TERMOIZOLACIONI MATERIJALI Problem toplotne izolacije je izuzetno aktuelan i kompleksan u savremenom grañevinarstvu, pogotovo u oblasti zgradarstva.

Aktuelnost proizilazi iz potrebe za sve većom uštedom energije, a kompleksnost iz velikog broja zahteva koje treba zadovoljiti da bi toplotna izolacija u potupnosti ostvarila svoju ulogu [21]. Analiza objekata, sa ovog aspekta, može se posmatrati kroz tri zasebne celine: - toplotna zaštita krovne konstrukcije, - toplotna zaštita fasadnih zidova i - toplotna zaštita delova objekta koji su u kontaktu sa terenom. Pored spoljašnjeg omotača, koji ima najveći uticaj na efekat toplotne izolacije objekta, termoizolacioni materijali se mogu postavljati i u pregradnim zidovima i meñuspratnim konstrukcijama, čime se obezbeñuje toplotni komfor u celom objektu. Uobičajeni položaji termoizolacije ilustrovani su na primeru jedne kuće (slika 1).

Slika 1 - Mesta postavljanja termoizolacije u zavisnosti od vrste i položaja elementa objekta Osnovni tehnički podaci o termoizolacionim svojstvima grañevinskih materijala su: − λ - koeficijent toplotne provodljivosti, − c - specifična toplota, − µ - faktor otpora difuziji vodene pare, − αt - koeficijent toplotnog izduženja i − γ - zapreminska masa, a dati su u JUS U.J5.600:1998. većine standardnih

Svojstvo na osnovu koga se grañevinski materijali svrstavaju u termoizolacione materijale je koeficijent toplotne provodljivosti. Pod termoizolacionim materijalima podrazumevaju se materijali čiji je koficijent toplotne provodljivosti (λ) manji od 0.3 W/(mK), ispitan prema standardu JUS U.A2.020.

U okviru grupe termoizolacionih materijala može se izvršiti finija podela na: − klasične termoizolacione materijale sa koeficijentom toplotne provodljivosti λ < 0.06 W/(mK) i − termoizolacione materijale sa konstrukcionim svojstvima sa 0.06 < λ < 0.3 W/(mK). Pravilan izbor odreñenog termizolacionog materijala je tesno povezan sa: − analizom svojstava termoizolacionih materijala u odnosu na svojstva ostalih materijala od kojih se izvode pojedini elementi konstrukcije, − analizom položaja elementa konstrukcije u odnosu na okruženje i − analizom termo-higrometrijskih uslova sredine. Nepoznavanje svojstava termoizolacionih materijala, odnosno njihovih prednosti, a naročito nedostataka, koji ograničavaju njihovu primenu, u praksi može dovesti do značajnog smanjenja efekata termoizolacije i do pojave pratećih neželjenih efekata, kao što su: − pojava vlage, − truljenje materijala, − pojava buñi, − klobučenja, ljuspanja i otpadanja paronepropusnih završnih slojeva i − oštećenja usled dejstva mraza. U cilju olakšavanja pravilnog izbora termoizolacionih materijala, u ovom radu je dat kratak prikaz proizvodnje i primene najčešće korišćenih termoizolacionih materijala, sa naglaskom na njihova osnovna svojstva. Pored toga, istaknute su i njihove prednosti i nedostaci. Termoizolacioni materijali se mogu klasifikovati na osnovu različitih kriterijuma: − prema poreklu sirovina za proizvodnju, − prema vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti, − prema vrednosti zapreminske mase i − prema mestu i načinu primene. U ovom radu su termozolacioni materijali klasifikovani na osnovu porekla sirovine za njihovu proizvodnju u sledeće grupe: − termoizolacioni materijali na bazi mineralnih (neorganskih) materijala − termoizolacioni materijali na bazi organskih materijala i − termoizolacioni malteri i betoni. Termoizolacioni materijali, koji su analizirani u ovom radu, prikazani su na narednom blok-dijagramu.

gabro. najčešće koriste kamena vuna i staklena vuna. krečnjaci sa primesom dolomita. a najčešće se koriste: krečnjaci.Termoizolacioni materijali Mineralnog porekla Organskog porekla Termoizolacioni malteri i betoni Kamena vuna Polimeri Prirodni materijali Termoizolacioni malteri Termoizolacioni betoni Staklena vuna Ekspandirani polistiren Ekstrudirani ekspandirani polistiren Trska Drvena vlakna sa min. mineralnog uloška. Sastoji se od staklastih vlakana i stvrdnutih kapi silikatnog rastopa. andezit.1 KAMENA (MINERALNA) VUNA Kamena ili mineralna vuna je proizvod koji se dobija topljenjem tzv. a to su: bazalt. dolomiti.Izgled uzorka kamene vune Pod mineralnim uloškom podrazumeva se mešavina prirodnih mineralnih stena magmatskog i sedimentnog porekla. Izgled uzorka kamene vune prikazan je na slici 2. a sedimentne korektivnu sirovinu za proizvodnju kamene vune. Sedimentne stene imaju ulogu topitelja. Slika 2 .vezivom Reciklirana celuloza EPS betoni Poliuretan Gas-betoni (siporeks) 1. Magmatske stene predstavljaju osnovnu. a ponekad i glina. 1. TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI MINERALNIH (NEORGANSKIH) MATERIJALA U grañevinskoj praksi se kao termoizolacioni proizvodi. na bazi mineralnih materijala. dijabaz. . Od magmatskih stena najčešće se koriste stene sa sadržajem SiO2 u količini od 40 do 52%.

75 0. Proces obrazovanja vlakana sastoji se iz dve faze: − faze raspršivanja silikatnog rastopa i “Prokuplje” Prokuplje “Izvor” Bosilj-grad “Krpejci” Predajane “Vrelo” Kopaonik “Slavujci” Preševo “Prevešt” Kalenić .95 2.37 0.17 9. Oba tehnološka procesa šematski su prikazana na sl.02 46.94 4. Priprema sirovinske smeše sastoji se u usitnjavanju stenskih materijala do odreñene granulacije. Tabela 1 .30 5.90 2.Hemijski sastav sirovina za proizvodnju kamene vune (preuzeto iz [2]) Meta.97 8.79 -0 1. Topljenje mineralnog uloška u silikatni rastop predstavlja najvažniju fazu u procesu proizvodnje mineralne vune.95 6.55 49.90 0.67 12.79 7.59 6. − tehnološkog procesa proizvodnje.80 48.26 0.04 30.30 0.48 0.61 18. Prikazani materijali predstavljaju sirovine za proizvodnju kamene vune.00 0.58 0.58 21.86 3.91 19. Doziranje sirovinske smeše i koksa u kupolnu peć vrši se naizmenično (uložak/koks).39 1.12 46.1.90 2. U tabeli 1 dat je hemijski sastav nekoliko vrsta magmatskih i sedimentnih stena i topioničke zgure. Temperatura topljenja je oko 15000C.15 44.22 0.25 2. Razlika izmeñu tehnoloških procesa proizvodnje neimpregniranih i impregniranih proizvoda je samo u fazi finalizacije.11 0.75 -0 0. pri čemu se režimom punjenja mora obezbediti održavanje stalne visine materijala u peći.10 21.20 61. 3.67 3.10 29.26 1.84 8.79 1. prelazeći u rastop.99 0.6 0.46 1.55 0.18 0.92 4.21 2.09 29.82 16.58 52. a vreli gasovi se podižu ka vrhu peći i greju materijal u peći.72 2. zgura kupolastih peći i zgure Simens-Martinovih peći. koji zavisi od vrste finalnog proizvoda: proizvoda na bazi neimpregnirane kamene vune i proizvoda na bazi impregnirane kamene vune. Mešavina mineralnog uloška i koksa se postepeno spušta na dole.91 8.Bazalt Bazalt Dijabaz Gabro Dolomit Dolomit Dolomit Topioničk dijabaz ni a zgura krečnjak “Dobro Polje” Crna Trava Železara “Smederevo” 36.53 0.40 60.38 3.90 2.60 10.38 2.26 37.15 3.98 0.04 3.92 10. proračun hemijskog sastava sirovinske smeše i mineralnog rastopa i odreñivanje količina sirovinskih komponenti i goriva za jednu šaržu.20 0.91 3.85 - Sastojak “Ostrovica” Sićevo SiO2 Al2O3 TiO2 Fe2O3 FeO CaO MgO Na2O K2O GŽ 48.Umesto sedimentnih stena ponekad se kao topitelji koriste topioničke zgure: zgura visokih peći. koji obuhvataju: izbor sirovinskih komponenti.70 0.36 7.39 19.36 14.17 0.1 Proizvodnja neimpregnirane kamene vune Sam proces proizvodnje kamene vune sastoji se od: − pripremnih radova.43 2.09 39.26 6.75 4.

opsecanju. Proces finalizacije osnovnog filca se sastoji u njegovom stanjivanju.− faze obrazovanja vlakana mineralne vune. Faza raspršivanja započinje izlivanjem silikatnog rastopa radne temperature 1350 – 14000C u sistem za raspršivanje. filca Finalizacija filca kamene vune u finalne proizvode Termička obrada impregniranog filca Finalizacija impregniranog filca u finalne proizvode Slika 3 . odreñene debljine i širine. a zatim njihovo taloženje na žičani transporter. zatim hlañenju i sečenju na odreñene dimenzije. . Proizvodnja neimpregnirane kamene vune Proizvodnja impregnirane kamene vune Priprema sirovinskih komponenti Odmeravanje i doziranje mineralnog uloška i tehnološkog goriva Topljenje mineralnog uloška u silikatni rastop Priprema sirovinskih komponenti Odmeravanje i doziranje mineralnog uloška i tehnološkog goriva Topljenje mineralnog uloška u silikatni rastop Priprema sredstava za impregnaciju Raspršivanje i stvaranje vlakana od silikatnog rastopa Raspršivanje i stvaranje vlakana od silikatnog rastopa Obrazovanje mineralnog filca Prskanje vlakana sredstvom za impregnaciju i obrazovanje osn.2 Proizvodnja impregnirane kamene vune Na slici 4 ilustrovan je tehnološki postupak proizvodnje impregnirane kamene vune. Obrazovane kapi silikatnog rastopa usisavaju se u komoru za taloženje. gde se vrši njihova transformacija u vlakna.Šema procesa proizvodnje kamene vune 1.1. sastavljena od vlakana kamene vune – tzv. prošivanju i eventualnom postavljanju na različite vrste podloga. osnovni filc. Na taj način se dobija beskonačna traka.

obrazovana vlakna kamene vune se u fazi prolaska kroz taložnu komoru impregniraju odgovarajućim sredstvom za impregnaciju mineralnog ili organskog porekla. sastoji od impregniranih vlakana i pre finalne obrade podvrgava se termičkoj obradi. na primer: veća elastičnost (smanjenje krtosti i sklonosti ka lomljenju kamenih vlakana). 1. bolja mehanička svojstva. fazi obrazovanja osnovnog filca prethodi faza prskanja obrazovanih vlakana kamene vune sredstvom za impregnaciju. veća otpornost na uticaj vlage. Tehnološki proces proizvodnje impregnirane mineralne vune se ne razlikuje od već opisanog procesa proizvodnje neimpregnirane vune sve do faze proizvodnje osnovnog filca u komori za taloženje. vodene pare i različitih hemikalija.3 Svojstva kamene vune Kamena vuna je neorganski visoko porozni izolacioni materijal. izuzev na jedinjenja fluora.1. na primer. itd. Najčešće se kao sredstva za impregnaciju koriste polimeri.Sirovina Topljenje Dobijanje vlakana i ubrizgavanje veziva Osnovni filc Termička obrada Vezivo postaje sivo braon Otpad koji se reciklira Podužno sečenje Poprečno sečenje Slika 4 . . Takoñe je otporna i na delovanje mikroorganizama i nije sklona truljenju.. U tabeli 2 dati su osnovni podaci o hemijskom sastavu kamene vune. Osnovni filc se. Kamena vuna je hemijski inertna i postojana na uticaj vode. U slučaju proizvodnje impregnirane kamene vune. fenolformaldehidne smole. u ovom slučaju. kompaktnost. koji u svom sastavu ne sadrži sastojke štetne po ljudsko zdravlje. kao što su.Proces proizvodnje impregnirane kamene vune U cilju poboljšanja nekih svojstava finalnih proizvoda izrañenih od kamene vune.

Pored toga.7 mikrona. [K ] pare µ. je manje od 3. moraju imati odgovarajuću antikorozionu zaštitu.2 Na2O 2. Upijena voda rastvara soli iz kamene vune gradeći rastvore koji su naročito agresivni za metale.6 Kamena vuna ima izrazito poroznu strukturu (92-97%).5 Fe2O3 i FeO 6. [MPa] 45-160 0. [Pa] λ. Slika 5 . Vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti. Pri povećanju sadržaja vlage u kamenoj vuni za samo 1%. povećana vlažnost kamene vune ugrožava i otpornost toplotne izolacije na dejstvo mraza i pospešuje pojavu buñi.Zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti od zapreminske mase kamene vune i temperature Zbog velike otvorene poroznosti kamenu vunu karakteriše izrazito velika sposobnost upijanja vode i propustljivost vlage.9.050 0.03 Na slici 5 prikazana je zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti od zapreminske mase kamene vune i temperature.01-0.Osnovna fizička i mehanička svojstva proizvoda od kamene vune Koeficijent Faktor Napon Koeficijent Čvrstoća Zapreminsk linearnog otpora Upijanje pritiska pri toplotne na a masa difuziji termičkog 10% vode provodljivosti zatezanje širenja vodene uv.7. .2 TiO2 1. Učešće nevlaknastih primesa . koeficijent toplotne provodljivosti se povećava za cca 20%. tako da sve metalne površine.Tabela 2 .stvrdnutih kapi silikatnog rastopa.5 Al2O3 14 16.5 . Tabela 3 .5 MgO 7 . [%] deformaciji γ. [kg/m3] fz.5 .0 1. date u tabeli 7. [-] σp.4 CaO 922. Zbog toga je dozvoljena vlažnost proizvoda od kamene vune ograničena na 3%.Hemijski sastav kamene vune SiO2 42 44.3 K2O 0. koje su u kontaktu sa kamenom vunom. odnose se na suv materijal.003-0.1 > 100 0. debljine 5 . U tabeli 3 dati su osnovni podaci o svojstvima kamene vune.041 5x10-5 ≥1.5%. koju čine proizvoljno prostorno rasporeñena elastična vlakna.4 0. [w/(mK)] -1 αT.035-0.

Sama kamena vuna se topi na temperaturi od oko 10000C.U cilju sprečavanja prekomernog upijanja vode i produženja eksploatacionog veka.041 0. [%] Dozvoljena (radna) temperatura u ekspl.08kN/m . a kojih ima do 6%. DIN 4102) − prilikom topljenja ne oslobaña štetne gasove − biorazgradljivost. pri čemu se ne stvaraju štetni gasovi kao prilikom sagorevanja organskih materijala. 0.1. Kamenu vunu karakteriše postojanost na visokim temperaturama i negorivost. Tabela 4 . [mm] Koeficijent toplotne provodljivosti za: 00C.015. definisani u standardu JUS U. termoizolacija od kamene vune se hidrofobizira. tj.007 0. 30 [%] Prosečna debljina vlakana. a od impregnirane do 2500C. Većina proizvoda od neimpregnirane kamene vune se može koristiti do temperature od 7000C. dati su u tabeli 4. 220 Sadržaj staklastih kapljica (granula) većih od 0. − sklonost ka pojavi buñi i − mogućnost pojave korozije metala u prisustvu vlage. Osnovni uslovi kvaliteta za kamenu vunu.139 3 600 Analizom svojstava proizvoda od kamene vune mogu se izdvojiti sledeće prednosti i nedostaci: prednosti − mala zapreminska masa.081 0. 10 max. Proizvodi na bazi kamene vune (neimpregnirani i impregnirani) imaju dobru apsorpciju zvuka zbog velike otvorene poroznosti. u novije vreme. [W/(mK)] 3000C. Materijali koji su upotrebljeni za impregnaciju (organske smole i ulja). [W/(mK)] Maksimalna dozvoljena vlažnost.015 Klasa Svojstva kamene vune I II 2 3 Zapreminska masa pri zbijenosti od 0.4 Primena kamene vune . 150 max.007 max.5mm. dodatno impregnira silikonskim uljem. max.Uslovi kvaliteta za kamenu vunu prema JUS U.M9. [ C] 0 max. − mala otpornost na dejstvo mraza.058 0. [W/(mK)] 1000C.058 0.uslovima.098 3 600 0. 0. 1. isparavaju ili se ugljenišu na temeperaturi od oko 2500C. nedostaci − veliko upijanje vode i veoma velika propusnost vodene pare. − širok temperaturni interval primene (do +7000C). − negorivi materijal (klasa A1.M9. − nizak koeficijent toplotne provodljivosti. [kg/m ] max.

− polutvrde ploče i − tvrde ploče.Proizvodi od neimpregnirane kamene vune . neventilisanih ili kontaktnih sistema i − izolaciju ravnih i kosih krovova. deo ovih proizvoda može se primenjivati i za protivpožarnu zaštitu industrijskih peći. debljine 2 . zbog malih mehaničkih karakteristika. bitumenizirani papir. cisterni itd. Proizvodi od impregnirane kamene vune primenjuju se za: − poboljšanje termoizolacionih svojstava pregradnih zidova. pa se mogu upotrebljavati za toplotnu izolaciju i u slučajevima kada su opterećene na pritisak. Proizvodi od neimpregnirane kamene vune primenjuju se za toplotnu izolaciju: − meñuspratnih konstrukcija u slučajevima kada se primenjuju spušteni plafoni. Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku Neimpregnirane meke ploče od kamene vune (γ =100kg/m3) Slika 6 . ograničenu primenu i koriste se u slučajevima kada nisu opterećene na pritisak. − u sklopu rešenja fasadnih zidova kao ventilisanih. Izrañuju se u sledećim varijanatama: − meke ploče. Izgled nekih proizvoda od neimpregnirane i impregnirane kamene vune prikazan je na narednim slikama. − pregradnih zidova i − potkrovlja i kosih krovova. Pored toga. kotlova. meñuspratnih i podnih konstrukcija. stakleni voal.10cm. aluminijumska folija i dr.Proizvodi od neimpregnirane kamene vune koji se koriste kao termoizlacioni materijali u grañevinarstvu su: − jastuci od kamene vune prišiveni za podlogu (karton. Ploče od impregnirane kamene vune imaju širu primenu zato što se proizvode u nekoliko varijanti (od mekih do vrlo tvrdih ploča). pocinkovano pletivo. Proizvodi od impregnirane kamene vune se koriste u obliku ploča debljine 210cm. Proizvodi od neimpregnirane kamene vune imaju.) i − prošiveni ili neprošiveni filc od kamene vune.

Impregnirane meke ploče Impregnirane polu tvrde ploče Impregnirane tvrde ploče kamena vuna (γ=35kg/m3) kamena vuna (γ=75kg/m3) kamena vuna 3 (γ=150kg/m ) Slika 7 .2. U novije vreme se za proizvodnju staklene vune sve više koristi stakleni krš (prozorsko staklo i staklena ambalaža).staklenog rastopa i .60%.Proizvodi od impregnirane kamene vune U novije vreme proizvode se termoizolacione ploče od kamene vune. a u pojedinim fabrikama i do 80%. Izgled uzoraka staklene vune prikazan je na slici 8. krečnjak.2 STAKLENA (MINERALNA) VUNA Staklena vuna spada u grupu mineralnih termoizolacionih materijala i sastoji se od tankih i elastičnih staklenih niti. Slika 8 . Tehnologija proizvodnje je slična tehnologiji proizvodnje kamene vune. Učešće staklenog krša u sirovini se kreće 30 . koje su namenjene za izradu kontaktnih fasada. itd.Izgled uzorka staklene vune (ploče) 1.1 Proizvodnja staklene vune i staklenih vlakana Sirovine za proizvodnju staklene vune i staklenih vlakana su stakleni krš i osnovne sirovine za proizvodnju stakla (kvarcni pesak. soda.). Sastoji se iz dve faze: − dobijanje silikatnog . čija je spoljašnja površina tvrña od unutrašnje radi boljeg pričvršćivanja i lakše završne obrade zida. 1.

u zavisnosti od vrste peći. kadne peći i električne peći u kojima se temperatura.8 Br2O3 3. kada se iz tankog filma "kidaju i otpadaju" tanka staklena vlakna.− dobijanje tankih staklenih niti iz staklenog rastopa. pri čemu se dobijaju kratka i gruba staklena vlakna i − centrifugalni metod sa horizontalnim pločama koje se okreću. sa maksimalnom debljinom od 1µm. Na ovaj način mogu se dobiti niti dužine i do nekoliko desetina kilometara. Rastopljena staklena masa pada na ploče (okreću se brzinom od 4000 obrtaja/min) obrazujući tanak film preko ploče. . Sirovina Topljenje Dobijanje vlakana i ubrizgavanje veziva Podužno sečenje "Sirova" staklena vlakna Sušnica Vezivo postaje žuto Otpad koji se reciklira Poprečno sečenje Slika 9 . kreće i do 20000C. koji se usled delovanja centrifugalne sile smanjuje do granice površinskog napona.5 Al2O3 4 Fe2O3 i FeO 0.5 Tanka staklena vlakna i staklena vuna mogu se dobiti na jedan od sledeća tri načina.Hemijski sastav rastopljene staklene mase SiO2 58.2 CaO 16 MgO 6 Na2O 11. koji se okreću velikom brzinom. − rasprskavanjem staklenog rastopa uduvavanjem pare ili gasa pod visokim pritiskom. U tabeli 5 dati su osnovni podaci o hemijskom sastavu rastopljene staklene mase. Tabela 5 .Proces proizvodnje staklene vune Za dobijanje rastopa stakla koriste se kupolaste peći. Tehnološki proces proizvodnje staklene vune ilustrovan je na slici 9. ili njihovim kombinovanjem: − izvlačenjem niti iz rastopljene staklene mase kroz "vatrostalna sita" sa malim otvorima (2-3mm) i namotavanje niti na koturove.

2 Svojstva staklene vune Staklena vuna ima slična svojstva kao i kamena vuna. − Ugrañivanje rastresite staklene vune zahteva angažovanje velikog broja radnika. jer se ne može koristiti nikakva oprema. dok je kamena vuna tamno žute do smeñe boje. kamena vuna je gušća od staklene vune. krutost proizvoda. sirove) staklene vune kao termoizolacionog materijala je otežana zbog njenih specifičnih nedostataka. − Struktura i svojstva rastresite staklene vune se u toku eksploatacije u konstrukciji mogu značajno izmeniti zbog samozgušnjavanja. nepromenljivost oblika i elastičnost. Vrsta veziva se bira u zavisnosti od vrste i svojstava proizvoda koji se dobija. zbog smanjenja zapremine – zgušnjavanja.proizvodi koji nisu štetni po ljudsko zdravlje" Meñutim "sirova" . Za poboljšanje termoizolacionih karakteristika elemenata grañevinskih konstrukcija mogu se koristiti različite vrste filceva i ploča od staklene vune.3 Primena staklene vune Primena rastresite (rinfuzne. u koju spadaju i staklena i kamena vuna. postižu se uvoñenjem u rastresitu staklenu vunu različitih vrsta vezivnih materijala organskog ili neorganskog porekla. − Primena rasatresite vune komplikuje konstruktivno rešavanje toplotne izolacije. lomljenja izvesnog broja vlakana i prelaska u prašinu.rastresita staklena vuna predstavlja potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje i svrstana je u grupu materijala "2B". a pri tome radnici moraju biti zaštićeni jer staklena vlakna povreñuju i nadražuju kožu izazivajući svrab. kao što su: − Kvalitet rastresite vune se značajno smanjuje pri transportu i skladištenju. Vlakna staklene vune su znatno duža od vlakna mineralne vune i odlikuju se većom hemijskom otpornošću i nešto manjom toplotnom provodljivošću. U cilju poboljšanja pojedinih karakteristika ploče i filcevi se mogu zalepiti na aluminijumsku . Pri proizvodnji termoizolacija od staklene vune (naročito ploča). Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune. Staklena vuna je obično svjetlo-žute boje. − polutvrde i − tvrde. se proveravaju od strane meñunarodnih zdravstvenih organizacija i ekspertskih grupa sa aspekta potencijalne opasnosti od izazivanja kancera disajnih organa. udarnog.2. gužvanja. koje mogu biti: − meke.2.041 W/(mK). Prema tim istraživanjima ovi proizvodi su svrstani u "grupu 3 . Koeficijent toplotne provodljivosti staklene vune ne prelazi 0. vibracija) i vlaženja. jer mora biti zaštićena od bilo koje vrste mehaničkog opterećenja (statičkog. 1. mada se u praksi mnogo više koristi staklena vuna. naročito usled dejstva vibracija i vlaženja.U procesu proizvodnje termoizolacionih materijala mogu se koristiti i staklena vlakna i staklena vuna. Zbog različite dužine vlakana. crvenilo i osip. Nabrojani nedostaci sirove staklene vune delimično ili u potpunosti se eliminišu u toku prerade u različite vrste termoizolacionih proizvoda slepljivanjem vlakana. Zapreminska masa rastresite staklene vune je manja od 130kg/m3. 1.

dok poroplasti imaju sistem otvorenih pora.1. Staklena vlakna u odnosu na staklenu vunu imaju izrazito veću dužinu. ujednačenu debljinu.1 Termoizolacioni materijali na bazi polistirola Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom monomera "stirola". a mogu biti i hidrofobizirani u cilju smanjenja upijanja vode. Pod penoplastima se podrazumevaju materijali koji u sebi sadrže sistem zatvorenih pora. Osim od staklene vune termoizolacioni proizvodi mogu se dobiti i od "neprekidnih" staklenih vlakana. na osnovu ostvarene strukture. U grañevinarstvu se za izradu termoizolacionih materijala najčešće koriste sledeći polimeri: polistirol i poliuretan. Strukturna formula polistirena je: . Slika 10 .foiliju. dele na: − penoplaste − poroplaste i − saćaste plastične mase. Od neprekidnih staklenih vlakana prave se meke i polutvrde ploče. veću čvrstoću i ne sadrže nevlaknaste komponente. Saćaste plastične mase imaju pore pravilnog geometrijskog oblika u vidu pčelinjeg saća. TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI ORGANSKIH MATERIJALA 2. Na slici 10 prikazan je deo proizvodnog programa termoizolacionih materijala od staklene vune. natron papir ili staklenu mrežicu. 2.1 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIMERA Termoizolacioni materijali na bazi polimera se. ispunjenih gasom ili smešom gasova.Termoizolacioni proizvodi od staklene vune 2.

2-1mm koriste se za dobijanje ambalaže za pakovanje. − kondicioniranje i − oblikovanje . koji zajedno sa vazduhom gradi eksplozivnu smešu. Na slici 11 prikazan je izgled ekspandiranog polistirena . aditivi za obezbeñenje željenog prečnika granula. Ovaj naziv je odomaćen i u našoj praksi. Slika 11 . dok se ekstrudiranjem dobijaju samo oblikovani proizvodi.2-3mm. Proces proizvodnje oblikovanog EPS-a (stiropora) odvija se kroz tri faze: − predekspandiranje.).1 Ekspandirani polistiren (EPS-stiropor) Naziv "stiropor" je zaštićeno ime koncerna BASF za ekspandirani polistiren. nerastvorljiva u vodi. Polistiren u obliku kompaktnih granula predstavlja sirovinu za dobijanje: − ekspandiranog polistirena (EPS) i − ekstrudiranog ekspandiranog polistirena. Procesom ekspandiranja proizvode se nevezane granule i oblikovani EPS. Kao sredstvo za ekspanziju najčešće se koristi pentan. a ambalaža za njihov transport mora biti propisno zatvorena zbog lakoisparljivih ugljovodonika (naročito pentana).1.Sam stirol je bezbojna tečnost. 2.1. ali rastvorljiva u organskim rastvaračima (špiritus. Granule prečnika 0. katalizatori i aditivi za postizanje veće otpornosti na gorenje. Čuvanje granula polistirena mora biti u skladištima ili silosima sa efikasnom ventilacijom. U toku procesa dobijanja polistirena (kompaktnih granula) mogu se dodavati različite vrste aditiva: stabilizatori. Za dobijanje polistirena mogu se koristiti tri postupka: − polimerizacija čistog monomera.stiropora.Izgled stiropora Proces proizvodnje nevezanih granula EPS-a sastoji se u zagrevanju kompaktnih granula polistirena (pomoću vode temperature 980C ili pregrejane vodene pare T = 1100C). a krupnije granule (1-3mm) za dobijanje materijala za termoizolaciju. − polimerizacija u rastvaraču i − polimerizacija u vodenoj suspenziji. Dobijeni proizvod je u obliku kompaktnih granula prečnika 0. eter itd. U praksi se najčešće koriste prvi i treći oblik polimerizacije.

Proces oblikovanja traje do 15minuta i odvija se kroz tri etape: vakumiranje. Faza kondicioniranja ili stabilizacije traje od 4 do 24h. itd. tako da 1m3 ovog materijala sadrži 3-6milijardi sitnih zatvorenih ćelija (slika 13). Kao rezultat ovih procesa dolazi do povećanja zapremine materijala za 50-60 puta. . zaparivanje i hlañenje. pri čemu dolazi do omekšanja matrice polistirena i toplotnog širenja pentana. predekspanzija kondicioniranje oblikovanje Slika 12 . Oblikovani proizvodi (blokovi) odležavaju i hlade se 24 časa. U cilju dobijanja proizvoda željene zapreminske mase može se proces ekspandiranja ponoviti nekoliko puta (2-3 puta). odnosno do smanjenja zapreminske mase materijala.Proces proizvodnje oblikovanog EPS-a (stiropora) EPS se klasifikuje kao porozan materijal. a zatim se seku u proizvode željenih dimenzija i oblika pomoću zagrejane žice. Veličina unutrašnjih ćelija kreće se od 60-200µm. blokovi. u kom slučaju ima oznaku "S".). Proces proizvodnje šematski je prikazan na slici 12 (preuzeto iz [23]). uz istovremeno smanjenje viška vode i agenasa za ekspanziju u granulama. koji u sadrži cca 98% vazduha i 2% polistirena. U toku ovog perioda granule dobijaju potrebnu mehaničku čvrstoću i dimenzionu stabilnost. aveolarne strukture.U prvoj fazi kompaktne granule polistirena se tretiraju zagrejanom vodenom parom. Oblikovanje EPS proizvoda vrši se u kalupima različitog oblika (ploče. Proizvodi se u dve varijante: kao obični i kao stiropor sa smanjenom gorivošću. odnosno kao "samogasiv".

− ekspandiranje mase polistirena. zelenoj. mora se zaštititi od organskih rastvarača.Fizička svojstva EPS-a Koeficijent Koeficijent Faktor Propustljivost linearnog otpora Zapreminsk toplotne vodene pare a masa provodljivost termičkog difuziji (230C. [-] 10-30 0.7x10-5 25 .3 Osnovna svojstva EPS-a Stiropor pored svoje ćelijaste strukture i male zapreminske mase. koja opredeljuju njegovu primenu. tečnih goriva i njihovih isparenja [24]. 85% i širenja vodene pare rvv) γ. [K-1] λ. 2. ima relativno visoku čvrstoću pri pritisku i savijanju i odlično apsorbuje dinamička opterećenja. itd. [kg/m3] [g/(m2dan)] αT. Stiropor se svrstava u ekološki podobne materijale zato što je jedan od retkih materijala na bazi plastičnih masa koji se može u potpunosti reciklirati. − istiskivanje pod pritiskom i − hlañenje Finalni proizvod u odnosu na obični EPS nema meñućelijsku poroznost. Poznato je da je EPS neotporan na UV zračenje. Tabela 6 . [w/(mK)] µ. Stiropor nije materijal kojim se hrane insekti i glodari. kreč.040 5x10-5 .028-0. Budući da se proizvodi u varijanti samogasivog stiropora. pri uporeñenju sa ostalim krutim termoizolacionim materijalima svrstava se u red najekonomičnijih materijala za izvoñenje termoizolacija.1. biće otporan na starenje. truljenje i raspadanje. [%] 2-8 . Najčešće se proizvodi u odreñenoj boji (plavoj. Zbog svega toga.).35 Upijanje vode uv. Ovaj materijal je kompatibilan sa najčešće korišćenim grañevinskim materijalima (cement.Alveolarna struktura EPS-a 2.1.1. njegova otpornost na požarna oštećenja je visoka. U tabelama 6 i 7 dati su osnovni podaci o svojstvima ekspandiranog polistirena (stiropora).60 20 . meñutim ako se pravilno ugradi u konstrukciju.Slika 13 . voda) meñutim.2 Ekstrudirani ekspandirani polistiren Proces proizvodnje ekstrudiranog EPS-a obuhvata: − topljenje kompaktnih granula polistirena u ekstruderu. ima veću zapreminsku masu i čvrstoću pri pritisku i ne asorbuje vodenu paru. polimerne disperzije.1. pa se on može upotrebljavati u svim eksploatacionim uslovima.

Karakteristična svojstva termoizolacija od EPS-a prema standardu ASTM C 578 Jedinica Metoda Granične vrednosti Svojstvo mere ispitivanja Zapreminska masa kg/m3 C 303 15 .0.0.2 0. γ [kg/m3] Slika14 .Mehanička svojstva EPS-a Napon pritiska pri Čvrstoća na Čvrstoća na Modul 10% deformaciji savijanje zatezanje elastičnosti fs.29 Otpornost na pritisak MPa D 1621 0.000063 .069 . 0.0.173 Čvrstoća na savijanje MPa C 203 0.060-0.460 0. Tabela 8 . prikazana je na slici 14.1 0 15 20 25 30 35 40 Zapreminska masa.173 . [MPa] 0.420 Modul elastičnosti MPa 1.110 .150-0.460 Apsorpcija % C 272 >2 Kapilarno upijanje nema Maksimalne eksploatacione dugotrajna izloženost: temperature 75 0 C povremena izloženost: 82 Dimenz.3.124 .186 Čvrstoća na smicanje MPa D 732 0.0.4. stabilnost (max.250 0.345 Čvrstoća na zatezanje MPa D 1623 0.420 2-11 Zavisnost izmeñu zapreminske mase i napona pritiska pri deformaciji od 10%. [MPa] E. koja su definisana u američkom standardu ASTM C 578. [MPa] 0.241 . % 2 promena) Koeficijent termičkog širenja cm/(cm0C) D 696 0. [MPa] fz.Zavisnost napona pritiska pri deformaciji od 10% od vrednosti zapreminske mase U tabeli 8 dati su tehnički uslovi kvaliteta za stiropor (granične vrednosti za osnovna svojstva termoizolacija od EPS-a).255 Modul smicanja MPa 1.3 Napon pritiska pri 10% deformaciji.930 .160-0. [MPa] σp.Tabela 7 .

1. mikroorganizme i bakterije i − mogućnost potpunog recikliranja. .0.700 Prikazana svojstva ekstrudiranog polistirena su u velikoj meri rezultat ostvarene strukture u kojoj nema meñućelijske poroznosti. − neznatno manji koeficijent toplotne provodljivosti.1.4 Svojstva ekstrudiranog EPS-a Osnovna svojstva ekstrudiranog EPS-a prikazana su u tabeli 9.1.025-0.200 0. Često se kombinuje sa drugim materijalima (lesonit. − 3 . iverica.) pri čemu se dobijaju kompozitni (slojeviti) termoizolacioni materijali koji takoñe imaju široku primenu u grañevinarstvu. aluminijum i dr.Analizom svojstava EPS-a i njegovog ponašanja pri praktičnoj upotrebi mogu se definisati sledeće prednosti i nedostaci: prednosti − mala zapreminska masa. [%] i pare µ. 2. − relativno dobra mehanička svojstva. Zbog toga ekstrudirani EPS.Osnovna svojstva ekstrudiranog EPS-a Koeficijent Napon pritiska Zapreminsk toplotne Faktor otpora pri 10% Upijanje vode a masa provodljivost difuziji vodene deformaciji uv. − samogasivost (kod tipova sa oznakom "S"). [MPa] λ.2 . nedostaci − drobljivost.1.3 0. [-] γ. u odnosu na obični EPS. Tabela 9 . − bolja mehanička svojstva i − glatku površinu.250-0. ima modifikovana sledeća svojstva: − zapreminsku masu veću za cca 50%.5 Primena EPS-a i ekstrudiranog polistirena Stiropor predstavlja dobar izolacioni materijal koji se široko primenjuje u grañevinarstvu.4 puta veći faktor otpora difuziji vodene pare. − 10 puta manje upijanje vode. − nizak koeficijent toplotne provodljivosti. − malo upijanje vode i veoma mala propusnost vodene pare. [w/(mK)] 25-45 0. − krtost. − prilikom gorenja ne razvija veliku koločinu toplote pa spada u materijale sa niskim požarnim opterećenjem. [kg/m3] σp. − širok temperaturni interval primene (od -1500C do +800C). Ovaj materijal je pronañen 50-tih godina prošlog veka i od tada pa sve do danas njegova primena u grañevinarstvu se stalno povećava. 2.035 80 . − mala otpornost na dejstvo mraza i − mala otpornost na UV zračenje. − poseduje otpornost na gljivice.

Na tržištu se javljaju pod različitim komercijalnim nazivima "Demit". − Poboljšanje termoizolacionih svojstava zidova. Čvrstoća pri pritisku je u granicama od 0. "poliuretan . a prednost im je u brzini grañenja u odnosu na klasične sisteme.3 . − Izolaciju ravnih i kosih krovova i − Izradu "izgubljenih" oplata za betonske elemente. na primer sa "Tarolit"-om) koji obuhvataju i toplotnu izolaciju i završnu obradu fasadnog zida. Zapreminska masa se kreće od 30 .4 MPa. diizocijanida.0. koje se odvijaju u mešavini polaznih komponenata (poliestara. U novije vreme konstruisani su sistemi na bazi ploča od stiropora (običnih ili kombinovanih.2 . 2. "Izoterm" i dr. meñuspratnih i podnih konstrukcija kod objekata grañenih na "klasičan" način.0.. vode. "sendvič" sistema) (slika 15) i − rasprskavajućih pena koje se direktno nanose na površine elemenata konstrukcije koje se termički izoluju (tzv. a imaju prednost kada je u pitanju toplotna izolacija onih delova objekta gde se zahteva povećana čvrstoća pri pritisku i minimalno upijanje vode izolacionog sloja.2 Termoizolacioni materijali na bazi poliuretana Poliuretanske peno-plastične mase se dobijaju kao rezultat složenih reakcija. Nevezane granule EPS-a se koriste: − kao agregat za spravljanje lakoagregatnog betona (EPS betona) i − kao dodatak glini za proizvodnju keramičkih "termo" blokova.030 .0. Slika15 . U praksi se poliuretanski termoizolacioni materijali najčešće koriste u formi: − krutih ploča obloženih limovima (tzv. Termoizolacioni materijali na bazi poliuretana imaju svojstva slična stiroporu. kao i kod montažnih objekata izvedenih od prefabrikovanih elemenata.50kg/m3. Ploče od ekstrudiranog polistirena imaju istu primenu u grañevinarstvu kao i ploče od EPS-a. katalizatora i emulgatora).7MPa. a koeficijent toplotne provodljivosti do 0. a čvrstoća na zatezanje od 0.037W/(mK).sprej" tehnika) (slika 16).Izgled troslojnog termoizolacionog materijala na bazi poliuretana . Stiropor se u novije vreme koristi i u obliku blokova ispune za izradu polumontažnih armiranobetonskih sitnorebrastih tavanica.Ploče od EPS-a (jednoslojne i kombinovane) primenjuju se za: − Izolaciju temelja.

Čvrstoća na savijanje uzoraka ploče od trske.Ilustracija primene "poliuretan .2.1 Proizvodnja termoizolacionih ploča od trske Ploče od trske se dobijaju presovanjem neljuštenih trščanih stabljika i njihovim prošivanjem žicom. a koeficijent toplotne provodljivosti 0. 2.lakih grañevinskih ploča od trske.2.045 – 0.2. iznosi cca 3MPa.1. debljine 5cm.073W/(mK).7mm.6mm. Ispitivanjem uzoraka trščanih ploča debljine 3cm. na svakih 14 do 16cm.1 Trska Trska je barska biljka sa cevastom stabljikom koja se koristi za proizvodnju prirodnog termizolacionog materijala . Vlažnost ploča od trske ograničena je na 18%. upravno na pravac stabljika.sprej" tehnike 2.2 Osnovna svojstva termoizolacionih ploča od trske Zapreminska masa trščanih ploča kreće se od 175 do 250kg/m3. pri pritisku od 15kN/m2 izmerena je deformacija od cca 0. Debljina ploča se kreće od 3 do 10cm. . Za prošivanje se koristi čelična ili pocinkovana žica debljine 1. Na slici 17 prikazana je ploča od trščanih stabljika.2 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH ORGANSKIH MATERIJALA 2.Slika 16 .Ploča od trščanih stabljika 2.1. Slika 17 .

05MPa).5mm. U nedostatke se ubrajaju: mogućnost oštećenja od glodara. truljenje. itd.2.1 Proizvodnja termoizolacionih ploča na bazi drveta i mineralnih veziva Proces proizvodnje se sastoji iz sledećih operacija: − pripremanja cementne paste.0.3 Primena termoizolacionih ploča od trske Ploče od presovane trske koriste se za toplotnu izolaciju meñuspratnih konstrukcija i podova. a mogu se koristiti magnezitna veziva. − mešanje cementne paste sa drvenom strugotinom. radi zaštite od glodara i truljenja. jasena. "heraklit". koji se lako obrañuje i ima dobru atheziju sa malterom.2. itd.1. Strugotina od drveta. − presovanje pripremljene mase u kalupima (pritisak od 0. − zaparivanje ploča u komorama za ubrzano očvrćavanje i − vañenje iz kalupa i sušenje ploča. U praksi se.2.2.2. Debljina ploča je promenljiva i kreće se od 25mm do 10mm. Termoizolacione ploče na bazi drvene vune ili strugotina od drveta i mineralnih veziva Ova vrsta kompozitnih termoizolacionih materijala dobija se u procesu očvršćavanja mešavine drvene strugotine ili drvene vune i mineralnog veziva. "tarolit" (slika 18). zidova i krovova. a sposobnost gorenja se smanjuje malterisanjem sa obe strane. 2.25 . lipovog drveta. borovine. Od mineralnih veziva najčešće se koristi portland cement.2 Slika 18 . Ovi termoizolacioni materijali se u praksi sreće pod različitim komercijalnim nazivima: "durisol".) zbog opasnosti od truljenja i smanjenja termoizolacionih karakteristika. ploče od trske impregniraju antiseptikom. Ploče od trske ne treba koristiti na mestima gde je relativna vlažnost vazduha veća od 70% (kupatila. goriv materijal (ne gori otvorenim plamenom. .Izgled uzorka "Tarolit"-a 2. Dobija se od otpadaka koji ostaju prilikom obrade jelovine. Osnovna prednost ploča od trske je što je to prirodan i ekološki podoban termoizolacini materijal. perionice itd. široka 4 –7mm i debela 0. koja se koristi za proizvodnju predmetnih ploča je dugačka 40 – 50cm. već tinja) i teško pričvršćavanje ekserima.

buše i pričvršćuju za podlogu). Slika 19 .08 do 0. U praksi se primenjuju i kombinovane-slojevite ploče u kojima je jedan od slojeva stiropor (slika 19).2.3 Termoizolacija na bazi celuloze Sredinom prošlog veka u Skandinaviji i Americi se počela koristiti termoizolacija na bazi reciklirane novinske hartije.) ili temperatura vazduha iznad 700C ne preporučuje se primena ovih termoizolacionih materijala.2. plafona i podova. Ubrajaju se u polusagorive materijale. a imaju i odličnu athezije sa malterom.2. itd. Čvrstoća na savijanje zavisi od zapreminske mase i kreće se od 0. koji imaju protivpožarnu otpornost od 30 minuta i koji ne gore otvorenim plamenom.14 W/(mK). Proces proizvodnje obuhvata mlevenje i usitnjavanje .Izgled uzorka slojevite termoizolacione ploče ("Tarolit" + "Stiropor" + "Tarolit") Termoizolacione ploče na bazi drveta i mineralnih veziva se lako mehanički obrañuju (seku. Mogu se koristiti i kao "izgubljena" oplata pri izvoñenju betonskih radova.2MPa. U slučajevima kada je povišena vlažnost vazduha (kupatila. − veća čvrstoća pri pritisku u odnosu na obične ploče od stiropora i − mogućnost malterisanja.2 Osnovna svojstva termoizolacionih ploča na bazi drveta i mineralnih veziva Zapreminska masa termoizolacionih ploča se kreće od 300 do 350kg/m3.3 Primena termoizolacionih ploča na bazi drveta i mineralnih veziva Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova. krovova. S obzirom da su proizvedeni od drveta i mineralnih veziva svrstavaju se u ekološki pogodne termoizolacione materijale.4 – 1. 2.2. a upijanje vode 60 do 70%.2. čime se postiže nekoliko prednosti: − bolja termoizolaciona svojstva od običnih ploča na bazi drveta i mineralnih veziva. Dozvoljena vlažnost ploča je 20%. Koeficijent toplotne provodljivosti je u granicama od 0. 2. vrši se njihova impregnacija.2. u novije vreme. perionice. a konstruktivnih ploča od 400 – 600kg/m3. U cilju povećanja mogućnosti za primenu i trajnosti ovih termoizolacionih ploča. već tinjaju.

koja ga štiti od vlage. Koeficijent toplotne provodljivosti je manji od 0. kojima se zatim dodaje borna so. štetočina i plesni [9]. Zapreminska masa zavisi od načina ugradnje i kreće se od 25 .60kg/m3.Izgled termoizolacionog materijala na bazi celuloze a) b) Slika 21 .starih novina u vlaknaste komadiće. Termoizolacija na bazi celuloze (slika 20) se koristi za toplotnu izolaciju krovova. ali u kombinaciji sa vodonepropusnim i paropropusnim folijama.04 W/(mK). zidova i meñuspratnih konstrukcija. Slika 20 . Dobijeni proizvod se isporučuje u PVC ambalaži. Faktor otporu difuzije vodene pare je u granicama od 1 . U praksi su moguća dva postupka izvoñenja toplotne izolacije: − uduvavanjem materijala (slika 21a) i − nasipanjem (slika 21b). Uloga borne soli je prvenstveno zaštita od požara.Izvoñenje termoizolacije zida postupkom "uduvavanja" i postupkom "nasipanja" .2.

4.140 0.1 19 24 64 10 Siporeks blokovi 11 Keramzit beton 12 Šuplja opeka 13 Puna opeka 14 Beton Na slikama 27 .162 0. − pravilnog ugrañivanja u element kostrukcije (kosi i ravni krovovi. Ulaganja u toplotnu zaštitu su ekonomski opravdana zbog uštede energije za grejanje.032 60 1. spoljni i pregradni zidovi.4 4.1 1.760 2. U istoj tabeli date su i sračunate vrednosti ekvivalentnih debljina slojeva termoizolacionih materijala u odnosu na ekspandirani polistiren (stiropor).1 >1 40 2 4 70 10 5 3 6 12 60 1. u tabeli 14 dat je uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala.140 0.).035 0. − debljine sloja odabranog termoizolacionog materijala.4 4.046 0.06 0.4 3.1 8.4 5.0 (EPS) 2 3 4 5 6 7 8 9 Kamena vuna Staklena vuna Poliuretan Trska Perlitni malter Drvo Drvo beton EPS beton 50 50 30 180 500 600 550 650 600 800 1800 2400 λ> 0.29.610 0.30 1400 0. .110 0.30 λ < 0.270 0. a efekti njihove primene prvenstveno zavise od: − izbora odgovarajućeg termoizolacionog materijala.Osnovni podaci o analiziranim materijalima Koeficijent Faktor Ekvivalentn Zapreminsk toplotne otpora a debljina R. Radi lakšeg izbora odgovarajućeg termoizolacionog materijala. zapreminske mase i ekvivalentne debljine.040 >1.2 1.1 1. grafički su uporeñeni termoizolacioni materijali na osnovu vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti.037 0.035 0.4 9. Na tržištu postoji veliki asortiman termoizolacionih mateijala u dovoljnim količinama. Tabela 14 . a masa provodljivosti difuziji Materijal broj sloja vodene pare γ [kg/m3] λ [W/(mK)] [cm] µ 1 Ekspandirani polistiren 30 0. UPOREðENJE TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA U današnje vreme primena toplotne izolacije se ne dovodi u pitanje.290 0.06 < λ < 0. itd. podovi.

6 1.6 0.8 0. d [cm] .4 0.2 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Vrsta materijala (oznake iz tabele) 11 12 13 14 Slika 27 -Koeficijent toplotne provodljivosti u zavisnosti od vrste materijala 2400 2200 ] Zapreminska masa.2 1 0. λ [ w/(mK)] 2 1.8 1.Koeficijent toplotne provodljivosti. γ [ kg/(m3)] 2000 1800 1600 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Vrsta materijala (oznake iz tabele) 10 11 12 13 14 Slika 28 -Zapreminska masa analiziranih materijala 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Vrsta materijala (oznake iz tabele) 11 12 13 14 Slika 29 -Potrebna debljina sloja analiziranih materijala za ostvarivanje istog otpora provoñenju toplote (u odnosu na EPS) Ekvivalentna debljina sloja.4 1.

veliki broj objekata je sagrañen bez ili sa nedovoljnom toplotnom zaštitom.Debljine termoizolacionih slojeva u fasadnim zidovima za Evropu (1999 godina) Zemlja debljina izolacije.Meñutim. Uobičajena debljina sloja termoizolacije u našoj zemlji je 5cm. bez obzira na značaj i ekonomsku opravdanost toplotne zaštite. dok je u razvijenim zemljama Evrope ona znatno veća (pet do deset puta u zavisnosti od vrste elementa koji se izoluje). Ilustracija ovakvog stanja data je na slikama 30 i 31. Zemlja debljina izolacije. mm . mm Slika 30 .

pa se zbog toga za naknadnu toplotnu izolaciju koriste materijali koji se jednostavno pripremaju i ugrañuju. koje se po pravilu izvodi sa spoljne strane fasadnih zidova. Jedna od takvih mogućnosti je primena sistema na bazi stiropora ili primena odgovarajućih termoizolacionih maltera. .Slika 31 .Debljine termoizolacionih slojeva u krovovima za Evropu (1999 godina) Budući da veliki broj postojećih objekata nije termički izolovan u novije vreme se primenjuju metode "toplotne sanacije". Primena ovih metoda je relativno otežana kod objekata više spratnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful