Psîha reče da ne treba gledati sitna slova. No, ipak pročitaj ova moja sitna slova. Ima tu štošta...

Motivi
Potrebe (def) Nedostaci određenih materija u organizmu i nužnost da se one nadoknade radi pravilnog funkcionisanja organizma i održavanja života. Nesvesne. Nagoni (def) Svesno doživljene potrebe (glad, žeđ). Oni su i socijalizovani – u različitim kulturama, ljudi će za drukčijim stvarima posegnuti da zadovolje potrebe. Težnje (def) Neodređeni motivi, nisu upereni ka ničemu konkretnom. Namere (def) Namere postoje u kombinaciji: motiva, svesnog voljnog prihvatanja motiva i postavljanja cilja kojeg treba ostvariti (ovo je otpr. operaciona denicija, tj. kako nastaje namera) Motivi (def) Naša unutrašnja stanja koja omogućavaju aktiviranje, usmeravanje i održavanje ponašanja. Ispituju se posredno, introspekcijom i posmatranjem (zaključivanjem na osnovu ponašanja, što i nije baš lako...) Motivacija, naravno, nije stalna, već se ispoljava u skladu sa ovim grakom:
Primer: Osnovnoškolcima u početku raste potreba za armacijom dobijanjem ocena. To traje neko vreme a već u VI razredu sve nas boli uvo...

Tipovi motiva su: Svaki motiv ima po jednu 1) unutrašnji ili spoljašnji osobinu iz svake kolone. 2) urođeni ili naučeni 3) primarni (= urođeni) ili sekundarni (= naučeni) 4) homeostazni ili nehomeostazni (objašnjenje ↓) 5) svesni ili nesvesni

Organski (homeostazni, biološki) motivi
Organski motivi su unutrašnji, urođeni, primarni, homeostazni i nesvesni. Homeostaza je ravnoteža između potrebnog i postojećeg. Ceo život se sastoji od stalnog narušavanja i vaspostavljanja telesne ravnoteže (čak i hodanje...). Svi homeostazni motivi imaju motivacioni ciklus koji izgleda ovako:

Dakle, prvo postoji potreba u obliku neprijatne draži/napetosti. Da bi(smo) zadovoljili tu potrebu instrumentalnim ponašanjem (aktivnostima koje organizam preduzima) dolazi se do objekta kojim se ta potreba zadovoljava i nastaje olakšanje (mmm). Posle nekog vremena, circulus vitiosus nastavlja svoj neumitni tok… Samo posmatraj sebe kako, čitajući psihologiju, ideš po čašu vode dok te ja davim tekstualnim putem.

Ovi motivi mogu biti ili organski nedostaci ili organski višci (ekskluzivna disjunkcija odn. alternacija, tačna kad su alternative različite istinitosne vrednosti).

Kontra na kontrinu kontru nije poznata.. auditivne i taktilne (♀) Postoje velike individualne i kulturne razlike u pogledu stavke 3. veliki uticaj ima iskustvo. motivi postignuća (isticanje sebe pred drugima. Povremeno povezan sa emocijom ljubavi. potiskivanje libida (sex. Opšte razlike od homeostaznih: nisu praćeni neprijatnim dražima ne teži se smanjenju draži. jer ispunjavanjem nekog cilja mi se osećamo prijatno. radoznalosti. homeostazni. pronjenja). lični motivi (upravljeni na sebe ili se – težnja za priznanjem. 3) Seksualne draži – vizuelne (pretežno za ♂). Po Freudu. za samopotvrđivanjem). 2) Uticaj hormona – posle kastracije (u ranom uzrastu) većina mužjaka bilo koje vrste gubi interesovanje za sex. motivi intelektualnog rada (primer iz idealnog društva – interesantnost gradiva). želje) dovodi do neurotičnih poremećaja. Fiziološki činilac su hormoni. za slavom. primarni. za ličnim usavršavanjem. Da li je to tačno pitaćemo Petrarku… Pojave ovih nagona su određene hromozomima (dakle. Kontra na kontru je da i oni osećaju zadovoljstvo kad urade nešto. homeostazni. zavise od pola). Roditeljski/materinski motivi Unutrašnji. ili se ono smanjuje. za moći. hormonima. On takođe smatra da sve neuroze imaju sexualnu etimologiju (većina današnjih inteligentnih. urođeni. Filogeneza sexualnog nagona i ponašanja: 1) Tradicionalno posmatrano – nagon produženja vrste.. urođeni. aktivnosti. već povećanju stimulacije do zadovoljenja dolazi prijatnošću koja nastaje povećanjem stimulacije Motivi aktivnosti i radoznalosti (čuvena beskrajna dečja pitanja). Ima i suprotnih slučajeva. da rezus majmunice odgajane u samoći retko ostave potomstvo. nesvesni. postići nešto vredno. nervnim strukturama i ličnim iskustvom (uu…) i kulturnim uticajima. počeli su da ispoljavaju materinski instinkt – da prave gnezda i da se brinu o mladima). . a ako to i učine o njemu minimalno brinu. Psihološki. Primer iz knjige. Kontra na ovo je da ima ljudi koji delaju na osnovu moralnih principa. naročito hormon prolaktin (mužjaci pacova kojima je ubrizgan. primarni. kao što je i kod većine ženki posle menopauze. Freud je ipak rekao da uzdržavanje od sex. nesvesni. impotentnih i frustriranih psihologa je tu teoriju opovrgla).Sexualni motivi Unutrašnji. I neke emocije imaju motivacioni karakter. živeći u onom dobu. Hedonistički motivi Motivi čiji je pokretač zadovoljstvo. Ovde postoji zanimljiva rasprava oko toga da li je svaki motiv u osnovi pomalo uperen na (samo)zadovoljavanje. spada u lične ali i u društvene motive). Nehomeostazni motivi Lični motivi. Doduše. nagona kod nekih ljudi može dovesti i do sublimacije (tj. motivi društvenosti.

potreba za emocionalnom vezanošću i osloncem.) Hijerarhija motiva (Poljski? psi. jer: 1) ratovi se vode iz različitih razloga. čovek mora da bude ono što može da bude). negativni: agresivnost. sex) 2) potreba za sigurnošću (lična existencija. Navedena hijerarhija ima individualne razlike.. Pozitivni: društvenost. Oni kažu: Agresivnost je reakcija na frustraciju. Po Konradu Lorenzu agresivnosti je instinkt – ljudi se ne bore zato što pripadaju suprotnim grupama. Ispoljava se rečima ili zički. žeđ. Kvazihumanisti koji su pisali knjigu kažu da je to suviše slobodno proširivanje zaključaka koji su izvedeni na osnovu posmatranja životinja jer ljudi tobože nisu životinje. funkcionalno autonoman motiv. Gordon Allport) Sredstvo može vremenom da postane cilj za sebe. Primer sa šminkanjem i mornarima (da li se mornari šminkaju. odn. psi. sputati i sl. već se grupišu da bi se borili...Društveni motivi U užem smislu – potreba za društvom i udruživanjem. (Am. stepen i način njenog ispoljavanja se u velikoj meri uče. tj. te se vaspitanjem može kanalisati. altruizam. .) Više potrebe (kategorije 2 do 5) se javljaju kada su sve niže (1 ali možda i 2) potrebe ispunjene. ali kod viših potreba moraju da postoje povoljni spoljašnji uslovi i ispunjenje nižih potr. Samo gledam da li još uvek čitaš sitna slova! :))) Agresivnost Potreba za destrukcijom (K’K’n’D). uživanje u destruktivnom ponašanju) Takođe. ne znam. sigurnost &c. menja se način njihovog zadovoljavanja). Mogu biti pozitivni i negativni. nans. ne samo zbog agresivnosti već i zbog želje za slobodom i ravnopravnošću (ovo zvuči kao opravdanje ratova!!) 2) postoji razlika između agresije kao reakcije i motiva agresivnosti (npr.. Sve potrebe su instinktoidne (liče na instinkte utoliko što jesu urođene.) 3) potreba za ljubavlju i pripadanjem 4) potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5) potreba za samoostvarivanjem (razvijanje sopstvenih potencijala. Abraham Maslov) Pet vrsta motiva u hijerarhijskom odnosu: 1) ziološke potrebe (glad. sprečiti. Sticanje motiva i funkcionalna autonomija Primer je socijalizacija nagona – različito rešenje u različitim grupama (tj.

Frustracije Frustracije (def) ili osujećenja su velike i teške prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu lako savladati. na muci se stvaraju ludaci.Moralna svest kao pokretač aktivnosti Dakle. ili prema nekoj klasi (predmeta. imamo neko osećanje prema tome2 i činimo nešto u vezi sa tim3) 4) stečene dispozicije (javljaju se u kontaktu sa pojavom. ovaj. emocionalne2 i konativne (voljne)3 mentalne funkcije (o pojavi prema kojoj postoji stav nešto znamo1. motivi i emocije koji utiču na donošenje voljne odluke 3) sprovođenje moralne odluke (jopet bitni motivi i emocije) Stavovi Stavovi (def) Postojan odnos prema nekom predmetu. i poštovanje i visoko vrednovanje određenih moralnih principa može da deluje kao motiv. . pojavi. šta loše. i nalaze se kod većine članova nekog društva) Odlike stavova: 1) direktivni karakter (opredeljenja za nešto ili protiv nečega) 2) dinamički karakter (podstiču na neku aktivnost) 3) integracija kognitivne1. veština &c. Izvori frustracija: 1) zička prepreka. Tj. Stavovi se održavaju kroz selektivnost (sklonost da se obraća pažnja na ono što je skladu sa stavom) i izbegavanje da se upoznaju podaci suprotni sa našim stavom. Svaki moralni čin sadrži tri komponente: 1) kognitivna (saznajna) – saznati šta je dobro.) Reakcije na frustracije Frustracije izazivaju dve vrste reagovanja: 1) Povećanje pozitivnih napora (realistička reagovanja) Ako nisu naročito jake i dugotrajne. šta treba raditi 2) različiti razlozi. biću. niko se nije rodio sa stavom) Formiranje stavova zavisi od velikog broja faktora: 1) grupa kojoj pojedinac pripada 2) osobine ličnosti i motivi 3) informisanost o pojavi prema kojoj postoji stav Na promenu stavova najčešće utiču upravo isti ovi faktori. junaci. bukvalno 2) socijalne prepreke (drugi ljudi i njina shvatanja) 3) frustracije u samoj osobi (nedovoljna sposobnost. bića i pojava). Mogu biti lični i društveni (predstavljaju odnos prema društveno važnim pojavama. frustracije mogu da podstaknu na naprezanje snaga i dovedu do razvijanja sposobnosti i ličnih osobina. Tj. postoji aktivnost usmerena ka cilju i nasuprot tome spoljašnja prepreka.

prljavim mislima/željama. tj. pošto su pravi razlozi potisnuti. potiskivanjem agresivnosti kod nekih ljudi nastaje ljubaznost. sirova (tj. često su čistunci u svom ponašanju i moralnom suđenju. . NB: ovo nije obmana. čovek regredira na primitivne načine ponašanja. Čovek se. Tzv. ili svesnom zamenom cilja (bukvalno. Još veći stepen regresije je potpuna dezorganizovanost i krutost u ponašanju (frigidnost). Ponekad se prepreka savladava promenom pristupa problemu. Identikacija – obično funkcioniše za ublaživanje ličnog neuspeha prihvatanjem tuđeg uspeha (grupe. stoga. prihvatljivijih razloga svog ponašanja. najbolje može proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.Realističko reagovanje se ogleda u povećanom ulaganju napora da se prepreka ukloni. Prvo se sadržaj potiskuje a zatim se izgrađuje ponašanje direktno suprotno potisnutom. zadovoljenje nekog drugog motiva umesto) ili indirektno (zadovoljenjem nekog cilja koji posredno zadovoljava prvobitni motiv). 2) Manje realističke reakcije – odbrambeni mehanizmi (def) Odbrana od ugrožavajućih spoljašnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih želja. nacije &c. jer u njima projektuje svoju skrivenu prirodu. primeri: agresivnost → sportski takmičarski duh. nonsophisticated) seksualna želja → osećanje nežnosti (iz čega može da usledi i umetničko stvaranje). Primer. ali nesvesno. koje su u suprotnosti sa ličnim sistemom vrednosti &c. neko neće da se suoči sa realnošću. Dve faze. Racionalizacija – traženje drugih. kad se u meksičkim serijama izdiru na Boga ili nekog sličnog sveca al’ mu ne mogu ništa) dolazi do pomeranja agresije. Takođe. U ovakvim okolnostima. Ovo je takođe uzrok čuvene pjesmice “ko se bije taj se voli” (mada je tekst gramatički nelogičan). Primer detèta koje regredira na ponašanje mlađeg brata/mlađe sestre da bi privuklo pažnju. kao kontrast nedostižnom) i čuveno kiselo grožđe (o nedostižnom cilju ljudi govore sa nipodaštavanjem). tj. već ljudi stvarno u to veruju. motivacija za hirurški posao. Ako je u pitanju neka “neprikosnovena” osoba ili predmet (npr. Potiskivanje – potiskivanje nedozvoljenih želja. Može doći do pojave agresivnosti. Projekcija – pripisivanje sopstvenih duboko skrivenih i potisnutih želja i ideja. Dve podvrste ovog mehanizma su slatki limun (uveličavanje onoga što osoba već ima. ljudi sa tzv. Potisnute želje aktivno utiču na psihički život. Reakciona formacija – Složen mehanizam. Postoje i neuspešni realistički (negativni) načini reagovanja. Misc. nepriznavanje ozbiljnosti situacije. nezapažanje opasnosti. Poseban oblik je identikacija sa agresorom: prihvatanje načina ponašanja agresora jer se čoveku čini da je manje ugrožen ako se ponaša kao onaj od koga mu preti opasnost. Odbrambeni mehanizmi su nesvesni.) kao svog. do pražnjenja na nečem/nekom drugom. Najčešći je vid odbrane. Sublimacija – transformacija neprihvatljivih nagona u socijalno prihvatljive i cenjene motive. skrivena želja prema nekoj osobi se izražava kroz preteranu grubost u ophođenju s njom. Negiranje – previđanje. Regresija – spuštanje na primitivniji način ponašanja.

Osobine ličnosti mogu biti relativno trajne ili relativno opšte. Lewin: 3) Konikt dvostrukog privlačenja u kome neko treba da se između dva OK cilja. deluje na isti način. Tri glavna tipa konikta opisao je K. svako se u celini razlikuje od drugih). jedinstvo osobina (usklađeni sistem osobina). za pojedinca karakterističan način ponašanja. osobenost (svaka osoba ima poneki karakterističan način ponašanja. Psihologija ličnosti proučava ponašanje u celini. odluči odluči prema odboj- Psihologija ličnosti Karakteristike ljudskog ponašanja su: doslednost (slično ponašanje u sličnim situacijama). Izabrati jedno od dva zla. privlačenja i odbijanja. Među njima postoji povezanost i zavisnost te one čine jedinstvenu organizaciju. Po temperamentima je pojedince prvi razvrstao Hipokrat. Razlikuju se tri vrste crta: 1) crte koje označavaju osobenosti temperamenta 2) crte koje označavaju osobenosti karaktera 3) crte koje označavaju sposobnosti Temperament Temperament (def) Karakterističan način reagovanja pojedinca na različite draži i situacije. Temperament u velikoj meri zavisi od nasleđa i malo od uslova sredine. Najteži konikt. kao i u situacijama procenjenim da su slične. 5) Konikt ambivalencije odn. 4) Konikt dvostrukog odbijanja u kome neko treba da se između dva ¬OK cilja. kada jednom istom objektu/osobi postoje istovremeno i privlačnost i nost. sredina) jaako bitno! Struktura ličnosti Sistem crta.Konikti Konikt (def) suprotstavljanje dva motiva između sebe. Kasnija “kritika” ove podele je u tome što je svako od nas pomalo od svake kategorije. i određuje opšti. Opšte i relativno trajne osobine koje pokazuju tendenciju da se u sličnim situacijama. Formiraju se tokom života pojedinca i utiču na postupke i doživljaje pojedinca. Razvrstano po tabeli približno istoj onoj iz knjige (svaki tip ima po 6 glavnih osobina navedenih): . Izabrati jedno od dva dobra. aktivnost. Tri grupe problema psihologije ličnosti: 1) pitanja o strukturi ličnosti 2) pitanja o dinamici ličnosti (o pokretačkim snagama) 3) pitanja o razvitku ličnosti (nasleđe. Ličnost (def) Jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine.

debljina) i ziološke (npr. određene nasleđem. neaktivan i pristupačan. funkcionisanje sistema organa za varenje). neprijatan je ali miran.Dakle. Na ponašanje i ličnost ljudi utiče njino mišljenje o sopstvenom izgledu. doslednost &c. neprijatan je i razdražljiv. aktivan i pristupačan. Sangvinik ima slabe ali brze reakcije. Postoji lični i socijalni identitet (str. neaktivan i povučen. Različito će inteligentni i neinteligentni ispoljavati npr. kolerik ima jake i brze reakcije. prijatan je i razdražljiv. Svest o sebi je osnov za sledeće bitne odlike ličnosti: Identitet označava naše znanje da smo u različitim situacijama i vremenskim periodima ista ličnost. specičnost svake ličnosti. Stepen razvijenosti pojedinih sposobnosti utiče i na formiranje drugih crta ličnosti. Ljudi sa niskom inteligencijom. uz mali uticaj nasleđa. inteligencija. Najviše. Telesne osobine Morfološke (visina. Postoje četiri glavne karakterne crte: 1) opšte karakterne crte (odlučnost. naravno. agresivnost. ne mogu da postanu cunning (lukavi). Svest o sebi (def) Znanje ili svesnost vlastitih doživljaja i ocena o tome koja svojstva posedujemo i u kolikoj meri su razvijena.) 2) char crte koje dolaze do izražaja u odnosu sa drugima 3) char crte koje se manifestuju u odnosu prema radu 4) char crte koje se pokazuju u odnosu osobe prema samoj sebi Sposobnosti Pre svega opšta sposobnost tj. prijatan je i miran. želju za moći itd. Ljudi skoro nikad nisu objektivni u oceni svojih svojstava. . Osobenost ličnosti tj. Karakter Moralna strana ličnosti. aktivan ali povučen. razboriti i sl. Melanholik ima jake ali spore reakcije. 9) Integritet ili jedinstvo ličnosti označava međusobnu povezanost svih naših doživljaja i svojstava i njihov uzajamni uticaj. tako. Flegmatik ima slabe i spore reakcije. moralnih) principa. Karakterne osobine su one crte kojima se izražavaju istovremeno voljne (konativne) osobine i ostvarivanje sistemskih (tzv. Na karakter najviše uticaja ima sredina. kao i reakcija drugih na njin izgled.

Pročitaj svakako. usvajanjem tuđe sugestije (Draga Saveta. namere. društvenost. želje. Modalna tipologija: Podrazumeva da su crte ličnosti sličnije kod pripadnika određenih grupa (vera. povučeni. kolebanja i sl. O voljnoj radnji se govori kad postoji doživljaj potrebe. lako je. skloni razmišljanju Ekstrovertni – otvoreni. Mogu biti proste i složene. odluke.Tipologija ličnosti Ne znam treba li ovo. Odluka (def) Doživljaj prihvatanja određenog cilja kao svrhe akcije i doživljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije. borbenost) Čovek poseduje mnogo dinamičkih dispozicija. zamišljanje cilja kojim se ona može zadovoljiti i nastojanje da se cilj ostvari. Hipokritova tipologija (strana 7) Jungova tipologija: Introvertni – zatvoreni u sebe. volja. je motiv. Složene su one kod kojih postoji izbor više motiva ili više ciljeva a najčešće postoji i više načina da se to ostvari. pravila ponašanja.. npr. Sindrom podrazumeva grupu osobina. Pitanje slobode volje koje je mnogo zanimljivije otkucano je sitnim slovima te ga stoga i ne uključujem u skripta. norme. Proces odlučivanja sastoji se iz četiri faze: 1) doživljaj potrebe 2) svest o situaciji u kojoj je donosilac odluke + utvrđivanje okolnosti na koje treba iz fundamenta obratiti pažnju.. uredni) ili autoritarne ličnosti &c.. realistični. Stoga ljudi pokušavaju da se oslobode teškoće odlaganjem odluke. komunikativni Ambivertni – po malo od oba (većina ljudi) Sindromna tipologija: Klasikuje ljude po sindromima. težnje. d. 3) traženje rešenja i javljanje mogućnosti za rešenje + ocenjivanje prednosti i nedostataka smišljenih rešenja 4) prihvatanje jednog rešenja i razmišljanje o pozitivnim i negativnim posledicama izabranog rešenja Proces odlučivanja može da bude težak.) ili podražavanjem tuđeg rešenja. Još su tu: emocije. pišem ti po prvi put. tvrdoglavi. Najznačajnija d. nagoni. navike. naroda i sl. . izborom random solution. Sistem voljnih radnji zove se delatnost. pun dvoumljenja. Tako postoje kompulsivne ličnosti (pedantni.) Dinamika ličnosti Postoje dva shvatanja o tome šta pokreće ličnost: 1) pokretačke snage su urođene (urođene potrebe iz kojih sledi i svako drugo ponašanje) 2) pokretačke snage su stečene (motivi + drugi instinkti koji su stečeni u društvu i uslovljeni njime.. Volja i odlučivanje Volja (def) Svojstvo čoveka da može da vrši izbor.

i sl. statusu. retko ispoljavanje anksioznosti i agresivnosti. prihvatanje drugih onakvima kakvi jesu. Osnovne odlike zrele ličnosti (prema psîhi): I – intelektualna zrelost (kognitivne sposobnosti) E – emocionalna zrelost (sposobnost za emocionalno reagovanje uz održanje mere) S-K – socijalno-konativna zrelost (sposobnost da se uloži napor da se postigne cilj i ispoštuju drugi) M – moralna zrelost (prihv. zainteresovanost za zbivanja u svetu. društveno prihvaćenih moralnih principa) Sex – psihoseksualna zrelost (odnos sa partnerom uz uzajamno poštovanje potreba) . težnja za razvojem ličnosti. realističko ocenjivanje sebe samog. poštovanje opšteprihvaćenih moralnih principa. sopstvenu ocenu o svojim psi. porodica.Bazična struktura ličnosti Objašnjavanje uticaja kulture i društva na pojedinca. realističko ocenjivanje stvarnosti. upornost. Za formiranje ličnosti najvažniji je način podizanja dece u prvim godinama života i to postaje izvor za mnoge važne stavove o sebi i drugima. odsustvo predrasuda. nezavisnost. Fromm kaže da postoje dva karaktera: 1) individualni – osobine po kojima se ljudi međusobno razlikuju 2) socijalni – osobine zajedničke većini pripadnika nekog društva Lični i socijalni identitet Lični identitet uključuje doživljaj o vlastitom telu i izgledu (zičko ja). vjera. stvaralaštvo. Socijalni identitet je svest o svom soc.). poštovanje tuđe ličnosti. Socijalni karakter ličnosti Drugi način objašnjavanja uticaja kulture i društva na pojedinca. Autor preporučuje minimalni stepen vezanosti za grupe (jedini izuzetak ovome je porodica. ali takva da ne uključuje pretke bilo kojeg kolena ili išta od takve rodbine ). Bitan deo ovoga je i stepen vezanosti za pojedine grupe (nacija. Zrela ličnost Zrela ličnost bi bila ona koja: 1) ima dovoljno razvijene osnovne psi. f-je i dispozicije 2) ima dovoljnu povezanost i usklađenost među nasleđenim i stečenim dispozicionim svojstvima 3) ima zadovoljavajući stepen integrisanosti u društvo Maslov je dao inventar osobina koje bi zrela ličnost morala d’ ima. osobinama (psihološko ja) i željene osobine (idealno JA). No tih 16 osobina su: odgovornost. Zamerke inventaru su u tome što je prevelika idealizacija u pitanju i što su karakteristike proizvoljno izabrane. smisao za dobronamerni humor. prihvatanje seksualnosti i seksualnog identiteta. sposobnost za ostvarivanje dublje emotivne veze s partnerom.

” (tj. dakle. strepnja itd. ličnost se formira učenjem. zbog prevelike strogosti roditelja. eros) i instinkt smrti (odn. koji karakteriše potpuna suprotnost zbog premale brige roditelja (“laissez faire”) 3) falusni (muškocentrični period). naročito ako su nisu u skladu sa društvenim moralom Freudove poznate rečen’ce su: “Dete je otac čoveka. kao što je otac. U slučaju lošeg razvoja ličnosti mogu da nastanu dva tipa analnog karaktera – prvi. 2) analni (period navikavanja na čistoću.” (njegova terapeutska tehnika) “Mi nismo gospodari kuće u kojoj živimo. Dinamika ličnosti je veza između situacije i nekog načina ponašanja. alkohol i sl. najvažniji je period do 5e godine života. stavlja učenje u prvi plan – dakle. podeljen na: 1) oralni (period dojenja). Samo 10% se vidi. potreba za odmorom &c.” (nesvesno u čoveku) “Snovi su prozor u nesvesno. Ličnost čine: id – koji teži da postigne zadovoljenje po svaku cenu ego – koji balansira sa zahtevima id-a vodeći računa o realnoj situaciji super-ego – koji zadržava i sprečava zadovoljenje id-ovih zahteva. deli tu ljubav. i drugi. Razvijena ličnost je ona koja uspe da svoje ponašanje učini korisnim i celishodnim menjajući svoju sredinu. Pokretačke snage su nagoni: 1) urođeni (glad. koji karakteriše prevelika strogost i rigidnost. takav i čovek. U ovom periodu može doći do nastanka Edipovog kompleksa. U ovom periodu dete (muško) se identikuje s ocem. Zadržavanje nekog oblika ponašanja zavisi od njegove funkcije. i ja ću od njega napraviti lopova ili sudiju.” .) kao i doživljaji zasićeni emocijama (stid. Za razvoj ličnosti. a time i svoje ponašanje. onda se i identikuje sa drugim roditeljem.) Njihov dodatak deniciji strukture ličnosti: stabilizovana veza stimulusa i reakcije.Teorije ličnosti Psihoanalitička teorija (Siegmund Freud) Prvo što treba reći za SF je što je postavio antiracionalističku teoriju Dekartovu da je najvažnije u čoveku – razum. žeđ. tanatos). jaaaako bitno! Skinnerova teorija (behaviouristička) Uslov sticanja ponašanja – instrumentalno učenje. kakvo dete. život je nalik ledenom bregu koji plovi okeanom. zasniva se na zabranama).) 2) stečeni (pušenje. U slučaju lošeg razvoja ličnosti u ovom periodu nastaje oralni karakter ljudi koji sve čekaju da im se spremi i zatvoreni u sebe.” (opet nesvesno) Miller-Dollardova teorija (behaviouristička teorija) Kao i svaka behaviouristička teorija. razvoj ličnosti) “Naš psi. Dete ustanovljava da oko njega i majke ima i drugih ljudi. Watsona: “Dajte mi bilo koje dete. SF je otkrio nesvesno. Relativno trajni način ponašanja. Rečen’ca od J. Pošto vidi da majka. instinkt (održanja) života (odn. Pokretačka snaga čoveka je prema tome nagon.

aut. it can’t be! They were all annihilated in the Great Rumble. postalo je cilj” (f.” “Čovek mora da bude ono što može da bude” (samoostvarivanje) Dawn. “Is the Predator still there?” whispered the voice from within. stvaranje odnosa ravnopravnosti sa drugima. Rečen’ce: “Čovek je u suštini dobar i nema rđavih svojstava. Rečen’ca: “Čovek ima potrebu da bude kreator a ne kreatura prirode. A small Gopher stared at the green stream full of algæ. razum i samosvest. He drank some liquid.Personalistička teorija (Gordon Allport) Dinamika ličnosti nastaje od funkcionalne autonomije motiva (strana 3). Eliminate one. tiny Gophers? I Know where you’re hiding!” So it happened. “Then the only thing to do is to climb up the everlasting Food Chain. Svako ima svoju pozitivnu suštinu koja se ogleda u: težnji za dobrotom. Perspective. Naglašava osećanje usamljenosti. others will appear. motiva) Socijalna teorija (Erich Fromm) Čovek ima neke potrebe identične kao i kod životinja i neke posebne – potreba za stvaralaštvom i potreba za identitetom jer samo čovek ima maštu. Neutralne u dobrom društvu postaju dobre a u lošom – loše. Svako teži samoostvarivanju. he stood up. pravdom.” Unrest. Sve mogućnosti date su u dispozicijama. but Worse. he gazed down from a new. He put his paw in the water rst. Frightened. “Where are you.” Humanstička teorija (Abraham Masłow) Svako je u suštini dobar. za istinom. stvaralaštvom i etičkim vrednostima. “No. Grand canyons split and rearranged. It was still cold. creating a Labyrinth for a New Minotaur. Dusk. lepotom. . The Gut of the Er was tumbling all over. almost unconciously. Borba sa tim osećanjem zasniva se na kompromisima sa društvom: prihvatanje autoritetâ. “There’s always a Foe. života je postojanje crta ličnosti (individualnih i opštih) Rečen’ca: “Ono što je nekad bilo sredstvo. Svaki čovek ima pozitivne i neutralne osobine. “I Am The Predator!” he yelled out.” the answer soon followed. Osnovna realnost psi.” Slowly. Freezing terror lled his veins.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful