A R S E N I J

PRVA SCENA Vo dvorot na Arhiepiskopijata vo Ohrid. Arsenie-Arhiepiskopot ohridski vo utrinska prošetka. Vo racete drži sveta kniga. Povremeno čita od nea. Zabrzano íu priođa velikiot ikonom Porfirij. Saka nešto da mu kažå.
ARSENIJ

(Ja kreva rakata.) Ne sega velik ikonomu. Utrovo ne.
PORFIRIJ

(Mu ja baknuva rakata. Potoa krstot. Stoi navednat.) Itnosta me nuždi presvetol Vladiko vo tvoeto boguprijatno, utrinsko rashoždenie mojata dolžnost da ja propnam, pa da poremetam svetata ti blagost.
ARSENIJ

Yvirnise vo ezerono. Neka ti stasaat do crnkite očni dalgite podbeleni gore i onaa modra prelest, kaj manastiron Naumov, neka te gibne do srceto, moj Porfirij. Samo semožniot može da ustroi takva krasota. Samo toj do sklad neviden gi doveduva bistrinata od vodata dolu i čistotata na neboto gore. Ne gi dvoi, nitu tenka crta razdelima među niv, oti eden e Toj i edno e seto od Nego podredeno do neslutena milina.
PORFIRIJ

Ušte včera Mustafa-paša donese tvrdo zakanitelno pisanie od Velikiot vezir potpišano i so golemiot mur na Portata potpečateno... Do tvoeto blaženstvo jest upateno premudar Patriku.
ARSENIJ

Na kolena rabu božji. (Kleknuva.) Da ne gnevime sevišniot. Od nas, drebnite vo glibot, blagodarstvujušta poniznost se očekuva. Slovo prikladno, vo slava negova, za ubosta neštedimo što ni ja nudi, da progovorime: za maslinkite propupeni, smokvite dročni, slivite rascuteni, za seto bilje, ušte pred mnogaja vekov, golemiot učitel i seznajuštiot vidar, presvetiot Kliment, ovde što beše gi rasštrkal. Za seto toa preklopi gi racete vo mnoguznačen molk.
PORFIRIJ

(Nerado kleknuva.) Kolku snošti probav do tvojata milost da stignam za pismoto vezirovo da ti go predočam i ona koe potoa neštedimo će sledi. Ne mi dadoa. Beše taka da si zapovedal, nikomu da ne može dopušteno da mu bide da ti ja remeti arhiepiskopskata ti molitva, večernata bogoslužba i noćnoto tečenie na na bogu-prikladnite ti misli.
ARSENIJ

Ušte za platnata beleni po vrelata grlo-razladitelni, za alabasternata oblina na tie koi gi belat, za putta nivna nalik na putta od onaa koja Blagoslovena među ženite beše. Za svjem i svjačim so naslaždenie što ne ispolnuva.
PORFIRIJ

Kolku za toa ne se protivam, taka će da e. Samo što 46.000 aspri ili, ako miluva tvojata blaženost, 370 groša kolku utre pred svetoto pladne na portata treba da i isplatime. Mustafapaša dotogaš će čeka.
ARSENIJ

Baraj odloženie.
PORFIRIJ

Nepomestim e rokot.
ARSENIJ

Stori što e nužno.
PORFIRIJ

Se e prodadeno, ako na toa celi tvojata visokostoečka umstvenost. Seto arhiepiskopsko azno veće damna riznicite stambolski gi krasi. Ušte tronskiot krst, od žeženo zlato i ovoj na tvojot svet vrat što visi, ni ostanaa. Samo ušte toa i ništo poveće.
ARSENIJ

Za zaem poprosi gi ohridskite esnafi.
PORFIRIJ

(Go otvora tefterot što go nosi pod miški. Go prelistuva.) Na kožarskiot esnaf, ušte od pred šest leta gospodovi, mu borčime 9630 aspri, na kujunxiskiot lani vo sečko za da go platime olomnanskiot berat mu zedovme 100 taliri i 20 groša zgora, šapkarite ni darile 26 groša i ušte 12 za da ja zazdravime čatijata na Bogorodica Pervileptos i da kupime nova ruglica, oti starata veće beše da se rastočila.
ARSENIJ

Dobro, dobro... Togaš krstot.
PORFIRIJ

I toj će da e malku.
ARSENIJ

(Go vadi krstot od vratot.) Eve go i mojov.
PORFIRIJ

Sose nego ni dopolu ne će možeme da ja podmirime vergijata. Pušti toa, tuku bez krst, bez raspnitelniot sakrament i ti i tronot vo poniženie mirakulno će vlezite.
ARSENIJ

Koe čajre ostanuva, Velik ikonomu?

PORFIRIJ

Može da će dade ednorodeniot, da se najde nekakvo izbavlenie, ama toa će bide vele trudno Vladiko i posle golema premisla i rasuždenie obilno će mora da bide doneseno.
ARSENIJ

Kaži koe?
PORFIRIJ

Si se šestam dali treba da ti kažam. Toržestvenata raspoložba so zbor berbaten da ja smrvam navrapito.
ARSENIJ

ti

Togaš nemoj.
PORFIRIJ

Eh, da možam dur za navek da pomeram toa što sega da go izgovoram će moram.
ARSENIJ

Ne gnevi me tronski služitelu, (Pottrčnuvajći vleguva Romil.)
ROMIL

toa

što

moraš

iskaži

go.

(Mu ja baknuva rakata na Arsenij. Go baknuva i krstot.) Mu go zele zduvot na Ananija Strumički, čestit Patriku. Mu go otvorile grklanot.
ARSENIJ

Što besediš skudoumniku?
ROMIL

Ete toa, krepitelu prestolen, ta linala krv, i pred tebe i pred sinot jas grešen, neoti vole nevieno, trigodišno, vo crkvenite dveri, kako da bilo zaklano. Preuhranet toj Ananija, den do pladne puštal duša. Pri Gospoda teško kreval, oti Gospod ne go primal zarad zlodelata fanariotski počinati, zarad nevestite jadri vo sonot boguprosvetlen prekinati, i ušte po nekoja devstvena do oltar zavedena.
ARSENIJ

Ne huli ništožniku!
PORFIRIJ

Koj go zaklal?
ROMIL

Našite.
PORFIRIJ

Koj od našite?
ROMIL

Kako što dočuv, Paisij bil, egumenot miropomazen. Bosilok, cvećeto Gospodovo da mu cuti vo racete, da dade gorniot. Niz

vosklik katadneven krepka starost da dočeka i vo rajot da se vseli za do desnoto Petrovo koleno da zasedni.
PORFIRIJ

Falen Isus. (Se krsti.) Tvoja usta božji uši Romile.
ARSENIJ

Zdržete se obajcata, neugodno e ubiec da se slavi, vo voznes radosen smrtta na arhierejot Ananij da se dočeka.
ROMIL

Ne kori ne patriku za radosta naša, boguprikladna e taa kako i smrtta na Ananij fanariotot.
ARSENIJ

Ne pađaj ti ništi duhom vo primka zavedliva za Božjata opsudba da prosuduvaš, oti samo toj znae da gi razluči postapkite zemni na svoeto stado i da kazni kaj e nužno, da daruva kaj e trebno.
PORFIRIJ

Kolku za toa ne protivam, taka će da e... (Na Romil.) Kaži dali ima ušte drugo.
ROMIL

Klirot slavi, a pastvata se veseli. Rastovarenie senarodno so smrtta na Ananij se zbidna. Go nema veće zlodejot so nameti prekumerni do krv da gi mlzi. Da go tera grcki molepstvija i drugi gramoti da podreduvaa. Vmesto semiwata po poleto mnogurodno da gi sejat, katehizisot i psaltirot na tuđ jazik, nim nepoznat, na izust da go učat i da delat od ustata za negovatanezasita.
PORFIRIJ

A drugite klirici od negovata fela?
ROMIL

Povećeto se spasile, velat.
PORFIRIJ

Toa ne e dobro. Iz koren da se korni zloto treba. Pak će lajat kučiwata naokolu. So potkupi, vetuvawa goli i darovi sekakvi će gi huškaat Turcite na nas. Ne će stivnat dur vo plamen ne ja vivnat eparhijata Strumička.
ROMIL

Će krepat i našite, nemalubrojni se tie,no vrli maži među niv se redat, Porfirij, brate po boga.
PORFIRIJ

(Na Arsenij.) Svetilniku naš, prečesen Arhiepiskopu i Patriku na prvata Justinijana Ohrid, Gospodov mileniku, Arsenij, izdaj ukaz od tvojata blagoslovena raka so zelem murakip napišan i naznači go Romila, ovoj kreposnik ovde, eve sega, po milost Božja za Episkop Strumički. I ušte tvrde zakani za onomu koj ne će ja isliša zapovedta tvoja so anatema i izopštenie od crkvata, našata sveta roditelska.

ARSENIJ

Ne Porfirij, Romil, ne.
PORFIRIJ

Zošto Patriku?
ARSENIJ

Zarad prgavosta negova i mladeškite mu godini.
PORFIRIJ

So seto počitanie kon tvojata vele-učenost i madrost iznimna, toa ne će da e zadovolitelno objasnenie.
ARSENIJ

Kako Varava, što go podbucnuvaše narodot izraelski so meč i ogan da se kreni i vo grev neoprostim da se lizni, taka i Romil po Strumičkata eparhija će pali i žari.
PORFIRIJ

A kako poinaku Patriku?
ARSENIJ

So milost duševna i reč probrana će treba da se preobratat zabluždenite, da se vratat na patot ispraven vo zakrilata Isusova. Oti kako što toj prorekuvaše pred narodot galilejski: <Blaženi će bidat mirotvorcite, zošto tie će se narečat sinovi božji", taka treba da se najde Episkop vo slovoto pomiritelno vičen.
PORFIRIJ

I da mu se dopušti na Fanariotite i Unijatite da ne zgromat.
ARSENIJ

Samo so krstot načelen i besedata srce-trogatelna će se vozdigneme, nebare sveti serafimi vo nebesata, nad ovie nečestivi iskušenija koi od našite neprijateli ni idat.
PORFIRIJ

Možebi taka će da bide, no otkako će ni ja strošat slavnata ohridska stolica.
ARSENIJ

Nedobližima e taa, ti ne boj se, nema takov pa makar i đavolu bil pobratim, što će se drzne da go pofti tronot na prvata Justinijana.
ROMIL

Ne e eden, plipot se nakotija, mnoguleten gospodov Gospodine. Site istočni diecezi snemoženi se od fanariotskata zaraza. I ovde gi imaš izobilno. Pri prestolot ti se priplateni, tvoe blaženstvo, a toj veće damna se poreva.
ARSENIJ

Nepotrebna griža grižiš za Stolicata naša, a ne ti e ni vo svojstvo. Sega možeš da odiš.

PORFIRIJ

Odi Romile, samo znaj do smračka će go imaš Ukazot, a od utre i Strumičkata dieceza.
ARSENIJ

Kako toa? (Romil mu zaminuva.)
PORFIRIJ

ja

baknuva

rakata

na

Arsenij,

potoa

krstot,

i

Arsenij, Mustafa paša samo ušte noćeska, kako što ti rekov, pri kir Domentijan, prvenecot ohridski, će konači. Ako utre, otkako sonceto će go premosti zenitot, kon Stambol toj so prazni race si pojde, ne samo tronot tuku i glavata na ramena nesigurna će ti bide.
ARSENIJ

Kaži go spasot.
PORFIRIJ

Prvo Ukazot, po red kanonski narisaj go, posle će ti kažam.
ARSENIJ

Velik ikonomu, Bogohulno e tvoeto povedenie. Svojot patrik pod ucena da go držiš?!
PORFIRIJ

Se što treba za da go vrazumam.
ARSENIJ

Neka odi pašata, ukaz nema da ima. I jas će odam da ne trpam hulewevo. (Trgnuva.)
PORFIRIJ

Podzastani, slepo starče!
ARSENIJ

(Zastanuva. Se zavrtuva.) Anatema! Anatema!
PORFIRIJ

Ne deri se, plitkoumen, nema koj da te čue, dvorov prazen, a crkvava veće damna triž poprazna ti e. Tuku i da e, nikoj zere zdravo ne te prima... (Arsenie stoi zbunet)... Mustafa-paša, sladostrasnik i ništožnik nasrčen, se nameračil na Natalija, tvojata prislužnička. Će odložel veli plaćaweto, kako znael i umeel, za mesec, za dva duri, ako mu ja podademe.
ARSENIJ

Ne nea!
PORFIRIJ

Tokmu nea, Natalija pomamna.
ARSENIJ

O ćerki Erusalimski, zarem će me lišat so Natalija, vo nedela, na trpeza, da ne delam ribja ikra, putir vino vo blagoslov dozreano, sočna smokva... Taa mi e u starosta potporata, u neola utehata, u bolesta ponadata.
PORFIRIJ

Po mesec, dva, će ti ja vrati pašata zdrava i čitava... (Se potsmava.) Može malku narazena, no toa za oko čovečko nevidimo će e.
ARSENIJ

O Sevišen, o Semožen, prizni od nebesa pa da vidiš tvome namesniku na zemjata koja zloba mu ja krojat. Kako na starecot Zosima se što ima so drzost na Lukavogo prinadležna, mu odzemaat.

PORFIRIJ

Ajde, ajde, kon predpotopno voznemirenie ne kloni se. Će najdume druga da ja odmeni Natalija. Dosta od niv naokolu se snovaat.
ARSENIJ

Ne sakam druga.
PORFIRIJ

Dobro togaš- nema, posamuvaj troa vreme.
ARSENIJ

Ti ne slušaš drzniku, Natalija ne ja davam!
PORFIRIJ

Ne teraj me poinaku rabotata da ja redam. Pomiri se so nužnosta. Treba da se spasi Stolicata, a i seto drugo naokolu, od fanariotskata naezda.
ARSENIJ

Što će ni e spasenie ako morame momi plotni, stavom jadri, licem jasni, na turčinot kako vo grloto nebespečno, vo postela da mu podavame.
PORFIRIJ

Edna moma, Natalija.
ARSENIJ

Dali edna ili site, grevot isto golem.
PORFIRIJ

Ne besedi za grevovi Arsenij tuku odi, so dikat tebe znaen, potspremi ja Natalija za Mustafa-paša. Časot zaden, vreme malku ni ostana.
ARSENIJ

Ne, ne odam.

PORFIRIJ

Beri um Patriku! (Vadi nož od pazuva.)
ARSENIJ

(Včudonevideno.) Zarem na svojot glavatar ti će trgneš?!
PORFIRIJ

Toa e poslednoto što će go storam, ako moram... Da odime. (Go faća pod raka. Izleguvaat.)

VTORA SCENA Vo prestolnata odaja. Marija i Natalija nešto potspremaat naokolu i se smeat.
NATALIJA

(Krupna i ubava mlada žena vo kaluđerska obleka.) Ete toa zlatna sestro, ne možam niz dvoron da pominam od Nestora kowušaron,samo bleni koga vrvam. Sednat taka na kamenon do bunaron, so nožeto nešto delka i se yveri. Sa den mira ne mi dava. (Se smee.) Će me goltne sose drei, dripavion.
MARIJA

A ti ne gledaj go, ne davaj mu pozor nikakov.
NATALIJA

Eh da možam. Ama pusto, koga projdam tik do nego i go slušnam kako fuči, nešto ovde mi se kreva. Lažičkata kako stara geta mi se prevrtuva. (Se smee.) Neznam što e.
MARIJA

Zar ne znaeš?
NATALIJA

Ne znam, ne znam.
MARIJA

(Se smee. Ja potštipnuva.) More znaeš bludnice Erusalimska. Nestor ličen, vlaknest, golem, da te fati perepende će te stori, pesijazol će te vrzi. Će propištiš ti pod nego, će zajačiš očaklena da se čue dur do Stambol. Kowska narav u Nestora.
NATALIJA

Od kaj znaeš?
MARIJA

Pa se gleda.
NATALIJA

Da ne e drugo?
MARIJA

Kakvo drugo?
NATALIJA

Neznam kakvo. Tuku i kon tebe ne e laden. I vo tebe sal se puli, onaka pod oko, namčorečki, što se veli.
MARIJA

Ajde begaj.
NATALIJA

Kaži, ima nešto.
MARIJA

Što da ima, Natalija? Koj me gleda mene vakva, do nad grlo zabradena, zatutulena vo crnina.
NATALIJA

I jas sum takva.
MARIJA

Ti si drugo. Tebe povikot neodoliv od pod ruvo ti izbiva. Mažot prepoznava, znae. Toj ja duška pohotata zatskriena pod dreite, preku plotot. Nakanata ženska v časum ja dofaća i ja sledi netremice.
NATALIJA

Ti Marija mnogu si znajna za maškite raboti.
MARIJA

Tikvi znajna. Samo taka od slušawe.
NATALIJA

Ne će da e samo taka. (Se smee.) Tajno žarče potpalimo.
MARIJA

Ajde čisti, ne kažuvaj preku mera. V čas će dojde drtavion i će se gnevi.

NATALIJA

Mnogu mi e gajle.
MARIJA

Tebe ne ti e, ama mene mi e. Kon tebe popustliv e sevozmožni.
NATALIJA

lagoti

More neka se vitosa, i so toa dosaduva.
MARIJA

Kamo kon mene da e takov.
NATALIJA

Ponesrećna sum jas od tebe, sestro Marijo. Se što dava jas go plaćam poinaku, so poniznost i drugo.
MARIJA

Znam, znam, samo Gospod gleda i će kazni kaj što treba, koga treba. (Vleguva Arsenij. Sednuva na Arhiepiskopskiot prestol zamisleno. Marija i Natalija se pravat deka ne go gledaat, zaneseni vo čisteweto.)
ARSENIJ

Natalija dojdi vamu. Ti Marija možeš da si odiš. (Natalija odi kon nego, a Marija izleguva.) Sedni ovde. (Natalija sednuva do negovite noze.) Ima nešto za što će moram sega tebe da te molam, a Gospoda, Semožniot naš pastir, da go prosam ti da ne go prifatiš mojot zahtev.
NATALIJA

Kaži oče Vladiko.
ARSENIJ

Kako da ti kažam, koga grlo ne mi dava glas da puštam, da bi grlo rana otvorena, da bi usta mi se isušila.
NATALIJA

Ne mači se, kaži. Što i da e jas će slušam i poslušam.
ARSENIJ

Nemoj Natalija. Sega što od tebe će baram toa ti ne smeeš da go storiš.
NATALIJA

Ne razbiram.
ARSENIJ

Koga će čueš, će razbereš.
NATALIJA

Ajde,
ARSENIJ

kaži.

Ti go znaeš Porfirie, Velikiot ikonom?

NATALIJA

Go znam, kako ne sum go znaela, zloradiot.
ARSENIJ

Ete toj utrinava, koga niz dvorot se rashoždav i Bogu se obraćav, molepstvija sveti i pofalbi sevozmožni, jas ponizen do nego praćav, koga i se divev na ubosta od cesarskata negova raka širum rasposlana, ete togaš, mi pristapi Porfirie zlovodniot, i mi kaža gadotii, kaj po mene i po tebe nepovolni...
NATALIJA

Ne mači me sveti oče, kaži ednaš što i da e.
ARSENIJ

(I ja klava rakata na glavata.) Mustafa-paša od Stambol pri našava Stolica včera stignal da donesi Hati- Šerif od Velikiot vezir, do mene ispraten. Vo raspisot toj si bara arač golem so godini što mu borčime. Mnogu pari, Natalija, povolnice, 46.000 aspri. A pak u nas, ko što znaeš, nitu groš, ni marijaš, prazna yviri riznicata.
NATALIJA

No što možam jas tuka, zrno pesok
ARSENIJ

sred ezero.

Ti strpi se, pomno slušaj... Koga došol Mustafa, neznam kade, no te videl tebe...

NATALIJA

Znam jas kade, na bunaron koga crpev voda. Cel vo svila toj povijan, a bečvite navezani ko u moma košulata. Mi pobara voda da polokal. Tuku ne mu beše za lokawe, me izmeri od glavata pa se dodolu.
ARSENIJ

Ete, bezbili togaš poganiot ti se nameračil, pa mu rekol na Porfirij ako sakame da odložel plaćaweto, za mesec- dva, za toa vreme ti pri nego, pri Mustafa da konačiš, će trebalo. Na dofat da mu bideš na nečastivion inoverec.
NATALIJA

Kako toa?
ARSENIJ

Ete taka, će te nosel vo Carigrad, na sarajot negov, vo haremot. Sade susam zašećeren, suvo grozje i tatlija će te ranel. Tri alajki će naredel da ti se pri raka, za da te potspremaat koga će te poftel.
NATALIJA

A ti blažen Vladiko, kakov odvet na Porfirie ti mu dade?
ARSENIJ

Što će bide neka bide, jas mu rekov, samo Natalija ne ja davam.

NATALIJA

Što će bide?
ARSENIJ

Ne znam, zlatno čedo, ne znam...Može da ni ja strošat Stolicata, a pak mene vo zandana da me frlat da vekuvam, kako Jovan Krstitelot, Irod, izraelecot, što beše go okoval, ete taka.
NATALIJA

Podumaj se ušte malku, Patriku, ne nosi ja odlukata navrapito. Dva meseci pri Mustafa ne će da e bolest od koja se umira. Žrtvata mošne mala, nasproti dobivkata pregolema.
ARSENIJ

Ti sakaš da odiš?
NATALIJA

Nitu na sone ne bi mi došlo kaj Mustafa, od sakawe jas da pojdam.
ARSENIJ

Togaš što e?
NATALIJA

Ako možam jas ponizna da pomognam da se svetilnikot presvet na verava naša risjanska.
ARSENIJ

spasi

Tronot,

Spas može će mu nema, samo odloženie izvesno.
NATALIJA

I toa e dosta. Može će dade Gospod da se najdat pari za toa vreme.
ARSENIJ

Ne će puštam ništoverna raka da te pomiluva, nekrstim vo pregratka da te drži. Će te sprži dopirot negov Natalija, a jas ovde dur će čekam, će presvisnam od što će storam delo Bogu mrsko. Sade Lukaviot, ete samo toj će likuva.
NATALIJA

Gospod sevidim će vidi koja nužda te prinudi da me puštiš pri Mustafa i će ti prosti.
ARSENIJ

Može da dade Gospod da mi prosti, samo što jas nema da si prostam, i će postam do smrt, adska maka sebe će si odredam, ako te dadam. (Vleguva Porfirie. Toj očigledno go prisluškuval celiot razgovor. Vo racete nosi hartija, mastilo i pero.)
PORFIRIJ

Za ženite se veli <Dolga kosa, pamet kusa". Kaj naša Natalija i kosata i pametta isto dolgi. Duri slušav od zad vrata, vo potajum čudom sum se čudel, vednaš primi, a bez trunka

kolebawe, kako treba i što treba da se čini, Natalija, umom svetla. Blagoslovi ja Patriku i odnapred grevovite prosti i gi što gi storila i će gi stori, duri e na vekov.
NATALIJA

Ne će treba ti da go učiš Otecot što da pravi toj so mene. Će me blagoslovi i miropomazanie će mi dade, pred da odam za da možam, duhom nenačnata, od Mustafa da se vratam.
ARSENIJ

Nikakvo odewe i od nikogo kaj pašata nema da ima!
NATALIJA

(Se navednuva i mu gi baknuva nozete na Arsenie.) Dopušti mi Arhiepiskopu sviden, jas nedostoima delo golemo, vo vremeto idno što će se prikažuva, za verata da napravam... A i ne e taka strašno, nitu pak Mustafa izgleda osobeno nebespečno: Licem ličen, racem nežen i nagizdan ko mladinec pred venčavka.
PORFIRIJ

Ete gledaš Arsenie, Natalija soglasima, ušte ti da popuštiš.
ARSENIJ

(Dlaboko razmisluva.) Dva meseca, samo veliš?
PORFIRIJ

I pomalku, se si mislam.
NATALIJA

Jas će odam za pašata da se strosam, podsuredam i odmijam. No pred toa blagoslovi me Vladiko i prosti mi, kako Isus što i prosti na Marija Magdalena sred hramot erusalimski.
ARSENIJ

O, Arhangeli višni, o sedmočislenici, što se moram jas da storam za da ja prikrepam Stolicata... Ne, bez blagoslov i proštenie ti će odiš oti ništoverec tebe te čeka da bludničiš. Duri koga će se vratiš jas će možam da ti dadam proštenie grehom. (Natalija izleguva. Pauza...)
PORFIRIJ

(Mu gi podava hartijata i peroto.) Sega ukazot potpiši go, za Romil ušte večerva da moži da trgne kon Strumica.
ARSENIJ

Pak ti za ukazot. Ta razberi božji stvore, jas ne sakam da ja vabam zlokobata, da go puštam Romil so skiptarot glavi da krši. Toa svrši, nema veće klirot međusebe da se trebi.
PORFIRIJ

Ušte salam ne počnalo Patriku. Tuku ako ne nie, tie nas se do eden i posleden će ne spržat. Ne samo Romil vo Strumica, ušte vo mnogu drugi diecezi će moraš nivni da smeniš i naši da naznačiš.
ARSENIJ

Smiluvaj se, ostavi me vo mir sam da posedam, da poblenam jas vo prazno, belkim će go stopam mrazot što me ladi v gradi.
PORFIRIJ

Dobro, te ostavam. Po obedot pladneven će se vratam za da go skončame rabotite. (Izleguva.)
ARSENIJ

(Sedi izvesno vreme molčejći.) Gospode, ti što obituvaš vo sferite eterični, Sozdatelu na se što zemjom hodi, nebom leta, vodom pliva, Tatko, eve sum sam, nikoj nema, daj mi kaži vo milosta tvoja nevidena kade zgrešiv, ti pregrešiv, što me moriš morom hudom. Dali grev e, rasvetli mi, da ja sakam Natalija, jas starec kostobolen i kašličav, nemam ništo osven smrtta što me čeka ene onde, negde v tremon i milosta kon nea, skrita predlaboko. Ništo drugo, samo qubov od tvojata propoved naučena, bez dopiri, miluvawa, ete taka od prikraja, grehom skraja. I toa mi go zede, a zgora mi podade da potpišam ukazite, se da storam za da go pottiknam koleweto, naokolu paleweto. Pa da gledam kaj što gori seto sveto: manastiri i kašteli, vo ćelii kaluđeri, zad oltari božji prislužnici i goltari. I da slušam kaj što pišti narodecot, se previva kako zmija v procep i se ništi među sebe od zabludi nerazlučimi preopsednat. Mnogu breme mi obremi na pleškive lesno lomni. Zar ne će e ponajdobro da me zemeš ti pri sebe, oti slutam što me čeka mošne skoro.
MARIJA

(Vleguva.) Postavena e trpezata tvoe blaženstvo. Te čekaat za molitva, Bogu falba.
ARSENIJ

Kade e sestra Natalija, Marija?
MARIJA

Vo svojata ćelija, se gotvi.
ARSENIJ

Kaži i neka dojde da go podelime jadeweto.
MARIJA

Grev e toa Sveti oče. Redovnica so Patrikot da ručala, kaj se čulo.
ARSENIJ

Grev e drugo, a ne toa. Odi vikni ja da ja pogledame ušte troa, da i se iznapulime, oti taa dovečera nadaleku će zamine.

TRETA SCENA

Vo kućata na Kliment, ribarot. Kliment i Romil sedat na trinožnici do sofra.
KLIMENT

Rano v zori, oče Romile, kon Kališta jas si pojdov, da gi iskaram mrežite, da soberam što mi dalo ezeroto. A toa mirno, nitu dalga da potkreni, sade mazno, kako u mome nedopreno licenceto, kako u dete pelenarče gazenceto, golem merak i milina da te fati, što se veli. Arno ama pusto, ne bi za mašala. Koga dojdov do mrežite vednaš vidov deka ne e češit rabotata: predlaboko tie potopeni, od težina duri do dno votnati. Aj si rekov, može da mi se posrećilo, pa da e plenot golem i obilen... I si trgnav da sobiram, ama tamu, vo mrežite, vednaš skraja se zapletkalo nešto mazno i golemo, sosem crno, da mi prostiš nebare kowska koledačka. Ponataka ušte edno, podolu ušte dve- tri. Seta mreža načičkana so ažderi kako crvje kolku krosno, more pogolemi. Edni usti ozabeni, sade goltat i me pulat pravo v oči... Sum se stresol, se prepaliv, pravo da ti kažam i na časot gi bataliv mrežištata i se fativ za veslata da doveslam što pobrgu kon navaka... Sega mreži nemam, a bez alat pusto što će pravam, treba da se prehrani čeladijata... Ti si oče mnogu pean i gramoten, pa te molam, ako možeš da gi rastolmačiš znamewata, Gospon zlaten što ni gi praća.
ROMIL

Što i da e brate Klimente, arno ne e... Veliš crno crvje vo mrežite?
KLIMENT

Crni i golemi. Kolku znam i sum slušal ohriđani i drugi ne pametat da gi bilo.
ROMIL

takvi

spodobija,

Kako sega, drug pat, kalna dalga nad Ohrida, nad nas site i ne bila. Toa Bog, Sevidimiot naš Sozdatel, aber ni praća, ne odvraća od patot grešen po koj sme trgnale, ne uči da se sozememe, za da ja zememe verata naša i sudbinata ni v race.
KLIMENT

Mora da e taka, nema drugo. Se ti e Božja rabota i znamewe Božjo.
ROMIL

Ete i od toa treba da sfatime mošne brzo, v časum, sega da ja prifatime zadačata i voljata Gospodova, pa da se udrime iscelo, čelo v čelo so Fanariotite i so drugite koi vo besna kimka ni gotvat primka za site da se podavime. Crno crvje... Tuku što go nema Porfirij. Mi obeti večerva da mi go donese ukazot.
KLIMENT

Će dojde Porfirij, što ti vetil će ispolni. Toj znae so Patrikot da se spravi. Milom, silom, kako bilo, će iskubi što nameril od starecot.
ROMIL

Tvrdokoren e Arsenij, čudno misli i deluva. Vo nas mnogu malku toj veruva. Se se trudam da odgatnam koi mu se namerite.
KLIMENT

Ne trudi se, toj i sam ne znae kaj da trgne, sega kaj e. Se grbelka malku so nas, malku so niv.
ROMIL

Ako misli deka taka može da se spasi sebe, lagom veljom toj se laži. Ednaš jasno neka kaži što smeri, kon na kade rabotata ja tera.
KLIMENT

Zasega, kolku može da proceni mojava skuda pamet, nam ni e naklonet. Samo što golem strav od grkomanite ima nasobrano i razni otstapki i vo crkovnite i vo svetovnite raboti im pravi. Site prvenci na esnafite se fanarioti. Cel Ohrid go držat pod sebe. Toj možeše barem na dva pati kaj ćurkčiite i kaj šapkarite raka da klaj pri izborot na vodačot na cekata, ama se trgna ponastrana. Go isplašija so kletvi i zakani.
ROMIL

Ete toa me vlnuva Klimente, toa što ne nahožda rs vo sebe za da zastani dujmen vo potkrepa na našata rabota. U nego e mastiloto i pečatot, ako so dikat, prepredeno i lukavo so niv rakovodi, ne će mine celo leto gospodovo i se na svoeto mesto će si se ustroi.
KLIMENT

Tuka prav zapovedaj.
MARIJA

si...

(Vleguva

Marija.)

Bujrum

sestro,

vlezi,

Oče Romile, Klimente, me prati Porfirij, Velikiot ikonom da vi kaž ušte troa da go pričekate. So Patrikot teški dumi si dumaat.
ROMIL

Vo kavga se fateni?
MARIJA

Hramot Božji yuni od nivnoto nategawe. Kako da se prosta pastva, nedovetna, na at pazar dva xambazi za kowski zabi raskarani, se najgrdo eden drugomu si velat.
KLIMENT

Će se vivne bruka. Će zakuka kukavica nad nas.
ROMIL

Ne popušta Arsenij, veliš sestro Marija?
MARIJA

Nitu toj, nitu ikonomot. V kostec neotpustim se vpletkani.
ROMIL

Znači ne go potpišuva Ukazot?

MARIJA

Ne, zasega.
ROMIL

A za Natalija što odluči?
MARIJA

So teško srce dade izim, ušte večerva taa da mi pojde pri turčinot, da go sladi.
ROMIL

Od što moral se soglasil. Poinaku Mustafa-paša utre rano će go tureše v zandani toj da gnie.
KLIMENT

A što da pravime sega nie? Kako da delame ponataka? Uči Romile što može, koga sme pritegnati od dve strani, da se spoluči.
ROMIL

Da go dočekame bratot Porfirij, da vidime toj što duma. Nego go imame za glavatar na našava rabota.
KLIMENT

Ako e taka togaš ti sestro Marija pojdi vo drugata odaja, nad ognište, nad veruški nekoja čista riba potsolena mi se suši, vo dolapot maluprazno šiše so rakija, od lanskata ušte čuvam, donesi ni troa da se založime. Se si mislam, će mi prostiš što te muštram.
ROMIL

Što ti treba sega toa, Klimente?
KLIMENT

Ako zlatno brate, ako. Kuća pusta otvorena, ne biduva koga došol otec velik i plemenit, kako tebe, da go puštam bez rakija, a i jas sum si meraklija da si trgnam. Otkako mi umre klimentica se počesto si potpivnuvam. Što da činam, što da pravam, deca drebni, plipot nakoteni, treba da se rastat goluždravi, a vamu se nema. Gladni plačat do premirawe, bosi hodat i sred zimo. Pa napati, na zortot zgora i žalosta po niv, kvečerum, koga mojte pilištarci će pozaspijat, jas se faćam za rakija. Taka sam vo temnica, pola oka docicuvam, ponapati i poveće, duri ne me zašemeti.
ROMIL

Pieweto prekumerno, ne e Bogu milo.
KLIMENT

Znam, znam, ama toj će prosti oti gleda sal vo beda jas se mreškam. Beda teška otkako sum prvnat na vekov. (Vleguva Marija. Im gi podava ribite i rakijata.) Raka ti se pozlatila sestro Marija. Da ne si crnom zabradena, da ne si Bogu predadena, se će storev, će pregorev da te pridobijam.
MARIJA

Nemoj taka Klimente. Takvi slova ne i se upatuvaat na Božja prislužnička.

KLIMENT

Blagoslovi oče Romile pa da pivneme.
ROMIL

Da dade Gospod vo ovoj dom obilstvoto da zacaruva. Isus Hristos, sinot negov da go daruva Klimenta, ovoj mažestven rab, so darbini sekakvi srcem što miluva. Da ne go prisiluva da kloni duhom, stranpatica da potfati. Samo za našata rabota i dobroto naše, toj da težnee da se lati.
KLIMENT

Amin, usta slačem ti protekla. (Pijat. Vleguva Porfirij.)
PORFIRIJ

(Sednuva. Izvesno vreme molči vidno voznemiren.) Za malku će go ubiev. Će go zadušev, da videl Gospod. Počna v race da mi krkori, da pušta duša.
KLIMENT

Kogo?
PORFIRIJ

Arsenij.
KLIMENT

Aman što zboruvaš. Zarem dotuka dojde rabotata?
PORFIRIJ

Ete, dotuka.
ROMIL

Ne potpiša?
PORFIRIJ

Ne samo što ne potpiša, tuku i mi pripreti so celosno izopštenie i moe i tvoe i na site nas. Će ne razmonašel prvo, a potoa anatema kanonska na nas će frlel.
ROMIL

Što glagoliš, brate Porfirij?
PORFIRIJ

Ete toa, se pomeri Vladikata, umom štukna Natalija. Nit čueno ni videno, tri dni do grob, da e pri prvo miluvawe. Kaj ćoreevme, koja boteeše koga go iskačivme na prestolot. (Se imame vozquben Arhiepiskop.
ROMIL

otkako ja dade a se stroi kako ludost vo nas smee.) Sega si

Ne će da e samo toa. Mora tuka ušte nešto da se krie.
PORFIRIJ

Može da ima, neznam. Samo znam deka denes, na svojata sveta trpeza ja povika Natalija. Se gostea sešto redum i plačea obajcata. Nie drugite naokolu ni probavme, sram ne skina. Bevme

sedum mina. Seta Hierarhija na prvata Justinijana Ohrid. Među niv i fanariotite Melentij, Zaharij i Hristovolus.
ROMIL

I pred niv toa se zbidna?
PORFIRIJ

Pred niv. Sega znaat kaj sme slabi, koja glupost ni ja abi ostricata... Sestro Marija pojdi ti pri Natalija i se visvetli i za našava rabota, za Ukazot i moli ja da pozboruva so Arsenij. Samo taa može do svesta zamatena da mu stigne, da go prekaili... Itaj Marija, itaj. Presretni ja Natalija pred da trgne kaj Mustafa. (Marija izleguva.)
KLIMENT

(Mu tura rakija na Porfirij.) Zemi brate ti napij se i podumaj što će treba za nanapred da se čini. Belkim ne će dopuštime lito starče da ne slini vo namerata.
PORFIRIJ

Što da dumam, se e izdumano. Ušte noćva, ako ne go izdade Ukazot, će morame dal so sila il lukavstvo, da go trgneme.
KLIMENT

So sila ne biduva, će ne kazni Gospod, a i pastvata nasilnika podozreva. So lukavstvo može će e možno da se ispara kotelecot. Itrinata skraja krajum podredena, celi carstva razoruva.
ROMIL

Pravo zboruva Kliment, Porfirij.
PORFIRIJ

Ne se sporam, toa će e taka. Samo neznam što da se čini.
ROMIL

I jas ne znam. Umom skudim ne mi idi ništo madro.
KLIMENT

Da mu podmetneme lažni pari... Včera bev kaj Natanail, saračot, zaem da isprosam. Nešto ruba za decata da si kupam. Izmrznaa sosem goli. Natanaila go najdov snužden, pa pomisliv zab go boli, što li, koga mi pokaža lažni liri i taliri. Nekoj so niv borčot mu go vratil, a toj nemože da se doseti koj... Ete taka, sega si velam da gi zememe od nego, će gi dade, naš e, i da gi zakopame skrišum, vo dvoron od Arhiepiskopskana katedrala. Pa potoa, po den dva, da puštime glas do Ućumatot deka Arsenie kova lažni pari...
PORFIRIJ

Će se krene hamba pregolema. I nas sramot će ne stasa.
ROMIL

A sramot kasa, kako kuče penom zapeneto.
KLIMENT

Mesata ni se promrclaeni, udovite kleknati, zglobovite ni krckaat, kaj od turskoto ušte i od fanariotskoto derexe stežnato na nas... Zarem toa ne e sram do višno nebo?
PORFIRIJ

Taka e... Ti utre pojdi pri saračot. Zemi se što lažno ima.
ROMIL

Misliš će e dobro?
PORFIRIJ

Koga bilo za nas dobro, pa i ova da e?
ROMIL

Čekaj Porfirij,
PORFIRIJ

da pomislime ušte malku.

Ni se slizna vremeto,će ne zgazi. Toa krotce lazi, ama drobi.
KLIMENT

Znači se razbravme. Utre jas kaj saračot rabotata da ja svršam.
ROMIL

Neka bide taka.
PORFIRIJ

Utre, koga gluvo doba će zacaruva, vo dvoron crkvin da se stavime. Rabotata podmolna da ja napravime... Veće e niedno vreme. Da odime. (Stanuvaat Romil i Porfirie.) Bidi blagosloven Klimente, umniku. (Izleguvaat.)
KLIMENT

(Otkako će ostane sam odi do kaselata i vadi od nea ćese so pari. Go potfrla v raka.) Će ve ima ušte... ušte. I se pluknav na siromaštijata, poganštijata. Nema veće gladni deca, žeden Kliment. Vo kućava, košarava, plačot, što gi kine drobovite, će prestane. Će se smeat tie najadeni, na tatka siti. Vmesto ridanie sekojdnevno, pesna i veselba. Će im kupam dolna ruba od bubaća, a gornata od crn šajak od Prizrena, so pulejki i monista nakitena, da se cakli potsvetnuva, okom drago. Dosta beše od narodot porugata koga golomesi se šmugaa po sokaci, tatkinite. Dosta beše sožalenie i milostiwa od po nekoj. Sega fala, sam si imam da mu dadam se što usta im miluva, a pogledot posakuva: šećerlemi i bademi, varen simid i somuna, oka boza od Soluna...Zadno butče od šileže, od bendera kopanite, celo tele koga treba... Ej furnaxi, dikat drži, grom te strefil, vino turaj odozgora, sol da ima, biber drebna, ni mrsnoto ne štedi go, mojte pilci nesviknati, samo v usta treba da se topi. Će im daram ćitap i tefteri, će im platam silni učiteli, slovom veštim i peewem, da ne bidat slepi, a okati. U landona, dur vo Izmir na panađur će gi nosam. Čudom da se čudat, svet da vidat i uznaat što e lepo na duwava. (Si tura rakija i pie. Podolgo vreme molči.) Ajde de Klimente, koga možel Juda Iskariotski Sina Božja da predade za ćese pari i pomalo od tvoeto, što da ne možeš ti Porfirij Ikonomot i Romila, za episkop što se gotvi, da gi slizneš koga sami ti se gočat. Se zapnale, se

vozlele da go smenat Arsenij. Neka im e, lažni pari jas će dadam. A Patrikot si e aren, što mu fali? Malku drtav, nedoveten, troa litav, nedoseten, ama ako, služba služi podredeno, za poewe takmec na bilbila. Što ja poftil Natalija, što da pravi, toa ti e. U čoveka, kalna stvora, sešto ima: za parite alčnost pregolema, po ženite laska izgorima. (Si tura rakija. Pie. Molči izvesno vreme.) Gločkaj crvu, ti rovari... Puzder pravi zad koskive čelni, ako ti se saka, nazad nema, furijata fanariotska pokrenata veće. Kaj što će pomine će podavi, se će slomi. Da dade Gospod semožniot i mojava sitna duša da ja fati. (Se gasat svetlata.)

ČETVRTA SCENA Vo dvorot na Ohridskata Arhiepiskopija. Okolu polnoć. Vleguvaat Kliment, Antim, Porfirie i Romil. Kliment i Antim nosat lopati i feneri.
KLIMENT

Kade da kopame oče Antime? Ti kaži, ti si go znaeš dvorov kako xebot.
ANTIM

Ovde pod činarov.
PORFIRIJ

Arno će e tuka. Lesno će e koga će treba da bide otkrieno. (Počnuvaat da kopaat.)
ROMIL

(Na Klimenta.) Gi nosiš talirite?
KLIMENT

Eve gi vo čekmeževo. Treba da mi dadete dva i pol groša, Natanail ne gi dade za xabe. Da otkinel nešto od što izgubil.
PORFIRIJ

Će dademe kolku treba, ti ne boj se.
KLIMENT

Kopaj Antime, brate, kopaj, što se mislewe, tuk e vreme za delawe.
ANTIM

misliš.

Ne e

vreme

za

Gledaš deka kopam, majkata, što me koriš?
KLIMENT

Kaj da gledam koga e temno, hulniku... Tuku da ve prašam nešto: Što e toa što može dupka najdlaboka, najširoka i najbrzo da iskopa? Porazmisli Antime i ti oče ikonome i Romile.
ROMIL

Toa ti se znae: golem dikel i od čelika iskalena.
KLIMENT

Ne e taka.
PORFIRIJ

Krton, životinče mošne malo, no prgavo.
KLIMENT

Nitu toa.
ANTIM

Suetata čovečka, dupka kopa, sred najtvrdo, za da stasa do vlasta i slavata. Da prigrabi se za sebe, da se kači najvisoko, da se nurne najdlaboko.
KLIMENT

Toa ti e dobro i mislovno mošne. Samo ima ušte nešto: lukavosta. Taa kopa najdlaboko. Seto klbo od zemjava dur da trepneš može da go produpi. Ne mu se veli na đavola badijala: lukavago. Toj go trese od iskona nebeskoto carstvo. Da rečeme da ne e Gospod, skraja bilo, sevozmožen, seprisuten i semoćen, od koga e vekov, na svetov će nemaše ništo drugo do na Natemago kolenoto. I negovo će beše carstvoto zemno i nebesno. Site stvoroj, i čovekot vklučitelno, baš od nego će baraa spasenie... Poplukaj si v pazuvi Antime, samo pazi da ne se izligaviš preterano.
ROMIL

(Tivko, nastrana, na Porfirij.) Ovoj Kliment golem itrec i prepreden. Da ne bi da ne prejde. Da ne mu e ova so parive nekoja ujdurma zlobom izdumana.
PORFIRIJ

De, de, Romile, Kliment, ribarot gurelav, da ne prejde nas vo spletkite dokraj upateni.
ROMIL

Teški da e taka. Tuku sepak vo štrek postojan treba da se stoi.
KLIMENT

(Udira vo nešto tvrdo so lopatata.) Što e ova? (Se navednuva vo dupkata.) Kamen ne e. (Frla nadvor čovečki čerep.)
PORFIRIJ

Što e toa?
KLIMENT

Čerep qudski, glava bivša od nekogo.
ROMIL

O, Gospode, zarem grob nečij nie raspretavme? Vo mirot, do denot suden što će mu trae, mu se zamešavme na mrtviot.
ANTIM

I toa se slučuva koga se kopa vo temnica, ćorlemečki.

KLIMENT

(Go zema čerepot v race.) Vidi, vidi, žiti boga, kako da ni se ceri štrbaviov. Se potsmeva i likuva što si stasal toj na vreme kaj što sme site upateni. Rugom adskom ni se ruga što morame da ja bitstvuvame segašnosta i čekame idninata. Vo prvata ništo arno, vo vtorata se pološo.
ANTIM

Ne šotaj se so čerepot, vrati go nazad, grev od Gospod će te fati.
KLIMENT

Znaeš koj e?
ANTIM

Kako može da ne znam koga pred dvaeset leta gospodovi jas ovde go zakopuvav...
PORFIRIJ

I sega ne natera da kopame tokmu tuka.
ANTIM

Ne namerno, od što sum zaboravil...Se si mislev nad yitčeno će e grobot.
KLIMENT

Kaži koj e sprugnatiov...? Mudar beše il mačenik, sitna duša

ili svetec?
ANTIM

Bratot Joasav, kowušarot. Duša čista, negibnata, ko u dete malendavo. Ušte rano v kowušnica kowite gi timareše, gi nukaše da se sence, zopca, vojca, i samo so niv zboruvaše. A na svedni, na pokrsti i dodole, site v pole gi puštaše za da vidat ohriđani i na um da stanat. Kowi bea toa se dorii, revanlii. Vlakno čisto se preliva, griva dolga do pod sapi, so kopita kamen drobat, od nozdrite plamen rigat.
KLIMENT

Go pametam. Ponapati me puštaše da mu vlezam v kowušnica. Mi davaše da gi češlam, opaškite da im pletam na Blečo, Dorčo i Zalenko. Da gi vjavam samo ednaš me ostavi i togaš padnav tik na teme. Dolgo vreme si mislev skinav konci, puštiv duša.
ANTIM

Jas so voda te polivav da te vratam pri živite.
KLIMENT

Fala ti Antimone, ne trebalo.
ANTIM

Ništo, ništo, zapovedaj, koga sakaš će te pravam živa ćisla.
PORFIRIJ

Ajde dosta. ponavaka.
ANTIM

Zatvorete

go

grobot

kako

što

beše

i

kopajte

Zošto, što će fali ovde da go zakopame kofčeževo. Bratot Joasav za životta nitu pari imal, nitu para videl, barem sega, na onoj vek tamu, neka im se poraduva.
KLIMENT

Na lažni pari?
ANTIM

Kako će gi raspoznae onde dolu, vo temnica.
KLIMENT

Arno veliš.
ROMIL

Skrnavewe e toa, druga dupka iskopajte.
ANTIM

(Ja zapretuva dupkata.) Što da ti činam Joasave, brate, pisanie ti e toa, ne ti davaat nitu sega, mrtov, do nekoja para da dojdeš.
KLIMENT

(Kopa.) Ako lažna, važno para.
PORFIRIJ

Pobrzajte, samo što ne zazorilo. (Kliment i Antim dokopuvaat. Potoa go zakopuvaat čekmexeto, kofčežeto...) Ete i toa se završi. Da odime.
KLIMENT

Nie, so otec Antim, ovde će si posedime da otpočineme i da vidime dali i deneska, ko sekoj den, zorata će ni dojde da osvetli. Ti što veliš Antime?
ANTIM

Ne ti prepravam, iako tvrde (Porfirij i Romil izleguvaat.)
KLIMENT

se

somnevam,

deka

će

zazori.

Da te prašam nešto, ama pravo da mi kažiš.
ANTIM

Prašaj, nemoj da mi se pritesnuvaš, se što znam će ti kažam.
KLIMENT

Ti namerno ne natera da go otkopame Joasav?
ANTIM

Tuka Klimente teško će može da se najde odgovorot.
KLIMENT

Kako toa?
ANTIM

Ete taka, ni sam neznam. Može da sum imal takvo težnenie, ne protivam, a može da bide navistina da sum zaboravil. Duša pusta, silen jazol, očen trudno razmrsima, dokučima. Sešto se snove vnatre, vo nejzinite temni stai i odai i soblazen sekakva ti se merka. Zošto, da rečeme, ti Klimente ponekogaš se zasmevaš nepotrebno, rasplakuvaš bezrazložno, ajde kaži... Toa ti e od dušata što te tera da mi praviš dela nerazumni, umom strani, nerazbrani.
KLIMENT

Vidi, vidi, pred saat vreme, od nedopica jas da crknev, ne će znaev deka ti Antime, mnogu čitan si se storil. Kolku do lani takov ti ne beše. Usta ne otvoraše, guveeše koga po pričesna, pred crkvini porti, maži madri za duševni i drugi raboti lafmuabet će začnea.
ANTIM

I sega sum takov. Toa ti e od što zort me goni pred narod mnogubroen zbor da zemam, da iskažam misla zapletkana. A zinam zapeltači činam i edno za drugo sade zeleni kinam. Kako da sum, nedaj Bože, gojdar gnasen ili nešto drugo tomu podobno... Ama ajde da gi batalime praznive muabeti. Da vidime za potaka što će pravime.
KLIMENT

Za potaka...? Slušaj dobro i postapi kako što će ti rečam. Od ovdeka ti pravo kaj Arsenij, nuždanie e golemo, da pojdeš. Da

mu kažeš na Patrikot za parive lažni. I kaj se zakopani da mu kažeš za da gi otkopa što pobrzo i da gi spastri na sigurno, ili da gi xglepni sred ezero.
ANTIM

Što e sega ova?
KLIMENT

Ne smeeme da bideme nie tie koi Arsenij vo aft grozen će go turnat, liceto negovo izblatat i kaleto patrijatsko urnat.
ANTIM

Taka e... I jas sakav nešto slično da ti rečam, da ti predložam. So grev neotpišim se dodeka e na zemjava videlina, soncem zlatnim, Božestvena ploda, rasposlana, će bideme označeni. Prokažani i na toj vek tamu i frleni vo pekolna kruga poslednago, kade sade katran vrie i klokoti vo golemi aranii. Kade vo vek i vjekov se orospii i bludnici, se varat hulnici, majki čedomorki i tatko-ubijci, krivokleti, ništoverci, aramii... Tuku što morame da mu kažuvame na Arsenij koga možeme sami da gi otkopame parive i da gi frlime sred ezero?

KLIMENT

Ako taka napravime će se znae deka sme nie. A ako sam Arsenij si gi skloni, somnenie će padne na site koi vo ovaa rabota se upateni.
ANTIM

I toa ti e ispravno... So parite što će pravime?
KLIMENT

Jas pari za vraćawe nemam. Taman sum se sviknal na niv, sega da gi vraćam ne će možam.
ANTIM

Će ne gonat.
KLIMENT

Zošto koga ne će znaat deka nie provalivme. Našata rabota so ova kupče ovde si ja završivme.
ANTIM

Ajde togaš da go baram Vladikata. (Trgnuvaat. Podzastanuvaat.) Gledaj čudo, pak ni dojde zorata, gostinkata katadnevna... Da ti kažam pravo Klimente otkako ja počnavme ujdurmava, a će padne smračka, će se stemni, se strahuvam i nekoja janya me jade deka nema ušte ednaš da se javi videlina. Će ostane samo crno temničište, neprovidno... (Izleguvaat.)

PETTA SCENA Vo prestolnata odaja. Arsenij kleči pred Hristovoto raspetie vo utrinska molitva. Vleguva Antim. Čeka izvesno vreme dodeka Arsenij ne ja završi molitvata.
ANTIM

Falen Isus i Marija Deva. Blagoslovi sveti oče.
ARSENIJ

Blagosloven podraniš?
ANTIM

da

si

prota

Antime...

Što

te

goni

mugrom

da

Pri tebe tvoe blaženstvo zorom itam, da ti kažam što e nužno, što se mora. Usta mi e polna zlobi sevozmožni, da bi usta do vek me bolela. A u utroba otrov smrtonosen. Sproti nego, od udava otrov meden nektaren se nariča.
ARSENIJ

Kaži brate, kaži. Na otrov otrpnavme. Damna pelin ni viree vo dušava, a okolu srceto biqe trnovito... Se što imaš kaži.
ANTIM

Česen patriku, Božji izbraniče, ti so Porfirij, Velikiot ikonom vo spor nerazrešim si se udril?
ARSENIJ

Taka beše.

ANTIM

Toj te silel, prisiluval, da potpišeš ukaz, so koj Romil, mladion sveštenik, će go naznačiš za mitropolit na Strumičkata dieceza?
ARSENIJ

I toa beše taka.
ANTIM

Pod zakani strašni, pcosti i kletvi uhom mrski, tvojata milost ne popuštala.
ARSENIJ

Točno.
ANTIM

E, toj Porfirij i Romil so Klimenta-ribaron, vo ispomoš, izdumale takva spletka koja i Đavola, Bože prosti, će zasrami, će go frli vo neola što e spletkar za niv nedostoen. Od saračot zele pari, lažni liri i taliri i kolku noćva izminata nie

četvorica, pod činaron, vo dvoron crkvin gi zakopavme... Denes, utre preku telala, Porfirie i Romil će puštat glas do kadijata i muftijata, do vlastelinite turski, deka Arsenij, Arhiepiskopot na prvata Justinijana Ohrid, kova lažni pari za da go plati beratot što ja tovari Stolicata. I mestoto kaj se prikrieni će go označat, za turcite vo krivokletstvo da te fatat, teškim tučom te okovat i vo zandani te frlat da se rastočuvaš. A Porfirij, Romil i drugite na tvoeto mesto da ustoličat drug patrik po terkot nivni što će se postrojuva i će pee kako tie će slovat... Sega treba, moj pastire, ti da pojdeš pod činaron, do grobon na Joasav kowušarot, da gi otkopaš parite i da gi skloniš kade što miluvaš.
ARSENIJ

Son pretskazim noćva soniv, svet onirik. I vo nego Gavril, vrhoven među arhangelite, mi visvetli se ponatanko, što da pravam ponataka... Zatoa ne trudi se prota Antime da mi pomogneš. Pod zakrila Božestvena jas sum staven, mene Bog me vodi... Ti odi vo spokojstvo smerno.
ANTIM

Nema da gi trgneš lažnite pari?
ARSENIJ

Ne.
ANTIM

Će dozvoliš, umom nenačnatim, turska arest na tebe da padne?
ARSENIJ

Ako do toa dojde, togaš taka će da mora. Od Gospoda namerata za čoveka nepoimna.
ANTIM

Ostavi gi Vladiko zborovite praznikavi. Čas e vo koj treba da se dela dejstvom promislenim, isčislenim dokraj. Ti simni se barem ednaš od sferite perduvesti, za tloto zakotvi se i zemi gi rabotite v race, potsuredi kaj što moraš, podubedi i pomoli kaj što treba, zaem kreni, pa plati ja vergijata. Posle, posle trgni od istoka do zapada, od severa se do juga na Arhiepiskopijata i isčeli gi pčenicata od kakolot, jadlivoto od pirejot... Oti za skoro site Grci će staneme. Carigradskata Patrijaršija od Ohrida do Dunava i do Crno more će gi pleni site diecezi. Pod svojot pokrov težok i bodlikav narodot i klirot će go tlači da krvari. Na jazikot naš, jazik Bogu prisušt, na grloto će mu stapne. I togaš će ni skipnat besedite, će se zaboravat svetite slova Klimentovi i će ne snema vo bestraga kako i nikogaš da ne sme bile pod sačov nebesen.
ARSENIJ

Prota Antime, mnogu grižovlija mi se činiš, tuku što baraše i ti so niv pari lažni da mi podmetnuvaš?
ANTIM

Ako ne bev tamu, koj sega će ti kažeše za primkata što ti e namestena?
ARSENIJ

(Molči izvesno vreme. Stanuva i se šeta.) Ponajdobro će e da si podnesam ostavka.Od svetiot Sinod, molbom potkrepeno, da pobaram razrešenie. Raka i na neka go prifati skiptarot. Može da e mojava nedostojna i slabašna za težinata negova.
ANTIM

Vidi, vidi, sega što premisli. Od rid na breg se prefrlaš Arsenij, ednaš Gospod pod zakrila te imal, drug pat ostavka će podnesuvaš. Ne se sedi taka na stolicata tronska blaženstvujušti Patriku. Ona bara madro vladenie. Toj što do nea će stasa da posedi dur mu trae vekot će treba. Baš od toa dovde sme dojdeni; ne će pomineše nitu leto, a ete ti go nov Arhiepiskop. Nebroeni se smenivte. Koj pod ostavka, koj napaden. Eden fanariot, drug od našite, tret bludničel, četvrtiot raka puštal vo aznoto, a pettiot nesposoben... Ti si dobar i predobar, no kolebliv i duševen prekumera. Sepak ti treba da ostaneš i so naša pomoš nesebično da ja braniš Stolicata i pastvata iscedena... (Vleguva Marija i odi kaj Arsenij.)
MARIJA

Se vrati Mustafa- paša, tvoe blaženstvo. Set e besen i podiven. Vednaš pari toj si bara.
ARSENIJ

Što stanalo, ta što se prekailil?
MARIJA

Na Galičica, gora diva koga zavlegle vo gustižot, sestra Natalija im pobegnala. Se do polnoć i potaka, pašata so svojata svita traga tragal da ja najde, ama ne uspeal. Zatoa kiven Mustafa beratot go bara se do aspra, vednaš.
ARSENIJ

Sega kako Antime, ajde sovetuvaj, vidam.
ANTIM

poučitelni slova slovi da te

Sestro Marija ne gnevi se, oko v oko će treba da pobesedime so Patrikot, pa te molam da si odiš. (Marija izleguva.)
ANTIM

Eve kako: Jas sega će pojdam vo dvoron crkvin i će go otkopam kofčežeto. Lažnite pari što se vnatre će mu gi dadam na Mustafa. Ima tamu i poveće od što treba.
ARSENIJ

So lažni pari beratot da go platime, duri togaš krajot strašen će ni dojde.
ANTIM

Koga saračot, po zanaet što mi drži oko izvežbano, parite lažni ne gi prepoznal, Mustafa nema nitu da gi zapikasa, samo ako mu pridademe nešto fazla... Odam.
ARSENIJ

Kako misliš, taka postapuvaj. Jas će idam da go pratam Nestora da ja bara niz planina, Natalija. (Dvajcata izleguvaat.)

ŠESTA SCENA Na Galičica Natalija sedi na eden kladenec i se mie. Nozete i se goli, kaj gradite e raspetlana i kosata i e puštena.Bez da vidi i se prikraduva Nestor.
NESTOR

(Zastanuva pred nea.Natalija se štreknuva, no ne proba da pobegne.) Po mirizbata te najdov. Ušte od podnožje so Zelenko ja namirisavme tvojata pot.
NATALIJA

Pa što?
NESTOR

Ništo, ništo, samo što Vladikata zapoveda nazad da te vratam. Ne za Mustafa, ne plaši se, za nego te bara.
NATALIJA

Nazad ne se vraćam.
NESTOR

Taka?
NATALIJA

Ete taka.

NESTOR

Ami što će praviš sred gorava sama?
NATALIJA

Ovde će živeam.
NESTOR

Ovde?
NATALIJA

Tokmu ovde, do kladenecov. Taka rešiv: će si napravam koliba od lisje, od šibje i od trevi.
NESTOR

Što će jadeš?
NATALIJA

Što će dade Galičica, taa dava izobilno, malini, trnenki, jagodi, kapini, gloginki, lešnici, buklinki, gabi najrazlični, koren od salepa i koren od kokiče, majčina dušička, nane, kozja brada, kiselica i želadot se jade. Posle jajca od sojki, strački, čavki i gavrani, od vrani i vetruški, sokliwa dalnogledi, prepelici, kukavici, kosovi i čurlini, utki noćni i jajca želkini. Smokče na stapče navlečeno i kopanče od želče ispečeno... Se što jade od gorava bratijata.
NESTOR

Ami v zimo? Što će praviš koga sneg do kolena će zasneži? Od stud nepodnosliv će zažeži Galičica?
NATALIJA

Će iskopam zemjanica, duvlo će si stokmam, kako ververica, yvere umno i prgavo, će soberam letina.
NESTOR

Zošto ne sakaš da se vratiš nazad?
NATALIJA

Što će baram nazad?
NESTOR

Te vika Arsenij.
NATALIJA

Neka vika starecot, nemu dnite mu se izbroeni, ništo arno ne go čeka, a i mene ako se vratam. Od nemilo do nedrago, od kaurin se do turčin, će me podavaat neoti sum drebna para izližana za potkusur što se čuva.
NESTOR

Vrati se, jas će te zaštituvam.
NATALIJA

Ti?
NESTOR

Nikoj nema da te dopri, da te pofati, nikoj ne će smee. Ovie race što gi gledaš i do lakti da mi gi presečat će te dočuvaat.
NATALIJA

Ne, ne će možam da se vratam... Koga so Mustafa, begot zločest i svitata negova, koga kon navaka, prugore se zapativme, odnenadež, bez najava i znamewe ino, dočuv glas, povik nežen, milozvučen, što me gibna vo dlabina, negde nad slabini: Dojdi pri nas Natalija, druška da ni bideš, ti si naša i ničija. Slezi od kow, vo izvora pogledni se i će vidiš: kosa ti e od žalfija, od večerka mirisliva, a vo nea ukit od kokiče, modro cveće i petoprst. Lice ti e rosom ranom oroseno, so siwak zlaten posipano, a očite dve meni mesečevi, dve vrela nepieni, izgor rani sred zorata otvoreni. Tvojata stava mlada buka sovitliva ne skršima. Tvojte race u gorata slobodata, a prstite meka mahovina, kaj će dopreš ti lekuvaš. Dojdi pri nas Natalija, pregrni ne da cutime, procutime i sred zimo.
NESTOR

Može i jas da ostanam?
NATALIJA

Što će praviš ti ovde?
NESTOR

Da ti bidam vo blizina.
NATALIJA

Kako sakaš.
NESTOR

A Zelenko, može i toj?
NATALIJA

Ako ne se plašiš da ne bi volci da go navasaat.
NESTOR

Nitu jas, ni Zelenko od ništo strav nemame.
NATALIJA

Togaš može. (Izvesno vreme dvajcata molčat.)
NESTOR

Da ti ja dopram kosata?
NATALIJA

Mošne rano za dopiri.

NESTOR

Ne luti se, ne srdi se, vo životta ništo žensko ne sum doprel.
NATALIJA

Ima vreme, popričekaj.

NESTOR

Kolku dolgo?
NATALIJA

Toa samo će si dojde.
NESTOR

A da odam troa paprat da prisoberam za postela da ti stokmam, veće smračka pađa.
NATALIJA

Toa može... tuku čekaj... kolku dolgo nameruvaš da ostaneš?
NESTOR

Sa vek ako sakaš, ako pred toa ne me napadiš.
NATALIJA

Što imam jas da te brkam, ostani kolku će miluvaš. Tuku, što će pravat, dolu v kowušnica kowite? Će nema koj da gi dvori i timari.
NESTOR

Niv damna gi nema v kowušnica. Site nešto od crkovnite trebi, vednaš temjan, koj za vosok, a po nekoj zografi i kopaničari ne so pari, so po paprat.
NATALIJA

kowi prodadeni. A će snema kow se prodavaše. Koj za za raso i kamilavka. Na kowi im se plaćaše... Odam

Čekaj... Možeš sega da mi ja dopreš kosata. (Nestor zastanuva stapisan. Stoi taka izvesno vreme. Potoa odi i kleknuva do Natalija. I ja dopira kosata. I Natalija go dopira po kosata i po liceto. Nivnite dvižewa i postapki se prepolni so nežnost.) Odi po paprat i donesi što poveće. Postela za dvajca treba da se uzlagodi. (Nestor izleguva.)

SEDMA SCENA Vo prestolnata odaja. Arsenij sedi na prestolot. Naokolu stojat Porfirie, Romil, Melentija, Zaharija i Hristovolus. Malku ponastrana stoi Antim.
ARSENIJ

(Stanuva. Gi kreva racete za da go zapri xagorot.) Sveti braća, božji milenici i slugi negovi, čelnici vo hierarhijata na Ohridskata Arhiepiskopija čija slava do božestvenoto spoznanie se nakreva, rešiv, posle opšto i obemno rasuždenie, mojata smirenost od tronskata vozdignatost da ja simnam. (Nastanuva xagor vo koj se slušaat najrazlični reakcii. Ja kreva, povtorno, rakata, za da gi smiri.) Ostavka, umom bistrim i od nikogo pod prinuda da podnesam. Na ovoj ishod se odlučiv koga spoznav deka horoba telesna me navasuva i duhom taa se protega, pa me sili da nemožam da gi sredam i popravam nužditena Arhiepiskopijata koi iskrsnaa pred našeto vreme i vo vremevo naše. Nuždi trebni za opstojba na Stolicata i svim dijacezam što pod nea prinadležat. Da go platam beratot...
ANTIM

Beratot e platen tvoe blaženstvo.
PORFIRIJ

Ti da molčiš, prota Antime.
MELENTIJ

Što bara ovoj ovde?
ZAHARIJ

So koj pari e platen beratot?
ANTIM

So pari od usura koja ja podignavme.
HRISTOVOLUS

Koj ti dade usura?
ANTIM

Toa si e naša rabota.
MELENTIJ

Toa nemože da bide tvoja rabota. Nie treba da znaeme. Naše e hierarhiskoto činodejstvie, a ne tvoe, ne na prota običen.
ANTIM

Ako e taka togaš zošto vie ništo ne storivte? Zošto usura ne krenavte?
MELENTIJ

Otstranete go, toj ovde ne pripađa.
PORFIRIJ

Treba da si odiš, prota Antime.
ANTIM

Samo ako Patrikot taka zapoveda, samo togaš će si odam i će ve ostavam da go dodrobite veće zdrobenoto, da se naslaždavate vo hlipaweto na predobriov Arsenie, vo negovite gorešti solzi i krvavi koi kaj će kapnat rana nezazdravima otvoraat...
ARSENIJ

Mir, braća, mir... Doslušajte, vo imeto na Sevišniot ve prekolnuvam... Posle ne uspeav da go sotrebam i sotram zlodejskoto povedenie na nekoi od klirot i drugi golemci, koi ve navreduvaa vas, mitropolitite i arhiereite, so hulnički izmislici za božemnata vaša raspusnost i pohotlivost, za sladostrastieto vaše i alčnosta, nedolična za onogo koj rasom svetim e promenet. Niz katadnevni, čislom neopfatni, dopisi, žalbi i poplaki ve nabeduvaat deka rajata, rodot hristijanski, narodot naš beše da ste go tlačele so nameti nedokrepimi i drugi iscedenija od nemaštijata vo pečal sletstven što go drži. Deka ste gi zanemaruvale obredite kanonski i po nekoj od vas ponapati, dobro rakijom naložen, vmesto himni božestveni, pesni razbludni potpeval, pa taka oltara svetago blatel i sebe porugom od svim se izložuval. Vakavskite imoti ste gi cepkale i krčmele vo bescewe, na turcite, selxucite i arnautite, razni otstapki i dodvorenija ste mu pravele, so rušveti golemi ste gi daruvale za da vi pripomognat da se potkrenete ponanapred vo vlasta crkovna... Tuku najmnogu, kako što ve klevetat kletnicite, eden na drug ste bile zasileni vo karšilak od kogo krvta vaša i narodna lipni, oti edni ste bile avtonomisti, drugi fanarioti, treti unijati, a četvri se istodobno... Ete zatoa rešiv taka kako što ponapred moeto smirenie se iskaža: da go odložam žezloto i drugoto znamewe činot arhiepiskopski što go označuva i da se vratam vo Pelagoniskata eparhija, koja ja zadržuvam za da mi služi za moja prehrana vo starosta i za utočište predsmrtno setom tagovnom ogradisano.
ANTIM

Moj zlehudi patriku, Arsenij bivši, sega će počne se prudolu da se strupoluva, da se razglobuva i glomboko, kako vo alčno oko, da pađa našata sveta crkva, rodot naš i porodot od vjekov što treba da prijde. Oti ti ja otna buicata, vodišteto kalno što će gi podavi site od reda.
MELENTIJA

Ne slušajte go!
HRISTOVOLUS

Neka si odi.
PORFIRIJ

(Na Arsenie.) Tvojata ostavka, taka zahteva redot kanonski, treba da ja napišeš, potpišeš i pečatom tvoim ličnim potvrdiš.

ARSENIJ

Znam, do večera će go storam toa.
ANTIM

Nemoj Arsenie, nemoj dušo pravedna, zarem na gledaš ovaa tajfa xglibosana toa i go čeka, za da go podeli nedelimoto, potroši dotrošenoto...
ROMIL

(Odi do Antim.) Zamolči veće ednaš, pope.
ANTIM

Jas će zamolčam, će me zamolčite. Samo što v uši veće počna da ve gločka pisokot senaroden... Vslušajte se i će čuete kako priiduva od temninata idna nebesno lipawe, podobno na ona od narodot judejski po Hrista raspnat... (Vleguva Marija. Kosata i e raspuštena... Izgleda izbezumeno.)
MARIJA

Mustafa... Doađa blaženstvo...
ANTIM

Mustafa-paša...

Po

tebe

doađa

tvoe

Gi setil parite prokletiot.
MELENTIJA

Kade doađa?
MARIJA

Ovde sveti oci, ovde. Peni frla, ogan riga...
HRISTOVOLUS

(Na Melentij i Zaharij.) Da odime, nebespečno e da se dočeka pašata. (Trgnuvaat.)
PORFIRIJ

(Na Romil.) I nie da odime Romile.
ANTIM

(Zastanuva pred niv.) Kade gnidi i pipici, kade ločki, smutki i kureški, kade? Go ostavate sam patrikot kukumjavki, kukavici i klusina xgrovnati, sam vašata poganštija da ja snosi. Zastanete kurvini kopiliwa, seme orospisko, Judi Iskariotski, barem da vidite kakov trnliv venec na prepodobniov Arsenij mu spletivte. Koja spica vžeštena grlom mu provrevte. Ostanete da vidite kako vo puzder se ništi seto sveto...
MELENTIJ

(Go turka Antim.) Skloni se Antime.
ANTIM

Ne poganime so tvoite valkani race Melentij, ne teraj me vo starosta svetite zapovedi da gi prekršuvam, da te zgromam pogromom pravednim.
PORFIRIJ

(I toj go turka Antim koj stoi na vrata.) Trgni se izlapen starecu.
ANTIM

I ti ostani velik ikonomu za da ti ja preseči pašata rakata do dno što zagrabuvaše... (Site go turkaat Antim. Vleguva Mustafa paša so dvajca askeri.)

KRAJ

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful