You are on page 1of 15

m 

p  


 
    

Alessandra Genovesi-Bogićević
îojam socijalizacije
Socijalizacija (< lat. › › = drug; › ›=
društven, druželjubiv)
Socijalizacija se odnosi na proces kojim
pojedinac usvaja kulturu određenog društva koja
mu omugućava da učestvuje međuljudskim
interakcijama, da postane i da bude prepoznat
kao član te zajednice.
Kultura se prenosi jezikom
Jezik se usvaja interakcijom
Jezik i društvo: nerazdvojiva sprega
îriča se da je car , koji je vladao Indijom
od 1542. do 1602. godine, naredio da grupa dece
bude odgajana bez ikakvih pouka u jeziku, kako
bi proverio verovanje da će na kraju progovoriti
hevrejski, jezikom Boga.
Decu su čuvali gluvonemi.
Ona nisu uopšte progovorila i komunicirala su
isključivo gestovima.
,  itd.
îoznati slučajevi : Kaspar Hauser,
Genie,«
u  do 
?
Šta je jezička kompetencija ?
Chomsky (1965)
1. Jezička sposobnost (morfologija, sintaksa«   )
2. Govorna delatnost (upotreba jezika u društvu..   )
Nativistička teorija ³jezičkog mehanizma´ (p ) ne
može da objasni kako se pragmatička kompetencija
usvaja«.
x !""#$%, iako
je jezička sposobnost urođena.

[* econ Lan ua e ocialization]


   

&'(1986)
razlikuju dva aspekta jezičke
socijalizacije:

¦ ""% %"
( ""%"%
Socijalizacija putem jezika
îojedinac usvaja %%% i %!#
" učestvujući #"
sa drugim članovima zajednice

Π- Inkulturacija (C1)
 - Akulturacija (C2)
Socijalizacija jeziku
Interakcijom pojedinac ne usvaja samo
lingvističku  "%, već i $%,
tjÚ da upotrebi komunikaciona sredstva
primerena društvenom kontekstu,
komunikativnoj situaciji, sagovornicima itd.
pomoću tih sredstava govornik ispoljava
sopstveni stav o sebi i drugima, mišljenja,
osećanja, ciljeve«
pragmatika komunikacije #%%
Da li je žaba posna ?
Jezi prenosi lt r (tra icija tra ere) i
r st eni siste znanja;
lt ra se o raža a jezi (`   
`, le si alizo ani ele enti lt re);
prÚ, čest j ći ri re i za re e e s eća e
rili e, že s a sr s a eca a če rasli
ja se ra a azi a ³ s ´ .
P s › ijetal ?
     ››
ija teta ?
Kulturno osetljive pragmatičke odlike komunikacije:
A Apelativi (teta, baba, čika, seka, bata,
komšija/komšinice, sestra, snajka «)
A Izbor zamenica (Ti/Vi)
A Vulgarizmi
A «««««««
Teorijiski okvir jezičke socijalizacije

1. psikolingvističke i sociolingvističke studije Œ


i 
2. antropološke studije o socijalizaciji, jeziku u
kontekstu i etnografija govorenja (Hymes)
3. varijacionistička sociolingvistika ( abov)
4. kritička sociolingvistika (Fairclough, Van Dijk)
îristup analizi jezičke socijalizacije:
prikupljanje podataka:
Îsnimanje verbalnih interakija u prirodnim
kontekstima
Îneposredno posmatranje jezičke upotrebe i
govornikovih stavova o njoj (metapragmaticka svest)

Metodologije:
analiza diskursa (mikro-detalji u okviru interakcije)
etnografija govorenja (socio-kulturni faktori koji
uslovljavaju interakciju)
Karakteristike procesa jezičke socializacije:
‡ JS je proces koji se odvija 
$" (a ne isključivo u detinjstvu);
‡ Ne radi se samo o obučavanju mlađih članova
društva od strane starijih, već o %"
%"% ³učenika´ i ³nastavnika´ svih uzrasta;
‡ Jezičkom socializacijom 
%#%!#%$$%
#)"%
(društvene i jezičke promene)
Domeni istraživanja jezičke socializacije

Domaćinstva
Škole
³Etničke´ škole
Crkvene škole
Ulice, igrališta
Radna mesta (u skorašnje vreme)
Ključne teme:
 i  u upotrebi jezika u međuklasnim
interakcijama, osobito u okviru #"
 (globalizacijiom, migracijom, urbanizovanjem)
*#
* 
)%%%
+$ "#  › ›  %
, -%"%
x$"
, - %".%!#"
Izazovi za 

Kako "# učenike drugom "% i


drugoj %% ?
' autentičnim materijalom
' audiovizuelnim sredstvima
' interakcijama u virtuelnim okruženjima
'    
' kontrastivnom analizom kultura i običaja
««««««««««««..