P. 1
NA DRINI CUPRIA

NA DRINI CUPRIA

5.0

|Views: 4,396|Likes:
Published by Sara Salma

More info:

Published by: Sara Salma on Dec 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/23/2014

pdf

text

original

NA DRINI CUPRIJA I Opis reke drine.

Na mestu gde Drina izbija celom tezinom svoje vodene mase nalazi se veliki kameni most od jedanaest lukova sirokog raspona. Na desnoj strani obale reke nalazi se glavni deo varosi, delom u ravnici, delom na obroncima brda. Sa druge strane je rastrkano naselje koje vodi ka Sarajevu. Rzava je reka koja se uliva u Drinu na kraju sela i na njoj se nalazi drveni most. Most se nalazi u mestu koje se zove Visegrad. Most je dugacak 250 koraka a sirok 10, osim na sredini gde je prosiren sa dve terase. Desna terasa iduci iz varosi zove se sofra i u njoj se okupljaju ljudi i pricaju o desavanjima u selu. Na levoj terasi je ime onog ko je sagradio most, datum izgradnje i trinaest stihova . Na levoj obali Drine se nalaze pretezno hriscani a na desnoj muslimani. Most je podigao Mehmedpasa iz mesta Sokolovic i on je bio veliki vezir. Most je zido Rade neimar. Dvoje dece je uzidano u most Stoja i Ostoja a u stubu je ostavljena rupa da ih majka doji. Kasnije je iz

stubova curilo mleko koju su ljudi prodavali porodiljama kao lek, jer one nisu imale mleka. Na levoj strani nalazi se humka od tvrde zemlje i ona je bila mesto gde su se sva deca iz sela okupljala. To mesto se nekad zvalo Radisavaljev grob. Radisav je bio neki seljak koji je digao ljude na ustanak protiv kuluka i Mehmed pase jer nije hteo da se gradi most. Udavljen je na spavanju svilenim kanapom jer ga jedino njegova amjalija nije od toga stitila.Turci imaju drugu pricu za to mesto gde kazu da je tamo sahranjen neki dervis Seh-Turkanija koji je branio prelaz preko drine, tamo je poginuo i trazio od velikog vezira da ga tamo sahrani. Most je centar svih desavanja u selu, tamo se trguje, vencava, prica,pije... II „Sad nam se valja vratiti u vreme kad je na ovom mestu nije bilo ni pomisli o mostu, pogotovo ne o ovakovom sto je ovaj.” 1516 godine turci malog Mehmedpasu Sokolovica vode u Stambol. Pasa je tada imao 10 punih godina. Na desnoj obali reke se nalazio Stari grad. Na mestu gde je reka

presecala drum bila je cuvena „skela na Visegradu”. Skeledzija zvani Jamak koga je teze budnog bilo dozvati nego drugog iz najdubljeg sna probuditi, imao je samo jedno oko, jedno uho i jednu nogu (druga mu je bila drvena) bio je ratni heroj.Bio je divovskog rasta i neobicne snage. Jamak nije hteo da vozi skelu kad je voda zamucena i kad je vodostaj podignut. Jednog novembra na Drini sa bosanske strane dosao je neki aga sa konjicom i oruzanom pratnjom i posao je za Carigrad gde je vodio odredjeni broj hriscanske dece za adzami-oglan. Sest godina nije kupio decu tako da mu je izbor bio lak i bogat. Na svakom konju su se nalazile dve pletene korpe i u svakoj po jedan decak sa kolutom pite, poslednje sto nosi iz ocinske kuce. Za njima su trcale zene pretezno majke, babe i sestre otetih decaka pokusavajuci da jos koji put pogledaju svoje dete i da ih podsete na njihovu veru, rodno mesto i ime koje nikada netrebaju da zaborave. Medju tom decom bio je i mali Mehmedpasa koji je sve ovo zapamtio,kamenite predele, reku , nakaznog skeledziju i trosnu vodenicu. Kasnije je taj decak posta slavni Mehmed-pasa Sokol koji je prosirio granice

turske, osigurao zemlju spolja i u cvrstio je iznutra. Sa straoscu osecao je bol i stalno mu se javljala slika njegove majke i plac zena. Pa je odlucio da napavi most na Drini. Gradja mosta trajal je pet godina. On je zeleo da se na ovaj nacin oduzi svom rodnom kraju. III U prolece je veliki Vezir (Mehmed pasa) poslao svoje ljude da sve pripreme za gradnju. Doslo je puno ljudi sa satorima, raznim spravama, konjima i to je uznemirilo stanovnistvo ove varosice pogotovo hriscane. Abidaga je bio glavni vezirov pomocnik za izgradnju mostova, a uz njega je bio Tosun-efendija, neimar. Abidaga je imao ridju bradu i cudno uvijene brkove na madjarski nacin. On je okupio Turske bogatase iz tog mesta i objasnio im sta ce se desavati u narednih 5-6 god i koji su njihovi zadaci. Tosun-efendija je bio neki poturceni grk i on je napravio mnogo Mehmedpasinih zaduzbina po Carigradu. Pocela je seca suma , kopanje zemlje i ti poslovi su obicno radjeni

prisilnim radom. Prvi deo radova zavrsen u kasnu jesen. Abidaga odlazi preko zime ali okuplja one turske efendije i govori im da nista nesme da fali od prikupljenog materijala niti bilo sta da se srusi od napravljenog ili ce ih kazniti kad se vrati. Na prolece Abidaga je doveo kamenorezce iz Dalmacije a njih sve je predvodio hriscanin Antonije iz Ulcinja. On je imao crnca za pomocnika koga je narod zvao Arapinom. Dovlaci se kamen iz obliznjeg kamenoloma, skela radi dan i noc, nastaju novi putevi ka reci, narod iz raznih okolnih mesta se tu okuplja da gleda izgradnju mosta. Ima radnika koliko i muskog sveta u selu, sve sto gmize i pomera se mora da radi nekad za platu nekad prinudno, novca ima sve vise, ali i cene rastu. Vec treca godina kako se gradi most, ljudima dosadilo da rade za Abidagu besplatno, turci hvataju bilo kog ko prodje tim putem i primoravaju ga da radi bar nekoliko dana. Turci hvataju Crnogorca koji je tu slucajno prolazio, primoravaju ga na rad, a on srbima svake noci svira na guslama. Radisav(onaj po kome je ona legenda) iz Unista obilazi radnike nocu sa pricom da treba da se svi dogovore da nocu ruse

Na kolac su ga nibijali tri cigana i imali su zadatak da ga nabiju tako da ostane do veceri ziv. Dolazi poturica Pljevljak koji ima zadatak da za tri dana nadje one koji ruse most. Saznali su da je sa njim bio neki Jovan ali da mu ne zna ni kucu ni selo. rodila je mrtve blizance. Pljevljak je bio presrecan kad je Abidaga doso i kad mu je pokazao zarobljenika.most koliko mogu i da puste pricu da to vila rusi most. IV Narod u selu je uplasen time sto je Radisav nabijen na kolac. Abidaga je besan. pa su zene tu decu sahranile u sljiviku. Svake noci most se rusi sve vise i vise. Trece noci Pljevljak je napravio zasedu i uhvatio jednog seljaka koji je rusio most. Svako se plasio da gleda u . Mucili su ga tako sto su stavljali vrelo gvozdje na njega i cupali mu nokte. nebi li tako turci odustali od pravljenja mosta. a zeni posle tri dana rekli da su deca sazidana u most. Poceli su da ispituju i muce seljaka. Jednom se porodila jedna maloumna zena. Taj seljak je bio Radisav sa Unista. U podne tog dana nabijen je na kolac.

niko nije zeleo da prica o tom dogadjaju ali svi misle o tome. Kad su ga vezali konopcima posto je neprkidno skakao i igrao. Radisav je umro rano ujutru. Kad je pao mrak radnici su brzo pokupili stvari u zelji da sto pre odu sa skele. Uspeli su da ubede Ciganina da im da telo pod uslovom da se ne zna gde je sahranjn i da sve ispadne kao da su ga kerovi pojeli.njega. Ujutru je padala sitna kisa. Po kucama su zene zaplaile kandila i molile se za Radisava. poceo je da umislja da ga nabijaju na kolac. Abidaga je naredio turcima da bace Radisava psima. On je poludeo od velike srece sto je nasao krivca za rusenja mosta i sto ga Abidaga nije nabio na kolac umesto Radisava. Radnici su se sazalili na to sto su ga turci bacili psima i skupili sedam grosa da podmite Merdzana(dzelat). u njegovu kucu da tamo zivi. bila velika magla a radnici su mogli da vide kako turci drze Pljevljaka vezanog. . a u zbunu su se krila tri seljaka koja su sacekala da padne mrak i da svi legnu da spavaju pa su zakopali les. Abidaga je naredio turcima da ga odvedu u rodno mesto. Ciganin je sa svojim pomocnicima prebacio telo preko drine. Zeleli su da ga sahrane na hriscanski nacin.

Sa Abidagom se desilo ono cega se bojao. Sredinom decembra poceo je da veje veliki sneg i bilo je nemoguce raditi pa je Abidaga raspustio radnike i otiso nazad u Carigrad. Kad je granulo prolece nije dosao Abidaga nego je doputovo novi vezirov poverenik Arifbeg zajedno sa Tosunefendijom. Po nardebi Arifbega pocela je izgradnja hana. Narod ga je prozvao Misirbaba. Krajem trece godine desila se nesreca koja prati svaku tako veliku izgradnju.Pocelo je da se prica kako je osudjeni seljak bio nevin pa ga je Pljevljak uzeo na dusu. Njegova sahrana je bila svecan dogadjaj koji se . Veliki kamen se otkacio sa dizalice i pao na Arapina. Bio je neobicno visok. Oduzeta mu je sva imovina i poslat je u Anadoliju na jedno malo imanje od koje nigde nije smeo da ide. pomocnika majstora Antonija. Kamen je pao na donji deo njegovog tela. za pola sata sva krv mu je istekla i umro je. Dva dana posle dolaska Arifbega dosao je i majstor Antonije. isturenih jagodica i kosih crnih nasmejanih ociju. cosav. Arifbeg je bio suprotnost od Abidage. neko je dojavio veziru da je tokom tri godine narod radio pod kulukom a da je vezirov novac uzimao Abidaga umesto radnika.

Neko vreme posto je most izgradjen Mehmed pasa je setao Carigradom. da se doseljavjau ljudi sa svih strana. najbolji radnici su dobijali nagrade.dugo pamtio. Nestale su skele i skeledzije. a u tom trenutku je drevis izvadio noz i ubio Mehmedpasu. Donesen je veliki kameni natpis sa imenom onoga ko je sagradio most i kad je sagradjen i stavljen ja na most. vezir je naredio jednom coveku iz svoje pratnje da mu da novac. Na pocetku pete godine Han je zavrsen. Visegrad je poceo da se razvija. Slavlje je trajalo dva dana. za njim i deca.. ali ga je na kraju mosta sacekao njegov brat Aliaga i isibao ga kao malo dete. a i spod svih onih greda i skela poce polako da se javlja most. Straza je iskasapila dervisa i obojica su umrla u istom trenutku.. V . Svi su bili srecni zbog izgradnje mosta. prisao mu je jedan dervis i zamolio ga za milostinju. Prvih dana oktobra napravljena je svecanost u cast izgradnje mosta. Jedan maloumni turcin koga su zvali Muta od radosti krenuo je da seta po ivici mosta.

Han je jedini odrzavao Dauthodza koji je upocetku finansiro i placo nadnicare da ciste i uredjuju han a kasnije je i sam cistio i tako je i umro. Za bozic ljudi su prepricavali dogadjaje od pre 20-30 god kad je bila poplava. ali kako je ko odlazio ostavljo je za sobom smece i djubre. je poceo da „njiska” sve dok nije probudio momke sa tog imanja a zatim i celu varos. Najveca poplava se desila u zadnjoj godini XVII veka. kako turci napustaju te predele. bogatog turcina. prica se dosta u selu o madjarskoj. Kasaba se izdrzavala iz jednog velikog imanja u madjarskoj koje je izgubljeno. Kraj XVII veka. kako su je preziveli i sta su radili. Ljudi su polako poceli da izbegavaju ovaj han i da noce u Ustamujici han za novac. Putnici su se sami snalazili i cistili han koliko su sami mogli za sebe i svoju stoku. Radnici su poceli da napustaju karavan-seraj (han) i da usluzivaju putnike koji su tu dolazili. Cesto su se desavale poplave u kasabi koje su se desavale kad bi se Drina izlila. takve poplave bi unazadile kasabu za nekoliko godina. Konj Suljage Osmanovica. Jedne noci Rzava je nabujala i ulila se u Drinu i napravila nezapamcenu stetu kasabi.Sto godina kasnije. Ljudi su u .

gde su se smestili kod svojih prijatelja. tad su prvi put videli svoju kasabu bez mosta koji je skroz bio pokriven vodom. promrzao i uplasen. a kad je pocela Drina da buja da je hteo da cita molitvu da prestane kisa pa ga je neki pijanica zajebavao da necita tu molitvu nego onu od letos jer izgleda da bog salje samo suprotno od onoga sto on trazi. Ujutru su svi mogli da posmatraju sa Mejdana svoje kuce pokrivene vodom. Dali su mu rakuju ali on nije mogo da pije koliko su mu se tresle ruke. brdo iznad Visegrada. Svi u selu su odma .vodi do kolena sa rasplakanom decom na ledjima pokusavali da spasu nesto od pokretne imovine. U kucu su uneli Kostu Baranca koji je bio skroz mokar. rodjaka. Narod se popeo na Mejdan. pa je skocio u vodu na mestu gde se nalazio njegov ambar pokusavajuci da nesto spase. Dva dana kasnije voda je opala. Ljudi su pricali o raznim dogadjajima ali i o tome kako je letos pop Jovan citao molitve da pada kisa jer je bila velika susa pa je posle toga bila jos veca susa. On je bio seljak koji se nabrzinu obogatio i postao gazda i nije navikao na tako velike gubitke. Najugledniji ljudi iz sela su se okupili kod Hadzi-Pistana u kuci.

Visegrad je ostavio veliki uticaj Srpskog ustanka. popravkom i ciscenjem sela.poceli sa ponovnom izgradnjom. a preko mosta se taj uticaj prosirio i na Bosnu.U vreme ustanka vaznost mosta ko jedne sigurne veze izmedju Bosne i Srbije neobicno je porasla. vojske. Kosta Baranac je umro od zalosti i sramote za izgubljenim sljivama. Turci su progonili srbe iz tog mesta. konja. Turci su bili zadovoljni sto se buna udaljila iz njihovog kraja i nadali se da ce se potpuno ugasiti. Dosla je vojska koja je na mostu i oko njega izgradlia cardak koji je korsistila za svoje potrebe. Stanovnici Visegrada su mogli u brdu da vide ustanike kako nocu pale vatru. Zima je bila duga i hladna. Ispod njega je bio slobodan put za prolaz kola. Buna je ubrzo stigla i do tih krajeva. Posle Ilindana vatra u planini je nestala a i ustanici sa njima. VI Kasaba i most na drini je bila veza izmedju Srbije i Bosne. Cardak je koristen za laksu kontrolu protoka . a ovi su im palili kuce.

On je otiso u sumu da nasece drva i pevao je pesme o Karadjordju. . Doveli su ga na glavni trg. Prvog dana kako ja napravljen cardak i postavljena straza turci su zaustavili siromaha Jelisija iz Cajnica. Turski komandir je naredio da ga vezu i ubiju jer je zeleo da vec prvog dana postojanja cardaka nadje zrtvu. On se uputio u manastir Svete Trojice na Banju. Mileta su stavili pored starca da sedi. Taman su turci hteli da ga pogube. Turci su ga culi kako peva i uhvatili ga. narod se okupio ko da se radio o nekom velikom dogadjaju ili nekom boju. Nostio je stap na kome su bila ispisana neka slova i koja su obelezavala srpsku istoriju kroz vekove.robe i putnika. Uzeli su mu stap i ispresecali ga na vise mesta jer su mislili da je stap supalj i da u njima krije neka pisma. U kasabu se tih dana doselile mnoge turske porodice koje su ustanici proterali iz Srbije. nije znao sta se desava i govorio je kako nikad nije nista radio protiv turaka i da je on jedan obican siromasni vodenicar. dosla je straza koja je dovela devetnaestogodisnjeg Mileta vodenicara. Bio je uplasen i zbunjen. On je obilazio sve srpske manastire i sve grobove srpskih velikasa i kraljeva.

Nisu ga sklanjali sve dok se jedne noci nije zapalio i izgoreo sve do kamenih ploca mosta. ali su samo ova dvojica bili upamceni ko prvi koji su stradali ni krivini duzni na tom cardaku. Kapija i most su ponovo postale za kasabu ono sto su bile i ranije. Kad se smirilo stanje u Srbiji cardak je izgubio svoju vaznost ali je i dalje bila straza na njoj. ali sa manjim kontrolama i bez dzelata. U to vreme bio je jedan Dzelat Hajrudin koji je sve optuzene klao i njihove glave nabijao na kolac. Tela su im bacili u Drinu. a cardak je ostao. VII . Svakog dana se moglo videti po dve – tri glave na kolcu. Turci su otisli. Dvadeset godina kasnije od cardaka nije nista ostalo samo secanje i kletva „dabogda ti Hajrudin percin rascesljao!”. tako da je svako mogao da vidi.Odsekli su im glave i nabili na kolceve koji su se nalazili pored mosta. Tokom godina ustanka nije bilo dana da necije glave nisu „ukrasavale” cardak. narodu je to postalo normalno pa su prolazili pored toga bez veceg straha.

U . U selu se nalazio jedan Ciganing koga su svi zvali Corkan. Trideset godina kasnije Turci su morali da napuste i poslednje Srpske gradove. Turci u Visegradu su bili uplaseni i iznenadjeni. Jednog proletnjeg dana Turcin iz Veleta pricao je svojim Turcima sta se desilo u Veletu. a jeo je gde je stigao. Prica kako je zimus dosao u selo zloglasni Jovan Micic koji je kako kaze dosao sa cetom vojnika kneza Milosa da odredi granicu Srpske drzave. pa ga je celo selo hranilo odevalo. Turci mu nisi verovali ali kad je za dva meseca dosao sa Mubasirem iz Istambula koji im je sve to potvrdio bili su veoma iznenadjeni. Nikad nije imao krov nad glavom a u selu je radio najgore poslove koje niko nije hteo da radi. Jos kao mali izgubio je jedno oko. sa njim su se salili i pevali. On je bio glavna atrakcija svim stanovnicima sela.Otkako je Beogradski pasaluk postao samostalan pojavljivala se sve grublja granica izmedju Bosne i Srbije sto je sve vise uticalo na trgovinu i odnose Srba i Turaka u Visegradu i kasabi. Krenula je velika povorka izbeglica preko Visegradskog mosta. Oko njega su se okupkljali mladici i salili se. bio je svaciji i niciji. Jos kao mali izgubio je roditelje.

Ponekad bi neki strazar pustio nekog putnika nocu ali samo ako bi mu ovaj dobro platio. Pisma su citana sa velikom predostroznoscu.to vreme je kroz selo proslo oko 120 porodica od kojih su se 100 uputile u Sarajevo gde su trazile konak. Nisu pustali ni jednog coveka da dodje iz pravca Bosne u Srbiju. VIII Jednog dana se na mostu desio dogadjaj koji ce se uvek pamtiti i koji je potresao kasabu i sva okolna mesta. Putnici iz Sarajeva su terani sa mosta i bio im je zabranjn prelaz u kasabu. To je prica o dva Visegradska zaseoka Veljem Lugu i Nezukama. Svako pismo bi prihvatili velikim klestima i okadile tim dimom. Roba se uopste nije primala. . Ljudi su nudili prolaznike hranom i picem i pitali ih da li mogu da ucine nesto za njih. U vreme kolere i kuge na mostu se palila vatra od mirisljavog drveta koja je razvijala ogroman beo dim. Granicari na kapiji su stalno pili rakiju i jeli beli luk jer se smatralo da je to dobro protiv zaraza.

Njemu se svidjala Fata iz Veljeg Luga. Tada je Mustajbeg odlucio da uzme stvar u svoje ruke. mudra i komunikativna. bledi. oko njega bi se okupljao narod i slusao sta prica. svi su visoki. Hamzici si pokusali preko nekih rodjaka da dodju do Fate i njenog oca ali nisu supeli. U zaseoku Nezuke koji se nalazio nasuprot Veljeg Luga zivela je porodica begova Hamzica koji se prezivaju i Turkovici na celu sa Mustajbegom Hamzicem. Avadaga ima pet odraslih i pozenjenih sinova i jedinicu kcer (Fata). U Veljem Lugu su zivele bogate turske porodice a medju njima i porodica Osmanagica. Zbog duga Avdaga je bio primoran da dA cerku . On ima jos dvojicu brace. Glava porodice je bio Avadaga Osmanagic. On je pomagao Avdagi u nekim poslovima gde je ovaj izgubio dosta novca. Kada bi sisao u kasabu u kafanu. koja je poslednja i tek dorasla za udaju. cutlivi i povuceni.Ta dva zaseoka leze na dva razlicita kraja sela. Momci su smisljali pesme o njoj. Mustajbeg ima cetri cerke i sina jedinca koji se zvao Nail. ali slozni i vredni. ali bilo je jako malo njih koji su imali hrabrosti da je zaprose. Ona je bila lepa. tanki. Svi Hamzici imaju puno dece.

To nije bilo nimalo cudno jer su svatovi ponekoliko puta stajali na mostu. Iduceg proleca Mustajbeg je ozenio sina drugom zenom iz Branokovica. ona je zamolila brata da stane i da joj namesti uzengiju na konju. Kada su prolazili preko mosta. Cela kasaba je mesec dana prala usta sa Fatinim ponizenjem jer je svaki covek voleo i rugao se tudjem neuspehu. Krenula je povorka gostiju ka Nezuku gde je spremljen svadbeni rucak. Obavljeno je vencanje i tako odrzata rec Avadagina. a na kocije su postavljeni kovcezi sa njenim stvarima i mirazom. . Fata je postavljana na konja. Jos istog dana davljenica je sahranjena na najblizem turskom roblju. zagusen kasljem( ima je porblema sa plucima i puno je pusio). Sutradan je Drina izbacila Fatin les u jedan plicak kod Kalate.Hamzicima. Poslednjeg cetvrtka u Avgustu dosli su Hamzici na konjima po devojku. Ona je priblizila konja ogradi stala na nju i sa mosta se bacila u Drinu. umro je te zime. Fata je svake noci razmisljala o svojoj udaji za Hamzica i nadala se da se to nece desiti. Avdaga Osmanovic nije vise silazio u kasabu. Ribar i Corkan su je nasli i izvadili iz vode. Brat je stao a sa njim i svatovi.

Austriska vojska je 1878 godine uzela Bosnu i mogle su se videti Turske trupe kako iz Sarajeva idu peko mosta u Priboj. Opet posle toliko godina osvanuse glave posecenih Srba na kapiji mosta. Najvise otpora je pokazao Alihodza Mutevelis.IX Sedamdeset godina posle Karadjordjeve bune opet se zaratilo u Srbiji. opet planuse Srpske i Turske kuce. Mestani su se bunili protiv toga. Alihodza se protivio njemu govoreci mu da ako je vec car odlucio da da Bosnu da oni ne mogu nista da urade i da bi tako neorganizovana vojska donela samo nesrecu a nikako uspeha u ratu. Cim prestade rat sve se primirilo. Nekoliko dana kasnije Osman-efendija je . On je imao dva starija brata koja su poginula u Rusiji i Crnoj Gori. On je bio protiv oruzanog otpora kao i vecina muslimana. Pocetkom jula dosao je plevaljski muftija sa malim brojem ljudi sa ciljem da organizuje otpor protiv Austrijanaca. Mufija je ostavio za sobom Osman-efendiju Karamalija koji je imao zadatak da ubedi Visegradske Turke da treba da se bore protiv Austro-ugarske.

Govorio je kako ce pre nego sto napusti Visegrad da zakaci Alihodzu na kapiju zbog toga sto nije hteo da se bori protiv Svaba niti je dao drugima. Muftija i Osmanefendija su se ponovo pojavaili sa ustanicima. Austrijanci su ugledali dva napustena topa na karavan-seraju i . Krajem tog meseca dosla je vest iz Sarajeva da su Austrijanci ugusili bunu. Pored rusevina karavan-seraja Karamanlija je svakog dana drzao govore. dok je ovaj govorio Alihodzi da je izdaica svog naroda. Tu prepirku su prekinuli Austrijanci koji su se pojavili na obroncima Lijeske. Alihodza se stalno rugao Osman-efendiji zbog neuspeha i govorio mu da je bolje da ide u Pljevlju odakle je dosao nego da se i dalje bori sa Austrougarima. Govrio je kako je most bio vezirov poklon selu i kako je na njemu napisano da ni jedan Hriscanski vojnik ne sme da predje preko mosta i da iz tog razloga moraju da brane prelaz preko Drine. Tada se videlo da se kasaba nemoze odbraniti. Cim je to video Karamanlija je naredio svojim slugama da uhvate Alihodzu i da ga ekserom zakucaju u desno uvo na kapiji mosta.otisao sa nekoliko svoih ljudi u Sarajevo. bezeci iz Bosne.

Huseinagu muderisa. Karavan-seraj je ostecen i kad su videli da niko nepuca iz tih topova i da su napusteni prisli su mostu. Alihodza je procitao Svabski proglas i uputio se ka kasbi a za njim je isao bolnicar koji mu je izvadio ekser iz uveta. Mulazim je odma pozvao Mula-Ibrahima. kojim je bio prikovan za kapiju.poceli da pucaju na njega. „Svabe koje ulaze boje se zasede. Srbi Svabe i Turaka.”. Turci se boje Svaba. X Sutradan je bio svecan i zvanican ulazak Austijskih trupa u Visegrad. Prisao mu je bolnicar i izvadio ekser iz uveta. Austrijske vlasti su rekli Mulazimu da mora da okupi najvidjenije ljude iz sela i to sve tri vere do sutra u podne kad dolazi njihov komadant. Kada je vojska prosla preko mosta primetila je Alihodzu zakovanog za kapiju. Jevreji se boje svega i svakoga jer je narocito u ratno vreme svako jaci od njih. Ispod turskog natpisa na mostu jedan vojnik je nalepio papir. To je bio proglas generala Filipovica na Srpskom i Turskom. pop Nikolu i rabina Davida .

Iza Oficira je bila ceta pesadije. lepo odeven i dobro negovan. a najvise deca bez obzira na veru. Svi su ga zvali „djed”. Nikad nije imao dece ali je stalno usvajao decu od svoje rodbine ili zenine rodbine. bio je mlad. sitan i bled covek. Tako su sva cetvorica sedeli pored mosta i cekali da dodje komadant.Levija i rekao im da oni kao prestavnici svog naroda moraju da docekaju tog komadanta. David Levi je bio rabin u kasabi. On je bio najpostovaniji i najsmireniji medju ovom cetvoricom. Pop Nikola je razgovarao sa komadantom i rekao mu da narod . Imao je najvecu biblioteku u kasabi. Pisao je hroniku najvaznijih dogadjaja u kasabi. Ispred komadanta je isla muzika i jos sest oficira. Ta deca bi bila tu dok neodrastu i neozene se pa bi onda uzimali novu decu. Komadant je dosao na belom konju. Mula Ibrahim je bio mladji od pop Nikole i imao je puno dece. Visegradski muderis Husein-efendija je bio mlad. Bio je ucen i lepo je govorio. Pop Nikolu su svi ljudi u selu voleli. Nosio je bogato odelo jer je smatrao da ce tako ispasti vazniji. Bio je poznat po svojoj dobroti i dusevnosti. Mucao je ali je uvek savetovao svakog ko je od njega trazio pomoc i savet.

Dolazili su razni narodi. XI Nekoliko dana kasnije sve se vratilo na staro. U jesen vojska je nestala ostao je samo odred zandarmerije. Starosedeoci su se odupirali toj modernizaciji. Vojnici su dolazili i dolazili kroz selo. Tri godine posle . Komadant je to prihvatio i rekao da ce biti dobro onome ko se bude vladao dobro. Spoljni izgled kasabe se menjao vidno i brzo. Prestao je da ide u kasabu jer nije mogao da gleda kako okupator menja izgled kasabe. On je jedan od najuglednijih i najmocnih begova u kasabi. da koristi nove reci a unucima nije dao da idu u skolu. a jedan od takvih je bio Semsibeg Branokovic iz Crnce. Nije dozvoljavao nikome u porodici da nosi nesto od nove mode. Komadant je otisao a za njim i ova cetvorica svojim kucama. Poceli su da stizu cinovnici sa porodicama i poslugom.nezeli nemire i da ce se pokoravati njegovoj vlasti. Ti doseljenici su donosili novu modu i nove obicaje. Imao je sest sinova od kojih su cetvorica bila ozenjena.

Njegov otac Nikola Glasincanin doselio se u kasabu kad je bila buna u Srbiji. bio je visok. Milan je imao sina jedinca Petra. bled i pognut covek. Dvaput se zenio ali je imao samo ovog sina jedinca Milana kome je sve ostavio. U selu je bio Milan Glasincanin iz Okolista. Novinama koje su unosili okupatori narod je prvo bio iznenadjen a posle se polako navikavao. avgusta na carev rodjendan vlasti su kitile most. Okupatori su srusili stari han koji je bio u okviru mosta jer je bio star i oronuo. Zaposlili su opstinskog cistaca koji je sa mosta cisti kore od voca koje bi ljudi ostavljali leti. mrsav. Imali bi jako puno para samo da se Milan nije kockao. . XII Od tada je zivot na kapiji bio jos zivlji i sareniji. pocele da dolaze zene. Za godinu dana na mesto starog Karavan-seraja podignuta je velika kasarna na dva sprata. Svakog 18. To su bilie zene cinovnika i njihove cerke. Nova vlast je po ulicama postavila petrolejske lampe. Na kapiju su po prvi put otkako most postoji.okupacije je umro.

Za sat vremena Milan je ostao bez novca. Izasao je ispred kuce posle vecere i zapalio cigaru. Sreca se naglo okrenula i Milan je povratio dug. U selo je naisao jedan stranac koji je svratio u taj han i poceo da se kocak sa njima. Ubrzo je opet sve izgubio pa je starac predlozio da igraju na mal. Putem je naisao starac iz hana. a ako ovaj pobedi Milan skace sa mosta i Drinu. Sutra su igrali ponovo i on im je ponovo sve uzeo. Otiso je do kuce da uzme jos novaca. Igrali su Anjc(Blackjack) do 31. imanje. U pocetku je gubio pare.On je dobar deo svoje mladosti proveo u Usamujca hanu gde se kockao sa jos 3-4 kockara. Uspeo je da ga nagovori i ostili su do mosta. uzeo je pare onoj trojici. izgubio to i opet otiso po pare. zemlju. Poceo je da nagovara Milana da igraju na mostu njih dvojica. ali na kraju im je sve uzeo. Milan je izgubio. Ako Milan dobije ovaj mu sve vraca sto mu je uzeo i pare i imanje. Cetvrte noci Milan je odlucio da ne ide vise da se kocka u han. Pred jutro starc je predlozio Milanu posto je ovaj sve izgubio da igraju jos jednu partiju. Ali odjednom dunu je jak vetar i posto su njih dvojica sedeli na ogradi mosta starc je od jacine .

Na kraju je otisao iz kasabe i nista se nije znalo o njemu. Od tada u zivotu nije cuo ni za drustvo a ni za karte. XIII Nastupila je cetvrta godina okupacije. Narod se poceo buniti protiv stavljanja brojeva na kuce. skroz se promenio. Uvece je otisao u han kod kockara i vratio se sa cetri dukata. napustio je zanat i roditeljsku kucu. Narod se okupio na mostu i slusao Alihodzu . Iste te jeseni on je postao skitnica i kockar. Krenu je kuci i pao ispred vrata od iscrpljenosti. Ukucani su ga uneli u kucu i tamo je lezao 2 meseca u bunilu i groznici. sesnestogodnji Bukus Gaon je nasao na mostu izmedju dva kamena dukat koji je ostao jednom od one dvojice. Poceo je popis stavnovnistva i regrutacija vojnika. To sto mu se desilo samo je ispricao popu Nikoli. Nije mogao da veruje sta mu se desilo. Nije mogao da se seti da li je onaj dogadjaj na mostu samo bio san koji je sanjao onako u bunilu ili je to stvrano bilo. Sledeceg dana kako je Milan pao u nesvest.vetra pao u vodu.

Cetvrtog dana kad on opet bio sam na strazi pitala ga je kad je on sledeceg dana na strazi. misli su da su to neka obelezja koja oznacavaju one koje treba da idu u vojsku. Pored nje je isla . Treceg dana kad je prosla on ju je nesto pitao i ona mu je odgovorila nejasno i bojazljivo. Posle dve godine ta uznemirenost od popisa je prosla i polako je zaboravljena. Straza je dobila njegov tacan opis. ali nije bilo ubijanja. Pocetkom marta meseca komadant je naredio da se straza poveca jer je dobio obavestenje da treba da prodje hajduk Jakov Cekrlija i da je sad u okolini Visegrada.kako govori da treba da se bore protiv toga. Na kapiji tokom cele zime bila dva strazara jedan stranac jedan domaci. Svakog dana je ona prolazila preko mosta. Sagradili su cardak ko Turci nekada. Podignuta je buna u Bosni pa je ponovo ustaljena straza na mostu. Oni nisu znali sta znace ti brojevi na kucama. Jedan od stazara je bio Rus Gregor Fedun koji je imao 23 godine. a on je u nju gledao. Reko joj da ce nocas biti na strazi. Jednom prilikom preko mosta je presla mlada turkinja koja mu se jako svidela. Sest sati kasnije kad je pala noc i kad su ljudi otisli sa mosta naisla je turska devojka.

Komadant je upitao njega sta je radio na strazi tokom poslepodneva. a samo je mislila kako da prebaci Jakova. Pitao ju je koliko je puta presla most i sta je pircala sa njim. Devojka je odvela staricu do kuce. Zvala se Jelenka Tasic iz Gornjeg Lijeska. Najvise su ga zapitkivali oko Starice i turske devojke. Krug se stezao oko njega i Stevana koji je bio sa njim na strazi. Komadant je pitao Turkinju da li je to taj covek koji je bio na strazi pokazivajuci u Feduna. Kad su se vojnici vratili sa vecere i otisli do spavaonice.stara pogurena Turkinja. Ona se zaljubila u njega i zelela je da mu pomogne. On je smislio plan i nabavio odecu a ona je morala prvo 2-3 dana da prelazi peko mosta da se straza navikene na nju a kasnije da prevede i Jakova. Nije mogao da se seti. i ona je odgovorila da jeste. presvukla se u turkinju. Ona je rekla tacno koliko je puta presla ali se ne seca sta je pricala sa njim jer ga nije razumela. Ona je bila Srpkinja. Uvatili su je tako . komadant je pozvao Rusa kod njega u kancelariju. u njenoj kuci se krio hajduk Jakov. U sobi se nalazila mlada turkinja. Pocelo je saslusavanje svih koji su tog dana bili na strazi i slucajnih prolaznika. Proslo je par sati a devojka nije dolazila.

sto se izgubila sa Jakovom po selu pa ih je primetio jedan stariji turcin. sestre. Starosedeoci od dosljaka uce nove reci. Otisao je do spavaonice gde je uzeo pusku i ubio se. drukcije se oblace. Majke. XIV Zivot u kasabi je bio sve zivlji i sve veseliji. Straza sa kapije je uklonjena. a dosljaci polako uce od starih kasabljana pesme. koji ih je pratio do Rzave i tamo pokusao da uhvati ali mu je Jakov pobegao gurnuvsi nju na turcina. Dolaze razni narodi u Visegrad. Posle dve godine vratili su se regruti zivi i zdravi. Fedunu je receno da treba da preda oruzije. da se spemi i da ce ga odvesti u Sarajevo na garnizonski sud. Zivot u kasabi je krenuo putem usavrsavanja i napretka. kulture se mesaju. Iz sela je regrutovano oko sto mladica. poslovice i uzrecice i zajedno sa njima puse i razgovaraju na mostu ko pravi kasabljani. tetke su plakale i kukale za svojom bracom i decom. Sahranio ga je pop Josa pomocnik popa Nikole. Nova vlast se razlikovala od stare po tome sto je porez od .

Na gornjem spratu bilo je sest soba za izdavanje. brinula se o svim gostima i bila veoma ljubazna. Tamo je drzala . Na spratu je imala jedan mali sobicak koji je pretvorila u svoju kancelariju. Mala je bila podeljena na dva dela Edztra i Zimmer. Lotika je bila lepa mlada zena. Tu je bilo srediste drustvenog zivota bogatih seljana i cinovnika. gradi se prvi hotel. a na dodnjem dve sale velika i mala. Svet je prozvao hotel „Lotinski hotel”. Hotel je podignut na obali pored samog mosta.gradjana uzimala lakse tako sto nije mucila i otimala kao Turska nego na lep nacin i tako bi i uzimali vise nego Turci. Velika je bila za siromasni svet. zandarmerija. trgovci. Dolaze cinovnici. opsti razvoj Visegrada. imao je zenu i dve cerke. jer je hotel drzao debeli jevrein Caler. jede i dotera se kad si imali osecaj da je ona uvek oko njih i usluzuje ih danonocno. ali je isto tako znala da otpise dug nekom siromahu i beskucniku.stvarni gazda je bila njegova svastika Lotika. Niko nije znao kad ona stigne da odmori. Kad je umesto hana sagradjena kasarna od preostalog kamena napravljen je sud i uprava. Zaradjivala je mnogo i vec prve godine je zaradila veliki novac.

Opis Zarija koji odrzavao red u mehani i smirivao pijane goste. kako trazi jos pica i muzike ili kako dolaze novi gosti koje treba da doceka. nemackim novinama sa isecima kursa. vredne predmete. U hotel je navracao Licanin Milan koji je kada bi neki gost pravio problema smirivao ga ili izbacivao iz sale. . Lotika je bila jednaka prema svima jedino je njenu posebnu naklonost imao alibeg Pasic. Odlazila je u svoju sobu povremeno da se odmori i smiri ali taj mir bi prestajao kad bi cula kako je odozdo doziva neki pijani gost. Sa gostima iz male sale nije imala problema jer su njih sluzile Malcika i Gustav. XV Opis ljudi koji dolaze u mehanu koja se nalazi pored mosta. nalazio se sto koji je bio pretrpan racunima. kojima je pomagala tako sto ih je savetovala i slala im pare da ostvare te njene savete. Ona je stalno pisala svojim rodjacima. Njega vole da slusaju vojnici i strani radnici.novac. Malcika je bila madjarica a Gustav ceski nemac. U mehanu cesto svraca Franc Furlan sa svojom harmonikom.

platile su velike kazne. Zbog toga su ga ljudi stalno zajebavali u mehani. zrikava ciganka koja pije sa onim ko moze da placa.Najzivlje je kad se desi da se zapiju varoski mladici i gazdini sinovi. Jedanaest . Corkan se zaljubio u jednu devojku koja je igrala na zici. Na to su ga nagovarali prijatelji jer on nije moga da ima dece sa prvom zenom a ima je veliko bogastvo oko kojega su se rodjaci raspravljali. On je bio glavna atrakcija u selu. Bez nje i njenih sala ne moze se zamisliti ni jedna terevenka. Smisljali su razna znacenja bacenog cveta i zajebavali ga. Kad je posle austrijske okupacije u kasabu dosao cirkus. gazde koje su mu platile da to uradi. ali ga je ubedila zena rekavsi mu da je nasla zenu za njega koja ce mu roditi naslednika. bogatog i uglednog coveka od 55 godina. On se prvo bunio. Na prolece Pasa se udala kao druga zena za Hadzi-Omera. Ostali momci su ga ubedjivali da ga ona voli i da mu na taj nacin iskazuje ljubav. Tamo je obicno i Saha. nije imala oca i bila je jako lepa. Zbog nje je uradio tolike gluposti da je bio u zatvoru. Jednom joj je slucajno ispao cvet kada je prolazila pored Corkana. U kasabu je dosla mlada Pasa iz Dusca.

smejali su mu se i cascavali ga picem. Od tada su ljudi zajebavali Corkana kako Pasa place za njim. XVI Proslo je dvadeset godina od okupacije. On im nije verovao trezan ali kad je bio pijan nije ga interesovalo da li je istina ili nije. Pijani Corkan se popeo i poceo da seta. italijana koji je dosao posle okupacije u kasabu i tu se ozenio.meseci kasnije su dobili decaka i zapusili usta svim rodjacima i komsijama. Onda su doneli neki pasos u koji su pisali njegov licni opis. a nije pao. Ovaj spis je jedino pogodio majstora Pjera Sola. Svima je . jer ce mu kao trebati posto ga salju u njegov rodni Brus. a on im je verovao. Svi su mu pritrcali i tapsali po ramenima. Jedne februarske noci otisli su do mosta i kladili se ko moze da po uzanoj i klizavoj ogradi pretrci most. To su bile godine privrednog blagostanja. Presao je preko mosta. Jednog letnjeg dana je na kapiji ispisan novi oglas na kome je pisalo da je poginula kraljica Jelisaveta u Zenevi kao zrtva atentata italijanskog anarhiste Lukenija.

Kad je zavrsen posao oko mosta . U njemu se odmarao preko dana.Alah je napravio zemlju ravnu bez reke i raznih prepreka. Alihodza prica turcima ispred svog ducana legendu. Sredinom leta postavljene su skele oko mosta i pocela je popravka. Alihodza se za ovih 30 godina tri puta zenio i imao cetrnaestoro dece. kako su nastale reke. i sto se to desilo. Onda je pocela popravak temelja. Svaka rupica je ispunjena. dosli su novi inzenjeri i poceli da obilaze most. Imao je u okviru svog ducana jedan sobicak koji je zvao tabut.govorio da nema nikakve veze sa ovim zlocinom i da mu je jako zao sto se to desilo. kotline. Posle mesec – dva niko vise nije spominjao anarhiste. ljudi su ga umirivali i govorili da mu veruju. Imao je anginu pektoris. Tog leta nije bilo sedenja na mostu i uobicajnog zivota oko mosta. Jako je bio uplasen i bila ga je sramota sto je italijan. pa su se kasabljani salili da ih ni ne zna po imenu. Pa je onda alah na zemlju poslao melice koji su ljude naucili da prave mostove. pa je sejtan uzeo svojim noktima i grebo po zemlji i tako otezo zviot ljudima. tako mu je reko jedan doktor. Nastupila je godina 1900. a trava iscupana i pticija gnezda otklonjena.

XVII Dosla je godina 1908 i sa njom veliko uznemirenje i muka pretnja. U leto cetvrte godine kroz kasabu je prosao prvi voz. Prvi put se u kasabi cula rec „Strajk”. Most se vise nije toliko koristio. dok im je kocijama i fijakerom trebalo par dana. osnivane su citaonice i pevacka drustva.poceto je sa radovima oko vodovoda. To je bio mnogo duzi i vazniji posao. Cetri godine je trajalo gradjenje pruge od 166 km. nije bio vise centar desavanja i okupljana. Ljudima se voz jako svideo jer su mogli za jedan dan da odu do Sarajeva. Iste jeseni pocela je izgradnja zeleznicke pruge. Iz Sarajeva svakodnevno su stizale novine. momci su na mostu razgovarali o . Poceo je da se pojavljuje socijalizam. svrse posao i da se uvece vrate kuci. Mnogi su do sledeceg leta uveli vodu u svoje kuce i avlije. Voda je preneta preko mosta jer su inzenjeri rekli da varoska voda nije zdrava. a prva je bila Lotika koja ju uvela vodu u svoj hotel. smo je sluzio da preko njega prodju stanovnici sa leve strane mosta na desnu stranu.

Sve se vise povecavao broj zandara uz granicu. Proslo je samo cetri godine kako je prosao prvi voz. Cim je jedna vlada obecavala mir i blagostanje to nije moglo da izadje na dobro. Sutradan je pohvatano nekoliko mladica pod sumnjom da su oni to uradili. A izmedju gradjana dolazilo je do tuca i svadja zbog razlicitih misljenja. Most je miniran da u slucaju rata moze da se srusi. . U natpisu je pisalo sve sta je Austro-Ugraska vlada uradila za vreme okupacije i da je dokazala da nije dosla da cini stetu ovom narodu nego da pomogne. Alihodzi nije bilo jasno kakve veze ima most sa njihovim ratovanjem. Pojavila se tajna policija koja je hapsila mladice zbog svojih govora i okupljanja. Bili su u pravu nije proslo ni mesec dana vojska je pocela da dolazi sa svih strana. pa je bio zalepljen novi plakat na kapiji mosta. I da ce i dalje nastaviti sa takvim radom i da se zahvaljuje stanovnistvu na saradnji. U Alihodzin ducan dolazi Muhamedbeg koji je bio turski vojnik i objasnjava mu zasto Svabe miniraju most. Nije proslo ni pola noci proglas je pocepan i bacen u Drinu.tome.

U kafanama su doneti prvi gramofoni. Beca. Iscekivanje velikih dogadjaja ponovo pocinje da raste. Tako je dosla i 1912 i 1913 i pobede Srpske vojske u balkanskim ratovima. Opste raspolozenje nije vedrije ni mirnije. Leti kad nastupi letnji raspust kasaba se u potpunosti menja.XVIII Na prolece vojska je pocela da se smanjuje i povlaci. citaju novine i zale za izgublenom teritorijom. kao i sve druge veze sa zapadom. Cene rastu. Zeleznicka veze sa Sarajevom je umrvtila. Kasaba se vise nije granicila sa Turskom nego sa Srbijom. Sa leve strane od Lotikinog hotela napravljena je oficirska kasarna. Citaju se vesti o Tursko-italijanskom ratu. Porezi rastu. svaki posao je neisplativ sem poslova oko vojske koje ne mogu sve da zapadnu. Nocu na tom istom mostu sede Srpski mladici i pevaju do kasno u noc. te zime su otvorene dve banke jedna srpska i jedna muslimanska. Stari ljudi jos ceznu za onom tisinom iz turskog vremena. Dolaze ucenici iz Graca. Turci sede na mostu. Novine se citaju pohlepno i mnogo. Zagreba i drugih velikih gradova u .

Velimir Stevanovic je zavrsavao medicinu u Pragu. Oko studenata su se stalno okupljali njihovi vrsnjaci sa kojima su isli u osnovnu skolu. Sem toga bio je vatreni govornik. bio je realan. donose novu modu sa zapada i nove obicaje i reci. Odmah posle vecere jedan za drugim studenti su stizali na most. lekari. a koji nisi otisli na studije. Oko njih su se okupljali i slusali njihove price i dozivljaje iz velikog grada. on je bio student prirodnog univerziteta u Gracu. Ostali su u kasabi i zavrsili neke zanate. XIX Jedna noc u avgustu 1913 godine na mostu je izgledala ko i svaka druga. . Pisao je revolucionarne tekstove ali i pesme. pa su zavrsivsi skolu otisli iz kasabe. Na most je dolazio Janko Stikovic.svoje rodno mesto. Mnogi su za ovih dvadeset godina postali uceni ljudi. a nekima nisu dali roditelji zbog tradicionlanog ucenja. Kapija je glavno mesto sastanaka tih mladica i studenata. Neki nisu imali para. pravnici. Oni u potpunosti menjaju desavanja u kasabi.

zbog bolesti je morao da napusti gimnaziju. zavrsavo je pravo i bio je socijalista. Medju njima je bio i Nikola Glasincanin. vratio se u kasabu i zaposlio se u nekoj firmi kao pisar. Posle duge svadje. bravar po zanimanju. svi su se razisli osim Stikovica i Nikole Glasnicanina. Medju nima su bile i dve varoske uciteljice Zorka i Zagorka. Tu je i Vlado Maric.stedljiv i marljiv. Njih dvojica su bili vrsnjaci. On se tog popodneva nasao sa uciteljicom Zorkom u njenoj skoli koja je bila potpuno prazna preko raspusta. Njih dvojica su se raspravljali oko komunizma i socializma. Jakov Herak bio je sin visegradskog pismonose. Nikola se bio zaljubio u . veseljak i dobricina. Kada je dosao kuci iz skole sacekao ga je postar koji mu je doneo casopise sa njegovim clankom. Bilo je i nekoliko Sarajevskih gimnazijalista koji slusaju svoje starije drugove. zajedno su isli u gimnaziju i zajedno stanovali u Sarajevu. Stikovic koji obicno vodi glavnu rec ove noci je cutao. Ranko Mihajlovic dobrocudan mladic koji je studirao pravo u Zagrebu. Njegov glavni protivnik je bio borbeni Herak koji je kritikovo njegov clanak sa socijalistickog gledista.

Pricali su o istroiji i politici vladara i careva. To su bili Toma Galus i Fehim Bahtijarebivac. ali kad su se obojica zaljubili u istu devojku. Kako su stojali na mostu culi su neki zvuk kod kapije. Galus je ubedjivao Fehima da nemora da znaci da to sto je on Turcin da je on dobar u orijentalistici i pokusavo da ga nagovori da nesto drugo upise. njihovo prijateljsto je izbledelo. Fehim je takodje ove godine zavrsio gimnaziju i cekao je drzavnu stipendiju da bi studirao orijentalne jezike u Becu. Odjednom su se njih dvojica ucutali i poceli da sapucu tako da Stikovic i Glasincanin nisu mogli da ih cuju. Oni su bili nesto mladji od njih i uvek su drzali po strani od ove grupe studenata.uciteljicu Zorku i nije mogao kriti ljubav prema njoj. Razgovarali su o Mehmedpasi Sokolovicu. Galus je ove godine zavrsio gimnaziju u Sarajevu i trebao je na jesen da ide u Bec da studira tehniku ili sumarstvo. kao da on nije odnet iz svog rodnog mesta ne bi bio ono sto je bio i kako ne bi bilo mosta na kom se oni sad nalaze. Ovo je bio prvi put da su ostali nasamo otkako je Stikovic dosao u kasabu. Njih dvojica su bili nerazdvojin drugovi dok se Nikola nije razboleo i prekinuo studije. .

Prekinula ih je muzika iz oficirske kasarne. Njih dvojica su nastavili da pricaju. kasalj i siromastvo. Cela kasaba je znala za ovo dvoje kao par. Posle duzeg cutanja Stikovic i Glasincanin videse kako je jedan od one dvojice bacio cigaru sa mosta i kako su se uputili ka pijaci. To je bio slucaj i sa ovo dvoje. Ona je bila osam godina starija od njega. Njih dvojica su opet ostali sami i poceli su da razgovaraju o vecerasnjoj diskusiji. Muzika se prekinula i svetlo ugasilo. pukovnika Bauera. To svira vojni lekar a prati ga zena komadanta garnizona. Glasincanin je poceo da kritikuje rad Stikovica i njegova . Fehim je samo cutao i slusao. Pricao je o tome kako ce se izgraditi velika i lepa zemlja Srbija. Govorio je (Galus) kako ce Srbija okupiti sve juzno-slovenske narode oko sebe kao Pijemont. Neki su pricali da su njih dvoje samo prijatelji ali ni sami nisu u to verovali. Osmanlije su govroile da ima tri stvari u zivotu koje ne mogu da se sakriju to su:ljubav.Pricaju kako je Turska imala mnogo naroda unutar svojih granica i da se zato raspala i da tako oni trebaju sad da se okrenu AustroUgraskoj i da na isti nacin uniste nju kao sto je bilo sa Turskom.

I da se on uvek i u svemu pretvara sto je bilo i tacno. da ne pise ono sto misli i da se ne ponasa onako kako pise u svojim clancima. Svadja se desila iz razloga sto se obojici svidjala ista devojka ali i zbog toga sto je Stickovic umisljao da je mnogo pametniji od ostalih i sve je omalovazavao. I sad pod 1. nije naveo o kom novinskom listu se radi a pod 2.shvatanja. (U ovom trenutku Ivo Andric nicim izazvan napise sledece: „U toku ranijeg pricanja zaboravili smo da kazemo za jos jednu novinu u kasabi. stranu) Ta dva pijanca su se kladila da ce jedan od njih preci most po gredi. Glasincanin mu je rekao kako on neveruje da ovaj voli uciteljicu Zorku i da on trazi samo sa kim bi se zajebavao. Doslo je do svadje izmedju njih dvoje. )” I onda pocne da prica o nekom madjaru koji je dosao sa zenom iz Novog Sada i osnovo neku javnu kucu na kraj sela. Ko mi neveruje nek procita 237. Svadjali bi se mozda do jutra da na most nisu naisla dva pijanca iz pravca pijace. Ova dvojica . prica o nekom madjaru koji nema veze sa zivotom. (Izvesno ste i vi primetili kako covek lako zaboravlja da kaze ono o cemu ne voli da govori. pa mu je Glasincanin dokazao suprotno.

gde je ona bila sad kao i nekada pre dvadeset godina. Otkako je napravljena javna kuca Lotika je izgubila dosta stalnih gostiju. XX Jedino upaljeno svetlo je ostalo na Lotkinom hotelu u njenoj sobi. od njene nekadasnje lepote ostali su samo tragovi. tako se zagledala da je proslo dva sata a nije ni primetila. Sedela je u svojoj sobi i pogledala neke racune. kupovala je sve moguce lozove i nadala se da ce dobiti nesto. Nista bolje od hotelske zarade ne stoje stvari sa Lotikinim spekulacijama. ali sad ima toliko poblema sa secerom da mu sluze kafu sa saharinom. Gustav njen pomocnik nakon toliko godina napustio ju je i napravio kafanu i postao joj konkurent. Onda je pocela da igra lutriju. Ali . Povremeno navraca Alibeg Pasic njen stari drug iz mladjih dana.U toj sobi nalazila je svoj mir i odmarala se. Ona je pretrpela zivcani slom kada su njene hartije od vrednosti pale na trzistu. Lotika je oronula.sto su se svadjali otisli su svaki svojoj kuci kad su videli ova dva pijanca. cak je i plakala nad njima.

Jedan sinovac Albert. Pre sedam godina Lotikin zet Caler udruzio se sa jos dvojicom penzijonera i osnovali su „Modernu mlekarsku zadrugu”.Lotika je morala da proda akcije Sarajevske pivare i Tuzlanske fabrike sode Solvej da bi pokrila gubitke. bio je njen ponos. Njoj ne bi bilo toliko zao zbog toga da on nije postao clan jedne ekstremne socijalisticke stranke koja je . Lotika je imala problema i sa ucenicima koje je skolovala. Zavrsio je gimnaziju i pravni univerzitet ali nije dobio carev prsten kao sto se Lotika nadala. hranila i zalila sto nema vise para da ga posalje u Bec kod lekara. Imao je vec deset godina a nije razgovetno pricao a i vukao se po podu rukama. Zadruga je likvidirana posle dve godine sa potpunim gubitkom ulozenog kapitala. darovita pijaniskinja koja je uz njenu pomoc zavrsila Becki konzervatorijum. Jedna sestricina. jer je bio Jevrejin. Lotika je dala tri petine pocetnog kapitala. niko ne zna zasto. Njena sestra Debora koja se udala za Calera rodila je sina koji je bio nerazvijen i sakat. Lotika ga je stalno oblacila.nikad nista nije dobila. otrovala se pre nekoliko godina. Sem finansiskih problema imala je i porodicnih problema.

Tri godine posle toga udala je sestru od Alberta za jednog Pestansog bogatasa koji je trazio za uslov da predje u njegovu veru. Najstariji Rafo mu pomaze u radnji. Lotika je ustala sa svog stola. XXI Dosla je i 1914 godina poslednja godina hronike o mostu. Lotika je nagovorila njene roditelje da je puste. jer se nadala da ce uspeti jos kojeg rodjaka da ubaci tamo u Pestu preko njega. mesec dana kasnije joj je poslala pismo u kojem je pisao da je emigrirao u Buenos Ajres. Posle tih demostracija. Ali desilo se da je muz od te devojke umro vec prve godine braka. svi su imali rodnu godinu. Sve je rodilo. ugasila svetlo i legla.organizovala nemire 1906 godine u Becu. godine ostace u secanju kao najsvetlije i najlepse leto koje se pamti. pogotovo je sljiva rodila ko nikada do sada. Santo ima sest kceri i pet sinova od kojih je vecina poudavano i pozenjeno. . Lotika je razmisljala tako sve dok zidni casovnik nije otkucao jedan sat. Ducani gazda Pavla Rankovica i Sante Pape jevrejina su puni pazarnim danom. Leto 1914.

Seljaci su dolazili kod Santoa u radnju i tamo na starinski nacin pozajmlivali novac kao i njihovi ocevi mada je u selu vec odavno postojala banka. Oni su se tokom zime pomiril i zaboravili svadju sa Stikovicem. Jedino je gospodja Bauer sa muzem i jos par oficira prisutvovala sahrani. Napravljane je elektrana samo za te potrebe. Pojavio se tifus u Uvcu(selu pored Visegrada) i ubio dva vojnika. Zadnji koji je umro je bio doktor Balas( onaj koj je svirao sa onom zenom nekog komadanta. Kasnije je ona otisla u sanatroijum u Becu. Zbog sprecenja sirenja zaraze on je sahranjen u Uvcu. Odma je otisao lekar koji je sve preduzeo tako da je od petnestoro obolelih samo dvoje umrlo i bolest je lokalizovana na teritoriji Uvca. On je njoj . U jednoj od basta pored puta sede uciteljica Zorka i Nikola Glasincanin.). Blizi se kraj juna i iscekuju se djaci i studenti kao svakog leta. Tog proleca je u selo uvedeno elektricno osvetljavanje ulica. one noci kad su se Stikovic i Glasincanicn svadjali XIX glava. Zorka nije imala ni oca ni majku i zivela je kod bogatih rodjaka u Visegradu. Zavrsila je uciteljsku skolu u Sarajevu i kad se vratila pocela je da radi kao uciteljica.

predlozio da proda sve. da se uda za njega i da odu za Zagreb. Jedan od glavnih zandara je naredio muzici da prekine da svira. Kad su prolazili centrom varosi mogli su da vide vezane Srbe a medju njima je bio i pop Milan. Tamo bi bili mesec –dva cekali bi da mu drug iz Amerike posalje afidavit i ucili bi engleski. Postavljena je straza na mostu. Bilo ih je vise nego obicno kad obilaze vasare. Glasnicanin je jedne noci dosao do Zorke i rekao joj da je odlucio da bezi sa Vladom Maricem i da krene ona sa njim ako hoce. U sred gozbe pojavili su se na obali zandari. Sutra se proculo da je . XXII Na Vidovdan su srpska drustva priredila zabavu kao i svake godine. Pocelo je hapsenje Srba i sumnjivih putnika na mostu i u kasabi. Saznali su da je ubijen prestolonaslednik Franc Fredinand u Sarajevu i da ce biti veliki progon Srba. jelo. veselilo. pa bi onda otisli za Ameriku. Pilo se. Rekla mu je da ce razmisliti o tome. Odbila ga je jer je bila jako uplasena. Rekli su narodu da se zabava prekida i da se svi razidju kucama.

. Bio je u nemackoj uniformi i poceo da se raspravlja sa jednim komadantom kako je njemu neki Nemacki oficir jos pre 15 godina rekao da ce moci da zadavi dva srbina kad za to bude doslo vreme. Glasincanin i jos nekoliko mladica pobegli u Srbiju. Osmanaga Sabanovic. Bili su bledi i zabrinuti. Austro-Ugari su oformili red od deset vojnika koji su bili mestani sela. i ulicari koji su imali zadatak da zajedno sa okupatorom pronalaze sumnjive Srbe i hapse ih. U Alihodzinom ducanu sede nekoliko uglednih Turaka: Nailbeg Turkovic. Tek onda je pocela prava hajka na Srbe. Nailbeg je zeleo da prihvati. Reko je da je on bio radio za Autro-Ugarsku kao spijun vec 15 godina. Iz mase ljudi izasao je Gustav. bivsi Lotikin pomocnik koji je kasnije otvorio sam radnju.Vlado Maric. Varos je zakrcena vojnicima i vojnim kolima. propalice. Na pijaci su uhvatili tri Srbina iz okolnih sela i osudili ih na smrt kaznom besenja. ali ga je Alihodza ubedjivao da to nije uredu da dojucerasnje komsije hapse i proganjaju. Suljaga Mizilcic. Autro-Ugari su trazili i od njih da oforme red koji bi mucio i proganjo Srbe. Ustvari oni su bili najgori pijanci.

Sa Bukovih Stijena javi se Austrijska artiljerija i poce da trazi tu Srpsku brdsku bateriju. dve u vodu jedna na most. Civili prelaze slobodno a vojnici pretrcavaju pojedinacno. Gradjani cije su kuce u sredistu varosi presli su na Mejdan. Svrsavaju najnuznije poslove ukoliko ih austrijske patrole u tome ne sprecavaju. XXIII Zbog stalnog bombardovanja obustavljen je svaki veci saobracaj preko mosta. Stizale su nove trupe u kasabu. Cetvrtog dana cula se prva granata u kasabi. Odma posle prve padose jos tri granate. Od celog desetodnevnog bombardovanja nije nastala nikakva veca steta. Srpska baterija je gadjala most i Kasarnu pored njega. Turci po turskim kucama a .Komadant sa kojim se raspavlja rekao mu je da odstupi ili ce i njega uhapsiti. Ova trojica su obesena. Brdska baterija sa Panosa puca danju u haubice i nocu kako bi poremetili premestanje trupa i prenos komore. Ali malo kasnije su bili precizniji i za sat vremena je vec gorela kasarna. U pocetku je stradao Lotikin hotel i kasarna.

U Alihodzinoj kuci ispod Grada doslo jos devetoro dece Mujage Mutapdzica koji ima troje odrasle dece. ali je Suljaga Mutapdzic(njegov otac) resio da predje u Bosnu. Mujaga Mutapdzic. U muslimanskim kucama je slobodnije i zivlje. Sedi sa Alihodzom i pusi. Sve kuce izgledaju kao mrtve . Izgleda stariji od Alihodze iako je 10 godina mladji. zanesen je mislima. Nocu se svi pretvaraju da spavaju. A muskarci koji puse se pokrivaju jorganom po glavi. u Sandzak.Srbi kao okruzeni po srpskim. Stariji ljudi pokusavaju da razvedre sve oko sebe salam i pricama ali nisu uspeli. malo govori. Zatim se preselio u Novu Varos.Zatvarali su ih zajedno sa Alihodzinom decom. jer ko hoce da ostane ziv mora da se pravi mrtav.strah je toliki da niko ne sme ni sibicu da zapali. Sva su vrata zatvorena i svi prozori. Tamo se nastanio s porodicom i proveo 10 godina. Visok covek pedesetih godina. dubokog glasa i bora. uzicanin. Osmanlije su otisle u Tursku. tu su i njihove majke i sestre. Prica Alihodzi svoju sudbinu. sed. doseljenik. Bio je ugledan i mlad covek. Razgovaraju njih . Nije mu bilo ni 5 godina kad su Turci napustili Srbiju.

Tesio ju je i govorio joj da ce se Petar vratiti i smiruje je. Sedi na kafanskoj stolici. Sve mu je kao neki ruzan san. Krili su od nje da je streljan. sinovi studenti odvedeni. Pola zivota je stedeo i sad sedi kao neki razbojnik izmedju 2 . Milan neprestano sprema kafe. oborene glave. Malo ljudi. a njegov ducan zatvoren i verovatno ce biti opljackan ili ce ga pogoditi granata. Zena mu kod kuce. ubijanja i hapsenja. Ducan gazde Pavla Rankovica je bio zatvoren. Dolaze gradjani i vojnici. nudio ih rakijom. Starac sa crvenim fesom gusta seda kosa. dosta zena sa decom. kuca odzvanja od koraka. Veliki teror. samo strah sadasnjosti.U srpskim kucama nema zalbi. Kad prohuja granata on samo osluhne i zna da je most jos odavno miniran. sav iscrpljen. kafom i duvanom. oseca neku duznost o zloj sudbini ovog istinskog muslimana. Mihailo Ristic sa zenom i snahom je ziveo u toj kuci.U Risticevoj kuci je bilo najvise ljudi. On je bio uzet kao taoc vec drugog dana rata. muzevi su im pohapseni. Stari gazda Mihailo njegova baba i snaha sluzili su ih kao na slavi. Gazda Mihailo je stalno bio oko zene Petra Gatala.dvojica i Alihodza(voli i ceni Mujagu) tesi ga.

ali jos nedirnut i ceo. namirnice i pice.vojnika. ali on je to smatrao besmislenim. Alihodza je bio ispunjen osecanjem srece i . nemacka vojska. Narednik Repac je odmah od straha krenuo do nekog ducana. XXIV Austrijanci iskoristili noc za povlacenje. Lupio je Alihodzu i poceo da obija njegov ducan. Naisao na Alihodzu. Nedaleko od barake pojavio se Skadarski odred. kasarna i 3-4 porusena ducana) Jedino je pred Alihodzinim ducanom bio hodza. Lotikin hotel. Opominjali su ga da se negde prebaci. Tako je prosao ceo mesec u bombardovanju. krajem septembra pocela potpuna evakuacija kasabe. Kapetan zeli da se obezbedi njegovom odredu najnuznije. Sve izumrlo (oficirska kasina. rekao da ih sve treba obesiti jer ne drze otvorene ducane kako je naredjeno. Patrole obilazile kuce i ducane. Most je stajao kao osudjen. izmedju dva zaracena sveta. mora u nekom snu bez budjenja. Cini mu se most kao neka sudbonosna tajna. bele uniforme.

ovde nema spasonosnog budjenja. za bozju ljubav kako bi zemlja bila lepsa i covek na njoj ziveo bolje. Izgubio svest. Na uzbrdici koja . Sagnu se u onaj otvor koji vodi u ducan. Osetio je tup udarac u glavu i bol u kolenima i ledjima. Mislio je ako je Bog digao ruke od ove kasabe. Sve ga gusi i srce i noge mu otkazuju. sa sajkacama i opancima) Sa njima je bio Vlado Maric. zeli da udahne vise vazduha. Podizace se trajne gradjevine. ali ne moze da izdrzi. bravar sa crnim brkovima. Otkako se zaratilo nije bilo ovakve tisine. Vezirova cuprija pocela da se osipa kao djerdan. kad pocne jednom nista ga vise ne zadrzava. neobrijani. Sve oko njega je bio mrak. tisina je slatka i dobra. nije valjda od celog sveta. kao sto se ponekad u snu desava. lice feldvebela Brankovica. Mislio je da ima negde mirnijih krajeva i razumnih ljudi. Cuvsi srpsku komandu uputi se svojoj kuci. Srce je potpuno zaptilo dah. nasred ducana tezak kamen. Koraca sve teze i sporije. Probudi se pred 5-6 ljudi (mladi. Javilo mu se secanje na vojnike pre 5-6 godina kako kopaju u istom stubu.zahvalnosti. videvsi ga pomisli da je to kamen sa cuprije.

vodi na Mejdan lezao je Alihodza i izdisao u kratkim trzajima. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->