepoznatog čoveka. - Biće u ovoj našoj novoj državi leba za tebe. I s lebom. Dobijaćeš platu, redovno, svakog meseca. Ne može Vaso da dokuči šta hoće ovaj čovek: ma kakva plata, dan i komad, na to je navikao i time je započeo njegov gradski život od kako se iz sela otisnuo, kad je motiku bacio i uskočio u „ćiru", onog što pućke i izbacuje gust dim i varnice. Nije se više u selo vraćao. Njegov otac nije se vratio sa Solunskog fronta, ostalo nešto zemlje, mogao je od nje da živi, ali zgrabila ga rakija, a ta veselnica, ne voli da kopa, ne trpi motiku. Otuda, iz sela, doneo je čudnu mešavinu jezika pa je zbunjivao gradsku gospodu kad bi rekao „vođe u ja da jednem", ili kad bi, uočavajući neku opasnost viknuo: „Biži otale!" I sada, ovog časa, Vaso sedi u mekanoj fotelji i sluša reči nepoznatog čoveka sa pozlaćenim širitima na rukavima vojničke bluze koji govori o nekom čudnom i neverovatnom obrtu u njegovom životu: - Imaćeš svakog meseca platu… Sluša Vaso, osmehuje se, kezi ona dva prednja zuba požutela od duvana, vrti glavom, ali ćuti. Nešto mu se čini da je ova priča šarena laža, neka obmana, da je to nešto tek onako, da se nešto priča i pričom ulepšava život. U jedno je, ipak, siguran: ovaj oficir je veliki budžovan, taj je sila i vlast, taj može sve! Zna Vaso i šta je plata, poznaje on i neke činovnike i radnike koji za svoj trud primaju platu, ali ne može da vidi sebe među pratežnicima" - to što ne vidi izazva u njemu opreznost. Nešto se, misli, tu krije, ali šta?

jeste. domaćin ili domaćica davali bi mu komadić slanine. pa hoće brzo da je otkloni: . mada je najviše bilo običnih drvenih sanduka ofarbanih suvom bojom. kako bi ti. buržuj. onog pšeničnog. pa on je.bojali su se tebe. uživaj i ne vodi tuđu brigu.Kuda. koji prema njemu nije bio loš. nisi ti mogao da uđeš u kafanu kad u njoj sede nemački oficiri i zajedno s gazdom krkaju jagnjetinu. trepće očima i kao čudi se rečima koje izgovara ovaj nepoznati čovek koji. gazdurina. Iz ovog razmišljanja trgoše ga oficirove reči: . i poče da se priseća kofera . Sve od tebe zavisi. nešto lukavo sprema. Najviše se.pita Vaso i istura kroz iskrivljena usta ona dva zuba. naročito. kad radnici dođu na vlast. zna Mališa da si radnik.Dabome.Vidi i onaj sa pozlaćenim širitima na rukavu da je Vaso zapao u nedoumicu. bre. ali te u svoju kafanu nije puštao. obogatio za vreme rata. kao nosač. tri puta uvezene kanapom.Moraš i ti Vaso. da se ne rasprsnu i da iz njih ne pokulja roba . tako mu se čini.Je li Vaso. kad bi doneo stvari tamo gde treba. samo je ovo ostalo. nego gledaj kako da zaradiš platu… Malo uplašen i malo nervozan Vaso utonu u fotelju. ali ne može da dokuči šta je i kakve veze on ima sa Mališom. Vaso? . da učiniš nešto za sebe. vičući: „Evo. dolazi voz. stoljnjake. bar neko vreme. Gospodine druže. mogao da uđeš . A što i da ne mrzi. . a nije.onih finih od crne. od platna i kartona. ne može sve vlast. bio loš ni prema drugima. igra se neka igra. Ti sada kuješ svoju sreću. sirotinja. ti znaš Mališu? .nastavlja oficir . . poznatim kafedžijom. mota se neko klupko. možda je i seljake ucenjivao. A to što si video ne zaboravlja se. a ti to najbolje znaš. istina ređe. na bele marame.Kako kuda. . nepošten. i one kofere što su mirisali na slaninu. žute i braon kože. a posle kao dobri saradnici i prijatelji poverljivo razgovaraju. nisi. nabavljao Mališa za njih. ispričati ono što si video. a ja vođe zanovetam… LJudi će pogledati okolo ima li me i ko će im kufere nositi… . mogao da zaboraviš takvu sliku: sede nemački oficiri. komade finog štofa. Vaso ćuti i netremice gleda u oficira. Jel tako? Vasu se učinilo da je red da i on progovori koju pa najpre iskapi ostatak rakije u čaši i taman da izusti reč začu se pisak lokomotive i on kao da je samo to čekao skoči i krenu prema vratima. znaš kako se kaže: svaki čovek je kovač svoje sreće. a što bi kad im je bilo lepo.Samo ti sedi.Kog Mališu? . da si pošten i da ćeš jednog dana. a možda su i Nemci otimali od . koliko je njemu poznato. gospodine… druže. još malo pa nestalo…" Nosio je.Ma znaš ti dobro Mališu Šlanja . Sve. mrzi radnike i mrzi ovu našu narodnu vlast. Vaso. začudo. na pršutu i uz put se nagutao tog lepog mirisa pa mu se. pa bi on toplo blagodario i tražio neki kutak u kome će na miru progutati koji zalogaj. Ali. dolazi voz Vaso oseća da se igra neka igra. kako bi ti.Zna i on tebe dobro.Taj Šlanjo je zao čovek.takvi koferi mirisali su na platno. i hleba bi mu davali. služi im lično Mališa.. sad će putnici. mogao ni da proviriš u nju. Nemci mu iz kafane nisu izbijali. zimi. Prenosio je on i one nabrekle.. Ali oficir veze dalje čudnu priču: . činilo da je sit. žderu i piju. Krkali. kao patriota. što su nosili crnoberzijanci i prodavali po seoskim vašarima ne iznoseći sve što imaju nego pomalo. Gleda Vaso u sagovornika. bogataš. Hitno je potom na sledeći voz ne bi li ugrabio još koju mušteriju. Oseća Vaso d se tu nešto vrti.

druže Vaso. tu sliku.Plata mora da se zaradi… Ko je u vabraci jal ko je činovnik ima platu. ali ne seća se da je ikad u njoj video Nemce. ovaj sa pozlaćenim širitima. ono što si video . pa ga donesu Šlanju . nosio je pljosku. Je li? Pa to je normalno: kako bi drug Vaso. kako da kažem. jal u vabrici. Vaso. gledao svojim očima.Ali za platu se radi . sedi za stolom. Nisam ja.ispeci ga za večeras. kafana je za to da se ljudi u njoj ugoste. jal na železnici… Dobra plata za pamćenje . kad je tako. možda ih je gostio. kad tamo sede gospoda nemački oficiri…. pa čekajući voz povuče dva gutljaja. u strogom centru grda sedi sa nemačkim oficirima i krka pečenje! Upamtio je dobro tu sliku.uglađeni. ali njemu slatko u duši. Šta jedu ti. radnik. i to dobru. zna se to. kažu mu. E. od tebe se traži samo da pamtiš. i kad su vrata širom otvorena i kad su zatvorena. da je njegova je. niko bistriji od tebe. nego šta. a i kako bi mogao da uđeš. grlić je virio iz džepa. pa ko ima para može i da ruča. dobijati platu… . bistar. Ako je iko zaslužio platu. Samo. a posle Šlanjo ustaje. možda. Tako je. član radničke klase. svestan radnik. da znaš. a kako da je ne upamti kad mu ova ovde.to je plata. . Vaso. A on. jedino ako je nekom kafedžiji nosio kofere od stanice do kafane. ovako: sedi Mališa Šlanjo u svojoj kafani. proleter. taj prizor.kezi se Vaso. pijuckaju i jedu… . upamtio bih i više od toga. bravo druže Vaso. Pamćenje čuva. on raspoređuje šta će da kupi… . puši se vruća jagnjetina ili prasetina. daje se plata. po ko zna koji put govori o tome. druže Vaso. ono što si svojim očima video. poznati gradski kafedžija. I jedu. svejedno. opušteni. bogatu. I ti ćeš. a oko njega tri nemačka oficira… Sede i piju. Ljuto u grlu. nije zalazio u kafane. Nagrada. tako je. da popiju.Nešto se radi.seljaka pa donosili Šlanju da im on priredi gozbu. ili od kafane do voza. ali ja ti kažem: jedu pečenje. On je. E. drugo Vaso. klanja se Nemcima i stavlja na sto flaše vina… Ti.Jeste. Čuvaj to što imaš. ne vidiš. Konta nešto Vaso u svojoj glavi .Veliš? . dobro pamćenje se nagrađuje. mogao da uđe u kafanu u kojoj se goste nemačka gospoda! To si dobro upamtio. Ma kažem ja sebi:pametan je naš drug Vaso. A ti imaš dobro pamćenje.Pa dobro. Možda je taj Šlanjo primao Nemce. Ti si to. Što da ne? Otmu seljaku svinjče .ovaj hoće da ja upamtim samo tu sliku: Šlanjo. niko sa takvim pamćenjem… . ne možeš da uđeš unutra. toliko glup. Kolika je. . leti i zimi. čije ime ne zna. Vidiš. klokoće niz grlo ljuta tečnost. Prvi mah njemu se činilo da stvarno gleda taj prizor: sedi Šlanjo za povećim stolom a oko njega Nemci . jedino ako mu izmakne dobra mušterija. Ugrabi i Vaso priliku da nešto kaže: . platu. To je pamćenje. voleo da cugne. musi Vaso. od tebe se neće tražiti da radiš.čudi se Vaso.Tako je. tada se naljuti kao ris pa potegne dug gutljaj.jeste. Niko bolji od tebe. mezete. ima dobro pamćenje… Plata. dabome. prolazio je možda i deset puta na dan pored Šlanjove kafane. treći retko. onda si ti. je li… Ne može Vaso nikako d se seti tog prizora . Dobro pamćenje se dobro plaća.

a bogme i plaća. brajko! Može on da bude i vlast. da on sada komanduje da neće više nositi tuđe kofere. tvoja država. sećaš se! Dosta! Sad je i ovo za nas. zapovedaj. red je da nešto prezalogajimo. u .Mališu i Nemce. borim se protiv Nemaca i domaćih izdajnika. piće. on bi da kaže da je gladan. odelo. Borim se za sirotinju. upamti druže Vaso. a mi sve! To je pravda. drugarski. bre. ceni se. . Mi smo sad drugovi. porazgovara i da mu kaže da je on od danas vlast! Vlast. uze samo parče hleba. a oni. Hoćeš. ti vukljaš tuđe kofere i kažeš: molim lepo. druže Vaso. da može da klikne: zbogom kolica. moj druže Vaso.Uzmi. osmehuje se. bogati. ali ne uzima. Gleda Vaso i snebiva se. gde ovo treba da odnesem… A ja. zbogom i mirišljavi koferi. za radničku klasu. sad si ti u toj državi vlast! Nikako Vaso da shvati da je on sada vlast. Dosta je pršute i pečenja pojeo Mališa Šlanjo s onim Nemcima. ponovo. tegliš tuđe bogatstvo a Šlanjo s Nemcima krka! Je li tako. ubrzo nepoznat čovek donese na poslužavniku jelo: dva tanjira pršute. drug Vaso je postao vlast! A kad si vlast imaš sve: stan. nego šta! Ti si mi najbliži. od juče ništa nije okusio. moj druže Vaso! Za tebe. slanine je. pisak lokomotive i ono kloparanje vagona koji lagano. ti ćeš za dobro pamćenje dobijati platu. Oni žderu. stvarno. Gleda u onu pršutu i pečenje. a nešto mu. kad njegov sagovornik reče: . još će da pita: ima li još? Tako.ne zna. sad se promenilo: on više ništa neće imati. a posle sve zahuktalije odmiču šinama i gube se u daljini. Pršuta je za njega bilo nedostižan san. Naredio sam da nam ovde nešto donesu. u stvari. To! Dosta je bilo njihove vladavine. I taman da tu reč i zausti i da krene. a pečenje ne pamti. za tebe. imao je svega u izobilju.smejulji se onaj sa širitima. hleba je bilo. pamti kad je poslednji put svoja dva požutela zuba zario u meso. a mi se raspričali. borim se. vruć hleb i bocu crnog vina. E. Šlanjo. protiv bogataša. Ne može Vaso. pa dva tanjira jagnjetine. ne može još da dokuči šta se iza ovoga krije. moj druže Vaso. Tu stanuje OZNA Pa gde je tu pravda? Gde? Ja u šumi. Eto.Hajde da se malo prihvatimo . nosačka.dosta su oni uživali. nego šta. sam smo ti i ja vlast! Okreneš ti ovako prst i kažeš: Ajde Šlanjo. Kaže da su za to potrebni zdravi zubi.šumi! Ratujem. ladno oko srca . najbolji. pečenje… Razmišlja o tome Vaso i ovog časa u kome čuje. ti si se naučio u životu.Ovo je bogato. a on. tu zbora nema: ti za dobro pamćenje. Uzmi. . Zaslužili smo ovo i ti i ja. ti si bio sirotinja. protiv buržuja i ratnih špekulanata. druge Vaso… Gleda Vaso svojim žiravim očima. ponekad bilo. ponesi ovaj kofer do stanice! I šta će on nego da nosi. nego šta! Nećeš ti više tegliti tuđe kofere i gledati ko će da ti pruži parče hleba i koju paru. To je pravda. gladan sam i ja… I. ne! Ovo je. mnogo dobra stvar.Pamćenje je. podne. Koliko li je vozova danas propustio od kako ga je ovaj čovek pozvao da s njim onako.Vidi. prosto ne dam da tu sliku zaboraviš . gazda. dabome da jeste. More. hoćeš.. ja što to tvoje pamćenje osvežavam. . kad je tako. ti na stanici. buržuji i ratni špekulanti . Platu. oskudevao u svemu. platu. da jede. . pripadamo istoj klasi i istoj vlasti: radničkoj i komunističkoj. poštuje se. radnička. ali on je sada gladan.

Pešići. Ne govori Vaso nikome da je upravo iz te zgrade izašao. u mešaju. otišao kod bakalina. nije. stavi jaja na kantar. jevrejski trgovac diže sidro i potraži grad u kome se jaja ne stavljaju na kantar… Najbolji Vasov prijatelj bio je njegov kolega Žika. i nazvana zelenom.bilo.OZNA". slivali seljani iz okolnih sela nudeći robu:čabrice od borovog drveta. Tu su se subotom . veli. ćase. crepulje. živelo se lepo i bogato u slozi i poštovanju. ječam i zob. kad to vide. da ne bi jedni drugima kvarili pazar pečenjari su. Neke je. Bakalin ne odbi pozajmicu. ponekad. ko stanuje u ovoj sivoj zgradi na desnoj strani. da su ga čašćavali i na nešto navodili. utegnute obručom. po navici. puši se!" Bilo dosta i trgovaca . Tu je. gujino sedište. niti je koga tužio. stanuje . izvede ga do ulice. s leve strane. razmišlja Vaso. s desne neke ustanove. okolo su. dobrog čoveka. od Nove Varoši. Sve to Vaso zna. bardaci i pržulje. kruške zvane jeribasne. bile kuće. trgovce i zanatlije. da pozajmi dva jajeta. čestitali mu na pamćenju.otuda je. pekare naročito i uz njih ugostitelje . omanji čovečuljak veoma prgave naravi umeo je da cikne i uvredi čoveka. dobre domaćine. a između njih . na svoje radno mesto.Pržuljevići. . koji Vasu dobro poznaje. kad je tome sezona. takođe drvenim ili metalnim da se ne raspadnu. mukala telad. Stojanovići Vaso je pazarivao kod sitnijih trgovaca u ove velike trgovine retko je zalazio. sede oni koji u jesen 1941. tope se u ustima… preko reke. konjima stizale kiridžije. osim kad bi ga zvali da im unosi tek prispelu robu: uvek su ga dobro nagrađivali. sačuvao dobro pamćenje. Mokići. prenosili žito. na stanici. uputi prema železničkoj stanici. krompir i jabuke. Između ova dva pazarišta stisla se zelena pijaca: tu se prodavala čuvena pršuta. toliko i kafana. sočne. Vaso se jednom ozbiljno naljutio na Žiku zato što mu je pred nosom preoteo mušteriju koja je pogledom tražila Vasu. ni svedočio: I sama zgrada suda bila mu je nepoznata. osvrće se i oprezno šapuće: "Ne daj Bože. na pazarni dan. zna jedino da je negde na žitnoj pijaci. niti je ko njega sudski gonio. Vaso se malo poslužio lukavstvom: pitao je jednog železničara. valjda. začudo. izgubio iz vida. znači. Sa Zlatibora i Zlatara. Uznemirilo se Vasovo srce:nikad sa sudom nije imao posla. stotinak pekara. možda i više. po dogovoru. rzali konji i kopitama udarali o čvrsto tle. baš prek puta drvare. u različito vreme izvlačili svoje pržulje i metalnom šipkom udarali u gvozdenu ploču vičući: Vruće. moj Vaso. u toj zgradi su grobari onih masovnih grobnica… Nekoliko dan kasnije specijalni sudski kurir pokuca na vrata jedne udžerice ispod gradskog groblja u kojoj je konačio Vaso nosač. Mirkovići. mada je ostala priča o njihovom pokušaju da se ovde nastane: jedan je. kad su komunisti došli na vlast. seća se dobro. kaže ta priča. A železničar. tu. potapša po ramenu i reče da nipošto onu sliku iz Mališine kafane ne zaboravi. komšije. odatle kuga pruža pipke i grabi ljude. mekane. Vaso se. na stočnoj pijaci blejali jaganjci i ovce. da ga nahrani onim đakonijama na koje nije navikao: Još mu se taj nepoznati čovek zahvaljivao što je. godine ojadiše grad i zaviše ga u crninu.U neko doba oficir isprati gradskog amalina. sve uredno poređano i lepo za gledanje. ali. nikome da se nađe u toj zgradi! Tu. odmah po svršetku rata. pre nego što se skućio. zanatske i trgovačke radnje. kajmak i sir u čabricama. ali posle dva gutljaja iz Žikine pljoske. na jedinom trgu u grdu. čak i mušteriju koja bi se preterano cenkala i pokazivala ćiftinske osobine: drhti kad se hvata za buđelar. čudeći se nepoznatom čoveku koji je hteo da ga ugosti. Jevreja trgovaca nije bilo. jaja i živina a najviše povrće i voće . zemljani lonci i ćupovi tamne boje. Tu.pijaca. pre rata. sve je brzo izglađeno i zaboravljeno. zna i neke ljude. zmijski splet.

poseti ga. Dobro si. zbunjen i uplašen ovim iznenadnim dolaskom. iznenada. otići će u sud.saopšti sudija suvo. vidim.Kad je dobio poziv ne može Vaso čudu da se načudi: što ga zovu? Kome on treba i kome može da bude svedok. mogao je da ostane u selu. zaboravio onu ratnu sliku: sedi Mališa Šlanjo a s njim. Čitajući taj poziv pa ne verujući svojim očima. trošio snagu. narod nagrnu unutra. kročiće prvi put u sudnicu. ni ukrao. Vaso. . Na optuženičkoj klupi primetio je Mališu Šlanja. pa krenuše hodnikom ka izlazu. Jedu. zbunjen i ošamućen. Vaso je. Kome da svedoči? Nema odgovora. da nadniči. da obrađuje zemlju. druže Vaso. ali niko mu za to nije kriv. ali nije mogao da se odupre rakiji: krčmio je očevinu i trošario… Kad se obreo u sudskom hodniku Vaso je primetio dosta sveta i pomislio da su svi oni pozvani da svedoče. može da svedoči. Podmetao je svoju grbaču. barabar. Pa. Ni ovaj nije znao više od onoga što piše u pozivu: poziva se kao svedok! Da dođe u sud dana toga i toga u toliko i toliko sati. pored tvoje kuće. neko se njime poigrava. nosio je kofere i torbe tamo gde mu se kaže.Prolazio sam ovuda. ni uvredio. sede nemački oficiri. dobro. dobro služi. mada. znao da su Mališu danima ispitivali. da su mu nemački oficiri bili najdraži gosti u kafani. pa ko velim da svratim i upitam za junačko zdravlje. a nadam se da te dobro služi i pamćenje. siguran sa. išao kod komšije da mu ovaj protumači šta sud traži od njega. još manje za ubistvo. Uveče. druže Vaso! . . međutim. sedela su još dva njemu poznata čoveka. Jeste on puki siromah bez svoga doma. pred onaj dan kad je trebalo da se javi sudu.reče sudija. sve je mogao. ali on je pošten čovek. . On ga uhvati za mišicu. ali se sudija obrecnu: . Svedok te Mališine saradnje s Nemcima trebalo je da bude Vaso. amalin. kresnu okom i . Ni ubio. pošto jedan stariji čovek i nešto mlađa žena pohitaše prema vratima. Vaso.Ne prilazi optuženom! Pored sudije. onaj sa pozlaćenim širitima: . U taj čas očeša se o njega čovek u dugom kožnom mantilu i Vaso brzo prepozna u njemu onog oficira sa pozlaćenim širitima. dobro.Svedoci neka izađu napolje i neka čekaju poziv! . Nisi. Kad se otvoriše vrata sudnice. samo klimnuo glavom kao da je hteo da kaže: ma sve ja pamtim.Zvaće te sud kad zatreba… Ne da Vaso obraz Ono dvoje ostadoše samo nekoliko trenutaka pred vratima sudnice. ne može da se seti gde ih je ranije viđao i čime su se bavili. i videće o čemu on. Ostade mu nejasno da li su i oni došli kao svedoci ili onako. koga je Vaso poznavao kao poštara. da su ga navodili da prizna saradnju s Nemcima. mogao je da napoliči.Izađi i ti. kakvi bakrači! Nije on ničiji svedok i ne zna ko ga je turio u takav spisak! Ne zna ni za čiji lopovluk. Nije tad. ništa ne zaboravljam… Jedva je tu noć nekako preturio preko glave. piju i razgovaraju…. iz neke druge potrebe. njegov poznanik. uđe i Vaso mašući onim sudskim pozivom. budio se i gunđao: kakav svedok. jeste nosač. bez svoje kuće. Zdravlje te. o čemu on može da svedoči. hteo je da ga pozdravi. ostade u sudnici.

a i da jeste pitanje je da li je pravo .Je l' tako? . traži da kažeš istinu i samo istinu. Za lažno svedočenje.propusti Vaso kroz požutele zube ovu rečenicu. uopšte. druže Vaso. da nije osuđivan. u ovom času.kao da je tim borama ispisana čitava njegova biografija . druže Vaso. a siguran je da su se oni do dolaska komunista na vlast bavili nekim drugim zanatima i poslovima koji sa sudom i suđenjem nemaju ništa zajedničko. trže. gurnuo ga u ovo prljavo kolo. koji mu ni ime svoje nije rekao. da je prvi put u životu ušao u zgradu suda. već si na platnom spisku! Čim se ovo završi.Pazi.reče sudija koji je sedeo između dvojice. zatreba li. budući da je optuženi Mališa zvani Šlanjo. a tu istinu. znao je i Vaso. Čim uđe Vaso stade uz vrata. Sudija je gledao i u publiku koja se. . pokazujući mu mesto gde treba da stoji. može da se dosudi oštra kazna… Dok ovo govori sudija gleda u svedoka.ovakvi su. Vasu. reče da je pismen.Od tebe se. jedini svedok u ovom sudskom procesu. zna samo Vaso. komešala i čudila ko je ovog čoveka. dođi da primiš platu… Šmugnuo je brzim koracima pre nego što je Vaso stigao da bilo šta kaže. samo istinu. gradskog amalina.Dakle. pogleda najpre po sudnici u kojoj je sedelo nekoliko starijih ljudi i žena. Žika će. jer je jedini svedok optužbe i. kome je stalo samo do istine. kao da hoće da ga uveri da je ovo sud pravde.pa se zagleda u sudije: učini mu se da ih sve poznaje.Ovde . da nikad nije bio svedok i da se čudi ko je njega "vođe" pozvao da dangubi dok vozovi dolaze i prolaze a putnici se muče tegleći svoje kofere… . tek nameravao da na ovom ročištu.Poznaješ li ti. .Tako. gradski kafedžija. Već je naslućivao da je ovaj kožnjak.Stani ovde i kaži sudu kako se zoveš. Vaso nije znao krajnji cilj ove ujdurme: trebalo je da se Mališa proglasi krivim i osudi na robiju i konfiskaciju imovine. pređe rukom preko već davno naboranog čela . Vaso izređa generalije. Vasu. zatim mu pogled skliznu na Mališu i sudijski sto.upleten u Šlanjovu sudbinu. Narodni sud ne može i ne sme da se bavi lažima i podmetanjima… Vaso se. da čujemo: od kada ga poznaješ i šta sve znaš o njemu… . misleći svakako da je Vaso priglup i pohlepan i da će dobro odigrati ulogu koja mu je namenjena. Jesi li razumeo? . Sudija dalje upozorava: . ali vidno zabrinuta. do vrha napuniti svoja nosačka kolica… Negde oko podne. .prošaputa: . pravo u oči. tako. Istina. ono što si video i čuo.kao zvono odjeknu u njegovom sluhu sudijin glas. navede svedoke odbrane. Nervozan i nestrpljiv Vaso je u sudskom hodniku razmišljao o vozovima: koliko će ih danas propustiti i koliko će mušterija izgubiti! Dok on dangubi. misli. Upleo je i njega. dovukao u sud i šta se od njega može očekivati. otvoriše se vrata sudnice i neko glasno izgovori Vasino ime. posle dva sata čekanja. . imali bar po desetak imena . optuženog? . . mada je od imovine imao staru predratnu kafanu i isto toliko staru kuću.Sud te upozorava da govoriš samo istinu. bez reči. naizgled. nema. druže Vaso.

Mališ. lepo čujem.Kaže: daj.kaže Vaso iskreno. čekaj. to.Nikad! . .Ti si. . znači.Nemaš čega da se plašiš.Koga si u njoj zaticao? . nakresane… Viđavo sam Raka kazandžiju. za vreme rata. kad Rako kaže Šlanju… . . o tome nam pričaj.Dobro. šta si u kafani video? . to nam kaži. .postavi sudija zamku. nisam ih upisivo u tefter .Ti reče da si i Nemce viđao… .Nisam zagledao goste. druže Vaso. Ko te je još čašćavao? . kažeš.potvrđuje Vaso. .Po potrebi! .O čemu pričaju? .oteže Vaso .Idu. kao da malo živnu. nego sudu! . .Pa… poznajem ga.Ne čujem. . na stanici.Po potrebi. onog starog učitelja sa Rosulja. svakojake. bio u dobrim odnosima sa optuženim? Vaso klimnu glavom. neka se okrepi… I ja. šta? . O tome. Ljudi šjede i piju.živ sam stvor. bogme. pa da me ubiješ… Šjede i pričaju… .smejulji se Vaso šeretski. Radišu opančara.pruži Vaso nadu sudiji. .Viđavo sam ih. ako. Kafana ko kafana. Kad si ih i gde viđao? .odseče Vaso ovu reč kao britvom. A kafana je za ljude… . kako se ono zvaše.Jesi li često navraćao? .viđao sam razne ljude. Ali čujem. na dušak.tiho govori Vaso .zainteresova se sudija . to je. de.upozori ga sudija. nego šta! . Malo onako. sudija. tako se meni čini.Pa . pred komandom… Njima nisam nosio kufere… . I nemaš potrebu da govoriš nešto što nije istina… . ulazio u njegovu kafanu? . pa onog Ćora iz Ljubanja. Je l tako Mališa? Nikad se nismo sporečkali… Bože sačuvaj… . nekad. idu.kaži. nego šta.procedi Vaso.Ja . nego šta.Dolazili su nemački oficiri i u Mališinu kafanu.Ne obraćaj se optuženom. .E. poznajem . . Kao i drugi ljudi. osmehujući se. nekad iz nužde kad me pritera u nužnik. . nije da nisam.I nemački oficiri idu u kafanu .Živ si stvor.nestrpljiv je sudija. .Za ljude.opet sudija podmeće zamku. Vole i oni da gucnu! .Pa… viđavo sam ih na ulici. šjednem pored šanka da i ja cugnem . Vaso. poznaješ optuženog odavno.ali nisam neka naročita posla imao š njim.odobrava sudija. druže Vaso. Znaš ga i iz vremena nemačke okupacije. . . o nemačkim oficirima u kafani optuženog. . . .Viđao si ih! .ređa sudija optužbe i očekuje da ih svedok Vaso potvrdi. Domaćinsku… .Ti. nego šta! . Kako je to bilo. nego šta . ne mogu da se šjetim.sudija malo povisi ton.Šta kaže. Dužan si da govoriš istinu.Ulazio..Ako.E.A nemački oficiri.osmehuje se Vaso. do dna. . .uočava i sudija da je Vaso oprezan. druže Vaso . bilo ranije.Ne znam . Jeli su i pili. Živ je stvor.Govori slobodno .Dobro. kažeš. Jesi li i tada. .kaže sudija i gleda u publiku čije je komešanje sve vidljivije. Vasu duplu na moj račun. Dobru je rakiju služio Mališa. gostili se i uživali . kako da rečem.Vaso.Vaso se malo isprsi. šapuću. . jesu li te i oni čašćavali? . neka bude nazdravlje . o čemu su pričali? .Ne znam.

da su nešto u poverenju šaputali… Prasak groma u sudnici A kad Srbin. ni site pečenja! Ni žedne. vlasnik kafane. da je pobedila sirotinja i da se sada sudi ratnim bogatašima… . govorili mi da sam i ja. Mogu ja da stojim. Vaso nosač. ni trezne. čak i glupo.Nikad ! . Nemce je prezirao. sada vlast. kojim slučajem. dok trepneš da odleti glava… A zašto bi Nemci ulazili u Mališinu kafanu. okupator je to. a bilo je i hotela . gradski amalin.to više nije bio onaj tihi. u stvari. . Vaso. obaveštava o komunistima. očigledno. naravno. Gleda čas u sudiju.Vaso ćuti. što se Mališe tiče.Sedi Vaso! .Ja Mališu znam kao poštena čoveka. nevičan ovom poslu. u doba okupacije svoje zemlje. ni gladne. Ako su. osuditi na zatvor a imovinu oduzeti. sudija! . On bi.Nikad! . Nikad! Još mi i platu neku obećavali. to je bio prasak groma koji ošinu sudiju i njegove porotnike.Vaso će malo smirenije. sarađuje s njima. Ako ima neke krivice što je držao kafanu . Nemci ulazili u njegovu kafanu . Vasu je. ponizni glas gradskog amalina. pričaće Vaso kasnije. može za čas. očevidno. siromašak. ljudima je činio dobara. . dakle. da čujemo kako je to bilo. sve ovo maglovito. kao Mališa nije toliko radovao porazu Nemaca. Vaso je tu da sve to posvedoči. da bi potom brzim pogledom obuhvatio publiku. bilo u njihovim rukama: i grad i ulice i kafane i ljudi… Niko se.ponovo Vaso i uspravi se koliko je mogao . druže Vaso. sve nekako namešteno. mogao da bude svedok da je Mališa dobar čovek. ili ću zvati miliciju! . kad ste mi na obraz udarili! Neću ja da šjednem dok vi tamo u vaše knjige ne upišete ono što sam rekao. kad je bilo boljih i otmenijih u gradu. koja sa strepnjom očekuje njegov odgovor. njihovom odlasku i konačnom oslobođenju. raduje se njihovim pobedama i svakako ih. međutim. Sudija. neizostavno.Neka.Ti si. Vaso. pre rata nikad se u kafanama nije oskudevalo… Sve je ovo. druže Vaso.sve je.treba ga. čas u Mališu.Sedi. ni pijane.viče sudija i pokazuje rukom rema sudnici u kojoj je bilo nekoliko praznih stolica. da ih niko ne čuje. želi da tu stvar privede kraju.Kako da šjednem. sedi s nemačkim oficirima i razgovara s njima tiho. pa u isti mah povikaše: .nije mogao da im zabrani. proletelo kroz njegovu glavu dok je kao svedok stajao pred sudijama. kako je optuženi služio nemačke oficire i kako je sedeo s njima i nešto im potajno šaputao . koji podmeće grbaču da nosi tuđe kufere izjavljujem: nagovarali su me da lažem! Oni smislili laž a podmeću je meni da je izgovorim pred sudom. . Nikad! Sudije skočiše kao vrelom vodom opareni.Neka. znači da je nešto potajno. nikakve kontakte nije s njima imao.Dakle.sudija. Da upišete u knjige da su me nagovarali da lažno šjedočim protiv ovog čoveka. Ja! Ja. . strogo poverljivo… A šta može biti poverljivo između nemačkih oficira i vlasnika srpske kafane ako nije reč o izdaji… Mališa. . sila.ima i drugih kafedžija koji su radili i za vreme rata i. pokušava da svedoka navede na one izjave na kojima je brzopleto zasnovana optužnica: da su nemački oficiri sedeli u Mališinoj kafani. što da ne?! Sve ovo treba isterati na čistinu: Mališa je sarađivao sa okupatorskom silom. da je i on sedeo s njima za istim stolom. a možda im dotura i spiskove onih koje bi trebalo d pohapse i odvedu u neki logor. A mogu mirne duše. po kratkom postupku. sve to gledao svojim očima. da se politikom nije bavio. . a ko se time bavio treba i da odgovara . . nikad ja nemačke oficire nisam viđao u njegovoj kafani. i da ih streljaju. . istina.

rizik . jedva uspeva da zapisničaru.ostalo je nepoznato. presuda unapred izrečena. Mislio je i na Vasu: ko je od ovog siromaška. kad se svet malo prikupio. čeka rasplet. dabome. imao nameru da nešto važno kaže. Niko ga ništa nije zapitkivao. ne završava krug njegovog života: ljudi će ga i dalje viđati na železničkoj stanici i na ulicama i. stao je ispred opštinske zgrade. s pljoskom u džepu od koje se nije rastajao… Vremenom. ovog amalina. Muče ga neka pitanja kojima ne može da nađe odgovor: zašto se prema njemu. što će se ubrzo potvrditi.zgrabila su ga dvojica kožnjaka i uvukla iza vrata zgrade pred kojom je stajao. očekivao da pokaže takvu čestitost… Čestitost? Hrabrost je to. i više od toga. malo se teturao. Vaso posle ovog događaja nije viđen najmanje mesec dana: da li je bio u zatvoru ili je u svom kućerku ležao sa oblogama na licu i glavi .kako se pričalo . počeo se na njen treći stepenik i odatle.Bog zna kojom će cenom platiti ovaj dan. zbunjen. Samo je istinski filozof. mada su Mališi. dahće. čekalo se samo da Vaso nosač potvrdi ono što su drugi smislili. koja nije mogla ni da zamisli ovakav obrt izdiktira samo jednu rečenicu: . nestajao je i onaj obavezni deo uz njegovo ime. možda više gladnog nego sitog. Građani su hteli da ga nagrade: Vaso nosač postao je Vaso filozof. već starijem čoveku. ovako ponašaju kad im je znano da nikome ništa nažao nije učinio. onaj znak raspoznavanja: nosač. gleda netremice u svedoka. mladoj. Umukla crkvena zvona .pojavio se jedne večeri na glavnoj ulici u vreme kad je na njoj bilo mnoštvo uglavnom mladih ljudi. Ja! Publika u sudnici se uskomešala. Nemce. kad je svet uveliko šaputao da Vaso nije među živima . dok optuženi Mališa desnom šakom pokriva oči i kao da tek sada shvata pred kojom se opasnošću nalazi. pravili prolaz. ošamućen. mogao da smisli onaj slogan o svakodnevnom puštanju iz zatvora. znači. kao sa neke govornice. Građani znaju da se i za ovih vrata u produžetku uzanog hodnika. Kad je stigao do raskrsnice u centru grda. a dobro je činio kad god je mogao. Da bacim ljagu na čestita čoveka. koja vode u zatvorski krug i sivu zgradu s debelim rešetkama na malim prozorima… Tu se. šta sprema čestitim ljudima i kako namerava da dođe do tuđe imovine… Sudija. Iz njegovog desnog džepa virio je grlić pljoske. plavookoj ženi. živela omladina! Živela OZNA koja me svakog dana pušta iz zatvora! Nije uspeo više ništa da kaže . montirano. ali je Vaso. pa su mu i mlađi i stariji. nije mogao ni da gleda a kamoli da s njima kuje zaveru protiv svojih sugrađana i svog naroda. što se više širio glas o njegovom poštenju i njegovoj hrabrosti.Samo vi upišite da sam rekao da je Mališa pošten čovek i da su me nagovarali da lažem. sve je tako reći bilo gotovo. Ali. oduzeli kafanu. kao okupatore. međutim. ubrzo potom. mislili su građani.Suđenje se odlaže na neodređeno vreme. sređeno.Živeo Bog. uvažavajući ga. da odgonetne one pretpostavke o svom iznenadnom nestanku posle svedočenja na sudu. uzviknuo: . Do ponovljenog suđenja nikad nije došlo. Sve je. što je svetu pokazao kakva je ta narodna vlast. bilo pripremljeno. nalaze još jedna. nekim zakonom. ovo što ih je obrukao.

čekalo se da nova vlast pokaže šta hoće. koji kao bele lađe plove nebeskim prostranstvom. oprezni. za neki položajčić. Ovo je druga godina života nove države. pa mešam tu kašu svinjama koje grokću i kroz ogradu. a preporučuju se. ali bi hteli da od te svoje odanosti imaju i koristi. ne može da korakne. sve razvijeno. Kod njih je. daleko od kuća. ne daj Bože… Trčim i nosim onu britvu kojom sam sekao bundeve. videvši moju zbunjenost. pokušava da ponovi pređašnje reči: . ubio Mlađena? Pa. pa se preporučuju za neko plaćeno mesto. a što se vida tiče. Poslujem u dvorištu. da i ona. gledaju žmirkavim očima. mračnom i opasnom. upadne sunce i namah razvedri težakovo čelo. osim mojih kumova. svezao mi se jezik. vidi se.ne zna se hoće li zima biti duga i oštra. ne vidim ga. zatvoreni u sebe. rat je odavno završen. unutarnji. ali se nisu obradovali novoj vlasti: bili su podozrivi. osvrnu se i jedva nekoliko promuca: . hvataju lako i brzo tuđe reči. Na žuto lišće napadao žut sunčev zrak i noga čovekova koračajući. voda vri u kazanu i ja oprezno dodajem žute kriške i pomalo mekinja. i za doušnike. koje obećava. Nemci su . kao pripremljeno. vele. u kući…Mrtvi… Dečak se naglo okrenu i otrča. sputanog jezika. Nisu. zažarila se i planina Jelica. i još koji mesec. ljudi se radovali porazu nemačke sile. sudaraju se i u taj razmak. i zašto. neki se osilili. naročito uši i naročito oči. ponekad se u utrobi planine. ali ja i dalje čekam da on ponovi reči. sočne. i novom. napredno. nove vlasti. možda.Osvanuo novi dan. praćene pogledom u nebo. uoči sve ono što drugi ne mogu ili neće da vide. u šoku. ne mogu da mu priđem bliže. dubinski deo.tu mogu najviše da pomognu novoj vlasti. ali se sve brzo utiša i život ostane nepromenjen. u oblake. da ponudi nešto više od parola koje su stalno isticane. Dečak.Čika Svele. dečak mi izmakao. ali ne mogu ni da progovorim. Ja. hvale se. da se predstave kao ljudi odani režimu. upalila se sunčevim zracima pa blista i onaj njen zagonetni. grabim napred. Jesen opustila skute. ostao sam bez daha. neka nabace još koje kilo . kao da tone u zlato. seckam britvom žute krupne bundeve. valjda. bar malo jače i razgovetnije.Ugrabih i ja priliku da verno prepričam ono što sam čuo od Svela Minića. kako je umakao rat i kako ne strepimo od okupatorske sile. zanemeo. čačanskog zanatlije i kuma porodice Petra Vujovića: . hitam kao da me gone nevidljive sile i mislim: ko bi ubio Rosu. Za koju nedelju. pred Zadušnice. i hoće li masti i mesa biti do sledećeg klanja… Prošla je već godina. čuju nadaleko . hoće da ućare. pa zanosno korača bremenita plodovima težačkih ruku i znoja i one večne čovekove težnje da iz zemlje izvuče plod. četvrtak. bogme.Ubili su Mlađena… I Rosu… Eno ih gore. Da vidiš. čuje i vidi ono što "neprijatelji" smišljaju i o čemu šapatom govore… U tom razmišljanju o minulom. ugledah bosonogog dečaka kako utrča u dvorište pa zbunjen zastade. ubili su… ubili su… Mlađena su ubili… Stoji dečak. i dečak. puni strepnje. lenje i nepomične. kroz njih i preko njih. Ne znam u selu nijednog Mlađana i nijednu Rosu. ne govoreći ništa ukućanima. granulo sunce. a i meni se od straha odsekle noge. posebno obdareni . oglase puške. Vatra se razbuktala. U šoku je. Za to su. ali ne mari. do čega joj je stalo. trčim za njim ne sluteći kako se zlo desilo. ko bi. biće spremne za posek. bogate semenkama.

mučenica. Nikog živog da sretnem i upitam šta se to desilo. prostreljenoj i iskidanoj mecima. da li je istina da je neko ubio Rosu i njenog najmlađeg sina Mlađena… Ne znam koje je doba dana bilo kad sam stigao kući Vujovića. pruža ruku prema voćnjaku i ja. uplakane. Jeste. pa kad budem iznad Trnave. moj kume Svele Miniću. one žene još stoje kao skamenjene. kakvog zločina… Uzimam u naručje mrtvog Mlađena. pa ću da ti mahnem krilima aviona… Iznosim. da sam se s Jelice sunovratio u ponor. u lokvi krvi… Pogledom tražim Aleksandra . ubijen noćas.otišli pre godinu dana. da sam bar trčeći kroz uvale nogu slomio . neme. hoćeš. njegove oči lagano otvaraju. zalazim u voćnjak i zastajem sleđen novim užasom: pred stablom šljive unakažena. štipkao me za uši. moj Mlađen. znam ja tebe. noseći Mlađena. leži licem na patosu. nisko. vidim kako si živahan i okretan. ma kako da te ne znam. u bunilu. od nesreće. svakako.ni petnaestu nije napunio… Svi su oni bili. bićeš kraljev oficir… Ama. majka njegova. Gde su Danica i Lekica. sluđene. maše ručicama… Kao da me pozdravlja. tek mu je dvanaest godina… Daleko je kuća Vujovića. preplašene. možda na Kablaru. godine. zašto ćute ljudi. da iznova gleda taj prizor… Ne ispuštam mrtvog Mlađena. nadnosio nad njim i čudio se kako nečujno diše. Mislim: koliko sam se puta. nema od bola. pred kućom nekolik o žena. a meni sve kraći dah i kraći korak. izvučena iz postelje. On je još dete. možda je u dubini Jelice. ti si me u rukama držao kad su me krstili u trnavskoj crkvi… U crkvi? Zašto sada ćute zvona trnavske crkve. Guši me u grlu. radovao se njihovim uspesima u školi… Sada ih u slobodi. u šumi je. pod stablom. sedeo mi je u krilu. da me je grom ubio. kako se. kakvo je zlo zadesilo moje kumove. dok je još bio u kolevci. niko da kaže šta se dogodilo. gde su Mlađenovi stariji brat i sestra. leš malog Aleksandra . kume. taj strašni prizor… Vrata kuće otvorena. Rose i Petra? Zašto su umukla zvona. ko bi sada ubio moju kumu i njenog sina.Lekice . ja ću. i ti ćeš. gde su još dvoje dece Rose i Petra? Za Petra ne pitam. bez reči. a bolje bi bilo da nikad nisam stigao. dao imena. prestalo je da kuca njegovo srce. znam sve puteljke i sve kuće u selu. kaže. prvog novembra 1945. hladno mi oko srca. bez glasnog jauka. pod njim lokva krvi… Rosa. Mlađena u dvorište. kume. ja ću da budem pilot. nosim ga u onoj njegovoj krvavoj košuljici.Lekicu i Danicu. kao da kaže: znam ja tebe. Stojim na vratima i gledam užas: Mlađen. kako si bistar i visok. Bože! Kakvog li užasa. do krova tvoje kuće. znam i sve domaćine. da me je usput pogodila srčana kap. govorio si. još je u šumi. biti kraljev oficir kao i otac što ti je… Hoćeš. oči otvorene. usta se u osmeh razvlače. prigušeno jecaju… Niko da progovori. idem gde ona pokazuje rukom.ne može. one. osmehivao se. krije se od potera… Jedna žena. pokazuje ona rukom. kao bebe. kakve nesreće. ne diše. kao da sedi. na mojim rukama. ako Bog da. ja ću da letim.ne bih video tu surovu sliku. Ipak. da se spustim nisko. lepa i u smrti… Leži u onom ubogom haljetku. zašto ne oglase da je moje kumče. iznosim ga onako krvavog. otrgnuta od sna… Na tri-četiri metra dalje. prislonjen uz zid. moj Mlađen. prislanjam. u tek započetoj komunističkoj vladavini gledam - . ali svoje lice ne okreće u tom pravcu . biram prečice. ko krije ubice… Kad je malo poodrastao. trčim. pored starinskog šporeta. leži Danica… Tek joj je osamnaesta godina. posle slatkog sna. kao da mi je nož u leđima i gvožđe na nogama. uvo na njegovo srce: kuca li? Moje kumče. u kući svojih roditelja. da me je zmija otrovnica ujela. krije se. svima sam kumovao. a ja mu govorio: isti si kao tvoj otac.

tako naredila vlast… Zato se sve muške glave kriju. mermerna stuba. ne ubija srpsku decu. Ova vlast je komunistička. Oni kažu da je to sada naš vlast. iz kojih više ni suza ne može da kane. počinjen je najveći zločin. Lagano i pobožno. kao da sam u hramu. Čija vlast? . Nemam koga da pitam ko nosi ovaj greh. ubijaju izrodi. zanemele od ovog čemera i jada.Naša .vičem onoj nesrećnoj ženi kao da je ona ta vlast i kao da je ona počinila ovaj zločin. Nije to naša vlast i nije narodna . ko pobi ovu dečicu. svoje piliće. srpsku decu. ponjavu da nađe i da pozove žene da iznesu Rosu. mrtvi. evo zločina nad zločinima. u stid. spuštam Mlađena pored Danice. narodna. nečije dete. kojoj dovikujem. noću. kao da je ona ogrezla u krv ove dece čija sam tela poređao jedno uz drugo. koji se zaustavio u grlu. izbijaju iz nje: ne sme. Nema Nemaca. nikad ovde ustaška noga nije kročila. stoje tu. pitam već iskidan i slomljen bolom. okrvavljena minule noći. kao tri odsečene mladice. otpadnici od nacije… Molim. noću. budu zajedno… . samo neke žene. kakav se ne pamti u istoriji. umiljato i s ljubavlju… Kažem: nigde muške glave. i majka njihova je ubijena . steže me kao obruč. zato se muške glave ne pomaljaju iz kuća. stoji na ivici voćnjaka. sigurno. ponovo. izvlačeći decu. u njihovom voćnjaku. iz postelje. još se iz tela njihovih cedi krv… Evo slike našeg užasa. da otrči do popa. arnautski odredi nisu ovde stizali… Jeste ovo srpska vlast. i valjda čekaju da muškarci izađu iz kuća i kažu koju reč i šta sada treba učiniti… Potonulo selo u zločin. njoj dovikujem da nađe neko čeljade. oduzeo mi se jezik.kaže ona žena s crnom maramom. Lekice i Mlađena. a kamoli da zvone crkvena zvona. i kaže da zvone crkvena zvona. krije se. njemu je već naređeno da ode iz sela… Čija vlast. Podignem i Aleksandra Lekicu pa i njega položim na onaj komad travnjaka .njih troje kao tri hladna.ubijeno je troje maloletne dece Petra Vujovića. a reči. molim je da nađe neko ćebe. okupljajući oko sebe svoju decu. ne gleda.jeste. Ni Nemci nisu ovako radili. na travi. ovu ženu isušenih očiju. naša vlast.vičem i dalje . potonulo selo u zločin. ni krik iz mene ne izlazi. okolo. nikako da podigne pogled. kao tri bora koja su do sinoć stremila k visinama… Nije narodna vlast koja ubija nevinu decu. ona je nenarodna. kroz prozore… Dovikujem jednoj ženi koja. koja nikome ništa nije zgrešila nego se svima sklanjala s puta.. evo najkrvavijeg traga zločinačke ideologije… Ona nesrećna žena. zločin koji je po svireposti nadmašio sve zločine nemačke i bugarske okupacione sile . i pop. petnaest meseci po svršetku rata u ovom kraju… Ne znam. iskidane. veli. nije. nisu ovako ubijali. zašto sam ovako usamljen. gledaju. ne mogu da objasnim. kao ukopana. mrtvu majku mrtve dece. ovako potajno.govori ona nesrećna žena i gleda me.mrtve… Zanemeo sam od bola. Ne ubija narodna vlast iz potaje. kao omča. u greh. u stid. nigde muške glave. ko ubija njihovu. ko na dušu svoju natovari ovaj zločin. najveće zlo. da oglase svetu da je počinjeno veliko zlo. narodna. dobru i pobožnu ženu. u greh. iz sna… Nema ovde druge vlasti . gledajući u njih kao što se u božanstvo gleda. Pa jeste . skriveni iza zavesa.evo ih na ledini. nevinu i čistu u svemu. prvog novembarskog dana. ali nije narodna. Neka i sad. oborila glavu. ako ga ima. niko ni da zakuka.. otišli su. zabrađena crnom maramom. da je iznesu na travnjak i polože pored Danice.

poslali svoje žene. nema za nju prepreke. presuđuju srpskoj deci u postelji. kao toliki drugi… I kamo sreće da su me ubili. u ponoć.dovikuje mi ona žena u crnini. ako za Boga znaš . u pogledu. seme mu se dabogda zatrlo. u nekoj jami bezdanici. kumo moja. Bog će se za to pobrinuti. ne zaboravite šta je Ozna rekla: Ko zakuka .Učiniše to uz veliki napor i uz tihe jecaje: boje se silnika koji su zanemarili Boga. na ledini. njive vam rađale samo pelen. zar je moja glava bolja od glava ove dece. bez sanduka i bez opela spustismo ih u široku raku. tajnovito. majke i sestre da izvide jesu li još tu oni koji su noćas iskazali moć na nemoćnoj deci i ženi Petra Vujovića… Dobri moj kume. upali u njegovu kući i odveli kćerku. i zločince kriju.ne bih dočekao ovo zlo. Sišlo im srce u pete. da ih neko drugi ožali i sahrani na seoskom groblju. Neće ostati tajna. iskopana grobnica za ubijene Vujoviće i da je neki domaćin pristao da ih preveze do groblja… Poređali smo ih nekako.. nema u njima Boga. Ima pitanja: ko pobi ovu decu i majku njihovu? Niotkud odgovora. neko reče da je dole. ko vas pobi. skrivaju se iz nekog neobjašnjivog straha. kako ih je rađala: Danicu. ona je vlast.oni. ne zna ona šta je . na groblju. nikad ovaj prizor.Lekicu i Mlađena. da su svi ljudi mrtvi. joj Lekice. strah izbi iz uplakanih očiju. nego će rafalom po svima. strah neopisiv: sad će Ozna! Neće ona da se raspituje ko kuka. pa pop.vičem. Ona može što poželi. Svele. Možda će Bog baciti prokletstvo na selo. kroz prozor. moj Petre... . upadajući u njihovu kuću i ubijajući ih bez milosti… Žrtve su tu. nigde krstače. Aleksandra . ali se brzo smiriše opomenute glasom iz gomile: .Ne izazivajte novo zlo. možda još nisu čuli za ovu tragediju. možda će to prokletstvo trajati sve dok ne otkrije ubice… Neko pronese glas da je popa zadesila velika nesreća . da je Trnava zanemela i da su svi njeni žitelji. luta pored reke i po vrbacima i vrzinama traži svoje dete. iz kuća ne izlaze. naoružani. decu ovu izrešetanu mecima… O užasa. joj. neka ubiju! . nema milosti… . do kraja života… . Svak se. mrtvi. najpre Rosu. a potom njeno troje dece onim redom. jer ne izlaze iz svojih kuća. joj Roso. na sve njegove muške glave. vidi se. prolama od moje vike: joj Mlađene. a ne znaju da neće moći da ga sakriju od Boga. Nebo se. osim ovih nekoliko pobožnih žena.to je upravo ono što želi ova vlast: da se svak bavi svojim jadom… Pribiraju se još neke žene. od majke njihove. Nema dželata. iz štale. krenuli za zapregom. čini ni se. nema ovog časa ni tvojih komšija. u nekoj jaruzi. o strahote.Neka me ubiju. Mrtvi su. ogleda se na čelu. najednom. biće ovde leševa kao pleve… Ozna se ničega ne boji. tvoji rođaci. ne bih video ovaj zločin. izbezumljen. ostali dabogda bez svojih najmilijih. za utuljeno kandilo u kući gardijskog oficira Petra Vujovića. čekaju da neko iskopa raku. pucnji. Čuli se. iza ćoška. svojim jadom zabavio .ubiće ga! Sve se. mogao sam i ja da ostanem iza neke vrzine. da je tmina oko mene. potom. gde god mrdnete. mučki presuđuju. Cvilim nad mrtvim telima mojih kumova i meni se čini da je ugaslo sunce. Šta čekaju? Neka me ubiju. kuće.Pa. Zakukaše neke žene. o greha li golemog! Kriju zlo. gorki vam plodovi nicali. udarali glavom o kamenje. . Danice. u kolenima. lutali selom bez puta. Nigde popa. da nisam među živima .Ubiće i tebe kao što su ovu decu pobili.Ćuti. mladu devojku. ovaj krvavi zločin ne izgubili iz vida. od tolikih glava koje su pale… Mogla je i moja da padne.. za ugašeno ognjište. prekrili nekom ponjavom. nema ni tvojih rođaka . Evo me. u muk pretvori. znaće se čije su ruke u nevinoj krvi ove dece. neka nišane iz potaje.neki nepoznati ljudi. pratio vas. uzeli pravdu u svoje krvave ruke i presuđuju. sila nad Bogom i ljudima.

iz dubokog sna izveli Danicu i Aleksandra u voćnjak i . Javili seljani sve do prvog novembra. mada ni u njima. Zauvek. nisu više bezbedni.Nisam . Ušunjali se u kuću. i kćer Danica. pa umukli. Godi mu da je iznova čuje. razumljivo je: kuda bi gardijski oficir ako ne pod zastavu onih koji se bore za kralja i otadžbinu… Petar se kolebao: predao bi se on kad bi bio siguran da će stići do suda . Petar digao ruku na sebe: našli ga. Otac njihov i starešina kuće. mada se i sada zna da ih je ubila slepa odanost Josipu Brozu. kućama. u jeku poljskih radova. Tragaće se za njihovim ubicama.izvršioci.pre njega bili poručnik Jovan Bojović i Miloje Mojsilović: prvi poginuo u opsadi Kraljeva u jesen 1941. snivali poslednje snove u životu i nikad niko neće saznati šta su sanjali. zarobili Nemci i streljali. od najdubljeg zla… Istog dana. grobova i spomenika. u kojoj su oslobodioci pobili njegovu porodicu. šta je greh i zločin. gardijski oficir Petar Vujović. ubici od zanata. maljevima smrskali lobanju. Ružičiću. bio petnaestak kilometara dalje. Poznavao taj domaćin Petra kao plemenitog čoveka: nije. ljudi. iako već po treći put sluša ovu priču. da se raziđu kućama.kladaru i njome žrtvi prerezao noge… Izdahnuo je u najvećim mukama. i sinovi Aleksandar . mrtvog. Ubila ih je ideologija zla .potrajaće dok je sela. a Kaplarević zgrabio testeru . voleo da svrdlom buši stomak svojim žrtvama… Tako presuđuju komunistički sudovi. Vezali nesrećnom Žarku noge i ruke. dozvoljavao da se proliva srpska krv. kao komandant. Nadajući se nekom smirivanju i osnivanju sudova koji će utvrđivati i dokazivati krivicu. dopao šaka Anđelković. godina. stiže do svake kuće i sluha seoskih domaćina: . Time su svedočili o svojoj odanosti najvećem srpskom krvniku… Muk o Vujovićima i njihovim ubicama nije dugo trajao: idućeg proleća. Kaplarević je uživao u mučenju: najviše je. znači. Govorio da je svaka srpska glava dragocena. između Kraljeva i Čačka. zločincu kakve Srpkinja retko rađa.Lekica i Mlađen. Pri kraju rata ostao Petar usamljen .Poludeo! . nije nikoga ubio ni ucvelio. Otuda.ubili. godinu dana kasnije. Vezu s ukućanima održavao preko seljana. Vujović bio poslednji komandant Jeličkog odreda . želja da se odavde sklone. šapat krenu podjeličkim selima. drugog. Umukli od tuge od neviđene nesreće.Jelički odred izginuo u borbama.Jesi li čuo kakvo je zlo snašlo ubicu? . nisu ni važni: mnogi su se tada utrkivali da ubiju. Petru Vujoviću u nespokojstvu izmicala 1945. a to što je bio pod komandom Draže Mihailovića. možda. Javljali Petru da su svi njegovi živi i zdravi: i žena Rosa. te stravične noći. Nije se sahranom završila priča o nevinoj deci i ženi Petra Vujovića . uveče.savest.odgovara upitani. Radošu Kaplareviću. na senari jednog bolećivog domaćina u Dragačevu.boji se da ga ne osakate onako kako su osakatili njegove saborce: Miću Ružičića i Žarka Anđelkovića. ostala samo nekolicina… Navodio taj domaćin Petra da se preda: ruke su mu čiste. Ubice došle iz potaje. četnik iz sela Lazac. ispod starog hrsta… Utuli se kandilo i ugasi ognjište u kući Petra Vujovića. godine. kao što nisu bili bezbedni ni mali Vujovići… Ubice iz potaje Spavali Vujovići. čim se predao. kažu. ovolika žurba. . Rosu i Mlađena ubili u kući.

Spavaju svi osim domaćina Tihomira Vasilića. prosto ga išarali opekotinama i ljutim ranama. pripadao je neko vreme Ravnogorskom pokretu. pod sumnjom zbog nekolicine četnika koji se lomataju okolo. Bog vidi sve! Priče do bola surove Ne mogu da se setim ko je ispredao one priče o Vasilićima. povremeno. Njivu sa pšenicom zasejao suncokretom. ali ne sakriše od Boga. svakako. bio je i na Ravnoj gori. kiteći stabla voćaka i nanoseći smetove na kućni prag. suncokret i malina… . . Ne trezni se. susretao se i s Dražom. rasturali snopove šaše. učini mi se da sam uhvatio početak. oficira i Dražinog saborca.Izašla mu Mlađenova krv na usta! .. peli se na tavan. njegov sin Radojko. danju povraća krv. da nema pojma o Kosti. pa povrh toga zasadio malinu. zavirivali u kokošarnik… Uzalud: nema Koste.Bog mu uzeo pamet. pekli strujom. Čini mu se da čuje nečije glasove i ponovo se. pa valjda misle da ih pomažu i Vasilići. da ti ljudi zalaze i u njegovu kuću… Pade mu na pamet da je kuća. Mučili i sestre Mariju. mada se pas. pre hapšenja. pretresali. istrajno i uporno. Istina. ovoga trenutka.Jutro tek svanulo. niko ne izvlači glavu ispod gubera i jorgana. magličasto. gonili na kuluk. Pribiram misli. nije ni trgovac Cvetko.Onaj drugi dva meseca nije izašao iz kuće . zatvarali. naprežem se. ko zna po koji put u njemu javi ona slutnja da je kuća pod prismotrom. . ne oglašava.Dobar je Bog! . i koji.otkriva sagovornik da selo zna ko su ubice. po šumaricama. duboko u dugu. ni s njegovim pripadnicima. od naših ljudi iz čačanskog kraja.Šapuće se po selu da taj nije jedini ubica. Otkud znaš? . ni prota Šišak.Ma. da je naoružan do zuba. Rane mu se na telu otvorile… . do bola surove: . da će me izvesti iz ovog betonskog podruma i tmine u njemu. ali se sve brzo iskida i rasturi.usred noći. To što pas miruje tumači tako da se oko kuće vrzmaju ljudi koji su i psu poznati . ove uhode zbog njihovog rođaka Koste. On kroz krajičke nezamrznutog okna pokušava da pogledom obuhvati dvorište. Grujančevog četnika. ali je i to bilo uzalud: tvrdio je. ukućani još u toplim posteljama. imaju jatake. nemoj. danju i noću.Kriju od ljudi.Eno ga i sad na njivi: čeka plodove… . ali otkako se rat završio. čak i da će me pustiti da zagrlim majku i oca pod uslovom da kažem ko je pripovedač . Ispitivali su ga. Danicu i Milanku i ostale ukućane .bilo bi uzalud: izdalo me pamćenje. zatrpao novi sneg. kome se krajem rata zameo trag: govorkalo se. Sve je zabatalio. zabadali gvozdene vile u stogove sena. možda. od nekoga ko pamti i zapisuje. da je viđen u šumama planine Jelice i oko Stjenika. Da sam ih čuo možda ranije. Sad čeka da mu na istoj njivi rode pšenica. da se neko šunja oko nje. neko obećao da će me osloboditi ovih muka.Vidi se. ali je i nju. lukav i opasan vučjak. ali ima dosta drugih Vasilića… . A priče. prevrtali krevete i posteljinu. ali su ga posle ostavili da na miru brine o svom domaćinstvu… A možda su. dalje. snežno i hladno. prebijali ga. misli Tihomir. Kad bi mi sada. Možda Isidor? Možda Neđo Vukić? Možda Božo Đokić? Aleksa sigurno nije. zalazili u štale. Nema Koste Vasilića. u pijanstvu pominje Rosu i Mlađena… Noću loče rakiju. nije imao nikakve veze i sa ovim pokretom. njih dobro pamtim. ili u rana jutra upadali u kuću.znači. ali da nikome ne čini nikakvo zlo.Stigle ga kletve! . Kostinog brata Stevana mučili u zatvoru. sinoć je načinio prtinu. da je živ i zdrav.

onih velikih. biće vremena. .I ti si vlast? . .A zna li ta vaša vlast da se u ovoj kući hrani dvadeset i dvoje čeljadi? . Nekolicina ljudi. uzećemo samo trećinu.Kakve stvari? . vlast! . a tvoj Bog neka i dalje gleda… Ubrzo potom Nika kroz prozor poče da izbacuje stvari na sneg: ćilimove. pred kućom Tihomira Vasilića. stoji grupa ljudi. krave. a iza njih.oglasi se domaćin. očiju ti? .pita Dragutin i smejulji se.cereka se Nika.pita dalje Tihomir. uprtiti na leđa. . već ljutit. jorgane.odgovori ovaj gledajući u svoje pajtaše koji pokazuju nestrpljenje: žure da obave ovo što su smislili sinoć na partijskom sastanku.Mi sada sudimo i presuđujemo.pita Tihomir i zagleda se u čoveka koji izreče ovu presudu. . Janko. . Narodna vlast je tako presudila… .Ama.Tako! Takva je presuda. .E. .Mi.A ko nas je to osudio. Davao si i šakom i kapom… . .Tužiću vas sudu. ima tu i vojnika i oficira.pita Tihomir smrknuta čela. zapovedi: .Šta je ovo.Mi smo sada bogovi. . vunu.Drug Nika! . . budalo! . rabadžijskih. Četnicima si davao dobrovoljno. ko? .Je l tako? . u koje su upregnuti konji i volovi. nemoj sada da ločeš. . svinje.Pa što ste došli? . . džempere. peškire.pita Tihomir drhtećim glasom.reče naposletku Tihomir i pozva ukućane da uđu u kuhinju i da se smire. u tor i u štale. čarape. evo.Ova kuća je osuđena da joj se oduzme trećina porketne imovine! . komunistička vlast! . Bog će vam suditi… .izdvoji se jedan iz grupe i isprsi. . nisi tada kukao.Narodna vlast! . povući za ular. Tamo ljudi čekaju.Kad drug Nika krene da otima Ova kuća je osuđena da joj se oduzme trećina pokretne imovine! I. . Tihomire.pita Tihomir dok okolo stoje preplašeni ukućani.Ti.odjekuje dvorištem domaćinov glas. mi. ostali.jedva izusti Tihomir.Bog vidi sve. znaš kako glasi naša presuda: trećina svega što se može natovariti na sanke. ljut što toliko dugo na ovoj zimi čekaju pred kućom. izvaljaj burad… .Nika. pobogu braćo? . dušeke.Došli smo za stvari! . onda otimajte! . cupka po snegu u dvorištu kuće i čeka da domaćin otvori vrata.Ostaće i vama dosta. trinaest saonica. brzo zatvarajući vrata za sobom. Ti. jesi li ti Nika.Nismo mi braća! . Vi. Ti.Mi smo i sud i svaka vlast.Punu ili praznu? .Pazi. ovo je otimačina! . u podrum.Tako! .Narodna vlast o svemu vodi računa! .Ha-ha-ha . . Prvoslave.viče jedan iz grupe. prihvatajte stvari. Zatim.Burad s rakijom. . osvrćući se okolo. Sve je organizovano… . ovog zimskog jutra. .nestrpljivo će Nika. . utovarite i terajte pred mesni odbor. . jedna iza druge. sukno. .ispravlja ga Nika. odaberi telad. kad je tako. . .kratko saopšti onaj u debelom gunju i rukavicama.uzvraća Nika. Dragutine. u dugom poretku.ljuti se Nika.odbrusi jedan u debelom gunju i vunenim rukavicama. jastuke… . povisi ton. poneti u naručju. ovce.

. noževe.De su volovi. . lonce.dovikuje Dragutin. .Vojnici i njihov starešina.I burad i kace! . pšenice. pronađe još dve. džabe plaćate doušnike. Utonuo Tihomir u razmišljanje. obavešten od doušnika da su volovi u štali.Kako skoro trećina? . dve kace sira iz mlekara. vraćaju na svoje mesto ono što je ispreturano. bili u štali. da uzmem manje nego što treba. neskrivene. zabi šake u drugu kantu. zadovoljan revnošću svojih pajtaša koje je on lično izabrao za ovu akciju i koji mu se obraćaju kao glavnom. Lako. .raportira Prvoslav .Slaba ti obaveštajna služba . niti šta uzimaju. Tihomir i njegovi sinovi. . trinaeste po redu saonice izmakoše iz dvorišta i kad Nika i njegovi pratioci. Poslednje što odneše bili su komadi svinjske i goveđe pršute. Kad poslednje. Nađe se na muci: da uzme još jednu možda bi se protivila partija. Ništa se od narodne vlasti ne može sakriti… .Dobro. Pokušaše da uhvate živinu. partija brzo misli i brzo rešava.Domaćinska je ovo kuća. da je sve pretražio. Žene tiho.Jesu li ovce oterane? . . činije.vojnici iskočiše iz kamiona i krenuše prema salašu. zahvati pregršt i istrese u neku isluženu vanglu koja je domaćici služila umesto korpe za jabuke. ne bi ti nipošto prodao onakve volove. Radojko i Miljko. netaknute za vreme posta i čuvane za božićne praznike.Oćemo li da iznosimo praznu burad? . ako. vratio se da odmeri ostatak.Skoro trećina… . da si ih klao i sušio pršutu . najbolje u okolini. .naređuje Nika. pa iznese vanglu i reče da je pokriju nekom krpom i uglave među ostale stvari… U taj mah dotrča Prvoslav i sav usplahiren reče da nema volova u štali. ali… nema volova. mogu da pogrešim.jetko kaže Tihomir. . kukuruza. Ponovi to još nekoliko puta. nema šta! . znam pouzdano.Bogata kuća. Ostaće i njima dosta… Nika je.Bogata! Zatim naređuje Dragutinu: . Nedoumica kratko traje.raportira Dragutin. vidim. da ostavi dve opet bi se protivila partija. a suvog mesa. za njim automobil .preračunava se Nika glasno.viče iz podruma Dragutin.uzvraća Nika pitanjem.i to bi znali. šetkaju po dvorištu: niti šta govore. kutlače. najagilniji čovek: tek što je izneo punu kantu masti. Svi čekaju da se Mijalko vrati iz planine. uđoše u kuću. i one pune do vrha.Slaba. pa Tihomir njihovo prisustvo tumači kao obezbeđenje otimačima. a trojica s ruskim šubarama. Volovi su od juče u planini. nekoliko džakova krompira i jabuka iz trapova. . čajnike.Znači da izguram i praznu burad? . Mijalko je s njima. Nika u međuvremenu pozva nekolicinu da iznesu džakove brašna. u nekim šarolikim šinjelima i mantilima. bez osvrtanja izađoše kroz kapiju. viljuške. izvlače drva.Sedam komata! . tri čabrice kajmaka. Reče da je video samo jednog vočića.A jeste li izneli punu burad? . drug Nika. ja odabro sedam… . osorno se obraća domaćinu: . seća se skorašnjeg neobičnog događaja: kroz otvorenu kapiju ulete nemački kamion. . jedan s kapuljačom. . pa Nika. vidi se. Tihomir seo pored šporeta i šakama pokrio lice. tanjire.Odvukli su dva sa iljadu litara rakije! . druže Tihomire? Juče su. ali kokoške i petlovi zalepršaše krilima i uz kukurikanje razleteše se po dvorištu. Dragoljub. dobro .Ima i nji dosta… .To je malo više od trećine . Nika. utovljenog vepra iz obora. a ti znaš presudu: trećinu svih pokretnih stvari… .Čekam da se vrate saonice.Nemo da me zamajavaš.Pa… ima dvaest ovaca. a on lično poče da iznosi šerpe. dobro promrzli. imaš dosta… Da si ih prodao naša bi vlast saznala kome. slanike… . bez roptanja.umiruje sebe Nika. možda bi ga iz nje isterali pa kuda bi posle. ne možemo živu ovcu da raspolutamo. . Danas bi trebalo da se vrate… .ljuti se Nika.Ako.govori Nika više za sebe.

doseti se Tihomir pa poče čudnom mešavinom nemačkog i srpskog jezika bio u minulom ratu u nemačkom ropstvu . njegovi ukućani umreti od glasi. Ova vlast je gora od kuge. jednog bi sigurno odveli na ularu… U taj mah i Tihomiru i njegovim ukućanima učinilo se da čuju riku volova pred kapijom. a ja upregoh sebe u jaram… Okolo stoje seljani i ćute. mnogo usta… Stade potom da prstom pokazuje usta i broji na prste: . onaj nemački oficir podiže ruku u visini šapke. slomio im ponos… Tihomir pozva ukućane da pod strehom kačare naslažu drva. veće i crnje od prethodnog: neko od komšija. . Sažalio se nemački oficir na toliki broj ukućana. možda i rođaka.Ajn. Strah ušao u ljude. oni zgrabiše prazan džak iz kamiona. i kukuruz. . Hoće da kaže koliko ih je u kući i da će. U tom času ukućani. i pšenica.Na dva kilometra od kuće . malo na srpskom. Čim to ubaciše u kamion. a Mijalko nemo. levi vo. Da su volove zatekli u štali. napraviše krug u dvorištu i izađoše na kapiju. ako odnesu žito. pa više za sebe reče: . i brašno. draj… I tako. "Zaprega" uđe u dvorište. oficir.otkrio je Kostino sklonište.Sve: i pšenicu.šapuće Tihomir. zaviruju i u naćve. pozdravi ga i reče dva puta: . ali stadoše kao ukopani pred strašnim prizorom: umesto desnog vola. ali prilično udobno: može neko vreme da se živi u njemu. a? . koji je uoči rata završio vojnu akademiju. dole malo skrovište. rodilo kao nikad: i voćka. malo na nemačkom broji do dvadeset dva. bez parnjaka. vosak. niko da ponudi vola da prevučem drva.Her. gleda u Tihomira i zabezeknute ukućane.Ovi otimaju sve . dakle. vunu i rakiju. I tada se dogodi čudo: oficir nešto naredi vojnicima. tanjire i šerpe. niko ni reč da progovori. i kukuruz. a žene sklopiše dlanove i molećivo pogledaše u oficira. pa brzo istrčaše napolje. nemački oficir.Prate ga Prvoslav i Dragutin. nabrekli salaši od žita. berićetna. i tikve . niks zito… Bite. izađoše iz kuće i ispuniše dvorište: deca zagrajaše. nešto im se nagučilo ispod gunjeva. . približavaju se salašu. kao krivac.da mu objašnjava stanje: . Istrča Tihomir iz kuće. Šaronje. u jarmu. . ugledaše Mijalka. sažalio se i odustao od namere da Vasilićima pokupi žito. skrivao u kući svog strica Milorada načinili neku vrstu zemunice. bogata. nose jorgane i kašike.Jesen na izmaku. otvor na zidu pokrili starinskim kredencom.Neće ni ovo zlo u Banjici večno trajati. i ovce… i kravu. . i čabrove pune sira i kajmaka. zito! . prate ga vojnici.eno ih još na njivi uz debele vreže… Uzimaju pšenicu i kukuruz. upališe motor. i povrće svake vrste. cvaj. i pasulj i praznu burad i prazne kace. otvoriše vratnice salaša i onaj džak napuniše klipovima kukuruza. žito .o jednom se govorilo da je dva dana i dve noći s visokom i krošnjatog oraha motrio na kuću . tegli i riče. valjda pištolji… Oni odvedoše Šaronju. kašike i viljuške Ide.izusti muklo Tihomir hitajući da oslobodi Mijalka. plaćenika režima . Ispostavilo se da se ovaj mladi oficir.Zito. Vasiliće ubrzo zadesi još jedno zlo. Onaj oficir ponovo podiže desnu ruku prema šapki pa sede u automobil i krenu za kamionom.Aha.Presreo te Nika. kao po dogovoru. .hukće Mijalko.

Žao stricu Koste, mlad je, neoženjen, devojke se prosto otimale o njega, onako stasitog i lepog… Još kad obuče uniformu sa dve zvezdice na epoletama milina je i pogledati ga. Ali, naiđe prokleti rat i Kosta se, pošto izbeže zarobljavanje, pridruži četnicima čim se oni pojaviše. Povede ga sa sobom Milovan Grujanac, da mu lepotom ukrasi odred. Bio, pričalo se, Kosta u mnogim bojevima s Nemcima i komunistima, bio hrabar, ali bio i pošten i plemenit: nikome, lično, nije nano zlo, nita tuđe nije ni pipnuo. Kad je Ravnogorski pokret doživeo slom Kosti se neko vreme gubi trag da bi se potom tajnovito obreo u stričevoj kući, smatrajući da će mu tu, neko vreme, dok se ne uspostavi pravna država i ne utemelje sudovi, biti najbezbednije, a posle će se, mislio je, predati, pa neka mu sude po pravdi. Njegove najbliže, oca Svetomira, braću Stevana i Radojicu i sestre zatvarali, prebijali, stavljali na svakojake muke, ali su oni sve istrpeli i ćutali. Toga jutra, bio Veliki petak, pred Vaskrs, vojska, milicija i Ozna opkolili Miloradovu kuću, ali opkolili i susedne, na krovove okolnih zgrada postavili mitraljeze, a nekolicina, nestrpljiva i besna, upala u kuću: u njoj, teško bolestan, leži stric Milorad, dok strina Lena posluje po kući. Na nju se, prvo, okomili: kažu joj da znaju gde je Kosta, ali hoće, vele da provere njenu iskrenost. Strina se uporno brani, govori da nema pojma o Kosti, da ga od svršetka rata nije videla, spremna je, kaže i da se zakune. Iako je potera sigurna da joj Kosta ne može i izmaći gori od nestrpljenja da se što pre dočepa mladog predratnog oficira i četnika Draže Mihailovića. Nestrpljiva jeste, to se jasno vidi, ali je i oprezna: ne bi da se izloži opasnosti, nego viče Leni da ona, bez ičije pomoći, pomakne onaj kredenac, pa ako Kosta zapuca neka ubije strinu… I dok se stric Milorad grči od bolova i straha, sluteći tragičnu završnicu, Lena gotovo premrla od straha i mršava kao grana kaže da nema snage ni metlu da uzme u ruke, a kamoli da pomera kredence… Jedan zamahnu da je udari, ali se predomisli pa je grubo opsova i reče da će se kajati. Dva-tri vojnika lako i brzo, bez naročitog naprezanja, gurnuše kredenac, onaj do vrata, i tako otkriše vratanca na zidu - tolika da čovek jedva može da se provuče. Sumnji više nije bilo mesta: Kosta je, zaključili su, iza ovi vrata. Ispod njih je, pretpostavljali su, drveno stepenište kojim se silazi u zemunicu. Guraju, opet strinu Lenu da otvori vratanca i da pozove Kostu d izađe bez oružja. Lena, u muci i očajanju, svesna da im je svima došao kraj, ponavlja svaku reč oficira Ozne: da je kuća opkoljena, da će se Kosti suditi, da će narodni sud utvrditi njegovu krivicu, da može biti oslobođen ako nije počinio zločin… Kako koju reč izgovori oficir, tako je Lena, nagnuta nad onim otvorom u zidu, ponavljala… Otuda, iz skrovišta, muk: ne oglašava se Kosta. Niko se iz potere ne usuđuje ni glavu da promoli kroz onaj otvor a kamoli da siđe u zemunicu. Jedan predlaže da bace dve-tri bombe i da tako okončaju Kostin život, ali oficir Ozne kaže da im je živ potreban: treba, veli, da otkrije još neke koji se kriju, a treba i pred narodni sud da izađe i plati cenu svojih zločina. Kolebanje potraja kratko, pa se onaj oficir osmeli, priđe otvoru i poče da viče: Kraljev oficir se ne predaje - Izlazi, Vasiliću! Kuća je opkoljena! Otkriven si, ako se predaš, spasćeš svoj život. Izađi bez oružja! Ne potraja dugo, pa se odozdo, iz tmine, začu Kostin glas: - Kraljev oficir se ne predaje! Zar živ u ruke Brozovih dželata? Nikada!

Poslednju reč proprati hitac iz revolvera i sve se ponovo utiša. - Ubi se! - izusti neko iz potere. - To ćemo tek da vidimo - vrti glavom oficir. - Moramo biti oprezni. Možda je ispalio metak uprazno, da bi nas navukao da siđemo. Lukav je, prepreden, opasan… Ako upadnemo u zamku, sve će nas pobiti. Lena se skamenila, stric Milorad ne može da priguši jecaje, vojska po okolnim zgradama još stoji s pripremljenim oružjem. Oficir nervozno šeta po sobi s otkočenim pištoljem, blene u milicionare, besan je na Lenu i Milorada. Ne zna šta da preduzme, kako da reši zagonetku. Kivan je i na živog i na mrtvog Kostu - nešto je bio naumio, sada vidi da mu je to izmaklo… Naposletku, kao da se dosetio, stade da zapoveda: - Ti, matori, ne prenemažući se, ustaj iz kreveta, ti babetino, ne cvili, jer ću te zveknuti da ćeš i svoje ime zaboraviti, a ti, vojniče, dovuci dvojicu muškaraca iz prve kuće. Ako se usprotive, udri kundakom u leđa i glavu. Tako! Moramo znati na čemu smo. Bolesni Milorad napreže se da ustane, ali se od prvog pokušaja skljoka u postelju, što oficira dovede do besa pa se u dva skoka nađe pored kreveta, prisloni cev pištolja u starčevu slepoočnicu i poče da sikće: - Ustaj! Ne misliš, valjda, da ću svoju glavu da stavim na nišan tvom sinovcu! Kriješ četničku bandu, zaslužio si robiju. Ma kakvu robiju, metak u čelo si zaslužio! Mesecima jurimo ovog bandita, ovog četničkog koljača koga ti hraniš i kriješ. Šta kažeš: ne znaš gde je, a? Ti ne znaš, a ja znam. Gde je? U tvojoj kući, u zemunici, rupa u zidu, vrata na rupi, a dole on, četnik, Dražin oficir! Ako za minut ne ustaneš, odneće te mrtvog… U to stiže vojnik i vodi dva mlađa, preplašena seljaka, drhte im ruke, klecaju kolena, bledi kao smrt. Videvši njihov strah, oficir pokuša da ih smiri: - Vi nemate čega da se plašite, vi ste u svemu ovome nevini, niko vas ne optužuje. Pozvani ste da nam malo pomognete. Ovako: provucite se kroz ovaj otvor pa stepeništem uđite u zemunicu. Dole je Kosta Vasilić, Dražin oficir. Možda je mrtav, možda ranjen. A ko to zna, možda je živ. U svakom slučaju, u vas neće pucati… Stric Milorad se nekako iskobelja iz postelje, sedeći navuče pantalone, vidi se da je u groznici, tetura se i šakama oslanja o zid. Strina Lena ukrstila ruke preko grudi, malo odigla glavu i nešto šapuće, kao da se moli Bogu… Ona dva seljaka gledaju onu rupu u zidu kao da gledaju smrt… - Prvo ti, matori! - zapoveda oficir Miloradu i gura mu u drhtavu ruku baterijsku lampu. Tako! Onda ti, babetino, pa vas dvojica. Tako! Sad ćemo da vidimo kome je došao crni petak i čija majka prede crnu vunu… Čim se Milorad provuče kroz onu rupu, Lena krenu za njim, ona dvojica mlađih seljaka prodenuše se posle dva pokušaja: uzan otvor za njihovu debljinu. Oficir i vojnici drže pripremljeno oružje s cevima prema otvoru kao da će odozdo, iz zemunice, banuti ne samo Kosta Vasilić, nego pitav odred Milovana Grujanca. U tom napetom iščekivanju začuše, najpre, Lenin lelek, pa neko nejasno tumbanje i najzad jedva čujam Miloradov glas: - Kosta je pokojni! - Šta kažeš - viknu oficir držeći se malo podalje od otvora. - Mrtav je, mrtav! - viknu malo glasnije Milorad, a ona dvojica seljaka to potvrdiše.

- Majku mu četničku, kako nas je nasamario! - grmi oficir očigledno nesrećan što je Kosta sebe lišio života. - Pogana četnička sorta! A mi hteli d mu sudimo, da ga ispitamo za ostale četnike, za jatake. Ali, neka, može mu se i mrtvom suditi. Ne stišavajući bes, oficir viknu što je jače mogao: - Iznesite tu mrcinu! Vojska i milicija još stoje oko kuće, na krovovima tri okolne zgrade zalegli mitraljesci, niko od seljaka ne sme da prekorači kućni prag i izađe da nahrani stoku. Sve je nemo i niko možda još ne sluti kraj krvave drame u kući Vasilića. Još manje slute ono što će uslediti i što će zaprepastiti sve ljude u ovom kraju. Dok oficir čeka da iznesu Kostu, odozdo dopiru komešanja, uzdasi, lelek, stenjanje, pa oni opet slabašni glasovi: - Ne možemo… Težak… Ne možemo ni da ga podignemo… - Vucite ga za noge! - naređuje oficir. - Iznesite ga kako znate! Ajde vi mlađi, gde vam je snaga, ne bojite se, valjda, mrtvog Koste! - Ne vredi, trudimo se, tesne stepenice - dopiru iz zemunice iskidane rečenice jednog od dvojice seljaka. - Slušajte vi dole! - grmi oficir. - Slušajte me dobro: ili ga izvucite, ili ću baciti bombu i pozvati celo selo da izvuče vas. Rekao sam: zgrabite ga za noge i izvucite! Odmah! Posle nekog vremena, oznojen i bled, pred otvorom se pojavi onaj mlađi seljak, držeći beživotnog Kostu ispod ramena vojničke bluze, a onaj stariji gura napred držeći mrtvog za noge… Muka se umnoži kad je trebalo da presaviju Kostino telo i da ga proture kroz otvor zemunice. (Svedoci će pričati kasnije, istina šapatom, da je to provlačenje trajalo čitava dva sata). Kad su ga, najzad, položili na patos pored kredenca ukaza se strašan prizor: leva strana Kostinog lica čista, gotovo svetla, desna krvava - iz slepoočnice još curi krv… Milorad i Lena skrušeno stoje pored njega kao da mu odaju poslednju počast. Seljaci iz komšiluka, ona dvojica, molećivo gledaju u oficira s nadom da će ih sada pustiti da odu svojim kućama. Oficir, međutim, nešto smišlja, niko ne zna šta, ali vidi se da ovo nije kraj. Kraj će odrediti on, oficir, gospodar u ovoj kući i gospodar mrtve Kostine glave: naređuje da iznesu Kostu i da ga prislone uz zid kuće. Da mrtvog čoveka prislone uz zid, da stoji! Kako će mrtav čovek da stoji - to niko ne sme da pita, ali se to mučno pitanje ogleda u prestrašenim očima. Nešto je smislio oficir Ozne, ima neki plan u svojoj glavi i hoće da ga ostvari u svemu i do kraja. Kosta jeste mrtav, ali je svoju smrt je sam izabrao, on je pucnjem iz revolvera prekratio svoj život. I to je ono što je razbesnelo oficira: kako se usudio na taj korak, otkuda mu pravo da on odlučuje o svom životu, trebalo je da to prepusti njemu, oficiru Ozne! On o tome odlučuje, a ne Kosta, sve mu je svojom smrću pokvario, sve! U Sovjetiji, odakle je on došao - bio tamo na kursu za mučitelje i ubice - to ne bi moglo da se dogodi, niko tamo ne sme da digne ruku na sebe, zna se ko tamo gospodari ljudskim glavama… Ali, neka, što je - tu je, učiniće ono što može…

Zločin na Veliki petak I evo, čini ono što može: naređuje da Kostu iznesu i prislone uz zid stričeve kuće. Naređuje vojnicima, miliconarima, onoj dvojici seljaka, Miloradu i Leni. I onim mitraljescima

taj opasni jatak da mu pokvari ono što je smislio. Stric Milorad i trupac dovoljno! Niko još ne zna šta hoće oficir. ostavljajući pustoš u domovima Vasilića. Svi hitaju da izvrše naredbu. U istom trenu. hvatajući ga ispod pazuha krvave oficirske bluze. ističe novinar. kad su opkoljavali kuću. mogla bi da izgubi svest i da padne pored Koste .Ti si. To je sve što stoji ispod zastrašujućeg naslova. rađenom po diktatu političkih komesara. Kuga. Mirkoviću je. na dan raspeća Gospoda našeg Isusa Hrista. za koji minut. pridrži. Ko pisne biće zakopan pored Koste. dovoljan Milorad. stric Milorad. pa je i on ušao u scenario: dobro će doći da njime podupru Kostine noge. na Veliki petak. Nema ni svedoka optužbe. suđeno po Uredbi o vojnim sudovima od 24. pošto je minula opasnost siđoše s krovova. ipak. ni svedoka odbrane. gradskom trgovcu i predratnom predsedniku opštine. Milorad drži sinovca ispod desnog razmena. I to je bilo dovoljno da se Andriji Mirkoviću. s leve . kao oficir Drže Mihailovića. sa strane. niko ne zna njegov scenario i njegovu režiju. držati stric Milord. ali odrediće on nekog ko će mrtvog Kostu da samo malčice. maja 1944. on je ionako star i bolestan i već je na ivici smrti… Jutros rano. Prizor koji se ne može zaboraviti: na krvavoj glavni mrtvog Koste oficirska šapka. Za Mirkovića je najpre rečeno da je trgovac odličnog materijalnog stanja. godine i što je pomagao četnike. objavljene jedanaestog aprila poslednje ratne godine. sa desne strane. nema ni poslednje reči osuđenika na smrtnu . pogođen mecima. i. Iz bolnice ubrzo stiže glas da je stric Milorad mrtav… ovo što pamtim zapisujem sa željom da bi i drugi pamtili. zaputi se u druge srpske kuće. što će reći po nekom šumskom zakonu. ocu petoro dece odrubi glava. To su poslednje reči koje je izgovorio. bez jauka. za novinara lokalnog lista nije bilo. Zbilo se. jedva se i ona drži na nogama.strina Lena! Ne. počinio neoprostive zločine otadžbini i narodu. svima će biti jasno kad izdvoji pet vojnika i postavi ih na četiri metra od "uspravljenog" mrtvog Koste i već obamrlog strica Milorada. kao zločinac i izdajnik osuđen na smrt streljanjem! Zatim se okrenu na levu stranu i naredi vojnicima da ispale plotun u Kostine grudi. trupac ne dopušta da se Kosta oklizne. Sve je on smislio u svojoj glavi: Kostu će. sledeći sopstveni scenario. a da Kostu odmah ukopaju pored štale: bez kovčega. kakva Lena.mogla bi ta babetina. Biće. primetio je jedan kraći ali podebeo trupac. kao što rekoh. Zna i oficir da mrtav Kosta ne može da stoji. a zatim da je kriv zato što je sa svojim zetom bio član prekog suda u zimu 1941. Oficir potom naređuje da se Milorad džipom preveze u bolnicu. sruči se. vojnici iz streljačkog voda uperili puške u Kostine grudi. iz rane još curi krv. ne. izriče presudu: . Radosnije vesti od ove. svi osim Koste: mrtav se Kosta opire. bez opela. da je otac petoro dece. Kosta Vasiliću. godine. oficir stoji sa strane. ali saznaće ubrzo. a preko njega sinovac Kosta. kad grunu plotun. Streljački vod" koji zna šta je njegov zadatak. pa si.koji.

poginuo 1943. komandanta dobrovoljačkog bataljona. Pamtili su ga i kao predratnog predsednika opštine: ponašao se kao pravi domaćin. kao nasleđe. A grad je zanemeo od straha i tuge. čime je javnost u gradu dovedena pred svršen čin. revnosnog molitvenika u hramu i pomagača sirotinje. u stvari.onaj u Bosni i Hercegovini gde je vođena hajka na raštrkane ostatke jedinica Draže Mihailovića. u borbi s pripadnicima . žustrog u kretanju. kao velikog dobrotvora. prećutkujući činjenicu da je ovaj čovek. Sve upućuje na to da je Mirkoviću presuđeno na nekom drugom mestu. da se preživi zlo koje je donela okupacija. i inače mašinski inženjer. selu i blizu Kosjerića. Arčio je. pod direktnom upravom zloglasnog Gestapoa. godine. množila se priča istina više šapatom nego glasno. uljudnog i u svojoj trgovačkoj radnji na izmaku glavne ulice. Vraćam se.gospodari života i smrti. koji ume da sabira narodna dobra. vuče korene od predaka . O toku suđenja.majka Dada. bila je molitvena žena u čijem se domu kandilo nije gasilo. iako su znali istinu. Krcunova sestra Milena. međutim. na brzinu svakako. mada to bogatstvo. a ne da raskući i svoju i zajedničku kuću. o crvenoj kugi: šta sve može i šta sve radi da bi svima uterala strah u kosti. kako su je iz milošte zvali. slovenačkog porekla. Ovaj čovek pouzdanih moralnih vrednosti i za vreme nemačke okupacije sačuvao je sve ljudske vrednosti: zahvaljujući širokim trgovačkim vezama odnekud je nabavljao robu. govorio je iskreno. nije zakidao na vagi. davao je na veresiju. nema ni reči. kao komandant dobrovoljačkog bataljona. nije uvećavao cene. svoje bogato nasleđe i bio čist pred Bogom i ljudima. Srbijom su krstarili mrtvački sanduci. Građani su ga upamtili kao omalenog čoveka. Andriji Mirkoviću: jedina istina je da je otac petoro dece i da je bogat trgovac. Samo se Andriji Mirkoviću može zahvaliti što ova grupa nije likvidirana kao na hiljade drugih logoraša bez obzira na okolnost da li su pripadali partizanskom ili ravnogorskom pokretu. a gradskoj sirotinji i mnogim izbeglicama iz Bosne davao je besplatno. Važno je. ako se tako mogu nazvati.kaznu. bio rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije i da je već na početku 1941. koju su zvali Pinja. bila su otvorena . bila je partijski aktivista pa je s Vinkom Radović i još nekolicinom sugrađana uhapšena i odvedena u logor na Banjici. iznova. Još dva fronta. koji nisu mogli da se pomire s komunističkom tiranijom. ako je uopšte bilo. Ovo je. pridodali zeta Miloša Lautnera. Mirkoviću uzeto kao otežavajuća okolnost .za vreme nemačke okupacije nije se uvećalo ni za procenat. prešao u pravoslavnu veru i promenio ime u Miloša Vojinovića. Pri tom su mu. kao glavnog pomagača u tome. godine u Sečoj Reci. Mirković je materijalno pomagao majku i sestru Slobodana Penezića Krcuna . proturali su laž da je uticaj Andrije Mirkovića na nemačku komandu bio ogroman i da je upravo zahvaljujući tome mogao da spasava ljude. Zašto je klečala Vinka Radović Prećutana je još jedna činjenica: Miloš Vojinović je. posle pokolja Srba u Hrvatskoj. i onaj u srpski zabat u kojima su seljaci čuvali i hranili stare Dražine saborce i nove odmetnike. možda i preko telefona.

Krcunu. Čuvao ih je za svoju porodicu.Bože. . Ja verujem u njegovu nevinost. imao je zlato! . ne udaju zbog ideologije.To samo potvrđuje kolika je bila njegova moć! . greh prema toj porodici. Nije ona u njemu gledala nekakvog ideologa i političara.Lautner za koga je bila udata Mirkovićeva najstarija kćerka Nada? Nizala su se i drug a pitanja. Posle saopštenja o "streljanju" Andrije Mirkovića. znalo da je banjička logorašica. tvojoj majci je nosio hranu… . neoprostiv.Otkuda bi mu. taj zločinac. klečala na kolenima pred Slobodanom Penezićem Krcunom moleći ga da poštedi glavu Andrije Mirkovića. Zašto su ćutali oni koje je Andrija Mirković spasao smrti u banjičkom logoru? Zar iz spasenje svog života ne obavezuje da uzmu u zaštitu svog spasioca. Vinka je uzvratila da je to moguće. čupao ih kandži Gestapoa d bi nekim drugim komunistima on sudio i presuđivao! Progura se laž da bi se našlo opravdanje za njegovu smrt. zar si to tako brzo zaboravio? Zar se dobrota tako brzo zaboravlja? . ostala su mnoga otvorena pitanja: čiji je bio onaj preki sud u zimu 1941. sva bez odgovora. posrednik između njega i Nemaca. . koliko ja znam. . Ovo je radio iz straha i nužde jer se s oružanom silom ne treba cenkati. Krcune. . Davao je svima. u to vreme.Kad.Veliki je greh ubiti čoveka koji je spasavao komuniste! .ciknuo je Krcun.A koga je to spasao? . bilo toliko zlato… . nego muškarca. da je njegova reč bila odlučujuća… . Ona je bila daleko od svake politike. .ređao je optužbe Krcun.Ko zna koliko je zlatnika dao da bi nas izbavio! Davao je i šakom i kapom.To je njen izbor.pitao je Krcun nervozno.mogao je da radi šta hoće! . To je izbor njenog srca. komuniste.uporna je Vinka.Imao je veliki uticaj na Nemce .rekla je Vinka Radović. Veliki je.Rekli su mi da je bio u prekom četničkom sudu. bio mu je desna ruka. godine pod nemačkom okupacijom? Gde je taj sud zasedao i kome je sudio? Koje je četnike pomagao trgovac Andrija Mirković? Zašto bi pomagao četnicima a ne i dobrovoljcima čiji je komandant bio Miloš Vojinović . čuvao čovek za crne dane. Zaboga. iskrenog molitvenika pred Bogom i dobrotvora gradske i izbegličke sirotinje za vreme surove okupacije? Nije se.Nije imao moć.Lautner. pre Andrijinog smaknuća. Krcune.Spasao je tvoju sestru i mene! . Vinka Radović. . . a utrošio ih je za naše oslobođenje iz logora. Žene se. inače. Krcune. pa ti znaš da je to stara trgovačka porodica. Udao je kćerku za ljotićevca… . .Ravnogorskog pokreta kojima je komandovao Filip Ajdačić. a ti crni dani bili su za tvoju sestru i mene. Krcune? Gde je taj sud zasedao? I ko su njegove žrtve? Nas. njegov zet. Ova činjenica je važna zbog toga što je posle njegove smrti Andrija Mirković uspeo da iščupa svoje sugrađane iz logora na Banjici. Kad je Krcun rekao da je Mirković materijalno pomagao četnički pokret.Ako vam je stalo do njegove imovine uzmite je. ali mu poštedite život . .Spasavao je i druge iz banjičkog logora.uzvratila je Vinka. oca petoro dece.Obogatio se za vreme rata na narodnoj muci! . . ali je dodala da je pomagao i partizanski pokret i da je to poznato i njemu.

u strahu od hapšenja. A posao je. Krcun je . najčešće nekog mučenika seljaka za koga se saznalo da je neko vreme bio s četnicima ili dobrovoljcima pa je to. odjuriti da u krvavim podrumima te zgrade. uvek na oprezu. da je uvek bio žedan krvi i rakije Šestoracija je bila najbliža onoj sivoj zgradi preko puta stovarišta. znala je to Vinka. Uprkos svemu Andrija Mirković je usmrćen. ali ga je komšija. pa je opasnog svedoka trebalo brzo i zauvek ućutkati.nijedan nije imao više od šesnaest godina nekoliko stolova u omanjoj i uvek zadimljenoj železničkog restoraciji u koju je. bili su zaduženi pojedini skojevci: na ovaj način oni su stavljali na znanje neprijateljima da im je poznato kako olajavaju vlast i da je ovo samo opomena. Ovi egzekutori su bili zaduženi za proste. Andrijin ubica. donesenu "u ime naroda" ili nekog politikoma koji se nije pozivao na narod nego na klasnu borbu i odanost Staljinu i Josipu Brozu. a ona je otišla s uverenjem da on neće presuditi Andriji. mahnuti rukom.to zadovoljstvo OZNA je čuvala za sebe: ona će ih lomiti i kidati po ćelijama zatvora i u podrumima zgrada koje je zaposela. uglavnom mladim ljudima. za rasturanje košnica i pucnjavu iz pištolja pred domaćinskim kućama. neko manje moćan. niti je ičija glava mogla da odleti.Ovim rečima završen je razgovor. iščekujući samo njima znanog glasnika koji će im dati mig da za njih te noći ima posla.pričaće kasnije Vinka . Znalo se da u Gradu. seoskog zanatliju i sitnog činovnika. međutim. čim padne mrak. da bi potom pozvali one koji dežuraju po kafanama da unakažene dokrajče. Staljinu. znajući na šta su sve spremni. a za taj greh znao je i Andrija Mirković. četnički i dobrovoljački ideolozi . zasnovan na pretpostavkama: zauzećemo sve prazne stolove gotovo uvereni da će se dželat pojaviti i da će po običaju neko vreme provešće pored šanka merkajući odatle sto za koji bi rado seo. kao zapeta strela. Presudio je. Oni koji su ih gurali u ove sumanute akcije proveravali su tako njihovu odanost Brozu. ima desetak egzekutora koji bi već od sumraka dežurali po obližnjim kafanama. odvuku i na nekom tajanstvenom mestu ukopaju… Za paljevine stogova sena i štala. Retko su im zapadali oficiri. obeleženim kao narodnim neprijateljima. neko nevidljiv za javnost a vidljiv i poznat sudijama koji su potpisali smrtnu presudu i pohitali da je izvrše. a često i pod pretnjom. Krcuna. jasno vidim tu sliku: zaposeli mi. bio krvav: trebalo je izvršiti nečiju presudu. u kojoj su bili gospodari života i smrti: zatreba li doći će neko i pozvati ga migom oka ili će mu jednostavno.ostao zbunjen. zalazio jedan od ubica. dečaci .jedinstvu svih naroda i narodnosti. Gospodari života i smrti Govorilo se. Smislili smo i neki plan. prikrio. u prolazu. neuke. bivši narodni poslanici. grčeći se u bolovima na betonu. za pisanje pretećih parola na zidovima kuća i kancelarijama advokata. od drvare udaljena jedva pedesetak metara. nije tajanstven. bratstvu . Iz ovog malog tamničkog prostora. Pale bi te večeri nečije glave. izgleda. ništa se krupno nije smelo dogoditi. iz neprekidne tmine. žandarmerijski narednici. među civilima. On će. Andrijino pogubljenje pratila je još jedna priča: čovek koji je pročitao presudu Vojnog suda komande područja bio je nešto grešan prema svojoj partiji. seljake. obavi svoj posao… . šapatom. A bez njega. za ponekog trgovca. Komunističkoj partiji. zbilo se. da bi se u milostivio bahatoj vlasti. prijavio.

očekujući onaj uobičajeni pisak lokomotive.Je li tvoj otac bio učitelj? . gologlav.potvrđuje Pikula. On je! Lakan! Strah i trepet! Dežurni ubica! Govorilo se.Ja sam Relja.Ko je Velja? . i velikim torbama i koferima od kartona uvezanim raznobojnom pređom i kanapom. dobro se zagledao u nas i načinio još dva koraka prema stolu za kojim su bili naši drugari: Dragan. . u sivim čakširama i crnim. Pavle i momak koga smo zvali Virija samo je jedna stolica bila prazna. za to vreme. opletenim prućem. Lakan je više od polovine sasuo u grlo. zagledajući putnike s torbama. rakiju i mlečne proizvode. prema dogovoru.jedna ili dve stolice bile su slobodne. da je uvek bio žedan krvi i rakije. u samom uglu.obraća se Lakan Pikuli. upozorio nas je da samo ćutimo: „Ako ga bilo šta pitate. zgrabiše torbe i tiho. Radonjić .uzvraća dečak pitanjem. Relja i ja. zagleda dugo i uporno nas trojicu dečaka. Potom je. pridodavao bi nove čaše. buljavih. u stolicu i pogledao prema šanku . stariji čovek. kojima su seljaci iz Šumadije obilato snabdevali Sarajevo. neki stariji kondukteri. kad smo već počeli da gubimo nadu da će naići pojavio se! Prišao je šanku i jednim pogledom obuhvatio salu: na levoj strani kroz čije se prozore. širokih pleća u crnoj kožnoj jakni. Kad smo ovaj plan poverili konobaru. Voz.dečak se ne da zbuniti. onu „meku" ali ne u onim uobičajenim čašicama nego u čašama za vodu. ali je konobar.Njega su ubili naši! Uvalio se potom. . kao dobrim momcima. Andrijin sin .Ono malo para što smo imali čuvali smo za njega: pio je isključivo šljivovicu.Velja Mirković.izmešali se putnici i kondukteri. ali se Lakanu taj ugao nije dopao pa se naglo okrenuo i u dva-tri koraka našao se pored našeg stola. Mada još nije bilo znakova da voz dolazi. prepoznavši dželata. provlačeći se umiljato kroz tunele i preko mostova povezujući desetine srpskih i bosanskih gradova. istina šapatom. dobro izglancanim čizmama. upita: . bili su Dušan. staklenim balonima. sva su mesta bila zauzeta . pazeći da je ne umanji ni za kap.Koji Velja? . video kolosek. šmugnuše kroz vrata i izađoše na peron. Za trećim stolom. Proždirao ih je u dva gutljaja. Neki putnici i njihovi pratioci malo se uznemiriše. suve šljive. . donosio novu turu. pa uperi kažiprst u Relju i muklo. u centralnom delu putnici s ogromnim džakovima. Beograd . pršutu. A Lakan. Mirisao je na jabuke. ali ostadoše na svojim mestima. sporo krenuo prema stolu za kojim smo sedeli Pikula.ponavlja Lakan . stoji pored našeg stola. Dragoslav. tražio mesto gde bi mogao da sedne. spreman da uprti one džakove i pomogne putnicima da se ukrcaju.Jeste . ne skrećući pažnju.A ti? .Ja sam Radonjić. Prepoznatljiv u hiljadama likova: visok.konobar je pratio njegovo kretanje i brzo doneo onu veliku čašu za vodu. klateći se i žmirkajući. uvek zakrvavljenih očiju. da slušamo ono što govori i da upamtimo.Sarajevo. zvani „Ćira" spajao je tada. Među nama je bilo dogovoreno da ga niko ništa ne pita: naše je da ćutimo.Lakan dopunjuje pitanje. koga smo zvali Firga i Vidan. vidno uplašen kad ga vidi.kao da je. na uzanoj pruzi. drugovali. Pored njih stajao je Vaso nosač. on će . . s čijim smo sinovima. zaplićući jezik. U neko doba. a ne Velja . crnog tena. Kad se odmakao od šanka stao je nasred kafane . u svako doba čiste. Za preostalim stolovima na desnoj strani sedeli smo mi .Radonjić. . . a konobar.

slušajte i pamtite šta govori. deco moja.ućutati. konobar. Znam da je iz dobre kuće.to ga je potpuno otreznilo.samo smo se s vremena na vreme pogledali i stavljali kažiprst na usta: ćuti i slušaj! Prestali smo da brojimo čaše. svim gostima u kafani platio piće. izašao. tek tada postaje oprezan. Bog zna koliko je ljudi otpremio na onaj svet. u onom transu. kao neko ko je bio u nekom drugom svetu. krampom… Možda bi i to rekao. rekao ubica . Bio je. oseća zamku… Ja sam se i nehotice. njegovog sina Velju kako bi ga tajno opojali i sahranili u porodičnoj grobnici . da obavestimo njegovu decu. rekao bih. pa se vratim na potok…" . ali se u svemu razlikuju: brat mu je pošten čovek i vredan radnik. a para kao kiše. Imao je. vratio.Koji potok? . ne radi. Nije ni pisnuo… Ne vrede moje opomene… Capnem i njega u čelo… Odem po duvan. i brata.njega sam tresnuo onim zašiljenim delom krampa. pun neke zbunjenosti. kloni se i kafane i lošeg društva.u to vreme bezmalo svake noći.. pa sve je već popunjeno… Nije očekivao. veli. rekao je: . ali je rekao da ne treba da budemo nezadovoljni: dosta je. maljem. daleko od stvarnosti. Neću valjda ja da kopam! Mogli su mi dati još jednog čoveka. činilo nam se svestan da je govorio nešto što nije trebalo . ne osvrćući se. petoro dece! I ko da mu iskopa grob! Dobro. I na koji način je usmrćivao: sekirom. ćuskijom. To i jeste bio naš glavni cilj: da pronađemo grob. nije nejak. nije u stanju ni mrava da zgazi. služeći ga pićem.Pitaš me koji potok. mimo dogovora iz usta nestrpljivog Relje.. pa zar nas naš čovek. a nije ni star… Ma. Takav je bio i onaj Plećaš . Lakan se naglo trgao i ukočenim pogledom. Relja se branio da mu je pitanje prosto izletelo. Kažem vam. ali je posle nekog vremena klonuo: oborio je glavu. veli. Koliko ih je Lakan ispio to niko nije ni mogao da izbroji.sebi: umeo je i da zarida za žrtvom! Ko zna: možda ga dobro plaćaju. Malo smo se okomili na Relju zbog njegove nesmotrenosti: šta mu bi da izleti s onim pitanjem! Zaboga. da je naterao nesrećnog Andriju da sebi kopa raku. Uz jedva primetno klaćenje. nada se nečemu. nije upozorio: ne pitajte. ćutao dobrih deset minuta. znam sigurno. da je goreo do želje da sazna o kojem je potoku reč: mislio je. otac mu je bio građevinski preduzimač. može i on da kopa.izletelo je. da je ovaj u tome bio spor. moj dečko. Ako bilo šta upitate sve ćete upropastiti! I zar se nismo molili Bogu da nam podari ovaj susret: oči u oči s dželatom! I to kakvim dželatom. Kao da je oskudica u ljudima za ovaj posao… Vidim: Andrija nešto oteže. da je odugovlačio. ima. odugovlači. ustajući od stola i zagledajući nas onim zakrvavljenim očima. da ćemo brzo i lako otkriti Andrijin grob i da ćemo o tome obavestiti njegovu decu. sećam se. viđali su se takvi prizori: tragalo se za ubijenim ljudima. još si ti zelen! Zini da ti kažem… Ustao je i laganim koracima. Taj. jeste star. I što ga baš meni dadoše… Vele: ubij i zakopaj… Gde da ga zakopam. počeo lagano da cedi: Ne ne. nije Andrija bio loš čovek. razloga da čašćava.nesrećni trgovac bio je njegova najnovija žrtva. a kamoli da ubija ljude. možda je govorio o Andrijinom usmrćenju . a potom ne gledajući u nas. je li? E. budite oprezni: ćutite i slušajte šta on govori…" Lakan se i dalje nalivao a mi smo ćutali . da se nečemu nadao… . Jednom je. ali nije toliko da ne može sebi da iskopa raku. naslušao jezivih priča. Mrtav pijan on se ispovedao . čekao je nečiju zaštitu… Ej. Andrija sebi kopao raku Relja je sebe smatrao krivim. Po Reljinom pitanju zaključio je da je nešto brljao. pa se otuda.prvo: da je onim delom zamišljenog krampa ubio nekog Plećaša.

Josipa Broza. zbog nedostatka prokletog duvana. MI smo svedoci njenog zatiranja… Jesmo svedoci ali samo ovde. čija je kuća u crno zavijena. mislim. nadao se da će se neko ko je prelomio preko kolena neko ko je presudio.vozovi su se ukrstili i otišli svojim pravcem. Nas je ispratio osmehom. sa strane je šumarak. puši. ako ne nečijoj samilosti. Još traje jagma za lokalnim novinama . tamo ubice nose neka druga srpska imena i nadimke. kojim slučajem. predomisliti. nego da ubija! Da ubija. a ubicu brine to što nema duvana! I. pominje i njegovo petoro dece. Čini mi se da smo izabrali pogrešan pravac . na strahu je zasnovana vladavina . Andrija sporo kopa raku. ali će je. ko je pogubljen. ponegde žućkaste od prosutog jela i progorele od cigara neopreznih pušača. Da su ga. Ili: smrt pre fizičke smrti.tu leži najbolji deo Srbije. ili sutradan. lažni trans. zadovoljni korom hleba i srećni što su preživeli noć. dobri konobar. dabome. da se pobune. važno je zbog njegove dece. u ovom delu Srbije. u drugim krajevima neki drugi su svedoci stradanja. tresnuti u čelo i tako okončati njegovu muku i njegov život… Ubica je u tome imao iskustva: na isti način likvidirao je i onog Plećaša koga je pomenuo. što još nisu na nišanu. to što nema duvana ubrzaće Andrijinu fizičku likvidaciju . Eto. da ne kudi vlast… . koji neizmerno tuguje za ocem. masovnih grobnica.A čemu se mučenik mogao nadati. pa će na gubilište otpremiti glasnika da spreči pogubljenje. pozivamo građane na otpor ovoj naopakoj vladavini. u blizini protiče potok. zbog našeg drugara Velje. ali gde da sahrani tolike ljude! Čuli ste šta su mu rekli: ubij i zakopaj! Gde da zakopa? Sve je. ali pitam ja vas: ko će onu drugu decu. sve udoline. no. Još malo pa da ubica zaklaće sa svojom žrtvom. stara groblja. nego šta! Da ubija u ime Staljina. da će se setiti Boga i Andrijine dece. ne bi li on saznao nešto o nama…. U blizini nije bilo ni Vase nosača. šta sve može snaći one koji se ne povinuju zahtevima nove vlasti. Obelodanimo njihove zločine u našim lecima. na hiljade njih. a rob. Gradovi treba da zadrhte od njihovih zločina. razume se. to je čekao Andrija i zato je sporo kopao raku… Zamislite taj prizor: ubica sedi na nekom posečenom balvanu. oplakivao njegovu sudbinu… Ne sporim: važno je da se zna Andrijin grob.da svak bude prožet strahom. da se bavi sobom i svojim jadom. žderući onu rakištinu. ali je na oprezu. da bismo se naslušali grozote.ubica će uzeti kramp da pokaže žrtvi kako se kopa raka. međusobno povezati svedoke njihovih zločina iz drugih gradova i pozvati građane na otpor ovom ubilačkom režimu. svuda ubijaju na isti način… A mi.u njima ljudi nalaze ono što ih najviše zanima i do srži potresa: kome se sudi. obavestiti gde su grobovi njihovih očeva! Sedimo satima s jednom pijanom budaletinom. klasne borbe! Dobro. u kockice tkane stolnjake. otac petoro dece kopa sebi raku! To je dvostruka smrt. rovovi i tranšeje . očekuje nekoga ko će ga pozvati da opet smakne nekog nesrećnog Srbina. obale pored potoka i reke. Tek kad je Relja ućutao primetili smo da je kafana prazna . Lokalni list je. lažno kajanje. šta mi za to vreme radimo? Po kafanama postavljamo zamke pijanim dželatima i slušamo njihove pogane ispovesti! Još im i piće plaćamo! Jeste li primetili kako blene prema ulaznim vratima? Jeste pijan. popunjeno! I jeste! To su nevidljiva groblja. otac naših drugara. u službi režima: objavljivanjem presuda izaziva još veću pometnju i strah. ubijanja. podizao je sa stolova one šarene. u ovom slučaju Andrija. Sva okolna brda. hoće on da ubija. da uguši i pomisao na otpor. Stari. da bi iste noći.valjalo bi. reče malopre. Ubica pokazuje neku vrstu sažaljenja: kaže da Andrija nije loš čovek. a ne da šapuću o tome ko je sve i na koji način usmrćen. okolni šumarci. kome se preti. čuli njegovi šefovi oštro bi ga upozorili: nije njegovo da žali. a ne slutimo da sve to može biti gluma.

David Novaković. Todor Mladenović i Dragoje Mačić iz sela Trudova. Za njih se kaže da su osuđeni zbog jatakovanja. pokreće inicijativu da se manastirima Klisura kod Arilja i Rača kod Bajine Bašte oduzima zemlja. osuđeni su na novčane kazne i konfiskaciju zaliha kože i druge robe. Drugi optuženi bio . Ljudi su često nestajali u mraku Lokalni list osamnaestog aprila objavljuje kratak. dok je neki Milan Smiljanić. Mika Mladenović.većeg zločina nije moglo biti! Pa tamo. Mirko Topalović. u ime naroda.Ko svoje traži može ih naći i u novinama. trgovac. godine ovako počinje i ovako se završava: "Knjižar Simo Ćukić osuđen je na smrt zato što je išao na Ravnu Goru i srađivao sa Dražom Mihailovićem. U istom broju list objavljuje da je "streljan četnički zlikovac Strajin Krčevinac. budući da je prišao komunistima. Prvi optuženi odgovara "što se posle bekstva iz vojnog zatvora priključio odmetničkoj bandi Stojanovića i što je u septembru 1945. trgovac. Tako već u sledećem broju posle izricanja presude knjižaru Đukiću. oslobođen krivice. rodom sa Zlatibora i Radojici Iliću. dve godine prinudnog rada i oduzimanje imovine. U junu iste godine. istovremeno. U čemu je bila krivica optuženih nema ni slova. u istom broju. Krsta Milekić. list objavljuje da su na smrtnu kaznu osuđeni Dimitrije Pećinar. U junu iste godine. zemljoradnik iz Bogojevića. List. Viliman Jovanović na sedam godina gubitka nacionalne časti i konfiskaciju imovine. sudi se. ali se ne kaže čiji su jataci bili. Ako je porodica knjižara Sime Ćukića tragala za glavom kuće saznala je da je ta glava mrtva. maja 1945. Na dugogodišnju tamnicu osuđeni su: Diko Mačić. zemljoradniku iz sela Jaklja. godine pomagali "četničku bandu". Bio je saradnik i redaktor svih ravnogorskih listova. isti list objavljuje zahtev učenika učiteljske škole da se Spomenka Milošević. Petar Konstantinović osuđen je na dvogodišnji prinudni rad i oduzimanje imovine. aktivan četnik iz 1941. kako list obaveštava. susretao Dražu! Pa još i pisao za ravnogorske novine! Ni tri života da je knjižar Simo imao nijedan ne bi sačuvao! Sudovi su. Đukić je osuđen i na konfiskaciju celokupne pokretne i nepokretne imovine". Zagorka Petković i Vladeta Jojić "isteruju iz svih škola u zemlji kao razbijači bratstva-jedinstva". bili veoma ažurni: donosili su u ime naroda i po nekoliko presuda dnevno. Krsta Šunjevarić i Milisav Milinković. kratka vest u lokalnom listu od 19. na planini. Radomir Nikolić. godine list obaveštava svoje čitaoce da je pred Okružnim sudom odgovaralo deste jataka koji su 1945. srez ariljski. Pomenut je samo advokat Milija Jovičić. osuđeni su na smrt streljanjem i konfiskaciju imovine. godine ubio sekretara Mesnog odbora Mačkata Marka Jakšića. Đorđe Popović na pet godina gubitka nacionalne časti. Drinka Minić i Bojana Luković iz Trudova. godine". Knjižar Simo išao na Ravnu Goru . vidi se u novinama. Desetog oktobra 1947. sudi se akcionarima Tkačke radionice: Zdravko Ćurić osuđen je na trajan gubitak nacionalne časti i konfiskaciju imovine. sarač i Andrija Vitorović. ali oštar napad na advokate koji pred sudom "brane narodne izdajnike i zločince" i koji za njih "traže blage kazne". Radmila Miljković. Petar Pržuljević na konfiskaciju imovine. avijatičaru Miliji Jeftoviću. Rosa Kraković i Stanika Munitlak iz Močioca… U decembru iste godine.

Pred Okružnim sudom sudi se Savu Markoviću. dodajući im. U tim šapatima bila je ona surova istina o nestanku. iz one na brdu u blizini rezervoara. godine.odatle se nisu čuli ni jauci. pazeći da ne budemo primećeni. malo niže. kad god bi je izvadili iz onog tajanstvenog skrovišta. godine pa do hapšenja održavao vezu sa četnicima: Mihailom Conićem. kažu novine. mada nisu sva suđenja i sve presude objavljene u novinama . svaki crni flor oko ruke i na reveru. sve suze i jecaje. hapšenju. nanu i kamilicu. Tako obeležene i sabrane grobnice unosili smo u knjigu srpskih jada. Ubijali su ih na nekim drugim mestima. pišu novine. za koje je znala samo nekolicina odabranih. nego pred sudovima u ime naroda. U podebelu svesku s koricama od žućkastog kartona. krivu krušku… Leševi su nalaženi i po vrzinama. progonu i ubijanju ljudi. jatak bandi Miroljuba Mitrovića . sve ispružene dečje ruke i njihovu nadu da će ugledati oca. ubacivali smo isečke iz novina. vođeni onim tajanstvenim šapatom. munjevito su. koja je nekada služila kao herbarijum i koja je. A krili smo je jer smo pomišljali da će doći vreme stida i vreme straha i da će u tom vremenu. kafedžijki iz Močioca . Najdublja grobnica međutim. svešteniku iz Arilja. račvasto drvo. Još po dve grobnice bile su na brdu s istočne strane i u njegovom podnožju. ispisivali smo ono što smo videli i ono o čemu se šaputalo. vrbacima i potocima ukraj drumova i seoskih puteva. izukrštani celom širinom. nadajući se da će uskoro doći čas u kome će se grobnice otvoriti. na velikom travnjaku između zgrade arhiva i kuće Veselinovića . ni pucnjava. Ilijom Šunjevarićem. apotekaru i Luki Vidakoviću. punjeni leševima. mrtvi povaditi. Rajkom Stefanovićem i drugima. pa su ih tu ukopavali. Činilo nam se da na njene stranice.oni su. dugo je klobučala krv… Oprezno smo. presuđivalo u zatvorski ćelijama. biti uništeni svi pisani tragovi zločina. lepeći u oskudici gumarabike. radi lakšeg raspoznavanje. nama se tako činilo. uključujući i one dve iznad bolnice i kasarne iz jeseni 1941. bila je u najstrožem centru. kroz rastresitu zemlju. Nazvasmo tu svesku"knjigom srpskih jada" činilo nam se. najbliže orijentire: vodenicu. u zatvorskim ćelijama ili u podrumima zgrada pod kontrolom Ozne. Apotekar je od 1945. sve bolne jauke. u ime Tita i Staljina. i one druge. nekad pune bliski biljaka.videlo se to i po nestanku pojedinih ljudi za koje se šaputalo da ih je pojeo mrak. uznoseći molitve Bogu. nekad pune zlatastog klasja pšenice. Stojisavi Ristović. opojiti i sahraniti tamo gde rodbina želi. krišom. odavno isušenog i rasutog po svesci.za kratko vreme bilo ih je petnaest. Više se.je. koje će neizostavno pristići. Da smo. izgovoriše i . skicirali te gronice.osuđeni su na smrt streljanjem i konfiskacijom imovine. sve bolne krike sestara koje ostadoše bez bratske zaštite i žena koje preko noćio ostadoše udovice i koje. sav čemer i jad. onako nevine i čiste. sada pretvorenih u neke čudne vodene pečate. pomagali bandu na terenu čiji je cilj rušenje državnog uređenja FNRJ. idući prema Adi s obe obale reke. Radosavu Crnjakoviću. ostali na dve godine. zemljoradniku iz sela Latvice. s prstiju dželata kaplje krv. Najveća je svakako ona na brdu zapadno od Grada: rovovi i tranđeje. samo njihove krajičke. Sudilo se neprekidno. kao iz gejzira. sveštenik Vidaković na četiri godine. ko da sabere sve crne marame i crne barjake. u prvom talasu nasilja. da miriše na krv. iskopani uoči rata kako bi poslužili uspešnijoj odbrani. Apotekar Marković osuđen je na dvadeset godina zatvor sa prinudnim radom. mirisala na maslačak. Ali. godinama. otkrivali pojedinačne i masovne grobnice . One stranice. visok jasen.

kao i drugi meštani. ode Jezdimir u planinu s namerom da otfikari jedno stablo . nastojeći da u ovom zlom vremenu sačuva sve one ljudske vrline koje su ga krasile: svakome uputiti dobar savet i toplu prijateljsku reč. veli. klonio se nje kao zarzne bolesti jer su mu još u mladosti stariji govorili da je politika opasan otrov. i neku penzijicu da izvuče: što da ne. ćuti i planina . Ika tada.tu je. tako se zvao Ikin muž. bilo je u njenom novom domu i časti i morala. kao devojka. da je pitanje dana kad će svanuti sloboda i da je sada najvažnije da svako sačuva svoju i komšijinu glavu. Zabacio Jezdimir oštru sekiru na desno rame i brzo zamakao u planinu. bila je iz sirotinjske kuće.niko drugi. zaboga. Neko nevidljiv. samohrana udovica. uznemirilo se selo. bila naočita i vredna. nije bilo nekog sjaja od bogatstva. njih je bilo i na planini Jelici i oko nje . Udala se. Od Ike se strepelo koliko i od komunističkih prekih sudova. govorilo se. da istera na čistinu Jezdimirovu smrt i njegovog ubicu. valjalo bi da i ona. Bog se pobrinuo i za njihovo potomstvo. ako se proguta štetno deluje na dušu i razum. onako krvava. mada se. godine. ali je. ćuti i planina Izgovarao se Jezdimir sitnom decom. Mogla bi. Zna ona da Jezdimir nije mario za politiku. koji su. a vešt podvalama. uvuče i u kuće prvih komšija. Kad je nemačka okupaciona sila zalazila u selo. Jezdimir je uspevao da se ne pridruži ni četnicima ni partizanima. govorili joj. mada se. govorilo da se bliži kraj ljudskim mukama. pitanje lebdi na svačijim usnama: ko ubi Jezdimira? Ljudi zanemeli. Ilinka kršteno. Ika je njeno skraćeno ime. ali je. nije bio čovek politike. pri tom. Našli ga sutradan pored posečenog stabla i s prostrelnom ranom: metak ga pogodio u srce… Pukao glas daleko. neočekivano. pa njenog muža ubili su četnici… Neko je Iku obrlatio i trovao mržnjom: nišanila je prstom u svaku kuću koja je odista naginjala četnicima i govorila da se u njoj krije Jezdimirov ubica strah se. inače. još ima u pamćenju. podario im je dva sina i brigu o njihovom vaspitanju… Jezdimir. da su nacizam i fašizam na izdisaju. Ako se. usporavalo njegovo kretanje. ostala sve do oslobođenja. videlo se.niotkud odgovora. ispunjene molitvom. ali kad su "ovi" već ubedili. kao pravda. Tako je govorio i Jezdimir. svakako. snađe one koji počinile zlo. koji. što je. uneće u Ikinu dušu otrov: navešće je da priča kako je Jezdimir "naginjao" partizanima i kako su ga ubili četnici . Čuvajući moralni zakon u sebi i sledeći te savete. nikome ko je u tom međusobnom trvenju nosio oružje nije naginjao. nisu prosci utrkivali oko nje. po nagovoru nekih ljudi. ima neke vajdice.tako je po Ikinom tvrđenju rekao . pa se lako udala. U knjigu srpskih jada uđoše još mnoge priče o zlim ljudima i zlom vremenu. Ono što sledi liči na priču koja se u svakom srpskom selu mogla čuti. u čestitu kuću. smotala je i strpala u prtenu torbu . Jezdimir bi zgrabio sinove ispod pazuha a Ika zavežljaj s hranom i vodom. Možda Ike i nema u sudskim analima. utekli na planinu i tu ostajali dok mine opasnost.kletvu: da zlo. pa bi. ali i bolovima u desnom kuku. osim što su njihove duše. bio je spreman da odvoji od usta svoje dece… Nekako na izmaku leta 1944. blistale moralnom čistotom. zbog oskudnog miraza.kako bi načinio srčanicu za zaprežna kola. Ika s mrtvog Jezdimira skinula krvavu košulju s rupom na levoj strani. zatraži pravdu: hoće. kako se preko plotova govorkalo. Jezdimira i voleli i . što je bilo istina. može nekome i pomoći u nevolji. u isto vreme. Rat je još besneo.noću su se šunjali i oko kuća blizu glavnog druma Ljudi zanemeli.

pa ponovo ciknu: .Evo dokaza! Evo krvave košulje! Sud se.poštovali i kojima ni u snu ne bi palo na pamet da učine neko gnusno delo… Četnika je. kako i priliči ratnoj udovici. vidi da joj je nepoznat. njena izjava bila je ravna smrtnoj presudi. tako učini Ika: porani pa pešice zapuca u Grad. rekli joj. kad bi je videli s onom prtenom torbom o ramenu. lažeš! Onda lagano. da ga nikad u životu nije videla. a kamoli sudovima. pa su je sudovi pozajmljivali jedni drugima. Oni što su Iku "obrađivali" .Lažeš. poneće neizostavno i onu prtenu torbu s krvavom Jezdimorovom košuljom. I stvarno. Kad uvedu "zločinca" koji ne priznaje zločine. da za to nema nijednog dokaza. sedne i onu torbu drži u krilu. više nije mogla da pomogne. udruženim glasovima ponovi zahtev da se "zločinac" osudi na smrt… Optuženi vidi da Ozna montira dokaze. čiji identitet. malo se uzvrpolji. Ozbiljna povreda kičme vezaće Iku za postelju tako da ni sebi. I kad optuženi nesrećnik odbije da je "neutvrđenog dana" na mestu "tom i tom" iz puške ubio "nepoznatog partizanskog aktivistu". nečija će majka opet zakukati…" I ko zna koliko bi još trajalo Ikino "svedočenje" i mahanje onom krvavom košuljom da i nju ne snađe velika nevolja: ispenje se ona na veliku trešnju pred svojom kućom. za trenutak zbuni. šaputali: "Ode Ika u pozajmicu sudu. i obaveštavali je da se sudi nekim četnicima. ubico. ali da oni ne priznaju svoje zločine. i kad optuženi uverava sud da je to izmišljotina. onda se ugura u sudnicu. a sve više u zatvorima i pred sudovima. Da nije bilo dobrih žena iz komšiluka. seljaci su za njom. s onom krvavom košuljom. koji ne priznaju svoje zločine. Šta će dalje da učini proceniće na licu mesta.ustade naglo pa ciknu: . Sud zbog tobožnje galame izbaci publiku napolje. koje na smenu preuzeše brigu o njoj i njenoj deci. ali je silovito zgrabiše neki ljudi u kožnim mantilima i uvukoše u jednu prostoriju na desnoj strani hodnika. pomogli joj oni koji su je trovali mržnjom. ne zna da li je i ovo smislila Ozna. Ika se u njega dobro zagleda. ima onu krvavu košulju… Izveštila se Ika. mamili je slatki plodovi na samom vrhu krošnjatog stabla po kome se vešto verala ne primećujući da je grana na koju je stala svom težinom napukla pa se uz vrisak sunovratila na zemlju. bilo sve manje po šumama. Ika proceni da je pravi čas . a publika. pa bi Ika. odlučila je Ika. teško bi preživela tu muku. gotovo pobožno. međutim. mogla da pripomogne da se ispuni pravda…. Ika. Ništa više nije trebalo ni da kažu. pa se smiri i sačeka zgodnu priliku da progovori. a Jezdimirova krvava košulja pečat na toj presudi. ostalo je smisliti Ika: obući će se skromno. s njom izađe i Ika. Pročula se Ika kao dragoceni svedok optužbe. kome se i zašto sudi. ali se nada da će u suočenju s ovim "svedokom" uspeti da razbije laž uz pomoć nekolicine čestitih svedoka koji znaju kuda se kretao za vreme njegovo kratkog "četnikovanja". lako pronađe zgradu suda. zabradiće se crnom maramom. sve sami prerušeni agenti i milicionari. uzgred. I dok je Ika po sudovima skupljala "trudodane". uz nadoknadu za putne troškove i izgubljeni "trudodan". zauzme mesto u sredini. Neko došapne Iki da bi za nju pred tim sudovima bilo dosta posla. raspita se onako. počne iz prtene torbe da vadi onu krvavu Jezdimirovu košulju. Ima zlikovaca. "zbog unakaženog lica" nije mogao biti utvrđen. a ona nije imala razloga za nezadovoljstvo: davali su joj novčanu nagradu. a ona. Bilo je očevidno da sud nema više o čemu da odlučuje.

Uplašila se. u znak pozdrava. upitali za Badžovića i Todorovića. A šteta. Sinoć je izveden iz stana. govorili su dalje.Zaboga. mahali preko ulice. da li je njihov. koji se po prirodi svog posla stalno mota oko stanice i do čijeg uva dopiru i one reči koje se ne izgovaraju pred svakim. iznenada nestade s vidnog mesta u Ikinoj kući. . nego šta! Da vidiš. Samo mrtva usta ne govore. uskoro će se pretvoriti u istinu da je Dragi Badžović. možda i slučajno izgovorene. ima dvoje male dece. taj se više ne vraća. Ama. A i da su ga pitali. ali je. kako nestao? Nije čovek igla da nestane. Ko ga je odveo? . Ona prtena torba s Jezdimirovom krvavom košuljom. ali mu ni oni najhrabriji nisu prilazili da bi ga. Taj zloslutni šapat. dugogodišnji šef železničke stanice. Nestanak Bajovića Šapat. Ove reči.Nestao Badžović! .Jeste. makar i šapatom. međutim. građani su primetili Dobra Petrovića na ulici: neki su mu. koji je neprekidno pratio nestanak ovog čoveka. pa kad se uveriše da je za njih beskorisna.cvili kao sinja kukavica.Odveli Dobra Petrovića! .ubacuje se u ovo šaputanje Vaso nosač.Nije grom nego ! .Zar on nije njihov? . . kako kuga udara i kakvu pustoš ostavlja za sobom. Njega odveli sa stanice. na čija vrata da pokuca. Ne zna. naprotiv: govorili su da je to Božija opomena i da će Ika tek ispaštati sa svoje grehove. kao što će. Ne zna gde da ga traži.Je li i on sa stanice? . već sutradan sustigao je drugi: . ali niko ko crvena kuga… Dva dana kasnije.Nestao Milan Todorović! . Dobro im ne bavi rekao . navratiše još samo jednom u njenu kuću. . možda i jeste.Šef železničke stanice. kojim se u ovom vremenu nagoveštava zlo. ali ostade u večnom pamćenju kao najpotresniji dokaz o zlom vremenu i zlim ljudima. izgleda.Zaboga. Malopre sam sreo njegovu ženu Borku . Odveli ga "kožnjaci". brajko moj. tutnjao ulicama. bio upućen u veliku ratnu tajnu koja bi. govorili su joj. danas ga nema na poslu. .Kuga. što je komunističkim sudovima poslužila kao "dokaz" četničkih zločina.Zna se ko vodi u ovom vremenu. Mislim da je bio saobraćajni kontrolor. stigao do svačijeg sluha. znao nešto što više ne bi trebalo da zna. baš velika šteta što joj se to dogodilo sada kad im je najpotrebnija… Bilo je muških glava u selu koje nisu pokazivale nikakvu samilost prema Iki.Bio otpravnik vozova. kaže mi. kakav je to nevidljivi grom udario u železničku stanicu! .Koji Badžović? .Ne znam. ispeo se na okolna brda. širio se velikom brzinom.Onaj sa železnice? . šta da čini. ispaštati i oni koji iz njene nekad čestite duše iscediše vrline i uliše otrov. ako bi se otkrila. ume i grom da opustoši i ubije. zavirio u kafane. kompromitovala Josipa Broza i njegove najbliže saradnike. a kad oni nekog odvedu. Treće noći uzastopce ona dva jeziva šapata ustupiće mesto trećem: . više se ne pojaviše. uznemirio svačije srce i izazvao opšti strah: .pripremajući je za krunskog svedoka.

kratko ispitivali o nekim stvarima o kojima on ništa ne zna. a otuda narede da on lično skine plombu.tako počinje Dobrova ispovest . pa su se povukle na Vardu. taj možda i nepun mesec dana komunističke vladavine bio je koban za mnoge srpske glave . kao što ne zna gde se sada nalaze i da li su još u životu. u toj nedoumici. Badžović kao šef stanice telefonom obavesti nekog o plombiranom vagonu. o čemu se u kući govori. Partizani su ubrzo potom u rasulu napustili Grad. Badžović pozove nekolicinu radnika iz ložionice da pripomognu u istovar. da porazgovaram s prijateljima. koji je prispeo iz pravca Beograda. ali su te bežeće kolone Nemci pratili avionima zasipajući ih mitraljeskim rafalima. da vidi šta je u vagonu i da ih o tome hitno obavesti. On je treći čovek.u kompoziciji putničkog voza. u to vreme. Kako je u to vreme u Gradu bila partizanska komanda. ili izgubi glavu u saobraćajnoj nesreći? Onda će tu strašnu tajnu.ništa. .Badžović i Todorović su nadgledali ovaj neobični transport i za to.U jesen 1941. mada je još relativno mlad. dolazile u njegovu kuću ispod groblja nije mogao da odgonetne kakva je sudbina zadesila njegove kolege i prijatelje sa stanice: zna da su uhapšeni. Dobro Petrović je bio veoma oprezan: znao je da samo jedna reč može da mu odseče glavu . Dobru. bežeći iz Grčke. kako su mi rekli. tada đacima. Tri godine kasnije. među zlim ljudima. po svaku cenu. Tako sam tu želju potiskivao tokom rata i okupacije. bili pohvaljeni. u istovar i prebacivanje nisam se mešao. ako ga. Pošto je skinuo onu oznaku Gestapoa. gde roditelji kriju žito i mast. za koju samo on zna.neko se tada setio i onog . Momčilu i Srbislavu. S Badžovićem i Todorovićem. sluđene strahom. jer su nemačke divizije. ne sluteći u kakvo zlo mogu da uvuku oca. o onom papiru nisam progovorio ni reč . trebalo da ostane pod velom tajne. rekao je. mogli ponešto i da kažu njemu.ćutali su i oni. neki glas. nije ništa govorio. Meni je. pretpostavljam. ali nisu dugo ostale. planinsko selo kod Kosjerića. Bilo je znano da Ozna vrbuje decu iz onih kuća koje nisu naklonjene režimu i da preko njih saznaje pojedinosti do kojih joj je stalo: ko se s kim viđa. E. Stoga je Dobro nekolicini svojih probranih prijatelja. ipak. bili svesni ne samo skrivene opasnosti nego i opasne zavere. a otuda neko naređuje da se on lično postara da pošiljka stigne do zgrade štamparije. koji se u meni javljao: Ćuti. odneti u grob. koji zna istinu. iako su. za koje je bio siguran da nisu u životu. ubiju. a upravo u taj Grad stiže vagon novinskog papira sa žigom Gestapoa! Da to nisam video svojim očima. iako smo bili dobri prijatelji. Pomišljao sam. ova rabota bila mutna: Gradom vlada partizanska komanda. bili smo zapanjeni: od dna do vrha bio je pun novinskog papira u tabacima. Badžović pozove Todorovića i mene da to zajedno obavimo. bio je jedan teretni vagon pod plombom i s jasnom oznakom Gestapoa i krajnje stanice. uz Badžovića i Todorovića. možda mesec dana. godine . Badžović ode da telefonira komandi. Što se mene tiče. a poštanska i nosačka kolica poslužiše za prevoz . ne bih mogao da poverujem. ali bi tu misao zaustavilo neko unutrašnje upozorenje. Kad smo otvorili vagon. ja sam bio samo svedok skidanja plombe i otvaranja vagona. zadesi prirodna smrt. bojeći se da bi ih Ozna iskušavala i ucenjivala pa bi. pa i njima pod teškom zakletvom. Ni svojim sinovima. Njega su. vratile su se partizanske jedinice u Grad. kojima je beskrajno verovao. ponovo ušle u Grad. ali ne zna zašto. Nema sumnje da bi Dobro ostao dosledan tom razmišljanju da ga jedna nova misao nije uplašila: a šta ako ga. ispričao ono što je. Dobro. Ni njihovim porodicama koje su. šta se priča o Brozu i Staljinu… U ovom zlom vremenu.bio je gotovo uveren da su zbog neopreznosti i pogrešne procene glave izgubili i Badžović i Todorović. opasno je to što znači nastoj da zaboraviš.

Ništa mi uz put ne govore . povisok i mršav. zapisuje mastiljavom olovkom.Nemam pojma o čemu govorite . vojnik ostade pored mene. znati tu istinu . vidim.Ti si pomogao Badžoviću i Todoroviću da se roba istovari… . vidim. nadam se. Znaš li ti šta. prevezen je na Vardu. . upita me: . Kad podiže pogled.Jesi li ti Dobrosav . Setio se i šefa železničke stanice pa ga. Dobrosave. u ovom slučaju. A šta je.prećutao je.nešto.reče on u istom tonu. godine? I ti si. reči cede kroz zube. bez dna ili kao vulkansko grotlo koje neprekidno guta ljude. Ništa mi o tome nisu govorili Badžović i Todorović. kad upadoše dvojica: jedan u kožnom mantilu. E sad: hajde ti. Tom izjavom kao da je sebi potpisao smrtnu presudu: iste noći.da ih što više izgine. pri tom. pa na levu stranu: kožnjak uđe u jednu prostoriju bez ikakve oznake na vratima. . kaži ti istinu. Dobro moj.ćutim. Opasno je znati istinu Mene zatekoše na stanici. Na Vardi nikad nisam bio i nisam je. Red je došao na mene… U taj mah stigosmo pred zgradu bivšeg načelstva . nađoh se licem u lice s jednom ljudinom: visok.Bože sačuvaj! Prvi put čujem za tako nešto.oni kojima je bila poznata nestali su. spremao sam se da krenem svojoj kući. snažan čovek ogromne glave . istina? Istina je da je Gestapo poslao vagon novinskog papira i da je taj papir isporučen partizanskoj komandi. kako se i onda govorilo. Kaži i oprosti se sa svojom decom i svojim životom. Vidim da je došao sudbonosni čas. a on.odgovorio sam čvrstim glasom koji je njega. kao i nesrećnog Badžovića. pomogao. valjda da me čuva.Hajde ti meni. da je vagon bio plombiran i da je na njegovim vratima bila prilepljena oznaka Gestapoa. . Ne prođe ni minut. ispriča kako se svojski založio da se vagon istovari i papir prebaci u zgradu štamparije. koliko si mogao da stigne gde treba. I od mene će tražiti da kažem istinu.vagona s papirom. očevidno.ona dvojica me uvedoše u prizemlje. i smišljam šta ću da kažem. Opasno je. priveli na ispitivanje. . tih dana. U istu zamku. upravo mi je isticalo dežurstvo. o nekom novinskom papiru.Dobro Petrović? Potvrđujem rečima i glavom. iste noći progutala Varda. Dobrivoje Petroviću.O vagonu novinskog papira . Zašto je to Gestapo uradio? Zato što je nemačkoj komandi stalo do toga da se i preko novina rasplamsava borba među Srbima . I njega je. molim se Bogu da me spase… Badžović i Todorović su glavama platili što su rekli istinu. iznenadio pa me je poduže gledao. dobra i čestita srpska duša. sledeće večeri. misleći da će ponovo biti pohvaljen. obadvojica nabusiti. dabome i ja. uleteo je Milan Todorović. drugi u izanđalom žandarmerijskom šinjelu. Kad je to bilo? . veselnik. otac dvoje maloletne dece: i on ispriča svoje učešće u prevoženju papira . I zato. što u ovoj komandi postoji neko ko je blizak s Gestapoom… To je istina. pitali ga. s velikom grupom zatvorenika. zamišljao kao seosko naselje nego kao provaliju. Zašto baš ovom Gradu i ovoj komandi? Zato što će ovaj Grd postati najveće žarište međusobne borbe i zato što će iz ove komande krenuti naredba za bespoštedno prolivanje srpske krvi. kaži šta bi s onim vagonom papira iz 1941. naravno.takvu još nisam video .

okružena stražom.Imaćeš na raspolaganju celu noć. Biće da toga dana nisam bio na službi.njegovu sestru Branu odlično sam poznavao. ni železničku stanicu neću videti. izvedeni iz ćelija i čekaju transport? U toj gomili vidno preplašenih ljudi i žena. čiji sam bio svedok. ni pile ja ne mogu da zakoljem. mislim. Kad bih znao datum. Zaslužio si i pohvalu i nagradu… Tog časa bilo mi je jasno d su na ovaj isti način ispitivali Badžovića i Todorovića i na koji su ih mamac uhvatili. islednik reče: .pohvalili su ih i nagradili odsecanjem glave! Pa dobro. Nisi ti učinio ni zlo ni greh.kad bi iz pušaka pobili tolike ljude . da bi i njih ubrzo potom pobili i u te grobnice zatrpali. Treba mi vremena… . ni mostove nad dubokim provalijama i rekama preko kojih su bez napora prolazili vozovi. zaklao komunista? Ma idite ljudi. naprotiv: učinio si dobro delo. svojom glavom plaćam to što znam. a meni. manite se šašavih pitanja. evo. doneo radost komunistima. Naprežem se.Znaš ti dobro kad je to bilo. Dobar si ti čovek. Ja sam samo slučajni svedok jednog događaja koji je tada. Uviđajući moju pometenost. donosi smrt.i dalje onim blagim. A šta su Badžović i Todorović zaslužili . nego molim komšiju Stojana da to učini. neka se prolije što više srpske krvi. To hoće Gestapo.Ja se toga stvarno ne sećam. Dobro Petroviću. ako je to Njegova volja. lepo vidim: glava mi je na panju. Dajem ti malo vremena da se setiš… Pomislio sam da je to kraj. Da su oni pušteni iz zatvora. ili su. ni prugu. Zato sam brzo dodao: . danju su kopali velike grobnice. . pa još u meni traje neka potajna nada da će me spasti. Bogu nikada nisam okretao leđa. možda. S tim mislima i nadom u Boga. sudije izriču presudu: "Pošto lažeš. možda sam bio u selu kod rođaka. obreo sam se u krugu zatvora . ali stvarno ne mogu da se setim. da će me pustiti. kome je to poznato. kad sam pomislio da ću se osloboditi ove napasti. ako je tako Bog rekao. stigao im čitav vagon papira za njihovu novinu . setio bih se gde sam toga dana bio. Ovako. ni one duge tunele. Ona je u to vreme već bila udata za poznatog gradskog lekara Marinkovića. neka bude: neka odleti i moja glava. prepoznao sam maturanta Jevrema Konstantinovića . kao da su mi noge otkazale. Oni koji su čekali da dođu na red za suđenje. kako i ne bi. .neka se preko tih stranica rasplamsa borba. praćen onim kožnjakom. ni korak nisam mogao da načinim. Možda sam imao slobodan dan. znam ali to hoće i onaj što je u vezi s Gestapoom.. A obradovali se jesu. gomila ljudi izaziva u meni nedoumicu: jesu li ovi nesrećnici tek sad dovedeni. i ja bih svakako rekao ono što znam. Bio sam ošamućen. kad se zbio. A svedoci moraju da budu . da nikad više neću videti svoju decu i svoj dom. Seljaci koji su silazili s Varde u Grad prenosili su jezive prizore: štekću mašinke i mitraljezi. osuđen si na smrtnu kaznu". islednik pozva onog kožnjaka pred vratima i reče mu da me vodi u zatvor. ovako kao i ja.Nemaš razloga za strah. Znam ja da ćeš se setiti. veli.proliva se neštedimice srpska krv i natapa zemlju… Koliko si ti. Možda će me za koji minut ili za koji čas ugurati u neki kamion i istovariti pred sudije na Vardi za koje se šapatom govorilo da neprekidno zasedaju i koji postavljaju samo jedno pitanje: "Koliko si komunista ubio?" Na poricanje bilo čijeg ubistva. onaj što je naručio papir.mrtvi… Još mi u sluhu odjekuju reči onog glavatog islednika: Zaslužio si.u njemu. kažem ti: zaslužio si nagradu… U tom času. puške se ne oglašavaju .Imaćeš vremena! . i pohvalu i nagrdu. I sada ja. pa ih tu drže dok ne naprave raspored po ćelijama. gotovo umiljatim glasom govori islednik.

one su se. Njihov brat Mićo. među njima samo jedan u kožnom mantilu. u ime pravde. liči mi na onog glavatog islednika koji je mene ispitivao i smestio. Bosu i Dragu. drugi njen brat Ljubinko. Poznavao sam obe. Ko protestuje. a kamoli da se čovek opruži. Hoće li i njih na ovom prvom koraku u mladalački život pitati koliko su komunista pobili i hoće li sudije izgovoriti onu surovu reč kojom se prekraćuje život? Nikoga više u onoj gomili nisam prepoznao . Ja sam bio jedanaesti. pometnja. dovedeni u toku dana. četničkim simpatizerima. prosto smo se u tom malom prostoru gušili. one komunističke pravde izriču presude. koliko znam. ali niko nije smeo ni da pisne. ratnim bogatašima i svima je već unapred presuđeno… U neko doba noći zabrektaše motori kamiona. Debeljevićku bolje. trajalo dvadesetak minuta pa se ono brektanje motora sve brže udaljavalo. može samo da ubrza svoju smrt. mada. činilo mi se. a može biti i tri sata kasnije.po gunjevima i opancima videlo se da su seljaci različitog doba starosti. pokupljene na brzinu. po kućama i livadama. Vidan. a Nada je takođe imala tri brata koje sam poznavao: Stevan je bio sveštenik. svi proglašeni petokolonašima. znao da je to poslednje viđenje i njegovo poslednje putovanje. vika… Otvoriše se i vrata naše ćelije i stražari. nije imalo prostora ni za sedenje. bavio politikom. čak kao ogromnu aždaju s ogromnim čeljustima i ogromnim trbuhom koja guta žive ljude. prozvaše po prezimenu šestoricu ljudi . još nepunoletne devojke. Zamišljao sam Vardu čas kao najdublju provaliju. nije se. pita da li je dovedena Vera Debeljević. možda u Negotinu.U ćeliji prepunoj ljudi Kad sam ga ugledao. ona je iz čestite gradske porodice. pitao sam se. braćo". kao da im je unapred presuđeno što su možda pred svojim komšijama izgovorili poneku ružnu reč o komunistima kao otpadnicima od vere i nacije. otvaranje ćelija. a drugi glas odgovara da je nema na spisku.ista ona trka stražara. koji zvoni hodnikom. Zgrozih se od pomisli da bi i ove dve mlade. Samo se jedan stariji seljak osvrnu i žurno reče: "Zbogom. Bog zna koliko ih je već progutala hoće li se. pomislio sam: Bože. nije znao za Vardu. kao što će se suočiti sa strašnim sudijama koji u ime naroda. tri njena brata bila su pod komandom đenerala Mihailovića. vidi se. Mijuškovići su iz Arilja. nešto mi je govorilo. zaustavi krvnikovu ruku koja bi usmrtila ovog bledunjavog dečaka za koga znam da nikakav greh nije stigao da počini. držale za ruke. poslušno izađoše. među ove nesrećne ljude u gunjevima i opancima. u ovu ćeliju. Svi su. valjda iz straha. po kratkom postupku. s kikicama na ramenima mogle da dopune grobnicu na Vardi. Sve je to. hoće li se ikad otkriti njihove ubice i otkuda u njima ta surova želja i potreba za ubijanjem. po prijavi nekog doušnika. dok se treći brat. isti zvuk motora. Možda dva. pa onaj što je traži psuje sunce krvavo i njoj i patroli koja je nije uhvatila. Čujem nečiji prodoran glas. sve se ponovilo . Ugurali su me u omanju ćeliju . Taj glas. čuju se psovke i poneki prigušeni jauk. pognute glave. kulacima. dobar i čestit čovek. nije znao za to strašno gubilište s kojim će se suočiti.nisam ni pogledao pod kojim je brojem bila . otišao je s četnicima prema Bosni. učitelj. U tom mnoštvu primetio sam i dve sestre Pavlović. na šta opet neko odgovara da je nisu zatekli u kući. ikad saznati ko je sve tu ubijen. zatim isti glas pita za učiteljicu Nadu Mijušković. On je. pravnik po struci. odmetnuo od .oni bez reči. pokupljeni po selima. istovremeno nastade trka po hodnicima. zveka ključeva i škripa tamničkih vrata. bio je učitelj negde u istočnom delu Srbije. bez sumnje. a koje niko ništa ne pita.prepunu ljudi.

koje ne stigoše ni do mature . To je fraza koju smo svakodnevno slušali od jeseni 1944. Božijom voljom. ali se posle nekoliko minuta čulo samo brektanje kamionskih motora…. Ne stigoše. najlepši cvetovi Srbije Kovčezi.njima smrt zato što je njihov stariji brat Mićo u četničkoj uniformi. kao srpski nacionalni podmladak. Neko nevidljiv. a ovaj brže-bolje otposlao sebi odane poverenike da ih pokupe iz kuća i s njiva kako bi im "narodna vlast" presudila. pomislio sam. Mi smo već.zapoveda jedan od dvojice kožnjaka i ja u njemu prepoznah svog jučerašnjeg pratioca koji me je priveo onom glavnom isledniku. sklepani na brzinu. sude njegovim sestrama. tog proleća. ugrabi ih surova smrt. ulizujući se komunistima i prikrivajući neki svoj lopovluk.našli su se na spisku koji je neki doušnik. moj pratilac. Ovu desetoricu. krišom doturio političkom komesaru. Pali su. zabrujali motori kamiona i opet. psovkama i jaucima zatvorenika na čija su se leđa i glave sručili dobro zamahnuti kundaci.žuri. jedan po jedan" . tada sačuvale glave. krstarili su gradovima i selima Srbije . koliko nas je preteklo. a kojima je neki seoski đilkoš. koji jedva spasiše glave pod nemačkom okupacijom. ponovo su. ali me kožnjak.Broz i njegovi komesari. vidi se. I u tom času.porodice i postao jedan od onih komunista spremnih da ubiju i sve najbliže ako se protive Josipu Brozu i njegovoj diktaturi. njegova želja za ubijanjem nije utoljena . U našoj ćeliji najpre je planula sijalica da bi se potom vrata brzo otvorila i na njima pojavili stražari naoružani mašinkama. znam. mada malo povučeni u dubinu ćelije . budni dočekasmo osvit novog dana. možda i iz ćelija. niko nije ispitivao. po treći put. Krenuh i ja za onom četvoricom. a iza njih dvojica u kožnim mantilima pod čijom se komandom izvodi ova operacija čišćenja Srbije od "sumnjivih elemenata". pokositi jednim rafalom. "Izlazite brzo. možda iz osvete prema komšijama. Odveli su ih. nastade trka po zatvorskim hodnicima. u cik zore. praćena vikom. ni da se zaljube. a ona četvorica prosto se sjuriše niz hodnik. oslobodili su se sedamdesetak hiljada srpskih dečaka za koje su pretpostavljali da će. koje sam zatekao u ćeliji. komunistička vlast da potamani one za koje samo pretpostavlja da će se protiviti njihovoj vladavini. čim smo čuli viku. da imaju momke. Smrt maturantu Jevremu Konstantinoviću. Sa spratova zatvora. ni snove. kad sam pomislio da su nam glave ostale na ramenima. Kuda? To zna čitav Grad: na Vardu! Pred sudiju Cicvarića koji izgovara samo jednu reč: Smrt! Smrt ovim izbeglicama iz Bosne koje. natovario na pleća neku sumnju. Jevrem je iz one mučeničke generacije osamnaestogodišnjaka koja je upućena na sremski front da bi izginula: Nemci su tim golobradim momcima pucali u čelo. Brozovi komesari u potiljak. godine. pa su komunisti zaključili da vatreni monarhisti neće prihvatiti komunističku diktaturu. Koliko? To znaju samo oni koji vode. A kad komunisti ne mogu da presude bratu. srpskim seljacima. neki nestrpljivi partizanski starešina požuruje ove ohole stražare. ali nisu izbegle tamnicu… A nas petorica. dopirali su jauci.mogli bi nas. bili na nogama. biti najljući protivnici njihove vladavine. bežeći od ustaškog noža ne izmakoše Cicvarićevom metku! I ovim domaćinima. srpski komunisti. zaustavi rukom i reče da ostanem. Vera Debeljević i Nada Mijušković su. i da će joj se žestoko odupreti. čiji je greh u tome što je jeo hleb u Kraljevini Jugoslaviji. one devojačke. Nestali su čitavi korpusi srpske mladosti . Smrt i sestrama Pavlović.crni barjaci zavijoriše . njihovu krivicu niko nije utvrdio .

gledaj u budućnost. da bi ih održale na nogama. divio se sebi što je smislio groznu smrt… Složila se ta priča u mojoj glavi. za vreme okupacije. i moj nesrećni Badžović i moj nesrećni Todorović. Hoće li se. ubijali na razne načine. Ama. a njihov komesar. Bila bi to. zarđalom žicom. bilo i prošlo.. pitam se. nose opanak od automobilskih guma. da žrtve te ideologije neće biti zaboravljene. zavili u crno srpske kuće. Dosta je i ledina i njiva i proplanaka pretvoreno u grobnice. ne mogu da je istisnem. glava onog mučenika iz Crne Gore. mislim: ako ih zaboravimo. čini mi se da čujem svoj glas: ne znam da li će se suditi mrtvoj ideologiji. ali znam. pitam se. i hiljade onih čije u smrskane lobanje pod zemljom. kad više ne bude kožnjaka. naći neko ko će reći: ma pustite to što je bilo. i onaj bledunjavi maturant. a da se njihove žrtve zaborave! Ako su ljudi skloni zaboravu. ne treba čeprkati po prošlosti. car Irod. odrubio glavu. onom bez tmine i bez straha. mislim na mrtve. izbegao pogibiju na sremskom frontu. u mojoj sveti. do tad. opet. Pobili i osakatili tolike ljude. naći će se u nekoj drugoj masovnoj grobnici. reći će neko.njemu je. ja u to verujem. pretvoriće se. takvo je vreme bilo… Ne treba. hoće li se setiti maturanta Jevrema. zločinac bez duše. ali je ta glava ušla u crkveni kalendar.ne znam d li sam je čuo ili pročitao u nekim novinama. smislio groznu smrt: vezaće mu ruke i noge pa će ga tako spetljanog.se na mnogim srpskim kućama. Te masovne grobnice. U ovom košmaru. kad svane. i stotine. A ja. hoće li se neko setiti sestara Pavlović. njegovi komandanti i njegovi komesari mogli su da odahnu: Srbija je mrtva bez svoje mladosti. u strašne optužnice. krv obojila putanju. siguran sam. budućnost je važna. najveća nepravda. učvrstila se. s glavom na zemlji. na Vardi. otvarati stare rane. tamo dugo ostati? Hoće li se u nekom drugom vremenu. Josip Broz. hoće li Bog zaboraviti nas? Hoće li Bog na zaboravne potomke baciti prokletstvo? Zar da ostanu tamo. recimo. sestre Bosa i Draga. vezati za samar na konju. zauzela mesto. hoće li pasti u zaborav ovi seljaci koje proglasiše kulacima i petokolonašima. ubili srpsku mladost. veliki neprijatelj hrišćanstva. ako ljudska zataji. valjda. valjda. nije Bog. u ovoj ćeliji smrti. čuo za grozniju smrt. znam ja da su Nemci mučili ljude. ili će se naći neko ko će da kaže: „Ma pustite to. Ako je neko. glava tog mučenika s glavom jevanđeliste i proroka svetog Jovana Krstitelja . ali to su bili okupatori. lišili decu i unuke očevog i dedinog zagrljaja . neopojane. Neće se. hoće li njegova smrskana lobanja ući u neku knjigu pamćenicu. i onaj bivši ministar Rajković. Jedan mlad četnik u Crnoj Gori. Nisam. meni se tako čini. i to dočekati: da se o dželatima govori s poštovanjem. neće zatajiti Božija pravda… Vrzma mi se po glavi jedna surova ratna priča . na prevaru padne komunistima u ruke. ne treba se na to .. u večno pamćenje… Hoće li. cerekao se komesar. suditi mrtvima…" Bunim se i ja. jednog dana. spojene napred i pozadi. A može biti i nešto gore od toga: mogu se i neke ulice i neke ustanove i neke škole zvati njihovim imenima… Nećemo. pukim slučajem. koji ne stiže ni da se oproba u bojevima. kao da čujem nečiji glas: „Ne zaviruj u prošlost. a oni. I ta ubilačka ideologija biće jednog dana mrtva… Kad svane sloboda pitanje je da li će iko od ovih dželata biti u životu. a bičem naterati konja u trk po oštrom kamenom kršu… Prskala lobanja. odvodili u logore. mučeniku. Naći će se. a ovi sebe nazivaju oslobodiocima… Povezala se. mučenici. Hoće li.nikom ništa.

kao da nisam u ovoj ćeliji smrti iz koje na gubilište odvedoše deset muških glava . kao da sam na nekom sigurnom mestu. jedna sivomaslinaste boje od starog vojničkog šinjela.svrtati"… Neporočan.preko puta je zgrada bivšeg načelstva: za stolom.Pa. iz dvorišta zatvora krenusmo desno. bira pravac kretanja. kao da je zalepljena za beton… Naporedo idemo kožnjak i ja . Dakle: da čujem. ali neko ipak zna. čiste duše i tela. onaj s ogromnom glavom… Isti prizor kao i prethodnog dana: glavati mastiljavom olovkom nešto zapisuje .Noć sam proveo u razmišljanju o svakom satu. Hoće li se i moja glava naći na tom spisku? Odmahujem rukom kao neko ko hoće da kaže: šta je tvoja glava prema glavi svetog Jovana. nagrađujući. . pitam se u ovoj muci i očajanju. Gleda me i ćuti . dopunjuje spiskove onih koje bi. spustismo niz kratku padinu . valjda u trku. video malj… Od jednog udarca lobanja prska kao lubenica . umesto stražara i zavitlanog manja. pa se. sedi isti čovek. nadam se. još dve šajkače. ugledah kožnjaka. dobri moj Dobrosave.došla je.setio si se. Nisu mu. da bi ga sad srpski komunisti. Naprezao sam se. ni oni koji ih ubijaju. imao si čitavu noć na raspolaganju . na red moja glava: u trenu sam. bio je sveti Jovan. bezbednom za moju glavu. ne znaju ni oni koji im sude. ali je pravednik čiste duše bio i onaj što mu otpadnici od vere i nacije smrskaše lobanju i krvlju njegovom obeležiše svoj zločinački put… razmišljam. svakog detalja. onaj od kamionske gume . mogli prirediti veću radost .krv šikne i poprska odeću i zidove ćelije… Ali. pored kuće Veselinovića. i stotinama i hiljadama srpskih glava koje su pale i koje će tek pasti kako bi se ustoličila i za duže vreme osigurala komunistička vlast… Ključ u bravi ćelije presekao je moje razmišljanje o glavama svetitelja i mučenika . svome vođi i učitelju. Šta bi s onim vagonom papira? Čujem svoj glas: . druga zgažena cokulom. glavati islednik cedi kroz zube: . po njihovom sudu i šumskom zakonu. trebalo osloboditi života… Ne dižući pogled s onih papira. koliko ih je odvedeno iz drugih ćelija! Ne verujem da to znaju i ovi koji ih odvode. i glavi svetog Đorđa i glavi svetog Petra i glavi onog mučenika u Crnoj Gori. mislim. o tuđim glavama kao da moja nije u pitanju.valjda. onog istog koji me je dopratio do ćelije.ej. da bi se izbegao udarac kundakom.kao da razmišlja čime bi mogao da me usmrti… Najzad mi glavom daje znak da izađem . tako. njegove zločine.idem hodnikom i gledam u zidove: s jednog komada sliva se mlaz sveže krvi… Surovo isleđivanje Bog se uvek pobrine da preživi neko ko će svedočiti istinu Na stepeništu. na levoj strani šajkača od plavkaste čoje: njen vlasnik.on za pola koraka ispred mene. popustila. na desnoj strani. Pri dnu stepeništa. deset muških glava samo iz jedne ćelije. nije izbegao udarac. potpuno smiren. pomislih. neko ko će otposlati raport svome vođi i učitelju koliko su Srba u jednoj noći potamanili.žica kojom je bio spojen.tamanio ih je i on u prethodnom ratu kad je bio u uniformi austrougarskoj podoficira. vidim. oni najviše. a koliko ih je. opanak. u onoj istoj prostoriji. o svakom minutu. samo u jednoj noći. pomislio sam. obukli u neku maršalsku odoru i okitili ga ordenjem.

dovedeni na zbor i pod pretnjom.prisećao mnogih događaja. prema kojima narodna vlast ne sme da bude bolećiva. pojavljujem na zboru koji organizuju partizani među kojima ima i komunista. protiv ratnih bogataša i narodnih izdajnika. da se istaknu najznačajnije reči koje je sveštenik Smiljanić izgovorio: „Možda će nekima od vas biti čudno da se ja. jezik za zubima. onda je to meni promaklo. svaka im čast. manifestacije odanosti režimu. svratio sam u crkvu: ne osvrćući se šmugnuo sam u ograđenu portu. budalo jedna. kao narodni sluga i sveštenik. Dobro. Važno je. ali i Badžović i Todorović bili su dosta zatvoreni ljudi govorili su. Zašto bi oni to prećutali? Zar nisu rekli da su u partizanskoj komandi pohvaljeni? . doći da mi ispričaš. ušao u prazan hram i celivao ikonu… Bog se uvek pobrine da preživi neko ko će svedočiti istinu. samo o onome što je strogo vezano za službu. bilo pošteno da i meni pripadne neka nagrada za nešto u čemu nisam učestvovao… Dok sam ove reči izgovarao bio sam siguran da Badžović i Todorović nisu više među živima: njihov podvig nagrađen je smrću! Pošto me je netremice gledao nekoliko trenutaka glas ovog islednika postade blag. Reporter lokalnog lista možda nije bio u prilici da čuje gunđanje seljaka iz protinog kraja koji su ga dobro poznavali i pamtili neke njegove druge govorancije. Ako su oni u tome učestvovali. ali o nekom vagonu s papirom zaista nemam pojma. Zaslužili su i pohvalu i nagradu. Da ih je reporter čuo mogao je da u svoju beležnicu unese i ove reči: . A Bog je mene odabrao.Slušaj. nađem zajedno sa onima za koje su govorili da su protiv Boga vere i crkve. ipak. da toga dana nisam bio u službi. Neprirodno bi bilo da sam otišao na stranu izdaje… Vera nije nikakva smetnja da se ujedinimo oko mudrog našeg narodnog vođe maršala Tita…" Ono što lokalni list nije zabeležio to je komešanje koje je nastalo u narodu . da obradujem ženu i decu.Kaži mi. Ako je toga i bilo. ako saznam da si drugima pričao. toga setiš. ali samo meni. Otkuda da se ja. Umesto da krenem svojoj kući.neki ljudi. gotovo umiljat. Biće. „Na velikom narodnom zboru". ipak. ako te neko čuje i dojavi ni Bog te ne može spasiti… Ne govori. ovo što ću ti reći i gledaj da to upamtiš: ako se. To pripada samo njima: ne bi.Zar ti Badžović i Todorović ništa o tome nisu rekli? Bili ste dobri prijatelji i saradnici. je l ovaj naš prota završio bogosloviju ili markistički kurs? Šta mu bi? Iz koje pameti iskuljaše ove reči? . To nije nimalo neobično. demonstracije protiv špekulanata i kočničara našeg razvoja. dabome. „govorio je sveštenik Milan Smiljanić". nego slušaj… . očiju ti.koliko na poslu. A sad: idi svojoj kući i pamet u glavu… Bio sam blagodaran Bogu što mi je sačuvao glavu. toliko na odmoru… Opet njegov glas: . mislim. kao predstavnik crkve.Ćuti. ode glava. uglavnom. drži. već sasvim prirodno. nisu mogli da se načude protinim rečima. Lokalni list revnosno beleži sva zbivanja u gradu: zborove.Istina je da smo bili dobri prijatelji. piše lokalni list. drugima ni reč. Milovane. što se drugih tiče. Vi svakako znate kako se radi na železnici . prijateljski: .

u neke bezbednije grdove Evrope odakle će se oni.. ako za Boga znaš.prota je slavio režim. Živojine! Mani se ćorava posla. režim protu neko iz državne bezbednosti dosetio se da bi ovaj čovek u mantiji mogao biti njihov najdragoceniji čovek u Trstu. oću ja da ćutim. mislilo se u Ozni. uz pomoć jakih emigrantskih grupacija. otiskivati na američki kontinent… Prota bi. Prota. brate. Prota se prilagođava. omogućio tajno hapšenje pa i likvidaciju nepomirljivih protivnika komunističke vladavine.crkvenu petokraku… U vreme protinog napredovanja i uzajamnog slavljenja . niko ništa nije ni pitao. možda i nehotice. ali je. možda.bio je predsednik Sreskog odbora.Ama Milovane. bio mnogo grublji od svoga oca. ne mora da izgubi i prota.mnogi su se utrkivali u služenju bezbožničkom režimu koji je otimao crkvenu imovinu i zadužbine zaveštane crkvi i koji je . vladike. što se retko dešavalo. bilo je u njemu nekoliko prihvatnih logora za begunce iz naše zemlje. ministar poljoprivrede. on bi bio četnički vojvoda… E. Krcun je dalje kombinacije presekao rečima: "Ako prota ode u Trst. da ne pristaje na . u izboru reči kojima se obraćao ideološkim protivnicima. prota izostao s nekog zavičajnog zbora ili demonstrativnog skupa. Krcun celokupno protino angažovanje sveo na ulogu klovna na Brozovom dvoru. ko će da zabavlja i zasmejava druga Tita". ona ih je pomagala i nastojala da ih otpremi dalje. s tim što je Miša. stvarno: prota je toliko napredovao da prosto nije znao šta će s tolikim funkcijama . Ovaj grad je bio stecište srpske političke emigracije. na naslovnoj strani imao . poslanik Skupštine Srbije. Crkva je tamo neko vreme bila stožer oko koga su se okupljali naši ljudi. al mi mlogo teško… Sećaš se kako nas je prošle godine u Jablanici zakleo na vernost kralju i otadžbini… . sveštenika i monahe… Ostaće zabeleženo za sva vremena da je Smiljanićevo udruženje pravoslavnih sveštenika štampalo crkveni kalendar koji je. pristao. Srpsku patrijaršiju. Da smo mi pobedili.hapsio i premlaćivao mitropolite. kako su ga jednostavno zvali njegovi partijski drugovi. nije ni znao kakva mu je uloga namenjena preuzimanjem srpske pravoslavne crkve u Trstu. produžena ruka partije i policije . presekao crkvenu pomoć emigrantima. tako i bilo da Krcun. već uveliko osakaćenu i obezglavljenu.ostaće zabeleženo . kojim slučajem. pojavljivao se njegov sin Mihailo. potpredsednik Prezidijuma Srbije. protin veliki prijatelj i zaštitnik.Opet ti. bez sumnje. ne uvlači me u zlo. od prvog dana osnivanja. predsednik Verske komisije. Tako je. ovo se više isplati. nije zaustavio ovu lukavu igru. Tako reporter lokalnog lista opisujući demonstracije grđana protiv neke izjave kralje Petra Drugog. imao sjajnu ulogu: otkrio bi tajne kanale za prebacivanje preko granice. Klovn na Brozovom dvoru I sve bi. a vrzmali su se u njemu i doskorašnji četnici i obaveštajne službe nekih zemalja. kao svaki režimski poslušnik. poslanik Republičke i Savezne skupštine. umesto krsta. sad: ako smo mi uzgubili. Koliko ja vidim on će dobro da napreduje… I. predsednik Glavnog saveza svešteničkog udruženja… Ovo udruženje ostaće. Ako bi.

mada se zna da su njihovi preci. zapevati "Ajde kolo da krenemo. a zaduženi vikači pozivati posmatrače da im se pridruže. dok je on čeznuo za kriškom hleba… . zvali Mala Moskva. Poslednji Smiljanići ne istrajaše na tom putu . mada su oni. ako padne takva komanda da lomi kičmu onima koji su se obogatili za vremen nemačke okupacije. imena nekolicine. Ovim ulizičkim parolama ušli su u narodno pamćenje.crvena petokraka zvezda. pa će se kolo. kaže.komunističku vladavinu. objavio samo vest da su u Varošici održane demonstracije protiv ratnih bogataša. Već trasiranim i utabanim putem crvena kuga se zaputi u Varošicu koju su do juče. kao što su Grad. Lokalni list je. pozivam vas da kralja Petra proglasimo krvavim kraljem. Najpre će. Titu. niti je Grad bio obojen crvenilom. zagledajući povremeno u neke spiskove. Prota je govorio: "Tita volim. šire i masovnije. evo. pri tom. Ne zna se da li je ikada iko Smiljanićima prigovorio na beskrajnoj servilnosti prema režimu. I sada. jer je iz Londona slao kame kojima su četnici Draže Mihailovića klali srpski narod".njome će. Centralnom komitet. čelnici poduže kolone. već odavno neupotrebljive tanjire pa uz put. krenuše prema kućama onih za koje se govorilo da su špekulanti i ratni bogataši. da su zgrtali bogatstvo dok je proleterska sirotinja gladovala. dodavao je: "Krst nosim a zvezdom se ponosim". one najgrlatije. krećući ka određenom cilju. po ustaljenom redu. a njegov sin. navodi reči sveštenika Mihaila Smiljanić: "Građani. drugi se sami pobrinuli za rekvizite . vije se u centru Varošice: vlast je tu okupila svoje pristalice i podelila im transparente koje će nositi i parole koje će uzvikivati.poneli šuplje lonce. Brozovih apologeta. takođe u mantiji. navodno zbog njene nacionalne orijentacije. plehane. Ni prva ni druga oznaka nije tačna: niti je Varošica bila posle antikomunistička. navodeći. Oni koji bi odbili poziv bili su označeni kao sumnjivi kojima bi narodna vlast trebalo ozbiljnije da se pozabavi. imali pripremljene odgovore. godine kada se crvena kuga pojavila u svom pogubnom obliku i zaigrala krvavo bratoubilačko kolo. ugasi duga sveštenička loza Smiljanića. već na zbornom mestu snabdeše transparentima išaranim pretećim porukama. navodno zbog komunističke obojenosti. kao časni ljudi. za svaki slučaj. kojom su se ponosili. kante. širiti. Reporter ističe da je narod oduševljeno prihvatio ovaj protin predlog. začudo. Odatle. da Staljina pomenemo". Demonstrante. Bog se pobrinuo da se smrću oca i sina. drugarice i drugovi. koga su voleli. gurnuše ih u večnu sramotu. zvali Mali London. na koje se sručio gnev. a Bogu se molim". i Josip Broz. Naprotiv: i Grad i Varošica imali su tragična iskustva još od jeseni 1941. bratstvu-jedinstvu svih naroda i narodnosti… Jedan uprtio ćuskiju na rame . rodu i Otadžbini. uz harmoniku krivonogog svirača. to isto kolo. bili barjaktari srpske nacionalne i duhovne misli i da su do kraja svoga života služili Bogu. udaraju u njih uz radosne pokliče Staljinu. iz centra Varošice.

Stamenko takođe gleda iza zavese i priseća se reči starog solunskog ratnika Miloša Ćokića: . ograda povisoka. da ukrade pravu stvar koja se lako može sakriti i brzo prodati.Izlazi.Došlo je naših pet minuta. pa se oglasi jedan od onih čelnika: . Živela je sama u skromnoj kući iz koje je prodala sve što se moglo prodati i trampiti za flašu rakije. ratnim špekulantima i bogatašima. udavala.Izlazi špekulacijo! Izlazi.Izlazi špekulacijo! . U kuću je nisu puštali. tu se zaustavi. . kočničarima našeg napretka. pritrčaše i oni s kraja kolone. A pravi put je. urla.Evo kuće koju je Stamenko zidao dok su naša braća i drugovi ginuli za slobodu! Pogledajte dobro ovu kuću. podrazumeva se. krenu za čelnicima kojima su ranije. ciči. slugama okupatora. Rulja. koju su inače smatrali ludom zato što se vrzmala po železničkoj stanici i sama igrala kolo da bi od putnika izmamila koju paru i odmah. njen piskavi glas treperi i nadjačava onu lupnjavu u lonce i kante: . preplašeni pomahnitalom gomilom. šta čekaš s tom ćuskijom. viče ta raspojasana rulja da je došlo njenih pet minuta. da je njoj svanulo i da će da se smrkne onima koji se nisu našli na pravom putu. Gomila narasta. udara u kante. rano je zahvatio alkohol i potpuno poremetio njen život. predlažem da ga isteramo iz kuće i da uselimo sirotinju! Dosta se on u njoj baškario… Neki iz gomile nasrću na ogradu i kapiju . Lutala je okolo očekujući da se neko sažali i pruži joj komad proje ili guku kačamaka . govorilo se. u njoj živi ratni bogataš Stamenko Filipović… . koliko se zna. . Zaigrala je mečka i pred tvojom kućom. maše transparentima. zvonjava ispuni prostor.viče na sav glas jedan iz prednjih redova. dok mi nismo ušli da te silom izvedemo i da ti ovde presudimo! . druškane. da imaš krila ne možeš nam uteći! Drugovi. psuje. Da bi se stiglo do kraja tog srećnog puta. stiže pred kuću opančara Stamenka Filipovića. Titov put kojim ćemo stići u srećnu budućnost i blagostanje. potraja to kratko.sikće jedna žena.Gomila od stotinak ljudi i žena. potrošila za rakiju. . preti narodnim neprijateljima. razvaljuj! Ko zna koliko je Stamenko tuđih ograda porušio dok je svoju kuću gradio… Stamenkovi ukućani.okreće se jedan gomili i pogledom trži onog s ćuskijom.Nećeš se sakriti.kapija zaključana. vrišti. da je došlo vreme pravde i zakona. udariše u one kante i lonce. u partijskom komitetu. . odredili pravce kretanja. očigledno pijana.Kriješ se pred narodnom pravdom! . bastalo joj je. Ej ti. čim bi se voz udaljio.Hoćemo li prvo da razvalimo ogradu? . moraju biti uklonjeni kočničari i špekulanti. kojoj će se pridružiti još nekolicina vikača. vičući. ali se ne pomiču i ne daju glas da su tu. Ona je sad najglasnija u ovoj gomili. šćućurili se iza zavese velikog prozora. Nije se.pšeničnog hleba bilo je malo i u imućnijim kućama. Stamenko! . zgusnu se.uzvikuje jedan vičan parolama. morali bi da je preskaču.

unosio džakove i gajbe i sve što bi u toku dana zaradio noću bi popio. koji je od svoga oca nasledio i zanat i staru kuću.Drugi su ratovali a ti si napravio kuću. . misli Stamenko. Stari Miloš. pre rata. Svi će da budu vlast i svi će da presuđuju.izvi se nečiji promukao glas iz gomile. sad on ispituje i naređuje. one pravcate.Živela komunistička pravda! . neko bi rekao da sam Nemce snabdevao obućom. vlast.dočeka ga Stamenko. . izbegle iz svoje otadžbine.Dok si ti zidao. najzad izađe i pope se na deo ozidane česme da ga svi vide. Stamenko se zagleda u ovog vikača.I drugi su pravili kuće! .Dole! . belo okrečena.Napravio si kuću! . Kad ga rulja ugleda.Ako dođu na vlast.. kako je govorio. koji je u jesen prve ratne godine gledao kako je komunistima lako i da ubiju i da nekoga opljačkaju. a među tim glavama bile su glave cara Nikolaja i njegove dece… Stamenko nema mnogo vremena da se priseća Miloševih reči. ali Nemci ne nose naše šiljkane… Kuću sam zidao na temeljima stare očeve kuće… .viče isti glas. bio poslušnik kod trgovaca i kafedžija. . prodavalo i kupovalo… .Nisu svi ratovali.dopire piskav muški glas iz gomile. malu i neudobnu za toliki broj čeljadi. Teroru nikad kraja Opančar Stamenko.viče i Stamenko. jer rulja koju podjaruju novopečeni partijci stoji pred kapijom i traži da on izađe iz kuće i prizna da se obogatio za vreme okupacije.Dole! . Da sam pravio cipele.Pravio si opanke za vreme nemačke okupacije! .Dole ratni bogataši! .Šta vam je. .opet se iz gomile izvi grub muški glas. videćete kako izgleda kuga kakva se dosad nije pojavila. Sad je i on. naše su kuće rušili! . . imao je. zidale kuće i ambari. trgovalo se.Ništa nisi dao za naše drugove partizane! . s lepim prostranim dvorištem i česmom u sredini. kako su padale glave miliona ljudi. iz njenih redova odjeknuše povici: . najpre se zagleda u onu masu pa povika: .Da sirotinja ne ide bosa. ljudi i braćo? Ko vas je to napujdao i nagovorio da vičete pred tuđom kućom! I šta hoćete od mene? . A to bogatstvo je vidljivo: kuća. prijatelje Ruse. Rađala su se deca. .Pravio sam opanke za srpsku sirotinju! . sudi i presuđuje. I nije život prestao za vreme okupacije. koji su mu naširoko i nadugačko pričali šta je crvena kuga donela nekad moćnoj carskoj Rusiji. . revolucionar. Poznaje ga: nikad kuću nije imao.Dole špekulanti! . grdili putevi. začudo smiren.Živela! Stamenko.

kako je narod zvao srpske novčanice za vreme nemačke okupacije.Šarulja je u štali! . i što vam je naređeno.viče neka pijana žena i tetura se. .. .Nikad! Tebe ćemo u zatvor. nije se bavio politikom.urla gomila .Da mu se oduzme kuća i da ide ispred nas! .Gde je šarulja? . .Da pozovemo miliciju da ga istera iz kuće i useli proletersku sirotinju! Da ide ispred nas i da viče: "Ja sam ratni bogataš. prilike za optužbu! Ima li veće sramote i većeg greha nego za vreme okupacije kupiti kravu! Tako misli gomila i tako se ponaša pred Gojgićevom kućom. međutim. neko vreme i na kraju pogodili: kupac je prodavcu na ruke isplatio ravno 150.Muzeš. drugovi proleteri!? A mi.Nisu oni čeznuli za opancima nego za čizmama.pita jedan iz gomile nadmeno i vitla stisnutom pesnicom pred Gojkićevim prebledelim licem i prestrašenim ukućanima. naglo okrenu i ubrzanim koracima krenu u pomoć demonstrantima koji su opkolili Gojgićevu kuću.Ovakve bi .ciknu jedna žena iz gomile.Prošlo je njihovo vreme.Nisu ni tražili! .drhtećim glasom odgovara Gojgić.Muzao za vreme okupacije. U omanjem dvorištu Gojgić opkoljen demonstrantima: vidi da je crvena kuga prodrla u njegovo dvorište. pa dokle. Gde god su našli čizme i kožne kapute uzimali su bez pitanja… . kupac je bio zadovoljan.sav novac je dobio onog časa kad je Gojgić preuzeo ular i kravu uveo u svoju štalu. muzeš! . ni ispred vas ni iza vas! . . a ni prodavac nije imao razloga da se požali . . . noću drhtao od svakog šušnja u dvorištu… Neki iz gomile tek pred ovom kućom saznadoše zašto su se tu okupili i šta se tražili od njenog vlasnika.Mi smo milostivi.A vi radite ono što vam je volja. gledao kako da prehrani porodicu danju se bavio bakalukom.Treba ih malo pritegnuti i oduzeti im ono što su stekli za vreme okupacije… . drugovi? . .trebalo streljati bez milosti! . šta ćemo mi da muzemo… Jedan iz gomile psuje krvavog boga i sunce krvavo onima koji ovakve odmah ne likvidiraju nego ih prepuštaju sirotinji da se ona bakće s bogatašima i ratnim dobitnicima. setio ove trgovine i optužio Gojgića kao ratnog bogataša: kad je sirotinja gladovala. Ovo je moja poslednja reč.Nikuda ja iz ove kuće neću izaći i nikad neću poći s vama. . .Nećemo ti ovo zaboraviti! . . . od nekog seljaka kupio kravu. mlečna.viče Stamenko da ga svi čuju. okupljena pred Stamenkovom kućom. a naša deca. da stoji pred njegovom kućom i da se raspituje za njegovo bogatstvo. Krava je bila zdrava. muze i sada. po običaju. Cenkali se. .000 Nedićevih dinara . Gojgić je muzao kravu! Eto. ja sam špekulant!" .pita jedan od čelnika koji predvodi ovu gomilu. ovo je revolucija! . Gojgić je. za vreme rata.viče drugi. Gomila prođe jednim delom glavne ulice koja je dobila ime vođe i učitelja Josipa Broza. a tvoje besne ukućane u štalu! U kuću će ući partizanska sirotinja… U taj čas neko dojavi da se pred kućom krojača i sitnog trgovca Marka Gojgića okupila velika grupa demonstranata.Šta ćemo s njim. protutnja kroz sokače i prečice stiže do kuće domaćina Marka Gojgića koji je za vreme okupacije ostao po strani. pa se ova rulja.uzvrati Stamenko.viče isti glas . Neko se. mi smo narodna vlast! .

da cela varošica vidi njegovu špekulaciju. Sve ovo sluša Marko Gojgić i ne može da odgonetne zašto je ovo zlo snašlo baš njega.veli jedan . Žućo to rešava po kratkom postupku… Dok trepneš. pošteno platio. lažova i lopova kojima je vlast dodelila ulogu sudija i presuditelja i koji. u nekom plavkastom mantilu i gumenim opancima na nogama.predloži mu jedan mlađani revolucionar. da znate.pristaje Gojgić. pusti to. Ne kaže se uzalud: nekom rat. nekom brat! A ovaj rat je Gojgiću bio brat.U dvorištu Gojgićeve kuće zaseda neki komitet: raspravlja se o Gojgićevoj krivici . udaraju. Mogu i više i opasnije od toga: da te privedu Žući Ristoviću.to ti je kraj.Prvo ga . ništa drugo nije stekao.svi su dokazi tu. a mogu i one letve. shvatiće da je sve to ujdurma nove vlasti ne bi li uplašila čestite ljude koji odbijaju da tu vlast prihvate i priznaju kao svoju. da je nosi… . kao mečkari. kako si joj pretio.Ama. ovih džaboljeba i beskućnika. mogu na tebe da sruče one lonce i kante u koje.dodaje drugi revolucionar s kačketom na glavi. da polome o tvoja rebra i glavu.pita jedan od ovih revolucionara vlasnika krave šarulje zbog koje je optužen kao ratni bogataš. ode glava… . neobrijan i.Šta ti na ovo kažeš. izašao na kraj. lako bi on s njima.pomirljivo će onaj prethodni glas . da upiru prstom u njega i kažu: to je taj… Najbolje bi bilo kad bi mogao da uprti šarulju na leđa.Kako vi kažete . a kako si i njemu. Nesrećni Gojgić stoji skrušeno pred revolucionarnim sudom. kako si za njega rekao da će kad-tad platiti cenu za ona silna ubistva srpskih domaćina i .neka šarulju vodi za ular. mleko u karlici. ako ih naljutiš. da ga ljudi prepoznaju i osude. Cela Varošica zna da je Marko Gojgić za vreme rata jedva prehranio svoju porodicu.Da nosiš transparent! . pretio. neumiven. . ako bi bilo nekih pravila i neke pravde. . . to je nemoguće . a tu je i ratni dobitnik. prodavac je bio zadovoljan. pa se. na koje su prikovali parole.I da vičem: Ja sam ratni bogataš! Marko Gojgić je sve brzo skontao u svojoj glavi: oni koji ga budu videli na čelu kolone i oni koji ga budu čuli kako sebe optužuje kao ratnog bogataša. Marko? .Da nosim transparent! .pomirljivo kaže Mrako Gojgić. krava je u štali.treba obrukati. vidi se. mada i sam vidi da su omanuli. . otkuda da se on nađe na udaru ovih novopečenih revolucionara. .I da vičeš: Ja sam ratni bogataš! .prihvati Marko. druže.prekida ga jedan malo trezveniji . ali eto. mogu da ispredu priču kako si psovao narodnu vlast. na čelu kolone! . osim te krave. Žući.Dobro . kao što zna da su ga Nemci u dva maha hapsili i sumnjičili ga da je partizanski jatak i da prikuplja lekove za partizanske ranjenike… Mnoga je sila protutnjala ovom zemljom . . desilo se tako… .Da idem ispred vas. misli. ne bi mogao svrstati u ratne bogataše. ali i to će se otkriti.gde si video da čovek nosi kravu… Treba smisliti nešto pametnije… .I da ideš ispred nas. da Gojgić. . Ko zna šta je on sve stekao. ali se kao žive vatre boji onog Žuće o čijim su zlodelima šapatom stizali glasovi. mogao sam i bez nje. a za šaruljine rogove privezati transparent s velikim slovima: ja sam Gojgićeva ratna špekulacija! Možda bi još bolje bilo da se nacrta šarulja i da taj transparent nosi Marko Gojgić. na čelu kolone! .Kravu sam.

Tako je! Izdajnik naroda! .Ko ste vi? . . .Sila koja Boga ne moli! . za koga zna da je pomagao varoškoj sirotinji da preživi teške dane okupacije.Osramotio Srbiju! .viče rulja. umorni od štrapaca i promukli od uzvikivanja parola. I ostaću u njoj. . Ne preporučujem nikome da uđe u moje dvorište. ako ga imate. da Bog ne bi sudio ama… Idite tamo odakle su vas poslali i primite nadnicu za ovu galamu. ali gomila.pohita Gojgić da odgovori. u kakvo ste se kolo i za čiji račun uhvatili! Upamtite: sve što dođe to i prođe! Čuvajte obraz. Marko.Nema više benzina! .ljutito upita Milenko . bure na leđa . da strepi.Trgovao za vreme rata naftom i benzinom! . psuje. preporučujem da se raziđete i odete svojim kućama ako ih imate.ako ih ima. A to je upravo ono što vlast želi: da svako bude uplašen. usmerava je kojim pravcem da ide. Ne sudite. . . tutnjala. .Da ga obrukamo! Da narod vidi ratnog bogataša! Da mu se sudi! Da mu se oduzme sva imovina.predlaže neko iz prvih redova. predratni trgovac. tu će im podeliti hranu.Mi smo narodna vlast! . ni bogat ni siromah.I ko vas je nagovorio da dođete pred moju kuću? . daće im po par opanaka zaplenjenih od zanatlija i trgovaca. Milenko Stefanović. pred čijom kućom da zastane.Mnoga je sila tutnjala ovom zemljom. s odobravanjem prihvati njegove reči.Obogatio se! .viče gomila.vikači. da drhti. oni najgrlatiji povikaše: . Gojgić brzo uočava da ovom gomilom upravlja neko nevidljiv.Da nosi bure na leđima .Tražimo da uprtiš prazno bure na leđa i da ideš ispred nas kako bi se narod uverio da je stigla pravda i da će gazde postati siromasi. udarajući u kante i lonce. blago meni.I sada. Prodao ga Nemcima! . neka mi sude! Ja nisam pobegao iz svoje kuće. zagleda se u svetinu pred svojom kućom. Čim ga ugledaše u dvorištu. ovde iskališe najljući bes. neki magacin. Kolona u popodnevnim satima stiže pred kuću trgovca Milenka Stefanovića .prva se oglasi ona pijana žena. a sirotinja bogata! Ovaj što viče ne pomalja se iz gomile.Tako je! . Vama. .Tako je! Da mu se oduzme imovina i podeli sirotinji. pa nestala. .Pa šta traži ta narodna vlast od mene? . evo tog istog Gojgića na čelu demonstranata skupljenih s koca i konopca.predlaže neko iz gomile. koje neko zamajava pričom da je došlo njihovo vreme.Koja tebe. postiđen pred ovim časnim čovekom.Bure na leđa. koga da proziva. pa će se razići uz poziv da sutradan dođu na isto zborno mesto i u što većem broju. Znate li šta radite. . da su oni sada sila i vlast i da mogu da naškode svakom čestitom domaćinu . da oborene glave prolazi pored novih silnika. gledajući u čelnike kolone.Ima li sudova u ovoj zemlji? .Da mu zapalimo benzin . obraćajući se gomili.dovikuje ona pijana žena.ako ništa drugo mogu da mu uteraju strah u kosti. iste večeri. sila nagna da se uvrstiš u tu gomilu? . pa kada ugleda kolegu Gojgića upita ga: . moj Marko! Boga se treba bojati! Zatim.Izdao je! . gde da iskali svoj bes… Saznaće Gojgić da će ih.upita Milenko smirenijim glasom. . neke konzerve iz nečijih paketa. da suzbije u sebi svaku želju za otporom. Milenko upita: . kad obave ovaj ’’posao’’ pozvati u neku baraku.

Bio je za pevnicom. ratnim špekulantima. i to što pre! . pred kućom Budimira Cvetića. u isto vreme.pa… bogami.kaže Budimir iskreno. manastir je bio više njegov dom nego očeva kuća. mora se suditi. Staljinu i Titu. Određen joj čas i pravac kretanja. Zastala.neka to zna unapred i neka noć provede u strahu… Pre nego što krenu prema onom magacinu u kome će dobiti neku crkavicu. ne bira pravac. bilo njegovo utočište. toga dana. trup na nogama koje se klate. devetnaesta… Da ne bi rata. naizgled zbunjena i postiđena. veliš. ponovo.Zdravo druže! . kličući. a mi ćemo pred sudom svedočiti na koji su se način obogatili. dali veliki doprinos raskrinkavanju ratnih bogataša i špekulanata. vrati u kuću. iako je dobro razumeo ovo čuđenje. Sutra ćemo prodrmati ratnog bogataša Milana Lazića . .A šta uči? . Iza te petokrake i te kape i te glave ima još istih kapa i sličnih glava. pa još Božiji? Pa. i zastanak. na ovom istom mestu i nadam se u još većem broju krenućemo u novu akciju. . i ja ga prizivam da se javi našoj komandi u Požegi. Vi znate kuda ćete sada da krenete.Mislim da je to Božiji priziv… .kao čudi se predvodnik.Mislim… otkud da izabere baš bogosloviju? . . U vreme ove neprijatne posete roditeljskom domu. . .A koja mu je godina? .progovori predvodnik odmerivši ispod oka domaćina i njegovu kuću. ne određuje čas napada. a mogu i drugi da je usmere. čim su zgradu Bogoslovije okupirali nemački vojnici. može ponekog i da zaobiđe.Šta mu bi? .Ne znam! . pa bi voleo da ga upoznam. .prekida predvodnik Budimir.saopšti predvodnik pa pozva vojnike da u koloni po dva krenu prema Gradu. .hteo bi Budimir da skrati ovo ispitivanje.Ma nemoj! . može sva da stigne za tili čas može i da uspori. ali se ugrize za jezik i suvo reče: . Tu onaj s kačketom na glavi i u plavkastom mantilu.Priziv. Htela bi. u kuću. svakako ne slučajno. drugovi i drugarice. završio bi školovanje… .Danas smo. krenu prema zbornom mestu u centru Varošice. a sutra. Kuga je slepa od rođenja i zato tako tumara okolo. rulja zaigra kolo. ali je pošten i vredan… . koji zna pred čijom se kućom našao. Kuga u obliku crvene petokrake na trorogoj kapi. na koji je njegovo uvo naviknuto i kako se ljudi oduvek pozdravljaju u ovom kraju. nego po naredbi svoga komesara. bez kucanja i pitanja.Posle ovih reči Milenko Stefanović se lagano okrenuo i čvrstim korakom ušao u svoju kuću. kapa na obesnoj glavi.oglasi se Budimir da malo dobije u vremenu.Ne razumem .pita dalje predvodnik iako zna svaki detalj o Budimirovom sinu Sretenu. Budimir se. Drugovi iz komiteta dokrajčiće našu akciju .da li je pametan to ne mogu da kažem. onaj krmeljivi revolucionar održa kraći govor: . Kožni mantili u popovskoj kući Još u dvorištu kuće Cvetića vojnici zapevaše "Nosim kapu sa tri roga i trgujem protiv Boga". Rulja. sasluživao s čestitim i mudrim . zabrinut i tužan. Ova o kojoj će ovde biti reči usmerena je. Sreten je bio u manastiru Blagoveštenje pod Kablarom: tu je. ali se Budimir isprečio na vratima. Zato je u prvi mah pomislio da kaže Bog ti pomogao. ni godišnje doba.Zdravo! . glava na trupu s ukrštenim redenicima. Očekivao Budimir onaj uobičajeni pozdrav.njima. I ja i moji vojnici.Uči za bogoslova . narodnooslobodilačka vojska . evo. i brzina.Čuli smo da imaš pametnog sina.

krompiru. hram. uvek iznova.da s mladim bogoslovom progovore koju reč. . zasede. mada su skromno odevena i obučena. staloženost i smernost. Osamljivao se povremeno. cveću koje niče između uglačanih kamenova kojima je popločana manastirska porta. pomno iščitavao Dostojevskog i vladiku Nikolaja.iscrpljivao se. pale kuće. oskudica. profesor Popović je uočio njegovu bistrinu. videći u njemu onaj Božiji dar za sve čega se lati i dotakne. blagodaran što mu je Gospod podario zdravu mladost i jake mišice da manastirskoj bratiji i sebi obezbedi hleb nasušni. mučnu sliku: video je da su se neki udaljili od Boga. video je jednu novu Srbiju. podno Ovčara. ko su i čiji su. stasit i lep. Kad god bi stigao u roditeljski dom. koje je izgovorio. dobrotom igumanije. ali su seljaci iz okolnih naselja dolazili na molitvu pa su u zavežljajima donosili ponešto hrane. Već posle nekoliko rečenica. Sve je bio tu za čim je od detinjstva čeznuo: spokojstvo. Vasilijem i Julijanom. posle rada i molitve. u voćki.mlađi su bili pod oružjem i nekim znamenjem . proučavao je knjige starostavne ili je. I on je radio na manastirskoj imanju . knjige iz kojih saznaje nacionalnu istoriju. bio predstavljen: bogoslov Sreten Cvetić. Justin je shvatio da je ovaj mladić. U svemu je video Božije darove: u klasu pšenice. i jednom u Preobraženju. znaće i dužnost šta im je… Video je Sreten i drugu. otac Justin je s njim razgovarao kao s ravnim sebi. Sreten je već bio naviknut na isposnički život. u osamu i nastojao da prodre u dubini Svetosavlja o čemu je tada otac Justin pisao. nesebični u svemu. Ta deca. ali i zbog priče da je sveštenicima uvek dobro. u svom surovom vremenu. I u manastiru je život bio oskudan: materijalnih dobara bilo je sve manje. ubistva. od hrama su se udaljili. posvećujući ga njemu kako bi što više naučio i kako bi sve to prenosio na druge. zašao u duboke duhovne svere i da je na putu da posegne do visina teološke nauke. A govorilo se o svemu onome što izaziva nespokojstvo: okupacija. mlade i manje upućene. postali sami sebi dovoljni… Čuo je i za one koji ubijaju ljude. o svemu što je lice i naličje rata. dolaze u hram kao u najveću svetinju. kad ponesu ovaj koren i ovaj duh neće se savijati pred zemaljskom silom. znaće. U zavičaj je retko odlazio. obližnjem manastiru. uglavnom stariji ljudi . mada bi se često uželeo majke i oca. u vrletima Kablara. U njima je i Sreten gledao srpsku budućnost. mirišljavo. čedno i molitveno. jer ovi koji sada. manastirsko imanje obrađivali su napoličari i monasi. braće koja su bila mlađa od njega. Kaluđeri su bili ponosni na ovog mladog. Kad ga je u istom manastiru sreo po drugi put. Prvi put mu je. gde su nekad bili konaci i prepisivačka škola. darežljivi i u vremenu. čak mu je i neke svoje knjige poklonio i to s posvetom. uvek. potere. Ne! Okom iskusnog profesora Univerziteta i čistotom svoje duše. skromni i neredovni obroci činili su ga duhovno snažnijim. sreo profesora Justina Popovića.kaluđerima. Povlačio se. u letnjem vremenu. u crkvici nekadašnjeg manastira Ilinja. Video je da ovaj mladić ne liči na neke od onih koji su Bogosloviju izabrali zbog dobrog smeštaja i hrane. a kad nije bilo Božije službe. dolazili bi rođaci i komšije. paljevine. Najveći Božiji dar su ova deca koju bake i deke dovode nedeljom i praznikom u hram da se pričeste i pomole Svedržitelju neba i zemlje. smerni monasi. trošio snagu. molitva. golubu na manastirskoj kupoli. ptici koja šestari nad rekom. deluju beskrajno čisto. otimaju imovinu… Dva puta je u Nikolju. međusobni srpski sukobi.

Imao je on razumevanja i za drukčija razmišljanja. on .Bog je tako blizu. šta je ovo danas? Kakav je ovo rat. samo zli ljudi neće da ga prepoznaju. U minulom ratu palo je više od milion srpskih glava. masovna streljanja . Ne vide Boga. najveća je nesreća. Niti možemo zajedno. međusobni. . Od koga? Od bratske ruke! Oni koji ubijaju govore da to čine u ime Otadžbine i slobode. a ovaj naš rat. uvukli su se u njihove. osim što ubijaju jedni druge! Tako je mladi bogoslov govorio svojim seljanima u zavičaju. kažu.ako se ovako nastavi. za koga se vodi? Šta će mrtvoj Srbiji i kruna i petokraka . I svi su bili na liniji odbrane: i seljak i kralj.Dubok i širok. ne samo što je nisu branili. a srce da razume! Koliko ovaj nesrećni narod ima otadžbina kad se svak bori za svoju! Svi vidimo zlo oko nas: već je četvrta godina kako Srbi plutaju bez glave Savom. otimaju. i sin radnika i sin ministra. . hoće da oni. proglašavajući ih komunistima da bi ih Nemci streljali! Racije. iznova. preskočiti.Ljudi su hteli da oslušnu šta o svemu tome misli mladi bogoslov za koga se govorilo da je "opasno pametan" i da "Bog kroz njega govori". (To je onaj isti Božidar Đokić koji se pominje u ovoj knjizi). ali se držao svog pravca: . nego krst nad mrtvom glavom… . A ovo. logori. oni koji ne stigoše da budu očevi. znate vi to bolje od mene. oni se ponašaju kao ljudi bez otadžbine.reći će Božidar Đokić. čujem. hoće tuđe. kolju li kolju! Srbi. Tako je.započinjao je Sreten u tim neizbežnim prilikama. Vrbasom. koliko je srpskih glava palo. muslimani.Love ih kao zečeve i presuđuju na licu mesta… .Meni je u prirodi da više slušam nego da govorim . kako su govorili. nego su je i podrivali. Bog je pred nama. a one koji se ne odazivaju ubijaju bez milosti! .Zaboravljaju da je Bog vrhovni sudija . ali ne krst u srcu i duši. šta rade Srbi. za sreću čovečanstva. i kad.opet će Božo. Tisom. prikupio. cilj je sloboda i svi pripadaju istoj otadžbini. Svi se okomili na nesrećne Srbe: Hrvati. Ja to sigurno neću dočekati.Rat je najveće prokletstvo. Kad god dođem u zavičaj. u njima su ginuli najbolji.On. možda. A kad su Nemci u aprilu razorili Jugoslaviju. bilo u prošlom ratu. .šapatom govori Sreten. Nasrću na tuđi život. niti imamo zajednički cilj. i u nama je Bog. Bog zna hoćemo li ga. Obnevideli od mržnje ne primećuju da je Otadžbina u žalosti. Najpre stoga što su verovali u Pakt o . kao da je predaleko. Za nas je minuli rat bio nužna odbrana. Treba imati u vidu Španiju u predvečerje ovog prokletog rata. kada su se srpski komunisti borili. njoj će ostati samo krst. ali Bog nas je opet sabrao. odlazili su u svet da se bore za tuđe ideje i tuđu zemlju.pričalo se tada .njihova su dela. Moja duša ne može da to prihvati.Ali Bog. Čudo jedno! A svima. . A kad ih snađe zlo čude se: otkuda baš njih da zadesi? Traže odgonetku tamo gde je ne mogu naći. . našao opravdanje za našu odbranu . hapšenja. umesto da se zagledaju u svoje zle tragove… Propadali smo kad god se zlu nismo odupirali zajedničkim snagama i kad nismo imali zajednički cilj… Doneli zlo vreme i zlo breme Kao da smo izgubili svaku vezu s našim precima .Mobilišu.Bojim se da je dubok i širok ovaj jaz među nama . svi pod zaštitom okupatorske sile. neko zašto su to radili.primećuje Božo. Šiptari. ruku vezanih žicom.Ratovi su nas i dosad satirali.tiho kaže Sreten. Pitaće se. Dunavom… Voda ih. jer su zaslepljeni mržnjom. izbacuje na obale. Drinom. a kad je njihova država napadnuta. nemačke ustanove. moj Sretene . i cinkarili čestite srpske nacionaliste. pa bogme i ginuli za nekakav svetski proletarijat.samo smo svoje branili. Kupom. i vojvoda i vojnik. . naduvene. Mađari. . umesto Boga presuđuju.

postali su nam bliski. a prihvaćeno svako zlo. da su se i rođena braća zakrvila i na nesreću jedan na drugog. u stvari.samoživi su. Tada. Kao da su. vrzmaju se oko svačije kuće. . odbacili smo njihove vrline i dragocena iskustva. on i ikonu i kandilo bacio iza štale. ponegde plane kuća.Šta će dalje biti i čije će šta biti. istina krišom. strica.govori Sreten. uz nečije navođenje i huškanje. nekoj nevidljivoj partizanskoj komandi. Bog im postao dalek i nejasan. na moju kuću. uvede u iskušenje. Tu silu Srbija je bacila na kolena. on me ne gleda kao nekad: motri. gordi. Biće. ni porodica. najviše hule na Boga. ili dopusti da ih zadesi neko zlo. pre svega. sujetni. Nema svetinje za njih: ni dom. Od njihove pojave traje krvava žetva . a to su opake bolesti. pravo da vam kažem. oni se utuđili. ni krvna srodnost ništa im ne znače. skidanja glava kad oni dođu na vlast! Ni u crkvi se više ne viđamo. Srbija naših očeva i dedova bila je mala. on peva "Ne verujem u nebesa. Najdalji.Znam i ja da jedno zlo rađa drugo. a ovi to prosleđuju dalje. kaže. Braća su. moj komšija. misle da ono pripada samo njima . ne bi ovo dozvolio… Brzo zaboravljaju zlo koje čine drugima.Kao da smo izgubili vezu s precima . mada mi nikad neće biti jasno kome time pomažu. Uskipi u njima gnev kad sretnu pobožnog čoveka: misle da je poremećen i da takve treba pobiti. u konjušnice. ove grupacije povukle su se u šume i otuda upadale u sela pljačkajući i ubijajući srpske domaćine… . hoće da vidi ko nam dolazi. od prvog komšije. je li naoružan… Čujem da sve to zapisuje i dotura nekim nepoznatim ljudima. daleki. razdvojili braću. negde seno… Dovoljno da svakog obuzme strah. a blizak im Josip Broz i njegova partija. razorilo i bratska osećanja pa jedni na druge kidišu kao da su najljući protivnici i neprijatelji… . pobili časne ljude. Kad je ovaj sporazum raskinut. da se niko na svom pragu ne oseća sigurnim. Zar mu neko nepoznat može biti bliži od rođenog brata? Koja to ideologija i koja politika može biti bliža od brata. pitam te. oni koji imaju jednu majku . on kaže da obrađujem tuđu imovinu. Komunisti su doneli zlo vreme i zlo breme.otadžbinu i jedan nacionalni interes. Ja pevam Roždestvo Tvoje. to samo Bog zna . zatrovani. Nekad je bilo tako. u svemu nepoznati i tajanstveni. on.niko i nigde nije siguran. vidljivo je pri svakom susretu. možemo zajedno? Kako? Ja u hram. Ne mogu da podnesu kad ljudi nekom ukazuju poštovanje. a ne i u sebi. nepoznati ljudi. sve će to. Kažu: da Bog postoji.prijateljstvu Nemačke i Sovjetije. a uspela je d se odupre moćnoj Austrougarskoj carevini. oca. govori okolo kako bi hramove trebalo srušiti ili pretvoriti u štale. izazvali neviđene deobe. u nekom obliku. Ako ih Bog. ni hram… Komunisti su posejali zlo. Odbačeno je sve što je čestito i vredno. . A Bog me ubio ako on zna ko su ovi koje pominje i kojima veruje. moj Sretene. najednom. Kažem: ne ličimo na svoje očeve i dedove. živeli smo nekad kao braća. mada neki vide zlo samo u drugima.Braća.Braća! Meni se čini da je to naša najveća zabluda. ili otpremiti u duševnu bolnicu. no u Marksa i Engelsa".A da je zao duh ušao u ljude. svi izvori naše duhovne svesti. ni tada ne vide blato u koje su se zaglibili. ni otadžbina. . a bliski. Ja svake nedelje upalim kandilo pred ikonom moga svetitelja. šta nosi na kapi. ali otkako su ga zarazili komunizmom. koja je pod oružjem imala više vojnika nego što je Srbija imala stanovnika. poznati i uvek dobrodošli. vrati… . i kao da je prosečan naš nacionalni koren. a čude se kad im se zlo. moj Sretene . moja će njiva biti i njihova… . sestre? Gde je onaj glas razuma koji može da preseče ovaj bratoubilački rat? Uvuklo se zlo u ljude potisnulo pamet.prekida ga Božo. kažeš. želeći da im pomogne da otkriju i vrline u sebi. I kako.Božo bi da nastavi tamo gde je Sreten zastao. kažu. a zatim što su uklanjanjem srpskih nacionalista trasirali put za svoju revoluciju i dolazak sovjetskih trupa. jedva da je imala četiri miliona duša. biti neki kolhoz. ja svakog jutra trčim na njivu. Strah me.

. ako Bog da.Pretražite sve sobe u konaku i sve zgrade okolo! Pogledajte krevete i ispod kreveta. Ostaje nada… . po imenu i prezimenu. Raskomadala se Srbija. puni strepnje. Kosnulo ga je to saznanje. sutra. zatekoše u hramu: tek što je upalio kandilo i sveće.Jesi li ti.Da bismo se dobru nadali. ništa ne stekoše. u hramu se odigrava neobična scena. Njega. kao požar. pa je skrojio plan kako da pređe preko reke. u strogom poverenju naravno.uzvrati Sreten. I uspeli su. ili poplavu od kojih se ljudi mogu odbraniti samo zajedničkim snagama. Uto se. ispričaše mu da je u međuvremenu dolazila neka partizanska jedinica i da se. malo ga je uplašilo. neki od nesrećnika koji zanemariše Boga umisliće. Oci kaluđeri. bojim se da će sutra biti kruti i krajnje nepravedni.Ima li ovde četnika? . Trećeg dana po povratku u manastir. s kapom na glavi.zaboga. isti glas zapovedi: . rascepkala. sve se smanjilo osim mržnje i straha od vidljivog. pojaviše iguman Vasilije i Julijan. . Kao da ne slute da će kuga stići pred svačija vrata. Pisac kome je ovo odavno znano. s jeseni poslednje godine rata. da su oni bogovi. kad se spremao da posle službe krene prema Dučalovićima. oni koji ne radeći ništa. Sretena. a posle. I oni zanemeli pred prizorom: vojnik. kao što zna da je tada. ispod Ovčara. ali je produžio nadu u skori završetak rata i povratak u Beograd. svi sa petokrakom na kapama.možda se tu krije neki bradonja! I dok vojnici žagore u porti. Osim ako Gospod ne odredi pravac spasenja. Vasilije i Julijan. zna da je ovo bio poslednji Sretenov razgovor.Nada ne sme da bude isprazna. podelila. sluteći još veće zlo koje se približava.Naši su taj rat poimali kao strašnu nesreću. mada je cena te odbrane bila visoka. banuše ljudi šaroliko odeveni. vojske koje tobož brane otadžbinu zakrvile se između sebe i nemilice prolivaju srpsku krv.pita partizanka i upire prst u Sretena. znači da smo grešni kao narod. zar ne znaju d se u hram ne ulazi s oružjem. dobri moj čika Božo . . da se profesor Justin Popović nalazi u kući Aksentija Pantelića u Dučalovićima. Kako niko ne odgovori. a narod koji ogrezne u greh dugo će ispaštati i pitanje je da li će iskati milost od Boga. raspitivala za njega. primeti trojicu vojnika s oružjem u rukama. a gnev zbog njihove bahatosti . druškane. A danas? Ne samo što mnogi gledaju mirno kako komšiji gori kuća. Ako se i to dogodi. svi uperili oružje prema prozorima manastirskog konaka. a još više od nevidljivog ljudi žive kao u groznici. u suton. s ljudima u zavičaju. da se dokopa šume i stigne do oca Justina kako bi upitao za savet šta da uradi u ovim mutnim prilikama. kaluđer? .čuje se nečiji glas. Oni koji se danas pozivaju na pravdu i kažu da se za nju bore. . pretposlednji put bio u roditeljskoj kući. moramo činiti samo dobra dela. Sreten se vratio u manastir Blagoveštenje s nadom da će se uskoro vratiti da završi Bogosloviju. Ljudi su duboko zapretali dobro i pustili da se razmahne zlo u kojem će sagoreti. sutra će raspolagati i gospodariti imovinom onih koji su predano radili. Ni Sreten ništa dobro nije mogao da ispriča kaluđerima: i u njegovom selu traju deobe. Obuze ga i strah i gnev: strah od pomisli da će ga prisiliti da krene s njima. nego su spremni i da podmetnu požar. zbunjeni i preplašeni. Možda se bliži čas u kome će živi zavideti mrtvima. Misle da njihova neće izgoreti. na Bogoslovski fakultet. uđite u štale . nišani u lik Isusa Hrista pod kupolom… Manastirska porta gotovo ispunjena vojnicima. Slutim da zlo vreme tek dolazi. Uzgred je od kaluđera saznao.

. da će sve dobiti u komandi. a ovaj naš rat. pa ga utrapi Sretenu uz reči: . po kratkom postupku. najveća nesreća… Umeša se i kaluđer Julijan: .pokušava Sreten da sačuva spokojstvo .smejulji se ona i gleda u vojnike. . s njegovih vrhova.Kako bi bilo da nam pre toga malo pomogne? . zapraštaše plotuni pušaka i rafali mitraljeza i isekoše grane stabala divljih voćaka pored kojih su prolazili. Ne čekajući komandu ova grupa se baci i stropošta niz strminu.Nemojte. Ni reč da nisam čuo! Videvši da sila boga ne moli. . ali biću . . ne govori istinu.Biću. bori se za svoju zemlju… Sreten primetno zadrhta od ove rečenice: znao je da ovaj nadmeni partizan. Tek kad se nađe u porti. posle jedva stotinak metara. u toj jami. I već je negde na frontu. Krijete u tim vašim jazbinama dezertere i trujete ih mržnjom prema svemu što je napredno.Manastir je moj dom. ali ih komesar zaustavi mrkim pogledom i oštrim rečima: . ja ću te naučiti kako se njime rukuje. a još ću te.kaže partizanka kroz smeh. ponečem naučiti… Penjući se uzanom stazom uz Kablar. Red je da se stari borci malo odmore. a Sreten načini veliku metaniju pred oltarom. Zar bi njegov brat. u ikone svetitelja.Rođen si. služenje Bogu moj cilj.promuca Sreten. ni školu nije završio. činio mu se da u njegovoj blizini nema nikoga .oni što su ga poveli prsli su na sve strne. Njegov mlađi brat Ljubiša dobrovoljno je pristupio narodnooslobodilačkoj vojsci. vi ste najopasniji za narod i zakleti ste neprijatelj komunizma.Sretene Cvetiću. odozgo. ako za Boga znate… On je još dete.Nisam vam ja pogodan za to . crnorisce. On će se moliti Bogu za vas… . mobilisanih od ovog politkoma. a Sreten baci onaj mitraljez i pritaji se u povećoj jami zaklonjenoj stenom. tako mladog. A kad izađoše iz porte. u sedamnaestoj godini. spremnog da im na licu mesta izriče presude i vašem "Bogu na istinu". nego zreo čovek .Vi da ćutite.Nisam.. . inače ću vas odmah. Monasi Vasilije i Julijan zaustiše nešto da kažu. za mitraljesca! Taman za tebe. Sreten primeti nekolicinu naoružanih vojnika i još više mladića u gunjevima i opancima.zapovedi onaj brkati i reče vojnicima d se svrstaju u kolonu po jedan i krenu prema naselju. . ostao do svanuća. bez oružja. očigledno pokupljenih u kućama svojih roditelj. pa najpre zatraži blagoslov od igumana i učtivo upita komesara može li da uzme svoje stvari iz manastirske kelije. kaluđeri ućutaše. ako Bog da… . blagodareći Bogu što ga je na ovaj način . celiva ikonu i prekrsti se tri puta. Bio je siguran da je to laž i možda bi to u nekoj drugoj prilici rekao ovom komesaru koji drži ruke na leđima i blene. molitva moja svakodnevica. Ovaj odgovori da mu ništa ne treba. neki komesar svakako.Stvar je prosta: uzme se ovaj mitraljez i uprti na rame . ona partizanka skide s ramena jednog vojnika mitraljez. poslati tom vašem bogu na istinu! Znam ja vas.Njemu je devetnaest godina i znamo da se zove Sreten Cvetić. I dok su i dalje odjekivali plotuni.U čemu? .Nije on nikakvo dete. zamenio krst za petokraku i dobrovoljno otišao da se bori protiv onih koji na kapama nose krst i krunu. Tu je. smatraj se od ovog časa mobilisanim! .preuze reč stariji brkati partizan koji je do tada netremice gledao u Sretena.upita Sreten pribrano i s nadom da će se izvući iz ove klopke. gubeći se po šumi i stenama. bre. Rat je prokletstvo. bivajući sve bliži i jasniji. međusobni. bez straha i pokajanja.

neće. Zatim upali kandilo i stade da se moli Bogu i blagodari za izbavljenje.postao i on neka zverka.bojao se da bi ga i jedva primetna svetlost mogla otkriti. u poslednji trenutak. prilazeći ikoni. zaobilazeći Blagoveštenje. I. Sretena uputiti na front. zaputi prema crkvi posvećenoj svetom Iliji… Božija služba u ovom hramu obavljala se jednom godišnje. I dok vojnici stoje bez reči. zaobiđoše centar varošice i sporednim putevima krenuše prema selu. pentrali se po kamenjaru. posebno ona partizanka. nisu oka sklopili. voz za Požegu. nego su ga obavestili da se na Kablaru viđa jedna grupica četnika koji nikome ne čine zlo. ne paleći ni fenjer ni sveću . da imaju strah od Boga i da. u kuću banuše vojnici. u rano jutro.spasio. nije dosad pokazivao neke ružne osobine. zaklonjeni štalom. može ih zadesiti neko zlo… Vidi Srete da nema izbora. pa se. izlazio i sedeo na skrovitim mestima. prevariti. Budimir onako. Budimir reče da bi Sreten trebalo da veruje Draganu. drhtali i od pomisli šta bi moglo da se dogodi… Sreten u nekoliko reči ispriča šta se dogodilo. stigoše brzo. rekoše da im je potreban pismen čovek. Pošto oprezno načini krug oko hrama. osetivši glad. oprezno. na čija je vrata pokucao ne samo što je dobio hranu. reče. otvori vrata i tiho. Prilazio je oprezno. neka se toga niko ne boji. odluči da ode do prvih kuća i zatraži koji zalogaj hleba. i čekali da se on pojavi. nego će kao školarac raditi u administraciji. mogu. njemu znanom stazom. Ne kriju da su došli da povedu Sretena. nema kud. bežali kao zečevi. bojeći se partizanske osvete. zaputi prema Blagoveštenju s osećanjem krivice što je te dobre i plemenite kaluđere tako dugo ostao u neizvesnosti. U prvoj kući. da su pobegli i neki od onih mobilisanih mladića… Otac Budimir ispriča kako im je pre dva dana u kući bila partizanska vojska . ovog svetitelja. Budimiru pruži ruku a Sretena bratski . Trećeg dana. Šest vojnika predvodi rođak Dragan Lučić. Sreten se.doveo je rođak Dragan Lučić. reče da se pribojava za ostale sinove . da zajedno vide kako će i šta će dalje. neća ga. kako je bacio onaj mitraljez i kako su onaj komesar i njegovi mobilisani borci. svom rođaku. tiho pokuca na vrata igumanove kelije. Kratka vožnja. dolazak poznatih i nepoznatih ljudi. da je porta bez vojske. čučao neko vreme pod prozorima konaka i kad se uverio da je sve mirno. Znao je da su seljani oko manastira dobri i molitveni ljudi. U selima ima i partizanskih simpatizera koji motre na svačiju kuću: prate svačije kretanje. obećavaju. valjda. ne čine zlo. Od one noći kad je odveden i kad su odjeknuli oni mitraljeski rafali. Dragan se pozdravi sa svojom tetkom Jelicom. stradati i njegova mlađa braća i roditelji… Kaluđeri Vasilije i Julijan izraziše nadu da će taj njihov rođak održati reč pa dadoše blagoslov za Sretenov odlazak… Sutradan. Zalazili su u šumu. osim što traže hranu. ne hajući za ostale. Samo što se Sreten pozdravio s majkom i braćom i što je progovorio koju reč. Pretpostavlja. bio je zaprepašćen: zatekao je svoga oca u razgovoru s monasima koji su ovih dana u svojim molitvama pominjali i njegovo ime. koju seljani nerado daju. Budimir i Sreten spustiše se niz puteljak u ugrabiše.ako se Sreten ne odazove. Sretenov brat od tetke . u suton. uveren da nema nikoga u njegovoj blizini. Sreten u kamenom udubljenju iznad vrata nađe ključ. Sreten pomisli da su oni čučali negde u voćnjaku. osluškivao. da ovim odbijanjem i skrivanjem može da navuče zlo na kuću. Petog dana. noću se zaključavao u hramu. kao razumni ljudi. Kad je ušao. na praznik. Dva dana i dve noći Sreten je proveo u hramu: danju je. uzgred. zbog njega. eto: otac došao da mu to ispriča. otpeva tropar svetom Iliji.

brizi koju će nova vlast posvetiti svakom čoveku. Sretenov mlađi brat gimnazista. da ga je obrlatio. crkve. rođače. . s njim bio Boriša Daničić. u isti hram.Sine. odlaze u razne komande. . pa Miloje odatle ode u manastir Rakovicu. ispričao svome starešini da je Sreten bogoslov. znaš dobro da me politika ne zanima. reče. ne gubeći vreme. Milom nikad! Neka se zna da sam silom odveden iz svoje kuće. Gubi se trag mladom bogoslovu i za već sluđene roditelje i braću. opljačkali kuće i oskrnavili hramove… Išli su. vršnjak i komšija . roditelja? Znaš da osuđujem svako zlo. Dragan ti želi dobro .Vojnici. ne bi te naveo na zlo. bio za to vremenu Vojvodini. ne nađe spokoja. Borišin otac bio četnik. On je. da verujem u njihove gluposti i gadosti… . preko noći. . znate kako glasi naredba! . ne nalaze ga. mora da ima svoje mesto u društvu. o jednakosti i pravdi. Sretenu Cvetiću će se neko vreme izgubiti trag. da će ostati u pozadini. da ne mari za oružje i da se grozi i na pomisao o prolivanja ljudske krvi. kako da stane pod nekrst.pobegli onog dna kad su videli vezanog Sretena. o srećnom životu. Zatim.umeša se majka Jelica. Zaboga gotovo do juče su imali isto mišljenje i isti stav . braća ste… Onih šest vojnika. postili i pričešćivali se. Boji se prevare i čudi se odakle izviru te reči o slobodi. Šta je to najednom.upita tiho Sreten. u kojima im govore da im je to ime nepoznato. .Jesi li svestan šta tražiš od mene? Zar da se odreknem vere. a po selu se pričalo da će komunisti pobediti sve četničke sinove… Radili njih dvojica.reče Dragan i izmače se korak nazad da bi vojnici mogli da obave ono što im je naređeno. ovladao njime. još su sedeli i slušali razgovor. da je srpski narod zavadio neko sa strane. što će osujetiti piščev pokušaj i želju da prati njegovu sudbinu. novog narodnoj vlasti. naglo ustadoše i pogledaše u Dragana. pravdi. u zajednici… . da je gurnut u bratoubilački rat ne bi li što više Srba izgubilo. na banderama i seoskim tarabama. povukao se negde u Bosnu. mada čine ono što je u njihovoj moći: traže svog rođaka Lučića. . da im je potreban kao školovan čovek.Smeju se i kažu: kakav si ti partijac kad ni svoga rođaka ne možeš da privoliš da nam priđe… Danas nijedan mlad čovek ne može da ostane po strani. Sretenu kao da neko šapuće da je đavo ušao u njegovog rođaka. rođak. ali i tu. ušlo u tebe zaboga! Hoćeš da i ja služim antihristu. tamo unose pometnju među kaluđere… Miloje Cvetić. kod Subotice. reče da Sretena čekaju u komandi. gleda presude nekih sudova o stranim ljudima i oduzetoj imovini… .Svojom voljom pod nekrst. dobili neku paru. obilaze manastire pod Ovčarom i Kablarom. nego stigne u Pećku . da ne naginjem i ne pripadam nikome osim Bogu. I neka se zna da me je odveo rođak Dragan Lučić. kao posluga.iz Dragana progovara zao duh. u Starom Žedniku. molili se istom Bogu.Smeju mi se drugovi. Boga.procedi Dragan kroz zube podižući se sa stolice. pa i na zidovima kuća.slagali su se u tome da je rat prokletstvo. je li? To tražiš od mene.Sretene. da će raditi u pozadini i da je on garant da ga neće otpremiti na front. u sebi. sve to sada u vreme kad i on. milom ili silom! . Sretene . ranije. .On nam je najbliži. Ruku vezanih na leđima vojnici izvedoše bogoslova Sretena Cvetića iz roditeljske kuće. A sada: uhvatila ga neka zaraza o bratstvu i jedinstvu. na nekom zaleđu. da su komunisti pobili mnoge nevine ljude. srećnom životu.A gde je mesto onima koji ne bi pod petokraku? . Otkuda u Draganu te reči i otkuda mu moć da bude garant da mu se nikakvo zlo neće desiti. učinio ga poslušnikom nove vlasti i pita se.zagrli i reče da mu je milo što se vratio kući. gonjen nekim strahom.

Jelica je nešto poslovala po kući.Patrijaršiju. rad u polju.zna da je svako oružje smrtonosno.oni su uljezi. sećao se. u hramu molio Bogu da mu oprosti grehove. Najlepše mu je. Zakukati i proklinjati. mogao je lako da zaplače kad smo o Vaskrsu klali jagnje . grub prema Sretenu. da ubija. Jedan iz kuće uvek pod oružjem U dvorištu nekolicina vojnika gura neku burad S jeseni prve ratne godine. blagorodno dete. istina. susreti i razgovori s vernicima. neće dopustiti da mu zli ljudi učine zlo . život kao d je zamro: Budimir je provodio besane noći. pametan. šaputao je. posle nekoliko dana. Imanje je bilo slabašno. Zlatibor . Bog ga je.o dvojici sinova ne zna ni da li su u životu. mnogo zamerili. tanko.uzeće ga Bog pod svoje okrilje… Jednog dana . a trebalo je hraniti ženu i šestoro dece svi sinovi. Kad je bio mali. ali ne voli oružje . često je govorio. ali tek pošto završi škole. Sreten je. tu će i on. Nije mogao da gleda ni kad o prazniku zakoljemo pile. Molio se. pa bogme i pripretili.neko Cvetićima dojavi da u Jeminskoj steni ima neke vojske. nečiji su sinovi i braća. Bio je. I gospod Bog. Pljevlja.desetine pušaka. radio na izgradnji puteva Drinske banovine: Užice.nije mario za meso. jecala samo kad je bila usamljena. nada se Jelica. Jedan je morao biti pod oružjem… Do rata je dugo. gde su se krvnički sudarili četnici i partizani. ne bi se tako ponašao: nišanio bi i ne bi štedeo municiju . Kad su se pojavili partizani. uzeli su sve što je bio prikupio . govorila je. godinama. obavezno. načitan. a odatle. kad su se pojavili u selu. naći smirenje… U kući Cvetića. grešan i zbog onog oružja koje je posle aprilskog rata i našeg sloma skupljao po putevima i jarugama i skrivao ga pomišljajući da će doći vreme kad će zatrebati. jer nema čoveka bez greha. Obrenovac. možda mu je i zapretila pa se onako poneo prema Sretenu. nečiji roditelji . bombi i sanduka municije ostavio je na sigurno mesto. pitao se. molio Bogu da svaki njegov metak. ali je dobro zarađivao. hoće tuđe. sklanjao se iza štale. nikome zlo ne bi poželeo. Boga nije zaboravljao. učinjene voljno i nevoljno… Nije li. ali su mu četnici.bejaše već proteklo dosta vremena . pažljiv. brinula se o stoci i živini. osvrćući se na svoj život i tražeći u njemu neku odgonetku za sve što ga je snašlo . u Blagoveštenje pod Kablarom: tu je Srete našao utočište. ali niko ne zna kuda. izabrao za manastirski život. govorio je. misli. oči su joj mutne i natekle od suza. da se tu uvežbavaju i transportuju dalje.neko će za njima zakukati. ako su s druge strne Srbi . iskreno i toplo. ma gde bio nedeljom je stizao u hram da se pomoli za zdravlje svoje dece i svih ljudi. Prijepolje. da on ne bude taj koji će proliti srpsku krv… Svi oni. neće valjda njen sestrić Dragan dopustiti da mu se neko zlo dogodi. Tada jebio dvostruko poražen: kao pripadnik četničkog odreda i kao čovek . Nije to bilo malo .nikako mu nije odgovarala to međusobno satiranje… Posle te borbe vratio se kući. Da su Nemci s one strne fronta. svakako jeste. da bi nešto kasnije "odužio" dug četnicima za mlađeg brata Milomira s kojim je živeo u zajedničkom domaćinstvu. U mislima se ponovo vraćao na onu borbu na Trešnjici: i tada se. U njoj je tinjala nada da je Sreten živ. Grešan.promaši. ako Bog da. ali se svake nedelje. Kremna.bili su mu na tome mnogo zahvalni. . biće.samo su neka mesta na kojima je trošio snagu. učenje. pobožan je. okupatori. povrće mu jebilo glavna hrana. da je nov vlast i njega pritisla. četnici su ga u četrdesetoj godini života mobilisali: vatreno krštenje bilo je na Trešnjici. misli. bilo u manastiru: molitve.

naroguši se. pokrivaš ga. a Miloje. pa s Kosova i Metohije . kad bi našao Dragana Lučića.on se ne opire. Ne može da ga pusti u krug. a Sreten će. Ular sličan onome kojim je vezan Sreten… Odvedoše. zabranjeno je. opisujući ga kao visokog i mršavog momka. nekoliko dana. tih dana. uđoše u štalu i izvedoše vola na ularu. vi znate kakva je naredba! Oni. misliš kako da ga odeneš i obuješ. pusti da mu vežu ruke na leđima. krenu prema varošici ne bi li što pre uzvratio prevoz do ovog sela na pruzi uzanog koloseka. U dvorištu nekolicina vojnika gura neku burad. budiš se noću. da je mlađi. da ga zaštitiš od zime. da mi unište porod. i odvede ti onog nad kojim si drhtao i strepeo od rođenja. milom ili silom! Ma da vidiš ti moga Sretena: neće milom. postade grub i. bogme. Vojnik reče da ga ne poznaje. ali je i sada imao sreću: nekako istovremeno na stanicu stigoše i on i voz. ćute. šapuće Budimir.Budimir gotovo poskoči pa. Zatim dade znak rukom jednom vojniku i ubrzo se pojavi oficir: on reče da ne poznaje Sretena. te ovo je naša vojska.niti ga ima u selu i komandi. da mi zatru kuću. otrovan. a rođak sipa obećanja… A posle proradi u rođaku zlo. pa ih otpremaju dalje. ne zabušavaš. Tucaš šoder ukraj drumova. U nekoj drugoj prilici. da izluči zlo. prosecaš put kroz klance. pomiluješ decu. svakako po naredbi. trkneš kući. ali može da pozove nekog od starešina. prestrašeni a poslušni: jedan iz džepa izvadi konopac. videće se. u toj grupi Sreten Cvetić. vojska naša. pametan je… Jeste. a bilo bi i nepošteno: država te dobro plaća. Ne štediš sebe. oslobodilačka. ne govoreći ništa ukućanima. Budimir bi ovo rastojanje pretrčao. zapreti: ići ćeš s nama. Budimir ga pozdravi i upita za Sretena Cvetića. i vlast je takva. odakle su seljani vadili kamen za gradnju svojih kuća. ali ne reče kuda.oni. ular kojim se stoka vezuje. drhtiš nad njim. i sina Ljubišu. dalje od kuće. niti se javlja svojim ukućanima. goni ga. javlja se iz Vojvodine. da zavara trag. veli. Onda naiđe sila. da se ovde ne čuvaju spiskovi vojnika. živog u grob da me oteraju… S tim sumornim mislima. pratiš do škole. dete. ostaviš novce. popričaš sa ženom. Od zore do sumraka. dođe rođak sa šest vojnika . veli blizak rođak. strepiš. pa nazad. milo moje dete misli da tamo kud beži nema onih što vezuju i ubijaju. spreman na sve. hoće da odmeri na šta je sve spreman… A spreman je. Možda je. na šoder. Stiže brzo pred oniske zgrade opasane bodljikavom žicom. dve godine mlađeg od Sretena . vojnici.hoće. narodna. Budimir tek u sumrak nevoljno uđe u svoju kuću. da ga usmeriš na one puteve kojima idu časni ljudi. .ne zna ništa ni o njemu. ona strašna slika vezanom Sretena… Moj sin. i zgrabiše Sretena . preko noći obrlaćen. reče oficir. trčiš do lekara. Budimir zna da bi lako odgonetnuo šta se zbiva sa Sretenom. i da nije satrven neizvesnošću. A on kao da je u zemlju propao . na kapiji mlad vojnik u vojničkoj bluzi nepoznatog porekla i suknenim čakširama. zatim reče da je sinoć jedna poveća grupa transportovana prema Sarajevu. na put. narodna. moj Miloje. od kolevke. vojnici. hoće da vidi kakvo je zlo u rođaku. meriš dužinu puteva… Kad stigne plata. da kao zmija palaca jezikom: vojnici. a slatkorečiv. da radi u pozadini. zatim dodate da se ovde ne zadržavaju dugo. Ma kakva vojska! Dođe blizak rođak. Ide Budimir pešice prema varošici i glasno razmišlja: gajiš ga osamnaest godina. petnaestogodišnjak. što silom privode pod petokraku i što Boga poriču i pucaju u ikone svetitelja… Hoće. Dvojica.

Zanemeše kuće Cvetića. Posle nekog vremena, do Budimira dopre glas da se jedan vojnik, neki Tešić, iz susednog sela, vrati iz Ozne, pa možda zna nešto o Sretenu. Čovek koji ga obavesti o ovome reče da je taj vojnik invalid, da je ranjen u nekoj borbi, ali i da je veoma povučen u sebe pa nerado govori o ratnim događajima. Hteo je komšija još nešto da mu kaže, ali Budimir pomisli da je i ovo dovoljno pa kao zapeta strela krenu prema kućama Temića. Udari prekim putem, preko livada, kroz voćnjake, ravnicom, koja se pružala u nedogled. Kad bi na domaku sela, raspita se za kuću koju traži. Bio je na dve-tri stotine metara od nje. Čim uđe na kapiju, zalaja pas, pa se gotovo istog trenutka pojavi domaćin, čovek njegovih godina, skrušen i sav nekako oronuo: Budimir reče ko je i šta je, iz kog je sela, reče i zašto je došao, možda taj vojnik zna nešto o njegovom sinu. Unutra, za stolom u kuhinji, blizu šporeta, sedeo je mlad čovek, mršav, ispijen i nevoljan, po godinama možda Sretenov vršnjak. Čim otac uvede pridošlicu, mladić ustade i pruži levu ruku da se pozdravi. - Ranjen si, sinko? - očinski upita Budimir zagledajući u njegovo ulegnuto desno rame. - Ostadoh bez desne ruke! - suvo reče mladić, nespreman da o tome opširnije govori. - Nisi, sinko, nisi! - hoće da ga uteši Budimir. - Ruka je na svom mestu, ranjena, zaceliće se uskoro. Važno je da je glava na ramenu… - Ruka mi je nesposobna, oduzeta - jedva procedi mladić. - U ovim godinama… - A ja došao da se raspitam za Sretena - pređe Budimir na ono što ga obespokojava i muči mesecima. - Da upitam za Sretena Cvetića, možda si ga poznavao ili si čuo za njena. Mladić se primetno trže i uznemiri, zakoluta mutnim očima, htede nešto da kaže, ali se uzdrža. - Jesi li čuo za njega? - nestrpljiv je Budimir. - Je li on bio bogoslov? Jeste, znači da ga poznaješ - jedva izusti Budimir. - I šta reče da ti je on? - upita mladić suznih očiju. - Sin, sinko moj, sin, najstariji, silom odveden iz kuće. Mladić zuri u prazno, dugo traži reči koje će izgovoriti. - Slušaj… kako da ti kažem… ovaj… Možeš to saznati i od drugih, ali Bog te je uputio na mene. Greh je da prećutim i greh je da lažem… - Je li živ? - drhti Budimir.

Mladić oborene glave, kao da je i sam kriv, ćuti. Zatim jedva čujno prozbori: - Nije! - Poginuo u borbi? - zajeca Budimir. - Ne! Streljali ga! - Ko? - Komunisti! - ote se opasna reč mladiću. - Ubili ga pred postrojenim bataljonom, pred mladim, mobilisanim vojnicima… Budimir zarida i pokri lice šakama. Neočekivano iz mladog invalida, koji je dotad o svemu što je doživeo ćutao i pred roditeljima, pokulja dugo skrivana muka: - Pokupili nas po kućama, zajmili kao stoku, neke odveli vezane; ja sam bio u kasarni, drugi, čujem, po školama, nekima dadoše puške i izvedoše na obuku, druge drže pod stražom, valjda im nešto sumnjivi… Dva puta nedeljno prazne kasarne i druge zgrade, dovode druge mladiće, a nas transportuju vozovima. Ja sam propustio tričetiri voza, nisu me izvodili na obuku, ni oružje mi nisu dali. Komesari ispituju sve redom. Prvo te pitaju da li je neko iz familije u četnicima, pa kakvog si imovnog stanja. Pitali su još ponešto, ali su ona dva pitanja bila obavezna. Vidimo mi da je opasno reći da je neko od naših bio u četnicima - neki momci su tako bili prinuđeni da lažu… Bile su i neke posebne grupice vojnika za koje se govorilo da su opasni, prisluškuju razgovor i dojavljuju… Prvi put sam čuo reč provokator - činilo mi se da je to nešto sramno i strašno. Kad smo krenuli, neki s puškama, neki bez oružja, ukrcali su nas u voz - niko ne zna kud idemo… … Neki su išli pravcem prema Beogradu, neki prema Sarajevu - vojnici su, gledajući kroz prozor, glasno izgovarali nazive stanica pa sam po tome zaključio da idemo prema Sarajevu. Dva puta sam s ocem išao u ovaj grad - prodavali smo rakiju i kajmak… … Zastali smo na pojedinim usputnim stanicama da bi vojnici napunili čuturice i flaše vodom - svuda su na tim stanicama bile česme. Neki su pokušavali da pobegnu, ali su ih vojnici, oni u s oružjem, jurili, poneke hvatali i predavali oficirima, a ovi su ih tu, na licu mesta, pred nama, streljali. Bože, šta ja to pričam! Užas! Šta mi to gledamo! Streljaju naše drugove i ostavljaju pored pruge… Mislim: jadna im majka, otpremila ih sa strepnjom, gurnula u torbu zastrug sira i kajmaka i pogaču nekako ugurala, uvila juče u vezeno platno, stavila i preobuku, nada se povratku, a njih, mrtve, ostavljaju železničarima. Ako ih ne ukopaju, razneće ih psi… … Idemo dalje, ali čim dve-tri stanice ostadoše iza nas, voz ulagani i stade na otvorenoj pruzi. Mi, u vagonu, zanemeli, neki poskakaše s drvenih klupa, otvoriše prozore i šapatom javljaju ono što vide. A gledaju užas: oni provokatori guraju jednog vojnika iz vagona. Možda iz prvog ili drugog vagona, ne znam tačno, ali znam da sam bio u poslednjem, petom. Ubrzo, potom čuli smo dva pucnja, pa je voz krenuo lagano. Gledali smo kroz prozor i ugledali mrtvog regruta pored pruge…

- Ćutimo, bojimo se provokatora među nama, ali se pogledom pitamo: ko je sledeći? U čijim smo rukama? Ko sudi i presuđuje ovim mladićima koje su otrgli iz roditeljskog okrilja, pa ih sada ovako ubijaju i njihove leševe ostavljaju pored pruge da ih kidaju i raznose psi… … Kasnije ćemo saznati da je onaj veselnik, što ga ostaviše mrtvog na otvorenoj pruzi, rekao da će pobeći čim mu se ukaže zgodna prilika, to čuli provokatori pa zaustavili voz, da bi dojavili komesaru. A on, komesar, metak u čelo - tako su, veli, Sovjeti radili za vreme njihove revolucije: ubijali su kolebljivce, paničare, buntovnike, one koji ne veruju da komunizam donosi sreću. A ovo je revolucija, rat još traje, svaki otpor, makar i pojedini, treba odmah kazniti. I niko ih, zna se, neće pitati koliko su ovih regruta, ako se tako mogu nazvati ovi silom povedeni mladići u gumenim opancima, pobili… … Čim smo došli u Trnovo, blizu Sarajeva, oni provokatori su unapređeni, dobili su činove, postali strah i trepet. Noćivali smo u nekim prljavim zgradama, na slami. Ne znam koliko je tu bilo vojnika, tek sutradan su formirani vodovi, čete, bataljon. Dobili smo oružje, počela je obuka, ali ne samo u rukovanju oružjem, nego i ona druga, politička… Svakog jutra neka predavanja: komesari govore o zbivanjima u svetu, pobedama Sovjetskog Saveza i kako će oni, Sovjeti, zavladati svetom, o bratstvu i jedinstvu, o neprijateljima kojih još ima u ovom delu Bosne i Hercegovine, i o borbama koje predstoje… … Trećeg dana po našem dolasku - uzbuna: poskakasmo iz one slame, pomišljajući da smo napadnuti i da nam predstoji vatreno krštenje. Jutro vedro, tek svanulo, april je, ali je proleće, čini se, još daleko - po brdima okolo vidi se sneg. Postrojiše nas na livadi, onako bunovne i preplašene, drže nas neko vreme u neizvesnosti. Ja nikako ne uspevam da se oslobodim onog strašnog prizora: onog vojnika, regruta, ubijenog na pruzi. To me navodi da pomislim da nam opet spremaju neko zlo… … A da je zlo, videćemo ubrzo: nekolicina onih naprečac unapređenih doušnika, provokatora, kako smo ih zvali, vodi jednog visokog i mršavog vojnika, vezanih ruku na leđima. Mislim: opet neki begunac. Iza njih grupa oficira, među njima i onaj što nam je držao časove - svi namračeni. Mi postrojeni, po četama - načinismo kvadrat. U taj kvadrat uđoše presuditelji i onaj vezani vojnik, bled kao smrt, ali stoji podignute glave. Komesar započe govor: Drugovi vojnici, mi se, kao što znate, borimo protiv neprijatelja naše zemlje, a videćete da imamo neprijatelja u našim redovima. Akademik krupno laže Robijaš Mileta Đurđević iz Šapca poništio je lažni prevod Vladimira Dedijera i na engleskom jeziku pisao tragičnu sudbinu Brozovih zatočenika Da malo skratim priču, jer je ovo samo podsetnik, ministru Zečeviću je i ovo poniženje sveštenika bilo premalo pa je predložio Toromanu da ih upregne u vuču valjka, da, kao volovi, vuku valjak po zatvorskom krugu. Da ih na taj način ponizi. Iako je bio zlikovac, specijalista za mučenje, Toroman se na to nije usudio, ali ne zbog vlasti u Beogradu nego iz straha da bi to moglo dopreti do svetske javnosti: kako se muče i ponižavaju srpski sveštenici. A u to vreme sve češći posetioci bili su novinari iz zapadnih zemalja. Prevodilac ovim novinarima bio je Brozov biograf i akademik Vladimir Dedijer, bivši stipendista kralja Aleksandra, koji ga je izdržavao sve vreme studija u Londonu. Da je Dedijer prevodio istinite reči zatvorenika ne bi nikome smetalo, ali on ih je izvrtao, on

rekao je glasno da ga svi čuju: -Da me udaviš možeš. Bio je to hor od oko 300 duša u slavu Boga. ućutao je. Pretili mu surovom kaznom Videći mladog. A prota Sava Banković nije ćutao. Sve dok jedna američka novinarka. Pojanje se čulo i u drugim zgradama. Pomagali su mu sveštenici i mladi zatvorenici koji su. u sivoj robijaškoj odeći. a mi smo ubrzo saznali da je ovoj novinarki. svršenog studenta iz Šapca koji je znao engleski jezik. . možda. svakako. Đurđević je rekao da je osuđen na deset godina robije zato što je pripadao ilegalnoj organizaciji koja se opirala komunističkom nasilju i lecima pozivala narod na građansku neposlušnost.je lagao bez trunke stida. Đurđević je i njegove psovačke reči i pretnje preveo američkog novinarki. iscrpljenosti zatvorenika.odjeknula je zastrašujuća pretnja po zlu čuvenog Markovića. dostojanstvo i čast. sa gvozdenim vratima sa kojih kaplje voda na betonski pod. zahvaljujući proti Savi znali liturgiju napamet. da on nije staljinista nego antikomunista. bez ijednog detalja crkvene odežde i crkvenog znamenja. Tu liturgiju. tu spremnost na svaku žrtvu u slavu Gospoda Boga. svoje istorije i časnih predaka. nikad neću moći da zaboravim. taj snažni poj više stotina ljudi zatočenih u sremsko-mitrovačkom kazamatu. ali da me zaustaviš u molitvi Bogu ne možeš! Bio je ideal mladih I nastavio je prota Sava Banković da poje liturgiju sve dok Marković nije stražarima naredio da ga vežu lancima i odvedu u betonsku ćeliju. pitam se. Čim je Marković skinuo ruke s njegovog grla. ovog u to vreme mladog Đurđevića koji se. siguran sam. svog korena. Neka se zna čitaće ih. zašto smo ćutali kada je trebalo da progovorimo snagom groma. Rekao je da prevodilac ne govori istinu. I čudiće se. praćen stražarima sa uperenim mašinkama. I kako sada. vodenički kamen koji melje čoveka. gladovanju. Ta ćelija je gubilište. Ni ono što je usledilo.. ističući da su svi oni protivnici komunističke diktature. I kako su se neki ljudi ovog tla lako i brzo odricali sebe. srčanog i umnog protu Bankovića! Ni zločinca popa Zečevića. Ne znam koliko je vremena prošlo ali znam da je u sobu. novinarka je zastala pred njim i upitala prevodioca: ko je ovaj mladić i zašto je osuđen. nije naletela na Mileta Đurđevića. da zaboravim ovog šabačkog viteza. Dedijer je preveo da je osuđen kao opasan staljinista i protivnik demokratije u zapadnim zemljama. služio je liturgiju. uleteo Radovan Marković. šef zatvorske Udbe i jurnuo na protu Bankovića hvatajući ga za gušu. psujući Đurđevića i preteći mu surovom kaznom.Đurđević je tri meseca prolazio kroz uobičajenu torturu. Prota Sava. Na tome bi se završilo da Đurđević nije progovorio na engleskom jeziku. Dedijer je zanemeo. Svake nedelje. A ta ćelija je. Neka ostane u zapisima. -Umukni ili ću te zadaviti! . bez ležaja. svog imena. prigušen šakama ovog zlikovca. a zatim dugo govorio o mučenju. njegovu volju. bez stolice. zabranjen ulazak u Jugoslaviju. Milenović je ostvario svoju pretnju . a upravnik robijašnice Dušan Milenović je besneo. stasitog Đurđevića. zbog navodno lažnog prikazivanja stanja u našoj zemlji.. ali samo za trenutak. i na svaki hrišćanski praznik. koja je bila na čelu delegacije stranih novinara. kako smo preživeli tolika nasilja nad umom i životom. znajući šta ga čeka. usudio da pred svojim dželatima kaže istinu! Ne dam ni protu Bankovića? Onog plemenitog. Brozovog ministra. Ni ovo mučilište nije slomilo protu Savu Bankovića. dopiralo je i do stražara na visokim kulama s kojih se danju i noću motri na visoke zidove “ukrašene” bodljikavom žicom. novi srpski naraštaji. znali smo. I čudiće se.

ispitivali ga. Zašto ja u ovom podsetniku za komuniste i one koji kriju njihove zločine ovoliki prostor posvećujem proti Savi Bankoviću? Zato što je nama mladima. Ipak. . I tu je bio pod prismotrom. dovučen u selo Rabrovo.sva ta temeljna znanja stekli smo zahvaljujući učenju prote Bankovića. Budući da za protu Savu nije bilo mesta ni u školi ni u crkvi. Prota je bio na službi u selu Srednjevu. krštavao i venčavao. Presreli su protu na putu. pozivao na trpljenje i strpljenje. pravoslavlju.. u svaku kuću s radošću ulazio i radosno ga dočekivali. na slogu. prota. duhovnik bez premca. tragače. osuđenim zbog ilegalnog štampanja i rasturanja letaka. o Vidovdanu i Kosovskom zavetu. do Ruda.Petnaest krsnih slava i petnaest Božića i petnaest Vaskrsa proveo je prota Sava Banković u sremsko-mitrovačkom kazamatu. svetoj lozi Nemanjića. Svi smo u otporu komunističkom nasilju hteli da ličimo na njega! Sve što smo naučili o hrišćanstvu. a kad je vozač ubrzao kretanje pao je i tako izmrcvaren. A kad se našao izvan zatvorskih zidina za njega nije bilo ni posla ni hleba nasušnog. ali duhovno jak i ponosan na svoj nepoklek pred komunističkim zlotvorima. a naročito njihovog vođu Krcuna izdalo je strpljenje. u požarevačkoj nahiji. Pričao nam je prota Sava o svom ispisniku i kolegi svešteniku Vojislavu Stojiloviću. profesor. ali su njegova usta zanemela. praznicima. godine smrtonosna sumnja pade na kuću prote Popovića: on. ovi otpadnici od vere i nacije vezali su mu ruke i tako vezanog privezali za zadnji deo opljačkanog automobila.. svetiteljima. Nekako oko Božića 1946. neka trči za automobilom! Trčao je sveštenik Stojilović stotinak metara. Rekli su mu: ako hoće da živi. Možda ga je uoči Božića pričestio? Išao je tih dana prota do Višegrada. našao je utočište u manastiru Ravanica u Vrdniku. Da ne dužim ovu jezivu priču: šumskom testerom sekli su ga na komade! Da zaboravimo? Da oprostimo? Da ove mučne prizore potisnemo iz pamćenja? Da zaboravom omogućimo da se zlo ponovi? Ne! I hiljadu puta ne! Vraćam se proti Popoviću Kako da ga potisnem iz pamćenja? Njega koji je Bogu i rodu svom služio u selu Štrpci kod Priboja i drugim naseljima oko reke Lima. Ništa od njega nisu mogli da saznaju. uzeli ni za crkvenjaka. Umesto slavskog kolača . Bez ijednog razloga. Prota se dugo lečio melemima i govorio da ga je Bog sačuvao da bi mogao da svedoči. ponovo je osuđen na četiri godine robije! Kad je. Dobruna. poluživ. sudili. iz straha. o vladiki Nikolaju Velimiroviću. potpuno nevin i to izdržao. Tu su mu. potpuno unakaženom. iz čiste obesti. Nisu ga. svetom Savi.. a vođu ponovo izdalo strpljenje pa naredio da proti vežu ruke i noge. Izdržao je prota Sava i poslednji dan svoje petnaestogodišnje robije. Prota je bio omiljen.. bio u naseljima oko reke Undrulje. padale ljudske glave.svaki njegov korak bio je zabeležen. u kučevskoj opštini. išao na konju i pešice. da mu skinu odeću i da mu zapale vatru na grudima! Cvrčalo je telo prote Popovića. otimali se o Priboj četnici i partizani. bio učitelj. Trebalo je to tako i za vreme italijanske i nemačke okupacije. Nije znao da je imao nevidljive pratioce . koga su komunisti usmrtili na svirep način. zna gde je general Draža Mihailović! Tako mislili gonioci. fizički potpuno oronuo. o našoj mučeničkoj crkvi kroz vekove.parče proje! Samo je plamičak prokrijumčarene voštanice podsećao na njegovu krsnu slavu svetog Simeona Stolpnika. prota odbijao svaku pomisao da ima kontakt sa generalom. o Konkordatu i krvavim litijama u prestonici na kojima su i vladike i sveštenici i vernici štitili čistotu pravoslavlja . bilo ga je ponovo u robijašnici Sremske Mitrovice: na montiranom procesu. Limom oticala i krv.

ljudi dolazili na stratišta. srpski komunisti su podizali nišan. strica. dok su bili u opoziciji. odsečenih glava. Danju vatrometi slobode. Voleo bih da sada sretnem tog oficira i da ga upitam: nije li mu dlan izgoreo od Brozovog stiska i da li mu je. Šapčani sve pamte. opljačkali i . misle da je i narod zaboravio. tu je posluga. naodmarali u raskošnim vilama na još raskošnijim ostrvima. Crkva je podignuta blizu više puta rušenog drumskoželezničkog mosta odakle su komunistički dželati. dede. nije. podići beleg i napisati od čije su ruke pali. Kad bi. brata. niko razuman nije očekivao da drugarica generalica ili drugarica predsednica pripaše kecelju i pripremi večeru. pa i hiljade. prognali u tuđinu. Ranije su. posle “Bljeska”. bio je optužen da je protiv svoga naroda . Broz je okom. noću masovna ubijanja. Nema grada i varošice bez masovne grobnice komunističkih žrtava. sad. srpski komunisti bi osuli rafal u Srbe. Neće biti spokoja Pa. Presude je izricala mržnja. Ako su oni zaboravili. otiskivali svoje žrtve u Savu.zaboravili su adrese gubilišta. na prvu godišnjicu smrti njegovog vođe i učitelja. Istina.. naputovali. Bilo je to. naslikali na televiziji i u novinama. valjda. kačicu homoljskog sira. Neko ispriča kako je ostao bez oca. tu su servirke. Rodbina pored tog krsta pali voštanice. naravno. Sledili su ga. Kad bi se. Osećam kako mi dlan još gori od vreline tog stiska”. hladno oko srca? Šta bi rekao danas. optuženi su da su protiv svog naroda! Teže optužbe nije moglo biti. srpski komunisti skokom.Presude je izricala mržnja Ko nije bio za Broza. upaljenih voštanica. sekirom. naravno. posle krvavog rata na tlu Brozove Jugoslavije.teže optužbe nije moglo biti. uparađenog i sa ordenjem na mundiru. Kad su došli na vlast . pošto bi ih pre toga mlatnuli maljem. izgona miliona ljudi. Proleteri se izborili da imaju sluškinje. uglavnom rodbine žrtava i onih koji nisu izgubili . tu je visokokvalifikovana kuvarica. kožne jakne i mantile. da nije njega. ne bi bilo ni onih servisa za snabdevanje porodica komunističkih funkcionera. su pisale. obećavali. stilski nameštaj.krstom.nikom ništa! Ni mrtvi ni rodbina žrtava neće imati spokoja. Zbog neviđene pohlepe bili su poslušni. E. onog što je odbijao da se pozdravi desnom rukom? Za rodbinu i prijatelje imao je objašnjenje: “Hoću da sačuvam topli stisak ruke druga Tita. Zato postoji telefon u servisu: Za sutra pirotsko jagnje. krampom. da će otkopati masovne grobnice. Ne.. napljačkali. mogli da imaju one tajnovite “diplomatske magacine” u kojima su za bagatelu uzimali engleske štofove. u poslednjih nekoliko godina neka stratišta obeležena su . pohraniti kosti i lobanje. zbilja. tri kila zlatiborske pršute. Kad bi Broz spustio prst. Da nije bilo Broza. ovako naotimali. Oni koji nisu bili za Broza. Nijedna nije obeležena a sve su poznate. ako dođu na vlast. kraljevački kajmak. kundakom Crkva je izgrađena dobrovoljnim prilozima građana. novine. pozlaćene tanjire. čim se iz vlasti uklone oni koji kriju komunističke zločine! Ne može da ostane: pobili. naravno. utamničili. podići kapele. “Oluje” i otimanja dragulja srpskih zemalja. osakatili. Hoće li se najzad saznati koliko su Brozovi “oslobodioci” ubili Srba? Hoće. bez istrage i suđenja. Bez majke. jednu njegušku šunku. poznato mi je. odeću i obuću. jezerima i planinama. možda. neko i pomislio da drugaricu generalicu ili drugaricu pukovnikovicu ili drugaricu partijskog sekretara vidi na pijaci sa zembilom u rukama! Ne. Sećate li se onog Brozovog oficira. Kad god bi Broz podigao prst. Da su bar jednom došli u novoizgrađeni hram Svete Petke u Šapcu primetili bi na stotine.

oni aktiviraju eksploziv i most pada u Savu. Celja. Izgradnju ovog hrama. neće moći! Ne da Most! Ovako u uvodniku prvog broja zapisuje njegov glavni i odgovorni urednik dr Živko Topalović. Krupnja. apotekara. Ubijali maljem i sekirom “Već uveče počinju hapšenja najviđenijih građana: lekara. trgovaca.nezaborav. čitaoce. rodbinu žrtava i mladost koja gotovo ništa ne zna o komunističkom nasilju. godine nevino pobijenih građana Šapca i okoline popeo se na oko dve hiljade. Valjeva. most koji traži . A do kraja 1946. Svedoče zapisi: dvadeset trećeg oktobra 1944. Časopis ima simbolično ime: Most.po tome je takođe jedinstven . Novi leševi dodaju se onima što plutaju iz Jasenovca. Požarevca. Kragu jevca. Cetinja.osećaj za samilost i solidarnost i koji se groze zločina. proletera. Da li vlast misli da je uspela da nas obmane nekakvim rehabilitacijama. Ne zbog štednje. kao večnog sećanja na žrtve komunističke tiranije pomogla je i šabačka opština. I tako pola veka. Knina. Danas je prilika da se podsetimo svih žrtava komunističkog terora od Beograda do Banjaluke. Šapca. pobiti bolje. Zamalo da se zaboravi. domaćinskog pokreta koji brani svoju kuću i svoju decu sa pokretom koji je bio agentura Kominterne i koji se koristio nemačkom okupacijom da izvrši državni prevrat? Dobro bi bilo da do vladajuće strukture stignu reči protojereja Vojislava Petrovića izgovorene na praznik Sveta Petka u istoimenoj crkvi 2006. godine Nemci napuštaju Šabac . nekih noći i preko stotinu novih stradalnika. Retko ko zavredi metak.njih oko dve hiljade! Tako su se bar hvalili počinioci. Most koji spaja. koji niko ne brani. Ni u porodici. godine: “Sećanje na današnji dan pre 61 godinu iz temelja potresa dušu svakog normalnog čoveka. veru. pamćenje. Srušeni most je baš kao stvoren za obračun sa narodnim neprijateljima . Kopaonika. Mladenovca. dvadeset. ulaze oslobodioci. Niša. U dosadašnja četiri broja na oko 400 strana časopis je obelodanio 448 imena i adresa žitelja Šapca i okoline pobijenih na železničkom mostu i bačenih u Savu. Onima koje su poštedeli oduzeli su moral. koja je sebe volela da zove oslobodilačkom. lažnim penzijama za pripadnike ravnogorskog pokreta. NJihov cilj bio je jasan: dokrajčiti Srbiju. Iz Šapca i okolnih opština. E. Sekirom.obelodanjuje imena dželata. da neće dozvoliti da žrtve komunističkog terora padnu u zaborav. Užica. most koji okuplja. Komunisti su pobili više vernika nego bezbožnici u prva tri veka progona hrišćanstva. Maribora. Maljem. Više se znalo o izvršiocima i naredbodavcima nego o žrtvama. uspešnije od njih. sveštenika. Nas. O ubijenima nije se smelo pričati. oslobodila je života na desetine građana Šapca i okoline. I nije ovo jedini znak sećanja na žrtve. Samo četiri dana kasnije počinju likvidacije na mostu. nekakvim zakonom o izjednačavanju u pravima jednog nacionalnog. bolje reći probisveta. I tako svake noći. Časopis . hrabri da Most ništa neće pokolebati. Bez suđenja. . Deset. Novi “oslobodioci” pokazali su se kao vinovnici najvećeg i najstrašnijeg bratoubistva i kao najgori neprijatelji svog naroda u našoj istoriji. Kako ubiti Srbiju Nevernici i siledžije izvršili su strašni sud nad nevinim ljudima. Most je najsuroviji podsetnik za komuniste i one koji bi da sakriju njihove zločine. Priboja. Mrak. Sve do proleća. Šapčani su jedinstveni i po tome što imaju časopis posvećen ovim surovim događajima ideološke zaslepljenosti. lepše. Tačno na današnji praznik nova vlast. Sremske Mitrovice. Kraljeva. bogatije. U napušten grad.

Ozrena, Avale, svuda gde je Srba bilo. U Šapcu su, bez suda i utvrđivanja krivice, mučeni, streljani nevini ljudi. Zato je i stari savski most još krvav zbog dželata: Dobrinka Pantelića, Miše Majstorovića, Slobodana Borisavljevića, Seke Devečerske, Mićana Gordića, Tome Matića, Milke Matić, Milutina Popovića, Miloša i Milke Minić. Ubijali su čime su stigli. Pamet Srbije u okovima Sa doktorskim i profesorskim titulama bilo je više od sto robijaša. Među njima Dragić Joksimović, Stevan Moljević, Đura Đurović, Vojin Andrić, Kosta Kumanudi, Dragoljub Jovanović, Radenko Stanković, Lazar Marković, Sava Banković Moglo bi se o proti Popoviću dugo pisati, ali ne zaboravite da je ovo samo podsetnik. Podsetnik za komuniste. I današnju vlast koja sebe naziva demokratskom i koja bi radi lažnog mira i spokoja da sve ove surove događaje prepusti zaboravu. A u pribojskom kraju ovo protino mučenje prepričava se s kolena na koleno. Protina deca, sin i kćerka, odavno u zrelim godinama, pamte komunistički pakao kroz koji je prošao njihov otac. I kroz koji su oni prošli. Vlast bi, izgleda, bila zadovoljna kad bi bili zaboravljeni svi oni koji su preživeli taj pakao i oni koji su sagoreli u njemu. Nisu tu bili samo “žitari” i samo seljaci i jataci, mladi četnici i njihovi bliski rođaci, bilo je u kazamatima mnogo profesora, doktora nauka, poznatih advokata, visokih kraljevskih oficira, studenata, nesvršenih srednjoškolaca, pilota, književnika, trgovaca, fabrikanata. Dražin branilac ruši optužnicu Navodim samo neka imena: dr Stevan Moljević, poznati advokat i jedan od istaknutih vođa ravnogorskog pokreta, dr Đura Đurović, iz Nacionalnog komiteta generala Draže Mihailovića, dr Vojin Andrić, najmlađi doktor nauka u zemlji i vođa ravnogorske omladine, dr Kosta Kumanudi, profesor i bivši ministar, kraljevski namesnik dr Radenko Stanković, Mustafa Mulalić, publicista iz Doboja, predstavnik muslimana u Centralnom komitetu generala Mihailovića, dr Dragić Joksimović, advokat i branilac generala Mihailovića na montiranom procesu, major Žarko Vukosavljević, pilot i književnik, dr Dragoljub Jovanović, predsednik Zemljoradničke stranke, dr Lazar Marković, profesor i bivši ministar pravde, Metodije Milosavljević, teolog i profesor, dr Đura Vilović, književnik iz Zagreba i član Centralnog nacionalnog komiteta, kapetan Andra Lončarić, Milan Rajić, profesor i jedan od onog besmrtnog Bataljona 1.300 kaplara, dr Nikola Popović, rektor Beogradskog univerziteta, dr Dragoslav Stranjković, profesor Teološkog fakulteta i poznati istoričar, dr Milan Žujović, profesor i bivši dekan Pravnog fakulteta, Dobrica Bojović, sin vojvode Petra Bojovića. Dodajem ovom spisku još neka imena: Selimir Ranković, Vladeta Kuzmanović, Časlav Protić, Bora Pekić, Sreten Popović, Perica Jovanović, David Damjanović, Perica Radomir, kapetan Čeda Milošević, Dragan Topalović Gorolomac, Blažo Božić, sin prote Andre, koji je streljan u kragujevačkom krvavom oktobru 1941. godine. Dok je Blažo bio u Sremskoj Mitrovici njegova sestra Radmila robijala je u Požarevcu i kasnije na podmukao način bila ubijena. Imena ovih intelektualaca, profesora i doktora nauka pominjem u znak neizmerne

zahvalnosti što su nama, čije je školovanje bilo prekinuto, davali časove i držali predavanja iz svih onih predmeta predviđenih za maturante i studente. Njima zahvaljujući sticali smo neophodna znanja iz svih oblasti života. Za nas, koji smo godinama bili utamničeni, Sremska Mitrovica je bila univerzitet. Primećujem da čelnici današnjih političkih stranaka, bar onih značajnijih, ne pominju imena istaknutih ličnosti istoimenih stranaka koje je komunistički režim krvnički progonio, hapsio i na montiranim procesima osuđivao na robiju. Jedan od prvaka Demokratske stranke bio je advokat dr Dragić Joksimović, branilac generala Draže Mihailovića pred komunističkim sudom. Odbrana je, kažu, bila briljantna, ali je zasmetala Josipu Brozu, pa ga je ovaj u svom govoru na Cetinju pomenuo i dao signal da ga treba goniti. Tri godine je Udba stvarala prilike da uhapsi dr Dragića. Kad je konačno uhapšen u 56. godini života bio je izložen takvoj torturi da je ubrzo umro u robijašnici Sremske Mitrovice. Pamtiće ga Srbija pamteći način na koji je potpuno razbio laži Miloša Minića, državnog tužioca u procesu generalu Mihailoviću, laži Komunističke partije i njenih komiteta. Starom Kumanudiju 13 godina robije Znaju li možda današnji radikali da je dr Lazar Marković, profesor Beogradskog univerziteta i ministar pravde u Kraljevini Jugoslaviji bio član Glavnog odbora Radikalne stranke? Uhapšen je 10. novembra 1944. godine i pravo je čudo kako su mu “oslobodioci” poštedeli život, držeći ga u zatvoru dva meseca. Ponovo je uhapšen u septembru 1945. godine zajedno sa Kostom Kumanudijem. Osuđen je na šestogodišnju robiju u najsurovijem kazamatu, u Sremskoj Mitrovici, u kojoj je ribao nužnike i hodnike. Kad se posle izdržane kazne našao na tzv. slobodi nije imao od čega da živi. Nije imao penziju, ni bilo koja građanska prava. Ponovo je uhapšen i držan tri meseca u zatvoru. Ta tri meseca bila su dovoljna da ga dovedu na ivicu smrti, umro je u 73. godini. Predsednik Narodne skupštine, ministar, profesor pravnih nauka, istaknuta ličnost Demokratske stranke dr Kosta Kumanudi upoznao je u poznim godinama svog života torturu komunističkog režima. U prvom talasu suđenja “neprijateljima naroda” osuđen je na 18 meseci zatvora sa prinudnim radom. Te 1946. godine njemu je bilo 78 godina. Osuđen je zato što je navodno pripadao nekom podzemnom parlamentu koji se suprotstavljao komunističkom režimu. Ovde se otvara glavno pitanje: ako dođe do njihove rehabilitacije, hoće li se saznati imena onih koji su im sudili, koji su ih mučili, prebijali? Lako je sada naći sud koji će da ih proglasi nevinim. I lako će biti brisani iz evidencije osuđenih. Možda je i to deo nečijeg cilja: da se izbrišu iz spiska protivnika komunističke vladavine! Drugim rečima: Srbi su oberučke prihvatili komunizam, niko se nije bunio, nije bilo gonjenih i osuđenih Šta od takve rehabilitacije ima žrtva? Ništa! Nevinom je proglašavaju oni koji su joj sudili! Nigde vinovnika njihove tragedije, nigde sudije, tužioca, islednika, batinaša, lažnih svedoka. Zločin, dakle, niko nije učinio! A zna se da nema zločina bez zločinca! Rehabilituje žrtve, a njihovi dželati slobodno šetaju ulicama i primaju debele penzije! Eto, tako izgleda rehabilitacija žrtava komunizma na srpski način. Bogoljub - pravi bogoljubac

Vlast sada, vidi se, ispunjava nečiju naredbu za rehabilitaciju pojedinih žrtava komunističke tiranije, ali je sasvim izvesno da neće navesti ime nijednog dželata. Zašto? Pa valjda zato da se dželati, a ima ih, ne bi uznemirili i da njihova deca i unuci ne bi saznali da im je i otac i deda do ramena u krvi srpskog naroda. Šta se krije iza ove podmukle zavere ćutanja? Očigledno je: kriju se komunistički zločinci, kriju se dželati i ubice. Ispada da su žrtve same sebe cinkarile, same sebe uhapsile, same sebe okovale, same sebe mučile, same sebe osudile na smrt ili na tešku robiju. Komunističkih sudija, tužilaca, lažnih svedoka, dželata, nije ni bilo! Osim toga, žrtve kao da nisu imale ni poroda, ni roda, ni braće ni sestara, ni stričeva ni ujaka, ni dece ni unuka. A ako su ih i imali, da su izgubili pamćenje. Pa da je i tako, nije ih zaboravio Bog. Vlast Boga ne pominje ni u zakletvi. Vlast se kune u - ništa. A ko se kune u ništa ni na šta se nije obavezao. Ko u zakletvi ne pomene Boga, ne može se nadati Božjem blagoslovu. Oni koji Boga ne pominju, u stranku se zaklinju. Vi koji niste prošli kroz pakao robijašnice u Sremskoj Mitrovici niste mogli da upoznate Bogoljuba Markovića, ali ste svakako čuli za njega. Nije imao ni 20 godina kad ga je valjevska Udba osakaćenih ruku i nogu otpremila u Sremsku Mitrovicu. Da svojom pojavom, svojim izgledom unese strah među robijaše: gledajte šta sve može Udba! Udba je mladom Bogoljubu Markoviću nekim strujnim udarima osakatila ruke i noge: spržila ligamente na zglobovima, koji su ostali deformisani do kraja života. Bogoljub je bio visok, i bio je lep, i bio je kao što mu to i ime kazuje, bogoljubac. I bio je seljak, ali otmen, pravi gospodin. Bog izmiruje račune Ko je i zašto unakazio Bogoljuba Markovića iz sela Petke kod Lazarevca i kako je Slobodan Penezić Krcun na lazarevačkom drumu izgubio glavu Bogoljub Marković je iz sela Petka na koje se naslanja grad Lazarevac. Selo pobožnih ljudi. Hram posvećen svetoj Petki u centru. U tom hramu je Bogoljub Marković poneo svoj krst. Bogoljub je bio - četnik! Nešto manje od tri nedelje. Ni dobrovoljac, ni mobilisan, ni naoružan. Sasvim slučajno. Ovo je njegova priča nama koji smo s njim delili sudbinu Brozovih zatočenika: -Šutirali mi neku loptu - krpenjaču na poljančetu blizu moje kuće. Svi smo bili maloletni, neki dečaci su izbegli iz Beograda i smestili se kod rođaka i prijatelja u Petki. Rat još besni, mada je septembar 1944. godine. Odnekud naiđoše četnici, zovu nas da krenemo s njima. I stvarno, krenemo nas četvorica, a njihov komandant kaže da nam neće dati oružje, da će brinuti o nama kao o svojoj deci. Rekli su nam još da može da naiđe neka druga vojska i da nas pokupi. Kako streljati dečaka Nije dugo trajala ta avantura - najviše tri nedelje. Dečaci su spavali u kućama i štalama, ponekad na otvorenom. Jednog jutra od onog četničkog odreda nije bilo ni traga ni glasa. Tako dečaci ostanu sami i odluče da se vrte svojim kućama. Niko nije slutio zlo koje ih je čekalo na povratku. Iz daljine su videli neku vojsku koja se kretala lazarevačkim drumom. Kad su stigli do puteljka koji vodi u Petku, videli su da vojska na kapama ima petokrake zvezde. Bogoljub Marković je skočio u dubok kanal pored

Dve godine kasnije Bogoljub je uhapšen. dok su trojica dečaka izašla na drum. Velimira i Branka.oca i majku. Niko se ne brije. Vladimir se izmetnuo u zlo. Zatim je bez trunke straha i stida zadigla suknju i opoganila kandilo. Dvadeset godina kasnije Krcun je nastradao baš na tom mestu: automobil. vrle kćeri Ilijine. Ali. ako je bila na suprotnoj strani. Mašući kandilom upitala je uplašene žene da li koja od njih veruje u Boga. upitao: -Otkud vi? -Mi bili sa četnicima! . Iz džipa je izašao visok čovek u uniformi. -Zadojeni četničkom ideologijom! Pobiti! Opoganila kandila iz crkve Niko se više nije usudio da uzme dečake u zaštitu: prislonjeni su uz jedan stari. -Pobiti! . To je poslednja slika koju je video Bogoljub Marković. ali jadna je ona pamet koja je upregnuta u . veliki hrast i pobijeni. Ne žele da bude brisan iz evidencije osuđenih.puta i tu ostao. Služio samo Satani U ovaj podsetnik ušla je Nada Mijušković. povijenih leđa i. Tog časa naišao je džip i dečacima presekao put. pričali su očevici. ali da se zna ko ga je onako u najboljim godinama osakatio da bi time potvrdio svoju odanost Josipu Brozu. do poslednjeg časa ispoljavala mržnju prema hramovima i Bogu. Ovo je samo podsetnik U ovaj podsetnik ušao je i „podvig“ čuvene skojevke Mileve Kovačević. pominjali su gospoda Boga i svetu Petku. -Sa četnicima! Gde su vam puške? -Nisu nam ni dali puške! Vukli nas sa sobom desetak dana i ostavili. zatreba li. iznenađen susretom sa dečacima. negdašnja studentkinja iz Arilja. braću. Pominjao je Krcunovo ime. Pričao je. sestru. Naprotiv: žele da tamo ostane. druže Krcune. Vladimir je bio guja-otrovnica: u ime komunističke partije osudio bi i one koji su mu podarili život . i sme li se reći da je Bog izmirio račune? Seljaci iz Petke. drugi profesor u negotinskom .ostavili su za sobom časne tragove.čuo je Bogoljub zapovest ovog partizanskog oficira. ali je. među njima i Bogoljub. niko neće navesti da traže rehabilitaciju za svoga oca. Mi krenuli kući. istina. načitan. I osuđen na višegodišnju robiju. govorilo da je obrazovan.jedan je bio sveštenik u čačanskom kraju. Može li se. Pevala je: „Ja sam pravi komunista. pametan. koja je kao „opasna četnikuša“ osuđena na višegodišnju robiju. koja se „proslavila“ jurišom na hram Svetog Nikole u Grahovu sa čijeg je ikonostasa skinula kandilo i donela ga na silom prikupljen zbeg žena ovog kraja. vodim borbu protiv Hrista!“ Njena borba nije dugo trajala. velikom brzinom skrenuo je s puta i udario u onaj stari hrast. Bogoljubove sinove. Imala je Nada još dva brata . To su još deca. Za njega se. molim vas! Pogledajte te golobrade dečake. pa ako Boga ima neka je kazni za ovo što će da učini. I osakaćen. Nije dugo živela. koji i danas žive na očevini. u kome je bio. ko je naredio da se ubiju trojica dečaka. iako je u to vreme njen brat Vladimir bio javni tužilac grada Beograda. neoprezno. čuo je u isto vreme glas još jednog oficira: -Nemojte. u Petki.čuo se glas dečaka.

čijeg su muža komunisti uhapsili. pruži svoje moćne ruke i zakrili moju decu. Pitala ga je da li poznaje apotekaricu iz Beograda. pričaće mi mnogo godina kasnije. pa su se ljudi po svojoj želji upisivali u četnike i partizane. sestre. A Nada Mijušković? Jeste ona ideološki pripadala ravnogorskom pokretu. Tebi se molim. Nada gleda kako ova žena svake večeri odnekud vadi malu ikonu. to je Nadu Mijušković koštalo teške robije u požarevačkom ženskom kazamatu gde su bile kćerke. supruge. Apotekarica je pominjala njenog rođenog brata Vladimira. sveta Petko. zaštiti ih. Govorilo se da je Mijušković pisao optužnicu protiv generala Draže Mihailovića koju je pročitao pukovnik Miloš Minić.on je uništio moju porodicu. ali ga ne mogao svojim rukama dohvatiti“! Strašno. . izmoli od Gospoda milost za moju decu. kao i njegova klika. posle višegodišnje robije našla u Beogradu.kominternovsko-komunistička kola. majku dvoje maloletne dece. mada je najviše doprinela da se znatan broj mladih ljudi „upiše“ u četnike. Nada je. a nju osudili na robiju da bi mogli da joj konfiskuju imovinu. bila zgranuta. a za onim drugim jedva po koji golać. u svoju karijeru i u svog Broza koga je on. pomozi. brat. on svakome želi zlo. sestro mila? . da te sustignu njene kletve!“ Komunisti se sjajno drže Nije Vladimir verovao u kletve. javnog tužioca Beograda. on je sazdan od zla. čijeg su oca zatvorili komunisti. Tu je Nada Mijušković upoznala apotekaricu iz Beograda.pitala je Nada Mijušković šapatom unezverenu apotekaricu koja je svaku reč zalivala suzama. bolesne kičme. vesela i nasmejana i nije za čuđenje što je za njenim stolom bila gužva za upis. Gospode. moleći se Bogu da ga surovo kazni: „Hleba imao. u svoju partiju. više od tri decenije proveo je u invalidskim kolicima kao bogalj čiju su sudbinu svi žalili. u koritu.dabogda hleba imao a ne mogao ga svojim rukama dohvatitiBože. on misli da je moćniji od Tebe. i Tebe molim. nije verovao u Boga. deca od osam i deset godina. on nije čovek. majku osudio na robiju. on je na smrt osudio moju bolesnu majku! Ne molim se ja Bogu da on umre. I Tebi se molim. ohrabri. molim se da dugo živi i da svakog dana pominje zla koja je učinio. Ne. jedan pored drugog. E. ne ugasi mi nadu. ne! Nikad. Nada je bila mlada i lepa. ostade mi majka bez zaštite. Ostadoše mi deca bez zaštite. oprosti mi što molim da kazniš onoga koji mi je priredio ovoliko zlo . pomozi da prežive. da niko neće verovati da je brat na tako visokom položaju dozvolio da mu sestra bude na robiji. Nikad neću moliti Boga da mu oprosti. Skraćujem priču jer je ovo samo podsetnik. Na to je Nada rekla: „Ne daj. Niko nije znao za . on je zlo. Kad se Nada. surovo. a što je još gore Nada nije smela da kaže da je reč o njenom bratu. on je osudio i moju decu i mene. sačuvaj. Bože. I gde su bile žene jataci Dražinih saboraca koji su ostali u planinama. Taj gazi preko mrtvih da bi se dočepao visokog položaja i da bi se dodvorio Josipu Brozu. -Koga to kuneš.Ko te je toliko ucvelio? Kome upućuješ tu strašnu kletvu? Kletva iz očajanja -Kunem javnog tužioca Vladimira Mijuškovića . A taj upis je tekao ovako: bila su dva stola. majku dvoje maloletne dece. Gospode. Ako to kaže. Vladimir se svega dobro sećao. ojačaj. pa još svršena učiteljica. ne prepusti me očajanju. a on. Bogorodice. rođake Dražinih oficira i boraca. zvao maršalom. ali nije bila aktivni četnik. I gde su bile one kojima je komunistička vlast otela imovinu. verovao je samo u sebe. Priča se završava surovom zbiljom: Vladimir se u punoj snazi i na vrhuncu karijere teško razboleo da nije mogao da se služi rukama i nogama. kleči pred njom i moli se Bogu i svetiteljima: „Gospode Bože moj. ponovo je posetila brata Vladimira. mislila je da će sve robijašnice pomisliti da je ubačena kao Udbin agent.

blizu Gornjeg Milanovca. Zatekoše ga samog. Bio je toliko uvežban u tom poslu da je uvek bilo između 15 i 20 zrna kukuruza. I zašto? Zato što je pod prisilom dao hranu nekom odmetniku koji je neko vreme bio pod komandom Draže Mihailovića. Kad major Miljan sudi Nada Mijušković je živa i zdrava. desiti da je rehabilituju sinovi onih koji su joj sudili. kakvi bakrači! . Ni manje. Za razliku od brata Vladimira. Jednom mu se omaklo da izbroji 19 zrna. da bude iznad Boga. kaže. ali se komunisti sjajno drže . dabogda. koji je služio satani. ako ne i oni koji su presuđivali jer su se oni posle „demokratskih promena“ i rušenja komunističkog režima našli i u pravosuđu! Promućurniji građani su to stanje ovako tumačili: „Pao je komunizam. ni moji sinovi i rođaci. pobogu ljudi? . Lazić pokuša još nešto da kaže. -Baš zato si nas izdao. ali ga on nije mogao dohvatiti svojim rukama . banuše u selo ljudi u kožnim mantilima. otkopčavajući mantil da bi se videlo kako je naoružan. Tako je Vladimir Mijušković okončao svoj život. Posle rata. na radu. Kuća Miluna Lazića i njegovih sinova. Ovo potresno svedočenje vezano je za selo Svračkovce. nesrećnik. ostali ukućani behu u polju. Nije dugo čekao.hranili su ga gurajući mu mrvice hleba u usta. gledajući ga prezrivo. za tu duhovitost osuđen je na sedmogodišnju robiju.pribrano odgovori domaćin.odbrusio drugi. Lazići su bili nekako po strani od svih ideologija i svih oružanih jedinica. Na kućama u ovom planinskom selu vijorili su se crni barjaci u znak žalosti za onima koji su izgubili život. ne mogao dohvatiti svojim rukama!“ Hleba je bilo za bivšeg javnog tužioca i okorelog komunistu Vladimira Mijuškovića. Moglo bi se.oglasi se jedan od trojice. ona je nastojala da strpljivo i neumorno bude na strani onih kojima je Bog putovođa.Znate da nigde u ratu nisam bio. ali ga treći preseče psovkom i optužbom: . ni više“. Bez crnog barjaka Odmeravao je domaćin Lazić trojicu nepoznatih i pogledom nastojao da dokuči razlog njihovog dolaska. Ni ja. Koliko je žrtava na duši sudije Vojnog suda u Beogradu majora Miljana Stijovića koji je visinu kazne. pa je strah obuzimao sve one čijoj bi se kući približili.To je izdaja! -Kakva izdaja.onu kletvu nesrećne apotekarice: „Hleba imao. Ako ih je bilo 20 bio je pun ushićenja pa bi rekao optuženom: „Puna kapa. a zatim glasno brojao. Sećam se onog našeg vojnika koji je bio oduševljen našom vojskom koja je uspela da odgaji ljubičicu belu i plavu tešku po sto kila! E. drugi su stradali po logorima.kao da izreče smrtnu presudu onaj što je pokazivao pištolj. Neće Nada tražiti rehabilitaciju i sudsku potvrdu da nije osuđivana. U narodu se znalo da takve mantile nose samo ljudi iz Ozne. kao što pamte i prepričavaju zlo njenog brata Vladimira i njegovu tragičnu sudbinu: hteo je. 20 godina robije. bolešljivog. Dakle: 20 godina robije nekom nesrećniku. ako nije na smrt.glavne poluge vlasti su i dalje u njihovim rukama“. ali ga. -Božja volja! . . I danas meštani Arilja pamte njenu dobrotu i plemenitost. -Ovo je jedina kuća bez crnog barjaka! . -Kakav Bog. Neke od njih pobili su Nemci. možda ocu petoro dece koja će ostati bez hranitelja. . Tek ostala je jedna jedina kuća bez crnog barjaka. a prema izdajnicima ne treba imati milosti . određivao zrnevljem kukuruza! Kukuruz je držao u zemljanoj posudi na stolu pa je zahvatao šakom i prosipao po stolu.zavapio je Lazić. kad su naizgled umukle puške. I tako oznaši banuše pred kuću Miluna Lazića. pa je pomalo kivan na sebe govorio: „Da ne dodajem kad ti je sudbina tako odredila!“ Tako je presuđivao major Miljan i posle svake presude očekivao unapređenje i povećanje plate. treći izginuli kao četnici. četvrti kao partizani.

od crvene kuge!“ I seti se: onaj ko puca u ikonu svetitelja. da li je ovo moguće.Ne razumem. Davali smo svima. međutim. sve! . ideološki posrnulih nesrećnika. I šta sada? Sada se to po milosti vlasti menja. Oni. na seči šume. u rudniku. ali kako da budu pošteđeni iscrpljivanja oni koji su hteli da ruše blagotvorni komunistički poredak. lišeni prava na slobodu. Priča đaka Vasilija Može li se ovaj čin rehabilitovati? Ne! Jer onaj metak je podsetnik. na Lonjskom polju. ko je za to nadležan. na rad. Ne pitaj. stranih plaćenika. Ako je vlast . čitaoče.Bog je tako hteo.Zbog tebe ne možemo da kažemo da je selo stradalo sto odsto! Jedino se na tvojoj kući ne vije crni barjak.-Pokvario si nam prosek! -Kakav prosek? .nastavlja Karapandžić . vlast je mogla da otkrije ko je u proleće 1945. čak ni ravnodušni. zatvaranje. nema školovanja. ali ima neprobojnih zidova zavere i podozrenja! U vreme izdržavanja zatvorske kaz ne morao je da radi u zatvorskoj radionici.vikao je onaj koji je prvi progovorio. prebijani fizički i psihički. Karapandžić je od rane mladosti upisan u crne knjige kao buntovnik protiv komunističke tiranije. šta vam je? . . na izgradnji autoputa Beograd . ostaju i dalje ono što su bili. Nije dovršio. gladovanje. a ne pitati one koji su preživeli krvave kazamate! Može li se rehabilitovati batinjanje. Srbija je jedina zemlja koja nije izvršila denacionalizaciju. pa čak i na Rumuniju i Albaniju. na život.jedva izusti već preplašeni Lazić. Ko je ubio mitropolita Da je htela.želela nešto dobro da učini mogla je da se ugleda na Poljsku. Ovako on na ponuđenu rehabilitaciju u otvorenom pismu otpisuje vlastodršcima: „Kako rehabilitovati čitavu armiju narodnih neprijatelja. Može li tako? Kad „narodni neprijatelj“ izdrži kaznu i nađe se na „slobodi“ vidi koliko je izopšten: nema zaposlenja. .videćeš metak ispaljen rukom osionog bezbožnika koji ratuje protiv Boga. mada veće poštovanje zaslužuju ožiljci na telu i duši stečeni u Brozovim kazamatima. robovski rad. . Uvek misli da je skuplji metak od čovekovog života. Ako se nađeš u porodičnom hramu Karađorđevića na Dedinju. a dobro mnogima. nego neće ni rehabilitaciju negdašnji đak užičke gimnazije Vasilije-Vasa Karapandžić. Gospode. Nove laži i prevare Šta još piše bivši robijaš Karapandžić? Oni na koje se ovaj zakon odnosi ne mogu biti zadovoljni. umiruje sebe kao da nešto radi za proganjane i obeležene. Sloveniju. gubitak građanskih prava pa i prava na školovanje. sećanje opomena. Zlo nikome nismo učinili. zagledaj se u čelo Pantokratora . To su ljudi sa 70 i više godina. ljudi. izdajnika. Hrvatsku. napišu izveštaj da u selu Svračkovcima nema nijedne kuće koja nije u crno zavijena.drhtao je nesrećni Lazić. Briše se. nego se pomoli Bogu i kaži: „Sačuvaj me. tako da vlast prodaje tuđu imovinu i ubire prihode. slobodnu misao. Ne samo što neće u zaborav. Oznaši su ga mrtvog ostavili na kućnom pragu i pohitali da nekome. -Sve si nam pokvario. proganjani. na izgradnji vila za komunističke funkcionere.otkuda general Peko Dapčević na Bukulji Zakon se odnosi i na rehabilitaciju onih koji su bili zatočeni na Golom otoku i drugim . kamenolomu. optužba. kao da ništa nije bilo. na reč. izmučeni. Lazićevi sinovi još istog dana okačiše na kuću crni barjak. na Bukulji kod Aranđelovca ubio mitropolita Joanikija . čovek mu ništa ne znači. pre bi se moglo reći da su ljuti i gnevni jer donošenjem ovog zakona vlast kao da pere svoju savest. Na političke zatvorenike taj prinudni rad nije smeo da se primenjuje. Češku. danas u godinama koje izazivaju poštovanje. ko ubija Boga u sebi i „ubije“ Boga na ikoni. -Ama.Zagreb. omalovažavani. na pasoš. izolacija. samica. Kuršum je prekratio njegov život.

Peko Dapčević jedini ubica ili je imao saučesnike? Zna se da je on cetinjskom manastiru poslao vladičansko znamenje uz reči: „Vraćamo vam panagiju ovog razbojnika“. nego i sporazum o zajedničkom napadu Nemaca i partizana na četnike i saveznike u slučaju njihovog iskrcavanja na crnogorsko primorje. koliko je od crkve i naroda oteto zadužbina. vlast je posle rušenja naopake vladavine. radite s njim šta hoćete. ne nasedajući novim prevarama i lažnim obećanjima vladajuće strukture. Šta su sve otimali Prijatelj koji je čitao neke delove ovog Podsetnika. pisac i rođeni brat Svetozara Vukmanovića Tempa. A mitropolit Joanikije bio je na čelu zbega koji se iz Crne Gore zaputio prema Sloveniji . otvoreno govori o onome o čemu vlast ćuti. buntovnik protiv komunističkog nasilja. kuća. kao što je znao za one sporazume Brozove i nemačke komande u Zagrebu 1943. General Nedić nije smeo da se pojavi pred bilo kojim sudom! Zašto? Zato što je znao da je Josip Broz bio saradnik Kominterne i Gestapoa! Znao je general Nedić za novinski papir koji je Gestapo poslao partizanskoj komandi u Užicu u jesen 1941. Da su mučeni. doktor teoloških nauka. žarite. Otuda danas. a nije. godine. Neće istinu o Nediću Da je htela. demokratska vlast da sazna ko je i kako usmrtio generala Milana Nedića. mogla je nova. Ali to je bila „porodična svađa“ dve partije sa istim pogledima na svet. pitajući ga. na šta je on dodao šta sa ostalim. Bilo ih je više od 70. koliko osakaćenih. i spasilac stotina hiljada srpskih izbeglica. Ili kad se otkriva ono što bi ona htela da sakrije. da general Nedić. popov sin. koliko neopojenih masovnih grobnica. najbližeg i najodanijeg Brozovog saradnika. tučeni. stanova.jesu. koljite. junak sa Solunskog fronta. utamničenih po kazamatima. Vlast očigledno misli da se žrtvama komunističkog terora može odužiti tako što će ih neki sudija. nikada ne bi digao ruku na sebe. vinograda. koliko srušenih i oskrnavljenih hramova. prokazani . uzgred. palite. To mu dođe kao ludom radovanje. godine na Bukulji kod Aranđelovca ubio mitropolita crnogorsko-primorske mitropolije Joanikija Lipovca. takvog jada i takve sramote! Ubijte mi rođenog brata. mlinova. demokratska. Nije to bio samo sporazum o nenapadanju. možda i sin komunističkog dželata proglasiti nevinim. Što je obračun bio nemilosrdan i surov. Kad su Tempu telefonom saopštili da su uhvatili 73 sveštenika i među njima Luku Vukmanovića. Da je htela. mogla da napravi bilans: koliko ubijenih. ribnjaka. rekao mi je da nijedna vlast. to i sa njegovim bratom! Bože. Nudi čitavo brdo dokaza šta je sve demokratska vlast mogla da učini. predsednika Vlade nacionalnog spasa za vreme nemačke okupacije. Da je htela. to je zato što su se međusobno dobro poznavali i primenjivali isti metod represije. ubijenih sveštenika. šta da rade s njim. kao obećana penzija pripadnicima ravnogorskog pokreta kojima se vlast brutalno narugala. da li je igde bilo takvog greha.stratištima.tu im je presečen put i tu su ubijeni srpski sveštenici. vila. Naravno da je sve bilo režirano. odbija sa prezirom ponuđenu rehabilitaciju. Tempo ih je pitao šta će sa ostalima. Da li je samo Brozov general. pa ni ova sadašnja. Nije širok krug njegovih ubica: Slobodan Penezić Krcun ili Mile Milatović? Narodu je proturena priča da je general Nedić izvršio samoubistvo skokom kroz prozor zgrade u kojoj je bila glavna Ozna za Srbiju. . među njima je bio Luka Vukmanović. ne voli kad se javno. Vasilije Karapandžić. izolovani. ubijajte samo neka nam je Broz živ i zdrav. vlast je mogla da otkrije ko je u proleće 1945. Rekli su mu da će ostale da pobiju. ne može se osporiti. godine.

Čuo sam da neki danima nisu boravili u raskošnim. od progona. tražeći da nijedan zračak sunca ne dopre do ćelije. lenjinisti. . na političku scenu. u upravnim odborima raznih firmi u kojima se lako dolazi do para. u stranke nagrnuli su komunisti. ali ne razumem zašto to krije i ova demokratska vlast. drhtali. rekao je nešto kasnije. predviđajući za nju penzije i ravnogorske spomenice. stanovima.mogla je da ispita Miloša Minića. čiji su projekat i izgradnju nadgledali Milovan Đilas i Aleksandar Ranković. hapšenja. konzulima. u vladi. Dražu Markovića . krili se. vlast je lako mogla da sazna ko je i gde usmrtio generala Dražu Mihailovića. svesna svojih zala. četni berberin. ako je tako. obelodanio je Leković u svojoj knjizi objavljenoj posle Brozove smrti. ubica. ono što nije mogao da kaže general Nedić. titoisti. tako je i ne može drukčije da bude. strah je počeo da iščezava. Ali. Drugo je sad pitanje što ove penzije i spomenice niko nije dobio. Udbinih agenata. ko nas onako pobi. ambasadorima. doušnika. otimača imovine. Petra Stambolića. Ta partija je unakazila lepo lice Srbije. ova vlast se ponaša tako kao da je Draža bio. a tom prugom tutnjali nemački tenkovi prema Sovjetskom Savezu. tamničara. Niko u pređašnjem dresu Teško je reći koliko je strah trajao. strepeći od odgovornosti. marksisti. grobara Srbije . dovela državu do ivice ponora. Svi slobodari.i zato general Nedić nije bio izveden pred komunistički sud. tamni oblaci su se povukli. a ne partiju s velikim brojem ubica i otimača tuđe imovine. Đilas tada nije slutio da će se i on naći u tom zatvoru. u medije. I to komandant vojske koju je ova vlast u pravima izjednačila sa partizanskim pokretom. raspitivali se kako je u zatvorima. Brozovog generala Nikolu LJubičića. bogme. Nema više komunista. ako i u toj vlasti ima okorelih komunista! Džabe ste krečili Da je htela. posebno u onom centralnom.ona se. Ali. najavljene lustracije. Ni „crvena banda“ nije ovaj obrt očekivala . Razumem ja komunističku vlast koja je imala gomilu razloga da krije ovu komunističku saradnju sa Gestapoom i nemačkim oružanim snagama. neki. recimo. i u mišje rupe. viču komunisti koji ne priznaju da su to. u javnost. Dobro. ali vlast nije bila voljna da ih čuje! Mogla je demokratska vlast da sazna i za Dražin grob .svi su oni znali gde je general Mihailović ukopan. najvećem na Balkanu. sluđena. ali niko u svom pređašnjem dresu nego u novom sa oznakom demokratije. partizanski vojni istoričar pukovnik Miša Leković. a narod uvela u bedu i glad. a Ranković bezmalo na njegovom pragu. Nudili su se svedoci njegovog pogubljenja. naravno. bando crvena“ ne sluteći da će možda tu istu „crvenu bandu“ gledati u parlamentu.Znao je general Nedić kakve su sve usluge tada Nemcima činili Brozovi saradnici: kako su im prodali nekoliko hiljada opljačkanih konja i kako su čuvali prugu kroz Vojvodinu da je ne bi napali Dražini saborci. od naroda otetim vilama. Svi su postali demokrate. Šta bi s crvenom bandom? Nije ovaj narod mesecima slučajno vikao „bando crvena. Ma. koju sam obelodanio u časopisu Evropa a koja ovako glasi: „Dabogda Dražu nikad ne našli a večito ga tražili! Tako će general Mihailović večno živeti!“ Posle promena vlast se ponašala kao da je na izborima pobedila neku demokratsku partiju. tek sve se nekako razbistrilo. staljinisti. Ne znam da li je do vlasti doprla ona poruka seljaka sa Zlatibora. svi branioci demokratije i otadžbine. Ono što su komunisti uporno krili. među ministrima. a ne komandant jedne vojske i ministar u jednoj vladi.svi smo mi sada jedno. svirepih mučitelja. Osim. je li tako? Tako je. Znali su ovo i Đilas i Krcun i Milatović . preplašena. povukla u zavetrinu.

Kaže mu da je lažov. molio sam Srbe da to ne rade. naravno. da se bez njih ne može. ponekad.. Upozorio sam: kad nam unuci odrastu neće verovati da su komunisti unesrećiteljima Srbije podizali spomenike.. krsnom slavom za koju do juče nije znao! Onda priznaje da je bio u Komunističkoj partiji. oni su vernici.. otimača tuđe imovine preko noći postaje zaštitnik tuđeg života. da ne pomeraju spomenike. kažite im kakva je zla Josip Broz činio. jasno. njihovo osvajanje vlasti. U nekim gradovima dolazilo. vidim da su novi ministri i novi ambasadori sa komunističkim biografijama. Vidi žrtva da ne može ni da uvredi onog ko je do juče bio vlast. to ih je ohrabrilo. nisu u tome učestvovali.zadatku! Po čijem zadatku? E. da ne uklanjaju nazive nekih ulica iz naših gradova. opšti prizor. preživela i rušenje Berlinskog zida! Mene je jedan novinar uveravao kako je 33 godine razarao partiju čiji je bio član! Pitam ga kakav je rezultat tog razaranja. bile uklesane ove reči: Najvećem srpskom neprijatelju. U vreme uklanjanja spomenika Josipu Brozu i promena naziva ulica u gradovima. oni su pošteni ljudi. akademik Dušan Kovačević i Matija Bećković. Neće se.ništa: kao da ga hvali! Ali. da oni koji su bili žrtve komunizma mogu ponovo da se nađu u komunističkom paklu. Vidim ja koliko je sati. za ubistva.otkuda ovolike masovne grobnice žrtava komunizma. Imajući u vidu prerušavanje komunista.. Kako zaustaviti njihove laži i njihove prevare? Devet meseci posle onog sudbonosnog „petog oktobra“ beogradskoj publici predstavljena je moja knjiga „Crvena kuga“. Veliku salu u opštini Vračar u Beogradu ispunila rodbina žrtava komunističkog terora: jecaji i suze. Ne dirati spomenike To je postala opšta tema. ko ote toliku imovinu. Partija. njihovo uvlačenje u stranke sa demokratskom oznakom. turiste iz belog sveta. tražio sam da se izučava veština komunističkog prerušavanja: kako se od ubice. verovali ili ne. Boško Obradović. ko nas ojadi. svi su bili ubačeni među komuniste. možda i ubica. na nekoliko svetskih jezika. to ne može da kaže. lopov. pošten demokrata. pokvarenjak. austrougarskom feldvebelu Josipu Brozu srpski komunisti podigoše ovaj spomenik na njihovu večnu sramotu i sramotu ovog grada! Rekao sam dalje: dovodite đake. to ih je povezalo. baraba. guranje komunista na visoke položaje. . Molio sam. svi su ih uništavali. Ne znaju oni to. Ovaj . Rekao sam da u podnožju spomenika treba dodati jednu mermernu ploču na kojoj bi. Vidim da smo bili neoprezni i da smo po ko zna koji put bili prevareni i da se komunisti prevarom bave u vidu zanata. dr Dragoje Todorović. on se čudi i pita: zar ti ne vidiš da ona više ne postoji?! Nema kraja njihovoj bezočnosti. učvrstilo. nikad se u njihovim kućama kandilo nije gasilo. kumio. bogoradio. Udbačeni u partiju To što se nikome ništa nije neprijatno dogodilo. ali će tim paklom upravljati komunisti! Vidim da smo narod veoma pogodan za prevaru. Govorili mitropolit Amfilohije. ali da je u nju ušao po . Osim toga. za cinkarenje. smanji državu koja se neko vreme zvala uža Srbija. stari ravnogorac. godine zapečatio gorku sudbinu srpskog naroda. tražio sam tada da se na Beogradskom univerzitetu osnuje katedra na kojoj će se izučavati komunizam kao najveće ljudsko zlo. kako je rasparčao Srbiju i kako je Ustavom iz 1974. kad mu žrtva kaže da je komunjara. što ih niko nije pitao za počinjene zločine. do verbalnih sukoba žrtve komunističkog terora i njenog vinovnika. slobodar. tako zvati. ovaj cikne da nije i zakune se. tamničara. I vidim. studente. a ona. A zadatak je bio da partiju nagrize iznutra. pa su lako došli do zaključka da su i „posle promena“ oni ostali u vlasti. da je razjeda i razara.

. i pune mržnje prema Bogu i crkvi. Na srpstvo se danas pozivaju oni koji su se davno rasrbili i Srbiju proglasili . opet.. ljubavi prema Marksu. prepuni mržnje i zla. Kad su komunisti došli na vlast. O svemu postoje tragovi. pa su me rano primili u SKOJ. pune odanosti Brozu i Partiji. strah od dojučerašnjih tragova. i pune osvete prema „narodnim izdajnicima“ . recimo. jedna ulica u Kragujevcu dobila je ime ubijenog ministra. izazivao sugrađane!“ Kradljivci biografija Nije ovo bilo u nekoj dalekoj zemlji i u daleka vremena: sve je bilo kod nas i juče. a potom. ostaje. seljačke porodice. i pune. odista. Kad su komunisti u leto 1921. Na svetosavlje se danas pozivaju i oni koji su svetog Savu proglasili „izopačenim“ i „trovačem mladih srpskih duša“.. recimo stare partijske knjižice. zapaža tragove svojih napisa: „Crkva diže glavu!“ Ispod krupnog naslova je njegov preteći podnaslov: „Zmiju treba tući u glavu!“ Prepoznaje teoretičar i drugi svoj naslov u novinama: „Nosio badnjak. Šta da učini onaj veseli teoretičar marksizma-lenjinizma koji danas. U Srbiji nema spomenika žrtvama komunističkog terora. lepo složene. ministra unutrašnjih dela. neko mogao da priča svoju staru biografiju: „Potičem iz radničke. ubijajući ih u ime zle ideologije ili su im otvarali vrata u Brozovim kazamatima. kad progovore žrtve. još u detinjstvu. Rano sam.. Broza danas optužuju oni koji su mu verno i slepo decenijama služili. Dede mi nije žao. tako. Na Boga se. u prvom redu. godine ubili Milorada Draškovića. U mladosti sam raskrstio sa religijom.Neka. nego ih se boje i bili bi srećni kad bi grom udario u te arhive u kojima se. Roditelji su mi napredni ljudi. Neće ih ni televizija ni štampani mediji da svojim mučnim pričama ne bi remetili jedinstvo i slogu. Napali i svetog Savu Milosrđe danas pominju oni koji su bili najnemilosrdniji i prema svojim najbližim.. One njihove stare. Oni Srbi koji su uklanjali spomenike Josipu Brozu i koji su menjali ulice komunističkih dželata pomažu komunistima da njihova zlodela padnu u zaborav. ali biće ga. Crkvu danas „štite“ oni koji su je najviše ružili i revnosno optuživali. Možda ih treba razumeti Kako bi danas. Žrtve još ćute. maljevima nastojali da ubiju Boga i u svojim protivnicima.. bio je zakleti .ja sa im spisak predao. oni koji su ubili Boga u sebi. ovoj ulici dali su ime Draškovićevog ubice Alije Alijagića! Ta ulica možda i danas postoji. pozivaju dojučerašnji bezbožnici.. nemaju ni priliku da progovore. Šta se to sa ljudima dogodilo? Promena svesti? Naknadna pamet? Zakasnela saznanja? Podastiranje novih činjenica? Staro čišćenje u novim okolnostima? Strah? Iako bi im valjalo dati odstupnicu i reći da ima od svega pomalo.. U našem selu bilo je dosta narodnih izdajnika. Kad se napravi bilans njihove vladavine. siromašni napoličari. Strah će navesti neke da posegnu za tuđim biografijama..Moji su pomagali narodnooslobodilačku borbu.zlom maćehom. ali treba dodati da je bio jedan od najvećih dželata! Tako i sa Ulicom Bate Jankovića u Čačku . Na pamet se danas pozivaju oni koji su svoj narod decenijama raspamećivali. Koliko su mogli. Ja sam ih sve imao na spisku i kad su došli naši oslobodioci . osetio tegobe nenarodnog režima Karađorđevića. Neko je u naše selo doneo knjigu o Marksu i ja sam to čitao i tumačio drugovima. ostane Ulica Slobodana Penezića Krcuna.ne da im više ne odgovaraju. uz druga dokumenta. čuvaju i njihove biografije. osvrćući se. Među njima i moj deda.treba u dve-tri reči saopštiti ko je bio ovaj krvnik. Komunizam je takvo zlo da bi u svakom gradu trebalo da postoji neki znak kao simbol tog zla.

nekrštena čeljad u kući. bili su na oprezu: primetili su da je naišao jedan talas koji više liči na pomodarstvo nego na iskreni prilaz Bogu i crkvi koji podrazumeva ispovest i pokajanje. okitili su i svoje automobile. Bio je srećan kad je za nekoga mogao da napiše da je „moralno-politički nepodoban i verski zatucan“. kad Božić. oni sa iskustvom.. znalo kad je krsna slava.“ Da bude svetac u rezervi Bio je šef policije. ako se odmah ne krste. šta sad hoće? . mnogi i ne znajući njihovo značenje. Vaskrs. Sutra će mnogi nositi badnjak. Stablo na desnom ramenu. Ne trebaju mu... hiljade karakteristika. koji minut kasnije. hapsio u ime naroda i komunističke partije. Na Tucindan.bili smo bogati. Božić i Vaskrs. Toliko je radio . Zapretio je sinovima i unucima da će ih. -Ali. oni bi. valjda.kažem pomalo naivno.. prilagođavaju prilikama. Bio je šef policije. da im kaže da nisu u dovoljnoj meri . Rekao im je: „Kakvo krštenje. predsednik opštine. . U školi sam zbog toga imao muke . lišiti nasledstva. -Pa. Tim crkvenim znamenjima. bogami. narodni poslanik. dva dana uoči Božića. u duhu pravoslavlja. brojanicama. crkve i manastiri nađoše se u opsadi skorojevića. prijatelju. uprtili na leđa ovo stablo i nosili kroz grad da ih svi vide. šta sam ja sve pretrpeo pod komunizmom! Duga je to priča. ikonicama. Mudriji sveštenici. nije vratio. misle da će tako izbrisati pređašnje tragoveÖ Podsetnik: Čim je čuo da je crkveni kalendar popunjen. sekretar komiteta. iskren je.Srbi! Da jesu.isterali su me iz šestog razreda jer sam pisao antikomunističke parole. Ispisao je. Kad su jednog novopečenog vernika u poznim godinama upitali zašto nosi brojanice.pitao sam. Prezirao je vernike Prijatelji mi ispričaše tragikomičnu priču o njemu: -Bio je nekad sekretar najmoćnije partijske organizacije. predsednik opštine. nije ni grana. smatrao je otpadnicima od društva.“ Oslušnimo sada novu biografiju istog čoveka: „Ne znaš ti. Prvo su mi. hteli su i ranije. Jedino tu nije ušao. hteo da bude primećen. nadao se. Nije to grančica božićnjeg drveta. da su sveci zauzeli sva mesta. ne shvatajući njegove motive za ovaj čin. . sutra je Badnji dan . U vreme straha od sopstvenih tragova. svojom rukom. radio po savesti. jedva dočekali.kaže mi prijatelj. kad su zlotvori došli. a on je. moji sinovi verski zatucani!“ Ljudi se možda menjaju. Bilo je malo ljudi na ulici. Bio je prvi. odgovorio je da je to najlepši ukras.On je poranio. One za koje je saznao da slave svoju krsnu slavu. dobro.. kao on sada. A imali su šta da nam otmu . ali im on nije dozvolio. jedan novopečeni pravoslavac neutešno se razočarao. neke je blago osuđivao na partijskim sastancima. kakvi bakrači! Nisu. Oni su to. veli. Tako sam i vaspitan.. Prezirao ih je. novopečenih vernika. sekretar komiteta. A. -Hteo bi da onim istim ljudima piše nove karakteristike. po svom skromnom priznanju. Vedrio i oblačio. Mučna.Dao je sebi prednost. U našoj kući se. svetački se ponašao prema onima koje je progonio. Priča o jednom veselniku koji je nosio badnjak pre Badnjeg dana zaslužuje da se nađe ovde.krstonosac. -U tome i jeste stvar . direktor preduzeća. doduše. veselnik. i nastade jagma za krstićima. izbaciti iz kuće. ali nije bio svetitelj. a druge grane paraju površinu snegaÖ Možda bi prošao nezapaženo da se. viđen je neobičan prizor: gotovo praznom ulicom sporo se kretao čovek s badnjakom na leđima. ubili dedu! Oca su mi kinjili zato što je bio simpatizer četnika. Sve je. Oteli su nam gotovo svu imovinu. to je stablo bezmalo iščupano iz korena. ali će negde biti zapisano da ga je on jedini nosio kroz grad čitava 24 časa ranije.

Kad tamo . Pa.000 članova Komunističke partije. dečanskim. Ne zna se da li se ispovedio i pokajao. navodio neke njihove zločine. Nepravda ume da boli I to je žrtvama jedina uteha: neće prevaranti moći da prevare Boga. A snalažljivi jesu: brzi u promeni stranačkog dresa. Po tragovima će ih pamtiti. Žrtva gleda vinovnika svoje nesreće. zlatiborskim i drugim kursevima komunisti su primenili u novonastalim prilikama: krili su jedan drugog.komuniste! Otuda smo imali samo tri ambasadora koja nisu bila zaražena komunističkim virusom: Dušan Bataković u Atini. zna se to. zazirali od njega. Seljak je pokazivao više pameti nego takozvana srpska inteligencija. osječkim. Verovatno mu priča ono što danas pričaju svi doušnici: da su bili žrtve komunističke tiranije. Govorio je rado o „četničkim koljačima“. ovom nesrećniku.čuo je nadaleko i to što je čuo prenosio je krišom do onih koji su bili plaćeni da sve čuju i sve vide. ali neće prevariti Boga. naći će njihove potomke .000 članova Saveza komunista! Oni su bili najgrlatiji i najagresivniji u rušenju Miloševićevog režima.sedi doušnik do igumana i nešto mu šapuće na uvo. Po tragovima će ih tražiti. da li je rekao da se kaje što je bio član i doušnik partije koja je unakazila srpski narod. napredne. desio se najveći apsurd: umesto da za odbornike. Tako je narod umesto komunista na vlast doveo . Nije na sahranama odbijao ponuđenu voštanicu. ministre. bilo je oko 700. ćutali kad bi on naišao. Vešti za obmanu Sve što su izučavali na kumrovačkim. ali je na groblja i sahrane odlazio.njima će reći kakve su tragove za sobom ostavili njihovi očevi i dedovi. ali da zlotvori nisu uspeli da ih odvoje od molitve. da su bili progonjeni. poslanike. I to je ona nepravda koja neprekidno boli. U hramove nije zalazio. A u Srbiji. skrivali tamne biografije. i sada im je. Otkriće se njihovi tragovi. I bilo im je dobro u doba vladavine Josipa Broza. bilo zakržljalo osim ušiju: one su bile razvijene. mada ju je odmah lomio i bacao. partije. da li je rekao koliko je ljudi ojadio. Ne zna se kako je bio plaćen: po glavi ili paušalno. A to su bili svi koji nisu bili za Tita i partiju. LJudi su se plašili. mišljenja. konzule. kad je nastalo višestranačje. izbegavao je „taj opijum za narod“. kad su počeli izbori za razne uprave. Od tada ga viđaju po crkvama i manastirima. Boga i hrama. Skoro ga je u jednoj ovčarskoj svetinji videla i njegova žrtva . Kad se režim zaljuljao. vukli su jedan drugog na visoke položaje.sva mesta zauzeta! Kad bi bar mogao da bude svetac u rezervni. Svetislav Basara na Kipru i Krinka Petrov u Izraelu.za ojađeno srpstvo da je zaslužio da uđe u crkveni kalendar. sve do trenutka kad „služba“ nije više bila voljna da čuje svoje doušnike. govorili da su po . pa u doba vladavine Miloševića. lepo. upravitelje raznih ustanova i preduzeća bira i predlaže od onih sedam-osam miliona čestitih i umnih Srba. ideologije. Nije ova brojka tako krupna u odnosu na oko sedam miliona Srba koji nisu bili zaraženi ovim opakim virusom. kao silikonske . mada su neki tvrdili da je to radio iz mržnje prema narodnim izdajnicima. gleda u igumana i misli: lako će ovaj doušnik prevariti kaluđera. ambasadore. zahvaljujući lažima i pretvaranju. Srpsko selo se najviše odupiralo: nije uspela gotovo nijedna partijska organizacija i nije se održala nijedna zadruga. Sve je na njemu. Kad je malo olabavila komunistička stega. onoj koja nije klecala pred komunističkom silom i koja se Boga ni za trenutak nije odricala stalno je grozno. nametnuše se iz one grupacije od 700. spremni na sve samo da im bude dobro. ako se uprazni mesto. gradonačelnike. Trajalo to dugo. Nije on primitivan i glup da veruje u kojekakve popovske prevare. Ne stignu li njih. pa i posle pada Miloševića. a srpskoj nacionalnoj sirotinji.

pevali su neki nesrećnici. najstariji monah u svetoj Žiči. Posmrtno zvono komunizmu Ne verujem u nebesa.oproštaj sa jednom epohom koja je u crno zavila milione građana. Činio je to tako napadno da je izazvao čuđenje . ništa džabe. Ne krije čovek da je nosio komunističku partijsku knjižicu i da je slušao sekretara partije: ko ovu knjižicu nosi. priča o jednom nesrećniku koji ih je često uhodio i koji se nadmeno ponašao .sa kakvim se ljudima i nevoljama susreću.mnogi su pratili njegove pokrete. Kasnije je umesto Borbe nosio list Komunist. Organizator: tadašnji jeromonah Filaret. Rušenje ovog zida bilo je posmrtno zvono komunizmu u Evropi . samo je gledao okolo. Nije u njegovom džepu .prilazim nepoznatom čoveku i pitam zašto se svakog trenutka krsti. za koju decenijama nisu znali. raspitujući se kako bi mogli da budu članovi raznih foruma u crkvi. Bojim se da je ovaj nesrećnik zauvek izgubljen čim misli da se grehovi mogu otkupiti. liturgiju su brkali za metalurgijom. njihove slike na stolu. Još nema ni nagoveštaja o padu komunističkog režima. hramove je zapljusnuo talas novopečenih vernika . On kao da je očekivao to pitanje: kaže da se svakog dana prekrsti 27 puta.u hram je ulazio s rukama na leđima. To posmrtno zvono nije doprlo do sluga Slobodama Miloševića i njegove supruge . visokog i snažnog. nije ništa zapisivao. nije vodio nikakve razgovore.u to vreme njima sam posvetio pet obimnih knjiga. Vidljiva. ali se nada da će mu neki vladika sve oprostiti. Neko vreme nije ga bilo pa se i monasi zabrinuli: gde je njihov uhoda? Kad je narod u većem broju posećivao hramove. Daleko od vere u Boga Muči me ova zagonetka . naprotiv. Nešto pokradenih para ostavljali su crkvama. a njegove spomenike podizali na planinama i u gradovima. U vreme kad se zaljuljala komunistička vlast. u zrelim godinama: on se svakog trenutka krstio. Dodaje da je počinio dosta grehova. a kleli se i u generala Dražu.. U velikoj masi sveta pred hramom primetio sam čoveka. Priča oca Gerasima Šta bi sve mogli da ispričaju pojedini monasi i sveštenici . sadašnji vladika Mileševske eparhije. Hoće da mi to ovako objasni: ako mi Bog bude dao da živim još ovoliko koliko sam dosad živeo. nego zbog jednog neobičnog susreta i događaja. kaže. Priča otac Gerasim kako su bili navikli na njega i na njegove lepo presavijene novine u džepu. kleli se u krsnu slavu.ona je u tom času osnovala Jugoslovensku udruženu levicu i Savez komunista . Neki su mislili da mogu da se cenjkaju s Bogom i da od srpskih vladika otkupljuju svoje grehove. svetost je za njih bila svetlost..zadatku ubačeni u partiju. ne poziva se na Boga i crkvu nego na Marksa i Engelsa. Kaže da je sekretar pevušio: „Ne verujem u nebesa. Ne pričam ja ovo zbog Miloševića i komunizma u Srbiji. pojavio se i on. mada je baš tih dana srušen Berlinski zid. no u Marksa i Engelsa“. Otac Gerasim. Muvao se po hramu.neki su u poznim godinama prvi put ušli u crkvu gurajući se prema oltaru i prema pevnici. Sve crkvene pojmove izgovarali su pogrešno: za njih je nafora bila nićifora. predstavljao se na neobičan način: u desnom džepu sakoa nosio je Borbu dok je ona bila organ Komunističke partije. trebaće mi da se prekrstim 27 puta na dan da bih nadoknadio ono što se nijednom nisam prekrstio.. Nije se on krio. držeći njegovu voštanu figuru pred novim kabinetima.. ne sluteći kraj jedne surove avanture Podsetnik: Bila duhovna akademija pred hramom Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. lepo presavijena Borba simbolično je označavala da njen nosilac pripada toj partiji. Na toj akademiji sam govorio o srpskim junacima iz otadžbinskih ratova .Pokret za Jugoslaviju. Ne traži on. no u Marksa i Engelsa . Sve je to trebalo da posluži kao obmana i izvlačenje para iz srpske političke emigracije.

prisluškivan. ali takva su vremena bila. tradicije i običaja. čovek je. proto. uoči praznika. dabome. Vera u Boga i partija nisu mogli zajedno. osvešta vodicu. Prota je poštovao svačiju volju.. Reč je. sahranjivali svoje bez krsta i opela.. Jedan je svojoj preminulog supruzi na čačanskom groblju ostavio znak vidljiv izdaleka . praćen. a branio se pred doušnicima da čita partijske listove. „doskočio“ je jedan čačanski sveštenik za koga kažu da je veoma duhovit i da nema dlake na jeziku. okićenim ne krstićima kao simbolom hrišćanske vere nego krstovima od gotovo pola metra. Broz ti pomogao Lažnim. podizali nadgrobne spomenike pa i na njima ispisivali čudne poruke i znamenja. Ima ljudi koji u strahu učine i poneku gadost i glupost. Čovek se prilagođavao vremenu i prilikama. Sada im je. Onaj što je u džepu nosio Borbu i Komunist mislio je da može: vukla ga molitva u hram. da te bratski i hrišćanski zamolim da mi nešto učiniš. o ovim istim ljudima koji su ranije nosili crvene petokrake zvezde i crvene partijske knjižice i parole na kojima je crvenim slovima pisalo „crkva diže glavu!“ Oni su u hram ulazili po zadatku partije. o čijem značenju nemaju pojma. govorio je čovek zatvarajući vrata pred protom. sa strepnjom pokucao na vrata kuće pomenutog prote. hoću da ga prelepim preko one crkvene petokrake na grobu moje žene: znam da sam pogrešio. Takvi su. U vreme velikih demonstracija protiv komunističkog režima. Krst preko petokrake Čačanski prota Rako ima neobična iskustva s ljudima koji su bili daleko od bilo koje vere osim vere u usrećiteljski komunizam. baš ovaj prota postao toliko omiljen da ga pozdravljaju čak i preko ulice. koji ga nikad nije primio da mu. On je decenijama bio meta otpadnicima od vere i nacije .. Da mi osveštaš ovo parče mermera s krstom. terali neki inat.. i da za novu slavu izabere „Titovdan!“ A šta je „Titovdan“? Je li to dan Titovog rođenja ili rođenja nakazne republike? Ili možda dan kad se Tito uselio u . svoje krsne slave. „TITOVDAN“ Šta navede onog veselnika da se odrekne Nikoljdana. A komunistički režim je nosio strah: svaki čovek je bio pod prismotrom. I. od koga se branio onim novinama koje je nosio u džepu. „Ne trebaš ti meni“. mada se znalo da pokojnica nije pripadala partiji koja se ponosila petokrakom. Kaže otac Gerasim da je nestao kad mu se učinilo da su opet ojačali komunistički bezbožnici.zna on ko se nije pokajao za svoje pređašnje postupke. jedne večeri.crvenu petokraku zvezdu. svoje pravoslavne vere. oglasio se nezvani gost: Došao sam. prkosili crkvi. i brojanicama oko ruke. Posle nekoliko dana one crvene petokrake na čačanskom groblju nije bilo. nametljivim vernicima. mada mu je bilo teško na duši kad god bi se uverio da se neko udaljuje od Boga. Nije on u tome bio usamljen. novine Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve. hvatali se za dugme da odagnaju prisustvo „popa-baksuza“. Pokajao se? Uplašio se? Deca ga navela? Prota ga ništa nije pitao.više bilo ni Borbe ni Komunista .vraćali su ga. a zna i mnoge koji su služili Brozu. nasleđene od predaka. vičući: „Pomoz Bog. obično. nazivali pogrdnim imenima. Ostala je zagonetka da li je bio bliže veri ili neveri. najednom.Zna prota Branko pojedince kojima je Broz pomogao. pa kaže: „Broz ti pomogao!“ Ne kaže to prota svakom . dobri proto!“ A prota sačeka da onaj koji ga pozdravlja priđe. Iznenađenje je bilo potpuno: prota je prepoznao čoveka iz svoje parohije. jer je ovo samo podsetnik. da ne dužim priču.lepo se videlo Pravoslavlje. kad je masa sveta na ulicama vikala „bando crvena“.

on ima najbolje. Leševi plutaju Savom U časopisu Most navedena imena žrtava. dobijali takve činove i tolike penzije i kad bi čuli za Modeljanije. bez sumnje. pa i tad šapatom. ne bi imao ništa. stigla do vladajuće strukture: obmane o „onim“ penzijama. dočepali ovih raskošnih vila. bez njih. rehabilitaciji i povratku otete imovine još traju. Umesto toga. a koja je posredstvom časopisa Most doprla do sluha nacije.niko! Zaboravljaju pri tom da upitaju sebe: šta bi oni imali da nije njega? Šta bi oni radili. Šta bi Broz bio bez Srba koji su ga podržavali i podržavali: govorili su. on ima gradove. kad bi se. ali i njihovih vinovnika Prota Vojislav Petrović u svojoj besedi navodi da su komunisti u ratu i posle rata pobili 800. „historijski“ i „ćim prije“. da nije njega. govorili su šapatom.. Protina beseda. naslednicima. zbog njega. „Kartagina“. ulice. prodaja te zemlje i tih lokala upravo cveta „u ime naroda“. u sebi. to bi značilo da su vama. koja je za ovu priliku malo skraćena. Lotreka. retko među sobom. još uvek nije razorena. čiju bi travu kosili. Broz bi bio niko i ništa bez srpskih komunista. dvorišta u koje su se uselili ti nesrećni oslobodioci. da nije bilo njega. da nije bilo njega. a priča se o padu komunizma. već vraćene kuće. on ima najlepše žene. kad bi tako otmeno otvarali boce šampanjca. lokali. spomenike. brčkali u ovim bazenima.kraljev dvor na Dedinju i otuda poručio njegovim ukućanima da se ne vraćaju u svoju kuću! A može biti da je „Titovdan“ onaj dan u kome su Broz i brozovići pucali u čelo Pantokratora u dvorskoj crkvi. oni su ga gledali sa zlobom: on ima najviše. kome bi vodu nosili. kad bi se. nije. najbolje vile. Velaskeza čijim su slikama ukrašeni njihovi dvorci. zemlja. on ima narod. . od čega bi živeli. Tajno. od koga bi. bez njih bio bi . čime bi se bavili. Ako je neko od ubijenih ljudi sa mosta rehabilitovan..000 Srba! A zatim se pita zna li neko ijednog koji je osuđen zbog tih zločina? I ne samo to: političke likvidacije su još uvek u Srbiji normalna stvar. odnosno DB.

šta da radim s njim?“ Odmah obavestismo njegovu ženu Terezu i voskara Bogoljuba Stojanovića. iz donje Sipulje. novembra 1944. brašno. Odveden je 8. Posle izvesnog vremena odveli su moju strinu Zorku i mene. Strinu su mučili i tukli tako da su joj vilice i ruke polomili. Šabački časopis je pun stravičnih svedočenja i ispovesti koje su prepreka zaboravu. tatin učenik . našao sam leš čika Sretena. u Mačvanskoj ulici pod brojem 4. sin pokojnog profesora Đorđa. Potresne ispovesti „Hoću da ispričam istinu o smrti moga oca Dušana Pavlovića. dođe kod nas u stan. Bio je samo u gaćama. A unuk Dušana Pavlovića. sahranili na Kamičkom groblju. kasnije Stupica. Opojao ga je pop Dragić. sav isprepadan.pšenicu. 27. U njegovoj konfiskovanoj kući. njihovog prijatelja. bez straha i ulizivanja. Stanislav Matić Koščura. zvani Ćup. Još tada se Žoka javno hvalio da će ga . kapetan duge plovidbe u penziji. vunu i drugo.i sav uzbuđen i uplašen. koji nosi dedino ime. ali se prezivao Vraštanović iz Miokusa . Sretena Bujuklića. kamenoresca. Voleo bih da se nađe i objavi slika moga dede Dušana i da se podaci o njemu upišu u crkvu Svete Petke“. Leko Ninković Rebronja i Budimir Todorović Roda. da nam je više ovakvih časopisa koji otvoreno. pismen čovek. na mostu je ubio jedan njegov radnik koji je bio u partizanima. Majku su terali po kulucima i oduzimali nam sve iz kuće . godine i više o njemu nismo ništa znali. ispričao je za Most: „Negde oko podne. pre zore. Ubijen je 1945. Krznar Vučko Milosavljević prepoznao je Sretenovu bundu na jednom oficiru OZNA“. piše Zagorka Pavlović iz Beograda. a sila Boga ne moli“. Kažu mi: „Sad smo mi sila. na Savskom mostu. odbili su. Kad sam im zatražila potvrdu da smo izmirili dugovanje. Dolazak partizana u Lipolist iskoristili su Jocini neprijatelji Živojin Božanić Žoka i ostoja Selenić Krcun. Kako su ga tada opanjkali. prekriven senom. kamenoresca. prijatelj viđenih ljudi u selu. Za sve ove muke i teškoće koje smo prežvljavali tužile su nas ulizice i izdajnici: Mlađo Živanović. Čuli smo da je streljan na Šabačkom mostu i da je u zatvoru bio mnogo mučen. U punoj tajnosti stolar Canić napravi sanduk a leš bude dopremljen iste noći. zahvaljuje se Udruženju građana „Most“ i navodi: „Zahvaljujem ljudima koji su potegli ovo pitanje mučki ubijenih rodoljuba iz ovih krajeva.Eh. pa su ga obukli i tajno. tako su ga „oslobodioci“ odmah poveli u Šabac. kasnije su stanovali glumac i upravnik Šabačkog pozorišta Mavid Popović i njegova supruga Mira Todorović. za našu kuću dođoše crni dani. godine.ne sećam se imena. Jedina krivica mu je bila što je bio pametan. Srba Mumalo. Dođoše crni dani „Kako dođoše na vlast komunisti. oktobra 1944. govore o mučnim godinama pod komunističkom diktaturom. kako bi zadovoljili ličnu mržnju i zavist. šapatom reče: „Učo. u Šapcu. Moj stric Jovan Ikonić Joca Paskurica bio je delovođa u opštini Lipolist. Molim vas da sve ovako objavite jer to je cela istina“. u taljigama.

moćan i nemilosrdan. Krcun je završio u duševnoj bolnici. ubili i bacili u Savu. osakate. a njegovoj tek rođenoj kćeri Krcun prislanja pištolj na glavu i preti: „Eto. Fizički i mentalni teror traje godinama. nad rekom ili pored nje ostao bez oca. ko je pisao optužnicu. poništio presudu o vremenskoj kazni i protu izveo na . Kako bi bilo. konje i stoku. Oni su sudili drugima. Kad je Ivan bratu podigao spomenik. i bilo: danima su ga zverski mučili. Ovo naselje je „pokriveno“ privatnim kućama i državnim preduzećima. Gotovo da svaki grad u Srbiji ima po nekoliko stratišta. Priče o njima prenose se s kolena na koleno. Ni žrtve. Krcun i Žoka ga razbijaju. a da se iz presude o nevinosti vidi ko je protu prijavio. mostom. Prota. živog kastrirali. pred tom jamom. Narod zna gde su masovne grobnice. uoči Vaskrsa 1945. na sadašnjem fudbalskom igralištu i u naselju koje se zove Kazanica. otimaju zemlju. Domaćinsku Srbiju treba tražiti u masovnim grobnicama. ko je protiv prote svedočio. nažalost. Kafanu Ivanovog oca u centru Lipolista. brata. Tako je. Ovako u časopisu Most. i ispiše novu presudu da je prota nevin. mislim. U mučenju su se takmičili Žoka i Ostoja Selenić Krcun. osuđen na vremensku kaznu. ne možete mi ništa. Ja sam bog bogova!“ Komunistički moćnici su umišljali da su postali bogovi da mogu da ubiju. opljačkaju i da nikome ne odgovaraju za svoja nedela. a Žoka motkom odgurnuo u Savu i ispratio rečima: „Idi. vezan lancima. čak i pšenicu u krstinama. molitva za pokoj duše i po koja suza. po kazivanju svoje majke Milke. Joco. ni njihovi dželati. godine. Tu Srbiju su ubijali srpski komunisti. da neki sudija poništi staru. Na ovom prvom na zverski način usmrćen je čuveni čačanski prota Milan Tucović. svedoči Jocin sinovac Zoran Ikonić. izveden je iz ćelije uz reči: „Izađi. u sedećem stavu zakopali u zemlju. čak i ako je nema.budakom ubiti. ali one tek nastaju za njegovog brata Ivana i njegovu porodicu. da je ubijen na pravdi Boga. strica. Sve ovo svedoči da nisu zaboravljeni. jer ga sin nije puštao u kuću. pope da se sretneš sa svojim Bogom!“ Mlatnuli su ga budakom u glavu i tako izmrcvarenog. Uz zavetnu poruku: Ne zaboravi! U poslednje vreme na ovim stratištima održavaju se pomeni: voštanice. zatvaraju. odnose česmu i pokućstvo i sve to dele među sobom. Krcun ga je ubio. mogu sad da te ubijem. ko je bio u poroti. ko je presudio. među svinjama. Nestajanje Srbije Tako je iz noći u noć nestajala ona domaćinska Srbija ona Srbija puna moralnog zdravlja i moralne lepote. Ni sin mu nije bolje završio: ubile su ga komšije kočevima jer ih je stalno maltretirao. ujaka. U Čačku je najpoznatija ona pored Morave. da je usmrćen na svirep način. na svoju ruku. ali još u životu. na toj ledini. da sud rehabilituje protu Tucovića. a ko. Ima i poneka ispovest kako je baš tu. u koju su pre rata često dolazili i dužni ostajali. nek te jedu ribe!“ Bio je to kraj muka Joce Paskurice. a Bog njima: Žoža je umro u štali.

selo Gornji Krupac u aleksinačkom srezu. Blajburg. na Lonjskom polju. poznati fudbaler čačanskog „Borca“ nikad nije odigrao utakmicu na domaćem terenu. Nema istine a ima fraza kako je „ispravljena nepravda“ i kako je sa nevinog čoveka „skinuta ljaga“. duboke jame oko Kotora na planini Bukulji. ali se ne zna za njen grob! Ne zna se ni kako je usmrćena: maljem. sve srušene i oskrnavljene bogomolje. Ne knjigu. Ali. Malo popisivača. sve grobove i sve grobnice nastale u komunističkoj tiraniji? Knjiga srpskih jada Ko će da popiše sve srušene i spaljene kuće. i Dragana Topalovića Gorolomca iz šumadijskog sela Čumića.hteo je da uzgaja povrće i tako malo obogati porodični budžet. sve stanove i sve njive. nožem. domaćin iz Lipnice kod Čačka. setom. ali se zna gde je ukopan Mile Šušić. potok Zmijanac u Boljevcu kod Zaječara. sve mlinove i sve livade otete od srpskih domaćina? Ko će Srpskoj pravoslavnoj crkvi vratiti stotine hiljada hektara njene zemlje? Ko će otkopati masovne grobnice komunističkih žrtava? Ko će ih opojati i sahraniti? Ko će im večni pomen u kamen uklesati? Ko će od stratišta načiniti svetilišta? Podsetnik: O praznicima. Pravda je kazano drugim rečima. govorio je. Činilo bi mi se. Ko će da napiše knjigu srpskih jada. u dubini zemlje kosti su njegovog oca. Gde su naše najveće grobnice? Reka Sava? Sremska ravnica. sav čemer i jad. budakom. ali toga nema. Slavonija. kao da umesto lopte šutiram očevu lobanju. jama Ponor između Foče i Kalinovika. Mnogo je žrtvenih polja u zemlji Srbiji. a premalo istraživača i hroničara. E zna se kako je usmrćen. o svojoj krsnoj slavi. iskopao je lobanju. tomove knjiga. svaki vrisak i jauk. sve zabrane i vinograde. decenijama već. koji je živeo u kanadskom gradu Vindzoru. Ko da sabere sav očaj i sve vapaje. o Božiću i Vaskrsu neizostavno. plemenit čovek koji ni mrava u životu nije zgazio: tako se za njega govorilo. Zna se da njegov sin Siniša.gubilište? Dobro bi mislim. Svedoči Branko Pejović Svakog praznika ovaj Srbin iz Crne Gore pali desetine voštanica za pobijene bez istrage i suđenja Železničar Ratko Marić bio je jedan od poveće grupe koja je zakupila utrinu pored pruge u Čačku . tom krvavom gradilištu na kome su ubijani iznemogli zatvorenici? Videćemo svedočenje Branka Pejovića. a o lobanji i kostima ćutao da ne bi na istom mestu okončao svoj život. sve tamnice i sve Brozove tamničare? Ko će u knjige srpskih jada upisati sve kuće i vile. u pravoslavnim hramovima u Torontu. sva utuljena kandila. čim je krampom udario u zemlju. to bilo. koji živi u Torontu. nego je plakao: ispod kratke trave na igralištu. Branko Pejović pali desetine . sve suze i sve prigušene jecaje. Kočevje. na kruševačkoj Bagdali. Odustao je. zadovoljena: žrtva je proglašena nevino. Nije Siniša po njima mogao da igra. O zločinima komunista nije smelo da se govori. sve crne marame i crne barjake. Nije igrao. Malo pisaca.

svakog dana gledao te ljude. Branko Pejović kao da ponovo gleda one surove prizore iz maja 1945. Živka. pa mene. Dimitrija. Brozovim dželatima izručili Englezi. Živi su kod Dravograda spaljeni. Pera. komšija na komšiju. iznenada.. oficire Kraljeve garde. Ovo je za Radinoviće: Panta Aleksinog. najmlađeg brata i sestre: Daru..voštanica. dečaka nedoraslog pušci. Bili su spremni da ubiju dok trepneš. Seća se dobro tog užasa blizu velikog mosta u Mariboru. Senku. Svetozar i Dimitrije. nosim i danas.. Veljko Mićunović. Ostao sam u kući. Drugi prizor je još suroviji: video je ljude . Ređali su se prizori užasa: jednog dana doveli su. između Oraha i Štitara. bio je u školi između Oraha i Štitara. Prizori užasa Zakrvi nas Broz. banuše ljudi s petokrakom zvezdom na kapi. taj prizor. ovo je za mog oca Nikolu i moju braću: Svetozara. partizanski. stalno pod prismotrom. U moje selo. U to vreme ubili su Vasu Jovana Đurovića. Video sam kad su dvojicu Srba.. ovo za stričeve. ovo za pokoj duše trojice sinova Nikole Radonjića: Vukala. Tu sam. Petra. Posle se pričalo da su ga poluživog bacili u Begovu jamu. Mihajlo Vicković. rodom iz Danilovgrada. prijatelj na prijatelja. udari brat na rođenog brata.. godine bilo tek šesnaest godina . Ovaj događaj i imena ovih nesrećnika Pejović pamti kao da su se dogodili pre neki dan. Kako i ne bi kad su bili njegove komšije. Otac Nikola i dva starija brata. Zgrozio sam se. Na kućnom pragu u Orasima. u julu 1941. tukli do besvesti i potom ubili ispred škole.. Preostala dvojica od šestorice spaljenih bili su Vukadin Božov i Nikola Rajkov Stojanović iz sela Orasi. molitvenim šapatom. izbegoše u šumu. imena onih čijem su pokoju duše namenjene.. u kamenjaru. Teče bratska krv nesrećnom Crnom Gorom. i sliku.. Znao je da su nekoliko dana ranije prešli u Austriju i da su ih. Petra Nikolinog. Ubrzo potom doveli su dvojicu braće Šćepanović. Brat udario na brata Dok pali voštanice... Desanku i Leposavu. uz majku Jovanku. baš kao i njega sada. . godine u Sloveniji . Boško Pejović i Bajo (Lazov) Pejović. Ove ljude Branko je dobro poznavao. Posle mučenja ubijeni su. dovedenih iz Boke Kotorske. vezane četrdeset dvojicu Crmničana i sve ih poubijali iznad škole. U štabu su bili Peko Dapčević. pominjući.. NJihov štab.buktinje i čuo njihove jauke. izbliza. morao da im donosim i cepam drva. zatim Marko (Tomo) i Bećir (Andra) Pejović. prijatelji i ratni drugovi iz jedinice vojvode Pavla Đurišića: braća Vladimir i LJubo (Savo) Pejović. za pušku. kaže mi otac. sinovac na strica. Ne zatekoše oca i braću kod kuće. Andrija Lopičić.premlad si. uzeše kao taoca. Tada sam prvi put video mrtve ljude. evo..kako partizanski tenk prelazi preko još živih tela šestorice njegovih prijatelja i saboraca iz sela Progonovići u LJešanskoj nahiji.. Meni je tada. Tu su namestili šporet i ja sam. Kostadina Perovog.. Ubili su sveštenika Peru Vujovića iz Riječke nahije.

moje mile sestre su uspele da nađu grob. duž puta. Oni ga predali titovcima. poslali u Novi Sad. Vode nas dalje. stariji od mene dve godine. i dalje prema Hrvatskoj.. I. Srbijo?! Negde kod Dravograda nađem brata Dimitrija. Pohranile su ih u porodičnoj grobnici i ćutale. ali se nismo često viđali .. pao Bugarima u šake. Bog zna koliko ih je bilo... Nismo smeli da ga ostavimo u kući. Pomogli su im neki muslimani da ga otkopaju i one su. ipak. Tamo je ostao neko vreme. prstenje. čak i četkice za zube. Kasnije sam preko naših poverljivih ljudi uspeo da dojavim sestrama gde je Svetozar sahranjen. tog užasa. Telefonski kablovi. ono gaženje tenkom i one ljude - .. Uz put gotovo neprestane borbe: čas sa ustašama. čas su oni zajedno protiv nas. Moja grupa se nekako probila do Blajburga. Na kratko smo se videli. Lažu! Predali su nas titovcima! Ugurali su nas. sve sami prizori užasa: leševi pobijenih ljudi. Petar. bio i najmlađi brat. vratićemo vas vašim kućama.jedva dva-tri puta za vreme rata. NJoj devetnaest godina. Pretresli su nas i pokupili. dalje od ovog užasa. Gazili ljude tenkovima Jedne večeri došli su nepoznati ljudi u logor i ubili Sekulu Drljevića i njegovu suprugu Na mostu kod Dravograda video sam one prizore užasa. Ja sam ga sahranio. kojima smo vezani. Tek. nosio je u džepu. blizu Tuzle. vezali svakog ponaosob i potom po dvojicu. čas sa titovcima.našli su ga i ubili. lipti krv. sa još nekom decom. Užas! Obeležio sam grob.. Bilo mu je samo 13 godina.. urezali se u meso. neki Dubajić i reče: „Nikom od vas neće pasti dlaka s glave. malo popričali i svak ode sa svojom jedinicom. žena i dece.. Ali dečak se poželeo majke i sestara i odlučio da se vrati svojoj kući. donele kosti u ruksaku. Dimitrije. Za jade se crne vratio: Čim su na Cetinju saznali za njegov povratak . Ko ih je pobio? Ustaše? Komunisti? Bugari? U to vreme bugarska okupatorska vojska pretvorena je u „partizansku“ i jedan njen deo bio je upućen u Sloveniju. razoružane. moj drugi brat.Sestre nađoše grob U povlačenju u Bosnu. izbeglicama. pa ko je kriv neka odgovara“.... bolje da kažem oteli sve što je bilo vredno: satove. Sa mnom je. od ovog zadaha smrti. da vidiš čuda. Doveli su nas do Klagenfurta. tih patnji! Teško je to opisati. načinio skicu. Znale su šta bi im titovci uradili da su znali. znao sam da su živi. Sa ženama i decom. Ubili dete od četrnaest godina! Čuješ li ti ovo. najpre. Nekako smo se probili do Dragovgrada. Bože. pedesetih godina. od ove tuge goleme. u borbi s titovcima poginuo je moj brat Svetozar. Dođe neki partizanski oficir. Tu Englezi traže da položimo oružje uz obećanje da će nas prebaciti u Italiju. krenula je i moja sestra Leposava. Lele. Tu. te smrti. tu su nas. bio je s četnicima. u kamione i pravo komunistima u šake. Saznao sam da je bio kurir u pošti. kad smo se povlačili prema Bosni. Moj brat. pešačimo u dugim kolonama. Idemo dalje. Sloveniji i Austriji.. kakve sreće. mali Petar. Ni oca nisam često viđao. a ovi ga.

A sada ovi isti ljudi govore da su pravoslavci i tvrde da oni brane ugroženo srpstvo. I oni uzvratiše vatru. pokušavajući da ubede titovce da je on nevino dete. ali je nisu ubili. a oni su rekli da imaju pouzdane podatke da se Petar nalazi u Londonu. saginjali se. Stigli smo. u Americi. u kome sam bio. čak. prošli smo kroz prihvatne logore i zajedno emigrirali u Kanadu. ali me sprovodnik mlatnu kundakom i posrnuh. Kovačević sada živi u Detroitu. Izmaknem se malo i ospem rafal.buktinje. Pejović“.Oprezno i neprimetno oslobodio je i mene i još nekolicinu vezanih. mislim. skakali da bismo izbegli kuršume. Kad su zapovedili za izađemo iz kamiona. „Živeo kralj!“ Bilo nam je jasno kuda nas vode i kakva nam je sudbina. Svesni smo da od onog Dubajićevog obećanja neće biti ništa. skočio sam na jednog stražara i oteo mu mašinku. Bog zna koju ćemo mi provaliju popuniti. nekako da mu pomognem. Toliko su se titovci pobunili da su im pretili smrću. kad smo se ponovo obreli u Austriji. dozvolili da na majčinom spomeniku ostane: „Jovanka. bili Đurišićevi četnici. a Pajković u Kanadi. Sestre su htele da na spomenik majci stave i očevu sliku. To su. nisu usudili da nas vrate.počelo je gušanje. U mojoj koloni. a on kaže uz osmeh: „Kući. Bog je hteo da se naš život ne okonča.provalija!“ Pa. ubace i brata Dimitrija. čujem. Bog je udesio da u taj kamion. Ne! Morali su da skinu očevo ime. do mene. Jadno je to srpstvo kad ga i titovci brane. onaj što je pisao o Đilasovim zadužbinama smrti. Ostaviše ga na putu. Sreli smo se ubrzo potom u Austriji. NJega izdvojiše i ubiše sa dva metka. pre nekoliko godina. jadnice. smele da rizikuju. veselnik. Dimitrije je skočio na drugog . Nikolina. znam sigurno. kuda će nas. Nisu im.još je bio vezan. Alija. Englezi se. strpali u kamione i poveli nekuda. Na tom putu strave i užasa u Sloveniji stradao je i naš otac Nikola. Bežeći iz tog komunističkog pakla usput sam našao Đuru Kovačevića . Hoću. sad ćeš skupo prodati glavu. Odveli su je na Cetinje. U jednom od njih bio je Sekula Drljević sa ženom. dobro. tamo ošišali i držali mesecima u zatvoru. E. Umro je. pušku i dve bombe. Kad je neko mojim sestrama došapnuo da se naš brat Petar nalazi u zatvoru na Cetinju. Jedina njena krivica bila je u tome što je iz četničke porodice. A on je već tada bio ubijen. Bežali smo u više pravaca. vezane. Osveta za ono što nas je Drljević namamio i mnoge predao ustašama. Nisu. idući drugim pravcem od onog kojim sa ja išao. jedan mučenik pridržava creva rukama. kažem. Jedne večeri došli su neki nepoznati ljudi u civilu i ubili ih oboje. a vaša kuća je . Čim smo se približili jednom brdu . Dimitrije se spasao bekstvom. . Sutradan su nas onako gladne. Našli smo i trećeg. molile su da ga vide. Promenio sam nekoliko logora. tako do Maribora. samo da nas više ne muče. Ubiše mi brata Petra Moj brat Dimitrije uspeo je da se nekako oslobodi onih kablova kojima je bio vezan. sad si dobro naoružan. Kuda? Pitam jednog stražara. zovu ga. U međuvremenu sam saznao da je moja sestra Leposava uhvaćena negde kod Blajburga.čuli smo pucnje i uzvike: „Živeo Draža!“. ako je došao taj čas .neka bude. U jednoj šumi našao sam pištolj. Bio je to publicista Đoko Pajković. da nema ni četrnaest godina.

Jednog dana. Odlučili su da ga usmrte na surov način: najpre su mu vezali ruke i noge. četnika. I šta reći sada posle ove potresne ispovesti Branka Pejovića? Je li ovo zločin protiv čovečnosti? Šta bi rekao onima koji danas zagovaraju pomirenje dželata i žrtve? I šta bi rekla rodbina Vojina Đurovića. Neki su tokom rata poginuli u borbama. opljačkali ovi sa srpskim imenom i prezimenom. prebijali. Pred crkvom kozaračko kolo .izgubili su svest i sručili se na zemlju. U to vreme krišom je dolazio kod moje majke . u letopisima. On je s petoricom ljudi. Nas su najviše pobili. Verovatno i oni. nisu mogli da umru dok nisu otkrili svoje zločine. na obližnje gumno i terali da igraju kolo oko mrtvog sina.ona ih je hranila kao svoju decu. a potom maljevima ubijali Boga u svojim ideološkim protivnicima. oca Sime i majke Zeke. Poznavao sam ljude koji godinama. u samrtničkoj postelji. monstrum. u životu sam samo ja. neko ga je „prošpijao“. međutim. Uzalud se vlast trudi da nam ubije sećanje na žrtve. u pamćenju. Pa još kad danas kažu da smo mi braća! Ma kakva crna braća! Oni su se davno razbratili i braću svoju izdali. svoje pravoslavne vere. 1946. svoje krsne slave. Bože. neki. S Vojinovom glavom na ljutom kršu konj je za kratko vreme pretrčao oko tri kilometara i zaustavio se pred kućom njegovih roditelja. knjigama. silom. svojom rukom ubili da bi pokazali koliko su verni Josipu Brozu. koji su ostali u zemlji ubijeni su posle rata.Zločin protiv čovečnosti Iz moga sela u četnike je otišlo 28 muških glava. svog Božića i Vaskrsa. osakatili. Kad su videli ovako umorenog sina . sačuvaj! Imati srpsko ime i prezime ne znači ništa za one koji su se odrekli svoje nacije. godine. kao što sam rekao. šestorica njih. Uzalud vlast nastoji da održi zabludu da smo mi svi Srbi i da imamo zajednički nacionalni interes. preteći im smrću ako pored mrtvog sina ne zaigraju kolo! Šta su oni? LJudi ili zveri? Kako da potisnemo u zaborav spaljivanje živih i gaženje tenkovima? Možda nešto više o tome zna komandant partizanske jedinice major Simo Dubajić? A general u penziji Jovo Kapičić? Možda je on nešto načuo o tome? Možda je voljan da progovori? Nikad se ne zna šta ljudi u poznim godinama mogu da otkriju. a zaboravljaju koliko su Srba. kad su se osvestili. pitao je ojađene roditelje je li to njihov sin Vojin. Sve je u zapisima. bičem naterali konja u trk. pa su mu pripremili zamku i uhvatili ga. Neki komesar. Najsuroviji kraj doživeo je učitelj Vojin Đurović iz mog sela. poveli su ih. ostao u zavičaju da se do smrti bori protiv titovaca. Ali. zastupaju interese srpskog naroda. kome je pala na pamet ova surova smrt. pa ga tako spetljanog vezali za samar na konju. onog dobrog učitelja sa smrskanom lobanjom koju pokazaše njegovim roditeljima. Neki od ovih zlikovaca još su u životu. čestitih ljudi. poput drugih. ovi koji su ubili Boga u sebi. u paklu Slovenije.

. ta odanost je trebalo da bude nagrađena. Omiljena parola bila im je „ništa nas ne sme iznenaditi“.pominjao je pčelare. Ja se zaklinjem Svetom Savi da ću istrajati na Svetosavskom putu. slao uhode i provokatore u kuće čestitih domaćina. Samo što mi nije rekao: Jadan si ti vernik kad ni . na opštu radost meštana. More. nauku. sve je znao. počeo da pominje Boga. pamtim sve. Sve se čuje. tako su on i njegovi poslušnici prilazili s praznim džakovima i zaprežnim kolima. već u Marksa i Engelsa“. a proti rasturali pčelinjak.. vodi kozaračko kolo.Uzvrteo se moj komšija. tako i ponašao . koji je stajao pred ovim istim hramom da bi u svoju doušničku beležnicu upisao imena onih koji se u njemu mole. Neki govorili kako je otišao na školovanje. nije te bilo u svetom hramu na veliki praznik“. Ja nedeljom i praznikom u crkvu. novopečeni vernik u poznim godinama.pritisla me tako da jedva dišem. osim u psovkama. Hvalio se kako Partija svuda ima svoje ljude . osim nekolicine neradnika koji su ispunjavali sve njegove naredbe. nisu zarezivali ni za pet para. on ispred crkve. Ja pojem u slavu Boga. Kako? Čime? Pa time što će odanog partijskog radnika nagraditi školovanjem.u sve se razumeo. Usudim se da pitam za šta to pripremaju našeg komšiju. on se zaklinje Titu da s njegovog puta neće skrenuti Moja kćerkica u osnovnoj školi kleči na zrnevlju kukuruza zato što je na ulici od starog prote tražila blagoslov. On kao da je izgubio pamćenje. Zamislite: on! On koji više od pola veka nije znao za Boga. uoči Savindana.Zapisujem svedočenje moga prijatelja Dragoja. Pritislo ga nešto. Prekori od nevernika Svakojakim se jadima bavio: cinkario ljude. a oni kažu da je u Kumrovcu. sve se zna. Primetio to moj komšija. Kako su koji plodovi iz zemlje pristizali. njegov sinčić iz istog razreda i iste škole dobio peticu iz vladanja zato što je grubim rečima uvredio protu. on peva u slavu nekog Josipa Broza. pa mi pri slučajnom susretu kaže: „E. tako se ponaša. razumevao se u sport i medicinu. Neko vreme ga. primetili njegovi šefovi da je bistar. Kaže: . To on mene prekoreva. Znam da Boga.. nije bilo u selu.. Posle Kumrovca još više se osilio . odan partiji. Seljaci ga doduše. vidi se. ribare. spopala me groznica . Vidi se da ima neki cilj. može odmah da bude profesor univerziteta! Konje za oltar vezivali Omiljena parola bila je „ništa nas ne sme iznenaditi“. Ne mogu ni u crkvu da odem. onim najgadnijim. Ne mogu da poverujem da se iz njega iscedio onaj komunistički otrov. stvarno. Sad mu je. finansije. lovce. vredan. NJih je dobro nagrađivao onim materijalnim dobrima koje je otimao od nas. Odan partiji kao niko! E. on. moj komšija. Svakog časa pominje Boga. ekonomiju. na ledini. a čujem odgovor: za komesara! A gde je ta škola. da vidim čudo: jednog dana. pitam dalje. Nije pominjao one vatrene aktiviste koji su noću neposlušnim domaćinima palili stogove sena. što znači da su doušnici dobro raspoređeni On se. Pa još dodaju: ko je završio kumrovačku školu. nagovarao sinove i kćeri da iz očevih kuća izbace ikone i kandila. da nosi krst na grudima i brojanice oko ruke.kad je pored crkve prolazio sa svojom družinom pevali su „ne verujem u nebesa. ja opet. Bog nešto zatrebao. nije imao u sebi više od pola veka.

ne bi se kolebao. čija je porodica bila žrtva komunističke tiranije i koji je dobro poznavao strica. ujak. čija su prljava dela ispunjavala njegov život. jesu ga negde ubili i negde zakopali. Time bi potvrdio odanost Brozu. jesu ga komunisti vezanog vodili iz sela u selo. ali ih neizostavno treba pitati koji je njihov lični doprinos otporu komunističkom nasilju nad umom i životom. ali je njegova molitva drugačija od uobičajene. slave mi! Zaklinje se krsnom slavom. Mogao je da potvrdi da njegov sinovac govori istinu. kako uzmogne i ako ga narod prihvati.kažeš mu da je lažov i prevarant. za berićetne plodove zemlje. kad mu kažeš da je komunjara. pa kasnije. i to elitni. Jeste stric bio Dražin oficir. a onda se preko noći. Da mu je partijski šef naredio da ubije čoveka. nasrćeš na hramove i sveštenike. ali je mnogo važnije ko se kako ponašao za vreme komunističke vladavine. Sebe je predložio ovim rečima: O sebi neću da govorim. Kažeš mu da svi znaju da je bio u Partiji. Nisam. Moli se i on. deda. kumrovačkim đakom. krivokletnik. otimač tuđe imovine. jeste bio zarobljen. Znate da je moj stric bio Dražin oficir. pretvoriš u vernika. Najposle su ga ubili . Šta će ih pitati Slušao tu priču doktor Davidović. ali dok su strica vodili vezanog njegov sinovac je išao pored njega i sve vreme ga psovao i vređao. a znate i ko mi je bio stric.i ukopali neznano gde. poslanik. viče. kad je sinovac na zboru građana po treći put pomenuo priču o stricu. iz nekih potreba. znate da je pao komunistima u ruke. čim je postao skojevac izbacio ikonu svetitelja iz očeve kuće. Svi znaju da sam bio član Partije. pravio pauzu dajući vremena ljudima da se prisete njegovog strica. hoće oči da ti izvadi! Nisam.znaš da . U vreme kad su političke stranke nicale preko noći. Davidović je rekao da je istina sve što o stricu govori njegov sinovac.na Savindan ne dođeš u crkvu! Gledam ja u njega kao u čudovište i mislim: koja nesrećna majka izbaci iz utrobe ovu moralnu nakazu! Vidi čuda: ne možeš ni da ga uvrediš .niko neće da kaže kako . a ako je tvoja moć neizmerna. Tako je propala sinovčeva preporuka za odbornika i poslanika. Govorio je da ne treba pitati ljude ko im je otac. Odbornik. ali malo ko zna da sam tamo ubačen! Ubačen da Partiju razaram iznutra! Moje delo je vidljivo: Partija više ne postoji! Nije on jedini koji sada ovako govori: svi su po nečijem nalogu bili ubačeni u Partiju da je nagrizaju uznutra! Ako je neko od njih imao rođaka u pokretu Draže Mihailovića nastojao je da to iskoristi: vi znate ko mi je stric. pritiska neka muka: pokušava da uveri okolinu da on nije ono što je bio pola veka! On misli da pravoslavlje može da se nakalemi: nemaš ga u sebi pola veka. Ali. stric. poželeo jedan veselnik da se preporuči za poslanika. Moj prijatelj Dragoje setio se ove priče o stricu i sinovcu u razgovoru sa svojim komšijom. svi me znate. ne dozvoli da mi ovi zatucani vernici nađu crvenu partijsku knjižicu . za spokojan život i napredak nacije. Ide on i u hram. ujak. I tako. a davno. da su ga. ali ovako: Bože. on se ne buni. ali da krije svoju prljavu ulogu. Normalan vernik moli se za zdravlje svojih najbližih. evo. od kakvog korena i plemena. lažni svedok. ako te stvarno ima. Bio je doušnik. za pokoj duše umrlih predaka. Davidović je mislio da nije nevažno ko je iz kakve porodice. vodili po selima i da su ga prikazivali kao zločinca. kaže da je to tačno. kao što neki pričaju. Tu je. Sada ga. on se glasno cereka. obično. vezanog.

Ma ne bi on ni kozaračko kolo igrao pred crkvom da ga na to nisu nagovorili ovi iz komiteta. ne bi on. ali sam pitao za onog dobrog učitelja što ga proteraše iz sela i škole u kojoj je našu dečicu učio poštenju i radnim navikama. kaže. Ne treba. Vi ste ih učili kako se ruše srpske svetinje. zavlačio ruke u naćve s brašnom. Ko zna šta će ovaj veselnik da ti kaže. ako još postoje u nekoj arhivi. Čini mu se da ga i unuci izbegavaju: ko zna šta njima govore seljaci.motkama da bi potom njegov leš bacili u reku. Opoganili ste svaki kutak ove zemlje! Crkve ste razarali. upravljali su ovom srpskom državom! I šta sada hoćete? Tražite slogu i jedinstvo Srba! Šta će vam! Da se udruženi Srbi lakše odupru nasilju vaših bratstvenika! S njima ste vi kovali bratstvo i jedinstvo. mislim. i ne znaju šta je komitet. vaše vojne škole ih pripremale za oficire. sve više je usamljen. neka sve uništi plamen. jahali ste popove. dok sam zalivao cveće pred kućom. Hteo je. mada bi najbolje bilo da se ispovedi u crkvi. Ima. Nije on cinkario kamenje nego ljude koje je posle Udba progonila na razne načine. terali da kliču Josipu Brozu. Ćutim i slušam. naiđe on. ubij pamćenje onima koji se sećaju mojih partijskih aktivnosti. Baš u to vreme umro je jedan nesrećnik koji je godinama . veli. sveštenike ubijali i u robijašnice otpremali. Govori srpski patrijarh Patrijarh Pavle je rekao da je došao da bi srpsku mladost zaštitio od najavljenog nasilja Nisu Šiptari upravljali samo pokrajinom. a došlo mi da mu kažem da Šiptari nisu naši nego njihovi partijski drugovi. mamuzali čizmama u rebra.sam je zadenuo za onu crnu gredu na tavanu. vi ste ga unakazili. Muči ga ta izolacija. A najvažnije je ovo što nam rade ovi naši Šiptari. bez nužde. a u one moje doušničke izveštaje. Nema smisla da komšija stoji pred kapijom. bežati od razgovora. da bežiš od razgovora. ali ipak kažem sebi. ovo otimanje Kosova i Metohije. I. A šta je taj mučenik . nešto važno da me pita. od seljaka pravili proletere. Gde vam je obraz? Pa vi ste razorili i ojadili srpstvo. Oficire šiptarske armije koja će progoniti i ubijati Srbe. Nemoj. hteo bi da se izjednači s ljudima od časti i ugleda. ali ga oni izbegavaju. Dragoje. A stvar je ozbiljna. kakve su to nakaze Ništa mu od ovoga nisam rekao. evo. pozovem ga u kuću. da pita još neke ljude. radije bi. neka bar udari grom. ali se on nešto snebiva. A neki ljudi. Bože.umirao: nije hteo Bog da ga uzme dok se ne ispovedi i ne kaže da je ubio jednog čestitog kaluđera. kaže. I to na svirep način . Beže od njega kao da je gubav. ne bi on uzimao poslednju kantu masi iz tuđe kuće da ga nisu prisiljavali partijski sekretari. možda. Unuci ga izbegavaju Jedne večeri. Sve ovo znam. neočekivano. selo uništavali. da malo posede u dvorištu. pa makar bio i ovaj nesrećnik koji bi sada da se izvuče iz ove kaljuge u kojoj je bio decenijama. A ništa on nije radio drage volje. brzo se otvorio pitanjem: dokle će da traje ovo nejedinstvo Srba? Ni oko najvažnijih stvari ne možemo da se složimo. Vaša ih je partija odnegovala. U stvari da se izjednači s onima koji su bili njegove žrtve i žrtve njegove partije. konje za oltar vezivali. u štale ih pretvarali. Boga ima tamo gde je komitet.

Podsećam ga da su oni. ne bi bio iznenađen kada bi ovaj junački marksista na svojim grudima oklembesio ne krstić. danas krivicu prebacuju na druge. Zna i akademik da je reč o progonu na stotine hiljada Srba. nazvan je Trgom slobode. davno Kosovo poklonili Šiptarima. a bila dobra i deca. da svi osete duhovno i materijalno pouzdanje. Zamislite.da svi ljudi žive u istinskoj. Mnogi su sada izgubili pamćenje . majko moja. nego krstinu od pola metra! Podsetnik: Izazvano ovim događajem vratilo mi se sećanje iz marta 1991. on će u poznim godinama da zgrabi pušku i da se bori. zločin je to. kad su se sjatili partijski funkcioneri. pa školski inspektori. Zna svakako i ovo: koliko Srba ubijaju i proteruju. . na hrabrosti. Lele. i do Centralnog komiteta partije. Bilo tu u doba božićnjeg posta. ne seća se a selo zna da je on predvodio tu sramnu akciju protiv učitelja. jeste. pretpostavljam. Ne prihvata on ovo i kaže da je jedan akademik iz njihove partije izjavio da je lično Josip Broz zabranio Srbima povratak na Kosovo i Metohiju. seoska.nekad su se oni time ponosili. ne krst. Stavio dobri uča dva-tri grumenčića tamjana na peć-bubnjaru. svi se uznemirili. stiglo. ne pitajući ih da li poste. kažem. upravo. To. Na početku je rečeno da je to studentski nestranački skup .akademik Vidim. komunisti. mi marksizam!“ Niko. niko nije hteo ni da ga sasluša. najzad. pa je dobri uča neutralisao taj neprijatan miris tamjanom. šta hoće komšija: da zajedno branimo Kosovo. Seoska deca zimi u vunenim čarapama i gumenim opancima. molim vas: zar to nije zločin? Zar to nije opijum za narod? Zar to nije trovanje dece? Jeste. Zna se ko je bacio ugarak na srpske kuće i poveo krvavo bratoubilačko kolo . toliko sunarodnika iz Albanije dovedu u kuće ubijenih i prognanih. Bezmalo tri decenije posle Brozove smrti. Tako je decenijama unazad stvarana šiptarska većina. valjda. sačuvaj. jer je i Broz član Srpske akademije nauka. Svaka čast tom akademiku. kao što su Baranju poklonili Hrvatima. I kolegu. godine kada su se oko česme na Terazijama okupili studenti i srednjoškolci. sa te improvizovane pozornice govorili su oni kojima Srbija leži na srcu. Pominjanje ovog srčanog akademika podsetilo me na ono vreme kada je trebalo da se sjedine Srbija i Republika Srpska. premazali usta slaninom. Mogli su da govore samo oni koji ne pripadaju vladajućoj partiji i strankama. budući da je bio veoma uvažavan u komunističkim redovima. Taj prostor između hotela „Moskva“ i „Balkan“. oni koji žele ostvarenje nacionalnog programa .nikom nije bilo dozvoljeno da propagira stranački program i da taj studentski bunt prisvoji. Bože. U toploj učionici mokre čarape malo neprijatno mirisale. da čuje njegovo objašnjenje. koja su i po cičizimi dugo pešačila do škole. I Broz je bio . akademik optužuje svog vođu i učitelja. izgubio pamćenje. a đacima su inspektori. u istinskom a ne u lažnom miru. Tada je ovaj isti akademik. Ne zna komšija ništa o tome. nisu oni pobili ni one srpske žandarme i taj dan proglasili ustankom protiv okupatora. i jeste bio trg slobode.ne sećaju se ni da su iskoristili nemačku okupaciju da bi izvršili državni prevrat i zaveli diktaturu. a ne u lažnoj slobodi. nego šta! Onda su učitelja najurili. pored Miloševe česme. uzviknuo: „Nikad mi nećemo biti zajedno! Vi hoćete veronauku.zgrešio? Bio taj uča dobar kao hleb nasušni. Ako zatreba. kaže.

čika Pajo!“ Pomislio sam: Blago srpskom patrijarhu kad je on za ovu srpsku mladost postao njihov čika Paja.procedio je momak kroz zube spreman. patrijarh je. Ali. imajući u vidu interes i dobro i vaše i našeg naroda. a jedan od njih dodirnuo ga je i glasno rekao: -Briši! -Zašto? . bojeći se da na srpsku mladost krenu tenkovi. čistu. I odmah rekao da je došao da bude s njima ako im se dogodi nešto neuputno.uzvratio je momak.reči se probijaju iz davnih uspomena i izazivaju bol. obraćajući se studentima i narodu. 1941. dobijen u ratu. srpsku mladost obrušiti oni koji žive u raskošnim vilama i uz bogate trpeze. Svi koji su tada ubijeni imali su u rukama letak o amnestiji.upitao je zbunjeni akademik. ne da bi čuvali državu. godine. Prevarili su ih Brozovi komunisti. na završetku učiteljske škole. brat ušao u rat. Dragan Topalović se u sedamnaestoj godini. ali sam nekim čudom ostao živ. Vi ste savest i dostojanstvo ovog naroda. služeći verno Josipu Brozu. Veran tradiciji Srpske pravoslavne crkve da uvek u sudbonosnim trenucima bude sa svojim narodom. kako i dolikuje vašoj mladosti. ubiše na Zelengori. ali . Mene su zarobili ranije. demokratijom. rekao: Blago patrijarhu Pavlu „Evo je već treća noć kako vi ovde budite dostojanstveno. Reči. očigledno. NJegovo ime ne znači ni upola onoliko koliko znači nadimak: Gorolomac. -Na komunizam! . Ovu priču kazujem i zbog još jednog akademika koji je u prolazu zastao da bi oslušnuo reči srpske mladosti. kao Dražin vojnik. LJubomira na DriniÖ Sestra se tek zadevojčila. tada.upitao se akademik ne osvrćući se. Ta patrijarhova strepnja za život svoje duhovne dece učinila je da ih u jednom trenutku zamoli da se raziđu ako sila krene na njih. Patrijarh je rekao da je čuo kako će se na tu nevinu. To je nadimak Dragana Topalovića. -Zaudaraš! . Patrijarh je dočekan i ispraćen aplauzima i dugim skandiranjem: „Pavle. Crkva pravoslavna blagosilja. -Ubiše ih na bosanskoj golgoti! . Možda bi tu dugo ostao da se nije desilo nešto mučno: mladići koji su stajali iza akademika počeli su da viču „bando crvena“. Opustela je kuća Topalovića u šumadijskom selu Čumiću. pa vas molim da. već da bi očuvali lično bogatstvo koje su stekli bez truda i znoja. Radmilu. Napor je vidljiv samo kad govori o svojim najbližim . i za grublje reči. prati grč oko usana i sjaj suze. NJegova priča teče bez napora.Zabrinut za bezbednost ovih mladića i devojaka. posle besane noći. zarobljenu. a ubrzo potom pričalo se da je dugo ostao u zgradi akademije i da je plakao. spremni i na fizički obračun. istinom. -Na šta? . Došao sam da budem tu sa vama. Te grublje reči akademik nije sačekao: udaljio se pognute glave. među njih je došao patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle. kao što vam i dolikuje“. Pavle! Pajo. Ne dam ni da mi ukradu niti da mi otmu sećanje na Gorolomca. kao mnoge kuće u Srbiji. ponavljam . vremena su i momenti ozbiljni.sestri Radmili i bratu LJubomiru. bez poziva odazvao zovu Ravne gore. Vaše težnje i želje za pravdom. a nošen celog života. Sutradan. za vreme nemačke okupacije. patrijarh je ponovo došao na Trg slobode.dostojno se vladajte.

snažno. strina. J.ne može ni sam da objasni. ovi robovi ovde što zaiskaše koru hleba i duvana . ali je brzo sazrevao u borbama sa okupatorskom vojskom. ali bi rado da govori o prvom vaskršnjem danu 1945. još golobrad. ponekad. vas kralj Pero i Draža! Tražite od njih neka vam pušte padobranom kruha i škije“ Bog neka vam sudi Uvređeni ovim neočekivanim postupkom. drugi moljaše za malo duvana.Dujo Smiljanić nije hteo da ga primi: -Dosta je jedan iz čestite kuće Topalovića . Bosanac se baš zainatio. što nosim u sebi već pola veka. kad nije bilo drugog izlaza. dobiše odgovor „Srbi! Srbi. a ne veliš kako ste ljude uprezali u ralo da pooru vaše njive. međutim. a vi tako uzvraćate! I to na dan Hristovog Vaskrsenja! Stidite se tih reči i Bog neka vam sudi. pa i slike prikazivali. ljudi i braćo. Ne lažu Titovi partizani! Blenuli smo za njima. brate rođeni . zarobljeni četnici. ne zavapi: „Ne treba od ovih ljudi ništa tražiti. I tako. . sve dok kragujevački trgovac Tasi.Odakle ste. Brat kidiše na brata Jesi li ti. Ako smo izgubili bitku i slobodu..Strpali nas u neke štale u Banjaluci.primili su i ishranili u svojim kućama u Šumadiji najmanje po dve porodice izbeglica iz Bosne. dogodilo se nešto neobično. na obali Save. pao u šake Brozovih sledbenika. Neko od naših tiho i pobožno reče da je danas Vaskrs. sve do aprila 1945.“ Sredinom maja bili smo u Bosanskoj Gradiški u štalskom dvorištu. Na pitanje ko smo. braćo iz Srbije. braćo? Ima li među vama Šumadinaca i koga iz Gruže? Prevara do prevare . Banu među nas mladi partizan s mašinkom na grudima. iz te gomile.. oboren bolešću. Ne bi. u gladi i ranama.. Kako je ostao u životu u to vreme. godine kada je. đikani. Jedan od naših zamoli seljanku za parče hleba.zavapio je mobilisani partizan koji je jedva prepoznao svog mobilisanog brata četnika Nije vredelo: zelen jeste. nailaze grupe seljana i varošana s torbama na leđima.“ Otuda. znači. da govori o tome. pa ovako odgovori: „Veliš. potresno. a ti si još zelen. poznat po dobročinstvu. kad je bez milosti ubijeno na hiljade mladih Ravnogoraca . godine. Smatra to Božjom voljom da se ne ugasi pleme Topalovića.rekao je komandant pomišljajući na LJubomira. Srbijanac. da ste primili jadnu bosansku raju da je prehranite. jedan od naših se osmeli i reče: ?“ Slušaj. i sa komunistima. Dule. Pored nas. Pljuju po nama i biju kundakom. utrinom i puteljcima. dostojanstvo. . Jednog dana.Sestra ti je ravnogorka. Nas osamdeset zarobljenika koriste za fizičke poslove.. i ti Bosanac. Bože! U jadu i muci. zadobijenim uz put od sprovodnika.komandant korpusa Dušan . Srbijanski proleteri su nam to ispričali. . a u Bosni sa ustašama. nečiji glas: „Vi ste. vidi se. zaboravili smo na ovaj veliki dan. sačuvajmo.

Hrana. Zar je ovo moguće? Ko je . Ovaj s petokrakom se obraća nama: . Dule. A vi ih mučite glađu. ratom unesrećeni. Rođeni moj.Čovek koji ovo pita lako se probi kroz stražu. vi. pruža ruke prema njima. vidi.To je hrana za zarobljenike! . zarobljen je kao rekonvalescent . Deluje preplašeno. brate rođeni? Pogledaj me. da tučemo ustaše. . Mi mislimo: gotovo je s našim mučenikom. jednom nogom u grobu. najbliži rođaci. Potom reče: . A. moraju se tretirati kao ljudi. zemljače. drugi bez kape i kokarde. jer bi ga. Nosili smo ga da ne zaostane. zvani Dulovac. Ko si i odakle si? Iz kog si kraja Gruže? Dule malo podiže glavu. za zarobljenike.Ima nas sa svih prostora Srbije. Gledam ga i odgovaram: . približila se smrt. on priđe kazanu i kutlačom promeša jelo: Zatim s klupe uze parče isečene proje. Sele. Drama se nastavlja: iz štale izroniše još dvojica Pantovića.Ko ste. gurnuti u bratoubilački rat. hoće dobro da ga pogleda. Dule. komade mesa i sira. Gledajte.uzvrati stražar.Jesi li ti. ogolio i obosio. To kažem i pokazujem prstom na Duleta. grli njihovu kosu i kosti. I ovi ljudi su naša braća. Dok se ne utvrdi njihova krivica. Sram vas bilo! Zatim uze svoje vojnike i reče da će se brzo vratiti sa hranom iz divizijske komore. kuća mi je u donjem kraju. Rekoše nam: udrite redom. Dule još ne prepoznaje rođenog brata.tifusar. Onaj partizan. u Bosnu. veliš.upita major. brate. hranu dajte. pogledaj brata svog. Gledamo u njega kao u čudo: ne verujemo ni očima. Na ponovljeno pitanje reče prigušenim glasom: „Ja sam Dule Pantović. molim te .izdala ga snaga i on se onako gologlav. koji je sedeo naslonjen na zid. . bez obzira na uniformu i oznake koje nose. ako za Boga znate. -Ma nemoj. A jeste li ovako hranili ustaše? Jesu li ovo ljudi ili stoka? Ova hrana nije za ljude. spusti blago ruke na njegova ramena i poče ga zvati: -Hej. Iz ambara njihovih očeva i danas se hrani naša vojska.Ovo su ljudi iz Srbije. Ko te tako grozno ojadio.Mobilisali su nas partizani u Šumadiji i poslali ovamo. Mučenik. ja sam Svetislav. mršav. da smo bili pod komandom Draže Mihailovića. Doneše hleb.poslali me na brata rođenog! Svi ste vi moja braća. Čujemo kako šapuće: . iskrenu na desnu stranu i pružu po podu. Svele im dovikuje: . i odakle ste? . Svele. Na kapi nosi petokraku. a ovaj pored mene je Gružanin. Ovo je moj rođeni brat. ni ušima. Mi gledao čudo neviđeno: srela se braća posle toliko godina jedan s petokrakom na kapi. tvoj brat. opale kose. steže je i napravi od nje lepljivu masu. kao avet. Partizan priđe. moj Dule. Major nogom gurnu kazan i prosu vrelu vodu pomešanu s nekim liskama i korenjem. oni ne mogu na noge. inače. gde čuda! Onaj partizan poče da jeca. rode. Kad začu odgovor da smo iz Srbije. iz Pretoka u Gruži.Šta je ovo? . ne govori.Hranu. probudi se. Ali. da smo zarobljeni i da nas već nedeljama ovako muče. . ljudi.upita major stražara pokazujući na kazan i onu lepljivu masu u šaci. ubili. s glavom na zgrčenim kolenima. iz sela Pretoka. sve su to ustaše. oni umiru. onemoćao. ali i on pokuša da ustane . zuri okolo.“ Onaj partizan ga podiže i prisloni uz zid. Partizanski major štiti četnike U taj mah u štalu uđe još pet-šest partizana. Mladi partizani istrčaše i ubrzo se vratiše s jednim majorom.

Brzo smo krenuli kako bismo ih vatrom dočekali.U pravu si. Da sam danas naredio krvoproliće. Lice mu je bledo. „brede“. i . Zauzeli smo grudobran. srpska partizanska divizija . Pošli smo da se borimo. cevi oružja uperene u gustu ljudsku masu koja nam se približava. Vukmiroviću? .pitam sam. Sve sami srpski seljaci Pitao sam Gorolomca i za njegovog komandanta Dušana Smiljanića. Da ste naredili napad. Tu se skupismo. Nismo ih ni tada ubijali.osam godina sam proveo u Sremskoj Mitrovici. -Tukli smo se. laki i teški bacači. šta mu bi? Zašto se povlačimo? Išli smo do nekog zabrana.Ali.S levog i desnog krila u kolonu po jedan. stiže kurir na konju i obavesti majora Smiljanića da od sela Belo Polje kreću drumom prema nama ešaloni partizanske 21. godine bili smo u selu Opleniću. Ima li među vama onih koji bi toj nasilno mobilisanoj srpskoj mladosti poželeli smrt? Ako ima. Meni su posle sudili . srpske divizije. vojniče! . puštali smo kućama. Hteli su da nas unište. Samo što je ispaljen počasni plotun. iscrpljivali su nas glađu i teškim poslovima. Davno smo se razdvojili. Oni će Srbiju u plamen i pustoš pretvoriti. Mobilisane partizane. tako je bilo. Ne pucaj u srpsku mladost Major Smiljanić je naredio svojim četnicima da ne otvaraju vatru na tek mobilisane srpske seljake . u tišini i odstojanju. retko bi ko od njih ostao u životu.odgovori major Smiljanić. da bismo odali poslednju poštu osmorici naših saboraca.Bog zna. bez oružja. U oktobru 1944.Zašto. da ubijaju goloruki narod. gospodine majore. to je pakao. Draža mi to ne bi oprostio. nažalost. mlade ljude. Puštate komuniste da porobe naša sela i gradove. ne rađa često. Da smo osuli vatru. Znaš li šta sam video? Video sam bezbroj srpskih mladića sa seoskim torbama. „brengali“.Gospodine majore. Šta je bilo? Jesu li živi Dule i Svele? . gledamo kako u gomili idu partizani. pitam te: koga bismo mi to pobili? Pratio sam dvogledom kolonu te zbijene mase.Srbin kakav se. Šta se s njim dogodilo? . „zorke“.opet će Vukmirović. A kraj priče o Pantovićima? . kajao bih se i na ovom i na onom svetu.govori dalje major Smiljanić. A vatra ubitačna: američki „tompsoni“. ja ne bih više ostao pod vašom komandom! Dozvolite mi da se udaljim. Komandant prati dogledom njihovo kretanje. Došli su njegovi vojnici i doneli hranu i cigarete. ali i zaboravljali! . Čekamo da se približe na puškomet i očekujemo komandu. automatske puške. a ne da se bez borbe povlačimo.Pre sat i nešto sahranismo osam naših vojnika pobijenih partizanskom puškom. ali majora više nismo videli. i glasno reče: . borac od 1941. NJegova komanda stiže šapatom: . To nije bilo predvorje pakla. izveo bi me. . u gružanskom kraju. Ali.Znate kako smo se tukli s njom od Kopaonika do Leskovca i koliko smo žrtava imali.taj major? Zna li koliko rizikuje? Možda će ga izvesti pred vojni sud i streljati? Postavljali smo svakojaka pitanja.upita major . za mnom! Pitamo se šapatom. Bombe su na dohvat ruke. Treba suditi po događaju koji ću ispričati. . niko od njih ne bi izneo živu glavu. Eto. možda. neka ide i neka puca u srpsku decu bez moje komande. U blizini su bili delovi našeg prvog i drugog šumadijskog korpusa. . na leđima. to je 21. godine. Iz stroja izađe jedan od Vukmirovića. palih u borbi s partizanima.

pobili više od dvadeset hiljada srpskih dečaka. Jama Ponor je nenasita ala: progutala je hiljade mladih tek mobilisanih mladića. Duž puta od Foče do Kalinovika još osam hiljada ubijenih. Rat je bio završen. bez isleđenja.Nije preživeo bosansku golgotu.niko nije mogao da im pomogne. A zna se da su ovaj zločin počinili 16. muslimanska sandžačka brigada. ej. prečnika oko 50 metara . Danas bi bili dedovi. pobili bez saslušanja. Vlast bi da učini nemoguće: Da izmiri dželata i žrtvu! Da u ime lažnog spokoja i lažnog pomirenja sve žrtve potisne u zaborav. zbilo s majorom Smiljanićem. Krilo se da je samo na ovom prostoru od Foče do Kalinovika i još malo dalje u Miljevini i pred jamom Ponor ubijeno oko 23 hiljade mobilisanih četnika. Mogli su da budu očevi. sve dok direktor rudnika „Miljevina“ Dževad Lojko nije dobio naredbu da jamu prekrije jalovinom do samog vrha .I šta sada? . . pobiju veliki broj Srba.pred preki vojni sud. Direktor rudnika je ubrzo potom odlikovan ordenom junaka socijalističkog reda. .leševi na dnu mogli su se neko vreme videti golim okom. Krv nevinih sinova Šumadije.najčešće se pominjao neki Golubović.Može.Kako ništa? Zar to nije zločin? Pobili srpsku decu. Imao je oficirski čin.pita se razum. Svi su bili iz Šumadije. -Za koga? -Za Tita! -Za koga? -Za Partiju! -Za koga? -Za Staljina! Mire dželata i žrtvu Na ove uzvike Šumadija je odgovarala jaucima. čitav jedan grad. . Iz jame Ponor dugo su dopirali bolni glasovi unesrećenih . na mnogim kućama bili su crni barjaci.Ništa! . Ponor je nesaglediv. godine. bolnim krikom koji je ispunjavao sav prostor. Neispitan. Pao je pokošen rafalima partizanskih mitraljeza. Pobijeni su. Ponor ima ponornicu: Reku Bjelicu. Vidak Golubović. Meni se čini da s njegovih ruku još kaplje krv.Šta navodi vlast da žrtve komunističkog terora gura u zaborav? . Govorio je: „Spakujte ih lepo i pošaljite njihovom Bogu da ih vaskrsne! „Više je ovaj Golubović ubio nego dvojica dželata koji su zarobljeni kao ustaše i kojima je rečeno da će im zločini nad Srbima biti oprošteni ako sada. kezi se ubica. ali samo u Srbiji! U Srbiji vlast ne mari za komunističke zločine. Ubili su ga oni na koje nije hteo da puca čije je živote štedeo. Pusta zemlja bez naroda nije cilj naše borbe već spasavanje naroda i države. Šumadije je jecala. Šumadija je bila u crnim barjacima. na kraju. Bilo je dečaka koji su pošli iz Šumadije da bi vratili mobilisanu zapregu. . Ni metka nisu opalili. kao partizani. Bio je maj 1945. bez suda i nikom ništa! Može li? . Jama Ponor bila je duboka oko 80 metara. Nekim tajanstvenim putevima do javnosti stizala imena dželata .sada samo meštani znaju gde je bila. Ostalo mu je da odgovori na pitanje šta se. Bilo je i dece. Podsetnik: Nad jamom Ponor u Miljevini. i sela Gornji i Donji Budanj. Nijedan nije bio stariji od 24 godine. između Foče i Kalinovika. Crni barjaci u Šumadiji Gorolomac je okončao svoju priču.

Nijedna nije obeležena . dakle. Da se u vladajućoj strukturi nisu našli sinovi sudija i dželata odavno bi se znalo gde je grobno mesto generala Mihailovića i ko je usmrtio generala Milana Nedića.Za partiju! Zar i rođenog brata u smrt na radost Tita i partije?! U toj grupi stradalnika. Među ubijenima je i dr Luka Vukmanović. koji je po naređenju Brozovog generala Peka Dapčevića. doktor teoloških nauka i publicista. biskupi poseban naglasak daju na utvrđivanje tačnog broja žrtava komunističkog režima i procesuiranju počinilaca tih zločina. Ni pomenaÖJoš ima Brozovih ratnih sledbenika. A šta je narod očekivao? Očekivao je da se od čestitih ljudi formira državna komisija koja će istraživati i obelodanjivati komunističke zločine. ujaci.Za Tita! . ovaj je odgovorio da mu je rođeni brat. da se ne govori o tome koliko je stotina hiljada srpskih izbeglica spasao za vreme nemačke okupacije Jugoslavije. ističući da je nedostojno i nedopustivo procenjivati ili potcenjivati značenje i broj svih tih žrtava. bio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Lipovac. Tamo gde su ubijena 73 sveštenika Srpske pravoslavne crkve Slovenci su podigli krst visok dva metra i na njemu ispisali poruku da su stradali 1945. šta krije vlast koja sebe naziva demokratskom. Nema ni krsta.Za koga? .Za koga? . A ova vlast. NJegovu vladičansku panagiju Cetinjskom manstiru otpremio je Dapčević uz propratne reči: „ Vraćamo vam panagiju ovog razbojnika!“ Evo. Tempo ne mari za brata U Sloveniji su davno otkrivene i obeležene masovne grobnice žrtava komunističke tiranije. pored nekoliko hiljada pripadnika naoružanih nacionalnih snaga i izbeglica. Kad su dželati pitali Luku šta mu je Tempo. Biskupi u izjavi traže da se identifikuju sva prikrivena grobišta.nema na njima ni voštanica..Valjalo bi. Brozovi delegati sa najširim ovlašćenjima. Biskupska konferencija Hrvatske. Jesu li bili sudije i presuditelji. stričevi. dželati. prećutkujući. Da se nesumnjivo utvrdi ko su im očevi. da se utvrdi ko su i čiji su ovi za koje se kaže da su vlast. Uz isticanje da Katolička crkva osuđuje zločine svih totalitarnih režima. Komunistička vlast lišila ih je prava na grob. Udbaš neće da ubije četnika . batinaša i otimača tuđe imovine. koja sebe naziva demokratskom. A kad su dželati pitali Tempa šta da rade s njegovim bratom Lukom i sa sveštenicima iz Crne Gore. . komandiri zatvora i komandanti logora. U Srbiji nema grada i varošice bez masovne grobnice komunističkih žrtava. inače popovog sina. naredbodavci. ni cveća. on je odobrio da ih sve pobiju. komesari. prebačen na Bukulju blizu Aranđelovca. lako će se otkriti ko koga hoće da zaštiti. godine. počinjene zločine nad nevinim Srbima. označe primerenim spomen-obeležjima i omogući odavanje počasti poginulima. već da je jedino opravdano da se njihova imena popišu. inače rođeni brat komunističkog generala Svetozara Vukomanovića Tempa. dabome. među kojima ima i generala i pukovnika. ubica i tamničara. General Peko seje smrt Podsetnik: Nije tako u drugim krajevima bivše zajedničke države. nije promenila odnos prema žrtvama. najpre. agenata i mučitelja. gde je posle mučenja usmrćen na svirep način. Kad se to utvrdi. General Nedić je imao velike zasluge iz prethodnih ratova. Slovenije i Bosne i Hercegovine objavile su zajedničku izjavu „o pravu na grob i o dužnosti pijeteta“ u kojoj pozivaju na otkrivanje potpune istine o žrtvama Drugog svetskog rata i perioda nakon njegovog kraja. Oni šetaju svoje unuke i pričaju im o svojim ratnim podvizima.

sa šajkačama. vlast je celo brdo zalila betonom. Da bi sprečila tajno otkopavanje i odnošenje leševa. Stravičan prizor. ostali nepoznati. Kad se očekivalo da će se ubice i tamničari naći pred sudom pravde. Narod je obuzeo strah: Kad su u novembru 1941. Blizu njegove kuće. sin trgovca i zanatlije Novakovića. Pored sledećeg rova fotografija: žena i troje dece. Penzije su do smrti dobijali i šiptarski separatisti i komunistički funkcioneri s Kosova i Metohije Mahmut Bakali i Fadilj Hodža. Ono što je noć krila. Ispod samog brda. Ne treba pitati koga ubijaju.biće novih grobova. Tri godine kasnije vraćaju se . Jer u našem sluhu neprekidno traje slogan: „Zlo rađenje. Pored tranšeje . Mladi igraju fudbal na kostima svojih očeva i dedova.opanak. dan je otkrio: iz jednog rova ovlaš pokrivenog zemljom viri ruka do lakta. Starovlasi. Jer samo Bog može da oprosti. Neko ko se s ubicama pomirio. Vidi se: ubijaju ove sa opancima. drugi u staroj kasarni u Krčagovu. koga smo zvali Pikula. one na groblju. uz prvoboračke spomenice. a naselje je poznato kao Pora. Miloš Minić. svakako. Mučenik se pred smrt opraštao od svojih najmilijih. narod. Iz zemlje. stravičnu pucnjavu. Jer u božjoj pravdi nema revanša. Đurići bili ratne izbeglice sa šestoro dece . ipak. ume da kazni prevarante: nepoverenjem. Đurići. dobijali i pristojne penzije. Anica i Vera. Draža Marković. Grobnica ispod betona Brdo je možda i bezimeno. Došao je i Dragoslav. uz dotad neviđenu pucnjavu. brdo ostalo sa rovovima i tranšejama dugim i po tridesetak metara. koji je neko vreme bio i potpredsednik države koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. ostavili su za sobom masovne grobnice. maturant. onaj gumeni. Nama. Čuli. pa došli da se raspitaju. gotovo suđenje!“ Pre nekoliko godina nova vlast usvojila je zakon po kome bi i pripadnici Ravnogorskog pokreta. Pora postade masovna grobnica. odakle se vidi čitav grad. Posle su u prazan. Za tili čas izbismo na brdo. Stanka i Milunka. Oni rovovi i tranšeje donele su im olakšanje: ne moraju da kopaju rake. srpske . nebranjen grad. najstariji među nama. Pikula započe priču o novim grobnicama. Niko se zbog te prevare nije postideo. čistih ruku.u gradu bili Bugari i Nemci: prvi u Artiljerijskom krugu.Ima. Betonska ploča pokriva površinu brda .uglavnom za preskakanje.Reče da su sinoć na Vujića brdu odjekivali rafali. Kao gejzir. Mnogi Dražini saborci pomrli su ne dočekavši to priznanje. I Mandić priča kako su blizu njegove kuće u Velikom parku nikla nova grobišta. Brdo ispresecano rovovima i tranšejama . Najviše penzije za nacionalnu izdaju uživali su Petar Stambolić. majka i kćer. ušli „oslobodioci“. kakve obično nose naši seljaci.grobovi su. koga smo zvali Firga. dođoše moji drugari . neko im je zločine oprostio. Do njega šajkača. i časnih ljudi. Kad su se okupatori povukli iz grada. Neko ko je uobrazio da je bog. Iz mesta. Rade i Kosa sa petoro dece. dečacima. godine pobegli. Čim je svanulo. pre neki dan šibala je krv u mlazevima. Kamenjar nije mogao da primi krv pobijenih. živeli Pavlovići.nijedno punoletno. ako ih je bilo. zatim Dragan Mandić. služili su za igru . I u trku.prvi je stigao Milorad. kao da se vodi borba.rovove i tranšeje pritiska beton. Stojići. Ali. domaćin kuće Radiša bio u nemačkom ropstvu. njegovog oca Dragomira i brata Predraga ubili su komunisti . pa opet Stojići. I prezirom. kažu. Vlast je brdo proglasila skojevskim parom. I masovnih grobnica.

Mileta je još rekao da je neko od ovog dobrog momka koji se grozio zločina napravio ubicu i zločinca. ukazivao poštovanje. Za Jovanovića se pričalo daje kratko vreme bio u partizanima. Traže da otkriju skloništa onih kojima su pred uperenim cevima puške dali hleb i koji su ih savetovali da ih odmah prijave najbližim vlastima. Žućo. Tek tada su nastale priče o tome kako mu se u snu javljaju žrtve unakaženog lica . Čizmić.kriju ih. NJegova advokatska kancelarija bila je u centru grada i svi njeni zidovi bili su oblepljeni plakatima: biltendžija! To su ispisali užički skojevci koje je UDBA obavestila da Jovičić prima biltene Američke ambasade u Beogradu. stavi je u džep i reče Mandiću da uzme šajkaču i opanak. Odmetnika i jataka je najviše bilo u ivanjičkom. Grad je bio zapanjen kad se saznalo da je vezanih ruku odvezen u neku beogradsku duševnu bolnicu. dobrunskom i višegradskom kraju. Jovičić je bio označen kao veliki protivnik „narodne vlasti“. koje je zloglasna UDBA progonila. Dilčić. Egzekutori su manje-više poznati: Laki. čestitog čoveka napravili sebi ravnog. da je oficir državne bezbednosti i da je u onoj grupi ubica koja svake noći izvodi zatvorenike na streljanje. Toroman. i advokatu Miliji Jovičiću. Pojedinci. visok i lep. potvrdio nam je da je Jovanović stražarno sproveden u Beograd jer je po kafanama počeo da priča o događajima za koje se obavezao da će ćutati. biju mokrim konopcima po golim tabanima. polomljenih ruku i nogu. naredbodavci. Bio crkveni hor Pikula je nabacio nekoliko pregršti zemlje na ruku koja je virila iz rova. Popović. Ovde nesrećnike prebijaju. malo je utabao zemlju i tako telo zaštitio od pasa. Midžana. Viđan je s jednom od najlepših . Čopo. momak istih godina i iste visine i lepote kao Jovanović. za koga smo bili sigurni da je veliki protivnik komunističke tiranije. međutim. NJihova imena se uglavnom ne znaju . Kriju ih. naročito. novovaroškom.seljake. Firge uze onu fotografiju. Dogovorili smo se da sve ovo ispričamo proti Rajkoviću. verovali su da ga je sustigla božja pravda. Znaju se i oni s imenom i prezimenom. devojke su se prosto lepile uz njega. Petronijević. Sretenović. bez očinjeg vida. . Jovanović je bio svršeni maturant. Momak je. koji je nas dečake okupljao u crkveni hor. solunski ratnik. da on sada plaća cenu svojim krvavim rukama. peku otvorenim kablovima struje. Ne boji se smrti Mileta. bila je student i svirala je harmoniku. Bio je kršan momak. Ubijaju ovi koji žive u zabludi da otadžbina neće zakukati kad vidi kako ubijaju njene sinove.živela je u starom centru grada. Još jedan advokat bio je na „crnoj listi“ UDBE: Vladeta Miletić. tako da je užički zatvor godinama bio prepun.smrskane lobanje. naš čovek koji je radio u miliciji i bio jedan od čuvara zatvora i koji je potajno prenosio poruke zatvorenika svojoj familiji. pričao je Mileta. bolećive domaćine koji pružaju utočište odmetnicima tako što će im dati komad hleba i obavestiti ih o poternim odeljenjima. pribojskom. ovi zaluđeni nekakvom ideologijom koji hitaju da u sreće čovečanstvo tako što će pobiti i rođenu braću. Mileta nam je otkrivao kojim su se metodama služili zločinci da bi od dobrog. zbog njegovih junačkih dela u borbama. Bio u užičkom zatvoru. Jovanović je prema njemu imao simpatije i jednom mu je rekao da će mu biti veoma žao ako baš njega odrede da ga ubije. lome im kičmu. ili samo po prezimenu: Jovanović. kome je čitav grad. To što ih kriju znači da su svesni krivice. Kao da su bili blizanci.

sve ovo hladno odbio. . Vidi.Neću! ali. .provocirali ga dalje. vi dobro znate u kojim sam akcijama učestvovao. Sve sam dobro planirao: ja pucam iznad tebe. Prozor je bio zazidan. ti bežiš prema planini. Istina je: sklanjao se. Danilo je sedeo na betonu.izbegavaš akcije. Iako je bitka trajala nekoliko dana. . izvršavao sam sve naredbe. Najviše je bilo jataka.. vi ubijate bez suđenja i bez milosti! Koliko ste samo dečaka pobili koji ni metka nisu opalili. ne mogu da te nađu kad si najpotrebniji . . krio se kad je trebalo da se izvede akcija. izgleda. Dražu je. pričao je i o tome kako su okoreli zločinci proveravali Duškovu odanost vođi i učitelju Josipu Brozu. a to je podrazumevalo pogubljenje ljudi o kojima likvidatori nisu znali ništa: ni jesu li osuđeni. iz hodnika.Zar da neko pomisli da sam iskupio svoj život tako što sam izdao druga? Pa.izgovorio je odlučno. ko je zapalio Srbiju. Jovanoviću.branio se. molim te. da je iz pribojske četničke brigade i da je dobro poznavao Božu Bjelicu.bio srčan.rekao je Jovanović odlučnim glasom.Jesi. da mi u tome pomogneš. opijaš se i pričaš ono što niko ne sme da zna.uzvratio je. Drama u užičkom zatvoru Mileta. ne voliš druga Tita? . . ubijate srpsku mladost misleći da će vam ona biti smetnja u zavođenju diktature.Da ubijaš. Srpka Medenicu i braću Gospić iz Pljevalja. Drug Tito je učinio dosta za tebe: dao ti je oficirski čin i neviđenu moć da budeš gospodar života i smrti. ustaške i muslimanske snage raznih „handžar-divizija“. . a ti beži! dajem ti reč.Ne znam šta bi još trebalo da uradim da dokažem odanost drugu Titu? .rekao je da se ne boji smrti. a kad je svetlo upaljeno zatvorio je oči šakama. Grad su branile jake nemačke. ko nas je uvukao u bratoubilački rat. da ubijaš bez milosti. Mileta se jedva setio da se taj momak zove Danilo. ali ću pucati uvis. Kome činite radost što ubijate srpsku mladost? Zar još niste videli ko je bacio ugarak na srpske kuće. i to u vreme bitke za Višegrad u jesen 1943. Danilo tada nije znao da poterna odeljenja upravo na širokom području od Višegrada preko Rudog.Pa. Nove Varoši. ni zašto. Kao da mu nisi zahvalan. kao da se ne radi o životu i smrti. bio je odvažan i pošten . neko će ti pomoći. Beži prema planini Iste noći Jovanović se našao u ćeliji u kojoj je bio Danilo. nisam ja nikoga štedeo. . Danilo je. I još je rekao da nije mobilisan nego da se odazvao na Dražin poziv da oružjem brani ugroženo srpstvo. Jovanoviću.Šta vam pada na pamet! . a svetlo se palilo sa spoljne strane. video samo jednom. rekao je. Priboja. čak i Pljevalja tragaju za ovom grupicom ljudi zbog kojih stradaju mnogi jataci. tamo ćeš naći neko sklonište. pucali ste dečacima u potiljak. .Neću da te ubijem! .Pa onda uradi nešto za njega? . izbegavaš družinu. pun je ovaj kraj jataka i odmetnika. bez sažaljenja. .Neću da bežim! . ali je bilo i mladih četnika među kojima je bio i Danilo. Pre bih u sebe pucao! Beži prema Jelenovoj gori. Više ga volim nego svoje oči. s kojim se najčešće susretao Pikula. . . gubio se. Dane. uvis. ja ću te izvesti na gubilište. nijedan metak nije ga ni okrznuo. godine. eto šta! Da ubijaš Titove protivnike. Koliko ste ih pobili na Sremskom frontu. ali si u poslednje vreme nešto zatajio. međutim.Ti. ali se boji sakaćenja.

Janko. Uzalud. da bi odležao 13 godina na robiji Tako piše Petronije Stojanović Zorkin u svojoj knjizi „Kad UDBA bije“. izvedene na gubilište. I ježili se od straha. I mržnjom prema ubicama. našao je utočište u Srbiji. I napunili se strahom. neka suluda trka u mrkloj noći. Nikad se nije saznalo de je proveo tu noć.nas je bilo šestoro dece. po kafanama. navodilo da smišljaju metode mučenja kojih bi se postideo svaki razuman čovek? -Jesu li još u životu? -Jesu li se pokajali? -Jesu li se ispovedili? -Jesu li u ispovesti pomenuli Petronija Stojanovića Zorkina i njegove istomišljenike. zatim Pavlovići. Gledali taj surovi prizor i domaćin kuće Rade Stojić i njegova plemenita supruga Kosa i njihovo petoro maloletne dece. Među ubicama nije bilo Jovanovića tražili su ga u kući. I napunili se otporom. trčao je nasumice. koja će mi se zauvek urezati u pamćenje. Braca i gomila udbaša iz Niša usavršavali u zločinima? Šta ih je. osim slepe mržnje prema protivnicima komunističke diktature. kako smo ih zvali. kod rođaka i prijatelja. I gledali smo. otvore se mučna pitanja: -Gde su se Velja. Svi puni . Žrtve su one noći. bio kraj . njih dvadesetak iz Podzemnog fronta kraljevih vojnika u Jugoslaviji . (31) Nude se novi svetitelji Gojko Knežević. prema Miletinom svedočenju. Tu su ga sustigli gonioci i ubice. a gledali i mi. kako se zvala ta tajna organizacija? Jesu li pomenuli imena hiljade njihovih žrtava? Ni reči o pokajanju -Je li iko od njih rekao da se kaje što je pripadao toj umobolnoj partiji koja je unakazila . godine objavila „Grafo medija“ iz Niša sa preporukom poznatih pisaca Vladimira Jagličića i Jovice Jankovića da je treba pročitati.još je bilo praznih rovova i tranšeja. Tu su ga i ostavili.straha A Pora je još neko vreme gutala žrtve . Da ga narod gleda.To je. odjekivali su rafali. skakao levo i desno i tako skočio u splet bodljikave žice iz koje nije mogao da se izvuče. Mučenik. Ispod njega bila je lokva krvi.niko više ni reč nije izgovorio. Knjigu je 2007. kako je bilo i predviđeno. Čuli su se i vika i koraci. mali Đurići . Posle dva dana pričalo se da je odveden u duševnu bolnicu. Bore i Mire. Pokušao je da u mrklom mraku pobegne ubicama. a kad je svanulo imali smo šta da vidimo i da se naježimo: na spletu bodljikave žice pred kućom komšije Radeta Stojića ležao je nepomičan mlad čovek u koporanu i opancima šiljkanima. Kad se zatvore stranice ove knjige od 300 strana. Vojča. I te noći. u zrelim godinama. gledali Anica i njena kćerka Vera.protiv komunizma. izbeglica iz Like.

u svojoj drskosti. Ni njegova rodbina. oni u poznim godinama. a moje tamnovanje pod komunistima . a ispovest. da su tada bliži Bogu i da će Gospod zanemariti njihove grehove? -Zaklinju li se u krsnu slavu za koju decenijama nisu znali? -Krštavaju li se u šezdesetoj ili sedamdesetoj godini života? Misle li da se pravoslavlje može nakalemiti? -Ispoljavaju li želju da kao „jaki“ vernici.kome je potreban taj papir nekog suda i sudije na kome će pisati da je Gojko Knežević na pravdi Boga proveo u tamnicama punih 13 godina. budu članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve? -Govore li da su crkveni kanoni zastareli i da crkvu treba reformisati i prilagoditi savremenim uslovima? -Govore li da u crkvu treba uvesti samoupravljanje? -Nose li novopečeni vernici. neće tražiti rehabilitaciju . sve sa željom da uvere okolinu da oni nisu više ono što su bili. Moje „četnikovanje“ bilo kratko. Izbeglica iz Like Ne dam da mi otmu Gojka Kneževića. Otuda je niko ne može iščupati. Ne dam da ga u ime demokratije guraju u zaborav. samo posle pokajanja. -Hoće li oni iz pokajanja na amvon? Hoće li iz skrušenosti za vođu partije? -Da nisu stari zločinci sada nosioci crkvenih barjaka na litijama koje su ranije silom rasturali? -Guraju li se uz oltar i pevnicu misleći. ne krstiće nego metalne krstine na grudima i brojanice oko ruku. Ne dam da posluži kao pomirenje dželata i žrtve. ni imena oznaša koji su ga kinjili i mučili. „upućeni“u sve oblasti teologije. Uvrstio sam je u pamćenje. Ne dam ni njegovu potresnu ispovest. a na tom papiru o njegovoj nevinosti neće biti imena ni tužioca. Podrazumeva se da se ostatak života provodi u skrušenosti i molitvama. -Nude li „taze“ vernici sebe kao svetitelja u rezervi? -Jesu li oni kojima za vreme komunističke vladavine ni dlaka s glave nije falila spremni da u ime žrtava te vladavine oproste dželatima? -Pokazuje li želju „demokratska vlast“ da. zanemarujući žrtve. izigrava nekog „pomiritelja“ i prašta zločine? -Znaju li da samo Bog može da oprosti? I to. prema učenju naših praotaca. opet.Srbiju i čije posledice vladavine osećamo i danas otimanjem dragulja srpskih zemalja? -Primaju li još „boračke“ penzije? -Jesu li svoje sinove i unuke uverili da im ruke nisu u krvi nevinih ljudi? -Znaju li da pokajanje podrazumeva ispovest. ni porote koja ga je osudila. nešto više od godine. ni sudije. znam. podrazumeva kazivanje svakog učinjenog zla i odricanje od činjenja zla u budućnosti.

grupica je brzo razbijena. . razularila i. sudbonosne 1941. živeli su u glavnom dobro: nisu oskudevali u brašnu. dobila mesto u Mladenovcu. uvećavale su nevolje .zbog druženja sa osumnjičenim komunistima. godine. oronuo. koji. . Pšenični hleb bio mu je kao najveća poslastica.postao ravnogorac. masti. godine. gde je njegov sestra Ana dobila mesto učiteljice.priča Gojko . „Živeo Draža“ U to vreme partizani su jedino bili aktivni na Kopaoniku i Jastrepcu. putujući sa svojim klubom iz Karlovca po gradovima u zemlji. Kad su konačno uhvaćeni. Kordunaši. Nevolje su. za koje nije znao da su to.ona se otela kontroli. -Tako sam . nađe utočište u majci Srbiji. čim su sovjetske trupe prešle jugoslovensku granicu. kao hiljade drugih izbeglica. atletikom.prosedih vlasi. boksom. Tek u to vreme u Svilajncu je ilegalno počela da radi grupa komunista. bile s jednom trojkom rasformiranog četničkog odreda Koste Pećanca . godine nije bilo nikakvih drugih formacija. U aprilu 1943. naročito u hlebu i slobodi. Deo Resavskog odreda priključio se veliko-moravskom Ravnogorskom korpusu koji je imao žešću borbu s partizanima na Jastrepcu.bavio se plivanjem.Resavski kraj je listom bio za Dražu Mihailovića. a izišao u trideset osmoj godini . Gojko je pošao za roditeljima. rođenog u selu Brinje. Za odmazdu. U jedan od Brozovih kazamata uveden sam u dvadeset petoj godini . punih trinaest godina. pa nije bilo onog prokletog građanskog rta. izbeglice iz Hrvatske. Slavonci. U jesen 1944. NJegovi roditelji su iz izbegličkog skloništa u Beogradu otišli u Svilajnac.Sve do leta 1944. -Pokret Draže Mihailovića bio je vrlo dobro organizovan i popularan u resavskom kraju kazuje dalje Gojko Knežević. mleku. prikupljajući istomišljenike i odvodeći ih u šume. dospeo je u nemački zatvor u Beogradu iz koga se jedva spasao. gde su dobijali oružje i gde je formiran Resavski ravnogorski odred. pa u obližnje selo Suboticu. vođeni su od mesta do mesta da bi im narod presudio. a popunjavali su ga uglavnom Ličani. Taj odred je svakog dana rastao. oskudne u svemu. godine i Gojko Knežević je iz gorskog štaba dobio poziv „da se u roku od tri dana javi s ćebetom. spreman da na taj zagrljaj uzvrati stostruko: Svršenog gimnazijalca najviše je do rata zanimao sport . Kako je među njima bilo izdajnika. fudbalom. Beležim mučne reči Gojka Kneževića.dugo. trgovački nameštenik.visok. kasnije su komunisti streljali dvadeset ljudi. u Lici. Baveći se zemljom koju je njegov otac uzeo pod zakup. Ubrzo je i sestra Bosa. pljačkala i ubijala ljude po okolnim selima. Prve četnike sreo je u proleće 1943. Teške izbegličke dane. naoružana automatima i bombama. povijenih leđa sa oštećenim sluhom. doduše. i prav kao bor. snažan. neki su pohvatani i streljani. Nekako u to vreme pojavio se vazduhoplovni poručnik Vukašin Petković. uglavnom na rasturanju propagandnog materijala. nadirući iz . živini. To su bila tri naoružana čoveka u engleskim uniformama koji su raznosili letke ispunjene patriotskim rečima i vestima uhvaćenim na stranim radio-stanicama koje su nagoveštavale skori kraj rata i neminovni slom nemačke sile. godine.

ali je taj prizor zauvek ostao u mojoj svesti. Kako spasti pilote Sjurili su se niz voćnjak . poručnik Bojan Šuštarić. svakom prethodno uvezavši ruke žicom. Resavski ravnogorski pokret je rasformiran i svak je otišao na svoju stranu. d a im presuđuju na obližnjoj ledini. Leš je nestao. u kožnom mantilu gotovo do zemlje. niti ću ga ja ukopati! . Sveštenici su znali da se tu krije masovna grobnica.. to Bog zna.zapovedio je „kožnjak“ obraćajući se Stojiću. pomena nije bilo. Da bi prikrila grobove.Slučaj ti. gledali smo kako ove jadnike izvode .Niti sam ga ja ubio. komunistička vlast i po mene je došla milicija i sprovela me u Svilajnac. treba dodati ova: Vojin Tomić. oprosti se sa decom! Ko je video pogled ovog „kožnjaka“ taj je mogao da shvati da je spreman da ubije. Dragoljub Trailović. sedam sati. Jedan je bio visok i mršav.. zaustavio sivi automobil iz koga su izašla četiri čoveka i u trku se našla pred Stojićevom kućom. po razdaljini s koje su dopirali pucnji. . Knežević svojoj kući. U trećoj grupi za streljanje bio sam ja. .nekad gole. Kožnjak“ preti smrću Poznati pisac Petronije Stojanović Zorkin piše o mukama u niškim zatvorima -I videli smo kako se na drumu. Ona lokva krvi bila je pokrivena peskom. uglavnom mojih saboraca. iz koga se još cedila krv.. pun zarobljenika. ali imenima. Prva grupa u kojoj su bili samo četnici. po lapavici i mraku. . roditeljima u selo Suboticu. već negde objavljenima.nisu se ni osvrnuli na žrtvu. niti bodljikave žice. Đura Trajanović.Ukopaj ga! . Stojačne iz Busura. Koliko ih je tada pobijeno. odakle su izvodili jednog po jednog na saslušanje. Zaključili smo. Stojiću. moju naredbu: ili ćeš ga zakopati ili ćemo mi zakopati i tebe i njega zajedno! Gledaj ovamo: sada je jutro. ako u podne ovde nađemo ovu mrcinu. ne sluteći da će time izazvati bes „oslobodilaca“ koji su se odmah latili oružja. pred Stojićevim voćnjakom. Svakog dana u sumrak ili noću. Odveli su me u sreski zatvor. Mali Stojići su briznuli u plač jer su dobro razumeli poruku: Ili ga ukopaj ili ćemo mi tebe ukopati zajedno s njim! Ispred podne nije bilo ni leša. .rekao je mirnim glasom Rade Stojić. Vezali su nas žicom i tako vukli kroz grad.Rumunije. vlast je betonirala celu površinu brda. nekad u gaćama i košulji. Odveli su nas do podruma kuće nekog meštanina. Nije ni pogledao leš na bodljikavoj žici.ovde je možda neko potajno zapalio sveću. Vezivali su ih u kolonu. ali ih je strah zaustavljao u želji da održe parastos: mogli bi okončati život u tim rovovima. do poslednjeg trenutka je uzvikivala: „Živeo kralj!“. -Ubrzo je ustoličena nova. „Živeo Draža“. Pitao sam se: ima li koga? Da li je bio četnik ili četnički jatak? Hoće li iko ikada saznati da je ovo brdo pretvoreno u masovnu grobnicu? U bezimeno groblje? Na grobljima se održavaju pomeni i pale voštanice za pokoj duša umrlih . niti na nas prestrašene ovim prizorom.

spisak imena pobijenih građana. Engleska ambasada u Beogradu najavila je posetu svojih stručnjaka Užicu i rezervisala smeštaj u hotelu „Palas“.Cole Popović. stradao u Rumuniji. pa su njihova deca bila prinuđena da u pekarama kradu hleb. ponešto na nemačkom.žrtve će biti otkopane. pre nego što su dojurili nemački vojnici. u to vreme dečak. Još neki događaji vezani su za ovo naselje. Božjom voljom će sve biti otkriveno . mi krademo hleb!“ Srećom po decu. Treba im podići i beleg od čije su ruke stradali. izdvojio se avion oko koga su sevale varnice i iz čijeg repa kuljao dim. ali se od Boga ništa ne može sakriti.. valjalo bi pozvati potomke ubica i potomke ubijenih da se zakunu da nikad više neće dići ruku jedni na druge. Znali smo. da obrukate! Decu ili državu? Jadna je država u kojoj deca kradu hleb! . budale. francuskom. spisak građana kojima je oduzeto pravo na bonove za ishranu. a on im odbrusio da koga ćete vi. A imali smo šta da im kažemo i da im pokažemo: nove i stare grobnice njihovih žrtava. Ovu epizodu o krađi hleba potresno je opisao naš drug Firga na francuskom jeziku onako kako se stvarno dogodila: nekoliko maloletnih dečaka iz nacionalnih kuća bilo je otkriveno u kraći . Nije se znalo da li je pilot u životu. kako se kasnije saznalo. okićen cvećem. Po svršetku rata Englezi su tragali za svojim žrtvama. Avion je leteo sve niže i niže da bi se srušio u šumarku kuće Popovića. Tek tada. privlačio je opštu pažnju..otkrili su ih agenti OZNA koji su stajali u desnom redu za hleb i motrili okolo. Imali su u evidenciji još nekoliko dece koja su krala hleb. policija je rekla Krcunu šta namerava. Iza ove poruke stajala je neobična priča: u jesen 1944. Samo tamo može doći do pomirenja. doduše. pa su posećivali mesta za koja su znali da u njima počivaju njihovi vojnici. kao portir radio je dobar prijatelj našeg Dragan Mandića. iz eskadrile aviona.učestvovao je u kopanju groba ukraj puta i sahrani ovog engleskog pilota koji je. Na drvenom krstu ćirilicom je bila ispisana poruka: „Neznanom savezničkom pilotu devojke iz Užica“.. Svima je bilo jasno da je avion pogođen i da neće stići do baze. pa i ruskom i dogovarali se na kom jeziku bi bilo najbolje da im doturimo naš izveštaj o krvavoj vladavini bezbožnika. lobanje i kosti oprane i pohranjene u kriptama naših novih hramova. godine. pa smo se našli na muci jer niko od nas nije znao ni da bekne na engleskom jeziku. po oznakama engleskim. a ne guranjem zločina u zaborav.. Ukućani i njihovi susedi uspeli su da iz zapaljenog aviona izvuku mrtvog pilota i da ga sakriju u plastu sena. kad se zločini obelodane. Čvrsto smo rešili da ostvarimo kontakt sa engleskom delegacijom. Žrtve nisu zaboravljene Stojan . Jedan grob pored puta za Jelovu goru. pa su skrojili plan kako da ih obrukaju: provešće ih glavnom ulicom tako što će im oko vrata vezati vekne hleba i napisati: „Mi smo lopovi.Može se ponešto sakriti od ljudi. U tom hotelu. bio je svedok ovog događaja . kada je svoj smrtonosni tovar bombi izručio na neko naftno postrojenje.

Spuštaju me na pod. Petronije je optužen kao zakleti neprijatelj komunističke vladavine iako je tada bio tek na pragu punoletstva. Pojavio se tek kad je engleska misija napustila grad. a ovaj će mu dati znak da li su gosti došli. Pisac Petronije Stojanović Zorkin. jedan od one trojice radnika.. A zatvori nisu bili samo oni registrovani. godine. okrenute naopačke. Primetili smo da hramlje na jednu nogu. Velja naređuje da donesu balon i da cev prljavog metalnog levka gura u moja usta. Zatim me Velja.svaki zatvor u nesrećnoj Srbiji i svaka OZNA imala je bar po jednog takvog „skakača“. Sledi skidanje obuće i udaranje mokrim konopcem po tabanima. puna ljudskog i životinjskog izmeta. prepoznali smo šefa sreske OZNA Sretenovića. Vezao bi žrtvi ruke i noge. U OZNA se tada nije oskudevalo: bila je gradska. postavlja na dve stolice. mrzim vas. Bilo je dogovoreno da neko od naših u popodnevnim satima prođe pored portira. Kad je prišao blizu. u portiru za pultom prepoznao je oficira OZNA. ali je i on prepoznao nas: oslovio nas je. okružna. Od našeg portira nije bilo ni traga ni glasa. opisuje jednog takvog zločinca. u niškom zatvoru 1949. prezirem . Naša dečačka naivnost bila je beskrajna: videli smo trojicu radnika u nekim plavičastim mantilima koji su se vrzmali oko groba. a zatim rekao: -Kuda je to pošla banda? Hoćete funte. „Prvo idu kovačke lisice na ruke zabačene na leđa. pa oblasna. oborio je na pod i u čizmama skakao po kičmi i rebrima.Sve je pod kontrolom OZNA Sve što smo pripremili trebalo je da predamo engleskoj delegaciji u neposrednom kontaktu ili preko portira ako mu se ukaže zgodna prilika. poznati svaka kuća koja je imala podrum i rešetke bila je pretvorena u zatvor. Kad je naš drugar poslednji put ušao u hotel. s budakom na ramenu krenuo je prema nama. Slana voda? Rakija? Ne! To je voda iz kanalizacije. Igraju kozaračko kolo Podsetnik: Nije „Ćopo“ u ovom izboru mučenja bio jedini . Prepoznali smo zloglasnog Sretenovića. uz pomoć svog kolege iznuđivača priznanja. opštinska. sreska. Nismo iz ovog događaja izvukli pouku nego smo se sutradan zaputili prema grobu s namerom da tu sačekamo englesku misiju. po prezimenima. koga je grad znao kao „Ćopa“. Čulo se klokotanje tečnosti koja je napuštala utrobu balona. Posle dolazi ono najgore. autor mnoštva potresnih knjiga. uz psovku. što žrtvu izluđuje.. To je čuveni Veljin metod iznuđivanja priznanja. I da joj ponudimo svoje usluge: mi ćemo iz poštovanja prema saveznicima besplatno otkopati zemne ostatke poginulog pilota i pomoći u drugim poslovima. Kad smo bili na tridesetak metara od groba. peti put. a? Hoćete vezu sa Englezima? Brišite dok vam nisam polomio kičmu! „Ćopo“ je bio poznat po lomljenju rebara i kičme. A kud će veće priznanje od ovog koje im u lice govorim: jeste. po imenu Velja.

da li je bio dražićevac. Knežević je negativno odgovorio na prva dva. ako lažeš. Voda mi razdire stomak i smanjuje disanje.. lično ću te ubiti!“ . kažu.. Nešto kasnije. pobegao iz Beograda. vi ne zaslužujete da živite. Ubrzo nam je stražar naredio da se skinemo. tek. Minuti su me delili od smrti. vratim tu sliku i osetim bol. Profesor uživa u mučenju . vi ste ništaci. hranu. Brozov general. ustaškog majora o kome je brinuo Major Vitomir Vetković. Da li po običaju. gušili smo se. već naši Srbi!“ Narod je nagrnuo na vagone. „Odmah ga vratite!“ Teško je opisati olakšanja koje sam osetio. Profesor uživa u mučenju žrtava Srećko Manola. „Ko je ovoga odredi za likvidaciju“. U maju 1945. Kreću se u krug. Ličanin. Na to je Cvetković rekao: „Proveriću. odveden sam u Borski rudnik na prisilni rad. dok se voda u mlazevima vraćala iz mojih usta i razlivala po podu. priznaj! Onda se naizmenično Velja i njegov ortak u zlu penju na moj stomak i gaze me. da li je bio nedićevac. da ga je Specijalna policija držala u zatvoru u Đušinoj ulici i da je kad se nekako izbavio. Spasao ga je general Dušan Hristić. po rebrima. Na stanici u Paraćinu otvoriše se vrata i stražar reče da jedan izađe i za sve uzme vodu. kada su ih pohvatali vratili su ih u robijašnicu. kad dodirnem čvorove na stomaku. Vojni javni tužilac bio je nezadovoljan . vi ste nitkovi.. igraju. Javio se Slavko Teokarević. posle toliko decenija. ali ne u Zabelu. gaze po stomaku.Iz Zabele. a pozitivno na treće. Znali smo šta to znači: vode nas na gubilište! Onako vezani teturali smo se po mraku i zimi. ovo nisu ustaše. gaze.duvan. koji je bio siguran da mladi Knežević nije počinio nikakvo zlodelo. Na našem vagonu je krupnim slovima pisalo: Ustaše. gde sam započeo robijanje. za ubijanje čestitih ljudi i za otimačinu imovine. Narod ga je prepoznao i počeo da viče: „LJudi. lišeni vode i hrane. Uz put smo sreli kolonu vojnika na čijem je čelu bio major Cvetković. A oni gaze. već u Sremsku Mitrovicu.vas..tražio je smrtnu kaznu. igraju kozaračko kolo. vi znate samo za mučenje. uperio je baterijsku lampu i u mnoštvu prepoznao moje lice. I danas. zagrmeo je na stražare. uzvratio je istini tom pričom da je zbog druženja s komunistima u Beogradu bio uhapšen. ili sasvim slučajno. . ugledni industrijalac koga je znao celi Paraćin. Gušim se. Strpali su nas po pedeset u vagon. godine Gojko Knežević je zbog pripadništva Ravnogorskom pokretu osuđen na 15 godina robije. koji je saslušavao Kneževića. tu toj nesvestici koja me obuzima čujem Veljin glas: Priznaj.Ponovo su me vezali i vratili u zatvor i to u sobu u kojoj su bili ljudi predvođeni za streljanje. po kičmi. Iscrpljeni glađu i teškim fizičkim radom ljudi su svakog dana umirali a neki su uspeli da pobegnu. I u tom gušenju. imao je na robiji brata. A na pitanje šta je učinio za današnjicu. kozaračko kolo. tražio je da mu odgovori na tri pitanja: da li je bio ljotićevac. nudeći ono što mu se zateklo u rukama . boriću se protiv vas. vi ste zlotvori.

pred puščanim cevima. dospeo u zatvor. A kad se zaboravi. bila ispunjena mržnjom. ustaškog majora. za svaku sitnicu. Ovaj Čolaković je iz dna duše mrzeo sveštenike. Najistaknutiji ljudi iz Ravnogorskog pokreta bili su u strogoj izolaciji. kao pripadnik Ravnogorskog pokreta. a manje neću!“ S vremena na vreme posećivali su nas razni funkcioneri:Penezić. imao je na robiji brata. Sve je bilo smišljeno da nas unište. Ranković. zlo se vraća. Iskopala sebi grob Podsetnik: Ja sam ona nesrećna majka i još nesrećnija supruga koja je iskopala sebi grob i klecala. a kad je potom. Evo šta o tome priča Knežević: . vidi se iz svedočenja Gojka Kneževića: . dečjeg vriska i neizmerne majčine radosti. Vojin Andrić. pukovnici Sabljak. Đura Đurović. Stražar koji je otvarao ćelije. Manola. nas . činio je sve da ga zaštiti. evo. svoju raku. Zatvorenike je kažnjavao betonskom samicom. profesor iz Aranđelovca. Kosta Kumandu. kasniji upravnik ove robijašnice nije bio bolji. ali su po Penezićem naređenju izvođeni na rad. Lako je. Hebrang. Sveštenik i Brozov ministar Vlada Zečević imao je brata Marka na robiji. dok sam zamahivala krampom. Mesić. Hrama bez zaprške. očekujući da meci pokose i mene i dete koje sam u utrobi nosila. spremna na nasilnu smrt. Proturena je vest da vlada tifus. a zlo s kojim ću se suočiti nosili su ljudi s „titovkama“ na glavi. onda.“ Prema Hrvatima se drugačije postupalo.Određeni su da čiste kanalizaciju. umesto dobrote. budući da je bio ravnogorac. osećala sam kako se moje čedo u utrobi pokreće. bez posete i paketa. što se ubrzo i desilo. od nacista nije bilo ni traga. Jedino mi je bilo žao deteta. Ni Dušan Milenković. umesto života. nije spasavao. đakon Gavrilo iz Dečana. Otišli su general Simaković. bila bliža od tiranije kroz koju sam prolazila. Naprotiv ispoljavali su prezir i mržnju prema svojim bliskim rođacima. U tim časovima očajanja. Mihailo Mandić.Srećko Manola. I šta sada? Možda će se neko upitati. I. Moša Pijade. Jedan seljak iz okoline Gornjeg Milanovca skrivao je za vreme rata Miloša Minića. Čolaković nas je zvao zločincima i govorio kako smo tu „da bi nam prebrojali rebra. Rat je već uveliko bio i za nas. satima. Tražili su da budu prebačeni u Hrvatsku. kako nam rodbina ne bi donosila pakete. vikao je: „Govnari. Znala sam da bi kroz dve nedelje trebalo da dođe na svet. Režim je bio surov što se odslikavalo i kroz mržnju ovog čoveka prema nama.Tihomir Mitrović. uz obaveznu rečenicu: „Više ne mogu po zakonu. Andrija Hebrang je obilazio redom sve osuđene ustaše i činio sve što je mogao da ih spase. I Petar Stambolić nije spasavao svoje rođake . Minić je bio gluv za njegove vapaje da mu pomogne. napolje!“ U toj grupi „govnara“ bili su doktori nauka: Stevan Moljević.Posebno pamtim period kada je upravnik robijašnice bio Žiža Petrović. banski savetnik Dragoslav Kuzmanović. Brozov general. Milan Bogdanović. geršla. Jakovljević iz Jagodine. tvrde kao kamen.robijaše. nekoliko uvelih listova kupusa. Dušan Letić. kopala raku. 150 grama proje na dan. Dugo sam. koja mi je. Ništa! Samo da se ne zaboravi. a kamoli tuče i uskrati im hranu. niko nije smeo ni da ih dirne. a njih je u svakoj sobi bilo po desetak. šta su radili. čija su srca. Čolaković. umesto rođenja. zamisliti kako su tek nas mrzeli koji im nismo nikakav rod. Šulc. sasvim izvesno.Cana Babović. ali ga. ni Voja Lukić. preplašena i sluđena. pokazuje vreme u kome živimo. Lazar Marković. Pamtim neka imena: prota Sava Banković.

I to brzo. kako da te reći prevalim preko usana? Zar da izdam muža? Kako da živim s večitom sramotom? Da slušam onaj tihi. govore da im se rugam. ali sam jasno videla nameru ovih zlikovaca da ih ubiju. Rekoše mi da stanem na ivicu rake ja ispunjavam njihova naređenja. pekli strujom. kažem. ali . braće Tasić. Milana i Radenku. Tu nastavljaju da me isleđuju. Pa. Planuše puške i pištolji. Velimira Zarića. Kažem. Svakim zamahom krampa. pitaju me. koja nikome ni je ništa skrivila. nema više batina. ako Bog tako rekao. Pristajem na sve. Tragaju i za njegovim bratom Aleksom. Znala sam da nikoga nisu ubili. Nema jaruge. ne zamore previše. A mene dovedoše u selo Kačer.. ostala je samo smrt.dvoje. Nije živeo ni mesec dana. Otuda svake večeri smrtonosni rafali . nema ni mržnje. Broz bacio ugarak da izgori Srbija Radenka Stojanović svedoči kako se kandilo u kući Krcunove majke Dade nikad nije gasilo U selu Kačer uvedoše me u kuću Svetozara Gardića. ja pokleknuh. U zoru su me pustili. Nemaju više pitanja. Čujem da je neko zatvoren zbog Vuka Kalaitovića. ali su braća Stojanović stalno izmicali poterama. Sve mislim: dogodiće se nešto. lomili im rebra. Pipam se . Da se. ni vrata..kao da ih nožem ubodem u srce. dete se pokrene u stomaku. Kako ne znaš. ali razgovetni šapat za sobom: „Ona je izdala Milana. nema groblja na kojima nisu zakopane njihove žrtve. ali ima prezira i ima pitanja: kako je majkama kad čuju da su njihova dobra deca koju su one vaspitavale da se Boga boje postali duhovni bogati i ubice jurišajući u svojoj osionosti i na Boga? Slepilu njihovom ima li vidara? Za kim su to pošli? Šta znaju o svojim vođama? Na kome oni iskaljuju mržnju? Na nju. Smatraju to mojom drskošću. dobro. NJime ću kopati svoju raku.oko mene stoje moji dželati. dobru i plemenitu Srpkinju.. Čovek se pomiri sa smrću ako pomisli da je to Božja volja. tek ozidana. spasiće nas Bog. utrkivali se ko će da izmisli uspešniji način mučenja. Dadoše mi kramp. nema rova. Radenku. da me peče savest celog života. valjda. Možda bi me poštedeli tolikih patnji kad bih mogla da kažem: čovek koga tražite krije se u ovom bunkeru. ko zna čije je. neko zbog Božidara Bjelice. Koliko su ih već pobili. čekamo smrt. nije ostavio bez dece imaju sina Sretena. Odvedoše me u neki potok.. mislim.nigde krvi. blizu Mačkata i kuće moga muža Milana Stojanovića za kojim ovi zlotvori tragaju. Kad sam se osvestila . da budem saučesnik. Islednici se menjali na svaka dva-tri sata.u svojoj muci videla je mučeničku Srbiju koju su Josip Broz i njegovi najbliži saradnici osudili na smrt. po stoti put da nemam pojma gde se kriju moj muž i dever. Ni prozora. Bog Stojanoviće. čak i da sebe unizim samo da Milana ne odam. a onoga ko preživi čeka surova tamnica u kojoj će lagano umirati. Da ih ubiju uz moju pomoć. Srpka Medenice. da ih ponižavam. Kad im kažem da nemam pojma o mužu .. dete još nerođeno i ja.. kad nosiš njegovo dete. Posle dva nedelje rodila sam sina. sipali benzin u nos. Rat završen pre tri godine. Mnogo rana i ožiljaka Svaki ožiljak na telu i duši podseća Radenku na pakao kroz koji je prošla . Nije njegovo. Ne i ne. bez zastoja. I po zatvorima. gotovo beživotna.nestaju Srbi preko noći. neka me ubiju! Smrt mi je bliža od izdaje. Izgubila sam svest. Kopam raku i stvarno mislim da je to kraj. ona je izdala muža. U ovoj mučnoj ispovesti nema želje za osvetom prema njenim mučiteljima. čini mi se. Čovek se pomiri sa smrću Čim su me izvukli iz užičkog zatvora rekli su mi da će me ubiti. U to vreme bilo je dosta ljudi po šumama. Ali. od večite sramote. Mučili su ih.

osakati Brozova junačino. malju . njega što se moli Bogu. vidim. pas je najednom kočio i uvalio šape u Krcunov tanjir. onih koji kleče pred tobom spremni da ti poljube čizme. lopata. neki poneli alat kojim su ubijani: malj. iz njihovih očiju mogao si da pročitaš poruku: pucaj. Kasno za Srbiju i kasno za tebe. zar nisi video da ne gori drugi krajevi.. njega što ište Božju pravdu. pozvao je na intimnu večeru ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodana Penezića Krcuna. Sve bi možda proteklo u pomirenju i međusobnom uvažavanju da se nije pojavio Brozov pas.voliš. Ti si bio gospodar života i gospodar smrti. Dadu su svi poštovali i voleli. ubij. Kasno si shvatio das je Broz bacio ugarak da izgori Srbija. kad god je mogla. Znao je kakva si zla počinio Srbima. Nisi znao za Brozov plan da se minira đerdapska klisura i da vode Dunava poplave Srbiju. sve zapovesti izvršavaš. neki su te gledali s prezirom. konopac.Posle si shvatio . Ništa te tako ne smiruje kao smrt onih na koje si ti nanišanio.koja je. njega ubij. one koji od tebe očekuju milost. vidiš da ne ide tvojim putem.. Kasno si shvatio da si u službi satane. da ruke svoje čuva u čistoti. Stari. a ne.saletali te. poslednji put da ti bude da mi udariš psa!“ I Krcun je skočio i doslovno rekao: „A tebi poslednji put da bude da srpskog ministra zoveš na večeru s psom!“ . a njega. oteo se od plemenite majke. ali ti im ne daš. volim ja tebe. koji se nadaju da nećeš učiniti da njihovo petoro ili šestoro dece postanu sirotani. zgazi.. mrtvi. pa da ti je i brat rođeni. Broz je video da su vaši odnosi zauvek poremećeni i da je bezmalo pitanje časa ko će koga. za Boga miloga zar nisi video da nemački okupatori streljaju sto Srba za jednu mrtvu nemačku glavu . A šta se stvarno dogodilo? Novi gospodar kraljevog dvora na Dedinju. Broz je tada skočio i rekao: „Krcune. ej. ne daš im da te liše tog zadovoljstva. gori samo Srbija. satanu. dobro će te Broz nagraditi: daće ti da budeš ministar. ne vidi nikoga osim satane. znam da se kandilo u njenoj kući nije gasilo i znam da je sina majčinskim mlekom zaklinjala da ne bude surov prema ljudima. eto Srba. tvojih slugu. To su tvoje žrtve i žrtve tvojih saradnika. možeš da biraš položaj. vidiš da se moli Bogu. Krcun ga je blago odgurnuo i pas se udaljio. Krcunova majka... od Boga. da ne proliva ljudski krv. ali kasno. bez očevog zagrljaja i bez očevog hleba.. Krcun ga je tako snažno tresnuo po njušci da je pas zacvileo. kramp. ili sto Hrvata. Zakasnela pitanja za Krcuna Radenkinu priču preuzima njen muž Milan: . boljeg i poslušnijeg satana nema. pa se iskreno bojao za sebe. tako su je iz milošte zvali. da nestane u plamenu.. izrešetanih grudi. ne oklevaj. bila pobožna i plemenita. sina... šta čekaš. ustajali iz nevidljivih grobova presečenog vrata. iskolačenih očiju. Znam da je Dada. Vrzmajući se i oko Krcunovih nogu. oteo ga satana. Šta ti bi da svom vođi i učitelju kažeš u Ivanjici: Znaš. osakati.. ali bih te više voleo da si Srbin! Znaš li da si time počeo da ispisuješ prve rečenice smrtne presude? Broz je to shvatio kao opomenu. recimo. puški. tvojih poslušnika. U čija leđa? Je li ti palo na pamet da se upitaš zašto. učinila neku dobrotu. njega. A satana naređuje: Ubij.. recimo.dakle. 100 Jugoslovena. a satana ima još jedno ime: Broz. ili zašto Dalmacija nije pokrajina? Saznao si. u snu. zar nisi video da gori tvoja Srbija. kundak. Josip Broz. mogli bi to i drugi da rade. metalna šipka.. ali je brzo šapama stavio „potpis“ na Krcunov tanjir. nesrećniče. nož... sekira. naravno. Oteo se sin. Brz si na pištolju. da ubijaš. Jesi li se možda upitao otkuda Srbiji dve pokrajine: Vojvodina i Kosovo i Metohija? Dva noža u kanijama koje će biti izvučena onog časa kad se da signal da budu zabodena u leđa. postao satanin sluga. E.. Nisu te svi gledali bolećivo. čoveče. predsednik vlade. ubij otpadnike od vere i nacije. Ti si najverniji satanin sin. Lika nije pokrajina. sve. Kada je došlo do onog opasnog dijaloga. da udaviš svojim rukama. smrskane lobanje. možeš da hapsiš. To ga je uznemirilo i počeo je da kuje planove kako da te se oslobodi. njega što ne priznaje mene.

razume se. da rade i da primaju plate? Ne mogu. Posle je Ozna dojavila da se Bogoljub. nisu te žrtve samo tvoje. Te masovne grobnice narod je nazvao tvojim zadužbinama. Na jednom od prvih posleratnih skupova na Kadinjači neko je glasno primetio da vinovnici pogibije boraca na Kadinjači nisu kažnjeni. i da se malo pripitomio i shvatio realnost. uvećavala se i griža savesti! Uviđao je svoje zablude. odstupnicu vrhovnog štaba i Josipa Broza? Nisu Nemci samo iz pravca Kadinjače ušli u nebranjeni grad . Gojko Blagojević. Ne treba grešiti dušu: to su i Stambolićeve zadužbine. kako će se nešto kasnije saznati.. Krcune. Udarila neka želja u Blagojeviće da se sami vešaju. a nije bio ni . Tako se širila sumnja na Blagojeviće koji su. štiteći. U poslednje vreme sveštenici iz Užica služe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. mučenik i zarobljenik tih stravičnih zabluda ostao u životu.mada je Đilas. gde je bio zaposlen. Sam je govorio da je celim svojim bićem u krvi srpskog naroda. pobi Blagojeviće? Ko je sve zatirao tu čestitu kuću i na svirep način usmrtio tri muške glave? Ko ih lažno optuži da su Nemcima otkrili partizanski položaj na Kadinjači u novembru 1941. bio više zadužen za trezore Narodne banke: kako ih isprazniti. Čudio se narod: od tako plemenite majke . Ratka i Radomira.. suočio bi se s mnogim pitanjima. ali u prisustvu vlasti. po svršetku rata. više nego drugi. da se slobodno kreću i uživaju u slobodi. Šta je Broz smislio videlo se.priča o junačkim borbama i odbrani „užičke republike“ velika je laž. Ozna je smislila neuverljivu priču kako se Gojko obesio i kako ga je grizla savest zbog izdaje. Kad ste ono u novembru prve ratne godine bežali iz grada ostavili ste mnogo mrtvih. kao i njegov otac. obreo u bajinobaštanskom zatvoru. Lekara. Krcunova sestra se iskreno pokajala Penezićeva sestra Milena koju su zvali Pinja klečala je pred likom Bogorodice moleći za oproštaj Zlobnici i doušnici. Gojko je. Reči za opasnu optužnicu Da li je uvideo zablude . godine? Ko je našao „krivce“ za pogibiju stotinak boraca nevičnih oružju koji su bez ikakve potrebe izginuli. Ubili su te oni s kojima si zajedno ubijao druge. imao sinove Bogoljuba.To je bio kraj .ostala je tajna koju je on odneo u grob. junak sa Solunskog fronta.. podgrevali su priču o „izdaji“ Blagojevića. ali ništa nije činio da iz njih izađe. Ali za čuđenje je kako nijedan parastos nije održan na brdu Pora. nosilac šest visokih odlikovanja i Albanske spomenice. prema lažnoj verziji. nije ni bilo. Mogu li sinovi „izdajnika“ da budu na slobodi. pa je potpuno svejedno pod čijim su simbolima ginuli.Broz je smišljao kako da ga se zauvek oslobodi. posle nekog vremena. Šta je Krcun smišljao . obesio. pa se domaćin kuće. i Dedijerove i Đilasove . koji su dobrovoljno služili režimu.sva njihova imovina nestajala je u plamenu. Tu je narod pogrešio.. Ko. To kaže Ozna. ali neko pre toga kaže Ozni.ubica. stradali od Nemaca . Bogoljub se obesio na planini Tari. izneli u mrtvačkom sanduku. gde ispod betonske ploče leže kosti i lobanje žrtava komunističke tiranije.Ubiše te tvoji. Ubiše te oni kojima si najviše služio. Od moliteljke pred Bogom bezbožnik. Otuda su ga. međutim. Na Kadinjači je bila prva masovna pogibija Srba . dabome da ne mogu.neki će to shvatiti mnogo godina kasnije. Da li se kajao? Što su ga godine više pritiskale. Da je.

ostao je u životu najmlađi sin Radomir .bila je. hapsili. nije niko. sveštenik u Mokroj Gori i najmlađi Radomir. Ratko služio Bogu i rodu krštavao.pa šta! Opljačkali . lekara nije bilo. krišom. ali istrčavaju pitanja: . Otuda je izašla zahvaljujući dobrom vladanju i ljudima iz grada koji su pronalazili načine da je vrate kući. kao otac i brat. a neko pre toga rekao Ozni. u logoru na Banjici. nosila je. malo je ko javno zaplakao .gonili su ga. Moglo bi se i dalje o Blagojevićima. pa i oni . možda sinovi Blagojevićevih ubica. .pa šta! Utamničili . Kako bi bilo da se i on. Dešavalo se i to. ne posustaje. Drugim rečima. a sahranjivao javno. mada te nisu svi žalili. ali ga je Bog sačuvao da bi danas. I Radomira progonili Istrage nije ni bilo. posle toliko decenija. povremeno i kožni mantil i bila strah i trepet kao Krcunova sestra. Bila je i ona oficir. javno. Išao pešice i na konju kuće domaćina razbacane po Mokroj Gori. Blagojevići su stradali potpuno nevini i za njihovu groznu smrt neko mora biti odgovoran bez obzira na minulo vreme . rekao „uh. nesumnjivo da porodica Blagojević nije imala nikakav kontakt sa nemačkim oružanim snagama i da ne može biti ni govora o nekakvoj izdaji. a bila je.Kad su te ubili. Izgleda da je tvoja sestra Milena.komunistički: ustanovili su.pa šta! . Pobili . tako i venčavao.Ozna je konstatovala da je Bogoljub Blagojević lišio sebe života tako što se obesio o gredu na tavanu. Neumorna je Ozna. ne gledajući u sat. žaleći iskreno čoveka koji im je. tvoj grad je bio u šoku. mogao da svedoči. ali samo u nesrećnoj zemlji Srbiji! Grad je bio u šoku A Milan Stojanović bi da se još malo bavi Krcunom: . Neće se pop Ratko obesiti. O grobovima njihovih očeva i braće.narod se krišom krstio i molio Bogu da zaustavi ovo zatiranje čestite kuće Blagojevića. Odmah posle nesreće kružila je ova dosetka: kad su Josipa Broza obavestili da si poginuo.to ne bi bilo u duhu naše pravoslavne vere. provocirali. siguran sam i u sabirnom centru za prevaspitavanje omladine u Smederevskoj Palanci. on je. Milena je prošla kroz iskušenja . spremni da svojim očevima oproste ove zločine? . može biti.Može. biti kamenovan. preostala još dva Gojkova sina: Ratko. Pre toga će. ni tajno . postavljali mu razne zamke. Grad je pričao da im nije uzvratila dobrotom kad su se oni našli u nevolji pod komunističkom vlašću. majku mu božju zar je već dvanaest sati!“ Možda je Pinja tada shvatila da je Bog morao da zaustavi tu surovu ruku. ako se ne varam. Neki su se preko ulice pozdravljali rečima „ima Boga!“ Neki su i plakali.Gura li i ova vlast Blagojeviće u zaborav? -Da li su današnje demokrate. Pevao.Može li: nikom ništa?! . nego će pasti s konja i smrtno se povrediti. obesi? Ne bi imalo smisla.pa šta! Osakatili .potreban . prema planu Ozne. učinio neku dobrotu. uvek spremnu da se sruči na nekog mučenika.zločini ne zastarevaju. Istinu su osvedočili i istoričari.Nude li to ubice pomirenje svojim žrtvama dok ćute o njihovim tajanstvenim grobovima. koju su zvali Pinja. uglavnom. naslutila da je ta saobraćajna nesreća bila naručena. za popom Ratkom osim ostatka porodice. To rekla Ozna. O masovnim grobnicama. znam. otvoreno.

koji je bio blagodaran Draži. u lov na gradske dečake koji su menjali parole po okolnim brdima . nema šta. kako je govorila. pucate na Nemce. Ako je nekoga uvredila ili mu nanela neko zlo molila je za oproštaj.svetla su se pogasila kad su umukli rafali Kad se publika. Kasnije. Umrla je klečeći na kolenima pred ikonom Presvete Bogorodice moleći za oproštaj grehova. ti je rušiš. kad je to donosilo razna priznanja i privilegije. Neko vreme. smislio to lukavstvo: „borba“ protiv Nemaca. a onda dođe velika nemačka sila i ubije 100 Srba! Ko je. mi smo vršnjaci. Slika izrešetanog generala neće se naći u domaćoj štampi. ja za Dražom. Posle su nam se putevi načisto razišli: ti ode za Brozom. Ti si bio komandant te bezumne parade. pitao bih te ko ubi dvojicu srpskih đenerala? Ko usmrti đenerala Mihailovića i đenerala Nedića? Je li istina da je đeneral Draža pogubljen na Dedinju. posle tvoje smrti.umesto Brozu klicalo se kralju i Draži. ja u Trgovačku akademiju. jednog ubijete. general Nikola LJubičić. pitam te. čak i Blagojeviće. Nisi ti voleo Srbiju bez Srba. Broz caruje u kraljevom dvoru Tako je to kad se neko pročuje kao . tužioci i sudije. bio jako osvetljen .pilota Ričarda Felmana. ali će se naći u američkoj obaveštajnoj službi i među američkim pilotima koje je spasavala Dražina vojska. Išla je. a u toj „borbi“ izginuše Srbi! Lepa podvala.Sećaš li se ti mene. Krcune? Pa. i ti. kažu. U „publici“ su bili Miloš Minić. Svi su gledali u tebe . voleo Srbiju. samo me čudi kako to tebi nije smetalo. Klonula je posle bratovljeve smrti i ubrzo potom okrenula se Bogu i utonula u molitve. Vi se prikradate nekom gušće naseljenom srpskom naselju odakle. na agronomiju. Ti ode na studije.Imala je običaj da se kroz grad prošeta stojeći na otvorenom automobilu i u kožnom mantilu kao znak da i ona pripada Ozni. Slika izrešetanog đenerala stigla je i do majora . mi branimo sela i porodice. Ja branim državu. On je umnožavao te slike. ubica se hvalio brojem svojih žrtava. Pričalo se da je kraljev dvor. Pripisali su ti i ubistvo predsednika opštine Andrije Mirkovića. zločini su se prebacivali na druge. u kome je novi gospodar bio Broz. tebi koji si. delio ih prijateljima i Dražinim saborcima uz objašnjenje da je snimak plaćen suvim zlatom. a ja znam da nemaš veze s tim podmuklim zločinima. NJeno pokajanje bilo je iskreno.ubica. pristupili su drugom delu plana: da se dugačka i teška gvozdena šina čeličnim sajlama veže za mrtvog đenerala i potopi u . Draža Marković. iz zasede. veoma srećna i zadovoljna razišla. Pripisali su ti. a niko ne pominje onog Vidića koji nije mogao da se smiri dok nije obavešten da je Mirković usmrćen na svirep način. susretali. Krcune. blizu dvora Karađorđevića u kome je živeo i carevao Broz? To je bila šuma u blizini današnje Ortopedske klinike . viđali smo se. Krcune. a mesto pogubljenja osvetljeno reflektorima. Vi koristite nemačku okupaciju da izvršite državni udar i zavedete diktaturu. tvoji oznaši. . Petar Stambolić.stabla su posečena da bi imalo mesta za publiku. mnoga ubistva.tvoji Udbaši mogli su da snimaju veliki događaj: ubistvo đenerala Mihailovića. ako se ne varam. Da te „Brozovići“ nisu ubili. kad je naišlo vreme stida i straha od odgovornosti. pozdravljali.

mogu nemački vojnici. To što mogu. ali uz pomoć Srba.i streljaju. Da ne bi nekolicina novovaroških muslimana srpski komunisti bi to učinili. proslavili bi se. zar ste izgubili strah od Boga. a potom trk uz potok. čoveče. Možda je Kosa znala gde se sve kreće njen stric Vuk Kalajitović. Čkonjevići. u Ludbregu. nekog Ištvana Borotu i nekog Majera. ikada suočio sa zločinima vojnika među kojima je bio i Josip Broz Jesu li. kao u poverenju. hoće. u dimije i sa feredžom preko lica prebacili u Novu Varoš. ali zašto bi o tome obavestila one koji za njim tragaju da bi ga ubili? Ne samo njega. hoće da pomognu Ištvanu i Sulejmanu. Ne mogu oni da pobiju mnogo. što dalje od ovog „junačkog“ dela. A Srbi. ubijanjem žena i dece. i Sulejmana i Hasana . obaveštavala o poterama. pa njima je cilj zajednički: da bude što manje Srba Onda se neko iz ove grupice prišunja blizu nemačkog logora. Posle su tvoji oznaši. u Varaždinu okupirani od . ne pitaš što ovih napada na Nemce nema u Hrvatskoj. nije mogla da veruje da njen sin ubija i da uživa u tom ubijanju i satiranju Srba. rani drugog stražara. pitam te. Kalajitovići? Ko onako ojadi Kosu Kalajitović u mladalačkim godinama . kako da neće. jesu li oni u Zagrebu. i Borota i Majer i Ištvan i Sulejman mogu mnogo da pomognu. Posle se zna: Nemci opkole naselje. Majka i kćer su dugo skrivane u muslimanskim porodicama sve dok nisu prebačene u Sarajevo. ali Bog ih je uzeo pod svoje okrilje. onih Srba otuđenih od nacije i pravoslavne vere. kao i ranije. Slobodane. što će pobiti mnoge Srbe i opljačkati njihovo bogatstvo. oni otuđeni.njima se pružila prilika da ubijaju i pljačkaju Srbiju.objavili da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 Srba. odvoje tačno onoliko koliko su na plakatu najavili . Pušice. ali se u rukama Ištvana i Sulejmana zalepršaju crveni barjaci. Spasioci su u toku noći preobukli Vukovu porodicu u muslimansku odeću. po tvom naređenju u novovaroškim selima oko Zlatara pobijeni Šaponjići. ali kako da razumem tebe. Krcune. kako se ti nađe u toj družini? Jesi li i ti skovao neko bratstvo i jedinstvo sa ubicama tvog naroda? Jesu li to Sulejman i Ištvan došli u Srbiju da je usreće tako što će je smanjiti.držali ste je i mučili u devet zatvora. pričali neke druge verzije da bi zavarali trag. Ma nikako da te pitam otkuda vam ta želja da ubijate i da leševe tajno ukopavate? Otuda ta želja da rodbina. Nemci su obelodanili na plakatama . pokupe Srbe. A ti. sad. Na 150 srpskih kuća zavijore se crni barjaci. Ćirovići. Murata i Hinka.Savu na Adi Ciganliji. sinu one molitvene majke Vide koja se iskreno obraćala Gospodu moleći za spasenje svake duše i koja. sinovi i kćeri ubijenih ne znaju gde su njihovi očevi sahranjeni? Zar vas je toliko mržnja oslepela. Zločini u Mačvi i Podrinju Jesi li se.sto za ubijenog i pedeset za ranjenog nemačkog vojnika . otkuda ta svirepost u tebi. ubije nemačkog stražara. Kurčubići. ali znaju ko može. E. ako je čak i čula. lomili kičmu i rebra da bi u tim paklenim mukama otkrila tajno boravište majora Vuka Kalajitovića. Topovići. možda ga je i hranila. Krcune. a može okupator. Razumem ja. hteli su da ubiju i njegovu suprugu Nadu i maloletnu kćerku Branku.

počinila najveće zločine u Mačvi i Podrinju: njeni vojnici prikivali su srpsku decu bajonetima za vrata. Krcune. da to sakrije. NJega. regimenta. naređuje da se odmazda izvrši u najvećem gradu Šumadije. kuda se kretala grupa nemačkih medicinara koju je Hitler poslao u Srbiju da se pridruži nemačkim vojnim bolnicama. Svakako se. i kako je došlo do toga. na prostoru između sela LJuljaci i Bare. Znaš. valja govoriti istinu. zasipaju ih cvećem i dobrodošlicom. ubijali bez milosti njihove očeve i dedove. Mrtve su noževima tako izmasakrirali da su oni koji su taj prizor videli gubili svest i padali pored leševa. Brozova 25. potpuno. Oslobađa ih . Nije Broz krio da je bio u 25. pa on je ovde ratovao pod komandom austrijskog generala Oskara Poćoreka. oslobađa Srbe. Krcune. poznata mu je i Mačva. zaudarao na beli luk i opanak. dakle. jer su se nadali da ćeš stalno odrađivati njihov zadatak na smanjenju broja živih Srba. Nemci su. možda Đilas. ali bi im smetalo da srpski narod sazna tu istinu! Jeste. rekao je on. ali su se ustručavali da ti to kažu. Onda su i Dedijer i njegovi junačni saborci pobegli. možda Čolaković.ovih istih Nemaca? Tamo ih dočekuju kao oslobodioce. Sve to pronađu na karti pa ga u čudu pitaju otkud on to zna. Ispostavilo se. od Srba koji su smrdeli na beli luk i stajsko đubrivo. tog surovog pokolja srpskih đaka i građana glavnog grada Šumadije. sećaš te srpske tragedije. ali sada.života! Još u prvoj godini rata. po običaju. honvedske divizije. znalo se da je ta 25. Od koga su ih oslobodili? Pa od srpske hegemonije. vođa Trećeg rajha. A istina je u onom strašnom događaju u Gruži. u kojoj je Broz bio niži starešina. Ko je ubio Kragujevac Vidiš. i Lešnica i mačvanski Prnjavor i Loznica i Šabac Da bi svoje okruženje uverio da dobro pamti ovaj kraj rekao im je da na karti provere da li se ispod onog brda nalazi jedna kuća. Kako da ne zna. Tako je nastao crni . silovali srpske devojke u šabačkoj crkvi. Ni on. je li. I ti si im. a može biti i Božjom voljom. u ovom ratu pod nemačkom okupacijom. da Brozu nisu nepoznati ovi krajevi. ispod kuće bunar. regimenta Ako se ne varam. svakako. onda su mu neki rekli. Kad je naišla nemačka borbena jedinica prvo što je uradila bilo je zbrinjavanje ranjenika i fotografisanje masakriranih. zanemarujući onu nemačku naredbu o odmazdi. da više nikom ne priča jer ako Srbi saznaju da je protiv njih ratovao neće se dobro provesti. Slike su brzo stigle u Hitlerov štab. godine. Krcune. po uputstvu vrhovnog vođe. pokraj bunara kriva kruška. Slobodane. ti. Broza. Broz bio okupator u minulom ratu. NJima. a on. E. i Pocerina. jeste se borio protiv srpskih vojnika. tretirani kao oslobodioci. Ne samo Rađevina. niti oni oko njega. Tu grupu nemačkih lekara u zasedi je sačekala grupica partizana u kojoj su bili Vladimir Dedijer i neki Nedeljković i ubili 17 medicinara i 12 ranili. možda i nehotice. dakle. regimenti 42. najvišu cenu u krvi platio je Kragujevac. okružen nekolicinom svojih najodanijih sledbenika. nije to smetalo. na deveto brdo. oni sa srpskim imenom i prezimenom upozorili da nikom više ne priča da je bio okupator. nisi bio u Rađevini kad se tamo iznenada obreo i Josip Broz. u jesen 1941.

koliko se zna. kako su poniženi. Krcune. Šumadija je bila u crnim barjacima .kragujevački oktobar. obaveštajni oficir Kraljevine Srbije i borac sa Solunskog fronta nije mogao da otrpi uvredu koju je srpskom narodu usred Beograda naneo Ivan Pernar. bila nepotrebna srpskom narodu. pucali su podmuklo. Ko ubi pesnikovog sina Uzgred. Nemci su imali jednog mrtvog i jednog ranjenog. među njima i general Radivoje Jovanović Bradonja. mada se nije znalo da li će osveta biti izvedena u Milanovcu ili Kragujevcu. Trostruko uvećani broj žrtava komunističkog terora pripisan je nemačkom okupatoru. godine. uvećao bilans pobijenih Srba praveći od njih budale koje iz časa u čas uvećavaju svoju nevolju. razume se. da te pitam znaš li ko je ubio Punišu Račića i Mutimira Petkovića. godine pucao i u Narodnoj skupštini ubio neke hrvatske poslanike i. vođu Hrvatske seljačke stranke. bila nepotrebna bitka u kojoj je poginulo možda i dve stotine slabo naoružanih i nedovoljno obučenih srpskih boraca. Na ove reči Puniše Račića uzvratio je Pernar grubim rečima da je njemu dosta te priče o srpskim žrtvama i srpskoj prolivenoj krvi i da je spreman da suvim zlatom plati srpsku krv. Račić je bio osuđen na dugogodišnju robiju zato što je u junu 1928. da je bilo pravde i poštenja. pričali su i neki partizanski borci. Bitka je. I to je. koji nije hteo rat sa komunistima. Znalo se da će Srbi platiti najvišu cenu. Posle dolaska komunista na vlast ona brojka o žrtvama Nemaca stalno je uvećavana. Kako je ubijen kapetan Derok U čuvenog i opevanog tobdžiju. uzvraćajući Pernaru da krv prolivena za otadžbinu ne može ničim biti plaćena i pozivajući ga da se izvini. svakako nehotice. Za mrtvog sto a za ranjenog pedeset. sina pesnika Disa? Nestali su. zločin prema srpskom narodu. Dakle dve hiljade i tri stotine mrtvih Srba platilo je ovu avanturu. Puniša Račić. Broz je imao razloga da bude zadovoljan .ali biće još i crnih dana i crnih barjaka. Pričalo se da su neke srpske novine u Beogradu pisale da je u nekim gradovima Hrvatske proslavljeno ovo ubijanje. odmah po dolasku komunista na vlast. Krcune. Krcune. a oni su prolili more krvi za Srbiju i državnu zajednicu u kojoj mnogi nezasluženo uživaju. ranio Stjepana Radića. i da se građanski rat u Srbiji drukčije završio. ali je bila potrebna Josipu Brozu da bi on. Bila je skupštinska rasprava o tome kako su srpski invalidi zanemareni. Šta misliš.toliko Srba u jednom danu niko ne bi uspeo da pobije. to je tragični bilans stradanja Srba. uz zlurad osmeh. u leđa . kako od invalidnine ne mogu da se izdržavaju. kome bi se sudilo za ovaj zločin? Kome je palo na pamet da iz zasede puca u nenaoružane nemačke medicinare kad je cela Srbija bila oblepljena plakatima o odmazdi za svaku nemačku žrtvu. a pošto ratni zločini ne zastarevaju doći će dan kada će se za ovaj zločin suditi mrtvom Brozu i njegovoj partiji. Račić je ove reči shvatio kao najcrnju uvredu srpskog narodu. Ovo je. Ne znam da li će im se suditi i za pogibiju Srba na Kadinjači kod Užica u novembru 1941.

Podmuklo. da je izrazito inteligentan i pošten. To je onaj Dražin oficir koji nije bio spreman da puca u komuniste. onaj ubica iz Požege. da ne gađate direktno u njih. ne znajući ni ko je ubijeni. po selima ubijao najbolje srpske domaćine da bi optužba pala na Dražine vojnike. Ja vas zato molim. Kad su Nemci okupirali Jugoslaviju. Tako i onaj Vidan Mitić. istina. oni će pucati i u Pernara i u Račića. koja je takođe nosila kokarde. a niko od nagrađenih ne reče kako to slave oca kome su ubili sina. Krcune. Bez milosti. niti ko je ubica. da se pesnicima dodeljuju i nagrade. Neko od Brozovih saradnika ga je prepoznao i ubio nasred ulice. nestao je iz srpske prestonice Mutimir Petković. Znam. Derok.to je samo delimično tačno: nisi ubijao na podmukao način. pa sa svojom razbojničkom družinom. na to ih navodi Kominterna i njeno vođstvo. Ti znaš kako se Miloš Minić noću prerušavao u četnika. poručnik po činu i da je bio pravnik po struci.U Skupštini je sedela grupa Srba iz Crne Gore i očekivali rasplet: ako Račić ne dobije izvinjenje ili odustane. jer je to komunistički specijalitet . . Disova sudbina je poznata. pred svima. sin pesnika Vladislava Disa. Umesto izvinjenja. stavljao kokardu na šajkaču. Kad su sovjetski vojnici iza kojih su išli Brozovi sledbenici osvojili Beograd. Znaš li. govorio je svojim vojnicima da se nismo okupili da ubijamo komuniste. uzimao si pravdu u svoje ruke. koji se hvali da je ubio dve hiljade ljudi. ali su zato komunisti bili spremni da pucaju u njega i njegove saborce. u vreme kada su u čačanskom kraju trajale kakvetakve veze između četnika i partizana. napadaju i ubijaju. Hoće da kaže da je on samo izvršavao naređenja. organizuju prepade i zasede. Krcune. kad već neće da sarađuju s nama. Ubica Vidan Mićić Baš u to vreme. ubijao si otvoreno. Da surovo kazne sinove i unuke: da ne dođu na očev i dedin grob i ne upale voštanicu. Prolaznici su se razbežali. Pernar se tako grozno cerekao srpskim žrtvama i prolivenoj srpskoj krvi da Račić nije mogao da se savlada: izvukao je pištolj i gađao direktno Pernara. kaže da je slušao tvoja naređenja. ne zna. naravno. Mnogi svoje zločine danas pripisuju tebi. Kapetan Derok je ubijen početkom novembra 1941. To ste vi nazivali taktikom i lukavstvom. Za vreme nemačke okupacije nije pripadao nijednoj partiji i nijednoj oružanoj grupaciji. Krcune. koje bi svakako smirilo uznemirenost. ako se sukobimo s njima. Grob mu se. Kad je započeo građanski rat u Srbiji. Bilo je to vreme ubijanja u kome su nikle mnoge masovne grobnice. dakle. pa se tako i Puniša Račić našao na slobodi. Ubio je još dvojicu hrvatskih poslanika. sudbina njegovog sina nepoznata. godine. oslobodili su sve zatvorenike. Priča se da je bio Dražin oficir. ne skrivajući se. Kažu da si ubijao na svirep i podmukao način . Oni nas. i čudim se tome što znam da se godinama već slavi Disovo ime.da ubiju i sakriju mesto ukopa. Puniša Račić je. slobodno šetao Terazijama. ističući da su i oni u ovoj zemlji rođeni. a da je on bio vojnik partije. Mi samo treba da ih zaplašimo i razoružamo. kako je ubijen kapetan Jovan Derok. nije bio spreman da puca u komuniste.

najednom. ako ga domaćin ne ponudi. Najednom. Nikad u istoriji ovog naroda ničije kosti nisu dirane osim kostiju Svetog Save koje je silni Sinan Paša iz mileševske svetinje preneo na beogradski Vračar i tu zapalio. Podsećam te. pucajući mu u leđa. kao da je đavo ušao u njih . Tanaskoviću! Ti si kraljevski narednik. koji je umro i sahranjen u Splitu 1943. Na pitanje da li zna ko je mučki.ona je samo zavojevača sa pradedovskog ognjišta proterala. pa je. Kad su se komunisti posle tri godine vratili u Srbiju. Desetine hiljada mrtvih bez grobova. godine izvađene i bačene u more. Znao je on i vojvodu Vuka i majora Tankosića i vojvodu Birčanina i vojvodu Luneta iz Vrnjačke Banje i mnoge druge junake i borce koji su upadali u neoslobođene srpske krajeve i bili strah i trepet za okupatore. ubijen je i David Maksimović. međutim. blizu spomenika Tanasku Rajiću. da ga on nije ubio.čim su partizanske jedinice pri kraju rata ušle u ovaj kraj. da oskrnavi nečiju bogomolju ili nečije grobove i spomenike. Ultimatum Nemcima To da je Tanasković ubio Deroka prota je čuo od domaćina iz Konjevića Davida Maksimovića u čijoj je kući bio štab kapetana Deroka.Prota Novica Milićević ovako je ovom piscu svedočio o smrti i sahrani kapetana Deroka: Ja sam opojao i sahranio kapetana Deroka. Znam da je David rekao Tanaskoviću: „Sram te bilo. . starog četnika. nije silovala ničiju sestru. Partizani su ga ubili na kućnom pragu. Mrtav đeneral Nedić bez groba. Kad je srpska vojska posle 523 godine izbila na Kosovo i Metohiju nije ucvelila ničiju majku. Opojao sam ga u crkvi u Konjevićima. njegov grob je otkopan i njegove kosti izvađene i bačene neznano kuda. Krcune. ali se nisu međusobno tukli. zna ko su i kakvi su bili stari četnici. Možda su se oko nečega svađali. bio je ratnik. bio red da ga sahrane blizu tobdžije Tanaska Rajića. mislilo se. Mrtav vojvoda Birčanin bez groba. nikome ni na kraj pameti nije bilo da ucveli nečiju majku ni sestru. a sahranjen je u selu LJubiću. ni u grobu nije bilo mira . strava: mrtav čovek bez groba! Mrtav đeneral Draža bez groba. LJudi su se u to vreme slobodno upisivali u četnike i partizane. Mrtav kapetan Derok bez groba. ma čije bile. mada su ovi drugi bili malobrojni. I tvoj otac. bio je i na Solunskom frontu. Znao je tvoj otac i pravila njihovog ponašanja: u tuđim kućama.počeli su da se tuku i prolivaju krv. a ubijaš kraljevske oficire!“ Na to je Tanasković uzvratio da to nije istina. ne sme se ni hleb tražiti. Kapetanu Deroku. Kao Derokov ubica pominje se i neki Pečenjković iz Preljine. Kapetan Derok je bio artiljerac. Krcune. tobdžija. podoficir jugoslovenske vojske koji je prišao komunistima i postao komandir partizanske čete u čačanskom kraju. I sada. usmrtio kapetana Deroka. nije oskrnavila nijedno groblje . da su i kosti Ilije Trifunovića Birčanina. pred decom. Iz ove kuće je kapetan Derok poslao ultimatum Nemcima da mu bez borbe predaju Čačak. prota je ovako odgovorio: „Još tada sam čuo da ga je ubio Rako Tanasković.

Otkuda u vama ta želja, Krcune? Otkuda želja da grob ostane bez kandila, vez voštanice, bez cveća. Otkuda vam pravo da presuđujete, da budete gospodari života i smrti? Jeste li ikada pomislili da će se i vama suditi? Gde vam je strah od Boga? A to je ono što je najnužnije u svakom vremenu, u svakom čoveku: strah od Boga. Ko taj strah nosi, nosi uzdu na svojoj duši i stalno je na oprezu: čim pomisli da učini bio koju vrstu zla uzda se zategne i podseti na Boga i njegovu pravdu. Ako se u narodu pominjalo i sedmo koleno otuda se ne zna uvek čije grehove ispaštamo. Ako se, dakle, čovek seti Boga, odustaće od zle namere. I sad je lako objasniti zašto su komunisti počinili tolike zločine: pa nisu verovali u Boga i Božju pravdu. LJudska pravda ponekad može i da izostane, ali Božja nikada. Kad bi se ljudi zagledali u svoje tragove lako bi utvrdili čemu se mogu nadati. Najnasušnija čovekova potreba je da se nauči strahu od Gospoda Boga. Ti si, Krcune, je li, znao čemu se možeš nadati. Nisi ti, kao tvoja majka Vida, bio odan Gospodu Bogu, ali si negde u dnu duše verovao da nešto postoji, da neka sila upravlja ovim svetom. I zato nikad nisam poverovao u priču da si ti pucao u čelo Isusa Hrista Pantokratora u maloj crkvi Karađorđevića na Dedinju. Metak, istina, još stoji u čelu Svedržitelja neba i zemlje, ali se ne zna ko se tako „potpisao“. Bila je to zastrašujuća poruka: ko puca u Boga, čovek mu nije ništa! Pominjali su u to vreme još jedno ime „ubice“ Gospoda Boga: Brozov general Milan Žeželj. On je bio dvorski žandarm, a kada žandarm postane general on pomisli da je jači i veći od Boga. A možda je, bez ičijeg odobrenja, pucao neki nesrećnik iz ove 6. ličke da bi posvedočio prezir prema Gospodu i odanost svom samozvanom maršalu. Crkva je, dabome, opljačkana i oskrnavljena, kao što je to urađeno sa mnoštvom hramova u Srbiji i Crnoj Gori. Nalog iz Kominterne Ne mogu, Krcune, da poverujem ni da si bio u velikom prijateljstvu sa Georgi Dimitrovom, sekretarom zloglasne Kominterne, za koju i ti znaš da je razarala našu državu i govorila da komunizam u Srbiji ne može uspeti sve dok postoji pravoslavni srpski narod. Zato, smatralo se, u srpskom narodu najpre treba ubiti njegovu veru, lišiti ga straha od Boga. Dimitrov je, zar ne, bio u U žicu 1941. godine, za vreme takozvane sovjetske užičke republike. Došao i on da podari vatru, da plamen obuhvati Srbiju, da sinovi Srbije ginu u međusobnom obračunu i da srpske majke nose crne marame. Bili su komunisti mnogo zahvalni Dimitrovu pa su, kad su se dočepali vlasti, srpski Caribrod nazvali njegovim imenom. To ime i danas nosi.

Progutao ih mrak Odavno, Krcune, hoću nešto da te pitam: imaš li ti, očiju ti, ikakve veze sa ubistvima šefa železničke stanice u Užicu Badžovića i otpravnika vozova Todorovića? Ti si ih, je li, dobro poznavao, cenio njihov napor da onaj novinski papir stigne u partizansku štampariju. Sećaš se, to je bilo u jesen 1941. godine. U to vreme ti i tvoji drugari, i viši od tebe, bili ste gospodari grada. Na vagonu je bila oznaka Gestapoa i oznaka grada. Zbunili se Badžović

i Todorović, ne znaju šta je u plombiranom vagonu. Ne smeju da ga otvore dok ne pitaju partizansku komandu. I, bogami, uplašeni jesu, ali su i dovitljivi, pa pitaju komandu. A otuda, iz komande, neko javio: otvorite vagon, ako je u njemu novinski papir gledajte da ga dopremite do štamparije. Vidi, molim te, neko je znao da Gestapo šalje novinski papir partizanskoj komandi. Vagon je stigao iz pravca Čačka. I šta da urade Badžović i Todorović. Ništa drugo nego da postupe po naređenju. Uključe u ovaj posao i trećeg čoveka, njihovog kolegu Dobrosava Dobra Petrovića. NJima bilo zapoveđeno da papir prebace u štampariju i da o tome ćute.To je, dakle, bilo u jesen 1941. godine. Posle tri godine, kad su se komunisti vratili u grad, nekom je smetalo da postoji saznanje o onom nemačkom vagonu i onom novinskom papiru. Može neko pomisliti da je Broz bio saradnik Gestapoa, da su Nemci njemu, kao svom saradniku, poslali novinski papir za njihovu partijsku novinu. E, to ne bi bilo zgodno, mogla bi ta priča da se širi i da izazove svakojaka pitanja. Recimo: kako to da Gestapo šalje vagon papira u grad koji je pod komunističkom vlašću? I da ne bi bilo nedoumica i pretpostavki naravno i sumnji, užička Ozna po nečijem nalogu počne da se raspituje za ovaj događaj. I Ozna sve brzo dozna: Badžović i Todorović znaju sve. A to znači: videli su oznake Gestapoa, skinuli su plombu, otvorili vagon, videli šta je u njemu, dojavili to partizanskoj komandi, ovi iz komande dojavili njima šta treba da rade. Stvar čista: postoje svedoci. I to kakvi svedoci, krunski, reklo bi se, iz samog srca događaja. Dakle: ono što su svedoci znali više ne treba da znaju. Opasno je. Mogla je Ozna, pozivajući Badžovića i Todorovića, da im zapreti da će izgubiti glave ako nekome zucnu o tome. Mogla je, dabome, ali nije bila sigurna da neće progovoriti. I tako, znala je Ozna da samo mrtva usta ne govore... Bog sačuvao svedoka A na Badžovićeva usta kuljala je istina: ma kako da ne zna za papir, pa on se toliko namučio oko toga da stigne u štampariju, lično je gurao nosačka kolica. Ozni to bilo dovoljno, ili njoj, ili nekom kome je ona dojavila. I tako Badžovića više niko nije video. Progutao ga mrak... Tako prošao i Todorović: i on se pohvalio da se veoma trudio da sve obavi kako je rečeno. Ni njega više niko nije video. Ni njihovim suprugama niti njihovoj deci niko ništa nije rekao. Nema ih i kvit. Tačka. Ostao, ipak, jedan sumnjiv: Dobro Petrović. Video Dobro da nema Badžovića i Todorovića, svratio i do njihovih kuća, video prestrašene i uplašene ukućane i - zanemeo. Zanemeo za porodicu, zanemeo za Oznu: nema pojma o čemu da pitaju, ma kakav papir, nije on to video na stanici, ali možda ga je i bilo kad je on bio na odmoru u selu... Zatvori užička Ozna Dobra Petrovića, snabde ga olovkom i gomilom papira da upiše sve dane u kojima nije radio i gde je boravio. Ispalo je, na kraju, da Dobro Petrović nije učestvovao u ovom događaju, pa je Ozna bila milostiva - pustila ga je, a on iz zatvora pravo u crkvu da blagodari Bogu na spasenju. Dobro Petrović je bio učesnik u ovim događajima, ništa mu nije izmaklo, vukao i on onaj papir u štampariju, ali ga je Bog sačuvao. Tito i Gestapo Ovi ljudi, Krcune, znaš i sam, nisu za vreme okupacije pripadali nijednoj oružanoj grupaciji,

bili su državni činovnici koji su drhtali od okupatorske sile. Ti si ih poznavao. Zato i mislim da nisi učestvovao u njihovom pogubljenju - pa to bi za tebe bio veliki greh. Da nije u pitanju Gestapo, ovi ljudi bi možda bili proglašeni podvižnicima, možda bi bili i odlikovani. Bilo bi mnogo nezgodno da na ovom ostane. Zamisli: naš maršal saradnik Gestapoa! Ili ovako: Gestapo saradnik maršala Tita! Ovi što se protive vašoj vladavini jedva bi to dočekali - rekli bi: ma znali smo mi to, znali smo mi da je on probisvet i špijunčina, ko zna za koga taj sve radi... Vama, da vidiš, ne smeta, vama koji imate vlast, vama je dobro, vlasti ste se dočepali zahvaljujući njemu, a zna se šta biste bili da nije bilo njega, i šta bi on bio da nema vas! Nije na vama da brinete o tome za koje je sve špijunske službe on radio. Uostalom, je li, njega odavno nema, a ova demokratska vlast zagovara da se svima vrati ono što je bilo njihovo. A sve je ovde, je li, u ovoj zemlji, bilo njegovo. NJegove ulice, njegovi spomenici, njegovi trgovi, njegovo bratstvo-jedinstvo u zenici našeg oka, njegovi partijski drugovi, njegovi generali, njegovi komesari, njegovi sledbenici, njegovi mornari, njegovi pioniri, njegove pevačice, njegovi pevači u narodnoj nošnji, njegovi glumci, njegovi pesnici, njegovi istoričari, njegovi gradovi... Sve što plovi, leti, gmiže, savija se, ulizuje, kleči, ljubi mu noge i skute, nagoni divljač na cev njegove puške, prima ordenje i nagrade iz njegovih ruku, sve što se zaklinjalo da s njegovog puta neće skrenuti, sve što je ridalo za njim, sve što je obećavalo da će i posle njega biti on - sve je to njegovo. I sada, ovih dana, kad nova vlast, koja sebe naziva demokratskom, obećava da će svima vratiti ono što je bilo njihovo, treba, „ćim prije“, da i njemu vrati njegovo. NJemu treba vratiti njegove kadrove, njegove generale i komesare, njegove sledbenike, ubice i tamničare, lopove i prevarante, protuve i probisvete, otimače tuđih vila i stanova, otkupljenih za 50 nemačkih maraka, komitetlije i partijske sekretare... Lako ih je prepoznati. Uvukli su se u sve stranke, udruženja, vladine i nevladine organizacije, građanske parlamente, opštine, skupštinske dvorane, u diplomatiju, nju naročito, u izvršne i upravne odbore, ušunjali se čak u porte i hramove, ima ih i za pevnicom, a neki, bogme, prljavim parama grade hramove i sebe gledaju na - freskama... Napljačkali se Narod se malo zbunio i malo uzjogunio, pita se u čudu ko je ovde pobedio. Vidi narod, još nije oslepeo od muke i jada, da je komunizam pao, ali još bolje vidi da se komunisti, mada se više ne zovu tako, sjajno drže - onako kako su ih učili na kumrovačkim kursevima: da se prerušavaju i prilagođavaju prilikama. Narod u novim strankama prepoznaje one koji su se naotimali, napljačkali, nauživali, naputovali, naslikali na televiziji i u novinama. Vidi da su se, ponovo, ufoteljili, pošto su, u sudbonosnom času, u doba beskrvnog prevrata, posakrivali crvene knjižice s njegovim likom. Malo im što su naotimali, hoće još. Zato ih, nema drugog rešenja, onako, muški, treba privoleti da te stranke napuste i da se vrate onome kome su se zakleli na vernost do smrti. Treba im, bez okolišanja, reći: vi ste njegovi, on je vaš! I tako, dok se njegovi sledbenici muvaju po strankama, nastojeći da svoje tamne biografije i tragove pokriju demokratskom odorom, on, njihov rođa i učitelj, samuje na - 14 hektara!

Novopečene „bogotražitelje“. nekako preživeo. E. za svaki slučaj. ali je više isticao onu njenu pesmu u kojoj su srpski četnici dečaku kamom na čelu urezali petokraku zvezdu. već osedele i istrošene. obavezujući i druge njegove sledbenike da ostanu verni toj zakletvi. ipak. šta ćemo sada piti? Da li je ovaj veselnik preživeo? Šta ga sada greje. ali uz napomenu da su njegove sluge drugima bili gospodari. Nije on pevao srbijanske pesme nego meksikanske i neke druge koje je maršal voleo. što pesmama o njemu uđe u udžbenike: Voli se tata i majka. Priču o pokajanju mogu da proture nekom naivnom kaluđeru. šta ćemo sad udisati. Najpre mu. uzgred. šta će nas sad grejati. šta će nas sada grejati. ti si nam bio vazduh. Sećate li se onog pesnika što je ridajući za njim ovako pevao: Ti si nam bio sunce. neizostavno. čiji vazduh udiše! Nosi li sada ono što nose gotovo svi komunisti: krst i brojanicu? Viri li i njemu iz svakog džepa mala ikona? To je sada znak prepoznavanja: umesto partijske knjižice nose ikonice! Molim: svakom svoje. ima još nekoliko stihova i imena vlastodržaca. voli se svaka ptica.Koštunica! U rezervi. mrtvog optužuju do ludila. pa da ništa drugo nije radila i ovo je dovoljno za nacionalnu penziju.. Nije on bio ravnodušan prema odama njemu posvećenim. Nije pošteno: živom služiti do slepila.. ti si nam bio voda. ti si nam bio vazduh.. ridao je jedan pesnik za Brozom. šta ćemo sad udisati. ona je uz pomoć nekolicine svojih drugara jurišala na pisaći sto generala Milana Nedića. ali je.mnogo tamjana treba da se potroši da bi se proterali zli dusi. voli se bata i seka. Treba mu vratiti i onu primadonu koja mu je na u vo pevala onog dana kad je sahranila svoju majku . šta je majka prema maršalu! Maršalov aplauz i njegov osmeh razbili su njenu tugu za majkom. šta bi s mojom historijskom partijom od milijun i četiri stotine tisuća mojih sljedbenika? Neka mi se vrate ćim prije! I treba da se vrate! Brozu vratiti pesnike 40 Ti si nam bio sunce. ali se najviše voli .. Ovde se zna: ko je sa te ideološke . treba zamoliti da više ne zagađuju porte i hramove . I onog pesnika. voli se bata i seka. Šta će ga sada grejati I onog narodnog pevača koji je s ponosom govorio da je 77 puta pevao pred njim. Kad su brozovići oslobađali Beograd i. ali se najviše na svetu voli Tito. molim vas.kako. uveravajući svoje prijatelje da će na tom masivnom stolu napisati najlepše ode svom maršalu. treba vratiti onu „dvorkinju“ i pesnikinju koja se tako vatreno zaklinjala da s njegovom puta neće skrenuti. titule i nagrade ne vraćaju. da odbije njegov poziv! I. malo više oslobađali Beograđane života i imovine. i pita se: Bog ti. a ordenje... njemu njegovo! Gospodaru treba vratiti sluge. ko ju vodu pije. šta ćemo sada piti. ti si nam bio voda. zaboga. Kažu da se taj pesnik u međuvremenu presaldumio i svoju pesmu ovako preinačio: voli se mama i tata.Samuje i tuguje.

Maršala Tita. Bilo i gibanice i cicvare.. NJegovim sledbenicima u Užicu treba vratiti pređašnje ime grada. stid sa obraza njegovih sledbenika . Uvenula ljubičica bela NJemu treba vratiti trgove. tvoje ordenje. Sećaš li se. I sudija im baš lepo odmerio: za svako jagnje koje su pojeli tvoji po nekoliko godina robije. More.. možda i nehotice. možda. tvoje obožavaoce. Rankovića.. među njima je jedan ličio na Kalabića. Ako se Crna Gora načisto „razbrati“ i ako ugasi srpsko kandilo.pa. mada bi i njihova sreća bila veća da ga ovako preimenuju: Titovo Užice . Sada se priča da će svima biti vraćeno ono što je bilo njihovo. da vidiš kako ovi tvoji krkaju . što je moguće pre.stekli rutinu.jednog od najvećih komunističkih ubica.zauvek je otrovan komunizmom. Krcune. sabrati oko spomenika ili na onih 14 hektara: odatle će najbolje videti šta je od srpskih etničkih prostora. bojali su se divljine. Malo posle. nosili su brade i kokarde. a braća su. I tebi treba vratiti tvoje. Nisu se oni. Bio si i ti. Krcune. njihova sreća bila bi udvostručena da se zove: Titov Titograd. pa samo brišu iz tanjira. dođoše tvoji po Božaniće u Jablanicu: hoće braću da nagrade za one krkanluke.. Uvlačeći se u stranke. Ti si bio njihov šef. u toj kući. ali neka se na istoj tabli doda i ovo . Rodoljuba Čolakovića u Beogradu. Ne znam da li u Kragujevcu još stoji Ulica Alije Alijagića.Kidriča. pred leto. bavili samo nasiljem . ali Božanići nisu žalili .treba svakako vratiti i spomenike i stid. Krcune. što bi najviše obradovalo cetinjske separatiste. Krcune. koliko su samo jaganjaca i teladi ispekli na ražnju. prvo terorističko delo komunista. i tebe ugostili. Ti znaš. ruku na srce. a ispalo je da hrane one koji su hvatali Dražu. U njihovoj kući boravila je ona grupa tvojih oznaša koji su u selima oko Priboja i Dobruna. Ali. ulice i gradove . od Srbije i srpstva ostalo iza njihove vladavine. Božanići mislili da hrane Dražine saborce i čuvare. Tako učiniti i sa ulicama Bate Jankovića u Čačku. malo je Crnogorcima da se prosto i jednostavno zove Titograd. iz sela Jablanice na izmaku Zlatibora. zna se da su tvoje.trebalo bi.. tvoje ulice. prerušeni u četnike. zbog stasalih generacija.. Tvoje zadužbine. One zadužbine po tajanstvenim grobljima.to oni hoće da sakriju. Zlatara i Zlatibora tragali za generalom Mihailovićem.bilo je i jagnjadi i teladi i pilića. po tvojoj zamisli. pružila im se prilika da ugoste najbolje Dražine oficire. da je Alijagić po nagovoru Rodoljuba Čolakovića ubio ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića i to tri godine po završetku velikog rata. a ulicama treba obavezno dodati ponešto. bili naoružani do zuba. Neka ostane ono što je pisalo: Ulica Slobodana Penezića Krcuna. Zaslužili su. nije bilo lako hraniti tu grupu. tvoje drugove... Krcune. NJegove sledbenike. Božanići se možda radovali što opet vide četnike.. onog Vojislava i Đerislava? Dobri ljudi i dobri domaćini gostili su svaku domaću oružanu silu. Bilo je to u novoj državi. obišao si svoje ljude. dabome. Lole Ribara.. recimo: Ulica. svakako će Podgorici vratiti njegovo ime. Oni koji su uklonili njegove spomenike sa trgova. I. Nemci tamo nisu zalazili. ne znajući stvarno ko si. kad je general Draža bio u vašim rukama. Višegrada i Rudog. ponešto dodati.trpeze krkao u slast . u porte i hramove . dao im uputstva. ili Trg unesrećitelja Srbije i njegovih sledbenika. braće Božanić.. uklonili su. A domaćinima nije žao .. pa dalje . Bili su.LJubičica Bela.

godine. Krcune. ali i da jesu ne bi im smetala. kako je naveo u svojoj ispovesti. a oni jurišali na jagnjeće brigade i otimali se o čuveno dečansko i ljubostinjsko vino.. godine. a bojim se da ćemo uskoro gledati izbeglice. Krcune. I danas se to lepo vidi: nenadmašni su. na srpskim svetinjama na kostima srpskih ratnika stvaraju neku islamsku džamahiriju! Već imamo tihe izbeglice iz raške oblasti koju Srbi još nazivaju Sandžakom. Nema šta da se kaže.. ti si posećivao robijašnice i izgovarao svoju omiljenu rečenicu: „Koliko vas je preostalo. srpske naravno. ali još ima vremena da ispravimo grešku“. kao što im nije smetalo stvaranje nove države na jugu Srbije i pretvaranje Srba u Crnoj Gori u crnogorsku naciju sa crnogorskim jezikom i crnogorskom crkvom. majstori prevare. nisi ti imao vremena za to. genijalno. Otuda i onaj dolazak generala Envera Hodže u Beograd i onaj orden narodnog heroja Jugoslavije s kojim se vratio u Tiranu.tako smo svi zvali Kninsku krajinu. Kako? Kasno je da pitaš njega. pa obe Slavonije i deo Srema. I smislili su podvalu kakvu svet nije video: skupljali su dobrovoljne priloge za majku Neznanog junaka na Avali! I narod je davao priloge. iz severnog dela Vojvodine. ali su zato bili mnogo pohlepni bili su nezajažljivi.ne pominje se Kosovo i Metohija.kako su oni na ovo gledali? Pa oni nisu ni gledali.. kominternovski. a ne pitamo se jesu li to oni koji su pobegli od bratstva i jedinstva? Ne pitamo se koliko njih bi poklano u ime tog istog bratstva i jedinstva? Kako to da u tom bratstvu Srbi izgube bedem srpstva . Prevario te Broz. Prevarom u vidu zanata. Broz je umislio da komunistička Albanija bude sedma republika Jugoslavije i da je prirodno da Kosovo i Metohija bude njen deo. ali nije kasno da se ti i tvoji pajtosi zagledate u ona dešavanja u Jajcu u novembru 1943. Zapaliti selo ili proterati seljake 41 Major Ratko Dražević. Stalno su smišljali kako da dođu do para. stalno si greške „ispravljao“ i smanjivao broj živih Srba i uvećavao broj nesrećnih Srba po tamnicama. U Brozovoj državi. oni su sve to prepustili svom maršalu. nisi stigao da se time baviš. Gde su njene granice? Još mučnije pitanje: Gde su Srbi? Koji su ovo Srbi što se potucaju od nemila do nedraga po zajedničkim prostorijama sa tuđim komadom hleba u rukama i u tuđoj košulji. potonji direktor „Avala filma“. na naše oči otimaju nam Kosovo i Metohiju. Zovemo ih izbeglicama.. Sve što je posle radio vodilo je ostvarenju tog cilja. Da nije bilo one pogane rezolucije Informbiroa 1948. A Srbi . Tada je vaš maršal Šiptarima namenio Kosovo i Metohiju. I stvarno. . ali s pogledom na zavičaj. majku vam. Možda srpski komunisti nisu shvatili ovu opaku igru. ubijao je i po sto ljudi dnevno. na srpskoj zemlji. Kosovo i Metohija bi bili u okviru Albanije. pored republika bile su dve pokrajine: Vojvodina i Sandžak . A ti Krcune. lukavo i ubitačno za Srbiju i srpski narod. Mudro. titovski. Bilo ih je malo.nego i prevarom. Kosmet poklonjen Šiptarima I tebe su prevarili. Šta je ostalo od Srbije. Srpski komunisti su hitali da usreće čovečanstvo. kao šef Ozne. Grdno te je prevario.

da nisi to zar bi te Broz postavio za ministra unutrašnjih poslova! Znao je Broz: ako budeš ubijao. kad je bio u košmaru gledajući te unakažene ljude. On je voleo raskošan život. a kad se navikne neće moći da živi. šunkom. Imao je Beč automobile. u Beču. Na pitanje zašto neće da potpiše i zar nismo braća odgovorio je: „Koliko još treba da vas pokoljemo da najzad shvatite da nismo braća.. a da ne ubija! Ma. Tvoj drug. I tako: tamo u Hrvatskoj tamanili Srbe. okupatorske sile nema.. ove sumnjive profesore. mnogo je bio dovitljiv tvoj potčinjeni major Dražević: natovare oni ovu mrsnu hranu u kamionče. rat je završen. snalažljiv. ustaše ubijaju Srbe. da saznaš: tamo. E. šef Ozne od Raške preko Kraljeva i Čačka do Gornjeg Milanovca . pa je smislila jednu deklaraciju koju bi potpisali svi ministri. Čeznuo samo neko vreme. ali je stanovništvo oskudevalo u hrani. da li je moguće? Ne mogu da poverujem. opet. u Bosni i Hercegovini bio je zločin kojim se bavio svet. Krcune. i tvoj saradnik. Čudi me da ga to nisi pitao. NJegov život je bio kao i tvoj: živeli ste da biste druge ubijali! Strašno! Surovo! On se u nekoj ispovesti koju je zabeležio publicista Milomir Marić javno žalio da je ubijao po tvojoj naredbi. pravnike. ubijaćeš Srbe! Drugih nema.imao je taj široka ovlašćenja.. dok mu nisu javili da u glavnom gradu Austrije. ovde u Srbiji Srbe ubijaju srpski komunisti. u Bosni i Hercegovini Srbe ubijaju zajedno muslimani iz handžar-divizije i ustaše. ostali samo Srbi: njih ćeš ti ubijati. Sve je to bilo iz onih kuća čije je domaćine ova družina ubijala ili otpremala u robijašnice. Krcune. Možda ti za ovo nisi znao. s druge strane. s kantama masti. neće oni tamo da prodaju ovu robu. Jedan ministar iz Hrvatske. pomislim. Za Broza je najvažnije bilo da su Srbi. voleo je i automobile za kojima je čeznuo. hoće da je trampe: oni Bečliji prušutu. pa ti si bio posebno cenjen zato što si vođu smeo da pitaš ono što drugima nije bilo ni na kraj pameti. Krcune. pa pravo u Beč. ove u šajkačama. slaninom. inteligentan. Pa još kaže da si mu ti tada rekao da se još nije navikao. Nameravala je ta jugoslovenska vlada da osudi te krvave zločine. ima lepih automobila.. da si hteo. nije hteo da stavi potpis i tako osudi zločine. Ti si bio mrtav kad se on ispovedao i bezmalo svu svoju krivicu svalio na tebe. Bečlija njima automobil. Vozio se Dražević neko . ove u opancima. Sjaji se. slikare... Dovitljivost majora Draževića Kažem ti.Broz nije posetio Jasenovac Ako je ovo i tvoje bratstvo-jedinstvo. Lep. bilo bi normalno da si barem jednom upitao Broza što on nikad nije otišao u Jasenovac. A taj pokolj Srba u Hrvatskoj. a mogao si. toga je u družini Ratka Draževića bilo u izobilju: nisu znali šta će s tolikom pršutom. tamo gde su Pavelićeve ustaše umorile na stotine hiljada Srba. Ne mogu ni da zamislim da si takav monstrum! A. kaže da je dolazio kod tebe i rekao ti da više ne može da ubija. možda je to bilo daleko od tvojih planova. sveštenike. bio stasit i naočit . pa se bavila i jugoslovenska izbeglička vlada u Londonu. pogotovo u onim gurmanskim poslasticama. u Hrvatskoj. međutim. Kad su njegove žrtve počele da mu se javljaju u snu.ženski svet koji nije znao za njegove krvave ruke muvao se oko njega. kobasicama. ovde u Srbiji Srbe tamanili komunisti! Ratko Dražević je bio promoćuran. i tvoj potčinjeni bio je major Ratko Dražević.

i tamo se viđaju i druže sa četničkim sinovima i unucima. I. gotovo svaka kuća bila je za njih sigurno sklonište.vreme u „mercedesu“. Minić.. Miloš Minić i Radovan Grković . udaljeno četrdesetak kilometara. Sve. svog šefa. engleskih štofova. obaveštavali o poterama. nego šta! Da srpski seljak. cigareta. da je to dobro. Krcune. nije ostalo ništa.. starice. hranili. sa ikonom Bogorodice. nije ni tebe. Kaže da su dnevno ubijali po 30-40 četnika koji su se vraćali iz Bosne. Niko majora Draževića nije upitao otkuda mu toliki specijaliteti da je mogao da ih menja za skupocene automobile. ali da ih u okrugu ima još oko dve hiljade. a partijski i državni funkcioneri su znali najviše su u to bili upućeni Petar Stambolić. Najgore selo. u korist komunističke države.. Jesu li tebe. Opusteli Atenicu Čudi me. obavestio o svojoj nameri. proterali ljude iz 300 kuća? Neka je u svakoj kući bilo po četvoro čeljadi. Krcune. budući filmadžija. Dražević izveštavao da su ubili oko 500 četnika. Tebe je. Krcune. Bojao se da to kaže svojim naredbodavcima. gonjenu cevima pušaka i automata.. Ostalo je. mnogo zanimljive zapise . ipak. domaćine Ozna trpa u taljige i tera u Takovo. u nespokoj. Narod nije smeo da pita.kako se.. na ledinu.Draževiću nije preostalo ništa drugo nego da zapali selo.. u sunčanoj Kaliforniji. Krcune. Od tebe. iz izobilja jesenjeg.. Trebalo je iseliti 300 kuća. selo blizu Čačka... o pojavi četnika u pojedinim selima u kojima je Dražević bio apsolutni gospodar svakodnevno su obaveštavali tebe. A Gornja Atenica. sa pradedovskog ognjišta. pa neka se snalaze kad tako vešto kriju četnike. Krcune: decu.200 duša! Zamisli taj prizor. teraju u drugi kraj. uz jezive psovke na srpskom jeziku izgone iz svojih domova. Grković? Ej. Pala mu je ipak. da srpski domaćin. Krcune. to je 1. Na ledinu. pred zimu. noseći decu u naručju. Kuda? U Takovo. Krcune. pa kako se bavio švercom nakita. obavestili o ovoj surovoj seobi? Jesu li te pitali? Jesu li ti šta o tome rekli Stambolić. dobro je da zlo ne . bilo je Gornja Atenica.. mislim da deca ne treba da ispaštaju grehove roditelja. Možda Dražević taj film nije snimio zato što podseća na nemačke koncentracione logore i na srpske zbegove po vrletima za kojima tragaju ustaški koljači i oni muslimanski koljači iz handžar-divizije. Tako u svojoj ispovesti kaže Dražević. naravno.. u Prislonicu. Po svršetku rata. pa morao da ih otpremi u Beograd onima koji su bili na višem položaju. i izbacuje na ledinu.Brozove perjanice. u „jaguaru“. da Dražević. nije ovaj prizor video kao svoj najpotresniji film: masu ljudi. čuvalo svoje ljude . pružalo je otpor.. Čuvali su ih jataci. ništa osim već pomenutih zadužbina na vidljivim i nevidljivim grobljima. mislim. Krcune. Dražević se našao u samom problemu: kako da pohvata četnike i tako oslobodi jatake velike brige. direktor filmskog preduzeća. nego će sve njegove žitelje preseliti u druge krajeve. u Gorevnicu. izlazili iz bunkera. i nešto dragoceno: tvoja deca. upamti šta je Brozov komunizam. recimo. tvoja dva sina koja odavno žive u Americi. čoveče. u tom smislu. na um spasonosna ideja: neće spaliti selo. Ostavio je major Dražević u svom političkom testamentu i druge. bavio špijunažom.

ali ne one koje su osuđene nego za žene i kćerke Dražinih oficira i saboraca s kojima su Brozovi komandanti i komesari pokušali da prave bahanalije. Pita se Srbija. Krcune? Kome ovi nesrećnici i danas pevaju i obećavaju da s njegovog puta neće skrenuti iako vide da nas je taj put doveo do ivice ponora. Kopao je grobnice pored bedema na Moravi u Čačku možda je baš on u kopao i onih 150 mučenika koje je. u prilici da vidiš onaj Brozov „Plavi voz“ koji stiže iz Beograda do Vrnjačke Banje. kako sam kaže. obuće. dobijali su stipendije iz Titovog fonda. ipak. Krcune ne znaš Slavka Tomaševića. Nisu to bile klasične ćelije.kažu da im je dobro bilo u doba njegove vladavine. Krcune. stilskog nameštaja. ako se opirala. Tu. a vajati i mlekari puni kajmaka i sira. Ali. ali se vlast iz sve snage trudi da njegove žrtve budu zaboravljene. Spasavajući gole živote. ubio major Dražević. mogli su da kradu i otimaju. Slavko je nekima pokazivao tu zgradu u centru Beograda. . Krcune.. Srbiju punu moralnog zdravlja i moralne lepote. nisu je poneli sa Bagdale jer bi bilo protumačeno da ga pozdravljaju oni koji su on i njegova partija pobili. Krcune. Nisi ti. mašinovođa tog voza je u nekoj maršalskoj uniformi. ima li kraja tom ludilu? Ili ono nošenje neke štafete mrtvom Brozu.. Dobro je..lako su dolazili do kožnih mantila.smišljaju potomci ubica i potomci ubijenih. ipak. malo četnika. u toj višespratnici je opština Stari grad. malo zatvorenika. Koja od ovih mučenica nije pristajala.. Ako ima dela ima i nade Ti. bio je stražar u zatvoru. I treba im poverovati: bili su blizu kase. a pušnice do vrha ispunjene pršutom i kobasicom. Slavko je posle bio vojnik. u današnjoj Makedonskoj ulici. Krcune. E pa. Ranković kaže da je u prvih šest godina komunističke vladavine u zatvore uvedeno blizu četiri miliona duša! Koliko ih je ostalo u zatvorskim grobljima to ne zna niko. preko puta „Politikine“ zgrade. a tvoj šef. malo partizana. bila je iste noći u modricama. Bože. malo grobara. u zgradi za koju niko nikada ne bi rekao da je zatvor. i onom čuvenom mesnatom slaninom. domaćini nisu ništa od ovog blaga odneli: ostavili su i stoku u štalama i ovce u torovima. E. tu su „robu“ Dražević i njegova družina trampili za skupocene nemačke automobile. Ima i restorana i kafića s njegovim imenom. Zna se kako je bilo onima po tamnicama.. bili su blizu diplomatskih magacina . Ima ljudi koji još oplakuju njegovu smrt . konzuli. malo više. bili dobro plaćeni doušnici. ali ne u onom običnom i poznatom zatvoru nego u onom tajanstvenom. šta bi bilo da si ranije otkrio Brozove namere . po svršetku rata ubio Srbiju naših očeva i dedova.da mu je glavni cilj bio da Srbija bude na kolenima i da bude rascepkana. šta je ovo danas. ima i filmova o njegovim podvizima na državnoj televiziji.. ambasadori. a kondukteri s titovkama i crvenim maramama. grobara. a u prvim mesecima po oslobođenju Beograda bila je partizanska komanda i zatvor za žene. Svet je poštovao Srbiju 41 Ko je. Ostavio je Dražević i zapis o onoj strašnoj seobi domaćina iz Gornje Atenice: jesen. nego kancelarije koje su se otvarale samo noću. Vlast se trudi da on ne bude zaboravljen.

Ako nema . Odrati kožu živom čoveku kažu . ništa tuđe nisi uzimao. utamničili. nisi bio ni švercer. čemu si se nadao? Zar si se posle tolikog učinjenog zla mogao nadati dobru? Šta je nada. možda. nije Bog Ozna da odmah izrekne presudu. Pričalo se neko vreme posle tvoje smrti da si lično vodio istragu o onom vaskršnjem bombardovanju srpske prestonice i srpskih gradova u kojima je bilo neke industrije. do kog poraza stigosmo: sve što su srčani. To pokazuje da nisi upoznao Boga. osakatili . Znam da ti sa ovim nemaš ništa zajedničko. To što su oni uradili. Vidiš li. Krcune. vapijemo za Božjom pravdom. Bombardovan je jedan jedini grad u Hrvatskoj. ali najveći neprijatelji srpskom narodu su ispostavilo se. ima i nade. Broz i njegov odani komandant Koča Popović. ti si bio uspravan. imala je velike neprijatelje u Kominterni. ni ulizica. Ćuprija. I došao si. a neposlušnost postala svakodnevna. kažu. A Bog je samo uslišio naše vapaje za pravdom. Krcune. Leskovac. do nesumnjivog zaključka: Usmerivač tih razornih bombi bio je Josip Broz. ima neprijatelje u sektama i raznim grupacijama. nisi bio ni pohlepan.to nisu radili ni najveći zlotvori. Užice. Bombardovani su Beograd. Paraćin. ali kad ta pravda sustigne nekoga i učini je žrtvom. Ako ima dobrog dela. kao i svaka zemlja.to je samo komunistički specijalitet. Bušiti mrtvom čoveku stomak usijanim gvožđem . da ima nešto defektno u nama: mi. opljačkali. Ti i pojedini srpski pisci čija je odanost prestala. Budući da je Gospod dugo čekao da se pokaješ. posebno Šiptarima. Krcune? Čovekova nada ne sme da bude isprazna. da ne zna za tvoje grehove.sve je to uništeno u doba naopake komunističke vladavine! Srbija. Primetio si i ti. Način na koji su oni mučili svoje sugrađane . Da je Bog tako moćan. i među onima koji bi joj se svetili za nekadašnje poraze. Čuvao si ih možda za neki unutrašnji obračun.to nije uradila nijedna strana oružana sila. možda si pomislio da ga nema. Vezati čoveku noge za samar na konju s glavom na oštrom kršu . Krcune. A šta si očekivao. Broz je neprekidno zazirao od tebe . ima neprijatelje među pojedinim svetskim moćnicima. Nisi bio ni trgovac nacionalnim dobrima. da ima preča posla. Podgorica.ti si ga ispunjavao strahom. što su oni pobili. kao narod. Možda je tu nesporazum između verujućih i Gospoda: u nestrpljenju vernika i Božjem strpljenju. mislio si. Zato su neki građani i plakali kad te više nije bilo. Rezultati tvoje istrage. čovekova nada mora da bude zasnovana na dobrom delu. Knin. Bog se pobrine da preživi neko ko će svedočiti istinu. on bi te odmah kaznio. koliko se zna. Broz je u prvom redu na ovaj način surovo kaznio antikomunistički Beograd da ga na najveći hrišćanski praznik razaraju savezničke bombe.to su izmislili samo komunisti.kao što su radili u sremsko-mitrovačkoj . ima neprijatelje i u susedima. nigde nisu obelodanjeni. nisi bio razvrstan. hrabri i mudri Srbi u minula dva veka stvarali . Dok su drugi klečali pred Brozom. ne znaš da je Bog strpljiv. srpski komunisti. mi je oplakujemo.Ko je bacio bombe Ne može ništa da ostane pod velom tajne.prazni su nam razgovori i prazna nam je nada. ima.

žene. Sirano. da smo časni ljudi. Oni koji se dadoše u lance vezati odoše. kao da smo mi izmislili giljotinu. uz pomoć svetskih moćnika. da smo od pamtiveka svoju vrhunsku etiku ugrađivali u moralni kodeks čovečanstva. Mi smo jedini narod na svetu kome je neprijatelj podigao spomenik . ambasador u Beogradu! Bože. priznamo tu državu i da. I sada smo. Pablo. njegovi ratni drugovi. Vidiš. pa kom opanci. na ivici ponora . Nema one Srbije koju je voleo i poštovao svet. Mi smo. nenaoružane ne dirati. jedini narod na svetu kome je jedan poznati stranac. Krcune. puška ti. u tuđe zemlje. doktor nauke. Remington. da ne ističem etiku majke Jevrosime. Sve su nam ovo priredili komunisti. između ostalog. Tu Srbiju su ubili srpski komunisti. Kad je već izbio taj građanski rat. znaš šta je mitrovačka robijašnica . starce. Krcune. neopojanim grobnicama. Gubimo li dostojanstvo Odavno nema Srbije naših očeva i dedova. Nema one Srbije pune moralnog zdravlja i moralne lepote. Švajcarac Arčibald Rajs. raznim kanalima. zaveštao svoje srce: ostavio je amanet da se njegovo srce izvadi i sahrani u maloj kapeli na vrhu Kajmakčalana gde počivaju srpski ratnici. ateisti lažni rodoljubi. one koji ostadoše. Neki bi da od naše .-pokazujemo onaj beleg na Košutnjaku na kome je čuveni nemački vojskovođa feldmaršal Makenzen ostavio poruku junačkim braniocima srpske prestonice. Kao da smo najgori. koji ne mare za Boga i Božju pravdu. uzalud mi sada pružamo dokaze da smo viteški narod. ili kad krvoločna muslimanska „Handžar divizija“ kolje sve što je srpsko i misli da će ostati nekažnjena.mogu samo komunistički monstrumi. u sveopšte vrednosti slobode i demokratije.robijašnici . a blago se pobuniše protiv tiranije otpremiše u robijašnice da tamo bolni i lagano umiru. Džabe mi sada ističemo da smo jedini narod na svetu koji je drugom narodu podigao veličanstveni spomenik .zlo nas pritiska sa svih strana. molim te: Šiptar iz srpskog. ostadosmo sami i mržnjom opkoljeni. Bog je darodavac života 42 Naše živote su zagorčavali doušnici koji su se krili iza pseudonima Sokrat.pokazujemo spomenik francuskoj naciji na Kalemegdanu. Pa ti. razmenimo ambasadore.neizbrojivo. ma čije da su. kao da smo izmislili gasne komore. Nemoćne .. Srbi. bogme. Aristotel. sačuvaj. Krcune.posećivao si je. uz to. Tolstoj. Ta Srbija je pod zemljom u masovnim. decu. Posle raspada države i krvavog izvlačenja iz zagrljaja bratstva i jedinstva. Primera ima . trebalo je ostati pri starom etičkom pravilu: puška mu. da nam otmu veliki komad zemlje i da taj komad proglase svojom državom! Pa još hoće da mi. prevaranti i pljačkaši. Crni. Neki bi. carskog Prizrena. Zamisli. kao da smo izazvali građanski rat u Americi koji je trajao šest godina u kome je palo 600 hiljada američkih glava. Bogomolje.. kom obojici. Srbi više nisu mogli da dozvole prizore iz minulih ratova i vremena kada četvorica ustaša vode nekoliko hiljada Srba na klanje u Jasenovac. Svi bi da nas plaše i svi bi da štrpnu parče naše države. ne rušiti.

I sada. ali neće biti ni pomirenja kako ga zamišljaju komunisti i njihovi sinovi. Aristotel. Kakvo crno pomirenje. u ovom našem jadu i čemeru. general Nedić i za onu pomoć vama. u Užicu 1941. je li. u dobrim odnosima sa nekim piscima . Znao je. posebno. o nacionalnom pomirenju ubica i njihovih žrtava: Tu spada u domen krajnje neozbiljnosti.države naprave otirač za noge. smislio onu priču o generalovom skoku kroz prozor. Mora se obelodaniti das li još sa nama ili sa nama idu Sokrat. znaju da je Bog darodavac života. niko nema pravo da uzme. Zato te i pitam: ko ubi generala Milana Nedića? Čiji je pištolj bio brži: tvoj ili majora Mila Milatovića? Mile je. zaturili ponos. A to što general Nedić zna. A. siromaštvo nas nagoni na klečanje gotovo pred svakom svetskom šušom. Za koga danas rade i kako su plaćeni: po glavi ili paušalno? Ili su od moćnika nagrađeni visokim položajem? Ni pomisli o revanšu Otkuda sad ona nesuvisla priča o sprečenom građanskom ratu. neće biti. o sprečenom revanšu.nova je kletva razumnih. u ovoj našoj rascepkanosti. zapravo vašem Brozu je smetalo što general mnogo zna. da opljačka milione ljudi i toliko da ih nagna na bekstvo u svet. u naše svedočenje. Vidi ti. čiji to sinovi pokušavaju da ponište ulogu svojih očeva u stvaranju oreola oko glave Josipa Broza. Rata. Pa niste valjda živeli u zabludi da predsednik vlade pod okupacijom ne zna ko je sve sarađivao sa okupatorom.. pominje nacionalno pomirenje. molim te. mada nikad nisi naveo nijedno ime. Ko to naknadno. ne sme da zna srpska i svetska javnost: ne sme da zna za vašu saradnju sa Nemcima i. Ko želeo rat. potpuno neupućen u našu prošlost. vernici. ovi spolja ispunjavaju naloge moćnika. ni što je imao oružane odrede koji su vas izgonili iz Srbije. izvodi akrobatske skokove! Ne bi vama smetalo što je general bio predsednik vlade pod nemačkom okupacijom. dakle. u ovim zlim deobama. Pablo. da utamniči milione. Srbija mora proći sve faze obelodanjivanja zločina kroz koje su prošle sve zemlje u tranziciji. Tolstoj. ko bi to rado spalio spiskove imena doušnika koji su ponekad i za sitne pare zagorčavali živote svojim komšijama i rođacima. Crni. Da bi se neko osvetio i revanširao komunistima morao bi da ubije stotine hiljada članova te partije. Prete nam spolja. sa bukagijama na nogama i rukama vezanim na leđima. prete iznutra . tako su ga videli zatvorenici. Sirano. u istinu koja se ne da ubiti.. ko to pokušava da izmiri dželata i žrtvu. titovcima. generalove drskosti da onako spetljan. kad Bog da. međusobnog. Bio si. neko. Ukratko.njima si pričao da su ti ruke do ramena u krvi srpskog naroda. Krcune. Remington.ovi što žive s nama pod istim nebom izgleda da su dobro plaćeni. Svi bi da nam ubiju dostojanstvo! Mi smo u strahu. ko to sada hoće da sakrije zločine svoga oca. dabogda ga imao u svojoj kući . pojedinačno i u rafalima puca u naše pamćenje. za Brozovu saradnju sa Kominternom i Gestapoom. da bi se neko revanširao morao bi da ponovi sve komunističke zločine! Ne verujem da u zemlji Srbiji postoji ijedan čovek pravoslavne vere koji bi to i pomislio! Samo oni. I za vašu davnašnju saradnju sa ustašama. vama. Major. Nije vama smetalo što je general Nedić spasao . stranačkim posebno. godine i oni vašu saradnju sa Nemcima u Bosni i usred Zagreba. Krcune. da osakati stotine hiljada.

Nijedna bomba nije bačena.000 Srba sa Kosova i Metohije. Možda im ti. obuću. Istina je samo da su letela dva avion iznad grada i da su mitraljirali. bugarskom i albanskom okupacijom. Pa nisu mogli da gađaju kamenom onoga ko im je pružio hleb. na one koji pljačkaju banke i prodavnice ne šalje se vojska nego policija. a ne na stare srpske ratnike. dočekivao ih je. Ubio ga je ih obesti jedan mladi „ustanik protiv okupatora“ zato što je stari ratnik odbio da sjaše s konja i što je momku rekao da svoje oružje uperi na okupatora.kao naša braća u Zagrebu . da je general Nedić . nego ih zamolio da to ne čine jer je to imovina seljaka. Nije se baš usprotivio jer nije bio naoružan. miran i povučen čovek koji se isticao dobrotom i poštenjem. pale arhivu. Sećaš li se. odeću. O životu učitelja Jordovića odlučivala je jedna partizanka . deca su nastavila školovanje u Srbiji. nadu. Iza vas su. Krcune.nekoliko stotina hiljada srpskih izbeglica. ali jeste tvoja majka vida: pokazala je hrišćansku ljubav prema ovim nevoljnicima i pružala im pomoć. Krcune. o guljenju kože živim ljudima. o kasapljenju živih. italijanskom. obuću. Ostalo je i nekoliko pojedinačnih grobova. kao i u prethodnom ratu.dočekao Nemce osmehom i aplauzom. blizu Požege. ostale dve masovne grobnice iznad bolnice u Krčagovu. valjda. onog sirotinjskog doma u tvom Užicu. Ne misliš. 600. a tome se usprotivio učitelj Petar Jordović. i na Solunskom frontu. Krcune..prislonila ga je uz zid zgrade i . Ukazivao na krvave tragove Neka partizanska družina. Krcune. odeću. nadam se. hranu. Spasavao je Srbiju Ne misliš. Sećaš li se. Brozu je smetalo što je Nedićeva vlada prihvatila oko 150. Svi su oni dobili krov nad glavom. o vađenju očiju živim ljudima. desetine hiljada proteranih Slovenaca. Je li generalovu smrt ubrzlo saznanje da bi se mogao naći pred Nirnbernškim tribunalom? Šta bi on tamo rekao o vašim zločinima. Krcune. Svi su grešili što su nas slali u vojsku: na one koji ruše seoske propuste i mostiće.on se sluđen od straha pojavio posle tri dana. stotinak hiljada srpskih mališana. na ulicama nije bilo žive duše.000 Srba iz zapadnih delova Jugoslavije.. da te pitam. avione. da mu je bilo stalo do toga da bude predsednik vlade pod nemačkom. rafalima.tu su prihvaćene prve izbeglice koje su preko Drine stigle u Bajinu Baštu i dalje u Srbiju. ustašama. onom pored reke Đetinje . o testerisanju živih ljudi. borna kola. što ne zaustaviš ove filmadžije koji prikazuju ulične borbe. muslimanskim fundamentalistima okupljenim u raznim vojnim grupama hodže Pačarija i Hasana Zvizdića. nego vas je razbesnelo što gotovo niko od tih izbeglica nije hteo da vam se pridruži. U selu Rasna. Bugarima. ne zna se da li je neko stradao. Uzgred. koliko je para odneto iz Narodne banke u Užicu onog dana kad ste krenuli u bežaniju u kojoj niste znali gde vam je vođa i učitelj . Šiptarima. Krcune. nisi tada pružio ruku i pomoć. knjige rođenih i umrlih. znaš i sam da ništa od toga nije bilo. tenkove. navalila da opljačka zemljoradničku zadrugu u selu Zdravčići u užičkom kraju. ubijen je solunski ratnik Ivan Korać. Prihvatio je taj položaj tek kad je suočen s planom nemačke okupacione komande da se Srbija rasparča i na upravljanje podeli Mađarima. mađarskom. Krcune.

pa je bio obradovan kad je čuo da je Pavlović u nekom zlatiborskom selu. što je govorio istinu o Sovjetskom Savezu koja se nikako nije uklapala u propagandu Brozove partije. I sada. Kako ga sudbina nanese da se nađe blizu vaše sovjetske užičke republike. Odatle su nekuda pobegli jer su se plašili osvete učiteljevog tasta Velimira Džakovića. Vi koji ubiste Kragujevac. kad si se sukobio s Brozom žalio Pavlovića. On se nešto mnogo zamerio Brozu.ubila. to samo Bog zna. moleći Srbe da zaustave prolivanje krvi. To je bio poslednji dan vaše vladavine u novembru 1941. Bilans te vladavine je zastrašujući. onim narodom koga je izdao general Nedić?! Pa zar vi o izdaji govorite! Vi koji se koristite nemačkom okupacijom da biste izvršili državni prevrat i zaveli diktaturu. Krcune. Potom su provalili u zadrugu i odneli iz nje sve što je bilo vredno. vi koji iz zasede ubijate jednog nemačkog vojnika i pogibelji izložite sto srpskih glava. Zna se Krcune. Na te krvave tragove ukazivao je i general Milan Nedić. Dan tuge i plača. Sve će biti obelodanjeno u tomovima knjiga. ali ne sam. za Živojina Pavlovića. Krcune. vi koji ste ubili tolike srpske gradove pričate o nečijoj izdaji! Zar još imate šta da kažete? Zar strah od počinjenih zločina nije svezao jezik! Kad se bude pisala savremena istorija srpskog naroda najtamnije poglavlje nosiće naziv: vladavina komunizma. vi pričate o pobedi. novinara i publicistu. da ga ti nisu ubio. Lomili su mu kičmu zato što ih je izdao. u tome su učestvovali Petar Stambolić i Vladimir Dedijer. koga je on izdao? Čiji je narodni izdajnik onaj ko je spasao najmanje milion duša i prehranio Srbiju u najtežim uslovima? Da nije grupa oko Josipa Broza proglasila sebe narodom. ti si ga i saslušavao. Ti si. Ja te samo podsećam da su iza vašeg oslobođenja ostajali krvavi tragovi. osnivača i funkcionera vaše partije sa sedištem u Parizu. Dan srpskog čemera i jada. vašeg čoveka. godine. onaj što se posle rata hvalio da je bio vojnik partije i da je ubio dve hiljade ljudi! Ti si poslao tvoje ljude da pronađu i uhapse Pavlovića. Dan opšte žalosti. ali to nije jedino njegovo dobro delo Ne stigoh da te upitam. a zna se i ko ga je ubio! Ubio ga je Vidan Mićić. nasilja. iz Požege. Možda si kasnije. ali je bilo kasno: znaš da su ga jedva prepoznali kad su otkopali onu grobnicu sa oko stotinu leševa. Draža traži svoju decu Pavlović je i pričao i pisao da je „sovjetija zemlja terora gladi i bede. zemlja surovih logora“. Srbija pamti i dobra dela Krcun je sprečio rušenje Srpske pravoslavne crkve u centru Užica. vi koji u borbi na Kadinjači ubiste jednog nemačkog vojnika i jednom raniste. a zaboravljate na stotinak poginulih Srba u toj borbi. Dan kletve: „Dabogda se nikad ne vratili!“ . Broz mu to nije oprostio. O Brozu je govorio kao i višestrukom agentu koji se služio podvalama i nasiljem da bi došao na čelo Komunističke partije. o Brozu imao drukčiju sliku i bio si kivan na Pavlovića što ti tu sliku kvari. pitam ja tebe. izolacije. čija su dva sina bili u partizanima.

Kletve su najviše upućene tebi. članovima Kraljevske akademije nauka.. urednika ravnogorske štampe. Sprečio si rušenje Srpske pravoslavne crkve u centru grada Užica.poslao si automobil po njegovu decu.ispunio si mu želju da vidi decu. uvaženog advokata.to se nije desilo: Istina. ili su bili bez emocija. Zaustavio si automobil i onako. tek Branko i Gordana su odbili da se oproste sa ocem. lopatama. Moljević čuva obraz Ovo. Moljević je bio živa legenda Ravne gore . Nisi ti tada slutio šta će se desiti: da li je iz straha od komunističke osvete. Kao što su od straha umirali svi koji su čuli za tebe. ne! Učinio si ti i neka dobra dela. upitao ih šta rade.njoj je prota izrazio zahvalnost na tvojoj zaštiti hrama. kad su čuli tvoju pretnju da ćeš ih lično postreljati ako još jednom pokušaju da učine tu glupost razbežali su se ostavljajući rušilački alat pred vratima crkve. bio ti je blagodaran i nadao se prilici da ti to lično kaže. njegovo grobno mesto zatrpano je kamenjem. koji je ubrzo saznao za zle namere ovih krštenih ateista. Po navici.. pouzdan. Krcune. ili nisu smela da se oproste od oca . ali je redovno dolazila tvoja majka Vida . ćuskijama. čestit. To što deca nisu htela. Bilo je u tebi neke čovečnosti. odgovorio je general. Druga stvar je onaj gest prema generalu Mihailoviću: Uoči pogubljenja pitao si ga ima li kakvih želja. Nisi to uskratio generalu . Branka i Gordanu i da se s njima oprosti. nekog ljudskog razumevanja. hoću da kažem: postupio si čovečno prema generalu Mihailoviću pred njegovu smrt . Bio je ličnost: čvrst. prav kao bor. Neki Ćule reče da su došli da ruše crkvu. Kad si izašao iz kola i kad su te prepoznali premrli su od straha. Kad si mu to saopštio. Prolazio si ulicom pored zgrade Gimnazije i ugledao grupicu ljudi naoružanu krampovima. Rekao si mu da je komunistička vlast spremna da ga pusti na slobodu kako bi mogao da se leči.bio je na onom svetosavskom kongresu u selu Ba izabran za predsednika izvršnog odbora Nacionalnog komiteta. kome se u robijašnici Sremske Mitrovice smrt naglo približavala. njemu su grunule suze. Pitao si: A ko vam je rekao da rušite crkvu? Oni u horu zagrajaše: Dosta nam je mantijaša! Bože moj. U jeku borbe. Ima. Prota Rajaković. Ne.ne spada u tvoje grehove. Neki misle da si živeo samo da bi druge lišavao života! A nije tako. neke plemenitosti. Dražina deca su korišćena za komunističku propagandu: da je Draža bio borac protiv fašizma. ali bila bi velika bruka da su je oskrnavili. kroz prozor. nečeg očinskog. ali da se deca odreknu oca generala i ministra u jednoj vladi za koga je svet tvrdio da je jedini gerilac u porobljenoj Evropi koji je pozvao na otpor okupatoru . godine. a prvi put te videli. rezervni pešadijski potporučnik Vojislav poginuo je u junu 1945. ne bi se njegova deca našla pod zastavom Josipa Broza! Dražin najmlađi sin. Znao je grad da se crkva ne ruši tako lako. Sećaš li se ovog doktora pravnih nauka. Potvrdi to i neki Ćuk. osnivača Srpskog kulturnog kluba zajedno sa Slobodanom Jovanovićem i Dragišom Vasićem. Tebe nije bilo u crkvi. Posvedočio si neku vrstu humanosti i prema dr Stevanu Moljeviću. . Krcune. Da su se okoreli komunisti odricali očeva i braće i da su ih ubijali to je već bilo poznato. Ima želju da vidi svoju decu.

uz put. Put je bio prolazan. pa su mu noge prebili maljevima. srbijanskom. Ranković i ti bili u njegovoj pratnji. Krcune. nestrpljiv i ljut. uzvrati: „Ako se ne skloniš s puta. zadovoljan što si bez batina rešio problem.. To si ti sprečio i time im pomogao da ih ne isteraju iz škole. što je obradovalo njegovu suprugu Radenku jer nije stigla da ispriča šta je sve doživljavala one noći kada je sebi kopala grob: . mi krademo hleb. čim si ušao u automobil. da puca u mene i da me što pre vidi u ovoj rupi koju sama kopam. motku i počeo magarca da udara po sapima i glavi. Magarac najednom polete kao strela i nestade u šipražju. Krcune. I njemu i onima koji su te čuli to je ličilo na ucenu. Nestrpljiv. isprečio se magarac. Ko neće u partiju Pomenuću i četvrtu stvar . nema te slobode koja će me privoleti i nema te bolesti koja će me uplašiti da izgubim obraz!“ Izgubio je život.. trebalo da se odrekne svog nacionalnog programa i Ravne gore. niti da repom mrdne. Milicija je htela da ih provede ulicom sa nanizanim hlebovima oko vrata i da ih natera da viču mi smo lopovi. ja nejaka. ponadao se da ćeš ti naći načina da magarca ukloniš s puta. što ne liči na tebe. a na uzanom drumu. a stari komunistički aktivisti da viču za njima da su lopovi. ali je obraz sačuvao: umro je u robijašnici. da ih skojevci ne batinaju. ali si bio netaktičan kad si mu pomenuo da bi. za uzvrat. zgrabio. Tu si bio taktičan.spasavanje onih užičkih dečaka iz nacionalnih kuća koji su krali heb po pekarama. dete se pomera u utrobi. onaj koga su zvali „Žuti“ psuje mi sve po spisku i traži da ubrzam kopanje. upitao: „Božju mu majku. bez žurbe. ni s mesta da se pomeri. zemlja tvrda. Kasnije sam saznala da je taj Žuti bio poznati ubica i da je u mladosti ispoljavao nasilje. A ti. Seoba Srbalja pod Oznom . Uzalud: magarac kao da je ukopan u zemlju. Broz pritisnuo sirenu. ali magarac ni da se pomeri.. Bog ih svakako zna.Kopam ja teško i sporo.Znao si da mu je kraj blizu. potpuno smireno. prilaziš magarcu i nešto mu šapućeš na uvo. ječi na sve strane. To je najviše nerviralo Rankovića. šta reče tom luđaku te onako šipi? A ti. Sećaš li se šta je tada uradio Moljević. a ja mislim da si dosta učinio jednom anegdotom koja uprkos proteklim godinama nije izgubila na značaju.. iskočio iz automobila. Broz molećivo gleda u tebe. valjda. Peneziću. pa je on. a jedan od trojice mojih mučitelja. pa te je. NJegove kćerke Mirjana i Radmila jedva su posle niza godina uspele da njegove zemne ostatke prenesu u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu. Uhvatio se za obraz i rekao: „Vidite li ovo. ali su ga i mrtvog mučili: kako je bio veoma visok nije mogao da stane u sklepani kovčeg. Dakle: vozio se vaš vođa i učitelj Broz u nekim besnim kolima. Moglo je i bez one ucene. učlaniću te u Komunističku partiju! Izgleda da je ovo bio kraj Stojanovićevim pitanjima. Možda si učinio još neka dobra. Broz je bio iznenađen tvojom lukavošću kojom si se poslužio da bi oterao magarca.

Bez opela. bez voštanica ukopan je na požeškom groblju. iz zavičajne Gornje Atenice u nepoznate krajeva praćena je jaucima i kletvama i prezrivim pogledima partijskih glavešina Petra Stambolića. godine . bez sveštenika.pitao je Žuti. Sutradan. Vojni rok je odslužio u Ozni i stekao oficirski čin. sakate i nemoćne.bio mu je komšija. a Žutog nekako skupili i otpremili u užičku bolnicu. Žuti je u tome uživao. Zna se i datum: 11. koje trče po kući ne znajući . a Božo je zapisivao mnoge ratne događaje onako kako su se zbivali tako da se pretvorio u zavičajnog hroničara kome nijedan događaj od značaja nije izmakao. Komunisti su ojadili kuću Đokića još u prvim danima okupacije kada su pobili neke ukućane. Toliko je bio osion da je pojedinim ljudima pričao kako im je on pobio očeve . rekao je da mu je ubio oca i za to „otkriće“ tražio da ga ovaj časti pićem u kafani. ti si mu sudio i presudio. maloletni unuci koji pokušavaju da starce. Momci su nestali kolima nepoznate registracije. Podsetnik: Prinudna seoba Srbalja pod Oznom i majorom Ratkom Draževićem. I taman kad mu je bilo najslađe. kad je tako. Znao je dobro i čoveka koga su zvali Žuti . ubijao. A ko je tvoj otac? . sluđene strahom. ali on nije među živima. imao je i zanimanje: seljak koji se bavio poljoprivredom. ko je bio u čijoj službi. pa kad je tu dobro okrvavio ruke i pokazao se kao nemilosrdan ubica napredovao je do užičke Ozne.ubica. iz Bakionice. jul 1975. Prvo je bio u požeškoj Ozni. Miloša Minića i Radenka Mandića. E. stolica. a pozdravlja te i moj otac.dosta ih je ostalo u zapisima. poveo i neke svoje pajtose pa stigli do Jelove gore: tu naručili krku i piće. upadoše nepoznati momci. Često se hvalio kako je bio glavni u užičkoj Ozni i kako je samo u jednoj noći ubio 37 ljudi. vrlo rečit i vrlo pismen seljak iz sela Visibabe kod Požege. Možda je njegovo ime zaboravljeno.Žuti otišao malo da se razonodi. Ti si ga ubio. ko je krao.Mitru Jovićeviću. Sahrana bez opela NJegove zločine ljudi pamte i danas . Radojko Ristović? Ja i glavom i bradom. potvrdio Žuti. očiju ti. kad je Ozna saznala ko je nastradao. znao je Božo Đokić. a u završnici okupacije i građanskog rata bio je .Selo Gornja Atenica koje se naslanja na Čačak bilo je iseljeno po naredbi majora Ratka Draževića Ono što nije znala Radenka. u zapisima je i njegovo stradanje malo podalje od rodnog sela i na način koji niko nije mogao ni da zamisli. usplahirena. ali njegovi zločini nisu. Znaš ti njega dobro . gde je posle nekoliko dana umro. Crna slika Atenice Prizor dostojan kičice neko velikog slikara tragedije: vriska dece koja se. Ali. donosim ti pozdrave od mnogih ljudi. delova od stolova.Tog časa na Žutog se sručila gomila motki. hvataju za majčine skute.rekao je momak. ima i prezime: Ristović. gospodar života i smrti. pa se kao orao obrušio na Žutog: Jesi li ti. jedan kao da je od planine odvaljen. nesrećne majke. Žuti ima ime: Radojko. Znao je ko je gde bio za vreme građanskog rata. Bio je sila. pljačkao. podignu na zaprežna kola. prebacili su ga helikopterom u Ženevu.

Bilo je. dobre i čestite ljude. za koje se govorilo da „naginju“ komunistima.pitanje je da li smo i ovu Božju milost zaslužili. Gonioci su pominjali Sibir. pa moja baba Makrena. I sve ih je. pred izbezumljenim domaćinima koji su za vreme nemačke okupacije i građanskog rata nastojali da sve prođe bez ozleda i uvreda. dečji ljubimac. prema svedočenju ljudi koji su bili u neposrednoj vezi s ovim događajem.Brže. iz obesti. pa moj deda Stanimir. na taljigama! Kod koga? Na ledinu! Na ledinu. kaže prota. psovki Boga i hleba nasušnog. koga Čačani znaju po nadimku Batoš. Svedoči srčani prota U to vreme jedan od najmlađih izgnanika bio je jedanaestogodišnji Krstomir Gavrović. sa vekovnog ognjišta. Gornjoj i Donjoj. danas uvaženi prota u penziji. sve ostale bile su sumnjive. isteraju iz njihovih domova. zanemarujući Božju i ljudsku pravdu.sjatila se Ozna. ali ima kundaka i puščanih cevi. Nema bičeva i crvenih čizama. brže! Hoćeš da hraniš četničku bandu. nije se radovao Radenko Mandić. a mesec oktobar. ovi lažovi i prevaranti osvoje vlast u svetu. nego im je rečeno da u roku od 24 sata ne smeju biti u svojim kućama. Kako? Pešice. Bogorodice i kandila. Udarila sila na Gornju Atenicu . naslušao sam se pretnji i uvreda i psovki.šta je najpreče da ponesu. rečeno je da ide u Gornju Gorevnicu. Prota pamti ovaj događaj kao nešto najstrašnije i najružnije u svom životu. Crna. sad ćeš da vidiš šta mi umemo! Iza ove lažne optužbe da selo jatakuje poslednjim grupicama četnika. nagledao sam se srpskih jada i čemera. tamo bi oni proterali ove što se protive sreći čovečanstva koja ih čeka čim ova šaka jada. prolazili i tenkovi. sve se stuštilo na selo pod planinom Jelicom. kao da je od straha zanemeo. Kuda? To niko od meštana nije znao. Nikome nije bilo dozvoljeno da kaže hoće-neće. ima psovki na srpskom jeziku i pretećih uzvika: . krila se surova osveta komunističkih moćnika prema selu koje je od početka građanskog rata slovilo kao četničko i iz koga je mnogo njegovih žitelja bilo u četnicima. prema planu majora Ozne Draževića trebalo iseliti. jesenja slika Gornje Atenice. krave kao da osećaju dramu riču promuklo. čitav buljuk maloletne dece! Doživeli smo da budemo isterani iz kuće u kojoj smo se svi . Pevalo se tako i u Atenici. vojska. Ovoj prinudnoj seobi. pas. vrane uz piskavo graktanje sleću na okolna stabla. prolazio sam kroz velike patnje. pa se ne čudim svemu ovome što nas je snašlo . milicija. sve navalilo na bogato selo dobrih domaćina. onih najgrubljih. pa da stoga moraju sve da ih isele da bi odmetnici ostali bez podrške. koja je bila među najbrojnijim. je li? Bandu pomažeš! E. Šta je u svojoj devedesetoj godini doživela moja prababa Stana. učine ono što nijedan okupator nije radio: Prolazili su ovuda i nemački vojnici. da ih osvete. Zamislite vi šta je njima palo na pamet: da domaćine. ali je bio nemoćan pred moćnicima kao što su Stambolić i Minić. Sa izuzetkom tri-četiri kuće. ali nije bilo proterivanja i nije bilo otimanja imovine. Tako su pevali: svet će biti njihov ili će svet „osetiti njihovu pest“. svakojakih iskušenja. ali su svi znali šta je surovi bič Komunističke partije. pa moja majka Olga pa mi. Porodici Gavrovića.

kao i u Ćirovićima. pedeset ovaca. Nema ovde Nemaca. hleba u rukama. sa tuđim komadom. Posle petomesečnog progonstva. Dobar je i naš domaćin Sveto Ćirović-razumeo čovek našu tragediju. Hranu su nam. I još pod stražom! Kao u nemačkom logoru. i u Takovu. nas šesnaestoro u tuđoj kući. Ali.rodili! Moj otac Velizar bio je u čačanskom zatvoru . vlast pomisli da se mogu pomiriti dželat i žrtva. pet krava. bio je prognan. kao i odlazak. ima samo srpskih otpadnika od vere i nacije. opustošene pušnice i tavane krcate pršutom i slaninom. Povratak. pa su nas uputili u Koraksiće. ima i dobrih ljudi. ostatak jeseni i celu zimu proveli smo u štali. reklo bi se. I upoznali i upamtili. pune kace sira i kajmaka. na taljigama. upoznali najcrnje progonitelje. A prota Krstomir Gavrović. mučitelj i mučenik. proveli smo u Ćirovićima. Ali. dobro je i to. priča prota. ali je umro od posledica mučenja. Ubrzo smo saznali da su naši progonitelji prevozili našu hranu u austrijske i nemačke gradove i tamo trampili za skupocene automobile. Kad se pomire dve ideološki srodne stranke.Imao sam. jedva se držeći na nogama. osim gladi i smrti. A i drugi seljani krišom donose hranu. kaže. pršute. koje su se malo posvađale zbog položaja i para. Imali smo dva konja. gde se vraćamo? U opustošenu kuću. ne da se narod. upoznali smo najmračniju ideologiju. stric Blagoje. pregrmeće i ovu. nema ustaša. u senu. Od silne radosti skočio mi je u krilo i tako posvedočio svoju neizmernu odanost. kaže prota. žao mu. Zamislite. Svega su nas oslobodili. nastavlja prota svoju mračnu ispovest. pljačkaš i opljačkani. kao drva. Kuće su opustošene Neko vreme. opustošene štale.i ovde. gde su se našle druge porodice. ili na tavanu tuđe štale. mada ova najviše boli. gde je bilo najviše izgnanih. u Gornjoj Gorevnici gde smo mi proterani. psa koga smo zvali „Džeki“ . dočekao naš povratak. torove. stigao je glas da možemo da se vratimo u svoje selo. ima i dobrih ljudi. pa čini sve što je u njegovoj moći da nas prehrani. Traju i u drugim ljudima.jedva je otuda izvukao živu glavu. u opustošene vajate. a naša narodna vlast u „mercedesima“! Kupljenim za našu pršutu! Spremali atentat na kralja Aleksandra Sreski načelnik na Cetinju bio obavešten da crnogorski separatisti nameravaju da ubiju srpskog kralja Traju sećanja u proti Batošu. donosili odvažni i plemeniti meštani. Zauvek. Neko mu je . sa tuđom čašom vode.on je preživeo naše izgnanstvo i onako mršav i izgladneo. i u Prislonici. Ništa nismo zatekli. Ali. nema balista. Prekid traje samo u onima koji misle da su vlast i da sve treba zaboraviti. progonitelj i progonjeni. . završava svoju mučnu ispovest. Da ne stiže pomoć pocrkali bismo od gladi. pregrmeo je mnoge nesreće. žilav je. dao Bog. opustošene podrume vina i rakije. tek što se vratio sa Sremskog fronta. Mi na taljigama. koga čitav grad zna kao Batoša. mada su ponekad i naše majke pripremale hranu od priloga koji su stizali. Sve u to odneli oslobodioci.

a Milovan Ilić dobio dodatak imenu: Belvederac. Od tada je Milovan Ilić na nišanu crnogorskih separatista i komunista. Tako je Belveder obojen krvlju. nego po zadatku partije. Pričalo se da su crnogorski separatisti i komunisti za njim tragali još s početka tridesetih godina. decembra u Jakovljevića gaju u Rudom.držali su je naizmenično četnici i partizani.Vojku i Veru. kćerku upravnika pošte. kaže se dalje. Neko je očigledno dojavio da je pola sata ranije u našu kuću ušao visok.svakako doturao hranu . godine u selu Drijenak kod Kolašina od oca Jovana i majke Jele. poštanska službenica. Bilo kako bilo. hotelijera Ignata Kačara. godine bili Julka i njihove dve kćeri: Vojislava . učiteljica. najviše u Budimliji. rođenom sestrom moje majke. a njegova kćerka Milica. čije su žrtve već bile mnogobrojne. Mlada ćerka Milovana Ilića. S njom je imao četvoro dece: Vojislava. naredio da se na vatru iz pištolja uzvrati vatrom iz pušaka. U familiji niko pouzdano nije znao šta je istina: da li su separatisti. Novom Pazaru. Vojislavu . . Zaseda na brdu Belvederu Veliko zlo zadesi i Đuriće onoga časa kada njihovu izbegličku kuću na Pori opkoliše ljudi u kožnjacima. moja sestra od tetke Vojka nađena je isečena na komade desno oko izvađeno. s njima je varošicu napuštao i Milovan Ilić. Pljevljima. Kad god bi se četnici povlačili iz Priboja. muž njene rođene sestre Julke. To je dosta zamršena priča o brdu Belvederu iznad Cetinja. stvarno nameravali da ubiju kralja pa je to saznala cetinjska policija i njen načelnik Milovan Ilić. Policajci su. U Kraljevini Jugoslaviji Milovan Ilić je bio sreski načelnik sa službom u nekoliko gradova: Priboju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i službovao u nekoliko gradova. Vreme okupacije porodica je provela u Priboju na Limu. Kad su te godine komunisti napuštali ovu varošicu poveli su Vojku Ilić. ništa nije zaboravljeno. obe dojke isečene. zet moje majke. kaže dalje ta priča. Oženjen je Julkom Stijepović iz Pljevalja. seljaka iz Pribojske banje i mladog policijskog pisara Rajka Nestorovića. Vladimira Otaševića. butina desne noge rasečena od kolena do rebra. sreski načelnik. krila se po kućama nacionalista po selima. a dvojica sa uperenim automatima stadoše na ulazna vrata. Ili zato što su bili plaćeni. Milovan Ilić. Ova nekadašnja turska kasaba često je menjala „oslobodioce“ .Vojka. nepoznat čovek pedesetih godina što upućuje na pretpostavku da je kuća bila pod prismotrom. Tada je. i devetogodišnja Vera. u porodici Mikavica. Ova grupa ljudi usmrćena je na svirep način 6. Nije dugo živeo: ubili su ga iz vatrenog oružja oni na koje je lajao kad su čučali pred prozorom naše kuće osluškujući šta mi pričamo. a oni su otvorili vatru i ranili nekolicinu. Gost je bio Milovan Ilić. učenicu. Nastavak te priče je navodno pripremanje atentata na kralja Aleksandra u času kad se s kraljicom Marijom bude vraćao iz Miločera. gde su se okupljali protivnici dinastije Karađorđević. pozvali separatiste da se raziđu. na Cetinju. Desu Jovanović. Svetili se deci U kući su do decembra 1943. Milicu.toliko da ne ugine. Nisu oni to radili iz lične radoznalosti. Ponešto se zna iz njegove biografije: rođen je 1895.

kao što je nešto kasnije uzalud obilazila kotorske jame: ne zna se u koju je bačen. I Desa Jovanović. dobrovoljac u komitskom odredu vojvode Vuka Popovića i ranjenik u Cerskoj bici. Milovanova sestra Vidosava Bajić. zverski način. Od muških potomaka živ je Milovanov unuk inženjer Vladan Zuković koji nikada nije zagrlio svoju decu. ali uporno traga za tajanstvenim detaljima njegove sudbine. samo dva sata kasnije odveden je moj otac Milan. Iako nije imala ni punih osamnaest godina usmrćena je na najbrutalniji. preko puta drvare blizu muzeja i železničke stanice. U životu je. udata Fodulović. a to je samo dvadesetak metara od naše kuće. usmrćena je na isti način. Sin Vojislav stigao je sa četnicima do daleke Australije. Neki Dogandžić. odvezli su džipom užički kožnjaci optužujući ga da je bio jatak svom pašanogu Milovanu Iliću. još kao dete. To „ brzo“ oteglo se u nekoliko sati - . Rako Nestorović i Vladimir Otašević nađeni su u sedećem stavu razmrskanih lobanja. Kad nisu mogli da nađu Milovana Ilića Belvederca. puna leševa. NJihova unakažena tela bila su izložena u porti crkve u Priboju. našli su njegovu kćerku Vojku i zaklali je. Pružiti otpor nasilju Tu noć smo proveli budni . kćerka upravnika pošte. Ma kakav jatak.. Bogu hvala. divljački su iskasapili njegovu maloletnu kćerku Desu.. Kad nisu mogli da ubiju upravnika pošte Dragišu Jovanovića zato što je pošta radila za vreme okupacije. čovek je iznenada došao u kuću i bio u njoj najviše pola sata.čekali smo da nam se otac vrati.sažalili se na nju i pustili je kod šefa države Blaža Jovanovića. bila upisana u crne komunističke knjige kao kćerka „zločinca“ Milovana Ilića. znali smo da je Pora. komunistički aparatčik mu je to otvoreno zamerio. Poslednja osoba koja ga je na nekoliko trenutaka videla bila je njegova desetogodišnja kćerka Vera .. gde je umro i gde su mu ratni drugovi podigli spomenik. Nešto drugo je bilo u pitanju: od šestoro njegove dece nijedno nije bilo niti član omladine a kamoli Skoja. gde je njen muž Radoman Zuković bio profesor francuskog jezika.lobanja smrskana. učenica šestog razreda gimnazije. Istoga dana kivni na moga oca kada je iz izbegličke kuće Đurića u naselju Pora odveden Milovan Ilić. Milovanova kćerka Vera. Verina starija sestra Milica bila je po zatvorima i dugo nije smela da kaže ko je njen otac. uzalud je obilazila tamnice. Bili smo ispunjeni strahom. Majka se vratila malo vedrija jer je poverovala šefu Ozne da je otac pogrešno uhapšen i da će brzo biti pušten. moga oca. Čim je svanulo jutro majka je otišla u upravu Ozne koja je bila u privatnoj kući. u Adelaidu. Kao glavni dželat pominjan je Mujo Kovačević „Mizara“ sinovac Save Kovačevića za koga se govorilo i pisalo da je lično pobio veliki broj svoje rodbine. NJena jedina krivica bila je što je kćerka Milovana Ilića. Njega. koja je. Ignjat Kačar. Bila je nastavnica u Baljevcu na Ibru i u Kraljevu..

rado je. Rezultat tog razgovora bio je dragocen: Jovičić je momcima poklonio staru pisaću mašinu na ćirilici. bez obzira na sve posledice. ali s kim i s čim? Lecima zasuti grad! Pozvati građane na otpor. italijanske proizvodnje. O smrti koja nam je svima blizu. ali je on brzo. Udba je mač partije Najmlađi član naše družine. Ne protivi se ovom zlu samo omladina. koji je Ozna tumačila kao našu neviđenu drskost. ali na čemu? Niko od nas nema ni pisaću mašinu! Nema. Rekao je da im veruje ali ih je zakleo živim Gospodom Bogom da to. godine komunističke vlasti znale da su leci koji pozivaju građane na otpor režimu kucani na pisaćoj mašini advokata Milije Jovičića. I moji drugovi imali su ista osećanja. Zidovi njegove kancelarije u najstrožem centru grada bili su ispisani sloganom: BILTENDžIJA! To je značilo da advokat Jovičić prima Bilten Američke ambasade u Beogradu. da mu je desno oko zatvoreno velikim. rekao: „Udba je isukani mač komunističke partije koji brzo i lako . modrim podlivom. na neposlušnost. od početka komunističke diktature „obeležen“ kao ljuti protivnik. Kad je Jovičić saznao da se srpska mladost protivi nasilju. razgovarao sa dvojicom naših drugara .. koga smo iz milošte zvali Cigo. u redu.. Dovezli su ga da u gradu ne bi primetili da je izubijan. gde je sada zelena pijaca. Relja.Draganom Mandićem i Dragoslavom Novakovićem Firgom. U meni se tada javila dva osećanja: mržnja na zlo i zločince i potreba za otporom nasilju i zločinu. Naše hapšenje ubrzao je jedan događaj. starog ratnika. tukli oca šestoro dece. Da pišemo letke. Šta bi s nama radili s obzirom na naših petnaest i šesnaest godina teško je proceniti.predveče se pred kapijom zaustavio onaj isti džip iz koga je otac jedva izašao. Odgovorio sam da znam. Da su te. Znači: tukli ga! Tukli njega. O masovnim grobnicama. ostane tajna. on bi verovatno završio u jednom od onih rovova na Pori. smeo i opasan. bio je majstor za praćku: mogao je sa udaljenosti od trideset pa i četrdeset metara da pogodi vranu na drvetu. odapeo praćku i kroz otvoren prozor šefa oblasne Udbe ubacio gomilu letaka! Vezao je presavijene letke za kamenčić i nepogrešivo ubacio u kabinet pukovnika Čizmića. što ga svrstava među neprijatelje komunističkog režima i izlaže svakodnevnim poniženjima i uvredama. Obavestiti ih o svakodnevnom ubijanju. 1946. Otpor nasilju! Mržnja na zlo! I na zločince! Otpor svakako. Mladi pozivaju narod na pobunu Grad je zasut lecima kojima se građani pozivaju da pruže otpor komunističkom teroru Od starijih ljudi za naš otpor i našu organizaciju znao je advokat Milija Jovičić. Kad sam se našao oči u oči sa ovim pukovnikom pitao me je znam li šta je Udba. ali imaju drugi. u potaji. ne čekajući moj odgovor. On je sa drvare.

A suza na suđenju jeste bilo. protiv smrti. u sinove Srbije. Deca željna Božje i ljudske pravde. Prema našoj zakletvi. NJegova preteća rečenica bila je: „Pucajte u ovu decu. ako je išta ostalo nepopunjeno.to smo mi! Sloboda .. u tranšeju. braneći nas. ali mu nisu verovali zato što je njegov otac bio komandant Četvrtog pešadijskog puka „Stevan Nemanja“ posle junačke pogibije pukovnika Dušana Purić na Mačkovom kamenu. primajući krivicu na sebe. da smo zaslužili samo prut a ne robiju. ali se plašila njegovog znanja i njegovog poimanja moralnih vrednosti. nenasita ala u ljudskom obliku i uz pesmu „Nosim kapu sa tri roga i ratujem protiv Boga“ traži novu krv. preduzećima. otpadnik od vere i nacije. Pre rata u Kraljevini. Vlast je znala ko je sve imao stare nemačke šapirografe. zaplenjene u nemačkoj komandi. željna slobode. nove žrtve. na stratište u neku jamu.. Jedan od naših poverljivih ljudi bio je Bratislav Radosavljević. sa srpskim imenom i prezimenom. Dželat. tražio je da nas vrate u škole. pa smo tako sačuvali ne samo Relju nego na stotine naših vršnjaka koje smo. pozajmio ovaj uređaj. Bratislav je bio sudija . Pobunila se srpska deca protiv tiranije. Jeste narod ridao kad je video decu pred komunističkim sudom. advokata i junaka sa Solunskog fronta koga komunistička vlast upravo zbog toga nije uvažavala.. Upravnik neke zadruge.to smo mi! Neće biti tako i ne može biti tako. To suđenje upamćeno je i po jednom kožnjaku koga su zvali Čvoro i koji je upao u sudnicu i obratio se sudijama ovim rečima: „Kakvo suđenje. protiv tajnih grobišta i masovnih grobnica.to smo mi! Bog .laike. Mogu se miriti stranke.Vladetu Miletića. u rov. u komunističkom vremenu sudija za parnice. Na suđenju. koji je Relji. Uveče smo advokata Vladetu Miletića videli u zatvorskom hodniku . sačuvali od surovih posledica.odseca svaku neposlušnu glavu!“ Udba je primetila da su leci kucani na mašini i umnožavani na šapirografu pa je nastala provera po ustanovama. kakvi bakrači! Odmah to treba izvesti na Poru!“ Na Poru. Što više Srba pobiju biće sve veća radost naprednog čovečanstva. u slučaju hapšenja niko drugog ne sme da otkrije. ali to ne može biti proglašeno . Zadržan je u službi da bi obučavao sudije . ako još ima mesta za nove žrtve. koji su sada služili za umnožavanje raspisa i naredbi nove vlasti. Čini mi se da i danas čujem glasove zlotvora: Pravda . nije smeo to da kaže nego je izjavio da je ukraden.takvu odbranu srpske mladosti Udba nije mogla da mu oprosti. sudija Opštinskog suda.krivičar. znajući mu majku i sestru. privatnim kućama za koje se pretpostavljalo da imaju ove uređaje. Pobiti bez suđenja Udba je kontrolisala sve papirnice i knjižare ne bi li saznala ko kupuje veće količine papira.. na gubilište. uplašen posledicama.. ali ubijate ovaj narod koji se guši u suzama“.. Imali smo još jednog čoveka na koga smo mogli da se oslonimo .

U svakom komuncu. kako ih je on zvao.. Ne dam LJubomira Smiljanića.. na buntovnike protiv komunističkog nasilja. na moje drugove. NJemu su. Dok sam bio na mrtvoj šetnji po zatvorskom krugu. pozivajući i njih na pobunu. koji je pisao letke protiv komunističkog režima i kome su zločinci lomili rebra i kičmu.nacionalnim pomirenjem. osakatio.. jednog od najinteligentnijih užičkih đaka koji je govorio da je komunizam najveće zlo. Možda i vlast i pojedine stranke žele nacionalno pomirenje. Možda bi vlast da i mene liši javnog sećanja na moje vršnjake. Ne dam Zorku Nedić i Nadu Vasiljević koje su u optužnici navedene kao svedoci. Ne dam Radoja Virića koji je po zlatiborskim selima upoznavao srpske domaćine sa buntom srpske mladosti. Ne dam jednorukog Vidana Stanojevića koji je levom rukom raznosio naše letke po okolnim selima. ne dam! Ne dam Milorada Radonjića. Ne dam moju sestru Kosaru koja je tri i po godine tucala kamen na Golom otoku zato što .u našoj zemlji ili Engleskoj. ali bez sećanja na ono što je bilo: ko nas je pobio. Ne dam Pavlovića. koga brutalno isteraše iz škole zato što je imao nešto dužu kosu i što mu je ispod revera nađene kokarda. zbog tajanstvenog bekstva preko granice dugo držali i mučili u mariborskom zatvoru. E. koga smo zvali Pikula i koji je prezirao vlast koja mu je ubila oca Dragomira i brata Predraga. Pavlušu.. utamničio. Ne dam Branislava Pecovića koji je u mlađanim godinama zbog komunističkog nasilja morao da beži u svet. opljačkao. Ne dam ni moga brata Branislava koga su. Ne dam Dušana Polića. Zbog toga što misle osuđene su na požarevačku tamnicu. koga smo zbog crnog tena zvali Firga. bacio mi je kroz rešetke pismo pisano njegovom krvlju. Ne dam da u zaborav potisnu Miroslavu-Milju Moljković i njenu braću Iliju Moljka i Aleksu . video je ubicu svoga oca. da bi ih oblasni javni tužilac Milivoje Seratlić pretvorio u optužene zato što su na njegovo pitanje šta misli gde je veća demokratija . Ne dam Dragana Mandića koji je uspešno krio šapirograf na kome su dečaci štampali letke.široko je poznat njihov otpor komunističkom nasilju.. Ne dam Dragana Milovanovića Gembeša koji je govorio da je ljubav prema otačastvu nešto najplemenitije što krasi čoveka. one rekle šta misle. proterao u svet. Ostaju u nezaboravu Ne dam Vasilija-Vasu Karapandžića čije se batinanje i mučenje može bezmalo uporediti sa mukama raspetog. maljevima prebrojavali rebra. Opljačkani i proterani Ne dam Dragoslava Novakovića. kasnije..

Često sam ga zaticao s glavom na savijenim kolenima. Otuda je često nudio svoje sledovanje proje ko bi mu na sat-dva pozajmio olovku koja je. bio nada onih zatočenika koji su neprekidno verovali u osvit slobode i demokratije. izazvani komunističkim nasiljem..je rekla da su komunističke glavešine za sebe otvorile diplomatske magacine u kojima se snabdevaju i ptičjim mleko. uveren da nema doušnika.Miloša Paunovića. znameniti pisac i akademik. a narodu dali bonove za hleb. Ne dam Pavla Stanojevića iz domaćinskog sela LJubanja u čiji su patriotizam i odanost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i rodu srpskom svi beskrajno verovali. Nagoveštaji velikog pisca Ne dam da mi otmu Borislava-Boru Pekića. predviđenim za dvadesetak ljudi.dva reda svačijeg prostora bila su „ucrtana“ olovkom u zidove. A on bi ponekad. Plenio je inteligencijom. javnim crtežima izjednačili crni kukasti krst i crvenu petokraku zvezdu. danas magistra i profesora. inače. Milojka Jovanovića i Danila Nikitovića koje osakatiše drakonskim osudama jer su njih četvoro bili velika opasnost za postojeće državno uređenje.. sivo.. U sobama. Ne dam da mi iz pamćenja otrgnu Rasta Krstića. Vladimira Stegnjajića i Ninoslava Pešića koji prođoše kroz patnje i iskušenja zato što su.. jedino je tako mogao da produži san jer su se robijaši saplitali o njegove noge kada bi po tmini izlazili u umivaonik. studenta iz Beograda. braću Knežević. bila opasan rekvizit.kad je imao parče olovke da zabeleži neku svoju misao bio je zadovoljan i sit. šljap. kasnije poznatog pisca i akademika koji je u sremskomitrovačkom kazamatu među mladim ljudima bio najomiljeniji sagovornik. Ne dam rodoljube iz nacionalnih kuća u Čačku . u smiraj dana. pozivao nas nekolicinu da nam pročita neku svoju pisaniju i danas se sećam jedne njegove priče iz vremena okupacije koja počinje rečima: „Zeleno. Dragomira Kostića Koču i desetine ljudi raznih zanimanja iz Leskovca koje sam upoznao u tesnim i vlažnim zatvorskim ćelijama. kad je Udba tragala za olovkama. U sobi su tada bila tri reda ležajeva na slami . U vreme pretresa naših stvari. šljap. najviše se zadržavala kod njega. Daru Radojičić. Nudio hleb za parče olovke 47 Bora Pekić. kome je u četrnaestoj godini života Siniša Mićović bio instruktor na tečaju za mlade ravnogorce . gimnazijalca i Vladislava danas lekara. šljap. Lazara.ovaj tečaj odvešće ga u komunističku tamnicu. Brozov zatočenik u Sremskoj Mitrovici. Naš drugar Bora Pekić nije vapio ni za vazduhom ni za hlebom . Ne dam Dejana Nikačevića iz Priboja. Ne dam čačanske učenike i mučenike Dragoljuba Polića. iz poznate nacionalne kuće. Da li će biti deset santimetara ili još dva više zavisilo je od toga koliko će robijaša da se nađe izvan robijašnice.“ Opisivao je Bora nemačkog stražara koji po lapavici u obući od slame stražari pred nekim logorom i strepi za svoj život . bilo je i po tri stotine duša.

ali sasvim je izvesno da smo znali šta nećemo. Kad je Sremska Mitrovica imala četiri-pet hiljada stanovnika. studentima.zvala se ona Dželadin. u rudniku Trepča. Ko je u robijašnici Sremske Mitrovice upoznao ovog čoveka biblijskog imena. da je iza ovih rešetki domaćinska i molitvena Srbija koju nemilosrdno gazi nogama bezbožnička rulja. u Rugovskoj klisuri. Ne dam da u zaborav gurnu nijednu žrtvu komunističke tiranije. u robijašnici je registrovano više od šesnaest hiljada duša. ne sluteći da ćemo upoznati ličnost čelične volje i zdrave pameti. doktorima nauka. kod Visokih Dečana. nećemo one koji pucaju u Gospoda Boga. nećemo tajanstvene grobnice. koja sam naveo. hiljade njih bili su u barakama Homolja. između Okučana i Stare Gradiške. Haljilji . dugogodišnjeg Brozovog zatočenika u lažnom miru. viteza u odbrani otadžbine u ratu. na autoputu Beograd Zagreb. Nećemo nasilje. školovanim kraljevskim oficirima. Radovan. najvećim delom. obaran surovim udarcima ali se uspravljao zahvaljujući jakoj psihološkoj kičmi. nećemo pljačku tuđe imovine. Nađosmo se u komunističkom osinjaku i ljudskom mravinjaku. To što je srpska mladost znala šta neće. nećemo one koji Karađorđevim potomcima zabraniše da žive u svojoj zemlji i u svojoj kući da bi se upravo u toj kući šepurili probisveti čija se prava imena ni danas ne znaju. stiglo bi objašnjenje da je robijaš pokušao da beži. Ove njegove priče nagoveštavale su velikog pisca koji će surove robijaške dane opisati kao „godine koje su pojeli skakavci“. po robijašnicama. odvešće je u surove Brozove kazamate u kojima će biti mučena glađu. Ne dam Davida Damjanovića. ovim profesorima. na izgradnji vila za komunističke funkcionere na izgradnji lovišta za Broza i njegove strane goste. nasiljem i teškim fizičkim radovima. piscima. A nećemo komunizam koji ubija. i mnogostruko više ona koja su u drugim zapisima. Golub. Nisu svi bili pod istim krovom. I da ne odgovara. nećemo nasilnu smrt. nećemo one koji skrnave i ruše hramove. možda mi nismo znali šta sve hoćemo. na isušivanju Lonjskog polja u Slavoniji. bila su na nišanu vlasti. iz Golubića kod Knina. spor u rečima i zaključcima. Tako mi u mladalačkim godinama upoznasmo robijašnicu u Sremskoj Mitrovici.zato što je u tuđoj zemlji. saznao je pobliže kako je David pobedio Golijata: smiren. đacima ima ova bezumna gomila koja samo zna da kliče Josipu Brozu zato što ih je on proglasio gospodarima života i smrti. Jablan. ali odvažan. temeljan u odlukama. da vlast nad ovim robljem.. Sva ova imena. Jesmo mi bili dečaci. jesmo bili neupućeni u mnoge pojave i pojmove. Ako bi se neko iz vlasti zainteresovao za žrtvu. bivšim ministrima i narodnim tribunima. To dragoceno svedočenje je u srpskim kućama i bibliotekama širom Amerike u kojoj se obreo . I bila su. slike i prizore iz svog mučeničkog i časnog života uspeo je da prenese u knjige-pamćenice koje potpisuje.. Znali smo šta nećemo Brzo smo se uverili da ovde svaka naoružana šuša .može da bije i ubije.

On će se dve godine kasnije kajati jer ga je ona ista družina koja ga je angažovala kao lažnog svedoka otpremila na Goli otok. žrtvuje svoj život da bi spasao pukovnika Mihailovića. Bio je u štabu generala Mihailovića. Baš kao što je četničke penzije i ravnogorske spomenice nazvao velikom obmanom. Još se u ovom kraju pamti njegova beseda: „Narode srpski. Ne dam da bude potisnut u zaborav ni Milutin Janković.posle robije.. osuđenog na dvadeset godina robije zato što je ostao veran zakletvi da će se boriti za kralja i otadžbinu na koju ga je obavezao pop pre nego što je postao raspop. pričao kako je sin slavnog vojvode Živojina i brat majora Aleksandra. doktor pravnih nauka. ali se Srbija koju uređuje David i oni koji je čitaju drži . u ovom događaju major Aleksandar Mišić. Desilo se nešto nezamislivo: jedan brat. komandant četničkog odreda u Dragačevu. koga su srpski i šiptarski komunisti kad su Visoke Dečane pretvorili u političku školu „Josip Broz Tito“ otpremili. Ni optužnice. u otadžbini. bez suda i presude. Upamtite Srbi: ako se komunisti dočepaju vlasti ostaće dugo. ni presude Možda je Srbija posrnula ovde. svakako po nalogu Ozne. Ne dam da u zaborav ode ni Brozov ministar. Ne dam da bude zaboravljen Dragić Joksimović. pa će iz vas propištati majčino mleko“. Neće žrtve u zaborav Ne treba zaboraviti ni Dušana Milenovića. žandarmerijski potporučnik. čiji je osnivač i urednik bio vojvoda Momčilo Đujić. student i sela Zablaća kod Čačka. ali se ne savija pred komunističkom silom. Ne dam da bude zaboravljen Sreten Popović. Ne može mi niko iz pamćenja otrgnuti kaluđera Gavrila Kovačinu. nastojao da grozno okleveta generala Mihailovića. mladim robijašima. Vojislav Mišić. Ne dam ni starog slobodara i demokratu Kostu Kumanudija koga sam gledao kako posrće od gladi i pod pritiskom godina. koji je proveo dvanaest godina u sremskomitrovačkom kazamatu a nikad u svojim rukama nije imao ni optužnicu ni presudu. koju mu je neko u našem vremenu pomenuo smatrao je najvećom prevarom. okupator je došao i okupator će otići za dve. koji je svestan počinjenog zla pucao sebi u usta . advokat svetske reputacije koji je nama. upravnika mitrovičke robijašnice. tri ili četiri godine. inženjer po struci. Rehabilitaciju. Ne dam ni tada mlađanog Životu Aleksića koga su prebijenih nogu u ćebetu prenosili iz zatvorske Udbe do njegove robijaške sobe. drugi brat žrtvuje svoju čast i ugled porodice Mišić i tako upada u kaljugu klevetnika. u mitrovički kazamat. prvi ministar policije pop Vlado Zečević. a ne dam ni njegovog brata Marka. Godinama već uređuje mesečnik Srbija.. Mogli su da ga biju samo vezanih ruku i nogu. koji je prvi jurišao na Kraljevo otimajući ga od Nemaca.uspravno. zver u ljudskom obliku.

okovanog u valjevskom zatvoru i osuđenog na smrt zato što je svom konju dao ime Tito. Ne dam da mi iz sećanja otrgnu Živana Lazarevića. a njegovu suprugu Veselinku i petoro maloletne dece osudili na tiho umiranje od gladi. Nikad te prizore užasa nije zaboravio. trčao od jedne do druge apsane i spasavao glave onima na koje se već nišanilo kao na „domaće izdajnike“ i „kočničare“ našeg usrećiteljskog komunizma. LJiljanu i Đorđa. on je slušao Božju zapovest: Ne ubij! Ne dam ni one srčane i mudre Kneževiće iz NJujorka. industrijalce iz Leskovca i Paraćina. Ne dam da u zaborav potone Milovan Đokanović Đokan. iz Bratunca osuđen na dvadeset godina robije zato što je s prozora svoje kuće mitraljezom gađao kolonu ustaša među kojima je bilo i nevinih ljudi . koje u svom izveštaju pominje ministar Aleksandar Ranković. Vladetu Kuzmanovića. komandanta rasinsko-topličke grupe korpusa. . koji je kao đak bio u đačkoj četi otadžbinske vojske i osuđen na tamnicu. koga su komunisti posle suđenja u Beogradu ubili. molitvene i blagorodne Srbe koji na mučeničkom putu svojim delima posvedočiše odanost otačastvu... NJu je svemoćni Ratko Dražavić nagovarao u požarevačkoj robijašnici da lažno svedoči protiv Draže Mihailovića. Ne dam da u zaborav potone porodica pukovnika Dragutina Keserovića. džokeja po zanimanju. iz sela Zvečke kod Obrenovca. Selimira Rankovića. izvesni Dragoslav Avramović. poznatog beogradskog advokata.Lazara. NJihov grobar bio je Spasić. uhapšenih u prvih šest godina komunističke vladavine. a u robijašnici Sremske Mitrovice posrtao od gladi i poniženja. gde su čuvari ubijali dnevno i po desetak ljudi. iz Brgula. Vladu i Slavka.Majčino mleko je prvo propištalo iz onih tri miliona i 800 hiljada zatvorenika. osuđenu na dugogodišnju robiju zato što se u toku rata udala za „zločinca“ Jankovića. Na to je Branka rekla: „Zar da oklevetam venčanog kuma! Nikada!“ Ne dam ni braću Teokarević . na Lonjsko polje. zatočenike u Sremskoj Mitrovici do čijeg je bogatstva u Londonu i u Australiji došla komunistička vlast zahvaljujući veštoj obmani koju je izveo načelnik za finansije u vladi. Advokat grobar Ne dam ni Aleksandra Spasića. kad su se njegovi dočepali vlasti. Trebalo je samo da kaže da je Dražu viđala sa nemačkim oficirima i biće odmah oslobođena zatvora. Cila Marjanovića iz LJiga koji uprkos mnogim patnjama ostadoše u moralnoj čistoti. iz čestite kuće Davidovića. Ne dam da mi otmu iz pamćenja ni Milutinovu suprugu Branku. On nije slušao glasove svojih komesara. Upućen je na najsurovije radilište. Avramović je tada imao manje od trideset godina i nije mu bilo teško da prevari Teokareviće nudeći im za imovinu spas iz komunističkog pakla.. partizanski prvoborac koji je u užičkom kraju. Ne dam Tomu Maksimovića. Ne dam da u zaborav ode Mića Mihailović.baš tako je pisalo u presudi. koji je za vreme nemačke okupacije prehranio na stotine hiljada srpskih izbeglica. Imao je običaj da u šali kaže da je time uvredio svog konja galopera. Ne dam Valjevce Časlava Protića.. komesara za izbeglice u Nedićevoj vladi.

da se njegove žrtve broje hiljadama . Tri meseca podruma. osuđenu na dugogodišnju robiju zato što je rasturala letke protiv komunističke tiranije. Sudilo mu se po Zakonu o zaštiti imena i dela J. godine. One tiranije koju je primenjivao i njen zet Dušan Milenović. evo. Aleksandra i Veru. nego ga je neprekidno nadahnjivao istinom i snagom da istraje na putevima časti i dostojanstva. opet čudo: nije balvan nego lešina Josipa Broza. uverava advokata i Enesa da ga sud ne osuđuje zato što je sanjao. starca iz Priboja. a manje neću! Kad je konačno shvatio da je u službi jedne umobolne ideologije i partije. uzdizali put neba. dok su bili mladi i u snazi svojim rukama. Nema srpskog pravoslavnog hrama u ovoj zemlji kome nisu posvetili svoje molitve i svoje bogate darove . Zastupa ga advokat Mihailo-Mišo Matović iz Užica.. i koja je u požarevačkoj robijašnici imala rođenu sestru. zver u ljudskom obliku. lepo vidi balvan na talasima reke. da muči. koji se u snu molio Alahu da mu nekako dobaci jedan balvan kako bi ga ubacio u svoju ledenu furunu i tako ogrejao svoje ozeblo srce. takođe u tuđini. iz Vrnjačke Banje. I gleda starac Enes čudo: Lim. I san može biti opasan Imao je plemenitu suprugu koja je krišom nahranila ponekog robijaša. hirovita reka. koga Bog nije samo obdario talentom. kompozitora.a srpskoj deci.neke su. tri meseca bez paketa. da u zaborav ode ni Dušan Milenović.ovaj drugi je zbog verbalnog delikta upoznao vlažne i krvave zidove tamnice. spreman da osakati. opet. siromaška do dna. Broza! Kojeg imena jer ih je Broz imao tridesetak. Ne dam profesorku Staku Marković-Kojčić koja najlepše godine svoga života provede u požarevačkoj tamnici zato što su tako hteli braća Jeremić. Ova plemenita Srpkinja ostavila je iza sebe potresnu knjigu o komunističkom paklu koji je preživela. tri meseca bez pisma izricao je kazne i dodavao: više ne mogu. podariše znanja iz maternjeg jezika. izmakoše ustaškom nožu i komunističkom malju i pod tuđim nebom upališe srpsko kandilo. I opet se Enes moli Alahu da mu doturi čaklju kako bi je zabo u onaj balvan i privukao ga obali. Ne dam ni Enesa Hasanagića. I uverava advokat Matović sud da je san nezavisan od čovekove volje. u devetoj godini . upravnik robijašnice u Sremskoj Mitrovici. B. I vidi.. Sudi se siromahu Enesu Hasanagiću. ali mu je „drvlje“ potrebno kao hleb nasušni. ciglu po ciglu. da je jedan od moćnika koji je presuđivao u ime partije. koji u poslednji čas. čuveni titoisti iz Valjeva. Enes. a sud.bezbroj. iz Mekurna. Ne treba mu kamenje. Ne dam. Kad ono. koji nepozvan. u jesen 1944.ubio se! Čitav rafal metaka iz automatskog oružja sručio je sebi u usta. valja drvlje i kamenje. nego zato što je pričao šta je sanjao. srpske ćirilice i pradedovske pravoslavne vere. Ne dam ni Kašikovića iz daleke Australije. „To je moj tata“ Ne dam ni Žarka Petrovića. Ne dam da u zaborav odu ni Enes Hasanagić ni Mišo Matović .. Ne dam Tomislava-Tomu Gočanina. da izrekne surovu kaznu Srbinu koji se ne savija pred njim i njegovom partijom. a nedela ..

osakatili i . i mračna ideologija. presuđivali. Ne beži Beljaković iz otadžbine u tuđinu da bi sebi obezbedio lagodan život. I taman kad su neki. objavljenim u Kragujevcu i NJujorku. prebijali. odjurio je. Beljaković u svojim knjigama.života. čuli su dečakov glas: ovo je moj tata. za koje se može reći ne samo da su prepreka zaboravu nego i optužnica protiv komunističke tiranije. Svedoči Miša Beljaković U svojim knjigama. majku i bliske rođake.tada bi oživeli svi zločini i narod bi prepoznao ubice. Hajra Berbovića. u selo Štikovo. sin Šumadije. iz Nove Varoši.. E. lažno svedočili. koji učini podvig dostojan divljenja. strica. koji je imao nesreću da usred Kragujevca svakog jutra u zoru sluša smrtonosne rafale pod kojima je padala mladost Srbije. utamničili. obukao Nadu i Branku u muslimansku odeću i dugo skrivao po muslimanskim kućama. hteli da pljunu. Ona voli zaborav i lažni spokoj.. rehabilitacija podrazumeva izvinjenje žrtvi i osudu zločina nad njom. Žrtve zanima kad će se bezbožnici pomenuti pa i ako nisu u životu. Beljaković napušta roditeljski dom. a javnost možda i ne zanima šta se u ovoj zemlji dešavalo pre više od pola veka i gde su sve masovne grobnice žrtava komunističkog terora. Dovoljno je da kažemo da su i danas u životu. ode da vidi mrtvog oca. Rehabilitacija ne podrazumeva samo proglašenje žrtve nevinom i brisanje iz evidencije osuđenih. koga su ubice izložile na raskrsnici.. Zato i ćuti o počinjenim zločinima. noću. Pravda bi možda donekle bila zadovoljena samo onda kada bi bilo suđeno mrtvoj ideologiji .. još. pozivajući građane da ga mrtvog pljuju. ni po koju cenu. Verujem da će jednog dana u ovoj nesrećnoj zemlji osvanuti potpuna sloboda i u njoj tomovi knjiga s imenima stradalnika i imenima vinovnika njihovog stradanja i molitva Gospodu: da se zlo ne ponovi. u Ameriku. A u sećanju je. ovako mešovita i ovako obojena neće.. Ne može biti: pobili. Ne dam. i pod neobičnim okolnostima odlazi u svet. Bar polovina građana Vrnjačke Banje pamti ovaj prizor. Osim toga.. ona svakako podrazumeva navođenje imena onih koji su hapsili. to je ono što vlast. Kad je čuo da srpski komunisti nameravaju da ubiju ženu i kćer majora Vuka Kalaitovića. ulizujući se režimu. ujaka. ističe otpor kragujevačke omladine komunističkom nasilju i masovno pogubljenje Srba. Pa rodbina zna da su njihovi najbliži bili nevini. ubijali. on se pridružuje . negdašnji profesor obelodanjuje mnoge komunističke zločine u Šumadiji Podsetnik: Potresne stranice o komunističkim zločinima podario nam je Miodrag-Miša Beljaković. koja je tada za sve mlade ljude u komunističkim zemljama bila pojam slobode i demokratije. Osećajući se nemoćnim da se odupre komunističkom zlu. brata.nikom ništa! Kome će sada rodbina da pokazuje sudski papir o rehabilitaciji ubijenog oca.

još bolji drug. Zar on. nije mirila sa komunizmom koji je. skandirala „Na smrt. Tim pre jer ga nisu uhapsili. Živa Kovanović. unakazio nekad lepo lice Srbije. I popodne. međutim. i . I dok je gomila skojevaca. došao je u školu. već su ga pustili da. Bio je lep. Srpska politička emigracija bila je toliko jaka da je ugrozila bezbednost Josipa Broza u Americi i naterala ga da skrati boravak u NJujorku. „Slobodni u tuđini“. autor uglavnom svedoči o žilavoj borbi sa komunistima u tuđini. Ko ga je viđao ispred kragujevačke Gimnazije. pucali su u budućnost Srbije. morao je pomisliti: „Ovo je pravi Šumadinac“. bili dovedeni iz zatvora i zatim poređani istim redom kojim je suđeno. već uigrano. da bude izdajnik! Šta je ko imao da obaveštava Nemce gde su Rusi kad su se sa njima svakodnevno tukli otkako su prešli Dunav. Živa reče svom društvu da je protiv njega podignuta sudska op tužnica. Nekolicina loših đaka stalno je tužakala Živu Kovanovića kod direktora i na razrednim konferencijama. stasit. pucali su u Šumadiju. petnaestogodišnjaka iz petog razreda. u drugoj. A onda je sve počelo da se odvija kao u ružnom snu. u krvavom oktobru. Srbijo NJegovo društvo je ipak pošlo u sudnicu na dan izricanja presude. U školu je dolazio sa šajkačom i najslobodnije je kritikovao upravo uspostavljeni komunistički režim. koji je i ovde predsedavao. Šeretski je prepričao sadržaj optužnice: da je pred kraj rata telefonom javio Nemcima u Kragujevcu kako se Rusi približavaju Lapovu. svakoga dana ide u školu. kao da to nije ništa. u đake! Tri godine ranije u đake kragujevačke pucali su okupatori. Ubijaju ti decu. Tako je govorio Živa ubeđen da će kao od šale dokazati svoju tako očiglednu nevinost. Vukajlo Vukajlović. Beljaković je jedan od najistaknutijih vitezova srpske političke emigracije koja se nikad. Kada se Živa pojavio u sudu da čuje presudu. duhovit. na smrt!“. ni za trenutak. U knjizi „Pod oblacima Srbije“ Beljaković opisuje stradanje srpskog naroda po dolasku komunista na vlast. samo prezrivo pogledao. Jednog dana. pucali su Nemci. Sutra idem da vidim šta hoće „guzičari“. što je danas vrlo vidljivo. Žalba za pomilovanje je odbijena i Živa je posle nekoliko dana streljan. tog dana. Nekim instinktom on kao da je to hteo da istakne. Da vidimo šta piše Beljaković: „U jesen te 1944. pozvao je optužene da ustanu i počeo da čita presude. ustao je i čuo: „Na smrt! Živeo narodni sud!“ . Nemci pucali u kragujevačku decu. pridružili su ga onima koji su. omiljen u svom razredu.članovi Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Oni su bili skojevci .urlali su skojevci a stražar mu je prišao i vezao ga. Živa bi ih. Odličan đak. Srbijo! Pucali su u dečaka. kao što su tri godine ranije. ne sumnjajući u uspešnost svoje odbrane.dve su u izdanju kragujevačke kuće „Jefimija“ izašle na srpskom jeziku. Ništa nije zaboravljeno Čuješ li ovo. petnaestogodišnjaka. u Živu. kao i do tada. godine Živa Kovanović iz Batočine napunio je petnaestu godinu. Ko su oni da njega tužakaju. Kad je došao red na Živu. rekao je kad je saznao za dan suđenja. Živa je bio na kraju.borcima za slobodu. pod jakom stražom. pucali su u Živu. Beljaković je autor mnoštva knjiga .

I sada. Politika je u broju od 20. ni sećanja na Broza i generala Dražu. ubijali su srpske mitropolite i sveštenike lopatama i budacima. braća i sestre. svim silama. Ništa nije zaboravljeno. sa jezivim osećajem automatski budio. Tu su i nemački okupatori streljali Srbe da bi potom i komunisti na istom mestu ubijali. Svi su pamtili Brozovu izjavu da Srbija nema čemu da se nada. može da oprosti. Nije bio redak slučaj da se na ulicama vide ubice kako dobijaju nervne napade. nečiji životi se gase . jula 2008. prema našem pravoslavnom učenju. zanemarila ove žrtve. Zašto to ova vlast radi? Zato što voli lažno spokojstvo. Ne samo što je vlast. deca roditelje. Rusi tu dobrotu. Oni koji olako praštaju ne slute da time preuzimaju na sebe ulogu Gospoda Boga jer samo Bog. Beljaković ističe da je Božja pravda sustigla i Vukajla Vukajlovića. zato što bi htela sebe da istakne kao pomiritelja duboko podeljene srpske nacije. ova vlast koja sebe naziva demokratskom. pucali su ovi sa srpskim imenom i prezimenom. NJima je kralj Aleksandar širom otvorio vrata Srbije i primio kao rođenu braću. ni drugi komunistički zločinci. nisu ni pomišljali na Boga. pucali su oni čiji sinovi i unuci danas okićeni krstićima i brojanicama čine svakojake igre ne bi li uverili javnost da oni nemaju nikakve veze s onima koji su za sobom ostavili krvave tragove. godine. ne samo što pominju žrtve nego se živim Bogom zaklinju da ih nikada neće zaboraviti. lažni mir. slušali mesecima.. nego ih. predsednika Okružnog suda u Kragujevcu. za njih je Bog bio Josip Broz. Već sam bio navikao i u to doba se. taj bratski zagrljaj. u srpsku mladost. Evo o tome jednog potresnog dokaza. Slušao sam nedavno funkcionera jedne partije koji je govorio o tome kako uskoro neće više biti ni četnika. Na Sremskom frontu pucali su srpskim dečacima u potiljak. Taj veselnik ima malo neobično prezime koje upućuje na pretpostavku da je Rus i da su njegovi stariji posle revolucije u Rusiji bekstvom našli utočište u Kraljevini Srba. a žene muževe. da za nju neće biti milosti. između dva i četiri sata.majke gube decu. bando!.. koji je u „ime naroda“ u komunističkom vremenu izrekao na stotine smrtnih presuda.. kao da im se u rukama nalaze automati s kojima streljaju ljude. Pretpostavlja se da je Kapislana najveće stratište.. nikada nisu zaboravili. stričevi i ujaci. sve je u zapisima. još dublje gura u zaborav. Molio sam Boga da tog jutra ne čujem pucnjavu i mnogo mi je lakše bilo kad neki dan prođe bez nje. ni partizana.. to široko srpsko srce.. Ni Vukajlović.. Da vidimo šta je još zapisao Miša Beljaković: „Klokotanje mitraljeza smo skoro svakog jutra rano. Hrvata i Slovenaca. pucao je Vukajlo. kako u padavičarskom transu mašu oko sebe i viču: Padaj.. oni koji se navode kao žrtve te komunističke tiranije. kojima su pobijeni očevi i dedovi. važilo je za sve vreme njegove vladavine. To što je on jednom rekao. Streljanja su imala poražavajući uticaj i na same izvršioce. Oglas u novinama Potomci.njegove drugove. posle toliko decenija našao se jedan izdanak koji misli da sve treba zaboraviti i oprostiti. Strašno je saznanje da dok mitraljezi štekću.pomeni objavila fotografiju Petra Jeftova . na strani čitulje . sve je u pamćenju. Još građani Kragujevca nisu dočekali da se obelodane sve grobnice i da se navedu tačni podaci o broju stradalih i da se navedu imena onih od čije su ruke stradali. Znali su da će ga obradovati samo velikim brojem srpskih žrtava.

zašto milioni Srba žive izvan svoje otadžbine . Je li ovo Danilov odgovor onima koji misle da sve treba potisnuti u zaborav? Danilo pominje kragujevačku Kapislanu .. Sinovac? Unuk? Važno je da se zna ko je ispisao ovaj nezaboravnik.komunizam.. Beljaković opisuje nekoliko dana oktobra 1963. Masa emigranata. rode neprebola. Danilo Š. Ubili su Te zlotvori mračne ideologije. bivši ratni zarobljenici. razbojniče. Pred sudom ubica bio si pravi stoik. I Tvoje pogubljenje poziv je generacijama na trajan otpor mračnim ideologijama i njihovim sejačima smrti. U ovim demonstracijama. U knjige srpskih jada biće upisana sva imena stradalnika za veru pravoslavnu i otačastvo. Komunisti su mrzeli Boga a otadžbina im je bila tamo gde je .Trklje u oficirskoj uniformi Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenske vojske u otadžbini. njihova upornost i simpatije američke policije naveli su Broza da otkaže sve prijeme. tu masovnu grobnicu Srba koje su pobili Brozovi sledbenici.od čijeg su nasilja nad umom i životom bežali. U ovom pomenu još piše da je Trklja rođen 1908. hohštapleru. Ubiše deset Kešeljevića Drago Kešeljević je najstariji srpski politički emigrant u Oslu. Stotine stranica posvetio je Miša Beljaković aktivnostima srpske političke emigracije u Americi. Ispod ovih biografskih podataka. najviše je stradao Brozov lični telohranitelj general Milan Žeželj koji je sa modricama na licu bežao od srpskih demonstranata. preživeli borci generala Mihailovića. stari i mladi. Zlikovci Ti nisu obeležili grob. sve susrete i da se što pre izgubi iz NJujorka. Slava Ti i hvala. Za ovu priliku izdvojili smo onaj deo koji se odnosi na „slavni“ doček Josipa Broza u NJujorku. Tako je prikazana diktatura Josipa Broza. Danilo Trklja. Neće ostati bez belega. godine u kojima su srpske nacionalne organizacije. Trklja“. ali će u toplim alejama zemlje Šumadije izniknuti i Tvoje svetilište.. Ona je poziv na nezaborav. stoji ova poruka: „Tvoje ime i u stotoj godini od Tvog rođenja gordo zvuči. Amerikanci srpskog porekla i izbeglice iz komunističkih zemalja. To im je pred komunističkim prekim sudovima bila najveća krivica: ljubili su Boga i otadžbinu. Neće te grobnice ostati neopojane. Knjiga Miše Beljakovića je dragocena kao svedok jednog vremena pakla koji su otvorili komunisti i koji je predugo trajao.to strašno. to surovo gubilište. Dočekali su ga uzvicima ubico. godine u Kragujevcu (Kapislana). I ko poziva na trajan otpor mračnim ideologijama i njihovim sejačima smrti. u knjizi sa fotografijama. Generacije koje pristižu moraju da znaju šta se desilo njihovim precima. Ako bismo zaboravili ono što ni po koju cenu ne smemo da zaboravimo to . godineu Bileći (Mirilovići) i da je njegov život okončan 1944. Zašto su njihovi očevi i dedovi bez grobova. došli kako bi demaskirali Broza u očima naroda Amerike. Pored letaka kojima su srpski emigranti zasuli američke i svetske medije u kojima su navedeni Brozovi zločini. Izrastao si u gorostasa svoje sirotinjske Hercegovine. opštu pažnju privukla je grupa mladih emigranata koji su obučeni u odela nalik na kosture vukli taljige išarane petokrakama u kojima je stajao jedan u maršalskoj uniformi s krvavim rukama..

Filip Kešeljević se iz sela Vilusi. Potresne stranice ispisuje ovih dana Drago Kešeljević. tek što je stasao u momka. kod Grahova.kome će zaveštati svoju imovinu . rođake i prijatelje u otadžbini i one rasute po svetu: da ne zaborave! I da u knjige-pamćenice upišu ono što i on zna. godine. Filip se u ovom američkom gradu pojavio u crnogorskoj narodnoj odeći pa je onako visok. Nisu Kešeljeviće . ali niko otvoreno da kaže otkuda oni tamo. O tome svedoči i potresna ispovest najstarijeg srpskog političkog emigranta u Oslu. ali je rat. ni Šiptari. ni muslimani. u državi Teksas. ispisuje svoj testament. mlad i lep privlačio opštu pažnju. Navešće Drago Kešeljević. vidljivo je. samo neznatan broj vratio u zemlju? Između samoizgnanstva i života u komunističkoj diktaturi izabrali su ovo prvo. ili su uzmicali pred komunističkim nasiljem da bi sačuvali goli život? Zašto se od oko 300 hiljade srpskih zarobljenika. još jedan podatak: Kešeljević je iz onog dela najstarije srpske političke emigracije . imena ubica svoga oca. i uspravi se! Zamalo da se ugase kandila Govori se o tri-četiri miliona Srba razasutih po svetu. O tome svedoče i knjige Miše Beljakovića. proveravajući. U kratkom vremenskom razmaku ubijeno je još sedam Dragovih bliskih rođaka. Datum očeve smrti urezao je u pamćenje: 22.bi značilo gubitak kolektivne svesti i pamćenja.Filipa.nego neobičan duhovni testament kojim obavezuje svoju porodicu. odlazili drage volje. ubili su ih crnogorski separatisti i komunisti. u tuđinu. trčeći za lagodnijim životom. ko ji su protiv Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore . u poznim godinama svoga života.64 godine je u Oslu. u gradu Galvestonu. svoje majke. Ispisuje ih u glavnom gradu Norveške. uvek iznova. novembar 1941. A Drago Kešeljević dugo pamti i mnogo zna. među njima tri strica. na početku. svoje sestre i svojih bliskih rođaka. suprugu Stojanku. Lakše su. oni sa srpskim imenom i prezimenom. Zato: Pamti. šest i po decenija nije video svoj zavičaj i otadžbinu. ubili okupatorski vojnici. Kešeljević. Ne onaj uobičajeni . koji su bili po nemačkim logorima. rasejani po svetu podnosili ropski rad nego ropski život u komunističkom jarmu! Bežeći ilegalno preko granice svi su birali između nekakve slobode u tuđini i surovog progona u otadžbini. otisnuo u Ameriku: Tamo su ga. Nameravao je.što se u to surovo ratno vreme moglo očekivati. istinitost svojih i tuđih svedočenja. Četiri meseca kasnije ubijene su njegova majka i sestra. kako je govorio. čekala braća Pavle i Radovan. nisu to učinile ni ustaše. Zamalo da se utule kandila i ugase ognjišta u kućama Kešeljevića. s molitvenom pobožnošću. Dobrovoljac iz Amerike U ranoj mladosti. sinove Filipa i Petra. Mariju i Vidosavu . Srbine. a potvrđuju to i svedoci. Jesu li tamo. Nužan je. U sedamnaestoj godini života ostao je bez oca: ubili su ga. da ostane desetak godina.

u 21. Spasao se i Filip Kešeljević. Andrijašević. Na oko 200 metara od obale brod je. a propagandu je vodio Ernest Fišer iz Zagreba Zgodan je trenutak da se zagledamo u duhovni testament Draga Kešeljevića: šta očekuje od svojih sinova Filipa i Petra. LJudi su skakali u more. bez prekida. otimanje imovine. godine. novembra 1941. Filip Kešeljević. odbornik grahovske opštine. Drago. Bulajić. -Očekujem da ne zaborave da su moju majku Mariju i moju sestru Vidosavu. Bulajić i Mitar P. od svoje supruge Stojanke. za opštinskog odbornika. biran je. dobrovoljca iz Amerike i brodolomnika ubili crnogorski komunisti: Vojin I. Andrijašević i Dušan Đ. počeo da tone. navalila nemačka oružana sila. Ubili su ga zato što im je. Mir među ljudima u ovom kraju poremetila je pojava komunista: započela je neviđena hajka na časne i bogatije ljude. rođaka i prijatelja širom sveta? -Očekujem da ne zaborave da su moga oca Filipa. U to vreme besnela je Mojkovačka bitka. na skupovima. Mrko T. Luka. rekao da će. Kovačevići mučki ubiše oca Petra Sekretar prekog komunističkog suda u Grahovu bila je Marija Koš iz Šibenika. uzavrele strasti i nastojao da otuđene privede Bogu i Crkvi. bio je prva žrtva komunističkog terora: ubijen je 22. Zašto su ubili dve nemoćne žene? Zato što su nosile crninu za svojim mužem i svojim ocem i zato što su lelekale i posle njegove . Ksenija i Blagoje. Moj otac je prva žrtva komunističke tiranije u ovom kraju. Vujačić. govorio Filip Kešeljević. dobrovoljac iz Amerike. gledajući kako skrnave hramove i pljačkaju domaćine. kad dođe sloboda. Zar da ja sedim ovde. ubili Drago. Bilans ove nesreće bio je stravičan: utopilo se oko 380 dobrovoljaca. Prema jednoj verziji bilo je oko 500 dobrovoljaca koji su američkim brodom prevezeni do neke italijanske luke. Među prvima je bio Filip Kešeljević. Dve godine po svršetku rata oženio se Marijom Bulajić . kao odbornik. odgovarati za svoja nedela. U to vreme svaka srpska kuća u Americi bila je osmatračnica sa koje je praćena divovska borba srpskog naroda u odbrani slobode i nezavisnosti. u jesen 1915. Nekoliko meseci pred novi rat ostvario je skromnu invalidsku penziju. skrnavljenje hramova. jedan od malobrojnih koji je preživeo brodolom i zadobio dve teške rane. moleći američku vladu da ih otpremi na srpsko-crnogorsko ratište. A kada je.vodile Austro-Ugarska i Nemačka skratile boravak. da zarađujem dolare dok moja braća ginu za otadžbinu! Tako je. premlaćivanje ljudi. ratnog invalida. smirivao je. godine. Filip Kešeljević je uživao veliki ugled među meštanima Grahova i okoline. opštinskog odbornika. kad god je trebalo. a odatle parobrodom „Brindizi“ krenuli prema Medovi. za njega je reč bila svetinja. a olujni vetar gurao je neke prema obali. u izobilju. drugi su se dočepali nekih sanduka. plivali prema luci spasa.iz tog braka rodilo se petoro dece: Vidosava. torpedovan. godini života. džakova. širom Amerike oglasili su se srpski dobrovoljci. J. dasaka. Preživeo je Filip Kešeljević i dve teške rane od austrijske granate.

oca. patnja. ko će krsnu . S njim do kraja: u borbama.. ko je šta vredno imao. prstenje. Nas četvoro maloletne dece ostadosmo siročad. ako Boga ima neka je kazni za ovaj postupak.. znali smo šta nas čeka. godine. Na zboru žena. Do LJubljane smo već svi bili opljačkani . beži. Tu u LJubljani. činilo mi se da naizmenično čujem tri glasa . bodljikava žica. majku i sestre: „Beži.ističe Drago Kešeljević u svom stanu u Oslu. u vučedolsku brigadu pod komandom kapetana Ivana Janičića. ponovo sam sreo kapetana Janičića i kapetana Milovića iz Banjana. Zatim je. pozivajući okupljene žene da ne veruju u Boga. Opoganila kandilo -Nadam se da će ostati upamćeno za sva vremena da su braća Kovačević ubili svoga oca. bez trunke straha i stida zadigla suknju i opoganila kandilo. a mene i nekolicinu drugih Englezi izruče komunistima u Jugoslaviji. ne daj se krvnicima u ruke. Pre deset godina Kešeljević je naišao na razumevanje izdavačke kuće „Ogledalo“ u Podgorici. Konačili smo u nekoj školi ili kasarni . najpre. a sekretar Marija Koš iz Šibenika.sahrane. Bog joj ovo nije oprostio. marta. Dva puta u čeljustima smrti Šta se dalje zbivalo s tragičnim junakom ove potresne ispovesti? -Moj brat Luka i ja. Luka i ja sretnemo se u jednom lageru. jer. dok je glavnu propagandu vodio Ernest Fišer iz Zagreba. osamdesetogodišnjeg Petra Kovačevića.. NJihova tela bačena su u krečanu blizu hrama u Vilusima. a svakome je bilo jasno čemu se može nadati onaj koji ubija svoje očeve. još nevični oružju. lančići. povodom 8.. kako je rekla. koja je. Ovo dvoje su se u Grahovu obreli još 1941. glad. krstići. -Ja sve ovo pominjem zbog toga što su i danas vidljive posledice komunističke tiranije i komunističke vladavine . godine da bi svojoj braći Crnogorcima pomogli u likvidaciji što većeg broja čestitih Srba. NJegovom porodičnom tragedijom bavio se i naš poznati pisac i profesor Slobodan Vujović koji živi u Odžacima.satovi. uz pomoć priređivača Čedomira Radusinovića i recenzenta Jovana Dujovića objavila njegovu potresnu knjigu o zločinima i zločincima u grahovskom kraju. beži.. u to vreme sekretar Sreskog komiteta. kad su komunisti slavili rođendan svoga vođe i učitelja nije bilo ni Janičića ni Milovića: uspeli su das pobegnu. Logori. Čim su sovjetski vojnici prešli preko Dunava u Srbiju. -Treba svakako pamtiti „podvig“ skojevke Mileve Kovačević. bato. Bežeći. On ode u Legiju stranaca. Predsednik tog komunističkog suda bio je Sava Kovačević Mizara. Prodali su nas. iako maloletni. izgon. kćerke Ilijine: ona je iz hrama Svetog Nikole u Grahovu donela kandilo. da idemo u Italiju. plemenskog kapetana. Pavle se pohvalio da je ubio svoga oca.sutradan.. stigao je i do Vijetnama. Krenuli smo na onaj marš smrti kroz Hrvatsku i Sloveniju do Austrije. odemo u četnike. beži. u povlačenju. I još petorica oficira i boraca. te stravične 1942. Ubio ga je njegov sin Pavle. napuštanju otadžbine. Rekli nam.“ A posle jedva čujan glas: „Ko će nam voštanice na grobovima upaliti. sine. Dva dana kasnije pobegao sam i ja. da nas tamo čekaju vojvode Đujić i Jevđević. A mi pravo u Jesenice.

Rado bi ovaj sud osudio Petra i na robiju.“ Još jednom su. ali je bio slabašan na nogama. Onu koju po zakonu mora da vrati. On slabašan a sin Dušan zdrav. ubrzo potom. poznatog užičkog trgovca i dobrotvora. i pomalo prkosan prema osionoj vlasti.sudilo se članovima upravnog i nadzornog odbora tkačke radionice. Svi su. Englezi izručili Draga Kešeljevića i opet je uspeo da pobegne. sada. Otimanje imovine Podsetnik: Nije nova vlast samo obećala vraćanje otete imovine. Vlast olako prodaje nečiju privatnu imovinu. Izlečili su me plemeniti Norvežani. nisam i ne bih ničijom krvlju uprljao svoje ruke. Na optuženičkoj klupi našla se sedmorica akcionara. zdrav kao dren. koji je dostojanstvo i čast .ponavlja u svom domu Kešeljević. bili saradnici okupatora i domaćih izdajnika jer je fabrika radila za vreme nemačke okupacije. I ovde su me cinkarili mali „brozovići“ da sam hteo da ubijem njihovog ambasadora. Sudili su. pa se po njoj određivala presuda: konfiskuje se.. ribnjaka. mlinova.slavu očuvati?“ I ja tom glasu odgovaram: „Ostali su Ksenija i Blagoje . Sve u tuđim rukama.. -Bog me je sačuvao da bih i danas mogao da kazujem gorku istinu . i na dve godine teškog. prvo se gledala imovina op tuženih. godine . kad se sudilo raznim „izdajnicima“. pored redovnih. stanova. a neki na godinu dana lakog prinudnog rada. .njih. valjda. vila. komunisti neće pobiti. još su deca. fabrika. Nisu se doušnici smirili dok ga nisu spetljali i otpremili na trogodišnju robiju. Odužio sam se svojim poštenim radom. Za sve optužene rečeno je da se bestidno brane. ona je to i ozakonila. I svi su osuđeni na trajan ili privremeni gubitak nacionalne časti. Građani Srbije traže pravdu u međunarodnim sudovima. Zakon je tu. Bože sačuvaj. Zamislite te dve reči: nacionalna čast! Ko je u to vreme sve imao i ko je gubio nacionalnu čast i ko je sudio u ime nacionalne časti! Takav sud zasedao je u Užicu u maju 1945. neki uz to. Pišem zbog mlađeg Petra Pržuljevića. Ima palata. a oni meni pristojnom penzijom. ali nije u rukama vlasnika.. Petra Pržuljevića. U surovo komunističko vreme. vinograda. šume. oranice.. prema presudi. u našem vremenu poznat kao Deda Avram E. Bogu i njima dugujem za svoj život.Prvih pet godina svoga izgnanstva proveo sam u bolesničkoj postelji. tu je i imovina. ne pišem ja ovo zbog ovog suda i njegovih žrtava .bilo je tog jada i čemera u svim srpskim gradovima. Imovina se svima konfiskuje. čija je trgovinska radnja bila u centru grada. osuđuju na sedmogodišnji gubitak nacionalne časti i konfiskaciju celokupne imovine osim kuće u kojoj stanuje. Kako su opljačkani Teokarevići Na čelu tima koji je prevario braću Teokarević bio je Dragoslav Avramović. sudovi nacionalne časti.

četvoro jaradi. E. Tako piše u dokumentu koji se u porodici Pržuljević čuva 67 godina. tri koze. devedeset devet kila pšeničnog brašna. Broz je čuo za braću Teokarević. Sve što su do tada naotimali bilo im je malo. pet litara zejtina. Kad su planovi bili gotovi odlučili su da o svemu obaveste svoga vođu i učitelja Josipa Broza koji je već pet godina gazdovao Beogradom i državom. dakle. Traži se povratak imovine Šta država Srbija treba da vrati? Petar Pržuljević očekuje da mu država vrati: trista pedeset četiri ovce. tri ćurke. imaju veliku sumu novca u Londonskoj banci. pet kila šećera. I njihovi potpisi. pet krava. voleli njihove funte i dolare. Petar Pržuljević Mlađi ništa drugo i ne traži: da se sve po spisku vrati ili da se vrednost proceni i isplati. ni više. kao psima. godine i tu otimačinu overili svojim potpisima i pečatom partizanske komande. I ne samo što imaju debele pare u Londonu. Oni su beskrajno mrzeli režime u tim kapitalističkim zemljama. Kao što se vidi Petar je ime i prezime nasledio od svoga dede. Nasledio je i poduži spisak imovine koju su komunisti oteli 16. kada su se snabdeli iz diplomatskih magacina. sto sedamnaest dinara gotovog novca. Rekli su mu da je reč o trojici . kako piše u dokumentu. troje teladi. em će biti i čuvene australijske vune za štofove. sto kačica za sir. sabijajući njihove vlasnike u suterene i podrume. U Ministarstvu za finansije već su napravili planove kako da privole braću Teokarević da svoje pare prebace iz Londona u Beograd i kako da ta vuna iz Sidneja stigne u novu komunističku državu. ali je početak Drugog svetskog rata zaustavio taj brodski transport. pedeset kila krompira. industrijalci iz Leskovca i Paraćina. namenjenih sirotinji i porodicama stradalim u ratu. vrlo jasni i čitljivi. pet i po kila pirinča. otvorenih samo za partijce. nego imaju ogromnu vunu u Australiji. četrdeset kila kukuruznog brašna. Demokratski. Pošteno. bacajući im. otpatke sa svoje raskošne trpeze. Kad su se ufoteljili i naotimali vila. bruto šest stotina trideset kila masnog sira.. Pretres izvršili Momčilo Nedeljković i Milivoje Ječmenica. saglasnost braće Teokarević. novembra 1941.. Potpisi svojeručni. U daljem traganju otkrili su da je ta ogromna količina vune ranije plaćena. po tim osobama znaju mnogi Užičani. To je to. šest kila soli. Ni manje.. isto tako beskrajno. komunistički vlastodršci su počeli da tragaju za fabrikantima i drugim bogatim ljudima koji su imali bankovne račune u zapadnim zemljama. šezdeset kokošiju.nasledio od svojih predaka i koga. Dakle: uzeto za potrebe Užičkog partizanskog odreda. Da li uz pomoć doušnika ili uvidom u neku dokumentaciju pronašli su da braća Teokarević. ali nije znao koliko ih ima i gde se sada nalaze. četvoro prasadi. šest kila eksera. kuća i stanova. sto komada šibica. tri svinje. da je bila pripremljena da brodovima krene za Kraljevinu Jugoslaviju. ali su.. kad su se naotimali Unrinih paketa. Neophodna je. Petar Pržuljević bi da poveruje zakonima demokratske države Srbije pa očekuje povratak imovine koja je uzeta. tri vola. Vuna je vraćena u skladišta u Sidneju. Ima i jedna primedba potpisnika: „Dole navedeno treba proceniti“. za potrebe Užičkog partizanskog odreda. sena oko četiri i po vagona. ništa toliko nije moglo da obraduje komunističku vlast kao ova saznanja: em će se dočepati engleskih funti.

Braća Teokarević se zovu: Lazar. U sobi u kojoj je bilo više od 300 robijaša.braće.ležali smo na slami. pristala su da povuku svoje pare iz Londona i potpisala zahtev trgovcima iz Australije da otpreme u novu državu davno plaćenu vunu. a tolike pare vani! Trebalo je prvo pokupiti pare. robijašima u Sremskoj Mitrovici. Braća. s leve strane. koga je poznavala cela robijašnica. budući da su na robiji. Broz se. Uz pominjanje imena ovog čoveka. Gotovo u isto vreme iz Australije je stiglo oko 900 vagona prvoklasne vune . pozivana pojedinačno. Pošto je primila uputstvo kako da prevari Teokareviće.A posle im treba reći da je narodna imovina vraćena narodu. Ovde je reč o velikom bogatstvu van domašaja domaće vlasti. bio je Živan Lazarević. iz sela Brgule u valjevskoj nahiji. pa Teokarević. Vraćajući se iz upravne zgrade pričao nam je da je došla neka komisija iz Beograda koja im u zamenu za pare iz Londonske banke i vunu iz Australije nudi velike olakšice u zatvoru. Teokarević je dodavao da je elegantan. bio je u dugom redu treći od mene . a već je načelnik u Ministarstvu za finansije.. prvi je ugovor potpisao Lazar zato što ga je komisija uverila da je to uzvišeni patriotski čin jer će njihovim parama. treba učiniti neke ustupke.odmah će razmotriti mogućnost njihovog puštanja iz tamnice. . Avramović je. prema svedočenju Slavka Teokarevića nama. Tako je u banku komunističke države stiglo iz Londona sve što su Teokarevići držali na svojim računima. dok su još u zatvoru. kako nam je pričao Teokarević. država da kupi pšenicu i ublaži velike nevolje naroda. lepo obučen. džokej po zanimanju. komisija je stigla u Sremsku Mitrovicu gde su trojica braće bila zatočena . Šef ove komisije. rekla komisija.. Pa šta smo mi tu dobili? Ništa! Prevara je uspela Komisija je uveravala Broza da će ona uspeti da nagovori Teokareviće da svoju imovinu prebace u svoju državu. i uverljiv u obraćanjima. trebalo da se isplati oko 400 miliona dinara. Osim toga. Neće. godine zatekli u robijašnici čuli su šta se dogodilo braći Teokarević. ali da i njima. I šta sad? Oni u zatvoru. do njega Selimir Ranković. -Obećajte da će biti pušteni van.rekao im je Broz. mlad čovek. bio je izvesni Dragoslav Avramović kako se predstavio.dovoljno da prorade u ratu i posle rata zakrljale fabrike braće Teokarević. vlast zaboraviti patriote i dobrotvore Teokareviće . NJima je. bio je i Slavko Teokarević. na posteljini koju smo od kuća doneli. to vas ništa ne košta . parama braće Teokarević. Od braće. Vlade i Slavko.bila su braća neko vreme i u požarevačkoj Zabeli. veoma ljutio: -U kakvom zatvoru. Pored mene. božju ti majku. pa ih tek onda otpelati u zatvor. . a njegovi saradnici oslovljavali su ga sa „druže načelniče“. po sporazumu. a nije isključeno ni puštanje na slobodu. Oni koji su se te jeseni 1950. nema ni trideset godina. a njihovo bogatstvo u tuđim zemljama. dobiće izvesnu sumu dinara na svoje knjižice pa će u zatvorskoj kantini moći da kupe ono što im je najpotrebnije. da imaju fabrike štofova i da su osuđeni na robiju i oduzimanje celokupne imovine u zemlji. pričao je Teokarević.

Džokeja. tom središtu pakla. Čim je ugledao 83-godišnjeg Kumanudija. Istina. Brozov zatočenik ispunio je život časnim delima A braća-šta je bilo sa njima? Imali su i oni neku vajdicu: Od para kojima su raspolagali u zatvoru mogli su da kupe četkicu za zube. Vitez u ratu protiv nasilnika i osvajača otačastvenog praga. vitez humanosti u građanskom ratu među ljudima istog jezika. Prišao je meni. . ni taj tvoj Bog ti više neće pomoći! . doktor finansijskih nauka Žarko Stupar i on. braća su i dalje bila u robijašnici i posrtala od gladi. oni Golijati njih je porazio čovek biblijskog imena: David.dr Stevana Moljevića. stara magarčino! Ovoga puta nećeš živ izaći odavde! . prof. Pretnje Kosti Kumanudiju Svi ovi epiteti prianjaju uz ime Davida Damjanovića. prof. dr Vojina Andrića.E. sabljama i noževima glave odsecali. protkanoj epskim desetercem David opisuje ulazak svoje grupe zatvorenika u mitrovačku robijašnicu. Oni su poraženi. možda i hoću-sasvim mirno je odgovorio čika Kosta.“Dobrodošlicu“ im priređuje stražar koga David opisuje kao čovečuljka zlih očiju. pesnik.Bog zna. tankih usana i široke vilične kosti. poručnika Andriju Lončarića. urednik lista Srbija. onda je reč o istoj ličnosti. okovima sputavali i po Brozovim tamnicama. ako su.A. dakle. uzviknuo je: . na kolje nabijali. ministar u pređašnjim vladama.siktao je zao čovečuljak. oštro me pogledao zlim sitnim očima i rekao: . dr Đuru Đurovića. autor potresnih knjiga i epskih pesama željnih gusala i dragoceni svedok istorije. a. U grupi su između ostalih. u jesen je Slavko mogao da kupi gomilu lubenica sa zatvorskog imanja. U jednoj od svojih knjiga. opet si došao. u ispovednoj prozi. iskreni molitvenik pred Bogom. osuđenog na dvanaest godina robije s prinudnim radom. imalin za cipele i pola kilograma marmelade.A. David. ti si taj poznati zločinac! I tebe ćemo srediti ovde“ David Damjanović piše kako je upoznao pojedine članove Centralnog komiteta Ravnogorskog pokreta . Ako su Golijati svi oni silni neprijatelji srpstva koji su ga na krst raspinjali. Milan Rajić.David oborio Golijata Novinar i publicista. Ostala je samo jedna zagonetka. advokat Jovan Zdravković. jedan od onih iz besmrtnog bataljona 1. Ako je Dragoslav Avramović onaj „Deda Avram“ kako su zvali spasitelja galopirajućeg inflatornog dinara i komunističkog režima bio načelnik u Ministarstvu za finansije u otprilike dvadesetšestoj godini života. I piše. on još svedoči. dok je komunistička vlast čašćavala sebe basnoslovnom imovinom i devizama Teokarevića. Selimira i mene čašćavao je slatkim kriškama. posle izdržane dugogodišnje robije. I tako. .300 kaplara. koga su Udbini agenti. vitez nesalomivosti i snažne psihološke kičme za vreme šesnaestogodišnjeg zatočenja u sremsko-mitrovačkom kazamatu. Prevara je uspela-Teokarevići su upali u dobro pripremljenu zamku. dr Kosta Kumanudi.

da ti nije Knina. ubice i tamničari.Sine.ubili u njegovom stanu u Parizu. junak sa Solunskog fronta.Mila Toromana bivšeg učitelja iz okoline Čačka.pričalo se da je ubijen na srpsko-grčkoj granici. blizu Čikaga. Sve što dođe. Jedan srpski oficir manje i jedan srpski nacionalista manje. zamenika upravnika robijašnice.srpstvo je i preko Drine. Sve što dođe. pa zastade i pogleda milicionara između nas i ne završi drugo pitanje. pa ističe jednog od najsurovijih . David se u knjizi „Moja životna staza“ bavi i pojedinim udbašima u kazamatu. Tako je govorio Davidov otac Nikola. Slavo Barle. Eno ga u američkom gradiću Šervilu. plamen gutao sela i gradove. kad su mnogi četnički borci pali u komunističko ropstvo. Ističe Damjanović da je Toroman zlikovac. Zapisao je i prve majčine reči pri susretu: . besneli ratovi. još svedoči. dok je Vojin Andrić. da te nešto ne boli. otimači i probisveti. Kako njegovo mrtvo telo nije moglo da stane u kovčeg od grubih dasaka. ili da te. odlučan. a telo izbušili usijanim šiljkom da bi se uverili da je mrtav.Sine. da se u ratu nemilosrdno svetio četnicima i četničkim familijama. Bile bune i ustanci. Saveti oca Nikole Surove prizore navodi David u svojoj knjizi: samoubistvo potpukovnika Petra Simića i samoubistvo Slavka Barlea. prebili su mu noge maljevima. junaci i ulizice. u svom . ne bi znala da imaš Srbina“. trećepozivci koji su govorili da Bog čuva Srbiju. nego čuvaj sebe i budi nam dobar. to i prođe! Šta je sve dolazilo i šta je sve prolazilo! I tutnjalo ovim srpskim zemljama. i pored Vardara. sklepanih u robijaškoj stolarskoj radionici. ne mogavši više da podnese mučenje. Danas te reči ponavlja i David. tuđinci i branitelji otačastva. A David još traje. prav kao bor. Večan je samo Bog Sve što dođe. Potpukovnik Simić. košena nova žrtvena polja. liši sebe života vešanjem. to i prođe“. čestita srpska duša. prispelih iz rodnog sela Golubića blizu opevanog Knina. reke valjale ljudske glave. Na ove reči brižnog oca. Bio je veoma visok. a oni ćupriju.Pogledao sam milicionera i u mislima se pitao da li on razume tu zdravu i jasnu filozofiju dinarskog seljaka da sve što dođe mora i da prođe. sledi sinovljev komentar: . poznatog nacionalnog poslenika. More biti da si gladan. komandant Kraljeve garde. beskompromisan borac za srpstvo koje nije bilo samo u Šumadiji . smrskao je lobanju o betonsko tle. Damjanović opisuje i prvu posetu svojih roditelja. skokom sa drugog sprata. i preko Save. Ovu zemlju Srbiju gazili su veziri i paše. A dr Đura Đurović je izdržao 22 godine u mitrovačkoj robijašnici. posle robije nestao . Uzgred: dr Stevan Moljević je umro u petnaestoj godini robijanja u Sremskoj Mitrovici. njegova gruba osveta je bila bez granica. nemoj se ti za nas sekirati. a u poratnim danima. Ušle su u Davidovu knjigu i prve očeve reči: . carevi i kraljevi. jer si mi mnogo utanjio i ublijedio. jer se za vreme ustaške vladavine pevalo „Dalmacijo. veliki ljudi i sitne duše. to i prođe. Zna David da je sve prolazno i da je večan samo Bog. Treba li reći da su se ovome radovali i upravnik Milenović i njegov zamenik Toroman.

domu. Komandir straže Mane Šušnjar i on. ubijenih motkama . pa sin moli da ne biju oca. a levo i desno odvajali se delovi za katolike i pravoslavne. I Mirković i Spasić kažu da su tada u očima mnogih robijaša videli suze.mučenika osakatiše u rudniku Trepča: tu se „slučajno“ pokvarili zupčanici.. Lonja i Sava. kao robijaša . Krste se i mole Bogu da ih poštedi tog zla. Tako će. Onaj Bureković je ubrzo potom poludeo pa su ga strpali u ludnicu. A Bog je bio u nama i čuvao nas. čirake za sveće. Neće u tom rušenju i skrnavljenju da učestvuju robijaši. negdašnjeg đaka Gimnazije u Nišu. otkačio se lift i grupa od dvadesetak ljudi sunovratila se sa osamdeset metara visine. Da nije. vukli su uže i oborili krst. protu Tomislava. ikone. koga.grobar. zar bismo mi danas mogli da svedočimo o tom zlu. čas oca. sa sinom Nikolom i snahom Anastasijom. Gledao Dikula.to beskrajno zemljište od pamtiveka su plavile reke Una. Aca Spasić je bio .Bio sam u najvećem komunističkom paklu koji se zove Lonjsko polje. mislili komunisti. Svima upućujem poruku: nemojte ni pokušavati da mi iz pamćenja otrgnete poznatog beogradskog advokata Aleksandra-Acu Spasića. Tako su osakaćivali i ubijali osuđenike na vremenske kazne koje su u ovaj rudnik upućivali iz svojih robijašnica. Našao se među Italijanima i jedan Srbin. naizmenično.bio je cilj vladajuće komunističke oligarhije. taj Bureković. neki Bureković da im u tome pomogne: on se ispeo na kupolu i debelim užetom privezao krst. između Gradiške i Okučana.čabrenjacima. pa tukli mokrim konopcima preko golih leđa čas sina. osuđenog na pogubnu tamnicu jer se usudio da se usprotivi komunističkom nasilju. Bili u to vreme neki Italijani u zatvoru. oni pristali. imala zajednički hol. onog iz Svetogorske. tom surovom stratištu. Učiniti močvarno zemljište plodnim ... Spasić i Mirković: .. Troškovi . Hoće bogomolju da pretvore u nekakav dom kulture... kandila. Krvavi pakao se zove Lonjsko polje Na radilištu. Ubijali su ih Oznaši i čuvari među ko jima je bilo Šiptara i ustaša. gledali mučenici robijaši kako iznose i na gomilu bacaju ikonostase. Trebalo je isušiti močvaru. nasuti milione kubika zemlje. a otac moli da ne biju sina. Uhapsili su i njegovog oca. podići bedem na Savi visok petnaest metara. Bila lepa crkva. Ukopavao je i po desetak mučenika . Pričaju. eno ga u poznim godinama za pisaćim stolom: uređuje mesečni list pod večnim imenom Srbija i ispisuje svoja potresna svedočenja. Ne dam ni Dimitrija Dikulu Mirkovića iz sela Sevojna. komandovali bivši ustaša Mareković i bivši balista Ramadani To je onaj Dikula Mirković koji je s neizmernom tugom gledao skrnavljenje bogomolje u krugu mitrovačke robijašnice. uništiti Boga.robijaša. A na Lonjskom polju. Nekom je palo na pamet da treba isušiti ogromnu močvaru u slavoniji između Okučana i Stare Gradiške .

kako su zvali one koji nisu mogli da ispune nametnute obaveze prinudnog otkupa hrane.oni uzjašu konje pa počnu da vitlaju motkama čabrenjacima po glavama. kad ih puste. Došlo mi da viknem: Jadna moja Srbijo! Ovde ubijaju tvoje sinove. . Bilo je dosta „žitara“. Samo Bog zna koje je ovo ubijanje bilo po redu . postoje samo dobrovoljne omladinske radne brigade.biva zgažen konjima. Majstori prevare još jednom su posvedočili da su nenadmašni u tom poslu. Nenadmašni majstori prevare Neko je uspeo da o ovom surovom logoru i svakodnevnom ubijanju robijaša obavesti svet. padaju kao sveće. Spasić i Mirković.. U selo blizu Lonjskog polja naselila se velika grupa Oznaša i prerušenih milicionara koji su dočekali američke novinare i počastili ih dobrim ručkom.. nema tu nikakvih robijaša.. Za svaki slučaj. Tu gde je bio taj logor bilo je i groblje. mada ničim nije bilo obeleženo. nisam imao ni dvadeset godina. za one koji ne ispune normu . a oko mene su bili stariji ljudi koji su posrtali i padali od iscrpljenosti i gladi . Postavljeni su čučavci. Nesrećni ljudi. ovde ih kasape. za koga se šapatom govorilo da je bio aktivni ustaša. Rad je bio iscrpljujući. brana na obali probijena je na nekoliko mesta.. pa je neka novinarska američka delegacija najavila dolazak na lice mesta. Za neposlušne. ovde tvojom sudbinom. To razbesni čuvare .svedoči Spasić. barake su srušene. terorišu. Posle su novinari pisali kako su bili obmanuti da u Titovoj Jugoslaviji postoje koncentracioni logori. A učesnici u ovoj drami.na ostvarenju ovog cilja radilo je i po trideset hiljada Brozovih zatočenika iz svih robijašnica. tvojim životom upravljaju ustaša Mareković i Šiptar Ramadani. kako su pisali listovi u informbirovskim zemljama. a ne može brzo sam da ustane .svima su bile smrskane lobanje.Jednog dana dođe do pobune robijaša: ne mogu više da izdrže. Upravnik ovog logora bio je neki Mareković. Neviđenom brzinom mi smo kamionima i vozovima vraćeni u robijašnice. reka Sva je ponovo ovladala Lonjskim poljem. ukopavao sam plitko te žive kosture . Nastavlja Dikula Mirković: .Ko pade. splačine koje je uprava nazivala hranom.bez ustaša i Šiptara. kao šefova. izgladnjuju..ovog poduhvata bili su beznačajni jer je radna snaga besplatna .bolje su i zgledali oni logoraši u Mathauzenu. šta je bilo s njima? . Komandir straže bio je izvesni Ramadani .čabrenjacima..Ne znam da li sam bio najmlađi..eto. a Ramadani izvodio ljude iz logora i ubijao nožem. bliža im je i smrt od ovog nasilja i poniženja. Ljudi padaju kao sveće . Ja sam određen da budem grobar. kazne neviđene. čučavci oboreni na zemlju. Ko su bili ovi nesrećni ljudi? Najvećim delom Srbi. blizu Lonjskog polja dovedena je jedna omladinska radna brigada koja je imala zadatak da zavara američku delegaciju . Stražari su iznemogle ljude koji su padali ubijali motkama . Ubiše toga dana osam robijaša.predviđene su surove kazne.. Mareković metkom u potiljak. osuđeni na dugogodišnju robiju kao neprijatelji komunističke ideologije... vrata stravičnog zatvora u koje su trpali robijaše u čučećem stavu. to je čista laž. nije bilo robijašnica. u Dahau i drugim nemačkim logorima za vreme rata.

Stevlića i Todorovića predali su rodbini da ih sahrane. a Dimitrije . ostali su se. koji je bio poručnik Kraljevske avijacije. krišom. Ni oni koji su ih izdali. Tek posle sedam godina rodbina je nekako saznala za tajnovite rake. ali veoma lep spomenik petorici davno pobijenih pripadnika pokreta otpora. pored zemunice u kojoj su se neko vreme skrivali. na Mitrovdan pre deset godina otkriven je skroman. Čim je obavešten da su mladići uhvaćeni. neki su otkrili njihovu zemunicu pa su lako i brzo. ni oni koji su učestvovali u njihovom opkoljavanju i hvatanju.Dikula Mirković sa velikom grupom robijaša iz Sremske Mitrovice na izgradnju autoputa Beograd . Presudio im je Mile Toroman. Pod pritiskom i strahom. uz materijalnu potporu braće Stevlić iz Čikaga. Nije im bilo dovoljno što su ih lišili života. u sećanju Slobodan Bajić. bez isleđenja i suđenja. svrstavali pod zastavu Ravne gore. u Sremu.10. čuveni zlotvor iz ovog kraja. u čačanskom kraju. Kovčeg ispod kreveta Pet porodica je zavijeno u crno. Božjom voljom. Kako je Živan uvredio Broza . dok su zlikovci odvukli tela Bajića i Dostanića daleko od sela i zakopali u vrbacima pored Morave. Rođeni su u tri susedna sela i u približnim godinama. Toroman je iz Čaka dojurio na konju i izgovorio nekoliko reči u vidu presude .meštani okolnih sela. skinula je sa svoga sina koporan i košulju i onako krvave i probušene mecima čuvala sve do svoje tragične smrti . Osim Bajića. ali su svi ubijeni u jednom danu . kako su stasavali. NJegova nesrećna majka samo je noću. godine. zarobljeni. čija je supruga bila pred porođajem. Majka najmlađeg iz ove grupe Milovana Todorića.istog časa ovi mladi ljudi izrešetani su mitraljeskim rafalima. a lelek majki i sestara odjekivao je u tri sela. a Bajić je krišom sahranjen u dvorištu porodične kuće. Ova petorica mladih ljudi bila je naoružana i neko vreme dobro skrivana . izvršila je samoubistvo. nisu očekivali da će ovi mladi ljudi. godine bio pod komandom Draže Mihailovića. Isidor Matijević.Zagreb. kad je niko ne vidi.u Dobanovce. Vlastimir Dostanić. hranili su ih i sklanjali od potera. a poslednji među njima bio je Todorić koji je ubijen u dvadeset prvoj godini života.to režimska štampa nikada nije zabeležila. biti pobijeni na licu mesta. i koji je već od 1941. pa je noću. Da su Brozovi zatočenici gradili ovaj put . Oživeli su.ne mogavši da preboli sina. na izgradnju lovišta za „druga Tita“. i trudom istinskog patriote Miroslava Kostića u selu Gornja Gorevnica. novembra 1945. ne pružajući otpor. U malom kovčegu Dostanići su ispod kreveta čuvali kosti svoga sina. da nikome nikakva zla nisu počinili. gde je za sobom ostavljao krvave tragove.Đak niške gimnazije. Aleksandar Spasić prebačen je na novo radilište . uspela da pokupi njihove kosti i prenese u selo. koji je nešto kasnije bio upravnik robijašnica u Sremskoj Mitrovici i Požarevcu. budući da su znali da su dobri i čestiti ljudi. Momčilo Stevlić i Milovan Todorović. palila voštanice na grobu svoga sina. Izrešetana tela Matijevića. svakako i da bi se udvorili komunističkim vlastima. nego su nastojali da im se ni za grob ne zna. tako.

Uvek se nađu pregaoci Ideja za ovaj spomenik potekla je od braće Stevlić. međutim. i na strah izazvan pitanjem: kako će reagovati vlast i šta će na to reći potkazivači i saučesnici u ovom zločinu. uveravajući ih da je poslednji čas za podizanje spomenika. ali je.upaljeno je na stotine voštanica. tužilac. Ovom činu prisustvovalo je oko 250 duša iz okolnih sela i Čačka . po zanimanju džokej. porota. a poreklom su iz ovih krajeva i u rodbinskim vezama sa Momčilom Stevlićem. Umeo je i da pripoveda. ostatak novca utrošen je da se uredi prilaz spomeniku .podignute su betonske stepenice. neće u zaborav ni Živan Lazarević. napunjeni i mržnjom. uradio je Slavko Bralović. voleli.za svoju rukotvorinu nije uzeo ni dinar. još traje. kojih je bilo dosta u Srbiji. obilazio rodbinu pobijenih. Spomenik u obliku velikog krsta. Konjske trke bile su organizovane i na seoskim vašarima. Kamenorezac Bralović učinio je još jedan nesvakidašnji gest: smatrajući i sebe dužnikom ovim nevino pobijenim ljudima. bogme. kome je Momčilo Stevlić ujak. nego i na drugim hipodromima. Poruka na spomeniku ovako glasi: „Rafali iz mitraljeza. pa su se ljudi okupljali željni da čuju njegovu reč. sveštenici Slobodan Ilić i LJubiša Janković osveštali su spomenik. oivičenom mladim hrastovim stablima. NJihova smrt opomena je živima: da ne zaborave. rođen u selu Zvečka kod Obrenovca. Ideja je. Imao je Džokej konje čiste arapske rase po kojima je bio poznat među ljubiteljima konjskih trka ne samo na Carevoj ćupriji u Beogradu. na imanju Pantelije Ćirića. brušen od čuvenog požeškog kamena. smatrajući i sebe dužnikom. U središnji deo kamenog krsta ugrađena je mermerna ploča sa fotografijama i imenima stradalnika. godine“. koji je u narodu posejan dolaskom komunista na vlast. kamenorezac iz sela Kamenice kod Pranjana. Za ono što je preostalo nabavljeno je pet sadnica borova. omiljena ličnost u robijašnici Sremske Mitrovice: bio je sa sela. Bio je. Nestali iz života 10. Sve ovo svedoči da onaj strah. naplatio je samo onoliko koliko su koštali kamena gromada i mermer . da se ne ponovi. cenili. Oni su uzimali pravdu u svoje ruke. novembra 1998. Gospodin Džokej. u stvari. bio gospodin. Ponegde je nailazio na ćutanje. ponegde. ugasiše živote. Po imenu ga je malo ko znao. novembra 1945. oživeli u sećanju 10. oni su bili sud. odmah da kažem. (ređaju se imena). stara nekoliko godina i sasvim je izvesno da se ne bi pretvorila u vidljivo delo da nije bilo velikog pregaoca Miroslava Kostića.Čuveni džokej iz Zvečke kod Obrenovca osuđen je na smrt zato što je svog konja nazvao Titovim imenom Na omanjem proplanku. svedoci. Ovaj spomenik govori o pokošenoj srpskog mladosti i ubicama koji počiniše najveći greh. LJudi su se prisećali ove tragedije. Narod to nije zaboravio. godine. koji su zasađeni oko spomenika i tako simbolizuju mlade izdanke ideje o slobodi za koju su pali ovi mladi ljudi. Joviše i Radoša. Tome zahvaljujući. ubice. Svi su ga poštovali. koji žive u Americi. Žrtve neće u zaborav. Godinu dana je ovaj uporni čovek. ponegde na tiho šaptanje. ali Džokej nije .

U međuvremenu je Džokej učestvovao u mnogim bojevima sa Nemcima sa ustašama u Bosni i Hercegovini. Džokeja i njegove konje niko nije dirao. Bio je veseljak. I Džokej je to učinio za nekoliko trenutaka . godine Živan Lazarević. kada je. sva moja imovina. umeo je da se našali više na svoj nego na tuđi račun. raznoseći poruke štabova pojedinim komandantima. kada je sve zamrlo i kada se zlo nadvilo nad svakom srpskom kućom. I ostao do aprila 1945. uskočio je u sedlo i izgovorio reči kao da se zaklinje: -Ovog ću samo ja jahati! Okovali ga u Valjevu Tako je sredinom juna 1941. ispuni graja. džokej i vlasnik dva rasna konja galopska s kojima je osvajao pehare i druge nagrade otišao u četnike. iako su ga mnogi džokeji molili da im ustupi svoja dva galopera ne bi li se i oni proslavili i bili okićeni peharima i lovorovim vencem. džokeja i vlasnika trkačkih konja. pao komunistima u ruke. Trajalo to sve do rata i nemačke okupacije zemlje u aprilu 1941. sa muslimanima iz zloglasne muslimanske Handžar divizije. Negde sredinom juna prve ratne godine. Konji su moj život. Vodim veću brigu o njima nego o sebi. prolazili kroz Zvečku. komandant Obrenovačkog četničkog odreda zapovedio je: -Sedlaj! U taj mah čuo se Džokejov molećivi glas: -Gospodine komandante.za njega je Careva ćuprija bila najveće i najsjajnije trkalište. Džokej je.mnogo mario za njih . Vođa ovih četnika. zahvaljujući ličnoj hrabrosti i brzom konju. dvorište Živana Lazarevića.umesto bilo kakvog odgovora ponovo je odjeknula zapovest komandanta Zeke. vidno uplašen. negde između Foče i Kalinovika. dajući mu znake da odmah ispuni zapovest. Bio je. Tutnjali su okupatorski vojnici kroz Obrenovac. Na jednom seoskom . Zamalo se. sa Brozovim partizanima koji su se koristili nemačkom okupacijom da bi izvršili državni prevrat u Srbiji. Za tili čas je osedlao i drugog konja. pomirio se sa sudbinom da će ostati bez svog omiljenog konja. Čim je u štali ugledao konje. Omalen. u napadu na Šabac. kao Boga vas molim.osedlanog konja priveo je komandantu. godine. zaputio se prema štali. mršav. Mislio je da će se na tome završiti. godine. Kad je pogledao kroz prozor. a Džokej je u prvim večernjim satima izvodio na livadu svoje konje u šetnju. U dva-tri skoka. u Podrinju i Mačvi. ali u kuće nisu zalazili. u rano jutro. ali je sve to pravdao ratnom nesrećom. nemojte mi uzimati konje. Oni su mi sve što imam. stvorio se Džokej. koja je uglavnom bila pod nemačkom komandom. ali ga nikome nije priveo. ugledao je naoružane ljude uglavnom u vojničkoj i seljačkoj odeći i sa kokardama na kapama. NJegovi naoružani pratioci pogledaše u Džokeja. Krupanj i druga naselja u Rađevini. Budim se noću u strahu da pada kiša i da mi zasipa konje. međutim. Sedlaj! . sam je jahao svoje konje. Seljaci su obrađivali svoje njive. uzgred da napomenem. oboren tifusom. nije onesvestio kad je čuo zapovest da osedla i drugog konja i kada je primetio nervozne pokrete mladih četnika. učestvovao u oslobođenju Loznice. koga su zvali Zeka. Nosim ćebe kojim se pokrivam da zaštitim njihove sapi. kurir.

dok je narod gledao u njega. dlanom je zaklonio lice i pogled.brzo prihvata svedok. mislio je i sudija Jeremić. osudio na kaznu smrti . Džokej se nije ni sećao onog vašara u selu blizu Valjeva. kao opasnog četnika. Našli su svedoka „strašnog zločina“. mada ja ne mogu da se setim nijednog velikana. I priča događaj zapamćen na onom vašaru kada se konj propeo na zadnje noge i kada je njegov jahač konja nazvao Titom. Ja sam po prirodi šaljivdžija. po mišljenju svedoka. I našli su. Sve je pominjao.Na njima si se junačio. pripremajući tako spisak njegovih nedela koja će uneti u optužnicu. Volim da se našalim. što je. Džokeja su. Tito!“ Ponovio bi tu „bravuru“ nekoliko puta. -Poznaješ li optuženog? . ko mu je mobilisao konja. U tim trenucima. najveći zločin.pozvao ga je sudija Jeremić.podstiče svedoka sudija Jeremić. ni one „bravure“ s konjem. svom konju davao si imena nekih naših velikana. ispričaj nam neke njegove zločine . dotad neviđenog u ratu. raspitivali se kod seljana i građana. samo ne onaj vašar. -Pričaj nam malo o vašarima na kojima si bio .rekao je sudija Jeremić i naredio da uvedu svedoka. -Mnogi znaju ovog zločinca! . Presuda je propraćena aplauzom i radosnim povicima da će jedan „četnički zlikovac“ svojom glavom platiti zločin koji je počinio. Smrtna kazna za zločinca Kad se našao u valjevskom zatvoru. umeo je blago da ošine konja i vikne: „Đi-ha.odgovorio je svedok. Sudija je brzo prešao na ispitivanje. džokeja po zanimanju.vašaru blizu Valjeva projezdio je na konju . -Ipak.obilazili sela i gradove. Džokej se spokojno ponašao pred komunističkim sudom u Valjevu. pogrbljen. Sve je on već ranije ispričao šta se zaista zbivalo: kako je postao četnik. Da je najveći zločin. Oznaši su dugo tragali za njegovim „zločinima“ . a u tom prećutkivanju sudija je video njegov zločin. ni seljana koji su ga veselo pozdravljali. pogledaj ga i kaži da ga sigurno poznaje. zapravo kako je svog konja nazvao tim imenom. kako su mu konji stradali u ratu. naslušao se priča o pogubljenima. kako je zaražen tifusom. Gužvao je šajkaču. po svom običaju. Nešto kasnije će Džokeja ta duhovita igra s konjem zamalo koštati glave. pa je. . ni onog uzvika. -Možda. -Pa. u kojim je borbama učestvovao. A većeg zločina nije moglo biti od uvrede . -Ponekad šala i glavu može da skine! . -Ma. zatim kako su ga kao zločinca okovali u valjevskom zatvoru.voleo je da narod gleda njegovog brzog konja koga je u međuvremenu naučio raznim bravurama kao što je ona o propinjanju na zadnje noge. koji je spreman da pred „narodnim sudom“ ispriča kako je ovaj zločinac „jahao“ maršala Tita.pitao je sudija Jeremić. okovali i držali pod stalnom prismotrom. U sudnicu je ušao omalen čovečuljak. nesigurnog koraka.streljanjem. na opšte zadovoljstvo meštana. lica kao spečenog. Kad je prolazio pored optuženog. o nekom sudiji Jeremiću koji je izricao samo smrtne kazne. iz sela Zvečka kod Obrenovca. -Ispričaću njegov najveći zločin . Živana Lazarevića. Takvi zločinci se jednom vide i pamte celog života. poznajem ga i bez gledanja.

tako da sam znao mnoge detalje iz njegovog života. vređa. Više od četiri godine bio sam u istoj sobi sa džokejom. ipak. Pisac ovih redova dobro je poznavao džokeja . po nalogu Evropske unije i drugih međunarodnih institucija. maltretira. tamnički prostor u Sremskoj Mitrovici. dugo godina. koji je bio miljenik cele robijašnice u Sremskoj Mitrovici. kriv što je on izdržao 20 godina robije.Josipa Broza Tita! Živan Lazarević. nazivao svojim sinovima ili sinovcima. Šta je s njegovim sudijom Jeremićem. istina. ograničen na 10 ili 12 santimetara. Drugim rečima: ne bi bio osuđen na 20 godina robije. onih trkačkih. nego ga osuditi na 20 godina robije s prinudnim radom! Ali ni te godine surovog robijaškog života nisu mogle da slome duh džokeja Živana Lazarevića. zagovara rehabilitacija žrtava komunističkog terora. Danas se u Srbiji. nije streljan jer je neko u Vrhovnom sudu zaključio da zbog pomenute uvrede ne treba čoveka streljati. mada je ponekad u tim šalama bilo žaoka koje su se zabadale u one koji su predstavljali vlast. Svi su ga upoznali i svi su ga poštovali ne samo zbog njegovog poštenja i nepokleka pred komunističkom silom koja je raznim sredstvima pokušavala da slomi volju izgladnelih i izmučenih zatvorenika. bio je uz njegov. Nije u braku imao dece. ali džokeja niko nije mogao da navede da izgubi obraz i čast. pitanje je. verovatno ne bi krenuo s njima i ne bi se našao na udaru komunističkih šumskih zakona. ljudi koji nisu mogli da se odupru toj torturi. koliko stotina . pa su pristajali na saradnju sa zatvorskom Udbom na čijem je čelu bio zloslutni Radovan Marković.delili su.hoće li biti više ili manje zavisilo je od toga koliko će stotina hiljada robijaša da otpreme u rudnik Trepča u Kosovskoj Mitrovici. šta je s onima koji su ga okovali u valjevskom zatvoru? Ako je džokej Živan Lazarević nevin. džokeju po zanimanju. Pojedini sudovi brzo donose nove presude kojima su ljudi proglašavaju nevinima. Bog šalje signale Ovo je nastavak priče o Živanu Lazareviću. Tako bi džokej na pitanje ko ga je doveo u robijašnicu ovako odgovarao: konji! Konji su krivi za ovo moje mučenje. Bio je veoma duhovit i uvek spreman da napravi šalu na svoj račun. On je govorio istinu: da nije bilo konja. pa se brišu iz evidencije osuđenih. ko je kriv za njegovu 20godišnju tamnicu? Čuvati čast i obraz kao svetinju Šiptar Dželjadin bio je ovlašćen da ponižava zatvorenike.. Bilo je.. moj ležaj. zajedno smo radili u ciglani. pa je nas mlade koji smo sticali punoletstvo u robijašnicama. Ko će da rehabilituje džokeja Živana Lazarevića? Ko je. koje su mu uzeli obrenovački četnici. premlaćuje. Da objasnim ovu razliku od dva santimetara za ležaj .

gospodine . posebno onim Srbima koji su. Robijašnica je trgovala ovim ciglama. pa ga zamoli da zasvira kolo. -A šta bi mi to radio? .. drugovi. Učini mi. prijatelju. Sudiji Jeremiću to je bilo dovoljno za smrtnu kaznu. Zasvirao frulaš. a džokej zaigrao kolo.. Znao sam da je džokej bio osuđen na smrt. prijatelju. Možeš da zamisliš šta bih ti radio. okovi pukli. Dželjadin je stajao i govorio džokeju: . rekao džokej. a najstariji seljak . i ručnim kolicima prevožene na određeno mesto. Brozovo ime. bile su veoma tražene.Tito. Džokej je. pa da me mine želja. Džokeja kao opasnog četnika okovali. Ništa džokeja nije moglo da slomi. u šali govorio da je uvredio svoga konja dajuću mu.. nastojeći da ga dovede u nepriliku u kojoj bi rekao nešto što ne treba. Dok smo kopali zemlju za ciglu. stezale ga bukagije. Da ne opisujem sada kako smo mi mladi. bije. Padali smo. Bog šalje signale.nije mogao da nađe blažu kaznu za uvredu koju je naneo njegovom maršalu. Na tom prostoru moglo se leći samo na bok.Šteta što te ja ne uhvatih 1944. Žalbe na njega upravnik robijašnice Dušan Milenović nije prihvatao. da im je reč smrt bila omiljena.. prevrtali kolica i bili izloženi bičevanju čuvara Dželjadina.zatvorenik rekao: „To ti. međutim. mene će za koji dan streljati. pa se u ciglani radilo u smenama. Tako je glasila presuda: na smrt! Da je mogao. koliko na izgradnju autoputa Beograd-Zagreb (što se nigde ne pominje).. molim vas.zar on da druga maršala nazove .konjem! E.. a koliko stotina ljudi na izgradnju vila za komunističke funkcionere.. Dželjadin je bio podmukli provokator.upustio se džokej u ovu opasnu igru. za trenutak. To je njihovo bratstvo i jedinstvo. kao što je to slučaj sa džokejom. da su se takmičili u ljubavi prema Josipu Brozu i mržnji prema Srbima. Zamislite. vređali njihovog vođu i učitelja. druga grupa je pravila cigle i slagala ih u bankine odakle su posle sušenja ubacivane u pećnicu zvanu ringlov i otuda vrele. ali on u zatvorskom krugu primeti zatvorenika s frulom. godine.. Ovaj šiptarski krvnik bio je ovlašćen da nas ponižava.. Mi smo kopali zemlju i ubacivali je u male vagone koje je do uginuća vukao konj koga smo zvali Paša.to najsurovije radilište na kome smo padali od gladi i umora. niti da razbije njegovu vedrinu. Dželjadin se bio naročito okomio na džokeja: izazivao ga je na svakom koraku. golim rukama ili u pocepanim rukavicama vađene. dva dana kasnije stiže presuda Vrhovnog suda da mu se smrtna kazna zamenjuje za 20 godina robije! Tako se džokej obreo među prvim zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici. ili 1945.. koliko stotina hiljada na probijanje Rugovske klisure iza Dečana. A glavna tužba protiv džokeja bila je zasnovana na tome što je svog konja nazvao . Da nije imao presudu onog sudije Jeremića malo bi mu ko poverovao da je osuđen na smrt zato što je uvredio Josipa Broza. na šta se usudio ovaj džokej iz Zvečke .Baš me zanima. tu uvredu mora da plati glavom. nenaviknuti na bilo kakav fizički napor prolazili na ovom mučilištu. ti nećeš biti ubijen!“ Dželjadin kao gospodin I. maltretira. Čak ni ciglana . sudija Jeremić bi ga osudio na dvostruku smrt . da su valjevskom Udbom tada drmali Jeremići. stvarno. vređa.hiljada na seču šume u homoljskim planinama. .

Šta bi mi uradio? . Pa pita Dželjadin džokeja: .. na licu mesta! . Dželjadin. bilo mu je i to dovoljno da podnese prijavu protiv džokeja u kojoj može da navede da je bio opasan jer bi se uneredio svaki komunista da ga je tada video.. Znali smo da će se provociranje nastaviti.upitao je džokej prihvatajući ovu provokaciju. šta bih ja tebi uradio? Zbog konja dvadeset godina robije .A šta misli. da je Dželjadin doveo svedoka..E. Dželjadin je znao da mu ta prijava ne vredi mnogo jer nema svedoka koji će to da potvrdi . Dželjadin nestrpljiv. bio spokojan..Šta? .nijedan robijaš ne bi ni po cenu surovog mučenja pristao da svedoči protiv džokeja.. da se ne upušta u razgovor. odmah. koji je bio gori i od najgoreg Šiptara. ubio bih te kao pas! . . a ako ne bude mogao da odoli da izmeri svaku reč pre nego što je izgovori. . ponovo je Dželjadin izgovorio one opake reči šta bi uradio džokeju četniku da je njemu pao u šake. po običaju.komandire. . Džokej se. Džokej je. Toga su bili svesni i džokej i Dželjadin.Bez milosti. bez ispitivanja. da si ti mene tada video ti bi se od straha uneredio. Perića. Našu mučnu neizvesnost prekinuo je džokej svojim pitanjem: . .. .Pa.požurio je Dželjadin sa odgovorom. ne samo svedoka pred zloglasnim Milenovićem.. nije odustajao od zle namere. Ponovila se jučerašnja scena. međutim.Šta reče? Šta bi ti meni radio da si me uhvatio kao partizanskog vojnika. moj gospodine. biti mučen i izgladnjivan.cerekao se Dželjadin pomišljajući kako je uhvatio u zamku jednog opasnog četnika kome bi se moglo ponovo suditi.Rekao sam ti već. bar naizgled. međutim.jedva je dočekao i Dželjadin i onaj nesrećni Perić koga je Šiptar Dželjadin poveo kao svedoka. a zatim s nekom novom optužnicom biti izveden pred komunistički sud. Mi smo strepeli od džokejovog odgovora i već pomišljali kako ga vode u izolaciju u kojoj će najpre. Keserovići da pomru od gladi Kožnjaci zapretili rođacima da će biti obešeni ako se usude da prehrane petoro maloletne dece Dželjadinu je samo to trebalo. pa je sutradan doveo svog kolegu policajca. poigravao sa glupim Dželjadinom i onim još glupljim Perićem odugovlačio je sa odgovorom. Džokej se samo smeškao kao neko ko je siguran da neće nasesti komunističko-šiptarskim provokacijama.. pa smo šapatom molili džokeja da bude na oprezu. (Zamislite izraz džokejevog lica u trenutku kad je ovog osionog Šiptara morao da oslovi sa gospodine komandire). moj gospodine. nego svedoka pred sudom. Ubio bih te kao psa! .

Podsetnik: Gospode Bože moj. Kožni mantili do zemlje. ne pominju se imena komunista koji su im sudili. Čizme izglancane. kao ubicu koji bi rado lišio života i ovog Šiptara..da izmiri dželata i žrtvu.. Nije džokej nikoga ubio. kao opasnog četnika. mada bi i ova vlast htela da sve bude zaboravljeno. zakrvavljenih očiju. ali nije zaboravljeno. nudi neke rehabilitaciju žrtava komunizma. ni Šiptarima zamerio se najviše Srbima. ona bi da učini nemoguće . To te molim ja. za pakao u koji su te smestili! Bog je svedok stradanja Može li tako? Ne može! Ni gospod Bog. u koju su se ugurali i komunisti koji zauzimaju istaknute položaje. utamničili. da sve od njih . posebno u Podrinju i Mačvi počinila najveće zločine. nastojeći da mu odrube glavu zato što je svog konja nazvao njegovim imenom.Pa ti sada vidi čija je politika bila bolja! Smrt je bila brža To je bilo sve što je džokej rekao. ovog Dželjadina koga je komunistička vlast izabrala da bude gospodar života i smrti u ovoj robijašnici . reći će neko. uspravne.. prepoznaješ. Nekako u jesen 1965. a šta te briga ko je kriv za tvoju smrt. ne može zločin biti nagrađen.. Umislili i oni da su sila..rekao je smireno džokej. ne može zločin biti zaboravljen. ne može tako biti. Dželjadinu i njegovom pratiocu Periću nije se ukazala prilika da tuže džokeja. koji je istinski i večiti svedok stradanja naroda i pojedinaca neće dozvoliti da žrtve padnu u zaborav. koji su mu za to „strašno delo“sudili i osudili ga na smrt. Vlast bi da nam ubije pamćenje. kožnjaci. ojačaj. otimali imovinu i . pomiluj me. bazde na rakiju. batinaša. Ta rehabilitacija se brzo dobija tako što se žrtva proglašava nevinom i briše iz evidencije osuđivanih! U isto vreme. Sada ova vlast. komunistima iz Valjeva. Jeremićima. dođoše pred moju kuću i oni.. lažnih svedoka. Čuvaju se imena sudija. Posle 20 godina surove robije. Bog je u svoje knjige upisao žrtve i među ljudima odabrao one kojima je zapovedio da upisuju imena žrtava komunističkog terora. I sad. Jednostavno se mrtvoj i još živoj žrtvi saopštava: ti si nevin. mučili. Radovan. za tvoje muke. dok žrtve proglašavaju nevinim. nadam se. nauči me kako da izađem iz velikog iskušenja. Smetnuli s uma Jeremići i drugi da je taj njihov maršal ranije bio austrijski kaplar i da je u minulom ratu bio u onoj jedinici koja je na tlu Srbije.mučilištu za one časne. svog rasnog.Pustio bih te! . Istog dana kada je preplašena Veselinka sa decom stigla u selo. pa prošlo! Ma neće tako biti. nije nikoga tukao. džokej iz sela Zvečke kod Obrenovca pušten iz robijašnice.nikom ništa! Bilo. A oni smoljavi. on je samo svoga konja.. bilo i prošlo! Ma jeste bilo. osnaži. nije nikome ništa oteo. ni Makedoncima. Izdržao je do poslednjeg dana. za tvoju robiju. dostojanstvene ljude čija je krivica bila u tome što su se suprotstavljali zavođenju diktature. Trojica. čiju svakodnevnu molitvu Tebi. iz zamki koje mi postavljaju ovi bezbožnici. namračeni. osakatili. Da bude: pobili. godine čuo sam da je Živan Lazarević. ni Slovencima. naredbodavaca. učini da moja nada ne bude prazna. trkačkog konja. . na jednom seoskom vašaru nazvao imenom Tito! Nije se time džokej zamerio ni Hrvatima. egzekutora.

Gospode? To oni traže od mene. neka čine ono na šta su već navikli. Rekli su mi bez okolišanja: ko im pruži koru hleba trebalo bi ga obesiti... Da ih selo izoluje. a ovoliko laže.. oslobodio naš drug Tito. Gospode? Obesiti onoga ko pruži parče hleba deci Dragutina Keserovića! A njih je petoro: tri kćeri i dva sina. Pa se još kaže da je ta vojna jedinica trčala 24 kilometra bez predaha da bi ga spasla. Vidiš li Ti ovo. otvori mi neki tajanstveni put do njih. i njima otvori put do mene. on je najsrčaniji. Nauči me. nikad ih ranije nisam video.. nade i hleba. ne dadoše da potonemo. Nastavak priče preuzima Mladen Keserović: -Protutnjalo. Gospode. to oni od mene očekuju. Kad je ostala bez oca Mileni bilo samo tri godine. govorili su. pa koliko je krvi prolio. ostale rane i ožiljci. preživelo se. Rođaci nas održaše. pa znam li koliko je on. Sve je.. koliko ima dece.. Čuješ li ovo. izlažemo riziku da nas Bog kazni što deca gladuju. one što je pevala kad je bila borba kod Drvara. To oni očekuju i od meštana sela Stubline i sela Piromana. I život i smrt... Šesta lička spasila maršala. Po govoru bih rekao da su Ličani: Možda iz one Šeste ličke. Najbolje je da u to doba na groblje izađe Mladen. Pa dobro. pa Mladen. hteli su da me smrve iako mi je tada bilo samo 12 godina. neka unijaju bez suda. ćerka akademika Dragiše Vasića. ali ja ne mogu da dozvolim da deca pate.. šta oni hoće. Nisu mi poznati. Kad sam nekima od njih rekao da je moj tata sa svojim vojnicima oslobodio Kruševac i predao ga ruskim trupama koje su preko Dunava nadirale dublje u Srbiju. pa koliko je zla Dragutin naneo našim narodima i narodnostima.. da kaznim nevinu decu. najstarija. da gladuju. pa Nadežda i Milena. a neki su nam .. more. mislim. A ni danas. koga su komunisti zarobili i osudili na smrt pomru od gladi.. kažu.. prošlo.. Strašno je biti sin ili kćer oca koga su komunisti proglasili za izdajnika! Pa još pukovnika Keserovića. neka me obese.zavisi. iza njega Đorđe.Verica je. Tako mali. Njih je neko poslao da me upozore da ja uskratim svaku pomoć toj deci . Dragutin.da im ne pružim ni parče hleba.. zaklao dece.. da vidiš. da budu prezreni i osuđeni na lagano i bolno umiranje. neka me ubiju. Zato se i obraćam Tebi. posle tolikih otkrića. Blagodarim Gospode što si mi put otvorio: ostaviću u ponoć torbu s hranom kraj velikog mermernog spomenika našem rođaku i naći pouzdanika da im to dojavi.. Hrana ostavljena na groblju Pitaju me nešto što znaju: Šta mi je Dragutin Keserović. Nijedno nije ni blizu punoletstva . Još traga za očevim grobom Kao i Tatjana Vasić. niko ne kaže kakva bi nas sreća zadesila da spasioci nisu bili tako brzi. pomogoše i meštani. Gospode Bože. tako i Mladen Keserović i njegova rodbina i danas tragaju za grobnim mestom Ne mogu da se požalim: niko iz naroda nije nam činio pakosti i smetnje. Da i ja učestvujem u tom zlu. bez svedoka. preguralo se. zar da se. Vidim ja. To oni hoće: da deca Dragutina Keserovića pukovnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. govorili su.

komunističko vreme donelo je promene.Mirjanu i Radmilu koje jedva izađoše iz komunističkog pakla. da ne ostanemo duhovni bogalji. još kao dečak. Kad god je bio izolovan. obezbeđujući mi. osim ako nije reč o deci „narodnih izdajnika“. Šta bi tek bilo sa Dražinim sinom Vojislavom.. jedan od mladih bi u njegovu ćeliju u prizemlju kroz rešetke i razbucanu mrežu ubacivao hranu. Nismo mi bili jedini koje je vlast ponižavala i progonila.. da ću. a ja sam postao šofer.. da zaradim za hleb nasušni.. nećemo da ovom zemljom koju je Bog ukrasio neviđenom lepotom i raskošnim dobrima upravljaju prevaranti. slobodu za sve ljude. U tome se izjednačio sa svojim komandantom. sa devetnaest ili dvadeset godina najviše smo verovali dr Stevanu Moljeviću koji je iza generala Mihailovića bio drugi na spisku optuženih pred Komunističkom partijom. Bio sam profesionalni vozač 40 godina. Tako sam stekao penziju. završiti Vojnu akademiju u Beogradu i da ću biti oficir. akademika i ideologa Ravnogorskog pokreta Dragiše Vasića. Šta je sve preturila preko glave Tatjana Vasić. Nije bilo žrtve na koju nismo bili . Hoćemo.. Dok su nas čuvari razvađali.. pukovnik Keserović. Ali. Hteli smo da ličimo na njih. Za nas je Moljević bio neprikosnoveni autoritet. Našli smo se u središtu časnih ljudi . Ruski vojnici bili su zahvalni našem ocu što su u grad ušli bez borbe. Šta tek da kažemo za nesrećnog Milana Kalabića.. kad bi se našao u mračnoj i uvek vlažnoj samici. da je pao u komunističke ruke. Da u svakoj prilici pokažemo jaku psihološku kičmu: da se ne savijamo pred komunističkom silom. Znali smo da njemu ne sudi vojni tribunal. Ništa nisam zaboravio. probisveti i trgovci nacionalnim dobrima za koje ništa nije uzvišeno i sveto. Pomagali mu dobri ljudi Pomišljao sam. pešadijskim potporučnikom. govorili su ruski general i naš otac. koga su bezbožnici ubili u petnaestoj godini života. Šta su nam tada govorili neki Brozovi saborci ne može se ni navesti . Da nije bilo ruskih vojnika možda bi nas u Kruševcu pobili.oduvek se tako govorilo. pozdravljajući tek oslobođene građane. tako. čija se beseda na Svetosavskom kongresu u selu Ba i danas pamti i prepričava.mi. pamtim poslednji očev zagrljaj. Sekli bi ga na komade kao što su to učinili sa kaluđerom Jovanom Rapajićem. „saradnika okupatora“. Deca ne bi trebalo da ispaštaju grehove roditelja .kako su nazivali svoje ideološke protivnike. mi smo za vreme šetnje inscenirali tuču. njemu sude njegovi ideološki protivnici. nećemo ničiju diktaturu. generalom Mihailovićem i njegovim saborcima čiji su grobovi nepoznati. I danas. u principu nisu kriva. „koljača“ . Deca..psovke i pretnje smrću. Da ih sledimo. kao i moj otac. Greh bi bio da ne pomenem vrle kćeri dr Stevana Moljevića . bez izginuća i sa velikim brojem zarobljenih nemačkih vojnika. sina Nikolinog. kćerka književnika.. Na balkonu jedne kuće. iako mislim da samo Bog zna gde je ukopan.pomogli da se koliko-toliko školujemo. iako sam u poznim godinama. dakle. pa i to zahvaljujući dobrim ljudima u vojsci koji su me prosto ugurali na taj kurs. mladi. da ne gubimo orijentaciju i cilj. Još nisam prestao da tragam za očevim grobom. Da znamo šta hoćemo i u istoj meri da znamo šta nećemo.. u prvom redu.

Cela Srbija je jedna velika robijašnica. Nisu samo oni robovi. nevidljivog. mekom dušom ukrašeni. Za Dragićeve najuzbudljivije delove odbrane čuli smo iz priče i pera dr Stevana Moljevića u onim listićima ispod kamena Moljević je ukratko opisivao kako se ko držao pred komunističkim sudom. nego CE-KA. Ispod tog kamena je. mislima odsekli krila . Upravnik robijašnice. Niko se nije obradovao pridošlici sve dok se nisu uverili da je to glavom i bradom dr Dragić Joksimović. Hteli smo da ličimo i na protu Savu Bankovića . Bio je stameni stožer oko koga su se okupljali svi kojima je bilo stalo do vere i nacije. krotak. sveštenika vrsnih teologa. Bože. Pisma su bila šifrovana S protom Savom često sam pričao. izvrgne ruglu i podsmehu. 2.ne mogu preko visokih zidova. Tu se već gušilo više od 300 ljudi. ekonomista. majke i očevi.spremni samo da bi mu ublažili patnje. Njegovo ujedinjeno srpstvo bio je i naš krajnji cilj.. Divio se Dragićevoj smelosti da ovaj sud. To se smatralo večnim dugom vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Blage naravi.. zloglasni Dušan Milenović. ali žestok u odbrani moralnih vrednosti srpskog naroda. nije dozvolio da mu skinu lisice . umnih i otresitih srpskih domaćina. jer nad Srbijom lebdi ona Brozova pretnja da ona nema čemu da se nada. Iz svake robijaške sobe sa 300 duša mogao bi se sastaviti parlament odgovornih i umnih ljudi. finansijskih stručnjaka.. Valjda su im zato i ovde lancima sputavali hod... vrhunskom etikom ispunjeni. branilac generala Draže Mihailovića pred montiranim sudom Komunističke partije. najviše „dražinovca“. koristeći se neopreznošću stražara. da ga javnosti prikaže kao razbojničku družinu koja se dočepala vlasti i hita da poskida mnoge srpske glave.hteo je da tog „zločinca“ robijaši vide vezanog. Nađemo mu je mesto u trećoj zgradi na spratu u sobi br. iskrenom molitvom obdareni. Svi smo znali da generalu ne sudi nezavisni sud.. da za nju neće biti milosti. a u glavnim porukama bili su budući oblici državne zajednice sa izmenjenim granicama i sa dinastijom Karađorđevića na čelu.. to su i njihova deca i žene njihove. Mi smo već imali pozamašan robijaški staž kad je u tamnicu. a od visokih oficira . naš pouzdanik ubacivao ili preuzimao poštu. industrijalaca.generalštab. vezan lancima. Svi su na nišanu osione vlasti.. doktora nauka. Poštansko sanduče bio je jedan poveći pljosnati kamen u krugu robijašnice koji je štitio prilaz cvetnjaku. Brilijantna odbrana . braća. a li sa vidljivom istrajnošću u služenju Gospodu Bogu i rodu srpskom. uveden dr Dragić Joksimović. kome se žurilo da što pre usmrti generala Mihailovića. sa Moljevićem se dopisivao. inženjera. Pisma su bila šifrovana. Sada vi neupućeni mislite da je bio poštar koji je nosio pisma dr Stevanu Moljeviću u strogoj izolaciji. Od progonjenih i uhapšenih vladika i sveštenika moglo bi se sastaviti rukovodeće telo srpske crkve. s krstom u ruci i bez njega. svi su na ivici zatvora i smrti.bio je vitez i u svešteničkoj odori i u robijaškoj sivoj odeći. Ne jedna nego tri-četiri kompletne vlade mogle bi se sastaviti od ovih profesora. okovali um. Najpouzdaniji „poštari“ bili su Petar-Perica Jovanović i Dragan Topalović Gorolomac. kakvi su to ljudi bili! Kao da su od čelika klesani.

I gotovo uvek bi mu ponešto doneli: baren krompir. šaku šljiva.. ubijaju jednog nemačkog . Broz spusti prst. A oni koji u naseljenom mestu iz prikrajka. Govorilo je da je zadovoljan što je među svojima. imalo šta da se istražuje. koji pale žita i arhive. mlađi sin Vojislav svedoči i protiv Draže i protiv brata Posledice torture po beogradskim zatvorima bile su vidljive . Poznati advokat dr Stevan Moljević. na slavskoj večeri klevetali narodnu vlast. koren kupusa.nije tu. klip kuvanog kukuruza..Da ih je dr Joksimović svojom briljantnom odbranom ujeo za srce najbolje se videlo po Brozovoj izjavi u govoru na Cetinju da je Dragić Joksimović reakcionar i zastupnik tuđih interesa. pucaju u nevine srpske žandarme. ruše seoske propuste i mostove . užičkoj grupi srpske omladine. žrtvuje glavu da bi zaštitio Dražu.. On je sve ove darove odbijao govoreći da je nama..nisu vojska nego razbojnička družina. Broz podigne prst. Vojvodin sin lažni svedok Mišićev sin. Hteli smo da mu i na taj način ukažemo poštovanje i zahvalnost. koji je na optuženičkoj klupi sedeo do generala Mihailovića. ne mareći za posledice s kojima će se ubrzo suočiti. dosta slabašan. upadali u njegovu zbirnu sobu u kojoj je ležao na slami. kad su nas u popodnevnim satima vraćali sa ciglane. U Srbe. kako se navodilo u optužnici. bio je zapanjen pameću. šećernu repu. Broz je ovo rekao onog dna kad je izrečena presuda generalu Mihailoviću. ponižavati. smelošću kojom je Dragić branio prvog gerilca u okupiranoj Evropi.fizički je bio slabašan. To su nam krišom doturali naši robijaši koji su radili na zatvorskoj ekonomiji. major Aleksandar. Istraga je trajala više od godinu dana . viteški. Bio je blagodaran Gospodu Bogu i svojim kolegama iz Advokatske komore koji su ga privoleli da se prihvati odbrane generala Mihailovića.. sve je već bilo montirano. Nama. ali je u tako dugoj istrazi Dragića trebalo izgladnjivati. lišavati vazduha. iz zasede. srpski komunisti podignu nišan. izricao je pohvale zato što nismo ropski prihvatili komunističku diktaturu. logikom. Znalo se pravilo: Broz okom. Pale žita i arhive Rekao im je da oni koji pljačkaju i ubijaju srpske domaćine... Poneko bi iz paketa od kuće odvojio parče kolača ili slane pite i nosio Dragiću. i više od toga.. među utamničenim Srbima. ogovarali najvećeg sina naših naroda i narodnosti. razume se. Bio je to u stvari mig Udbi da na svaki način spetlja Joksimovića. paradajz. kažem. ali je zato duhovno bio veoma jak. Dragić je uhapšen sa grupom istomišljenika koji su. proricali joj brzi slom. ali smo mi. A branio ga je muški. sve to mnogo potrebnije. maltretirati. To što je on sasuo u lice i tužiocu i sudiji niko nije rekao ni pre njega. srpski komunisti ospu rafal. Iz časa u čas ugrožavati njegov život. Bio je. i da je bezbožnicima lako da vladaju kad su utamničili polovinu Srbije. mladima. srpski komunisti skokom. ni posle njega. na kojoj su nas iscrpljivali i tukli korbačem. pa ga nisu izvodili na fizičke radove.

Ostala je u njihovom pamćenju kao svetao lik u surovom vremenu kada se ljudska čast svirepo gazila.. I njegov brat major i drugi oficiri znali su da nema nikakva iskustva u taktici i komandovanju. čudeći se otkuda da se vojvodin sin nađe u delu optužnice. Osim toga . govorljiva žena srednjih godina.. koju je Ozna pripremala da bude lažni svedok protiv generala Mihailovića.. sin slavnog vojvode Živojina Mišića. Izgledalo je da je Vukosava pristala da „sarađuje“. Na to je predsednik suda Josif Malović skočio sa stolice i upozorio Vukosavu da on nije ni gospodin ni general već optuženi i da ga samo tako može oslovljavati. poverovali.. Draža se u jesen 1941. u pravi mah.... što je izazvalo veliku buku u sudnici . oni koji su odani režimu bili su iznenađeni njegovom pojavom. ako odbije onda će je osakatiti strujnim udarima. a srpska krv nemilice prolivala. Major Mišić je na nemačkom jeziku vikao da je on Mihailović u šta su Nemci. a niko nije slutio da će se naizgled mirna Vukosava pretvoriti u vuka i da će im zadati grdne muke. da ne bi bio zarobljen. Pogotovo što se znalo da je njegov rođeni brat major Aleksandar Mišić izgubio glavu štiteći u to vreme pukovnika Mihailovića. Šta je na kraju bilo sa Vukosavom nisu znali ni Moljević ni Joksimović .. a major Mišić i major Ivan Fregl potrčali u susret Nemcima. oterati na robiju. Malo se zna da je jedan drugi svedok svojom pojavom i svojim krivokletstvom oduševio i tužioca i sudije i vešto odabranu u pripremljenu publiku. Njegov mlađi brat Vojislav. a ne od nje i srpskog naroda. Dragić nam je govorio da je general Mihailović mučen i drogiran.. pa je odbijen. Na nju su. žurno izašao na sporedna vrata i utekao u šumu. Nastavak te priče kaže da je major Mišić na to uzvratio da je bio ranjavan i da je iz njega istekla nemačka krv. Pamti se Vukosava Dragić je pominjao mnoštvo imena svedoka koji su davali pečat ovom montiranom procesu. Ostala je samo srpska.. mesto upravnice škole ili obdaništa . Bio je to Vojislav Mišić. Čak i oni koji su po pozivu ispunili sudnicu i time se obavezali da svaku reč tužioca i suda proprate aplauzom. Prema Moljevićevom i Dragićevom kazivanju Vukosava je bila sa sela. izgleda. godine zatekao u kući majora Mišića u Struganiku u času kad su Nemci..skočili su prerušeni oznaši i milicioneri tražeći kaznu za svedoka Vukosavu Trkuljac. Znali su da je njegova majka Lujza Nemica.vojnika da bi potom Nemci ubili 100 Srba . da su komunistički inkvizitori uspeli da od razumnog čoveka čuju reči koje može da izgovori samo neko ko je na ivici ludila. bistra i otresita. Šta su joj sve obećavali! Kuću u Beogradu. Ostala je nedovršena i neproverena priča da su Nemci izrazili žaljenje što streljaju čoveka u čijim je venama polovina nemačke krvi.. Čim su je pozvali u sudnicu i čim je ugledala Mihailovića oslovila ga je sa gospodine generale.. Draža je. Prevara je otkrivena. računali i tužilac i odbrana. dobro obavešteni.. pa su i major Mišić i major Fregl streljani. Nas je posebno zanimala žena po imenu Vukosava. Vukosava je uspela da vikne da je general optužen od komunista. agronom po struci. u početku se pridružio Dražinim vojnicima i oficirima tražeći od njih da mu daju komandu bar nad četom.sećali su se samo da je silom izgurana iz sudnice. opkoljavali kuću. tući mokrim konopcima.nisu oslobodioci nego ubice sopstvenog naroda.

. tako da se nije gubilo u vremenu.. Svi robijaši do kojih je doprla vest o smrti Dragića Joksimovića poskidali su kape i pomolili se Bogu za pokoj duše ovog nenadmašnog viteza pravde. vešti u propagandi. Po izlasku iz tog zloglasnog logora neko vreme je bio bez posla da bi se neko od moćnika sažalio na sina vojvode Mišića i zaposlio ga u gradskom zelenilu da brine o beogradskim parkovima. Pet godina posle generalove nasilne smrti. posebno šef zatvorske Udbe Radovan Marković. mislim da je bio kraj avgusta 1951. strahom oterali u svet milione ljudi nema zemlje na svetu koju Srbi nisu potrusili svojim kostima i nema mora na svetu koje Srbi nisu zalili svojim suzama. a oni. Završio se život Dražinog branioca pred sudom Komunističke partije.nikom ništa! . Sa Dragićem je u istoj sobi bio kraljevski namesnik dr Radenko Stanković. valjda iz inata. ali je on bio šlogiran.da li je to zaista bio ili je nabeđen tek kao zakleti staljinista odveden je na Goli otok na kome je jedva preživeo svakodnevnu torturu. Vreme prolazi. godine ugasio se život doktora pravnih nauka Dragića Joksimovića..nikom ništa! Može li? Naše Visoke Dečane pretvorili u političku školu „Josip Broz Tito“ i . Dragiću pedeset osma. ali da je uspeo da pobegne. opljačkali stotine hiljada srpskih porodica i . Ređaju se mučna pitanja Dve godine kasnije Vojislav Mišić je na svojoj koži osetio surovost bića Brozovih sledbenika . koji je noću smišljao koja zla da nanese robijašima. Da li je bio ucenjen ili zavaran krupnim obećanjima ne zna se. Vojislav je. ali ostaju rane i ožiljci. osakatili desetine i desetine hiljada. godina života. Govorio je da je Draža predao Nemcima nekoliko stotina zarobljenih partizana i da je on lično bio u zarobljeništvu kod Draže. ali se zna da je zagazio u klevetu i greh optužujući i svog mrtvog brata i generala Mihailovića. koju je voleo i pravdi koju je zastupao. dr Dragić Joksimović. Uprava robijašnice. Udba je u robijaškoj stolarskoj radionici imala nekoliko mrtvačkih sanduka u rezervi. a od paketa koji su stizali od porodice stražari su otimali ono što je bio najbolje. dajući signal Ozni za njegovog progon. Ni branilac Dragić Joksimović nije uspeo da ovog klevetnika pred sudom vrati na put časti i dostojanstva na kom su istrajavali i njegov otac i njegov brat. govorili da je sin vojvode Mišića komandir partizanske čete. uživajući u slavi oca i brata. ostao je do kraja života odan istini. General Mihailović rekao je svedoku u lice da ne govori istinu. utamničili milione ljudi. U tom svojstvu Vojislav Mišić se pojavio kao svedok optužbe protiv generala Mihailovića.znalo se da živi raskalašno. iz dana u dan ubrzavao je njegovu nesreću. Jedne sparne večeri. Njegovoj rodbini nije dozvoljeno da ga prenese u Beograd dok mu ne istekne trogodišnja robija. ponudio svoje usluge partizanima. Generalu je bila 53. lekova nije bilo. A junak i mučenik naše mučne priče. pa ni sebi nije mogao da pomogne. U letnjem periodu Dragić se gušio bez vazduha i lekara. Dragić je bez ijednog obeležja ukopan na robijaškom groblju u obližnjem selu Laćarku. Ostala mučna pitanja i za generacije koje dolaze: može li? Pobili stotine hiljada. čije je ime i prezime javno pominjao Josip Broz..

zemlju. tkanje vremena.nikom ništa! Može li? Oglasi-prepreka zaboravu Doveli Srbiju na ivicu najdubljeg ponora i . kome je kralj Aleksandar dodelio penziju za velike zasluge i tako se upisaše u crne knjige oceubica. opljačkali kuće. Milka Minić. koju šabački časopis Most često pominje kao krvožednog ubicu. ubiše svog oca Petra. Brozov general. osakatili. zato što je radio u novinama za vreme okupacije.nikom ništa! Može li? To što nije povukao oroz ne smiruje njegovu savest i ne umanjuje njegovu odgovornost pred Bogom. kod Aranđelovca. ni stric. naizgled nevidljivo. Šta bi sve danas neki ljudi dali kad bi mogli da izbrišu svoje dojučerašnje tragove! Bili bi srećni kad bi bar grom udario u arhive. mlinove.nikom ništa! Može li? Kovačevići. u biblioteke. sve se zna. ubi rođenog brata Dušana koji tek što beše završio prava i tek što se upisao u četnike. stanove. kako . mnoge na svirep način. utamničili. ubi rođenog brata Luku.nikom ništa! Može li? Usmrtili. koji se pobunio protiv ovog nasilja. ubi svoga brata. Braća Kovačević su. Svetozar Vukmanović Tempo. takođe Dušana. zadužbine. Ne stignu li nas.trag je o nama. doktora teoloških nauka i . u Grahovu. čovek mu ne znači ništa. u tajna skloništa. Ono što život izatka . groznom smrću umorili mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Lipovca i . narodni heroji. ali samo u nesrećnoj zemlji Srbiji! Sve se pamti. protina kćer iz Nove Varoši. fabrike. ni brat. Po tragovima će nas pamtiti. NJima će reći kakve smo tragove ostavili za sobom. I nikom ništa! Može li? Miljenici režima Može! Ko puca u čelo Gospoda Boga.nikom ništa! Može li? Srpski komunisti su na opšte zadovoljstvo Šiptara srušili srpski pravoslavni hram u Đakovici i na temeljima tog hrama podigli javni klozet i .nikom ništa! Može li? Na Bukulji. LJubica Purić. A život nije ništa drugo do ono tiho. oko 400 srpskih sveštenika i monaha i . iako se on nije bavio politikom i . sve je u sećanju i zapisana. Ostali su tragovi. bivša predsednica Matice iseljenika Srbije. ali se zna da je Brozov general Peko Dapčević cetinjskom manastiru vratio njegovo vladičansko znamenje uz reči: „Vraćamo vam panagiju ovog razbojnika“. A kako ne bi bili Brozovi heroji kad su ubili oca! Pobili.nikom ništa! Može li? Našu svetu Gračanicu pretvorili u krvavu tamnicu u kojoj je lomljena kičma onim Srbima koji za bratstvenike ne prihvatiše dojučerašnje baliste i fašiste i . naći će naše potomke.nikom ništa! Može li? Može. po tragovima će nas tražiti.Može li? Monaha iz ove svetinje Gavrila Kovačenu. kao pripadnik mračne ideologije. oterali u tuđinu. trgovine. koliko znam. placeve.nikom ništa! Može li? Ne zna se po imenu ko ga je usmrtio. Ni otac. vezali i otpremili u robijašnicu Sremske Mitrovice gde je ubrzo umro i . vinograde i . pa i u knjižare. plemenskog kapetana. vile.

podvlačeći crvenom bojicom ko je nesiguran. Još se.. Džakovima su kući nosili pare.prezir. Izbegavajući svaki razgovor o prošlosti. istina. koga bi trebalo pratiti.. honorarnog rodoljublja. korupcije. u vladi. Izgledalo je u prvi mah da ujak hvali svog sestrića i njegove doušničke izveštaje. savijanja kičme i kolena pred tuđinom. usvojili su i oni onu frazetinu da treba gledati samo u budućnost. govorio je. hapsiti. zasmejavao ih praveći viceve na račun vlasti . Na izveštajima moga sestrića. nasilne smrti. obnavljaju. ne zna da li je cinkario iz ljubavi prema totalitarnom režimu. otimanja dragulja srpskih zemalja. pljačke. u ministarstvima. drugi bi da je još više razvale i da svoju sreću grade na nesreći naroda.patriotizam se osvedočuje delom. novinarima Politikine kuće. Sada su oni preplašeni. Danas ga tapše jedna stranka. Bilo im je lepo u doba Josipa Broza bili su stipendisti njegovog fonda. sluđeni. nekad najsposobniji u toj gomili. progoniti.. Bilo im je lepo i u doba vladavine Miloševića .slovio je kao slobodoumni kritičar režima. sumnjiv. I knjige su nam. Sve su nam priče tkane tamnom pređom. pri tom. I takve knjige. a bilo nas je podosta. upravnim odborima raznih ustanova i preduzeća. Kretao se u finom društvu. uglavnom. Jedne večeri je nama. iz straha. A možda su se lepo „udomili“ u stranci. u parlamentu. pre nego što se pomoli Bogu. Kažu da se tako ponašaju svi doušnici: u rodoljublju ne puštaju nikog ispred sebe. Vlast ga je tapšala po ramenu. učvršćuju. taj se može nazvati . organizovali one sletove u čast njegovog lažnog rođendana. a onoj našoj nacionalnoj sirotinji koja je čuvala svoj obraz bilo je stalno grozno. a možda i više njih. Jedan od doušnika. Ako čita novine i oglase u njima naći će i ovakve . paradnog srpstva. diplomata. visoke plate. a da. ili je bio dobro plaćen. Razdaljina od Srbije Živimo u razvalini koja se zove Srbija. gubljenja časti i dostojanstva. Jedni je popravljaju. upita sebe koja je dobra toga dana učinio Srbiji. da bi na kraju ispoljio . ništa nažao nije uradio drugom narodu i pojedincu. lepo se danas uklopio u borbeni poredak „odbrane srpstva“ da je siguran u svoj trajni položaj. I tako. mora da izađe iz zablude da će guranjem u zaborav žrtava komunističke tiranije doneti spokoj. Ne znaju da se o patriotizmu ne govori .svaka im je odanost toj porodici bila nagrađena. živimo u vreme laži. Ako nijedno dobro nije učinio.. njihovi doušnički izveštaji.bi u plamenu nestali njihovi pogani rukoradi. jer se razmahao u verbalnoj odbrani srpstva i pravoslavlja. potiskivanja našeg nacionalnog pisma. Blago narodima koji nemaju takve priče. servilnosti prema svakoj svetskoj šuši. A svi su. takve. zauzeli visoke položaje i. I sve što nam se danas dešava sve je posledica te vladavine. ova i svaka druga.To je ostalo od usrećiteljske komunističke vladavine. boje se da će biti otkriveni. učile su se generacije doušnika i islednika: bili su jasni. Ne voli Srbiju onaj koji maše rodoljubljem nego onaj koji svake večeri. rodoljubi. Ko Srbiji vrati moralni lik naših predaka iz otadžbinskih ratova i vrhunske etike. kratki i istiniti. njihove ulizičke biografije.sinom Srbije. da se živim Bogom zakune da će sutradan udvostručiti dobrotu. drobljenja našeg nacionalnog korena. kažu. prevara. trovanja duhovnih kladenaca. dabome. nosili su mu štafete. karakteristike koje su neumorno ispisivali drugima. obmana. uglavnom s ljudima od pera. Vlast. o tome pričao njegov ujak.

Srbine. Pročitajte još jednom. U spomen i sa trajnim bolom obeležavaju ovu tragediju izvršavajući amanet oca i svih žrtava komunističkih zločina i progona“. A obe su obojene krvlju sinova Šumadije. da li je to moguće. recimo. Seti se. skrivenoj. i opet. ali ne onoj poznatoj koju su izveli nemački okupatori. nego o onoj manje poznatoj. Piše Politika da su tada pobijeni gotovo svi igrači fudbalskog kluba Šumadija. sanitetskog potporučnika Dragoljuba Đurića oglas je potpisao njegov sin Slobodan sa porodicom. lišeni straha od Boga. rođače. prešlo se na tihu likvidaciju . iskopaše oči i pod krvave očne duplje podneše Sveto pismo . Nadam se da ću jednog dana saznati mesto tvoga pokopa“. Seti se. neki esesovac major Kriger.ustaški u Jasenovcu ili srpskih bezbožnika u Kragujevcu. komšija. Predvođena članovima Komunističke partije. druže.ubijali su nožem i maljem! Je li Jasenovac proradio u Kragujevcu? Čiji je nož bio tuplji . Uz sliku svoga oca. da se nikad više niko ne laća noža i malja. kume. predsednika opštine u Divcima kod Valjeva.da čita. žrtvama komunističkog terora ne može da se upali ni voštanica. da im je tako naredio pop Vlada Zečević. naša braća iz Hrvatske. po imenu Hinko i Majer. A on dr Dobrivoje . Zastanite svi koji znate za Boga. „oslobodiocima“ je komandovao major Ozne Stanko Matijašević. Iza ovih oglasa stoji mučenička Srbija. Srbine. kome ovi iz redova bratstva i jedinstva. stratištima koja su ostala iza okupatorske sile može da se priđe i održi parastos. Pomažu “braća“ iz Hrvatske Možda je nemačkim streljačkim odeljenjima komandovao. Rekli. komunisti svoj narod. kao trupce. snaja Lepa. koji su izveli Brozovi oslobodioci. čiji je malj bio teži .Boban Tomić. ni puške. godine u Beogradu. pa i sedamnaestogodišnji đak Jova Dinić. ma u čijoj vojsci bio. streljanja su trajala do duboko u noć. nekoliko bitnih razlika: Nemci su ubijali tuđi. Da štektanje mitraljeza ne bi otkrilo razmere preduzetih egzekucija. ili srpski razbojnici. čija imena navodi Politika. kad su uhvaćeni. brate. komunisti su i streljali i ubijali maljem. Srbine. Veselina Petrovića.nožem i maljem. godine u Zaječaru ubila preko 700. starešine manastira Čokešine. zatim mnoge poznate ličnosti. Seti se. zastani kod ove rečenice.Zaječar. Tomić. monaha Mitrofana Matića. istina. opet ove strašne reči . industrijalac iz Boljevca ubijen nevin od dušmana i dželata OZNE . Prema svedočenju starijih meštana. Ozna je od oktobra 1944. unuke Helena i Biljana i šestoro praunučadi potpisuju ovaj oglas u Politici: „Dušan N.Artukovića u Jasenovcu i Glini ili Brozovića u Kragujevcu i Kraljevu? Ne pitaj. Srbine. Ima. koga Brozovi sledbenici. do avgusta 1945. a u Boljevcu oko 150 žitelja Timočke krajine.poruke: „Oče moj. nego se prekrsti i pomoli Bogu da se to zlo nikad više ne ponovi. unuk dr Dušan. živog isekoše testerom na komade. Podsetnik: U oktobru minule godine Politika je iz pera svog kragujevačkog saradnika donela opširan tekst o kragujevačkoj tragediji. po odluci oficira Ozne. nedavna sudska rehabilitacija potvrđuje tvoju nevinost u vansudskoj likvidaciji od strane partizana krajem oktobra 1944. čime i kada na . NJegovi posmrtni ostaci nalaze se u jednoj od masovnih grobnica kod Zaječara. Nemci su streljali. Nije nož za ljudsko grlo i nije malj za ljudsku glavu. Srbine.

oko četiri miliona Srba. Milovan Đilas. u Crnoj Gori na hiljade ljudi na koje su nanišanili Ernest Fišer iz Zagreba i Marija Koš iz Šibenika. i Fadilj Hodža. Albanci su provalili granicu paleći sve što je srpsko Zakuni se. Srbine: nikad više! Zakuni se krstom koji nosiš. Arnauti pale srpske svetinje U jesen 1915. možda i malo više od polovine Srbije. najveći neimar ljudske plemenitosti. godine. ne gine se za Staljina. kada su Nemci jurišali na Beograd. neko vreme. i Mahmut Bakali i desetine i desetine hiljada drugih usrećitelja. ali nisu stigli morali su prvo da usreće sebe. u Čačku protu Tucovića.. Bogu hvala. i general Kosta Nađ. da lažno svedoči. pomažući crnogorskim separatistima. Hteli su da ga usreće. na brata. i Kardelj. Hteo je to i Broz. i Blažo Jovanović.. Svi su hteli. i Sekula Drljević. na čoveka. pa nisu stigli.unesreće! Bojim se da se srpska pamet još nije odazvala. u Rabrovu protu Stojilovića.Bukulji usmrtiše mitropolita Joanikija. Srbi nisu izvukli pouku: ne gine se za partiju. da zapali. U oba slučaja Srbi su platili visoku cenu. Staljin je epoha. Posle nekog vremena Đilas je ovako govorio: U istoriji sveta nema despota brutalnijeg od Staljina. na komšiju. Udariše . a ne u osvajanju tuđeg praga i tuđe otadžbine. drži desnicu na Svetom pismu i zakuni se! Ne samo što ti nećeš dići ruku na druge. i Svetozar Vukmanović Tempo. zakuni se jevanđeljem. Dok je slavio Staljina Đilas nije znao koliko je Srba bilo u tamnicama zato što su bili Staljinovi protivnici. što Srbi. Zato se smrt kezila samo u Srbiji. Ovaj kaže: Ja viknuo dole Staljin. Ono što se neće u lance vezati izbeže preko granice sada ih je. presečen je i zdrobljen naš nacionalni koren i zatrovani gotovo svi izvori naše duhovne i nacionalne svesti. opisivao Staljina. I Milka Planinc -ubica Ne treba sumnjati da je Staljin hteo da usreći čovečanstvo. čudovište koje poznaje samo silu.pita nesrećni Srbin drugog Srbina. za Tita. za sreću čovečanstva. spreman da sahrani devet desetina. u odbrani kućnog praga i svoje dece. fizičko i duhovno istrebljenje. Ne zaboravi. a ti? Ja viknuo . da otima tuđe. kažu. Jesu li Srbi varvari Posledice duge bezbožničke vladavine bile su katastrofalne: potpuno je razoreno naše nacionalno biće. nekad prvi do Broza. Mogli su oni i da ginu za sreću čovečanstva. ne gine se za ličnost. I Srbi su stvarno ginuli za sreću čovečanstva. -Za koga? -Za Tita! -Za koga? -Za partiju! -Za koga? -Za Staljina! Sunce bi bez Staljina tmurno sijalo. gine se u odbrani otadžbine i otačastva. ali su stigli da sebe . i major Milka Planinc. monstrum. nego ćeš zaustaviti ruku koja je spremna da učini zlo: da ubije. Staljin je čovečanstvo. i Božidarka Kika Damjanović. na rođaka.živeo Staljin. i pukovnik Mitja Ribičič. i Bakarić. ali su se dosetili da su za pogibiju rezervisani Srbi. kao što nije znao koliko je Srba glavama i neviđenim patnjama po logorima platilo odanost Staljinu u vreme kad je on bio protiv Staljina. Ovim rečima je. Tu srpsku tragediju prati ova dosetka: zašto si u zatvoru .. Brozove reči: Srbija nema čemu da se nada. kako bi usrećio jednu desetinu.. nikada nisu radili. neimar sudbine čovečanstva u čiju će slavu ljudi pevati i cveće cvetati. Srbine. za nju neće biti milosti. potpuni kriminalac.

nije baš tako: jedna je. pojedine nevladine organizacije kojima je. kompromitovati. komandanta onog gvozdenog puka Moravske divizije koji se u podnožju Cera. nemajući dovoljno sluha za ovu milosrdnu misiju. današnjeg mitropolitu dr Amfilohiju Radoviću lično je predsednik crnogorske države Blažo Jovanović nudio duplu stipendiju ako napusti Teološki fakultet. palikuće. eto prilike da Srbiju tuže za genocid austrijskog i mađarskog naroda. odvojit nas od Zambije“. čudovišta. pa upućuje svog emisara i po njemu pismo pukovniku. progonitelji..svom snagom samo na Srpsku pravoslavnu crkvu. Boga „sahraniše“ u nekoliko gradova. sveštenicima ponudiše činovničke plate samo da napuste mantiju. treba rušiti. Traži general da Stojanović ukloni svoje vojnike s položaja. Mnogo su se razočarale kad su saznale da ona krilatica „Brat je mio ma koje vere bio“ nije nastala u „europskoj“ zajednici nego u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kako se branila Srbija Ne znam da li se sećaju Milivoja Stojanovića. a Srbi varvari. Milostivi general ne bi da proliva krv srpskih vojnika. napasnici. mrsko sve što je srpsko. Crnogorski separatisti i bezbožnici su tada uveliko pevali: „ Sad. E. a njihov vladar krvavi kralj.zamislite. raspale plotunima po njima i nateraju ih da se podave u plahovitoj Drini. carevi većile/duža mi je od Kosova stara/ tvrdo srce u gorskog vuka/komandant sam gvozdenog puka/ ne bojim se cara ni ćesara/“.ovako po istom emisaru otpisuje generalu: „Poćoreče. što je moguće više. taj. zločinci.. Nikad više nije palo na pamet nadmenom carskom generalu da traži predaju srpskih vojnika jer je njegova do zuba naoružana vojska bačena u reku Drinu. tako se dosad govorilo.. U vreme kad je ovim udruženjem predsednikovao prota Milan Smiljanić mali crkveni kalendar imao je na naslovnoj strani crvenu petokraku zvezdu umesto krsta! Srbima je u doba naopake vladavine ne samo lukavo nametnuto osećanje stida nego i osećanje krivice. sasvim izvesno. preuzele su. Dobrivoje Vidić.general LJubičić. na opšte čuđenje. Znaju one da sroče prijavu: Poćorekova vojska je krenula da razgleda prirodne lepote Srbije. Govorili su to . druže Tito. opasni opijum za narod. Ne zna se kako su plaćene. One su proširile optužnicu i obogatile rečnik: Za njih su Srbi uglavnom varvari.. Sve ove pređašnje optužbe pomenutih i nepomenutih komunističkih aparatčika. pa. diktatori. mizantropi. Srbe pokoriti. Crna Gora ti je vjerna“. dabome. da bi se u našem vremenu.batinaši. Draža Marković. mogle bi čudo da naprave: mogle bi da tuže čuvenog nemačkog . često je to očevidno. vukli su topove i mitraljeze da se odbrane od kurjaka. na svakog ličili. ako smem da kažem. ubice. I. Udruženje pravoslavnih sveštenika silom pretvoriše u produženu ruku partije i policije neki su više služili režimu nego Bogu. tu drskost . u našem vremenu. jer će on. a njihovu Pravoslavnu crkvu. Kasnije su ovi nesrećnici. stizali nalozi iz Kominterne. ove komunističke i četničke kćeri. gubeći svoj nacionalni koren. molim vas. regimente bajonetima prikrivali srpsku decu za vrata u Podrinju 1914. pa još ako ima neka iz ustaške porodice. naprijed Kominterna. pa još potpomognute ćerkom iz ustaške porodice. takvu državu. i ja sam Srbin.eto dobro plaćenog tima koji bi od Srbije napravio otirač za noge. carski general. I sada šta? Sada ove nevladine. Onda su pljuštale optužbe da je naša država tamnica naroda.. kako su govorili. Eto. za tri dana umarširati u srpsku prestonicu. versajska tvorevina. pevušili: „Niko neće i ne smije. ali se zna. A pukovnik Stojanović .naći ćete u novinama . da su u njima kćeri i sinovi iz komunističkih kuća. te opevane planine. da su Srbi hegemonisti. te vrle kćeri partizansko-četničke. iz četničke kuće zahvaljujući njoj svet je saznao za kolektivnu krivicu Srba. Još ako ima neka dama iz ustaške porodice . žandarmi . godine. na vatrenom položaju susreo sa kaznenom ekspedicijom koju je predvodio austrougarski general Oskar Poćorek. moglo čuti i ovo: „Bez Zambije i Pol Pota nema nama ni života“. Petar Stambolić. Na sve su pristajali. bežali od sebe samo da ne bi bili ono što su im bili očevi i dedovi.. ali mene je sramota kad čujem šta su Srbi radili drugim narodima i narodnostima. Stideli se pred austrougarskim feldvebelom čiji su vojnici iz 25. da vojnici uzalud ne ginu. Mogle bi te nevladine.

masakrirali nacionalno deformisane Francuze.ovo je naše! Uz podršku komunističko-četničkih kćeri i sinova. zaboga. molim vas. ipak. Srbine? Očekuju. hrabri srpski narod nije nemački saveznik. još od prvog ugarka bačenog na srpske svetinje i prvog metka ispaljenog u Srbe viču . srpsko! Ako je sve vaše zašto mi vekovima plaćamo porez na tuđu zemlju. dabome. kako ti je u mojoj kući. i komunistički sinovi po strankama. neko u Raškoj oblasti. I-da ne dužim priču:četiri dana kasnije. tog nemačkog vojskovođu. uništena.. podigao spomenik! Pa.. nije više u životu. Zamislite.vojskovođu feldmaršala Makenzena. nećeš da se kriješ iza busije. tiranima i progoniteljima. ne podižu se spomenici ubica. očekuju od Tebe. feldmaršal. još. slušaš. Misle ove nevladine. da razgovaraš s njim u duhu komunističkog bratstva-jedinstva. komšija. to jest Srbima. Takve zločine mogu da čine samo Srbi. ovu povremenu viku na severu države . Srpskim varvarima nikad nije dosta ratova. ako. na tuđu imovinu! Šta ove nevladine. misleći da Srbija više ne postoji. i ovi komunistički sinovi i kćeri i ova četnička kćer. ima li tu šta naše. misle i ovi silnici da ćeš na nekoj graničnoj liniji ovako da pozdraviš komšiju Mufljuzija: dobro jutro. jedna grupa Arnauta. vidim da si preorao grobove mojih predaka. na mojoj livadi. bez branilaca otadžbine. u starom Rasu i oko njega. Srpska Vrhovna komanda našla se još na jednoj muci: šta da uradi u času kad brani prestonicu. čiji su topovi u jesen 1915. A mogle su te nevladine i ti komunistički sinovi i komunističko-četničke kćeri da optuže Srbe da su oni zakuvali onaj građanski rat u Americi koji je trajao šest godina i u kom je palo šest stotina hiljada američkih glava! Ma. godine jurišale na Beograd. je li još hladna voda iz moga bunara? Slušaj. i njihovi pokrovitelji i darodavci. provali granicu kod Žura. Srbine. poznatiji kao vojvoda Vuk. nije Srbe na Kosovu i Metohiji mogla da ostavi bez zaštite. Srbine. koji je varvarima. Evo još jedne prilike da se Srbi optuže za genocid nad nesrećnim Albancima koje su srpski vojnici nazivali Arnautima. posebno u carskom Prizrenu. a dobri su. pa i da se pomiri sa otimačem. Vidim da si srušio crkvu u kojoj sam kršten i u kojoj su kršteni svi . osim Srba. te nevladine. a dobre su i komunističko-četničke kćeri. gledaš i ćutiš. ko bi drugi. Evo dokaza: u vreme kad su nemačke i austrougarske trupe 1915. seme vam vaše. i ove vladine. oko Mileševe i Sopoćana neko na razumljivom srpskom jeziku viče . s druge strane. a opet. komandant komitskog odreda-hitno je prema Prizrenu upućena omanja grupa veštih i odlično naoružanih komita. osim dvojice zarobljenih. da je ostala bez vojske. a mogli bi i komunistički sinovi da optuže negdašnjeg nemačkog cara Viljema zato što je rekao da mu je veoma žao što taj mali. ubijajući i paleći sve što je srpsko. a ne tamo neki Daton i Roberspjer. kako si spavao. srpskoj Vrhovnoj komandi stigao je izveštaj da nijedan od onih divljih Arnauta. a on. Dobro su. nego ćeš i ti da vikneš: Pa dobro. Rešenje je našao Vojin Popović. Nećeš ti da šapućeš.ovo je naše! A ti. lišeni straha od Boga i stida od ljudi. godine razorili srpsku prestonicu. podigao spomenik braniocima Beograda. ubije nekolicinu srpskih graničara i jurne prema Prizrenu. kad je potrebna svaka puška. ja ću sveću da upalim na ovoj livadi. vidljivo je. da pristaneš na otimačinu u ime slobode i demokratije: očekuju da se pomiriš s gubitkom dragulja svoje države. Mogle bi te nevladine. koji su palili i žarili oko Prizrena. da je slomljena. mogao da izazove takav bratoubilački rat.ovo je naše! Na Kosovu i Metohiji. odsecajući im glave. pa i one iz ustaških kuća: nisu Srbe optužili da su izmislili giljotinu i da su oni. Srbija je večna dok su joj deca verna Čuješ li ti. ako.

neće privoleti i naterati da se odreknemo dragulja koji se zove Kosovo i Metohija.. Otuda. nije ni kosturnica.što rekli Banaćani . nisi ti nikada na svojoj grudi imao gasne komore. Srbi znaju da im je oteto. Ovaj moj davno objavljeni tekst govori naša plemenita i srčana glumica Ivana Žigon i njena istinom i snagom nadahnuta deca iz Božura. kažem. bila na strani nacističke Nemačke i da su oko 300. bio uz Hitlera. valjalo bi. koncentracione logore.kako to govore otpadnici od nacije i vere. Finska. kraći odlomak iz podužeg teksta objavljenog tačno pre 20 godina. Kako bi bilo kada bi Rusija za ovaj zločin tužila Finsku? Uz matušku Rusiju Možda su moćnici kivni što je Srbija danas uz matušku Rusiju. podsetiti svet da je njegova zemlja. I zato. ni brežuljak na Gazimestanu. nisi ti u sudbonosnim godinama kada se gubio obraz. da . I svet bi to trebalo da obrađuje . nisi bio uz one koji su unesrećili čovečanstvo ..neće biti ništa. Izvesno je: spokoja neće biti..ko se naučio strahu od Boga nosi uzdu na duši. njegova rana nezaceljena.bio si žrtva.. nikada. nisi ti bez korena. mogu nas ponovo bombardovati. Nikad se to neće dogoditi. Zbog duge blokade od gladi i bolesti pomrlo je oko milion Rusa. koja se vratila Bogu i crkvi. a ruke potomaka negovale.ostaću ovde. da pomisli i učini pakost. nepatvorenu mladost Srbije koja ne mrzi ljude. kad Gospod kaže da je trenutak. Uzdaju se u generacije koje pristižu . njegovo pamćenje i njegova kolevka u kojoj je svako dete sa svakom kapi mleka iz majčinih grudi primilo i svetu pričest i sveti zavet: mržnja na ropstvo i spremnost umiranja u borbi za slobodu. mogu nas vešati. ne kleči. Mogu nas silnici na kolje nabijati. njegova kletva i molitva. ja nemam nameru da se tamo vratim . bar jednom nedeljno. ali mrzi zlo u ljudima. Staljina. može se sa srpske strane očekivati grmljavina: „S ognjišta milog beži mi kugo!“ Srbi pevaju himnu Bogu pravde. školski čas posvećen Kosovu i Metohiji. O ta posla . onih Srba s obrazom i jakom psihološkom kičmom koja se ne savija. Kosovo je nepresušni duhovni kladinac koji preci ostaviše svojim potomcima da ih nadahnjuje snagom i istinom kako bi se uspravni i dostojanstveni održali kroz vekove. A duša čovekova ume da podivlja. s tuđim komadom hleba u rukama. ali nas nikada.. nije ni ravnica. ni vinogradi koje su preci naši zasadili. bez istorije. Šiptari znaju da su otimači. Ako. da slaže. ako. da lažno svedoči. jednog dana. Neće ga biti ni za Srbe niti za Šiptare. Govor Ivane Žigon Nije Kosovo i Metohija parče zemlje .moji preci. a ne dželat. za ovu priliku. siguran sam. Tako. Pozajmljujem od sebe. I uzdaju se u čistu. glavu gore. krv njegova. Srbine! Nisi ti na tuđoj zemlji. i one koji su mu dodelili Nobelovu nagradu za mir. Dakle: Kosovo nije dolina.uvećaće se nada ako se u pravoslavnim hramovima u svim školama i kasarnama uvede. Kosovo je duša Srbinova. ne skida gaće kad čuje da dolazi bilo koji i bilo čiji moćnik jer Srbin zna da niko nije moćniji od Boga. u tuđoj kući. Musolinija. misli najveći deo Srba. I sada bi valjalo podsetiti gospodina Ahtisarija.000 finskih vojnika prodrli u Rusiju i blokirali Petrograd. nije ni jama nepregledna.. ni žitno polje kraj Laba i Sitnice.

ne preoraše nijedno groblje. i progona. krv. ne zapališe nijednu kuću. prva ti je psovka hleb nasušni. a čim svane psuje i Boga i hleb! S tugom golemom i nadom ispisujem ove redove: srećni su samo oni narodi u kojima nema ovakvih nedela i ovakvih knjiga. nezaceljene rane. ali se vraćaju kao pokajnici. mislim. Ponekad i obrnuto. Da niko nikada ne digne ruku na nemoćne. a druga Bog. Boraveći u tuđim zemljama nikada nisam čuo da neko psuje Boga i hleb. crni barjak. Ako se u tom času seti Boga i Božje pravde.. porota i svedoci zakunu na jevanđelju i krstu da će govoriti samo istinu. opet. Pokajanje podrazumeva ispovest. Ostatak života. da će neko njegov platiti visoku cenu. kosti jame . Srbine. mir. da se poštuje kult mrtvih . logor. sreća. bekstvo u tuđu zemlju. da se sudija.nagledao sam se jada i čemera. Oni samo zavojevača sa pradedovskog ognjišta proteraše. odustaće od pomisli na zlo. upoznao sam časne ljude iz mnogih nacija i mnoge druge koji ne znaju za čast i dostojanstvo. Mi ne spadamo u srećne narode . na žene i decu. I jasno je kako nisu ostali nekažnjeni.. za berićet svojih njima. ne silovaše ničiju sestru.. čije su tragične posledice i danas vidljive. srpskog seljaka koji se uveče pred ikonom i upaljenim kandilom moli Bogu za hleb nasušni. Srbine. zašto su bezbožnici počinili tolike zločine. Ako se nekome sudi. otimačina. demonstracije. robija. Narod kome je Bog putovođa ne može da se nađe na bespuću . patnja. provesti u iskrenim molitvama i plemenitim delima. podrazumeva kazivanje svakog učinjenog zla i odricanje od činjenja zla u budućnosti. Da se otkriju grobna mesta generala Draže Mihailovića i Milana Nedića i da se njihovi zemni ostaci predaju rodbini. Zamislite srpskog domaćina. I to je.bezdanice. i već dugo tuđe reči: sloboda. nasilna smrt. bol. služenje đavolu. srpska vojska je izbila na Kosovo. crne marame. U minulom građanskom ratu na našem tlu. ono deklarativno pokajanje nego ono duboko ko je dušu vraća u moralnu čistotu.. Ali. da bogomolje.Srbi su malo lutali. žalost. godine. ne porušiše nijedan spomenik. Verbalno pokajanje nije ništa drugo nego prevara. a ispovest. Jasno je.da se groblja ne preoravaju. sada. patrijarh Pavle otišao u jedno naselje u Slavoniji da vidi može li šta svojim autoritetom da . baš kao i naša braća Rusi. budu pod zaštitom. i smrti. radost. i to podrazumeva ispovest.. Reči srpskog patrijarha Da se zemni ostaci komunističkih žrtava povade i sahrane u zajedničkoj grobnici ili u kriptama naših hramova.. ma čije da su. da ubije. zanemarivanje Božjih i crkvenih zapovesti. ne razoriše ničije ognjište. jauk. ali srpski vojnici ne oskrnaviše nijednu bogomolju. duhovno i materijalno pouzdanje. glad. ne ucveliše ničiju majku. na starce. Naše su gotovo sedam decenija: izgon. Kosovo bi oslobođeno. Tragična iskustva i zdrav razum nalažu da niko i nikada u ovoj zemlji Srbiji ne uzme pravdu u svoje ruke i presuđuje po svojoj želji. u leto 1912. Daleke su nam. nešto najvažnije: pokajanje. Da se vidno obeleži da su pali u bratoubilačkom ratu. i mučenja ljudi. ne ono verbalno. Posle bitke na Kumanovu. posle 523 godine od Kosovskog boja. I pade vojska ničice i stade ljubiti zemlju praotaca svojih. pravda. bodljikava žica.ukrade. pohlepa.

dr Slobodana Jovanovića. dr Slobodana Draškovića. Moram. rekao je patrijarh. mora da zaustavi mladost Srbije. na kraju.učini da se spreči krvoproliće. Samo što je stigao. ovo nije nauk samo za tebe. kaže. neka niko ne bude van Boga i van sebe da ga ne bi poklopila jeziva tama tuđinska sa lepim imenom i šarenom odećom. politika sa poštenjem. da te pitam: hoćeš li ti biti manji zločinac od ovoga koji je poklao tvoju decu ako ti zakolješ njegovu?! Srbine. ovo su bila moja deca . Strašno. Nema ideologije koja je preča od otadžbine. bombe. surovo. Vaša svetosti. kalašnjikov.“ Oslušnimo. rekao na to čovek. austrougarske regimente. dr Stevana Moljevića.pokazao je sliku poklane dece. dr Dragiše Vasića: Srbija je večna dok su joj deca verna! Krvavo kolo koje je u Srbiji poveo Josip Broz. država sa Božjim blagoslovom. ovo je nauk za čovečanstvo. Piše:Antonije Đurić Kraj . Oslušnimo reči svetog vladike Nikolaja Srpskog: „Neka nam škola bude sa verom. blagoslovite moje zločine. Ko u zakletvi ne prizove Boga ne može se nadati Božjem blagoslovu. Srpska mladost iz dana u dan potvrđuje vernost otačastvu. trči prema njemu čovek naoružan do zuba . vojska sa rodoljubljem. Neka se svaki vrati Bogu i sebi. onaj iz 25. Ali.preko grudi i oko pasa redenici. kako od srpskog patrijarha možeš da tražiš blagoslov za zločine. Neka se svak ko je srpski rodoljub potrudi da zadobije Carstvo nebesko kojim se jedino može održati carstvo zemaljsko na duže vreme. slogan osnivača Srpskog kulturnog kluba u Beogradu . Zaboga. Patrijarh se zgrozio. Na budućim kosturnicama komunističkih žrtava neka se potomci ubica i potomci ubijenih zakunu živim Bogom da nikad više neće prolivati krv.