Na sceni nije sukob civilizacija. Pobednik je poznat ve hiljadama godina. To su elite koje sofisticirano vladaju i manipuli u ve inom.

(Novus Ordo Mundi) , , . . , , . , , , ,

, , . 23. 24. . , . , 1973. , , . Kako sam to i ranije govorio, vera ovog Novog svetskog poretka je : "Ja ne verujem ni u sta!" Njegov simbol: Svemocni Dolar. Ili Euro. Ili koja god valuta koja je u modi u datom trenutku. Njegov objekat obozavanja: Zlatno tele. Njegovo sveto mesto: Vol strit. Njegov moto: "Trajna trgovina kroz trajni rat." U medjuvremenu, evo brzog "Kviza Novog svetskog poretka" za VAS. Navedite cetiri osobe koje su clanovi sve tri vodece globalisticke organizacije - CFR, Trilateralne Komisije i Bilderbergera. : , 1973. . , , : , . ,

Odgovor: Dejvid Rokfeler, Henri Kisindzer, Bil Klinton i Lu Gerstner, predsednik IBM-a. "Dejvid Rokfeler, 'gospodin' iz razgovora Milosevic-Iglberger, je ona vrsta `zverke`, veliki patrijarh americke spoljne politike, koji `poseduje` ljude oko sebe. Koristeci CFR i TLC kao instrumente moci, Rokfeler i njegovi pomocnici imaju pokrivene skoro sve politicke i medijske baze. Na kraju, nije vazno da li ce pobediti Republikanci ili Demokrate. U svakom slucaju Rokfelerovi 'ljudi unutra' ce biti ti koji ce voditi sou u Vasingtonu. (Sto cini) da ova 'najveca svetska demokratija' bude nesto vise od takmicenja unutar grupe, gde rezultat uvek unapred odredjuju 'zverka' i njegove kohorte. To je kao da plavi tim 'Jenkija` igra protiv belog tima `Jenkija` za titulu svetskog prvaka. 260 miliona Amerikanaca su samo `pioni` koji popunjavaju tribine i cak placaju (poreze) za privilegiju da gledaju tu saradu! "Ako je Milosevic sve ovo shvatio (80-ih godina), to bi moglo pomoci da se objasni zasto je on tretirao predstavnike americke vlade, kao Vorena Cimermana, bivseg jugoslovenskog ambasadora u Jugoslaviji, na primer, ili Lorensa Iglbergera, bivseg ministra spoljnih polsova, sa takvim prezirom. Za razliku od vecine Amerikanaca, Milosevic je mozda shvatio da ima posla samo sa miljenicima, a ne sa ljudima koji imaju moc," rekao sam u tom clanku iz novembra 1993. godine. Dame i gospodo, prethodni redovi su napisani pre vise od sest godina. Ipak su oni i danas isto toliko tacni, ako ne i vise, kao i u novembru 1993. Ali svako ko proucava globalizam mora takodje posmatrati postupke grupe Bilderberger, formirane 1954. godine i nazvane prema jednom holandskom hotelu u Osterbeku, u kome je odrzan prvi sastanak ove globalne-internacionalne elite. Princ Bernhard od Holandije, u to vreme vazna licnost u naftnoj industriji, koji je drzao visoke pozicije u kompaniji `Royal Dutch Petroleum` (Shell Oil) i u `Société Générale de Belgique`, mocnoj globalno bankarskoj korporaciji, bio je kljucni evropski sponzor ideje Bilderberger. Porodica Rokfeler, cija je kompanija `Standard Oil` i njeni ogranci bila tehnicki konkurent `Shell-u`, takodje je sponzorisala ovu ideju sa americke strane. Nije ni cudo, stoga, da se jos od prvog dana agenda Bilderbergera odrzaila pre svega i najvise na interese naftne industrije. Usput, prema Dzonu Vitliju, Britancu koji sada zivi u Torontu, a koji je politicki analiticar i prati grupu Bilderberger (vidi S99-23, Day 10, Update 2, Item 3, Apr. 2), sudbina Kosova je zapecacena na sastanku Bilderbergera 1996. godine, u odmaralistu blizu Toronta (King City). Vitli je rekao da je tu nemackoj vladi dodeljen vodeci zadatak kreiranja, obuke i opremanja OVK, za koju niko pre toga nije cuo. U medjuvremenu, evo brzog "Kviza Novog svetskog poretka" za VAS. Navedite cetiri osobe koje su clanovi sve tri vodece globalisticke organizacije - CFR, Trilateralne Komisije i Bilderbergera. Odgovor: Dejvid Rokfeler, Henri Kisindzer, Bil Klinton i Lu Gerstner, predsednik IBM-a. Ali globalni duo R&R, Rotsildi i Rokfeleri, Rex i Regina Novog svetskog poretka, ne bi mogli projektovati svoju moc preko gornjih drustava koja-vise-nisu-tako-tajna bez pomoci "Princeva

Trilaterala predstavlja izazov za velike i male zemlje. razaranje dr ava. novembra 1976. Niko ga nije poznao. koja je mistifikacijom Äsolidarnosti proletera sveta´ u Äop te ove ansku dobrobit´ ulivala nade. Za razliku od marksisti ke utopije. pozitivisti ki. irenje terorizma. konspirativno-zavereni ki. hladnom logikom Äsvetskog tr i ta´ i Äpotro a kog dru tva´ uvodi svet u duhovnu prazninu. neophodno ih je prou avati da bi se mudro u izbegle zamke. trilateralisti ka utopija nema unutra nju magnetsku snagu. taj gospodin bio je izabran za predsednika Sjedinjenih Dr ava." lidera multinacionalnih korporacija koje imaju najvise koristi od globalizma i totalitarizma koji on podrazumeva. malo poznati guverner jedne ju ne dr ave u SAD pojavio se u televizijskoj emisiji pod nazivom Ä ta je moje zanimanje?". . Ma kakav prilaz imali prema tajnim organizacijama. TRILATERALNA KOMISIJA Autor Administrator Nedelja.veka. pravni nihilizam i stanje totalnog bezna a. pa nije iznena uju e to se revolt iri ne samo u krugu nau nih radnika. propisno namu iv i publiku koja je poku avala da pogodi ko je on. Bilans aktivnosti Trilateralne komisije krajnje je negativan: masovno siroma tvo u najve em delu sveta.. godine. etni ki sukobi. samo tri godine kasnije. itd. Me utim. nego i politi ara. spiritualni itd. ateisti ki.20. 20 April 2008 Tre eg decembra 1973. sakralni. Jer je njihov uticaj na istorijske tokove nesporan.

Njegovo ime bilo je D imi Karter. posle ovakve izjave. Tako je obe avao Karter. dobije predsednika koji e prevrnuti naglava ke vlasti u ovoj zemlji. predsedavaju eg Saveta za inostrane odnose. Pored Amerikanaca. u stvari. onda u vam reci da nismo uspeli. na imanju Dejvida Rokfelera. iako su obojica bili lanovi Saveta za inostrane odnose (CFR) koji veoma bitno uti e na sve ameri ke vlade jo od 1921. sastanku su prisustvovali i predstavnici Japana i zapadnoevropskih zemalja . i da u ostavku. do tada nepoznatu. ovu dvojicu nalazimo upravo na mestima koja im je D ordan predvideo." No. Kada bi bio izabran. dosledno svojim re ima. pod imenom Trilateralna komisija. osmorica predstavnika na osniva kom sastanku bili su lanovi CFR-a. rekao narodu Amerike da ne e dozvoliti Savetu za inostrane odnose i Bilderbergerima da i dalje vode ovu zemlju. tako bar inilo. tavi e. ili se. Kucnuo je as da velika ve ina Amerikanaca. Organizacioni sastanak Trilateralne komisije odr an je 23. izabrao je novu grupu.. on bi naimenovao ljude koji nisu insajderi. Neke manje va ne li nosti iz Karterovog taba o igledno nisu pro itale scenario. nekim udom. I zaista. Njihovo vreme je isteklo.. jeste pri a o organizaciji pod imenom Trilateralna komisija. U jednoj knjizi. pod naslovom Nikad vas ne u lagati. Pri a o tome kako je guverner jedne od najmanjih dr ava tako brzo uspeo da se popne na najvi i mogu i polo aj u Americi. iz koje je popunio sve najzna ajnije polo aje u vlasti. one koji nikada nisu imali ansu da vode ovu zemlju. godine. njegov savetnik Hamilton D ordan (Hamilton Jordan) je rekao: ÄUkoliko posle Karterove inauguracije zateknete Sajrusa Vensa kao dr avnog sekretara i Zbignjeva B e inskog na elu nacionalne bezbednosti. u to vreme predsedni ki kandidat D imi Karter saop tio je Amerikancima: ÄNarod ove zemlje zna iz sopstvenog gorkog iskustva da do promena ne emo do i pukim rotiranjem iste grupe insajdera. O ito je da gospodin Karter ovu dvojicu d entlmena nikako nije smatrao Äinsajderima" koji su vodili prethodnu Vladu. Neposredno pre Karterovog izbora. dakle. posle inauguracije. jula 1972. i 24. Insajderi su imali svoju ansu i nisu je iskoristili. Ali gospodin D ordan nije podneo ostavku." Kandidat Karter je.

godine Stejt department Sjedinjenih Dr ava vratio je krunu Svetog Stefana komunisti koj vladi Ma arske. katoli kog primisimusa Ma arske i najve eg protivnika tamo njeg komunisti kog re ima.zbog svojih veza sa Savetom za inostrane odnose i njemu pot injenim organizacijama ima mo da oveka koga oni odaberu na ini predsednikom. no postoje samo dve mogu nosti: ili je 1. (Pretpostavljamo da tre u mogu nost . vide e se da je ona mogu a. iz ega poti e i ime: Trilateralna komisija).(zna i. isto kao i poziv predsednika SAD. Mo da ak i pre. nikada nije saop teno. malo poznati guverner D ord ije bio je u Londonu i ve erao sa Dejvidom Rokfelerom. kako u zemlji tako i u inostranstvu. To je dugo vremena bio cilj Dejvida Rokfelera i Saveta za inostrane odnose. me utim. D imi Karter pozvao Dejvida Rokfelera da ve era sa njim. zato to Dejvid Rokfeler niti je izabran niti je imenovan na neku dr avnu funkciju zahvaljuju i kojoj bi mogao zvani no da predstavlja vladu Sjedinjenih Dr ava. organizacije iji je Rokfeler tada bio predsednik. godine ÄDejvid Rokfeler se susreo sa 27 predsednika razli itih dr ava. Pisac Ferdinand Lundberg.da su se njih dvojica slu ajno sreli . irom sveta. u jesen 1973. imao audijenciju kod pape Pavla VI. Kao menad eri i kreatori takvog sistema. istog onog Pape koji je izdao encikliku kojom se od dr ava sveta zahteva formiranje Svetske vlade. predstavnici tri regiona. ili je 2. ne sagla avaju sa izlo enim ciljevima i poku avaju da objasne kakve su prave namere ove organizacije. Sta je ta no guverner D ord ije radio u Londonu s Rokfelerom. tavi e. to e pove ati anse za glatku i mirnu evoluciju globalnog sistema. Ovo je zaista zapanjuju e. upravljanja svetskom ekonomijom. . Dejvid Rokfeler pozvao D imija Kartera." Nedugo po osnivanju Komisije. februara 1974. Radoznalcima je objavljeno kakva je svrha ove Komisije: ÄBliska trilateralna saradnja u cilju o uvanja mira. otkrio da gospodin Rokfeler . tokom 1973. uklju uju i i elnike SSSR-a i Kine". ele i da postane predsednik Sjedinjenih Dr ava. Poznato je da je januara 1974. Nepunih mesec dana od tog sastanka. zbog ega je. Dejvidov poziv iz ejs Menhetn banke mo e da otklju a i naj vr a vrata na najvi em nivou." Mnogi se. papa Pavle VI je sebi pozvao kardinala Jo efa Mindsentija (Josef Mindszenty)." Tri primera mo i koju poseduje Rokfeler mogu da nam ilustruju ono to je Karter mo da video pre londonskog sastanka. godine Dejvid Rokfeler. autor knjige Rokfelerov sindrom. jeste otvoren prolaz koji oni imaju do kancelarija najvi em nivou. Da li su ova dva doga aja bila povezana? Mogu e je da je razlog ove udne Papine odluke u doga aju koji se odigrao kasnije. s tog stanovi ta. Papa je od njega zatra io da prekine s propovedima protiv komunizma. pa je zbog toga zakazao sastanak. Kada je kardinal stigao u Rim. Jedan od njih je i senator Beri Goldvoter koji je u knjigi Bez izvinjenja napisao slede e: ÄOno to trilateralci zaista smeraju jeste stvaranje svetske ekonomske sile nadre ene politi kim vladama zemalja lanica. koji nije katolik. podsticaja ekonomske rekonstrukcije i ubla avanje svetskog siroma tva. ali nije verovatna.ne ete ozbiljno shvatiti). Gospodin Rokfeler je jedna izuzetno va na li nost. ova varijanta mogu a. To je mo . Pa ljivim razmatranjem prve alternative. novembra 1977. Mogu e je da je gospodin Karter. oni bi vladali svetom. Naime. napisao je o Rokfelerovoj mo i ove redove: Jedna od stvari koja se prenebregava kada su u pitanju bra a (Rokfeler).

Ova kruna ima interesantnu istoriju. predali je generalu D ord u Patonu (George Patton). Ovakav susret dvojice ljudi. godine predsednik D imi Karter objavio da e kruna biti vra ena u Ma arsku i predata komunisti koj vlasti. Kruna je uvana u zemlji sve dok je sovjetske trupe nisu pregazile." Kardinal je. bez nekog vidljivog razloga (bar za one koji ne prihvataju shvatanje istorije kao zavere: Da li je Äpredsednik Glavnog odbora" smenio Äupravnika neke pobo ne filijale"? Ovo je pitanje na koje se ne mo e odgovoriti. Tada su ma arski patrioti uzeli krunu i. Kruna je. Pretpostavka da je Rokfeler otkrio Kartera. koji je trajao vi e od dva i po sata. prilikom posete Sjedinjenim Dr avama. Posebno kada se zna da komunisti u e da treba mrzeti sve bogate kapitaliste. Ma arski narod je verovao da je u krunu ugra eno i pravo vladanja nad zemljom (. po to je primio katoli ku veru. premijer Hru ov bio je smenjen. Drugi primer neobi nog otvaranja svih vrata pred Dejvidom Rokfelerom dogodio se u julu 1964. Trilateralna komisija bila je ideja Zbignjeva B e inskog . a tek potom s predsednikom D eraldom Fordom. pri kraju Drugog svetskog rata. Stefan. sastao prvo sa Dejvidom Rokfelerom. Ova akcija nije delovala okantno na kardinala Mindsentija. druga alternativa o londonskom sastanku Rokfelera i Kartera izgleda nam verovatnijom. Kruna je za Ma are postala nacionalno blago od ogromnog istorijskog.) A kardinal Mindsenti je grozni avo pregovarao sa ameri kim vlastima da ne dozvole da kruna padne u ruke komunistima. objavio da e kruna biti vra ena komunisti kim vlastima Ma arske.. koji je davno pre toga rekao da je Äbiv i predsednik Ajzenhauer bio odgovoran za poraz ma arskih boraca za slobodu u ustanku 1956. Postoje neke indicije da se Karter svideo B e inskom jo pre formiranja Trilaterale. dok je bio ministar unutra njih poslova. Ma arski narod eleo je da kruna ostane van doma aja komunisti kih vlasti. godine od strane pape Silvestra II.Me utim. pre nego to su Sovjeti mogli da je se domognu. od kojih je jedan premijer a drugi nema nikakvu funkciju. Podrazumevalo se da e ovaj simbol slobode ostati u Sjedinjenim Dr avama sve dok u Ma arskoj ne po ne da funkcioni e ustavna vlast. zajedno s jo nekim za Ma are vrednim predmetima. Tu nadu izneverio je D imi Karter kada je. u vreme kada je na elu dr ave bio diktator Jano Kadar. bio je njome krunisan 1000. Vreme saop tenja ove namere bilo je tako pode eno da je bilo o igledno da svetu eli da se stavi do znanja kako ameri ka vlada vi e ne podr ava aspiracije potla enih naroda irom sveta koji ele da se oslobode komunisti ke tiranije. Tre i primer ispoljavanja Rokfelerove ogromne mo i uo en je avgusta 1976. oktobra 1964. i jo vi e simboli kog zna aja. (Upravo Jano Kadar koji je.ko poseduje krunu. i pozvao ga na ve eru. dao nalog da se kardinal Mindsenti uhapsi i mu i u zatvoru. kralj Ma arske. zaista je udan. kada je posetio Sovjetski Savez i imao susret s premijerom Nikitom Hru ovom.tako je bar saop teno javnosti . godine. spekulacije o Hru ovljevom padu u ovom kontekstu postoje. . bila donesena u Sjedinjene Dr ave i predata na uvanje Stejt departmentu. Dakle. mnogo vi e odgovara injeni nom stanju stvari. kada se australijski premijer Malkolm Frejzer (Malcolm Fraser).koji je oti ao kod Dejvida Rokfelera zbog tra enja pomo i za stvaranje organizacije. izabrana od strane naroda. zna i. Ne mo e biti slu ajno to to je upravo na dvadeset prvu godi njicu antikomunisti kog ustanka u Ma arskoj iz 1956. godine. godine. bio navikao na ameri ku izdaju pravednih ciljeva. komandantu ameri ke armije koja je bila u blizini Ma arske. decembra 1977. taj vlada Ma arskom"). posle nepuna etiri meseca. U svakom slu aju.

razgovarao s njim. maja 1976. imao dobar njuh i pozvao malo poznatog guvernera D ord ije da se uklju i u rad ove izuzetne organizacije. Gardnerom (Richard N.. kada je gospodin B e inski. a ne 1974. da se informi u kako je ÄZbig bio prvi u zajednici koji je obratio pa nju na Kartera. to se ispostavilo kao ta no). Kartera imao stalno uz sebe. Zapadne Evrope i SAD." Gospodin Karter je i sam komentarisao svoje u eni ko iskustvo prilikom stupanja u Trilateralnu komisiju. Njih dvojica su se sreli jo pre etiri godine (zna i 1974. marta 1978) B e inski Ä. D IMI KARTER je postao Äkreacija" DEJVIDA ROKFELERA. u iva u svojoj javnoj ulozi. zajedno sa profesorom Ri ardom N.. tada na elu Trilateralne komisije. Klju njegovog samopouzdanja je bliska veza s gospodinom Karterom. i ini se da je od tada jo bliskiji.. Dobar deo perioda tokom te tri godine (zna i od 1973." itaoci ÄNjujork tajmsa" mogli su 23. slao mu svoje knjige i lanke.Prema ÄNjujorktajmsu" (od 21. a mnogi njeni lanovi pomogli su mi da dobro prou im me unarodne odnose. CFR-a i Trilateralne komisije.. Njihov po etni odnos u itelja i u enika procvetao je tokom predsedni ke kampanje. kako je posle u drugom lanku ÄNjujork tajmsa" objavljeno) B e inski je. Gardner) sa Univerziteta Kolumbija. kada je u izbornoj godini objavio knjigu pod naslovom Za to ne najbolji? U njoj ka e: Ä lanstvo u Komisiji pru ilo mi je izvanredne mogu nosti da u im." Zanimljivo je da gospodin Karter priznaje da su ga u ili lanovi Trilateralne komisije i da je Dok je bio Äautsajder". . organizacije koja se zala e za vrstu saradnju Japana.

D ORD BU i biv i potpredsednik VOLTER MONDEJL sastanak sa lanovima CFR-a i njihovim suprugama odr an u auditorijumu Rokfelerovog univerziteta. Samo je injenica da rat u Vijetnamu nikada nije zvani no objavljen spasla porodice Iton i Rokfeler su enja za veleizdaju. ZBIGNJEV B E INSKI. Njihovom krivicom poginulo je najmanje 50 000 ameri kih vojnika. dok Rokfeleri komunistima grade postrojenja za preradu aluminijuma. U tom trenutku.U vreme dok je bio potpredsednik. porodice Rokfeler i Iton udru ile su snage kako bi izgradile postrojenja za vojnu industriju iza Ägvozdene zavese" da bi komunisti postali ve a pretnja za SAD. bila obezbe ena. u itelj predsednika Kartera. NELSON ROKFELER I NIKITA HRU OV: Rokfeler podzravlja Hru ova. koga su u Americi zvali Äkasapin iz Budimpe te". Dobro obave teni znaju da im je podr ka na izborima 1984. Amerika tro i 70 milijardi dolara godi nje za odbranu. a kasnije i njegov .

je i ona pod naslovom Izme u dva doba. U njoj ka e: . On je pru io najbolji mogu i uvid u savremenu realnost. iskrivljavanje ne eg udesnog i. napisao je knjigu pod naslovom ÄIzme u dva doba". veoma je verovatno da bi ak i neka dana nja ustavna i liberalna demokratska dru tva izabrala drugu opciju. isto tako. Marksizam je. Na primer. iz 1970. s jedne strane . otkrio i svoje poglede na ekonomsku filosofiju Karla Marksa: Stranica 72: ÄMarksizam predstavlja slede u ivotnu i stvarala ku fazu u sazrevanju ovekove univerzalne vizije. nije li savremeni totalitarizam. u isto vreme. novi monetarni sistem koji e zameniti dolar. Intenzivniji napori e morati da budu preduzeti da bi se obrazovao novi svetski monetarni sistem. predstavlja najve i napredak oveka u njegovoj sposobnosti da konceptualizuje svoj odnos prema svetu." Stranka 123: ÄMarksizam je obezbedio jedinstveno intelektualno oru e za razumevanje i iskori avanje osnovnih snaga na eg vremena. kada za to budemo imali mogu nosti. i 2. prema tome." Sada se vidi da je jedna od stvari koju je Karter nau io od B e inskog bila pove anje uvida vlasti u ivot svakog Amerikanca. sa druge strane. strani Zbignjev otkriva da e se Amerikancima uvesti dva nova koncepta ekonomskog ivota: 1. Mislim da smo prihvatili ideju o velikom pro irenju ovla enja o dru tvenim propisima. zatim propisi o slobodnom vremenu. Ukoliko bi morala da biraju izme u dru tvenog i intelektualnog nereda. i nosioca neophodnih promena u dru tvu. Tejar de arden (Teilhard de Chardin) je rekao: ÄIako monstruozan.i autoritornog li nog vodstva (diktatora). godine. Napisao je: ÄNa ekonomskotehnolo kom polju ve je postignuta saradnja.a pod tim se ne podrazumeva stanje koje je ak i blizu revolucionarnoj situaciji ."14 Jedna od Äknjiga" koje je napisao gospodin B e inski. pobeda spolja njeg oveka nad unutra njim pasivnim ovekom i pobeda razuma nad verovanjem." Stranica 73: ÄMarksizam je slu io kao mehanizam ljudskog progresa ak i kada je praksa esto izneveravala njegove ideale. pobeda spolja njeg ioveka nad . Ona e mo da imati i takve forme kao to su zakonski propisi o broju dece ili njihovom polu. smanjenje ivotnog standarda kojim bi se postigao prvi cilj. uz posledi ni rizik za trenutno povoljnu ameri ku poziciju. emocionalne i racionalne potrebe dru tva mogu biti stopljene ." B e inski teoretski obrazla e ideju da e liberalna.: marksizam predstavlja slede u ivotnu i stvarala ku fazu u sazrevanju covekove univerzalne vizije. dru tvenim. na 300.."15 B e inski je. ali dalji progres zahteva e ve e rtvovanje." Kao izazov liberalnoj demokratiji.emu masovni mediji lako doprinose . on vidi slede e: . u isto vreme. i tako dalje." Stranica 118: ÄU odsustvu dru tvenog konsenzusa.i oli ene u nekom pojedincu koji oli ava uvara dru tvenog poretka a. u stvari. u isto vreme.savetnik za nacionalnu bezbednost. Marksizam je. veoma blizak Istini?" Stranica 83: ÄMarksizam. B e inski je jednom napisao: Ä eleo bih da se posvetim problemu politi kih promena.. a verovatno pro itao gospodin Karter. demokratska dru tva podr ati autoritarni oblik vlasti ukoliko budu morala da biraju izme u diktature i dru tvenog i intelektualnog nereda. i pobeda razuma nad verovanjem. ra iren na narodnom nivou u formi komunizma. pasivnim iovekom. Pa ljivim itanjem uo i emo da je gospodin B e inski Americi i celom svetu saop tio neke zaista okantne stvari.

. Saradnja bi mogla da ima oblik ulaganja zemalja Trilaterale u sovjetska ili kineska postrojenja za proizvodnju energije." Na kraju je sve ovo sumirao: Stranica 308: ÄIako je cilj oblikovanja zajednice razvijenih nacija manje ambiciozan od cilja postizanja Svetske vlade. Zapadne Evrope i Japana. i od Äcrvene" Kine kad je re o nafti."17 Podr ka predsedni koj kampanji D imija Kartera nije.Stranica 252: Ä. Trilateralno-komunisti ka saradnja na polju energije bi svakako bila izvodljiva i po eljna.. ne mo e se posti i stapanjem postoje ih dr ava u jedan ve i entitet."16 I. u itelj predsednika Kartera. lana CFRa. ne veruje u shvatanje istorije kao zavere: ÄIstorija je mnogo vi e produkt haosa nego zavere. i dr ala bi dru tvo pod bliskom paskom i potpunom kontrolom. Dok je gospodin B e inski bio direktor Trilateralne komisije... Sajrusom Vensom.I SSSR i ('crvena') Kina izvoznici su energije i o igledno poseduju zna ajne rezerve nafte. i Henrija Lusija (Henry Luce). do la samo od strane Trailateralne komisije." Zatim obja njava razloge stvaranja Trilateralne komisije: Stranica 296: ÄKretanje ka takvoj zajednici e u svakoj varijanti zahtevati dve sveobuhvatne i me usobno preklapaju e faze. Postoje o igledne prednosti koje bi zemljama Trilaterale donela raznolikost izvora iz kojih se snabdevaju. me utim. Vlijemom Averlom Harimanom (W. lana CFR-a. na samom kraju.." ÄTakvim dru tvom dominirala bi elita iji bi zahtev za politi kom mo i le ao u osnovi tobo njeg superiornog nau nog znanja." ÄIma vi e smisla poku ati da se postoje e dr ave povezu putem raz-li itih indirektnih veza i ve rastu ih ograni enja nacionalnih suvereniteta. Averill Harriman)." B e inski ne isklju uje mogu nost Svetske vlade. Prva od njih e biti kovanje veza budu e zajednice izme u Sjedinjenih Dr ava. Globalna situacija e se o ito u vrstiti u godinama koje dolaze. ." B e inski je predvideo i budu u poresku politiku: Stranica 304: Ä. sve e e su politi ari nadja ani doga ajima i informacijama. kako bi se obezbedio izvoz iz ovih zemalja. potpredsednika ÄTajma"." U njemu se ka e: . tako e lana Saveta za inostrane odnose. to mo e eventualno dovesti do mogu nosti ne ega to je na liniji globalnog poreskog sistema. B e inski. ve se zala e i da ameri ka vlada postane zavisna od Sovjetskog Saveza. ali samo mali deo iz SSSR-a i Kine. On se ne zaustavlja na tome to e udaviti SAD povezav i ih sa drugim zemljama. on samo teoreti e da e lak e da se postigne kontrola nad razvijenim nacijama kada se one tesno pove u.. objavila izve taj pod naslovom: ÄSaradnja s komunisti kim zemljama u upravljanju globalnim problemima: Ispitivanje opcija. Daglasa Dilona. on je pre dosti an. Karter se pred izbore okru io slede im lanovima Saveta za inostrane poslove: Teodorom Sorensonom (Theodore Sorenson). Ri ardom Gardnerom.." A onda B e inski opisuje svoje elje da se krene u susret Svetskoj vladi: Stranica 296: ÄKretanje prema ve oj zajednici razvijenih naroda. ova elita ne bi oklevala da do e do ostvarenja svojih politi kih ciljeva kori enjem dana njih najsavremenijih tehnika za uticanje na javno mnjenje i pona anje." ÄNesputana odrednicama tradicionalnih liberalnih vrednosti. Polom Ni ijem (Paul Nitze) i Polom Vornikom (Paul Warnke). postepeno formiranje sve kontrolisanijeg i usmeravanijeg dru tva. Zemlje Trilaterale uvoze energiju.. Finansijsku pomo primio je i od slede ih ljudi: Dina Raska.. ona je 1977. Kao dodatak.

pripadaju i Velikom Orijentu. jedan od osniva a Saveta za inostrane odnose: Ä. i tada je pozvao na Äpravedan i stabilan me unarodni poredak". govore i na nacionalnoj televiziji prilikom republikanske konvencije: ÄOvo je mo da poslednja republikanska konvencija. objasnio na koga je ciljao: ÄPo mom mi ljenju.Kandidat D imi Karter ak je maja 1976. koja je njen najzna ajniji donator. Amerikancima je saop teno da je njegova lista mogu ih kandidata su ena na sedam imena.23 D eremi Novak (Jeremiah Novak) je 1977. Karter je u Njujorku optu io sve one ne asne alijanse koje su se uspostavile izme u novca i politike. intelektualnim i verskim. na kojoj je Karter dobio nominaciju. a mo da svi oni. inilo se kao da gospodin Karter paradira pred CFR-om kako bi im dokazao da je zaista jedan od njih. Najmanje trinaest trilateralaca je oti lo na glavna mesta u vlasti. to je fraza onih koji razumeju prirodu budu nosti. Na kraju. Naime: ÄVe ina va nih Francuza (koji su lanovi Komisije). Evo ta je napisao ÄVa ington post" po Karterovom izboru: ÄAko ste ljubitelj teorije zavere o tajnom preuzimanju sveta. Te snage rade samo za svoje sebi ne interese u okviru ove dr ave. lanova Saveta za inostrane odnose i zalaganja medija pod kontrolom CFR-a za njega. Postoje snage koje rade protiv na e zemlje. U njoj su napisali: ÄMe unarodni komunizam moskovskog poretka ima mnogo zajedni kih karakteristika sa Trilateralnom komisijom Dejvida Rokfelera . 1980. koordinisan poku aj da se prigrabi i u vrsti kontrola nad etiri centra mo i: politi kim." ÄKomisiji je svakako potrebna finansijaka potpora. prva briga Trilaterale jeste stvaranje novog svetskog monetarnog sistema zamenjivanje zlata i dolara u me unarodnoj razmeni novom monetom koja e se zvati SDR". Karter je jo uvek govorio protiv liberalnog establi menta: ÄPrihvataju i predsedni ku nominaciju demokrata. uspostavljanje zajedni ke monete moglo bi biti povereno telu ." Postoji jo jedna interesantna injenica u vezi sa Trilateralnom komisijom. Zbog ovog. Ovo je zaista neobi no ako se zna da Trilateralna komisija ima ukupno svega oko 65 ameri kih lanova. nije zamolio senatora Goldvotera da objasni ta je ovom izjavom hteo da ka e?) Senator je na drugom mestu. nov anim. Svrhu jedinstvenog novca istakao je svojevremeno jo D on Foster Dals. godine ukazao na ekonomske ciljeve Trilateralne komisije: ÄTrenutno. godine odr ao i govor pred ika kim ogrankom Saveta za inostrane odnose. opomenuo je Ameriku. Glavna podr ka njegovoj kampanji ipak je do la od Trilateralne komisije. ovek otkriva da marksisti podr avaju ciljeve Novog svetskog poretka (ekonomskog) koji tra i Trilateralna komisija. u poglavlju pod nazivom ÄVladari koji nisu izabrani". i ona je (lobija od Fordove fondacije." Da li ljudi koji su zabrinuti zbog uticaja i smera Trilateralne komisije preteruju? Treba li da se saglasimo sa onima koji ka u: ÄNaravno.." (Da li je samo slu ajna oma ka to to voditelj te emisije na nacionalnoj televiziji Den Rader (Dan Rather). Uze emo za primer komentar iz britanskog nedeljnika ÄVikli rivju" (Weekly Review).kao to je podrivanje nacionalnog suvereniteta Sjedinjenih Dr ava. svide e vam se administracija novoizabranog predsednika D imija Kartera. izabrao je svog kompanjona iz Trilateralne komisije: Voltera Mondejla. francuskoj slobodno-zidarskoj lo i. Trilateralna komisija predstavlja ve t. objavljeno je da se jo nije odlu io koga e izabrati za svog potpredsednika."18 Na konvenciji Demokratske partije. godine.. i zbog mnogih drugih razloga.. ina e lan Saveta za inostrane odnose. u svojoj knjizi Bez izvinjenja.. a kroz dve nedelje mo e biti i poslednja demokratska konvencija. nema ni eg lo eg u toj grupi"? Senator Beri Goldvoter.". I pored sve podr ke bogata kog establi menta." Ima ak kriti ara i izvan Sjedinjenih Ameri kih Dr ava.

nastavio svoj mar . generala Roberta E. a ne multinacionalne naftne kompanije.. Nekoliko asova po Homeinijevom preuzimanju vlasti.) Sude i prema knjizi Energetski kartel Normana Medvina (Norman Medvin). napisav i: ÄAmerikanci su eleli da ja odem. separaciju Crkve i Dr ave. ah je nameravao da ustanovi takvu strukturu vlasti u kojoj bi srednja klasa imala mogu nost da se razvija." Prethodnica stvaranja ovog zajedni kog novca bile su zemlje Evropske zajednice koje su se saglasile sa jedinstvenim monetarnim sistemom. po njegovom mi ljenju.. Na osnovu nekoliko najve ih Ädostignu a" Karterove administracije. lan OPEC-a. Njegova dela.. verovatno u saradnji sa vladom SAD-a. Jedan iskusni iranski diplomata u Va ingtonu je izjavio: ÄPredsednik Karter je izdao aha i pomogao da se stvori vakuum koji e iskoristiti od Sovjeta obu eni agenti i verski fanatici koji mrze Ame-riku. u svetlosti injenice da je Amerikancima re eno da cene iranske nafte odre uje vlada Irana." ah je . stekli su se svi uslovi da ameri ka vlada igra kako Komisija svira. ti isti generali bili su postreljani. preobrazio od gotovo feudalnog poljoprivrednog dru tva u jednu urbanizovanu.. kada je Trilateralna komisija bila na svom mestu. njen kandidat postavljen za predsednika SAD. Sada.to nije bilo prihvatljivo gospodarima . Jednu naznaku o tome da je ovakva tvrdnja ispravna prona li smo u knjizi Entoni Satona i Patrika Vuda (Patrick Wood): Trilateralci iznad Va ingtona (tom II). procvetalu industrijsku i modernu zemlju. pre nego to je napustio Iran. zatim.u iranski zakon uneo. tokom samo jedne generacije. principe religiozne tolerancije.koje bi bilo stvoreno od ljudi koji investiraju novac i njemu bi bilo odgovorno. Rusije ili Kube . stalno u svojim memoarima ponavljao da su godinama velike multinacionalne naftne kompanije. Karterova administracija elela da ga zbaci. . Ove optu be protiv predsednika Kartera u svojim memoarima potvrdio je i svrgnuti ah. On je Ä.. dok je vladao Iranom.kao i u slu ajevima Kine." Metod koji je Karter primenjivao delimi no se otkrivao po novinskim lancima. Hjuzera (Robert E." Mogu i motivi predsednika Kartera mogu se nazreti iz pregleda ahovih dostignu a. Proces je. tako da u narednom veku. Generali lojalni ahu nisu u inili ni ta. zemlja ne uleti u ekonomski sunovrat i ne vrati se u mra no doba. Tamo je napisano: Ä ah je bio nagovoren da svoj novac (procene variraju od pola milijarde do ak 25 milijardi dolara) ulo i u ejs Menhetn banku. Njegov plan je bio da od Irana na ini tehnolo ki naprednu. Upravo je to bilo ono to su ampioni ljudskih prava iz Stejt departmenta i eleli." ah je. a bio je formiran i Parlament koji je imao savetodavnu funkciju i kojem su se svake godine davala sva ve a ovla enja. iznosi slede i lanak: ÄPod vladavinom ovog sposobnog monarha Iran se. Poslao je zamenika komandanta ameri kih snaga u Evropi." Drugim re ima. Njegov zadatak bio je da saop ti iranskim generalima da ne pripremaju Äpu " protiv dolaze e Homeinijeve vlasti. Huyser).... ekonomski raznoliku i samostalnu naciju. dakle. I jo jedanput . To bi na u vladu li ilo isklju ive kontrole nad nacionalnim novcem. ah je morao da bude svrgnut.svetskim planerima. otkrio zbog ega je.. napisanoj 1974. Izdaju iranskog aha i njegovo proterivanje. u Iran. kada iranska nafta presahne. svaki zainteresovani istra iva mo e otkriti ta su lanovi Komisije zahtevali od predsednika Kartera: 1.." (Ovo je prili no udan komentar. podrivale njegovu vladavinu zbog insistiranja na tome da Iran dobije ve i udeo od prodaje svoje nafte.

ekspert za pitanja sovjetske pijuna e. optu io je Karterovu administraciju da svoju afri ku politiku zasniva na Äshemi koja namerno ima prosovjetske tonove". Izneo je optu bu da su Sovjeti prodrli u muslimansku iitsku sektu. 2. Kada je. CFP. Dana nje fotografije pokazuju ovog Homeinija sa svih deset prstiju. ÄIranian Oil Consortium" i ÄLavaan Petroleum Co". Murphy Oil. Kada se senator Beri Goldvoter vratio u Sjedinjene Dr ave s puta po Ju noj Africi."34 3. koja je bila u velikim neprilikama."35 Mo da je razlog tome to je Karterovo Änikad" do lo 1977.. Gulf. godine. Klju za re enje ove misterije ponudio je pukovnik obave tajne slu be poljske armije Mihail Golonijevski. Los An eles herald egzeminer donosi pri u koja dovodi u pitanje autenti nost identiteta ajatolaha Homeinija. Ove akcije su toliko o igledno podrivale strategijske interese Sjedinjenih Dr ava da izgleda da je neko namerno radio u korist Sovjeta." im je dao ovu izjavu na sudu. Goldvoter je rekao da je sve to je Karterova administracija u inila u Africi i lo direktno na ruku Sovjetskom Savezu. Am Independent Lavaan Petroleum Co. Podr ka komunisti kim teroristima u Ju noj Africi. dug je ve bio 1. Postoji. Ovaj Homeini je varalica. godine.". Zanimljivo je da je nacionalni dug Paname 1968. Exxon. Novinar arls Bartlet (Chales Bartlett) se sagla ava sa tvrdnjom da je Torihosov diktatorski re im Ätoliko obojio ovu malu dr avu u crveno.4 milijarde dolara. Ajatolah je ustoli en.U broju od 11. Atlantic Richfield. Ali bih nastavio da pregovaram sa Panamcima. iranski premijer Amir Hoveida (Amir Hoveida) je posvedo io: ÄPoznavao sam ga i uveravam vas da je imao samo devet prstiju. lanak citira Vilijema Hikija (William Hickey) iz Londonskog ekspresa i donosi fotografije Homeinija. iznosio samo 160 miliona dolara.. Superior. Nedostajao mu je srednji prst na desnoj ruci. iji je ajatolah lan tvrde i da je i sam Homeini sovjetski agent. Cities Service. Posledica svega toga je neka vrsta straha i konfuzije koju komunisti koriste za postizanja sovjetskih ciljeva. 1977. ka e se slede e: . kada je Torihos preuzeo vlast. Petroleum Co. National Iranian Oil Company. godine u injenici da je trebalo spa avati panamsku marksisti ku vladu Omara Torihosa (Omir Torijos). Sun. da sporazum oko Kanala nema zagri enijeg zagovornika od ameri kih bankara koji se nadaju da e im potra ivanja biti ispla ena jedino ako . nije bilo obja njeno. Kerr-McGee. Texaco. godine izme u predsednika D eralda Forda i kandidata D imija Kartera. jedno zanimljivo otkri e. Ne bih se odrekao fakti ke kontrole nad ovom zonom u doglednoj budu nosti. Shell. Svaka od ovih kompanija je zajedni ko preduze e slede ih kompanija: NAZIV PARTNERSKE KOMPANIJE Iranian Offshore CFP. me utim. juna 1979. Hoveida je u utkan. Izru enje Panamskog kanala marksisti kom diktatoru: Tokom televizijskih duela u predizbornoj kampanji 1976.." tavi e. na kojima se vidi da je Homeini imao samo 9 prstiju. Iranian Oil BP. National Iraninan Oil Co. ovaj drugi je izjavio: ÄNikada se ne bih odrekao potpune ili prakti ne kontrole nad zonom Panamskog kanala. Tvrdi se da ajatolah koji je sada na vlasti nije isti onaj Homeini koga je ah proterao iz Irana 1965. izveden iz sudnice i streljan. Sada je sasvim o ito koje su kompanije elele da aha zamene ajatolahom Homeinijem. Mobil. godine. Consortium Standard of California.33 Ko je novi Homeini i za to je prethodni morao da bude zamenjen. na stranici A-2. snimljene za vreme njegovog boravka u Francuskoj. Kartetova strategija je delovala. do lo vreme da se Kanal preuzme.Iran je imao tri velike naftne kompanije: ÄIranian Offshore Petroleum Co. Union Oil. Atlantic Richfield. Rekao je i to da je Administracija Äume ana na najopasniji na in u mnoge afri ke krize koje su izvan kontrole. U saop tenju koje je napisala osoba koja se smatra jednom od najpouzdanijih izvora me unarodnih obave tajnih slu bi.

Do ao sam do jednog zapanjuju eg zaklju ka: postoji u SAD planirana i svesna zavera da se uni ti republikanski oblik vlasti. da preko Torihosa preuzmu kontrolu nad zonom Panamskog kanala i tako." Somoza je shvatio da je ova zavera odgovorna i za zbacivanje njegove vlade." Panamska dugovanja bankama iz Sjedinjenih Dr ava bila su toliko velika da je Panama morala da Äodvoji nekih 47 miliona dolara. sprovedenom neposredno pre potpisivanja ovog sporazuma. 4. Kako imam fakti ke dokaze da su SAD. odnosno ove administracije. narod je rekao svoje. od taksi koje brodovi pla aju za prolaz. prema uslovima ugovora. samo da bi otplatila prispele kamate na ogroman dug. nadoknade svoja potra ivanja. i 1980. svalio na predsednika Kartera (a samim tim i na Trilateralnu komisiju): ÄPolitika Sjedinjenih Ameri kih Dr ava. Somoza je napisao knjigu koja nosi naziv: Izdana Nikaragva." Interesantno je da je. Ponavljam: izdajni ki put koji je preduzeo Karter nije plod neznanja ve namere. i 1980. godine. Kongresmen Leri Mek Donald (Larry McDonald) je krivicu za pad nikaragvanske vlade 17. .. koji su u isto vreme i lanovi Saveta za inostrane odnose (ili su to bili) glasalo u korist sporazuma oko Panamskog kanala. First ne nel siti banka. smatram da narod u Sjedinjenim Dr avama treba da bude upoznat sa ovim injenicama i nesumnjivim manipulacijama.. Benk of America." Isto tako.. naravno uz kamatu. First ne nel banka of Chichago. pored ostalog. to predstavlja 39% dr avnog bud eta. Da je Panama omanula sa isplatom ovih dugova. bila je namerno i prora unato smi ljena da uni ti izabranu vladu naroda Nikaragve i da na vlast dovede sandiniste oslonjene na Kubu. oficir sa Vest pointa. do ao je do istih zaklju aka kao i kongresmen Mek Donald. Va no je zapamtiti Äda je od tridesetak banaka koje su dale ove sumnjive zajmove polovina imala u svom odboru za direktora bar po jednog lana Trilateralne komisije. Ripablik ne nel benk of Dalas samog pregovara a Sola Linovica (Sol Linowithz) i njegovu posredni ku Morin midlend banku ± videli da je jedini na in da povrate svoj novac. Anastasio Somoza (Anastasio Somoza). veruj em da je moj zadatak da govorim.Anastasio Somoza je ubijen septembra 1980.da se vladi Sjedinjenih Dr ava ne mo e verovati u borbi protiv komunizma . Narod Amerike je. Senatori koji su glasali Äza" bili su za-pam eni. U njoj." Zbog svojih nastojanja da iznese istinu na videlo i upozori Amerikance i ostatak sveta na injenicu koju su shvatile i neke druge zemlje pre Nikaragve . neke velike me unarodne banke suo ile bi se sa finansijskim uni tenjem. po to su Sjedinjene Dr ave preuzele vodstvo u ovoj zavereni koj modi uni tavanja antikomunisti kih dr ava. izdaja doslednih antikomunisti kih saveznika stavlja gospodina Kartera u dru tvo zlih zavereni kih snaga koje su ra irene po svetu. Izdaja vlade Nikaragve. pomagale i podsticale zle snage komunizma.." Somoza je krivicu bacio i na ameri ku vladu: Ä. Mo da se najo itiji primer Karterove zloupotrebe predsedni kih ovla enja dogodio prilikom zbacivanja vlade u Nikaragvi tokom 1979.. Po to je zba en sa vlasti. Amerika bila du na da plati milione dolara panamskoj vladi da bi ova preuzela Kanal.. bio estoko protiv: ak 70% ispitanih nije bilo Äza". Na izborima 1978. prema istra ivanju javnog mnjenja. a posebno je istakao predsednika Kartera: ÄOn je predao Nikaragvu u ruke komunistima. Izabrani predsednik Nikaragve. Dvadeset ovih senatora izgubilo je svoje mesto." I jo : Ä. Nesumnjivo je da su direktori ameri kih banaka±kreditori me u kojima su ejs Menhetn banka. u stvari. mnogo nam govori podatak da je esnaest ameri kih senatora. Bankers trast. ka e i slede e: Ä. godine.se o ivi panamska ekonomija. septembra 1980.

Zna i. Izbori iz 1980." Posle predaje Nikaragve sandinistima. Vi e od milion jutara obradive zemlje ve je oduzeto sada se obraduje samo jedna petina. godine. Ovo je potvr eno ne to kasnije. Jedan lanak od 1. godine. U ovom asopisu. za najvi e pet godina ima ete rat na va oj teritoriji. godine usvojila deklaraciju kojom se zahteva da se Ä. ipak.. koliko su na vlasti." Prava poruka o delatnostima ameri ke vlade le i. i da se odredi koliki uticaj su imale i imaju ove organizacije na unutra nju i spoljnu politiku Sjedinjenih Dr ava. Zanimljivu dimenziju ovim izborima dao je lan Trilateralne komisije D on Anderson (John Anderson). godine tvrdi da ÄAnderson mo e napustiti trku ukoliko Karter propadne" na Demokratskoj konvenciji. nego Somoza za deset godina. koji se kandidovao kao nezavisni kandidat. Na primer. Savetu za inostrane odnose. Izjavio je: ÄKomunisti ki vladari Nikaragve napravili su vi e tete za devet meseci. asopis ÄU. kada su D imi Karter i Volter Mondejl poku ali da budu ponovo izabrani. Danas u Nikaragvi komunisti upravljaju ba svakim aspektom ivota. Postavlja se odmah pitanje: Za to je Trilateralna komisija nastojala da bude izabran drugi kandidat . godine.Ubistvo se dogodilo samo nekoliko meseci posle objavljivanja njegove knjige. Izgleda udno da je Trilateralna komisija dozvolila dvojici svojih lanova da jedan drugom budu protiv kandidati. Gvatemali i Kostariki. Stotine drugih jednostavno su nestale.Ronald Regan? Regan nije otpo etka bio izbor trilateralaca. Ameri ka legija je na svojoj konvenciji 1980. po to se predsednik Äuverio da nikaragvanski marksisti ki re im ne poma e ko-munisti ku gerilu u El Salvadoru i Gvatemali. Nekih 12 000 protivnika re ima jo je u zatvoru. Da li su oni narodu Nikaragve ponudili bolju vlast od one navodno Ätiranskog despota" Somoze? Jedan biv i sandinista ne veruje u to. Administracija predsednika Kartera dala je Nikaragvi pomo od 75 miliona dolara. po to je njihov najve i protivnik bio eliminisan. Sandinisti su. samo ukoliko nije elela da Karter napusti mesto predsednika." Biv i major nikaragvanske Nacionalne garde jo je jedan od onih koji se suprotstavlja. tako u vrstili svoju vlast. Njima su bili suprotstavljeni Ronald Regan i lan Trilaterale D ord Bu .. godine je po eo da pominje dva druga kandidata Trilateralne komisije. Amerika vi e nije saveznik nijedne nacije koja tra i da se oslobodi komunisti ke tiranije. u izjavi biv eg premijera Velike Britanije Edvarda Hita (Edvard Heath): ÄMi u Evropi vi e ne emo biti u stanju da o ekujemo da e SAD preduzeti neku akciju koja bi ispravila ono to nam se ne dopada. stotine ljudi e po eti da gladuju zbog nesta ice hrane. republikanci D ord Bu iz Teksasa ( lan Komisije) i guverner Ilinoisa D ejms . News and World Report" jo 1978."Drugim recima. Rekao je: ÄKonsolidacija partija na vlasti u Meksiku i Venecueli omogu i e pristup naftonosnim poljima na kontinentu. je objavljeno: ÄPo mi ljenju predsednikovih vrhunskih savetnika. Za dva meseca. Naravno. kada je Anderson podr ao Mondejla u predsedni koj trci 1984. Svakoga dana hunta grabi tu u svojinu. Änezavisni kandidat" se borio protiv Kartera." Ima i u Sjedinjenim Dr avama ljudi i organizacija koje navedene optu be smatraju istinitim. u najboljem interesu na e zemlje. avgusta 1980. sprovede istraga o Trilateralnoj komisiji i njenoj roditeljskoj organizaciji. Ukoliko ne preduzmete hitnu akciju kojom biste neutralisali ovu gre ku u politici. februara 1978. pod okriljem Kongresa SAD. 5. 27. Saop tio je Kongresnom komitetu da sandinisti rade na podizanju revolucije u El Salvadoru. Hondurasu.S. Finale drame koju trenutno re ira Trilateralna komisija odigrao se na predsedni kim izborima 1980.

ja u i i u drugom pravcu. jula 1978: ÄLjudi koji stoje iza Ronalda Regana isti u guvernera D ejmsa Tompsona iz Ilinoisa ( lana Komisije) kao kandidata za republikansku nominaciju u predsedni koj trci 1980.. koji je bio lan ne samo Trilateralne komisije.Tompson (James Thompson). desetorica iz Bilderberg grupe i najmanje desetorica iz Trilateralne komisije. 6. lan Komisije. februara 1980. On nije eleo da se Trilateralna komisija elimini e s konvencije. doneo slede i tekst: ÄD ord Bu ( lan Komisije) naglo je napredovao u republikanskoj predsedni koj trci. to zahteva skromnije kandidate za potpredsedni ku nominaciju u Republikanskoj stranci ± verovatno D ona Andersona ( lana Komisije) ili guvernera D ejmsa Tompsona ( lana Komisije). dvadeset osmorica su bili pripadnici Saveta za inostrane odnose..." Drugim re ima. Ne. kao to smo decenijama inili. marta 1980 pitali su da li e u svom eventualnom budu em Kabinetu imati lanove Trilateralne komisije. ja ne verujem da je Trilateralna komisija neka zavereni ka grupa. Oni su zahtevali da potpredsednik bude iz redova konzervativaca. Reganovi slu benici odbili su predlog da se republikanskoj partijskoj platformi doda lan kojim bi se Trilateralna komisija i Savet za inostrane odnose isklju ile iz u e a u kampanji koju vodi Republikanska partija. Oni ele vlast u rukama samo nekolicine. Prema po etnom konsenzusu. Regana je posetila grupa konzervativnih aktivista. guverner Ilinoisa D ejms Tompson ( lan Komisije) iz redova umerenih i ± D ord Bu ( lan Komisije). Ho emo li dalje elitisti ku vladu koja upravlja ljudskim ivotima ili emo da verujemo. jer ne veruju da ljudi mogu da upravljaju svojim ivotima. Posle izbora. Ne mislim da ijedna administracija ameri ke vlasti treba da popuni 19 glavnih polo aja lanovima bilo koje grupe ili organizacije koji zastupaju samo jedno gledi te." I ponovo. 17. obojicu iz Ilinoisa. Prvo je 11. Dan pre dono enja kona ne odluke. Odgovorio je: ÄMislim da postoji jedna elita u na oj dr avi i da je ona ta koja upravlja elitisti kom vla u." A zatim. Tako je D ord Bu . ve i Saveta za inostrane odnose. " asopis je nastavio da favorizuje lanove Trilateralne komisije. to su: D ek Kemp (Jack Kemp). Me utim. Bilo je indicija da e se ne to ovakvo dogoditi. predstavlja e najve e protivnike Karteru na izborima 1980.. on ih nije poslu ao. lan Trilateralne komisije. ak i pre zvani ne nominacije. predstavnik iz Njujorka (nije lan Komisije) iz redova konzervativaca." Kandidata Ronalda Regana. i to tako to je na mesta u svojoj administraciji imenovano: 64 lana Saveta za inostrane odnose . Imenovano je D ord a Bu a. oktobra 1980: ÄGlavni republikanci ve raspravljaju o tome ko e predvoditi partiju ukoliko Ronald Regan bude izgubio predsedni ku nominaciju." U konzervativnim krugovima Republikanske stranke pronela se vest da e Regan naimenovati D ord a Bu a za potpredsedni kog kandidata. 3. Regan je znao da e imenovati D ord a Bu a za potpredsednika ak i pre nego to ga je zvani no postavio. tokom po etne kampanje na Floridi. prou iti i preporu iti ljude za glavna mesta u Administraciji. Od pedeset devet lanova tog Äprelaznog tima". ponovo."55 Neposredno pre izbora. Regan je nastavio da podr ava Savet za inostrane odnose i Trilateralnu komisiju. Ronalda Regana su pitali ko zaista vlada ovom zemljom. postao va an ovek u Reganovom timu. da ljudi mogu sami da donose ovakve odluke?" Posle izbora. Evo ta je odgovorio: ÄNe. neko ko nije povezan sa elitisti kim grupama protiv kojih je i sam Regan javno istupao. ali smatram da su njeni interesi podre eni me unarodnim bankarskim multinacionalnim korporacijama. koji se priklanja i jednima i drugima. Regan je Äokupio prelazni tim" koji e kasnije odabrati.

svi vode i bankari. Bez napisa u medijima. Glavna tema trodnevnog skupa: "Globalizacija". I ovogodi nji skup Trilateralne Komisije protekao je uobi ajeno. Otkako je postao ministrom. Trilateralna Komisija (Ovaj prilog je pisan u prolje e 2001«) Devetog marta. Od Amerike do Japana.(CFR) 6 lanova Trilateralne komisije (TK) -6 lanova Trilateralne komisije i Saveta za inostrane odnose (CFR-TK) -5 biv ih lanova Trilateralne komisije (TK). medija i parlamentarci. efovi korporacija. biv i i budu i predsjednici vlada i ambasadori. Bez pompe. britanski ministar vanjskih poslova Robin Cook. Ministri. to mu se sve e e doga a. u pet popodne. ******** . propu ta uobi ajeni " aj u pet". Govori e pred 350 najmo nijih ljudi svijeta. Ovaj put prilika je posebna.

Kine i Hong Konga. Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala). . posta e profesorom na Harvardu i Columbia univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju "anti-komuniste". 15 Kana ana i 7 Meksikanaca. Danas. Tri godine kasnije Zbigniev postaje desnom rukom Davidu i poma e mu u osnivanju organizacije koja e okupljati vrhunske politi ke i biznis lidere Amerike. kada je objavio knjigu "Izme u dva vremena". u naju em je krugu elitne Trilateralne komisije Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 lanova. 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a. omjer je ne to izmjenjen. Zbigniev Brzezinski. David Rockefeller ga je zapazio 1970. Sjevernoameri ka grupa se sastoji od 107 lanova: 85 Amerikanaca. tri decenije kasnije. lider NSA za vrijeme Carterovog predsjednikovanja (1977-1981). Japanska se pro irila i uz 75 Japanaca tu je 11 Ju nokorejanaca. U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svjetskoj politici i ekonomiji. bliski Rockfellerov saradnik.Poljak Zbigniev Brzezinski bio je najutjecajniji ovjek u vladi ameri kog predsjednika Jimmy Carter-a (1977-1981). Marksista po uvjerenju. Evropljana je najvi e: 150.

Minoru Makihara ( ef Mitsubishija). ve ina lanova rotira. U i prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno provjerenih lanova svjetskih elitnih organizacija. U u em krugu ("Izvr ni Komitet") su i: Umberto Agnelli (na elu najve e italijanske firme IFI). Zbigniew Brzezinski. Kod Bilderberg Grupe se. Lokacija je tajna. U Trilaterali mandat lanovima je od tri godine navi e i svakog od njih bira Rockfeller li no. Bjorn Svedberg (Ericsson) i drugi. Odr avaju se redovni godi nji susreti. . svaki puta na drugom mjestu. koji se sastoji od cara i naju e grupe mo nika. prisutni su samo lanovi i posebno izabrani gosti. Thorvald Stoltenberg (na znanac kao predstavnik UN za biv u Jugoslaviju).Sjevernoameri ki predsjednik je Paul Volcker. uz u i krug. Lee Honk-Koo (biv i korejanski premijer). Pacifik zastupa elnik konglomerata Fuji Xeroc. na vrhu. I. je centar. biv i ef Ameri kog Sistema Federalnih Rezervi (najmo nije financijske institucije u svijetu). Evropljane predvodi Peter Sutherland ef naftnog carstva BP Amoco. ********* Trilateralna Komisija odlu uje sli no kao i Bilderberg grupa. Izvr ni komiteti se sastaju nekoliko puta godi nje i oni razra uju zadatke koje im formulira u i krug. Robert Haas (Levi Strauss). Yotaro Kobayashi.

On pi e:) . I odluke prima direktno od cara. Edmund de Rotschild. Ubrzo. David Rockefeller je na vrhu ove piramide. Demokratskog protivkandidata Carteru. Prisutan je bio i Brzezinski koji je tih mjeseci snimao potencijalne kandidate za Trilateralnu Komisiju. Jimmy Cartera. CFR). Tamo je 1973. Trilaterala. pozvao malo poznatog guvernera or ije. U "vanjskom prstenu" su lanovi koji su tu uglavnom za potrebe kamufla e. (Vjerovatno je o tome najbolje itati iz pera Barry Goldwatera. Slijedi "centralni prsten" u kome su dvostruki lanovi elitnih organizacija. Ve era je prolazila ugodno...Procentualno. Brzezinski je uz njega. sprovode zaklju ke vrha. Robert McNamara. Pola stvari znaju.. Takva vizija se potpuno uklapala u Davidov koncept Trilaterale. Oni donose odluke. Ali. Rasprava se vodila o Carterovim kancelarijama koje je otvorio u Briselu i Tokiju. George Schultz. to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informiran o svemu. na ve eru. dr ava New York. U ovom krugu se nalaze trostruki lanovi (sve tri elitisti ke organizacije: Bilderberg. Do njih dolazi 80% svih odluka.. 1976. O nekolicini ostalih mo emo pekulirati: Kissinger. George Bush. ******** David Rockefeller ima lijep posjed u Tarrytownu. Ispod njih je "u i krug" koji je 90% obavije ten. Carter postaje jedan od prvih lanova Komisije i njegova sudbina biva predodre ena. o drugoj polovini ne znaju.

trilateral. Pomogli su mu da osvoji nominaciju. Na primjer: . medija.. a ru e "neposlu ne".. (Da li je slu ajno i ³ru enje´ ameri kog kongresmena Larry McDonalda koji je 1980.. David Rockefeller i Zbigniev Brzezinski su financijski podupirali Cartera kao svog idealnog kandidata."." Sedam mjeseci prije nego to e se odr ati konvencija Demokratske partije.) ******** Pro itao sam tridesetak stranica sa web sajta Trilateralne Komisije (www.. I."Komisiju su osnovali privatni gra ani. kada je stradao kao putnik u korejanskom avionu koji je ³skrenuo s kursa´ pa ga je sru ila sovjetska raketa iznad Pacifika. da zajedni ki p o s m a t r a j u klju ne probleme u svijetu" .. preko no i. a kasnije i poziciju predsjednika SAD. on postaje izabran. (Ironija je da se Carter predstavljao kao ovjek izvan sistema i bez oslonca na financijske centre mo i. naravno.org) . tra io od Kongresa da se sprovede zvani na istraga o utjecajima elitnih i tajnih organizacija na ameri ku politiku? Njegova energi na kritika je tragi no zaustavljena prvog septembra 1983.) Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Mobilizirali su nov anu masu bankara sa Wall Streeta i intelektualni utjecaj akademske zajednice (koji su financirani od strane raznih fondacija) i. Galup je proveo istra ivanje koje je pokazalo da manje od etiri (4) procenta podr ava Cartera za predsjednika. Izabiru svoje kandidate.. Moram priznati da im pojedini dijelovi djeluju naivno.

Komisija je ne-partijska i ne podr ava nijednog kandidata. New Yorku ili u Tokiju? ******** . fotelju ministra vanjskih poslova ili biti guvernerom Centralne banke bez suglasnosti (odnosno... Rije je o miskoncepciji. UN agencijama...."Trilateralna Komisija je ."Kako to da je predsjednik Carter izabrao sedamnaest (17 !) svojih vrhunskih suradnika u Administraciji iz sastava Trilateralne Komisije? (Slijedi odgovor) "S obzirom da Carter nije bio ba poznat u oblasti vanjske politike on se p r i r o d n o obratio Trilateralnoj Komisiji i njenim lanovima za popunu mjesta u Vladi." I tako dalje. Washingtonu." ." . "preporuke") Komisije? Zbilja. d i s k u s i o n a grupa.. Da li neko mo e preuzeti upravljanje Svjetskom Bankom. Treba li pominjati da su i Reaganov i Bushov kabinet bili kontrolirani od strane lanova Trilaterale? Da li je slu ajno da su etiri poslednja kanadska ambasadora u SAD-u lanovi Komisije? Isti slu aj je i sa poslednja tri japanska ambasadora u Washingtonu. Bush stariji je bio aktivan lan Komisije u pauzi svojih funkcija efa CIA-e i potpredsjednika SAD-a. mo e li? U Londonu..."Neke individue vjeruju da je Trilateralna Komisija nekako aran irala Carterov izbor za predsjednika..

Na dnu piramide jeste kamufla a. Me u pozvanima na sastanke Bilderberg Grupe bio je i kosovski publicista Veton Suroi. . Slovenije ili Meksika. "Carska svita".Listaju i spiskove lanova Trilaterale prona ao sam Slovenca Marka Voljca. ******** Sa Internetom. "Dobrotvorna organizacija". koji je na elu Nove Ljubljanske Banke. Njihova imena se ne e na i dostupna. prisjetimo se kako sve ove elitisti ke organizacije rade. ono to se zbilja ra una je ta radi vrh. Odatle kre u zadaci za sve elitne organizacije. Trilateralna Komisija je dobila priliku da poka e da oni nisu "konspiracijska organizacija" . koja nikom ne eli zla. David Rockefeller. Ipak. na samom je vrhu Piramide mo i. Eto. U Komisiji jesu lanovi iz Indonezije. tamo se mogu na i i spiskovi njenih lanova i materijali sa godi njih skupova. Godinu dana prije kosovskog sukoba. najbogatiji i najutjecajniji ovjek na Planeti. Ali.

SKULL & BONES CRNO PLEMSTVO. ILUMINATI KOMITET 300 SAVET 33 SAVET 13 ROJAL TRIBUNAL .Tabela piramide moci: OVE ANSTVO MEDIJI UJEDINJENI NARODI EVROPSKA UNIJA I TRGOVA KI BLOKOVI BILDERBERG GRUPA KRALJEVSKI INSTITUT ZA SPOLJNE POSLOVE I AMERI KI SAVET ZA SPOLJNE POSLOVE TRILATERALNA KOMISIJA OKRUGLI STO Rimski Klub Budimpe tanski Klub Bohemian Klub PROSVETLJENI MASONI VITEZOVI MALTE LOBANJE I KOSTI.