Nevenka Tadic

PSIHIJATRIJA DETINJSTVA IMLADOSTI

Sedmo izdanje

NAUCNAKMD Beogr'ad,2006.

Nevenka Tadic

PSIIDJA TRUA DETINJSTVA I MLADOSTI

Izdavac

NAUCNA KMD, Beograd Gocka 9/8, tel: 01112339-695

Zaizdavaca Direktor

Milar Vasiljevic, dip! Pravnik

Recenrenti

Prof dr Vojin Matic

Prof, dr Maja Beck-Dvorzak

Tehnioki ur ednik Gordana Krstic

Stampa

Naucna KMD, Beograd

Tirai

300 primer aka

------"-----

CIP ,., Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

616890532/,6(0758)

I ADIC, Nevenka

Psihijatrija detinjstva i mladosti / Nevenka I adic, - 7" izd -- Beograd: Naucna KMD, 2006 (Beograd: Naucna KMD) - 467 str ; 24 em

Iiraz 300, - Recnik: sir 445-447 - Bibliografija: str 427-443 _ Registar

ISBN 86-84153-61-8

a) Decija psihijatrija

COBlSS SR-ID 128065548

SADRZAJ

Uvodne napomene prvom izdanju Uvodne napomene ~ fzdanju 0pA"t! deo, "".'

Poglavije I

Istorljski IazVoj ~~i::a ~~ ~i;~~ '1 ~~~": .. ."

g~ ~e detinfstva i mladosU " ".. , .. , ,. " .• '. "" ... ", •. , .. '" ..... '.

poglavJje II Normalno i pato\oiko u detinjstvu 1 mladootd Merila nonnaInog i patolOOkog,. '" ". . ... '. '.' ,

Poglavije III

Cinioci razvoja ,., .. " .. " • ' .. , . : '

Anatomo-histolo!ko-f1zIoI,06ke OBDGVe =VOla Molekularna biologija i biohemijski ~inioci", Bi;;Jelektri&O aazrevanje

NasIedni Bnlocl .••. ,' ' .• " •. "

Temperament i povredljivost Teodje 0 razvoju llblostl . " , OSnov.l psihodlnami&e teorije

Nagonl " ' '.

N'esvesno, presvesno, svesno Sklopovt lll!nosti '. '. '

Ono ,;, '. ,"

Jcr. .. "

Nad~j(l ., ,. , ' ' .

Milljenje .. ' .

Afekti " . .. . .. . .. . .. .. . " , ,,' """.,,,,,,,

U1a.ga.nje (kateksija)

FS2:e razvoja " .... , ... " ' .. ' '. " , •• " .. . ...

Oralna (usna) faza - faza zavisnosti

AnaIna (anama) tam .. - faza posvojnosti . . ...• , .

FalWllna faza .. .." , ' ..

Faza mlrovanja "" ..

Pubertet i mJ.adaJa&o doba .

Odnos sa obJek;tom " '

Materi~ Zivot .

Faza rodenja ", ' ... ," ....... '" , ...... ' ........

Preobjektn1 SUuiijum (stadijum pdmarnog narclzma) Stadijum pret.eOO obJ(>Jkta (anakliti~kli stadlJum)

15 1'1 19

21 23 ss

2'1 27

32 32 33 36 3'1 38 41 41 42 43 43 43 44 44 45 46 46 47 4'1 48 48 49 49 50 50 51 61 52

3

Stadijwn odnosa sa delillliCnitn objektom Objektni stadijum ,.'

UOOnje Melanije Klajn

Utenje Ane Frojd

Ostali autoIli.

Ostale teorije ,

Mehanizrni odbrane ..••. ,. Pounutrenje (lntrojekctja) Projekcija .. , " .. ' ...... Projektivna identif:ikaclja Po~tcry'e6i,:anje (identifikacija)

Potiskivan]e . ., .

Namdovanje (regresija) Ucvdtenje (fiksacija) Idea1lzacija

&ascep (.splitting) . Izdvajanje (izolaclja)

Poricanje (negaclja) , .

Reaktlvna formacija . .... ,

Racionallzadja (urazumljfVanje)

Pt'emeftanje ..... .. .... ... .... .

Intelektualizaclja ..

Sublimaclja " ....

Manicne odbrane .. '

Deca, omladina I porodica

Uvod ••....•.....

Sastav porodice . Velicina pot"odice Funkclje porodice

Tfpovi roditelja . ,. .

DWevni poremeea.ji roditelja .

U.'lvoJenje .. .

Porodil!ni sme§taj .

Razvod i razv~ porodica

Vanbra~ClSt • ". ,.. ...

Smrt u porodicl .

Deca, omladina i IIko]a Odnosl u §koJi ... "... ... Pobude za pohadanJe §kole

Neu.speh u ~oll .. . .

Odbijanje I be!anje od §kale Odbijanje !kole ... . Bekstva ad !kole

Ciniocl sredine .. ..,

Uvod .

Porodiea i dI"uitvo Uslovi stanovanja

Promene stana .

Seoba stanOvnllltva .

S!&temi vrednOsU .

Drustvo f smetnje dusevnog razvoja Predtitolske ustanove . ..

Domslrl srpe!taj

52 53 53 56 57 58 60 61 62 63 65 67 68 69 71l 71 71 72 72 72 '13 '13 73 74 75 75 71t 17 '18 82 B4 88 88 90 92 93 97 9'1 99

101 105 105 lOS lOB 106 100 109 Ill) 111 111 111 IU 114

Poglavlje IV

Dijllgnostika

Uvod ..

Podaci a ispftaniku

o razlogu dola.ska ., ..

o sada§njim tegobama

o dosaddnjem razvoju

118 118 119 119 119 119

4

1\ 0 porodlci i rodlteljima ." / . \ Od kOfla sa uzIlr.iaju podacl i \ Naftn uzimanjapodataka ! ! Upitnicl ,......... ..

Dopunski podacl " ..

posmatranje i pregledi .

Procena pslhll!kog Btanja i dijagnoza

Procena porodil!nog stanja. ., .

(J Dolcumentaclja... .

Pogl4vlje V

'(;

n Razvxstanje.

~. Specijalni deo

: \

<:

I~

~ Razvojna odstupanja

Uvad ......•.....

Natini ispoljavanja Uzroci

poglavlje VI

poglavlje V11

T"'~"':·"·~· cH7~·~~:~'-'~;;ji;~;;i~-:--.:~-~~·.' .. ":.':-:·:-···

O:;nizaCija branjenja, oralnost 1 ~blektnl odp.os:l

Nal!in hranjenja i odbijanja od dojke .., ..

Radnje ustima ... ' . ,

pOl'el'Ileeaji hranjenja.

Anoreksija mentalis . I

Anorekslja novorodenteta i malog deteta Uzroci i psihodinamika

Pl"Ogno:;!3. ..

Mentalna anorekslia u rnladostl Uzroci i psihodinamika

Razvoj i prognO:;!3. ....•.. , Diferencijalna dijagnoza GojaZDoot ...... . ..... psihodinamika i U2l00 Diferencljalna dijagnoza

Sporo jedenje

Pica .....

Potomanija . .. ........ Diferencijalna dijagnoza Koprofagija

Pogi(lvZje VIII

Spavanje i poremeCaji spavanla

spavanje i budnost. . .

Razvoi ritma spavan)e-budnost

Spavanje i razvoi deteta ... . .. :. . ~pavan'" Radnje i poremeeali uspavljivanla i ~ ....

Obredi uspavljivanja . .. : .

Poremeeaji ritma, dubine i duzme spavanla 1

Nesanica . .

Preterano spavanie (hipeIsomnija).

Smetnje i poremeeaji uspavljlvanJa .

SuprotstavljanJe odlasku u poste1iu i spavanju

budnosti

120 120 122- 122 122 123 123 126 128

12'1 133

13:\ 135 135 136

13ir: 138 140 141 141 141 142 142 14:l 143 144 147 141 147 148 149 149 149 15G 150 151

152 152 153 153 154 154 155 155 156 157 157

5

Fobija ad spavanja .

Hipnagogna doZivljavanja Poremecaji spavanja

Noena mora (zastmSujuCi snovi) Nocni strah (paVOT nocturnus)

Nacini Ispoljavanja .

Meseeat'Stvo (somnabulismus) .

Uuoci i psihodinamfta smetnji spavanja

Tok i ishod .

DiIerenc1jalna dljagnoza NoCno i dnevno snevanje •

Dnevna sanjarenja i obmane u polusnu

157 157 158 158 158 158 159 160 162 162 162 166

Pog!av~je IX

Mokrenje i poremecaji mokrenia

Uvod , " , .. , .

Anatomo-fizioloSke osnove mokrenja

Faze u rasvofu mokirenja , . ". ..,.

Nocno i dnevno umokravanie (enuresis nocturn4 i diufflll) Odredenje

Ucestalost

Podela ., ... "

Nacini Ispoljavanja Licnost dece i omladine Uzxocl i psihodinamika Oseeajnj cinioci

Porodiea, drustvena .sredina i umokmvanje DruStvena sredina i mokrenje

Duboko spavanje i umokravanje

Potomanija i umokravanje

OstaIi uzroci ,,, , , ...... , .. ...

Umna zaostalost i umokravanie , Umokravanfe, promena eNS i epllepsija

Prognoza ". , • , , , ..•.

Diferencijalna dijagnoza

168 168 168 169 170 170 170 171 171 172 173 173 175 175 17(1 177 177 178 178 178 178

PoglavUe X

Defekacija i pcremecajt Anatomo-fizioloSke' osnove defekaclje Razvoj funkcije, defeclzanja ", , Nevoljn~ defecjtanje (encopresis)

Odredenje •. ,I. , , .

Uzrast i ucestaIost ' """ .

Nacin ispoljavanja i podela Funkclonl megakolon

Fobija oct defeclranja

Lienost deteta ".' .. , ..

Uzroci i psthodinamlka Dlferencijalna dfjagnoza Prognoaa i tok

lea 180 180 181 181 181 181 182 182 183 183 184 185

PoglavUe xt

Pokreti i poreme6ajl pokreta Razvoj pokreta "

Poremeeaji pokreta .. ,.

Rani afektivno-tonj~ni poremsdaj Tikovi

18!J 18q 187 181 188

6

188 ISS 188 189 189 189 189 190 191 191 191 192 192 U:IZ 192 193 194 19'4 195 195 196 198 197 19'1 19'1 UI7 197 198 198 198 200 201 201 201 201 201 202 202

Odredenje

Naan ispoljavanja Ueestal06t i uzrast 'Uaz!vajuC! Mnioci . . . .... . Uzroci 1 naiful nastajanja , ..

Teorija 0 organskom' poreklu tikova Teorije 0 psib!ckom poreklu ..... , ... Teorl.ja .0 psih<:ltllQtornOm poreklu Ostale teorlje ......•... Diterencijalna dijagnoza

]'IrognOZa . , .

HipeI'kine1iCk:i sindrom Terminologija .... Odredenje

NaCin ispoljavanja n"-nva okolina

HiperkinetiiSto dete .-<>~

U(lestalost

Uzrocl

Prognoza . , .. , ..

Ostall poremeCa}i Ritm:lCke radnje Lupanje glavom Nat!in ispoljavanja

U6estal«lt , .

Psihodi.namika

Prognoza ,.... ..."", ...• "... .

Cupanje dIaka (trichotiZomcmia)

=~~m~ji i~~~"~h~~"~ '~~~ti ~ ~bi"

Razvoj te1esne sheme l svesti 0 sebi PoremeeaH telesne sheme

Hemiasomatognozi}a ' . , , , , .•

Obmane (llwlje) o. preobraZavanju tela Krivotvorenje tel~ih potreba.. . .

Otudenja . . .

otudenje od svos tela "." eo :' • Samootudenje (depersonalizaci]a) Otudenje od objekata

poguwlje XII

psihooeksualni I'BZvoj i ~'emecaji BioloSke osaove polnooti psihoseksualni razvoj

Oralni stadijum

Analnl. stadij!1m

Falusm StadlJUID ., ... ,., ..... , •..

Stadijum mirovanja (latencija)

pubertet .,.. . ..... ", .. ,.. . .... ,,' .....

Polna zanimanja, radnje i p.on~anja Fantazmi 1 teorije 0 polnosti PlSlhosekSualni identitet. I .,. , ... , ... , , . : ' PoIno samozadovoljavanje (mastut"baci]a) Poremecaji psjhoseksualnog razvoia .. nazvrstavanje

pojaeana polnoot

Smanjenapolnost .• , .... , ... , .. ".,.,;": .. promene u izbol'u objekta polnog zadovol]en)a PatolOOko samozadovoljenje

Homoseksualnost

Feti,sizarn

Sodornija (zoofilija)

203 203 204 205 205 206 208 a09 210 211 212 213 215 216 216 217 217 217 218 22U 221

7

Promene u naCinu nagonskog zadovoljenja

Voajerizam i ekshibicioni2am .. .. " ,

Sadizam i mazohizam

Transvestitizam

TI·ansseksualizam

O&taU po:remecaji

Rani pubertet

Polna nezrelost ..

Ut04eni IJOremeeaij

Kriptorhizam .

Hermafroditizam

Po9Javlje XIII

Razvoj i POI'emeCaji agresivnosti

Teorije 0 agresivnosti ". . " . , .. , ...

Razvoj agresivnosti i naCin ispoljavanja Heteroagresivna ponaSanja Autoogresivna ponaSanja Samopovredivanje ..,

S3rnQubil~ko ponaSanje

Uvod ..... ".. .

Odredenje

Ueestalost

Uzrast . , , . .. . ,.... . .

Nal!in obavljanja samoubilal!ke l'adnje

Podela . .. . . . " " .

Psihodinamika samoubilacke radnje FunkCije samoubllacke radnje .. . Teorije 0 samoubUal!k<Jm ponasanju

Poglav!je XIV

Psihoneul'oze Uvod . '" Odredenje

Uces1alost . . . ,

Psihodinamika stvamnje slmptoma

Dijagnootika, ....

Uz1"Oci psihonearoza

Psihicke POvre<ie

Roditeljski stavovi .

Drustveni i kulturni cinicx;1 Prognoza

PogJavlje XV

Strepnja i fobifule neuroze Strepnja (anksioznost)

Odredenje ..... , , .......

Poreklo i funkcija strepnje straha Patolo.§ka strepnja ... , ..

Nailin ispoljavanja .•............. ,.. . ,' ..

Povremeni napadi strepnje Izazvan] povredama Napadi stI'lePllje bee vidljivog povoda ...

Hronil';na 8t1'epnja ",. ,.. ..

Strepnja od odvajanja ,

Psihodinamika nastajanja stanja stI'epnje

Prognoza . . ..

Diferencijalna dijagnoza

s

228 228 230 232 233 233 234 234 234 235 237 237 237 23B 240 241

24~ 244 24!l 245 246 250 252 252 253 253 254

257 257 257 25B 262 262 263 263

221 221 224 223 2241 225 2"1!5 226 226 226 226

Fobiene necrose Odredenje

Podeia fobija .• ..

Fobil';ni odgovooi i uzrast. Ucestalost

Nal';in iapoljavanja . .. Psihodinamlka fobija

Vrste fobija ...• . .. ,,, ...

Fobija od mraka i u mraku Fobija od Zivotinja ..

Skolska fobija " , ... _, ... Pslhodinamika i obeleija libtosti Razvoj Skolske fobije

Pogl4vUe XVI

Kompulzivno-ptisilni odgovort, stanla 1 neurcze Uvoo

Od'l.'edenje

Ui!estal06t

NaNn ispoljavanja Podela Psihodinamika Uzroci

Prognoza _ ... : ., •. _ .....

Diferencijalna dljagnoza

Pool4vl;e XVII

Konve[zivnl)-disociJativni (histezicni) odgovorl, stanja

Uvod .

Ul';estaloot 1 uzrast Potiela .,.,

Eonver'Zivnl odgovorl, stanja neuroze

Odredenje

Motorni Up ....... Senzitlvni i I!ulni tip Senzitivni tip

Culni tip " .......

Telesni 1!Oremeeaji i porem~ji unutrasnjih organa Drugi konverzivnl poremetajl

Konverzivni poremeesji govora

Ve1iki konverzivni napad ' .. , ..

Psihodinamika .. " '" .. '" .. : .

Simboli u konverzivnim odgovorirna

Izbor organa ' " .

K<>nverzija i druge vrste odgovora Masovne h~terije .... . .... , ..

Dlsoqijativni (histeI~l!ni) odgovorl, stanja i neuroze Odredenje

Otudenja

Stanja sllcna snu Obelezja Hcnosti

Psihodinamika .... , . .. .. . .. , ..

Porodica i konverzivno-dfsooijativni odgoVOli Prognoza i tok " ..... ,

Diferencijalna dljagnoza

26'1 267 267 269: 27Q 2'10 272 2'15 275 275 275 276 277

2'19 2'19 279 280: 2BO 281 283 284 285 295

neuroze

286 286 286 287, 2BI\ 2BB 28B 289 289 289 290 290 291 291 291 293 294 294 29& 293 295 200 296 298 299 300 301 301

9

Pogla:vZje XVIII

Depresivnl odgovori, stanla neuroze

Uvod "..,

Odredenje . " " .. ' .. Nacin lspoljavanja , .. , AnaklitiCka depresija Tok

Podela

Ui'!estalost

Depresivnost i UZ!~t

Depresija u mladooti .. , ,

gepresW anaklltic!rog tipa .. ., ........ " ... " ".

epres.~a sa tes~~oovajanja i individuacije ., : .. : ..

DepreslJe sa vezrvamem 1 ucvrscenjem u edipnoj i fazi mirovanj~

Normalna depres:ivnoot .,....... ., ',.

Teorije 0 depresivnooti i njenim uzroelma Depresija iporodiena sredtna

Ostall i!inloci .. .., '"

Prognoza

302 30~ 303 303 305 305 306 3011 301i 30'1i 308 309 309 309 310 314 314 314

Pogla.vZje XIX

Mani~ost .. , ." . Natini ispoljavanja Ul5estaloot, .' , . , " .,

U=i i psihodinamika ' .. ,,' ... , Podela 1 diferencijalna dllagnoza

prognoza .. , .... , " .

316 316 317 317 3re, 31ft

Pogla.vlje XX

Palhoze 1 granicna stanja Uvod ..

Odredenje

NaCini lspolfavanja

Oseeajni poremecaii .. . , .. " , ..... , Poremecajt odnosa sa objektima (dIugima) Poremeeaj odnosa prema stvarnootf

Sa.znajni poremecait ."" ,. "

Poremedaji taka i sadraaja miSljenja Poremecaji govora . .,... .." .... ""." .... InteUgencija i intelektualno funkcionisanje

Porernedajl opaZanja i painje .

Poremeeajt pokreta

Izgled i ponasanje

OstaI! slmptomi

Ueestalost

~etak psihoza Neposredni povod

Pooela psihoza ., . '" ,. ". "". Psthoza i graniena stania u detinjstvu

~Ran1_au.ti~m " .. ".

SimbiotiCka psfhoza ..... ..... ,

~~:~~ce'(d~~~;m.ti~j , '~lh~e

Prepsihoze (gxanicna stanja) .

Uzroct pslboza i prepsihoza u detinjstvu Organski uzrocl . ,

Biohemijski cinioci

Geneticki uzroci

i prema sebi

319 319 319 32,0 320 321 322 323 323 324 3211 326 321:q 321i 32!! 329 3211 329 33Q 330 330 332 33·3 3:r4 334 338. 336 336 33't

10

Psihicki i dl"U~tveno-kultua:ni cinioc:t .. " "", ., .. ': . : .... , Razvoj i prognoza pslhoza i gtanlfruh stanJa u dellInJstvu .'

PlSihoze 1 prepsihoze u mladostl ".. .., ..

Uvod

Sizofrenija

Poeetak " .

Prepsiho~ u roladosti ...•.. ,."". : .,.,,,.,." Simptomatske i ostale psihoze dece 1 omladine

Ra:1\voj i prognoza psihoza u mladostt . ,

D""agnostika i dife'l:'eDcijalna dijagnoza ." ..... ,.. ,.: rd~ijako-depresivne psihoze u detinjstvu i mladosti Naclni ispoljavanja

U7lI'ast

Uzroel

Prognoza

338 343 344 344 345 346 346 347 348 349 350 350 351 351 351

PogIai1Zje XXI

Smetnje prilagodavanja i poremeeaji ponaSanja Uvod

Terminologija

Podela

Odredenje

N acini ispolja vania

U eestalost ...• ..... " ...

Uuoci i naan lla(ltajanja obetesia temperaments POTodi~ni 8niocl Dru:ltveno-lrultuTJli ciniocl

~=~ PI~~~~~: '~~i ~~~~~~ji .... , ....• ' ..... '

smetnle prllagQc!avanja u mladalaCkom. dobu (mladalatkll ktiza) NaMnl ispo}3avanja

Kriza identiteta

Ucestal06t .

POCetak i tole • >0." ... DifoerencUalna dljagnoza

prognoza . , " ...• ' " •. " " ,.

NedrU§tvena (dlsocij&lna) ponManja Odredenle

Nacini ispoljavanja podela

Klada

Bdanje i skitnja . NedruStvena polna ponaSanja Silovanja

Laganje ...... '

N.asUna pona§anla

Palfevtne ..

Uzrocl nedr'Ustvenog ponasanla

352 352 35-2 352 353 354 355 355 35S 356 351 359 360 361 362 364 365 365 366 366 367 367 367 368 366 369 371 371 372 373 374 375

pogIavlje XXII

po%'emetaji licnosti - prepsihopatije Uvod

Terminologija

Odre<1enje

Naein ispoljav!lllja Podela

377 377 371 378 378 379

Uzrocl . , '" , " .. , ,,""

Prognoza ' . , .••.•..• ' '"

Diferencljalna dljagooza

380 380 381

Poglavlje XXIII

l'oksikomani ja Uvod Ociredenje U&!stalost

Sredstva ......... Licnoot toksUromana

Meharrlzmi delovanja uzroci

J;>rognoza i posledtce

382 382 382 383 383 383 384 385

Poglavlje XXIV

Pslhcsomatska oboljenja Uvod

Odredenje

Nacin nastaianja pslh060matsldh oboljenja

Podela .. , ..•... " ,. , " , ... " ." ., •

Psihosomatski poremeCaji organa za dlsenie Bronhtjalna astma . ., ,

Afektivno :r.acenjivanje . , .... ,.".,. Psihosomatskl poI'l!nleCaji probavnih oegana Pslho.somatski porem~aji srca i krvnih sudova Pslhosomatsk! poremeeaji koZe

Glavobolje ... , , ......

DifeI'enclJalna dijagnoza

Mi~ena , ,.

Diferencijalna dijagnoza

38ti 38S 386 386 389 389 389 390 39.1 392 392 392 393 393 394

Poglavlje XXV

Umna zaostalost Uvod

TeIm inologija Dijagnosticka mertIa OdI'edenje

Podela

PIima:l1la umna zaostalost Patnloska umna zaostalost UCe6talost

Nacin ispoljavanja Debilnost

Prlvidna debilnost Imhecilnost Idiotija Dijagnostika

Uzrocl

Umna zaostalost i ostali dusevn! porernecaji Diferencijalna dijagnoza

395 395 395 396 397 397 39!! 398 399 399 399 400 40a 400 401 401 403 40B

12

PoglavIje XXVI

Demencija odredenie

Uzrast i ucestalost KliniCka slika • , .. Saznain! poremeCaji

osecaino memanie i propadanje DIustveno propadanje

Ostali porerneeaji

Uzroci

Tole i progeoza Dijagnootika

pogl.a.vl;e XXVII Dusevni razvoj i poremecai! ometene dece i omladine DUSevni razvoi .. '" ,.,.""

Stavovi deteta __ • omladinca

stavovi rodUelja

Stavovi drustva

Uo:!estalost , .. "" ~ "

Dusevni razvo] i poremeCaji slepih stavovi rodite1ja

DuSevni razvoj ..... ,." . ' ... , . " poremeCajl i njihova ueestaloot DUSevni razvoi i poremeeali gluvih StavoVi roditelja

Du§evni razvoj , .. " ... ~

DU§evnl poremecaji i ucestalost .. ., , .• '_'; . oblicima~~~~~~ti Smetnje u x azvoju dece i omladine sa. os ....... m

PI'OgnOza

Literatura

Reenik

Indeks, Predmetni Iegistar Indeks autora

407 407 407 407 407 408 408 408 408 409 409

41(} 410 410 411 413 414 4.18 418 419 42'0 421 421 422 423 425 426 427 445 449 464

UVODNE NAPOMENE PRVOM IZDANJU

UdZbenik Psih'jatrijll detmjsttxl i mk&do8ti rezultat je dugogodi§njeg rada i prouC!avanja poremeeaja u oseeajnom, saznajnom i dIuStvenom razvoju deee, omladlne i njihovih pot·odica. Povod za pisanje udZbenika je Ze1ja da se stwientima 1 stIuOloj javnosti omoguCi usvajanje sistEima:tsk1 izloZenih op-

SltlU ~.t:ll1 <.Il::.uu.u..:u\f QuotrUt]Utl ~ vUJ IJUtl"eUl.. _.- '"

PIi izboru sadJ:Zaja, strukture i klasifikaoije mateIijala nisam bila sasvim originalna. Kao UZOJ:' 8U mi slumi, u svetu poznati, udZbenici psihijatIije 11lZVojnog doba, u prvom redu Manuel de psychiatrie de Z' enfant, koji je napisao J .. Ajuriaguerta (19'10), Child Psychiat1'y od M. Rutter i L,. Hersov (1977) i Basic Handbook of Child Psychiatry od J" Noshpitz (1979). Ova de1a su moj rad u&illa utollko lakSim, Ona su me Istovremeno uputila na neophodnu literaturu, nar05to onu starijeg datuma, koju sarna nisam mogla kotistiti iz orriginalnih izvor'Q,

Moj zadatak se mogao ogIaniCiti na pisanje udtbenika za studente defektologije i u tom slui!:aju bi obim knjige morao biti manji. No kako 01», kujem da Ce knjigu koristiti i sluhoci poslediplomskih stui:lija, kao i struenjaci koji se have problemima psihi&og razvoja j njegovih poremecaja kod mladih, obim knjige je pr'o§u'en,

Ovo nije bio jedini motiv za pl'o§irivanje ohima teksta, Cesto je to zabtevao i sam predm.et prooeavanja, a i moje uverenje da se pitanja psi_. hi&og I'azvoja i njegovih poremeeaja ne mogu saznavati i proul!avati iz skradenlh tekstova i priruCnika.

OdluBla sam se da u obja3njavanju pru'ode poI'emeeaja Iznesem eesto I PI'otiVl'ei!na' miSljenja, sto ponekad moZe da zbUDi i bolje obave§tenog &taoca. Nama's mi je da l!i.taoca suoiSm sa sloZenim procesima psihizma mladih i nedorei!enostima we struke i nauke, Ne ie1bn da mu ponudim fQlmu~ lamje i odgovore koje bi mogao shvatiti kao konabl.e. Stoga au pojedini delovi teksta neodr'edeni j nedoleOOni, Smauam da Ce to .podstaCi struenjake i nadahnuti. ih na vlastite napoI'e u traganju za odgovotima na pitanja koja to zas].uiuju.,

Nadam se da obaveAteni Citalac raspolde potrebnim fondom struenog manja i da naCe imati veCih te§ko6a s mojim pojmovnim apaI'atom 1 terminologijom, Trudlla sam sa da tekst ol!i.stim od nepotrebnih stnulli izraza, a cia ga, pri tome, ipak, ne oastim i od pojmova koji ovi preJc:ivaju .

. Saddaj knjige obUhvata najveCi deo progralDa nastave iz d~e psihijatdje na Defektolo§kom fakultetu u Beogradu, Ostali deo programa, terapija i l-ehabilltacija, nadam se, biee obraden i drugom delu knjige ..

IS

U svom praktienom i tecrijskom radu, kao i u pisanju ovog udzberuka, zadriala sam pslbodinamickl prlstup psihijattijskim problemima mladih, PIi tome ostajem otvorena i tolerantna i za dtuge Skole. 1!ak I onda kad ih ne poznaj.em dovoljno, lito Ce obavesteni cStalac primetiti u delovima teksta u kojima ih iznosim.

U toku made knjige imala sam punu struCnu i moralnu POdISku svojih saaadnika u Institutu 2m mentalno zdzavlje i na Defektolo1ikom fakultetu, Svima njima Izrazavam svoju zahvalnost,

Posebnu Zahvalnost izrazavam prof. ell' Vojinu Matieu, prof. cit Maji Beck-Dvorzak, doc, dr Svetomiru Bojanin, doc dr Sulejmanu Hrnjici, prdm. cit' Tatiani Bukic, prim dr Natasi Stanojevle, klrn psih Koviljki Radulovic, soc. eadnlku Zivki Antonld, asist dr Andrei Kraigher, klin psih, Miodragu Miticu, viSaj med sestri Violici Povse, prim, dr Milici Milenkovic...Jojic, pr-im dr Tomislavu Sedrnaku, prof. dr Slavki MoIic .. Petrovie, rnagistru bioloskth nauka Zivani Lata, l:1lagisttu medicinskih nauka dr Rozi Hajdukovic, dr Milivoju Mihajlovieu, prim, dr Veri BOI'devic, dr Velisavu Dotu,D,ovidU.. dr Smiljki Popovic. dr Mllani Zivkov i dipl. soc, radniku Du1ianki Trnilvac s kojima sam godinama saradivala i razmenjivala iskustva i miSljenja.. Neki od njih su strpljlvo citali sadriaj knjige i svojiJn dragoeenfm pIimedbama i sugestijama doprineli njenom poboljSlmju, Svoju zahvalnost takode dugujem visoj rnedicin$koj sestri ZoI'ld SaveSc, radnom terapeutu Bijjani Merdovic, sekretaricama J e1eni Milanovic i Milanki Popovic na tehni&oj obradi knjige.

Beograd, 1980., godine

Nevenka TadiC

OPSTI DEO

I

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE DETINJSTVA I MLADOSTI

Poslednjih decenija ovog veka psihljatlija mladih uobli~va se kao zasebna grana u okviru psihijatIije odraslih. Tt:'ebalo je da pI'ohuj.i jedno stoleee od prvih strudnih izveMaja 0 postojanjuduAevnih potemeeaja kod dece i omladine, da hi kliniCka zapaZanja. razmatranja uzroka i l~nja bila uoblicena u koliko-toliko zasebnu teorijsku celinu.

Istodeat:i psihijauije pronalaze prve zaeetke psihijatIije detinjstva i mladosti u okviru specijalne pedagogije (HeuyeI 1952). Zna se da je u Spaniji, u XVI veku, benediktinac Fonse de Leon pokusao da poducava gluvon emu deeu. U XVIII veku J, R Pereira otvara prvu daktilologiju, a J, Pestalozzl osniva Pedagoski institut u kome ostvaruje svoje zamisll 0 intuitivnoj pedagogij]. Kt'ajem. 18, d pocetkorn 1-9. veka J" Itard pet godina posmatra i obucava "divlje dete Avejrona" ocekujucl velike uspehe .. Opisi njegovih posmatranja ovoga deteta (autisticnog ill umno zaostalogJ) predstavljali su UZOI psihijau'ijske analize. Kasnije, U 19, veku E, Seguin je u Francuskoj osnovao prvu §kolu za obrazovanie umno zaostallh osoba i 1846. godine objavljuje knjigu "Mot'alni tretman idiota i druge zaostale dece." USkOI'O u saradnji sa psihijatrom J" E. Esquu'olom sastavio je PIVU mediko-pedagosku ektpu Kzajem 19 veka D Boumeville osniva medicinsko-pedagosk! centar za tete umno zaostale osobe i smatra se tvorcem deeje neuropsihijatdje. On pokusava da hirudldm putem leiS mikrocefalije .. U istom veku E" Claparede u 2enevi osniva prve specijalizovane razreda za umno zaostalu decu, a M.. Mon~essod U Rimu, ustanovu za "slaboumne", Pocetkom ovog veka E, Claparede prosiruje svoja shvatanja i u saradnji sa neurologom NaviUeom osnova medicinsko-pedagoska savetovaliSta elji je zadatak tIijaza i upueivanje na specijalizovano obuCavanje umno zaostale dece.

Poeetkom ovog veka AlfI'ed Binet ,i Fx'ancois Simon predaju strucno] jav:nosti na upotrebu mere za procenu inteligencije, a A, Binet i svoj rad o strahovtma ked dece sa pojavom psihoanalize, kt ajem pl'oslog i poeetkom ovog veka, otvara se novo poglavlje u razvoju psihijatIije uopste, pal i psihijatrije mladih, U po(!etku je psihoanaliza pokazala zanimanje za dete onoliko koliko je bilo potrebno da objasni psihopatologiju cdraslih. MeduUm, uskoro S. Freud, 1909, godine objavljuje svoju metodu leeenja deeje fobije, a zatim Hermine von Hug Helmut 1912, Anna F.r~ud 1927 i Melanie Klein

21

1932. primenjuju d prllagodavaju psihoanalizu deejem uzrastu .. Ovo je podstaklo snasan razvoj pslhodlnamicke psihijatIije mladih koji je i danas u svom punorn zamahu. Skoro u isto vreme, oko 1920 .. go dine, J Watson, jedan od osnlvaea bihejviorizma, pokazuje i obelodanjuje SVO) opit putem koga izaziva neurotlenl poremeda], fobiju, kod jednog deCaka, a M, Jones 1924 godine metodom dezuslovljavanja osIobada trogodisnjeg decaka fobije od zeca (Heyer 1952)..

Ovaj vek, a naroeito njegova deuga i treea dekada su godi:ne uoblicavanja i novdh teorijskih i 4deoloSkih shujanja u psihijatdji mladih UobliCena su i iskazana shvatanja i ideologi]a mentalne higijene, stvaraju se speeijalizovane ustanove, savetovallsta za mentalno zdravlje mladih u kojima su okupljeni stIumjaci raznih profila: neuropsihijatri, psiholozi, pedagozi, defektolozi, socijalni radniei. Sem umno zaostalih pamja se poklanja i mIadim prestupnlcima, neurotienim i psihotienim, uvode se nove metode Iecenja, kao Sto je leeenj.e igI'om i Iutkama, uvida se znaea] ukljuCivaja roditelja, skole i ucitelja u leEenju dece sa smetnjama osecajnog i drustvenog razvoja

Drugi svetski rat usporava razvo] ove mlade struke i nauke, ali isto-· vremeno i upozorava na nova pitanja 0 razvoju dece: posledice gladi, oseeajnJh i drustvenlh osujeeenja i odvajsnja od roditelja, ulogu agresije i druga Posledrijih decenija ovog veka psihijataija dece i omladine uzima novi zarnah Osnivaju se nove i speeijalizovane ustanove I slufbe za sve oblike poremeeaja oseeajnog, saznajnog I drustvenog razvoja i dussvno zdravlie mladih prestaje da bude predmet zanimanja same medicinskih nauka

Danas je psihijatrija deee i omladine viSesuuCna i viSenauCna i ukliu~je u sebe sve grane medicine, pslhologiju, pedagogiju, defektologiju, socio]ogiju, biohemiju,elektrofiziologiju, genetlku, pravo -i mnoge druge struke i nauke, koje· se neposredno i posredno have unapredenjem i zaStitom dusev .. nog zdravlja mladih.

Prve napore na zalititi dusevnog zdravlja u naso] sredinl pravi doktor Milan Bedenid (1964), On je osnovao PIVO SavetovaliSte za odgojna pitanja i dmevnu higijenu u Osijeku 1927. godine u okviru mtolskog dispanzera .. Nadahnut Adlei'OVUn ueenjem, M Bedenlc je organiaovao zad savetovaliSta i organizovao kuraeve iz "duseV'1le hlgijene za Iekare d prosvetne radnike" i upoznavao ih sa znaeajem rada na spreeavanju dUSevnih pOI'emeeaja dece i omlacline. UZ8gr-ebu je 1933 godine osnovano dxustvo za mentatnu bigi,· jenu, a 1934" godine stanica za psihohigijenu" Nosiod rada na za1ltiti dusevnog zd.t'8vlja u to vretne su lekari Stjepan Betleheim, Rohlbahel' i Hercog, Sluiba za deeu: i omIadinu dobija poseban :zamah nakon drugog svetskog I·ata.. Maja Beck-Dvadak,sa ek:ipom lekara, psiho]oga i socijalnih radnika PI'OSUllje rad savetovallsta za dukvno :zdlavlje i zapo&je sistematsko obueavanje analitiCki usmerenih psihoterapeuta. U Beogradu je VOjin Matic, 1947. godine, oIgani20vao i odrZao kw"s iz "deqe paihijatrije" za defektologe, a zatim 1949 godine PI'edavanje iz "decje psihopatologije" na Vitoj defektolo§k.oj Skoli Godlne 1951" Vojin Matie., sa ekipom lekara, psihologa, socijalnih radnika i pedagoga. osnovao je medicinsko-,pedago!lko savetovaliSte u koje uvodi timski rad i zapOOinje sistematsko obu~vanje psihoterapeuta, Iste godlne na Filo:zofskom falplltetu osniva Katedtu za klini~ku psihologiju i pslhopatologiju i uvodi px'edmet psihopatologija detinjstva i mladosti. Had suul!njaka u oVim s8vetovali§tima, kao i u savetovall!tima koja su kasnije osnovana U ooloj zemlji, blo je nadahnut psihodinami&im teorijama i prsksom,

22

Odredenje, predmet, ciljevi ~ gIanice psihijatI"ije detinjstva i mladosti Iako je psihijatrija dece i mladih visest~UCna ,oblast ~na ima ~V~j~ pob!iza odredenla, ciljeve, predmet izuCavanja 1. gramee Moze .~e o~editl kao skup iskustvenih i teorilskih znania 0 smetnJ~a, o~tu:nlra .1 pore~ecajima osecajnog, saznajnog i dluStv.e?og.,[·azvQJa deee loa me 1 00 naemu

njihovog sprecavanja, lecenja i rehabilitaeile , . . d

Cil·evi su joj da otkrije i opise vrste, uzroke i uslov_e. JavlJ~J.a 0 stu-

panja, s~etnji i poremecaia .duS~vnog razvoia, da pronalazi 1 usavrsi metode

preeavania leeenja i rehabilitaClJe, .

s Pre~et proucavania psihijatxije detinjstva i mlad?sti ~u sv~sr:e 1 ~&

ihopatoloSke pojave naCini njihovog nastajanja, lspoljavanJa 1 me u-

svesne ps , 1 ku nog dusevnog zbivanja u I azvoju.

sobna povezanost u sklopu ce 0 P k d diene i sire drustvene

Mlada osoba se posmatra i proueava ao eo POM .'

u e ali i kao ojedinaena osoba koja ima svoi vlastiti I.it.~ Iazv~Ja I ,det~ ?I pe, . 1?, - . di . ill grupi dlugova u Skolt li1 van nje, delatni 1 grupa, bilo da Je rec 0 poro Cl. . k . tanj i I'azmeni osecajnih i su i odgovorni ~inioci U ovom tr ansakClOnom leu

saznajnih tskustava. . .. ( 1'"k"

Sam predrnet izudavanja su i uzroci psibiCkih pQ[.e~ec~Ja. gene ic 1,

ski biohemijski psihicki i drustveno-kulturni), uslovi Ja:,l~anJa. (u pOl. 0- °d~ g.an "'ko1,}.; siro] SI'edlni) nacin lecenja (bioloSki, farmakolosk1, pS1ho.-SOClO-

1el," .• , ' , hab llita ..

-terapijski) kao i naetni spredavanja 1 re 1 CIJe,. .. . ,.

. . ed ihi' nije psihologije psihopatologl]e, neurolog.]e,

Granlee '1ZIlJ. U ps Ja , . tTuk'. uk isu ostre i dostig··

pedijat:cije, deiektologije i nekih drugih s 1 ~ 1 ~avnt d: one druge grane

nuca svake pojedinacne su vee odavno posta a 1 sas a ,. ,

Predmet proucavarda psihijatrije i psihologije je cesto isM:. pS1hlz~m u razvoiu nastaianiu i difer'encir'anju sa neminovnim promen~ma 1 ~aza ovanji!n; tije su Jposledice glaniena stanja izrnedu norrnalnog 1 patoloskog Do-

stignuca i jedne i druge koriste se obostrano. ..

" t 1· t'emeea]lma· prva

Pedijatrija i neurologila se bave pratezno e ~m~ ~ . k'· im

. t ali ima POdIUC]a lZUcavanJa oja su

opstim a druga nervnim SlS emom, 1 • ,. or anski

. :~,. ihii tri] m kao 8tO su: umna zaostalost, epllepslJa, g

zajednlcka sa PSI ja IlJO '. . .. d od rizikom i druga, Sem toga,

psihosindromi, psihosomatsln po.remecall,. eca. p odi ama fivota su najtesnje

.hi-k· . ~ .. "._. ['az"oJ· u prvun meseClma 1 g n

pSI ell ~~Zl=l. .,.,'. 1 .. kao i psihijatrija pozvane

povezani i. medud~jstvent p~IJ.atIlJa .~tne~:~~~l~: njegove poremecaje. Pedi·su da na ·1ZVOI'U 1 na plapocec~a pI e t l'an]'e p"vih enel'getskih IaZ-·

. b".. ogu da ubeu na uspos av J •

jatn ~osma aJ~ 1 m d ta i rodite1ja sto je cestD odlu~ujuce u sveukupnom

mena 1 odnosa 1zmedu. ete . obo}· en· a cak i ona bezazlena,

razvoju deteta FunkClonalna 1 drllga telesna J, J,. . -ubi medidnski

. . . Zivot deteta kao !Ito 1 ranI ,I .....

OdI'aZavaju se na oseca]m . .. olniCka lei':enja mogu imati nepozenjan postupci, prvenstveno opeI'atlvnl 1 h f nkcionalni pOI>emeeaji i organska obouticaj na dU5evni I'azvoj.. IstoVI'emeno .hU tnji Primarna zallUta dusevnog

. . b'ti plvi maci. duAeVIlol srne ' k

IJenJa mogu 1_ ~_, ti bez ul!e~ i saradnje celo upne pe-

zdxavlja ne moze se uspe",.ll~ SPIOVes

dijatIijske i psihijatrijske sluzbe, . , nik1 u okvixu defckto-

podaci. govore da je psihijatIija ~e:mJstdva P~hiJ·a~iJ·e i defektologije

ed ' . I danas su OdnOSI lzme u pSI

logij~ i p ~oglJe. . . . dniCke !tao ~to sU umna zaostalost,.

blish PostoJe oblastl kOJe su. lDl zaJe, .i pokreta Psihijatr'ija detinjstva 1

demencije, poremecaji govO!'a 1 pol'cmecaJ .

23

mladosti Ima svoju iunkciju u okviru defektologije, kada treba proucavati odstupanja i poremeeaje oseeajnog, samajnog i c:huStvenag razvoja mladih sa smetnjama vida, sluha i telesnoinvalidnih, naCfut njihcvog let!enja i rehabilitaciju.

PsihijatIija detinjstva i mladosti nije nauka u strogorn znaeenju ove rooL Ona se koristi teoxijskim. dostignueima u prvom l'edu psihologije, psihopatologije, pedagogije, sociologije i drugih nauka, zainteresovana je za njinovu funkcionalnu upotrebljivost u ostvaI'ivanju vlastitih ciljeva i koristi neke od njihovih metoda rada i istlaZivanja, Ciljevi i predmet proucavanja psihijatzije i pSihopatologije detinjstva i mladosti su bliski Psihopatologija, kao naucna oblast, Ciji je zadatak kao i svake nauke da sagleda, r~clanjuje I saopStava pojmove 0 opstim osnovama poremeeaja u psihickorn razvoju, psihiOkom Zivotu deteta i mlarlih jedva da i postoji, Neke zadatke psi hop atologije preuzima na sebe psihijatIija detinjstva i mladosti i pokusava da otkrije uerocnu poveza.nost izmedu psihopatoloilltih pojava i njihovog porekla, da otkdje pravila javljanja, toka I ishoda, Sam predmet proueavanja i odredivanja oplre se i izmice strogim naucnim naeelima i ne dozvoljava da se psihijatIija detinjstva i mladosti uoblici kao nauka Pojave i obeleZja psi-

, hiCkog razvofa i njegovih poremeeaja su koliko opste, toliko i pojedinaene i izmicu uopstavanju, razvrstavanju i pojmovnint odredenjima Dete i njegova sredina, sa svim. protiVl'eenostima i kolebanjima, odstupanjima i nazadovanjima U I'3ZvojU, tcl!e se uokvizuju u pojmove i pI'avila, Ako se na tom~ i suvtse nastoji, sto je osnovna pretpostavka nauene discipline, pogotovu ako se nastoji na shvatanjima jedne i jedine doktrine, postoji opasnost da se iskrive Istinsko iskustvo i zapaZanje struenjaka - psihijatta i da se pogresno protumaci istinski doZivljaj deteta i omladinea.

Tesko je predvidati u kome ce se pravcu razvijatl >psihijahija detinjstva i mladosti u bududnosti. Danas se sa manje i1i vise Izvesnosti moZe predvidatl nekoliko smerova:

1. Decja i mladalaCka psihijatrija ce se sve vise usmeravati prema drustveno] zajednici, izvan zatvorenih medicinskih ustanova. Psihijatzijska slusba treba sto vise da se pIibliZi detetu i rodlteljima - porodlei u mestu stanovanja, pr~kolskoj i skolskoj ustanovi, Programi sveobuhvatno zastite dusevnog Z<h'avlja (primama, sekundarna i tereijarna prevencija) mogu se ostvaI'iti kroz tesnu saradnju i organlzaciju izmedu zdravstvenih, vaspitno-obrasovnlh i drugih dIustveno-·politickih ustanova i oI'ganizacija na odredsnom podruCju., Ima doblih I azloga da se psihijatdjske ekipe ukljucuju u opstu i osnovnu zdIavstvenu zaStitu, to jest u op~te pedijahijske sluibe oIganizovane u okviIu domova zd.r3vlja, Na taj naCin bi se meI'e spI'eCavanja dusevnih smetnji i unapre(!enja duSevnog zdIavlja, lanog otkrivanja, leCenja i I'ehabilitacije dece i omladine sa >pI'olaznim j po1!etnim smetnjama i odstupanja u psihiOkom I3ZVOjU, mogle sprovoditi neposrednije U pOlodici, predSkolskoj i §kolskoj ustanovi. lstoVI'emeno bi se brze odagnale sumnje i pI'E!drasude' roditelja i Sirih slojeva stanovniStva pr'ema psihijatIijskim poslenicima i psihijatrijskim ustanovama, a i prenla deci i mladima ometenim u 13ZVOjU .. lako povezana s pedijattijskom sluzbom, psihijatIijll dece i omladine ne sme se, iz teorijskih i praktiCnih Iazioga, odvajati od opste psihijattije j psihijatdje odraslih, Sazadoja sa pedijatrijskom sluibom pI'O!iIuje poIje delovanja prvenstveno u pravcu pIimarne prevencije i ranog otkl'ivanja poremecaja Saradnja i tesna povezanost sa opstom psihijatrijskom sIuibom pak omogu-'

24

eavaju bolje i dublje pronusljanje teodjskih i praktienih pitanja i naucnoistrazivack; rad u oblasti psihijatIije detinjstva i mladosti.

2. - Savremena ipsihijatrtja dece i mladih se jednim svojim delom organizuje na naeelima sveobuhvatne zasttte dusevnog zdI.'a.vlja na odI'~denom poc:hucju, na primer', opstine od oko 60 do oko 100 hiljada stanovn.lka, Cilj je da se kroz vodoravnu povezanost zdravstvenih, vaspltno-obrazovnih 1 ustanova za drustvenu za1ititu, sredstava javnih saopstavanja, udruzenja i organizacija ostvari potpuniji program unapredenja dusevnog zdravlja i spI'ecavanja poremecaja, otkrivanja, lecenja i rehabilitacije dece i mladih sa smetnjama i poremeeaiima u razvoju

3, ._ MoZe se oceldvati da Ce se psihijatrija dece i mladih udaljavati od svojih tradicionalnih obelezja i sve viSe postajati visestrucna i visenaucna, profunati i obogaCivati saznanjlrna etologije, antropologije, psihologije, sociologije i drugih, Kao viSenauena oblast podstlcace razvo] svih nauka koje bi mogle da odgovore na pitanja 0 maeaju bioloSkih, psihiCkih i drustveno-kulturnih cinioca i njihovom uticaju u nastajanju smetnji i poremeeaja u razvoju.

4. - Saznanja da su rana, cak materfena iskustva znaeajna za sveukupni razvoj coveka i usavrsavanje tehnickih sredstava (TV, spektrosonografije, ultrazvuka), kao i metoda neposrednog posmatranja odnosa ~'oditel~.<Ie~ ,~ prirodnim uslovima (u porodiei), sve v-iSe pomeraiu zanlmanje dec]e pslhi]atn]e i, naravno, psihologije na ranl uzrast i na matericni Zivot,

5, - Ubrzani razvo] genetike, neurofizlologije, biohemlje I dIugih bioIoskih nauka, rasvetliava neka pitanja nastajanja barem pojedinih oblika r anih deejih psihoza i umne zaostalosti, te se moze oeekivati dalje napre-

dovanje u tom praveu •

6 - Novi vidici se otvaraju kroz lstrazivanja tranekulturne psihijau'ije koja treba da rasvetli posebnosti razvoja dece i mladih pojedinih kultura i potkultura.

7, - MoZe se ccekivat) da ce se, barem u sredlnarna gde se, zahvaljujuci merama prima me zastite, smanjuje uCestalost tezih. psihijabrijskih poremecaja, deeja i mladalaCka p&ibijatIija sve vise usmeravati na ispitrvanja laksih odstupanja u okviru normalnog r azvoja, tI azenje njihovih uzroka 1 spreeavanja, kako bi se unapredilo dusevno zdravlje i obogatio kvalitet !livota dece i omladine, U krajnjem izgledu i dalekoj buducnosti cilj psihijatdje dece i mladih mogao bi biti ukidanje same psihijahije.,

Doprinosi pSihijatIije, detinjstva imladosti sI'odnim strukama ,.!_~aukama

Decji psihijataI' ima priliku da maltene prisustvuje stvaranju sme~nji i poremeeaja psihiCkog Iazvoja, stvaranju unutIasnjeg i spoljnjeg psihickog sukoba, da otkriva njihovu uZI'oenu povezanost sa bioloskim, pOIodicnim i dtustvenim ciniocima, psihodinamiku nastajanja, tok, razvoj i ishod ZahvaIjujuci ovim otkdCima ,i metodama neposI'ednog posmattanja odnosa de~-, rodltelj, od prvog dana iivota u okviru pI'irodnih pOJ:'O~icnih usl?va, doblJena su neka nova sa:<:nanja koja se mogu primeniti i u dlugml oblastIma: .

._, PIoi§irene su i dopunjene teorije ° normalnom j patoloskom du~~o~ r azvoju, pocev od konstitucionistiCkih pa do psihodinamickih i humamstlcklh

25

i bolje. odredena. obelezja temperamenta koja d

rna utlcu na Iazvoj aeteta __ , omladinca" u sa ejstvu sa spoljnim cinioci"

Obi ~. ,

ut'OZa,-;sih;::ni~~I,~~~~:~~anost izme~u neuI'~ticnih odgovota, stanja i nedobu. ZahvaljujuCi sociopsihi '~t~~~e~aJa '': de~mjstvu, mladosti i odraslorn deca i omladina k' , I' J ,'JS om pracenju, do§lo se do saznanjn da

ola lSpO ravaru lane psihiCke smetnje' , " .

obavezno pI'edodredena da kasnite 1 d 1 "'~. 1 pOlemecaJe msu dusevni bolesniei. J , u m a a ackom 1 odraslom dobu, postanu

znacaj-;:- to~udena su neka .objasnjenja rane depI'esije i psihoza u detinjstvu

an a~ama u nastajanju sumanutih misU, znacaja matericnih isku' stat val , ,Pkolnosb, o~ujecenja i mnogih drugih cinilaca u norrnalnom, odnos~o ~ pa 0 os om razvoju

toma ~, ob~ir.~m ?a veeu lstancanost i manju ispoljenost i skrivenost simp• .' d~l pS?hl]atI'1 s~ podstakli druga istI'azivace na veeu osetljivost i trazetl]e ne ad Jedva ptlrnetnih pokazatelja buduCih pot'etIleeaja Naroelto . ~~~ano na znaeaj razmatranja podataka 0 ranom razvoju poro~Ii6tih dn je 1 smh dZllstvenih okolnosti. ' 0 osa

NORMALNO I PATOL08KO U DETINJSTVU I MLADOSTI

Granica izmedu norrnalnog i patoloskog u detinjstvu i mladosti nije [asno odredena ni kad [e lee 0 telesnom a jos manje kad je I'ec a pisihickorn. Ako dusevni razvoj u detinjstvu i mladosti shvatimo kao proces, pojmovi norrnalno i patolosko moraju se odrediti u odnosu na places u kome se neprekidno organizuju i razgraduju sklopovi I njihove funkcije Ovaj places ima uzlazni tok sa preovladujucom teznjorn da se jednom dostignuta organizacija ustali i postane trajna Razvo] I njegovi poremeeajl rezultat su uzajamnih delovanja bioloskih, psihickih i drustvenih Cinilaea U rnnostvu uzajamnih delovanja izmedu ovih cinilaca neminovna su odstupanja u or ga- ' nizaciji telesnih, osecajnih i saznajnih i drustvenih str uktura i nadina funkcionisanja i povremena i pr ivrernena smenjivanja stanja ravnoteze i neravnoteze

Tokom psihiekog r azvoja, postupno ,j kroz protivurecna zbivanja, izranjaju omedene i jasnije odredene pojave kao sto su delovi licnosti, misljenje, oseeanja, inteUgencija, ponasanje, pokreti, zelje, pobude i drugo Duze zadrzavanje nekih filogenetski i ontogenetski starij-ih sklopova i funkcija, na primet', mokrenja u rublje, sisanja prsta, osecajne nepostojanosti, prekauzalnog rnisljenja Ill arhaldnih oblika straha mozs predstavljati norrnalnu var ijaclju u okviru razvojnih procesa za odredeni UZI ast, ali i patolosku fiksaciju (uCvtScenje) u naeinu postojanja u svetu, Ponovno javljanje istih pojava i sirnptorna u starijem uzrastu, nakon sto su jednom vee bili iscezli i zamenjeni zI'elijim i primerenijtm, na primer, ponovno javljanje decjlh srahova u mladosti, moze predstavljati prolaznu t azgradnju, odgovor i pojacan] naper s ciljem prilagodavanja na uslove unutrasn]e 1 spoljne stvarnosti Medu1 im, ponovno javljanje navedenih pojava i simptoma mozebiti znak i trajnih razgradnji i neuspelog napora da se odIii kakva-takva dusevna ravnoteza i znak iskrivljavanja, odstupanja i patologlje u razvojnom procesu.

Merila norrnalnog i po9.toloskog

Nemamo sasvim pouzdanlh ,j valjanih merila na osnovu kojih bi se moglo proeenjivati sta je normalno, a ilta patolosko u dusevnom razvoiu deteta i omladinca

27

Vrednosni sudovi 0 tome da Ii je one sto je nonnalno, zdravo, istovremeno i. ~~bt'~,. a ono sto je bolesno, patolo5k:o i lose De zadovoljavaju potrebe pSlhiJatIl]e.. Vlednosni sud ukljueuje neku apstraktnu i nacelnu vrednost koja je dobijena kao mera odnosa dobrog i loseg za vecinu Vred~osn~ sud sadrZi i rnerila morala, korisnostt, upotrebljivosti jedne osobe koja tspoljava odredenu pojavu.. Prema vrednosnom sudu dobra je kad dete od tli godine ~~zire ~okrenje. Medutim, ako neko dete ad eetili godine, aji su anatomoflZlol~Skl r·azvoj i organizacija funkcije zadr zavanja i plafujenja mokzaceuspoI'enl, to ne emi, ne moze biti vrednovano kao lose, Za odredeno

dete i to moze' biti "dobro", .

. Nazadovanje se naeelno pr'ocenjuje kao »loSe".. Medutim ako nazadovB.nJ.e,. na . Plu::e~, detU:jast? pona§anje ill povlacenje pomaZe da se izbegnu teskl 1 nelzdrZlVl uslovi kOJl prevazilaze snaga sistema lienosti da bi u sledecim .. !azama I'azv~j ?onovo uzeo zarnah, odnosno ako je nazadovanje u funkClJ! napredovanla 1 pod dobrim nadzorom ja, moze biti vrednovano kao "dobro .

Aka se pI'ocenjuje VI'Sta i znaeenje jedne pojave i1i simptoma kod gluvon.emog, slepo~ ili t;lesno ~validnog deteta, na primer njegova .stgumost, zavisnost, plasl]lvos~ 1 odnosl sa dlugovUna, mota se imati u vidu rr[egova ometencst. Odredenl oblld ponasanja uobieajeni za slepo dete mugu imati patoloSko znaeenje ako bi ih koristilo dete neo~teCenog vida Prema tome odredenj:. "normalnou, odvojeno ad odredane osobe u kojoj se pojava javlja: ne postoji

Da 11 je neko psihiCko stanje i ispoljavanje dobro ili lose zavis] i ad on?ga ko l?I~ocenjuje. i donosi sud, Aka to einl dete, njegova dOZivljavanja Ce naJ~Ce bit] procenjena kao "dobl'a". Dete nema dovoljno razvijenu niU dovoljno jasnu sv~t 0 s!bi .i svojoj patnji, nema samoposmau'aeke ni governs sposobn~sti .?a svoja d?Zlv~Javanja prepozna i uoblii:!eno saopsti Ako proeenu Vise I'~dltel?:, a ani na.Jces~e zahtevaju razgovor i miSljenje i Iznose svoje sudove, leI' nnma smetaju Slnlptomi, kao sto su mokrenjs u postelju iIi tikovi (hila zbog toga sto moraju da peru svakodnevno qublje iIi da se stide suseda koji primecuju poremeeaj kod deteta), simptom ce biti procenjen kao los .. Ako pI'ocenu VI'si ucitelj, kome to isto dete, koje mokli nocu u lublje dobra uCi i pI'ilagodeno je u gIUpi dtugova u skoli, mokI'enje nema veCu ~ost: Za. psihijatra, pak, to je teoI'ijsko i praktiCno dijagnosticko i ta'a .• Pllsko Pltanle. On umokIavanje uVIstava u sistem dijagnostiCkih medIa i procena kOje imaju svoj sIazmerno· zatvor'en! Vl'ednosni sistem u odnosu na struk~te i funkcije koje uCestvuju u ~inu mokI'eIlja. Sistem moralnog vred ... ~ovBn:Ja ne~a mesta u stIUCnO psihijatzijskom ptistupu jednoj pojavi ni Jedr:o~ OSO~l. MoraIno Vl'ednovanje nema mesta Cak ni onda kada se PI(J.' cenJuJu pOlave kao sto su pOI'ettleeaji u dIuStvenom ponaSanju i moraine manjkavosti.

. MeIi~a s~atistiCkog pI'oseka odnosno u~talost javljanja jedne pojave i

~Jm.ptoma ,mlaJu I'azmemu vrednost pIi odrei1ivanju nn()!malno" i "patoloSko", Jex' ukszule sarno na bI'ojamu DOImu, ali ne na nOlmalno i patoloMco za odI'edeou osobu .. Ako jedno ispitivanje pokaie da 50% sedmogodisnje dece sisa PISte, da je 60% dece upadljivo plaMjivo ili, pak, da 80% dece ima pokvarene zube, kako navodi K .. JaspeIs (1978), prema zakonima statistike to ne bi bile patoloSke pojave jer se nalaze kod polovine ili veCine mladih Kad se

28

iz ove grupe izdvoje pojedinadna deca ona zaista mogu i ispolj~ati uobicajena stzahovanja ali njihova strahovanja mogu biti tako jaka, eesta i neobicna da imaju patoloski kvalitet.,

Normalno i patoloSko se mogu odrediti i u odnosu na prilagodenost i neprilagodenost. Pn tome i!esto prilagodsnost, to jest normalno, znaCi odsustva sukoba kako unutar sklopova li(!nosti tako i izmecfuosobe i drustva. Cesto u ovom konceptu, nepIilagodeno Istovremeno zna8' i . neSto vrednosno negativno. trzroci nepIilagodenosti se obidno trme u pojedinaenoj osobi; moguee U njenoj uZoj ruuAtvenoj sredini, a manje u siI'em drustvu. Gub! se iz vida da Sira drustvena sredina VI'Si tr'ajni i snaini uticaj na manje dIUstvene jedinice, porcdleu i njeno potomstvo, Osnowrl ciljevi prilagodavania su ostvarenje urodenih datosti u sredini, pI'ostoru i vremenu u kome dete ill omladinac Zivi. Biolol!ke oseCajne i saznajne datosti se ostvaruju kroz neprekidno i transakelono kretanje, kroz odnose sa sobom i svetom koji ga okxuZuje i u kome se razvija. Osoba se prflagodava pod uslovom da ostvaruje svoje urodene sposobnosti, da delatno menja sebe I svet iIi. da .se. svet menja u oclnosu na njene osnovne teZnje, delatnosti i moguenost! (AJunaguerra 1970). Ovako shvaeeno pIilagodavanje se priblizava meri normalnog. Pdlagodavanje pod svaku cenu, k()je ometa ostvarenje pojedinca i sveta, koje prividno moZe izgledati kao dobro, pa prema tome i normalno, zapravo je patolosko, I obratno, svaka neprilagodenost procenjlvana izvan uslo,:,~, v~'emena i prostora u kome se javlja nije uvek obavezno znak patologl]e, Jet moZe predstavljati delatni napor u ostvarivanju sebe i svoje u~e d sire sr'~· dine. DIUStvo (porodiea, Skola i sir'a sredina) mogu da namecu _potk~,ltun mladih svoje nor me i zahteve koji au prevehki i nerazumnl i protiv kojih se ani bore

J, AjUIiaguena (1970) navodi: da je bolest ni!i oblik Zivota i da se bolesna osoba nnolmalizovala" pod odredenim uslovima ali je izgubila sposobnost da se "normaHzuje" pod drugirn uslovima Zdrava osoba uspeva da se "nOlmalizuje" u veCini. ali ne u svim uslovima i po svaku cenu.

Ako struenjak postavi dijagnozu i proglasi jedno dete, na ~~imeI,. "fobiCnim" ill jednu devojku "depreshinom" i "tuZnom" to ne znaci da je on ooI'edio i proglasio patolosko stanje .. Fobienost i depx'esivnost u ovom dobu nisu uvek iako mogu biti, maci patoloskog. Mecfutim, to ne znaCi da ne treba pI'eduzimati mere koje bi ublazile stI'ah deteta Hi tugu i depI'esiju devojke i na taj naein pomogle oseeajni, saznajni, ruuStveni, pa i bioloski ncwoj i oatvaI'enje,

08g1edno je da su odnosi izmedu nOlmaln~g j pa.t~l~og s~oze~i Z~ pI'aktiene sVIhe sbuenjak: koji je po svojoj pr'o~:SlonalnoJ. 1 IJ~dskO] duznostl pozvan da procenjuje Ata je nOlmaIno a !ita nl]e, mora Imatl neka pouzda·, nija i odredenija merna koja ee se nepI'ekidno PQdVI'gavati kritimom sagledavanju i pI'Overavanju Uopstano govoreCi i za potrebe svakod?~vne pI ~~se patolosko U detinjstvu i roladosti b'eba shvatiti kao pot'emecaJ u ~al!tnu OIganizovanja pojedinih sk!opova, njihovih meduodnosa i funkcija Pn proceni tI'eba sagle dati, sledeee:

1. LiCria obeleija i prvohltne 8pOsobnosti za 1'azVOj sklopov~ i f'UTJ.kcija ZiCnosti. _. Poznato je da se deca medu soborn macajno razlikuju po urode.· nim obele~jima i sposobnostima za razvoj sklopova i funkcija licnosti po sposobnostima da prime 'i obr'ade spoljne pomaZaje. Isti podr'aZaji mogu

29

imati razlieite ucinke na razvo] sklopova i funkcija eula i eNS zavisno od bioloskih obelezja deteta i njegove povredljfvcstd: dtmienosti funkcija sitost =-glad, kretanjo=mirovanje, spavanje-budnost, temji ka i temji od objekta Neka deca rano prohodaju i progovore, a druga kasnije Rani psihomotorni r azvoj bioe uspoteniji kod prevremeno rodene dece i deee koja su pretrpela porodajne povrede Ovo joli uvek ne znac'S. da su promene nervno-misicmb sklopova i usporenost funkcija nepovratne, to jest da je l'ee 0 lPa-, toloskom razvoju. Tokom vremena, spontano ill iznalazenjem cdgovarajucih podsticaja i odnosa prema detetu, prvobitno usporen I azvoj rnoze hiti uspesno nadoknaden i dosticl ravan koja odgovara uzrastu Sarno ako je zastoj razvoja sklopova i funk:cija nepovratan i ako se ne ubrzava na primenjene mete, moze se govoriti 0 patolosko] pojavi.

2 P1ethodni razvoj i smetnje - Ukoliko je prethodni r azvo] bio neometan i dete-omladlnac nije ispoljavalo nikakve smetnje ni poremecaje, pod uslovom da su podaci 0 prethodnom razvoju pouzdani, moze se ocekivati da su i sadasnje smetnje proIazne i da ne moraju imati patolosko znacenjs. Ipak, treba imati na umu da svaka pojava jednom poeinje te da mnoge smetnje u dusevnorn razvoju ne moraju biti ~dljive, Cak ni osetljivom i strucnom posrnatraeu, a kamoH neosetljivom i manje obavelitenom laiku (roditelju, ueitelju i drugorn),

3. Zrelost sklopova i junkci:ia liCnosti U odnosu na uzmst deteta-omladinca'" Sklopovi j njihove funkcije razvijaju se tokom vremena i sa uzrastom dostizu odredenu ravan. Sklopovi i funkcije deteta od 3 godine Ia:o:liCiti su nego kod starijeg deteta ili omladinea. Strah od mraka i Zivotinja, napadi besa, umokravanje u rublje, obredi uspavljivanja, culne obmane, neoblene misli i iskrivljena procena stvarnosti redovne su pojave kod trogodisnjeg de", teta, Ako bi ih trajnije ispoljavalo starije dete ili ornladinac, postojala bi ozbiljna sumnja da je I'ec 0 patolosklm funkcijama sistema Iicnosti. Napredovanje i nazadovanje tokom razvoja su neminovni. Ukoliko [e dete mlade regresije (nazadovanja) i prolazna ueVI scivanja u prethodnirn fazama razvoja su ceSCa i obratno Svako nazadovanje, Caki na starijem uzrastu, pa i u odraslorn dobu nije uvek znak patologije i moze predstavljati kor isno iskustvo koje je u funkciji sveukupnog razvoja deteta i omladinca. Nazadovanja i i PI'iev'l:scivanja koja ne ometaju sveukupni, odnosno veei deo razvoia sklopova i funkcija ne mogu biti procenjena kao patoloSka,

4, Spoljna st'edina koja obezbeduje uslove za razvoj i ostvarivanje bioloskih datosti,,- Svako dete-omladmac je dec svog pomdienog, odnosno dI'ustveno-kuIturnog sistema, a I'azvoj sklopova i funkcija eNS i Henosti tesno je povezan sa njegovim okruzenjdma, Svaki pojedinac nosi i svoja lima obelezja ali ona nisu potpuno nezavisna od spoljne sredine Nedovoljnost iIi pI'ekomernost spoljnih podrazaja, odnosno n,esklad izmedu lienih potreba detet~~ -,omladinca i doprinosa okoline izaziva manje d1i veee smetnje i pOI'emeeaje u r'azvoju" BioloSki manje VI'ednom, na pIimer slepom, gluvom, umno zaostalum i telesno invalidnom' detetu, potIebno je vise podsticaja da, bi se nadoknad:i.la manjkavost jednog cula, Preterani podr'a~aji, koji prevazilaze mogucnosti deteta da ih obIadi, izazivaju stI'es ill pt'elomna stanja ciju normalnost, oclnosno patologiju treba oprezno pI'Oceniti u odnosu na spoljne okolnosti. Poznato je da prividno uspo.I'en psihomotoxnd IazvOj domskog deteta mo:':e biti ubIZ3n i nadoknaden ako se dete blagovremeno, pre eetvrte godine zivota smesti u odgovarajuCu usvojiteIjsku il~ htaniteljsku pOIodicu, BeZanje iz pOIO-

30

dice, eiji se roditelji upravo razvode, moze biti normalan OdgOVOI na izmenjene porodiene okolnosti koje prevaztleze moguCnosti deteta da obradi bolna iskustva u izmenjenim: porodienim uslovima.

Nedrustvena ponaSanja dece (bekstva, krade, laganje, skitnje, prosjacenje, promiskuitet i druga) iz porodiee u kojima su ovakva ponasanja uobieajena i u skladu sa norrnama njihove potkulture, najcesce drustveno podredene i osujeeene, moraju biti procenjivanja drukclja od istih ili slicnih ponasanja dece koja dolaze iz druge sredine. Ono sto je nemoralno u jednoj, moralno je u drugoj porodicl i potkultud

5 Spremmosi ea 1everzibUno.st (poVT'atnost), odnosno i1everzibilnost (nepovmtnost) odredenih sklopova i junkcija - Prolazne pojave i simptomi, kratkog trajanja, bez ozbiljnijih posledica po sveukupni razvoj deteta--omIadinca i bez teznji ka ponovnom javljanju rede su patoloski

6., Sposobnost i snaga liCnosti da se prilagodi unut1'asnjim i spoljnim zahtevima- Razlieite su sposobnosti deee i mladih da izdrze unutrasnja i spoljna osujecenja i bolna iskustva i da na njih primereno odgovore Razvojni unutrasnji I spoljni sukobi su neminovno povezanl sa Ijudskirn pOSlO~' janjem i postajanjem. Zavisno od UIodenih datosti i prethodnih iskustava te razvijenostl lienosti dete-omladinac ce na sukobe odgovar ati strepnjom, str ahom, tugom, agresijorn, besom, nemirom, zaviscu, ljubomorom, fantazmima i vidljivim ponasanjima koja mogu biti procenjivana kao normalna, odnosno nenormalna.

Vidljiva jaCina simptoma mora biti procenjena u odnosu na snage sistema lienosti da izdIze unutrasnji ili spoljni sukob koji je pojavu izazvao. Neka deca uspevaju da ovladaju velikim kolieinama strepnje bez dubljih Hi ikakvih posledica po njihov razvo]. U tom slueaju vidljivi simptomi ne rnogu biti shvaeeni kao patoloske pojave .. Kad se govori 0 unutralinjoj prilagodenosti misli se na prHagodenost na unutrasnje sukobe (izmedu pojedinih deIova 'Henosti), a 0 drustvenoj ptilagodenosti, na pri1a~odenost na usiove porodice, grupe drugova, skola i sire spoljne sI'ed~e ~~ tome s.e podl'azumeva da su unutrasnja i drustvena prilagodenost vidovi [ednog I istog procesa

prilagoda vanja.

Za potrebe svakodnevne prakse u psihijatrijl dece ~ om1~dinc mog~ se prihvatiti okvlrna merila normalnog i patoloskog. Patolosko bi predstavljala nesposobnost rnlade osobe da, saobrazno uzrastu, zadov~lja~~ svoj~ osnovn: bioloske, oseeajne, saznajne i drustvene potrebe uz vecu ill r,nan]u p_omo_~ odraslih' da nadziI e svoju agresivnost, depresivnost i strepn]u; da lzdr Zl osujecen'ja; da se trajno iIi barem najcellce ponalla na drustveno prihvatljiv naCin i ne ostecujuci druge; da ostvaIuje dobre i trajne dI:ustvene odnos~ sa drugima (u porodici, grupi dr'Ugova, skoli, drustvu u cehni}; da ostvan pozitivne i stvarne drustvene ciljeve; da se poistovecuje sa etiCkim vI'edno-, stima svoje sl'edine koje imaju trajniji i opstiji znacaj; da pod povoljnim uslovima ostvari svoje bioloske datosti; da ostvar'i potrebnu I'avan intelektualnog i proiesionainog 1unkcionisanja koji odgovaraju intelektualnim i PI'O-' fesionalnim sposobnostima, UZI'astu i zahtevima sredine (Lebovici 1974)

Svaka od navedenih tvr'dnji bi mogia bill dovedena u sumnju, pod ptitiskom stl'Oge, nauene i kritiCke procene, jeI sustina n?rm~lno~ _i ,pa~oloSkog u psihizmu mladih jos uvek izmiee jasno odI'ederum 1 ObjeKhv11lm struenim i nauenim mer ilima. U svakorlnevnoj pxaksi strucnjak se oslanja ntt koliko-toliko prihvacena i valjana merila i preneto i steceno iskustvo,

31

POGLAVLJE III

CINIOCI RAZVOJA

_ Za pottebe psihijatrije detinjstva i mladosti u knjizi ce biti' t

opsta razmatr ' '" l:me a

, ,_ " anja 0 razvoJ~ 1 n~ego~ Cinioci.ma i neke teorija koje su

najvise dopnnele I azumevll!llJu pSloologlJe i psihopatologije ovog doba

Anatomo-histolosko-fildoloske osnove razvoja

" Dusevni razvoj deteta oslanja se na anatomske i hlstoloske sklopovs i

flZlOloSku organizaciju -tela u celini, Poseban znacaj za dusevn! razvoj i .

gove pot'emeCa' " +.' nJe-

, , .• le, xmaJu us .... oistvo i funkcije centIalnog nervnog sistema

(~NS)" ~USlcnog 1 endokrinog sistema i Cula, U toku filogeneze i ontogeneze s~~teml 1 strukturs osposobljavaju se za raznovrsne i njima svojstvene funkeije,

,PI'~a ~enet~om programu, ali i pod snaznim uticajem sredinskih po,dstlcaJa, opisano le sedam faza fetalnog razvoja koji se odvija od sporih a9une~Iienih i be~bliCnih pokrata do odredenih pokreta i refleksa. Nako~ rode~J~ anatomo-hlstolosld. i fizioloski sklopovi i funkcije nastavljaju da se Ia~J.aJ.u ~?stupno U prvih 6-8 nedelja, fazi novoI'Odenceta, obavljaju se mlJeh~lZaCl]~ b,ele supstance Faza odojceta, koja tIaje do kraja prve godine, pod plevlascu. je subkolt~sa a pokI'eti su horeoformnl, at,etoticni 1 spasticni. Ok~ 13.mesecI, u pt'elazn~J, fazi, poCinje jac. uticaj mozdanog stabla a druga godma je vee pod ~('~Yla~~ KOI'e mozga. Funkcionalno sazrevanje je pove-. zano kako sa mlJe1tmzaclJom tako i sa neurofibrilarnom diferencijacijom

, ,~a~vo.j koji _ traje do mladosti zahvata i celije tkiva, humoralnu orgaru:aC1Ju 1 slste~ zlezda, sa unutrasnjim lueenjem U pubertetu telesni razvo] ~ma zama~ 1 uslov je osecajnih i drustvenih menjanja, U toku citavog ~lv~ta procesl. telesnog, fizioloskog, osecajnog, saznajnog i drustvenog razvo ... J~ ~ s~zrevanJa ~ tesno povezani (Pinkerton 1974), Telo [e izvor metaboh~ 1 eneI'getskih procesa ali i objekt jakih nagonskih odnosno energet .. skih ~aganja .. T~les~ Cini~,i, bilo da su biolo§ki dati ili 'steeeni u materici, za yreme pOlodaJa ill kasmJe, mogu se pojaviti kaQ znaeajni u odl'edivanju nacm~ odgovaI'~a det:ta. na s~oljnje uticaje., Ukoliko telesne pIQmene za~vataJu centralm n~lvnl slSte_m ~ cula i menjaju njihove sklQpove i funkclje,

ao sto mogu da erne zapalJenJa, tI'ovanja, povt'ede, w'odene neplavilnosti,

32

oboljenja i drugi Cinioci, mogu sepod odredenim uslovima smanjiti cdbranc deteta protiv raznorodnih uticaja i lzmeniti njegov odnos prema svetu i sveta prema niemu.

Nesumnjivo [e da postoji Izvestan odnos izmedu osteeenja CNS i nekih duilevnih smetnji i porernecaja Postotak ostecenja CNS je veci u grupi dece i omladine sa dusevnim poremedajima i to najveCi medu dementnom, teze umno zaostalom i psihoticnom. M, Rutter' (1977) navodi da i deca sa posebnim teskocama ueenja i hiperkinetickim poremecajem takode ispoljavaju manje Hi veCe promene eNS, Sem toga, neka ispitivanja ukazuju na povezanost i izmedu dusevnih poremeeaja i organskih oboljenja druge prlroda, kao sto su periferna osteeenja nervnog i misienog sistema, te fiziCke ometenosti Ima podataka, dosta nesigumih i nedovoljno potkrepljenih da je broj dusevnih porernecaja medu decom sa smetnjama eula vida i sluha vecl u odnosu na grupu dece bez ometenosti cuia,

Organicistiekt pristup decjoj psihijatIiji, nasleden od klasiene psihijatrije odraslih, preterano je naglaSavao ovu povezanost, Smatralo se da nema nijednog dusevnog poremecaja, cak ni neUI'OZe, bez organskog oSteeenja eNS, u prvom redu mozga. Danas se uloga osteCenja eNS u nastajanju dusevnih poremeeaja proeenjuje opreznije. Znacaj telasnih Cinilaca se razmatra U 28- visnosti od stava roditelja prema detetovom telu i od kakvoCe i kolleine niihovih kateksija (ulaganja) u detetovo telo. Deca prihvataju SV'Oj telesni nedostatak na slican naCin na koji ga pIihvataju !i. roditelji, te telesna ostecenja mogu ali ne moraju dovesti do dusevnih smetnji i poremecaja, Bez sumnje da neka telesna ostaeenja u prvom redu Cula i eNS, naroCito rano nastala, mogu povecavati ill smanjivati prag P'Odrdljivosti te ometati opazanje spoljnjih drali i njihovu integraciju, Saobrazno tome sveukupna telesna organizacija i stvaranje telesnog ja a zatim i psihiCkog ja mogu biti izrnenjeni (Silver 1979).

Rani znaei osteeenja eNS su promene tonusa(napetosti) mlslca, polozaja delova tela, ravnoteze, organizacije i skladnosti pokreta, zatim pretera .. na poJuetljivost (hipeI'kinezija), sinkinezija, nezrelost opaZanja (nedovoljna vidna i slusna diskIiminacija) i prejaka culna podtalljivost te cduzetosti udova.

Molekularna biologija i biohemijski cinioci

C. Koupernik, A, Bourguignon (1985) i G. Young, D Cohen (19'19) koristeci svoia i istraiivanja drugih autora u oblasti molelrulame biologije navode da se morfolosko i histolosko sazrevanje i I azvoj kao i fiziolcSke 1 biohemijske funkcije u eNS odvijaju postupno, Iz ektoderma nervne ploce tkiva embriona. razvljaiu se neuroblast! Cija [ezgra stvaraju dezoksir lbonukleinsku klselinu a ova ornogucava nove mitoze Uskoro neuroblast! gube sposobnost stvaranja dezoksiribonukleinske kiseline a time i sposobnost za nova rasmnosavanja. Iz neuroblasta se stvarafu neuronl, Ljudski mozak sadri! oko 100 milljardi neurona, Neuroni imaju razlfeite funkcije: jedni sarno prenose nervne dXaZi, a dJugi 5U delatniji. SVaki neuron sastoji se od celii!nog jedra i dendrlta i celii!nog pr.oduzetka (mona) i njegovih zav[setaka i varlkozlteta Pronos podraZaja se obavlja putem dodira, elektr:icki i putem lzluCivanja nervnog prenosioca (transmiteI'a) Ii sinapsi (6pojU izmedu dendrita jed~ nog i nervnih zametaka dlugog neuronal. Dendriti sluze kao receptori (prijemniei) dl'aii, a aksoni (produied) omogucavaju da se celi~na obavestenja prenose centrifugalno, izvan granica celije Sem neurona u kori mozga je i glija Glija sluzi

3

33

kao gl'ad~ koja !,o?[;za~,. neu['On~ ali i~a znacajnu ulogu u razmeni jona, posebno soh, 1 mb~hmzaClJL Krvm SUdOVl snabdevaju neurone energetsltim gori,:om, C, Koupernik navodi da Ijudsk! rnozak, iako predstavlja samo 2% teiine IJud~kog tela, .11:;0& danju i nocu oko 20"/. eelokupne energtje. Od ulaska stetnih Wan mozak §htl krvno-mozdana opna Izuzetno, u staniima trpnje Hi pod dejstvom nekih s:astojaka, OVU oP!lu mogu da probiju odredene tvari, na primer bilirubin U slu(!aJu nepodudarnosti krvnih grupa majke I ploda i da se taloze u siva jezgr~ CNS,

U prometu materija CNS znaeajnu ulogu imaju dezoksiribonukleinska kise1ina (DNK), protelni, aminokise1ine i masti medu kojima su najpoznatiji gangliozidi, cholesterol, cerebrozidi i fosfolipidi.

Znal!ajan proces u CNS je mijelinizacija, proces oblaganja i izolacije nervnih vlakana mijelinom, belom materijom, sastavljenom. od masti i delom od .?I'Ote1na ObloZena i izolovana vlakna prenose nervne draZi sa eelije na ce!~J~ mnogo bde nego neobloaene. Na taj naCin se u vlaknima prekrtvenim mijelinom smanjuje utrosak energije Mali procenat proteina u mijelinu spre .. Cava p:olliZenje jona., Mijelinizacija nervnih vlakana, zapoeeta u materiel nastavlJa se nakon rodenja do trece godine Zivota, U proeesu mijelinizacije posrE!duju ollgodendrocitl (celije glije), koji stvaraju velike koliCine mijelina iz pO$e~nih aminokiselina i masti unetih hranorn. Neuroni imaju dva znaeajna delovanja u mozgu: prenose nervne draZi i odasilju hemijske peruke Otkdca mOZdane biohemije, upotpunjena otkdCima psihofarmakologije zna-

Cajna su za razumsvanje rada mozga, '

Ljudski mozak se sastoji od brojnih velikih i malih anatomskih i funk .. cio;nalnih sistema i podsistema. Svaki sistem se sastoji od miliona neurona, bilion a meduveza i ve1ikog broja celija glije Prema G .. YiOung, D, Cohen ~1979) u naeinu funkcionisanja mozga znacajnu ulogu imaju odnosi Izmedu neurona, NerVDotkivo je osposobljeno za brzo prenosenje znakova dr'aZi ria duga rastojanja (120 m/s) Slozene elektrofizioloske i biohemijske' promene dovode do oslobadanja hemijskih tvari, nervnih prenosilaca (neurotransmitela) na zavrseelma neuronsklh Celija koji prelaze sinaptiCku pukotinu (prostor izmedu dva neurona) i nadrazuju signaini sistem drugog neurona. Neurotransmltar deluje na dva nacina i stvara iIi uzbudenje (putem depolar izaeije celicne opne) iii kocenje (putem preterane polarizacije celiene opne) , Neuronsko delovanje maze biti procenjeno na osnovu merenja uzbudenja i kocenj a i koncentr'acij e neurotr ansmitera, prenosilaca nervnih dmzi,

Oboljenja, hemijska sredstva, lekovi .j otrovi utiCti na stvaIanje tr ansmitel'a, njihovo skladiStenje, osIobadanje, delovanje na postsinapticke prijem., nike, ponovo uzimanje od pI'esinaptiCkog nemona i njihov kataboIizam Biohemijska istlaZivanja su razjasnila naan delovanja mnogobrojnih transmitera medu kOjima su najznacajniji cateholamiIrl (dopa min, norepinefrin i epineft in) i indolamini., U sloZenom pI'Ometu transmiteI<lo znacaj.nu ulogu imaju enzimi kao sto su tyro sin hydroxilaza, monoamine o:ddase (MAO), catechol-o.. ~et~yl traMferase, acetylc1wHn, ailrenalin, hi.~tamin, gama-aminobutiIi~a klselina (GABA) enkephalim i enilo1phini, K, Ca, hormoni, vitamini i drugi,

New~>lU_ sa svojim posebnim nervnim prenosnicima nisu jednoobtazno I'aspor'edem u mozgu, Posebne tehnike, kao !ito je fluolescentna histohe-, mija (autoz'adiografsko vezivanje izotopa) otktivaju njihovo mesto u mozdanom ~vui om?~eavaju da se postave neke pretposta.vke 0 njihovoj povezanostI sa funkcIJama CNS, odnosno nekim psihiCkim pojavama: ponaSanjem,

34

pamcenjern, oseeanjirna, Tako se noradrenegicnt neuroni, odnosno posebni tr ansmiteri dovode u vezu sa oseeajnim stanjirna i raspolozenjlma, serotonlcki sa Cu1ni.m mehanizmima, holinergten! neuroni sa stanjima svesti, ucenjem i pamcenjem a enkefalini i endorpflni sa posebnom prijemeivoscu za opijate, na primer morfin. Medutim, zapazeno je da dobIi odnosi sa drugirn osobama, primereni culni podsticaji (po vrsti, kolieni i uvremenjenosti) i bogata razrnena osecajnih i drustvenih iskustava podsticu i UbI zavaju mijelinizaciju, vaskular izaeiju i promet materija u CNS .. Uocljiva je veza, iako nedovoljno jasna, u svim pojedinostima, izmedu rshrane i transrnitera sto je posebno znacajno u svim fazama razvoja, poCev od ernbriona, ranog detinjstva pa do puberteta, a i kasnije, kao i veza lzmedu slabe Ishrane trudnica, male telesne teZine i umne zaostalosti (Koupernik, Bourguignon 1985),

Ukoliko su procesi mijelinizacije, vaskularizaclje i promet materije u CNS usporeni iii odgodeni, u prvim mesecima Zivota, iz bilo kojih razloga, mogu se ocekivati encefalopatske promene i umna zaostalost, J Scheuer (1980) dovodi u vezu proeese mijelinizacije koji se zavtSavaju oko treee godine, zrslost sklopova i iunkcija CNS i sposobnosti coveka za samoposmatranjem i ozivljavanjem ranih secanja, steCenih pre ovog uzr asta Rani period nervnog funkcionisanja ostaje u sferi nesvesnog i presvesnog stoga sto su ova rana iskustva steeena u vreme SPOI'Og provodenja dr afi. ve1ikog utroska energije i malih rnogucnosti zadrzavarija, stvaranja i odrzavanja engrama.

Biohemijska ispitivanja koja. bi objasnila razvo] i nastanak dusevnih poremecaja u detinjstvu i mladosti su retka Biohemizam detinjstva manje je poznat, a kliniCke slike i razvrstavanje poremecaja nedovoljno I azluceni cia bi mogli biti dovedeni u vezu sa biohemijskim promenama. Mnoga istr azlvania su obavljena na ZivptIDjama' i pitanje je da Ii se ovi rezultati mogu prenetl u polje Ijudske biohemije i patologije pogotovo u doba razvoja i stalnih menjanja Javljanje dusevnih poremecaja moze se dovesti u vezu sa povisenom povredljivoseu na psihiCke stresove (Fawcett 1975) Povredljivost se sa stanovista biohemijskih Istrazivanja moze objasniti promenama i razlikama u osetljivosti pdmalaca na %'a.zlicite monoamine koji su prfsutni ili se menjaju u skladu sa nepoznatim ciklusima povredljlvostl, naroeito kod strepnje i depresije Stvaranje odradenih monoamina vezano je za posebne celije u pojedinim delovlma mozga. ZnaCajnu ulogu u tome igraju retikular na formacija, hipotalarnus, prednji talamus, amigdalna [edra i neki drugi centri (Fawcet 1975), U sistemu delovanja monoamina ukljuceno je i delovanje tireoid .. nih hOlmona. Pretposta.vka je da je, na primer', depresija povezana sa funk-, donim iIi kvalitativnim nedostatkom odredenih monoamina na neI vnim zavrsecima u hipotalamusu (Fawcett 1975, Praag 1977) Pretpostavka je takode da su depresija i strepnja povezane sa snizenjem kateholamina u mozgu, a mal)ija sa poveeanjem ove tvad, Rezultati ispitivanja dopaminenergicnog i nm"epinefrinel'gienog sistema u nastajanjuhiperkinetiCkog sindl'Oma su protivuI'eCnL

Neizvesno je i da Ii se deeje i mladala.eke psihoze mogu dovesti u vezu saodr-edenim posebnim promenama i koje vIste psihoza sa kojim pI'Omena-, rna. Upotreba lIleur'oIeptika podstakla je laboI'atotijska ispitivanja metabolizma, dopamina koji ima izvesnu ulogu u koeenju neurooskog pt'enoiienja pOIUka NeuI'oleptici koCe i potiskuju dopaminergifuo i nOladr'enalinergicno prenoSenje. VeI'ovatno je da oni Vl'se uticaj na tnezolimbicki i mezokOltikalni sistexn (Praag 1977) ..

35

Druga ispitivanja se ocInose na 17 hydro,:r:ycoTtikosteroicle i thyro:tin i ulogu hipotalamus-pituitama Zlezda-adrenalinskog sistema i metabolizma elek·, trolita. Se1ye je izufuvao adrenalinske odgovore na stres i istakao ulogu adrenalinske funkcije u prflagodavanju na fiziCke i psihiCke stresove koji su kako }e reeeno, zn~jn.i za neurotske odgovore. Dokazana. je visoka poveza:' nost izmedu depresije 1 17 hydroXYCOTtikoste1'oida u krvi i mokraei depre .. sivnih bolesnika. IstraZivanja metabolizma natrijuma (Pl'aag 1975) i promena u delovanju ce1ime opne kod depresivnih (Mendel 1974) kao i litijuma otvaI'a]U nove puteve U leeenju depresije

Biohemija detinjstva i mladosti je manje poznata lako se u Iecenju ~Iimenjuju medikamenti iSji je zadatak da reguliSu biohemijske procese. Jos ]e daleko dan kada Ce se mati nesto pouzdanije 0 odnosu izmedu anaklitieke d?pI'~ije i strepnje odvajanja, oseeanja bespomodnostt, povredivanja, samoljublvosti, odgovora na kame i pohvale, autizma, , Sizoftenije i biohemijskih promena. Kada znanja 0 odnosima izmedu psihiCkih i bioheotijskih stanja budu potpunija mozda ce se ima.ti i moCnija medikamentna sredstva u Ieeenju dusevnlh poremeCaja u detinjstvu i mladosti.

Bioelektrieko saZI'evanje

Razvoj kortsksa, en:zimska delatnost, bioelektIicno sazrevanie i telesni osecajni, saznajni i drustven; razvo] pokazuju jasou povezanost.. EEG (elek: troeneefalogram) kod dece ne moze se upoI'ediva.ti sa EEG-om odraslih s obzit~m na to da se odlikuje mnogo veCom shinorn vatijacija, manjom fr ekveneijom i vecom amplitudom, Vee se kod ploda od 8 meseci primecuje bioe1ektriena organizacija stanja budnosti i spavanja, a na rodenju su prisutne u EEG-p. frekvenee od 0,5 do 2,5 cis U s,;a,k:oj razvolnoj fazi postoje razlike U javljanju osnovnih elemenata.i Kao preovladujuce smenjuju se jedna za drugom delta, teta i na kraju alfa-delatnostt, U lstom uzrastu stepen zrelosti elektrokortikalns delatcosti mozga maZe da pokazuje zna.eajne razllke Tokom razvoja deteta elektrokortikalna delatnost postaje postojanija U ptvim mesecima Zivota amplitude su povezane sa brojem dejstvujucih neurona a kasnije i sa debljinom kalote

U elektrokortikalnom sazrevanju postoje tzv, "teiisne godine" i to prva, treea, resta i jedanaesta u kojima se bloelektriene promene zavrsavaju Ove etape odgovaraju razvojnim fazama: prelasku od melog deteta ka pred-. Skolskom ~3.-6 god). skolskom (7 god), poeetku pubet,teta (11--12 god,). Iz· medu 16, I 17, godine po pIavilu dolazi do Izjednacavanja konaene elektro~OItik~lne delatnosti sa osnovnom delatnosCu oW'aslih preko faze neposto· Jan?st1 :okom pub~Iteta, U petom mesecu Zivota, UPOI'edO sa voljnirn hvatanJem l makulaInun vidom, javlja se ritmicna ,j tt ajna okcipitalna delat-, nost !coja. se plibliZava onoj kod oruasle o8Ohe, Anatomsko histolosko biehemij~k~ i e1ektr'i.Cko saZI'evanje uslov je fulnog, afektiW-:og i dIush-enog Iaz~ola I ~van]a kao i razvoja pokI'eta, Pri tome je nesumnjivn hijeraIhi~C11a f~Clja to jest pI'evlas~ viSili nad nitim ali istoVI'emeno postoji i za·, VlSnost Vlsih sklopova i funkcija od niUlt, Stvalaju se novi sklopovi koji nisu izdvojeni ali koji obezbeduju dalji l8ZVoj i koji pI'euzimaju vodstvo (RutteI 1977),

36

POI'emeCaji bioe!ektriCkog sazrevanja tesno su povezanl sa nacinom funkcionisanja eNS I, udJ:uieni sa drugim Ciniocima, ~ogu ~iti uzrok ali ~ posledica dusevnih poremeeaja Tako se nestalnost b1oelektI1~e del~tno~h nalazi kod mladih sa poremeeajima ponaSanja ali bez do~az~nih m?zd~h oSteeenja, a bioe1ektdCka nezrelost kod afektivno n:po~~la,pih. osujetljlvih i teie pIUagodljivih osoba stanja straha, napetosti 1 psibiCkog stresa mogu da budu praeena paI'oksizmalnim pr8Znjenjima na. e1~ktI'~cefalo~amu Za G, Laity (1967) ovo [e dokaz eneI'getskog ['astere<:enl~ koje se ruje mog~o postiCi preko pokreta i vegetativnog aparata. ~ioelek!ri':ka dela~ost ~NS ~e u tesnoj vezi sa funkcijarna drugih telesnih sistema I sistema li0os~1 MO,ze se postaviti pitanje da U su bioe!ektIiCke promene UZI'?k a,rektivn~h pOI e ... , meeaja ill jaki i ponavliani afektivni saddaji ~pI'el!avaJu. bIoe1~~tucku 01- ganizaciju (AjuIiagueua 1970). PatoloSki fzmenren EEG Je /!eSCI kod de~e i omladine sa rn,ozdanim., oSteeenjima, epilepsijom, umnom, zaostal~~, PSIhozama a red! ill se i ne menja kod dece sa new'ozama I pDremeca]1ma u

drustvenom ponaSanju (Hallis 1977)

Nasledni cinioci

, _ . _ ek dvi [aju se pod snainim utica]' em

Celokupni I azvoj I sazreVan]e eov a 0 ] •

bioloski datog geneti&og pI'ogIama. Gen~i .program sastav~len o~ mnostva gena ulazi u Ziva medudelovanja sa spolJnJUD svetom. uza]amno,st_.d~O-: vanja ova dva cinioca J Anthony (1972) naziva epigenskim, End~gem Cllli?Cl uCestvuju u organizaciji ponaSanja ali "uzoI'" i oblik odgovora ~ISU, posle~ce pasivnog plevodenja genskih cinilaca u ponaSanje putem Iast~ 1 difeI'en~~nja tkiva nego uzajamnog delovanja _ genskih i Cin~la~ sI'e.dIDe,. 0 z~aca~u poligenskih delovanja na ponaSanje coveka 1 nastala~]e ,po]edimh .du::;evnIh pm'emeeaja ill sindroma govori se dosta neodredeno I Vl§e _u nwru, ~I'etPOstavki, a manje u ravni cinjenica 0 njihovom uticaju se moz~ gOVOI'~t~ O~,I:edenije kad je ['ee 0 nekim telesnim svojstvima, na prrmer, boit kos~. ill OCIJ:Z: to jest 0 obelezjirna koja su odt'edena manjim bI'Oj~~ g:na (Mo~ Ic-Petrovlc 1977) Ne moze se ni dokazati ni osporiti da, genski 6iniO.Cl ow'e~uJu d~!etov~ depresivnost, manimost, psihozu ill neka .druga ponasanla i svo1stva. hcnoS:1

Nova jedinka nastaje spajanjem muske i zenske polne eelije kOle. sadrze gene (DNK) i velike mogucnosti za dlferenciIanje i rast toko~ I.a:zVOJa Poznato je da nasledni materijal podleze mutacijama k;oje se QtkIlV~~U ,tek ond~ kad su fenotipski ispoljene (Shields 1977) Mutacije se mogu odvijatt :n. ~a~1 gena i u Iavni hlomozoma, Oko 0,5% novorod~nCadi ~m~ stIu~.tu~nu 111 br~J: canu hromozomsku a,beraciju (Knudson 1979) IIi neln blohenuJs,kl pOI~mecal .sto moze da uslovi niz poremeeaja i oboljenja Nije poznato da 11 ~stole t~k. va uI'odena svojstva i odstupanja koja imaju manji iIi veCi znaca] u nasta]a-

nju afektivnih poremeeaja,

Izucavanje jednojajcanih i dvojajcanih blizanaca. kao i izuCava~~a. usvojene dece i dece na pOI'odienom smestaju kej~ su P?dlzana. pod ~azhCit~m usIovima, daIa. su protivuI'eCne I'ezultate na kOJe su cesto ~bcale 1 pI'edta~de Neka istraZivanja su pokazala da je podudamost za pSlhozu veea kod]ed.· nojajeanih nego kod dvojajcanih blizanaca, DIuga poka.zuj_U da je .p~udarn?~t za sizofreniju ked jednojajcanih blizanaca, iako nasledno lstovetnlh IstO t(lhl~o

37

zastupljena koliko i nepodudarnost, To bi potvrdivalo miSljenje prema kome nasledna svojstva podlesu i ekoloskim uticajima. Usvojena i deca na porodicnom smestaju nisu se pokazala pogodnim za ovakva istxaiivanja jer je tesko jskljuCiti uticaj bioloSkih i adoptivnih, odnoso roditelja-hranitelja (Schields 1977)., Ispitivanje dece na porodlcnom smestaju nije pokazalo da postoji znaeajna povezanost izmedu dusevnih oboljenja i prestupnickog ponaSanja biolo-: §kih roditelja i duAevnih poremecaja njihove dece smestene u druge porodice SmeStaj je obavljen na uzrastu okoseste godine i deea su vee hila pod uticajem svojih bioloSkih roditelja ali je nakon smeStaja doslo do znaeajnih poboljSanja u ponasanju (Tadic 1979).

Nasledljivost (heritabinost)1 intelektualnih sposobnosti je danas manje sporna i razmerno visoka (oko 0,80)., Nasledljivost je, kako izgleda veca za pojedine inteIektualne sposobnosti kao sto su govorne, saznajne, prostorne i asocijativne. Nasledljivost crta lienosti se mnogo teze proeenjuje nego nasledjivost inte1igencije jeI je teSko nadzlratd neke druge promenljive (vaIijabile), u prvom redu uticaj spoljne sredine, Sem toga i instrumenti za P[Q_· cenu erta Iidnost] su manje pouzdani od onih za procenu inteligencije i iliugah saznajnih sposobnosti. Cin! se da je opravdanije pretpostaviti da su neka obeleZja 1i1!nosti naslednog porekla kao, na pr Imer, energetski kapaciteti, ose-cajnost, sklonost ka strepnji, naglost (impu1sivnost) i agresivnost (Slater 1971). U Iiteraturi se dosta neodredeno gOVOI i 0 znaeaju nasleda u nastajanju deejih psihoza, prisilnih neuroza, pa cak i mucanja, disleksija, nocnog umokravan]a, mesecarstva i nekih drugih poremedaja. Nasledni uticaji ne moraju se ispoljiti tokom ranog detinjstva i mladosti te je utoliko teZe uzeti u procenu njihov znal!aj u ovom uzrastu,

Neki poremeeaji, kako telesni tako i dusevni postaju vidljivi tek u odraslom dobu a. ol!igledno je da su naslednog porekla (Rutter' 1977).

U psihodinamieko] psi1tijatIiji ne zanemaruje se uloga naslednih cinilaca au 1m se ne ipridaje ni prvostepeni znacaj, Zna se da urodena svojstva stoje pod jakim i neprekidnlm uticajem mnogostxukih spoljnih cinilaca i da su podloZna maniem ill vecem menjanju (Hersov 1974).. Nekada je nasledni uticaj snazan i veoma malo i1i nimalo podlozan menjanju u medudejstvu sa spoljnim svetom, kao na primer, kako se pretpostavlja, kod nekih manijako depresivnih ill sizofrenih psihoza. Nekada je genetiCki program veoma podlozan delovanju spoljnih Cinilaca koji mogu uCiniti neskodljivim uticaje nasleda (Schie1ds 1977)

Temperament i povred1j!vost_

Postoje neka obelezja temperamenta koja su I'ano ispoljena.· u ponasa-nju i i2g1edu i po kojima se hebe I'ano razlikuju jedna od drllge kao !lto su jacina dejatvovanja i eneI'getske mogueoosti, ritmienost bioloSkih funkcija (spavamje-budnost, sitost-glad, pribliZavanje novim objektima i okolnostima ili povlal!enje od njm ciji je krajnji vid autizam), jaCina oseeajnfu odgovora

1) Heritabilnost (nasledljivost) moze da se odredi kao odnos geneticke vari-, janse i celokupne fenotipske vadjanse (H =_.Y.!_). Ukoliko je H = 1, znac! da se V-f

posmatmna osobina ispoljava nezavisno od dejstva cinllaca spoljne sa:edine.

38

(giasan ili prigusen smeh), pt'ag Culne podrazliivostl, pdlagodlji,":ost (plomer:e ponaSanja kao odgovot na menjanje uslova), vz:sta I~lozen)a, :rsta paznje (rasutost), ucestalost sisanja prsta, odgovor a osetljivost na. ~~es, ~vatanje bradavice, autonomna reakttvnost, miSicna napetost, razdr'aZlJlvost 1 dIUgo (Chess 1970, Gatmezy 1970, ~ckars 19.~2, Kot.ner 19?~, R~tteI'. 197~) Ov~ razlike su de1mueno odgovome 1 za kasnije razlike u licnosb ,~OJedtnlh oso ba i mogu da predstav1jaju osnov za manju iIi vecu povredljivost, odnosno osnov za psihopatoloske odgovore i ispoljavanja.",

Neke razlike u ponaSanju povezane su sa polom deteta. Rano se primecuje da sU deeaci agresivniji (oko druge i treee godine) kako gOVOInO tako i kroz pokxet (Rutter 1977), da se ova agresivnost zadrZava .i tokom ~~log zivota i da se u mladosti bolje snalaze u PIostOIU i matematici ,?d devoJCica Devoj5ce imaju vece govome sposobnosti, poviSenu Clilnu osetlJlvo,st. ~~ razne podrazaje, naroeito one koji dolaze preko usta i kore i os~al;ntJe su Poveeana agresivnost deeaka nadena je u svim kultUI.ama.. ~ov~se:la agresivnost se dovodi u vezu i sa polnim hormonima. Ima lZvesU:Ja,. lSttn~ pojedinaCnih, da su devojCice majki Cija je hormonska I'a.vn?teza lzm~nJena.. u koriat muskih horrnona u toku ttudnoCe, a usled obolJenJa. en.doknno~ SIStema ill hormonalnog Ieeenja, ispoljavale mugkal'aCk~_ pon~san~a ~ Ra.zhke. u

sanlu izmedu deCaka i devojcica kao sto su plaSlJ~vost 1 tezn]a ka n~za. ponas divanji uskaraca jav visnostl kod devojcica. i skIonost ka fizickim pOVI'e 1vanllIOa. m, -

I·aju se kasnije, ali nema nikakve sutnnje da au ova obeleZja k?ltkO genetS~Og ili hormonalnog porekla toliko, i jos i vise, nastala pod uticajem ~IUstvenih i kulturnih Cinilaca koji mogu pojaeati ill ublaZiti neka prvcbitno

bioioSka obelezja..

Da su lime razlike u temper'amentu genetiekog. pore_kl,a d?kaz su ~a

neke isbazivace veta sUenost temperamenta Izmedu Je_dnoJaJcanolh nego izmedu dvojajeanih blizanaca (Rosenberg 1974) .. _ N~ razllk~ ? temperarnentu

to. ' -t ce nja CNS Nadeno je da su deea ostecena asfiksiiom na rodenju u leu 1 os e - dr "I·' . plaen cak uznemi('enija, da imaju vise smetnji spavanja, r'8Z 'a~ ~lV~ su '1 • c. ~ _' .

iako se kod ove grupe dece veoma retko nalaze pozlbvl1l neuroloski znaci

ostecenia , k dr· t ml

Neka ad svojstava tempemmenta ostaju trajno to om ~ ~n]s, va, , ?~'

dosti i odraslog doba, a neka se menjaju pod uticajem ,~a~voJOlh 1 spoljnih d l.l-tvenih i kultumih cinilaca i nacina podizanja POStO]l lZvesna. doslednost ul i:poljaVanju neklih obelezja temperamenta i2 godine u goclinu ~i jeb ~r~~noza konacnog razvoja nepouzdana (Graham 1973) .. Izgled~ da: ne a 0 e ?z~a temperamenta pI'edstavljaju predispoziciju za Iazvoj dusevnlh poremecaJu

pod nepovoljnim uslovima razvoja. ,

Steeena pI'edispozicija. ukljucuje ostecenja u materici Hi posleporodaJna

"te'enJ·a kOJ'a menJ'aju stmktw'e i funkcije tela (GreeanCI'e 1971), u plvom os c ,_ al ta pod uticajem oanosR

[edu centxalnog nervnog S:lstema 1 ment nog apara , .

koje uspostavlja dete sa majkom i okolinotr\., . . . • .

J .. Anthony iT .. Benedek (1974, 1975) govoIe _ 0 u~ode~oJ ,lll steceno]

povI'edljivosti (vulnelabilnosti) deteta koja se moZe Ispol)avati_ ~I'OZ stxuktuIII i kroz funkciju_ POVI'ed1jivo~t (vulnerabilnost) je woden~ lh r~o stec~~ na vidljiva ill skrivena, osetljivost i slabost na uslove sp_olJne .s~e ~oJ

, -" . l·'t' ·'e ill kasniJ'e i koja u sadejstvu sa ep1genskun l.ltlca]lma

se mo"e lSpO J1 1 HUll] _., • dstupanja

moze dopdneti ill stvoliti mogueoosti ~ razvija.nJe poremecaJa 1 0 ;,

u I azvoju G Heidel' (prema Anthony 1975) je n!iSao da je stepen poyredlJl-

39

vosti u detinjstvu povezan sa urodenim slabljim funkcionisanjem autonomnog sistema i procesima upravljanja u stanjima stresa, odnosno sa Hi!nim funkcionaJn.im obrascima i utlcajima lz spoljne sredine u ranom razdoblju Zlvota koji ove obrasce oSteeuju"

P<>stoji znacajna povezanost izmedu povredljivosti u ranom I kasnijem detinjstvu i mladostl, Povredljiva deca su niZih energetskth moguenostl, mao, nje krepka i delatna, manje zainteresovana i povedjiva, a odnos sa roditeljima je slabiji. Opsta nesposobnost deteta posledica je niske Culne reaktivnosti zbog urodsno ill odbrarnbeno podignutog praga podrazljivosti i slabije pokretljivosti koja takode moZe biti urodena ill odbrambena s ciljem izbegavanja i povlacenja iz nepodnosljivo bolnih okolnostt

D Benjamin (prema Anthony 1975) navodi da postoji urodena zastitna "bI'ana" od dIaZi koja bi mogla biti preteea kasnije izgI'adenih psihiCkih mehanizama odbrane 0 kojima govor i A, Fr'eud' (1949) !too posebno osetljive dece ova zastitna brana je "tanka" i postoji moguCnost preranog razvijanja ja sklopa, sto povecava povredljivost deteta i smanjuje njegovu otpornost. Ovo stanje bi rnoglo izazvati manjkavost u prvobitnom ja, njegovim prvim funkcijama i predstavljati osnov buducih neurcticnlh ill drugih dusevnih poremecaja ZaStitna brana nije anatomska celina nego funkcionalna sposobnost organizma da regulise prag ptijemCivosti, odnosno odbrambenosti od dmi:i, Za.stitna brana je odredena urodenim, bioioSkim datostima i neurofi2lioloSkim razvojem i podlozna je utlcajima u prvim mesecima i godinama Zivota. Psihi&a povredljivost se dovodi u vezu i sa povredljivoscu eNS koja je najveca u prva trt, a zatim do 6, meseca embrionog Zivota, za vreme stvaranja neuroblasta, iz kojih se stvaraju neuroni. Povredljivcst CNS na zarazna oboljenja, trovanja, medikamente, alkohol, neishranjenost, stresove majke i druge nepovoljne spoljne uticaje utoliko je veea ukoliko re CNS mladi jet' u to vreme jos nisu zavrsen! procesi stvaranja neuroblasta, odnosno neurona, sinapsi ni biohemijski procesi (Koupernik., Bourguionon 1985) I smanjenje MAO delatnosti mogio hi biti UZI'ok poviSene povredljivosti.

H., Hartman (1964) govori 0 "prilagodljivosti" deteta i ° autonomnim funkcijama jiI. koje postoje i pre iskustva sa stvarnoseu i koje predstavliaju delove ja bez sukoba .. ZnacaJan i!inilac u poviSenoj povredljivosti je nemogucnost da se odgovori na dIaZi i da se nadziru IasteI'eeenja sto bi prema A Freud (1949) predstavljalo bitno obeleZje Ijudskog ja

M. Engel (plema Anthony 1979) je prirnetio da su deca, koja se upad-· Ijivije bI'ane od ru'aZi i smanjuju svoje delatnosti, kOja se povIa(!e i lako sputavaju, sklona depI'esiji. Postoji tip beba koje se brane nemirom i teskobom, Verovatno je da ce dete, zavisno od uI'odenih sposobnosti zap1'imanje culnih dIaZi i zavisno od vrste i snage odbrana od draZj, razvijati povi.senu iii sni~ zenu spremnost za povlaeenje i kocenje, sto stvara sklonost za depresiju Hi splemnost za dejstvovanje, Sio bi moglo utirati 'Put stI'epnji iIi ce odgo· varati besom, pI'otivljenjima i agresivnoseu ..

M., Rutter (1977) navodi da su os~jna deca, koja se ieze pIilagodavaju novim okalnostima, te~e menjaju pona.sanja, deca koja ispoljavaju smetnje ishrane, spavanja, smetnje mokrenja i defeciI'anja, I'azdraZljiva deca, neraspolooena, plasljiva -i koja dobro podnose nered i pdjavstinu, sklona dU5evnim poremeeajima, M, Rutter' i sar'adnici daju t., a., index (Temperamental ad·, versity index) na osnovu koga se obavlja pr'ocena svojstava temperamenta.

40

Tako Ce poviSena delatnost i pokretljlvost stititi ~~te koj::Z.~viu ustano,:a~a i sredinama koje nisu podsticajne i obmuto, bide nep()zelJne U porodici U

kojoj roditelji teSko podnose pokretno i delatno dete. .

Posebne sklonosti i obelezja deteta nailaze na sv~ 1 nesvesna oeckl-'

. ditali koi l-'_x- uspostavliaiu sistem znakova 1 odnos sa detetorn

vanJa I'O 1 Ja OJI .."."., • .,. ' .

koje odgovara njihovim oeekivanjima,. Neki roditelji Iakse opste sa pasivmm,

d . akt'lvnim detetom. Nesporno je da ce VIsta odgovora deteta na

a r UgI sa . 'ti d d 1

unutrasnje i spo1jne draZi, odnosno pd~agodavanj: ~.~ svet zavrsi 0 e <>:

vanja obelezja tempeIamenta i posebmh sklonosti eija .su podloga genetski program i biohemijski procesi, izmedu ostalih i de~ovanJa enz~a 1 pr enosilaca podrazaja na neuronskirn sinapsama, transrolteI'a, na primer kate~~lamina, vrste odnosa izmedu deteta i znaca~nih objekata, poeev od, ~at~I1cnog Zivota, stvarnog i simpoHCkog, svesnog ~ ne?ve_snog zna~:~la .dlazl~ nJ~e [aeine, prethodnih lskustava i mnostva drugih liCnih, porodicmh 1 drustvenih

cinilaca.

Kada. se govori 0 znaeajil konstitucionih Cinilaca! ostaje mnogo. ne~o:, znatog. lzmedu ostalog ito, koja od konstituclonih osobU?a ?ete~ vodi kOJoJ vrsti poremeeaja u medudelovanju sa dopr inosima okoline 1 kO~l s~ to stavovi rodite1ja i okoline koji pojacavaju iIi umanjuju nek.e k?nstltuc:one ~sobenosti. Moguenosti za medudelovanja izmedu ova ?v.a 1 S:'l? ~talih ep~ge, netiCkih cinilaca su bezbrojne. Delovanje mnogobI'Oln~ pSlI:ick~ n:eham:a- rna kao sto su oponasanje, pounuhenje, poistoVeCivanJe, proJekClJe _l ~~glh, pasivmo ili aktivno ueenie, sistem nagrada i kazni,. ~ .prihva.tanJa ru odbacivanja odredenlh obrazaca pona.sanja iIi konstitueionih svojstava danas

je jos uvek nspredvldljivo,

TEORIJE 0 RAZVOJU LICNOSTI

Brojne su teorije 0 r azvoju det.et_a. i om,l.aclinca .,Pt'etposta~lja~ se ~a

t d t" "'taoci ove knJ';"e upoznati sa vecmom njih kroz proucavanje

su s u en 1 1 w. _ , , '

opste razvojne i pslhologije lienosti i posebnih psihologtja .Sto~a ce na ovorr:. mestu biti iznete samo neke teodje i u onom obunu koliko .le p?tle~no da se citalac uvede u osnovnu teOIijsku usmere,;ost autora kojom }e bIO nadahnut u razmatranlu smetnji i poremecaja .. osecaj~~g, saz~a~n~g .1 dr Ustvenog razvoja dece i omladine, Sira i potpWllJa .teonJsk~, obJasnJenJ~, n~-' rocito psihodinamiCka izneta su u okviru ~og1aV~Ja :' kO~lma .se ObIaduJ,u pojedine smetnje i pOI'emeCaji. Dan~s, u OkVl:~, ps~od~amlCke ~kole ~o~tOJ~ znacajne Iazlike proizasle iz neprelodnog prosUlvan.Ja 1 .nado~unJavru:J.a zna. nja ,j ptvenstveno menjanja nekih po~etnih ra~:v:mJa ~usevnog Zlvo.ta ~ doplinosa ja psihologije, neoanalitiClnh, humamst1<:I(lh, g~~ta~~,. kultuI l1l~ "~ drugih teorija. Manje ill vise uspesan spoj naved:nih te~r?~a. elm osnov. su - psihodinamiCke teoriji;!, pretemo zasnovane na pslhoanalltlCklm shvatanJlma,

OSNOVI PSIHODINAMICKE TEOR! JE

Psihoanaliza je uneia bitne promene u teoIije klasicne psiholgije. 0 dusevnom I'azvoju dece i mladih, PsihodinamiCka psihijatrija, proizaSla. iz nle, je upotpunila ova saznanja, Ona je sve vise usmerena kako na odnos lzmedu

41

d~te~ i o~olinei uzajamnamedudelovanja i razmene izmedu clanova poro, dice 1 dI~stve~e grupe, tako i na biolosks (biohemijske i druge) Cinioce Sem tog~. zamman]a. s~vl'~mene pSihijatdje su pomaknuta i na razdoblje pre IOdenja, na mateI1cm ZlVOt.

'. N.a o~om mestu ce biti iznete sarno neke osnovne postavke psihodlna;

micka 1 PdslhoanalitiCke teorije (AjUIiagueII'a 1970, Baldvin 1967, S" FI'eud 1962, 1962, 1962g, Hartman 1964, Klein 1959 Koupernik Bourguignon 1985 Matic 1979, Young, Cohen 1979, Spitz 1968 i d[~i),' ,

Nagoni

Shvat~nja 0 nagonima zauzimaju znaeajno mesto u ovim teorijama . Na?,om su nasledene bioloSke datosti svojstvene :2ivom svetu, pa i ljudS~Ol . VIS~I Kao nosioci energije, ulazu se (katekthaju) u svako ljudsko funkCl{)TI"ISanJe Nagoni imaju izvor, cilj i objekt,

IZVOI nagona je u metaboliCkhn procesima u raznim delovima tela, Osnovni cilj nagona je zadovoljenje koje se postize oddavanjem napetosti o ~X'edenoj, optimalno] ravni Napetost [e izazvana energetskim nabojima kOll se stvaI'~lu u 1ZV:0:~ nagona. i u odnoslma sa objektima kojima nagont teZe, ~Q!Jlo ~l se tvIdl~.1 obrnuto, da tel'!nja ka objektima pokreee nagonska kI'etar:JR, _Vee ~ m~teIICl: nakon rodenja i tokom Zivota dete je, u odnosima sa objektima, 1 aktivno 1 pasivno, delom diferencirano, teZi im i tran odI'e-, dez:u ravan ~apetosti sto se doZivljava kao prijatnost Istovremeno, kako se aktlvno, brani ad [akih, uznemiravajucih i bolnih podsticaja tako se brani i od stanJa. potpunog miI'~va~ja Da bi se postiglo potrebno rastereeenje, odnos~l.O opttmalno zadovoljenja, organizarn se ponasa i deluje na odgovarajuci nacm

.Cilj nago.na, kako se vidi u izuCavanju polnosti, moze biti i promenjen Da ?l. se post~gao nagonski cilj potreban je objekt nagona, koji moZe biti ~polJru (?soba ill~redmet) ili pa,k deo i celo telo samog deteta. Objekt postaJ~ oseeajno ~acaJan za.osobu i zbog toga jel" obezbedujs nagonsko zadovoIJen.Je 1 menra se u zavisnosti od uzrasta, Nagonski :!ivot svakog deteta ima svo~~ ?sobenu snagu, odledeni energetski naboj koji je nasleden i od koga ce :;;aY1Slb neke osobenosti razvoja i lienosti i moguce nastajanje nekih poreme-, caJa

. ,?s?ovni znaCaj u razvoju llcnosti, prema psihoanalizi, ima Iibido.t) Sam rzraz li~l?O se koristi da o~naci koliCinu energije polnog uzbudenja koja se ~asteI'ecuJe posebnom radnjorn S, Freud, a i drugi autori kasnije, kor iste lZI'a: libido i polno u prosirenom znacenju, kao teZnju ka zadovoljstvu, Iadanju, stvaranju, odrzavanju vrsts, kao opMu teinju ka ljuba.vi, Libido obuh:,:a:a sva zad~::oljstva koja dete do:!ivi u odnosima sa objektima svojih tez-, nji I ne ogramcava se sarno na polno zadovoljstvo u najuZem smislu te reei

.. Ja ~oni, ~Iedstavljaju gIupu nagona (gladi, zedi, izbegavanja bola) k~Jl de~u]u n~ ~tI. nacin kao i libido" BioloSka funkcija. ja nagona je samoocuvanle, Osulecen]a nagonskih temji ja su izvor sukoba i strepnje znacaj-

1) Pretelano n~glasav~je polnosti i njena uloga U Iazvoju pokrenulo je mnogo otP~I~ pre~ P31ho.:naMzl, kako. U krugovima stxucnjaka tako i la.ika Znacaj !l0~nostJ Je ~le naglasava.n u nOVljim psihodinamlckim shvatanj·ima u kojima se lstice . zna~aJ agreslvnosti, visih dru~tvenih potreba (za odnosom postovanjem po-

vel'en)em, samoostval'enjem i drugih}, ."

42

nih' za razvoj liCriosti i: odstupanjau razvoju, Ova grupa-nagona ne dozvoljava nikakvo adlaganje zadovoljenja, niti nudi moguenost za potiskivanja i druge odbrane jer bi bio ugI'ozen zivot, dok polni nagon moze biti potiskivan i moze menjati cilj i objekt bez opasnosti za zivot osobe

TI'eCa grupa BU agresivni nagoni. Sporno ie da Ii je agresija prvobitni nag on, kao dec instinkta smrti, izvora razornih delovanja, pojam koji je S, Freud (1962d) uneo u svoju teoriju 1920 .. Hi je agresija naknadno nastala kao odgovor na osujeeenja polnog nagona

Nagoni ja i libido uobicaieno se stavljaju u zajedniCku gIUpU nagona zivota i suprotstavljaju se instinktu smrti. Dvojstvo instinkata jedan je od osnova psihoanalitiCkog udenja,

Nesvesno, presvesno, svesno

------,

Zasluga je psihoanalize Sto je otktiven i iskazan znaca] nesvesnih procesa u dusevnom Zivotu, U psiboanallzi i psihcdinamleko] psihijatniji govori se 0 nesvesnim opazanjima, mislima, ze1jama, oseeanjima i ponasanjima kao sadrzajima i pojavama koji, iako ne dopiru do ravni svesti, bitno uticu na, osecajni Zivot 1 na dusevno zdravljs. Nesvesni sadrzaj! su kljueni u neuroticnom i psihotienorn zbivanju, Razlikuju se tri ravnl svesnostl: 1) nesvesnost _, sadrzaji su potisnuti i nema svesnosti 0 njirna, cak i kad su ispoljeni u obliku bolesnih simptoma 2) presvesnost - sadriaji mogu postati svesni ako bi paznj« bila usmerena na njih i ako se napravl u tom pravcu napor i 3) svesnost _. sadrzaj! su, ovde i sada u punoj svesti. Osoba nije svesna nagonsk.ih uzbudenja kao ni fizio10~kih mehanizama koji neprekidno deluju u organizmu IZIaz nesvesno treba shvatiti kao dinamleki nesvesno, dakle potisnuto sa rnogucnoscu da dopre do svesnog:

Sklopovi lienosti

TIi su sklopa lienosti: ono (id), ja (ego) i nad ja (superego) sa svojim posebnim naeinima dejstvovanja.

Ono

Deo ono (id) je najstariji, predstavlia bioloSki date nagonske mogucnosti i sastavni je deo nesvesnog. Dna je spremiste nagonske energije, ali sadrii stecene i potisnute sadrzaje, U ono vladaju naeelo zadovoljstva i pr i,mami PI'ocesi. Zbog nadmoCnosti nacela zadovoljstva, koje vlada nad nueelorn stvalnosti, dete zahteva neposredno, najvece i trenutno zadovoljenje svojih nagonskih te:Zoji ne obaziruCi se na stvame mogucnosti za zadovolje-· nje. Ako se ne odgovoIi zahtevima, pojaeava se agresivnost (dete vice, napeto je dobija nastupe besa i prelazi na em). Nagonska enel'gija u one je slobodn~ i stoga ae (00 plimeI, kod malog deteta) lako pokreCe., Funkcionisanje po obrascu plimarnih pI'Ocesa pod['azumeva ne sarno slobodno iz[aZavanje afekata, nemoguenost odgadanja zadovoljenja, nego i iskrivljavanje stva.I'-

43

nosti; .. kondenzaciju .. (sazimanjek·pometan:re-rsimbuli:zadjU:-OVfpi;ocesrsunai~' _.uoCljiviji u snovima u kojima predstave ne odgovaraju stvarnostl i iskrivIjene su,

Ja (ego)

. Delorn na osno.varna nezavisnog i od sukoba sIobodnog ja, a delom u OkVl~U odnosa sa oblektima, tokom rasta i razvoja, izgraduje se i uoblicuje ?tugi skIop lienosti, ja. U PI'Vim meseclma i godinama Zivota, r'oditelji igraJU ulogu z:unene z~ nedoraslo i nedovoljno izgt'adeno ja deteta i preuzlmaju Iunkcljs njegovog ]a, Ja se postepeno izgt'aduje i preuzima s]edece funkcije:

. .-:-' Regu1i8e~lag nagonskog rastereeenja i spreeava rasterecenje eak 1 kad je nagon pnsutan Dete tako moZe da izddi osujeeenja i da odgada z~~o~o~jenje: Podnosljivost osujeeenja moze sIuZiti pIilagodavanju, aU moze blti 1 .lsCIp1lena i ugrozena, kao sto se dogada kod neurotidnih, ako je odgadan]e dugotrajno i potiskivanje od strane ;a nedovoljno. Prema skoli M, KJein (1959), poviSena osujeUjivost moze row. i uTodenog porekla,

,-- Spreeava dolazak predstava i "zamisli" 0 nagonu u svest - Nadzira funkcije tela i Cula (opaZanje i pokret),

- Upravlja ponaSanjem kako bi bilo u skladu sa zahtevima sredine

?da~ile usp:§n~ nacine pona§anja koji ce doprati do cilja, odmerava VI'ednost [ednih ponasanJt nad drugima i omogucava planit'anje ponasanja

-, Vama funkcija ja je 10gi&0 misljenje u skladu sa zahtevima stvarnosti. Logicko misljenje je u suprotnostt sa pIimamim procesima funkcionisanja gde je miSljenje pod uticajern nagonskih teZnjL

, -. Nadzire osecanja i koristi afek.te kao signala kako bi se ponasanje PI~ago.d?l? oko~nostima ~ izbegla trpnja Na primer', ako je dete zaplaseno, tuzno ill .1spunJeno nepnjateljstvom ja udesava i nadzire ponasanja kako bl se strel?~]a, tuga i. bes sn;a~i1~ i postiglo zadovoljenje bolje od onog koje se postize afektivntm plaznJenJem, ,Bto je svojstveno pI'imarnim procesima u vreme dok ja nije bilo izgr'adeno,

" -- Ud~sava .o~nose izmedu ono i nad ja, odrzava sklad u celokupnom Qus~':10m ZlVotU 1. iznalazi najbolja i najpomidjivija I'esenja da bi se zadovoljili kako zahtevi ono tako i nad ja.,

. Za ~ve svoje funkcije ja koristi nagonsku energiju Energija unutar ja. ~e n~utl'ahsan~, nelazoI.t;a i oslobodena za funkcije misljenja, pzilagodavanja, Izbor pon~an.Ja, funkClJe <!ula i tela i drugs. U suprotnosti sa ono, koje je nesvesno, 3a je delom svesno, a delom nesvesno i granica .:izmedu ova dva sklopa se stvara postupno, tokorn zivota,

•. . . 1!ad-ja se .. stvlUa i uobU(!ava, u dtustvenim uslovima u kojjma dete Z!Vl 1 una funkClJu da ogranicava nagonske teinje., Nad-ja je nosilac dIustve~ih i kultumih .ogr~nicenja" koja su pounutI'ena (intr'ojektovana) iz dmstvene 1 kulturne sredlne I prenosena kroz genet'aaije., Nad.-ja poCinje da se stvlll'a

44

u odnosima sa rodite1jima u edipnoj fazi (A, Freud 1966), a prema miSljenju M., Klein (1959) znatno ranije, a dovrsava kasnije iz zabrana koje se odnose na nagonske temje deteta. Nad-ja moze biti nerealistieno, lauto, kamjava-, jute i ponekad u suprotnosti sa teinjama ono i ja,. Ogr'anicenja i kaznjavanja koja namec!e nad-ja izvor su strepnje i potiskivanja.

Mi§ljenje

Procesi i sekvence miSljenja su upravljani instlnktlvnim tefujama, PIimami proces je :nazvan d~i, arhaimi, prelogicnl, za I azliku od sekundarnih procesa koji su na logiCkoj ravni,

D Rapaport (prema Baldwin 1967) je opisao tti obrasea dusevnog funkclontsanla,

Obrazae delovanja:

Nemir

(nagonska napetost)

mirovanje

(odsustvo nagonske teinje)

sisanje dojke _.--(nagonsko zadovoljenje)

Pod uticajem nagonskog uzbudenja dete posta~e uznemiE'eno: ~~o nem~ dovoljno lazvoijene mehanizme da postigne rastereeenje sem n:alcinih gI.udl koje predstavljaju objekt koji zadovoljava cilj nagona, Kad Majka da dojku, nagonski nem.it splaSnjava i dete se umiruje Vaino je da Majka prepozn~ znakove i peruke deteta I da primereno OdgOVDIi na njegove peruke. Ova] obrazac je najprimitivniji obrazac dusevnog funkcionisanja kojim dete ra .. spolaze.

PIvobitni samajni obrazac:

nagonsko uzbudenje dostiZe prag - odsustvo objekta - halucinlranje prethodnog zadovoljenja.

Primaml obrazac saznavanja pretpostavlja da ce se u nedostatku objekta., koji bi obezbedio zadovoljenje i rastereeenje nagomilane nagonske energije, pojaviti halucinacija, slika 0 zadovoljenju, !t0je je pre toga d?zivljeno., Halucinacija se ne javlja automatski, od pocetka, nego se oslanja na prethodno dskustvo.J

Kod malog deteta osecanje, "zarnisljanje" i "miSli.enje" su veoma slicni, blizu i nerazlueeni, VeIovatno je da su njegove zamisli slicne slikama-halucinacijama i da su tesno povezane sa nagonskim uzbudenjem. Ono "zami3lja" one !ito :leIi. Prema ovom shvata:nju to lito Ce u8 u mmjenje, dakJe u svest, odreduje nagon, Iako on sam nije usao u svest. Predstava (s1ik~) ? nagonu ulazi u svest i to u trenutku nezadovoljenja nagonskog uzbudenja 1 nagorrulavanja energije Ovako stvorena sllka teinje odnosno prvobitna haJ~ci~acija i zamisao" 0 nagonsKoj teZnji obezbeduju lzvesno raster ecenje all nikada onako potpuno i zadovoljavajuce kako se to posti:i:e kIOZ obiekt, na primer' sisanjem majCine dojke, dako je halucinacija zaposednuta enetglJ?m, (katekthana),. Kad je cilj nagona ispunjen, postiie se nagonsko rasterecen]e, kada

--.~--;;;: Bion 1979, smatr'a da novolol1ence poseduje "iskustvo, PI'~ iskustva ", ulodenu teinju ka dojci i da je naslucuje, pretpostavlja i predu.srece I pre stvaI'-' nog iskustva sa njom

45

to--nije,-jav:lja-se-jfmiSljenje",--"svesna"---predstav~-nagona.---OvO-je--k:ljuena-----postavka na kojoj je Izgradena teoIija 0 sukobima i njihovoj pokretackoj ulozi u razvoju du§evnog Zivota Ova shvatarr[a se mogu dovesti u pltanja, Moze se pretpostaviti da ce eula i organi biti dovoljno energlzirani i onda

kad je nagonska potreba zadovoljena i cia ee deo enexgije biti utrosen na delatnosti viSeg reda. DeIatnosti viSeg reda su posledica podsticaja kako unutrasnjeg tako i spoljnjeg porekla,

Prema psihodinamiekom ucenju deCje iskustvo nije odredeno dskljucivo onim sto postoji u spoljnjem svetu, u stvarnim moguenostima, nego i zeljom koja. proizlazt iz nagona Ovakvo shvatanje je naroclto naglasavano u Skoli M Klein (1959), Stoga, primarni PI'OceS miSljenja ne uzima u razmatranjs i ne uvaZava zbilju Kako dete raste ] sazreva, kako se ustanovljuju sekundarn] procesi ] delovi ja, zadovoljenja ostavljaju svoje tragove i dete sve vi~e uCi da procenjuje i da tIazi zadovoljenja 1.1 stvarnosti, a manje u svetu slika ~ haluoinaelja.

Afekti

Prema klasil!nom psihoanalitiCkom shvatanju, osporavanorn od strane J Bowlby (1976) i R Zazo (1980), afekti vode poreklo iz nagona, odnosno zadovoljenja ill nezadovoljenja nagonskih potreba prema sledecem ObIBSCU:

Nagon - odsustvo objekta - afektivno rasterecenje

Ako nagonska. energija nije odgovar ajuce rasterecena kroz zadcvoljenje cilja u odnosu sa objektom, dakle u odsustvu objekta dolazi do afektivnog rasterecenja nagonske energije. Kada [e nagonska tefulja zadovoljena, organizam ulazi u stanje mirovanja, stanje bez dejstvovanja, bez afekta, bez

saznania

Prema drugom miSljenju (Zazo 1980) oseeajni Zivot je Izvoran i nezavisan od nagonskog

Ulaganje (kateksija)

DinamiCkom vidu funkeionisanja licnosti ne moze se pristupiti bez rB.Z-' jalinjavanja pojma ulaganja (kateksije, Investiranja). Sva Ijudska ponasanja natopljena su nagonskom energijom Nagonska energija deluje putern ulaganja I'azliCitlh delova tela, sklopova i funkcija 1imosti Ulagani mogu biti organi tela, na primer, sistem Cula To je posluzilo da se objasne halucinacije Jaka ulaganja. jednog ili viSe cWa omogucavaju opazanjs cak i onda kada spoljni svet nije prisutan i to predstavlja haluelnaeiju. Zavisno od stepena ulaganja energije jedan ill drugi deo tela Ce imati za dete veeu ili manju vredn06t"

I ps.ihi.&i sklopovi lienosti su katektiJ:ani, Svi mehanizmi odbrane sa· dde katektiranu energiju i spI'eeavaju nagonske pI'edstave i misli da postanu svesne, Mis,Ii i objekti su katektiI'ani. Na primer dete ulaZe u rodite1ja kao svoj objekt nagonskih tefuji i Ioditelj istovremeno ulai;e u svoje dete, Katek-, tirana misa.o ill predstava koja je dopIla do svesti i dofivljena postaje pod·,

46

-----sU--elcza-POnManje-koje-obezbeduje-nagonsko-zadovoljen-jth--Kateksa-je-snaga-koja dovodi misao do svesnosti.

Osnovno nacelo psihodlnamiCke teorije je da ce. misao preei .u d:jstvo kada dopre do svesnosti Zapravo, postoje mnogobrojne de1~t?oSh koje s~ l'egulisane automatski (na primer hodanje). Drustven? zna~)ne_ de.l~tnostl su svesne i obavljaju Be sa predumisljalern Nacelo da ce ponas~l.Dle ~ltl na~:z;ira.no onda kada misao 0 ponasanlu dopre do svesti osnovno Je naeelo koje se koristi u analitiCki usmsrenim psihoterapijama Da bi misao doprla ~o svesti mora dosegnuti odredena svojstva. Svest je neka VIsta cwa koje je na najviSoj ravni u hijeral'hiji cuIa, iznad vida. i sluha.

Nagoni nemaju kvalitet da hi bili .opaZeni od svesti Te~ pI'eds,tav~ .0 nagonu, na primer, vidna sllka ill slum! utisak, mOS1;l.postati sv.~rn Na].: potpunije osveSCenje se postize kroz IoeCi i stoga analitiCka te~aPlJa _ ~asto~~ na govornom iskazivanju osecanja, suk:oba ~ iskus~~ Mentalni sadI.zaJ kO~l je povezan sa govomlm ili Culnim pameenlem ~OblJa potrebna svoJ~~a da bi mogao dopreti do svesti. Drugi uslov da mtsao dopre ~o sves~ l~ da bude katektirana. Ovo i nije otkrice psihoanalize, ali ga ie psihoanabza lskoIistila i dalje razradila Sname .pobude pokazuj~ t~Znju da, .. isklj~ce rouge Iz svesti i da upravljaju ponaSanjem upravo zbog [aklh kateksija ovih pobuda

i rnisli.

Faze rawoja

Razvoj lienosti se odvija kroz sledece faze:

Oralna (usna) faza - faza zavisnosti,

o znaCaju usne faze u razvoiu limosti, koja traje do kraja prve godine Zivota, opsiInije se govori u poglavljima 0 ishranl i polnom razvoju.

Va.fuo je da se podvuCe stanje u sistemu, ja u us.noj fazi. U .pIv~m danima ] olledeljama Zivota dete se nalazi u stanlu prvobttne ~amoz~IJub~enosti ("pIimatnog narelzma") i ne pravi razliku izmedu sebe 1 .rougrh objekata koji ga okruZuju i funkeionisu za njeglll,_ ~e uo~~va vezu. lzmedU. POJ~ dinih draZi i ne pr avi razliku izmedu podrazaja kOJ1 dolaze lZ tela 1 O~l~ koji dolaze spolja. Beba iivi u stanju svemoci, u "ZiZi sveta" u kome su ~~] zadovoljenesve potrebe, i to na "magijski naCin~' (Feruche1 ,196,1), Obe1~zJa oralne faze su pasivnost i zavisnost deteta, naroeito pre odbijanja od. dojke ovo moze biti Izvor nepoverenja u svet koj.] ga okluzuje u ~lucaJu a~o majka ne odgovara na njegove zahteve, Kad odgovara poverenje se vraca.

Odnos deteta sa objektom i naCin zadovoljenja nagonski~ teznji u ola~ .. noj fazi ima posebna obeleZja, Kad zadovoljenje od s.tt:m.: obJe~ta ncdostaje dete halucinira i zami§lja (fantaziI'a) objekt ZahvallU]UCl masll ono ?o~te-: peno stice izvesnu nezavisnost u odnosu na objek~. i ist.ovremeno zam,1slJam objekt u njemu ostaje trajno, cak i onda kad rule pn.6utan, sada Vlse ne fiziCki nego kao psihiCki objekt.

VIsta, obeIezja i snaga navedenih i ~ugih .is~tav~ u ovo~ fazi I'~~voja i odbI'ane od njih znaeajna su za uoblicavanJe hc~ostL Sledeca. ob~ezJa se povezuju sa oIalno§Cu: pasivnost, zavisnost, agreslvnost, nezaJaZl]1Vost,

47

-----pohlepnost;-teZnje-za----po-~eQ6V8nJem, samo1jUDiVost;--pesiiiilzam-ropti.inizim.~slab ili dobar apetit, sklonost Ita gtizenju, pusenju, gtickanju noktiju i druga (Fenichel 1961).. Ispoljavanje ovih crta lienosti zavisiee od stepena u~v:t'Scenja instinktivne kateksije na objekt, u prvom redu libidne i agresivne energije. Ako uCvr8cenje zahvata veliki dec energije, ostaje manje enelgije za prelazak

u slsdece faze razvoja i za nove raspodele ..

Analna (cmama) laza - laza posvojnosU

U 2-,3.. godini Zivota dolazi do pomeranja ulaganja instinktivne ener!Sije sa usta na emame delove tela Pomezanje je ill deo proeesa sa.zrevanja 1 neizbeZno je ill je posledica rukovanja ovim delom tela od strane drugih osoba, osujecenja i nagrada vezanih za njegove funkdje .. Izvor zadovoljstva i odnos prema pulziji, stanje ja, iskustva i naCin zadovoIjenja uticaee na razvoj lienosti po slienom mehanizmu de1ovanja. kao i u usnoj fazi. Razvoj je om~gu&m prelaskom veee koliCine energije iz jedne faze u drugu, sa zaostalun ostrvcima koja ostaju kao uCvt;seenja i koja ne moraju ali mogu ometati razvo] i davati odredena svojstva lieqosti ..

Obe1eZja limosti koja vode poreklo iz analne faze su urednost i taenost, ne samo u odevanju nego i. u radu, naanu miSljenja, moralu i odnosu prerna drugima, posvojnost, skrtost, poviSena osujetljivost, postovanje pravila ponaSanja, dvojnost oseCanja i teZnji itd

Falusna faza

U falusnoj, rano] genitalnoj fazi (3-5 .. godine iivota), energlja se pomera na polne organe, ;a jaea i uspostavljaju se novi obrasei odnosa sa svetom, Glavna obelezja falusnog stadijuma su edipni sukob, kastracioni strah (strah od skopIjenja), ponasanje upravljano posredovanjem nad-ja i povecana sprernnost za davanje 1 pIimanje (S, Freud 1962b)., Razvoj i mzresavanje edipnog odnosa i edipnog sukoba, cije su pojedinosti ,izlozene u poglavlju 0 polnostl, daju pe61t eslokupnom razvoiu.

Nad-ja se upotpunjuje u edipnoj fazi, u vreme kada je ja dovoljno razvijeno, kada dete iskusi strah od Skopljenja i gubitka Ijubavi, a saznajni razvo] je dostigao odredenu ravan ski omogueava swaranle mentalnih predstava 0 drugima i procenjivanje stvarnosti. Nad-ja ima funkciju da zabranjuje, kaZnjava, osuduje, nekada jare nego lito bi to i sami roditeljl cinili Pritlscl koje vtii nad-ja izazivaju jaka oseea.nja krivice i bude velike koliCine strepnje Tokom I'asta nad-ia postaje realisticnije i pogodnije za menjanje. Ako zach'zi svoja pI·vobftna svojstva i ostaje kIUto, iza.ziva nerealna oseeanja kdvice i steti normalnom ponaSanju deteta U falusnom stadijumu zadI'iavaju se neka obeleZja prethodnih faza, ali je veei deo nagonske eneI·gije pomeren na falus, Tek u puheItetu dolaz! do jaeeg usmela.vanja energije na genitalni deo i tada se govon 0 gerutalnoj fazi ..

Prethodne faze se nazivaju i pt'egenitalnim .. Zaddavanje falusnih svoj .. stava u odtaslom dobu ometa. put ka konaenoj genitalizaciji i daje mogucnost za Iazwj neuI'oza, u pIvom redu konveIzivno-histeIiene neumze.

48

Faza mirovanja

Ova faza (5--8-9 godina Zivota) obeleien~ je I·azmem.im. pulzionim mlrovanjem i postojanoSCu. To je doba sublima~iJe, ovladavanJa ~tel~ktua~-' Dim delatnostima, usvajanja estetskih i kultuIruh vrednosti, znanja 1 tudih

miSljenja ..

I ja i nad-ja postaju oIganizovaniji, postojaniji i .Iealis~Cniji n;go u prethodnim fazama. U sistem vrednosti ulaze ne samo rodite1jskl stavovi ~.ego i stavovi ucitelja i drugih osoba. Ueenje zauzima znacaino mesto u decJem

, b·t·· c . kao i otpor prema oso-

Zivotu, otpod prema _autontetu mogu 1 1 pOJa am,

bama suprotnog pola i supamicenla sa njima,

Pubertet i mladalaCko doba

Osnovni sklopovi lienosti izgladeni su vee klajem falusn,e fa~, ,.a p~-. bertet i mladost su faze o!iivljavanja raniith sukoba i nagonsk.ih teznJl koie su razmemo mirovale u fazi miIovanja,.

Mladie i devojka se postepeno odvajaJu od Ioditeljskih ob~ek:ata i dotadasnjl incestni (rodoskIvni) odnos zamenjuje se nelodosklvrnm, o~osom sa dr ugim osobama izvan porodice. Izbor heteI'?seksu~og_. sudio~a s: obavlja na temeljima prethodnih odnosa sa svojim I'odl:elJ1Jll~: LJubav~ll odnos [e nemiji, manie sebiean i postoji teZnja da se dru~ UBI'eCl, s~vat aju se jaka pIijateljstva sa osobama istog i suprotnog pola koja mogu biti erotizovana Hi lisena erotike (Feniehel 1961).. .

Oseeajni zivot je ispunjen dv~jnoscu pr~ma ~oditelj~a koja :zahv:~ta s~ odnose sa drugim osobama, strepniom i depn~slvnos,cu, POVl~~.?e osetlJl.vO na pOVI'edivanje samoljublja Ja i nad,-ja saZI'eVaJU, posto.Jam]1 ~u'b POlstO·· vecivarnja su diferenoilana, uspostavljaju se hete~~eksualn~ odnos~ ez ~se·' canla ktivice i bez upadljivije dvojnosti Sazn,~Jm .procesl postaju ~:h a sklonost ka I'azmiSljanjima i apstlakcijama ~?stlZe Vlllok~ ravan JavlJ~!U se ziva zanimanja za politiku, I'eligiju, filozofl]U, na.uku.,l ~etn~st, S:lCU .~e puni identitet i oseeanje vred?os~i (Elikson 1977) 1 VISil se izbor zanimarn ,

politiCkog i I'eligioznog opredelfenia .. '

Sva obelezja liOnosti koja su stlcana tokom pI'e~odnih faza I azvo~a: koje su pomenute sada mogu doci do inazaja i obojitl odnos prema seb~, 1

tu odrediti vl.:stiti porodien! i dIu~tveni Identitet. Zapadna kultura nl~e sve , ' .' mladih MI di" d oika ostaJu stvolila sve uslove za razvo] punog Identiteta I-lllCL , a " c; ev. J . f _

dugo U zavisnom poloZaJ'u od roditelja zbog pI'oduZenog Sko ovan~a 1 man

. . posI . k" tol" u saVl eo·

sijske i stambene nesarnosta.lnosh. Pr·obl~m za. en~a, OJl, pOS 1. N 0-

menom trenutku takode produZava stanJe zaVlllnosh l. n~l~mo~~, . ~m gucnost da se politiCki opredeli pI'ema svom izbOIU i POhti&l ?I:t!SCl 1 ne~ slobode u nekim sredinama, uz sve navedene sociokult~e Cini?ce, mog i biti razlog zbunjenosti u pogledu svog identiteta, obavlJanJa s':doJet~t °tge

.' bliCa' em liblog 1 en 1 e a su

traienja mesta pod suncem" TeSkoce sa. uo vaDJ 15 k da

" "to nagla"'em']'e kod devoJ'aka nego kod mladiea Od devojke se 0 e uje " nes .. . . d ' d mu§karcu muzu bude slobodna i svoja, ali istovt'emeno 1 da Je po [e ~a ,. uio e da. i deci Ona zanemaruje svoje plofesionalne, dIUs~ene 1 pol~ti&e .• g no' bi se posvetila matez instvu iako se javno pI'OpovedaJu shvatanJa 0 dI ustve J

49

4

bIiizLza-dectl-_L oslobodenje-zena_, Zhunjenost-u-,pogledu- -lienog .identlteta. _ .. __

maze remetiti ulazenje u brak i braone odnose,

" U okvtru psihodinamiCke teoIije postoje razlike u objatinjenjima i pristupima detetu i mladoj osobi koje ce biti iznete kako bi ktitib10st Citaoca pOI' asla i okviri I'azmiSljanja postali siri Nova objasnjenja i preinadavanja proizlaze iz nagomilanog iskustva i otvorenosti teortie pred novim saznanjima i drugim skolama_

OdnO$ sa objektom

Kad se govori 0 razvoiu deteta i mladih ne moze se mimoici pitanje odnosa sa objektom i razvoj objektnog odnosa Objekt predstavlja osobu, deo tela, predmet i sve ono sto slun ulaganju nagonske energtje i zadovoljenju nagonskoga cilja Objekt moze biti spoljni, ali i unutrasnji, ali moze biti :i deo vlastttog tela Objekt je promenljiv i mcze da zadovolji vise pulzija istovremeno. R Spitz (1968) je nasao da sarno primereni odnos sa jednim i bliskim objektom omogucava izgradnju i automatizaciju funkcija ja. i uspeva da neutralise nagonsku energiju stapanjem libidnih i agresfvnih pulzija u jednom objektu. Kad je veza izmedu objekta i pulzije dovoljno cvrsta, govorr se 0 UCVI seenju.,

Razvoj objektnog odnosa prolazi kroz sledece faze:

Matedeni Zivot

Objektni odnos se ne moze razrnatr atl a da se ne uzmu u obzir iskustva iz matericnog zivota Posladnja ispitivanja ultrazvukom pokazuju da postoji uzajamni odnos izmedu napetosti i razdrafljivosti u organizmu fetusa (ploda) i njegovih refleksa s jedne strane i ishrane, dovoda kiseonika, hormonalnih i enztrnskih disharmonija, infekcija, i dusevnih stanja majke s druge strane (Greenaere 1971, Mancia 1981) __ .Fetus ispoljava neke prvobitne teinje ka milo vanju i blaienstvu u stanju zadovoljenja potreba i odbrambene delatnosti u stanjtma nezadovoljenja vee od treeeg meseca, za,tim pokrete oeirna i ustima U ovom odnosu plod-majka posreduju kako majka sa svojim slrnbolieklrn i stvamim delatnostima tako i plod sa svojim telesnim prisustvom, veliclnom, teZinom i pokretima Sem sto na spoljne zvucne, svetlosne, pokretne, toplotne dr azi i biohemijske promene u organizmu pa i osecajne i saznajne prornene majke odgovara pokretima, plod kako se cini, obavija i neke protomentalne radnje. Mnogo pre rodenja, majka i plod uspostavljaju odnos. M. Manda (1981) navodi da u plodu deluju instinkti Zivota i srnrti i da se ['aZOInO delovanje instinkta snuti ublazava posredstvorn pup cane vrpce M_ Vincent (1985) kor lsti Izraze W, Biona da odredi ovaj odnos kao vezu izmedu fetus-sadriaja i majke sadrzavaoca, U ovaj odnos 'Posredno ulaze i otae i dt ugi clanovl u:2e i sire pOI'odiene gIUpe i sredine Pitanje je da Ii plod stvala neke unutI'asnje pI'edstave koje bi mogle postati zametak budueeg dusevnog zivota l:oveka i da Ii su ove predstave zavisne ili nezavisne od spoljnjeg sveta. Bez sumnje, dil. VIsta i koliCina ptijatnih (dobIih), odnosno neprijatnih (loijih) materienih iskustava, pI'Oizaslih iz udobnog, odnosno neudobnog bOI'avka u

50

----matelienoj-supljini-i-u-dodir-u-sa-plaeentam.-amnionskom-teenosCu_i __ majkom.,., u celini (njenim telom, oseeajnim, saznajnim i dI'uStve~irn bic~m),. predstavljaju osnovu prvih sklopova i funkcija ne same telesnih nego 1 dusevnth

Zene trudnice, sa vecim brojem, cesto i pI'otivUI'eCnih uloga, kao sto su materinska, braena, profesionalna i druge, imaju vise osecajnih i d~ustvenih sukoba sto moze remetiti ritam rada srca i stanja u krvnlm sudovima zbog povisene strepnje, briga, zamora, uzbudenja i drugih iskustava. Sem toga, napetosti i sukobi majke mogu dovesti do horrnonskih i biohemijskih kolebanja koja se odrazavaju na Zivot fetusa i mogu da stvaraju sklonost ka ostecenjima u toku dalje trudnoce ili u toku i nakon porodaja

Faza I'odenja

Pretpostavlja se da je cin rodenja, zbog promena fizicke sredlne, fiziol~ih promena u organizmu i novih dlazi kojima je novorodenee izlozeno neprijatno i ozledujuce iskustvo Dotada [e plod bio zasticen u materaenom .blazenstvu", Na rodeniu, spoljasnji svet napada svacula novorodenceta kOje je bioloski obdareno sposobnostima za prilagodavanje Mehanizmi prilagodavanja novorodenceta su primitivni i predstavljaju obrazac kasnijih mehanizama, pa i mehanizama odbrane Vecina novorodeneadi ima dobra razvijane mehanizme prilagodavanja Ako su sposobnosti za prilagodavanje umanjene, a spoljasnje drazi nesrazmemo jake, moze doci do raspada vee izgraderrih sklopova, telesnih i psihiCkih i njihovjh Iunkcija ~epos~'edno nakon rodenja novorodence je aktivno, trazi podsticaje i sposobno je da 1 sarno stvara odnose sa objektima ne ocekujuei ih pasivno

Urnereno produzavanje tesne veze ("bonding") izmedu rnajke i novorodencsta ima povoljan ucinak na uspostavljanje ranih i kasnijih objektnih odnosa i medudejstvovanja za vreme dojenja, a pz er ano ometanje veze irna nepovoljan ucinak na kasnije odnose sa objektima

Preobjektni stadijum

(stadijurn primamog narcizma prema psihoanalizi) _

U preobjektnoID' tadijumu (Spitz 1968) novor odence Zivi u svetu bez objekata Ono je izdvojeno od spoljnjeg sveta svojim _ prag0n;t opazanja i potpuno zavlsi od sveta jer je bespornocno. Ono se nalazi U ne~lfe~'enclranom stanju i ne raspolaze dovoljno razvijenim sposobnostima opazanja, pretpostavljanja, voljom niti misljenjem Ove funkcije iruaju svoje poreklo u sazre~ vanju i razvoju, U toj fazi novorodenee ne razlikuje ja od ne-ja, a grudi majke opaza i dozivljava kao deo samog sebe __ Dete raspolaze samo ~vojim potrebama, a spoljne drazi su opazene sarno onda kad.a _pI'elaz~ pr ag nJe~ove zastitne brane i brane mirovanja. Novcrodence prelazi iz stania zadovoljstva u stanje nezadovoljstva i obI-atno.. Moze se govoIiti 0 sistemu signala koji se uspostavlja izmedu novorodenceta i I-oditelja koji deluju na cula i na duboku osetljivost.

Krajem drugog meseca, a prema novijim posmatranjima i mnogo I'anije, Ijudska blea poCinju da zauzimaju neka neodredena mesta u okolini odOjeeta

4*

51

..... -----~~se-odrasla.-osoba-pribliZava-bebi--koja-cvili-u--vremekad-o(!ekUje-rua:,--njenje Ova okJ;'~e glavu i puci usta prema osobi To C:ini samo onda kad je gladna, B~a JOS u,,:ek n~ razlikuj~ objekte, ni majku, iako majka odgovara

na ?Jene signale NJ_egO,Vl odgovon su na taj naOin 00 pI'VOg dana ukljuceni

~ sistem saopsta":~Ja, Iako ono "ne zeli" da saopStava i "ne zna" da saopst~va, Be~a. ~all!IJe znake, :,p~nlke". koji postiZu svoj cil]. Ona ne opaza obJekt! ali dozfvljava rastereeenje od neprijatnosti, od gladi na primer, onda

karla je Od~ovOI~no na nrenu "poruku", na njen plad, To je uslov da se prepozna objekt 1, a.a se, uspostavi .odnos sa objektima, Tu je i pocetak Ijubavi deteta prema majci koja zadovolJava bioloske potrebe, prema R Spitz

Stadijum preteee objekta

~ticki stadijum prema psihoanalizi)

, Oko ~me ?o. dvanaes~ nedel~e odo~Ce opaza sarno lice majke gledano s~~~,: Ova] prvi Sl~al, kOJI R SPItz naziva gestaltsignal, sastoji se od (-ela, OC!l~. 1 nosa,. dakle Ilea, u kretanju Kada je lice okrenuto spreda, dete se smesi, kada re okI·enu~ profilom prestaja da se smesl jet libidni objekt nije prepoznat Prepoznat Je samo ovaj gestalt preteee objekta. Objekt je zapravo prepoznat preko nlegovih spoljnih obelezja, a ne po svojim stvarnirn svojstvirna,

,. Ovaj o~~s poste~no p_ostaje raznovrsniji i krajern treeeg meseca odojce PaZ~JIV:0 plati ljudsko lice pn kretanju i smeili mu se, Lice se pojavljuje kao PIVl SIgnal ~ko Saste nedelje Zivota u tragovima secanja, Stoga se govori o p.r·e~a·,obJektu, koj.i povezuje lice majke sa dodiIima preko usta i sa zadovoljenjem ~otreba tokom hranjenja (Smirnof 1970).. Ovaj signalni slstem izdvaja s,e 1Z zbrkanog _~veta odojceta i postaje SVE': znaCajniji (Spitz 1965) Ovo V_O~l .~ete ;z, ~t~dIJU~a prvobitnog narcizma do objektnog stadijuma, zarnenjujuet autistlCl'la. objekt svoje vlastite osobe sa spoljasnjim objektom koji poCinje da predstavlja Iienost majke (Smimof 1970)

. Ovaj _ trenutak .u zivot~ deteta., sa pojavom drmtvenog osmeha pred .. stav.lla ,,,taCku organizator" jer poCinje novi naCin postojanja koji se bitno razllkuje od prethodnog (Spitz 1968) To je preduslov kasnijih drustvenih odnosa. R Spitz koristi izraz organizator jer smatra da je pojava prvog osmeha trenutak Jzlazenja iz odnosa sa sobom u odnos sa drugima prelornna tai!ka u OI'ganizova~ju buduceg mzvoja na novi naCin, na visoj ravni j u nov.~m J?ravcu PIVl osmeh deteta ukazuje na proces ustanovljavanja i k.OllSCen]a tI'ag?v~ seea.nja i moguce difex'encijacije pslhiCkog aparata u s~t.em svesnog ~ slstem nesvesnog (Smirnof 1970).. R. Spitz u pr'eteea-objektu Vld~ ptve t~ag~:re. procesa miSljenja i prvi dokaz stvaranja jll, kao centra dalle orga.mzaClJe. 1 pos~ednika izmedu nagona i voljnog i!ina Ovo obeleilava prelazak lZ stanJa pasIvnosti u stanje aktivnosti Izmedu majke i deteta pomnje afektivni oclnos>

".

Stadijum odnosa sa delimiCnim objektom

U vremenu izmedu 3 i 6 meseci dete uIazi. u odnos samo sa delovima majke, grudima na primer. Dete u to vremellI'epoznaje gIudi kao objekt nagonske temje i doZivljava zadovoljenje koje gxudi obezbeduju. Istovremeno

52

.--.- .. -. __ . se CIi) sestog meseca smanjuje prvo6itna napefostliiMfca--r}avfjaoooVinskf tonus tela Dete dIZi glavu, poeinje da sew, pokl;'etljivost ruku se proiiituje i dozvoljava. neke radnje, iJ!eezavaju prvobitnl refleksi i dete ovladava pokretima hvatanja i bacanja predmeta. U stadijumu odnosa sa delimienim objektom Majka jos uvek nije doZivljena kao ceIa osoba, Gludi irnaju vrednost dela objekta i u zamiSljenom Zivotu deteta imaju znaeajnu ulogu, U ovom periodu pocmju prve objektne veze.

Objektni stawjum

U vremenu izmedu 6 i 8 do 10 meseci Zivota dete ulaz:i u objektni stadijum. Objekt, majka ill neka druga osoba se sada doZivljava kao celina Majka postaje "psihii!ka rnajka" koja ispunjava dete radoscu i onda kad one nema biolol!kih potreba, na primer, za hranom ill cistim rubljem. U ovom perdodu prekid odnosa sa bliskom i odnos sa. stranom osobom ispunjava dete strepnjom, opisanu kao anaklitiCki shah osmog rneseca. Pojava anakliti&og straha je dokaz da Majka postaje posebna osoba jedna i [edina u tom razdoblju koja :ima svoju posebnu funkciju i ne moze biti pomesana sa drugim osobama, To je istovremeno dokaz da majka viSe nije delimii!ni nego celoviti, potpuni objekt koji objedinjuje u sebi libiclne i agrestvne temje .. Ovo stapanje nagonskih teZnji u jednom objektu funkcija je ]a, Majka je ta koja zadovoljava. i liiiava i 00. odnosa zadovoljavanja .i liSavanja zaviside w:sta i svojstva objektnog odnosa i njegova i.skrivljavanja

UCeCl se da izdrZi zadovoljenja i osujecenja dete usvaja naeelo stvarnosti i uei se druiltvenom Zivotu. Uspostavljanje ovog novog odnosa sa svetom je "drug! organizator'' U razvoju deteta, R Spitz (196B) pridaje poseban znaeaj objektu majke kako u afektivnom ZJ.votu deteta, tako i drustvenom i saznajnom razvoju. U uspostavljanju objektnog odnosa znaeajne su svesne i nesvesne pobude majke i ocekivanja deteta .. Od druge godine Zivota, objektni odnos se razvija, postaje sloZeniji i u njega su znaeajnije ukljuceni saznajni procesi. U dijadi majka-s-dete razmenjuju se opstenja u prvo vreme negovorna, preko znakova i signala koje oba ueesnika dekodiraju, prepoznaju i na njih odgovaraju, a zatim poeinju i govorna opstenja. R. Spitz nalazi da vreme, kada dete usvoji siInboliCki znak poricanja glavom, kao znak "ne" a zatim reCima, govorna simbolika, predstavlja "tr·eCi organizator" u stvaranju odnosa sa. objektama. Ovaj znak podcanja javlja se izmedu 12 i 15 meseci Zivota i znak je da je dete dostiglo novu stepenicu nezavisnosti, da ima moguenosti da izrazi svoje odbijanje ali sada ne pokretiIna, kako je to dotada i!inilo, nego simboliCkim saopstavanjima.. U usvajanju znalta poricanja ~ njegovog znaCenja ulogu igraju oponaaanja i poistoveCivanja sa objektom koji koristi ovaj nacin saopl!tavanja.

U~en;e Melanije Klajn

M Klein (1950. 1955, 1959. 1976, 1976a), ,iako nije Frojdov ueenik, nastavlja njegovo delo.. ZahvaljujuCi njenoj OIiginalnosti i stvarala&:im spa-sobnostlma unapredene su, pI'osirene i delom preina.eene ~)lvobitne . psihoana .. litiCke postavke Osnovna teotijska shvatanja Moe Klein ocinose se na sledeee;

53

- - ----- -, ---, Ja,koje-S:-Iazvija-postepeno--nijec-samosteeenog- nego-iUFo-1enog pOIe~a 1 sposobno je za neke zacetne i vrlo bitne funkcije neposredno nakon rodenja;

- Agtesija, kao izdanak instinkta smrti 1 libidne temie su u sukobu vee u" r~vni ono. Osnovni sukob izmedu Ijubavi i mI'Znje, libida i razaranja, POSto~1 , a pre nego Sto ja preuzme kljuene uloge 0 integraciji duSevnih procesa 1 izvor je duboke strepnje oko koje se stvaraju rane odbrane:

J - '

. , -:- ~. veorna rano raspolaze mehanizmima pounutrenja, projektivne

Ide.ntIf~kaClJe, cepanja i poistovecivanja PI'ekO kojih se uspostavlja odnos sa objektlma:

. - Odnos sa objek:tom, koji u ueenju M. Klein predstavlja bit dusevnog I'azv~Ja, odreden je fiziCkim potrebarna deteta, nagonskim tefujama i ian" tazmima;

, - Fantaz~i su ,rnentalne predstave instinktivnih teznji, porekla iz

oraIn:, ana1ne 1 uretralne faze, sluze da predstave potrebu i usmereni su pIv~bl~no na tel~ ~ke,. Preko f~tazama dete ulazi u telo majke koje zamiSlla kao d~.]e ~unJ~n? _bo.g~t~ s~dlZajem (hranom, bebama, polnirn organom) na kojima lO] zavidi, zeb ih 1 pohlepno je;

_, I. ~d ja se stvara. od pocetka iz pounutrenja materinskih grudi Ovo. no:d 1a re nastalo kao ishod bogatog mastanja i nesvesne delatnosti bebe zallllSljenog objekta i instinkta smr ti koji rano dejstvuje; ,

--;' Ran~ postoja.nje svih delova lienosti: 0110, j(1 i nod ja, uslov je ~tvaran]~ ranih sukoba kod svakog deteta (Edipovog vee od 6., rneseca Zivota) :. meharuzma odbrane pa saobrazno tome i ranih neuroza (u 2. i 3 godini ZlvOta) ;

, - K?d det;ta se razlikuju dve glavne vrste strepnje: progoniteljska (uz-

10k paranoldnosti) d depresivna;

.'-' ~ ~ein ne govori 0 fazama i stadijumima razvoia nego 0 pozlcijarna '1, I'~ikule dye osnovne razvojne pozicije: liizo-paI'Bnoidnu i depresivnu. ~ak.~Jui!uJ,e, n~ .osn~~ psihoanalize dece, uzrasta oko 3 godine, da se pro[ektivna IdentifikaCll~' vezana za delove objekta u prvom redu grudi majke, pocepane na dobre (Ideal grudi kao obIik Zelje) i progoniteljske gr udi (izvor strepnje i nu~j~) ?avlja vIlo. I·ana., Ova] progoniteljski, prvobitni ill paranOl~l. stIah,1 lhzol(in? cepanje objekta su glavna obelezja Sizopat'anoidne ~.oZlC1le. Iz Sizoparanoldne dete ulazi u depresivnu poziciju, oka 6 meseca zavota, u vreme kada se objekt dozivi kao celovit. Na gubitak objekta dete odgovara depresijom, jeI se objekt daZivljava ne samo kao objekt koji htani neg? 1 k~o.dIagoceni psihicki objekt., U depr·esivnoj poziciji dete je sposobno da lSkuSl IJubav za osobu majke, obraca joj se ram pomoCi i utehe i teZi tome da .je pounutIi da bi ga zastitila od unutraSnjih i spoljnih proganjenja. ~bog _ v;-soke dvajnosti oseeanja i teinji ka objektu majke (oseeanje Ijubavi I mt:mJe) one doZivljava opasnost da ce je l'azoriti. Fantazmi 0 razaI'anju ovog voljenog objek:ta, koji je dobl'im delom pounutt'en i sa kojim se dete po~taveCuje! praeeni su osecanjima gubitka, tuge i kIivice. IspI'epletenost o~ .~seCanla, nadodatih st: ahu od pI'oganjanja osnov je obeleZja dep!l"esivne pazlC1~e S!<>ga. se u ?e?~'esl~e d.ece i ow'as!ih javljaju oseeanja da su pose~ dovam ob]ekh nutvi iIi umuuci DepI'esivna oseeanja podstitu mehanizam p,I~~.I'avljenja. razor'enih objekata. ProtivweCnost o'seeanja u depr'esivnoj po· ZlCtlI, usl<lvJe sU'aha i ponavljanih kolebanja i sukoba izmedu razaranja objekta i mI'Znje i njegovog prepravljanja i ljubavi.,

54

"·-----.---!1.-~e~ar--(:t970r.-nastavljajuct-det(Y"·M~-Rlem;-navodi-da-se-kroz-depr'e-" sivnu POZlCllU napreduie, uspostavlja ,j otkIiva unutrasnja psihiCka i spoljna ~tv~rnost i zavisnost ad objekta, ublaZava strogost nad ja i smanjuju osecanja i fantazmi svemoei, U ovoj poziciji postepeno preovladavaiu mehanizmi potiskivanja Dad mehanh:mima eepanja i unapreduje se misljenje zahvaljujuCi stvaraniu simbola d razlikovanju sebe od objekata, IstoVI'e~eno sa d.epI'esi~. is~tvom. javljaju, se i. maniene odbrane, Bl:'ebI'Odavanje depresivne pozicije, !j., uCen]e da se lZdIti strepnia na odvajanje od spoljnjeg objekt~, zahvaljujuCi povereniu u svoje unutrasnje objekte, uslov je napredovanja odnosa sa drugima i dusevnog razvoja ..

U okviru klajnovske skole D, MeltzeI (1986) produbljuje razmataanja projektivne identifikacije, razlika subjekt .. -objek:t, neuroza, zavisnosti i kriticki preispituje psihoanalitiCka shvatanja 0 deCjaj polnosti a u svetlu njegovih shvatanja a perverzijama ..

Radavi autora Klajnovske skole podstakli su psihoanalitiCko shvatanje o misljenju koje su zapace1i S. Freud i D. Rapaport, w.. Bion (1979) razmatra do ,tanCina n~Cine oplltenja i psibiCkog funkcionisanja u prvobitnom odnosu majka-s-deta 1 raallkuje projektivnu identifikaciju od mtruslvne dderrtifikacije putem koje se napada objekt nasilnim ulafenjem u njega i svemocnim nadziIanjem sta, zbog projekeija izvesnih delova sebe osiromasuje ja, Sem toga, W. Bion govori a normalnoj projektlvno] identifikaciji kao 0 prvobitnom naeinu opstenja izmec!u majke l deteta i proeesu koji je osnov misljenja. Rreko projektivne identifikacije, mocnog fantazma, koji je prema ovom ueenju zametak i prvi misaoni ein. dete izbacuje napolje (ospoljava), deo svaje unutrasnje patnje, na primer, straha ad smrti, izazvanog nagomilavanjem neizdrzive razdrazenosti usled nezadovoljenja neke osnovne bioloske potrebe (gladi, ili zbog preplav]jivanja rota jakim drai:ima), Osetljiva i domisljata majka zna da primi ovo sto dete u nju projektuje. Buduci da je majka odrasla osoba, obdarena sposobnostima da tazmiSlja, fantazira i sauCestvuj e, ona je kadra da razume unutrasnie bolne i zastrasujuCe sadrzaje svog deteta i da 0 njima stvaralaeki misli, Postepena se ovi nejasni, zbrkani i mueni sadrzaj], koje W Bion naziva beta-elementima, deteta pretaeu u alfa-elementel) majke i vracaju detetu AIfa-e1emente majk.e dete sada moze primiti

.j) Za W .. Bion (1979) funkcija alia je celina swzenih i nedovoljno [asnin procesa koji ucestvuju u stvaranlu mi§ljenja, U lienosti postoji alfa-funkcija koja deluje na culne utiske i sirova oseeajna iskustva preobmcajuci ih u osnovno gx-a .. divo misljenja.. Sirove fulne utiske d oseeajna iskustva, joS nepr'eOi>mcena a1fa .. .funkdjom W. Bion naziva beta,-elementima. Beta-i!lementi ne mogu sluzin za misljenje, za sanjanje nl za seeanje. On1 su dOOivljeni tao "stvari po sebi" i izb~ju se kTo:t projek,ti,vnu identlfikaciju napolje u druge objekte ili u telo. NapronV, sirovi culni utisci i oseCajna iskustva na koje deluje funkclja alfa preobracaju se u alfa-elemente kojt sime za stvar8I1je misli, ne:svesnih mJsll budnosti, snova i secanja. A.lf:a-elementi se mogu isko1'i.stiti u novim procesima preobracanja i simbollzacije ill mogu biti pohranjeni iU poUSItIlti. Cd alfa·,elemenata stvara se "barijera kontakta A lzmedu 5vesnog i nesvesnog, neka vrsta, !tako kaZe Bion, polupropusne opne koja se neprelddno stvara i koja je istovremeno mesto razdvajanja izmedu sve.snog i nesvesnog I mesto izbora saddaja koji idu od jednog do drugog. Barljera k.ontakta bi mogla odgovarati oblastd pre8vesnog prem.a ucenju S. Freud Funkclj.a. alfa I barljera kontakta omogucavaju eta oseeajna iskustva budu dwivljena i predstavljena u svesnom i nesvesnom obIlku. Aka je razorena badlera kontakta. alfa-elementi sU men! svoj-lh svoj6tava 1 bm nazadovanje preobraeeni u elemente beta, putem ob1'1lute funkcije alfa. Ovalro preobraceni beta-elementi, uz neke saddaje ja i Mel ja, postaju "bizarni obJekti ....

55

--Lusvojiti--ka&---tv;>rbene-delbve-svog-apaIata-za-·mislrfIDre-·W-BiOnnaporiiliije---da beta-elementi ne mogu bitt iskoriseeni za minjenje sve dok se putern majcine sposobnosti da zamislja ne preinace u alfa-elemente koji tada mogu

biti as~'ani .u misljenje. Pretvorena u misaoni obllk, Makar da je ova mi-

~o. PI~h::na 1 ~rap~e~I?-a,. unutt~snja i rszorna slrova patnja deteta posta ..

re lZdIi1llVlJa, neSkodlJlvlJa 1 manje razoma, Zapravo, dok [e prvobitno proj:kti~a identifikacija sIuZila detetu kao naCin da se oslohodi nagomilanih i sirovih unutrasnjih sawZaja, imlnih iskustava, aIektivnih kretanja, u psihie-

kom aparato se postepeno stvara sposobnost za miSljenje sto predstavlja

vi3i naCin rasterecenja od unutrasnje napetosti,

Kroz projektivnu identifikaciju koja se odvija U odnosu majka-s-dete a zahvaljujuci psihlckom aparatu rnajke i njenim sposobnostima da prihvati ~aw~je deteta, ~anjuje se prvobltna strepnja od progonienja koju dete Jskus; Veza container (sadrzavalac, majka sa svojim sposobnostima da saru:zi i pI'oxam) i contained (sadrzano, saw'zaji koje dete putem projektivne identifikacije ubacuje u nju), kao i dinamiCki odnos !izmedu Sizo-,paranoidne i depresivna pozicije P S"'--..D (koji se sastoji od kolebanja lzmedu temji ka dezintegx'aciji i temji ka Integracijl), predstavlja bitan 'tvorbeni Cinilac u izgradivanju psihiCkog aparata deteta (Bion 1979)., Kad se veza izmedu sadrzav:aoca i sadd:an.og razvija povolino, projektivna identifikacija postaje osnov ljudskog opstenja, empatije i stvaranja simbola, Napl'otiv, ako psihiCki aparat postaje nesposoban da kot isti iskustvo, iz toga proizlazl ;,pI'opast" koja odgovara tazliCitim stepeniroa psihotiCnih promena koje mogu iei do smrti lienostL

Psfhotlcno dete najceSCe koristi pI'ojektivnu identifikaciju i u svoju majku, koja ne rna da "saw·Zi", ubacuje mrznju, zavist i strah od smrti, a ne uCi da misli te njegov shah dugo iii "tI'ajno" ostaje bezimeni strah

U cenje Ane Fl'Ojd

Ucenje A, Freud (1949, 1966), naivecim je delom izneto u prethodnim poglavljima (Cinioci razvoja, polni razvo] i njegovi poremecaii, Neuroze i drugim), A Freud je obogatila paihoanalizu proueavanjima ja i mehanizama odbrane (potiskivanja, poricanja, pomezanja, poistoveclvanja i dr.) protlv strepnje i opasnosti. Svoja proucavanja, zasnovana na bogatoj px aksi pratezno je usrnerila na svesne i voljne snage Uenosti i vile na stvama nego zamisljena i nestvama doZivljavanja deteta A FIeud smatra da dete na rodenju nema urodena psihiCke sklopove, pa, prema tome, nema ni ranih sukoba kako to pretpostavlja M. Klein, niti da postoje sukobi U okviru ono izmedu suprotnih nagonskih temji, IusilaCkih i libidnihJa se izgladuje u stvarnim odnosima sa o'kolinom .. Stoga se, px'ema ovom autoItl, neuroze javljaju tek k:asnije oko 5-6" godine Zivota, Dok su fantazmi za M., Klein norrnalne pojave i znaeajni tvorbeni 6inioci du~evnog Zivota, za A, Freud fantazmi su posledica Ioseg odnosa sa objektom, dV'Ojnosti i nemoguenosti pxibliZavanja objektu i stvaraju se kao nacin odbI'ane od nezadovoljene potrebe za objektom, A. Freud je posebnu pamju posvetila plaeenju ptavaca i odstupanja od lazvoja u odredenim vI'em.enskim xazmacima, te Ciniocima koji ugI'O-' zavaju nOlmalni I'azvOj deteta ..

56

------------ ·····-----Ostali-autori---- .. -

Medu psihodinamiCki usmersnim autorima, koji su dopxineli i doprinose tazumevanju razvoja dece i rnIadih i njihovih porernecaja, istaknuti su i J Bowlby, T, Benedeck, S. Lebovici, M Kris, M .. Mahler, D, Winnicott, K Homaj, M, Mead i dr. Ovde i u dxugim poglavljima bite izneta osnovna shvatanja nekih od njih.

D Winniccott (l965) prcueava znacaj telesnog ja (body-ego) u razvoju psihi&og ja i navodi da se telesna oboljenja odraZavaju ria mentalno stanje deteta D, Winnicott posebnu painju obraea na znaea] roditeljske brige I ranih IiSavanja u IaZVO'ju.,

U roditeljsko] brizi razlikuje txi osnovna proeesa:

- Integraciju potpomognutu ddanjem i posedovanjem ("Holding"): dete stice osecanje stalnosti I. povezanosti zavisno od sfgurnostl koju mu obezbeduju osobe - roditeljL Holding stiU dete od fizioloskih opasnosti, Zastitu pruzaju I'oditelji danju i nocu, svojom brigom za telo deteta (preko dodira, temperature, sluha i vida);

_, Personalfzaclju potpomognutu rukovanjem ("Handling"): psihiCko ja koje omogucava detetu da se oseca kao "osoba", oslanja se na telesno ja U ucenju D.. Winnicott, koZa, kao granicna opna tela, lma poseban Zllaeaj;

- Uspostavljanje odnosa sa objektom podstiee majka, Koja nudi objelct u vrernenu kad dete pol!inje da ispoljava potrebu i ~a mu kI'atkotrajno iskustvo svemoCi.. TO' u detetu razvija poverenje i oseeanje da su svet i ono stvarni

Ovaj autor uvodi pojam 0 prelaznom objektu. F'unkcija prelaznog obiekta je da pomogne detetu u odvajanja od rodltelja i da zameni majku u odredeno] fazi zivota, Prelaznl objekt - pli1iana igl'aCka iIi drugo, uslov je slmbolicke delatnosti.

J Bowlby (1973, 1976) pojarn "zavisnost deteta od rnajke" zarnenjuje pojmom "attachment" (vezivanje, pricVIscivanje) i na taj naeln istice jos vise vaZnost urodenih pulzionih meha.nizama koji de1uju u ovom odnosu On smatra da dete ima urodenu potrebu za fizi&im i psihiCkim dodirom i odnosom sa ljudskim bieern i ova potreba je razmemo nezavisna od oralnih potreba Naglasavajuei vaznost urodenih ielja za dodixom i odnosorn, J., Bowlby umanjuje znaca] usnih iskustava u stvaranju objektnog odnosa,

T., Benedeck (1975) i S, Lebovici (1972) objektni odnos odxeduju kao sklop sila koje polaze kako od deteta, tako i od objekta, kao dinamiCko polje u kome se krece dete zajedno sa svojim objektima, u k:ome deluju kako autonomne funkcije tako i nagonske teznje da bi se lzgtadilo individualizovano ja Karl govore 0 odnosu sa objektom, ova dva autora preuzimaju neke teze iz teorije komunikacije i objektni odnos shvataju kao transakcioni Iazvojni sklO'P.

Poseban dopx'inos psihoanalizi daju ja-psiholozi: p, Federn, H Hal tmann, E KIis, O. KembeI'g, H. Kohut i dxugi za ciju su pojavu utlld put sa~ S, Freud i A. Freud (Kondic, 1987), U okviIU ja psihologije posebna pa.ZnJa se usmeI'ava na prouCavanje svesnog i ja kome se pdpisuje znacajno mesto u skIopu Iicnosti i znacajne funkcije u sveukupnom mentalnom funkcionisanju. Smatra se da dete vee od Iodenja ima nezavisnO', biolo!Uco i od sukoha poSte-

57

_. __ g_eD~-ia.>-k(l~e-nastaje-;~aZl'e-V'~je;n_llel"~og~istemacOvo-prvooitno--ja-.ima---- PokuSaj-sa\-'l'etllenih.--teor-eW:ara-socijalnog-uCenja--je--.usmeren-nato.

svoje . nezav1S~e fU~C1le opazanja, pamcenja, pokreta, saznavanja i temje da se poveZu osnovna nacela ove teotije i psihoanalize

no dejstvovanjem koje i omoguCavaju dalji razvo] i pdlagodavanje na stvar- Citaoca u'eba podsetlti da se celokupni tazvoj psihijatrije, pa i psihija-

ost (Hartmann 1973), mI dih d·· . dali d .. d ti· dva nreovladui 1;_ "

trije a ,0 vnao 1 Je se 0 VIJa po u cajem va preovia UJUca teOI'I]-'

ska pravea: OI'ganicisti&og i psiholollkog"

Za. OIganicistiCki usmerene autore svaki mentalni PI'OceS i mehanlzam posledica su delovanja neuroloskih sklopova a du1ievne pojave i dusevni poremeeaji posledica su usko ogranicenlh ill razasutih or ganskih promena nervnog sistema U okviru OI'ganicistiCke usmerenosti javljaju se dve struje. Prema jednoj, za psihija.tIijske poremecaje odgovorne su usko ogranicene promene pojedinih delova nervnog tkiva jer je psihicko funkclonisanje .shvaceno kao skup razlicitih funkcij a i neza visnlh dela tnosti vezanih za odr edene centre" Prema drugoj struji, pretezno biofunkcionalnoj, psihieke funkcije nisu strogo ogranieene na pojedine delove mozga i samostalne i psihopatoloske promene su posledica poi emecaja nervnih sklopova u celini. Prema ovom gledanju psihopatoloske pojave nisu izdvojene i ogranicene, iako neki simptomi i neke delatnosti mogu bill izmenjeni U vezi. sa promenama u pojedinim centIima ..

Povezivanje funkcija nervnog sklopa, bez obzira na to cia Ii se shvataju kao ogranieene rna pojedina mesta ill razasute po celom eNS, obavlja se kroz procese sazrevanja i razvoja PsihopatoloSke pojave mogu bUrl. posledica poremecaia U razvoju i sazrevanju iIi posledica razgradnje vee postignutih stepenica razvoja i zrelosti. UZI'o('i poremedaja u sazrevanju i razvoju ili naknadnih razgradnji su bilo urodeni, bila steCenl (usled zapaljenja, trovanja, meta.boliCkih poremecaja, povreda, tumora i drugog)

Za psihogenetlckl usmerene autore organski tinioci su manjeg znacaja Hi deluju naknadno u razvoju, sazrevanju i nastajanju dusevnih poremecaja. Dusevni razvo] (oseCaJni, saznajni i drustveni) pod snaznim je utlcajem psihickih i drustvenih Cinilaca" Za psihodinamicku psihijatriju poremecajl - su posledica sukoba koji se uspostavlja izmedu deteta i spoljnjeg sveta (porodice, skole, dluStvenih ustanova), a za teoreticare ucenia, poremeeaji su naucena neprilagodena ponasanfa

U okviru pslholoskfh skola postoje usmerenosti koje dusevni razvoj kao i njegove premecaje objaSnjavaju preteznim uticajima kultumih Cinilaca, sistema komunikacije, transakcije i drugih

U nedostatku konaCnih odgovora na mnogobI'Ojna pitanja koja stoje Pled psihijatrijom detinjstva i mladosti pIistup psihopatoloSkim i psihijatr'ijskim pojavama mora biti vi~estlucan i sveobuhvatan i u f'azmatI'anju UZIO-' ka poremeeaja tI'eba uzeti u obzir' kako organske tako i psihicke i drustvene cinioce, Jer dete i omladinac imaju i svoje telo sa njegovom ana tomij om, fizio-, logijom, biohemijom, bioelektril!kim i dmgim procesima, kao i svoja ose~a, .. nja. sa.znanja i dl:uiitvene odnose, U sadejstvu ovih cinilaca dete 'iI:'aste, I'azvija se, OI'ganizuje svoju lienost i minos pt'ema sebi i svetu u VIemenu i PI'ostOro i izlo.z:eno je (prolamim j hajnim nazadovanjlma i I'azgIadnjama), odnosno por'emecajima u razvoju i sazt'evanju,

ProtiVUI'el!ne teol'ije iznete u ovom poglavlju mogu da zbune i bolje oba,vestenog i vee opredeljenog strul!njaka.. Ostaje da se u svakodnevnoj praksi ne zanemaxi ali i ne preceni znaeaj jednib i1i drugih Cinilaca EklektiCki pdstup, u kome se postuju iskustva ramih usmeI'enosti pI'over'avaju

Ostale teorije

.. Od i~etne vamosti, naroelto za razumevanje saznajnog razvo]a, je teorija J:, Piaget (1953, 1972) Cije se ucenje, sem na bioloskim shvatanjirna zasmva 1 na filozofiji epistemologije, Zakonitosti bioloskog razvoja se pre-, nose na psihiCki razvoj te se, smatra J" Piaget, odrzava povezanost starih sklopova u novlm funkcijama i razvoj novih sklopova se prilagodava statim f~cijama u, promenjenim uslovima On dokazuje da se oblioi ponasanja kO]l odgovaraju uzrastu deteta, s jedne strane ptilagodavaju zahtevima okoline i [edan drugom, a s druge strane razvijeni oblici ponasanja prelnacavaju zahteve okoline.

Prema J" Piaget decji razvo] prolazi kt'oz 4 perioda: 1) l!ulni ,j period pokreta k.oji :Iaje od rodenja do 2« go dine Zivota; 2) preoperacioni koji traje do 6 godine 1 u kome dete izgraduje svoje unutrasnje saznajne slike 0 svetu koji ga okruzuje Prvs i pojmovne sheme imaju svoje POI'eklO u culnim i shem.ama pokreta: 3) period konkretnih operaeija pr'ot~ se izmedu 7. i 11 godine. Operaeije miSljenja su konkretne i odnose se same na stvarnost koju dete moze da zamisli, koja mu je bliska i sa kojom moze da rukuje; i 4) period formalnih operacija koji se protei.e do mladosti, J Piagetova shva .. tanja raevoia ukljul!uju ZTIaCaj sazrevanja i ul!enja .. Tokom ucenja, smatra on, dete nije pasivno, kako to zele da plikaiu teoreti&n1i ul!enja, nego stalno stiCe nove delatnosti i organizuje ih u operaeione grupe Svi vidovi ponasanja deteta i mladih, cak i oni receptivni su delatnL

Znacajno mesto medu teonijama 0 razvoju zauzimaju teodje ucenja prema kojima su sva ljudska ponaSanja. naueena (Eysenck 1967, Kalicanin 1978, Ross 1974, 1976), Dva glavna oblika ucenja su klasicno (respondentno) i Instrumentalno (operantno) uslovljavanje Putem klasienog uslovljavanja mogu se usloviti prvi primarni oseCa.jniodgovoIi, strah, Ijutnja, i drugi koji su povezani sa lucenjem endokrinlh Zlezda, promenama u krvnim sudovima i u autonomnom nervnorn sistemu Operantno uslovljavanje je osnov ueenla Odvija se kroz uvezbavanje putem nagradivanja, putem prekidanja i izbega.vanja delovanja bolne bezuslovne draZi i bekstva iz okolnosti koje su bolne, Ponallanje se mo~e nauCiti i kI'oz oponaSanje dl:ugih Ijudi, kr'oz govome POtu-' ke i moze bim pojacaoo ill zakoCeno kmz posmau'anje posledica po druge ljude,

Prema teoliji ul!enja rani period Zivota je period ,popu.Stanja (udovo-, Ijavanja) u kome je detetu dozvoljeno da 'se pona.§a pl'irodno i kako one zeIL Nakon toga dete ulazi u period podruitvljavanja (socijalizacije) u kome fiU se nameeu odt'edena ponabnja zavisl'lo od pona!lanja odIa.slih, Socijalizacija mo!e bill gtuba i blaga, nagla i SPOt a, s nagradama. ill kaznama !ito je u skladu sa osn(YVIlim naCel:!ma ove teolije, U procesu pocixustvljavanja moguca su pozitivna i nega.tivna ul!vI!Cenja zavisno' od toga koja su pona·, Sanja potkrepljivana, a koja nisu" Ako se podstifu negativna uiWrieenja, detEn~e isku.di rnnogo stl'epnje koja ce I'etnetiti njegov tazvoj,

58

59

-----i-tpl"opustaju-kroz-vlastita-iskustva;moMa--eepom6Ci· prakticaJ:u ·d;i·i2oegne veea zastranjivanja TI'eba se podsetiti da struke i nauke imaju svoje predrasude i cuvati se da se predrasude sa jednim predznakom ne zamene predrasudama sa dIugim predznakom i da se, kako upozcrava J., Ajwiaguena (1970), mit 0 organogenezi ne zarneni mitom 0 psihogenezt

Mehanizmi odb1'ane

U odnosirna sa unutrasnjtm i spoljnim zahtevima, sa spoljnom stvarnoscu u ?« se postupno Izgraduju postupci i mehanizmi koji kao razvojne pojave, s jedne strane postaju sastavni delovi sklopa ja, a s druge strane, njegove funkcije (Bion 1979) , Postoje tIi VI'Ste postupaka od kojih su neki delom UI'Odeni, a delom ranije ill kasnije steCenl,

Vee na rodenju ja je opremljeno postupeima pIiI~godavanja i samostalnlm funkcijama, kao !ito su opaZanje, pokretljivost, nerazvijeni (primitivnl) obllci misljenja, povlaeenje od prejakih mazi i pribliZavanje odmerenim dta~, zima, a uskoro bgraduje niz delatnosti preko kojih se prilagodava unutrasnjim i spoljasnjim zahtevima: pameenje, gOVOI', proeena stvarnostl, rasudivanje, ovladavanje pokretima, ueenje, razumevanje, odgadanje zadovoljenja, izbor odgovarajucih ponaSanja ltd, Ove radnje imaju zadatak da ovladaju i poveZu unutrasnje zahteve sa zabtevtma spoljne sredine i vlastitog nad ja i predstavljaiu naCine prllagodavanja

Uporedo sa. pojavom i eazvojem postupaka pIiJagodavanja stvaraju se i odbrane od unuu'asnjih (nagonskih) i spoljaSnih zahteva i opasnosti koji izazivaju strepnju i strah. SuoCeno sa stvarnim ill zamiSljenim opasnostima, ja iskusi strepnju od koje se lititi odbranama, Odbrane deluju na odredenl naeln da bi spreCile prodiranje nagonskih temji, cdnosno njima izazvanih bolnih osecanja i zastra8ujucih zeIja, u SVesI1(Jst. Naime, prodiranje zastra- 8ujuCih zelja, izdanaka nagonskih teZnji u svesnost, izaziva snaznu strepnju od koje se ja stiti mehanizmima odbrane. Sledece su okolnosti, od kojih se ja lititi, opasne i zastrasujuee: polne i agresivne tefnje prema objektima i sebi, pretnje napustanja i odvajanja od znaeajnih objekata, neptijateljstvo, obezvredivanie, ponizavanje i osporavanje od strane znaeajnih osoba, pretnje skopljenjem, osujecenje osnovnih bioloskih pon'eba i dIllge. Ove okolnosti, neminovne tokom I'azvoja, ali koje mogu biti i neprimeI'ene snagama sis~ema lienosti deteta, izazivaju stt'epnju k(Jja deluje kao znak (signalna funkcija su'epnje), dovodi ja u stanje pripI'avnosti i podstiifu ga da se bx'ani i spr'CCava pI'odiranje st['epnje u sv~ost Zavi.sno od uzrasta. i razvoja jq., izgra-, duju se odbrane koje pomafu da oseeanja, misli i radnje iSeeZIlu, sklenu, da se pOni!lte, otcepe, pIipisu nekome iIi neCem dIugom,pz'etvoI'e u SUPI'ot-, no, potisnu, izbegnu, nestanu, pOI'eknu ili ui!ini bilo sta dlugo kako bi se odagnale iz svesnosti

Ukoliko je ja ugI'o~nije i zI'elije, ono pokI'eCe I'aznovI'snije i snafnije mehanizme odblana, preko kojih se br'ani na manje ill vise uspe§an n~n Dobro razvijenom i snainom ja stojl na I'aspolaganju velik.i bI'Oj raznovrsnih, savitljivih, umereno jaltih i uspeAnl.h odbnma koje ifuvaju njegovu POVeZ8-' nost i celovitost fmteglitet) i delovanja, omogueavaju dalje napredovanjei osposobljavaju ga za unutramje oj spoljne sukobe,. ZahvaljujuCi mebanizmi-· rna odbrane, ja se oslobada sukoba i om(Jgueeno je da se nagonska energija

60

usmeri na korisniji naCin u miSljenje, da se socijalizuje i da se bolje procenjuje stvamost, PsihiCki mehanizmi odbrane se oslanjaju na telesnu zastitnu branu koja je pretezno bioloski odredena i predstavlja prag osetljivosti na drau. kojima je novcrodence izlozeno (Videti poglavlje 0 &iocima razvoja)

Odbrane su razvojni i tvorbeni Cinioci i ne brane samo ja od strepnje nego uCestvuje u pojedinim fazama razvoja i dusevnog rasta (Bleandonu 1985). Najraniji mehanizmi. odbrane su pounutrenje, Ciji je fizioloSlti osnov unosenje u telo spoljnih obje1tata (Inkorporactia=utelcvljenie), projekcija, cepanje i pomeranje, a za.tim pcricanje, idealizacija, potiskivanje. projektivna identlfikacija, izdvajanje, intelektualizacija, racionalizacija i sublhnaclia, Prema misljenju M. Klein, projekcija, pounutrenje i cepanje deluju u paranoidno-shlzoidnoj pozicij1. U depresivno] poziciji im se ptidtuZuju idealiza.cija, poricanje, projektivna identifikacija i manicne odbrane, zatim prisilne i potisldvanje koje je izgubilo posebno zna&!tije koje mu j e ptipisivala klasii!na pslhoanaliza

Postepeno, sa raavciem, iseezavaju prvobitne odbrane i biv3lju zamenjene zrelijim i uspeSnijim, prdmerenijim uzrastu deteta i slOOenijim zahtevima spoljne sredine Isuvise jaki sukobi, izazvani unutrasnjim i spoljnim zahtevirna, prevazilaze snage ja-sistema., U tom sIu1!aju ja ne uspeva da se bod sa dotada izgradenim i kor:i§tecim mehanizmima, te pojai!ava neke od ajih i korist] na jednoobE'azan i manje uspesan na.ein ruse, pak, ja vraea vee odavno napuStenim mehanizmima Mehanizmi odbrane tada. poprimaju patelo§ka obelezja koja ih po jaCin1, neuspesnostl, neuvremenienostt, jednoobrRz. nostl ~ ponavlja.nju razlikuju od normalnih. PatoloSki. mehanizmi odbrane deluju pretezno na ravni nesvesnog i, braneei ja od jakih i iscr:pljujucih unutrasniih sukoba izmedu ono i nad ja i bolnih osecanja, isklivljuju svesnost i proeenu stvarnosti.

Poslednjih decenija pl'O.siruju se neka prvobitna shvatanja o naCinu ~gradiva.nja i delovanja odbrana i mehanizmi odhrane posmatraju kao vrste saznajnog delovanja i kao deo opstesaznajnog stila oscbe. Pojam odbrana je prom-en na pojam saznajnog ustrojstva i strukture. Mehanizmi odbrane su shvaceni kao stil ili naCin opaianja

Sluze ne samo kao odbrana od neprijatnih motivacija nego Imaju i svoje u1!in.k:e na celokupni naein delovanja osobe u odnosima sa okolinom.

Mebanizrne odbrane tI'eba razlik(Jvati od sputavanja i obuzdavanja kojirna ja na svestan naCm koCi i preinacava nagonsku teZnju, ali je ne iskrivljuje Na primer, ja obuzdava glad svesno je nje, ne lskrlvljuje je niti potiskuje iz svesti.

NajznaCa.jniji su sledeci rnehanizmi odbI'ane:

Pounutrenje (inhojekcija)_

InkoIporacija je mehaMam unosenja neeega spoljnog, na p~~eI, dojke, mleka i drugih objekata, u svoje telo, u prvom I'edu preko usta 1 cula ali .j PI'ekO dr'Ugih otvora, Pounuu'enje se osIanja na ovaj obra.zac odnosa sa objektima i, kao psihicki mehanizam odbrane u okviru ja, pI'edstavlja simbolicko unosenje, uvlacenje u sebe pojedinih iIi svih svojstava nekog drugog objekta, Bilo da su pounutI'eni delovi (introjekti) dobti ill 108i "dozivljavaju se kao vlastiti (Segal 1983)., Pounutr'enje i projekcija javljaju se veoma rano,

61

--joSliSimolotsKoJIazi,kaolvorbenTCliiIlac i..istvara:nfiil"uobll~avanJu-odri.osa- --sa objektima, u prvom redu sa roditeljima Kad .se jaye kod starije dece i

u mladosti mogu biti normalni mehanizmi, kojima se ja brani ali i znaci patologlje

Kod dece i mladih sa smetnjama hranjenja, anoreksijama i povracanjern oCigledno je delovanje ovog mehanizma, Ako dete iskusi dojku odnosno majku kao los objekt, pruzace. otpor prema hrani koju rnu ona daje, prema dojci, a kasnije i prerna njenim drugim stvarnim i simboliCkim davanjima ukljucujuei i osecajna i duhovna Dete _, omladina.c ce imati poteskoce da pounutri Iidnost rnajke, odnosno oca u'celilni, da Ih dskusi kao dobre objekte koji deluju [znutra i da se tokom razvoja poistoveti sa njima Da bi se odbranilo od losih unutrasnjih sadrZaja ja tezi da ih izbaci bilo kr oz povr acanje ili na neki drugi stvarnl ili simboliCki nacin.

Na sliean naCin mehanizam pounutrenja deluje u nastajanju depresije (Bleandonu 1985)., NepIijateljstvo ili mrinja prema delovima ili roditeljima u celini, koji su vee kao 10si objekti unutra (pounutreni) nukaju ja da se brani i da ih izbaci napolje i usmer i prema najbliZim objektima, roditeljima Posto se dete svesno plas! roditelja, shah spreeava usmeravanje neprijateljstva prema spolja i vraca ga ka unutra, na pounutrene, u sebe unete sadrzaje roditelja. PoviSene samoubilaCke temje depresivnih mogu bit! posledica delovanja mehanlzma pounutrenja

Projekcija

Zahvaljujuci prvom "I'as1.idivanju" beba odabire hranu koja je za jelo i gutanje, sto je osnov pounutrenja, odnosno izbacuje onu koja joj ne cdgovara sto je osnov projekcije (Fenichel 1961), Projekcija, tesno povezana sa pounutrenjem, delom proizlazi iz teinje ja ka zadovoljstvu pod Cijim se uticajem sve sto je prijatno dosivljava kao deo ja i zadrzava i sve sto je neprijatno kao ne-ja, U pr virn mesecima i godinama Zivota, dok su ja i ne-ja nedovoljno razluceni, unutrasnia uzbudenja i zbrkana osecanja, sve ono sto Bion (1979) kasnije naziva beta-elementlma, a sto se u ranom uzrastu do:<:ivljava kao napetost i opasnost nejasnog porekla (unutl'asnjeg ili spoljneg) izbacuje se napolje, projektuje i dozivljava kao spoljnje .. Tako se organlzarn, odnosno ja, oslobada svojih losih delova bilo da su ovi pounutreni ili su i prvobitno bili unutrasnji, Kad je vee jednom pmjektovana napolje, opasnost se vidi na drugorn mestu, u nekoj drugoj osobi iIi stvari, a ne u sebi .Ja je tako oslobodeno strepnje i oseeanja klivice zbog vlastite agresije, sto povecava samopostovanje, zadovoljstvo i samoljubivost. Na taj nacin pro-· jekcija postaje mehanizam koji olaksava razvoj lienosti i postaje Cinih1,C normalnog I'azvoja. Psihickom aparatu je mnogo lakse da se boli sa spoljnim opasnostima nego unutrasnjim.

Projekcija. kao prvobitni mehanizam deluje snazno kod dece i mladih, posebno neUIotienih Umereno ispoljena projekcija, s jedne str'ane obezbeduje uslove za r'ast i razvoj oslobadajuei neZI'eJo ja od za njega opasnih pounutrenih delova, a s druge stmne deluje i razaI'ajuee jer razar'a odnose sa drugima beci i pI'iprostim odraslim osobama uvek su drugi krivi za pad, povredu, neuspeh, bilo da su drugi: ljudi, bogovi, pI'edmeti ili posebne okoinosH,

62

Projekcifa je najizIaZenijiTn-aJvik-koI'iSten:a:-u paranoi.drirm-r"narcistiCkim stanjima. U paranoidnim stanjima projekcija dostize obelezje sumanutih mis1i proganjanja. 0, Fenichel (1961) smatra da projekcije nisu slucajue i da su upravljene prema nek:oj taCki u stvarnosti u kojoj postoji izvesna osnova za projekciju, Paranoidni veoma dobro osecaju nesvesno druglh, te bi se moglo redi da u svakoj paranoidnoj misli Ima izvesno zrnce istine. To mu pornaze da zaboravi svoje vlastito nesvesno i da ne sagleda svoje vlastite razarajuce teZnje prema drugima. Paranoidnom je Iakse da veruje da ga drugi mrze, nego da je on taj koji mtzi Bitna osobina projekcije je pripisivanje nezeljenib, rede zeljenih obe1ezja i opasnih, rede dobrih namera dIugima iako ove namere izviru iz same os?be, lz njenog vlastitog nagonskog mateI'ijala, agreslvnog ill Ilbidnog, Iako Je nagonska teznja na ta] nacm pripisana drugome, misao 0 njoj dopire do svesti i ~oZe probuditi strepnju, Cesto je pracena neprijateljstvom prema osobi na koju se projektuje vlastita nagonska teznja, na primer, polna.

M Klein (1976) dovodi u vezu mehanizam projekeije, skretanje, instinkt smrti i objektne odnose. Skretanje opisuje kao mehanizam koji otklanja temju ka smrti od organizma prema spolja, da bi se izbeglo njegovo razaranje. Prema tome, skretanje bl predstavljalo prapoeetakprojekcije. Ja usmelava u drugom pravcu, skrece nagon koji pretl Zlvotu Mebanizam projekcije se stvara U okviru odnosa sa objektorn. Beba doZivi prvobitnu opasnost u sebi i strepnju izazvanu nagonom smrti, kao progonjenje Da hi se zastitilo od ove unutrasnje opasnostl i strepnje, ja ih projektuje na spo1jni svet, na grudi i majku u celini i na taj naCin fan tazir a, stvara, svog spoljnj eg nepr ijatelja i progonitelja, Kako grudi majke povremeno i osujeeuju, beba to doZivljava kao osvetu zbog svog vlastitog neprijateljstva projektovanog u njih. Tako spoljni objekt majke iii -neko drugi, odno~o deo objekta, pos~aje spoljni neprijatelj sa kojim je lakse izaci na hal nego sa unutr asn] irn, Ocigledno je da se shvatanje M, Klein razllkuje ad shvatanja u klaslcno] psihoanalizi, prema kojima je projekcija psihiCki ekvivalent ispljuvavanja lose hrane, izbacivanje izmeta iii zelje deteta da odstranl deo tela koji bali

PI'Ojektiv.na identifikacija

Opisujuci depresivnu poziciju M. Klein je 1946, godine uvela i pojam o projektivnoj identifikaciji, novom mehanizmu odbrane, koji pociva na njenirn shvatanjima 0 fantazmima, projekciji, pounutrenju, cepanju i z~visti U odriosu sa objektima, dete izbacuje napolje, iz svog tela, za n]ega stetne sadlzaje kao sto su los a brana i ,izmet i pI'edaje, prvenstveno majci,. IstoVJ:emeno, i nil, v,isoj Iavni I'azvoja, dete ospoljuje svoje opasne unutrasnje sadIZaje i kI'OZ fantazme 0 svemoCi svojih zelja i pIamisli, sroesta u unutramjost majke ZahvaIjujuci cepanju u ja, na taj naNn je veliki deo mdnje pI'ema delovima vlastite lienosti up.ravljen i projektovan u druge. O.vaJ p~'oc~s pocinje sa pI'vobitnom projekdjom nagana smIti, kome M, Klem pIl~aJ~ veliki znacaj u stvaxanju pIvobitnih unutrasnjih sukoba u o~o, st~e~n~e 1 osecanja kdvice i odbI'ana ad strepnje i kI'lvice, . .Ja det~ta Je,. obJasn]ava daJje ovaj autOI, zaplaSeno, jeI' bi objekt, na pzimeI, maJka ko]u ono _ do" Zivljava isto tako svemoCnom kao i sebe, mogla biti ?pasn~, pI'e.plavlJe~a nasiljem i mI'mjom koje joj je one projektovalo. Ma]ka bl mogla svoJu

63

mdnju, zbog Zelje za odmazdom (zakon taliona) ubaciti. projektovati natrag u dete. Ovaj deo majke dete u fantazmima dotivljava, kao progonlteljski, PoMo je ovaj progoniteljski dec majke ponovo pounutren (refntrojektovan) on deluje Iznutra, u ja deteta. Ovo ponovno pounutrenje objekata koji su pretbodno bili projektovani napolje, u druge osobe, na primer majku, osnov je uspostavljanja mU'cistiCkog odnosa sa objektom.

Vee je ['eoono da se putem. pl'Ojekcije, ;a oslobada lo8ih unutrasnjth del ova Objekt u koji je ja projektovalo loile delove postaje progonitel], knji sada. sa svoje strane u dete projektuje ove loile sadrfaje (njegove W!ne i one koje mu je dete ubacilo), Dete projektuje u druge i svoje dobre delove, kao ideal ja, i tada teZi iIi da izbegne odvajanje ad objekta .Hi da ga Idealizuje Zahvaljujuci ovim uzajamnim projekcifama 1 pounutrenjima koji se odvi·, jaju u fantazmima i, zahvaljujuCi fantazmu 0 svojof svem.oCi, dete ima doZivljaj da poseduje spoljnl objekt i da je na taj namn njegova vlastita lienost pI'osirena, Objekt postaje predstavnik ja., U tesnoj povezanosti jzmedu deteta i majke i zbrei koja vlada u njihovom ranom odnosu, u kome se dete ne Iazlikuje od maJke obavljaju se uzaiamne projekeije, pounutrenja, poistovecivanja, odnosno projektivna I intI'Ojekti¥ma Identifikacija,

Zavist, koja zauzima znaeajno mesto medu dusevnim sadrzajima, daje projektivnoj ,identifikaciji eazaraeku moe, Polstovecivanja putem projekcije i podstoveeivanja putem pounutrenja doprtnose da se privremeno blisu granice izmedu ja i dmgih obJekata, deteta i roditelja, odnosno izmedu unutra§njeg i spoljnjeg sveta. Ako je zavist umerena a dobra iskustva nadoknaduju 10Sa, povezivanje i razvo] napreduju, projektivna identifikacija sc smanjuje, opaZanje spoljnjeg sveta i I'az}ucivanje od unuba.Snjeg postaje sve realisticnije i taCnije., Prema W, Bion (1979), odojee projektuje u grudi, a zatim u celu majku jedan deo svojih sadrzaja, u prvom redu zbrkanth telesnih i osecajnlh iskustava koje one samo ne moze da izddi Ako [e majka sposobna da "sanjari" sa svojim detetorn, da zamiSlja 'i da prepoznaje sta se u njemu, unutra, dogada, sadrza] koji dolazi iz odojceta, podleze obradi Majka na taj naein postaje sadrzavalac (kontejner) saddaja koje [e dete u nju projektovalo .i misll 0 njima, jer ona ima psihi&i aparat za promisljanje .. Ovako proraden, promisljen i izmenjen sadrza], ublaZen i osloboden neprijateljstva, dete sada moze ponovo da pounutri. Ovo je put ka jacanju ja i stvaranju apatata, za mi~ljenje deteta, Kada se veza izmedu saddanog i sadIZavaoca (odnosno majke) lazvija povoljno, projektivna ide?tif!kacija pI'edstavlja osnov ljudskog odnosenja i opstenja, empatije i stvaral'lJa sunbola (Bleandonu 1985)

RazvijajuCi shvatanja M, Klein, W, Bion govol'i 1 0 patoloskim vidovirna projektivne identlLikacije oslanjajuci se na kliniCko iskustvo u r'adu sa psihotienim bolesnicima.. Limost psihotickih bolesmka je preplavljena 2:aviscu i pohlepom. Kako su stI'epnja i neprijateljstvo jaki, pI'ojektovani delovi se cepaju na mnogo par CiCa .. Pt'ojektovanje ovih panSea u spoljne objekte stval'a utisak da su i objekti koji ih pl'imaju raspadnutl Objekt je, sada ispunjen neptijateljskim deliCinla Svet se doZivljava kao da je nastanjen zastraSuju .. Cim 1 "neobiCnim" ("bizru:n1m") objektima Delh~i li~osti i objekt ujedinjuju se u uzajamno Iazornu vezu, W, Bion posebno Iazt'aduje znaeaj PI'ojektivne identifikacije u prvobitnom naclnu opstenja izmedu majke i odoji!eta i nasta·, janju psihoza i granicnih stanja

64

Dok je ranije projektivna identifikacija bila shvaeena kao fantazam svemo& odojceta i dusevnog bolesnika 0 projektovanju svojih unutrarnjih objeka.ta i deIova samog sehe u spoljaiinji objekt i ponovno pounutrenje (reintr'Ojekcija) kasnije su se u posleklajnovskom dobu, u ovom mehanizmu otkrili s1edeCi sastavni delovi:

L Dete I dusevnt bolesnik imaju fantazam svemeei i fanta2am 0 tome da mogu deo sebe ubaciti u spoljni svet s trojakim clljem: da se otaIase svog loScg dela, da poseduju objekt u koji su uba.ci1i 8VOJ deo i da izbegnu odvajanje od objekta, [er su sada sa njim sjedinjeni;

2, Odojee odnosno dusevni bolesnik na taj natSn vdi pritisak na objekt da ovaj, nakon primanja projekcije, dosivi oseeanja vezana. za projekoiju.

3, Projektovani delovi mogu biti ponovo pounutreni ako ih objekt u koga su bill pr'ojektovani i koji ih je primio preinaCi i ako postanu pogodniji za date cdnosno za dusevnog bolesnfka.

PoistoveCivanje (identifikacija)

Poistovecivanje kao i pounutrenje i pI'Ojekcija pdpada grupi najIanijih mehanizama znaeajnih u stvaranju Ii uoblieavanju lienosti (Klein 19~?, ovladavanju nagonskim tetnjama, izgradnjd ;4 i nad-;a. I. pIllagoc:fava,nJlma na uslove Zivota, Najjaee delovanje mehanizma polstcveeivanja je nesvesno, ~ prvim fazama. tivota, Iako ne tteba zanemarivati ni njegovo Pl'e6Vesno ?1 svesno delovanje., Mehanizam delovanja je tesno povezan i te8ko IazluCiv od mehanizma pounutrenja na kojt se nadovezuje i obezbeduje da dete postaje isto kao i objekti kojt ga okruzavaju, na primer, roditelji 0;,1 pounutreni delovi iIi objekti u celtni, bilo da su dobri ill. 10s1 sa~ delU~u unutra i udesavaiu sveukupna ill neka ponaSanja deteta 1 omladinca koja su istovetna .iIi sliena ponasanjima, na prdmer, roditelja iIi drugih osoba i one a kada ovi nisu u njihovoj blizini,

PoCetno, prvobitnc polstcveeivanje (primat~a iden~tfika~j~~. d~uj: u prvim mesecima i godinama Zivota (do trece go~e), naJO~etlJ1V1JoJ 1. utica,,: jima najpodloZnijoj I'azvojnoj fazi.. Det~ pClllnutn i. plvobltno. se po:sto",:etl sa Mnim utiscima (dodimim, zvucmm, svetlosnun, okusmm. nw:isnun, dubokom osetljiVOSCll i kinestetickim zatlm pI'vim oseea.jnim i ~IuStv~~ davanjima) koja mu upueuju najblize osobe Sveultupna davanJa I'oditelja su ptvo 'poUllutrena, a zatim, ili istoVIeme~o" poistoveC:~ sa sob~m: N~, tt'eba zaboIaviti da je ovo faza Iazvoja u kOJoJ ne POStO]l Jasna gIaruca azmedu ja i ne-ja, unutlasnjeg i spoljnjeg ..

Novol'Odenee _ malo dete i njegov svet objeka.ta su je~ins.tven~ u Vl':menu i PI'ostOIU,. Ritmirnost i postojanost plvih pounu~n]a 1 po::;:c~ vanja posebno su znacajilla u oddavanju novoI'oc:fenCe~a ~ malog e dIu Zivotu i prilagodavanja u Vlemenu i prostotU, uspo~tavIJaIlJu. odnosa sa enogima., sticanju ptapover'enja u dIuge i ublli2avanJu strepnle. Is~vrem " poistoveCivanje pomaze jasnijem odvajanju sebe ad dlU~ os!,b~ 1. ~ti~n~u identiteta" Tesno povezano sa poistoveCi.vanjem je oponab,me (~l!~=V;~:

se, istina, ne uvriitava u nesvesne meha.nizme odblane POJalU pOlS J

6S

je kariseen- iuteorijama dfu!tvEmog1.1~enJa. fneki 6dovlliteot'eHcara na.stoje da ga izjednaee sa pojmom oponasanja

U prvo] fazi sekundarne ill stluktmirajuce identifikaclje, ad trece do pete godine Zivota, nastavlja se uoblicavanie ja i nad ja., Dete je u to vreme manje zavisnije od drugih objekata nego u faziplimarne identifikacije Donekle je uspostavljen unutrasnji nadzor nad unutrasniim i spollrum pod .. sticajima i dete delimicno iIi sasvim usvaja oseeanja (na primer, neprijateljstvo i druge izdanke ag.resije), ponasanja, govor, poini identitet, sistem moralnih i drustvenih vrednostl, misli, poglede na :livot i druga obelezja svojih roditelja. Nakon puberteta ja, snabdeveno vlastitim iskustvima, manje se podvrgava spoljnim slikama i uzorima, a vise se oslanja na svoia vlastita iskustva, sisteme vrednosti i delom izgladen ja-ideal. Ako su uCvr'seenja u prethodnim fa.zarna razvoja [aka, ornladinac teze dos1li.re ili i ne dostize ravan nezavisnosti i poistovecivanja i ostaje lzrazito zavisan ad roditeljskih slika.

Jasno je da ce prsthodna pounutrenja i prvobitna poistoveCivanja vditi znaeajan uticaj na odbiI obelesja koja Ce rnoci da budu naknadno pounutrena i sa kojima ce se dete - omladinac moCi naknadno poistovetiti Da Ii ce se dete ,-- omladinac poistovetiti sa ovim Ill onim ili sveukupnim obeleijima svojih roditelja zavisice od.hiza Cinilaca: slienosti iIi razlika izmedu urodenih obelesja deteta i I'oditeiia, prethodno u sebe unetih iskustava sa roditeljima, prvobitnih poistovecivanja, zelje koja ga nesvesno i svesno usmerava 'PI'ema roditeljlma (Lakan 1986) i Jrolicine strepnje koja ga udaljava od I oditelja , Dalla sudbina polstovadivanja zavis!. ad obelezja, postojanosti i u'aJanja odnosa sa jednim i1i drugim roditeljem.

Poistoveeivanje nije [ednosmerno i [ednoznacno. 000 je manje ill vise dvojno i raspolueeno. PoistoveCivanja se pomeraju ad jednog do drugog roditelja ka braci i sestrama, te dete povremeno preuzima ulogu oca ill majke a povremeno sina ill kcerke: Tako se moze poistovetiti sa bratom koga otac tuee i plakati sa njim, a uskoro se poistovetiti sa oeem i tuCi svog brata. Ili, odr asla osoba se moze ponasati okrutno i prezrivo prema svojirn podredenim i snishodljivo i krajnje podredeno prema nadredenim, Velilta ne-, postojanost poistoveCivanja je oCigledna kod sadomazohlstiCkih osoba (Sillarny 1980) Zbog dvojnosti poistove6ivanja svako dete - omladinac usvaja i poistovecuje se sa obeleijiroa Ioditelja oba pola, ali najceSee preovladuju poistovecivanja sa obeleijima I'oditelja istog pola. To je izmedu ostalog uslov stvaranja odgovalajueeg muskog ill Zenskog psiboseksualnog identiteta, u skladu sa anatomskim polnim obelezjima. U protivnom, na primer, ako je kcel'ka neprihvacena od sh'ane majke ili zaplas~na njenim neprijateljstvom, obezvledivanjem ill, pak, I'azocarana nedostatk:om muikog polnog uda. poisto. veCivanje sa majkom ee izostati i u tom slucaju devojCiea Ce pIeuzimati mu!kax'aCka ponaSanja i izgI'a,ciiti muski psihoseksualni Identitet Da bi se ublafio strah od Skopljena i od oca de<!ak mow bitt podstaknut da se poistoveti sa majkom, U tom slucaju, deeak Ce se ponaSati "Zenskasto" i iZgI'aditi Zenski psihoseksualni identitet, ZahvaljujuCi umeI'enom i odmeI'eIlOm poistoveCivanju dete postaje slieno svojim I'odite1j~a i bliskim osobama, ali istovremeno uspeva da izgI'adi i svoju vlasti.tu osobenost, BVoju sarnobitnost bez stI'aha da nece biti voljeno i Vlednovano, PoistoveCivanje ne sme da deluje u suprotnosti sa pmcesima odvajanja. i individualizacije

.r

66

paistoveCivanjesa moemm iriebdoljiViiii· rudifeIjiriiaV()w "dete . do osecanja vlastite mom sto je uobieajeno i paieljno, Medutim, prejako poistoveCivanje, kao za!tita ad gubitka svemoCnog roditelja vodi dete ka pogresno] slid u jedinstvu sa rodite:1jem i u shah od svakog odvajanja, pI'ekida odnosa, osamostaljivanja i stvaranja svoje osobenosti. Dete ne maze biti samo slika i .plilika svojih roditelja, nego i svoja vlastita .. U slucaju gubitka iIi prekida ovakvog odnosa dete -., omladinac moze iskusiti duboku strepnju, oseeanje bespomoCnosti, obezvredenosti i druge depresivne sadrzaje. Nazadovanje, izazvano strepnjom odvajanja moze biti duboko i voditi ka povladenju i autizmu, naroelto mladeg deteta iIi ee voditi do poricanja gubitka.

.Ja ideal se uoblieava kao vlastiti i unutrasnja slika a sebi, ,izgIadena na teme1jima poistoveCivanja, sa voljenim i divljenja dostojnih roditeljima, koji objedinjuju sve svesne teinje deteta 1. pokrecu njegovu energiju .. Kad se postigne ideal kame se tefi, dete ,_ omladinac je ispunjen zadovoljstvom i osecanjem ponosa, Jo. ideal sadrZi delom I roditeljska oeekivanja i zelje

A. Freud (1949) Je opisala i poistovecivanie sa agresorom, Da bi se za .. sti:il~ od osobe koja plasi i izbeglo strah od njene agresi]e, dete se poistoveeuje sa agresorom i ponasa na isti naein (tuCe Iutke, drugove, rado se ig{a ucite1ja i daka i kamja.va kao strogi uCitelj). Da bi se oseealo mocnlm i odbranilo ad oseeanja nemodi u prisustvu odr aslih, prdbegava se nesvesno poistoveCivanju sa modnim, ,jDobm" .i dosIed:no poistoveCivanje sa Iosim likovima roditelja ill drugih osoba nedrustvenog ponasani a (prestupnicima, na primer), ima znacainu ulogu u javijanju nedrustvenih ponaSanja dace i mladih, Ako se od prvih dana pounutri i poistoveti sa nept ljateljskim i nedrustvenim porukama koje nesvesno upucuju roditelji, nedrustveno ponasanje postaje jedini rnogucl nacin postojanja.

E. Bick (prema Bleandonu 1985) uvodi i pojam "adhezjvne identifikacije" cije je obelezje zavisnost i potreba za slepljivanjem sa povrsinom objekta, kako bi se Izgradila "psihiCka koza," Adhezivna identifikacija prethodl pounutrenju de1iruienog objekta.

Bibring navodr i sledeee vidove poistovecivania:

1. PoistoveCivanje sa voljenim objektom: da hi se odbranilo ad straha ad odvajanja ad voljenog objekta dete ,_, omladinae uoblicava sebe plema njegovoj "slid i prilid"j

2 PoistoveCivanje sa izgubljenim objektima: dete - omladinac popIima obelezja nekoga koga je izgubilo da bi smanjilo tugu Ra;zlika izmedu pounutI'enja i ove vrste poistoveeivanja nije sasvim jasna,

Potiskivanje

Potiskivanje, crji je zadatak cia spreei prodiranje mentalnih pl'edsta,va a nagonima i nagonske tefnje u svesnost, kao i spoljna zbivanja koja bi mogla da pokt'enu sh'epnju, zauzima kljuCno mesto medu mehanizmima ad·, brane tokom nonnalnog razvoja. Svesnost deteta - omladinca postaje oset·· Ijivija kad nailaze ose6mja, misli ili ponasa.nja kOja su natopljena nagon·· sOOm energijom, te potiskivanje cuva, bI'ani i spteeava da ova, u nesvesno potisrwta oseeanja, misli i ponasanja, dosegnu kriticku I'avan i potrebnu jaemu da bi doprili do svestL Na taj nacin opasni sadrzaji, unutI'asnjeg i spolj·

5*

67

njeg p()rekIa, mOgUbitipotpun()i.li.doblim delom udaljeni i odstranjeni iz :wesnosti. Potiskivanje se ne moZe svesti nit! izvesti iz dI'ugih mehanlzarna, ~ako N., Cameron (1953) smatra da potiskivanje potiCe iz svesnog obuzdavanja I nesvesnog poricanja, Potisikivanje [e svepI1sutno i §hoko kOliSCeni. mehanizam, koji odIfava granice ;11 i deluje nesvesno i nepIimetno, Tek jednom se ~r~eti ?a det_etu neS~o i§eezava iz svesti Prema miSljenju A, Freud (1949) po~:,m:Je se lZgI'adUJe tek kasnije, uporedo sa razvojem ja.·-sistema, a prema miSllen]U M.. Klein (1959) potiskivanje je delotvorno od plvih meseci Zivota i .pre }a~oja. govora Razlika u shvatanjima 0 postojanju i delovanju potjs, .. kivanja jedno je ad kljuC!nih i spornih pitanja 0 postojanju neUI'DZ8 U 13- nom detinjstvu (videti poglavlje 0 neurczama), Snainije potisklvanje se razvija za vreme I'e§avanja. edipnog sukoba {i stoga su seeanja na ovaj period i

na pIeedipni nejasna i oskudna)·l. .

. ~zlikuju Be prvobitno i naknadno potiskivanje. Prvobitno potiskivanje koristi se rano da obuzda prvobitneizdanke one i pre njihovog dopiIanja do praga svesnosti, a naknadno s ciljem potdskivanja sadIiaja koji su vec toko~ Iazv~ja bill, u Ia~ svesnog 1 protiv uticaja i delovanja nad ja., Kad p?~ivanle slabi dO]8Z1 do VI'atanja dotada U nesvesno potisnutih q pohran)enih saddaja u o~or.enom ill prikrivenom obliku i budenja strepnje, sto pokreee odbrane ranijeg porekla i vee prevazidene mehanizme kao sto su pt'ojekcije, pounutrenje i prvobitno poistoveeivanje, U tom slui!aju I·e(! je o na~dovanju u ~ome s';l oZivljeni prvobttni proeesi i odbrane koji prevladavaju nad opaZan]em, miSljenjem i ponaSanjem.. Ma kako da je potiskivanje jako, ~no nik:~ nije po.tpuno uspesno i, u nesvesno potisnuto, pokazuje neprekidnu teZll]U da ostaje de1otvorno i da prodre u svest. Da se ovo ne bi dogodlio, potrebno je neprekidno ulaganje nove i nove kolii!ine eneI·gije kontrainvesticije.

o p~toloSkom potiskivanju govori se onda kada de1uje neuspesno i kada, tr'O!eCi velike koliCine energije, sputava delovanje ja i onesposobljava ga da, koristi druge i korisnije odbrane

Na.zadovanje (regresija)

• ~ada. ~ete i ~~di.nac iskuse jaka i bolna osecanja (strepnju, tugu, osecanje knVlce), koja lZVUU iz sukoba, bilo da je ovaj unutrasnjeg ill spoljnJeg porekla, p~vlaCese" nazaduju i pol!inju da korisite r·adnje i ponasanja, ?a mlSle ,I oseCalu na na~m kalco su to nekada Ianije einili, U ve~ napustenom I .prev8Z1denom t~zdoblJu .svoga Zivota (BIeandonu 1985) KOIiscenje meha .. mzm.a. nazadov8n)a ukaZUJe da snage ja-sistema nisu dovoljno jake da dz~ dIfe i nadziru bolna oseeanja Nazadovanje moZe biti izazvano telesn.im oboIjenjima i povl-eclama, tI'Ovanjima. du§evnim pOVI'edama, nem'otiCnim i psihoti~lm pOIemeeajima, ali i Iazvojnim procesima Pod odI'edenim okol., nostim~. koje su neminovne tokom razvoja, kao sto su I'odenje wugog dete-ta, odb~lanje od dojke, smeStaj u jasle j ob~niste, gI'dnje i kamjavanje, pOVeCaDl zahtevi okoline u pgoledu vaspitanja i obuCavanja, pIetnje odva-

~ I) N~je na dogac.1aje iz ranog detinjstva delom proIzlazi i :l;00g nedovoljne ~viJenosti slnapsi 1 engrama koji su tesno pove~ sa biohemijskim proceslma 1 mijeUnizacijom.

68

janja istvanJa odvajanja, polazak u Skolu, nedovoljno izgradeno;a. Be brani nazadovanjem .. Nazadovanje se ffiOZe ispoljiti. kao ponovno javijanje vee pre ... vazidenog straha, tuge, neprijateljstva, agreslvnih ponalaDja., sisanja prsta, tvrdoglavosti, otpora, svadljivosti, obreda uspavljivanja, SOletnji spavanja, hranjenja, mokrenja, defekaeiia i drugih

Nazadovanje moZe biti normalna i patolo6ka pojava, Norma]na i sveprisutna nazadovanja su ovovremena, privremena i povISna i sluf.e jai!anju ja.. IzlazeCi iz pojedinih 'faza razvoja i promenom spoljaAnjih okolnosti, naza ... dovanje ustupa mesto proceslma napredovania Ojal!ano ;0. iznalazi nove i zrelije odbrane koje su plimerenije fam razvoja. Pojave nazadovanja, koje su najl!eSCe: uznemiIivale i dete i okol.iJnu, polagano iACezavaju i dete se ponasa na naOn koji odgovara njegovom UZIastU. U stanjima opuStanja, zamora, spavanja i igri, na.zadovanje je u slufbi ja i doprinosi rastereeenju i oporavIjanju

Dugotrajna, duboka i nepovratna nazadovanja mogu biti i cesto SIl patoloSk:og znarenja.. Najdublja nazadovanja, ria simbioti~u i nardstiCku ravan odnosa sa objektima, vidaju se kod psihotidne dece i omladine. U patoloskim nazadovanjima oZivljayaJu ranije uCvrSCeni sukobl J njihov.i mehanizml odbrane (pr'ojekcije, poricanje, premestanje). Nazadovanje na prvobitne PI0- cese miSljenja omogueava bolju PI'otoi!nost (fantazama, sUka, seeanja, i drugih saddaja) Izmedu mesvesnog i svesnog. Ovo je jedan od uslova umetniCkog stvaranja, Medutim, dugotrajna nazadova.nja sa sekundamih process misljenja, na primarne proeese i pojava pI'elogii9tih, na primer, magli.jskih oblika, koja rasu u slu~bi ;0., mogu voditi ka netaeno] i iskrivljenoj proeeni stvarnosti, Dugotrajna i dublja nazadovanja ugroiavaju sveukupni razvoj deteta kao sto se vidi u pslhotlenim procesima ..

UcvrSCenje (fiksadja)

Du§evni razvo] deteta odvija se postupno kroz pojedina razdoblja, U svakom novom, uznapredovalom i uslovno receno ZIelijem razdoblju zaostaju i UCVISCujU se (iiksiIaju), u manjem iIi veCem obimu zaostaci, uporisne taCke, prethodnog ra.zdoblja Koliko ce se 1 azvoj zadrzavati i uCVIstiti na jednoj ravni zavisi od bioloskih obeleZja ali i iskustava deteta u odnosima sa okolinom .. Pod pritiskom losih iskustava i jakih osujecenja dete doflvi snaZan strah i strepnju l "okleva" da se jzlaze novUn, bolnlm i osujecujucim iskustvima. Ono se oseca, mnogo sigurnije u vee zauzetom poloZaju, "busiji". Ka() da mu se "ne ide dalje", nne I·aste" i nne I'az\>ija", jel bi ova nova iskustva u odnosima sa objektima mogla bitt neizdtiivo bolna.. Tu pocinju pIava vezivanja i ucv[seenja nagonske eneI'gije u pojedinim fa.zama razvoja

UCVrSeenja mogu biti izdvojena i odru>siti se na pojedine delatnosti ja Hi i veee delove, odnosno sveukupno ja, koje zaddava svoja pIVobitna obelezja Osteeenje;a je manje u pI'vom slueaju ,i tete u dIUgom., U psihiCkom aparatu se zadIZsvaju pIvobitnim zeljama ispunjeni obUci miSljenja, prelogicmi, ponasanja ostaju detinjasta (sisanje PIsta, napadi besa) , zadrZavaju se plvobitni strahovi (od cepanja, pt·ozdkanja), dete dugo ostaje zavisno pa i u simbiotickom odnosu sa roditeljima, mokr'enje i defekacija su izvan sves· nog nadzora, a plvobitne odblane (projekcije, pounutI'enje, poricanje, prvobit-,

69

na poistoveCivanja) ne zamenjuju zl'elije iuspesnije.U tom slucaju deteduzs iii trajno ostaje uCvrsceno na niZoj ravni razvoia ..

UCVIscenja na niZoj ravni razvoja 4 nazadovanja tesno su povezanL Posto taCke uCVIscenja deluju snazno i "vuku" unazad i ometaju napredovanje, ne samo zahvacenih delova ja, nego celinu, jet' zadd;avaju i trose velike koliCine energije, u sluca.ju novih osujecenja lakse dolazi do nazadovanja koje doseZe upravo ove uporisne taCke Nazadovanje ce biti utoliko lakse ukoliko je gustina i snaga uCvrs61vanja veca. U tom slucaju, pr:ilikom nazadovanja lako se oZivljavaju stari sukobi i randje vee napusteni mehanizrni odbrane ..

o Fenichel (1961) navodi sledece uzroke uCVI'scenja:

1. urodenu nagomilanost i jaeu vezanost nagonske energije u pojedinim delovima tela, na primer, nagomilanogpolnog nagona u erogenim zona rrna, na primer, emaru, i razlieite sposobnosti za rasterecenje napetosti kroz pojedine delove tela;

2, preterana zadovoljenja temji i potreba (nagonskih, oseeajnih, saznajnih i drustvenih) u [ednom razdoblju iivota, Nagon pokazuje temju da jec!nom zauzeti polozaj zadr?i sto duze, opire se osujecenjima i vraea u taj poloza], u svoju n busiju" ;

3 preterana osujecenja tei.nji i potreba u odredenom razdoblju Zivota.

Osujeeenja potreba, na primer, usnih i osecajnih podsticu dete da upomo ponavlja zahteveza zadovoljenjem. Povisena osujetljivost neke dece, koja moze biti i urodenog pcrekla olaksava nazadovanje i ucvr~civanje u odredenim taekarna razvoja .. Ako osujecenja izazivaju snazna potisklvanja, porivi na taj naCin bivaju odseceni od ostalog dela lienosti i ne uCestvuju u daljem sazrevanju, ali 1Z nesvesnog, salju svoje, kako O. Fenichel kaze, "buntovne izdanke", Porivi tako ostaju nepromenjeni i zahtevaju uvek istu VI stu zadovoljenja, izazivajuci vee iste odbrane od strane ja .. To je izvot' neur otienih ponavljanja;

4.. preterana zadovoljenja i preterana osujeeenja olaksavaju uCvI-sci·· va.nja jer dete, zahvaljujuCi preter anoj popustljivosti nije osposobljeno da iz·dI:zi ca.k ni blaga osuiecenja:

5 NajcesCi koren ucvrscivanja je u dozivljavanju nagonskog zadovoljenja koje je istovremeno pruzilo umirenje od straha.

Idealizacija

Kroz mehanizam ideaIizacije dete uveeava i slav! osobine, obelezja i vrednosti. znaeajnog objekta, na primer, Iodiitelja iIi dIUgih. Idealizacija je tesno povezana sa samoljubljem (narcizmom) Jedinstvo sa objektom koji se ideaJi-zuje istoVI'emeno povecava i samopostovanje, samoVIeclnovanje i samouvaZavanje .. Na taj nacin je posredno zadovoljena vlasm.ta samoljubivlJst

Za M.. Klein (1959) idealizacija je u nepoSI'ec!noj vezi sa shahom od pr'ogonjenja, manicni~ odbranama 1i bOIbom protiv zaV'isti Cepajuci objekte, odnosno delove objekta na dobl'e i lose ja se suocava sa stIepnjom od progonjenja, Da bi se zastitilo ad svog progonitelja, ]oseg objekta, ja pristupa velica'll.ju i hvaljenju dobrog objekta, njegovoj idealizaciji.. Na taj nacin se iclEalizovani objekt pojavljuje kao zastitnik i uma,njuje str'epnju od progo-

70

1

njenja. Idealizacija -podstiee ja da neprekidne- teii.·· i traZiobjekte---zastitnike, pune dobrote i davanja. Snaine Zelje za zadovoljenjem neogranieenlh nagonskih temji i za. zaStitom od "loSih objekata" progonite1ja podsticu ja da stvara nestvarnu sliku 0 bezgranieno] dobroti i vrednostima dobrih objekata i na taj naCin iskrivljuje njlhovu procenu. Na sHean naCin dete idealizuje izgubIjeniobjekt, na pnimer, umrlog roditelja da bi se zastitilo od bola na gubitak i proradilo svoju tugu. Idealizacijom se dete brani i od zavisti, koju M Klein posmatra kao prvobitno osecanje.

Rascep (splitt.ing)

M .. Klein uvrstava i rascep, cepanje u mehanizme odbrane Osnov rascepa predstavlja dvojnost libidnih i agreslvnih poriva, sto izazlva prvobitnu pocepa.nost u OM, a zatim i u ja .. Ovaj prvobitnl rascep izvor je dvojnih teznjL Kako su i spoljni .objekti na izvestan naein, i pored njihovepovezanosti i celovitosti, pocepani na dobre i lose delove i u celini, dete rano pounutri njihove i dobra i lose delove. Da bi se ja odbranilo od rdavih delova, odnosno plogmtiteljskih objekata ill rdavog objekta u celini, udaljava ih od dobrih i voljenih objekata. i na taj naein olaksava pounutrenie dobrih, projekciju i popravljanje (reparaciju) Rascep poCinje sa fantazmatskim odvajanjem losih i dobrih grudi. Kako se ja razvija i postaje povezanije i evI'ilce i cepanje se ublazava i zahvata sasvtm.odvoiene delove objekata. Cepanje i projektovanje pornazu ja da sredi svoja culna i osecajna iskustva, te da zadtZi dobre i voljene objekte, i da se oslobodi losih, opasnih i progoniteljskfh i da izade iz osecajne zbrke, To je i uslov razlfko .... anja dobra. i zla u sebi i u drugima I cepanje kao i drugi mehanizmi odbrane, koji su istovremeno i sastavni deo i funkcija ja deluje tokom zivota ali sa razvojem u znatno manjem obimu Kako su cepanja i projekcije tesno povezani, moze doci do dalieg cepanja u manje delice pounutrenih delova i njihovog izbacivanja napolje na mnostvo spoljnih objekata. Ovo stvara doZivljaj jake ugrozenosti "od svakoga i svacega" .. Mehanizam cepanja je osobito snaZan u granijinlm stanjima i psihozama gde dovodi do depersonalizacija, I azgradnje lienosti i raspada misljenja

Izdvajanje (izolaclja)

Pornocu ovog mehanizma osecanja se Izdvajaju od misli i udaljuju od ostalih sadrzaja dusevnog zivota (Fenichel 1961) Odcepljenje i osecanja Iisene misli ostaju mrtve tvorevine bez dovoljno Zi.votne energije .. Ovako otcepljena i izdvojena oseeanja potisnuta su d dete--omladinac ne nalazi nikakvu vezu izmedu ova dva sadr·Zaja. Dete--omladilnac dznosi svoje misli a da ih, kao u prisilnoj neuI'ozi, gde mehanizam izdvajanja deluje snaino, De dovodi u vezu sa osecanjima koja su im nekada, [anije pripadala Na taj naNn se izbega~ vaju strepnja i osecanja kdvice i spI'eeavaju, na pI'imer, udarac, kIada,. poln~ napad i dI'uga delovanja U normalnom du~evnom ii.votu ~seeaz:tje,. mls~o 1 radnja su u skladu i povezani. Kad deluJe mehanlzam lzdval~n?a mlsa~ postoji bez osecanja, a dete - omladinac nije motivisano da uClm, ostvan svoju zamisao. Svoju misao 0 mdnji, zlosutnim ieljama pa i ubijanju nekoga,

71

saopstiee hladno j bez odgovazajuCe oseeajne pratnje .. Stice se utisak kao da je svesni nadzor nad oseeanjlma postao jak. Ako je mehanizam izdvajanja uzeo maha dete - omladinac deluje hladno iako su osecanja tu, same Izdvojena

PoIicanje (negacija)

Poricanje deluje u nesvesnoj, presvesnoj j svesnoj ravni. Dete pOlice svoja opazanje, mJisli j osecanja, Svet predstavlja onako kako to one zeIt i iskrivljuje stvarnost PoIicanje je raniji mehanizam od potiskivanja i koristi ga slabo ja, mladeg deteta pre nego sro se lamja dovoljno jako potiskivanje da bi Be spx'ci!ila bolna, spoljna ili unutrasnja opaZanja, Izbegla krivaea, stid, shah iii kaZnjavanje (Bleandonu 1985).. Dete police neprijatne dogadaje, na prfmer, smrt rodltelja .. Poricanje se javlja normalno u dubljim nazadovanjima Porieanje pomocu fa.ntazije javija se kod dece i slun kao osiguranje od pretnje, bespomoenosti i oseeanja nepr lmerenosti (dete zamislja sebe onako kako u stvari nije, pOliCuCi svoje prave sposobnostl.) Kako dete raste, pr·estaje da poriCe stvarnost, ali moze da je poIil!e u igrj ill u dnevnim sa·· njaz·enjima. Porlcanja je povezano sa prvim halucinacijama

Reaktivna formacija

Ako su zabrane prema ·ispoljavanju oseeanja, zelja, pobuda i drugih izdanaka nagonskih temjt isuvlse jake i zastrasujuce, ja ee, da hi izbeglo strepnju i strah, ove :relje i pobude preinal!it! u njihovu suprotnost. Umesto da ispoljava ii. ostvari zelju za pdjanjem, polnlm lgrama i osedanja neprtiateljstva prema, na primer novorodenom bratu Hi sestri, dete ce, delova.njem mehanizma reaktivne formacije, Ispoljirl preteranu urednost, asketizam odnosno brigu i ljubav prema novorodenorn Clanu porodice. To je nadin da se ja oslobodi jakog straha koji izvire iz sukoba lzmedu nagonskih zelja i spoljnih zabrana koje nameeu voljene ali stroge odrasle osobe Na slican naein deluju stroge i kamjavajuce drustvene norme. Umereno delovanje mehanizrna reaktivne formacije vidi se manje-vise kod svakog star ijeg deteta i omladinca. Preterano razvijena reaktivna formaeija, koja lisava dete i omladinca svakog zadovoljstva i istinskih vlastitih osecanja i zelja, patoloSka je pojava kOja se vida u pIisi1rum stanjima, neurozama i prisilnim pmemecajirna karaktera

Racionalizacija (uz·azumljivanje)

Racionalizacija se sastoji u Iazumskom opravdanju stzanih misli, ose·· eanja ,j delovanja koji su inace neprihvatljivi za ja RacionaJizacija zaplavo pI·eclstavljaiskrivljavanje Cinjenica hoz prividno razumska Iesenja .. Tako ce de!!ak koji zeli da se igra, aJi mu je to zabI·anjeno, tvniiti da "on i ne zeli da se igra da ne bi gubio svoje dragoceno vI·eme"

72

Premestanje

U nazadovanju se ofivljavaju rano izgIadeni mehanizmi prirnitivnog ja sklopa, Medu njima je i premeStanje koje predstavlja. stvarno ill simboliiCko pI·emestanje zelja. te~ji, osecanja, fantazija ill radnji sa jednog objekta na drugi odnosno, sa jecInog dela tela na drugi. Kad je spreceno ostvarenje nagonskih temji, agresi vnfh i polnih, lako se, zahvaljujuCi premestanju, nalazi put zaposedanja (katektiIanja) drugih objekata koji sada predstavljaju zamenu za prvobitne Na primer. dete svoja .nepIijateljska oseeanja prema jednom od roditelja premesta u neku drugu osobu ili Zivotinju, iIi, umesto da se igra, polnirn orgarama, one se igra ili mastur bit a nosem, usnim kanalom ill se klati nekim drugim delom tela. Kad deluje kao postupak u ravni ja onda se pomeranje obavlja na spoljni svet kao odvojenu oelinu, Kad de1uje u Iavni primamlh procesa, pomeranje se oba.vlja na objekte koje dete jos ne I·azIuCuje ni kao spoljnje ni kao unutrasnje, kako se dogada u snovima. Premestanje se koristi onda kad je opasnost od voleti i1i rnrzeti velika i kad budi isuvise mnogo straha. U tom slucaju se nagonska teznja premesta na osobu, stvar iIi okolnosti koje je manje opasno voleti ili mrzeti. PremeStanje je mehanizam koji ulazi u dinamiku nastajanja fobil!nih, pd. silniih i paranoidnih odgovora, stanja i neuroza

Ostaje nejasno da Ii je premeStanje deo primarnlh procesa (Matic 1979) iIi je jedan od mehanizama ja ili Ima svoje funkcije u oba sistema (Cammeron 1963). Bez sumnje da je funkcija premestanja, veoma lana, da mu [e uloga nedovoljno razluesna i da pripada fazi razvoja u kojoj primaml proeesl preovladuju, a ja je tek u stvaranju,

In telektuaHzacija

InteIektuaJizacija je bliska izdvajanju Zahvaljujuei intelektualizaciji omladinac, a i starije dete, uspeva da oseeajne sukobe podvrgne pod sekundarne procese misljenja i govcra, i da ih na taj nacin obradi i ublazi strepnju koja bi iz sukoba proizasla .. Omladinac kao da ne pddaje mnogo vaznosti svojim osecajnirn sadrzajjma, koji prate, inace za njega, znacajan sukob Odvajanje afekta od sadrzaja, tako olaksava zivljenje i postojanje u svetu. Ako su mehanizmi odbrane, kao sto su potiskivanje, izdvajanje, intelektualizacija isuvise jaki, afekt gubi svoju funkciju prilagodavanja i ja ostaje ugrozeno

Sublimacija

Uspesna i najekonomicnija odbr·ana je sublimacija.. Sublimacija moze biti shvaeena i kao mehanizam odblane ja ali i kao pmces preobr·azavanja polne i agr·esivne energije u nepolnu Ijubav, prijateljstvo, stvaralastvo i nese-bienost To ne znaci da 5ubJ.imacija iskljueuje zz·elu polnu Ijubav ostvar·enu pIeko polnih organa odraslih osoba Pl;eteee ~ublimacije mogu se videti i u decjim igrama. gde su nakon promene nagonskog cilja i objekta, pod uticajem ja nagonske poine i agresivne teinje zadovoljene i I·astereeene na ne-polni i neagresivni naCin .. Sirova nagonska energija je pr·eoblaeena u men-

73

talnu delatnost N3gJOni SU zapravo otklonjeni od svog nagonskog cilja i PI'Onalaze drugi izraz U ertanju, Citanju, pevanju, Istrazivanju sto [e u druStvu idatoj kulturi prihvatljivije i' vrednovanije, Takose uspostavlja sklad izmedu ono, ja i nad ja bez sukoba i trosenja psihieke ener'gije, Enelgija sada moze biti usmerena u drustveno plihvatljive delatnostl, Nagonska energija nije sputana ni zakoeena nitl pxisiljena da traZi zadovoljenja kroz odbtambene obrasce koji ogI'anieavaJu funkcije ja, nego se spaja sa odbrarnbenom energijom, Sllkanje, citanje, muziciranje, koji su ishod sublimacije, dete-omladinac ne doZivljava kao prinuds nego kao zadovoljstvo.,

M. Klein (1950a, 1959), iako ne odustaje od psihoanalittckog shvatanja da sublimacija usmerava poriv prema nepolnom i drustveno prihvatljivom cilju, nesto prelnaeuje ovo klasleno gledanje i sublimacliu dovodi u tesnu vezu sa fantazmima, simbol1zacijom i popravljanjem (reparaeijom). Preinacavanja proizlazs iz njenog naglasavanja znaeaia odnosa sa objektom i pojave fantazama, koji za dcte pedstavljaju prvu stvarnost. Veza sa spoljnim svetom zapravo, prema misljenju M. Klein pretezno pomva na sirnbolima. KljuCni trenutak u dusevnom razvoju deteta je prepoznavanje majke kaa celovitog objekta i uspostavljanje dvojnog odnosa sa njom. Odojee tada iskosi strepnju i depresiju, jet je svojim agrestvnim fantazmima naudilo ovoj, za njega znacajnoj i istavremeno voljenoj osobi. Da bi se odbranilo od ovih osecanja, dete pokusava da popravi stetu koju joj je nanelo. I UpI'aVO ova teinja za popravljanjem odnosa sa objektom, dzazvana vise oseeanjima krivice . nego strepnjom, predstavlja osnov rane i prvobitne sublimacije. Osecanja krivice M, Klein vezuje viSe za razarajuce tdnje'nego za rodoskrvne (incest) UmetniCko stvaranje, na primer' slika, pravashcdno je izraz Zelje da se popravi, i u dobrotu preobratl steta uCinjena objektu-majci svojim agresivnim zeljama, I H. Segal (1983) umetnlCko stvaranje dovodi u vezu sa izlaskorn iz deprestvnog stanja •.

Mal'liene odbrane

M, Klein (1959), a zatim He Segal (1983) uvrstavaiu medu mehanizme odbrane i maniene odbrane. Kada odojee iskusi depresivnost, beznade i strepnju zbog toga sto je u svojim fantazmima r azorilo za sebe znacajne objekte, na primer, gr udl majke, njegova ;a se od ovog nepodnosljivog stanja brani, dotada vee izgradenim i novim odbranarna: popravljanjem i manicnim, Na taj na,Cin, popravljanje i manlcne odbtane pomazu tazvoj ja i rnogu biti shvacana kao normalne Oslobadanje i resavanje depresije putem popravIjanja SpaI je postupak. Za ovu delatnost ;a mora biti osposobljeno U pomoe pristizu manicne odbIane kOje stite ja od potpunog beznada, depresije i str epnje, doZivljaja koji moze u fantazmima biti t'avan smrti Kak.:J se trpnja i pretnja ublaZavaju i iscezavaju, taka i maniene odbra.Ile ustupaju pono .. vo mesto PopI'l'wljanju, Kada man~cne odbrane postaju suvise jake, zatvata se zaca,rahi kIUg i usporava ill spl'eeava razvoj zbog stvar'anja taeaka UCVIS-' cenja

Shvatanja a maniCnim odbranama pretpostavljaju i u sebe ukljucuju shvatanja 0 paranoidno-'shizoidnoj, odnosno depI'es.ivnoj paziciji i prethodno iZgI adenim odbI'anama sizo-pal a.noidne pozicije., Maniene odbrane ukljucuju u sebe mehanizme cepanja, idealizacije, projektivne-.identifikacije, poricanja

74

1

I I

I

i druge .. Kako je u depresivnoj poziciji ja vee dostiglo odredenu ravan povezanosti i razvoja i manicne odbrane predstavljaju vise ustroj~tvo prethodnih odbrana kaje sada deluju i na viSi na~, usmel'e~. PI'o~,:, depresivne stI'epnje i osecanja ktivice Oseeania depreslvne strepnje 1 ku,,:ce dokaz su da je ja dostiglo visi stepen odnosa sa stv~.tnoscu 1 stoga sU. 1 ~blane O,d ovih osecania organizovanije i uznapI'edovaliJe. U tom IazQoblJu ZlvOta odoice otkriva svoju zavisnost od majke, dvojakost teinji u odnosima sa unutrasnjim i spoljnlm objektima, strah ad gubitka, ~ugu, ~einju ~ kri:ncu M~nicni odnos sa objektima kao odbrana ad depresivnostt, obelezen je sa tn-: jaoom oseeanja: nadzor, pobeda i prezir Ova oseeanja su u n~posX':dnoJ vezi sa procenom objekta, sa zav.isnosCu od njega, strahorn o~ gubitka I, os~ canjem krivlce. Putem nadzora nad objektom p?ri~e s~ zavlsnos.t" Osecanje pobede ublazava i odstraniuie depresivna osecanja 1 bngu za objekt, a, pr ezit predstavlja. naein poricanja vrednosti objekta, jeI' napad na pr ezreru objekt ne moze biti pracen osecanjlma krivice

DECA, OMLADINA I PORODICA

Uvod

Dolaskom na svet, beba, najzavisnije i najbespomoc~je novOI'oden~ u zivom svetu, ulazi u porodienu grupu, mikl'o.sistem u OkVlIU. drustv.a, koja Irna svoj sastav, funkcije, unutrasnie odnose, sistem vredn,ostl 1 norms pona .. sanja, kulturni i ekonomski poloi!;aj i druga obelezja.. PIl~UstVO nov?I'Odenceta i deteta oblikuje odnose u pOl'odicnoj grupi, menja . n~e? sas~av 1 funk: cije Porodiena grupa vise nije samo ana prethodna kojoj ~e pndo~,t nov: clan, nego [e, istOVI~meno, i nova, sa novim sastavom, t;0v~m fUn~Cl]az:'a 1 odnosirna (Ekerman 1966), Bogata i slozena razmena ose~anJ~ od IJuba,v1 do neprijatelistva izmedu clanova porodiene grupe osnova je klime u kojoj ~e razvija liCnost deteta i njegovi drustveni odgovori, U a~nosima dete:-maJka=-otac - ostali Clanovi stiCe se llcni i porodicni idenhtet. Odnos izmedu lienog i porodicnog identiteta obeleZen je i odreden ist~nc.ano~ medui~I'o~ prnztmanja i diferenciranja.. LitIli identitet deteta men)a. 1d~tltet l'od~teIJa i porodiene grupe u celini j istovremeno se menja pod uticajima porodicnog

identiteta

U porodicnim okvirima odvijaju se svi oni procesi i mehanizmi, dobra

poznati u psihologlji lienosti i opisani od raznih skola, kao sto su pounutr~.' nje O'ponasanje i poistoveCivanje, stvaranje i IeSava.nje sukoba,. ovladavan]e naganskim teznjama i osecanjima ljubavi i md!nje, spok?jstva 1 s,t~aha, IJubomore zavisti samoljubivosti i dIUgih. Sem toga, u okV1ru por'odlcne giupe se post~pno u;vajaju moraIne norme i sistem vrednosti~ stifu, slozen,': ose~ canja i dI'Ustvena iskustva i uce ponasanj~ sto o~X'ed~Je s::,oJst~a 1Ji~os,tl V~'Sta i delovanje ovih mehanizama odredem su SVO]stv1ma hcnosh lod1te1]a, obelezjima porodiene gtupe u celi!li (Lidz 1970) i sv~jstvima dete,ta Pod povoljnim uslovima, koji jas uvek nisu do kraja poznatl, dete p~'olaz1 ,k~'oz umerene sukobe i u medusobnim pOI'Odicnim odnosima p!'eovlad~Ju p07.lt!vn.a os~eanja Pod nepovoljnim uslovima preovladuju negativna oseca·nJa (nepl'l)ate1J'

75

stvo, jaka strahovanja, depresija, sUPanUstvo, Ijubomora i druga) kao i negativni moralni i dlustveni stavovi Velike i brz,e muStvene i kultwne promene odrazavaju se i utifu na sva obe1eija porodiee

Obilje obavestenjJ koja svakodnevno nude sredstva javnih saopstavanja, "polna revolucija", sloboda prekidanja trudnoee i planiranja potomstva, poveean broj razvoda i napustanja, porodice, zaposlenost roditelja i naroeito poveCanja zaposlenosti majki, uz istovremeno poveeanu nezaposlenost mladih rodite1ja, te podela uloga vaspitanja, podizanja i obrazovenia dece izmedu roditelja i predskolskih i skolskih ustanova bitno menjaju sastav i funkcije savremene porodlce, Ovome doprinose i nove anticivillzacijske ideologije, nove I'eligije i alternativni obllci porodienog i braenog Zivo1:at kao i nove ekoloSke pretnje i opasnosti, raspad tradicionalnog morals i autoriteta i korupcija, potrosadke temje, novi sistemi vrednosti i moralnlh normi i druga obelezja savremena evropske kulture Osporavana i hvaljena, svesno i nesvesno podrivana i uCVI'sCivana iz ekonomskih i ideolofkih razloga, porodica se nesumnjivo menja ali i izdtZava iskusenja i iznalazi nove oblike prilagodavanja i zivotnosti. Od antiCkih vremena, a i danas predvida joj se, uostalom kao i drugim drustvenim ustanovama, razlicita. buduCnost: ad propadanja do uc-vrseenja, Za sada kako izgleda odoleva izazovlma.

U razmatranju uticaja porodicne grupe na razvo] i poremecaje u razvoju dece i mladih treba uzeti u obztr funkcije i sastav porodtce, porodiene odnose, lienost rodltelja, brace i sestara, zatim VIstU objektnih odnosa, dinamiku razvoja porodlcnfh odnosa, naCin podizanja i vaspitanja dece, kao i na~ opstenja medu cla.novima porodiee, sistem moralnih vrednosti i normi ponaSa/l'lja, te drustvene odnose i kulturu vremena i prostora u kome POl'Odica Zivi i druge znacajne Cinjenic:e" Navedene Cinjeniee deluju povezano i ne treba ih posmatrati odvojeno, vee u njihovom sadejstvu.

. 0 s~stavu porodice treba razmisljatt u odnosu na datu kulturu, Opsti

tip porodica u svnn, a posebno u evropskoj kulturi najeesoo je [ezgrovna (nuklearna) porodica koja se sastoji od majke, oca i n'jihove dece Rede su u sasta.vu ovih uzih porodiea i baba i deda, a jos su rede prosirene porodice sastavlJe_n~ od nekoliko [ezgrovnlh porodicruh grupa I'azlicitih generaclja. U porodioi nepotpunog sastava nedostaje jedan roditel].

Sastav porodice ne treba posmatrati odvojeno od njenih funkcija Pro~e~e u sastavu mogu menjati funkcije porodlene grupe u celini iIi pojedmlh Clanova, Bilo bi pogresno tvr'diti cia izmenjen pOI'odieni sastav o'oavezno otva.la put ka smetnjama u tazvoju dece. Sastav pOI'odice, njene funk., cije i obelezja litnosti l'odite1ja uzajamno su ispI'epleteni, nadopunjuju se te ce od sveukupnosti njihovog uzajamnog delovanja zavisiti i osecajni saznajni i drustveni l'~?i dece i mladih., Ima pOI'odica izmenjenog sastava, kOje svoje zad~~e obavljaJu dobl'O zahvaljujuCi nadoknadi koju obezbeduju ostali ClanoVI 1, obtnuto, ima porodica koje i pOI'ed oeuvanog sastava to ne Cine,

. BI'oj~a i~pitivanja su pokazala da su pr'Omene u sastavu zbog odsustva Jednog I'oditeIJa, bilo zbog smlti, napustanja razvoda za.tvor'a vanbtacnosti i odbacivanja ceSCe medu decom sa osecajni~ i dtustvenim s~etnjama, na ..

76

romto poremecajima u drustvenom ponasanju, sa sa.moubilaCkim ponaSaJ1jem, pa i neurotiCnim temjama., Med.u uzrocima depresije kod mladih spominje se gubitak roditelja usled smrti ili napulitanja (Brown 1972, Chombart 1959, Lanay 1968, POI'Ot 1976)

Promena sastava sama po sebi je nepovoljna, ali Ceuticaj ove promene zavisiti od okolnosti pod kojima je do nje doAlo: naglo ill postepeno, oC!ekivano ill neoeekivano, od razloga promene (smrti ill napuitanja, na primer), afektivne veze izmedu deteta 1 rodltelja koji je izgubljen, odnosa sa roditeliem koji je ostao i njegove sposobnosU da nadoknadi gubitak, pomoci od strane rodblne I snuenih sluzbi, stavova ostalih Clanova pomdice prema gubitlru i talco dalje.

Uobieajeni odgovori deteta na promene sastava porodiee i gubitak jednog ill viAe Clanova. su tuga, depresija i povlal!enje ill a~'esija, NaCin odgovora Ce zavisiti i od uzrasta deteta .. Mlade dete nema jasne pojmove 0 smrt], razvodu, napustanju i na gubitak odgovara pretemo osecajno. Nesto star'ije dete ima oseeajnih a.li i intelektualnih teskoea. Ono ne uspeva da pove.ze uzrok i posledicu. Napulitanje, odnosno gubitak rodltelja iii dIugog C!lana porodidne grupe Cesto budi u detetu oseeanja vlasUte laivice i strepnje, Do·, lazak macehe ill oeuha takode mose biU povod novih sukoba i izvor Ijubomore, ag't'esije 1 suparnistva

VeliCina. porodiee

Sporno je da Ii veliCina porodicne grupe utlee na dusevni razvo] dece, Prema podacima istrazivanja poremecaji u drustvenom ponasanju nesto su cesCi. medu decam koja five u brojnijlm porodlcama. Deca koja Zive u velikim porodicarna ni.ze su inteligencije i spoI'ijeg razvoja govora (Rutter 1977) Medutim, navedena istI'azivanja nisu uspela da nadzku varijable kao sto su ekonomsko i kultumo stanje velikih porodiea, sistem podizanja i vaspitanja i druge. Velike porodiene grupe U gradovima sa mnogo Clanova, najeesCe su nizeg drustvenog i ekonomskog stanja, nizeg obrazovanja i nlzlh drustvenih i rpt'of,esionaInih temji sto bi mogli biti uzroct usporenog razvoja govora, prividne umne zaostalosti i poremeeaja drustvenog ponalianja dece, U porodtcama sa puno dece 1 druge tinjeniee mogu doprinositi navedenim poremeeajima: sukobi, koji su ~sci nego u manjim porodieama, te§koee da se SpIOvedu vaspitne mere te nedovoljna briga za decu G. W, BI'Own (pletna Rutter 1977) je nasao da su majke sa mnogo dece t'anjivije nlll stres i depresivnije sto nepovoljno utiee na Iazvoj deee,. Sem toga, medusobni uticaji Clanova velikih pOI'Odi(!nih grupa mogu biU slabiji., Sve OVe tvt'dnje tr'eba ptihvatiti sarno kao pI'etpostavke jeI' je oCigledno da. i mnogobI'ojne porodice sa velikim br'Ojem (!lanova oddavaju veoma (!vr'ste oseeajne odnose i five govotne 1azmane j opstenja, a njihova deca se Iazvijaju shodno dlu~tveno-kultUInoj Sledim, obI'azuju se i osposobljavaju ~ Zivot saobt'aztlo svojim sposobnostima i ponasaju se u skladu sa nOImama svoje sI'edine,

77

F\unkcije poI'odice

.~unkcije . porodice su ~lozene Se~ bioloSke i ekonomske znaeajne su funkCl~e u osec~Jnom, saznajnom i drustvenorn razvoju deteta i omladinca. o nekuna od nJlh se govori u okviru pojedinih teoriia 0 razvoju i u okviru poglavlja 0 poremeeajima,

FUnkcije porodice, izmedu ostalog, zavise i od njcnog sastava, vellcine, od 1ienosti roditelja, drustveno-kulturnih i drugih cinilaca

Na osnovu neposrednog posrnatranja veze majka-dete, M" David i G Apel (1966) tvrde da. su svakom paru majka-dete svojstveni [edan Hi dva ?snovna obrasca uzajamnog delovanja i uticaja koji odreduju odnose i da Je sv:m~ maika manje ill vise otvorena i osetljiva na razlidita ispoljavanja' ~~anJa 1 IaZVOja svoga deteta, Dete se nudi majci kao objekt i u njoj izazrva poseb~e odgovore Odnos dete-roditelji dvosmeran je i obostrano delotvoran od prvih dana i meseci pa do kraja zivota,

Ne~sI~edno nakon rodenja i majka i beba su izrazito oseUjive na u~po~~a~lJanJe y.eze ("bonding") koja znaeajno utlce na prve telesne crgam:aCl~e) :r:casn~~e, ~ f~zi ~oje?!.a, u~jamno dodidvanje, "tonieni dijalog",") ~zanJ:, pn.l~plJlvanJe 1 pneVI'sClvanle ("holding") jednog za drugo, gukanje 1 drugi oblici ?~VOI'~og saopstavanja, preko zvukova i teei kao i opazanje putem., Cul~ mlI~ I okusa predstavljaju znacajne puteve uspostavljanja i ue~cIVanJa, UZ~lru;mog ?dnosa roditeljl-dete. Znaeajno je da roditelj, u n~soJ kulturi n~.J~~e maJ.~a, zna da prepozna i taeno tumaei znakove koje ?]en~ beba odasilje ~ na nJl? odgovori primereno kako bi se ublazili i izbegli ~tetrll ne~polazu.m;. 1 sukobi, Uspostavljanje odnosa i razgovora preko oCiju 1 gledanja, ?al~O?to tokom dojenja, odnosno hranjenja, od obostranog je znacaja za ucvrsCivanje uzajamnosti veze.

, .Pl~, "dr-eka" i glasovi deteta predstavljaju znaeajan naein saopstavania ~ vezivanja za druge osobe (Bowlby 1972),. Zvudna spektografija omogucila je da. se Iazlikuju glasovi i plac gladi, patnje i zadovoljstva i sposobnosti odraslih da ih razlfkuju i na njih prtimereno ili neprimereno odgovore, odnost;t0 ne odgovore. Krici, na primeI' nedonesenih beba izazivaju kod nekih odI'a~bh. osoba. .neprijatne vegetativne odgovore sto bi moglo da rerneti uspostavljanje ranih odnosa izmedu nedonoscadi i njihovih roditelja

_ . Dovoljno osetljiv roditelj zna da HzamiSlja" ;j predvida ocekivanja i zeij? ~eteta za tel~ni_m dodirima, za "xazgovorom" preko doditivanja, gleda.nJa 1 ~kov~, r'itmicnost te:i:nji ka aktivnosti-pasivnosti, sitosti-gladi, pd·, bhzavanJu-udallavanju i da na njih odgovoIi pIimex'eno, Sposobnosti da se pI'epoznaju,tumaee i odgovori na ave zna.ke bitno se razlikuju i zavise od svesnih i nesvesnih ocekivanja mditeija i njihovih medusobnih odnosa kulture, bioloSkih .. i ,~ugih obe~ezja deteta (na primer' ,pola, izgleda, tempe~ I amenta)., NametlJIVl 1 preteranl kao i nedovoljni podsticaji, up1itanja i pti-

J) U bI'Ojnim p<>I'Odili~tima nastoji se produziti veza majka-dete zajednickim bo[avkom u istoj prostoriji i iz~egava odvajanje hebe neposredno nakon ro~enja, . , • 2) ~olozaj,. n~pe~st ~ uzalan:no prilagodavanje pojedinih delova tela bebe 1 Iodi~lla ("toml!m w)alog ), naroclto za vreme hranjenja··dojenja ali i u drugim odno&lI~a ,to~m dana. i noci, obez~uje kako detetu tako i roditeljima miSicno rasterecenJe 1 or.ul!tan)e .delova tela 1 tela u celini, Uporedo sa tonicnim i culnim [azmenama odvIJaJU se I bogate razmene ooetajnih i dru~tvenih iskwsta.va

78

blizavanja izVOI su nesporazuma i sukoba u ovom ranom odnosu i mogu ostaviti tragove na kasnije odnose dete-omladinac i roditelji.

Sem stvarnih o.paianja i uzajamnih delovanja i odgovora uspostavlja se i mreza zamiSljenih opazanja i uzajamnih odgovora Kad roditelj ne odgovara 'primeren.o na zelju i potrebe bebe, ova iznalazi nacine da izade nakraj sa svojim te1esnim i afektivnim uzbudenjima - beta-eleroentima, 0N. Bion 1979), unutrasnjeg i spoljnj€g porekla. Nairne, obnavljaju se i oZivljavaju tragovi secanja (engrami) na zadovoljstvo koje je vee iskusila u odnosu sa objektima i beba pOCinje da halucinira i zamiSlja, a od odredenog uzrasta poeinje i da "misli" 0 objektu. Tako su zelja i potreba ublazene, na izvestan nacin i zadovoljene, eaJ!: d. bez prisustva i pre nego sto se objekt pojaviou stvamosti (Klein, Segal 1983). Preko halucinacija i nesvesnih zamisljanja {fantazmama) beba katektira spoljne objekte svojim unutlasnjim i nestvamim sadliajima., To bi, prema tumacenjima M., Klein i W Bion rnogao biti prapocetak i zametak zamisljanja i buduceg mentalnog Zivota., Postupno, iz faze u fazu, sa usloinjavanjem telesnih I osecajnih razmena, dete sve viSe koristd svoj mentalni aparat i promislja svoje odnose sa drugima. To mu pomaie da se postupno odriee rasterecenja preko pokreta i rasipanja energije W, Bion (1979) uvodi i shvatanje 0 alfa-elementima, alfa-funkciji i sposobnostima roditelja da prihvataju (funkcija kontejnera) i sadtZa.vaju sadtfaje (containment) odnosno projektovane beta-elemente svoga deteta. Roditelji su sposobni da ove saddaje obrade ("metabollziraju") i, u obradenom obliku vrate detetu natrag. Na taj naCin, dete u odnosima sa roditel.lima Izgraduie svoje vlastite alfa-funkcije i uCi ,misliti" svojim vlastitim aparatom za misljenje.

, Razvoj i sudbina porcdicnih odnosa usloznjava se, istancava i dife-

renoira kI'OZ sledeee razvojne faze (pr-eedipnu, edipnu, fazu mirovanja, pubertet i mladalacko dab a) do konaenog iako nikada potpunog odvajanja i osamostaljivanja od roditeljskih objekata.

Prema psihoanalitiCkom ueenju, kljucno mesto u uoblicavaniu pOIO-'

dienih odnosa zauzimaju orgardzacile edipnih odnosa i stay prerna incestu. Nairne, organizacija libidnih temji i zabrana ineesta znaeajno odt eduju i funkcije porodiee. Za S Lebovici (1985) edipni odnos nije kultm,nog porekla nego jf;! posledica,poeetne zavisnosti novoroden~eta od matennske brige. Edipne veze se, ,prema njemu, organizuju sa unuuasnjim objektima koje stvau:a svako dete poCev od zelja koje se oslanjaju ma potrebe, odnosno pocev od halucinaclja zadovoljenja ciji su uslov tragovi secania .~a. prijatna iskustva i halucinacija objekta, Por'owca je okviI' u kome se odvlJaJu medusobni odnosi ali i prostor u kome se r'azvijaju pojedina~i fanta.~i i unu·, tI'aBn.ja psihiCka oI'ganizacija Na osnovi' fantazarna edlpnog 1 m~stnog pox-ekla dete, kao i svaki Clan pOI'odiene grupe, pIilagodava se pO! odienom

Zivotu i odnosima, .

DoZivljaj deteta ne zavisi samo od stva.tnog iskustva, pounutl'eni. de,lovl

ill objekti u celini stvalaju unutIa§nju psihiCku stvarnast .svako~ pOJedm~ eiji fantazmi sada odreduju oj hrane spoljI_lu stvarnost D.luglm 'I'eCima" odnOSl izmedu deteta i Clanova pOI'odiene grupe 1 svake dIuge IJudske gxupe, lzmedu ostalog, pod snamim su uticajem i odredeni su unutrasnjim, li~i.m prostoI'om pojedinca. koji je i stvalan i nestvaran Pod iskustvom se IIllsli na ?~o: sto dete oseea svojim culima. i sto eini svojim telom Iskustvo Ce. zaVlSlti o.d biolosk:i.h svojstava deteta i stavova I'oditelja, u pI'vom l'edu maJke,. Na pn-

79

mel', :~tavovi ?:ajk~ prema razlleito] deci, aktivnoj ill pasivnoj, Imaes za posledicu razlicta iskustva, Isto tako I'azlicite stavove roditelja, razliCita deca mogu iskusiti na isti naCin .. Dogada se da je doZivIjaj deteta suprotan onome sto roditelji Cine. Najmanja osujeeenja mogu imati za posledicu ose-. canje odbacenosti koje, ma kako bilo nerealisticno, dovodi u pitanje odnos dete-roditeljl. Ovo i jeste razlog sto su zakljueivanja 0 odnosima roditelj-, -dete nepouzdana, a stoga i mere prevencije nedovoljno uspesne

Odnose izmedu dece J roditelja treba posmatrati kao dinamiCke odnose koji se menjaju zavisno od rasta i razvoja dece, ali i od rrazvoja roditelja Rodite1ji imaj-u svoje razvojne stepeniee, kako one nezavisne od deteta tako i razvojne stepenice u svojoj roditeljskoj ulozi. RoditeIjska uloga ne' moze biti posmatrana nezavisno od napredovanja j nazadovanja nezavisno od

dinamike bracnih odnosa, drustvenih i profeslonalnih uloga. '

S, Lebovici i M Soule {1972) sagledavaju znaca] predvidanja, zamis .. ljanja i oponasanja u ovom sistemu transakcionog opstenja izmedu roditelja i dece u kome se odvijaju uzajamne i neprekidne stvaralacke razrnene Ja deteta se sIabije razvija u onim oblastima koje odgovaraju neresenim sukomma roditelia

Mozda. se u struCnoj literaturi uloga oca u porodici zanemaruje, U Zivotnoj praksi to nije tako. Savrerneni mladi otac sve ceSee preuzima na sebe [edan deo obaveza i uloge majke i udaljava se od slike autoritativnog, nezafnteresovanog oca koji izaziva shah u deei, koji je sarno predstavnik drustva, nosilac naeela stvarnosti i drustvenih normi, kako se isticalo jos pre nekoIlko desetina godina. Zaposlena majka takode postaje spona izmedu porodiene grupe i drustva, Nosilac je drustvenih normi I naeela zbilje i preuzima mnoge uloge oca, Ni savremena i zaposlena majka nije vise po·, sedndeka i manji su lzgledi da se izmedu nje i bebe, u ovirn izmenjenim uslovtma, uspostavi simbiotiCki odnos. Sem neposrednog uticaja koji vrsi na dete uticaj oca se oseea i posredno, preko majke i obratno MaJka deluje na dete neposredno, ali i kroz oceve funkcije u kuci, Vrsta i svojstva oseCajnog, polnog, intelektualnog i moralnog odnosa izmedu roditelja stvaI'a ilitav spektar tonova u pomdienoj sredini u kojQj se organizuje licnost mIade osobe i pr'euzimaJu obrasci odnosa sa svetom,

Sem toga, smestaj dece u deeje ustanove otvara por'odicnu grupu prema zajedaUci, Porodica postaje sve ootvor'enija za spoljne uticaje i njene funkcije ~e menjaju., Klasieni tip dijade, 0 kojoj se govoli u okviru objektnog odnosa, takode menja svoju strukturu Tstina je da je beba u plvim mesecima. zivota bioloski vezana za majku, ali je istina da sve vise oceva neguje bebu i lu'ani je dok majka lam na svom radnom mestu, testo i nocu Beba odmah nakon I'odenja ulazi u tdjadu u kojoj je jedan Clan musk.i lik koji obezbeduje dr ail, podstJicaje i oseeanja r'avnoptavno sa majkom. MoguCi tipovi objektnih odnosa u ovim okolnostima se menjaju, a posledice ovih promena tek treba da budu ispitivane, 'li:'ijada je vee u PIVOj godini zamenjena mnogostrukim odnosima u deejoj ustanovi i to sada postaje praobt'azac kasnijih dru§tvenih odnosa deteta i omladinca Ove okolnosti menjaju shva.tanja 0 Eddpovom sloZaju, 0 uslovima stvaranja nad-ja sistema, m,ehanizmima pounutI'enja, oponasanja i poistoveeivanja, stvaranju psihoseksualnog identlteta, 0 podeIi muske-zenskih uloga koje nisu odI'edene same bioloskim polom nego :i drustvenim promenama oj 0 stirn povrsinama objektnih odnosa koji su savltljivj i promenljivi u okviru saVI'emene por'odice i deeje ustanove, Utisak je da se

80

dipni odnos razblazava" 1 da je edipni sukob manji, jet dete od pocetka

e" ak ., dva lika razlicltog

nije same sa majkom nego odmah ulazi u tr ans CIJU sa

pola, iako slienih uloga, i u takmicarskl odnos

Sem roditelja porodlenu klimu stvar a i oblikuje pr isustvo br ace i sestara Snazna ose6anja Ijubavi i mrznje i suparnicenj~ proZimaju o~o:e . edu brace i sestara Odnosi ce zavisiti od raznovrsruh stavova roditelia :nema deci, s jedne strane, i svojstava brace i sestara, njihovog poia, ~esta u porodici, uzrasta i mnogobrojnih obelezja lienosti s ~uge ¥~tr,ane ~Juboo,

ra i supamistvo su posledica stvarnih i fantazmatskih dOZlvlJ~vanJa sta .. :'°va roditelja i neIavnomeme rasp odele osecanja medu bI'a~~m 1 sestr,am~ Cak ni roditelji koji su veoma sigurni u svojirn ulogama, cIJa. su, osecanja

d . ' b o. osecanja l]ubomore

i zadovoljavanja ravnomerno raspore em, ne mogu lZ eci , • "

i suparnistva medu svojom decom. Ljubomora je mnogo lZIaze~lJa. a~o su pobude za roditeljstvo izopaeene i ako se roditeljl preterario vezuJ~ za kdno dete iz bilo kojih razloga: zbog pola, uzr asta, licnlli i .. medusobmh su ~?a, osecajne gladi i drugih. Ljubomora je cesea medu starijom decom, na~,?cl~o

d nom i J'a,Ca [e onda ako su naredna deca rodena u vreme odbtiania

prvoro e 3 din tar ii e dete rnoze

od dojke. Ako je razlika izmedu dece veca od go e, s IlJ

preuzeti zastitniCku ulogu prema mladem .' ..

Uticaj babe i dede u kucl moze biti veliki. Oni pomazu IodltelJl~a ~ negovanju, uk1jueuju se u osecajne odnose i. uplieu. svojim Ob.l'azov~~k 1 vaspitnim merama Sukobi izmedu babe, dede I snahe 1 zeta" odno~o ,eer ~ i sina, protlvureeni stavovi u pogledu naeina vaspitanj~. 1 oeekrvanla dece Cesto usloinjavaju zamrsenu mrezu odnosa u POI'Odlcnom kr ugu.

, funkcija porodice u mladalaCkom dobu se menia i ?or:odica gubi ~eke svoje uloge Uporno zaddavanje starih obrazaea ponasanJ~ 1 sta,v?va pre:a mladicu ill devojei postaje izvot sukoba Hi se, pak, omladmac ~aslvno ,po °trava zahtevirna roditelja ZI'tvujuci na taj naein svoju ~sobendost 1 ne~VItSIne?Sa

odicnih dnos je uz rrnana 1 D

Dotada uspostavljena r avnoteZa poro .... cni 0 a

'd' '. avnoteZa koja se s vremena na

mnogo napor'a da se uspostavl maml~na r

VIeme I'usi i ponovo uspostavlja (Tomon-Zmuc 1974)

U rnIadosti su ozivljeni stad i pIi~os~, n1?vi su~C;::~): ;;~e::~I;:

.",_ t o¥ po['odiene grupe 1 OZlV Java p

dinaml>,;..t\.u ravno e~. 0' ,.... d' ·ku OI'odicne grupe su

sukobe roditelja. NaJcesCl sukobdl k?Jl, Ie,mde~Vle'dulna~rruJ'e za&snosti-nezav.isnosti

, k '. 'oJ'e oko pI'ocesa 0 HbJanJa-m I ,

om OJI se I d' t· oni koji proizlaze iz razlicitih sistema

i sukobi oko polnog osloba anJa, za 1m ; 1 1971)

, k'h l·t'Ck'h i r'eligioznih uverenJa (Hal ey

vrednostI, estets 1 , po 1 I I

. , . ' , dice u ovom uzrastu bitno se menjaju

OseeaJnl odnost u okvu,U POI?, ani za I'oditelje teznja za, odva·,

MladiC i, devojka ~ sv~ 0 rna,nJe osec~Jno V:~diten, ususkani u svom zastitjanjem 1 za nezavlSnoscu Je naglasena , ruO uJ svoJ'oJ' oseeajnoj udobnosti.

. 'b' t'ckorn" stavu I'azmerno mll ..

ni&om 1 "S1m 10 1 . '.." eprijateljskim osecanJlma,

suocavaju se sa burnim odgovorima ~pu~Jedn~esr:lJ'Om To J·e vreme u kome

, ' , d' a stI'epnJom 1 e...... ..

otpordma agreslvmm lSpa 1m , " mI d' Pred porodicom

, ¥t gub" Roditeljl VIse nego 0 a mac, ..

obe str'ane pones 0" e , d" da .nade pnwu meru trpelJl-

je zadatak da nauci ~a prihva~ ovo 0 v~JallJ.e, ili kcerka, kako u pogledu

vosti na zahteve, k~Je p~'ed nlu, po::,v i~~~ pogledu trpeljivosti prem~ zahteva za odvaJatlJem. 1 ~ezavl~o J ' ' ko su plocesi (lslobadanja uzeh izrazima neprijateljstva 1 delovanJlma, er, la

81

6

zamah, oni 'nlisu zavrseni i porodicna grupa i dalje ima svoju ulogu, sarno nesto izmenjenu Porodica i dalje ostaje najbliZa ljudska grupa koja pomaze omladincu da proeenjuje stvamost (Rinsley 1974)" Ona [e i dalje nosilac sistema vrednosti iako su uticaji drugih grupa (uliee, skole, klubova, organizacija) snazni d stalno se prepllcu.

Uloga porodice je osetljiva Previse nastojanja na oprobanirn i tradicionalnim sistemima vrednosti vodi omladinca u konforrnizam, U politicku religioznu, drustvenu i estetsku neplodnost. Premalo zahteva otvara rnogucnost da omladinac izgubi okosnice oko kojih ce izgradivati svoj drustvenl i moralni sistem. Dobri i losi izgledi postoje i u jednom i u drugom slueaju Ako porodica uporno nastoji na statim obraseima, kojl, rna kako bili u skladu sa kulturom mogu predstavljati okostale sisteme koii ne daju mogucnosti da se generacija mladih ostvari, Ako porodidna grupa ne odrzava vezu i tr ajnost izmedu porodicnog i drustvenog idenUteta, to jest ako zivi na rubovirna dI1.1,Stva, postoji opasnost da se razvija nedrustveno ponasanje,

Odnosi porodlca-omladinac predstavljaju nastavak onoga sto je vee receno 0 odnosima dete-porodica, Stavovi roditelja U osnovi ostaju isti i izraz su svojstava njihovih llcnosti. Neka njihova svojstva licnosti i neki stavovi mogu biti pojacani ill umanjeni zahvaljujudi probudeno] strepnji i bi izi za svoje dete u ovoj fazi razvoja

I nacin] opstenja u porodici dovode se u vezu sa sticanjem identiteta i sa psihijatrijskim poremecajima dece i omladine iako istrazivanja nisu uvek saglasna. Deca Sa srnetnjama dolaze iz porodiea sa povisenom napetoscu i nesuglasicama u medusobnom opsteniu (Singer i sal' 1978) Clanovl por odice prozivljavaju poriavljanja iskustava i nizanje Izgovorenih Ili neizgovorenih dogadaja, a razumevanje ovih dogadaja je laz]iCito Ostaje sporno da li su teskoce opstenja izrnedu clanova porodice posledica osecajnih sukoba, neslaganja, rnrznje i nesporazuma ili su prvobitni. Tako se navodi da ovi mditelji vode sa decom neodredene razgovore, da teze donose odluke, da su sklorii besplodnim svadarna it da su njihova saopstavanja uzaludna (Fer relra 1£)68)

Tipovi roditelja

Tesko je razvrstati tipove roditelja i njihovih stavova prema detetu Roditelji se znatno razlikuju po svojim pobudama za roditeljstvo, materinstvo i ocinstvo, svesnim i nesvesnim ocekivanjima od deteta s obzirom na njegov i:igled, temperament, pol (Duhrss,en 1964), fizicke i mentalne spo·, sobnosti, po sv6jim shvatanjima vamosti afektivnog odnosa sa detetom iIi vaspitanja i [)buCavanja, sposobnostima za nadzilanje agresivnosti, bojazlji· vosti i depIesivnosti, potrebama za zastiCivanjem, sistemima vrednosti i mOI'alnim i drugim svojstvima. Nekada postoje bitne Iazlike u obelezjima Uenosti jednog od loditelja koje moze nadomestiti drugi te roditeljski par deluje jedinstveno na dete, !Uadopunjuje se i pomaze, To je I'azlog da POI'Odice u kojima je jedan od roditelja bolestan, mogu da odgajaju zdravu decu Hi pak, ra.zlike usIovljavaju Iazlicite protivUIeene sw,vove prema deletu sto moie dopIineti zbrci u poistovecivanju

Neki {oditelji su sigurni u svojoj Ioditeljskoj ulozi, imaju pover'enje u sebe i dete, daju mu dovoljno slobode i ne mesaju se u njegove delatnosti,

82

lgru, odnose i zanimanja. DIUgi su nesigurni, u'aZe savet u knjigama i od drugih, a savet korlste i tumaee doslovno ·TI'eCa grupa roditelja je nespontana. Delatni rodlteljl ce svoje dete podsticati na dejstvovanje, ali ga rnogu ometati ako se svojom delatnoseu previse uplleu u njegov bioloSki ritam kretanja i dejstvovanja (Halley 1971). Prema tome, obeleZja roditelja ce biti dobra ili losa u zavisnost! od obelezja deteta, njihovog medusobnog odnosa i celokupnog naeina funkcionisanja porodicne gtupe kao celine (Ekerman 1966, Minuchin 1974).

Ako bi se uopste moglo govoriti 0 ovom Ui onom tipu rcditelja i odnosa onda bi se vlas Uta iskustva (Tadie 1973) i podaci iz literature (Lidz 1979, Singer 1978) mogli Iskazatl na sledeCi naein :

Si,gumi roditelji kojl imaju poverenje i u dete i u sebe, koji ne ornetaju decu u njihovim delatnostima igd, zanimanjima i kojl prepoznaju znaca] osecajnih odnosa u svojim vaspitnirn metodama, podiiu zdravu decu i sa sebi 'slicnim obe!ezjima }icnosti., Njihova deea se Iazvijajubrzo, i bez mnogo opasnih sukoba koji bi dovodili do nazadovanja i do lzgradivania patoloskih odbrana.

Agresivni i osecajno hladni roditelji sa puno "cinjenja" ("acting out') odgajaju agresivnu, osecajno hladnu ili bojaZljivu deeu Deca preko pounutrenja i poistoveCivanja sa agresorom, takode postaju agresivna, ili pak agresivni i strogi roditelji i~zivaju velike kollcine strepnje i strah od kazne i deca su naglasenije bojaZljiva

Osecajno hladni roditelji koji ne saosecaju, ne daju detetu pozitivna osecanja, ne pomazu stapanje agresivnih nagona sa llbidom kako bi ih ucinil] neskodljlvim Prema miSljenju M; Klein (1959) roditelji koji preterano ogranieavaju decu u njihovim delatnostima i prvirn radoznalostima, naroCito onirn koje se odnose na polne pojave, podizu neuroticnu, neslgurnu i plasljivu decu

Istrazivanja nisu pokazala da uvek postoji ubedljiva veza izmedu nadmocnog stava roditelja i poremecaja kod dece niti da postoje ubedjlive razlike u nadmocnom stavu jednog ili drugog roditelja (Beeker, Iwakami 1969)" Neka istrazivanja, 'Potvt'duju da meuroficna deca zive u porodicama u kojima su odnosi manje hijerarhizovani i ocevi neSto manje nadmocni.

Plasljivl i preterano zastitniCki roditelji, koji unose nemfr u porodlcnu klimu i koriste. strah u vaspitanju, imaju nesigurnu i plasljivu decu Roditelji agresivne i nagle dece manje su madzlrall nsCine podizanja, postavljali su manle zahteva i sam! su nedovoljno 01 ganizovani Medutim, M, Rutter (1977) je naho da Ioditeljski nadzo[' slobodnih delatnosti i roditeljska ocekivanja nisu tesno povezani Sa neuI'otienim poremeeajima. J, Berg i R Me, Guire ,(1974) nisu potvrdili misljenje prem,a kome su nem oUena deca prete· lana zasticivana od IodHelja

Odr'edena glupa wditelja dugo zaddava decu u poloZaju za.visnosti; kupaju ih, hrane, Cine nepolrebne J sitne usluge do kasnog detinjstva pa i kasnije" Iz plakse je poznato da neka deea sve do pubetteta spavaju sa. rodi .. teljima, da irn majke spremaju odele i pisu domace zadatke Ova gIupa t'oditeija produZa.va za.visnost, ogr'anitava odnose sa dtugom derom i ometa drustvenu samostalnost testo roditelji zauzimaju ovakav stay pt'ema deci koja su bioloski manje vl'edna, ometenih eula, telesno bolesna, dugo occkivana zbog sterititeta i koja su rodena nakon sm!'!i pI'ethodnog deteta lli jc

83

t~ P,ak, poslednje i najmlade dete u mnogoClano' orodlci _ _ ,

~J~~ Sgt1aaVd Ik'o~telja ~oskl~ca Ie ~ustava njiliOv~gPvlastitog ~:::~a~~:

OJU SU 15 usili U SVOJ1ffi pox'odiOnim gr k .

detetu nadoknade Ijubav, paZnju, bdgu' i uslugs upama nu a ih da svorn

Neki od roditelja, koji pn~tela.no zastieavaju decu, imaju slabe blame odnose te stay prema detetu predstavlja premestanja blige sa braen og par-t

nera na dete ..

, Fir'ema psihoa~ali~om tu:naeenju, zastitniCki stay je izraz nepIija:elJstva, moke dvojnosti 1 odbacivanja deteta.. Ako se zaStitniCki stay zadr, ~~a . preteran? . dugo, sve do puberteta i kasnije sto je najCeSce, to moze ~1t1 lZ.VOI ozbiljnfh sukoba U mladosti jeI' su potrebe za nezavislUl1Seu poja~~~e d~C:!I'ebe za drustvenim i polnim oslobadanjem naglaSene, narocho

. Svaki kliniCaI ima iskustvo Sa t'oditeljima koji odbacuju dete doZi-

Ijavaju ga kao .teret, kao osujeeenje, SIdoni su da raeionalizuju SV~je st~ .. ,!?ve, t::~e da je ~ete manjs umiljato, da ih ne voli, da je teske cudt itd III I aZV1JaJ~ mehamzam porrcanja i izdvajanja. svojih neprijateljsklh osetanja'

. . Odbacena i preterano zaStieena deca BU preterano usmerena na sebe ~ma~u teS,ko~e u o.dnosima sa. drugirna, pasivna su, bez pI'eduzimljivostj' irnaju oseeanje manje vrednosti i zavisna su. '

• Roditeljt, zbunien! u svom psihoseksua1n()m iden1itetu, mogu ucinitj zenskashm svoje smove i muSkobanjastim svoje kcerke

. . ~L ~IO~. (1976) nalazi da pretetano h!:'iZljivi, savesni, razumski i same!JUb~V1 r:odt1telJol, slamaju dete svojom dobrotom Ui svojom teznjom ka savrsens VU 1 S varaju snazna osecanja krlvlea i zavisnosti

k " . Otac, o.d~utan od kuda i zauzet svojim poslom, moze izazvati pot'ernecaj .OJI Ploizlazl IZ nedostatka autoliteta, Iako odsustvo od kuce ne mora biti istovetno sa nedostatkom autoriteta (Haim 1970).,

Duse"2li poremecaji I'oditelja

Ish a~h~anja de~e Iodltelja dusevnih bolesnika pokazala su da je postotak S~etnJl ~ dusevrnh poremecaja medu njima 2-,5 puta veCi nego u konkolnoJ ~IUPl (Rutter' 1977)__ Postotak dece nedIufurenih ponasanja pa i sa ment~lmm POI'~e(;a.jima ~eCi je medu decom roditelja pI'estupnik~ nego u kontI~1noj. gIUPl_, Na~~o le takode da je postotak I'oditelja, mU'oCito majki, sa duse~'IID po~emecaluna vea medu psiliijab:ijski lel!enom decom nego u kontmlnoJ gIUpl.

Ne zna se taCno koji je kliniCki tip psihijatrijskog pOI'emecaja I'oditelja od posebnog, znaCa.ja u Illastajanju pOI'emecaja kod dece 1 ne moze se pouzda~o uk~zatl ?,a posebn.e ~ehanizme delovanja pojedini.h pox-emeeaja x'oditella, Utisak le da I'odlte1jl sa gtubim kaI-aktentim promenama naloCito pa.ra~n!oi~, zatim ~;pI'esivni i plasujivi kao i l'oditelji prividno' ocuvanog ~olJnog lzgledakoll uvlaee Clanove pOI'odice (pa i decu) u izmenjena uza .. Jru:ma 'delovan~a i ~ticaje, .imaju ja~i patogeni uticaj nego dIUgi tipovi du~evno bolesnih mdltelja. Opasnost je utoliko ve6a ukoliko su oba rodi-telJa bolesna __ Neka deca, eak 1 mlada, uspevaju da se udalje od sumanutih

84

r

J

j i

sadI'zaja svojih roditelja te njihov odnos prema stvamosti ostaje nedirnut, Postotak dece sa dusevnlrn poremeeajima je veCi i medu de com alkoholicara nego u kontrolnoj grupi. Sem toga i bracnl partner! duAevnih bolesnika ispoljlllvaju viSe duilevnih smetnji i poremeeaja (Milosavljevic 1974),_ Ispitivanja su pokazala da su deca rodite1ja sa hronienim telesnim oboljenjima sklona samoubilastvu kao i deca I'Oditelja alkoholfeara (Ta.dic 1973)_

Poviseni izgledi za javljanje dusevnih smetnjl i poremecaja, kod dece roditelja koji boluju od dusevnih (Wolff 1970) i hronienih te1esnih oboljenja, mose se objasniti:

1) uzajamnim uticadima, pounutrenjima i poistovecivanjern sa izrnenjenim lienostima roditelja i delovanjem drugih mehanizama. U okviru porodica dusevnih bolesnika Iazvijeni su patoloski mehanizmi odbrana (projekcija, poricanje, dzdvajarije,' pomeranje) koji remete odnose medu elanovima. U takvoj klimi dete nema drugi boot nego da prihvata i razvija slicne mehanizme Oko 60% dece psihotienih roditelja ispoljava neke mentalne poremecaje (izmenjeno ponasanje, strepnju, agresiju, poremedaje miSljenja, haluoirnacije, hipeI-kLneti&i sindrom, sizoidna, paranoidna, elkloidna stanja i psihoze, poremecaie ponaSanja i drugo (Anthony 1970). Celokupni razvoi ja odvija se u uu'eZi izmenjenih odnosa U ovako izmenjenoj klimi neka neprllagodena ponaSanja su upomo potkrepljivana, adruga kocena, Iako su drustveno neprihvatijiva d mogu biti naucena, prema teonji u';enja;

2) osecajnim oeiromasenjem i poviSenom agresiWlo8Cu i boja.Z1jivoscu bolesnih rodttelja, naroeito depresivnlh (Weissman 1972) I Sizofernih (Lddz, F'leck 1966) !to mtno remeti uspostavljanje objektnih odnosa sa decom i dovodi do prvobitnih osteeenja u tazvoju ja_ Depresivna Majka ne daje dovoljno eulnih drRii niti uspeva da Iibidinizira odnos sa svojim detetom T Lidz (1966) navodi znaCaj ponavljanih pretnjl na odvajanje u ovakvim porodieama. ZdtaVTi roditelj ne uspeva uvek da nadoknadi ulogu bolesnog, nekada se bori za poverenje i naklonost dece, zauzima takrnicarske sta vove sto pojacava uticaje bolesnog roditelja:

3) prisustvo dusevnog bolesnika u porodlcnoj grupi povecava napetost izmedu Clanova, blame sukobe i sukobe sa deeom. Ovo budi strepnju, poveCava agresfvnost lPokI'ece niz odbrambenth meha.nizama koji izazivaju neravnomernu I aspodelu instinktivne energije ;

4) odnosi izmedu dusevnog bolesnika i njegove porodicne grupe s jedne strane, i drustvene sredine, s druge strane izmenjeni su pa se to odra!lava i na pOI'Odi~nu k!imu u celini i na mlade Clanove posebno (Marlnkov, MUosavljevic 1978). Forodiena. gxupa gubi svoju zailtitniCku funkciju;

5) Prisustvo lu-onienog telesnog bolesnika u pomdienoj gIupi bitno menja pomdiene odnose, poveeava strepnju zbog pI'etece smrti, menja mustveno i ekonomsko stanje gIupe u celirri sto bi mogio objasniti poviSene saomubilacke te~nje mladih u ovim porodicama (Tadic 1973);

6) I konaeno, veti broj razvoda, napustanja pOI'odice, plestupniCkih I'adnji i Cesta bolni~ka leeenja cinioci su kojd doplinose stetnim uticajima ovih pOlodicnih gxupa na dete Uticaj je utoliko stetniji ukoliko je dete mlade, ali je pdmeceno da ni deca u StaI"ij;jrn UZIa.stima, nar'OCito u pubertetu i mladosti, zbog povisene sklonosti ka nazadovanju, nisu otpolna na patogene uticaje bolesnih I'Oditelja_

85

7) uticajem nasleda ne bi se mogla ni objasniti ni iskljuciti povecana spremnost za javljanje duSevnih oboljenja. Smesta] dece u druge porodice smanjuje izglede za oboljevanje i urnanjuje znada] nasledenih cinilaca harem za neke oblike odstupanja u osecainom i drustvenom razvoju (I'adit 1973).. I povisena sklonost bradnlh partnera ka dusevnim oboljenjima i ka net1!Totienosti govori protiv nnslednih, a u prilog psihiekih uticaja i spoljnih cinilaca koji deluju u okviru ovih porodienih grupa (Matic, J'ojie-Milenkovlc

Usvojenje

Usvojenje je nacin za.stite dece liSene brige i staranja, prirodnih rodttelja Jedna druga osoba m porodica voljno prihvata brigu i staranje 0 detetu koje n1je rodeno. Prava i obaveze usvojitelja i usvojenika su iste kao i bioloSkih roditelja i rodene dece, U vecini evropskih zemalja usvo~ jenje je zakonom regulisano

Dve au grupe pobuda za usvojenje:. pobude vezane za dete i pobude roditelja -- usvojitelja,

1" Pojedinc1, porodice, stt uen~" humanitarne i drustvene ustanove nastoje i zele da deci, 1i3enoj toditeljskog staranja, pluZe odgovarajucu zamenu za porodicu i na taj naCin obczbede nesmetan telesni i dusevni razvo].

2" Pobude usvojitelja najeesce su raznorodne i medusobno isprepletene: zelja da se zadovolje vlastite potrebe za roditeljstvom i pomogne deci liSenoj roditeljskog staaanja, obezbedi potomstvo ill naslednik, pa makar on me bio krvni srodnik, OdlZi porodieno ime ill zanimanje, ublazi ili otkloni shah od smrti i svoje konacnosn te da se zadovolje istinske potrebe za covekoljubljem i dobroCinstvom, Lilozofske, moralne i druge, Pobude mogu biti i negativne: zelja za zadovoljenjem svojih Iskrivljenih pa i bolesnih potraba, na primer narcistiCkih, za suparnistvom sa drugim porodieama, Zelja da se postigne drustveni poloza] i ugled, smanje osecanja krivice i stida zbog neplodnosti i potreba za detetom - objektom koji bi zadovoljio sadomazohistiCke potrebe i druge.

Dobro obavljeno usvojenje maze uspesno obezbediti sve uslove za povoljan telesni .i dusevni razvo] deteta i zadovoljiti pozitivne Zelje i potr:ebe usvojitelja

Prilikom izboI'a usvojitelja i deteta, koji treba da pl'oZive veliki deo zajednicltQg Zivota, vOdlce se ·ramma 0 liCnim obeleZjima tempemmenta i potI'ehama deteta i licnim sposobnostima buduCih usvojitelja da se poisto-, ve~e sa. ovim i takvbn, a ne zamisljenim detetom i da QdgOVOloe na njegove lime potrebe. Mogue su i spoI'azumi i lI'lespolazum1 izmedu uCesnika u oviln novim i slozenim Iazmenama kao sto su mogna. i izmedu bioloskih roditelja i ;njihove dece, TIebalo bi se podsetiti onoga ito je t'eCeno 0 odnosima dete-roditelj i Ciniocima I'azvoja, Mo je valjano i za odnos I'Oditelji-, -usvojitelji i dete-usvojenik. POdudaznost bioloSkih obele:!ja deteta i njegovih oCekiva.nja sa obele:ljima x'oditelja i njihovih ocekivanja znaeajno je za sveukupni dalji IazvOj ovog odnasa i usvojenja,, Pogodn!ji su roditelji-. -usvojitelji sposobni da uSJ?ostave duboke i trajne odnose sa decom i da vladaju, svojim razaI'ajuCim oseeanjima (neplijateljstva, slr'epnje, depI'esije)

86

i Cije su pobude, pretezno vezane za dete, pozitivne. Sem toga prednost treba dati roditeljlma zrelih godina, profesionalno i drustveno obezbedenim kako bi se detetu sem oseeajnih i vaspitnih mogli obezbediti i materijalni uslovi Zivljenja. Osobe sa vidljivim ili skrivenim znacima dusevnih oboljenja : psihoza, karakteropatija, dubljih neuroza, toksikomanstva i drugim nepogodne su za usvojitelje, Treba biti oprezan da se prilikom izbora usvojitelja ispitivac, iz svojih vlastitih unutrasnjih i svesnih i nesvesnih motiva ili ne poistoveti sa ,roditeljima i zanemari Interes deteta ill nekritick! odbija i vredne roditelje pod plitiscima, svog vlastitog idea!-ja Motivi roditelja su najceSce dvojaki i isprepleteni Potrebno je proceniti da Ii pozitivne pobude i pozitivna obeleZja lienosti usvojitelja preovladavaju nad negativnim

Usvojenje ima vise iizgleda na uspeh ukoliko se obavi sto Iamje Na taj naein se omogueava rana razmena telesnih, osecajnih i drustvenih iskustava izmedu deteta i roditelja i stvaraju uslovi za uspostavljanje dubljih i postojacijih objektnih odnosa Sem toga rano usvojenje spreeava I ana li~avanja i osujeeenja deteta u nepovoljrrlm uslovima domskog, iii sto je jos gore, bolniCkog smestaja ill boravka u nepIikladnim porodicama

. Dolazak deteta u porodicu bitno menja dinamiku dotadaSnjih powddcnih odnosa i ozivljava neka ranija i pokrece nova oseeanja, mehanizme, otpore :i sukobe usvojitelja, Novi porodicni sastav moZe biti izazov za nazadovanja ali i za napredovanja porodicnih veza, Mogu se oziveti strahovanja, neptijateljstva, zelje za preteramm zaStiOivanjem, osecanje krivice, nesigumost, zavist, Ijubomora, edipne i incestne zelje i Iantazmi, jake projekcije j nesigurnost u svoje roditeljske sposobnosti, medoumice u pogledu izbora vaspitndh metoda i brojna druga rpitanja i dvoumljenja Istovremeno, zbog uobicajene i sveprisutne ljudske dvojnosti, dete-usvoienik moze blti izvor velikih zadovoljstava, snage i pozitivnih osecanja svoga ja, moralnih i narcistickih zadovoljenja. Moguee su pozitivne promene u licnostima roditelja-usvojitelja kao posledica medusobne osscajne i druge r azmene sa dctctorn, budenja osecajnosti i ljudskosti.

Odgovori roditelja su tesno povezani sa odgovorima usvoje~ Aeteta, obelezjlma Henosti, uzrasta, pola i drugih cinilaca

Usvojenje, dakle, moze predstavljati opasnost ali i novu mogucnost i za usvojenika i za usvojitelja. Bilo bi pogresno tvrditi da svako usvojenje, kao cin sam za sebe, krije obavezno opasnosti za daljl razvo] deteta iako, zbog slozenosti odnosa izvesna neizvesnost postoji Neizvesnosti su vece ako se usvaja starije, u razvoju ometeno, nasledno opteI'eceno dete ili dete koje je pI'e usvojenja Zivelo pod nepovoljnim oklnostima i koje vee ispoljava srnetnje u I'azvoju,

r dalje se, iako I'ede, ali ipak postavlja pitanje; tleba Ii i kada detetu otkIiti istinu 0 usvojenj1,l, Sarno otkrivanje istine nema znacaja, kao izdvojcn Un i tI'eba ga razmau'ati u sklopu sveukupnih odnosa dete-rooitelj Zdtave, svesne i nesvesne pobude za usvojenje i vet'Odostojni i stvami odnosi koji ostavljaju dovoljno pmstora i moguen.osti za individuaciju i odvajanje najbitniji su &ioci za zdt'av razvoj limosti usvojenika UVI'emenjeno otkri-, vanje istine, dostupno sposobnostima deteta da je tazume i usvoji obezbeduje uz druge cinioce stvaI'anje dobI'og oseeajnog odnosa, vise poverenja i manje neizvesnosti Oko 4, godine Zivota dete pocinje da se zanima i da postavlja pitanja 0 nPI avljenju" ,i "t'adanju beba" pa i 0 svom JI'odenju

87

To je ptilika da mu se otvoreno i bez dramatizacije saopilti da su ga I'odili dIU~ 7.odit~lji koji nisu m?gli da ~e brtnu 0 njemu te da su usvojitelji roditalji ko]i su to preuzeli Sumnje u pogledu svog porekla I p~irod.nih ro~telj~~ su'e~nja, nepoverenje, projekcije i optuZivanja usvojitelja mogu se ~beCl. ako J? ~etetu predoeena Istina. Ne treba izgubiti iz vida da na], veci bro] usvojenika ovo sazna od druge deee, suseda Ill rodbins ali na bolllliji i pOVII'edljiviji naein. Usvojitelji koji ceekuju da ce nepoznavanje istine 0 usvojenju biU zastita protiv dubokih nesporazuma rnoraju biti prf .. premljeni da ovu istinu saopste. Odluku u ovome svakako treba prepustlti njiIna, uz prethodno upoznavanje sa svim moguenostlma 1 odgovornostima koje na sebe preuzimaju. Sigurno da saznanje za dete da nije krvno vezano za usvojitelje i da nije rodeno lz njiliovog tela moee izazvati strepnju nepIijateljstvo i snazne projekclje ali se moZe oCekivati da ce njihova j~cina biti manje preteea i manje razoma u okviru dobi:ih, postojanih, dubokih i istinskih odnosa, I dete i usvojitelji moei ce da izglade odmerene i uspeJffie odbrane i ucNrste svoj odnos na stvarnim osnovama. U protivnom, OMOS postaje prostor ispunjen razomim fantazmima i bajkama 0 svojoj porodiei Ciji su saddaji idealizacija bloloskih roditelja i svoga porekla, iskIivljavanje stvamostt, eclipne i incestuozne Zelje, Zelje za osvetom i bezanjem sto uda .. ljava dete od spoljne stvarnosti i unosi zbrku u !Iljegovu unutramju stvarnost, Najveei bro] usvojene dece razvija se normalno, Ukoliko je, ,pod nepovoljnim uslovima, a delom i zbog naslednih obeleZja deteta, razvoj ometen usvojeno dete ee ispoljavati iste vrste smetnji kao i grupa njegovih vrsnjaka' a ponaji!eMe smetnje i poremecaje pdJagodavanja i drustvenog ponasanja; laganje, krade, bekstva, povisonu agresivnost i dr, {Schwam, Tuskan 1979)..

POTodieni smeMa;

Po['odifui. smeStaj ill hraniteljstvo je naCin sveukupne porodidne za~tite dece liSene staranja prirodnlh rtlditelja, Porcdica hranitelja i deca za vreme SIneiitaja imaju prava i obaveze kao i .prirodni roditelj] i njihova deca, SmeStena deca nemaju pravo naslediva.nja imovine luanitelja.. Opsti uslovi i naCin SIneStaja dece u b:raniteljske pqrooice, naj~eSCe su zakonom uredenL Pt'euzirnanje brige 0 smestenoj deci ne moZe biti iZVOI' mateIijalnih i drugih dobiti luaniteljskih porodica ..

Smcltaj dace u muge polodice obavlja se ako pIirodni l"oditelji nisu u stanju, ni UZ manju lli veCu pomoc suucnih sluZbi i drugih drustvenih ustanova, da obe2bede odgovar'ajuCu zaStitu {biolosku, psihiCku, m'ut'ltvenu) svome detetu iz sledeCih uzroka: smIii (usled bolesti, samoubistva ili ubistva), grubog otvorenog ill prilc:ivenog odbacivanja, zanemativanja i zlostavljanja, Da.puStanja, izddavanja kame u zatvolu, teZih telesnih i du§evnih oboljenja (prestupni§tva, prostitucije, toksikomanije) i dIugih za dete patogenih i ugI'O:ZavajuCih I·azloga,.

PorodiCni smeStaj mo:ze tlajati do punoletstva ill kraee, Odluka 0 smdtaju do punoletstva donosi se onda kada ne postoje nikakvi izgledi da plirodna porodies, u ovom periodu, pIihvati i preuzme brigu 0 svom detetu, a 0 kr'aCem kada je izvesno da Ce prirodna pOI'Odica nakon om'edenog vr-e-" mena biti sposobna to da uCini.

88

~.

I j i

SmeSta.j i boravak u hraniteljsko] porodiei suocavaju dete, hranitelje i prirodne roditelje sa nizom oseeajnih, druStvenih i moralnih pitanja .. Odgovori deteta na smeStaj u hraniteljsku porodicu kao i OdgOVOI'i prirodnlh i hraniteljsklh porodica zavise od uzrasta na kome se smeStaj obavlja, prethodnih iskustava u prirodnoj porodiei i obelezja licnost! deteta, zatim obele:ija liCnosti, pobuda i stavova hranitelja prerna detetu, stavova i ponasanja prirodnih roditelja prema smestaju, hr aniteljima i detetu i konaeno od naCina. smestaja i rada strucn ih sluibi (Bouyer 1985)

Ma kakva da su bila prethodna iskustva u odnoslma izmedu deteta i njegovih roditelja, odlazak iz prirodne porodice dozivljava se kao odbaclvanje, napustanje i gubitak (Smith 1979) TIeba imati na umu da su objektni odnosi uvek dvojni i satkani kako od Iosih tako i od dobrih pounutrenih delova osoba sa kojima je dete zivelo i da odnos i energetske razmene uvek pokazuju temju da se zadrse i odrze. Stoga prekid odnosa sa prirodnom porodicom moze biti iZVOl' strepnje i tuge, nazadovanja, smetnji spavanja, hIanjenja, umokravanja, deieciranja, povlaeenja te neprijateljstva, pobune i otpora prema smestaju, hraniteljlma a i prlrodnim vrcditelitma. Potpuna !3iv:nodusnost deteta. znak je osecajnog osiromasenja i slabosti objektnih odnosa sa prirodnlm roditeljima iIi cepanja licnosti i lzdvajanja bolnih osecanja .. Vreme prilagodavanja Ispunjeno ovirn i slicnim sadrfajhna moze trajati ra.:zaiCito dugo, od nekoliko dana do nekoliko meseci

I za prirodne rodltelie, ukoliko nisu dublje duSevno izmenjeni (hronicno psihotieni, karakteropati) odvajanje od deteta izVOI' je depresivnosti, strepnje, osecanja kdvice, samooptuzrvanja, povredenosti samoljublja i suaz·, nih projekcija i ospoljenja ovih osecanja upucenih detetu Zahvalnost prema porodici hranitelja moze bill pomesana sa neprijateljstvom i mrznjom, smenjivanjem Zelja i odluka da se dete vrati ill da ostane kod luanitelja sto otezava ukljuCivanje i povezivanje deteta sa novom porodicom i podrzava cepamja i oseeainu i rnoralnu zbrku izrnedu dobrih i losih roditelja (Smith 1979) .

Sudbina odnosa izmedu deteta i hraniteliske porodiee zavisi i od obeleija licnosti hranitelja i njihove dece, njihovih svasndh i nesvesrnh pobuda i ocekivanja, prethcdnih iskustava i star'osti Nadena je visoka povezanost izmedu prihvacenosti, razumevanja, saueestvovanja, pozitivnih osecajnih ulaganja, strpljivosti porodicne grupe kao celine i detetovug doiivljava.nja pt'ihvacenosti i prilagodenosti pmodici. Bor'avak u hz'amteljskoj porodid omogucava detetu da pfode kr'oz novo osecajno iskustvo Na taj nacin se ubla2avaju iIi otklanjaju r'azarajuca oseeanja: stl'epnja i strah, depz'esivnost, neprijateljstvo i drugi izdand agresivnih teinji (ljubomora i zavist, na primel), dozivljaj napustenosti i odbaeenosti Treba se podsetiti da vecina dece odgovaI'a blagorodno na dobI'Otu i osecajna davanja, Bez sumnje da ce se pod povoJjnim uslovima nastaviti daJji oseeajni, saznajni i drustveni IazvOj i obaviti ocekivane i zeljene pI'omene u liCnosti Najveci bIOj smestcne dece uspeva da uspostavi dobl'e oseeajne odnose sa Clanovima ruaniteljske porodice i da se prilagodi novim uslovima poI'odicnog I drustvenog zivo~a (Tadic, BaJota, Kuzmanovic 1979) .. smestaj stiti dete od novih nepI'ijatelJ" stava i teZih osujecivanja te pomaze bolje ukljucivanje i u. ;uustvenu. sr.t'dinu (Skolu, grupu drugova).. Prilagodenost deteta na pOlodlc.r:om smest~Ju je bolja ako su hranitelji sl'ednjih godina (30-40 god.), a ~Jlhova V~:ls:~ta deca. mlada (do 15 godina), ako su iskusniji ali ne i isclpljem dugogodlsnJlm

89

podizanjem tude .dece i ako broj smestena dece nije veci od troje Deca sm~st~m.a na :ruadem ~zr~stu i bez smetnji u prethodnom .raavoju bolje se uklJucuJu u zlVOt hraniteljske porodice i bolje prilagodavaju

. . Odba~vanj.e dete~a ?d strane clanova hraniteljske porodice, suparn], cen~e sa pmodmm. Iod:~lJ~a, davanje nekritii:~e prednostl svojoj rodenoj deei u svakodnevmm Zlvotmm okolnostima otezava prilagodavanje smestenog deteta.

I pored povoljnih ucinaka porodicnog smestaja ispitivanja su pokazala da deca na smestaju, u poredenju sa kontrolnom grupom dece koja zive u svojim prirodnim porodicama u istoj drustveno-kulturnoj sredini, ispoljavaju nesto cesce sledece oseeajne smetnje: povisenu depresivnost, agresivnost, oseeajnu nepostojanost i hladnocu, povisenu sugestibilnost, teskoce uspostavljanja i lomljivost odnosa sa drugima Sam toga, medu njima su cesce i smetnje spavanja, nevoljnog umo1cravanja, poremecaji pokreta, zatim nedrustvena ponasanja agresivnog tipa (laganja, hade, bekstva) koje remete odnose pxeteZno sa drugovima i nastavnicima a rede u porodici. Ispoljene smetnje delom su Ianijeg porekla i posledica delovanja patogenlh Cinilaca u okvaru prirodnih porodica, a rnanjim delom su posledica delovanja nepovoljnih Cinilaca u hIaniteljskim porodicama. Sta tistiCki male t azlike u ucestalosti smetnji i poremecaja izmed.u dece na smestaju i dece koja zive u svojim prirodnlm porodlcama, te smanjivahje ovih smetnji sa duzinom trajanja smestaja upueuju na zakljucak da porodieni smesta] moee delovati ne same preventivno nego i leceCi (Tadic 1979).

Razvod i T(1zvedena p070dica

BI'Oj razvoda i dece koja zive u razvedenim poroclicama povecavaju se iz go cline u godmu .. Prerna podacima koje daje M, Mladenovic (1987) u Jugaslaviji je zabelezeno oko 13,34 razvoda na 100 zakljucenih brakova tokom 1985. godine. Razvod je najceSce posledica Iosih bracnlh i porodicnih odnosa a sukoba. Razvodom porodicna grupa najeesce prestaje da postoji kao ustanova koja obezbeduje potpunu zastitu i razmenu oseeajnih i drustvenih iskustava neophodnih za dalji razvo] deteta, Raskidanje ove bioloSke, osecajne i drustvene zajednice maze biti iZVQI snaznih i razarajueih .povreda za svako dete, kao i za roditelja. Dotada uspostavljena psihoddnamika i ravnoteza porodlenih odnosa se kide, slike <l"odite1ja se l1.1Se i menjaju svo] poloZaj u stvarnom i zamisljenom Zivotu deteta i gube pledasnju moe organizatora njegove lienosti (Liberman 1985) .. Dete je zbUllljeno u pogledu nj;·' hovih vrednosti, Pt'ekid odnosa d gubitak jednog roditclja (pa i nekog clan a porodiene gxupe, zbog podele dece, na pdmer), moZe postati izvor strepnje odvajRltlja i tuge sto pokI'eee nove odbr'ane. Novonastala dinamika odnosa moZe da r'emeti mehanizme potmutr:enja i poistoveCivanja i da unosi zbrku u mentalni apalat, t!ak i stadjeg deteta

OdgOVOI' deteta na razvod zaVlisice od .UZIasta u kome se 'I'azvod obavlja, zrelosti lienosti, prethodnih iskustava u odnosima sa I'Odite1jima i drugim I!lanovima pOI'odiene grupe, Iienosti rodite1ja, njiliovog pona!anja i stavova pr'ema detetu i ra,zvodu, naCina' obavljanja Il'azvoda i onoga sto mu sledi, t_e drugih cinilaca. Povrede su jace i patogenije ukoliko je dete mlade i ukoliko se Iazvod Qbavlja u osetljivijim fazama razvoja (fazi ogledala,

90

1P'" I

,

strepnje na odvajan]e, edipnoj, pa i u puber tetu) .. Potrebe za pounutrenjirna i polstovecenjime sa roditeljima oba pola tokom ranih pa i mladalaeke faze tesko da mogu biU uspesno zadovoljene stvar nlm ill zamtsljenim likovima izvan porodice, Posto se nakon razvoda najcesce prekida odnos sa occm, ometaju se poistovecivanja deeaka sa muskim likom, a devojCice pokusavaju da nadoknade gubitak neprimerenim trazenjem muskih osoba Deca, eiji je prethodni dusevni razvo] bio ugrozen zbog losih porodienih odnosa, sa razvodom naJceMe doZivljavaju nove povreds koje oZivljavajuzanije sukobe i strepnju, rnehanizme nazadovanja i projekcije, agresivne .zelje d fantazme. Neplimelena ponasanja roditelja (medusobna optuiivanja, neprijateljstvo, osvetoljubivost, dramatizacija i druga) otezavaju polozaj deteta. Cesto je i dete optuzeno za razvod .. Ono tada postaie "zrtveni [arac" i traZi mazohiaticka zadovoljenja. Zavisno od medudelovanja ranih okolnosti, moguci su sledcdi odgovori (Liberman, 1985):

.- Pod najpovoljnijim okolnostima dete-omladinac se stiti svesno i iIi nesvesno neprijateljstvom, mrznjom i drugim lzdanclma agresivnosti (gto predstavlja zdI'aVe odgovore), tugor .. , porieanjem gubitka ili se cseeaino i intelektualno udaljava od roditelja i str astveno predaje delatnostima izvan porodice (sportu, klubovima,. ueenju, muzici, umetnosti, naucl i drugim) Neletko, starije dete-omladinac koristi razvod za pIidobijanjemater ijalnih i drugih dobiti [izlazaka, novca, opravdanja zbog izostanaka i neuspeha u skoli) i ucenjivanja

. Mlada deca na razvod mogu odgovcriti nevoljnim umokravanjern defekacijom, srnetnjama spavanja, apetita, povisenom pokretljivoscu, nemirom, razdrazljivoscu, nepIijateljstvom i napadima besa, tugom, strepnjom i povisenim strahovanjima, nazadovanjem, narocito saznajnih funkoija, na primer, smetnjama govora U igrama i ertezima dece razvedenih roditelja ceste su teme smrti, napustanja, kaznjavanja i osvete

Kod starij e dece i omladine odgovori su slozeniji: strepnja i fobije, oseeajna hladnoca, depresija osecanje krivice, potcenjivanje sebe i roditelja i obezvredivanje, razmisljanja I lPokusaji samoubistva, ljubomora i dozivljaji Iisenosti I otudenosti,zanemarivanje skolskih obaveza, bezanje, hade i dr uga nedrustvena ponasanja. Snazne teznje da se pobegne od stvarnosti i cia se preda dnevnim i nocnim sanjarenjima i fantazmima o jedinstvu porodicne grupe i roditelja su razmemo rest nacin odbrane, koji ne mora _. ali moze da remeti dr ustveno prilagodavanje u skoli iIi drustveno] sredini. Neretko se javlja p['eziz' p['ema r'Owteljima, bI'aku i pOlodici kao ustanovi

- Pod najnepovoljnijim i patogenim \.Isla virna i posebno deca i mladi kojl su i tanije ispoljavali smetnje prilagodavanja mogu ispoljiti neumticne i psihoticne odgovore i stanja, pSihosomatska oboljenja i nedr'ustvena i protivdIustvena ponailanja.

Poheba dece i mladih za izgubljenim ['oditeljem ne moze biti nadomestena povremenim vidanjima koja najcesce odreduje i propisuje st[U~na sIuzba, 1z toga. pmiz1aze mame teznje za novim abjektima i cestim neprimerenim vezivanjima za druge osobe u okvizu Sire porodice iIi izvan nje

Pod odredenim okolnostima, a posebno u porodicama sa l'aiar'ajuCim teznjama, razvod moze predstavljati ponajbolje resenje, osloboditi clanove pOI'Odice n~.zar ajuCih sukoba i neprijateljstava i obezbediti kakve-takve uslove za ['azvoj dece, Otuda i misljenje da je "bolji dobar r'azvod nego los bIak"

91

.Sv~ pita~a razvoda braka treba razmatrati U sklopu sveukupnih P?I'odiCnih, all .1 ~I'ustveno.ku1twnih I!inilaca.. Sve dotle dok au brak i pore~l~. preovladuJuCi I drustveno ptihvaCenl. oblici zajednice muskarca i irene 1 fiJihovog potomstva i dok se ne iznadu njihovi uspes:niji altemativni oblicl razvod ce sUOCav~ti i decu i .I'oditelje, a i suuenjake, sa nizom pitanja i teSko~, Ako vecina dece . u Jednom druStvu raste i razvlja se u okvlru pO~'O~ce, ?nda o~ koji ave izvan nje mogu nositi neka posebna obeleija ~oJa ih &Ie manje prilagodljivim odredeno] dzustvenoj zajednici, Sigurno je da ~~te, o-:,e, ~padne kulture, poseduje sposobnostri za uspostavljanje i dr,~a~Jn: obiektnth o~osa iz_van porodiee i da Be ove sposobnosti mogu Ploih~lVat1 ~o .odt-edem.h gramea, aU ne i preko njih, jer bi se u tom s~~Caj~ mo~li bItn? promeruti Ol'ganizacija nagonskih teZn.ji, struktaare j funkcue henostl., Ukoliko jednog dana porodica, kao m'u!ltvena ustanova nestane

i razvod ce izgubiti svoje danaanje znafenje" . . ,

Vanb7"acmost

Raz1ic~te su vrste porodiea i dece koji se mogu nazvati vanbraenim .. !zvesan ~I'OJ. v~bta~? ~orodiea je potpun i same naizgled vanbIaeni jet', lak~ r:ez egul~~ po~ti~ zakonskim norrnama, porodient odnosi su postIJJ~, CvJ:stl 1 lSpunJeru ljubevlju i povez-enjem" Bt'Oj ovakvih .. vanbraenih'' porodiea se povecava, naroelto medu mladim osobama, oslobodenim drustvenih ptitisaka . I pI'edtasud.a, koji promiSljaju i preispituju mnoga drustvans ustanove, pa 1 brak i I'OdlteljStvO i kOji tr'de nj.hove a1temativne oblike

Njima je sliean drugt tip vanbracnih roditelja koji i.z r'aznorodnih razloga, ~e prihvataju braenu zajednicu ali pa:ihvataju I'ocllteljstvo, Vanbtafua deea ~ve iii stalno sa jednim rOditeljem, najteACe majkom, ili izvesno vreme sa majkom, a zatim sa ocem, sto je manjs povoljno.

TI~.Ci. tip ,,:,anbt'aenih roditelja ne ostvaruju nikakvu porodienu zajednicu. Uo~~caJen~ je cia. deca Zive sa majkama, napustena od vanbraenog oca, kog ?ajce§ee [edva da i poznaju .. Vanblaena trudnoCa maZe biti posledica ~1?Cajne, veorna Iornljive I kratkotrajne veze izmedu vanbraCnih roditelja, pa 1 [edncg polnog odnosa

Ne bi se moglo tvrditi da postoje jasno odredena psiholoSka i psihopatoloSka obeJeZja vanbracnih roditelja Za prva dva tipa vanbraenost je posledic:a sv~ne i voljne odluke i Cesto .ideoloSkih pobuda, Medutim, kod posle.dnjeg. tipa .vanbraCnih I'oditelja, posebno majki, koje su eesee ispitivane, p~eeuJu se lZVesna obeleZja lienosti koja bi mogla biti dovedena u posr'ed-, nu ~ nepoSl'ednu vezu sa vanbxaenollCu" Njihova vanbx'aenost najeeSCe je posledica nesvesne motivacije (Duhrssen 1964} , Vanbraene majke su eesto nedovoljno voljene i odbaeene od svojih Ioditelja VanbI'aCni odnos i dete mo. gu biti simboli&i izraz za nedoZivljenu nemost i Ijuba.v,

Dete je zapxavo simboliCki pr"edstavnik nekog nedostatka, takmieenja i kainjavanja sebe ill vlastite majke, Oseeajno, a l!esto i intelektualno nezreie, ane nisu sposobne za uspostavljanje dubljih i trajnijih oseeajnih odnosa, eak hi sa vanbl'aCnim ocem deteta, 'Prema psihoanaliti&om tumaeenju vanbr'atnost je poslediea net'eSenog edipnog odnosa, suparnieenja i osvete prema maj-, ct. i izIaz Zelj~ da se ima. dete od vlastitog oca. bl!igledni su slab nadzoI polnih POU'eba 1 nedovrsenost ill neizgl"adenost psihoseksualnog identiteta, I

92

I

I

I

sposobnosti za sublimaciju su manje, Neposobne da uspostave govome odnose sa dtugima vanbraena majke u te svrhe koriste svoje telo (Deschamps 1985),

Lienosti vanbraenih oCeva su manje ispitivane. Najeesce je lee 0 osecajno hladnim, manje odgovomim osobama, zbrkanog roditeljskog identiteta i smanjenih sposobnosti za uspostavljanje dubljih i ttajnijih objektnih odnosa i sa teskocama poistovedivanja sa svojim roditeljima (prvenstveno ocern) Potrebe za oCinstvom su veoma male i vanbraeni otac najcesce i ne pokazuje zan:imanje niti brigu za svoje vanbracno dete, Svoje novcane obaveze obavlja pretezno na zahtev suda.

Sveukupni razvo] vanbraenog deteta zaviside od niza cinUaca: pobuda za vanbraenost, obeleZja Henosti vanbracnih rodltelja, njihovog odnosa prerna detetu, stavova u.Ze i su'e porodice vanbraenih roditelja (babe, dede i drugih), strucne i drustvene pomoCi' vanbracnorn roditelju i detetu, kulture u kojoj dete tivi i drugih, Pod povoljnim uslovima prihvatanja, primerene brlge za dete koju mogu upotpuniti i drugi Clanovi porodice (baba, deda, blizi i dalji rodaci), odgovaraluceg smestaja u hraniteljsku porodlcu, usvojenje iIi u dom, ukoliko je to potrebno, duSevni razvo] moze biti neometen.

Odnos vanbraenog roditelja prerna detetu moze biti dvojan ili pak otvoreno Ili prikriveno odbacujuci bilo zbog obeleZja lienosti rodltelja, oseCanja kravice ill povredenog samoljublja, I za vreme vanbraene trudnoce, 10- ditelji, a posebno majka, ispunjeni su raznorodnim osecanjfma I fantazmirna 0 buducem detetu; pozitivnim rcditeljskim oseCanjima zadovoljstva, Ijubavlju, nadanjem ill pnk. negativnim oseeanjima i fantazmbna: neprijateljstvorn do ubilaCkih, strepnjom i staahom, tugom I depresrvnoscu, krivieom, stadom, povredenim samoljubljem, osvetoljubivoscu prema detetu i ocu, Nepovoljni svesnt i nesvesni stavovl prema detetu su pQjaea.ni ukoliko je 10- ditelj nezaposlen, mlad, profesionalno neosposobljen ill ueenik i ako nema stambenih i materijalnih uslova da preuzme brigu 0 detetu Hi ako je odbacen od svoje uie i llir'e porodlce i drustvena zajednice.

Pod povoljnim okolnostima oseeajni, drustveni .i saznajni razvo] deteta je meometen, pod nepovoljnim, razvod vanbracnog deteta moZe biti ugrozen kao i druge dece koja five pod nepovoljnim porodiCnim uslovima i utoliko viSe ukcliko je dete izlozeno i pritiscima drustvene sredine (grupe drugova, skole i §ix'e zajednice) koja, bez obzit'a na zvanieno proglasene staV'Ove, va.nbraenost ne pI'ihvata i osuduje.

SmTt u por'odici

Uvod

Svest 0 snuti i svojoj smItnosti je cena koju ljudsko bice plaea za svoju pamet i umnost,. Pojam i svesnost 0 snuti I'azvijaju se ilostupno kao i p.ojmovi i svesnost 0 Zivotu i sebL Dete se :najcesce prvi put suotava sa smI'CU u SUSI'etu sa nutvim zivotinjama, U ovim okolnostima, eak i veoma malo dete, brani sepovlaeenjem, udatjavanjem od uginule fivotmje i pri-, vijanjem uz drugu, ocb:aslu osobu koja obezbeduje zaStitu. Ovi odgovod se javljaju mnogo ranije negosto dete ima. svesnost 0 sm[ti i px'e nego !lto je dovodi u vezu sa svojim pGstojanjem i instinktivnog su porekla,

93

Dete mlade ad 3-4 go dine nema izgraden pojam a smrti Obicno je I azume i shvata kao odlazak umrle osobe ad kuee, kao neki, drukciji nacin privremenog postojanja na ovom svetu: Smrt se ne odnosi na njega nego na druge osobe, najcesce wan porodlcnog kruga Ne postoje nikakva protivnaenapitanja ni pitanja bez odgovora a smrti za njega Zivot i smrt nisu protivurecne, suprotne, pretece i nepovezane pojave (Walon prema Fen ad 1985)

NeSto starije dete, uzrasta 7--8. godina, jos uvek nema realisticne predstave i pojarn smrti. Ona postoji kao konkretna cinjenica, konaena [e i nepovratna ali se jos uvek jasno ne uvida mogucnost vlastite smrti USkOIO se smr t povezuje sa nepokretnoscu i neosetljivoscu i sa konkretnim cinjenicama kao sto su grab, sahr ana i posmrtni obredi. Tek na uzrastu aka 8·-9 godina, neka deca i ranije, poCinju da shvataju da je smrt neopoziva i neumoljiva i da su i oni smrtni,

Uporedo sa razvoiem pojma 0 smrti razvija se i razumevanje njenih uzroka U pocetku je ona nasilna, slucajna posledica nesrece Hi odredene zelje da se umre ili. ubije. Tek kasnije smrt se prepoznaje kao zakonitost bioloskog postojanja (Fer'IaI'i 1985), Mogucnost deteta da shvati smr t povezana je sa njegovom mogucnoscu da shvat! poreklo svog vlastitog zivota, odnosno da poveie polnost i stvaranje uvota Kada i kako ce dete ovladati potpunim pojmorn 0 smrti zavisice od njegovih iskustava sa smrcu drugih osoba, od njegove osecajne i intelektualne zrelosti, odnosno odbr ane od iskustava i saznanja, te od stavova pot odice i sire dr ustvene zajednice prema smr ti, u odredenoj kulturi.

Na pretnju smrti ill smrt u porodici dete ce odgovoriti zavisno od uzrasta, oseeajne l.·saznajne zrelosti te niegovog poimanja srnr ti, od stavova druglh e!anova porodiene gcupe, u prvom redu Ziivog roditelja i njegove nadoknade umrlog, dodatnih ulaganja i davanja, te od niza drugih okolnosti u kojima, se smrt oeekuje ill dogada .. Malo dete ne predvida smrt ali zivo oseca opstu porcdicnu klimu ocekivanja smrti: zabrinutost, strepnju, nernir, tugu, ~:I'Omene ponasanja i naeina zivota u porodicno] grupi, te prornene medusobnih razmena i odnosa prema njemu,

Odgovori deteta mogu biti r azliCiti:

U plv~h 6 meseci Zivota dete je nedovoljno odvojeno od roditelja, prvenstveno ad majke i ne dozivljava ih ka,o advojene objekte. Smrt i gubitak Ioditelja ne&! izazvati posebne, pogotovLI ne psihieke odgovoIe, all bez odgovar'ajuce zamene za :izgubljenog I'oditelja dete moze iskusiti fiziolosku napetost i nemit zbog pI'omena naeina nege, I itmienosti ener'getskih r azmeoa promena toniekog dijaloga i drugih obrazaca odnosa sa izgubljenim a za njega znacajnim objektom Gubitak jednog iIi aba roditelja i za detE: ovog uz(asta predstavlja gubitak 1a1oo nedovoljno, ali ipak posebnog odnosa.

Na stulijem uzrastu. do pIve godine zivota, kada su vee donekle pnodmakli pI'Ocesi Iazlikovanja sebe od drugih i procesi individuacije i odvajanja, adnosna vreme kada je vee uspostavljen paseban odnos sa Ioditeljima, pod uslovom da je dobar, dete ce odgovarati protivljcnjem, otporom, ljutnjom, plakanjem, vikanjem i odbijanjem dIugih nepoznatih osoba, pa cak i nekih clanova pOIodiCne grupe, zatim tugom, IavnadusnoScu i u klajnjem slueaju bespomocnoscu, beznadem i depresijom Pl'omene u izgledu i ponasanju mogu biti za posrnairaea, pogotovu Clanove porodice koji su zaokuplj€ni

94

i preplavljeni tugom za umrlim neprimetne Neki autori poricu mogucnosti ranih odgovora deteta na srnrt jednog ali oba roditelja i smatraju da ovi mogu bitl izbegnuti ako zamenik izgubljenog roditelja obezbedi detetu od-

govarajuCu negu i odnos. -

Starije dete prolazl kroz zaljenje za umrlim roditeljem, kroz tugovanje koje se sastoji od niza odgovor a J pokusaja psihickog aparata, da Se izbori sa gubitkom znacajnog objekta Na _I'azlieitim uzr astima tugovanje [e manje ili vise slozen proces, Slozeni procesl tuge vide se kod starije dece, dovoljno odvojene od zna.cajnih objekata i sa dzgradenim pojmovima 0 srnrti

Na uzrastu oko 7-8 godina, kada dete zna da se urnrli roditelj ne moze oziveti i povratiti i kada su misljenje i odnos prerna stvarnosti jos uvek ispunjeni nesvesnim mastanjima, smrt moze hiti dozivljena kao kazna za neprijateljske zelje, misli i prestupe prema roditelju. Por icanje srnt-ti, Iantazije o izgubljenom roditelju uz tugovanje all i trazenje novih i dodatnih od· nosa kroz Igru i druge delatnosti, predstavljaju naein odbr ana deteta da se succi sa srnrcu u porodici

U pubertetu tugovanje je slozenije i sastoji se od dubljih i snaznijih osecanja tuge, depresivnosti, ialjenja, osecanja krivice, samooptufivanja, stt cpnje na odvajanje i straha odkainjavanja zbog vlsatitih razarajucih i svemocnlh zelja i misli, Neretko se doiivljava neprijateljstvo ptema objektu koji je "napustio i otisao" Sem osecajno, dete ovog uzrasta odgovara na smr t i nazadovanjem ponasanja, povlacenjem, vikanjem, plakanjem, pojucanim vezivanjem i pr ivijanjem uz druge osobe. Tugovanje je potpunije u mladalackorn dobu, u vreme kada su procesi odvajanja od roditelja pood-

makli •

Tugovanje se odvija kroz obnavljanje secanja ina umr lu osobu a dokaz je postepenog smanjivanja bola za izgubljenim i predstavlju najbolju zastitu od depresija u slueaju buducih gubitaka. Tugovanje ne treba sprecavati. Ozivljavanje secanja na izgubljenog roditelja Hi neku dIUgU osobu olaksava procese zaljenja i pomaze da se umanji oseeajna patnja za umrlirn SeCD.nja se ozivljavaju kroz razgovor, razgledanje fotografija i predmeta-uspornena sto olaksava izrazavanje zalosti Ozivljavanje secanja na izgubljenog 10- ditelja pomaze detetu da se za tI'enutak sa njim spoji, da budu za,jedno, da lakse izddi odvajanje i podrzava lad tuge Ljutnja na Ioditelja koj! je umro i nap ustio , kao i na pI'ezive1e Clanove pOlodiCne grupe moze biti ispoljena kroz igrll Hi ponasanje .. S ciljem odbrane ad gubitaka, dete se paistovecuje sa izgubljenim l'oditeljem i pI'euzima njegov naNn ponasanja, gavora, miSIjenja, naein odevanja, a, kasnije i poziva (GardneI 1979) Na taj nacin S(~ smanjuje vlastito osetanje nemoei i udaljenost od izgubljenog roditelja o~novni cilj tugovanja je postepeno odvajanje od pounutI'enih slika i pIestanak ulaganja osecanja, fantazija i misli u unutI'asnje slike 0 umrlom roditelju., Oseeajna patnja polako pI'estaje i zamenjuju je duma postovanje pre-, rna umdom I'oditelju a oSlobodena eneI-gija sada moze biti ulozena u dluge osobe. Ovo bi p['edsta,vljalo dobro prilagodavanje na smrt, normalan i~hod tuge i dobru zastitu od buduCih patnji u slueaju novih smrti,

Ukoliko je odnos sa izgubljenim r'oditeljcm bio bolji, dete ce utoliko biti sposobnije da uspostavi bolji odnos sa zamenom za izgubljenog Ioditelja i obrnuto. Ukoliko je dete stadje i osecajno postojanije i njegovi odgoVOI'i na smIt i tugovanje ce biti umeI'eniji. Iskustvo tugovanja pomaze detetu da

95

izddli neminovne gubitke tokom Evota. i cia podstakne te2nje ka Zivotu i niegcvtm pravim vrednostima,

PatoloSki oaCini odbrana od snu:ti u porodici mogu biti posledica ne-, uspeSnog tugovanja I javljaju se rano, ili posledica gubitka ZD.aeajnog objekta Sto se javlja ka.snije (Gardner 1979)"

Poricanje je rnehanizam odbrane koji se javlja kod svakog deteta u b~ obliku, rede i kod odraslih, neposledno nakon smrti voljene osobe a posIedica je neuspssnog tugovanja. Vee i zbog prekauzaJnog i lledovolin~ I'azvijenog naCina misljenja dete !ako plibegava mehanizmu poricanja Poricanja se ispoljava kroz svakodnevno ponasanje, bezbriznu igru i humor koji niCim ne odaju da je roditelj umro i da ga vise nema

Cepanjem (splitting) i otcepljivanjem nekih Cinjenica 0 snuti iz ja. dete se brani od stvamosti ZahvaljujuCi. poricanju dete ne sagledava protivur-ec., nosti svojih oseeanja, zelja, misli, ponasanja ii svesnosti te, na prdmar , pn., prema poklon za, majku iako zna da je ona umrla, Poricanjs je izmedu ostalog pojaeano i Zabl'anjivanjem razgovora 0 smrti, posebno ako je ona posledica samoubistva, Sto detetu narnecu odrasli, odnosno kultura POlicauje je rede u mladala.Ckom dobu i znak je dublje psihopatologije,

Svesno gusenje i nesvesno potiskivanje tuge sprecavaju njen normaj, ni tok, Posledica su stavova okoline prema zaljenju koje se maze doziveti kao slabost, sramota, nezrelost, detinjastost i primitivizam s potcenjivanjem i osudom, Preter ano zaAtittUCke odrasle osobe cine sve da dete zastite od tuge Cak i one koja predstavlja svepIlsutno ljudsko iskustvo i koja poveCava cdbrambens sposohnosti ja.

Jaka oSeCanja krivice povezana sa strahom javljaju se, narccito kod starije dece i mogu imatl raznorodns uzroka Mlade dete, usmereno na sebe i sa prekauzalnim obllcima miil]jenja, smrt roditelja. a i drugih osoba, povczuje Sa svojim neprijateljstvom i osecanjima, mislima i narnerama prema umrlom rodltelju, Ako je one "u2lI'ok srnrti" onda bi urnrli roditel] mogno doCi, najeesce nocu u obliku duha iIi vamplr a i osvetiti mu se

Za neku decu otiCi, odnosno umreti, pa i zbog neizlecive bolesti znaCi da je napuSteno, odbacivano i da nije voljeno Ako smrt roditelja dete iskusi u edipnoj fazi ova moze biti povezana sa erotskim zeljama i fantazijarna prerna roditelju ~stog, odnosno nepxijateljstvom i ljubomomm p:('erna roditeIju SUpI'Otnog pola.. Osecanja Io:ivice mogu biti posledica doZivljavanja d~tc1a da je ono svojjm loSim ponaSanjem, nebx'igom, neposluSnoscu i dmgdm izgx'edima doprinelo bolesti odnosno smxti rroditelja., Ova VIsta osecanja kli., vice je pojacana ako je x'oditelj izvdio samoubistvo iIi je bio depr'esivan, te cesto svoje dus.evno stanje dovodio u vezu sa ponaSanjem deteta<. Samoubistvo jednog roditelja izaziva oseeanja krivice i u dmgom, pxezivelom, na,'" ['ocrto ako su nesugIasice medu njima bile jake, sto se prenosi j Ina dete, Trc,. ba znati da snut, a pogotovu iza.zvana samoubistvom i u mladima i u odraslbna budi snaZna oseeanja i iantazije kIivice,

Umex'ena nazadovanja i ucvI'Scivanja su Cesti i nOImalni mehanizmi odbxane u detinjstvu i u mladosti. Dublja nazadovanja i ucvdCi.vanja, koja se ispoljavaju kI'OZ detinjasto ponasanje, trazenje pamje, nevoljno umokmvanjei izmetanje, pojacanu zavisnost, "bebast'"' gOVOl', oZivljavanje vec ranije pr:evazidenih su'ahovanja mogu biti znacl patoloSkih odgovoI'a na smrt u poI'odiai. Nazadova.nje moze zahvatiti i saznajne i dlustvene Iadnje. Poja-

96

,

j

I

Cano je ako odrasle osobe previSe zaStieuju dete kako bi .mu nadokna~ili gubitak I'odite1ja ill ako od njega zahtevaju previAe obaveza 1 odgovornosl.i u

novonastali.m poI'odiOlim uslovima, ,

' lako deca na smrt rodltelja odgovaraju slabijom, kod neke, naI'oCito starije i omladinaca moZe se javiti ~ dublja _depr'esij&: kao rezultat neuspelcg tugovanja. Depresija lizazvana smrct.t I'odit.elja dov~ .se .u v~ sa preki~o.m energetske ravneteze izmedu deteta i umrlog roditelja I pr'eltid?m .. spoIJn~ doprinosa koje je ovaj urnrll roditelj obezbedivao, zatim sa o.seca_nJ~ krivice zbog agI'esivnih ;.'leI,a i maStanja prema umrlom I'oditeljll, .~lje cia se privuce pamja ~ pIidobije naklonost okoline i ispaSta zbog svoJih gr'eho~a Psihodinamika depresije nije uvek ista kod svakog deteta, Za neku, vlastit~ depresija i <lCajanje treba da izazovu ?seCanja ~yice kod .dIUgih osoba ,1 obezbede novi ose6ljni odnos i ulaganja, U kraJnJetn sluCa.ju kod ~ece,. a naroCito omladine, moze da se razviije duboka depl'esi~a sa osn:>maSeDJem ,a, dubljim nazadovanjem i sndnirn 2eljama za. smr'~ 1 ,sa~mu~~m,. .

SledeCi kasni patolo§ld odgovori na Smtt roditelja Ja.v1laJu se ~~ kao posledica nedovoljnog tugovanja, iz bilo kojih i vee navedenih ladoga III k,ao posledica. od.god,enog odgovora na gubitak znacajne osobe: strah ?d odv~Ja. nja, tuga, fobije, smetnje spavanja, apetita, nevoljno umo~avanJe, g~btt.ak poverenja u druge, zbrka u poistoveCivanju, incestne teZnJe p!l'aeene Jakim osetanjima kxivice i krade (da hi se nadomestila izgublj~ Ijuba~ .unu:}ag roditelja). Idealizacija wmlog I'Oditelja eesta je pojava. ~og1 au~1l Izvestavaju 0 ucestalosti psihoza, kaI'akter'Opa.tija, samoubistava 1. de~I'esiJa k_o_d odtaslih osoba koje su u detinjstvu f ranoj mladosti izgubile lednog ill oba roditelja.

DECA, OMLADINA I SKOLA

Odnosi u ~koli

PoIazak u skOilu predstavlja za dete ulazak u svet nom saznajnih, oseCa.jnih i drustvenih iskustava Dete izlazi iz porodiene . grupe, postepeno napusta raniji pasivni. 1. zavisni stay i ulafe svoju energtlu u nove osobe: objekte i delatnosti. Vecina dece uspeva da se. pzilagodi zahtevima S1tol~ 1 da koristi Skolu za svoj liCni razvoj, oblazovanJe 1 profeslonalno osposobllavanje

U skoli dete mora da savlada slede&! odnose i zadatke:

1. Uspostavljanje odnosa sa uCiteljem na kog~ pt'enosi po~i:ivna .. i negativna oseeanja i iskustva veza,na za .li:Cno~t l'oditelJa., Ono nastavlJa. Pl,O: cese stapanja, i odvajanja u novo) sredim i lStovremeno zeIi Ii<I: se I?t~b~~~ ucrtelju ali i udalji od ave vame, odt'asle osobe., Liroost uCitelja l'e naJb.lttlJ:Jl emilae u pt'Ocesu vaspitanja i ueenja. Vamost veze .izmedu ~eteta i ucrte~: izlazi iz okvir'a pedagoSkog metoda i Skolskog uCenJa.. Dete una ~trebu , pounutri de10ve limosti ufitelja, da s~ s~. njim poistoveti, da na nJega plenese oseeanja koja je gajilo pI'ema roditelJlma.,. .' i

I ucitelj takode pokazuje temju da p~unU~l d~love l_1Cno~ti ~ete!o da rut. njega prenese osecanja, ielje i ol!eklvanJa kOla pobfu ~ nJeg g najlanijeg detinjstva i odnosa sa svojom pox'Odicom - bl'arom 1 sestrama,

7

97

svojom deeom {.Klein 1950d)> UCitelj ima svoje pobude i felje koje su ga dovele do ovog poziva, pobude da pristupa procesu ufenja i da uspostavlja odnose sa deeom,

Moguenost uzajamnih pozitivnih ulaganja, sa roditelja na ucitelja (od strane deteta) I sa svojih Clanova porodice na dete (od strane uCite1ja), uslov [e dobrog odnosa uCitelj.,dete~ jaeanja snaga ;a deteta i sekundarnih procesa miSljenja i uma.njivanja vaZIwsti primarnih procesa (Decobert, Diatkine, 1968), Debar odnos istovremeno to ublazava i oslobada od strepnje i straha i obezbeduje bolji uspeh, Povezanost izmedu simpatija I razumevanja, koje uCitelj gaji za decu, i Skolskog uspeha je nesumnjiva, Postoji moguenost da .doba.r:>" uCitelj pomogne detetu da ublazi sukobe koje je donelo ill; porodicna sredine, U slueaju jakih potiskivanja, dubljih nazadovanja i uCVIsccnja, tV{C, dokornlh sukoba i promena u ;a i nad-ja, izgledi da se ovo dogodi su umanjeni, jel su odnosi sa mdite1jima vee doveli do nepopravljivih promena lienosti (Decobert, Dia.tkine 1968), UCitelj bi morae da nauCi da upravlia svojim i dciljim pozltivnim, negativnim i dvojakim oseeanjima, da prihvati dete takvo kakvo jeste I da pokuSa da uspostavi sa njim ravnopravni odnos u okvim razumne i potrebne hijerarhije, On mora da izeldi snazne proiekcl]e dece Odnos dete-uCitelj Ce u velikoj meri zavisiti od toga sta uCitelj predstavlja za dete Dete moZe u njemu probuditi osecanja ljubavd, neznosti, naklonosti i potrebu da zaStitl i nagradi ali .i saZaljenje, strepnju, agreaiju, SfldistiCke Zelje i potrebu da kazni i odbaci, a uoitelj mora mati da upravlja ov.im sadtiajima;

2. Uspostavljanje odnosa sa drugovima, predstavlja i najvazniji "posao za dete" Deeje grupe nude detetu nova i bogata oseeajna i drustvena iskustva, namecu mu pritiske, takmicenja, ljubomoru, suparnistvo, pravlla igre i ponaSanja i pokrecu sve one dobro ili slabo resene sukobe koje donosi iz svoje pOI'odiene sredine i iz odnosa sa roditeljima, bracom i sestrama Od prilagodenosti deteta u grupi umnogome ee zavisltl njegova prilagodenost i u skoli, Ovome doprinosl nekoliko Cinilaca: uzrast dece koja ulaze u grupu koji je obicno ujednaeen (Fau 1963), zajedniCke delatnosti sa odredenim ciljevirna, crgardzaeija grope i demokraticnl stay u vodenju grupe. M Rutter (1976) daje podatak da su prijate1jska i udruzena grupna medudelovanja bila holja kad jegrupa imala zajedniCki cilj, ali je takmieenjc stvaralo jake neprijateljske odgovore izmedu grupa. Inte1ektualne sposobnosti deteta Igraju manju ulogu u pI'Ocesu prila.godav3ll1ja nego oseCajni sadI'zaji koje dete uuGsi u gmpu O'Leary D" S. O'Leary (1976) podvlaee znaeaj pI'einaeavanja ponasanja i okolnosti koji bi davali pI'ednost ze1jenim ponasanjirna ucenika

N:a proces pIilagodavanja utice i ullite1j, kao odt'asla asoba, ad Cijeg stava ce zavisiti povezalIDst glUpe. Ullitelj je odrasla osoba koja lma 'Ieee sposobnosU prilagodavanja, da aseti simboliCko dzrafavanje svakog pojedinog ueenika i grope kao celine, da izdIii nesvesna oceldvanja i Zelje ueenika i dil zadovolji njihove intelektualne potrebe;

3 Piihvatanje novih pmstorija, dnevnog l>eda, I'aspoI'eda casova, VI'e-' mena odlaska i dolaska, Skolske discipline i usvajanja odredenih znanja predvidenih pI'ogcamom skole, takmicaI'ske klime, sistema nagrada i kazni, pra-, vila ucenJa i p'onaSanja i niza pojedinosti koje se odnose na sistem SkolstV8 u celini i na posebnosti skole !mju dete pohada.>

98

I

I

!

Vecina dece uspeva da se prilagodi ovim zadacima i zahtevima i da se ukljuci u proces Skolovanja. Ponasanje i uspeh u skoli, sem od prethodnih iskustava dece, zavise i od naeina vodenja Skole .. Demokratski stay doprinosi boljem uspehu i boljim odnosima izmedu udenika AutoIitativan stay podstice uspeSnost ali izaziva viSe agresije prema nastavnicima, a anarhican stay dovodi do slabog uspeha i pogorsava odnose izmedu ucenika i nastavmIca (Rutter 1977).>

Zavisno od stavova uCite1ja i Skole u celini, ueenici menjaju i stavOV€ prema drustvu, norme pona§anja i sistema vrednosti (Sugarman 1967)., M. Rutter (1977) navodi da je povezanost izmedu liberalnog stava studenata u nekirn ameriekim kolediima i klime u koledzu veea nego Izmedu Iiberalnog stava studenata i stava porodiee i da je ovaj stay zadrzan i kasnije nakon [zlaska iz tog koledza

Nisu poznati svi cmioci koji doprinose kako ponasanju ueenika u skoli, tako i njihovom uspehu Bez sumnje da promena ekipa nastavnika, nedostatak preduzimljivosti uCite1ja, velikl brei dece 12 niZih drustvenlh slojeva, i dece use1jenika, supamlstvo, sukobi izmedu grupa dece sa viS1m i nizi m teZnjama i slaba saradnja izmedu ovih grupa negativno utieu na uspeh Ne-· gativan ucinak ,imaju i nezaJaganje ucenika u zajedniCkim delatnostima skole kao i smanjena oeekivanja u pogledu uspeha i delovanja od str ane ucitelja (Kelvm 1970) .. Deca sa slabijim uspehom su neprijateljski raspclozena prema grupi sa boljim uspehom.

Pobude za pohadanje skole

Pobude za pohadanje skole su razIicite .. TI'eba razlikovati cetiIi reda pobuda koie deluju udruzeno i koje utieu na dete tokom skolovanja ..

LiCne pobude., _, Lime pobude deteta menjaju se sa uzrastom. Do sedme godine Zivota kod veCine dece odlazak u Skolu je pobuden igrom u grupi drugova, zeljom da se udovoljl zahtevima roditelja, da se bude debar i obezbedi njlihova ljubav i pohvala i da se zadovolje samoljubive potrebe Ne bi se moglo tvrditi da i u ovom uzrastu nema intelektualne radoznalosti i teinji za saznavanjem koje pobuduju dete da uCi i da saznajs Intelektualna radoznalost [e, prema psihodinamiCkom tumaeenju zavrsna faza u razvoiu tez·· njii za gleda.njem (skoptofilnih) kOje se javljaju I'ano i iZI'azavaju kroz ~E!lju da se gledaju Ioditelji i svet oko sebe (Decobert, Diatkine 1968) Ovakva za-, nimanja pocinju pre edipnog odnosa i prolaze kroz sledove I'azvoja, uprkos Potiskivanju i oseeanjiroa krivice. Oko sedme godine teinje za gledanjem su sublimisane u teZoje za sa.znavanjem (ep istemofilij a) , Skala, kao jedna izmedu dIUgih znaeajnih dtustvenih ustanova, podstice ova preobrazavanje i prihvata temje uCenika za saznavanjem, rasvetljavanjem, gledanjem, raiiclanjavanjem ne izazivajuCi str'ah i ose6mja kxiVice Tako se saznavanje pojavljuje i kao naCin upravljanja stI'epnjom i kao naCin obezbedivanja skolskog i dtustvenog pt'estiZa

Oko sedme go dIne ubt'2avaju se pt'ocesi simbolizacije i sublimacija koji obezbeduju da se instinktivne temje preobraze u druStveno plihvacene de·> latnosti. Skola je lIlova stvamost kojanudi t'aznorodne simbolizacije. Kod dece uspesnog razvoja prev}ast uzimaju epistemofilne temje, igra se zame··

99

njuje intelektualnim zanima.njima i Zeljom za znanjem, !eljom da se bude dobro, da se uspe.

Vee u to vreme uspeh u savladavanju §kolskog gnu:Uva, na prlmer eta., nja, pisanja, zavisi od oseCajnog stanja deteta (Fen1chel 1961). M. Klein (1950) smatra da. instinktivna organizaclja odreduje odnos prema ui!enju., Dok je do ~te godine dete bllo zaokupljeno unutrainjim. ps1hi&im sukobima edlpnog porekla, nakon toga energija Be oslobada za sticanje znanja, za nova ulaga., nja i simbolizaciju, Deca, koja to ne uspevaju, imaju teSkoCe u ponasanju i ul!enju.

Rrocesi oponaSanja i poistoveCivanja imaju veliku ulogu u procesu ~ticanja znanja u ovom i kasnijim uzrastima Kako navedeni mehanizmi i procesi nlsu l!v:r'Sti ni neprekidni, mogu~ su kolebanja i ul!enje je istovremene i zadovoljstvo ali je i ometeno igrom i trdenjeni prvobitnih zadovoljenja,

Na uzrastu izmedu sedme do desete godip,e dete [e pobudeno igrom i prvobitnim zadovoljenjima kao i zadovoljstvom od intelektualnih funkcija Istovremeno, §kola je za veCinu .. mui!na rabota" i najveCa zadovoljenja se tJ:~e u gxupi dIugova, Tek kasnije, u pubertetu i mladcsti, pobude su manje nesvesne, dolaze iz ;11 i nad-ja. Mladi se pripremaju za buduCu plofesiju, uspevaju da spoje drustvene zahteve i zahteve roditelja sa svojim pobudama PIavi se razlika, izmec!u Zelja i stvarnosti, izmedu cilja i na&1a postizanja toga cilja"

Pobtule roditel;a. -- Pobude rodite1ja su :i svesne i nesvesne: osigutati Skolovanje i reAiti Zivotna pitanja svome detetu, podsticati ga da posUgne sto bolji uspeh, jer to obezbeduje drustveni i profesionalni polotaj, zadovcIjiti svoje samoijubiv:e potrebe, ~to pre se osloboditi brige za decu i strahovanja od neuspeha, nadomestiti vlastite neuspehe i osujeeenja Itd. Roditeljima §kola nameee mnogobrojna pitanja, PoIazak deteta u stolu do2iv. Ijava se kao odvajanje i cepanje porodi1!ue grupe i gubitak, a ul!itelj se mo.ze domveti kao suparn.ik:.. SPt'emni 8U cIa ga. ill osuc!uju ill preterano h vs ale, da mu zameraju zbog njegovih stavova. Roditelji mogu svojim pozitivnim ili negativnbn pobudama i stavovima pomoCi ill odmoCi svom detetu da se prilagodi kako na uCitelja talco i na §kolu

Ul!itelj mOI'a. da izddi i ol!ekivanja i projekclje roditelja koji Ce ispoIjiti svoje vlastite odnose sa autolitetom, Nezadovoljni 8U uspehom, obezvre-, duju tad ul!itelja, postaju agresivni, nezadovo1jni ill pI'eterano zadovQljni, ucenjuju, prete. Neuspeh deteta za roditelja predstavlja teSku pow:edu samo-, Ijublja ali i stvarnu teMr:06J, S ohzirom na. zahteve dJ:u!ltva u pogle~u Skolovanja. Roditeljski zahtevi za uspehom i odJ:'ec!enim obI'asclma ponaSanla mogu biti iuaz agresivnosti i strepnje,

Pobude Jkole,.·- Skola se sa svojim slstemom VI'ednovanja (nagr'adivar nja i kainjavanja) uplice u pobude ul!enika, Skola postavlja visoke zahteve pred ul!enike zbog temji za razvijanjem Ijudskog miSljenja~potI'e~a da se odgovod intelektualnoj radozna!osti ul!enika i uveCa njihovo manle, ~ otlg:o:, vomosti koje joj namece drustvo u pogledu ops.teg ob~azovnog,. stIucnog i nauCnog napI'etka i profesionalnog osposobljavanla u~~ k~ 1 zbog. oseCanja odgovomosti pojedinaca i Skole kao celine, samollublVOsti, suparniftv.a i takmi(!enja izmedu Skola, str'ahovanja PI'ed nadredenim skolskim vlasti-

ma itd. .'

Pobude i intef'esovanja skole ne mogu biti usmerena iskljul!ivo na 5.~-

canje manja i profesionalno osposobljavanje u(!enika, Savremena Skola le

100

I

I i

poslecmja u trostepenom aistemu vaspitnih ustanova (poI'OcUca, predskolska ustanova i !lkola) aje su funkcije podsticanje i unapredivanje oseeajnog, saznajnog j dr'U!tvenog I'azvoja dece i omladine. Skola mora biu pobudena da podsti(!e i unapreduje lntegrativne proeese u ll1!uosti, maStovitost i stvaralastvo isto tako kao i saznajoi razvoj i sticanje znanja iz naul!nlli oblasti.

Pobude Skole i pobude drustva mogu ali i ne moraju biti uskladene, Svako drustvo (kapitalistiCko, socijalisti&o i drugo), pokazuje teinju cIa od Skole napravi "svoju" ustanovu kOja ee odrzavati i pI'odufJJ.vati status quo drustvenog uredenja, vee ustaljenih moralnih norml, norml Ponaianja, Ideolo~e, fiIlozofije, religdje i drugih drtl§tvenih datosta, bez obziIa. na njihove stvame vrednosti .. U tom slul!aju skola bi mogla postati orude drustva, najc':!e§6e ddave, a ne ustanova koja podstice slobodoumnost i lil!ne slobode u(!enika Istina jeda Skola ne moie btti van druStva ali ona ne sme biU ni pasivni prenosilac druStvenih peruka [er bi u tom slu~ju ometala napredovanje Ijudske misli i rasplamsavanje ljudskih sloboda.

Nesklad izmedu sistema vrednosti porodlee, Skole i drustva izaziva nepIiznavanje normi ponaSanja koje Skola proglaaava (HeE'SOv 1977)., Kad se mladi ukljul!e u drustvenl sistem skole i kad im se ponudl preuzimanje odgovornostl za ideologiju, organdzaciju i de1atnosti, nesklad se moie smanjiti.

Pobude dTU§tua, - Drustvo u celini i pojedine strul!ne, drustvene i politi&e ustanove i organizaetje ,postavljaju neposredno svoje zahteve pred skolu i posredno pred l'oclitelje i ul!enike kroz davanje prednosti odredenim znanjima, predmetima d zanimanjima, kroz sistem nagractivanja uspeha, naein zapoSijavanja, politil!ke i religiome uticaje. Poznato je da sistem nagradivania moZe da daje prednost stvaInim i istinskim Interesovanjlma ueenika i stlcanju akademskih znanja, ali i la.ztUru Interesovanjlma i toboinjem uspehu. Politika upisa u vUe Skole i zaposljavanje radnika sa boljim uspehom moze da "proizvodi" vestaCki odlicne ueenike u zavrsnlrn razredlma skole mimo merUa koja, bi vaZila da se takva poHtika ne vodi. Drustvo moze nametati i podsticati da skola vaspitava genexacije mladih na ovaj ill onaj nactn, zavisno od toga da Ii zeli da buduCi gradani odrsavafucdredent drustveni po('edak ili da ga stvarala&i menjaju

Nesklad izmedu pobuda roditelja, !lkole i dJ:u§tva. kao i velika ra<:lika u sistemima VI-ednosti i notmama ponaSanja izaziva 7.bI'kU u svesti decc i mladih i procesima poistovecivanja ("iii sa, mcliteljlmau, "ill sa skolom", "Ui sa dJ:ustvom") i istinske socijalizacije.

Neuspeh u skoli

Neuspeh u Skoli je pitanje kako samog u(!enika i njegove pOI'odice tako i Skole i dIustva. Postotak Skolskih neuspeha u SR Slhiji se kreee oka 2.5% u osnovniml) i 7,98% u SI'ednjim2) skolama, a u Beogl'adu oko 1,47%. u 0::;·: novnim i oko 6,5% u srednjimS) i I'azlikuje se u pojedinim vtstama skole 1

1) Infolmaclja 0 efikasnosti §kolovanja u osnovnom vaspitanju i obrazovanju u §kolskoj 1985/86. godln!, Repub1il:!ki zavod za unapredivanje vaspitanja 1 obrarovanja, Beograd, 1987_

:l) Prema podacima 7.a 1986/87. godinu, Republil!kog zavoda za statiatiku, .' 3) Rad vaspitnO>-Obrazovnih orgarumoija Beogr$ u llkolskoj 1986/87. godlnl, Zavod za unapredivanje vaspitanja i obrazovanja grads Beograda, Beograd, 1985,

101

I'a2Ieclim?, ~avisno o~ sistema skolstva neuspeh je veei, U PIVim godinama skolovanja 1 U I'aZI'edima kada se prelazi na predmetnu nastavu.

Neuspeh u Skoli povezan je sa niskim IintelektuaJnim sposobnostima u~nika, teles~ nedostaci~a ~ b?lestima, povi.Senom zamorljivoseu, preki .. , dima U 'Pohadan]u nastave 1 ucenju, prazninama u znanju, sa promenama s~ole, .pI'O~enama metoda ucenja i nastavnog programa, nedovoljnom individualizaeijom nastave za ucenike sa osecajnim smetnjama i posebnim teskocama urenja naroeito u PIVim razredima. Sem toga, neuspeh je povezan i sa pro~en!l:ma u sastavu, funkcijama, i odnosima U porodici i nedovoljnorn saradnjom Skole sa porodicom, obrazovanjem roditalja, n.iskim drustvenim i ekonomskim poloZajem porodics, sukobima u grupi drugova i sa nastavnikom neurotidnim, psihotiblim j drugim poremeeajlma, kao i sa. niskim teZnjam~ U pogledu uspeha odredene potkulture uCen.ika i njihovih porodiea i mnogobrojnim dIugim nedovoljno ispitanim einiocima,

Mnogi od ovih (!ini1aca nisu predmet izueavanja niti brige psihijatIije i eak bi bilo i pogresno "psihijatIiziIati" pitanja obrazovanja i skolovanja Mnoga od navedenih pitanja treba da resavaju skolski psiholozi ipedagozi

Neuspeh u poeetku Skolovanja najeesce je posledlca niZih intelektualnih sposobnosti, telesnih (fulnih) nedostataka i nepI'ilagodenosti ueenika na grupu dece, ucitelja Hi skolu u celini kao i posledica teskoca u ueenju (Citanja, pdsanja, raounanja),

Naveden:i Cinioci mogu delovati tokom celog skolovanja, Neki od njih su oeigledni na poeetku i mogu se otkloniti, dok su dIUg) nepIimetni kako za uCitelja tako i za skolskog psihologa i psihijatla te se pogorsavaju pri dodatnim osecajnim i mcralnim teskoeama deteta i porodice.

Prva iskustva sa neuspehom, bez obzira na uzrok mogu uticati na dalji tok skolovanja. Prelazak na predmetnu nastavu stvara teskoce veeem broju ucenika, ne samo zbog izmenjenog naeina Skolovanja, poveeanih zahteva zbog teZine i obima gradiva i bIii:eg ritma ueenja, nego izbog toga sto se od ueenikfL trazi vise preduzimljivosti, sto mu je dozvoljeno vise slobode i samostalnosti, koj:ima on mozda nije dorastao, a promena grupe drugova i nastavnika zahteva nove osecajne napore Na predmetnu nastavu se prelazi u petom razredu, te se tome pridodadu i teSkoCe puberteta i mladosti koje sarno otezavaju proees pI"ilagodavanja u grupi drug ova i na skolu ..

Sam neuspeh u skoli, bez obzira na njegove uzr'oke, ima za posledicu naknadne oseeajne smetnje (Rutter' 1976) kao !ito su I'avnodusnost, tuga i depI'esija, nemir, briga, stI'epnja~ pI'omene u ponallanju s ciljem odbr'ane od napetosti, stIaha i depI'esije, pa d neuI'Oticne odgovoI'e i stanja, kao sto BU anksioz.no-fobiene, depI'esivne i histericno-konverzivne.

Kad se l'azma1.Ta skolski neuspeh deteta norma1ne inteHgencije i iskIjuee cinioci.vezan-i za skolu (sis tern nastave, oI'ganizacija i drugi) i tehniCke teSkoce, uzroci neuspeha mogu biti sledeCi:

L Prolami neuspeh kao posledica prolaznih oseeajnih teskoCa, koje de-· te ima u gIupi drugova, u odnosima sa nastavnikom, U poI'odici, a mladici i devojke sa Ijubavnim pal'tnelom. Sadasnji sukob odvlaCi ueenikova zanimanja, siabi painju i onemogucava ulaganja u intelektualne delatnosti i iz·· van Skole Sa r-esavanjem oSeCajnog sukoba oslobada se energija potr'ebna. za ueenje,

2 .. Neurotieni odgovod, stanja i nem'oze (videti poglavlje 0 psihoneuIo" zama) mogu da zakoee velike koliBne ener'gije u I'e§avanju unutr800jih su-

102

koba, da uma.njuju ulaganja u mtelektualne delatnosti, smanjuju pobude i volju za u~e i da dovedu do slabog uspeha (Vlatkovie-Ptpic 1975).

Neuroticm odgovoti i stanja ne moraju uvek smanjivati intelektualne funkcije i pobude za ucenje. Neka neurotlena deca cak pojaeavaju intelektuaJIne napore i pokazuju bolji uspeh, U tom slueaju su pojaeane delatnosti simptom i naCoin resavanja unutrasnjih sukoba, Ovo je moguce sve dotle dok je sukob pod kakvim-takvim nadzororn ;a i dok ne trosi velike kolicinc psibiCke enregije. Kada sukob iscrpi energetske snage ja, javlja se pad in:_elektualnih delatnosti i siabijenje uspeha. Neurotidni porcmecaji nisu tako cest uzrok neuspeha u poeetku skolovanja (Kos-Mikus 1977) Neka plasljlva i depresivna deca - omladinci eak pokazuju bolji uspeh od drugih ucenika

Uspeh u Skoli ne treba poistoveCivati sa intelektualnim delatnostima jer ima ueenika koji pokazuju slab uspeh ali su delatni J stvaralacki izvan skolskog programa. citaju, uee ono sto se od njih ne zahteva i bave se drugim delatnostima .. Sem toga prisilno ueenje dugo vremena moze obezbediti debar uspeh iako u tom sIumju predstavlja prisilni simptorn. Neuspeh U sko1i u okviru pojedinJ.h tipova neuroza ima l'azliCite mehanizme nastajanja

Anksiozno-Ioblcna stanja i neuroze cesm su u poeetku skillovanja ali se javljaju i kasndje, siabe integrativne snage ja, dovode do nazadovan]a rniISljenja i opadanja mtalektualnth delatnosti.. Umerena strepnja ne mora uvek dovoditi do slabljenja uspeha, pa. eak odredeni stepen drustvenlh strahovanja prinudava dete na povecane napore kako bi se umanjili pritisci vlas .. titog nad-ja, (Vlatkovic-Ptpic 1975) i ptimedbe roditelja i sredina,

Opsesivna stanja i neuroze, ponavljana razmisljanja i pristlne misli i I adnje odvlaee painju ucenika sa skolskog gradiva i kao i druge neuroze trose velike kolieine energije. Kod depreslje: sniZenje zivotnih funkcija, osiromasenje ja, jacina patnje, izlIl€njeh odnos prerna sebi i svetu, smanjene sposobnostl za predvidanje buducnosti, nemoguencst novih ulaganja u delatnosti i slabljenja radnih sposobnosti ometaju procese ucenja

Neurofient ueenik sa teznjama ka savrsenstvu ne uspeva [er se previse bavi pojedinostima, od "dIveca ne v::idi sumu", nikadane uspeva da dode do kraja svog cilja.. TIi mu, pak, naueeno nikada nije "dovoljno nauceno", a kad ne moze da bude onaka kako to on zamislja, onda se odrice svakog uspeha On se ponasa pI'ema zakonu "sve ill niSta" i odrii;e proseenog, pa Cak i natproseenog uspeha jer ovaj nije u skla.du sa njegovim idealom ja,

Na sliean namn se ponaSa i samoljubiv ucenik. Neul"OtiCaI' sa osecanjem manje vI'ednosti i sa mislima samopotcenjivanja smatra da nije sposoban za odredene delatnosti i odustaje od napOIa, Oseeanje ma-nje vrednosti smanjuje temje ka uspehu, Ravnodusni, pasivni d ucenici umanjenih inteI'esovanja ne uee jet· su ravnodusni na svakJ. uspeh, na ~hvale i zauzimaju takav stay i pred ostalim delatnostima ..

H Danon-Boileau, p, Lab (1985) opisuju sindrom intelektuaJne zakQ' cenosti neu['oticnog i psihotienog porekIa. Koeenje zahvata mtelektualne funkcije, glavnu delatnost, ueenika dok su ostale de1atnosti OCuvane, Ueenik zeli da uCi, ma da to mm'a i da se to od njega oeekuje, ali ne uspeva da se p:n!>da intelektualnom ['adu, On je svestan svojih teskoca, wi se na siabu p>amju i oseca se kI'ivim lito se pojaeava stavov;ima, i zahtevima roditelja i skole. Ucenik oseea da je zakoeen i bespomoCan pr'edzadatkom, poCinje i ostavlja knjigu, Cita po nekoliko puta isto stivo ali ne uspeva da ga savlada.

103

Intelektualna zakocenost praeena je zamorom, glavoboljom, nuzovoljom, strepnjom, izdvajanjem. oseeanjem neprikladnostl, sanjaz'cnjem, odsutno!Cu, ponekad i samoubilaCkim mislima koje se javljaju kao posledica neuspeha (Male 1964).

Uzroci inte1ektualnih koeenja su neurotiCni sukob (Klein 1950) ali i poeetni psihotiCni procesi. Intelektualna kobmja neurot1(!nog porekla su ak-, tivna.. Koeenje inte1ektualnih delatnosti je funkclonalno a cilj mu je da se izbegne neuroti6la strepnja. Kod histeriauh se ispoljava kao intelektualna slabost, smetnje pameenja i kao nedosta.tak seCanja, odnosno kao smetnja ueenja i smetnja zaciravanja naueenog, Da hi opravdao svoju nemoc ueenik: se cesto prikIiva iza telesnih simptoma, Fobicru urenicl Imaju teSkoCe da I!:itaju i prate nastavu jel' koCenje zahvata. ove Intelektualne delatnosti. Ul!enje i saznanje, bilo putem I!:itanja ill pIaeenja nastave, nesvesno i na simboliean namn predstavljaju opasnu, eI'otizovanu ill agresivnu delatnost zbng ulaienja i pI'odu·anja u sadrlaj ~tiva, odnosno u neku zabranjenu oblast. Da bi se izbegla navala strepnje, zbog ove zastraSujuCe delatnosti ja se blani koceniem ueenja i spI'eCavanjern sticanja znanja .. Tako neuspeh, zbog avog simboliCkog zn3eenja postaje kama zbogzablanjenih i na ui!enje pomerenih interesovanja, Intelektualna koeenja psihotii!nog porekla su slozenija i pasivna i sem navedenih simptorna javljaju se i smetnje razumevanja, koncentracije paZnje i siromastva intelektualnih stvaranja .. Pslhotieni uCenik nema uvid u svoju neuspesnost i skIon je da je poliCe.

3 .. Dnevno sanjarenje neurotil!ne dece, nat'oCito u pubertetu i beianje u maStanje odvraeaju pa:inju od Skolskog gradiva i oduzimaju veliki deo VI'emena za ostale psihiCke delatnosti,

4. Kod neke dece, simbiotiCki vezane za roditelje, nBI'ooto majku, neuspeh je posledica nemoguenosti da uCe samostalno. Kad Majka sedi pokraj njih i aktivno ill pasivno ul!estvuje u ueenju, uspeh se popravlja .. Zavisnost od majke pr'oteze se i na druge delatnosti,

5. Neuspeh u Skoli moZe izI"aZavati i otpor i bunt, narocito u mladalaekom dobu, protiv autoriteta porodiee ill I'oditelja i njihovog sistema vrednosti. Skola je u porodicnom sistemu vrednostl 'p.tevise vrednovana i isticana. Neuspeh je kazna za roditelje d naOin da se omladinac bod protiv (najeesee) krutog i autoritarnog oca.

6.. Medu decom sa slabim uspehom J., Ajuriaguen'S (1970) opisuje tip bu610g deteta, lakrdiiasa, tije je ponaAanje odbrana od dubokog straha i od psfhotiene razgradnje,

7., Neuspeh u skoll mote biti i posledica niZih dJ:u1ltvenih teZnji i pobuda.. sto se Cesce vida medu decem niilli drustvenlh slojeva i neobrazovanih roditelja. PoI'odi(Sne temje i vI'ednovanja su niski i odI'e(!uju stay deteta plema ucenju, Skold, profesionalnom osposobljavanju i uspehu u Zivotu

8. Neuspeh u Skoli pokazuje visoku povezanost sa pOI'emeeajima po-. nasanja, nedIustvenog i prestupniClrog tipa i poremeeajima karaktera. Sma-, njene intelektualne delatnosti su posledica opStih kalaktemih osobina, nedo-· stataka u sistemu nad-ja, slabih integt'8tivnih funkcija ja, smanjenog oseCanja odgovomosti, islu:ivljenog sistema vrednosti i niskog self-koncepta, niskih intelektualnih temji i oslabljenib pobuda.

Potkultw'a mladih prestupnika Zivi natubovima. ill izvan gmpa ostalih uCenika, izvan sistema VI'ednOSti skolske i dIUgih sredina Slab nadzot na-

104

r

,

I

gonskih temji, u prvom redu agresivnih, uzrok je slabe pIilagodenosti u Skolskoj i drugim sredinama (Kuzmanovic 1979).. P.tvobitno neorganizovano ja ne uspeva da kanaliSc sveukupnu energiju, mehanizmi sublimacije i sim .. bolizacije su neI'azvijeni Celokupno ponasanje ove grupe uCenika, pod snaznom je prevlascu 'PI'iInaInih proeesa i naeela zadovoljstva:

9u Hiperkineti61a, ometena i deca sa telesnim oboljenjima tako(!e mogu pokazivati slab uspeh iz vec poznatih razloga.

10 POCetne psihoze au UZI'ok slabog uspeha: zOOg jake strepnje, sumanutih misli 0 !koli, paxanoidnosti, halucinaoija, intelektualnog propadanja i ~>I'opadanja funkcija lienosti bitnih za procese uCeDja (pa.Znje, miSljenja, volje, pameenja i druglh) ..

Odbijanje i bemnje od skale

Nepohadanje nastave moZe biti znak opravdanog i neopravdanog dzo .. · stajanja, odbijanja i bekstva od skole. Deca izostaju iz skole zbog bolesti, radi pomoCi roditeljima u kuCi, ali i ;iz drugih svesnih i nesvesnih razloga : u znak otpora pI'CIDa ikoli i roditeljima, nedostatka osecania odgovornosti, moralne bezbriznosti, stvamog stxaha zbog nenauCenog gradiva i ispita, sukoba sa dIugovima i sa nastavnicima, zauzetosti wan skole, na primer, sporta itd lzostajanje od skole je cesto povezano sa slabim uspehom.

Odbijanje Skole

Odbijanje Skole, koje treba razlikovati od izostajanja i be:'l;anja, najcesce je jedan od simptoma prolaznih smetnji prilagodavanja, reaktivnih poremeeaja, neurotfenih odgovora (anksiozno-fobicmih ._. ovamo spada i skolska fobija, histelienih, prisilnlh Ill depresivnlh) a rede su psihotlcnog porekla (sumanutih misli, halucinacija), inte1ektualnog propadanja i menjanja lienosti Klinidka slika i dinamika nastajanja opisane su u okvlru neuspeha u skoli i pojedinih dijagnostiCkih grupa, U tom slueaju ucenicr, Istovremeno, najeesee odbijaju odnose sa druglm osobama, sa gruporn drugova, usamljuju se, ostaju u kuci zatvoreni u svom svetu i sa svojim unutrasnjim sadrsajima, bez delatnosti. Neurotlena bekstva su pracena osecanjem krivice i strahorn od posledica Tako deca ili omladinci sa prisilnom neurozom mogu izbegavati skolu da se ne bi prirnetile prisilne radnje, odsutnost ill zbog toga sto su prezauzeti pIisilnim radnjama. Kao znak psihoze, odbijanje skole moze biti posledica sumanutih misli. Roditelji ovakve dece i sami su neuroticnl, zabdnuti, traZ€ pomoc, cesto na neprimeren nacin, moleei skolu ili stwcne sluzbe da opravdaju izostanke.

Bekstva od skole

Bezanja od skole, koja tIaju sarno nekoUko casova, nekoliko dana ili Cak meseci cesta su pojava. Nesistematska bekstva imaj".J r'azne UZI'oke: stI'ah od ispita, zadovoljenje pob'eba za igrom, bioskopom, s.por'tskim delatnostima,

105

putovanjem, setnjom, u znak solddarnosti sa drug om ill grupom drugova koji to od njega tX'de. "Sistematski begunci" od skale Cesto ispoljavaju poremecaje ponasanja, a neld medu njima i promene karaktera nedrustvenog ili prestupniCkog ttpa, Kod njih je sistem motalnih vrednosti iskIivljen, a oseeanje odgovomosti i zanimanja za stval"alaCke delatnosti su smanjeni. Neki od njih se odaju beZanju od kuce, sitnim kradama i uliCnim .ispadima. Cesto su clanovi nefoxmalnih u1dCnih grupa. Deca su menjala Skole ili iz objektivnih razloga ill, Cesce, zbog zahteva skole ill roditelja, U okviru pIimenjenih disciplinskih meta, Obicno dolaze iz razorenih porodica, iz porodica niZih drustvenih slojeva, sa niskim temjama i iskrivljenim sistemom vrednosti.

Roditelji ili mahom ne pokazuju dovoljno br:ige i nadzora nad njima za.to sto su i sami karakterno izmenjeni ill su stari i nesposobni za brigu iii, pak, poviseno agresivni i sprovode gvozdenu disciplinu bez istinskih osecajnih odnosa sa detetom. Porodieni sastav ove grupe, uglavnom mladih, starijih razreda najcesce je izmenjen zbog odsustva [ednog 'ooditelja (usled napustanja, smrti, razvoda, vanbracnosti ill drugih razloga).

CINIOCI SREDINE

Uvod

Dusevni xazvoj dece i mladih, odnosno smetnje i poremecaji dusevnog razvoja pod sna!nim su posrednim, a i neposrednim uticajem drustveno-kulturnih Cinilaca Posredni uticaj je utoliko snamiji ukoliko je dete rnlade i odvija se preko porodiene grupe, u prvom xedu roditelja. Porodicna gXUp8, nije sasvim zatvoreni mikrosistem u okviru drustva, ali ni sasvim otvoren Kao polupropustljiva opna, porodlena grupa "odabira" drustveno-kulturne Oinjenice, pa Ili ill odbacuje i1i upija u svoj unutrasnji sistem odnosa u izmenjenom ili neizmenjenom obllku. Ubn:o nakon mdenja, a posredno i za vreme matericnog Zivota, pocinje snazan i trajan proees uranjanja deteta u ljudsku sredlnu I istovremeno usvajanje drustvenlh pojava u sastavni deo njegovog nesvesnog i svesnog dela licnoati .. Odvijaju se dva proeesa: jedan od deteta prema PJI'odicnoj grupi, odnosno sii'oj druStvenoj sredinl, koji ide u pravcu podru§tvljavanja liCnih datostl i drugi, od dtustva, odnosno porodicne grupe prema detetu, koji predstavlja proces mdividualizacije druStvenih pojava (Ekexman 1966) ..

VIste pomdienih odnosa kao i pojedinama ponalianja Cla.nova pOI'odicne grupe, odnosi:J.o, izmenjena ponaSanja i dusevni pOI'eIlleeaji, imaju oblik i znacenja povezana sa dtu1itvom i kultulom u kojima se ox'ganizuje sveukupnost postojanja pojeclin.ca (Collomb 1985)" Znacenja jedne kultm'e sarno delimieno mogu biti prihvaeena od dtllge, PIijemCivost kulhunih cinjenica. je IazUeita TehnliCke datosti se lakse i br:1ie pI'enose i usvajaju nego duhovne Ukl:stanja izmedu kultwa ublzana su Zivim saobl'aeajnilll vezama i putem SI'edstava "masovnih saop!ta.vanja" Genelacije mladih, manje vezanih za ttadiciju, spI'emnije su za kuItumu razmenu, Ukz'.§tanja izmedu .xazlicitih kultuxa imaju za posledicu Pt'oliirivanje i I'asvetljavanje kulturnih znaeenja ali i zbrku, neizvesnost i razvodnjavanje kultumog identiteta. jedne dtuStvene glupe i opas·, nost! od veC.ih promena i gubitka identiteta odI'edene kulture

I

I:,

106

(

DIUStvO bi se moglo grubo podeliti u dve velike grupe: tehniek! razvijena i tehniCki nerazvijena R, Collomb (19B5) navodi da se u tehniCki razvijenim drustvima vrednuju stvaranje materijalnih dobara, potrosnja, uspeh, takmiesnje i liene osobenosti lito je praceno i razbijanjern uzajamnih odnosa, a da u tehniCki nerazvijenim drustvima preovladavaju CvI'sci uzajamni odnosl, zajedniStvo, uzajamna odgovomost i nadopunjavanje. Odnos prerna deci razlikuje se u ova dva tipa drustva. Dok je u prvom dete opazano i prihvaeeno kao buduci proizvodae i potrosad materijalnih dobara u okviru svoje uze pomdice u dtugom je dete opazeno kao snaga, moe i Zivot

U tehniCki razvijenim kultuIama prestiz roditelja, oca Hi majke, meri se njihovim drustvenlm poloiajem; mateIijalnim, naudnim, umetnickim i drugim dostignucima, u tehniCki neeazvijenim kultuxama, prestiz roditelja se meri po broju rodene i odnegovane dece, a kvalitet Zivota ima manju vrednost od broja Zivota

Postoji odnos Izmedu vrednovanja broja Zivota, nataliteta. i smrtnosti dece, TehniCid nerazvijene kulture imaju visoki natalitet ali i visoku smrtnost te broj u Zivotu odrsane dece predstavlja posebnu vrednost roditeljstva. Ovo je ocigledan primer kako su tesno povezani porodicni odnosi i stavovi prema deci sa. drustveno-kulturnlm datostima, u ovom slucaju sa zdravstvenom zastitom i matedjalnim stanjem, odnosno siromastvom

OCigledno je da nema sasvim Ciste n1 [ednoobr azne kuIture bez raslojavanja, u kojoj bi svi delovi drustva bili istovetni U okviru svakog drustva stvaraju se potkulture i drustveni slojevi zavisno od obrazovanja, materijalnog stanja, nacionalnosti, religije, ideologije, mesta stanovanja i drugih okolnosti.

Imajuci u vidu postojanje manjih iLi vecih razlika izmedu pojedinih potkultura, kultura za,padnog tipa, kojoj pripada i nase drustvo, I'az]ii':ito se proeenjuje Opisuje se kao drustvo strepnje i straha dzazvanih eestim prornanama. uslova Zivota (promena stana, mesta boravka, predskolskih i skolskih ustanova), drustvenim pr omenama, ukljueujuci i promene politiCkih sistema i vlada Ceste promene unose neizvesnost, nesigurnost i dozivlja] nestalnosti objekata koji okruzuju porodicu, odnosno decu i omladinu

Depresivnost savremenog sveta dovodi se u vezu sa smanjenjem dr ustvene povezanosti, pretnjom gubitaka i gubicima znacajnih objekata (osoba, poloZaja Hi mateIija.lnih dobara), napustanjem i ranim odvajanjem od rodit.elja (rani smesta] deee u ustanove), osujeeenjima samoljuhlja, povisenom odgovomoscu odredenih slojeva drustva S. Arieti (prema H. Collomb 1985) navodi da je Zivot u manje civllizovanim zajednicama sigumiji, grupna povezanost i oseeanja pripadnosti vee! sto stiti clanove glltpe od straha, depresije, odvajanja i gubitaka, IstovI'emeno, deca i mladi su vise podriavani od svojih str'ihpoI'oclienih i plemenskih grupa,. Bez sumnje da pripadanje bilo kojoj dtustvenoj grupi (rodbinskoj, politiCkoj, religioznoj, etniCkoj ili drugoj) stiti od oseeanja napustenosti, usamijenosti, strepnje i depI'esivnosti,

Cinjenica je da deca :zapadne kultuI'e iskuse viSe stlepnje, depresivnosti, nepoverenja i nepIijateljstva nego deca tehniCki manje Iazvijenih & edina, all moze se ptetpostaviti da su deca civilizovanijih sredina i opxemljenija da. izdt,Ze ova iskustva i da se od njih odbI'ane odgovaI'ajui!im mehanizmima i postupcima Sem toga, u mauje civilizovanim dIustvima deca. su vise izlozena gladi, pIirodnim nepogodama, I'atovima, nehigijenskim uslovima zivljenja i eesto SUI'Ovoj borbi za opstanak, lito znaeajno ugI'ozava, deluje povI'edujuce,

107

~ moze bi:! i, izv~I straha, tuge i nepIijateljstva, Ne treba gubiti iz vida da 1~e4u pol~nca 1 dIu~tva postoji uzajamni odnos koji omogueava stvaralaeko pIUagodavanle koje ne treba izjednaCiti sa slepimpokoravanjem zahtemna sredine i za.nemarivanjem vlastitih oseeajnih, saznajnih i drustvenfh potreba

a.'Cki filozofi, prvenstveno Platon, a zatim £rancuski filozef Rene Descartes, utisnuli au peeat modemoj evropskoj civillzaciji.. Ne zanemarujuc! Culno Iskustvo u otkrivanju istine 0 sebi i svetu, saVremeni covek Zapada zavisno od svojih saznajnih sposobnostl, teii samosaznanju PI'ekO svoga, ra~ zuma i umnosti, tezi samoposmab:'anju, osv~Cenju i raelonalncsti Naeelo "Cogito exgo sum" postalo je osnovno naeelo duhovnog Zivota. I dok je odnos prema deci telmiCld nerazvljenlh kultura, na primE!! u a.fl'i&im plemenima pI'etez.no empatiea,n, saoseeajan, culan, iskustven, intuitivan, od nesvesnog ~ nesvesnom, roditelji zapadne kulture, sern oseeajnosti podstii:'U i saznajnost svesnost i raclonalnost (Collomb 1985)., Uporedo sa dekartizmom u zapadnoj civilizaciji Iazvijaju se i sname teZnje ka individualnosti i dndivldualnim ljudskiro slobodama, pa i na stetu dIuStvenosti,

Pomeranja i udaljavanja od tra.dicionalnih rnoralnih normi i sistema vrednosti najoCigledniji su u anticivilizacijskim potkulturama rnIadih ali i sire, Ceste su pojave laksih bekstava od Skole, opravdavanje neopravdanih izostanaka, falsifikovanja ocena, pa i teiih prekrSaja bez oseeanja krivice i stlda sto bi moglo biti pokaza.telj novih svojstava nad-;a sistema u Iicnosti aavremenog omladinea. Kako je doslo do pomeranja u moralnoj sfed tako je, oeigledno, doslo i do promena odnosa prema autoritetu kako roditelja, porodice tako i nekih zvanja i drustvenfh Ui!nosti, Neka zvanja, ideali i druiitveni poloZaJi i lii!nosti izgubili su svoje mesto .f vise ne sluZe kao okosnice poistoveCivanja ,i opcnasanja, na pljmeI', pOlitieaIl, ratnlei, vojska i sveStenstvo zamenjeni su drugim idolima kao Mo su es1ll:adni umetnici, sportisti i drugi 01JpOI' prema sadasnjo] civilizaciji iztaZava se ma.nje ill vise kr'oz tIazenja altemativnlh oblika Zivljenja.. .

POI'odica i drustvo

Nema sumnje da unutrasn]! mdbinski odnosl odreduju i drustvene odnose. Odnosi, funkcije, slstem moralnih vrednosti i normi pona.sanja unutar poI'Odii'me grupe u izvesnoj meri povezani su sa shim dIustvenim strukturama, odnosima, fllllkcijama i sistemana wedIJosti i normi ponaSanja .. Ukoliko su ove datosti porodii!ne grope i drustva podudaI'tliji i sUeniji moZe se oee-kivati viSi st~pen povezanosti i prilagodenosti porodice u drustvenoj zajednici Postoji velika vemvatnoea da ee prilagodene pOI'Odiene gIupe odgajati decu koja su takode dobro prilagoruma u grupi dIugova, skolskoj i siIoj drustvenoj sredini. Verovatno je da ee porodiene gtupe izlozene jaCim okomitim i vodoravnim pIitiscima i slabije pIila.godene dIuStvu odgajati decu koja ee i sarna Ispoljavati manje ill veee teSkoee pri!agodavanja, kako unutar pOI'odice. tako i izVan nje, Slaba pI'ilagodenost mlade osobe u pOl'Odici povezana je sa. slabim pdlagodavanjern na dIustvenu sredinu, Bt'oj druUvenih sredina 2:a dete, naromto mlade, nije tako veliki kao za odI'8Slu osobu i one je funkcijom porodii!ne grope delimieno zaAtieeno od drustvenih plitisa.ka.. Medutim, odnos izmedu snaga lia,osti i sloZenosti drustvenih struktuI'a u osnovi· je lsti kao i kod odI'aslih.'

108

Sem uticaja koji se sa druStva prenose na porodicu kao celinu, kako dete raste i wazi iz srazmetno zatvorenog pOI'odifuog kruga i ulazi u grupu drugova u predSkolskoj i Skolskoj ustanovt i u fonnalne i neformalne grupe mladih u~iI'oj Sl'edini, na primer, u Wici, podleZe uticajima ovih glUpa.

Stavovi roditelja, naCini negovanja i podizanja deteta, njihov odnos prema Ishrani, spavanju, usvajanju Cistoee, agI'esivnim ispoljavanjima i ispoIjavanjima straha i tuge, njihov sistem moralnih nauru i VI'ednOSti, estetske norme, politi&a i religfozna ubedenja, tesno su povezani sa kulturom Sire i uZe dnl§tvene grupe i prenose se na dete To i jeste uslov odl'Zavanja. tradicionalnih obrazaca ponuanja iz genexacije u generaciju i tvorbenl sadrza] karaktera pojedinih naroda i du.§tvenih gupa i podgtUPa..

Uslovi stanovanja

Nema mnogo ispitivanja dusevnih poremeeaia medu decom i ornladinorn I'azliiStih kultura, Uporedna ispitivanja u Engleskoj (RutteI 1975) i Da.nskoj (Kastrup 1977) pokazala su da su stope dusevnih poremecaja medu decom viSe povezane sa obeleijima parodies, kao sto su nesk1adni odnosi, raspad porodlee, oboljenja., prestupniAtvo i dtuStvena neplilagodenost porodice, nego sa mestom stanovanja, gustinom stanovanja u naseobini i uslovima Zivota u gradu ill selu Ispitivanje M., Ruttex' (1975) je pokazalo: PIVO, da su IazIike u urestalosti dusevnih poremecaja rnedu decem gotovo sasvim nestaJe, ako su ispitiVaIla deca iz porodiea izjednaeenih po svojim obe1eZ;iima, bez obziIa na to da Ii su iz Londona ili sa malog ostrva j drugo, da su obe1eZja porodica, kao ato su razvodi, sukobi, drustveno stanje ,pol'odice, pa i depreslja majki I prestupni&:o ponaSanje oceva, povezani sa uslQvima gIadskog, odnosno seo .. skog stanovanja, Majke u unut[aSnjosti grada l!e§Ce pate od depresije jer su izlo:rene I'azIiCitim pritiscima., Zaklj.ul!ak ovog :isttaZivanja je da druStveni i kultw:ni Cinioci ne de1uju neposredno nepovoljno na nastajanje poremecaja medu decom i omladinom, vee posrednirn putem, menjajuCi. porodiene odnose i funkcije porodiee, Jedno ispitivaoja D, Leighton (1963) u malim gradovima pokazuje da su nedosta.tak drustvene prilagodenostt i osecajnih veza cesci uzrok osecajnih tetkoca nego nisko drustveno stanje i slabi fizicki uslovi. Ish'mvanje samoubilaCkih ponasanja u Beogradu nije pokazalo da su opsttna i gustina stanova.nja, zaposlenost roditelja, meseena prlmanja i neki dtugi drustveno-kultuml Cinioci povezani sa stopom samoubilackth ponaSanja medu mladima (TadlC 1977).,

. Cini se da sarna pI'enaseljenost nije kljucru Cinilac u nastajanju dusevnih pot'eDleCaJa dece, koliko nedostatak PI'OstoIa za igIU, m.esta za sastajanje dece, klubova, zelenihpoVI§ina i dIuge nepogodnosti kOle su povezane sa pI'enaseljenoseu., Isto tako, gustina stanovanja u stanu nije- uvek ~ovezana sa duiievnim paremeCajima, iako .. ,pI'ettpani" stanovi mogu stvaxa.tl wI.ove za veCi broj nesporazuma, sukoba i flzickih obta~vanja medu ClanoVlma poI'Odiene grupe. DeIatnosti dece mogu biti ogI'anl~vane zbog. nedosta!ka pI'Ostora, !to je, svakako, iZVOI' osujeeenja,. Sern gustme ~tanovanla z:utCalna je oI'ganizacija i funkcionalnost stambenog prostoI'a, ~aCin stanovan)a, ~odstanarski odnosi i dIugo,. Ovi cinioci deluju neposIedno 1 POSI'eID:0 neP_Ovol)no, jet' stvaIaju nesigumost i nezadovoljstvo kod t'oditelja, povecavalu bro) sukoba i nespoI'azuma, deci se nameee vise stega. itd..

109

Dete, a narcelto mladic ill devojka Imajupotrsbu za odnosima ali imaju potrebu i za svojim licnim prostorom i Zivotom, NaCin stanovanja u okviru ~tana, u uliei, opstini i gradu bitno utiee na odnose koji se uspostavljaju izmedu mladih i roditelja, dluzenja mladih u kuci, u uliei, u celom selu i gradu. ~or'a postojati ravnoteza izmedu zadovoljenja potreba za druzenjem i za ~a~ocom _Osobe sa osedajnim i drustvenim smetnjama i dusevnih poremecajima haze gusto naseljene delove grada u kojima zive usamljeno u svojim sobiecima

Istrazivanja 0 odnosu dusevnih poremecaja i gustine stanovanja moraju uzeti u obzir cinjenicu da li poroddca ima rnogucnosti da bira stan ill jOj je st~n namet.nut s~icaj~m okolnosti. UrbanistiCka politika izgradnje ve1ikih gradskih cetVIb sa, visokim zgradama, namece porodici i deei nove i posebne uslove Zivota u okviru stanovanja, a smatra se da su ovi uslovi nepovoljni j€'l:' ometaju razvoj pokreta, menjaju odnos deteta prema dimenzijama prostora i ometaju uspostavljanje bliskih odnosa, Usamljenost porodica u velikim gradevima ~ POI'ed guste naseljenosti, dovodi se u vezu sa veCim brojem dusevnih smetnji.

Tesko je roo da Ii su deca u gradovima usamljena, Ako bi porodlene grupe zaista bile izdvojene i ako deca ne bi uspostavljala odnose sa svojim vrsnjacima, kako se to dog ada u pojedinaenim slueajevima, moZda bi ova okolnost magl.a bUd znacajna u nizu drugib. Medutim, veliki broj gradske dece sme§ten je u ustanove za decu I izloZen Jakim uticajima grupe koja moze da deluje i u pravcu preteranog i nasilnog podIuStvljavanja koje nasi nepogodnosti, Pa l!ak i ako deca ne bi bila smestena u ustanove, pitanje je da li bi izvesna osecajna udaIjenost gradskog stanovnlka od svojih suseda mogla predstavljati osujecenje za dete, Dete od poeetka ulazi u tip odnosa koji odreduju njegovu meru i potrebu za odnosima i mogudnosti za nova ulaganja. Urodene potrebe za odnosima dovode se u sklad sa porodienom i sirom drustvenom sredinorn od prvih meseci i godina Zivota Preveliko uplitanje u HOli Zivot moze predstavljati osujeeenje za gradskog mladica ill devojku, 8tO rnosda ne bi bilo sluca] sa seoskim mladieem Sem toga, ne ani se da su odnosi brdske dece, koja Zive po usamljenim zaseoeima, bogatiji nego gradske koja Zive u zbijenim gradskirn cetvrtima,

ob~e duSevnih poremecaja, sem onega sto se zna 0 prestupnlstvu i sameubilaCkom ponaSanju, ukoliko oni uopste i deluju na poseban i osoben natin .m je, 'p~k, njihov ~cin delovanja sv~buhvatnij~ jet' uti(i!u na razvo] lienosh u eelimi (organizaciju pokreta, na primer; oseeajne veze i drustvena odnose, saznajne funkcije, ma§tu i stvaralaeke sposobnosti mladib osoba) ..

Seoba stanovnlstva

Sa masovnim ekonornsk:im seobama stanovniStva, pitanje dece useljanika postaje predmat mnogobrojnih ispitivanja. Deca su u novoj sredini izloZena proeesirna "akultut'acije", zajedno sa svojim roditeljima, Namece [m se da savladaju jezik nove sredine, da pr:ihvate nove normeponasanja i nacine 2ivota koji su testa veoma razliCiti od prethodnih Nesklad izmedu naclna porodienog Zivota u staroj i novoj sredini, eesto je veliki, te rnoze dovesti do prolaznih. zb~ka u identitetu, oseeanja odbaeenosti, izdvojenosti, nemogucnosti uspostavljanja odnosa sa drugovima, povi§enih strahovanja i depresivnostL

Sigurno je da tEl u procesu prilagodavanja useljeniCke dece vaznu ulogu imati opsta prilagodljivost deteta, osecanje sigumosti i spremncsti za nova ulaganja i uspostavljanje novih odnosa, odnosi u okviru porodice i prilagodenost porodiee u celini, razlozi seobe roditelja, stav sredine prema useIjenicima, rasne, nacionalne i religiozne predrasude, diskrimtnacija i mnogi drugt Cinioci. lako su zakljucivanja zamagljena uplitanjem i delovanjem mnogih cinilaca, sigurno je da procesi "akultulacije" mogu imati za posledicu srnetnje pdlagodavanja i izazvati odgovore neuroticne pa i psihotlene prirode.

Sistemi vrednosti

Sistem vrednosti jednog drustva posrednim putem, preko porodienog sistema vrednosti i neposrednim uticajem na dete, narocito mladiea ili devojku, utiee na izgra4ivanje vlastitog sistema vrednosti i na zbr ku u pogledu opstih i ,posebnih drustvenih vrednostl (Erikson 1977)" Dvostruki mot al, govorno izrazena rnoralna, politi&a i rellgiozna naeela, a u sustin; nepostovana i neprihvacena u svakodnevnom Zivotu, unose zbrku u proeese poistovedivanja mlade generacife, Prestupnieka ponasania su cesea medu decom iz porodice sa dvostrukim moralorn, bez obzira na drustveno stanje porodica Prestupnistvo je medu deeaeima niiih drustvenlh slojeva eesee (Lavik 1977).

AmedCk:i autori govore 0 prestupnitkoj "kontt'akultud" mladih (Merton 1957)., Prestupnfstvo moee da predstavlja i nacin upravljanja sa osujeeenjima i prestupnicki Cin postaje oblik dIustvenog ponasanja koje je dzmenjeno uticajima dIustva" PrestupniStvo je eesta udruzeno sa niiim mateIijalnirn. sta·' njem i obmzovanjem,

Promene stana

Promena stana sarna za sebe ne mora biu posebno znaeajan einilac, ali prekidanje ustaljenih odnosa sa drugovima, udaljenost od Skole i drugih ustanova znaeajnih za dete, mladiea ili devojku (mesta za zabavu, klubova, spoltskiih objekata) mogu biti nepovoljni, ali d povoljni, zavistlO od toga Sta dete gubi, a lita dobija preSeljenjem U pojedinacnim slueajevima plimeeeno je da preseljenje moze delovati kao izazivajuCi l!inilac koji pospe§uje i2bijanje neurotiCnih, pa i psihotiCnih odgovoIa., Use1jenje u novi stan sa novirn dimen .. zijama, kao pl'oooena "gestalta", moze uticati na decu Cije je ja slabih integrativnib spOsobnosti i na decu Sa te§koCama snalazenja i ovladavanja prostt>l'om ..

Svl navedeni i'!inioci ne deluju izdvojeno i u'eba ih razmatrati u sadejstvu sa ostalim i lIIlIlogobxojnim ciniocima pOI'Odiene i dtug.ih sredina (Lebo-, vici 1964)., Jo,§ uvek se ne p02lIlaju dovoljno njihova delovanja na pojedine

DIustVO i smetnje du§evnog I'azvoja

Odnos dzmedu dusevnih srnetnji i poremeeaja dIuStva nedovoljno je ispitan.. Cini se da je uCestalost sledeeih smetnji u lJ:azvoju i poreIDeeaja dece i mladib veCa u visoko IazVijenim kultuIama zapadnog tipa: samo-'

IlO

111

ubistava, neuroti.mih teinji, posebno str'epnje d depresivnosu, smetnji pnlagodavanja I poremeCaja ponaAanja nedruStvenog tipa, toksikomanija, prestupni!tva. Ostaje cia se iznade i istla~ povezanost ovih poremecaja sa pojedinim obeleZjima date kulture.

Kultulalisti pIida.ju 1'Iizlicitu vafuost sledeCim. druAtveno-kultunum Ci .. niocima: ruu§tvenim odnosima i raspodeli dobara, materijalnom stanju druStva, opstem obrazovanju stanovnistva, slstemima vrednosti, normama ponaSanja, religiji, filozofiji, Ideologiji, tlacliciji i obi~ima, naCinu vaspitavanja, podizanja i Mto}ovanja dece, odnosuprema autoritetu, drustvenun pritiscima ~ osuj~jima, tehniCkom razvitku i drugim (Benedict 1961, Edkson 1977, HOInay 1970, Kardiner 1965, Collomb 1965)., K. Hornay (196~) navodl i za poveeanu neurotienost optu2uje sledeea obeleZja zapadnoevropske civilizaclje: tak· micarstvo, nepdjateljsku napetost izmedu ljudi koja se prikriva pdvidnom uctivoSCu, suparnieenje, strah od neuspeha pojaean nadmetanjem, izdvojenost od grupe, ugrozenost osedanja sopstvene vrednosti, oseeanja usamljenosti i bezna.demosti i druga

Treba oprezno tumaCitl podatke tI'anskulturnlh lstr'aZivanja nekih pojava i smetnji dusevnog razvoja i poremeeaja u raznim kulturama zbog metedoloskih te!ik06 (neujednaeenosti u zna~u odredenih ponaSanja. i sadIfaja u raznorodnim kulturaana, metoda. i8t[aZivanja, Izbora uzorka i drugih)

Sem toga, mogudnosti clijagnostikovanja, leeenja, popisivanja i sta.tisti&e obrade podataka u telmiCki lazvijenim zem1jama i njihovim sluibama su wee sto, svakako, mo!e. doprineti netaenom zakljuCku ° poveeanoj u~sta.lost!. nekih pojava, na pI1mer, samoubistava, narkomanije i psihoza, U istraZivanjima ove VI'Ste kao, uostalom, i u dtugim, tD:-eba neprekidno imati na umu mnogostrukost uzroCno povezaQj.h Cindlaca i moguenost upUtanja posrednth Bnllaca koji mogu da Iskdve zaklju&e.,

psihologa i pedijatara, pod uslovom da je njihov bro] srazmeran broiu s~iee-, nika mogu da podstiCu saznajni razvoj, prvenstveno starije deee u obdanistu, izg[~duju navike d obrasee dru!itveno prihvatljivihpona&anja i da dh pripreme za skolu Mno!itvtl ig['aCaka i pribora za C[ tanje, gline za oblikovanje a: druglh izpotrebnih predmeta olakSa,vaju iglu i druzenje i medusobnu razmenu iskustava kako izmedu dece i osoblja tako i izmedu same dece.

Iskustva steeena u grup! sa mnostvom dece dragocena su i mogucnosti podrustvliavanja su veCe nego u okviru porodienog kruga, iako nema pouzdanih podataka 0 kvalitetu pdlagodenosti stiCenika predskolskih ustanova u mI~dalaCkom i odraslom dobu, odnosno 0 ueestalosti neprflagodenosti. Bez sumnje da je polozaj deteta kOje ostaje sarno, zatvoreno u eetiIi zida dok roditelj! Ia: de, znatno nepovoljniji, te da osecajna, saznajna ~ drustvena razmena u grupi dece predstavlja dragocenoiskustvo u razvoju Sem toga, ~as~ce i ~bd~~i_sta. sa dovoljno brojnim i obueentm osobljem mogu predstavljabi podsticajniju 1 oseealno topliju sredmu za podiza.nje i negu lzvesnog broj~ ~ .j I?al_e dece: zanemarivane Hi izlozene teZim osujeeenjima od strane svojih lZIIlen]emh, pa 1 bolesnih rodltelja, U tom slueaju predSkolska ustanova moze, ne sarno da stiti i sprecava nego j da isceljuje vee nastale smetnje u oseeajnorn, saznajnom i dru~tvenom razvoju.

Bor avak dece u ustanovi ima izvesne prednosti i za roditelje Ako je dete zbrinuto za vreme rada, smanjuju se zabrdnutost i stlahovanja roditelja, sto omogueava bolju raspodelu racine energije, ostvarenje radnih i duhovnih sposobnostl i ublazava porodicne sukobe koji proizlaze iz mnostva, eesto pl'otivureenih i zamarajudih uloga koje rcdltelii, posebno rene tradtctonalno vezane za kucu, preuzimaju u porodici i drustvu Ostatak vremena roditeljl mo~u da provedu u slobodnim delatnostima sa svojom decem, dok deo porodienih obaveza (oddavanje kuee, ishrane) preuzirnaju drustvene organizacije i sluzbe. ,

Pored navedenih prsdnosti, boravak u [aslama, pa i u obdanistu ima I

svoje nedostatke, koji nisu zanemarljlvt (Soule, Noell~85), . .'L

Prekid odnosa sa znaeajnim clanov.ima porodicne grupe 1 to narocito na uzrastu izrnedu prve i treee godine tivota, (vreme smeStaja u [asle), ~ada je povredljivost na odvajanje velika postavlja niz pi~ja vee razmatr,amh u poglavljima 0 objektnim odnosima, razvoju 1 0 porodiei ,Ma kak~ dO.~IO obucena i podsticajna ekipa za saznajni razvo] ne mo~e, m pod ~~Jbo_lpm uslovirna, obezbediti stalnost odnosa sa mladom decem i zadovolJlTI nJlhove po~ trebe za Culnim podsticaj.ima, oseeajnom i dxustvenom razmenom . ~ ed.noobr~znost i nedovoljnost Culnih podsticaja i osetajnih razmena, sa naJceSce mahm

brojem vaspitacica, moZe da osujeeuje dete,. ., .

Rad osoblja u smenama, menjanje radnih mesta, lzostaJanJe sa posla, zbog bolesti j obaveza, ukljucujuci i godiSnji OdmOI' ~me~a p[ve_~stveno n:a1o dete da uspostavlja odnose sa stalnim I pouzdan.im obJektuna kO)l ~e na,~ustaju i ne iznevaravaju. Ostaje pitanje da Ii to rnogu da nadoknade cu~na lOS:' Cajona iskustva azmedu dace (Miermon 1985), na primer', beba i odnosl sa rodlteljima u preostalom delu dana.

Neka osetljiva i povredljiva deca odgovaraju strahom i tugo~ n~ odvajanje prvih dana boravka u jaslama i obdanistu, pa i kasnije, Istma )e. da ee pOVIatak u porodii!nu grupu nadomestiti i pireinaCiti mnog~ ne?Dvol!n.a prepodnevna iskustva iz jasala, ali ne treba zanemariti ni mogucnostl zna,ca)nih osujecenja

PTedSko18ke ustanove

Sve veCi bro] zaposlenih rodltelja, prvenstveno majki, i Ideoloski razlozi (politiCki, feministiCki i drugi) nameeu potrebu da drustvene predskolske ustanove, [asle Ii oOdaniSta, obezbeduju deo dnevne zaAtite I brige mladoj deci za vreme radnog dana roditelja, Broj predskolskih ustanova svakoclnevno se po· veCava, U tr'ostepenom sistemu za!itite deee, uz por'odieu i SkoIu, predskolske ustanove zau2llmaju ZDaeajno mesto u sistemu podizanja i va.spitavanja.

U jasle se smestaju deca do treee godine ti:vota, a u obdaniSte od treee do sedme, u UZIastu koji je znaeajan za sveukupni oseeajni, saznajni i dru§Wen! razvoj Deca pI'ovode u ustanovama tI'eCinu, pa i viSe Vl'emena, u toku 24 Casa i za to vreme su izdvojena od Clanova svojih porodienih gtupa i svoje kuee, odnosno od za njih znaeajnih i bliskih objekata"

Ostaje jos mnogo spomih pitanja 0 uticajima precRkolsldh ustanova, njihovim prednostima. i nedostacima u pmcesu vaspitanja smeStene dece

Nema sumnje da predSkolske ustanove obezbeduju decl, bez obura na njihovo ruu!itveno i kultumo poreklo, iste higijenske uslove, dobl'll ishranu, medicinsku za..stitu i za!ititu od povreda., Na taj nacm deca iz ekonomski, drnstveno i kultUInO niZih slojeva koriste izvesne dru!itvene prednooti. i nadokna- 12uju im se liSavanja u poromcl.. S~ toga, dobm odabIa.ne, obueene i nadah, nute ekipe, sastavljene od deejih medicinskih sestara, vaspitaCicai ,poVI'emeno

112

8

113

Osoblje u deejim ustanovama je veCi.nom zenskog pola, te su mogucnosti pounutrenja, oponaBanja i poistoveCivanja sa osoba.ma oba pola umanjene .. U svakodnevnorn stvarnom Zivotu, velikim delom dana detetu nije ponuden svet odtaslih osoba oba pola.

Praktiene potrebe i organizactje nege i bIige nametnule su, sto bi se, svakako, moglo i menjati, da su deca razvrstana u grupe po uzrastu, sto nikako ne odgovara uzrasnom sastavu u porodici, te se smanjuju mogucnosti raznorodnih razmena iskustava izmedu starije i mlade dece,

Sledede pitanje treba da privuee pamju psfhologa j soeiologa S obzirom na masovnost smestaja i da se velikoj grupi dece od ranog uzrasta pa do 7 godina Zivota nameeu jednoob;razni Modell 'ponasanja Sva deca u obdanistu u isto weme obavljaju svoie fizioloskc potrebe, na istdm sudovirna, istog oblika, velieine, boje, istovremeno odlaze na spavanje U iste krevete, istovremeno se smeju ill plaeu na sliean nacin i istim povodoni, na primer', pokret vispitaCice Ili TV ernisiju. Ova VIsta socijaJ..izacije, podrustvljavan]a deluje nametnuto, neddfereneirano, [ednoobrazno, neinventivno i moze da sputava i osiromasuje osobenosti i rascvetavanje pOjedinaca, TeSko je odgovoriti na pitanje da Ii to ne ugrozava 1ieni i pojedinaCni identitet u kOI ist masovnog i opsteg drustveno odredenog i usmeravanog identiteta i ne priprema li to buduce generaoije mladih za jednoobrazne i konfonnistiCke drustvene uloge:

Decje ustanove su otvorene u prepodnevnim Casovima te ostaje pitanje smestaia dece u poslepodnevnim i nocnim casovima majki koje rade u tri smene, kao i pitanje zastite dece koja se u rneduvremenu razbole od

nekih prolaznih bolesti '

Poznato je da su deca U ustanovama izlozena vecem broju, makar i bezazlenlh zaraza, koje treba lecrti u kuel. Pitanje brige i zastite deteta za vreme bolesti ostaje i dalje nereseno, naroeito za decu koja zive sa [ednirn, a zaposlenim roditeljem.

OCigiedno je da d pored toga sto nacini podizanja i vaspitanja dece u predskolskim ustanovama, uostalorn kao i u porodici i skoli, imaju sem prednosbi i nedostatke, savremena porodica, sa mnoStvom uloga ga ne moze izbeci. 'I'o utoliko vise obavezujedrustvenu zajednicu i profesionalne sluzbe da se proonosti predskolskih ustanova unapreduju a nedostaci otklanjaju, kako bi se stekli sto povoljniji uslovi za nesrnetan biolosk.i, osecajni, saznaj·· ni i dtustveni ra.zvoj dece i mladih.

posledicama za dalji duSevni Zivot., Nakon ovih zapa!anja, osetljivost lspitival!a za p:itaDja i ispoljavanja. dece odgajane u dornovima je povecana. R Spitz i J" Bowlby smatral] su da, iako dom moZe da obezbedl odgovaI'ajucu biolomtu i tehnt&u ZB§titu (dobru ishranu, lIl,r'ov nad glavom, higijenske uslove i medicinsku zalUtu), najceMe ne obezbeduje uslove za uspeSan oseCajni, saznajni i dru§tveni razvoj §tiCenika"

Pobolj§anja organ,izacije domskog tivota, bolj i izbot osoblja-zamenlka nxlite1ja i vete razwnevanje litnih potreba svakog deteta i druge promene, ukljubljuci i ideoloSke, poka.zali su da domskl sm.e§taj ne mota uvek imati teske posledice na dusevni razvo], te su i prvobitna zakljucrvanja 0 bezuslovnim o!teeenjima dece odrasle u domovima i nepopravljivosti stetnih posledica neito izmenjena,

U dom se naj~ sme!taju deea U!ena roditeljske zaAtite koja iz bilo kojih uzroka nisu mogla biti usvojena ili sme!tena. u mugu porodicu, na prima' zbog otpora usvojitelja i hranil.telja da pdhvate ometenu, nedonesenu ill decu pod sumnjom da boluju od naslednih, pa i nekih drugih oboljenja. U nekim sredinama uobieajeno je da se starija deca, Jl8l'o~ito pubertetskog uzrasta, a li!ena I'oditeljskog staranja, I adije smestaju u dom nego na usvojenje iii u hraniteljsku poroddcu

OIganizacija. doma i uslovi 7.i.vota, prdhvacena ideologija i filo;!;ofija najznaeajniji su Cinioci" Sleile6e okolnosU u domu mogu da deluju nepovoljno na razvoj dece:

•.. Mali broj osoblja-zamenika rcditelja, a veliki bI'Oj deee Vellki bro], naroCito male dece, na [ednu negovateljieu ne obezbeduje odgovarajueu "toddteljskunegu". odnosno dovoljno rulnih, a zatim oseCadnih, saznajnih i drustvenih podsticaja i razmene prilagodenih svakom pojedinaenom detetu

,_ Cesto menjanje negovateljica, osoblja i lad u srnenama spr-erevaju cia se izgl"ade pOstojani, ~vrsti i traJnd odnosi izmedu deteta idrugih, Stalnost odnosa sa objekt~ naroCito u ranom uzrastu, bitna [e 6injenica u sveukupnom razvoju deteta i za uspostavljanje dobrfh odnosa sa druglma i u kasnijem !i.votu" "Ptofesionalno roditeljstvo", U prvom redu "profesiona.lno mateI'instvo" ne obezbeduje bogatstvo culnih, oseeajnih, sazn.ajnih i ruu!tvenih razmena neophodnih za svestran i bogat duSevni razvo] deteta i visoki kvalltet 7.i.vch, Ni najbolje odabrano osobIje ne mo:l:e da. uspostavl onu vrstu odrulsa sa detetom koju mole cIa uspostavi dobar I'oditelj. Roditeljstvo izviI'e iz urodenih, istinSldh !. najdubljdh biolo~kih potroeba I'Oditelja prema rodenom detetu, Istina je da biololko roditeljstvo nije uvek bezuslovno dQbx'O i da svi bioloMti roditelji ne pIUZajU odgovaI'ajuCu negu svom detetu" Istina je takode cia i "nel'odeni Iodite1ji" mogu obezbediti dobr'o roditeljstvo nel'O-, denom detetu .. Medutim, u domskim uslovima i u pt'oseku, opasnosti od PI'Ofesionalnog roditeljstva au veCe nego od pr:II'odnog" Odllke domskih usla-, va su:

- kIuta orga.nizaclja tivota i domska kUma, ubu'banost mnolitvom pI'Ofesionalnih obaveza, nestrpljenje, ose6mja prolamosti i pIivremenosti j

_, Odsustvo bUo kakve lepote i udobnosti lUlutra§njeg i spoljaM.jeg pmstola doma (name§taja, Z8.vesa, pt'iboI'a, ukt'asa) kao i nemoguenost ostvadvanja llmih potreba svakog pojedinog §tiCenika u pogledu izbora ode1a i drugih upou'ebWh predmeta.j

- mali broj igral!aka i dIUgih predmeta kojima se deca mOliu bavlti;

Domski smeStaj

Zastita dece liSene staranja priIodnih roditelja moze sc obezbediti i u domovima ali pod odI'edenim uslovima U nacelu, domski smeiitaj je manje povoljan nego usvojenje i hraniteljstvo

R Spitz 1945 godine, a zatim J, Bowlby 195L upozorili su strucnu i drustvenu javnost na nepozeljne posledice Ianog i dugotrajnog domskog smestaja" Posmatranja dece koja su tokom dlUgog svetskog lata bila pI isiljena na zivot 'Pod nepovoljnim uslovima u domovima, odvojena od bliskih osoba, dozvoliIa SU ovirn autorirna da zakljuce da osecajna doZlvljavanja u nepovoljnim domskim uslovima nisu prolazna, da mogu biti trajna, i sa nesagledivim

114

llS

·_ preteino ill isklju&vo Zensk:o osoblje ne moZe uvek preuzeti OCinsku ulogu (8 obziro!b na pounutrenJa, opondanja. poistoyeCivanje dece I8Zli·citog pola);

.. _ neobuCenost oooblja i nedovoljno poznavanje pojedinadne psihodl .. n~e i dinamj\e porodil!nih i glUpnih odnosa;

.. _ strogo Ujedna~vanje grupa dece ~rem.a uzrastu i polu !Ito nikako ne adgoV8I8 odnosbna u prirodnim pomdica.m.a;

-_ is1aivljend stavovi prema ded koji proiz1aze Iz odredenih filozofskih i Iideolo.§kIh shvatanja (na primer', 0 prednostima strogog l!ak i spartanskog vaspltanja ill vaapitanja bez ikakvih osujeeenja i nonni) ..

Du!evni rA2V'oj dece smestene u dom zavisiee od bicloskih obelezja deteta, UZI'8sta n~ kome se sme§ta., organizacije i uslova Zivota u domu i stava prlI'odlliih I'OditelJa preme dom.skom sme§taju, detetu i osoblju doma Biolo~ki manje vrt!dnA, nedonesena, ometena, bolesna i deca male telesne teZine zahtevaju posebl!.u negu i bdgu koju domska sredlne, ~to 1 pod najboljlm uslovima, ne mO~e da obezbedi. Stoga je razvo] ove grupe i1ticenika Eesto ugrozen, Kako USVojite1ji i hranitelji PIUZajU veCi otpOI' da prlhvate ovu grupu dece, to domski smesta] ostaje jedini moguCi izbor;

Primeceno je da iste uslove domskog smcltaja, deca, zavisno od obelaz[a nj~ovog temDex'amenta i lil!nih temji pdhvataju razlil!ito .. De1atnija, pokretnija deca se l1agl!clenim te!njama ka wugima·_. objektima uspevaju da se nametnu Cak i pasivnim negovateljicama te se moze otekivati da Ce njihov ruvoj. bit! manja ugrozen, Ostaje da se i dalje istt3Zuje povezanost li(!nih obele;!ja deteta s. fP01jnjim okolnosttma (domskog Zi.vota) kako hi se istan(!ala . ose~ljivo~t eldpt za smesta] dece u dom, uostalorn kao i za smesta] u usvojiteljsku IIi hl'anite1jsku porodieu

Zajedoi&o Obolezje dece odrasle 'pod nepovoljnim uslovima u domu j~ .~manjena sposObrtost za vezivanje i uspostavljanje istinskih, dublifh i trajnlJlh Odn_osa sa drugim osobama sto moze imati za posledicu smetnje iii porerneeaje u dI1.Utvenom ponasanju i u preuzimanju drustvenih uloga Ocigledno je cia dete nema u iskustvu postojanje stalnog i pouzdanog drugog ob[ekta, Neka od fljih se trajno udaljavaju od drugih, kako odraslih tako i VIsnjaka, dok druiJa pokazuju preterane teZnje ka dIugima i neprekidno tragaju za objek:ttma bez stvarne rnoguenosti da ih prihvate i da razrnenjuju o~eCanja, ~isli I predmete Saznajni razvod domskog deteta moze biti' priVldn~ ali 1. stv3ftt{l usporen, naroeito razvoj govora, Slabost usmeravanja paZnJ~ na mtetQktualne delatnosti predstavlja te§koCu tokom skolovanja PlasYlvost: tug~ r~vnoduSnost, pla<!ljivost, smanjena zanimanja za druge, sl~~lJa pI'llago~:Jivost, odsustvo radosti iivljenja, u krajnjem slucaju anaklitieka depremJIJ~ te sklonost ka samopotcenjivanju ispoljellii su (!esce nego kod dece odraale U prirodno] porodlci.

Kod novQ~(lehcadi su upadljdve smetnje u organizaciji pokreta, Grupa dece, m:.'e§tene Qd, P'tvih dana, vee oko tt'~g meseca Ispoljava ili smanjanu pok!retlJlvost, bezjl.~~jnost i krut izgled lica, a u najtezim prillkama pot .. ~unu nepokr~e~~ol!t Roja podseca na katatoniju ili pak preteranu pokretljivost 1 nll-petost m2ica

. Boravak u d.()mu nije jednostavna promenljiva (vazijabla) i pohebno je uzeti u Iazmatl'al\je i druge znaeajne Cinioce koji mogu posredovati i uti .. cat! na nepovoljan. ali i povoljan razvoj srnestenog deteta

PoslednjJh gocHna Una izVeitaJa. u kojima Be navodi da tie U domovima, organ12Ovanim po tlpu dom-porod1ca, pod veoma povoijnJm UBlovima. domska deca ne radiltuju bttno ad kontrolne grupe dace odtule u prlrocbUm porodicama. Sam toga. iskustva koja deca sti~ u me&1aobDim odnosbna mogu, ukollko su gcupe dobra odabrane po polu t uzrastu. ma&jno da nadomeste nepovoljna iskustva koja su posled1ca lo!eg odnosa sa n.egovateljicama, odnosno vaapita<!ima (Belfer 1979).

] 16

POGLAVL.JE IV

se razmatra i njegove ulogeu timu" Na primer, od defektologa se ne traZi. da poznaje sve pojedinosti i metode atjagnosW!kog postupka koje ptimenjuje neut'opsihijata.r i obmuto, ali poznavanje onoga sto radi dIugi omogueava stIu~u saradniu i razumevanje i sveobuhvatnije sagledavanje srnetnji, To nikako ne znao da re defektoJog kordstiti neuropsihijatrdjske metode rada niti neuropaihijatar defektoloSke

Da bi se plistupilo proceni potrebno je prikupiti podatke ° detetu-omladineu, porodici i I'oditeljima, PI'eIll3. potrebi i 0 Skoll i Skolovanju, obaviti posmatranje i neophodna vtelesna, psihijatrijska, psiholoSka i defektoloSka ispitivanja

DIJAGNOSTIKA

Podaci 0 ispitani.ktl.

Uvod

o detetu-omiadincu treba ptikupitd sledece podatke: 1

o Iazlogu dolaska iIi upuClvanja.

Dijagnostika duievnih smetnji ! pore1necaja u detinjstvu i mladosti zavisi od mnogih &i1aca i ote!ana je iz nekoltko l'azloga" Detinjstvo i mladost su doba nepre_kidnih' proeesa razvoja i sazrevanja kao i neprekidnih promena u telesnom, fizloloUtom, oseeajnom, saznajnom i dru!tvenom stanju. Odnos izmedu detetovih i mladieevih ill devojl!inlh psihi&ih mehanizama i mehanizama porodiime grupe, Skolske ill Aire dtuftvene sredlne sIo~ je i odreden mnoilitvom lIinilaca. Psihlzam mlade osobe neprekidno se organizuje pod uticajem uzastapnih 1 protiVI'el:nih okolnostl. vezanih za te1esni I'8.ZVOj sazrevanje i Iazvijanje odnosa sa svetom Bezbroj &illaca ulazi u medUd~jstvo lito obogaeuje 1spoljavanja, isprepliee se i dopIinosi tome wi klint&a sUka pa stoga d dijagnostika ametnji i poremeeaja P08taju aloMne i ne moze ~ se plis~iti 8~&i,Budu6i da ~u vidovi. ispoljavanja i uzx'Ocl ametnjl i porem~la mIadih raznorodnl, diJagno.stilli prdstup moxa osvetliti mnogobt'Ojne &looe,

U dijagnosti&om postupku, kao i kasnije u lec'!enju i !'eSOcijalizaciji. u~tvuje viJestru(!ni tim, .sastavljen od netU'Opsihijatra, pslhologa, socijalnog radnika, defektologa., >medicinske sestre, a prema pouoebi 1 pedijatra, epileptologa, rendgeno1oQa. biohemi~['8, elektrofiziologa, pravnika i dtugih suul!Il:Jaka, Svaki ad i!1anova tima tasvetljava 'pojedlnu stranu smetnje 1 poremeCada

. .Neuropslhij&:taJ:' ispiiuje llew'Olo§ko i psibljatdjsko stanje, psiholog proceD}UJe . obele1ja lim.~sti, inteligenclju d inte1ektualno funkcionisanje, socijalni radnik drultvene 1 lrultW:ne BnWce (poI:'odicu, §kolu i d!u!tvenu sx'edinU) d~ektolog PI'OCeDjuje !kolska znanja i te!kote urenJa bo §to su por'eme-:' &tji &tanja (dislekslja). p'isanja, (disgrafija) i l~ja (dIskalkulija), zatim organlzovanoat pokreta i poreme6aje govern (MihaljeviC 1978)" Ovako zamLJjeno 1 sprovedeno povezivanje i sjediDjavanje lazlli!itlh pIistupa 1 manja. omogu6ava potpunije aagledavanje vrste poreme6lja, njegovih uzroka toka

1 natSna !«enja i resocija1izacl.je '

U ovom popviju 8U izneta osnovna nal!ela dijagn08tike koje mora pomavat! sva1d &m. tlma u rulicStom obimu, zavJmo od vrste poremeeaja. koji

Deca retko dolaze sama i obieno ne vide razlog SVQg dolaska. Najcesce su dovedena na lieni zahtev roditelja, na 'Predlog' sk01e ill drugih osoba i ustanova Dolazak mladiea i1i devojke na pregled moze biti izraz njegove vlastite zelje ali i zelje roditelja, Skole i drugth,

Razlozi dolaska su razliCiti: smetnje spavanja, hranjenja, mokrenia, defeciranja, ponasanja, pokreta (tikovi na pr-imer), strah, ljubornora, neprilagodenost u porodiei, predSkolskoj ustanovi ill &koli, sukobi, svade i tuee sa bracom ill sestrama, roditeljima i drugovima, bekstva od skole, uznemirenost i mnoge druge Poznato je da svi upueeni ispitanici nisu dusevno porerneeeni, pa da I!ak nemaju ni prolazne smetnje vezane za razvo]' i sazrevanje, ali i da se veliki broj mladih koji imaju ozbiljnije osecajna i drustvene teskoee ne obracaju za pomoc struenim slufbama.

o sadasnjim tegobama

Podaci 0 sadasnjim tegobama. su dragoeeni, Treba da obuhvate pojedinosti 0 svim smetnjama i simptomima koji su primeceni, 0 vremenu [avlianja, njihovim prornenama i toku, da Ii se sada javljaju pxvd put ill je ispitanik i ranije ispoljavao slime tegobe ili neke druge, 0 uslovima u kojima su tegobe nastale i u kojima se lspoljavaju u porodici, skoli Hi siooj sredlni, N eka deca i mladd razlicito se ponaSaju u porodici, a razlicito u skoll i grupi dr ugova, sto je dokaz da [e svaki pcremeead posledica medudelovanja razlici .. tih lienih i meduljudskih Cinilaca, kao i Cinilaca sredine

o dosadasnjem razvoju

Podaci 0 dosadaSnjem razvoju moraju bit! pIikupljeni do taneina potrebnih da osvetle Iitam razvoja i sazrevanja, kako u celini tako i u okvitu pojedinih funkcija, a zavlsno od uzrasta deteta-omladinca i njegoVlih Iicnih,

118

119

o pOI'Odici i roditeljima

i drustvenost. Odgovori oba rodltelja 0 odnosima sa decom, naCinu iivota i opstim pojavama su pouzdani ali nisu pouzdani odgovoIi na pitanja. 0 njihovim 1iCnim i prisnim odnosima U tom slueaju razgovore treba vomti odvojeno, Roditelji mogu prepoznati prave smetnje, ali mnoge im. ostaju nedostupne, bilo da ih dete ne saopstava ill su smetnje neznatno izraiene, skrivene i pretezno unutnl.snje, bez vidljivih 'PI'omena u spoljnom ponasanju. Roditelji se Cesce obracaju zbog onih sirnptoma koji smetaju njima, a De detetu, kao Mo su agresivna ponaSanja, svadljivost, tikovi, nocno umokravanje j drugi a mogu da zanemare i teze zakocena ponaSanja, mutizam, dublju bojailjivost, Neobrazovani, priprostt roditelji i bez dovoljno osetljivosti za dofivljavanje svoga deteta ne vide razlog dolaska ni zbog teZih neurotidnih stanja pa llIi pefhoaa. Skala roditeljima savetuje da potraZe pomoc, iznena.duje ili i izaziva otpore i negodcverda. Dogada se da teZe neU'I'OtiCni ill psihotiCni roditelji dovode svoje dete ill omladinca na pregled, a. da pli tom ne vdde Iazlog za svoje vlastito ispitivanje i lerenje. Dete je u tom s1u~lu samo izIaz teSke porodidne patologije, ali je, kao najneduZnije, dovedeno PI',:

Vk:I psibijatIu., RazIozi dolaska mogu biti na.ivni, narooto ako su roditelj! mIadi, nesigmni, zavisni i plaSljivi,.

Na sUi!an naCin se ponasaju i nastavnici i Skola PodnoSljivost Skole zavisi od smetnji koje dete ispoljava, strpljenja uCitelja i tima Skole i trenutnih okolnosti u kolektivu. J edan nastavnik podnosi veorna agresivncg ueenfka, drugt teSko podnosi i manje dspade i tram ,upu6ivanje psihijatru. U svakom slueaju, ako u~itelj primeti da mu se ueenik PODaSa nept1ikladno, da ima teskoee u dru.stvenhn odnoslma, 'll intelektualnom funkcionisanju, da ne napreduje u svom oseeajnom, drustvenom i saznajnom razvoju u odnosu na drugu decu, poieljno je tIaZiti savef tima. sttuenjaka ..

Podaci koje daju deca manje su pouzdani jeI je dete najeesCe dovedeno na pregled bez svoje zelje, a cesto i uz neprikladna prethodna obja~, njenja i zastI'a.Siva.nja od strane roditelja i skole na primer da dolazi zbog nekog telesnog oboljenja, da dolazi "sam() na razgovor", "zbog smestaja u dam" itd Sem toga, deca imaju manje sposobnosti za samoposmatxanje i za saopstavanie svojih osecanja i mis}ii Stoga je potrebno koristiti igIU, cr tez, pisanje i posrnatranje ponasanja s ci1jem dopune nepotpunih govorno dobi[enih podataka, To je istovremeno i poeetak kliniekog posmatrania i sticanja utisaka 0 ispitaniku. U te svrhe potrebno je imati u prostorljl, u ox-manu iIi u kutiji, odgova.xajuce igraCke koje mogu simbolizovati detetov svet i pokrenuti njegova 06eCanja, odgovoI'e i mastu: lutke, divlje 1 pitome Zivotinje, vojJlike, automobile, posude, name?ltaj, olovke, P8iPix' i bojiee, pesak, vodu, lopte i drugo, Sa ispitanikom tr'eha pox'azgovarati 0 njegovim stl: ahovima, brigama, tuzi, ljutnji, Pitanja mOlaJu biti. pdlagodena ispitanikovom uzxastu intelektualnim sposobnostima i spI'emnosti za saradnju Sem toga potIebno je obavestiti se 0 skoiskim znanjima i vestinama (Iacunskim radnjama, crtanju i pisanju),.

p, Graham {px'ema Rutter, Helsov 1977) i RutteI (1977) su pokazali da se u IBZgovoxu sa desetogodisnjim detetom mogu prikupiti, u trajajnu od 30 minuta potI'ebm podaci za PlVU kliniCku procenu njegovog stanja cak i onda ako' se ne I1lspolaie sa pI'ethodno pxikupljenim poda.cima od t'Oditelj a i Skole Ukoliko ispitivac moite da odvoji vise vremena za I'azgovox, pod usio-, yom da se ispitanik ne zamara i da ne pruia otpOX', podaci Ce biti potpuniji i odnos pI'odubljen, Podaci ne moraju biti pxilrupljeni u toku ptvog susI'eta

biolo§kih datosti, pox'OdiCnih odnosa i ?lire druatvene sredine. PIi tome tI'eba imati na umu da sa deca i omladina ponasaju IazliCito u pojedinim razdobljima Zivota Ispitiva.C mora da poznaje norme razvoja, kako bi procenlo da Ii se ispitanik razvdjao normalno, usporeno ili, pak, prebrzo ..

Podaci 0 trudnoCi., pomdaju d novorodenaCkom periodu i mogucim teakoeama mogu rasvetliti anatomolizioloaku osnovu daljeg razvoja i poremeeaja, Podaci 0 spavanju, ism ani, pokretima, govoru, mokrenju i defeciranju, psihoseksualnom razvoju, igIi, oseeajnim d drustvenim ponaAanjima i odgovorima, polasku, ponasanju i uspehu uSkoli te 0 poc':!etku pubeztetskih promena, polnim i drugim zanimanjimau pubertetu i mladosti, odnosima sa I'Dditeljdma, drugovtma i nastavnicim.a. u ikoli i izvan Skole, profeslonalno] usmerenosti - pomoCi Ce da se proeent Iitarn razvoja i moguCih ranijih odstupanja i poremeeaja, PsihodinamiCki usmeren ispitivac fe se obavestitd 0 VISti objektnih odnosa, 0 naeinu orga.n:izovanja lienosti, dinamici i ekonomici funkcionisanja, zatim Q !DaCinu odgovora na stres i u pojedinim Zivotnim okolnostima (odbijanju od dojke, rodenju drugog deteta, odvajanju od roditelja, pdlikom smeStaja u deeju ustanovu itd,)" Podrobni podaci 0 dosadasnjtm telesnim bolestima i povredama, medicinskim postupcima kao i 0 prornenama u oseea.jnim i druiltvenim odgovorlma bite zabeleZenl. Ispitivac treba da proeenl da Ii su promena u razvoju bile privremene i normalna kolebanja ill patoloSka ispoljavanja. Svaki podatak: te biti sagle dan, u svetlu onega Sto je ~eno 0 znai'!aju simptoma i odnosu normalnog i patoloskog u razvoinom dobu,

120

121

GIUpa podataka 0 poI'odic! i roditeljima odnosi se na opste podatke 0 starosti, zanimanju .i SkoIskoj spremi roditelja, brace i sestara, njihovom radnom vremenu, bracno], pcrodicno], drustveno] i profesionalnoj prilagodenosti, mogu6im telesnim i psihija,trijskim oboljenjima naroeito naslednlm, kao i 0 stambenom i finansijskom stanju IPOI'~dice u celini Treba se upoznati sa sastavom porodlce i njenim funkcijama, pot'odicnUn odnosima i sukobima, stavovd.ma .prema detetu i pI'ema por'erneeaju koji one ispolja.va, 0 lienosti roditelja, moguee i 0 politiCkim i religioznim uver'enjima. Iste podatke u'eba p1'likupiti i 0 braCi i sestrama, babi i dedi i dIUgim Manovima poI'odiene grope, a ako postoji sumnja 0 naslednom POI'eklu poremeeaja i 0 clanovima Sire porodice.,

Od kega se uZLmaju podaci

Po~ljno je prikupiti podatke dz xaznih izvora jer Ce se na taj naein dobiti veCi broj potrebwh i pouzdanih obave§tenja (Cox 1977).,

Podacl se uzimaju od jednog ili oba roditelja., naji!e§Ce od majke, na,·, rocito on! 0 razvoju, zatim od deteta i mladdca ill devojke, ulStelja i drugih osoba koje mogu da ih plure., Ispitivanja su pokazala da postoje velika ~ ganja izmedu odgovora koje daju rodite1ji i uate1j, narOOito 0 nekim vido-, virna pona~ja law §to su uspeh u §koli, agresivnost, powcenost, su'cpnja

Treba ih dopunjavati tokom narednih dijagnostiCkih i terapijskih razgovora Prema ispitivanju istih autora stepen pouzdanosti i slaganja odgovora koje daju deca (sem one najmlade), I'oditelji i u6i.telji je visok Pouzdanost podataka koje daju omladinai, marocito 0 svojim osecajnim dozivljavanjima mnogo je veca nego pouzdanost decjih odgovora

poremecaju, proceniti atmosferu u skoli, naein nastave, optereeenost ucenika i drugo

Peseta kuci moze dopuniti sliku 0 I'oditeljima i detetu, omoguCiti da se stekne utisak 0 nacinu ~ivota, atmosferi, 'drustvencm i ekonomskom stanju porodice i estetskim vrednostima Prema potrebi, podaci mogu biti prikupljeni i iz drugih izvora: centra za sooijalni rad i radnog mesta, pa Ii od drugova ..

Prilikom prikupljanja podataka od skole, na radnom mestu i iz druglh izvora ne sme se prekoraeiti granica profesionalnog odnosa i otkriti profeslonalna tajna,

NaCin uzimanja podataka

Neophodno je potrebno uspostaviti debar odnos sa roditeljima, detetom i omladincima da bi se steklo njihovo poverenje i uspostavilo uzajamno razumevanje I saradnja .. Ispittvae mora biti strpljlv, sklon i spreman da pomogne. Boja glasa, osmehivanje, istinito i verodostojno izrazavanje naklonosti licem i preko olSju, pdhvatanje ispitanika sa svim njegovim manama i V'rlinama, bez kritike, grdnji i moralizovanja, a kod mlade dece i fizicka blizina, 'Podstieu o2ivljavanja i ispoljavanja osecanja (Ar'gyle 1976). Medutim, treba znati da preterano ispoljavanje naklonosti moze probuditi neopravdana i nestvama oeekivanja, zelje i fantazme ispitanika i pokrenuti prenos ranijih deCjih sadrzaja .. Ispitdvae ce dobro uCiniti ako uspe da nade meru u svom sta.vu i da ostane u okvirima verodostoine, dstinske i dobronamerne spremnosti da pomogne, ali i u okvirirna profesionalne neutralnosti Ovaj stay je neophodan ako prvi razgovor predstavlja i pocetak psihoterapije U okrilju ovako uspostavljenog odnosa ispitivac ce znati da li je pogodno vreme da njegov nalin ispitivanja bude usmeren na pIikupljanje podataka ili da omoguCi ispitivanom da ,jspolji svoja oseeanja, brigu, strahovanja, bes i tugu Veei broj podataka ne znaci debar odnos i obmuto U nekim okolnostirna i trenueima ispitanik irna potrebu za slobodnirn iznosenjem svojih sadrbja i to mu treba dozvoliti u okvirima vremena kojim ispitivac raspolaze

POSMATRANJE I PREGLEDl

Vee tokom prvog ra.zgovora,ali i kasnijih, ispitivac posrnatra ispitanikovo (i rodlteljevo) ponasanje, izgled, Izraz ldca, voljne i nevoljne radnje, naCin uspostavljanja odnosa, naein sanpstavania, simptome, odnose izmedu is·· pitaneka i roditelja i beleZi svoja zapazanja (Stanojevlc, Antonlc 1978) .. Da ne bi zaplasio ispitanika., naroeito ako je mladeg uzrasta, neuropslhijatar, u pogodno vreme, obavlja neuroloski pregled a prema potrebi prikuplja i ostale dqpunske nalaze: EEG, Rtg, CTM, laboratorliske analize, neuropsiholoske, neurofizioloske i druge, Psiholog i defektolog daju svoje nalaze:

PROCENA PSlHICKOG STANJA I DI1AGNOZA

Konacna proeena pslhickog stanja ispitanika obavlja se na osnovu svih pr:i.kupljenih podataka i nalaza, najbolje na timskom sastanku svih profila struenjaka ukoliko za to postoje moguenosti i potrebe iIi pak konaenu procenu donosi neuropsihijatar, a na osnovu pisrnenih nalaza ostalih struenjaka Psiholog, socijalni radndk i defektolog, u ustanovama koje lade bez potpunog tima, kao sto su skola, radno rnesto, eentar za socijalni tad, mogu napravit] grubu procenu na osnovu koje ce uputiti dspitanika strueno] sluzb], dispanzeru iIi savetovaliStu za mental no zdravlje, radi dopunskih Ispitivanja I postavljanja taene i konaene dijagnoze,

Nije uvek moguee odmah nakon pr vog razgovora doneti konaenu di[agnozu U tom slucaju tim strucnjaka treba da postavi privremenu Hi radnu ddjiagnozu i da da misljenje 0 tome da Ii psihiCko stanje predstavlja:

1) normalna ispoljavanja u okviru procesa razvoja i sazrevanja koja ne mogu bitl svrstana u neku od dijagnostickih kategoI'ija,

2) odstupanje od norrnalnog razvoja koje se svrstava u prolazne srnetnje u razvoju iIi trajno stanie,

3) Organizovani poremeca] osecajnog, saznajnog iii drustvenog razvoja Tim strucnjaka u'eba da dskaze i svoje pt'etpostavke 0 uZI'Ocima smetnjd ill pOIemeeaja, da predloZi i zapoble lecenje sa detetam-omladincem i poIodicom, Prilikom postavijanja dijagnoze dete i omladinac treba da budu shvaeeni kao osobe u r'azvoju sa velikim bioloskim mogucnostima za napre·, dovanje i ostvaI'enjem, a u medudejstvu sa pOI'odicnom i drustvenom sredi·· nOm.. U tom svetlu tr'eba postavljati svaku dijagnozu i odre~ivati namn lece-, nja i mogucu p1"Ognozu.

Upitnici

Najbolje [e da upitnici, koji se koriste, budu sisternatizovani, ali da, prerna potrebi omogueavaju slobodno izraZavanje ispitanika. Ovakav spoj tehnika, koje ornogucuju da se uvazavaju potrebe i sklonosti ispitivanog, ali i Ispitivaca, daje najbolje uCinke, kako u pogledu uspostavljanja dobrog odnosa, tako i prikupljanja i zaptsivanja potrebnih obavestenja Cak i onda kad se ispitivae i2 bilo kojih razloga odluel za slobodan razgovor, on mora imati cilj "u glavi" i znati sta 2eli da postigne. U tom slucaju ce doci do potrebnih podataka koje moze iskordstiti ne samo on nego i drugi ispitivaci i moguci terapeuti koji ce od njega preuzeti dete-omladinca i porodicu Sem toga, ovako prfkupljeni i sredeni podaci mogu biti kodsCeni u istrazivanju .§to je znacajno i za ispitanika i za struku.

Dopunski podaci

S ciljem upotpunjavanja utisaka nekada je potrebno ptikupiti podatke od skole 0 ponalianju ispitanika, odnosu prerna ueenju, uspehu, odnosima sa drugovima i nastavnicima, odgovorima ucitelja pI'ema 1spitaniku i njegovom

122

123

Za psihodJD8ml~ki usmerenog lspitivai!a i za psibodinamll!ku pslhijatn,ju potrehno je dijagoosU&U PX'OCeI1U napraviill na OSMVU r'a!Banjavanja :sklopa limosti, dJnami&ih odnoaa izmectu snaga 1 sklopova mw. ;a i nad-ja 1 ekonomDte psihi&ih de1atnosti i simboll&'og i nesvesnog shvatanja simp" toma i prilagodenostl na stvamost. Zainteresovanl i!italac i sttubtjak &! naB najbolji put u Jemi dijagnostii!kog obriaa koji daju A. Freud (1977) i M.. Laulet:· (1965) i koja se ovde Iznosi u maCenom obllku..

N a osnovu procene navedenih Bnilaca. mom Be sa vUe sigurnosti doneti mWjenje 0 dijagnozi mentalnog poremeQja .. U ovoj proceni treba rasveWti sledeee:

1, Nagonske libldne i agresivne teinje deteta i mlade osobe.

Kad se procenjuje razvoj llblda treba imati u vidu uzra.st deteta i fa.zu njegovog razvoja, to jest d& n je llbidni razvoj na oralnoj, analnoj ill falusnoj ravni, U fazi mirovanja, pubeJ:teta ill u mlada1.a&oj fazi. NaroCito je zna~jno cia se procenf da Ii libidni razvoj pokazuje te!nju da dostigne genitaJnu ravan zrelosti i da li libidna kretaoja pokazuju teinju ka naaadovanju i zacktavanju u prethodnim lazvojnbn fazama., Upadljive temje ka nazadovanju i tIajnim upornlm u~vanjlma. pobu(!uju sumnju na smetnje i dui§'evni poreme6aj.. Sumnfa postaji i kad [e libido neraVDomeJ:UO raspot'e4en izmedu ja i sJ)Qljnjeg sveta.UkoUko su telo, ja. i nad •. ja. nedovoljno aspol}njl svet previSe u1o!eni energiJom ja.vlja Ie samopotcenjivanje. obezvx·e&va .. nje, nepo!tovanje, preterana zaVisnost i nezadovolJstvo svojim postojanjem na 8Vetu, i obmuto, ukollko au telo, ;a, nad-;a prevUe, a svet malo katekti(ani primarni i sekundami narclzam su POvlAeni ito, takode, menja odnose sa. svetom.

Za poremeeaj govori I slab kvalitet ini!a ravan objektnib odnosa nego ito odgovara uzrutu (narcl.sti&i, anaklit1&i. p~pni i edipni) i poVIi!ena tefnja objektnih veza ka nazadovanju.

Visoka agresivnost koja ne mote da se nadzire snagama ja lli, pak, odsustvo agresivnosti koja je jako potfsld.vana 8 clljem iz1;:lega.vanja svakog sukoba, doku 8U promena u razvoju. Zav!Sno od snaga JIJ &gresivnost Ce biti u slutbi ja oJ.li Ce izmicati njegovom nadzoru. Dete iIi omladinac ne uspevaju da izraze 8VOjU agre9ivnost kroz govol' i na taj na&! je nadzlru, nego je ispoljavaju, ill na otvoren i neposrecian na&! kroz pok:ret, &stu ruiUa&i, ill je mas.kiraju (pljuvanje, grl!enje. kidanje ustima, sadisti&o mu~e !ivott·· nja, bqdenje, bahatost, !elja za nadmoB 1 drugo), Njihova agresivnost nlje neutnillaana niti potisnuta nit! je subliminma., Kad, na primer, new'Oti01o dete, mladi~ ill devojka svoju agresivnost, koju ne uapevaju da nadziru. 1&. poIjavaju na otvoren nal!Jn, mogu imati jaka ~ja krivice. Ako agresiv·, nost nije ravnomemo rasporedena Jzmedu ja 1 spoljnjeg sveta, javljaju se temje ka povredivanju i uniitenju sebe ill druglb.

2. Da li su funkdje ;a oite6ene mom se zaklj~ti na oanovu poremeea·" ja opdanja, seeanja, organ:izadje funkclja hranjeaja, apavanja, mokrenja. 1 lzmetanja. pokreta, govora i drug:i.h, rieta&rlh procena 1 iskrivlja~a stvarnosti, promena u mJ!ljeu.ju, ainteti&1m funkcljama 1 DB. osnovi slabog nadzo['a nagonskih tdnjl. Pr1 tome je potrebno prlkuplti podatke 0 mogu&m pI:'Vobltnom olteCenju funkcija j4 (u ranirn !azawa razvoja) .. 'Dete, mladit ill devojka fiji je mentalni razvoj Wnenjen. koriste upadljivo jake odbnme kao Ato su potiskivanje, reaktivna for:rnacijll!J Pt'ojekaija, izdvajanje. poric:anje, pomeranje

i druge .. Jako potiakivanje mole zahvatiU celokupnJ. nagonski tivot i doveaU do tdih korenja., Dete i mlada osoba se u tom alu&ju ~ svih zadovoljstava lnstinktivnog Bvota. Odbl:'ane mogu bie ill primitivne 1 lspoduzrasta ill pt'evik razvfjene 1 dei:e se pona!a leao "starmalo""

3. !Cad se procenjuju mehanizmi odbrana treba rumob:itl da II oscba ko[isti prete!no jedan 1 isti tip odbrane, jer nerna na raspoJaganju mnogobrojne mehanfzme i da II uspeva svojim odbranama da nadz:ire strepnju, depresivnoot i agres1vnost i druga oseCanja., Izmenjeno ia. gubi svoju gipkoat. savitljivost. prilagodljivost 1 postaje Jauto i kao da se "okoAtava" u svojoj unutrdnjosti. Ukoliko [e dete mlade, ove promene se rede wdaju, a. u pubertetu i mladosti &iCe ..

4 Izmedu ostalog, mlada osoba ima poQreAne predstave 0 sebi i svetu koje ne odgovilraju intelektualnim spoaobacsttma, Vlastita oseCanja su im strana i pustoje prazniale setanja koje prevazilaze okvire de~eg neseeanja,

5. Nad·';a. je pt'eterano ill slabo lazvijeno, Ako je pretetano lazvijeno, sto se vddi kod neW:oti(!nib, nad"ja je kruto i postavlja okrutne zahteve na ja. i ne dozvoljava instinktivna za.dovoljenja. UkoUko instinktivne tdnje pI'Udim do svesti to Izaziva oseCanja krlvice. Jab oseeanja ktivice dokaz su unutralnjeg neuroti<!nog sukoba. Ovo tteba oprezno tumaOti s obzirom na to da je kod mlade dece teilko Ia.zlikovatl oseeanja krivice koja vode poreklo iz vlastioog ned-ja sistema 1 iz zabx'8D8 fUid.';a roditelja. Ako je nad-;a slabo razvijeno, sirove nagonske temje su oslobodene, a moralne norme niezgradene, sto se ~ vida. kod mladlh sa POU!JlleCajima u c\I:'ilStvenom ponasanlu ..

Dokaz cia. je mentalni razvoj ugI'OUm ill por'em.~ je 1 povi!ena dvojnost oseCan.ja i temj~ nel'eien odnos izm.edu zavisnost4 i n.ezavisnosti, pasivnostl-aktivnosta, muikosti·Zenskosti i drugi.. Sem navedenih merila treba razmotritl i lsp1ta.nikovu podno!ljivost 08ujel!enja, napetost1, strepnje, sposobnostd za 9ublimaciju, skladnost u lazvoju 11i:!nosti, uspemost u §koli, Inteli-

genclju i druge, .

Neka epidemiolo!ka istraZivartja istlifu te!koee sb:ukturne dijagnostike u detinjstvu (Chiland 1977).. Cini se da i dalje ostaje da se dijagnostlika mentalnih poremeeaja dece i omladine p[avi i na QBnOVU simptoma, koje tI'eba procenjivatl u svetlu svega onoga §to se govo[i 0 znamju i nai5lnu stvaranja simptoma u poglavlju 0 neurozama i na osnovu struktume analize, ana1ize pOt·od.iblih i Silih dlUUVenih odnosa i drugih gensldh i epigenskih cindlaca.. PZ'ocena samo na osnovu simptoma nije dovoljno pouzdama" Simptomi, kao §to au strahovanja, fobije, tuga, hea, ljutnja, mokrenje U Iublje, gxickanje noktiju, gubitak apetita, nekada mogu biti samo znak poja~e i uspe~ne odbI'ane ad prejakog unub:atDjeg ili spoljnjeg sukoba kome su dete i mlada oroba izlofeni u odl"edenoj fazi svog i porodi<!nog fivota. ali i znak neuspeSne odblane i sloma. U prvom sluaju, dete-·omladinac, vet u sledeCim fazama uspeva da se bolje odblani ad narasle napetosti i da izgI'adi plimere· nije odbI'ane, a "simptomi" H.l!ezavaju i ustupaju mesto novim i primeI'enijim ponaSanjima' (Neubauel' 1974). U tom slul!aju nije rei! 0 patolo!kom simptomu i 0 POI'eUleCajU nego 0 plodnom u'enutku u I'azvoju, koji iako se odvijapod nadmoCi jakog unuttamjeg ill. spol)njeg sukoba, nije ostavio dublje posledice na organ.i7.aciju limClSti i na na~in njenog funkcionisanja (Smirnoll 1970), U dIugom slul!aju. simptomi ostaju dum ill n'ajno i il!;l;'az su patoloskog zbivanja. Sem toga. u'eba znati da Bsti simptoIh mo:le imati razUcita

124

125

znaeenja .. Simptom treba uvek procenjivati sa stanovista njegove funkcije, ekonomike i simbolickog znaeenja i u v~ sa drugim simptomima i uslovima u kojima se javlja, okolnostima koje ga izaziva.ju (Rutter' 1977) i u odnosu na sklop licnosti ispitanika.

Ima misljenja prema kojima struenjaku i praktiearu nije potrebno odredrivanje i pisanje dijagnoze. Sta,ticka dijagnoza koja ne uvazava sve nave .. dene i rnnogobrojne Cinioce mozda bi i bila nekorisna Ali dinamiCka dijagnoza koja otvara puteve za razumevanie uzroka i naeina nastajanja poremecaja, koja uvazava Cinjenice i pojave vezane za razvo] deteta i mladog ispitanika i odnose u porodici i sredini moze samo da pomogne i pacijentu i struenjaku i struei. Sem toga, odredivamje dijagnoze pornaze opstenju i razumeva.nju izmedu struenjaka i razmeni podataka kao i njihovom kor iscenju s ciljem nauenlh istraZivanja ..

PROCENA POROmCNOG STANJA

Sem procene stanja deteta i omladinca potrebno je napraviti i procenu porodiOnog stanja

Uvazavajuei sve ono sto je reeeno u poglavlju 0 porodici i na osnovu prikupljenih podataka od strane socijalnog radnika i posrnatranja roditelja donosi se procena porodicncg stanja. Prema shemi koju daje N Ekerman (1966) porodice se svrstavaju u sledeee grupa:

1 porodice koje uspevaju da odtede teskoce i srnetnje svoje dece i svoje vlastite i da same nadu primerena i stvarna resenja Z8, njih. Ovaj tip pcu:odica se rede javlja za pomoe:

2 porodiene grupe koje nisu sposobne da same nadu pr imerena lesenja za teskoce svoje dece i vlas1ite, ali uspeva.ju da nadzlru stetno dejstvo sv.ojih sukoba. Roditelji se oseeaju kao da su uhvaceni u mrefu, odgadaju donosenje odluke i ocekuju pomoc od drugih ;

3. porodice koje nisu sposobne da nadu uspesna resenja za svoje smatnje i teskode niti da nadziru njihove stetne posledice. Na unutrasnju napetost Clanovi porodidne grups odgovaraju nagloseu, pramjenjem kroz pokrete, krivim rasudivanjern Dete i mladi sa najcesee okrivljuju za ovakve dspade i za promenjeno ponasanje drugih clanova porodice, za.hteva se njihovo Iecenje, cesto i bolnieko iii smestaj u neku ustanovu;

4.. u najteZim slucajevima, elanovi rpoIodicne grupe ispoljavaju dublje psihiCke promene ito ponekada dovodi do raspada porodice

DOKUMENTACIJA

Svaki ClaJn tima i sluzba u celini vode dokurnentaciju o svakom ispitaniku i njegovoj porodici u fazi ispitivanja, lecenja i I esocijalizacije. Pozeljno je da dokumentacija bude otkucana na masini kako bi bila Citljiva, a prerna potrebi i snimljena na trake za TV, magnetofon ili kasete

126

_______ . --=P:....:::O_:G=-=L_:;A.::_V_;__:L:;_J'-'-E_V _

RAZVRSTAV AN JE

Za sada nema savrsenog i opsteprihvacenog naeina razvrstavanja smetnjl i poremeeaja dusevnog razvoja dece i mladih koje bi obuhvatilo sve znacajne Cionioce i istovremeno zadovoljilo potrebe i nacela log::iCkog razvrstavanja i uporedivanja podataka, sto je [edan od zahteva naucnog pr istupa Uzroci ovome su mnogostruki.

Obelezja i cinioci oseeajnog, saznajnog i drustvenog I azvoja i porernecaja dece i omladine, te posebnosti odnosa izmedu deteta-omladinca i POl'Odime i sire drustvene sredine, promenjivi su po vrsti, jaCini i trajaniu Mo otezava i dijagnostiku i razvrstavanja dijagnostiCkih celina. Mnoge su dusevne pojave U ovom uzrastu prolazne i mogu istovremeno pripadati pojavama i vanijacijama normalnog razvoja, ali mogu najavljivati i biti znak prolazne, pa i trajne psihopatologije .. M, Rutter i L .. Hersov (1977) navode da razvr stavanje mcu:a biU zasnovano na cinjenicama a ne na teoIijskim shvatanjima, da 1z[azi moraju biti operaclonallzovani, da se ne mogu r azvrstavati deca nego njihove smetnje i poremecaji koji se menjaju zavisno od uzrasta i uslova javljanja, da se moraju istaCi r szlike izmedu pojedinih poremecaja i obuhvatiti svi poremecajl.

Dobra dijagnostika i razvrstavanje trebalo bi da pocivaju na sledecim cinjenicama: simptomfma, psihodinamiCkoj procani lienosti i ravni dostignutog razvoja i poremeeaja, uzroeima smetnji d poremecaja (organskim, pOI'Odicnim, drustvenlm], uslovima nastajanja, uzrastu, pocetku, toku i prognozi. Razvrstavanje Iskljueivo na osnovu simptorna i sindroma, rna kako da su oni operacionalizovani i da omogueavaju I ad i olaksavaju dijag,nostdcki postupak nije pouzdano [er istl simptomi, pa i sindrorni mogu pripadati r aznorodnim nozografskim grupama kao !ito i I'azliciti simptomi (tuga i rnanicnost, na primer) mogu pripadati jedinstvenoj nozogr afsko] celini.

Razvrstavanje na osnovu psihodi'l'lamick€ procene licnosti, razvoja i poremecaja takode ne moZe biti siI'oko prihvaceno zbog toga sto svi str ucnjaoi, pa eak ni Clanovi jedne radne gt upe, ne moraju prfhvatiti pslhodinamieku teoriju kao polaznu osnovu svoje dijagnostike. Sem toga, psihodinamicka procena tI'aje dugo, zahteva vise ponavljanih razgovora i sa detetom-· -omladincem i sa ['oditeljima te nije ekonomicna u svakodnevnom Iadu s obzhom na preopterecenost psihijatrijskih sluzbi

127

Ma.lo je kooisti i od ukljuCivanja uzrocmh ifulllaca u naeela razvrstavanja. S obzirom na mnostvo raznorodnih ideoloskjh i teodjskih pristupa uzrooima dusevnih smetnji: konstitucionistdCkih psihoanaJdtiCkih, genetieklh, Ps~odi~&ih, ?ihejviotistiCkih, egzistencijalistiCkih i drugih, koji znacajno ub&! na dijagnostiku, pa i na I'aZVI'Stavanje"

, . S ci!jem da se postigne kakva .. takva uiednaeenost dijagnostiCkih merila 1 uJednacl razvrstavanje, kako bi se omogucila, strucna i ishaZivaCka saradnja i uporedivanje. podataka. Svetska zdravstvena oI'ganizacija je, na osnovu rada grupe struCnl~~ pI'e~Oma troosovinsku podeIu kojoj ie kasnije, tokom razrade i pr~l.n~~am.Ja, ~data joli [edna osa, Ova, deveta po r'edu medunarodna klasifikacija bolesti, poweda i uzroka smrti (JCD-9) prihvacena 1979, po svojoj strukturi eetvoroosovinska, zasniva se na sledecirn osama:

... ~ KliniCk~ psihijatrdjskim smdromana (normalns vaIijacije, poremecajr prilagodavania, hipelkineticki poremeeajl, poremedajl govora, posebni poren;eCa?l u~enJa, patolos.ka nespretnost, nevoljno umokravanje, nevoljno defeciranje, . hko~, mucanje, poremecaji ponaSanja, neurotlcn] poremecaji, psihoze, d:c]e psihoz:: ~'aZI'adujuCe psihoze i druge, pOI'emeeaji Iicnosti, psihosomats~: PO~enleCa]l 1. dl:ugi kJiniCki stndI'Omi kao 5to su stanja zbunjenosti, demeneija, sindrom Gilles de la Touz'ette, mentalna anoreksija, itd);

II, Ravni razvoj mteligencije

0., Varijacije normalne inteligencije 1. lakiia umna zaostalost,

2., umerena umna zaostalost, 3. teSka umna zaostalost,

4,. duboka umna zaostalost,

5,. umna zaostalost cija se ravan ne moze utvrditd, 6., nepoznata ravan inteligencije;

~I~, Bio~os~im ci~ocima (neuroloska, zarazna i imunoloska oboljenja, tU~OIl_ 1 ?~oIJenJa krvnih sudova, poremecaji ishrane, metabolieka oboljenja kOla ostecU]U CNS, hmmozomska odstupanja, urodene nepravilnosti CNS nasredne ~ degenez'ativne bolesti CNS, oboljenja. Cula i perifernog nervnog sis., terna, kiemene mozdine i dIUgO);

rv PSihosocijalnim Ciniocima (poremeca] osecajnih odnosa u porodici prezasticivanje Hi nedovoljno ;nadziIanje dece, drustvena i matelijalna lisavanja d beda, nedostatak iskustva. u odnosima dete-rodltel] i drugi).

?v.akve VTiiieo~ovin~ke podele omoguCavaju da se obuhvate posebnosti smetnji 1 poremecaja dusevnog razvoja i da se izgrada standardizovani okviIi .u koje bi ~e mogld U_V:l:'stiti svi bitni ciniooi koji se lakse oper acionalizuju: po.]ave~ UZI:<>Cl, Ia~J 1 uzrast iako i dalje ostaju teSkoce oko ukljucivanja pSlhodl~&:Og pristupa (Lebovici 1985)., Sem toga, ovako shvacena podeJa mogla ,bI . se dovesti ~ vezu sa podelom poremeeaja odraslih, omogucila bi !,I'acenJ; 1 katamnestiCka proueavanja smetnji, bolju dijagnostiCku pI'ocenu 1 otvorUa moguCnost da se pl'avi prognoza, sprovodi leeenje spI'eCavanje i

rehab:ilitacija '

Da. su pitanja razVIstaVanja i dalje ostala neresena dokaz je podela koju je pl'edlozilo AmeI'iCko pSihijattijsko udruzenje 1980 go dine pod nazi-

vom Diagnostic and Statistical manual, treee fzdanje (DSM-Ill) koja se ne oslanja na grupisanje posebnih i osobenih simptom.a da bi se odJ'edio sindt'om. T~~ se tome da Be odredi prisustvo ili odsustvo dijagnostiCkih merfla. Ova podela. omogueava kvantitativni pIistup u psihijatriji i olaklava uporedivanje i pr'OCeD.U rezultata Ie6mja., Podela obuhvata sledeee osovine:

I kliniCke sindrome koji se mogu ptipisati duSevnim poremecajima, 'II poreme6aje liatom. i posebne poremeeaie razvoja,

In, fizi&e por'emeeaje i posebne uslov.e,

IV ozbiljnost psihosocijalnih stresova,

V, viSi stepen prdlagodenosti U proteklo] godini..

U ovoj podeli. su sledeCe grupe:

- unma zaostalOst,

,-, potemeeaji pa!nje (pI'eter'llDa ill umanjena painja i dr .. ), - pot'emeeaji ponaJanja (socijalizovani ill nesocijaUzovani). _, strepnja u detinjstvu i mladosti,

_.. dIugi porem$ji odoji!eta, deteta i omladinca (vezivanje, sizoidnost, elek-

ttvni mutizam, suprotstavljanje, poremeeaji identiteta.),

_, poremeeaji hranjenja (anoI'eksija, bulimija, pica, mericizam i dr), - poremeeajl vezani za. stereotipne pokrete (tikovi, stereotipije),

-- dtugi poreme6lji sa fizi&im ispoljavanjima (mucanje, funkdonaJ.no umo-

kravanje i defeciJ:anje, mesecarstvo, noCni strah), .

- ozbiljniporeme6a~ razvoja (autizam i dtugi),

_ posebni pot'emeeaji l'azvoja (disleksije, diskalkulije, poremeeaji govora).

Kao sto se vidi, iz ove pode1e 8U iskljui!ene neurcze i psihoze deee i mladih i ove poremeeaje treba razvrstati prema podell naCinjenoj za odrasle,

Posto ni ova podela ne zadovoljava mnoge potrebe svakodnevne prakse i nauOnog lstr'wvanja, jel' De uzirna u obzir posebne t~koCe dijagnostikovanja smetnji l'anog uzrasta zbog neizvesnosti simptoma i ubrzanog razvoja, ne obraea pamju na porodiena medudelovanja ni sukobe, predlozene su 10, verzija ICD i IV ver2ija DSM, U desetoj verzdji lCD, koja de zvanieno biti u upotrebi od 1990 .. godine, specifil!ni poremecaji detinjstva mladalaekog doba svrstani su u sledeee dve grope:

L F 80-89 Razvojni poremeea]

F 80 Specifi~ razvojni poremeeai govera i jezika F 80.,0 Jedonstavni poremeCaj adikuladje

F 801 POI'emeCaJ govornog izraZavanja

F 80.2 Poremeca] primanja i razumevanja govora

F 80.4 POI'emeeaj govora izazvan Ciniocima sredine F 80,6 SteCena afazija

F 80,9 Drugi i nespeeifienl I'azvOjni poremeca] gOVOI8 i [ezlka

F 81 SpecifdCni razvojni poremecedi rutolskih sposobnosti F 81.0 SpecifiCni poI'emeeaj citanja

F 8Ll SpecifiiSni pOI'enleeaj pisanja

F 812 Specifieni poremeeaj I'abmanja

F 81.3 Me!!oviti pOI'emeeaj sko]sldh sposobnosti

F 81.9 Drugi nespedfibU poremeeaj Skolskih sposohnosti

128

9

129

F 82 SpecifiCni IazvOjni poremeeaj funkcije pokreta F 83 MeSoviti I'azwjni poremeeaj

F 84 PeIVaziVllli r'8:ZVojni poremeea] F 84,.0 D~i a.utizam

F 84,1 Atipicrti autlzam

F 84 . .2 Razgraduju6i poremeeaj detinjstva

F 84,.3 Hipelitinetil!ki POI~eCaj udruZen sa sterotipnlm po .. kretima

F 844 Sizoidni poremeeaj

F 84 9 Drugi pelvamvm poremedaj

II F 90-,F. 99 Poremecaj! ,ponaSanja i oseCajni poremeea] sa. specificnun poeetkom u detinjstvu i mladosti

F 90 HiperkinetiCki pOI'emeeaj

F 90,0 Jednosta.vni poremeCaj deiatnosti i paZnje F 90,1 NespecifiCni hiperkinetiCki. pOI'emeeaj

F 91 Pox'emeeaj ponaSanja

F 91,0 Poremeeaj ponaSanja u porodici F91.1 Nesocijalizovani POl'eMeCaj ponaAanja F 91..2 Socijalizovani por'emecaj ponaSanja

F 9L9 NespecifiCni pOI'emeCad ponaAnja

F 92 Mdoviti poI'emeC8j ponahnja i oseeanja F 92,.0 Depresivni pOI'emeeaj pondanja

F 92,8 Drugi meroviti poremeea] pondanja i osecanja

F 93 OSeCajni poremeca] specifi~n za detinjstvo F 93.0 Su'epnja od odvajanja

F 93,,1 Fobibti poremeea]

F 93,.2 Poremeea] drustvene osetljivosti

F 93,3 Suparnicenje sa braeom i sestrama F 93,,8 DI11gi oseCajni pOI'emeeaj

F 93,9 Nespecincni oSeCajni POI'eMeeaj

F 94 SpecifiCni poremecaj dru§tvenog funkcionisanja u detinjstvu i mladosti

F 94 .. 0 Elektivni mutizam

F 94.1 Reakllivni poremeca] vezivanja. u detinjstvu F 94.2 Poremecaj vezivanja, diziD.tribitani tip

F 948 Drugi poremeeaj druAtvenog funkd()nisanja

F 94.,9 Nespecificrti poremeeaj wU§tvenog funkcionisanja

F 95 Tikovi

F 95.,0 Pimlazni tik

F 95.1 Hronicrti tikovi polaeta i glasa

F 95.2 Udr'1l2eni tik glasa i mnogostruki tikovi pokrsta (Touretteov sindrom)

F 95 .. 9 NespecifiCni tilt

F 98 Drugi poremeea] pona.§anja i oseCanja koji se obieno pojavljuje u detJnjstvu

F 98,0 Nevoljno umokra.vanje F 98 . .1 EncopI'esis

F 98,2 Poremeeaj hranjenja

F 98 .. 3 Pica

F 98,4 Poreme&j spavanja F 98.5 Stereotipni pokret F 98,.6 Mucanje

F 98,7 Nagomilavanje rea i bIZO govorenje

F 98.8 Preterana pospanost i jedenje (Kleine-,Levinov SID·, mom)

F 99 NespecifiCni poremeca] ponasanja. i oseeanja u detinjstvu

Ostali pOI'emeeaji kojli se javljaju u detinjstvu ,i mladosti, kao sto su umna zaostalost, demencije, posebni oblici nekih psihoza, prisilno - kompulzivni, afektivni, disocijativni i poremeeaji ruanjenja, spavanja i psihoseksu-, alnog razvoja, zatim poI'emeeaji licrtosti i somatofonnni, koji su dovoljno difereneirani i dijagnostiCki jasni, razvrstavaju se prema op§toj klasifikaciji poremeeaja ove revizije, predvidene za odrasle, koja zbog opsimostt ovde

nije navedena u celinl, '

CUalac Ce primetiti da u desetoj reviziji ICD nije usvojena tradicional .. , na podela por'~eCaja na psihoze i neuroze, iako je Izraz "neuroticrti" zadrZan -u grupl nazvanoj "NeurotiCni, stresom izazvani i somatoformni poremeea]", Neobim.o je da su iz grope pol'emeCa.ja za decu i rnIade izostavIjeni prisilno kompu!zfVni poremeeaji iako se javljaju i vidaju u ranom uzrastu u razvijenom obliku. I dalje ostaje spomo pitanje da Ii, i s obzirom na posebnosti IazvOjnih i psihopatoloSkih smetnji, treba naCiniti posebnu klasifikaciju za. dew i mlade, kako to pn!dlaZe grupa franeuskih autora ill ko[istIiti podelu za odrasle prilagodenu de(!jem uzrastu.

Namena ove knjige je da Citaoca upozna sa osnovnim smetnjama i porernecajima dusevnog razvoja dece i mladih, naeinirna ispoljavanja, uzrocnim Ciniocima, psihodinamikom, tokom i Ishodom. U svakodnevnom radu stluenjaci su duZni da se plidIZavaju pode1e i terminologije iz lCD-9, koiu je predlozila Svetska zdravstvena organizaclja, a zvanldno je prihvacena u naso] zemlji, odnosno ICD·IO, nakon njenog zvanimog usvajanja 1990. go-, dine. Upravo zbog pretefno psihodinamiCkog pristupa, podela. i raspored obrade i imosenja pOI'emeeaja u knjizi nisuuvek usaglaaeni sa zvanienorn klasifikacijom Ovo ne ometa suuenjaka da poremeca] razvrsta i obeleZi odredenom sifirom

130

SPECI]ALNI DEO

POGLAVLJE VI

RAZVOJNA ODSTUPANJA

Uvod

u OVU grupu se uvdtavaju odstupanja osea.jnog. saznajnog i drustvenog IazvOja, koja su preteZnD ill iskljuCivo konstitucionog ill urodenog porekla, Kako ra.zl.ike izmedu spoljnjeg d unutI"aSnjeg i urodenog nisu sasvirn odredene i u nastajanfu razvojnlh odstupanja spoljni Cinioci nisu sasvim nedufnL

U llteIatwi se ova grupa smetnjinaziva razvojnim vaIijacijama, razvojn.im poremeeajlma, posebnim. razvojnim 'Poremeeajima, ja·<I.evijacijama, razvojnim nemogucnostlma i kako Be iSm svi autori ne misle uvek na istu vrstu pojava

NaCini ispolja.vanja

U ovoj kmjizi, medu lI:"azvojna odstupanja, uvrstavaiu se sveukupna Ui pojedinacna odstupanja, bilo usporenja iIi ubnanja u oseeajnom, saznajnom i drustvenom I'azvOjU koja txaju od I'Odenja. m ranog uzrasta. lake su razvojna odstupanja izazvana pretezno urodenim ciniocima, to ne znaB da su kona6na i da nisu moguea preinai!avanja i otklanjanja bilo spontana bilo uz s1IruCnu pomoc M" Engel (1979) ovamo uvrstava:

I. odstupanja od opstih obrazaea sazrevania, bilo da je sau:evanje prerano ill sporo, kao na primer, rano ill kasno javljanje osmeha, hodanja, nadzora nad mokrenjem i de!ekaoijom, govorenja i drugih sposobnosti;

2, odstupanja u posebnim oblastima razvoja ito:

a) I'azvoj pohetnosti (obiro, jaCina i uskladenost) je usporen Hi ubrzan, te su deea pokretljivija bez vidljivih otganskih ostecenja Ovaroo se ne uvrstava hiperkinetilli slndrom.

b) otef.ano i usporeno opa.tanje spoljasnjih dx'w;

c) odgoden razvo] govora (fonaoija, artikulaeija, ritam i razumevanje) bez dokazanlh oIganskih nalaza ili znatno ubrzan Ovamo se ne uvrstavaju

135

smetnje govora izazvane strepnjom, psihotiCnim proeesom i histetiroo odbijanje govoraj"

d) Usporen :iIi ubrzan saznajni razvoj: sposobnosti za simboIiCko ill apstJ:aktno miSljenje se sporije r'aZVijaju, a prekauzalni oblici i prvobitne fantazije dute zadriavaju,. Ovamo se mogu uvrstrtl i neki obUd usporenog kao i zoatno ubraanog intelektualnog razvoja j

e) U8p0reni i preuranjeno razvijeni obrasel drtUtvenogponaAanja bez jasnih promena u ra.zvoju karaktera dako su neke CIte karaktel"a naglasene: stidijivost, opreznost, zavisnost, koeenje, teSkoCe odvajanja i nezrela agresivna ponaSanja;

f) prerano ramjena ill dugo odgodena :zanimanja za polnost;

g) nepostojanost i usporen ill ubr:zan t"aZVoj sposobnosti za nadzitanje oseCanja, strepnje, depresije, radosti, besa i Ijutnje koja ne mogu biti SVI'Stana u gzupu reaktivnih poI'emeeaja. neuroza ni psfhoza

Nema pouzdanih podataka 0 uCestalosti razvojnih odstupanja medu decom, Kako se Cini, razvoj deeaka &!!Ce odstupa od DOlmalnih granlea nego I'azvoj devojCic.a, Kada Ce I'odite1ji iIi stru(\nja.ci primetiti da razvoj nekih sposobnosti odstupa od normalnog, bile da je ubrzan ill usporen, zaWsiee od vrste sposobnosti 0 kojoj [e r'eC, od oseUjivosti i osujeUjivosti .roditelja, druttvenog i kulturnog stanja, njihove obavestenosti i drugih Cinilaca, Roditelji mogu I3DO primetiti usporen Il'azvoj govora, ali isto tako mogu za.nemariti usporen razvoj nekih drugih sposobnosti. Ubrzan I'azvoj mnogo rede nuka roditelja da traZi savet, IItaviSe, ubrzan eazvo] deteta je nvot' samoljubivih doptinosa i zadovoljstava.

Roditelje ee u prvoj godini iivota uznemiriti preterano plakanje deteta, odbijanje sisanja ill Cvrste mane, vracanje hrane u usta, smetnje spavanja, preteI'ana pokretnost, a. u wugoj goclini zakasnelo prohodavanie, nespretnost pokreta, jaki i I!esti napadi besa ("temper tantrum"), zatim usporen razvoj govora, mucanje, pu!ltanje neobienih zvukova, nemirno i kratkotrajno spavanje Neki roditelji se uznemiravaju ako dete vee u drugoj godini ni'e ovladalo mokr-enjem i defekacljom, U edipooj fazi. se mogu pojaviti pojaCana strahovanja (na odvajanje i dIugi), ljubomota, zaw'Zavanje prelaznog objekta, fobiena ispoljavanja (od truaka, Zivotinja), smetnje spavanja i apetita. Kasmje, pojaeana zavisnost i detinjastost. Razvojna odstupanja tkolskog deteta. najl!eSCe se ispoljavaju krcz tetkoee u~j:a iIi ponalianja u skoll Dete ne moze da sedi u razredu, setka se i igIa .igra&ama donetim od kuce za vreme <!asa i ne Il"azume zaSto mu se to zabranjuje, uzima tude predmete bez oseeanja kriviee, jet' norme drustvenog ponasanja joil nisu usvojene

Razvojna odstupanja treba razldkovati od reaktivnih poremeeala, razvojnih smetnj], neuroza i pocetnlh poremeeaja karaktera, pa i psihoza.

dclovanja snawh konstitucionih sklonosti, na primer, ometenosti ~ i vell .. ke osetl;livosti na delovanje spoljnih uticaja toji w:'04enu sklonost mogu ill podstael iIi ometati i otkloniti. Nepximerenl odgovori okoUne na odredene urodene potrebe i sposobnosti deteta mogu ave ill pojalavati i doprineti nii., hovom pmdubljivanju i pojaeavanju ill ublafavanju 5to Ce se ispoljiti kao odstupanje u op§tem razvoju ill u r'azvoju pojedinih sposobnosbl, Na slibm nal!in mogu delovati prerano rodenje, porodajne povt'ede i komplikacije, ometenost l!ula, za.tim telesna oboljenja, "koja poja<!avaju neku urodenu sposobnost ill sklonost

Neophodno je l.Iano prepoznati razvojna odstupanja kako bi se primenom odgov&.IajulSh mera i njihovih otklBnjanja spreCilo pf'Odublji~je smetnji. Razvojno odstupanje moze SDaZnO osujeCivati l'Odite1je (na primer, urodena povilleno agresivno ill pokretno dete) i prorneniti obrazac odnosa dete-roditelj, te naknadno doprineti razvoju poremeeaja, na primer', nedtu.ft.venog ponasania,

Uzroci

Razvojna odstupanja su pretezno posledica nedovoljno poznatih i neispitanih unutrasnjih Moilaca (nasleda, telesne ometenosti, temperamenta, pil'edispozidje ili lronstitucije) ali olaksana Hi podstaknuta spoljnim Ciniocima Usporen iIi ubrzan razvoj neke sposobnosti rnoze biti posledica uzajamnog

136

.-.--------~---.---

O,._~:~:,=::I:~JA J

. De1atnosti l POn.aianja vezani za. hranjenje de10m su instinktivni i urod~~ ~ .delom ~te&mi. Za njihovo organizovanje od znai!aja su anatomski, ~iS1C:ni 1 n~rvru skIopovi, nalOlSto hipotalamiaID eentri, endokrini i metabo- 11&i PI'OceS!., uslovljavanje i niz psihi&.ih, dIuRvenih i kulturnih •. i1

~~ s~ja. i gutanja javljaju se oko sestog meseca Zivota Ploda~ ::~ teno 1 l~leru su kod novorodeneeta. Osim refieksa "traienja" primecuja se ~ beba 1 pre ?ego §to do de u dodir sa glUdima sta.vlja ruku u usta i sisa J~an od prsti}U ', Ove de1atnosti su moguee zahvaljuju6i razvoju neuromi-

ihenog sklopa (miMes usta i [e ik ° f . Z' h '

u1 " . z. a, nervi aCJ4 t8, ypogwsstJ.!l. t71geminus i

b ~armh pI?tubelan.clja): De10Vl usta, jezik i sluzokoza usne Supijine imaju svoja p~u(!la ? ~~ll velikog rnozga koja su, u odnosu na druge delove tela, ZDahi tno =. (~JUI1]aguelt'a 1970)., U de1atnostima usta i jezika ueestvuju

potalaxnus 1 nnencefalon,

I?elatnosti usta i usmerenosti prema izvoru w'aZi pl'edstavljaju pr ve deIatnost! novoI'O~enl!eta usmerena prema spo.1Jon]·em svetu ~to JOe po b

Ca.j • bi k . ,se no zna-,

.no. u I'azvO~U 0 ~e tnih odnosa i odnosa sa svetom (videti poglavlje 0 raz-

,,?lU 1 polnosti)" U p<x!etku, majka je samo osoba koja ruani i odnos sa njom mje ~seb;an, Dete, za~I'~Vo, teZi ka dIaZima i odgovaIa na drafi koje dolaze od n:ali!inih I~ i dOJkL Ova ponaSanja i delatmosti ~ju se ueestano ponawlati, naroato ?nda kada je bebagladna, R. Spitz (1968) smatra da beba od osmog dana £vota odgovara i na waZi duboke osetljivosti i promene I r;:0teZe._, Kad ~ uzm~ 'U ruke u polozaju sisanjal (beba nase kulture u v OIa~, a n~ ~ugih kultuI'a u okomW.), ona se okr'eee iprema gmdima osobe kOJa ?e ddi bilo da se radi 0 muSka.l'cu ill zeni Do pOCetka dIugog meseca odolCe pI'epoznaje dIa~ luanjenja onda kada je gladno, a laajem drugog meseca odgo.vaI'a na PI1Sust"ro odIaslih koji mu se pIibldZavaju kad pla(!e zbog to~a !ito Je gl~dno: otvaI'a usta Ii prom usniee kao da tlaZi dojku, Ovo po~le PI'e~~vlla. odgovco:' na spoljnu draZ, aLi. sarno u zavisnosti od unutl'ld~leg opaza.nJa Il;_ezado~olje~e temje gIadi Spitz 1968)., Istovrerneno, de~e za ~eme s~la u~lr'e OCl u hee svoje majke, a 08()bu koja brani i kOla PIUza zadovollstvo slSanja doZivljava kao jednu istu, Oko tI'eCeg meseca

138

beba odgovara la'etanjima niku i pokretima sisanja kad opazi b08.cu. Prema psihodinami&:om u&nju (Freud 1968, Klein 1976), &t sisanja, a kasnije i svakog branjenja, predstavlja izvOI' zadovoljstva zbog utoljenja gladi, all i erotsko usno (oraIno) zadovoljstvo,

. Delatnostl usta postaju izvor dve vrste zadovoljstava: zadovoljstva koje pn:riz1azi iz zadovoljenja biolo!kih potreba m:anom i zadovoljstva koje pl'Oizlazi iz dodira sa dojkom, odnosno objektom, preko sluzoko7.e usne iup.. ljine i koZe alto usta, zadovoljstvo od uzimanja spoljnih objekata, igre usnlcams, gIickanja, mljackanja, gutanja, podrigivanja i dIugih deIatnostL Preko usta, dete, koje je u prvim danima i nedeljama nedovoljno 'pon'etno, USpQ-' stavlja pIve odnose sa spoljnim svetom Ii na taJ na& ga ispituje"

PoSto je dete u dodiIu sa spoljnim svetom. i PI'eka kcne i sluzokoZa ostalih delova tela i pIima svetlosne, zvu~e i kinestetiCke podrazaje, D, Winnicot (1971), !!,,, Grenacre (1971) J,. Bowlby (1972), smatraju da ova Iskustva imaju ptvostepeni znaC!aj u usposta.vljanju odnosa sa objektima, VCt'Ovatno je da su ova iskustva slabije jal!ine i staga manje d znal!ajna i da u PI'VUn danima i mesecima Zivota usta ima,ju vodeeu ulogu ,U obezbedivanju Izvora zadovoljenja i uspostavljanja odnosa sa svetom Kak:o se dete razvija I sazreva i pokri!fll postaju veCeg obima i jam, to uporedo sa, Iazvojem ostalih Cula, naI'OCito vida, ono otkriva delove svog tela, U OVOm procesu znacajnu ulogu imaju i usta jet, stavljajuCi prste, ruke ill nogu u njih, dete otkIiva i upoznaje delova svog tela, te poCinje da se stvaIa sUka 0 vlastitom telu. Sisanje, hr'anjenje, kao i stavljanje predmeta u usta i gutanje predstavljaju osnov procesa inkorpoIacije i mehanizama pounutrenja,. Uvlac:eCi manu i predmete u sebe dete dotivljava i za.miMja da su oni deo njega samog, odnosno cia [e one njihov deo i na taj naan se stvara osnov za prvobitno polstoveCivan:le sa objektom i za razvoj mehanizma poistoveCivanja, odnosno projektivne identifikacije.

Dete vee na rodenju ima izvesna filogenetski data, nesvesna iskustva i teZnje ka majCinim gxudima kOje su dobra 1 koje zadovoljavaju potrebe za hranom i za sisanjem i griZenjem (Klein 1976)., Ovo je uslov da se dete veoma brzo, odmah nakon I'odenja, usmerava prema dojci kao dZVOI'l.l zadovo-

Ijenja nasledene teZnje.*) ,

M., Klein ide dalje i tVI'di da prva iskustva uzimanja i gubljenja dojke, odnosno kasnije uzimanja i oduzimanja objekta predstavljaju bitan elemenat oseCadnog Zivota odojceta. Ako dojka, odnosno ;majka zadovoljava potrebe deteta za is1uanom ona se doZivljava kao "dobIa dojka" odnosno "dobIa majka", ako osujeeuje ove potrebe doZivljava se kao ,,1002 dojka" odnosno "losa majka" M, Klein uvodi i pojmove 0 dva. mehandzma koji doptinose da se stvori dvostruka veza sa objektom: mebanizam POllllutI'enja oj_ mehan.izam projekmvne ~den1dfikacije" Odojee pounutIi "dobar" i "lo§" objekt, ali Istovremeno projektuje svoje ljubavne i rusilaCke teinje na grodi majke, odnosno na majku u celiind" Kako je beba vee pounutrlla objekt kao "dobar'" ill "I'dav" projekcije su istovremeno usmet'ene ne sarno prema spoljnjem nego i prema pounutI'enom objektui to, kako pI'ojekcije IjubaVlJlih tako i Iusilai':"

.} Ako se prihvati poetojanje erosa kao teZnje ka zadovoljstvu, suprotnom agresiVIrlm, ruSilOOkhn te!njama kOje su iZVOl nejprijatnosti, onda Be mogu li've delatn06ti, pa i delatnosfli usta shvatdti kao erotslre, u lllljsirem znal:'!aJu ove ~'eCi. Ovo ne znaci da su sve delatnosti usta poIne, iako usta ostaju deo tela u koji je ulozena polna eneI'gija i izvor polnih zadovoljenja u najuZem smi.slu,

139

[)//" /"\

", "'i .. -.. 'I'.... \

I. '''I!)" ; v '- .. ,

OV'/ v / :

I

klh pcriva. M, Klein nas tako uvodi u sloZen i zam.tSen odnos. mehanizama koje smatra praobrascem svih kasnijih odnosa sa obj~:tima, U razmacima VI'emena kada dete nije gladno stvara se ravnoteia n.medu libidnih i agreslvnih nagona Kad je ostavljeno dugo gladno i U§avano' zadovoljstva, nadvladavaju agresivne temje, Ovo se javlja uvek i u toku kasnijih Ii§avanja bez obzira na to cia Ii su ova Ji§a.vanja unutra§njeg ill spoljnjeg porekla, Prvohltna iskustva na grudima odreduju kasnije oseeanja i Iantazme Ijubavi i zadovoljstva ili osecanja IDdnje i nezadovoljstva u odnosima sa sobom i sa svetom. Ova shvataZIja nisu naSIa potpunu potvrdu u nekim kasnijim ispitivanjima dece hranjenje na bOOcu i vestaCkim, putem (GoodIicll 1961). /

NaCin luanjenja i odbijanja od dojke V

Razliati su stavovi u pogledu naCina bIanjenja deteta, Ima mi.Sljenja da obroke treba dava.ti prema odredenom ritmu koji Ce okolina nametnuti detetu i drugih da ritam m'anjenja treba PI'epUStiti detetu koje ce to i samo spontano odrediti" Nije teSko uoCiti da se deca sarna vrio !bt'Zo ",uobnx:e" i da uspostave dosta .pravilan fizioloSki Iitam lu'anjenja te je kako izgleda, nepotrebno a moZda i .§tetno osujeCivati ih kIutim pravillma koja nameee okolina Ovo Isto vail i za odbijanje deteta od dojke., Odbijanje ad dojke i la.bavljenje odnosa sa dojkom i majkom pI'edstavljaju gubitak znaeajnog izvora zadovoljstva ali istovremno 1 podsticaj za odvajanje, individuaciju i osamostaljenje, Ako dete doZivi odvajanje kao osujeeenje moze odgovoriti napetoseu, nemirom, besom, Ijutnjom, gadenjem i odbijanjem novih VISta hrane, plaBjivo.!icu, pojaCaillom ieljom i ponavljanim zahtevima za hranorn, strepnjorn, nesanicom i na druge nadine. Za A. Freud (I96ti) ovo je uzrok neminovmh sukoba i neuroticnih odgovora u ljudskoj VIsti .. Polagano odbtianje od dojke, kako izgleda, manje osujecuje od naglog ..

Neka. deea se i spontano odbijaju sarna i rano, bez ikakvih stet.n3.h posledica po organizaeiju hranjenja u celini, dok drugaostaju dugo vezana za dojku., Sporno je da Ii su dugotrajna dojenja, koja .su u naSoj kulturl sve re .. da, pogodan naein organzaeije hranjenja i da Ii dovode, kako se obicno misli, do produZavanja zavisnosti deteta od majke, ve2li.vanjanagonske enelgije u ovim delovima tela i duZeg zadriavanja i usporavanja. razvoja u ovoj, usnoj fazL ru su pak duUt dojenja izvor olalnih zadovoljenja koja pI"edstavljaju 00- nov za dobar oseCajni i dtu5tveni ra.zvoj deteta,. Savim je sigurno da ce u nai'!inu hI'anjenja i odbijanja dece znai!ajnu ulogu imati bioloska obelezja deteta (uI'od.ena oIalnost, ritmicnost sitost-glad, osujetIjivost), obe1ezja sveukupnili odnosa izmedu deteta i t'oditelja, lii'!nost l'oditelja. prvenstveno onog ko)i hrani, &llnlh i ose.eajnib r'azmena za vreme hl:anjenja iodbijanja, svesnih i nesvesnih oi'!ekivanja l'oditelja i fnntazama deteta, Fantazmatska delat,nost nije odvojena ad telesnih iskustava, NaCin hranjenja i odbijanja zavisi i od niza dru.stvenih i kultwnih mnilaca ka£l Ato su zaposlenost roditelja, materijalni uslovi porodice, sistem VI'ednosti i verovanja, navike i obi~ji, odnosi u porodici, organiZacija dtu§tvene bIige za decti itd.

Cin ru'anjenja placen je nizom stavova i ponaAanja rnajke i okoline (njihanje na grudima, pevanje, telesni odnos, mms majke i ruane, boja glasa, oseea.jni stavovi, na5n davanja i izgled luane, pribor' za jelo itd . .). Hranjenje postepeno 'postaje iZIaz poJ'CJdiene atmosfere, kulture, nai'!in dijaloga sa svetom, odnosno nacin podrustvljavanja, Obrok PI'edstavlja. potodii'!ni i dIustveni

140

obred u kotne Be odvijaju mnogosb:uka uzajamna delovanja ~edu ui'!esnika .. Iiranjenjem. dete uzima hI'anu ali i plufa roditeljima ~ovoljstvo ~to ~~o [ede i obratno. Obrok postaje mesto obosteane oseCaJne .razm~~ 1 n~~ln uspostavljanja odnosa sa porodicom i svetom, razmena ljubaVl 1 nepruate1jstva, iztaz zadovoljstva, smit'eIlja, popustanja i poverenia, ali i stta~~. mrinje i osvete, Svako osujeCenje, bilo d.a. se hrana daje onda kada dete mje g1adno ill da se ne daje kada je gladno 1 tra!i je, pred.stavljaCe izvor nepIijatnib iskustava, Pr-eterano plaSljivi, zaAtitniBd, knlti i depresivni roditelji, koji se 'Jll'evi!e upinju oko hl'lmjenja doprinose da se branjenje ne 01'ga.n.izuje na odgovarajuCi naCin i da Be I'azvijaju smetnje I poremedaji

Radnje ustima (sisanje prsta, dIugih delova tela i predme_1:a:; gtickanje

'Ii -:

noktiju) <:>:

Sisanje prsta, Sake, usniea, jezika, delova odeee iIi dIugih .. predmeta i gIickanja noktiju reste su pojave medu decom mladeg i stari]eg uzrasta, Oko 40% dace Akolskog uzrasta obavija ove I'adnje ustima (Ruttm, Hersov 1977).. MuMta deca sisaju svoje prste nesto b!§Ce nego tenska ali i brie odustaju od ove vrste zadovoljenja i predaju Be drugim radnjama.

Sisanje pr'Sta i delova Sake i stavljanje predmeta u usta u prvim mesecima i godinama tivota treba shvatiti kao normalnu dela.tnost usta Cija je funkcija slozena: zadovoljenje kOje proizilazi iz same r'Bdnje kao i svake druge, zatim tastereeenje od napetosti i pla!njenje agresivnosti preko pokreta usta, upoznavanje svog vlastitog tela i sveta oko sebe i kouaeno izvesno autoerotsko zadovoljenje (Fr'eud A. 1966, Klein 1959)., Ako se agresivnost praznl na ovaj naan to predstavlja "sublimisanu civiUzovanu radnju" (Tramer 1949) jeI' je agI-esivnost vra6ena na samog sebe, a ne napada Be dxuga OSQba Deca to i'!i.ne I!e§ee onda kada su usamljena, napeta, zaplaAena, nezadovoljna kad se predaju svojim fantazmima kao i u fazi uspavljivanja i budenja, u stanji~a naza.dovanja u kojima ;a funkcioni§e na niZoj IavnD Ukoliko se ove radnje ustima kao i gdckanje noktiju zaddavaju duze, do puberteta pa i kasnije, rec je 0 ucvdiCivanju u nazadovanju i usporenom sazrevanju telesne sheme, produzenju autoer'otske faze i uspoI'enom Iazvoju Ja,. Sisanje pr'Sta i pr'edme-, ta i gtickanje noktiju ne!to je i'!efiee kod umno zaostale i psihoUi'!ne/dece

~/

POREMECAJI HRANJENJA

/ Medu POE'elneCajima hI anjenja mladih najl!e§cS su odbijanje hI'ane (ano-/ reksija), preteJano jedenje (bulirnija), spOl'O jedenje i Q0ika, a, r' ~ po oma,-

nija i kop:l"ofagija \ ~

Anoreksi;a men.talis

Smanjeno uzimaje ill odbijanje ~ekih ill . svih VIsta mane naziva ~e mentalna anoreksija.. MoZe se javiti u svim dobima Zivota. Ce§ea je ~ pu.b~rtetu i mladosti i to kod devojCica Zavisno od UZ1'8sta na kome se JavlJaJu, anot-eksije se dele na: 1) anoI'eksije novoI'o~enl!eta, 2) anol'eksije malog deteta 1 3) anoreksije mIadalai'!k:og doba

141

r A ...... ta;;. "",., ......... '~"'g :-"-':::~

\ /

AnoI'eksi.J'e--'nO~'mIQ«!.~~ta ... javljajU_.Jle~£eama.Jano.--nekada:-·-vec prvih dana nakon I'04enja. Beba nerado uzima bradavleu, pasivna je pri hra, njenju i ne sisa mleko, CeSCe se [avlja kod beba male telesne teZine i o~te-cenih '. Nisu retke anoreksije odojteta, obieno u vreme odbijanja od dojke, uyodenja cvrste luane i katike ill neke telesne bolesti i anoreksije malog d,eteta .. Dete se aktivno brani kad mu se daje hrana, vice, pokI'eCe;usta, pljuje ilipovraea. Druga grupa dece pasivno odbija da prim! ponudenu hranu

Anorekticno dete je poviSeno razdrazljivo, \Ji

Uzroci i psihodinamika

PrOgnoza

J

Konstitucione anoreksije su uporne i dugotJ:ajne., Anoreksije koje se javljaju kao odgoVOI' na nespretno odbijanje od dojke ili druge trenutne i poVIsne sukobe u odnostma dete-okollna, manje su UCVI'Seene i slofene i prolaze ill spontano ill na leCenje. Kako SU is1custva i sukobi usne faze Zllabjni za oIganizaciju sledeCih taza, more se orekivati da Ce neka anorektiena deca u toku daljeg razvoja, u mladosti i odraslom dobu, ispoljiti anoreksiju i bulimiju, smetnje u organizaciji mokrenja d defekacije, spavanja, osaeajne smetnie, moguee i karakterne promene .. Razmerno retke ali mnogo ozbiljnije i neizvesnije prognoze su oblici akutnih anC4l'ekslja/ sta.tije dece kao i anorek,ii' udruzene sa neskladnim d""vnim razvo iem ~tp"'''iama

Mentalna anoreksija u mladosti

Uzmke ranih, konstitucionih anoreksija L.. Kreisler (1985) vidi u ranim psihooomatskim razgradniama i manjkavostima instinkta samoodxZanja. Ako nije I'ec 0 prvobitnoj, konstitucionoj anoreksiji, koja. se ne mora kliniCki prlimetiti u plvim mesecima 2ivota, ~roke odbijanjahrane treba tIaZiti u izrnenjenom odnasu dete-majka i dete-okolina. Aka je dojka, kao delimicnl ob[ekt, odnosno majka kao ceo objekt, doZivljena kao n1oSa" zbog njenih krutih sta.vova, povisene agresivnostl, preterane popustljivosti, poviilene ,pla.sljivosti i depreslvnosti, netrepljivosti i nestrpljenja pI'ilikom hranjenja i nege, dele ce pasivno ali aktivno odbijati da proma manu koju mu ana dade (Krelssler 1985).. Odbijanje mane uznemirava vee i prethodno poviseno bojaZljivu i ag·, resivna majku (koja, se Iako osujeeuje) i koja odgovara novim pove6mjem agreslvnosbi, a preterano popustljivu ma.jku pIisi:ljava da bude jail popustljivija i da trati naiSne kako bi umilostivila dete da jede. Isto ce se dogoditi aka majka ne pdhvata materinstvo, ako je i sama anoreksiena ill detinjasta (Michaux 1953), ako ogI'aniesva dete u kretanju i sticanju nezavisnosti i ako mu zbog svoje pdsilnosti namece krute obrasce obucavanja mokrenja i izmetanja (Lebovici, Soule ·1972) Tako se stvara zacarani bug iz koga dete i roditel] tcle maze i zapoCiilju uzajamna muCenja, Vee i rane anoreksije ne mogu biti sasvim objainjene dskljuCiva nepovoljnim iskustvima iuanjenja i treba ih posmatI·ati u okviru sveukupnosti odnosa i medudelov;mja dete--okolina [er se u ovom odnosu SUSI'eCu dye ·m viAe osoba Sa svojim pojedinaamn oeekivanjima i neskladnim davanjima. I2menjeni odnosi uslov su nazadovanja i oralnih ucvdCivanja te premeStanja, sammanja i jakih projekcija ag<l~ivnih temji na hranu Dete i nesvesno, odbijajuCi manu, <Jdbija odnos sa ugro:!avajuCim rodite1jem, najc':esCe majkom (BIUsset 1985) ..

Ako I'oditelji uporno zahtevaju da dete uzima odt'ed:enu vr'Stu i koliemu mane, name6J buta pravila hranjenja i neobiena i izvcltaeena pona§anja prilikom obroka, to moZe doprineti suprotstavljanju od s1iJ;'ane deteta, a da pIi tome uistinu ne postoji smetnja apetita niti glacli.. Kod staIije deee anoreksijamo~ biti sastavni deo fobialog odbijanja mane, depr'esivno kdnjavanje i1i histeriCni simptom, a izuzetno i l'etko iZI'8Z sumanutih misli.

Menta1na anoreksija je Ce!Ca kod devojaka nego mladiea i javlja se u pubertetu ill rano] mladosti. P, Gnuwn (1977a) navodi da je poi!etak cesto vezan za Zelju da se omr!a~ pOOto devojCice smatraJu da BU "debe1e". Me-- 4utim, ima mnogo devojCica koje "dde dijetu" iz estetskih i samoljubivih pobuda, a da nisu anorektiroe. Oseeajni potresi, pow-ede i psih:i.&i sukobi mogu je izazvati, ali su primeeene i anoI'eksije bez vidljivog povoda, Cesto se u anamnezi nailazi na anoreksldne i druge smetnje oralnog porekla u ra .. nom detinjstvu, odbacivanje, odvajanje, smrt u porodici, neurotiene odgovore (histea:iene, prisilne, depresivne i anksiozno-fobidne), poremecaja polnog razvoja kao i posebna obelefja lienosti (Rutter, Hersov 1977),.

Po~tak je najCeACe postepen. Mladipomnju da probiraiu ill smanjuju kollelnu hrane, Zale se na probavne smetnje, nadimanje i bolove u trbuhu i oteZano kretanie "zbog debljine", Izjavljuju da nemaju apetit, da nlsu gladni, da Im gladovanje ne smeta, da se osedaju dobra i cesto podro odbijanje ht'ane, Neki od njih prwivaju smetnje apetita, uzimaJu redovno obroke pred rodlteljhna koji to obieno UP0InO zahtevaju, da bi kasnije izaZvaii povracanje ill hranu ispljuvavali 1 bacali kad to mditelji ne gledaju. Zelja. za hranom maZe postojati ali omladinac je ipak ne uzima, i postepeno apetit postaje sve manji i manji. U teZim sluCaJevima kaloIijska vrednost uzete mane je veoma mala i roditelji se "rude od eega dete Zivi"., Upoeedo sa sve manjim uzimanjem hrane javljaju se i upadljivije osecaine promene kao !Ito su ravnociumost, depresivncst, povi§ena plaCljivost.. Drustveni odnosi i zanimanja se obieno smanjuju. ill mogu ostati nepromenjeni ill dobijaju posebna i neobibla obele!ja.. Odno.'li sa roditeljima. najOOilCe majkom ispunjeni su agreslvnoseu i neprijate1jstvom iako anoreksieni de<!aci ostaju duZe vezani za majku. Neki mladi (ce!Ce devojCice jet· su anorektiCni deeaci pasivniji) 08-, taJu dugo delatni pa sprovode i posebne fiziCk:e vezbe kako bi "utI'o~ su-, viilnu energiju i kalotije" i na taj naMn doptineli gubitku teline, Intelektualna uspemost moZe biti dobra iako ~esto sluii saobtdavanju sa zahtevima roditeIja ill Akole, da zadovolji samoljubivost devojke ill mladies..

TeZe i dugou'lljnije anoreksije prate i telesni simptomi: telesno slabIjenje, ponekad do Jaajnje izmrSavelosti (kaheksije), moze biti upadlj_iv() i zahvata telo u ce1ini, Kofa je suha, ispucala, petutava, <JpuAtena, bleda 1 starraCks.. Prokrvijenost udova je slaba a vrbovi prstiju i nosa au modrleasti i

142

143

plavi. SluzokQZa jezika je oblozena, usta suha, dla.ke po telu, glavi i po1nim delovima kl:hke, lomljive i tanke Cest je zatvor, Bilo je usporeno, a ktvni plitisak i tempexatura smanjeni. U krvnom serumu su, kod teZih sluCajeva smanjene masti, belanCevine i !!eCer, a holesterol poviJen, Klivulja. SeCeta je ravna i osetljivost na insulin moZe biU povUena., Bazalni metabollzam je sniZen, Hemoglobin i broj lavnih zrnaea se plividno ne moraju smanjlti zbog povite:ne koncentraeije krvi, 17-OH ketosta'Oidi su ~to srnanjeni ali mogu biU i povi.§eni iIi nonnalni (Decowt, Michard 1964)" Izlu(!ivanje follkolu-stlmuliAuCih honnona je umanjeno kod jednog bl'Oja devoj(!ica., Zbog izmenjene !unkcije jajnika javlja se atrofija sltuokoZe usmina 1 smanjenje broja acidofilnih Cellja (Ajuriaguena 1970)" MeseCnica privremeno prestaje, Ako se anoreksija javlja u pubettetu, pre pocetkamesecnh:e, ova je odgodena sve dok se telesna tetina ne nadoknadi. Kod t_rajnih i teZ1h anoreksija moZe biti uspOl'en i razvo] polnih organa (kod dealka je to vidljivije) i rast u cehni.

"":: endo~::_~~::~"::7yj"'" su naknadnog porekla

«-~p-~:>

. t:l'Zr'd'cibaner:ekif,i3rtrafeIilsu i danas se u'aie u organskim, psihiCkim,

psihosomats1cim i kulturnlm (!iniocima., P:tva tumai!enja. bila su oIganicisti&a i anorekalja je dovodena u vezu sa kortiko-talamo-hipoflzarnim neurobi.o-, loAklm ustrojstvom. odnosno sa new'obiolo§kim promenama u pubertetu, iako veza . ~e~ ano~lje i puberteta ni,e uvek dosledna jeI' se ovakve smetnje hranjeD.Ja Javljalu i u mladem uzrastu, Qrganicisti&i usmerent istrativa(!i, pIivu(!eni isklju..svo gubitkom teZine i vee opisanim promenama i gubitkom mesebrlce, zanemaruju promene u sklopovima 1 fWlkcijama ll(!nQsti i I aniro i kasnijim objektnim odnosima Organsku podlogu anoreksija ne treba poteenjivati ali je treba oprezno laZIIlOtriti i ne izgubiti iz vida da neke telesne i posebno hormonske promene mogu biti posledica, a ne uZI'Ok osnovnih smetnji ali i da postojl tesna povezanost izmedu neul'OfizioloSkih i psihopatoloskih process

Psihodinami&i i psihoanaliti&i usrnereni istI:aZivaCI pretezno razmatIaju i objahljavaju psihodina.tniku, poreklo i razvo] poremeeaja: ponasanje, sklop i ftmkcije lienosti anoreksil!nih osoba, osobenosti mehanizama odbl:ane i postupaka ja sistema, lane unub:a!'inje 1 kasnije sukobe, te objektne Qdnosc

Mnogobr'ojna su i eesto protivur'eC:!na tuma(!enja anor'eksija kod dece i mladih, Psihodinamika bitno zavisi od toga da U se anorwicrri sindrom javlja u cCvUu d.l:ugih smetnji razvojne mladala&e klize, neux'otiCnih, psi. hotiCnih ili poI'emeeaja. kaI'aktera i u tom slueaju se smetnje razvijaju u okvhu tazliatih stIuktux'a liifuosti: hlsteril!ne, prisllne, depresivne, fobiOle sizoidne, graniooe i dIugih) ill se javlja kao zasebna celina sa posebnom psi~ hodi.nam.ikom (BIusset 1985)., 14, Palazzoli (1970) smatra da je u najteMm sta.njima, kada je plisutna sna!na tamja ka telesnom unlItenju i jaka ielja %81 SIlU'Cu, r'eC 0 monosimptomatskoj psihozi. U tom slu&ju poremceaj ima dublje POreklo: opadanje nagonskih teinji za ishnmoM i libldnih i pr'eOvladavanje instlnkta. srrutL

Jedan od klju(!nJh UZI'Oka anoreksije po(!iva u izmenjenim odnosima p;rema sopstvenom telu, Te!o ill njegovi delovi, na primer' trbuh, dotivljavaju

se k2IJ veliki, tesld, zakoCeni, naduveni, a telesne draZi kao neprijatne i uznemu'avajuCe,. U tom slueaju telo je neprihvatljivo i omladinac teE i prizeljkuje vitko, mrsavo i Iako telo, sto bi za njega bilo prihvatljivo, Za njega ili nju je mrsavo telo dokaz lepote, moralnosti, pameti, svemoCi i hrabrosti Ovo je povod zelje da se telo isprazni od Iosih ugroZa.vajuCih unutrasnjih sadrzaja i podsticaj za uzimanje sredstava za CiScenje, povracanje i odbijanje hrane i pored zelje za njem. Istovremeno ovakav odnos ispunjen je i snaz· nim zeljama. za razaranjern i unlstavanjem vlastitog tela, Sposobnost da poliCe potrebu za uzimanjem hrane i za unosenjern objekta u sebe ispunjava mladu osobu osecanilma samopostovanja. Pored toga, postoji poremeea] opaZanja drazi koje dolaze iz tela Dokaz za ovo su i nedovoljno opazanie i poI ieanje zamora i gladi, Anoreksidne osobe i pored telesne slabosti razmerno su pokretne i manje zarnorljlve (naroeito devojke) sto potvtduje miSljenje da postoji nedostatak u tumaeenju interoceptivnih podraiaja za ishranorn i za, kretanjem. NasUno luanjenje, bilo od strane rodite1ja Ili zdravstvenih radnlka, ugroZava ovu ,idealizovanu sliku 0 svom telu i mofe biti praeeno strepnjom, gubitkom identiteta, povredorn samoljubivosti i depreslvnoscu (Brusset 1985)., Odnos prema telu i unosenju luane je dvojan, sto je ocigled· no iz smenjivanja anorekeije sa preteranim jedenjem i proZddjivoscu., Dokaz dvojnosti prerna telu ispoljava se na viSoj i simboliCkoj ravni i kroz dvojne odnose sa objektima, protivurecna osecanja i misll. MiSljenje, snovi i zanimanja ispunjeni su telesnim zapazanjima i doZivljavanjima, Razmisljanja se vrte oko telesne teZine, izgleda~ pravila isluane, povracanja, kuvanja i oslobodena su od druglh sadrzaja, OZivljeni su uani usni sukobi, prvenstveno iz odnosa sa majkom, koja je zadovoljavala i osujeti.vala ove potrebe (zabranjivala., prisiljavala, pravila Izbor hrane), ali i drugi Ostale predstave j sadr faji su prazni, skuceni, izbtisani i ova mentalna praznina posledica je mehanizama izbacivanja, objekata D Brusset (1985) smatra da ova delatnost rnisljenja, vise ili manje pIisilna, sprecava javljanje erotskih zelia i da otklanja strepnju od gubitka objekta i od samoce

Ja anorektienog omladinca je nedovoljno ustrojeno, slabasno, te se od unutrasnjih sukoba braru cepanjem, izdvajanjem, naza.dovanjem i projekci[arna u vlastito telo Nasuprot ovakvom, lomljivom ja, ideal ja je preuvelicano i ispunjeno osecanjem velicine i moei Stoga i teznja da se nadziru vlastite telesne potrebe i drugi objekti. PoviSene temje ka samoljubivosti, samodovoljnosti i samodopadljivosti kao i iskrivljena shvatanja 0 sebi pod-, stieu illeprekidnu potlebu za pI'over'avanjem sebc i ad strane dr'ugih i p<n;ta.ju iZVOI' neprekidnih osujecivanja, sukoba i kidanja odnosa sa dlugima Ovako naglaseno oseeanje moci se stice pI'eteranom pokI'etijivosCu, obuzda,vanjem zelja za manom ali i elotskih zelja, nadzot'om nad objektima, intelektualnom uspesnosCu, na primeI·, dobdm uspehom u Skoli., Snawe samoljubive teznje deluju razaIaJuce i pr'ema A, GI'eenu (1983) povezane S? sa instinktom smI'ti

Odnosi izmedu devojke-rnladica i mditelja, ali i drugih osoba, su lorn·, Ijivi, dvojni i nazaduju na edipnu ali i na preedipnu I"avan, Teznja za uspostavlja.njem stapajucih !i ne'razdvojnih veza sa majkom je naglasena, zav.isnost poviSena, a zbog upadljive dvojnosti, devojka se plaili unosenja mane koju majka daje kao i drugih siroboUCkih unosenja" Dvojnost odnosa i snama osu· jecenja koja iz toga proizlaze iZVOI su agI'esije ispoljene kroz pokret i gOVOI i tmjnih sukoba J. SOUl'S (1979) smatI'a da zavisnost i nazadova;nje anol'ek·,

144

10

145

slcnih i neuroticnlh devojaka nikada ne povlaee za sobom gubitak razlike izmedu sebe i drugih, Ova razlika se gubi u gI anicnim i psihoticnim stanjima.

Nastanak anoreksija. u pubertetu i mladalaCkom dobu ukazuje da je u ovom uzrastu oteiano povezivanje i ukljucivanje dotadasnjih polnih zelja i iskustava pod prvenstvom genitalnosti, a u okviru zrelijeg lidentiteta i novih i zrelijih drustvenih odnosa Dotada nevidljivi znaci neskIadnog Iazvoja i lomljivost sklopova lienosti postaju ocigledni, oiivljavaju se rani sukobi, dovodi u pitanje organizaeija samoljubivosti i podstice nazadovanje Veca uCestalost anoreksija medu osobama zenskog pola potkrepljuje misljenje da je poremeca] povezan sa strahom od trudnoce i potisnutim ze1jama za trudnoeom, teskocama poistovecivanja sa majkom odnosno zenskim Iikovirna i odbacivanjem zenskosti. Obelezja zenskog tela i zenstvenost nisu u skladu sa ideal-ja anoreksienih devojaka, Otuda potIce neprihvatanje zenske uloge i 2enska telesnost i [aeanje zelja za muskarackim izgledom, MIloge anorekslene devojke :tale sto nisu muskaroi Ili barem bespolne Njihove predstave 0 svom telu d polnosti su muske. Neke od [[ljih dozivljava.ju telo kao nosioca greha, pohote, strasti, pa ga treba isCIpst1i i kaznjavati gladu Sve sto je telesno "odvIatno je", gadno, nisko i "nedostojno Coveka"" Sem instinkitvndh i drugih oseeajnih promena moze postojati i poremeca] rndsIjenja u vidu sumanutih misli.

Vee [e davno istaknuta bliskost izmedu anoreksije i depresije Ne uzimatifnanu znao isto sto i ne hteti ziveti, ne hteti biti u ovom svetu Zelja, za smreu moze biti naglasena. Kod nekih anoreksicnih omladlnaca upadljive su teZnje ka asketizmu i Iisavanju ne same -od oralnih nego i drugih telesnih i osecajnih zadovoljstava M, Palazzoli (1970) ne vidi mnogo zajednickog 1z-, medu anoreksije i depresije i ne nalazt cesto samoubilaCke temje kod 800- reksidnih rnladih

Zameci anorekaienih smetnji poticu iz ranog odnosa dete-rcditelji. TeS-, ko je odgovoriti na pitanje koja to posebnost ovog odnosa stvara ovakve za rmetke. Moze se pretpostavljati da j'e U ovom ranom odnosu telo deteta manje energetski natopljeno, manje razluceno od tela drugih osoba, da je polni identitet u neskladu sa telesnim obelezjima, naroctto kod devojcica i kao poslediea toga i telesno ja nedovoljno povezano, Saobrazno tome i psihieko ja je slabo, lomljivo i nesposobno da iwdi ozivljavanje sukoba u pubertetu i mladalaCkom dobu i da obavi potrebno povezivanje nsaaslih pcrlvnih, oseeajnih i saznajnlh kretanja Osnovni mehanizmi pounutrenja i projekcije deluju na nizoj ravni, a nazadovanje ozivljava prvobitne veze i sukobe sa objektima.

Ucestalost anoreksija je manja medu crnaekim stanovnistvom Afrike nego medu belcima. Verovatno da obelezje i VIsta ranih odnosa izmedu deteta i majke te nacin hranjenja erne deee deluju zaStitnicki pmtiv smetnji hranjenja Primeeena je i veca ul!estalost anoreksija u pOI'odicama viseg dI'Ustvenog i ekonomskog stanja

OCigledno je da, postoj! mnostvo nuliCitih dinamizama koji deluju zavisno od liblosti i teSko je naci zajednicka objasnjenja i zajedniCke nesvesne i svesne saddaje anoreksicne devojke·,mladiea Ono sto je zajednicko kod svih, to je sniZenje zivotnih dinamizama i nagonskih temji i neprijateljski odnos prema sebi i svetu

Razvoj i prognoza

-_,------

Razvoj smetnji i prognoza. zavise od uzroka i dubine sukoba koji leze u pozadini ispoljenih slmptoma, odbrana i spremnosti za leeenje Porerneca] rnoze dugo trajati u blazem obliku. Ako je klinieka slika blaza, roditelji se eesto i ne obracaju za pomoc i anoreksiene smetnje smatIaju mladaJaCkim hirovima Kada je gubitak telesne tezine veei ill kada su psihieke prornene upadljive za okolinu, trazi se pomoc psihijatra. Omladinae ne sarno da: retko spontano sam trazi, nego se i opire leeenju uveravajuci i roditelje i terapeuta da se oseca dobro, da jede i da mu "nije nista", olako daje obecanje da ce ,,'poCeti da jede" itd Prognoza. je nesto bolja kod devojOica .. Iako je bolest kod deeaka reda, trajanje bolesti nije krace i prognoza je ozbiljnija s obzirom na psihodinamiku i dubi.nu nazadovanja, smetnje identiteta i povezanost sa homoseksualnoscu (Lajeunesse 1967) U teZim slueajevima, telesno propadanje dovodi do kaheksije i prognoza, bez prinudnog hranjenja i medicinskih postupaka, moae biti neizvesna.

Kako je anoreksija prvenstveno posledica smetnji organizovanja oralne faze iivota koja je od bitnog znaeaja za razvoj lienosti, prognoza je neizvesna. U IiteraturI se navodi da oko jedna trecina i vise anoreksicnih uspeva da se izleci, druga treeina je s vremena na vreme anoreksiena, a kod ostale treCine, poremecaj se razvija u pravcu jedne od neuroza (depresivne, his-teriene, prisilne, hipohondr lcne), karakteropatija ili psihoza

Diferencijalna dijagnoza

Anoreksleni sind rom moze biti sastavni deo reaktivnih smetnji i poremecaja, depresivntn, konverzivno-histerlenih, anksiozno-fohlenrh, prtsilno-kompulzlvnth olil·, govora, stanja I neuroza, hipohondrije i psihoza. Treba razhkovati anoreksiju mentalis od smetnji apetita I gladi !zazvanih zaraznirn oboljenjima, avitaminozama, trovanjirna, oboljenjfma probavnlh organa (CI'OnOve bolestl), hipctalamicnlm tu .. morirna i od hipofizarne kaheksije (Simondsove boles til i drugi

X

Gojaznost

Uobicajeno je u naso] kultur i da se odbijanje bran€! dozivljava kao sterno i opasno, a uzimanje cak I vecih kolicina hrane kao korisno, dobro i stvar alaeko. Gojaznost je znak zdravlja, a mrsavost znak bolesti. Nema epldemiolosklh podataka 0 uCestalosti ove pojave medu decom i mladirna. Cesea je kod devojCica i pI'acena ubIzanim polnim razvojem (TI'amer 1949). Naslage masnog tkiva mogu biti ravnomerno raspOI'edene ali se vidaju i neIavnomelna nagomilavanja na sedalnim i trbusnim delovima, na lieu i drugim mestima. Gojazno,st je za decake mnogo veea smetnja nego za devoj·, cice, narocito ako se masno tkivo javlja na sedalnim delovima. Gojazna deca su mahom i manje pokretna i tesko je leB da Ii je pasivnost posledica Hi uzrok gojaznosti Sem manje pokretnosti deca su i oseeajno manje prilago,dena i slabije pI"ihvacena u wupi drugova Na projektivnim testovima kod

146

147

gojazne dece primetna je manjkavost telesne sheme i zbrka u polnom poistoveCivanju (Bruch 1974),

Mogu se razlikovati hi oblika gojaznosti: 1, gojaznost bez osedajnih smetnji; 2 gOjaznost kao odgovor: na potrese i sukobe (odvajanja, razvod roditelja, operativne zahvate) koja se postepeno povlaCi nakon otklanjanja sukoba; 3., trajna gojaznost koja se razvija u okviru dubljih oseeajnih poremecaja (neuroza, psihoza, karaktera) iIi gojaznost koja je prvobitnog porekla a osecajne smetnje su nakna,dnog Gojaznost mcze biti shvacena i kao nacin odbrane od psihoticne razgradnje ..

Psihodinamika i UZJ;'oci

noj ravni i majka i dete se bore protiv gojaznosti ali neuspe.sno(Bruch 1974)., I ne sarno to U okviIu porodiene grupe bulimlcno dete zauzima posebno mesto, i igra svoju ulogu koja na izvestan naCin odrZava porodieni sistem Postoji tesna. povezanost izmedu anoreksije i preteranog jedenja. Obe zapravo predstavljaju dva lica Istog dubljeg porernecaja, U bulirnienom stanju anoI'ektimI Zali za vremenom odbijanja mane i osecanja zadovoljstva zbog praznine i mrsavljenja, jeI' odrzavanie praznins u sebi stiti ja., I psihodinamika oba poremeeaja je sliena Pretpostavlja se da se upravljanje apetitom, koje je [ednom bilo poremeceno, tesko moze dovesti u red, tak i onda kada je spoljna dI'az, na primer, upomi zahtevi majke na uzimanju mane, prestala, C, BI'ook. (prema Graham 1977) navodi da razvoj velikog broja masnih eelija u prvim godinama Zivota vodi do gojaznosti u kasnijim fazama Zivota, Pretpostavlja se da nasUno i prekomerno davanje mane moze da menja metabolicke procese sto je znaeajno u podueavanju roditelja u pogledu ishrane dece i sprecavanju poremecaja

Sem psihickih, uzroei gojaznosti mogu bitl i konstitucioni Cinioci (UI'Odena prozdrljivost, sklonost gojaznosti) .. U tom slucaju dete je gojazno bez obzira na koliCinu unesene mane. Cesto se konstitucioni Einloci preplicu sa psihlCkim Primecsno je da su deca gojaznih roditelja tesCe gojazna i postavlja se pitanje da Ii je rei! 0 konstituciji Ili oponasanju, poistoveCivanju i dIU .. gim psihiCkim mehanizmima koji deluju u porodiei

Uzroci preteranog jedenja i gojaznosti su mnogostruki i cesto udruzeni : konstitueionl, metabolicki, hormonski, psihiCki i drustveni. Nema sumnje da se hranjenje {).t'ganb:uje u odnosima dete-roditelj !roji hrani i da ce ova prva lskustva na znacajan naCin odrediti i smetnje hranjenja Poznato je da deca ili odbijaju manu, povracaiu, postavljaju neobiene zahteve iIi preterano jedu, dugo zvacu i ispoljavaju neka druga ponasanja u prisustvu roditelja, prvenstveno majke Sve !Ito je reeeno 0 pojedinacno i drustveno simboliekom znaeenju htanjenja i hrane znaeajno je i za razmatranje pitanja preteranog jedenja U svakom cinu hranjenja deluiu, svesno i nesvesno, sadrzaji i majke i deteta U preteranom [edenju nesumnjiv je znaea] prekomernog unosenja hrane (hiperiagija) bilo da dete jede mnogo za vreme i Izvan obroka bilo da preterano zastitniCki i bojailjiv, cesto i sam gojazan, roditel] nameee svom detetu velike ko}.icine luane (Brush 1977., Schmit 1965). Majke koje ne mogu na drugi naein da pruze Ijubav detetu poOinju da ga "kljukaju" Za njih mana i gojaznost imaju slrnboldeko znacenje snage i moci, a Ci:n hranjenja ljubavi i davanja. Druga VIsta majki .preteranim hranjenjern deteta smanjuje oseeanja krivdce [er su nesigurne u svojoj materinskoj ulozi i imaju utisak da nisu dovoljno brizne H Brush (1917) pretpostavlja da buldrnicna osoba, na slican nacin kao i anoreksicna, ima teskoce da opaza i razlikuje drazl iz vlastitog tela, sto je sastavni deo mentalnog ustrojstva, odnosno da tesko prepoznaje draai gladri i sitostL Majka koja ne saoseca i ne saucestvujs sa svojom bebom Iakse ee na svako stanje nemita pokusavati da je smir i davanjem novih i novih kolieina hrane ne dozvoljavajuei detetu da razHkuje drazi gladi i sitosti od dr ugih, na pr irner, osecajnih potreba Ovo ce irnati za posledieu izmenjene predstave 0 svorn telu, njegovim gIa.nicarna i nedovoljno Iazlikovanje ad tela d[ugih, odnosno smetnje u individuaciji.

Prekomemim uzimanjem hrane dete ocekuje da ce nadomestiti nezadovoljene oseeajne potI'ebe jeI lu ana koju unosi ima simbolicko znaeenje IjubavL Sem toga, p!'eteI'ano u:ilimanje htane moze biti nacin px'aZnjenja a,gmsivnosti, ublazavanja str'aha, nemiI'a i depI'esivnosti. Ako druge potrebe za delovanjem, odnosima i nelijom ljubavlju nisu zadovoljene, moze se oeekiva.ti da ce dete teZiti da zadovoljenje postize kroz nazadovanje, preko usta i to !ito cesce i sto bde, po nacelu prvobitnog zadovo1jenja .. M.. Soule ,(1969), H Bruch ·(1974) navode da stanja napetosti izazvana gladu kao i dIllgim osu-· jecenjima mogu kod odojceta stvalati prave razgxadnje, poviilavati zavisnost i izazvati doZivljaj odbacivanja i pr'etnje od unistenja ravnog Smt'ti U odnosu i majka i dete ponailaju se nesvesno i mehanizmi su im istovetni. Na, sves-

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno-dijagnosti(!ki treba iskljuci ti neuroloSke poremeeaje (tumore hipotalamusa i hipofize, kranlofaringeome, zapaljenja, endoktine), Cusbingov sindrom oba~j~nja tireodeje, hipoflze, suprarenalne zlezde i pankreasa i metabolieke pOl"e: mecaje, Sem toga treba razlfkovati goiaznost ad otoka. Neuroleptici, kod neke dece cnk f u manjim kolicinama svojim dejstvorn na CNS dovode do zadriavanja. vode U OI ganizrnu i stvarafu utisaJc gojaznooti,

SPOTO jedenje

Uprkos dobrog apetita i uzimanja dovoljnih koUCina mane neka deca jedu spore, mljackaju hranu u ustima, polagano zvaeu i gutaju. Kod ove grupe dece obieno se otkrivaju i sporost kretnjr, usporenost misljenja i intelektualnih radnji i slabija prtlagodenost u vremenu i prostoru Neka od njih SpOI'O jedu vee od I'odenja.

Sporo jedenje moze biti jedan od znakova anoI'eksije Hi simptom u okviIU fobiene iIi rustetiene neUI'oze, Smetnje se javljaju U okviIu istih psi· .. hodina=ickih zbivap.ja kao i anoreksija i gojamost, Sem toga, uZJ;ok spotog jedenja mogu biti konstitucija, ali i neumloSka i miopatska oboljenja koja asteeuju miSiee usne suplji~ .. Lzdrela .... __ "."

/' /-.-'....----~- --'~~'\

~ ( Pika (pica)

Poznato je da deca -~2'=:J..:::godine iivot3. stavljaju u usta sve do tega stignu i !lto im je na dohvatu ruke, pa fak i :pr'edrnete ko,i nemaju nikakvu prehr'ambenu vrednost i koji su stetni, na primeX' zemlju, lekove koje

148

149

nadu na podu, pa eak i izrnet. Pika se vida i kod starije dece, omladine i odraslih osoba. Obieno se u usta stavljaju pa i jedu kreda, kI'eC, zemlja, komadiei drveta, boje, stine iz nosa, prljavstina ispod noktiju i drugo. Pojava je malo ispitivana i verovatno sama po sebi nema vece psihopatolosko znai!enje .. Prema M., Cooper' (1957) ceSea je medu crnaekom de com nego medu decom belaca Ako traje duze j nakon druge godine i ako je uzimanje neo .. bienih predmeta u usta ueestalo, ukazuje na psihodinamiku koja je vee I'aZmatrana: nezadovoljene usne potrebe, slabi objektni odnosi (Millicant, Lourie 1970), depresivnost, gubitak roditelja. Kako je vee x'eeeno uzirnanje predrneta u usta, za malo dete, izmedu ostalog, irna funkciju ispitivanja, oprobavanja i doZivljavanja sveta oko sebe. Aka se pika zadrzava do mladosti moze predstavljati prisilnu radnju u okvh-u ptisilnog karaktera iIi prisilne neuroze Pike su cesce medu deeom eiji roditeljl ispoljava.ju slime pojave iii druge smetnje hranjenja i gde postoje vece moguenostl oponasanja I poistovecivanja sa radnjama i rodite1jem u celini. Na taj naein dete se brani od gubitka O?jekta kad je .~~no osecajne podrske - najeesce majke. M., Cooper (1957) rnje nasao staiIstlCki znaeajne razlike u neurotidnim Ispoljavanjima dece sa pikom i dece bez pike. On pridaje vecu vaznost nedostatku mineral a. u sexumu, maklkrvnosti, crevnim parazitdma, ishrani u kojoj nedostaju neki sastojci, na primer, minerall i endokrl.tj!n:LllOr.e_~eCajima.

/,"--::;';;-' ,

//'/ \

1/ Potomanija

//

i /

Jaka i prisilna potI,kba za uzim~~ve1iltih koliCina teenosti, u prvom r~u vode, osnovno je obei~2je-PQl'emeCaja zedanja, potornanije Kao kliniCka cehna opisana je poeetkom ovog veka U iZIazenom :i teSkom obliku ne vida se eesto u praksi ali se preterano zedanje (polydipsia) javlja kod dece u s~jima straha i drugim. PreovladujuCi. simptom je neodoljiva potreba za uzlmanjem rveliklh kolidina teenosti (do nekoliko Iitara u toku dana).. Sem toga. ,potomani_ ~ogu ispoljavati i druge simptome: naglost, ekshibicionizam, hvalisavost, IazIJlvost, detinjastost, prisllnost i histerienost (Cramer' 1985).. U nedosta.tku vode mladi su spremni da plju i svoj urin i da to vesta prikrivaju. Potomanija j"e praeena obilnim izmokravanjem, ne predstavlja zasebnu k~niCku celinu te ni naetn nastajanja nl uzroct nisu jedinstveni.. Ako [e psihi&og porekla qzroci i psihodinamika nasta.janja su sliCni kao i kod anoreksije i bulimije, Ree je 0 delimicnim vezi.vanjima i ucvrSCivanjima nagonskih temji U ranim dobima 2.ivota" Ne moZe se sa sigurnoSCu iskljuCiti ni postojanje organsklh diencefalnih promena koje iplvobitno izazivaju sklonosti ka uzirnanju teenosti, a naknadno se detetova masta vezuie i ucvdcuje na potrebu za tel!noSCU ..

Difetlmcijalna dijagnoza.

~otoman'iju treba razlfkovati od polidipsija i poliurija «ga,nskog porekla (tUJ?on, ~j!va oboljenja,povrede) i dijabetesa insipldusa.. Primeeello je da dugo~Jno u~je veliklh kolil!ina tei!nosti more naknadno izazvatt funkcionalni dl]abetes inSlPldus

150

~~

(? Koprojagija •

KIajem prve godin'e Zivota. na prelazu i;Aj<I'alne U anusnu fazu, prema R Spitz (1988) deca poein)u._da se igraju!--pa--l da stavljaju u usta svoj izrnet Ova pojava je znak za~anjaa-Erteta"'%a- delove svoga tela, usta i emaI', vainosti koja se u taj fazi razvoja prtdaje Izmetu i radnjama ovih del ova tela i njihove erotizaeije .. Verovatno je uzrok ovome i to sto dete nema dovoljno izgraden ukus kako bi bolje razlikovalo pIijatno i neprijatno Kod najveceg broja dece lgra i jedenje izmeta spontano prestaju, Ako se zadriavaju duze ili ako se ponovo javljaju kao pojave nazadovanja mogu imati psihopatolosko znacenje Cesee se vidaju kod psihoticne dece i odraslih osoba zajedno sa drugirn znacima dubljeg nazadovanja, retko kao histerienl, dept esivni iIi prisilni simptom. Kod teze umno zaostaLih znak su usporenog razvoja a kod poslepsihotiCnih demencija znak opsteg propadanja, Kod neke povodljive dece rnogu biti podstaknute, od strane statije dece sklone nastranostima, anusno sadisti&e teZilje (igla i jedenje izmeta), Prema ispitivanjima R.. Spitz (1968), majke dece koprofaga su nesvesno neplijateljske prema detetu iIi depresivne .. O. Fenichel (1961) daje sledeee psihoanalitiCko obja1lnjenje koprofagija: izmet postaje libidni objekt, prvobitno sastavni deo tela ali se kasnije preobraca u spoljni, Dete teZi tome da ga. ponovo 'Poseduje kao spoljni objekt koji ima svojstva njegovog ja, Temja za korpcfagtiom, uzimanja dela sebe koji je izba.een i koji je obezbedio analno uzbudenje, dokaz je teZilje za oralnim uzbudenjem i da se ponovo uspostavi narcisti&a. ravnoteza Tleba ponovo u svole telo uneti ono sto je jednom bilo izbaeeno, Ovo je ocigle.dn~ v~ma primitivan postupak koji obavlja nediferencirano ja te ne razlikuje jasno spoljasnje od unutrasnjeg, unoSenja u svoje telo od izbacivanja iz svog tela

{)

,

\\

\

POGLA VLJE VIII

SPAVANJE I POREMECAJI SPAVANJA

Spavanje i budnost

. Smenjivar:je stanja ,?udnosti i spavanja izraz je bioloskog ritma i bio-. losklh P?treba Ziv~ ~~'g~, Cov.ekov ritam spavanja i budenja odreden je endogerum (unut~asnJ~) I ~gzogemm (spoljnim) ciniocima, Spavanje i budn.ost. Ce .se orgamzovati zavisno od bioloskih, urodenih datosti, naeina funkClo~anJa c_entxaln?g nervnog sistema, naroeito centara spavanja i budnosU, zat~ .00 bIo~l~ktI'lCne ?e1atnosti m~zga, Iazvoja i saZI'evanja organizma u celini I ,pojedilll? f~nkcIJa, od ustrojstva lil!nosti I odnosa sa. spoljnim svetom, U:odena ntrnIenost obrazaca spavanje-budnost novorodeneeta posttze ravnotezu tokom razvoja

U centnl~om. nex'vn?~ sis!emu _postoje sk!opovi koji funkcioniSu povezan? sa stanjem ~ podraZlJlVOSCU r'etikularna formacije Odvodni i dovodni p~teV1 pov~Ju x:etiku~arnu supstancu sa peIiferijom, s jedne, i sa kortikalrnrn, . SUb~OItlkal~, hlpotalami&im i limbickim sklopovima, s druge strane I?xaZi koje dola~e 1Z peli.fernog i centralnog autonomnog, kao i hurnoralnog sistema, odreduju odnos. Izmedu ergotropnih i trofotropnih dejstvovanja koja ~u vezana.~ rad o~gan1Zma u celini EI'gotropni sitem koji podstice budnost ima funkCl.Ju. dapIlla~odava odgovox'e organizma na uslova spoljne sredine. Trofotx'?pn~ sls.tem. kOJ.l pod~ticespavanje, pomaze obnavljanje bioloskih spo.. sobnosti 01 gam=a koje su Istrosene u stanju budnosti (Clemente 1967)"

. Spavanje i budnost su u odredenorn odnosu sa bioelektricmm sazreva-

nJe~ CNS. r:01igt'a!ska ist~aZivanja ciklusa spavanja i budnosti pokazala su da je spavanje slozena pojava Za vreme nocnog spavanja smenjuju se faze takozvanog "SPot'og" spavanja i1i NREM·) spavanja, kOje traju 70--120 mmuta, sa fazama "bI'ZOg" i1i REM spavanja koje traje 10--15 minuta. Kako no~o spavanje odmice, faze "spol'Og spavanja" postaju kraee a REM •• ) faze duze.

"SpoI'~ spa~anje" .ima cetixi faze, U toku sporog spavanja preovladuje to~~s para~~patikusa 1 dovodi do sniiavanja telesne temperature, krvnog prdtiska, mlslonog napona, u9pOx'avanja disanja i srcane radnje 1 smanjivanja

:~ NREM (n~mpid eye movement) ,_ spori pokreti. ocnih jabucioa ) REM {rapid eye movement} -- bIZi pokreti oenih jabutica

152

r

pokreta tela, Za vreme "SPOl'Og spavanja" ceSte su pojave umokravanja, me. secarenia, noenog stxaha i druge,

Faze "bI'Zog", "paxdoksa1nog" i1i REM spavanja obe1eZene su prevlascu simpatikusa sto dovodi do porasta telesne temperature, krvnog pritlska, UbI-' zanja rada srea i disanja, Istovtemeno se uoeavaju brzi i istoVI'emeni pokreti oCiju, trzaji kapaka, brade i prsta i gubitak misicnog tonusa, I pored toga sto dete spava i opusteno je i teSko ga je probuditi, sve vegetativne funkcije zaddavaju obelezja, iz budnog stanja Odatle j naziv ,r'Paradoksalno spavanje" Mozak kao da je "odseeen" ad spoljnjeg sveta. U fazama REM spavanja sanja se viSe, Ovu vrstu spavanja W, Dement je 1965, godine opisao kao "jedinstveno stanje svesti".

Obelezja elektroencefalograma odredena su fazama spavanja. U toku pospanosti i pxve faze "sporog" spavanja osnovna elektrokortikalna de1atnost postaje niZe voltirana i nepravilniia: u drugo] Iazijavljaju se K-kompleksi, vretena spavanja i verteks zupoi; u tX'E,coj i cetv'Itoj fazJ dolazi do veeeg usporavanja osnovne delatnosti (theta i delta. delatnost), a u toku REM faze dolazi do deslnhronizacije EEG i ponovo se javlja niskovoltlrana, nepravilna, brza delatnost, sliena PIVOj fazi sporog spavanja ill budncsti.

Razvoj ritma spavanje-budnost

U toku razvoja novorodenceta, odojceta i deteta dubina i duiina spavanja se menjaju .. Ritam spavanja je polifazican tj srnenjuju se kxatke faze spavanja od 1-2 easa sa kr'atkim fazama budnostt. U prvim nedeljama zivota novorodeneeta spava oko 19--20 easova Postepeno, sa rastorn, faze spavanja i faze budnosti su sve duZe (u sestom mesecu odojce spava 6-8 easo-, vota novorodence spava oko 19·-20 casova, Postepeno, sa rastom, faze spavanja smanjuje, Krajem prve godine dete spava oko 13-·14 casova, a u 18., godini nocno spavanje traje oko 7-8 casova Kod prvih meseci iivota faze nocnog spavanja su duZe od faza dnevnog spavanja (Gesel 196a, Debre, Doumic 1959) Klini&:a posmatranja su pokazala da je spavanje u prvim nocnim casovima duboko (do ponoel), zatim povrsno (izroedu ponoci i 4--5 caSoya ujutro) i u txe6Jj fazi pred budenje ponovo duboko (Kleitman 1967).

Spavanje i razvoj deteta

Sem sto [e regulisano radom endogenih centara u mozgu, koji uglavnom nadzixu spavanje prvih dana i nedelja zivota, spavanje [e tesno povezano i sa ishranom. U pxvim mesecima zivota, ,a i kasnije, dete spava mlrno onda kada je nahranjeno i sito, a budi se kada je gladno .. Postepeno zavisnoat spavanja od sitosti postaje mania i spavanje sve vise postaje regulisano stavovima i navikama okoIine. Roditelji, odnosno sredina u kojoj dete Zivi nameeu mu svoj ritam spavanja i budnosti koji moae ali i ne mora biti u skladu sa njegovim biolo!kim ritmom. Prema HalbcIgU (navodi Ercegovac 1971) spoljna sredina deluje ka.o sinhronizator i kroz uzajamno delovanje unutrasnjih i spoljnih Cinilaca uspostav]jaju se cirkadijanske delatnostt.

Spavanje i budnost su tesno povezani sa razvojem limosti (DebI'e, Doumic 1959). Ukoliko okolina, u prvom IedU majka zadovoljava na, odgovax'ajuci naCin detetove fizioloSke i psihiCke potr'ebe (Vl'Stu, tI'ajanje, povezanost i

153

doslednost zadovoljenja), odnosno ukoliko dete postrgne potrebno rasterecenje preko eulnih, i oseeajnlh waZi. i pokreta tokom dana razvo] ja ce biti skladan, a ritam spavanja pravilan. Vee oko tredeg meseca zivota uspavljivanje postaje manje vezano za fizioloske potreba Odgovori sredine na pslhidke potrebe deteta postaju sve znaeajnije u uspostavljanju ritrna budnosti i spavanja. Roditelj deluje kao organizator i podstice procese sazrevanja i razvoja Iicnostl, sl'eduje i uskladuje mentaJne funkcije svog deteta te i spavanje postepeno postaje zavisno od odnosa sa roditeljima i okolinom. D. Braunschweig i M., Fain (1975) navode da postoje dve vrste spavanja: jedno koje nailazi nakon zadovoljavanja potreba i nakon nazadovanja, u stanju nareizma i dIUga VIsta, koja se javlja nakon osujecenja i trpnje. Ova VIsta spavanja bi mogla biti shvacena ka.o odbrana od neprijatnih wail i iskustava, postiie se kroz nazadovanje, a javlja se i kod odraslih osoba.

Za R Spitz (1968) spavanje predstavlja zastitu PIOtiV dlazi Tokom spavanja. dolazi do povlabmja (dekateksije, dezinvestiranja) libida sa spoljnjeg sveta na ja ill Cak i do povlacenia 1ibida sa ja na OM (Federn 1953)., U spavanju se prekidaju veze sa spoljnim svetom i spavanje ueestvuje u ekonomici, kako fiziolosko] tako i psihiCkoj

Spava.nje i budnost kao i ponaSanja koja im prethode, koja ih pr ate' i koja im slede, predstavljaju slozen namn odnoSenja prema svetu i izraz su VIde odnosa izmedu ja i spoljnjeg sveta, Istovremeno je spavanje pokazatelj razvoja ja_ Spavanje moZe predsta.vljati naCin dijaloga sa okollnom, izrazavati zadovoljstvo i nezadovoljstvo, suprotstavljanje, odvajanje i sjedinjavanje sa odraslima, strahovanja i tugu, Svi unutraSnji i spoljnji sukobi od kojih dete-ornladinac trpi, odrazavaiu se na litmu spavanja i budnosti, i mogu ga remettti.

U prvim mesecima zivota spavanje je povrsnije I beba se buill na svetlosne, zvucne, kozne podrazaje i pokretanja, U budnom stanju dete je pokretnije, pokazuje viSe zanimanja za svoje telo i spoljni svet, igra se, ispoljava i oeekuje oseeanja od ok aline, tj. dete ulsie u spoljni svet i kroz medusobnu rszmenu pC)stize rastereeenje od napetostl sto posredno doprlnosi ritmienost! spavanje-budnost. Oleo druge godine spavanje postaje dublje i sve vise sastavni deo odnosa sa okollnorn :AIi uspavljivanju dete zahteva da majka. bude prisutna, javljaju se obredi uspavljivanja, plva ispoljavanja sh'epnje i stI'aha.. DaIje sI~vanje i uskladivanje spavanja i budnosti u detinjstvu i mladosti sve vi§e zavisi od svojstava objektnih odnosa, razvoja ja i njegovih sposobnosti da uplavlja strepnjom i strahom, naroCito stI'epnjom na odva-janje (Ajwijaguern 1970) ..

RADNJE I POREMECAJI USPAVLJIVANJA I SPAVANJA ~

~

,/

Obredi uspavljivanJ av1-ja-ju-izIDe~ge i tI'eCe godine nvota, a

zatim postepeno, obieno, iSCezavaju, Obledi predstavljaju 'posebne ladnje i postupke svojim ill tudim telom i predmetima za VI'eme uspavljivanja, kao Sto SU sisa.nje palca, usana, jezika, ttljanje delova ode&! i predmeta ill UVI'-

154

tanje usne skoljke, pramena kose, drzanja majcine luke, dela odece i drugoga (Videti poglavlje 0 pokretima). Neka deca zahtevaju da im roditel] peva, eita Hi plica price, nj-iSe ih, sedi pored njih ili ih milu]e. Neka, pak, odbijaju da spavaju dok u postelju ne stave svoj pokrivac, peskir, igraeke ili deo odece za njega znadajne osobe, na ,primer majke Dete ne dozvoljava da radnje budu SipI'eCene ni predmeti oduzeti Ocigledno je da ovi delovi tela. i predmeti imaju funkciju prelaznog objekta (Winnicott 1971). PIedmeti, obredne r adnje i postupci popr imaju majCinsku moe, pomazu detetu da zadovolji potrebe za osobama koje pruzaju sigurnost i zastitu, da produzi adnos sa objektrma i njihovim zamenama. I da ga oslobadaju straha od odvajanja i spavanja Obredima se dete na simboliean naein bori protiv fantazrnatskih napada uperenih prema osobama iz okoline (Houzel1985),

Tokom razvoja ove potrebe se smanjuju, strah ad odvajanja se prevazIlazi i iscezava, a obredi uspavljivanja se postepeno, oko seste godine Zivota, gube Ukoliko se zadrzavaju duze, znak su sporijeg i moguce neskladnog razvoja ja u celini Uporni i ponavljani obredi ocigledan su dokaz nesklada u razvoju snaga ja i objektnih odnosa. O. Engliseh i G. Pearson (1976) srnatraju da .neld obredi, kao, na primer, sisanje prsta mogu biti posledice zabranjivanja sisanja prsta u toku dana U stanju uspavljivanja, a kod neke dece i u toku spavanja, zbog nazadovanja nadzor ja se smanjuje i sisanje se ponavo [avlja.

Skrgutanjs zubima (bruksomanija), govoren]e u spavanju (somnilogija) i sme}anje tokam spavanja, pokreti kao sta su ritmije glavom i telom, koji se cesto javljaju zajedno i pre trece godine Zivota., predstavljaju naCine I astereeenia ad povisene napetosti i strepnje, Ove radnje obieno ne remete ritam spavanja i, ako nisu pracene sa promenama na EEG i drugim simptornima ne mogu biti shvacene kao patoloske. Dokaz su da unutrasnja napetost i strepnja ne dozvoljavaju da sistem spavanja prevlada nad sistemom budnosti te da do de do razdvajanja svesti sHeno anome !lto se dogada u stanjima rnesecarenja Ako su pr aceni promenama na EEG, ako remete tok spavanja, ako su veoma upadljivi, kao, na primer, jaki pokreti udova iIi automatizmi mokrenja, mogu predstavljati patoloska ispoljavanja ..

~ ' ' __ '_.'_.:~'.:'_' __ ~:7

~BEMt~AJI RITMA, Qll~mE~~U~I~~-i~i;;.~~~ I';;~~~;r~i

Postoje osobn~~-~ilik~ medu decom :~itmii,-'dUzmn--dO:blfii-Spav~nja i budnosti, Ima dece dobIih i losih spavaca kao sto ima, !i one koja bolje spavaju noCu, a druga da,nju, kaja spavaju powSnije ili dublje, kIace (4-.6 casova dnevno) ill duZe Neka deca se lakse, a dtuga teze uspa.vljuju i bude Ima ih veeernj1ih i jutatnjih spavaca, Neke od ovih osobnih razlika zadxzavaju se i u odraslom dobu i predstavljaju nOImalna. lima obele::!:ja iii od .. stupanja u okviru oeekivanih razlika, aliako su jako izI'azene, ako I'emete funkciju spavanja, koja ima ne sarno bioloski zna.eaj u Iastu i raz.voju mogu biti izraz patologije.

~.,~~ .. ~-.--.".-,

(/';:~~:;ca (insomnia) ~

~,__,,,,,,,,,,,,~,,,,,,,,,,,,,,_.,~,,_",,,,_.:.~~_,~_,_.~,~.-.." .• ~_~CD~~.-~'·'·""

PI'ava nesanica ['etka je u deCijem ali cesta u mladalaekom dobu, bilo kao samostalna ill uwuzena pojava sa wugim smetnjama spava.nja iii kao poeetni simptom, ali i kasni u okviru drugih poremeeaja: mladalacke krize,

155

neuroza i narodito gta.niCnih stanja i psihoza Spavanje je jedna od osetljivijih iunkcija ja-sistema i nesanica je rani pokazate1j oseeajne trpnje Stoga prilikom uzimanja podataka spavanju treba pokloniti posebnu painju,

Ispoljava se na viSe nacina i u raznim fazama spavanja: prilikom uspavljivanja, tokom spavanja nocu ili jutamjim Casovima Omladinac se vrti u postelji, pokusava da usni, sprovodi raznorazne bezuspesne tehnike uspavljivanja ili ponovnog zaspivanja

Nekoj maloj deci dovo1jno je par sam spavanja tokom 24 casa" Ostalo vreme, ukljuCujuei i veCi deo noel $U budni, dobrog raspolozenja, omi za pevanje, razgovor i druzenje. Teska bi se ova pojava mogla uvrstiti u nesanieu, dako je neki autori, kao na primer 0., Houzel (1985) uvrstava i objaii .. njava kao htpomantcnu odbranu od prekida odnosa sa spoljnim svetom te stoga naaiva "vesela nesanlca" Dete se najcesee razvija veoma dobro, raspolo~enje mu je uobleajeno i ne odgovara manlenom, ne ispoljava nikaJcve znake strepnje ni urnora, nasuprot roditeljima koji se iscrpljuju nocu i plase. Ovako kratko spavanje dovoljno je da tTofotropni sistem obnovi bioloske sposobnosti organizma koje su istrosene u budnom stanju, urodenog je porekla i najcesce nema patolosko znaeenje,

.~~

/ ~/Pretemno spavanje (~.ers:omnijar~

" --~~

PIeterano spavanje je retko kod dece aId je cesto u mladalaCkom dobu Ukoliko nije organskog porekla (zarazne bolesti pracene visokom temper aturom, trovanje, tumori i druga) dugo spavanje maze biti izraz zelje za bezanjem iz bolnih okolnosti i stvamosti, zelje za prekidorn odnosa sa spoljnim svetom iIi naatn resavanja sukoba, naj&sce polnog porekla. Odbrambeno PI'edUgO spavanje pokrenuto je mehanizmom nazadovanie i predstavlja, je," dini nacin' uspostavljanja kakve-takve ravnoteze u ravni ja i vracania u prvobitno nareisticko stanje.

Uzroci odstupanja i pcremecaja u ritmu spavanje-budnost mogu biti vezani za konstituciju, fazu zivota i razvo] ja, rezim i naein spavanja P0I'O-· diene grupe i kulture u koioi dete zivL Rana ostecenja CNC (asfiksije, porodajne povrede, trovanja U toku trudnoce, nedonesenost) i telesna oboljenja (smetnje probave i disajnlh puteva, povisena temperatura) mogu biti U;>;I'Oci izmenjenog ritma spavanja i budnosti, pOVISnOg spavanja i obrnutog spavanja danju umesto noeu kao i neodgovarajucl naCin navikavanja deteta. na ritam spavanja odraslih, izmenjen odnos sa majkom i drugin; Clanovhna porodicne grupe P. Male i A, Doumlo-Girard {l975) navode da deca hranjena na grudima postizu bolje zadovoljenja svajih potreba za hranom, potpunije opustanje miSiea i zadovoljenje svojih osecajnih potreba, te im je i ritam spavanja i budnosti pravilnij]. Izgleda da i dovoljno dugo sisanje doprinosr boljem rasterecenju od napetosti i obrnuto, krut I'eZim ishrane, nedovoljna nega (vlazne pelene, pI'ebriZna i plaSljiva majka iIi hladna, depresivna majka koja nedovoljno podstice i ulaze u dete) mogu biti UZI'oci pOI'emecaja spavanja. u prvim mesecima Zivota., a i kasnije,

Krajem pIve godine smetnje spavanja mogu izazvati i bolovi koji prate izbijanje zuba, kruti i lano nametnuti rezUn navili:ivanja na noCni sud, oSeCajna li~va.nja i neprijateljstvo ad shane majke i dIUgih clanova pam-,

156

dime grupe, narodito kada dete osujefuje rnajku i ostale svojim zahtevima u pogledu uspavljivanja, Cuvanja, presvlacenja i nege.

U kasnijem uzrastu ove smetnje spava.nja mogu prouzrokovati, sem ranije navedenih uzroka i povisenu pokretljlvost takozvane "nemirne dece", neprijatna iksustva kao sto su fiziCke i psihiCke povrede, naglaseno prisilni obrazac odnosa sa osobama iz okoline, naroeito majkom i strah ad odvajanja od roditelja i iz rodlteljske sobe, sukobi u pubertetu {sa drugovirna, roditeljima i u skoli (English, Pearson 1976),

SMETNJE I POREMECAJI USPAVLJIVANJA

SUp7'otsU!vZjanje odlll$ku U po8telju i spavanju

I pored upadljive pospanosti, umora i sklapa.nja kapaka dete odbija da ide u postelju, protivi se, place, postaje agresivno prema osobama koje mu to predlazu ill ga prisi1javaju. Supmtstavljanje je iZlaz strepnja na odvajanje, uspa;vljivanje i spavanje, straha od prekida odnosa sa okolinom, straha od pasivnosti i prekida ulaganja u spoljnl svet ,

Fobija od spavanja

Shah je cesti pratllac uspavljivanja i spavanja. NajCesee oko druge i trece godine ali i ka.snije dete poena ispoljavati vidljivi fobicni shah pr ed leganje u postelju koji se Ispoljava kao shah od mraka i u mraku, shah od samoce, od ve1ikih i rnallh 7.!votinja, eudovtsta, vestica, vamplr a iIi lopova koji se kriju u sobi, "u ormanu", "pod krevetom i1i iza vrata", Zahteva da ga r oditelji prate iii legnu sa njim u postelju iii da gori svetIo (Houzel 1985) U osnovi pomersnog i projektovanog fobicnog straha leZi strepnja odvajanja, a kod starije dece i strah od zastrasujucih sadrzaja, iz edipne 1 preedipne faze ili zastrasujueih snova

Hipnagogna dozivljavanja

Hipnagogna doZivljavanja javljaju se u vreme uspavljivanja ili budenja CeSCa su kod starije dece i u mladosti i mogu biti raznorodna: nagli trzaji delovima Ili telom u celini, pracend i razbudivanjem upravo u trenutku zaspivanja, doZivljavanje padanja i promena telesne serne, jednostavni telesni oseca]i (mravinjanje), vizije,nadcellce nepokretne iIi pokretne slike ispunjene prijatnim iIi nepr:ijatnim sadrzajima (vesticama, vampirima, dobrim vilama ili poznatim osobama), slusna dozivljavanja, (lupa, glasovi, dozivanje, zvuk telefona), iluzije {izmenjena opaianja stvarnih drazi) i drugo Lako se maze otkriti bliska veza izrnedu hlpnagognih .dozivljavanja i stvalnih dogadaja iz zivota iIi sa filma., slika i prica odJ:'asIih. Magu biti pr'acena promenama u na:ponu misica do "obamdosti", I'aZdIa.zljivoscu, umoklavanjem, str'epnjom i histeriCnim simptomima, Hipnagogni sadrzaji mogu na simboliean nacin pred-

157

stavljaU napustanje, neprijateljstvo, Ijubav i dIugo0 u tom slueaju dokaz., <C? su prorade dubljih spoljnih i unutrasnjih sukoba i slabtjeg nadzora ja nad_'L" \,

strepnjom i nad stvannosdu. ,'i'Z.'

0)-

r \.,./

V} rr[) -.

Q,0

prvoj fazi nocnog spavanja, u prvoj fazi NREM spavanja. MoZe biti udruzen sa drugim poremecajima spavanja: meseearstvom i sa noenim umokravanjlma

U napadu nocnog straha rnogu se razllkovati dve funkcije: da se zadov~lji unutrasnja i delimieno zabranjena Zelja (da se, na primer, privuce paznja neke osobe) I da se izdrii kazna zbog zabranjene zelje (trpnja od straha) Strah nije viSe upozoravajuei znak opasnosti - on je postao neuroticni simptom Noeni strah je uvek mart: dublje strepnje koja je u budnomstanju pod nadzorom ja" U spavanju, stanju nazadovanja, nadziranje od strane ja popusta, te se strepnja oslobada i remeti ritam spavanja. Istovremeno, usled nedovoljnog nadzora ja oslobadaju se mentalne predstave i slike koje u obliku snova prodiru iz nesvesnog u presvesno i izazivaju [aka cseeania krivice.

Snovi, pak, sa svoje strane postaju lzvor novih i dodatnih strahovanja i dopr inose smetnjama spavanja, Dete-omladinac se ponekad plaiii da zaspi zbog sadI:faja snova: vestica, ubica, azdaja, velikih i malih Zivotinja koje jedu i bodu, propadanja, smrti roditelja. Snovi mogu biti izazvani nekim spoljnim dogadajima koji su svojevrsnl za taj san, odnosno za taj nesvesni materijal i sa kojim imaju nesto zajedniCko (Frojd 1970, Frojd 1969.)

Medu rnehanizmima koji su pokrenuti u nocnorn strahu primetni su porneranje, projekeija u san i poistoveclvanje sa agresorom, mehanizmi koji se vidaju i kod fobija, te stoga neki autori noeni strah izueavaju zajedno sa fobijama (Sperling 1974). Noeni strah se razlikuje od fobije po tome sto odbrane ja, u prvom redu potiskivanje, uspevaju da spreee prodiranje nesvesnih sadr zaja i sukoba u budnom stanju .. Zanimljivo je miAljenje J .. Mach (1965) prerna kome uspavani psihiCki aparat, liSen potpore sredine i radnji, putem kojih se poatife rasterecenje tokom dana, kao sto su, na primer', ertanje, pevanje, igra, odgovara na strah pristupajuei prvobitnirn mehanizmima rnisljenja kao Ato su simbolizacija., sldimanje i premeStanje Ovi mehanizmi imaju i funkciju odbrane i funkciju rasterecenia od napetosti. Medutim, neobieno je da ovi mehanizmi zataje i da san prestaje da obavlja zaStitnu funkciju "cuva.l:'a spavanja". Naprotiv, san u nocnom strahu remeti spavanje Vem rovatno se to dogada u stanjima kad stepen shepnje preplavi ia, te njegove prvobitne odbrane postaju nedovoljne, I druge smetnje spavanja, kao sto su rano budenje, tesko uspavljivanje, nemirno i povrsno spavanje lmaju slicnu Hi istu psihodinamiku kao i nocni shah te su i naeini nastajanja ovih smetnji isti

POREMECAJI ~P:':YANJA."

·"··.-·~'~7,"···:;. .- .... ,~.~-.'- ...... \

,., 1

Norna mom (zastmsujuci snoviJ'/

Nocna moraTli zastrasujuci snovicell~I ·~u u detinjstvu nego napadi nocnog straha, narocito-w-pradskolskom uzrastu. Zastt asujuci snovi, najcesce nepI'ijatnog sadrzaja, koji se odvijaju u vremenu i P['OstOIU i koje dete uspe-

va da saopsti praceni su pr itiskom i tezinom u grudima, smetnjama disanja, osecanjern bespomocnosbi i oduzetosfi. Strepnja i strah koji prate avo stanje dovode do delimicne budnosti bez mentalne zbrke i bez halucinacija Nocne

more se javljaju u razlieitim ciklusima spavanja. Dok se nocni strah javlja

u IV i II fazi sporog spavanja, noene more se javljaju u REM-fazi i stoga

BU povezane sa duZim sanjanjem Sve pojave u toku REM-spavanja kao cia, pripremaju organizam za opasnost Nocna mora, moze biti udruZena sa obr'e.~ dima uspavljiva.nja, teskocarna uspavljivanja i fobijama od spavanja U ovoj I po~lednjo~, fobiji o_d spavanja, sukobi preplavljuju ja pre uspavljivanja au! ornm prvim, smetn]~,~_;r~tok':.~?eyanja. - . ~ . . _ , , {

, Nocni strah (pavor' nocturnus).

Nocni strah j~izdVOjen kao zasebna celina zbog posebnosti naeina is- .... '

poljavanja i psihodinamike--nastafa~ja. ~.'"~~

NaCini ispoljavanja

Noeni strah se [avlja kod oko 3% dece, cesce decaka nego devojCi.ca, uzr asta 5---7 godina ali i kasnije .i ispoljava se na sledeci naC:in: dete se kracs iIi duze vreme komesa u postelji a zatim pocinje da vl'isti i kdci Kr iei postaju sve jaci, dete sve uznemirenije, I!esto sedi ili ustaje iz postelje, hvata se za prisutne iIi za. predrnete, doziva ih, na lieu se ogleda jak shah koji rnoze preci u panlku. Ono pravi pokrete "kao da se brani od neeega", govori nepovezano, ne odaziva se na pozive roditelja niti .ih prepoznaje Pogled [e uzneveren i dete se ponasa kao da halucinira. Kad strah i uznemirenost dostignu VI'hunac, slika je dramatiena i zastI'asujuea za okolinu. Vidljivi su vegetativni maci: ubI'Zani puIs i disanje, znojenje, CIvenilo iii bledilo. Roditelji obieno ulazu napore da sa detetom uspostave odnos i da ga smiI'€ lako se gOVOIni odnos sa okolinom ne moze uspostaviti, dete kao da odgovara na pOI'uke iz okoline, postepeno se smiluje i nastavlja da spava duboko Rede se napadi nOCnog sn'aha ponavljaju tokom iste noci a, Cesto se mogu javljati joB nedeljama, pa i mesecima i godinama. Sutt'adan, dete se ne seea Hi se nejasno seea nOCnog zbivanja. Oko 70,-80% noenih kosmara naila~ u

.'_'_ •• ,-, •• «-" ••••••• -"-'.'-~~~~~~-" •• -'~

Meseca1stvo (somnabuliml;r~s) )

Meseearstvo je Cesce kod ecan:----Najcesce-·-po~lii1T~'·~ko sedme I osme godine Zlvota. Ispoljava se na sledeci naein: u prvoj polovinl noei, u REM fazi spavanja, dete se dize iz postelje i obavlja radnje (sedenja, hodanja, uzirna i Iukuje predmetima. otvaI'a vrata, prozOIe ill slavine), Izuzetno i u te- 211m oblicima meseCarenja, moguce su i povrede, pa i nesr'eee (na primer, izlazak kI'OZ prozor) Sve radnje meseear obavlja otvoI'enih oeiju, krecuci se spor~ i neslgurno, ali su [adnje sVIsishodne, uskladene i besciljne ill sa ne-' kim odredenim clljem, Neka deca izvode neke delove Hi citave pI'edstave sa simboliCkim saddajem (Matic 1979) Nakon. par minuta iii i duZe dete se obieno vraea u postelju iIi legne na pod i nastavi da spava, Prilikom mese-caI'enja one je mu'no i dozvoljava da ga I'oditelji vode i VI'ate u postelju Sutradan se ne seea nocnih doZivljavanja.

158

159

UZROCI I PSIHODINAMIKA SMETN.1I SPAVANJA

mfizioIo8kih iatnliivanja i pretpostavlja se da je reC 0 disocljaciji neuronskih veza.

Psihodinami&a tuma6mja smetnji spavanja upotpunjavaju neurofizioloske i e1ektroencefaJog:l'afske naleze. Postavija se samo pitanje da Il psihi~e delatnosti 'prethode Ui podstieu fiziolo§ke i neurofizioloske promene ill, obmuto, fiziolo§ke promene izazivaju psihiCke sadrZaje koji remete spavanje. Medu psihi&im uzroclma oCiglednu ulogu imaju sukobi spoljnjeg i unutl"a§njeg porekla, koji iza.zivaju strah Spoljn1 sukob! i nepIijama iskustva, naromto kod mlade ali i starije dece, iz prethodnog ill prethodnih dana, kao sto su igrube kame, napustanje, osujecenja, pretnje,neuspeh u Skoli, I~denje mladeg deteta, te medicinskli postupci, smrt u porodiei i druga osujeeenja rnogu bit! neposredni UZI'Ok smetnjama spa;vanja, Neprijatna iskustva i sveZe povrede preplavljuju ;a. uzbudenjima koje ne mole da sadIfi. i paveze, te ove ometaju njegove fWlkcije i odrlavanje spavanja, Sem toga. SYeZa pOVI'edUjUCa i osuje6ujuCa iskustva pokazuju temju da se, tokom spavanja ponavljaju kI'oz snove, San u ovom sIu~ju ima funkciju da vezuje nagonsko uzbudenje da bi se spreCilo preplavljivanje psihi&og aparata povredama (FIeud 1962d). Kx'oz ponavljanje povrede u snu, tokom spavanja, psihiCki aparat uCi kako da ovlada strepnjom koju povreda Izazlva, NepIijatna iskustva prethodnih dana mogu posredno izazvati i oZiveti stare ill nesvesno potimute sukobe U tom slu~ju uzrooi smetnji spavanja su i spoljnjeg i unutraAnjeg porekla Nova povreda sada irna silnboliCko zna~nje,

UZI'oci i pSihodinamika smetnji spavanja mogu biti 1 mnogo sloZeniji i dublji i voditi poreklo iz neresenih unutzdnjih sukoba, svojstvenih svakoj fazi la.zvoja., Kod mlade dece strepnju izazivaju nel~seni ununamji sukobi pI'eedipnog porekla: strah od odvajanja i od gubitka zavisnosti, shah od oseeanja kdvice zbog oralnih i analnih agl'esivnib i erotskih zelja, na primer I adoznalosti, a koje namece okIutno i arbaieno fl4tl-;a (Klein 1959)., Spavanje je, zapravo, stanje nazadovanja u kome, u ovom uzrastu, kako je reCeno, preovladuje NREM faza i u kome Be lako otivljavaju prethodni i jos uvek bliski sadriaji i sukobi, Snovi, kao otivljene slike ranijlli iskustava, koji U stanju spavanja prelaze iz nesvesnog u presvesno i svesno, remete spavanje I izazivaju prekid u njegovom I'itmu koji je vec, barem delimieno, bio uspostavljen.

Kod stal'ije dece i mladib UZI'oci smetnji spavanja mogu bit! i unutIas·, nji sukobi preedipnog i edipnog ali i novijeg porekla.. StI'epn_ju, koja remeti spavanje podstieu oseeanja laiV'ice i suda zbog probudenih nagonskih tEilZnji, na primez', agI'esivnih PI'ema, I'Oditeljima istog ·pola, bI'aCi i seshama iIi libidnih (incestnih) prema t'oditeljma suprotnog pola, stIah od kastIacije (Freud 1962), zbog polnog samozadovoljavanja itd, Sva psihoanalitiCka tl1.maeenja smetnji spavanja obuhvataju postojanje unutta§njih sukoba i pI'odiranje nesvesnih sa·dI'zaja u presvesno i svesno, lako se znaCaj pojedinih saddaja ('azIdCito sagle-, dava: za M. Klein (1959) rae je 0 preedi.pniIn sukobima i sadtiajima, a za A .. FI'eud (1966) 0 edi.pnim.. Za J. Mack (1965) noCnl stI'ah i snovi sttepnje iZI'azavaju napo!' ja. da paveZe libidne deCje zelje" M., Spelling (1974) smetnje spavanja dovodi u vezu sa pI'otiVUl'efuim pOIukama rodite1ja koji, s jedne shane zavode dete, a s druge sb'a.ne, zabI'anjuju i kaZnjavaju deeja polna zanimanja 1 ul.dnje., Ona 'Ptidaje veliki znaeaj i krutom obueavanju mokrenja

Deca mesedari su poviseno plaSljiva, nesiguma, depresivna i ispoljavaju veeu osecajnu reaktivnost, U mladalaCkom dobu meseearstvo moze biti simptom neuroze i gIanienog stanja. (Cameron 1963),

U meseearskom stanju dolazi do nepotpunog budenja i razdvajanja svesti te ga 0., English, G Pearson (1976) i N, Cameron (1963) svrstavaju u grupu disocijativnih poremeeaja (Videti poglavlje 0 konverzivno-disocijativnim neurozama). _U stanju meseCatenja pokreti i eulni sklopovi su pod izvesnim nadzorom svesti dok su ostali delovi izvan nadzora ;a i spavanie se nastavlja, Nesvesni saddaji mogu biti izxaiavani preko nesvesnih kretnjl koje "govore" na sfmboliean naCin V. Matil~ srnatra da je mesecarenje i naeiq resavania od .. · nosa sa rodlteljima i okolinom i da predstavlja histericnl simptom sracunat na naknadnu dobit.

Svojevrsni uzroci i psihodinamika opisani su uz pojedine vrste smetnji i poremeeaja. Osta.je da se izloZi sveobuhvatnije sagledavanje naCina nastajanja i uzroka smetnji spavanja u detinjstvu i mladosti.

Brojna i udruzena neurofizioloska, pslhoflzioloska, psthodfnamicka i psihoanalitlcka Istrazivanja, omogucila su da se i pored mnostva nepoznanica, smetnje spavanja objasne na celovitiji i sveobuhvatniji naein, Cinjenica da su smetnje spavanja svih vrsta mnogo Cesce u detinjstvu, da se smanjuju u mladalackom i skoro iscezavaju u odraslom dobu upucuje na zakljucak da i njihovi uzroei dobrim deJom poCivaju u nezrelostl centralnog nervnog sistema, odnosno odgadanju i razliCitom ritmu sazrevania pojedinih delova eNS. Dokaz za to je znatno Cesce javljanje nocnog straha, prirnarnog umokr avanja, somnabulizma, ponavljanih i r itmickih kretnji, zatim govorenja i ilkI'gutanja zubima kod dece, eiji je centralni nervni sistem .nezrec, uglavnom u fazama dubokog spavanja koje obuhvataju 20-25% spavania u deeijern dobu U odraslom dobu duboko spavanje tr aje samo 10 odsto vremena spavanja, a smetnje, kao sto su nocno mokrenje, somnahulizam i druge znatno su rede ili se i ne javljaju .. Treba dodati da su istraaivanja C. Fischer' I saradnika, koje navodi D Houzel (1985) pokazala da se noeni str ahovi javljaju u razlieitim fazama spavanja: u IV fazi spavanja sporrh talasa, tj u prvom delu noci javlja se pavor nocturnus pr'acen znaea.jnim neurovegetativnim pojavama, nalocito ubrzanim pulsom, Sh'ah koji se javlja u II fazi spavanja sporih talasa ma.nje je jak nego prethodni, a su'ah koji se javlja u REM Iazi, fazi paradoksalnog spavanja, mnogo je blazi i pI'acen beznaeajnijim nemov€getativnim pl'omenama te ga c.. Fischer izdvaja u zasebnu vrstu pod naziyom "snovi str epnje"

Tako se istovremeno pokazuje da postoji veza izmedu snova i neuI'Ov~etativnih promena. Kad se sanja, nema neulovegetativnih promena i obrnuto. Iz toga. pI'oizlazi da San oslobada telo od strepnje, da desomatizuje Na,vodeei M.. D.. Hartman, Houzel (1985) dodaje da je svakoj osobi potl'ebna oW'edena koIicSna REM spavanja, jez' ukoliko je "pdtisak~ REM spavanja veei, postoji veea vemvatnoea da se pojave noCni stlahovi Posto je kod dece "px:itisak" REM faze veci, to delom objasnjava veeu ucestalost smetnji spavanja u ovom dobu. Razdvajanje izrnedu psihiCke budnosti i budnosti kretanja, koje se javlja u sta.njima nocnog shaha i meseCaIstva predmet je neu-

160

11

161

i def~acije te 'potiskiv~ju analnih i web:alnih Zelja" Ve6!. u6!stalost noCnih ~etnjl spavan)a u nekim porodicama dokaz su, za geneti&i usmerene istraZlvate, delovanja naslednih tini1aca, Ito je teSko i dokazati ali i ospoJ'iti

Tok i hhod

. Smetnje spavanja pokazuju razliCita kolebanjs., zavisno od uzroka i narol!ito ~ stav0V'!' okoline prema ovim pr'OlIlen&ma" Navedena odstupanja i smetn!e i!i!ezava]U dosta brzo, barem neks., ukollko akalina menja svoje stavove. 1 kad ~ 0!kk'~~ uzroci (vi&! n:ge i pa!nje, le&nje telesnih oboljenja, l'llanJe s~]e. 1 pIisilnosti U~OSDna sa decem, manje lautih stavova i nametanja krutih obrazaea spavan)a i navikavanja na noCni sud. umiJ:ujuCi ~v~ odmeravanje praga podzatijivost! deteta 1 zadavoljenje njegovih osecajnih potreba), Oka pete gcdine tivata smetnje spavanja su rede ritam spavanja Be ustaljuje. dutina 1 dubina spavanja su umereni, U pu'bettetu ~u moguCe proIazne smetnje u spavanju koje spontana i§6!zavaju" Govorenje 1 !krgutanje zubima u spavanju, bo i blagi, retki i kratkotrajni noCni stI'ahovi, mese(!arenje, DoCna mora 1 nesanica dobroeudniji au i prestaju najfeSCe do puberteta uz. manjp psibolo§kO-psihijattijsku pomoe., Jati napadi noenog straha . i meseau:oenja., koji tI'aju dugo i kaji se Cesto ponavljaju mogu biti OtpoInl na medikamentno leCenje i na psihotet'apiju d imaju gOIU prognozu

Diferencijalna dijagnoza

Kako eve teIesne promene i oboljenja. (zarazna, tumori, degenet:&tivna., 000-' vanja, metaboUBm, ~jska), povrede, zatlm jaki bolovi, woke temperature pa i neld lekovt mogu ~tl smetnje spavanja svita vrsta, neophodno je raz~ rnotrlU njlhovu ulogu 1 razlui!lti. ave simptomatske sm;etnje spavanja od plimamih IImetn}i ? kojfma [e bilo re(!i. Noeni strah 1 m~e tJt'eba Opn!mo razllkovati od sMni.h fspoljav@ja epfieptfi!ke Prirode. U 110m cllju, a 7.Qvi6no od kJini<!ke procene biee potrebno. napraviU dodatna bfohemijska pollgrafska, ultulzvul!na Rtg 1 druga fspitivanja, •

NOCNO I DNEVNO SNEVANJE

Ne zna se pouzdano od karla j.e (!Ovek prepomao da sem doZivljavanja u budnom stan~u ima i dofivljavanja tokom spavanja, Mo~ Se PJ'etpostaviti da se. to dogodllo U ODO vreme kada au Be U zbrkanim mentalnim procesima pol!el.i l'azluBvati SVesni i nesvesni slojevl 1 kada je saznajnl l'8ZVOj dostigao lZVeSnu lavan. M.'. PopoVic (1985) navodi da je prema legendi prvi tumac sne-. va bi~ Prometej, a cia au u kulturama. Inka, Acteka 1 Vavilonaca snoVi ne-. s~ivo irnali veIiki znaCaj u svakodnevnom £votu .. 0 zn&Caju 8llOva U antU~o. doba govorio Je Artemidor u svojlm. oniromatlkama, zatim Platen ~Oll ]e tyrdio cia au snovi "glas divlje ZivotJ.nje u nama", U srednjem vek.u, ~nk~clja je smatrala snove jeretiCkog sacb:iaja opasnim jeI' se .. u snovima lznOSl one ~e se cavell: bavl tokom dana".,

NajveCi doprinos Dau&1om tuma6mju &nova., kao !te je poznato dolazi ~o Frojda, .koji ill. saobI'azno sVojoj teoIijj a nesvesnom, koja je delo~ i PIGlWla iz njegovog rada na vlBstitim snovima., l'aZUme kao dela nesvesnog.

162

·1

I I

Kako au tacla ulli na stEui!nu i naul!nu pozornicu p.sihologije i psihopatologije i dn1gih stluka i nanka; snovi sa nie nisu silazili, Znaeajne doprinose razumevanju snova dali au ;c..psiholozi, neurofiziolozi, psihofiziolozi, biohemlwi 1 drugi, U dosadainjim ul!enjima 0 snovima bitna su sledeea samanja:

U kl.asibloj paihoanalitilSkoj teoliji anovi Ift1 ahvaCeni DO deto nesvam.og., Za vreme spavanjs., stanja nazadovanja, dolazi do povlai!enja psihi&e energije sa spoljnjeg sveta na ;0. odnosno na 01W i do smanjenja nadgledanja 1 nadzora rada nesvesnog i plitisaka ad strane nad-;a i svesnog fa. Tada, u nesvesno potisnuti sadriaji imaju matna slobodniji, !ako ne sasvim slobodan prolaz do presvesnog i svesnog spav~, Istovremeno dolll2i do vraCanja. energije (rek.ateksije) u 14 i natapanja ada l!iji au izi'az snovi (vi4enje, slu&ulje i drugi l!u1ni jednostavni i sloZeni oseeaji i snen.e miBhl·

Snevanje je dele svih slojeva li&l.osti. svesnog i nesvesnog odnosno ono, ;a i nad-;a, Uzajamno delovanje ovih slojeva. je razllBto., OM pokuAava da, tokom spavanjs., prevari ;a i nad..;a i cia ostvari svoje nagonske. te!nje. Nad-;11 i dalje pravi pritiske i pokuAava cia nadgleda _nag~e temje i nesvesn.e sacb:taje ali slabije i nedQVl)ljno uspdno" Kada ;a , nad-14 postajU bezuspeZi. nesvesni saddaji izranjaju na povriinu.. Sacb:iaji nekih snova potl.&1 iz ;11 pa i iz nad-j4.

Za D, Foulkes (1975) snovi su delatnosti u ;0, a za H .. Calvin (1953) sanjanje je sa.znajna delatnost, a san je slikovita predstava snevaCa 0 sebl, dIugima, svetu, te:lnjama, dnevnim brigama, zabranama, kazoama i sukobtma. Staga. prema OVOlll autoru, snovi mogu da poslu!e za laUlanjavanje sdstema pojmova i shvatanja i bez lazmattanja slaivenog sadriaja"

Neurofiziololka i psihofiziolo§ka istrafivanja, su upotpunlla psihoanalitiCko shvatanje snova i dabrim delam ga poM'dna .. Pokazala su cia snevanje nailazi u REM, paI'adoksalnoj fazi spa.vanjs., praeenoj brzim pokretima ~h jabua.ca (Berger 1973) i da su stJ:'8hovi koje dete iskusi u to~ ovo~ ~vartla rn.anje jaCine nego strahovi, na primer, pavor nocturnus, kO]1 se lavljaju u NREM fa,zl spavanjs., kacia dete ne sanja, PoligIafsIdm putem Be lako dokazuje da Be, tokom spavanja, naizmeniCno smenjuju sanjanje i neurovegetativne pojave u organizInu, Kad dete-omladinac sanja, nem.a vegetativnih promena i ObInuto.,

Manifestni sadrfad ana je povezan sa svojstvlma.. litnosti i mQZe se iska-, t:istiti kako za Id6anjavanje nesvesnog tako i za Iazmatranje sada!njeg stanja snevaCa, njegovog polof.aja., briga 1 sukoba.

Osobe, budene pred poc!etak sanjanjs., Cim poCnu pokreti oauh jabu?-ca, dalde liAavane ana. iapoljavaju s1edeee smetnje: veat potrebu za spaVllnJem, IazdI8Zljivost, strepnju, sumnjl&.vost, paunoidnost, teikaee usmeravanja pamje na de1atnosti, poveCani apetit pa i halucinacije. Ovi simptomi su ~ zavali kad im je omogueen.o da spavaju (Dement 1965).. Ovo je navelo C, Fischera (PE'eDla Houze! 1985) cia ka.!e da san ima zadatak da .. desomatizuje", tj .. da telo oslobodi strepnje i potvrdilo Frojdovo mlSljenje da je sanjanje. &1- var spavanja. San poma!e cia se odtti psihl&a I'avnoteia jer obezbeduje, delimimo rastereOOnje nesvesnih temji

S.. Snyder (1976) smatJ:a da l'OmbencefaliCni san ima strdarsku tunk·· ciju. Pre nastupa REM faze, paradoksalnog spavanja, pov~vaju se ktVni pritisak 1 napetost. mi§iCa 1 organizam je spreman na delovanje i bUc!enje, podstsknut nagonsldm te!njama., ZahvaljujuCi paradoksalnom spavanju i sa···

11*

163

njanju spavanje se nastavlja. Ova i dJ:uga otkIiea pokazuju cia sanjanje za; pravo spreCava neposr'edno l'astereCenje jet' pr'edstavlja menta.lnu delatnost

. Radom ana se sirovi i wiven! (latentni) sadriaji pleobI'aeaju u vidljivc ~m:muestne)" Rad sna je slil!an radu psihizma koji nesvesni, slai,veni sadr, ~a.~ preobraZava u neurotiCni simptom, deCju 3gIU. crtei ill neku misao. Ot~~ I.ada ana sivorilo je rnoguCnost I'dClanjavanja sktivenih sawiaja putem VldlJl~ saddaja" Rad sea se odvija pretemo kroz osnovne obrasce prvih saZIUllnih procesa, odnosno kroz mehanizme prvobitnog ;a"

,. S obzirom na iSnjenlcu da je ja deteta, pa i omladinca nedovoljno razvueao, kao §to su nerazvijeni i prvobitni saznajni obrasei i mehanizmi i rad ~na u ovom dobu ~e premawje slaiveni sadrZaJ, Saiimanje (konden2acija) ~~ obrazae P~obitnog saznajnog procesa putem kega se saZimaju, zgu~javaJu ill t:ostavljaJu dva ill viSe delova latentnog saddaja., te se stvaraju novi ~anJ.: Pl'epo~tljivi manifestni saddaji koje tI'ebapI'otumai'!iti. Kroz dIama~ tiea.C1JU,. drug! obrazae prvobitnog proeesa, osedanja u snu poprimaju preteta.ru o~~ (strastvene Ijubavi ill jake mdnj(1), po zakonu sve ili nBta, kao kod neuI'OtiCnih, K!'Oz po.mer'anja skrivenih nagonskih tehlj:i, Zelja i osecanfa sa pravog objekta na I_lJegovu zamenu ill simboliatu predstavu skriveni sadriaj sna se znatno maskira Tako petogodiSnja devojt!ica sanja, neposredno nakon Iot1enja brata,. cia je nruveni" tigat' iz d~jih stripova, Sirkan, pojeo nekog ~og ~eCa.k.a lZ. susedsty'a. Simbolizacija omogueava cia Be skriveni sadriaji lZ .s~ lSpol]a,vaJU na slmbolii!an naem. Simboli imaju opste, zajedni&o i pOJediD;a~, lil!no znaCenje kOje treba otkrlti, Svi delovi sna ne moraju imati s~o ~bo~Cko znal!enje. Simbolizacija u del!ijem dobu ima svoje posebnosti, viSe re liena." a manje opsta, [er dete viSe tivi u svom svetu i nije imalo ~emena ~ plihvati, op§te simbole, slobodnija jll i promenljlvija jeI' simboli ~UlU ustaljeni. Na pruner', sedmogodHnja devojCica jedne noel sanja mnostvo sta-pova ?ko sebe, druge noC! varjaru, tI'ece n~ mno§tvo velikih ljudskih ruku Ot!igledno je da ove snevane slike simbolleno predstavljaju batine odnosno roditelja koji kaZnjava, Ovamo se mote UVISti1J:i i projekcija koja omogu~va ~ se u .snu vlastiti sadrzaj ubaci u nekog drugog i posmatIa kao tu4L ?': obI'asCl ~I'eds~~ljaju plvobitne obrasce mi§ljenja koji oIak§avaju pt'aZnJenJe nagonsklh teznli kt'oz san ali pI'edstavljaju i ptvobitne mellanttme Qdblane koji stite da ne dode do neposrednog pramjenja nagonske eneIgije s~ hi omelo spavanje i probudilo sneva(!a, kako se to nekada i dogada, na pruner, u nOCnom strahu, a delimil!no i u mese<!ar'enju (Frojd 1969, 1970).

Na,~~eni. plvohitni obI'asci ne deluju uvek uspe.mo, Kada ne uspevaju da ~asku'alu 1 odvedu nagonske temje strepnja postaje dovoljno jaka te dolul do budenja ill smetnji spavanja. Proccsi mmjenja budnog ja deluju ~ Plav~ n~kna~nog .pI'oVeravanja snova, manje kod dece, a vise kod mladih 1 odr'aslih, sto JOs Vl§e pI'ikriva latentni sadriaj sna, Na taj naCln se san organIzuje u povezani i logiCki oblik (Fischel, GI'eenbeIg 1977) ..

lako su. veorna za.nimljivi 2a l'a~mevanje procesa sanjanja, posebno z~ nezI'e1OSti, POI'ek1a 1 mal!ajne povezanosti izmedu snevanja i neulofiziolo~ pro~a i sm~PtiCkih .veza, snovi dece nisu dovoljno izul!avani, pa ni snOVl mladih, §:o rule slu(!al sa sno\iroa odra.slih, Razloga ima mnogo: nesposo~nost . manJ~ ~eteta da saop§tava svoje snove zbog nelazvijenosti goVOI~. 1 ~ lh I,az~.ule ~ stvarnih zbivanja, fantazama., dnevnog sanjaI'enja, i!uZlla 1 haluCJnaClJa. nClzgI'ai!enog odnosa prema svojim unutrasnjim ~ad[-

164

t.ajima kao i zbog te!kOCa da Be procene psibiCke pojave pa i snovi u ovom uzrastu, a i neurofizioloSki podaei,

Postavlja Be pitanje da Ii novorodenee sanja, S obzirom na tesnu povezanost sanjanja i REM, paradoksalnog spava.nja, koje, kako je re6mo ~~., ma polovinu vremeaa spavanja u ovom dobu, novorodenl!e sanja., 0 vrsti tih snova za sada nema pouzdanib saznanja, Laiei veruju da sup<il!:reti usnicama novorodenl!eta, koji podseCaju na smeSak, izraz lepih snova. Oko druge. godine Zivota sa razvojem;a posebno oseeajnog tivota 1 prVobitnih sa2D8Jn1h obrazaca. i ~bIBna, dete ~a Wk, a snovi su slofeniji, ali bije u stanju da razlikuje snove od stvatnih CulnJh opaZanja i mdtanja, U treCoj, pa i ~ctvI'·· toj godini dete saopStava svoje snove ali 06g1edno loA U\-e1t nije u stanju da Iazlikuje snevane doztvljaje ad stvamih i svoje bogate maSte, Kasnije, sa razlUt!ivanjem odnosa izmec1u stvalnosti i nestvaInosti, .svesnog i nesvesnog i IBzvijanjem samajnih sposobnosti one ovu razliku jasnije uol!ava, a kazivanje mow. je vernije. Kod mladih, u graniCnim stanjirria i psihotiCnih, 1'87.likovanje izmedu sadriaja sna i jave Be gubi te sadriaji sna mogu preuredivati ponaAlmje devojke ill mladiea u stvarnom Zivotu.

Saddaji deCjih snova su i pIijatni i neprijatni: pokloni. naklonosti, putovanja, strahovanje, neptijateljstvo, napmtanje, raznolike radnje ! drugi, Snovi su naji!~ vidni, nekada obojeni, zatim slu!ni all se mogu odnositi I na druga WIa. (bolovi, mlrisf), U mladosti se javljaju iprijatni et'otski snovi i neplijatni, koji uznemil"avaju kao i snovi ispunjeni agresijom i strahom od te1esnih POVI'eda. U snovima mlade dece ima manje &ljenja nego u snovima omladine. Snovi dece i mladih, uPOI'edO sa razvijanjem sposobnosti za. simbolizaciju, poprimaju simboliCk:a znai!enja, Naji!esee simboH:tuju vaspitne mere, odvajanje, agresiju, erotske zelje. kamjavanje, odnose sa roditeljima, braeom i sestrama ill pripadanje i druge,

D~i snovi su rnnogo bUti stviunosti nego snovi mladih i odraslih, a manje maskiranl i simbolfenl, RazdaJ.jina izmedu skrlvenih i Ispoljenih sadrZaja je manja nego kod odraslih. U njima je manje sadr!aja koji se odno~e na ranije faze l'uvoja i naI'ooto, manje sadlZaja koji se odnose na buducnost, a omogo vi§e sadrzaja kOji se odnose na sadasnjost, Ostaci doiivljavanja iz pr-ethodnog dana su eesti saddaji sna bilo da je I'ei'! 0 sadriajim~. iz iskustva (nagr'ade, kame, pretnje, neuspeh i drugo), iU sa TV ekiana, knJlge iIi price., Nerna dokaza da deoa sanjaju stvalala&e i prospektivne snove, Ova vrsta snova javlja Be kod mIadih, D, Foulkes (1973) navodi da kroz snove mladi, uglavnom, reSavaju trenutne sukobe" Snovi neohii!nih saddaja cesCi su kod mladih sa neI'eSenim i dubljim sukobima.,

Funkcije sna u deCijem i mladalackorn dobu slime su onim u odraslom dobu Snevanje stiti spavanje, oslobada od napetosti, te spI'eCava. budenje (Frojd 1969, Lagache 1964)., Ipak, treba mati da san moZe i remetiti spavanje Cija je posledica napad noenog str'aha. i noene more M, Kahn (navodi Houzel 1985) govod 0 sposobnosti ,,2a sanjanje" i funkciji poVezivanja koja se sastoji u oddavanju nepI'ekidnosti spavanja, pmre2ivanja dnevnog i nOCnog psihii!kog tivota, sasta.vljanja u celinu donvljenih iskustava i njihovog po·· veZ'ivanja sa nagonskim temjama,. Sposobnost za sanjanje 2avisi od prvih objektmh odnosa i PQUnutr'enja plvih objekata. J. Gammill (pI'ema Houzc1 1985) pliblizava "sposobnost za. sanjanje.t moguenostima da se pounutti funk· dja sanjanja, koju dovoljno dobra majka ohavlja sa projekcijama svoje bebe

165

Pounutrenje dobrog objekta majke ~~"Proll~I za sanjanje" i ostvaruje zametak u kome se Moile obavljati funkcija sanjanja

o Feoichel (1961) navodi da su ponawjanja u snu, Igri i pIiI!ama dece slil!ne poja.ve kOje, iako regresivne, imaju funkciju da se kako-tako ovlada sadamjom pon'edom, Kada dete u bezbroj puta ponavljanoj igli, pliO. iii TV emisiji traZi uzbud:enja kojih se i pIa§!, tj .. kada tra!i da se povreda ponavlja, o8gledno da iznalazl n.a.ane kako da ovlada povredujuCim iskustvom i svetom, Za vreme povrec:tivimja njegovo ja bilo je pasivno i bespomoeno, a sada, prilikomponavljanja povrede u snu, jgti i pIieama ono je delatno, misleee i sposobno da predvidi ita ee se dogoditi ako se to isto ponovi. Tako snovi u kojima se ponavlja neka povreda, najee§Ce skoIa.mja, i pored napetosti koju mogu izazvati, imaju i funkciju da se ovlada povredom i misli 0 povradi. Ovo doptinosi mentalnoj ekonomici,

S obzirom na to da u snu ui!estvuju obrasei prvobitnih proeesa i odbrana. san poma:!e i raivoju saznajnih sposobnosti deteta, povezuje stvamost i maitu. svesno i nesvesno i omogu6ava bolji odnos sa svojim unutraSnjim, danju nepr'epoznatljivim sadrfajima koji su u snu iza.§li na povdinu, U tom smislu san Ima i leCeaJ funkoiju jet' pomaie osveSCenju,

M~le se razlikovati. nekoliko osnovnih VIsta deCijih snova (Piaget 1972): 1. snovi koji ispunjavaju nezadovoljene zelje i potrebe .. Deca cesto S8- njaju kako pIim.aju poklone, putuju, iglaju se sa prlZeljkivanim igta&ama, da jedu bombone i slatlWe ltd Deca imaju i neugodne move, koje ne Zele jer au mul!ni i remete spavanje Ova snovi mogu cia obeebeduju potlebu detats za kdnjavanjem; te na lzvestan naM ipak izrdavaju !e1ju deteta;

2, snovi boz koje se ostvaruju neostvarene :!elje bez vidljive simbolike;

3., snovi koii svesno predsta.vljaju nelto drugo (kao u primarnom simbolizmu igI'e);

4.. snovikoji pr'edstavljaju neki neprijatan dogacSaj ali sa prijatnim ishodom (kao u igri);

5. koSnarni snovi ispunjeni strahovima iz kojih dete mole da iZvlaci

zadovoljstvo ill su, pak, bolni;

8 .. snovi ka!nja.vanja ill samokaZnjavanja; 7.. snovi koji su izraz organskog podr'a:!aja.

Prema J, Ptaget (1972) i M, Klein (1959) dec'SjJ. san je blizak. igl:i. Ig111 je viAe nadzirana namerno i u njoj se koriste razI1<lvrsni simboli koii olak§avaoju mdtu, San uvlai!i dete U ne§to lto se ne svida njegovoj svesti i njegove moguenosti predstavljanja su manje

Ijenjem pa!nje, ito je znaaajno 1.8 procese ui!enja u §leoli i u kuCi. Rodite1ji opisuju dete kao odsutno i kao da je "na meseeu", Dnevna sanjarenja se poja.i!avaju zamorom, sukobima, nezadovoljstvom i stvarniJn okolnostima, Ne.kada ova doZivljavanja mogu biti praeena strahovanjlma, ali im strepnja mole bit! i uzrok. Ako BU sintetii!ke funkcije ja nedovoljno izgradene i manjkaye, granice ;U i n4d-ja i stvamo-nestvamo rasplinute, deea i mladi se PI'edaju dnevnom sanjarenju i v.id:enju svojih fnntazija ito se granicr sa psihotil!nom fantumatizacijom" (Le~vici 1977)" Oi!jgledna je ulaga sanjarenja i maManja u smanjivanju napetosti i strepnje i simboliCkog obezbedivanja wtdte

Dnetma san;arenja i obmane u polusnu

Deca i odrasU se predaju dnevnim sanjarenjima, eesto snovidenjima koja bnaju fuDkclju ill be!a.uja od stvamosti i u'tdenja zadovoljenja u maSt! (kroz nazadovanje) ill !.maju tvorbenu funkciju u oslobadanju I bogadenju mafte (AjUrljaguerra 1970). Ova sanjarenja i vizije. "sheme bez stvarnosti" menjaju aepOd uticadem okolnosti u kojbna se odvijaju ill predstavljaju izdvojene alike I: misli koje bnaju isvoje simbolic!k:o znai!enje" Praeeni 9U slab ..

166

---"----

PO G L A V L J._;E;.......;::IX~ __

svesnim i nesvesnim p'f!ldsttavama. To moZe dIa. objasni kolebanja izm«tu svesnog !i nesvesnog i mnostvo prelaza izmedu name:rnog i nenamemog mok:renja, mokTenja bez htenja 5. onih umoil:ravanja. koja dete ne !eJd ida zna (Schmit, Soule 1985). Postoji. uzajamna veza ~'2lmedu oontam za Bpa;vanje i mdk:renja (Soule 1967)"

Faze U razvoju mokrenja

=>:

.r: '.

MOKRENJE I POREMECAJI MOKRENJA

Voljni nadzor mokrenja koje se u po6ebicu odvijalo nevoljno i nesvesno, zav:isi od samevanja neuromBiCnog sistema, u&mja, oseCajnih, drustvenih i

niza drugi:h ~, . .

~ A. Gesel (:1963) dete od petm.aestog meseca. Zivota uspeva del!i,· miimo da nad:2Jiire dnevno mokretje, _Q neke majke twdre da njihoya deca to ilioe i mnogo ran:ije" Deca dajlu do znanja da im je l'Ublae mpkro, oko d!ruge godine ruUhiru moknmje danju, a ikIajem t"re6e in o1Ietvrte godine i noeu

Funkcionalno sazrevanje se od'Vija na sledeCi na£in:. u pr'V'im meSecUna Zivota pndnjenje beSike se odvija refleksno. Izmed.upetog d desetog meseca mosdani centIi VI§e i.2vestan uticaj na refleksne odgovore i postiZe se delimImi j povremeni nadzoz' nad pl'aZnjenjem u doddiru sa noenim :sudom KIa·· jem prve f!llodirie dete :u<Jil!ava neki odnos izmedu sedenjqJ na s.udu i P:l'a.injenja beSiate jet' je nervni sklQp tadIa sposdban za 'UI9pOOta'Vljanje tek [ednolstavnih veza, a krajem dxuge godine deteuspeva da poikretima i gOVOI'om saopStava &voje iiziolo§ke potrebe. Izmel!u dl'Uge i Cetlvtte god'ine dete je svesnije svoji!h firtiolooldh potreba l uapeva da nadzl:l"e mokrenje :tOIrom dana, Bern aiko nije zadlrutpljeno ign:m i d:rugim radnjama, Kolebanja u stieanju i slabljenju nadzora su neminovna u toku I'azvoja. i mogu se otek!ivati do I!etvrte go dine zivota Nakon toga ve6ina dece svesno i voljno nadzire i dnevno i nocno q;rratnjenje be~e. NoCnIi .nal:izm ne moie b'i1li uspostavljen pre nego sto se uspostavi nadeor u tokiu dana

U uspostavljanju nadzora mokrenja znacajnu ulogu ima obul!ava,nje, koje ne moze biti shvaeeno kao jednostavno uslovljavanje i koje ne treba ~njati pre nego :!ito dete nauCi da hoda jet: je tada postignuta anatomska I neurolomta zre100t i stvot-eni uslovi za UlCenje. Ueenje i osecajni razvoi deteta su w.:ajamno pGVel.an:j, Ii fuprepleteni. Osecajui razvo] dopdnOS'!> ueenju, a ueenje podStite ~jni. laz'JOj. Vrlo brzo, mdkrenje i nadzor mokrenja postaju i maCini op9t:enja sa. dIrolinom, koja, QPet, vrSi snaian utica] kalko na oseeajni Iazvoj tako i na ob1.lX:ava.nje mokrenja. Nesurnnjiva je erotS<a vrednost diOZivljavanja vezal!lih za ipIaZinjenje i! mdri..avanje mokraee i izmeta Dete rano otkniva zadovdljstvo IkaIlro u zadrzavanju tako i III ipraznjenju rooKlare d dodlir.u kW,e sa mooa6omsto !parnak odgadanje nadzora koji okolina od njega zahteva, Ono 6e se ovog zadovoljst'Va odreCi sarno pod ulSlarom da dobija dlruga i :Ill'elija zaldovoljenja !kao ~o su, na prime!."', IjlUi!:>av roditelja i dIUgih. UzdrZava.nje od ovih zadovoljenja predstavlja davanje svoje Ijubavi drugima. To je put ka suJblimaciji (English, Pearsan, 1976)., Dete doZivljava mokracu i !zmet kao poklone koje daje I'oditeljima. Ovome doplinose i zani·· manja rodi.telja za imnet i molkra6u, za nadzor mdkrenja, pohvale i n~'ade k~e mu daju onda karl uspeva da voljoo nadzlx'esvoje fizioloSke potrebe

Uvod

U knjizi se ne koristi i:aaz nadziIanje sfinkteI'a koji je odomacen u literaturi jer mje t-eC sarno 0 nadzoru sfinllctera nego 0 ~ciji i naemu za.d1'!!ava;nja i pn'IZnjenja mokiraee (i izmeta), 0 funkcijama koje su mnogo slo!enije i u kojima utestvuju ne samo sfinkterl nego i ostall anatomski sklopovi, f'iajolo5kI procesl, psihi&1, drustveni i lrol1rurni Cinloci

\ ~/

Anatomo-fiziolOOke osnove mokrenja ~

Mdkrenje je regulisano sa dva s.klopa (Soule 1967):

1 sistemom zadrlavanja koji se sastoji od unutrasnjeg 'mCa stezaea

(sfin!ktera), koji zatvara Ibe1iIIru nezarvisno od v-olje i spoljnjeg, k'O}rvo1jnim gr'eenjem zatvara mokracnu beSiku;

2, sistemom pI'amjenja; sastavljenim od glatkih mis!ea koji stciu mokraenu beSiku neeavisno od voIje ostalih miSiea, medu kojima su i trbusn i koji U ovor radnji uCesvuju vollno ..

Misic mokracne beSike ima dva svojstva.: tonus, koji PIUZa otpor rasteza.nju i sposobnost stezanja i grl!enja. Dovodni (afeI'entni) refleksni luk polazl iz sluzokoze beSike i mokracne cevi i prolazi kroz eentar u lumbosakralnom delu lcil!mene mozdine, a odvodni (eferentni) od centra, do masica opustaea besike i tt'bu:!inog zida i opustaea stinkter a,

Do druge godine z.iwta rnokrenje je l'efleksno i, prainjenje se obavlja automatski kao odgOVOI' na Ias'tezanje 61u.zokoi:e beMke. Kako dete raste, u regulisanju mdkrenja poffinju cia uCestv-uju medn.tlokortikad.ni putevi i cent'li u Mpotalomusu, ,inenencefalonu i ikorteksu, U paracentl'aInom podnli!j.u levo. Nakon treCe ill 'Oebvrt:e godme, kod veCine dece, mdltrenje je sve vise pod nadzorom VO'lje. 12 moMaoog centra stiZu nalozi za green~e beSike d opuUanje sfinktera, te ispuManja mdkraCe Bez sumnje da postoji :tesna saradnja izmedu gla'tikih miSiCa, koji ne pddlehl svesnorn nadzoru alii ik:oji mogu lbiti podstaknuti nesvElSnim funtazijama, i prug.astih miSica l!ije je delovanje podvrgnuto

168

169

Nad20r mokrenja postaje pm Qbrazac frWovanji \741 droge, prv.i naCin da .. vanja neeega ad Babe dqima i potIetalk: moralnog mvota, all i lri:ror fwlta., zama moo, samoljublja kao d fantazama. raz8ranja dbjeik:ata sa mduaeom i nEfprljllJteljs~. 0vaIk0 sloZeni odnos;i De uspootavljaju se bez sulroba koji ce b.iIti utoliko umerenij1 uk"oliko je okolina bolje prilagodena. pO'trebama deteta (Scllmit, Soule 1985).

Psihodinami&o ubmje nagldava ulogu oseeajnih tSnilaca a tecdje uCenja (Eysenok, RalChman 1967) ukJgu' lUlSlovljavanja i uOenja u organ.i2a.ciji mokrenja. I oseeajnd tivot deteta i 'lIISlovljawnje i uilenje, UIZ organsk() sazrevanj~, imaju znaeajne cloge i De maZe Sf! odvajati ~j jedinpg, C:ir.ug<>g ili treCeg., Anatomo-fu;i()loiJko sazrevanje ~va detetu da prihvata vaspitne mere i da usvoj[1 ooemjna ~tva koja stiCe u odnosima Bai druStvenom Sl'IE!Idd.nan, u dijarli sa majkcm, i u mjd sa. majlko.m i ooem, Ii. ~o~ meduljudsDrn od!oosima u poroffict i iiroj sredI.ni.. Istov.remeno., obuc1.vanje u:tire pu.t a.naJbamo..~om sa;z;revanju d osYajanju novih Amkcija miAiea. i v<:djnih 1'Sdnji, 0se&tjn1 lazvoj ~Cava obuC!avanje i utiile lila asvajanje nom ruu;kclja nel'VIlO!l"llWCrog &klq,a. U me4uigri navedenih Cinilaca dete oovaja stepen,icu po stEpenicu u svom razvoju i argarmaciji mdkrenja i defekacije,

NoCno i dnevno umo'kTavanje (enuresis noctu1'Tla i diurna)

Odredenje

NoiCno 1 dnevno 'I.l!mCIlttavanje mogu se od:rediti kao pov.remeno iIi stalno nevoljno igpuAtanje mdttaee u rublje, dainju iU no..'lu, nailron treCe j 1IeWIte ~1ne zivota hez ~jivih orgamJdh o§teCenja s'klqpova koji ueestvuju u zadlrUvanju i pt'ainjenju

Ul!estalost

Podaoi 0 ru!l!estalosti «1oCnog i dnevnog UiIllOktavanja mzl/jkiuju se za-: v'isno ad merila lspitti:va.nja u proceni poremeCaja, od ~ i kulturne s.redine, od UZI1lSta ispitivane dace i drugih obeleZja ispitivanog uzroka. Veliki broj auto:ra navcdi da Be 4-·10 pa ·i do 15%, dece urndIttava nakon retvrte gQ(line 2llvota. Na uzrastu 1zmedu 7 i 15 godina umdIaava ,sa 1,2% deV'oj8ca i. 1,3% d~a (Tadi~ KI'aigher 1988).. Isti autord nalaze 1,9% d~aka ad L6 do 19 godina, koji se nevoljno umokra.vaju u lublje dok ked devojaka istog doba ova smetnja nije otkrivena u ispltivanom uzol'ku. D. Shaffex' (1977) navodi' cia Be tWestalmt nevoljnog urrKlkftvanja smanWje BIl uzrastom i nalaZi ga kod 1% ~a u pubertebui 0,5% devo~, U&ttralQSt urnokJavanja u tCiku jedne nd6i je raz}Wta" Na~ broj dece Be umokrl jedanput nafu ill ;~. U&st.alost je neito malo -ve6l 1d,Iti delaka nERd d~ (KOva&VlC 197'1), Namo umokravanje je dva puta ~ od dnevnog i tri puts ad udttdenog (noenog -i dnevnog).. Na 1.I:!lOMu deoe enureUbta, 80% ispoljava Plvobitno mnokravanje, od rodenja, ; 20 naknadno nasta.lo ..

170

Podela

\

~.

NoCno i dnevno umdkravanje se dele na prvOOitno (primamo), za neke aJU'ka-e urodeno, i naknadno (se1runda~no) ili steOOno. U prvolbitno urnpkra~je spadaju IMl ona dnevna i ooCna nevoljna ~tanja mQkraoo koja nlsu ni :prestaIa Old ro4enja.. Rod:itelji oblCno izja"'l~u da deea nikada. nisu nl bilaOista i suva. SeIruIldarno UlllOklaIVCIIOje ili ste1\enio, koje je rede, jB'Vlja se naitnadno, nakon '1'"67Jdo'blja "c'MtOCe" iH "suvocSe" u kame je dete nadziralo ispuManj~ moiaace u tdkIu izvesnog vrernEIllSkog razmaka, Nal!:Qn ovog wemenskog razmaka. umokravanje je ponovo poCelo Certo je te!ko p.raviti razliku izmedu ave dye vrste umokravanja jar su vremenski razmaci suvoee bill veoma laatki ill pak rodite1ji ne mogu da PIUZe pouzdane podatke, Zavi.mo ad ritma umokra.vanja pode1a je sledeea: 1.. svakodnevna, 2. retka, 3. nepravilna, koja au vremeosk1 neravnomemc lI'8Sporec!ena i &Sea kod stadje dece, 4, ispreIddana i neravnomeena koja nailaze PI'Olazno nakon duZih "suyih" vremenskih razwaka i 5.. povremena umokravanja ako naUaze u luatkim VI'emenskim Il"azmacima, samo nekolikoputa u zivotu.

Na8n!i iapolJavanja_

Pdma.tno umdcravanje, ~ noCno nego cinevno, naziva Be i urodeno Dete:mokri od rodenja" jEdnom in v.iAe plUta no6u U l:azl'iato vreme. Umoiaavanje moie ibIiti obi4m, a neka deca ~jusamo manje koliCine mokI-a6e. NoCno umdmavanje se Ce%e javlja i traje dWe, Calk od puberteta kod dece 1roja duhoko apavaju, Dete sa umokrava sv.ake no6i. Ui rede. Deca naroI!ito starija, prilktivaju mdkrenje i ad rodltelja lad dtugova 0biCn0 poku§a .. vaju da prikriju vJru1Joo rub]je 11 da ea sami dperu i 'OS1.lSe ~ m;go S'to ga

rcditelji primete.. .

Dnemo umokmvanje je rede, javija Se jednorn ill nekaliko puta u tdIru dan, .. lkIdite1ji ~ izjavijuju da se dete, na~to mlade, zalgIa i ovIdi rUblje Neka d«a obIlIavaju da pOOnu mokriti u rublje a za,Um dolaze na sud ~e se dovrti prabljenje bE5i1ke. I ritam dnevnog urndaavanja maze bWl slK!an ODOrn no6nom. Dete je svesno svog pooeme6aja, ali lie sva.ko i ne ~. Kod neke dace dnevno umoikI'a·vanje ima pr.iBilna dbelefja.. Dnevno umokravanje je ~esto udruzeno sa nevoljnhn dnevnim defeeir'anjem. Naknadno umokravanje, kak:o nocno tako i dnevno je mesovito, ima istu kldni&u. s1.iku DO 51 prvob'i'tno,

Md!trenje se merle javit'i. izdvojeno, monosimptomats:kd ill udl'lUZeIlO sa d.ruglaJi. . smetnjama Wn'kcija i drugim. simptomima i sindrom'ima, smemjama pdkretnosti. (ousporenim I"8ZVojem, sinlkinezijama, pal"'atonijom, levaAtvom), u o'klviru lIleuroza, psihoza, pdhopatija i neekla:dnog :razvoja, iaO!:o je rest<> vode8. simptom koji je pobudio roditelje da traze sa.vetovanje. UmokI'Bvanje ne treba smatrati Wriwjenom dijagnosti&orn celinom, rna laIiko bilo upoIno i preovladujuCi. Simptom. Bil'O da je monosianptomatsko Hi ud~o sa drugim ~tomima, treba ga shvatiti limo 2lnak !I. pdkazate1j naCina postojanja deteta u svetu j bo na& Odgo.V'Ol'B U okvnima pSiJhcJsomats1dh, ooeeajnib i druSM!n;h tegoba

R'Oditciji resto navade da Be llIlIldkravanje javlja ill da joe ~ao3e i ~e nalkon 23mOm., "prehlade", tn':anja i sports1cih delartnosti, uzbudenja, napox'"

]71

nog uCenja, neprdjatn:ih dotivljavanja vezaulh za porodiene su:k:Qbe, rodenje drugoga deteta(narro(!ito u razddblju dbufuvanja mdkrenja), nakon sllkoba u ~, uzimanja veI:Wh k&d&te :teCnooti i za vreme probavniih smebJJd;i i drugih telesnih tegaba,

Dnevno umoki:avanje Be javlja u izuzetnim okolncatlma; kada je dete zaplakno, imenadeno, kad ga nesto pitaju, kad treba da se odvoji od roditelja, da dde u iik.olIu ill dldaniSte, za vreme mediclnskih. postupaka 1 u dru~ okolnostima koje :irzaz:tvaju oseeajnu napetost. Afek.tii:vni :Cinf.oci u tim slueajev:ima deluju selelttivno na mokt'2en.e puteve Mo se dogada ~ ked nekih odra$ih asaba,

Povremeoo umokrava.nje javlja Be retiko, nElkada samo dva do tri puta u Zivotu, um,mmo sa visokom temperatw'om. odvajanjem od porodlee, stanjima straha, ill predstavlja epilepti&i ekvivalent, lako visoki postotak dece koja Be umokraveju, dko 40 odsto, &pava dubdk:o. mnoga medu njima se, kako to maj!k:e tvrde, vrte u poote1fl, govore, plaSe i ~to bude" Nemimo spavanje se ilrod nekIih javlja pred umokl"aVWlje, a zatim ee nakon obavljenog lJIIIl<lk:ravanja spavanje srnil1Uje,

U1ll"OO i psihodinam:i.ka

Mnogobrojni su Cinioci koji dovode do porenteeaja mokrenja"

Ose6ajni Cinioci

LHenost dece i omladine

Znataj oseeajruh Cicilaca u nastajanju ll1mOkl;avanja je nesu.mnjiv, Kao lzraz nesvesnog sulkdba um<lkravanje za dete i njegovu dtclmu Dna razliCita i C5esto liena z.naOenja' koja treba razjasniti da bi se diredio naIaD ·leeenja Mokrtti u postelju je preinw6stvo detinjstva !i umoktr:a:van,Je l1l'Cde biti izraz nesvesnih Zelja za nazadovanjem i zelja za zadriavanjem 1 iIoCv'I.iCivanjem u stanjru liz koga se maZe izvuCi izvesna detinjai!ta korist: bDiga majice, presvlaeenje i Ijubil.v koju Ce mu ova pruZiti negujuCi. ga nakon mokrenja Umokra:vanje moZe predstav]jati i na8n SUiprotstavljanja· oko1ini, naroCito 1"<>diteljima, koji nameCu cute obrasee nadzora moklrenja isvih drugib pona§anja" Stega. koju nameeu l'oditelji oko obuCavanja mokrenja predstavlja obrazac nametanja i ostalib step i vaspiJtrtih mera (Englisch, Pearson 1970)

Postoji jama veza izmedu uspostavljanja nadzora nad mokrenjem i CistoCe. od1!osno prijavitlne, Biti Cist ill prljav p:rec1sta.'vlja nlOIalnU dHemu za dete,. RocI.itelji, naroCito nekih kultura, ie1e dadete §to ranije postane Cisto, Dete, pak, uZiva u pIijanju. Sem toga, biti prljav· je vlastiti 6n deteta i njegova volja III onim slutajevima karla dkolina nasllno na.meee &to6u i Iisava ga prvdoitnih i za njega znaeajnib zadovoljstava (Engl!scb, Pearson 1970) ..

Ako je rec 0 mladem detetu, mokrenie III postelju i rublje l"9'oie bHi izraz reznje ka pasj,VI1'06ti. d te2mje za koZnim zadovoljenjima koje OOezbeduje v1aZno 'i toplo l'Wblje. Agresivne ,i sadistMke teinje prema rodite1jima nalaze naCina svog uIaZavanja kroz mokrenje: Ako dete nalazi opravdanje u "dubdkom spavanju" (sto roditelji casto prihvataiu), pravi uzroci i pravo znaeenje Simptoma III ovom slueaju ostaju nepoznati, Laiko se moZe ;pI1i.metiti da dsca [ado zaddavaju mokraeu skakucuc! na nogama, stilieu butine ill pr ave pokrete mUcom, iako imaj!U mogucnost da odu na .sud, !ito Ibi, prema psihoanalitiOkom twna:cenju, Iblo ddkaz uretralnog eroti:zzna .. Sem toga deca ispoIjavaju posebna zanimanja za cin mokI'enja j nadmecu se u duzini j jaCini mlaza. Mokrenje, n.aroCito za deCake, precistavlja em muSkosti, simbal snage i naCin poistovecivanja sa snainom mu§kom s1dkom, najeelice ocem,. Kod deV'OjCica mdkrenje 'Ill stojeeetn polOlZaj'U predStavlja naCin poistoveeivanja sa murotom ulogom Hi taikm'iean>'ke stavove ott igri medu poloV'ima,*)

Dete obiCno izjavljruje da ne opafa ipOZiv za mokrenje, naa"OCi<to u toku spavanja i nocu, Malo je verovatno da drazi ikoje stvara nagc.milana mokTaea na sluzokoZu bellike ne dophu do centra mozga. Vet'Ovatnije je da se tokom spa\VOOJa opaianje odagna radom sna ill pa;k 'da dpaIOO.nje ~iCe bor bu Pl'otiv budenja.. Kod neke dece qp&Zanje izaziva budenje i jpOnovno Z&5pi-,

Razi.l.aze se miSljenja 0 tome da Ii deca kola se umokravaju imaj u posebna obeleija lil!nosti. Oni koji ukazuju na posebna obelezja navode da dev:ojeice, na primer, pokazuju viSe te1.nji kaj nezavisno6bi,taikmieenj'U sa de&dima, da sa CeSCe suparnife sa deea.cima i da su ambicioznije, *) ar dQ au deOaci pasivniji, zav:ilsniji, naro:ciJto od majki, manje ag'IUivni, skloni povIa .. i'!enju i samoobe2rv:rediWlnju (English, Pearson 1964, 1976). Decaci i devojmce koji se umokravaj'U 0eSCe sU plaSl}iV'i :i 'imaj;u noene stI:ahbve i &tollman! vezani su za l'oditelje, skloni nazadovattlju, sisanju Pnlta. na primeI' i' deti: njastom pona~nju L Kanner (1957) je pIimetio da postoje delatna i razdl'aZljiva, zatirn· mrzovd!jrta i plal":ljiva, te tv:rd~ava ij <:l:!Mrtljub.ilia deca koja se UlIl'loktavaju ..

Treba OPI'ez7l0 twma6.ti raz1;ik:e 1 pooebnosti u licnosti dece koja se umokravaju, Sva navedena obeleija su opStEiprisutma. i sasta.vni dec i drugih smetnj~". Poste,vlja Be i ;pltanje koliko SIll izve:sne ~bnosii li6nootl, ikao lito SIll po~~ plaSlijv~t, zavisnoot 00 roditelja, detinjasto ponaSa:)je, otvmena W rp~lv~a agreswnost, osujetljivost i naroCito smanjena. druZdjubivQSt posledlca p:Iunaln<Jg 'lIII'Ilokravanja d s'tavova dkoline koja umok::tavanje najCe§Ce II'le l'riJhvata, pa Caik i osu&lje, ;Poznato je da 3kolSke vlasfi nerado vode in odbiIaju ovu dECU iz g:rrI.pl. za letoo.ranje i ziroovanje.

. M, Soule (1967), kad I'azmatra odnos izme~u dubine spavanja i umokIavanja, !mzli:kuje IpaSivnu dew Droja "viSe vole" da zartvore oCi pred tim sto se dogada, :r.atim onu !koja se suprotstavljaj:u i 'IavnoduAnu decu, koja mdtre u pootelju da ne bi iSla na ~ sud ·i premeStaJa se u hlatiruJ prn;toa:iju, te . n~n~ koja u umo:ktavanju tt'aZe zadovoljstvo, izazivaju okol.inu i saktlYaJU Be aza dubdkog apavanja.

:) Ostaje spo.r ~o da 11 ~e poviSena ambiciozn06t prvobltnog porekla a umokravanle izraz amblclOWOSti 1li naknadnog i nadoknadujuc!eg porek1a zbog trpnje ~le::l umOkravanja

*) PsihoonaUza ptidaje mokrenju kao simptomu i izvesno metapsiholosko znaI!enje, Mokraca, voda i amnionska tetnost imaju zajednitka svojstva i umokdtl se, bit! vlazan, rnoze simbolil!ki izra'!avati prvobitnu ;!elju za vracanjem u mater'icu i plivanjem u tel!nosti maike Otuda potil!e .. prema ovom tumat!enju i detetova radost pI'i kupanju (Freud, 1962)

172

173

vanje, a ked druge ~je napetosH produblj.uje $p8.wnje, odnosno nazadovanje Dnevni pozivi na moikJrenje su naj~ qpaZeni ali dete ne uzima. u obzir ove dndi nego ill ubrzo pol'il'!e Ono dbjaAnja'l'a da se "migralo", "da nije pazUo", "nije imalo vremena da stigne do kuee", "slaba mu [e besika", "popustile su mu panUjike", ltd .. Ofigledno je da be§ika 1 njen sadrZaj bo i r:arlnje pr"aZnjenja i zadrl.avanja imaju znaeajou uWg.u u ekonomici nagonSlcih teinji i da Be sukob ako za:dovoljenja i: osuje6enja smesta u ova] deo tela.

Mokrenje oibe2ile4uje prvobitnu i neposredrsu ddbit iz. dr·ail koje proizlaze iz ovog dela tela i naknadnu dobit (previjanje, buc1enje), koja p,['uizlazi iz delovanja na okolinu. Opomene, grdnje, 'Pletnje, kazne, budenje mogu um9njiti kako pI~itnnJ. tako i naknadnu dobit ali i \lStaliti sadcmazohls .. · ti&rl. odocs koji obeZbectuje ka/kIvu-taIkvn.l ravnotei.u u Ekonomici nagonske energ;ije,

K:ad Be procenjuje m:ailenje. umdlmlvanja mora se uzeti u cbziiI' raven inst!i.nktivnog TBZYoja deteta, njeguvi odnoISi sa okolinom i uzrast.

U pregenitalnoj fazi nema razlike u Zlla.eenju .wnorkr'S.vanja izmedu de<'iaka i devoj8ca i OYIO [e i kod jednih d kqd ,ttxugm ~ pa¢lv!n.osti i zav.isnoeti. Vee je R Spitz (1968) istakao znaiCaj pOtrebe mal<Jg dereta za zadowljenjima lkoZnog eroti2lITla iStav<lg tela, a naI'<JlC'ito pretieJa. ako CmllIa i polnih organa, Jaka koma zadovoljenja i dugotIajno zadd.a.vanje deteta u ovom stavu mogu ~aoti ulog:u u nastajatnju ~rimarnog umoklavanja kooje Be 1Sesto, moMs. i pogreino, objaSnjava neuromiSiCnom nezrel.oliOu. Jasno je da oba Onioca mogu bit! udruzena ali u rallClanjavanju pojedinog slutaja treba I'a!lBaniti udeo jednog ill dlugog, jeX' bi to bilo znaeajno za leeenje (Shaffer 1977).,

Umooavanje m&e pra:istavljati i depresiv:Q..i odgovoe (plat kro.z ~u) na gubitak objekta ill odbaclvanje. Kad je umokravanje izraz de1atnosti p~tavlja na<!in pI'az.njenja agresivnih i sadistilllro-iruSilaCkih pordva, izras moC1 i sna.ge, nadmo6i nad o:*olinom, in ako su objEfldni odnasi sa fuajkom slab], maz odbaci....anja looeg, inkorpariranog objek't:a. 2inalenje umokra-. vanja kod devojlSca moZe biti neMo dtukeje.. OtkIivajuCi Iazliku izmedu polova, devoj5ca. se, prema p;:i!hoanaliti&<ml tu;ma!OOnju, ose6a prikraCena 21bog toga itonema mu§ci poInd. uti 1 I!inom. mokrenja pari<!e svoj ned<XStatak. Umokiravanje za nju predstavlja sUparni&i d c:svetni&:i On.

U edipno.m per'i.odu deeaci doZivljavaju strah od ikopljenja. S jt!dne stIane defak treba da izade iz nerwub:lnog stanja, stanja bebe i da pastepeno uiIazi u ~ rnII.1I!Slrosti, a s dn!ge strane nailazi na. zabra.ne od mane po:n:Idice i ~tva da mdovolji svoje gE'm't:iline pot!:'ebe, da se samoza.dovoIjawa, na primeI~. Ova dvojakoot odoosa pod.stiCe !!Ul2Iadovanje deCa.ka na stadijum Ul"etIalnog erotim1a koji nesvemo zadQvoljava kroz urooicravanje, Sern togat, ~ de&ik na ovaj Ili!k'm mo:lie dokamti da mjie ~Ijen. i btum Be 4ld sI!raha od. Mcopljenja., U fazi ~berteta umokraNanje moie predstavljati zatI'OOnU za polno samozaciowljavanje. Dogac1a se da deteaci doZive erekciju utdru. mokrenja i poStojd veza iamedu mQi.kJrenja i ranihi2bacivanja semens (ej.(lkulaoija) i poliU.cija. Istovremeno. pIisustvo uret.ra.lmh i geni.talnib libidnih zadovoljenja ide u pdl.og mWjenja 0 pornoj vires1lranoj izopaeenosti <ieee (Freud, 1962s).

114

Pot'Odi&1.a. ~ predstavlja znabjan Ci1nilac u orgarrizaciji ove funk·cije i nastaJanlu poreneCaja, U teoliji ullenja (Eysenck, Racman 1967) naglaSava se znabj uslovljavanja i dlUi i optimalnog 'i2Jbora. pojaeavajUOih i koeecih utiCaja u dtv3ru porodiioe, a u pslhodinami&oj teoriji 7lIUI.Caj af¢ctivnih, dru!tvenih i kulturnih Cinilaca. koji deluju u okviIu porodienegrupe

Rodlteljol se :iazHCito odnooo pl"en1a mokrenju svog deteta. Stay roditelja je izraz lil!nog isIrostva, svemih ~ nesvesnih znail5enja koje pddaju ovoi tadnji, obtazovanja, ckluStvenog !i. Ek<JllOlllSkog stanis, kulture i drugih.. J edna grupa rodite1ja, ~ iz niiih druAtvenib i kultumih sredina i neobtazovanih ravnodu!lna [e prema mokrenju i obueavanje po(!inje kasno, oko 5--6 godine, pa i klUSllije iii dada. Druga glUpa Il'Oditelja prexanQ, vee u prV'im mesecima, stavlja dete na noCni suid., Pobude su raznorodne: teZnje ka ISaVl'~, pt"i.silnost, slavoljubWost, plaSlji:vo&t ill fob~ ad pl'ljavStine, uverenje ,i druge. Roditelji koji su i sami mCIkIill zauzimaju kttajnje stavove; bezbri!an ill previk briZan i za§titni&.i, te rano nameeu detetu obu~vanje na kIm naCin..

Protivurema su mW.jenja 0 tome kako i kada treba po~ti sa obueavanjem deteta na sud: rano, kasno P8J i nikada. 0., Shaffer (1977) zakljucuje cia lana obuCavanje nije povezano sa porerneeajima i da posledice pr isilnog obu~vanja nisu poznate, Izgleda da svako nametanje kxutih stega (rano, kasno, p:isilno, ned(J6}edno) koje ne odgova<raju ravni neuriJnrl.Bienog, 00Se-' eajnog i druitvenog razvoja deteta ne maZe bit! korisno.. To more remetiti ahlatomSki, fi2ialoiki .i funkcionalni razvo] pojedin:ilh sklopova, III ovom slueaju sk.J.opa zadrZwanja i ~uM.anja 1llOk:mte, smanjdti. prije.m.Ovost deteta za ~tni uticaj i podstaCi vee opisanu !pSibodinamiklu smetnj~ i poremeeaja Postotak deee koja mokre veCi je u porodicama. u kojima su roditelji, braea i sestre mokrili (oko 70% uzorka) i medu jednojaj&nim (68%) nego dvojajCan.im (32%) blizancima (Bakwin prema Rutter 1977)., Ovo, ipak, ne mora bj.ti potwda. genetU!k(lg uticaja na mokren.je [er je te§c:o is1djutiti znafuj afektivnih ':i d:r'I.Wtveno-kulturnih I!:inilaca,

DIuitvena SI'eWna i mokrenje

Kad J.. Ajuriaguena (1970) govoli 0 cku.!ltvenoj funkciji mokr'enja, pl'imeeuje da i neke tivotinje, na primer, psi, mokre ond8. karl sretnu Jim .. , gog psa ~to bi, pl'ema njegovom miSljenju, svakako moglo imati zna~nje koje iz1azi. iz oikJvira fizkdo§ke I'adnje, Kod Covoeka mokrenje ima druStveno marenje i stav druStva prema ovoj radnji ~e se oi1 kultwre do lrul· ture. Autor' dalje navodi da majike na 00b:'II'll! AIer' ne w.aliu nikakav 118.pOI da nau(!e svoju decu nad'Z!ixanju mokren,ja i defeciI'anja kao ni drugim funkcijama, na plimer,· hodanju ni gOY'OI1U, ali da deca i ~ toga pootaju Cista dIro toreCe godine tivota i da nemaj.u zatvore nit! se igraju Jzmetom, Kod llIldijan:aca Navahos ~je pot'!inje onda. karla dete :zna kI8. gtOvori.. i majka to obavlja vec:ma blago, bez prlnude i kainjaWllja.. U plemenu Nanus obu.bi-vanje pOCinje 'VeOma I'QnO vee OIl dTUgog Ii treCeg meseca iivota, J. Anthony (oprema Ajuriag.uen:a 1970) svtstava d~a u tri IazLiate grupe, za.visno od stava prema. obu~vanju mokr'enja: stroga umerena i blaga, Ameri&e

175

Duboko spavanje Ii .umokravanje

nje Ikao Ato ana one §roja SYeSDQ i na.merno, iz odlred:enih razloga, lroji se spominju u psi!htXIim:mici, mok!re u l'I1b1je, li!1pitiwnje ~~ PO'ka,2lUje da sa vee 1 ana meSkolje pre mdlcrenja, burle, umokre i ponQ\'O zaspu. DuOOko spavanje koje se vida i kod onih koja se ne umokravaju mogu za neku .t.c... blt1l. '_"vda:nj. i ~ tqcovot:' za nOOne Prclp'l.lBte, na:roI!1to onda, alto 00 i roddtelji prihvate kao ubed1jiv ra:2llog Navodi se da Sll' deea koja duboko spavaju obi1!no bezbriZna, zadovoljna i manje odgovorna iako i medu njima lma one kOja iapoljavaju jaka osecania stida i krivice nakcm budenja u umo.krenoj pcxrtelji.

Na pitanje 0 odnosu izmediu dI1lIbine sparva.nja l' utlldtrawnja kooaCan odgovor nisu dali ni rezultati EEG ispitiva.nja, Takouporedivanja EEG kod dece koja se umdkTavaju i one koja to 'De Cine, IlUOICito flrajanja faza burlInog spavanja, ne lPakazuj:u znaeaja'le ra2lldllre (H0Uillcl 1985)" D.' Duohe nalazl grupu deee ~oJa. se umo'kIavaju Ciji je EEG za'V'MDle spavanja normalan i dro.gu grrupu Cijd je Em obeleien Siljcima.:;porih talasa u to'ku proiVISnoog spavanja, Ispittvanja D Houze! (1985) ~ju da se umokravanje obavlja skoro uV'ek za V'l'el1e ~ spavanja i da je praeeno, u naI!elu, ublabvanjem EEG czteZa,.

T.. Andex's, E" FI'eeman (1979) opisuju NREMum0laavanje praeeno smetnjama spavanja, taSireno u nelcim poroKiicama .. Deca sa Oftrom vrstom umokravanja hodaju i govore ddk: spa.vaju" 2ia v:reme NREM faze spavanja-4 poviSen je pritisaik u 'beiicl uz nedovoljan nadzor, a nagli grCevi beSike BU l!eSci i jam Umokravanje se objdnjava kao posledicanesrelostl mehanizama, k>oji pomeraju apavanje od N'REM stanjaA spaniJh talasa· ika REM spa.va-, niu i}Hi nedovoljlll<Jg nadzcra nad bemJIrom usled fun'kciOllalnih smetnji u ovoj fazi spavanja

i engl~ majke $U U gI1"Upi strogih majki jet' pripadaju "analnim kWturama". U ovoj sredin!i hi be2brlill3on stay u pogledu avladavaoja mokrenjem mogao biti shvaren ikao nepr:lmeren. U primitiNnim kulturama stay prema. ovoj funkciii je blag i slObcxfun i dete ~no stUie natbor~ te nikada Ii ne postaje svesno problema ..

Podata.k cia Be U rardi.!i'tim kulturama. i uz Iazliaioe postupke ovlada mdkrenjem na Istom uzrastu upuCuje na zak:1i~ da dIeoa. 10m kUituR"a 1maju neke zajedni&.e stepenice u 8llIawmskG-fliziokl§rom B321revanju koje omoglUCavaju organbaciju owl funkcije u odredeno vreme, Sta'V'Ovi roditelja koji proizlaze iz pounutrenih nomrl i sta.vova Bcultume sredme, rnogu ubIza:ti il:i usporoiti ovo sa2lrevanje i razvo], ali ne bitno .. Podatak da lsti ll!IiCini ob~va!ltja u tazloiffitlm klliturama siwl"aju razjj(!ite smetnje, upuOOje na Onjenh:u da deea IazliCitih kultul:a nlZliCito dgliyljavaiu Iista osujeeenja, Ako je rano ohueaV'aIlje osujeeenje za jednu grupu dieOe. nije ooujeCenje za drugu jeI' je taj obrazac prihvaeen u oiItviru porodi&1e grupe Ii kcltUI'e u oelini,. Rano obuCavanje u 'tom slul!aju ne predstavIja ooujeCenje jet" je ugradeno u sistem osujeeenja koji ;" deteta i roditelja dotii:!ne kulture mogu da izdIie i da uspeSno obrade. Osujeeenja u skIadu sa odbranama ja i kulturom ne douvljavaju se kao osujeCenja. U pojeclinai5nim slueajevima stavovl roditelja koji izlaze iz okvira normi i opitih stavova sredine mogu predstavljati ozbiljna osujecenja za dete

UmQluavanje se 6esto poYe2Uje sa dUbokim spavanjem DuOOko spava.nje ne dozvoliava da se op;W pobreba za mok!renjem :i da Qhleta bNo i lako budenfe (Pierce 1969). Ovo potvl'duje Cinjemca da Je pubertetu spavanje !pOvrSnije, a ,wm<&ravanje jerede. Roditelji Cesto naVode da deca spava,jIu, i aa se ne odiaz'i!vaj'U oM na :k3Ikve ~e te da i"Qk:,lkakla i digtnulta' iz pootelje mokIe u noCni sud, to dba.vljaju spavajuci. U rprilog ovome miOZe se navesti d podatalk da dubd!to $paVlmje dovdcti do naw.dwanja i razgradnje druglh funkcija, a ne samo mokrenja (spavanja _ noenl strah, mesecarstvo, govol'enja, pokI'eta _, l'itmije) kojl su u detinjstvu ~sCi i postepeno isCe2lavaju. DU!bdko $avanje dovodi do. slabl1enja nadzoIra V'i.Mh centa;za nad funkcionisanjem nilih, pa ,prema tome, i sla!bijeg nadzora nad funikcioni5anjem miMea ,beSi!ke i stezaea 1 do potpunog ;isk,ljoUOivanja voljnq: nad?lOIa DI'8Zi koje od,a5ilje rastegnuta sluzoko:!a be§ike kao I spoljne dran, kao lito woodenje Old sbrane rodi:telja, noi!lenjena :noCni suId of zvonjenije sata, ne mogu da predu Pl'3g podraZljivoot;i vlsih I~a 11 to'ku spava.nja i ne bivaju opa2enl Ovo se .vida ikod mlade ali ~ kod stalride 00ce M,. Soule (1967) smatra da su o.va ~jenja dusta pojed~vljen;a jer', kaZe, kako se ino7.e o&kivati da dulbako sPavanje dovocli do duoblje i produ2ene neosetljivosti, a. da ne izaziva i produ.zeno zadrfavanje mokraee i k~nje besike Poznato je doa kod svih 'CISOba, pa :i kQd dubdldoh spava&, dI1uge fWiolOOke potrebe prekidaju Spavanje Nema ubedljivih objaSnjenja 0 tome kako se dogada da. se spavanje ne prekida u toku umokravanja u poste1ju.. R La Caste (pl'ema Soule 1967) smatra da se sve mwe objasniti bIizinom centara spavanja i mokranja u diencefalonu, Medutim, ima dece koja osete potrebu m mokrenjem tdk&m spavanja ali voljno i odbrambeno pojamvaju spava-,

Potomanlija_ i u-mokravanje

Uzimanje veliki!h koliCina vode tokom dana iriaroClto pred spavanje srnaera se, naroctto od strane roditelja 1 lalka, !kao r.rtog'IiC uzrok umokravanja Ow mlSljenje treba oprezno priohvatm jer Be oCekuje da Ce se dete, bez obzha na kolTai.nu teanooti, od!n.osno bez oJ:t;;ma na punoCu beSike i \ICe-' stale ,pozive za rrndkrenje probuditi ikad podraiaj beSike dostigne odredenu jaOinu i pokrene autonomne i voljne regul'31tQre mokrenja. M, S'Duli! (1967) smatJ .. a da !U2ll'Oci mokrenja i potomanije mogu b~tizajedniCk:i :i da su osetajni Ciniocl znaCajni u nastajanju i jednog i dxugog por'emeeaja,

Ostali~

Medu Mnioce umokl'avanja uVI'sta,vaju se poviAena vagotonija beSike, QPsta neuravnotcienost neurovegetativnog sistema, zati!m povlSena napetost i mali obim heSike.. Razlli'liti su nalazi &Il'to:r'a ikoji su ispiItivaid mlaz mokn"a6e u tdk:u noenog umdk1ravanja, erekciju, usporenoot disanja i usporeno bilo. Sw ovo, prema njima, ddira2Juje pnwlast pa:r~ti<!kog sistema Sto dovodi do maliene refleksnog umokravanja.. Kao dakaz poviSene n~ti beSdke navode se neodloZiva potreba i Cest'i pozivi (polakiurija) za m<:Jkrenjem, zatim nemogucnost da se mdkTenje voljno p:r'€!k:ine.,

176

12

177

PokuSavaju se dovesti u vezu umokIavanje, U prvom redu pl."imruno, usporeno neu'l'Ottll.§i6no sazrevanje it razvoj po:kreta.. Bez sumnje da je i mokrenje povezano sa nlZYOjem i sazrevanjem netlIt"OmlSiCnih sklqlOva i pokre-. l ..... -..MIe _ ...... i4d ~.nj. ~ JnIioIl n>ak~ .li i cia. U ra2NOJU pok;reta mal!ajnu ulogu igraju a1ektivni sadlrZaji i subldrnacije in .. stin:kt:iwrlh temji, Izvestan ZlW!aj se pridaje konstituciji 1 usporenom saeeevanju cja je pooledica.. op§ta distonija. Ostaje da se ra:2gI'allilS da Ii je reC o nezt'elosti neuromiSi6nog sklopa ili loka1uiIh mehanbama, zastoju razvoja pokreta, nezre10sti mozga ill opStoj nezrelosti oIganizma (Soule 1967) ..

pored najbolje volje i ve1ikog napora mokrada izlazi neprekidno, a da deb! to i ne oseti. Neurololkl preg1ed i dopunska ispitivanja eNS pomoCi Ce da se naptavi diferencijalna dijagnoza_ Treba obratiti painju n.a tipi~ne poremeeaje kozne osetljivosti. Inkontinencija mokraee je ~to udruZena sa inkontinencijom izmeta

Cesti pozivi za molttenje, polakiurija, moZe all ne mora dovesti do ispu~tanja mokraee u rublje, naro<:ito kod rolat1e deoe aji nadzor nije dovoljno ustaijen. Polakiurija maZe biti zaxnenjena sa umokravaniem iii inkontinencijom. Ako'su udruZeni nocno umoka-awnje i polakiurija mogu llciti na Inkontinenciju, Uzroci poIakiurije au urolo§ka oboljenja, metabolleki poremeeaji (dijabetes), ali i neurovegetativna podra!Ijivost i psihogeni OiniocL Polakiurija maZe biti siinpWm i prisilne neuroze. Prilikom postavijanja dijagnoze treba Imati na umu da poremeeaji mokzenja, bez obzira na njihave ulmite, mogu biti udruzeni i ne treba Izgubiti iz vida da uporedo sa psihogenirn wnokravanjem mogu postojati. umokravania organskog porekla.

Poliudja (lui!enje i ispuitanje velikih kolicina mokraee) maZe biti razlicitog porekla, NajceMe je posledica SeCernog i insipidnog dijabetesa, poliuricrJ.o,polidipsic~ nog sindroma i potomanije. Pretpostavlja se da bi noena poliurija, vezana za nezreli cirkadijani ritam nelce dece mogla biti uzrok nocnog umokravanja.,

Urol~ka ~ljenja kao lito su kamen beliike ili bubrega, ciste, zapaljivi pI'Ocesi mokraCnih puteva ill sused.nih organa (flmoza) , urodeni nedostaci (prekomerni mokracovod, suZenja, hiper1;rofije), tumorl i drugo mogu predstavljati diferenci·, [alno dijagoosti&:e 1le6koCe kao I s~ena i urodena neuromtsiena oboljenja kii!mene moZdine (tumori, powede, zapaljenja, aplazije, playa spina bifi~, pollneuritts i poliradikulOlleUrit1si,

U nejasnim slutajevima S ciliem dijagnostickog Ia?JUavanja treba obaViti ispitivanja: labomtorijska, neurolOOka, metabolicka. radlograiska (glave i klemene moZdlne), baktetioloIDca, urOIMka, cistopie1ografska, cistometrijskB, EEG, ultrazvu~ i c1ruga. U postavljanju dijagnoze poremeeafa mokorenja treba b~t1 oprezan i ne preVideti ni oog)anSke, meta.boliCke i dtuge uzroke ali Isto tako je litetno, u slueajevima koji su jasni, po svaku eenu detepod~avati neprijatnim ispitivanjima koja za njega mogu predstavljati povredu i potres i UCVl'5titi ill pogmbti psihogene smetnje mokrenja ..

Umna zaostaIas.t i umokeavanje

Nesumnjiva je veza izmedu umokravanja i umne zacstalosti Kod imbecilne i dece idiota ui!estalost umdkIaVJanja je wea. Ovome dqprinose i organska new'omiliiena oSteCenja., I medu debllnom decom lima nesto vi!e one koja nevoljno mcikJre, 3,2-6,1%, u potedenju sa decom normalne inteldgen,", cije, 1,2-1,3% (Tadic, Kradglhet' 1988), ali De sanro Zbog zastoja u psihiCkom razvoju nego d zastoja u razwju pOkreta i :zIDotg toga lito [e ose6ajni razvoj ove deee CeUe ometen Irtavovima okoUne, nasllnim obucavanjem i drugim osujeeenjima.,

Umokravanje, promene eNS i epilEpSija

lma mi§ljenja prema koj!ima. hi delilmi.Cna m oprSta oSte6enja centralnogneIvnog sistema Dl<lela 'bi~ IUZl'OIk SP0I'og organizovanja mokrenja i njegovih poremeeaja EEG ispitivanja nisu sa sigumo§6u potvrd51a ova misljenja, !lako neki aurt:<rl navode promene, UikljnJt'!uju8 epiJ.Eptil&:i i2menjen EEG, SigJu'Ino je da ~q>ti&i napad u Wku uspavljlvam.ja, spavanja, budenja :i epllep.ti&i Ekvivalent u toIku dana mogu biti p1"8Ceni neroljnim lspuStanjem mokraOO ali:u tom. slu~ju mokrenje hi te§ko rnoglo hiti jedini simp" tom epilepsije. .

Prognoza

U.mokra~je naj&!i6e prestaje do puber1teta i l'atkO se oddava do mladosti, a lzuzetno"retko do odI:'aslog doba, U tom slul!aju skoro uvek je iZJ:'8.2 dt,ililjih 1 GflI\lkturnih sukd:la iz detinjstva, 0 kojjma je hilo reCi i uPn:U!i:eno je sa drugirn simptomima i sind~a, CeS6e rpI"isilnog, fobt(!nog i histerlc-' nog reda, lako mOO:e hiM Ii jedini slmptom

Dilerencljalna dijagnoza.

. Nomo i. dnevno umoklavanje tJ'eba Iazlikovati od lnkontlnenclje mokmre, poU~

unje i o!»ljetlja. mokraCnih puteva. Poremeeaji mokrenja &e razlikuju OIl lnk~ti~encije pototne Ito 8U uzrod inkontinenclje organski bilo mehaniCki, neuroloAki ill zapaljfva~ja mokraenih puteva koja dovode do nevoljnog izlivanja moDate. Inkootln~tno dete, lako je toga svesno, ne mo~e da zadrlI.' mokrenje nl

1'78

12·

_ greenja spooodnih, pootlanill miSiea iit<> dovodi do ~ u trbuhu, spuStanja meta u proSi:renje debelog crew, otvalIanja ~U~Jeg ~a~'nog stezaea i zatvaranja spoljlnjeg popreCnog steza:6a. U oVOJ fa!lJl lIZll1et J e U tesnom dodzru sa sluzokorom emar.l.

Svaka od rial1rederrlh faza TaZVOja i mehanizama 26driavanja i praznjenja postaje objekt energet:.skih ulaganja i I'azllClt~ ko(5enja. ~van~e ovih faza razvoja i 'Il:1aganja u pojedine sklopove i ;:'Jihove:fu:nk~Je pomaze da sa objasni nostana!k smetnji i poreIneeaja: nevolJnog defe'Cl'l:anJa, zatvora i f:u.nkcionalnog mEgaSrolona.. Mogu sa Izdvojiti ,ttl medusabno ~ P?~ne grope smetnji: nevoljno defecJiranje, funkciQIl~ni megalko1om :1 foblJa od

defeciranja.

POGLAVLJE X

Anatomo-fuiolos.xe osnove defekacije

Nevoljno deJeciranje (encopr'esis)

DEFEKACIJA I POREMECAJI DEFEKACIJE*)

Debelo erevo (1ectum)ima dva mNCa stezabl: L unutraSnji, sastavljen ad glatlrih i 2 spoljni, sastavljen od pap~ugasHh vlakana Punjenje debelog oreva izaziva natezanje s1u~ i xastezanje maMea" Dovodni (a.ferentni) putevi dI:aii dblaze do 1II.mnbosakIalnih CE!ClW3, zattm do hipotalamUlSQ, rinencefalona Ii :!core mozga odaIkle idu odvadnim (eferentnim) putern nalozi za praZnjenje koje se odvija labavijenjem ~ i greenjem mVtWa creva i trbuSnog zida Prainjenje zavisi od anatomo-fizioloSke i neurolooke zrelostl, oIbucavanjai uslovljavanja, ooeeajnih fskustava kroz koje dete prolazi u dOiduu sa spoljnom sredinom i dlJ:uSbveno-&ulbnih Cinilaca, Nadzor nad pr3inj€illjem i:>Jmeta ~tavlja se tanije nego na.d2Joq:. mokrenja i vidljiva su napredovanja j nazadovanja koja zavise dd SV1ih CinUaca

koji se QPisuju u poglavlju 0 mokrenju, '

Odxedenje

Nevoljno defeclranje je nocno i dnevno, povremeno iIi stalno. ~bacivanje dzmeta 'U rublje naIkon d'l'!Uge lli treCe godine ~'.bez ~l~lvih 01'gansklih oSte6enja sklopova koji u'Cestvuju u zad'IZavanJU I pI"aWJenJu,

Defeclramje je u prvim rnesecfma 2livota :refIe!ksna radnja, Sa poCetkom sedenja, izmediu SesOOg ~ osmog meseca, dete odg'Ovaira pokretima tela i poviSerum naponom miSiea pri obu'Oavanju defeciranja, a krajem prve godine pruZa Oibpor zahtevima Ikoj1 dolaze od roi:1'iteIja Oko 15 melsleci otlpQr· se smanjuje i dete aado "bIili" na sudu. fuajem dnuge godine, sa sticanjem govora, voljni nadzor Be poveeava ali dete joS 1,W~ ne rarume sasvlrn zahteve za obueavanjem i njegovo drustveno znarenje .. Oko trere godme iivota OM saopstava svoje pOOrebe i uspeva da odgada praznjenja .. U ootvrtoj godini se zatvara u nuznik Ii pOkazuje radoznalost za defecilanje i iamet (ve1icinu, boju, tvrstinu, rni.r:iJs). U 1;0 vreme veeina deoe nadzire imnetanje (Gesel 1949)

Cin izmetanja odvija se U nekolillro faza:

-- nevoljnog i l'efleksnog greenja kolona i siganoidnog creva Sto potiskuje lzmet prema tatum'll;

. .) ~bog sUllnooti anatomo-fiziolo§klh osnova, naelna 11Sp<l$tavljanja funkcije ~ pozemec:aja razmatranja 0 mobenju izneta U Pl'ethodnom pogIavlju su valjana 1 za defeclI'anje i njegove poreme6aje te se U ovom poglavlju neee ponavljati:

NaCin ispoljavanja i, podela

Uzrast i uOestalast

Razvoj funkcije defeci!:anja

Nevoljno defeciT'1l1llje nije 6esta pojava. Na uzrastu Old Ce~i~ godine javlja sa .kOO oIko 2,8 odsto dece. Ovaj postotek se postqpeno smanjuje na .1,5 odsto na uzrastu 7-8 godina (Kova6ev'lC 1977), a na uzrasbu. 7·-19 ~ vida se kod 0,6 odsto Ispltanika (Tadic, Kraiget 1988).. Smetnje defem ~Ja su 3-4 puta Cel!~e kod deCaka nego kod devojeica. Ueestalost pI~obltne (primae ne) i naknadne (sekundame) enkopreze je podjednaka, a no~ Je reda od dnevne Dok je umokravanie cesto i kod drugih clanova porodiene grape, enkopreza se obicno javlja samo kod jednog clana

Dete nevoljno jspuSta manje ill wee kolilCine i2r0eta, u nlblje, jednom iIi vil!e puta, najeesce tokom dana, rede noeu, u stojeCe~ ill se~e~m stavu Nevoljno izmetanje je cesto udruzeno sa zatvorom pa 1 sa pl'OldVlllla

Deli se na:

1 prvobitnu enkoprezu koja tr aje neprekidno od rodenja

2 naknadnu koja poCinje nakon ovladavanja ovom radnjom i duzeg CiS'tog perioda

Podela smetnji i poremeeaja rn~e se obaviti i na osnovu u2Il'ol!nih cirdlaca ili vidlji'vih ispoljavanja: nevoljno defecintnje bez zatvora ill ~ z.a~v~-. rom u;druZeno. sa mdkrenjem iIi bez mokrenja, ZClIilim ona :!coja sa [avljaju n~o ill sa !PI'eki.d.ima i ponovniIm javljanj.iana, noeu iliI danlu itd L., Hersov (1977) ill deli na sledece gT\.lpe:

180

181

1. nevoljno defecitanje izazvano psihiC!rim povredama i potresima Nadziranje pramjenja izmeta zapravo postoji i rnoguee je ali popuAta u navedenim uslovdma kao §to su rodenie brats ili sestre, prijem u bolnicu, polazak u illrolu, odvajanje od roditelja ltd. Kad se spoljni uslovi pobolfsaiu nadzor se ponovo 'I.lI!(pOetavlja U ovu gruIpu se Ulbrajaju 1 defech:anje na neodgo.varaj.ucim mestlma., Dete to Cini oi:am<l gde "lW tr-eba" 1 U'POmo' ~ dai je to ul:!inilo, 5to posebno izaziva bes roditelja. Neka od njih se i maw izmetom Izmet je udbifujene CvrStilW;

2" nevnljflQ defeciulIIlje bez mogucnost! nadeora. Dete ne mole da nadz:i;re prainjenje, a da to obiCno i ne opaza, Oba~ja ga u rulblje, bez obzira da li je :u k:u6i. il::i 'l1 SkO'll, Cesto je udnlZeno sa U!IIl<lkIavanjem j

3" nevoljno defeciranje u.dIuzeno sa zatvorom ipI'Olivum. Nevoljno defecirnnje se javlja u stanjima straha I zasttaSuju&n dk:01nootima Izrnet [e roanje Cvrst Hi teCan Kod' neke deoe, koja l$puStaju samo male kolicine srtI'l'tNjWog Zi'tJkog izrneta, pj,paju se fekalne mase u debelom 1cr€'VU OSro je dokaz zatvora. PoYIl'emeno se javiljaj'll bolna plaZnjenja 7Jbog moguoo naprslina mnara i vraeania fElkalnlh masa. Druga gruopa dece zadr:ia.va izmet u pcisustvu rodite1ja s kojima su u sukdbu (najQeSCe zbog pri5i.lnog obueavanja i strogih stega):

Nevoljno defeciIanje se javlja ili kao i2rlvojen simptam, mada rede, ill je udndeno sa drugim si=ptomima i sindromima u O'kvio:ru drugjh pore·, mecaja Cesto je ud!ruieno sa dnevni:m wnokoravanjem j f\l:cltcionalnim megakolonom ..

sb:za ~ trajati danima, a kod nek:e dece [e neaphodno pramjenje vestac'!kim putem (koziStenjem sraclStava za oseenje, dijetom i1i prstima), sto pojaiCava strah i nemit',

Lienost deteta

Deca sa oWn vrstama smetnji ispoljavaj.u i pqsEibna obeldja lienosti: poviSenu plaSljivost, nesigumost, osujetljivost, slab nadzor agI'esivnosti, poviSenu za'\l'isnost odrodite1ja, prvenstveno majk:e i sJaIbost odnosa. sa drugovirna Na testovima lienooti pakazuju pasivnoot, zakOil!enn.t i prrtajenu agresivnos't oseeajDu ne:aelost slab odnos sa. roditeljima, preteZno sa majkom i srnan~u podno§l.jivost ria za:hteve oko1line Upadljiva je dvojnost oseeania prema ocu Manji oroj dece ispoljava prisilne Cl'te liCnooti: Lnteligencija ian je OOuValllQ (Ajutijaguena 1970),

Uzroci i psihodinam:ika

Uzrocl smetnji su mnogO!ltru'kli, Uloga rodite1ja u org~j~ zadrzavanja i p:rainJEOja izmeta je nE6UIIlJ1jiva Udbibjeoo je da l'Odite1l, pa:ven·, stveno majka, odgovata brzo na fizioloSke pot:rebe svoga det~, Proces 053- mostaljivanja funkcije se odvija pod istim dko}nagtima kao 1 pr~ ~. stalji'vanja i uspostavljanja riadzora nad :mok!re:ljEIm, q oiSam'll ]e vee 0110 x'ei!i.. Pod no1'!D18ln1:m uslovima i2lmedu deteta i roditelja-majke rano se uspostavlja sistem znOOcova k:oji pomaie da se ~ade nezav.isne radnje zadrbvanja i pramjenja pod voIjnim i svesnim nadzorom ;4 sklopa. Uslov za nezavisnost; Tadnje Ie i anatom!Jlro.fiizioloo!'Jka 2Jreloot nadleZnih sklopova i nj~hova funkclona povezanost, Ako lodite1j na potrebe deteta i znakove ko]e 000 upu~je ne odgovara primereno, sistem znakova nije u slu!bi obul!avanja (Bemporad 1978).. Rano stavljanje na noCn:i sud, ptisil~ i stega. ~oje rodite1ji primenjuju, preterano za§tieavanje deteta i zadriavan]e U. detinjastom polobju u por'odimoj gtupi, neprijateljstvo u o~os~ i stroge ~azne na ~:'opus~e i netrpeljivost prema kolebanjima zadI'Za.van]a I lSp~~ja lZlIl.~ta, kO]1 n':Oll-' novno prate IazvOj, iskl'ivljena opaianja i fantazmi 0 lZmetu 1 samom ~u! !tako sa strane f'odite1ja tako i sa st.ra.ne deteta. mogu ome:ati f~nk:ClJe 1 mehanizme zadr:lavanja i praZnjenja u svakoj ~ faza l'azvO]a. N~e, n~vedeni stavovi olak!avajl,l bUo vezlvat:lje i uevrsCivanje u lmalnoj faZl razvoJa bUo nazadovanja na I!marm polo!aj..

U psihodinarni&om ooeniu, posebno u ~na1izi (English, ~ 1976, A, Flreud 1966) pod'Y1aB se n~resivno poreGcl.o erotskog UMiovol~stva koje proizlazi kako i% :tadrl.ayanja b:meta u debelmn crev.u. ~o i ~. nJego-' vog pr'll!njenja, Na nazadovanje je dete prisiljeno pred $lkobima koJl mog,u biti povrini, ali 1 dublji 1 lanog porek1a 2ma&j koji roditelji pr:idaju prainjenju izmeta j hmebu ho.a.re ulogu u ttglat'tivanju sta~va d~ ~ pmZnjenju. Pndnjenje, odIrKIsno zad!r!avanje izmeta ~ naan ~~ sa l'odite1jWa. a kasnije i sa olrolinom te, 'lJl.'lkoro, prazn~ti ~ ~.ill biti dobar i dati ndto od selbe dIugima ill, pak. ,prWstavl]a ag:xeslVDl sadisti&i &., Isto tsko, zadriavanje moZe biti izr.az suprotstavlJanja okolini, za-, ddavanja svojib sadrfaja za sebe i nedavanja dh dnlgima ill pak, izraz ne-

Funkcroni megakolon

Funkcioni megakolon je prema. M., Soule, K, Lauzanne (1985), za I'azliiku od organskog, sI:eI!eni poreroo6aj ~ji je U2roK: poretlleeaj fuInkcija zadrlavanja i izbacivanja izmete. NajCeiCe polovinam iIi k:rajem prve godine ali .i kasnije, javlja se zatvor koji se pootepeno pojaeava i produfava na nekoHko dana, a zatlm srnenjuje sa nevoljnim 'i2Iba.cwanjem blmeta Zadrhvanje ve1i:kih konona izmeta u zadnjim delovima creva dovodi do znatnog proihivaillja kolona, u obliku konusa kojl se zavrsava u CmalU, §to [e vidljivo na RTG snimku .. Stvaranje i razvoj megakoJona, bez obzita na dobroCudnost smetnje, uznean::i:uIV'a i dete i roditelje, Smetnje naj~e§Ce polagano iS6ezavaj.u u pubertetu uz odgovalajuce le6enje ali se kod nekih osoba Uldriavaju i 1tt ajno i iza2lvaju nailmadno grizlX!ne promene (ulcerozn:i colitis). Uzrok funkclonog megakolona, sem onih navedenih u psihodinamicl svih mnetnji de1eciranja, mofe biti i foblja od defeciranja.

Fobija od defeciTan;a

Foabija Be ispoljava kao jaik sttah, pr8een fi2:ioJolikim pn::menama, koji se javlja onda !kada de'l:e ima potnt,u za p.ra!njenjem i ~ oseti prva gr&nja &namib 1 ~. mJilea 'iii pdm-eta creve. iIi Xada ra:!itelji pokuIa'. vaju ili Il8I(COVeitavaju stavijanje na sud, De'be je zap]a.§eno, plaCljitvo i bran! se na ave naBne da i2begne ovuradnju Zadriavanje i2meta 2Ibog foblblog

182

183

prijateljskih oseeania i mdnje prema dn.JPma, Cmarna faza l'aZ'roja j roohanizmf koji iz nje proizlaze izivoI'i su ~e dvojnost£. Pnl.Znjenje i2meta izVan suda 'i na nq>rlanerenom mestu iMoOO ~ati ~ootruko 'Zn8ilenje za dete: IjlUbav ~ mrinju up\leenu u pt'Vl!lDl redu p!'UJla roditeljima, a zatim i prerna oota1orn svetu,

Fobija 00' de!ecbnja mote :hiM shvaeena kao i svaka droga fooija k<:ija se organizuje ako znatenja koje defedlanje ima .m. dete 1 drai1 ~je ono pl:'UU" M" SouM, K. LaU2lZ8lUle (1985) anatraju da delfecinnje i lzme1; pobuduju prvobibnu strepnju cd eubitka unutrainj~ objekta, u ovoen slublju izmeta, Groji :M dete predstavlja deo vla,sl!itog tela i stltah <:d ~vanja. Ja8na. maha, smatr:aju ovi aU'b:ui, objdnja.va. ze!to 'Be nastojanje rodite1ja da dete slaw na sud i po.treba. za de.fecbanjem doZivljavaju kao pl'"Clpnjanje i pojat!avaju st:repnju-. 'UbnJo l'(i:l1te:1jl, U pl"'rom redu majka kOja se najvik iba.vi obufuvanjem ove radnje posta.je zapl.atena. uznemla'e· na, agrenvna f pojaeaw IdlIltnu ozganizadju, Owe se zatvaTa zaDaIani krug, koji je po(!eo (fa se St<Iara od pJvfu dana u odnosu dete.!t'Odtte1j"

W,' Wolters (1970) je ndao da su sukobi medu IOdd.te1j5ma i odvajanje deee casU u avoj ~, Vdni su paremeCaji ~ j IPOtlui koje dete do~vljava ikao i uzresI: na kane $h doZivljava. :Posebno su 2ltl3&jnB. stavovi rcdite1je prema. detetu ako d1'uge godme tivota, u weme karla je one spaeobno da UlJpOOtavlja nadror nad ovom funlkcijom" NedQ9tatak podsticaja i odsust;vo obuila-vanja :Ill pBk suvUe kruti j nasilm I9tavovi rol:iitelja u rano.tn um~ su p~" AIIro je rodltelj ,isuviSe 1be7bl12ian i ne ~ dete da upotrebi noCn:i sud ~ se oeekiYaH prima!m1 potemeCaj defeciranja, a ako su stavovi kJrut1 a qbuCavanje nasflno, seiIoundauu, 1ma deoe ki[)ja veom:a; dobro pocinooe 1 jeian i dIugi stavroditelJa 1 ne,: ikakvih, haIrem vid1jiv'ita, anelinji de!e(:ilanja., Da Ii Ce rlete osuje6vatI nasUno obueavanje deleclranja ill neCe zavisi od celokupoog odna!.a roditelj-dete,. Malo je verova.tno da Ce neprljatteljstw prema roditelj'U bi.o prou:zrOkovano sarno ne~tnim obui5avanjem imlinjeuja I zaddavoanja meta ukoliko rodite1j vecfun delarn zado:voljava patTebe svoga deteta <, M.nogl roditelji ptwnstveno majke, podstaknute drultvenim i kultuInim obtlQsdma pona!anja, upomo se upinju da dete nmo nau& na no6rl sud i kor.ime pisilu ali je wan toga odnos sa detetom 2l8dovoljavajuCl,. U1aganja preko drugih kanala. odn<lhmja dbezbe4uju !l'8Spddelu jJ1Btinktoivne en~je '1 spl'6Cava5u mogu6a nazadovanja i ~vaaja u okvhu pojedinU!ne funkcije.,

Ne tN!ba zanemaciti ni uk1gu organskih l!inilaca kao !to su ponovljene i d-ugotrajne boIE!S'ti crevnog tra:ktra, poHpio croeva. konstitudoni zatvor', neurovegetativne s:znetlnje, o§~a CNS, organskl megako1oa, male. telesna teZina i visina, Neld autori im plidaju prvo&tepeni zna&Lj, a drug! smat11lju da je njihova uklga u nastajanju smetnji roa.nje zna&ljna. !Ii nlkakva. jer, uikoliko su odnos:i rodi:te1ji-dete odgov3i"QjuCi, dete Ce bez obzlra na telesne nedostatke 1zddati i tela O!IU~a 1 vlI:SIP£tne gre§ce Iroje GVl llapl'ave,

ProgIl'OZa i tok

Nevoljno defecinnje i funkcloni megakolon obiblo p~estaju do 1 .~: kom puberteta. PooI;oji bvesna pove::oano.-£ ~ tdm i ~ s:netnJ1 1 stlraba 1 odnoea sa ndite1jlma" Povoljan ~ lZmdll ro:Jit~:ra 1 det.ef;a, nalkon otkclvanja 1 oIlkIanja:nja stava koji haoZiva. pcnmOOlJ, una pozltivan

uMna'k WI. tdk i prognozu ..

Diterencijalna dijagnoza

PoremOOije izmetanja treba nWikovau od lnkonUnendJe Izmela koja lie javlja ualed ~enja ~l'<llI\Uf61og sklopa, na prltnel~ oite6enja eNS, zapaljlvog poremeUJa, tumeea, povreda 1 trovMja., Organskl metl8kolon (HJnchPrunlQva tx>lest) od

184

POKRETI I POREMECAJI POKRETA

Pre nego Mo pakret postane taCnije odreden i OIganlzovan, on se odvija u nesredenom d oslabodnom prost()l'lU.. PoStepeno se pra>tor· sred.uje i dete poanj.e da ovladava njime. Telo i 'Cu:!a rou dozvoljavaju da sred.uje prostor i obim svojih dekl.tnosti. UpCJlOOO sa telesnim, pogebno Mn.im razYojem, :ispitivanjem. svoga :tela. ovladavaaljem njim, oponaiaj'lWi .~, u odInoSima sa drugima i sa. razvoiem liblosti ra2lVijaju se te'lesna shema i svest 0 svdrn t.elu (Wid!ocheJ:· 1965, Wallon 1973) .. Slika 0 telu, koja se po8nje i2gxadivati u "fazi' ogledaia" (Lacan 1986) poste;peno postaje sasta.vni deo sklopa ja. Na doZivljaju vlasti.t()g tela i nj~ obavijenosti ko:rom, zdrutivooju i povez!l.vanju u edinu spoljnih i unutraAnjilh iskustava i ".seeanja" temelji se postojanje deteta u svetu.

RaZV'Oj pokreta

POREMECAJIPOKRETA

POI'emeCaji ipdIm'eta, u detinjstvu i miadosti, mogu se podeliti na sle-

deCi. na:8n:

~elrn~oni~i porarneeaj,

./_a~tikQ\1i, __ / \

~~rJ

4.. dJsptaksije i apr'3lksije,

5. zaostajanje U I'SZWjU pokreta, 6 .. ostali ~ji pokreta.

Dispraksije, apraksije, poremeeaji Citanja i pisanja kao i zaostajanje u ~azvoju pdkreta ne obraduju se u <>voj knji2:i jar pripadaju oblasti neuropsihologije ..

Pdkretljivast ;je rezulta.t delovanja neuroloSkih (pixamklnog, ekstrap! ..

I'amidnOg, eerebelamog), mi!iCnih i fiziolo§ldh sklopova, biohemijskih proeesa, aklopova U~ (~ih temji, oseeanja, !i:e1je, vol~e, govora, svesnmti), meduljudSidh odnosa i spoljne sredine (sveta objekata, prostora, vremena) (Koupernik 1976).,

Oxganizacija IpOkreta se odvija kroz slede6e faze:

.. Uprvoj fazi se. organlmuju ~da pdkret!a, tonus :m3tiea i duiboka OISet-

~J1VOOt. Isto~·emeno 1 ~no i.Si'Iezavaju pt'V'Obitni i pl'imilttvni pokreti natzvani draZima

U drrrugoj fa2li. se :izgl'aduju plan izvodenja I sklop ~a. Pokreti postaju plastieni, spremni za dblikovanje, stWU'3.ju se novi i 1"8.7.g!mduju starl ®1ici, vezuju se za saznajne planove ;i oseea.j:na i d1"UStvena islrustva ..

U :treCoj fm se stMe auto:matizam pokreta ..

TdIrom razvoja, .pod uticajem uslovljavarnja, opoIlaSanja i koi5enja koja ?oIaze iz ~ sklopava ~ani2llna :i dz Spoljne sredine, za'tim pod uticalem oeeCaJmh 1 fOOdulj'UdSkih odnosa :!toji se uspostavljaj,u sa objektima u svetu i zadovoljenja nagonskih pot.reba deteta, tonus m:ilticSa d pok:ret postaju sve sl~ji i bogatiji (Ajurj.aguena 1970)..

. Pokreti novoroden~ i m.alog deteta rasprostiru se po celom telu, ogra-

nIeenog su Obima i nediferen.cirani, slDu6mIi, nedovoIjno zreIi ;i nEdovoljno odvojeni jedni ad drog:ih Dete jspoljava op!Itu spremnast da na draZl 00- govara Itszn<lwsnim, a ne pc:!SEbnhn, toj draZi. p:dlagodenlm kretnjama Tel!: sa pOs't:epemm :liW!ezawnjem pxvdritnih i osvajanjemi difereociranjern novih i zrel-lh oblUm llmetnje padaju sve vlie usnerene Ika stvarnosti i svojevrmije .. Uskoro pokret, radnje i polofaj tela. pootaju naB!n o:pStenja sa sve~, ~On 1m1davan~ ooe&mja, !elja, misli, fan1Iazaana, namera i htenja, na& lSpitivanja i konlCenja prostora i objekata., Preko b11a i pokreta dete ~va svet objelktata, ~ postaje sposobno da ih u:zima i ostavlja, IneJlJa im mesto i Sbh1Ie prE&t8lVe i pojtndre '0 udaljenosti, perspektivi i ko~ razUkuje sebe ad drtJgih.

186

'!))(:) Rani afektivoo-toniCni por·emecllj/;(.

L..--.

Kod deoe ll§ene f1ege i brige, vee dko ~ meseca ~vota enogu se ispoljiti zastoj u l'azvoju im'etnji, smanjena Jpdkretljivost, be'z;iZXa2ajalost i krut Ugled lies, paSivnoot, ~ost okreta:nja (Spitz 1968) i l1E!Obia1i pdc;reti .. U najteZim uslovima dete t:uv:ija s1ilru koja podseCa na katatoniju. Ne'ke bebe ispoljavaju preteranu pokretnost, napetost i povjSeni tonus mi!iCa. Ovakve promena u ranoj ol'ganiza.ciji .pokreta vidaju se izu%etno, U uslovima te§kih i glrulbih 00lnih i ooeeajnih 06ujerenja (htanjenja, njiha.nja, dodirivanja, govorenja, ljubavi) i odbacivanja deteta. Uzroci zanenazivanja i odbaclvanja mogu biti ili te§ki psihi&i po.remeeaJl iroditelja, u prvom redu m:aj!ke, ill sI'IUbi mentalno ~jenSIcl uslcqi Dvota u ustanovama za decu (Bowlby 1976) .. U ovakvli.m okolnostima posebno su ugloiena biololki manje Vl:edna, prerano il"Odena i deca rodena sa malom tclinom.

Alto OL'31lO17n'e, biolo§ke i oseeajne potrebe rusu 23kfovoljene u 1azi tesrnl uzajamne pcM!Z8IIlosti telesnog i afekU\>nog; beba odgO'll'&ta poV'lSenjern mi!iene napetosti i smanjenjem iii poveeanjem milienih kretnji. U tom slu-

187

cajru lana organizacija :pakt·eta prepustena [e iskljucivo biolOOk1m snagama i procestma sazrevanja, 1iSena je svakog dqprinosa. spol)ne sredine i ne odvija se skladno.

lzazivajuCi Oinioci

Ti:kovi mogu biti izazvani ramorocin!!m. dogadaj:ima: medicinSlkim posVupclma, Cesto OP,enlcijama iaajruka, j3k'im stn:ahdm (na primer, ~d psa), pnisustrovanjem neugodnim dogadajima, telesnim kazn.ama. zaxazIllM oboljenjima naroCito moo, p1uca i 00nili kapaka i doc\lgim. I mesto t.elesnog obo1jenja iIDa izv.amog :rnalIada u i1Jboru organa tiika. Rod$telji .~ navode da iSU tikovi /kaSljucanja poCeli naikon operacije lkira,jnlka a 1:rept:anJe n.ak~ povreda i zapaljen.ja Impaika. U nekrim dkolnostima ~'VWl]e kretanJa, na primer', nepoml~ na!lron povreda, mogu Be javitii tikavdu'dova.

~dredenje

Tlkovi su h:rzi, nevoljni, iznenadni pakreti g.rupe miSiCa iIi delova tela koji se ponavljaju u n~vil.nim razmacima Ond predsta,vljaju karikaturu neke svrsishodne :radnje :i:li gesta, Frivldno au osmWjeni i ikorisnl, na pd-· mel', zatvaranje lIrapaka, mada SU', u suStini, ~ereni stva:rndm potrebama orgamizma Dete i omladmec !imaju nedioljivu potflE!ibu cia tik-radnju panove i svako sprei!avanje rpove6ava na.petoot, a izvliiavanje smanjuje .. UskIQro napetastponovo mste i potreba zati!kom Be ponovo javlja (Berges 1985) ..

Razlikaizmedu tilkova ovakve vrste i .pri&ilno kOlIlp'WziVl1ib radnji je eesoo nedovoljno jasna Izvodenje tika morZe se ~i pri'Vremeno voljom, odstranjivanjem pafulje pri spawanju i qpuStatuju misiCa Ikao sto se moZe p1jaeati III stanjima napetosti i opomlnjanja "tikera" na tiIk ..

Uzroci i naCin nastajanja

Postoji nekoUko teorija ikojiana se objaSnjavaj'U. u.zroci i naein nasta,,, [anja tikova

N aCln ispoljavanja

Teorija o. o~anskom jpdreiklu tUik<Wa

Neznatno veca ui'lesWO!>!: komjplilkovanih trudno6a, porodaja i obolienja (zapaljenja mozga) ikoja su mogJa ugrozirt:i cen1Ialni nervni si~ .~od dece ti!ke'a nije navela veCi hroj autora da poreklo tillrova IIlrai.e' iiSlldJuC1VO III organskim uzroelma, Ipak, neznatne organske neuroloSke pI~ne .~ogu se videtd naroCitoikOid deee kad Ikojih su tilkovi udruZen:i sa dt;dcin~lJama, sl:erea!5,pijama, g:rWvima IIlllSiCa. I epi1~om I kada se tikovi Ja-:lJaJu. nakon horea minoT'. U ovom slllltajlU treba ih rldbro !azl'llC'Siti 00 drugih. POJ~va kao sto SI.l hoereoatetitiene :kret:nje, 1k10ll'lli&d trzajl, spa:mni, naroCito Ilea Sumnja da oIganski i!inioci Imaju nekog udela veea. je kad je rei! 0 general'i~ tikovima Touretovog tipa. laJko su neu.raloaId pregled i _EEG. na-: laz !!rod veCi.nei:sp:itanlGca negat:ivnli pre<I;postavlja. se da su osteOem S~Ilar:ll cerrtri, U prilog orgMlSkog po:rekla ove ,VT\Ste tilkova govore rezu1tati testi'IallJa na WISC·'Ill, Rorshaehu i Bender GeStalfu

U dijagnootiOke svrhe potrebno je obavezno napraviti podroban ~eulO-' loSki pregled, :RTG-oloSka, EEG-grafska, ]aJooratodjska i dtuga isp'iitivan]a kao i ciljana psiholOOka rtestiranj<l ~og sumnjd na argans'ke pt'omene.

Ova VIsta Illooovaljnih ;pokreta moze da mhvati sve delove tela, ali su najaescl t:iarovi lica {lkapa:ka,usnica, nosa, jezi.ka) , glave i 'Illata, tela, disania, tI1buha, l'I.I!Iru d prstij'u, pljudkanja, Siilitanja, pookakivanja i drugi.

J., Corbett (1977) nalazl da su naj5eSCi tlikqvi na gOll.".lljilIll delovima tela i da se uCestalost po1agano smaallj'll~ ilditlCi. ika donjim., ito je povezano sa organizacljom ktt~ji, ali i sa s:imJbO'li&:i:m znaeenjem pojedmih delova tela .. Jedno ad obeleija tilkova je d:a Be <lesto jlaVlljaju utl.:ruieno i da se prem~ju to'kom VlrnIllena sa jednog dela tela na dwgd, da rnenjaju jaCinu, isOOzavaj.u .i ponovo se javl1aj'U"

Izdvojen je poseban oblik: Tuiretove (Gille de la Touret1;e) bolesti koja se sastoji od jailQh tdikov:a ikoji zahvafaju sIkoro eelo telo, kq>rolalija (Fer-· mmda 1967, Shapiro 1968), eholalija, prisilrUh simptoma i povj.Sene strepnje

188

189

Teorije 0 psLhi6kom poreklu

UOOstaIost j uz)"ast

Ve':. krajem proSlog i po5etJkom ovog veka im:aZena je sunnnja da ,s~ tikovi povezani sa pz:is.ilnlim neuroeama .. Damas se i jedan i drogi ~.meca~ dovode ,u vezu sa oGe6ajn1m smetnjema. J Corlbett (1977) nalaai velikr broj i dlugih simptama medu "tikeriJrna" kao sto su povisena agll'esivnOSt, str~:' nja, neposlusnost, lzmenjeni odnosd sa drugima, nastupi besa, pOI'emecaJl spav;mja, defekacija, moJm:'enje, opsesivn1 i hipohOildritnl simptomi: ~~l·e.sija, afektivna ne2lrel06t, pov1aena dvojnost, ose6ajna nestalnost, stldl_Jlvost, samQVoljnoot, sadistd&e teZnje dtd. !rna pdku.Saja, nedovoljno ~nih, da se izdvoje posebni tipovi lire:p.oot:i' dece tlkera. ,T. COObett na'VOdi da oko 30%

T.ikovi se nalaze drod 4% dece U opS-toj ~i> 00l'i6e kod deCalka Ueestaloot je :razlii!ita u ra:2Jrlan ddbnim Bkupinaana d najve6a je medUi S£ldmo·· godiAnjaclma Retiko se pojavljuju pre retvrle godine najresee aka sedme i natko . u mlad~sti i ocIraslom dobu. Turetov $indro~ ob~nopo.l!inje oko 11, gWine. VeCin'a deoe, pre poc'ie1lka tikova Iispoljava mli.§iCnUl napetost i druge oblike milicni!h pc&reta ill naglast i pn!teJ:anu pakretljwost &to uka-

ZIl~ na poviSenu povredljivost Ukexa (CoIIbett 1977). '

r~1e1ja ?ere sa tilkovima ittna psihijatrijske poremeeaje, n.a:roCi.to rnajke, kOle~lu~'U od af~ivn1:h poremecaja Sam toga, oloo 25% roditelja i oko 5% br ace 1 sestara tikera una takode tikove. .

. ~lo tikova Be dovodi u vezu sa porodiUnim odnostma, Majke deee sa tikoVlma su napete, ~, p:!'-eteIano papustljive ill nasilne i teZe ka saVT'Se~. Tre?a znati da rodlteljd, zbog poweda samoljubiV\:lS1i slabo podnose tilkove SVO]e dece, postaju zaplaBeni i agresiJvm i qp<J!IIlinju dete da hi pre!ltinulo sa tiJkam, pa eak 3 !katnjavaju Mo mor1.e nalknadno dovestl do smetnji i poremeeaja kako u pomdienoj gIl'Upi kao celini, taka i kod roditelja

Imajuci u vidu promene u lienosti, " tikera" i njegovih rodirtelja namere se zakljuCalk da tik ;ima svoju psihogenemt i svoju ulogu u dinarnioko] ravnotem licnosti, Prema psihodinami&om ·u6enju tik je Izraz potisnutog SU'lroba koji je nastao u porodienoj sredini (Cameron 1963) .. Suftl:db je zaeet ako a.gl"esivnih teznji 1 njihovog JspoljaV'Mlja.. Ogranieenja dolaze ad strane porodiene grupe, u prvom redu rodi1:elja, looP slalbo podnose agrestvnost svoje dkce Ogtranirenja 1Ill<Jgu dolazitl i dz vlastiltog nad·,ja sklopa lroji je sazdan od pounutrenih rodiJteljskih stavova .. Ako je to tako, 1ik bi blo PI'Ikriveni, iskrivIjeni i poremeeeni naein iuabvanja agr-esije kOja, kao i svska instinktiv.ca teinja, ima jpO!lrebu da se !pO svaJk.u cenu ostvari lkroz miSiee, na neposredan, p:tikTiven iii simboliean naein (Cameron 1963),

Znalenje tilka nije uvek jasno. Moie znaCiti neprijate]jstvo prema roditelju koji sprecava sldbodno a2)l'aza'Ymlje agresije, zelju da Be rodiJtelj kazni ill da se prisili na odstupanje M Klein (1950) pripisuje tikovima ~Li&o polno znaeenje T.ilk otikriva prisustvo lIlliSiCnQg erotizma ~ priknvenu masturbaciju !koja je na taj naCiln dozvoljena Stoga sou, prema ovorn autor.u, ti!kovi pIaCeni ooe<:ajima krivice, Oseeanja krivice l stida kod dece "tiikera" su pre pooledica stavova roditelja i drugih koji detetu nameeu misao da voliom moie pdbedJiti tik, oponrinju ga i pojaeavaju neslgumost Ako tiIk kod neke dece i ima simboli&o polno znaeenje, 000 je taJko udaljeno od onoga ~to simbolizuje da ga dete tesko prepoznaje ..

(Bojanin 1979)., Kako tint :ima teZnju da se p!['8Il'Ietta sa jednog dcla tela na drugi, moZe se pretpastaviti da su psihii'lka otgaIni7:aoija i organimcija pokreta u celinli ned:ovoljne i dia je $pl"eIIllnost k,a lazgratinjd. i povredljivosti pojedinilh neuromiSienih celina I~to'g stepena

OponaSanje neke, za. dete zna&ijne osobe iIllla veliki ZllaiOaj u nastajanju tika., Ovo moZe biti uzroik pojave ti!kova mec1u viSe ueenika {aji ucitelj ima neki oblik tika, neku drugu klretnju iIi telesni nedostatak koji su pogodni za opolla3aalje) .. OVOID pogodiuju deeja povodijivoot, povod i potreba za poistoveCivanjem sa osobom koja 1ma zna.(!.ajnu ulogu u njiliovom osecajnom Zivotu,

Ostale teorije

Prema teoriji 'IlCenja tikovi IPredstavljaju orefleksm, :miSieni odgovor na odredeni ponovljeni pod'l"daj. 'PretlpostaV'lja se cia Sll tilkovi uslovni odgOVOI i koji smanjuju napetost prvobitno iza:z:vanu pov:X'edujuCjnn Okolnostima Povredujuea okolnost [e izazvala jak strah i odgovor bega ili napada Ako ovaj odgover, odnosno ovaj pokret prekida podrasa], pokret ee biti pojaean i potkrepljen, 'Preko proeesa generaldzacije d!az~ uslovljeni shah moZe biti izazvan i umanjen izvriienjem pokr'eta.

Prema tecmiji k<lmUDi:kacije tiik je dijalog izmedu deteta i roditelja u kome je dete spre6zno da ispolji svojou agresivnost,

Cinjenica je da fie .srvi Oiblioi tikova ne mogu objasniti na jedinstven nacin. S Lebovici (1952) prihvata da su uzroei i patogeneza tikova raznov:rsni izmeL1u ostalog zavmni i ad tOga da U su Itrajni llilii prol$ni; da Ii se [avljaju u okv:iT"U prisil'lle ill konverziVno-histeIir3ne neuroze i od drugih Cindlaca ..

Teor:ija 0 psihomotomom porelicl'll

DHerencljalna dijagnoza

Tlkove treba raztlkovatt od nevoljnih pokreta hor-eaticne i ~totlcne pr i.~·ode i gI'~eva OI'ganskog i epileptiCkog porekla 1 voljnih pokreta delovtm81 t~a k()]l se vjdaju kod dece u P[vim godlnama fivota i ~ija j~ uJosa: da ~ org,aniZUle. i ?vlad_a jednom kretnjom, zatiXI\ kompulzivnlh radn]!, k!lle lJIla]u pnsllna ~be.ldla t ko]~ se javljaju kao mak opsesivne neuroze (ooIatiti paZnju na ustalleru unutra§nJl sukob, sim"bolicko znacenje i slo!eniju organizaciju kornpulzije).

Tiko,-:i mogu biti udruzeni sa kompulzivnim radnjama ali. I st;avovi ~itelj~ (sttahovanja, kaf.njavanja i ~ta opominjanja) mogtl podstaih i lzazvah raZVOl prisilncr-kompulzivnib i drugib neut'oza kod tikera

Y. p:Y?g :ni§ljenju da su tikovd u !P1'vom 'fedru psi!h0lIKlt0rni poremeeaj govon 1 clnJenwa da su Ilesto ·udruZeni iIi se oslanjaju na druge poremeea,je ~tnj~" ~o ~to su hi~k.ineti&i sindrrom i usporen ttazvoj pOkretnooti Deca "tiikel'l nnaJu smanlene moguenosti da nad2:iro neurarrriSi6ni roo i ::zbog toga .neispoljene agresh'lle oteZnje nalaze naem, naroC.itO kod deeaka Cija je agre51vnost povi~ena, da se ul-afu u miSiee.

. Sagleda~je uZI'oka ~iJkQVa .oi&! pollpun.iJje aato se sagleda znaeaj uza ... lamnog delova.IlJa pokI'eta 1 psihiclclh cinilaca u njihovom nastajanju. Ocr. gledno. je ?a j~ izorafavanje preko neuromiSiCnih jedinica omogu6eno slabim uskladiv~mJem 1. medude10vanjem ~ ce1:iJna, koje se %1'!zgMldliju u stanjima ~etosti, naI'o~to. povl~e ~ivnosbl., koja je i prvobitno l'emetila psibWku organlzaclJ:tl 1 organlZaCllu PQkreta.

Vo1j~e ~~vno-mi.SiCne celine mogu da deluju samostalno i odvojeno O? o~og ~~og sklopa jet je i razvoj voljnih pokreta poeeo od pojedmaenih miSlCnih napetosti i pokI'eta koji su se osmiSljavali oko igl'e

Prognoza

NajveCi broj tillrova traje nekol'ilko dana do nede1ja. Rede, tiik(Jvi Be produZavaju i mogu t:rajati mesecima.. 'ThJil:-etova bole5t .tlaje godinarna, ~ i celog Zivota, Retko su upomi. tikovi udruZeni sa pSliho.zama. U mlap.osh tikovi obieno postaju manje upadljdvli i, manje jaki., Izgledi da tilkovi isceznu manji su ako je klinii:!ka slika teZa, kao, na primet', u Twoeto,:om sindn:~mu gde je moguee oOeikivati i dulblje promene liCnooti, nedruSwena 1 prestupnrok:a

190

191

ponaSanja, ~to Ce verovatnc zavisiti i ad kHniCk s1ik: .

1 stavova ~oe. J., Conbett ~1977) navodri dae'SU e, uzrok;a. na~a leeenja ~eva .1 pdboljilanja. k<Jd, polovme. os nalazi da~ izleCen]a ~od 2/5 ~~ . Je. qllsano u sta:rijoj litemturi, Na'IOOl' J • ~~ ~IJa .nego cmju 12JJlledu 6. d 8, goddne zivota, J J'1.1 pI'OgQ'lOm :tmaJ'1.1 tik(l!VI kojl po-

HiperkinetiCki 8indrom

njarenj-u takam dana, M uspeva da ~ proilitano niti da PIat! pIaV1ila u igri sa chugom decom, Dete ispoljava upadljivu nesposobnost da ude§ava i sreduje Svoj mot u vrenE!OO i da kOO. svoje neposredne potr'E!be (Eisenberg 1979)., Pamja Be usmer'alVa Cas na pojeffinos~ Cas na cellinu 1 0110 ne uweva da UO§ odnos izmedu njih, Saznajne funkcije su izmenjene, I pored razmemo c:k.btIIh ,~ ~ Welek.twiIln'o flmlkcionisanje je niZe kod skoro 3/4 dece ove grupe Iako neki autori slab uspeh objasnjavaju niZim stupnjem inteligencije (Palkes, Stewart 1972)., N~e Intelektualno funkclondsanje se objaktjava :r:azlitito Qd autoIa: neurolOOkim promenama eNS, slabom pamjom.1 preteranom pokretljivoSCu koje ne dozvoljava da dete plikupi potrebna obaveStenja, ibI"zqpletim, pogx-e&nim i sluCajnim zaJd;i\l~vanjem (Cantwell 1977).. Ovome trsba dodati i oseCajne teSkoce, plaAljivost, nesiguenost i depresiVll<lSt Ikoje se v.J.cSaju kold) h!ipeqldnetillkog deteta '.i :lroje, sa svoie strane, ometaju saznajne procese. Promenljivost rezultata na testovima teskoCe u reSwanju zadataika sa ~ slilkama I teiiko6e u usldalfivanju pokreta upadljiviie su nego kod dxugih. Ova grupa dace bolje uspeva rut. testovima koji zahtevaju kratkotIajne napore nego na onima koji zahtevaju druZe napore, uddadivanje del.atnosli., red, taJCnost i hr2Dllu polIlreta.. Izgleda cia poreme6aj po;imovlwg miSljenja, smetnje govora i ra:zrumevanja nisu ~sci nego u grupi deoo uq¢te. M:iJ§1j611je je manje pove:z.ano i date ne kor.isti sl&enije miisaQlle radnje koje bi odgovarale intelektuaiIOOm razvoju. Pam- 6enje maZe bitt sasvlm ddb'ro. Uspeh u §!toN je nai~ slab (Cantwell 1977) Sem naveden:ilb. sianptoma. mQ@l sa V'idetd i sniZeno ili ~n() lo~loZenje, oseeanja manje fV1rednootj i IizdVQjenolSt iz grupe, Agresivnost Illije UJpadljdvije povisena a, ako i jeste, predstavlja odgovor na odbacivanie :i' za&:kivanja u kuci i Skoli.

NeurolQ§lci nalaz je najlCeOCe uredan i1i neenatno izmenjen. Dete prohodava Ii sedfi. na vreme i normalno .. Tonus [e sniZen (Sojanin 1979), a sinkine2lije oom,

Ispoljavanje hllIperlcinetiOlrog poremecaja se menja u toku razvoja., U prvim godinama ~vota primeeuju sa poviSena pokretljivost, smetnje spavanja 1 ishrane, a kasnije se nemir poiacava i dete, ponekada, kao da srlja u opasnost, soo rooZe stvoIiti uflisalk nraibros1li i nepostojanja straha. Ono prihvata v~e mere, Calk: se Ii; trudi. da ili poStuje, dade obeCrunja i na ~tko vreme uspeva da sa ipO'llaSa ika!ko sa to od njega oOekuje, aIti 'UIbrzo ikISi. svalki ustaljeni red .. Sa polaskom u skolu prev!a.davaju teSkoee oko ucenja i ponasanja u skolsko] sredinl U mladosti se preterana pokretnost polagano smiruje ali oofalu l'azdrUljiViOSt, depresivnost, druStvena nepl'!ilagodenoot, profesionalne teSkoCe. i nedrustvena ponasanja. Nedrustvena ponasanja mogu biti posledica slabog uspeha, nepdlagodenosti u porodici, grupl drugova i skoli i stavova sredine i najCeSCe 9U nalImadnog ipOrekla,

Terminolog1ja

Od-redenje

HiperkinetiOki sindlXiim je poaemeea' '.

c>beletja pretemna pokretn t 1 0 J mgamzaclJe IkrefJnji Oija su glav.na

pOIemeeaji i slab uspeh u sk~i' nag 001:, ra:mmzlj;ivost, slaJba painja, saznajni

13

193

~ aCinispoljavanja

lspoljavanje smetnji lllOie biti jasno ocrtano Ii dosta rano all nar •. sa po~aSk?~ u skolu l?<>O:imje dawivlaCi pamju roditelja Ii u~itelja, ~~ se pr:m~uJe y' da se d~ preterano, stalno i :nedoroljnb osm2.ljeno 1kre6e:

vrti, JU~l~ trcl, !predu<Wna radnje, tESko Sa zadirZa.va na jeldnom estu

kada sedli, onda se v!1pCilJ!i, iPiP'ka svoje telo, odelo d predmet :i ~ ,a ~o . ~a stlgne: ROd~t.elji ga opisuju kao neumorno i sa, SUviSn~ eneI';ij~:

OJ'1.1 t:'eba da 'I.ltroSi., Nagloot i podzailjivos:t su pov.iSene i date ~rl burno 1 iustr, " __ A'.J '-"'-"60vara .. . • , . 0 na na]man]e pov,,:;,e, te [e Sklonost ika ipOwoedivanj'll (u sao-

bI~JU, ,u .tad,: sa alatkama) veca nego kod druge dece .. Podnosljivost na OSuJeC~Ja J~ niska, , Dete je t azdzaZljivo, dobija napa de besa, sukobljava se s:': dIu~ma 1 odraslima, cesto i na svoju ~tetu, dun se, suprotstavlja, svadIJ1VO je, oseCaJno. ~~e z:e1o, ~ detinjasto Cecrto zaddrll:uje drugove, ima potrebu za neocHozmm 1 narveerm zadOV'Oljenji'llla i de. lazarniaal:o sa ne bj :n:~lo tvr<li:a, da je d~tivnost ~jiva. RazdraZIjivost i' naglost 5U poJa'~e naJrOOlto u &l'UPl sa deoam i u urzlbudiI,iiv1m i u.znem:i:r:avaj.uCim akol-o nostima Ikoje se doti5u njegovih oseCanja,.

, SIaiba pa2lnja je j'eldna ad naj~eMih 1S;.?Tl"'toma hi""" ... .,,-e'-'JOI- 'd

I """"'tavl' 'ta . d -"It' .,..._LJ'iIJil . ...,.,,~ Sln ronla

'~ Ja se 'PI TI)e a li je sIaba pa2inja ~edica u.. ........ •a dra!Zi ill tI Y ,

draZi Rastr,eSenost 2:n' • 2Il'l.a6a' • ....vueu.! a:renJa treb . da pa Je Je ]M m pI'!ilagodavanje u Sk'oU u ikojoj dete

1 Y~ • plati nastavu, da pailjivo Citai !pille Svald spoiljn:i lPOdtaiajod-

vaCl n)egoV'U ,radoznallCXSt, mdatke piSe dugo i sa grellkama, predaje se sa-

H1perkineti&o dete i njegQV'a okoMna

Roditeljii su dbiCno uznemilt'eni i agresivni prema WperltinetiCkom detetu, postavljaj!U mu prevelike zahteve u pogleldiu l'Eida i: stegu, uporeduju ga i ukazuju rou na drugu decu i na taj nac,m joS viSe pojacavaju njegovu nesigurnost 1 i2:azivaju oseCanja ikni,V:ice ..

192

Hiper:kinetiodko date ima teiilro6e IPri:lagodavanja ala Skolu jet' SU mu strand red 1 stega, iPraVlila Skole au te!lka obaveza ikojoj ne male da Cildgovoa::i.. UlCitelj, allm ne p.repoma paremeeaj d ne sagleidasva njego've lW2:roke m£)ze smawtd da je dete "nemirrno", "Ibe:oobrn,zno" i "nevasp1'talno" , OdVlijanje nastave, naroCito sa vefikian brojem dace, i objektjMno mme biti ugroZen() prieustvom hi.perllcinetd&:og deteta u u&onfui, 3bo pojaeava agr'ooi.j'u umtelja, pni-

menu ka2:ni !l na rtaj ~ ugroZava dalje prilagodavanje, '

Sem p:ritisab kojirna je izloreno u poirOOici i §Jro1j, dlete je 6esto Ismevano U gl'1U!p:i vnmjaka d odIba~no" U o~ Sklqpu odnosa sa odrashma i VI Snjacima, detetov svet se suZava., ono se sve vi§e izdvaja i izgralfuje prema svetu odbrane koje mogu biti nedrustvene. U toku razvoja i ako oikolina nernenja svoje sImrove, naknarlno se'OO2JVijaju dept'eSivnoot, strepnja i ned.r:uStvena ponamnja,

zioloska ispitivanja, ukazuju da je kozna provodljlvost mza u odnosu na provodljivost !kof.e zdmve deee

Biohemijska i9pitliva.nja upu6uju na mogucnost poc::a-etlleea.ja u prometu monoamina i ~eCera, Medu uzrocima se spominju i avitaminoza d aletgija" IstIndivanja Disu aIlklrila nika;lwe hromozomske promene, a genetiCka is,piti·· vanja bIJizanaca i rodlitelja otbivaju veeu uOesbalost h:ipeclci;nel:iOkog sindroma u :nekim !pOrodicama Sto mme 'lJIkaaivati na mamj nasleda

Verovanje da ee hipe:rtdn£otiaIti poremeea] !iSIleznuti sa easteen niije uvek opravdano, NEJIDr, razdrazljivost, naglost i slaba pamja zaddavaju se dugo ialro su manje izmZeni,

Isttina je da se preterana pokl"etljii'VOSt smanjuje u mladossl. Mogu6e je da se biperil:linetii5lrim ~im~ -n~to kodl nel~. ~~ Ii PQd nepovoljllUn porodiCnbn i ~ uslOV1ma. naJkna~,no ~JU 1 kar~terne pmmene, nedrustvena pona§al\ja, depnmvnost n profes!oname t.eS1roCe .. Sporno ie cIa. Ii su ove prome:ne pxvobitnog ill naknadnog p.orek1!l' ~~ odgovor ala sUwove porodJice, §!role li. {!Il"Ilpe d!rugova., Kako hffiperkinetiiikl sindrom ne preilstavlja jedinstvenu celinu i prognoza zav:isi od uzroka [Shaffer, Greenhill 1979).,

UCestalost

Hipet'kinetiCki sindrom se nalazi kod 5 do 20% deee u opsto] grup! i oko eetiri puta iSeS6e Iood deCaka. Nema dovoljno istrnidvanja koja b:i odgovorila na pitaInje da 1i postoje neilre veee lIazlike u IUlCestallOSti poremeeaja mnedu pojediarlih dn.n'itvenlih grupa,

. Postoji nEikoill;:o teol'ija koje po'lrusavaju da clbjasne !prirodu hiperfu~netiilkog sindroma. Jasno je da hi(pe:rlkJinetiCk!i sinld'mm mje jedfin.stvena now .. lOOka celina i.stovetnog UZl'dk1a (Shaffer, Greenhlll 1979, Fkestone d sar: 1978) Um-ooi rnogu biti psihiCki kaj:i dduju u ok'lldru JPOrodice Ii Skole, organski neurofiiz:iolo§lcl, genemCk!i i drogi, '

Ima virerazloga da se misli na pSilhogenezu poremecaja n.aroei,to kod ?ne dece koja ispoljavaju pretezno afektivne i karakteme promene Ocigledno re da ~ ~~eCaj u ~ciji lienooti nern.otZe odvojitIi od poremeeaja L1 orgamzactjt pokreta, Organizacija pokreta se odvija U okviru objektnlh odnosa ,~te-;majlka. MaZe ~ pretpo.sta:viti, kalko je ;to 'V'eC !reiCenJo za druge pore;mecale pokreta, da manjlkav[ objektni odnosi i prvdbi:tna nezadovolj€lllja tera]'lI date da. neprekidno tr~ zadovoljenja Uzroci slaJOOh abjektinih odnosa moglUi leZa,u u doetetu (nOOovaljne, jake Ri pojaiCane lPO'hrC1be za ddnosom) i u l'Oddte1jhna kojd ne zad'O'Voljavaju nagonske pobr'abe SV'Og' deteta. N 000- statak tt'ajnosti objektnih veza sa roditeljima onemogueaYa prvobitno !poJistoveci!vanje sa njima i moze objasniti afEktivnu i QuJnu nejpostojanoot i ponavljano trazenje novih dl'aii koje je oOigledno kod ove glupe dece, Za S ~ja_nm ~1979) mpeJJoinetiOko dete teSko organi2ruje ostva'I'enjoe evojm im., puilslVnih potreba U Sldopu rilimiCkog t<lk:a odnooa u stV'aInosti.,

Kako je neuro1oSki nalaz Hi normalan ilJi se naJruze ne-zm.atna i teM<o ~ji'Va odsbuP?TIja ad nlOm'lamog nema mikaIkv.iJh uJbedljivili ddkaza de je zaJSta ,r'ei! 0 mmirnalnim osteeenjima eNS sto ne znalCi da ne postoje. M, S1lew:a.rrt (1966.) ddka:zuje smetnje u m<J0::lanoj funikclji. EEG je najeesce u ~amcattna normaJnog, 'iako se vida i n~fiCno 'i2nnenjen na1az Neurofi-

Ostali poremecaji

Neke klretnje, kao Sto su tr:ljanje nasa, uvrtanje kose Iili u!nih Sk?ljki, k1aCenje gIavom ill telom u 1~ pol'O'iiaju, pdkiret_i, ruk~ . d .~ar~C'OIl1, lupanje rukama 0 gIavu i1~ glavam 0 cv.rsbu podlogu. I drugi pn!llll.tlVJ~ pokreti, javljaju se kod ve1likog broja dece u pI'Vdm meseciIma i ~~a.~~~ ismatraju se normaimm (Berges 1985) Navedena rastereCen]a rrusicnarn lcretnjaana. mogu se jaVriti izdvojeno, prolazno ill rom trajna d udroZena sa drugisn pojavama, Kretnje su prividno, za posmatraea, besciljne, :iako deluju drganizujuce na sredivanje .i usa:V:I'Savanje, poikreta, ~itivanje B'V~a tela, i.zg:radnju JteIeme sheme d iasterecenje od najpetosfli, Nagonske puh'iJ€ kako agresivne ta!Iro i liibidne poikazujru .trajnu i ponavlja'l'Lu teZnju da se ostvare klroz pdk:ret. Sa r~jem navedeni pokreti postaju GVe slo:Ze.rnji

Afektivnd sadriaj i ~ koja liz :njih proizlaze ali i ona koja do laze iz dirugIih izvora ali se pavem1ju sa pak:retima, postaju njihorv sastavni deo Razni oblici 'rasrore6ujiU&h kI"etnjli su ist<nr.remeno Ii izvoI' oseeanja aM i njlhov nosilac i na& izrWiaVWl(ja: dete ,iih obavlja sa radoS6u, zarlovo]jstvom i istovremeno se oseOa kniV!im :?bog svojih ,radnji Ii prikrlva iih. One Ii tasterecuju od sttrepnje aH i dQPrl,nose sbrep:nji IItoja je sarla pa3i1edJi.ca ooukle okoline, jer Be kretnje obavljaju III dTUBbvenom polju, Radnja, Ikoja je u poCetlru neosveSCena iIi delinrlCno svesna, jer je terooo govOl"ttti 0 svesnost! hebe o<!- .Sest meseci koja Viti glavom, sern ako se pxi tome nema na umu "senzltivna, svest" 0 K(ljoj gowri H, Wallon (1973), po.redbra.ea se poot.epeno, i ~o sa tazvojem, u svesnu radnju, koja de1ujena okoUnu_ ~~ ov~ rcl.dnJ~ p.Dstaju nOOini igre, na&ii ovlad'3.lllal1ja svojim telom, lZraZa'VGnJa osecan}a, samapodsticanja, zaxlovoljen.ja eulmh potrelba, o:rganizovanja ja i mO€? predst.wljaJti svesne i plarun:alle l"adnje aM ikoje.pri tom€ nisu 1isene 'i svo]e pl'VO-

194

195

bitne d. nesvesne pozadline, Paset::.m ab:I.ikli rastereCenja .POkretorn sluZe kao simbolii'iko ~vanje nesvesnog sukOiba i na(tin su odnosa i a:azgwora sa svetom,

Ova gI'IUpa x:adnji ,_ pokreta 'iseezava poIagano kako dete otbdva :ore,. lije i viSe namne lIastereeenja, Neke od njih se vidaju i na stadjem UZI'8stU kao ob~edi uspavljiva.nja. iSja Je uloga oslobadanje ill smanjvanje od napetosti i stmha od odvajanja. naro6ito prillikom stavJjanja u postelju i uspav, ljivanja, Nije ruvek, harem 'II kiliIni&oj pralk:sl, Jasna rnzlika izmedru ove vrste radnJl, ti!kqva ~ kompuIzija, Cesto Be rudl!lU:liuJu Hd se lIladoVE0Uju jedJne na druge,

Medu mnog$rojmm 'i nedovoljnQ t"&ZVlrsta.nim J.oretnjama izdvajaju se kao 2JaSebna grupa rlt!mi&e ~adnje, Iupanje glalVom i ~e dlaJka (trihotiloma:nije) .

RitmiCke Tadnje

Oko 10% dece m1ade od 10 godina obavlja nagle, ravn'OmeIne ritmi&e pdllJrete ra?Jli(litog obliana glavom, aCima i telMl koje se uvritavaQu 'U grupu ti.tmIi~1cih mdnjlL K'Oji ce dec tala biti ik.:lriSte:n zavisi del. new:"CJoInJi§i6ne zrelosti

pojedin1h delova i tela u cel.in!i. d deIavanja tadnje na celQ]rupan la2;Voj, Naj-. CeS6e ISle o:bavlja(ju it'itmi&.i pokrebi: ~av<ml Ilroji kasnije ~ zahvatiti i ostale delove., Po:Cinju oleo treCegmeseca 2livota 1illi kasnije i Cllb!ie:no iseezavaj,u oko tre6e godme a1i se m'QgU ~ati do 10" godine pa i !!msni.je (Shent..crub 1961),

U pojedinian .fa.za.ma razvoja, ru LIrojdma se izg.J:aduju nove krotnje i stieu novs vestine i sposobnosti, na primer, sedenje ili hodanje, nitmi&e radnje se mogu pojacatL To se dogada vemvatno zbog tuga sto, iako su ovo faze noV'ih i ponavljanih l'eolganizacija, istovz'emeno su i faze pr'Olaznih razglra:dnji, ~ko pokireta tako i ooeCanja, ru kojlimra sa ofiV'ljavag;u IMntiji obrasei kretm.ji i ra.stal:'e6enja i raniji sulooibi dole, ru meduvremenu, noVlii Qbrasci ne

poota.n.u .nadrnoc5nJijL Ritmije se pojata.vaj;u ~, n2lt'ocIto u faz1 uspav1ji-. vanja koja predstav1ja stam1e na2l3dovanja, Kad se pqvIaa: energija sa sveta i drug.ih delatnosti dete se vraca kinestetlil6kim dJ::aZiana koje preko vestibulam~ Sklopa OIbezbeduJu iP1'a=dov<djenja mateJ:ienog tivota, a verovatno i ,pt'azadovo1jenja zasi:.a.rl?Iog, filogenetskog pore'lcla Tdkom dana d noci, ritm:!je imaju ~azliCita dejs.tvovanja M. Stamibak (1963) je naSla da fro Ik.retnje ove VI'Ste ~eSCe kod dece poviSenog napona misiea, da pocinju l'anJije i da traju dufe nego kod dece sniZenog .m:i.iiCnog DajpOna,

R'itmiake Iadnje glavum mogru biti praeene gubitkom zanimanja za spo-Ijni svet i sruza:vanjem stanja SV"eSnostL Dete kao doa ulazi u hi,pndJ.::Ino stanje i polagano Be U~Ijuje (AjiU,njag.uema 1970). "Sipasrnw,; I!lJUtam" je opisan :kao 'POSeb.an (jbliik pokreta glavom udI'Ul!en'iib. sa nisbagmusam i rahitisom {Kanner' 1957, Fanconi 1965)

Lupanje glavom

Lupanje giavom ili .,offensa capitis" izdvaja se kao za.seban poreme&ij u dlwiru poremecaja kretnj:i. Javlja se !i narnnalno kod dece krajem plve godine, obicno traje do. flreCe-OOtv.rte d ,retko se za.d.'ITl.ava do 10.. godine zivota, pa cak i kasnije,

196

T

NMin ispoljavanja ,

'ed . unazad ali Ii u d.rugiIm pravcama,

SnaZne udarce glavom iUDBPI ~, Wno n&olliko puta WkQ'm

~to noeu, dele ponaVllja. V:<dO oko \;00 udaraca u toku noci)~ i [ednog sata, Cak i svakog mID Ik:reveta mogtlee su pav,rede kmie, lruipanJe

jaA'fun urdat'Cima 0 ~ d~_ • ...:..... ribmijama telom.

glSIVOln m&e bin udllVleIlO 01 sa .... ".6' ....

ikod 3 k10 120% deee pre FIrocenjruje Be de se l'Ujpallje glav~ sreee

x...:u.. kod del5aka nego kod devojeica

puberteta, ,;"""''''

Ps.ih'Odinamika .. b'-

- . . • :Ill deteta. idVa je I~to o. Ja~-

Kao 1 svaka dNga po]ava u pon.asall1~ ahvaMti kao. kinestetiCke Iad~e

njavana Ra.na lUiP'aJlja glav~ ~oo beba ~'e obnawjanje i p:roduZavanJe cija je uloga samqpodora2enje a ~J in i kretnj:i (Robinowitz 1979) rvO'bitnog zadovoljenja prelro dU'bdke oset ])'V~e ibi !biti uVl$OOe i u pr,vo~estibWarnog apSJ['ata, !koZe 5. ~ Gl.lI.lha: .M~artak" noo'l"OlllliSi6na orgamza-

. ' .. _ 'stn&e kretuje Ciji Je "lblOloolu :_-'"'_.-'-'vno rasters-

bitne 1 a .... Vl 'da tigne energetsko, U~I"UA" ••

cija. Dokaz su da dete ne w:peva !!OS rovatno sroga Mo okoldna nije

:"-"~]'e i za<iovoljenje drugim putevmla, ~e. Dete ';";J'e U21imano 118 l'Ulke, ......... .._- t:r"nog rast~Ja.,... nostaie

obezbediv:ala druge puteve aJ . furukcija lupanja glavom Y""'~~

• ',:L. -: ~-o Tdkom'l'3ZVO]a, _ ... , eposredan nacln

nile nnnano ... !PV ......... ._..)' nat zi da ritJrnije pre!dstavlJa]U n .... ~L"""

slmemja A Freud F9~6 a .

asrtoerotskog zad~lJedan:ra, ·!lm.ije javljaj'U kod. dece koja iBpoljavaJlUla~v?"

Nije primeoeno . S; ro .' " da Be obnarvljajIU u stanj:ima pov oenJ~ bi1lnu agnoziju na ~, ali se on;: teksi' a stvarnostd suZava ob~ svesno~ti energije sa stvamosti, Svak~ d.e a dJ odJj, d do smanjenja kozne oeetl_di-.

o sebi i ootxdnu 6ulnog opaza.nJa, pa 'OV;t:skotj la.'Y'lliO'te'ili ikoji je posleddca vosti. S druge iSbrane, poremeC~j .u ene~~ ~em energije u miiil6e, i povlaeenja energiJe, ~okIl1ad~ ~ s1uha (osluMci'VaOjem lupe) (511- njihova delatnostt, vestibW=

, A" 'gu""t'a 1970)., ,

berstem prema Juna "'" .. . _:QeSCe su ndrmailm,

NeuroloSlcl, EEG naJa2Ii a dmu:gIi rna]

PI'Ognoza

. iseezava do pulberteta.. Ako

Kod n"ilVeOOg broja dace l:u,pa.nJe gIlavamWifh dani lli. !kao obredna

........ , -,<__"L- '---'-' 'llIIllllO zaIOS . , u .,-- '~t'

z.a.dirfu,va dugo, aoo Je l. ... =:'" ~ . ,. ...."_,,nimacije po"g: a 1

se , , , ~aspodeM enBl1g!lJe, ~"'~

raJdnj~, dok~ Je ~ecaJ~ ~ rna primer', kod psihotiCnih mogucih ma,nJkavootI ru lazV'O]U , ,

Cupanje dlaka - t7ichotilomania

,_... or"'''''''' ja;ylja se kod

Ynih i dilaka 1>011."'''11",.....- 'ed' - e

Cupanje Ikose,. dbr--:-a,. p~ . _T""':"'~ ..l., ... o, Dete 00pa did PC>J tlnacI1

ml-,.,Jasti ~ traJe Ia= .......... "'''6' " su vid~jivi;

star1i.jle d>ece i u· .......' . ed og mesta, Tragovi CUjpanJ8

d1aike ili manje promenove sa J n

197

manja.ili ~eCa ostrvea bez kose na glavi i dlugim delovima tela ill nedostatak t!repaVlCa. 1 .~rva Dete~ 8ih O~Ono naH:OO 5uaJanja gnjeCi pmtima, osluSkuje pucketanle l i2ru.zetno, 2JVaCe 1 gu1a, Ova VISta ndnji medru deeom je r:a:z;-, memo Casta, roditelji je pnimete d pridaju joj vainoot IteIi: onda karla je nedosta11ak dlaka (delimiena 6eIavoot) vid1jlv

. 'Th1ihotilomanija je 0eSCa Ik()({ devojOica d :!I1Ole BE! javiti nakon zaxaznih I <telesnih oboljenja, povreda glave, odvajanja od roditelja, ~ pow'eda (rodenje brata iIi sesfn:e) i drugih dogadaja,

i spoljne sisteme i aula d pomaw .telesn!i razvo], a posebno razvo] centralnog nervnog sistema. F\r!eko Jbio~ delovamja :i Cullnm podstiicaja d kretanja koji dolaze iz spoljnjeg sveta tlete prela2Ji. iz stanja napetosti u stanje rasterecenosti, dz stanja nezadovoljSlNa u stanje zaidovoljstva. U poeetJk,u, ono je u simbioti&iam odnosu sa majikom, odnosno sa dojkcm ikoja ga bJrani i Ima nejasne, zbrkane i nedovoljne utiske i doZivljaje svoje te1esne vlastitosti i samO!rtalnoohl. Iz ovog sta.njoa, telesne neraz1iUCenost!i. d 7Jbrtke postEpeno se i2xivatjaju pojedinli de10vti Ite1a zavisno ad sa,t'lJI:'t!Vaaja CNS (\1 iPI'V0!ll1. redu mijelJi.nizacije dovodnih 1 odvodn1h puteva i sazrevanja pa:l'ijeto--okcipitalno" -'ternporelnili ;predela kore mozga) dJ ad dopnmosa o1ro1ine .. Posiepeno Iz tela majke poiSnje da se Iazlikuje i izdvaja dojka kao organ koji hrani d smanjlUje napetost llaStailu usled fizioloSke gladi za hranljivim matenijama, a kasmje i ostaH delovti (KOUGlerndk 1976),

Rrema H. Walen (1973), dete nema sarno pobrebu za fiiIZlioloSkom i ~e~-. nom, nego i za ose6ajnom sirnJbiozom. U odnosu sa d.mlgim ~a odVl~aJu se telesno i oseeajno prOOimanje Iju:bavlju 'i mrmjom, pounurlirenJe, projekcije i poistov:eCivanje sa mugima., U ovom d~enarn pcilj~ dete ~po~n~e da doil\ivljava delove svoga i tudeg tela, na pnmer, ruke atoJa se POJav1l'llJe i ,iSCezava, telo majik:e koja dola2l!. J odlazi, !koju 000 trnJZi a nalazi . U ~vom d!rustveD.om pdIju izdvajaju se a.feMivna doZi:vljavanja 'koja seuti.skuJu U telesna i doZlvlj!a.vaj.u se prostor Ii werne U O!paienom pro.storru i wemenu dete tI'azi objekt, gleda ga, i euje, nalazi. i otkriva UZI'oCnu povezanost slorenfuh odnosa koji sa uspostavljaji; izmedu njega i sveta Postepeno se 00· 2lh>-ljava i shvata stalnost drugrih dbjeka.ta kCljn ga cdcruiavajlU, ali d stalnost svog vlasti'tog tela koje je postavljen:o u qd!n~ i razmenu sa. ~ma: U OV1OI11 slozenom odnosu ;poOinje da se u~vdJ2 sklqp telesnog .']a vee u treeem rnesecu Zivota (Spitz 1968), neurolniSi6no uskladivanje i i:wesna sv~s: nost 0 spoljmm IObjEik.tMna, a za~,pos11uJpno i svesnost 0 aVOID Ja ~o celdni koja osecai koja deluje. Potpunija svesnost 0 seW (telesnom) jav1la se tek oko petnaestcg meseca Zivata {Wallon 1973). Oseeaji 1 doiivljajd tela dolaze iz tl"i dzvora: sa /POw:-Sicrle (topl'Otni, dodiiaru, vlaZni d dlX11lg'ti), lz sapstvenog krei;a,nja i poloZaja tela u prostot'U (Iklial.estioo i ves'biIbtrlami) i <XIganski pretko kojlih se oseea stanje unutraSnjili oIgana (Jaspers 1978).

J. Lacaal nalaIlli da "staddjl\1IIl oglOOala" pn;:1stavlja vaZa.n t:enuta:k.u nastajanj'll jed~nstvene slike 0 sebi i u dOOiV'ljawnju. SElbe ~ao .~~~ SvoJ~ slh u Qgledalu dete do7Jivljava ,i p~je kao oernnu kOJa Vlse IlJlJe ,,~~a] dIUgi'~, DoZivljavajuCi svoje telo kao celinu dete se. osloba.da mUCnog do~vIjavanja svoga tela ikao ~anog, ~aspaxC.a!oog 1 stoplJenog. ~. drugmna, iako su drugi i te kako prisutni ~ II1jemu i, ostaju ~mo do kf'?la .Zl~ota " Sve do sedme goCMne s1l1ka se pretefuo oclnOOl na oblik teIa("tli,gUJra.ti,:,na ,), a za~ posta~e slDika tela koje doejstvuje ("operati-v:na"), 81;0, se moZe vldeb na

dec)etn crtezu. . . ,

SVM 0 s6bi Be pojavlj,uje tokom razvoja kao ishod ~aznovrsmJe PSl-' hiCke dciatnosti. Oko tr'eCe godine 7ivota date se poI5.inje ponaSa-ti .i prepo:mavati sebe" ·kao naoga" iko sa :razlikuje cd Wugih, U to we:me ono pQk,usava da ~olji svoju" osobenost. Do treee godine I'S%VOj svesti j,e pod uticaj~lt'! biolo!1cih uslova i preobraZa.vanja (WaUlOn 1973) .. NajveCa. b1i&kost sa. SVOJ1~ telom ooWal"lI,je se preko mi$ica i kretanja, Ose6aj srea 1. krvotoika Je ~JI, a najudaljenija S'U vegetatlivna zbivanja (Jaspers 1978). Uporerlo sa :razvo]em goV'Ora, oko druge godfune, dete poCinje da lilmennje de10ve svoga tela, pI'VO

Psihod:inamika

. Oba.vljanje radnji V'klsMltom ikosom i1i kosom majike Ii cirugUh osoba, iko~ ISU c~ste ~oo d~, m~e b'i1Ii. razIdliiito dbjasnjeoo, Nekada one obezbeduju pra:atnosti 'k°le proizlaze ilZ same rndnje j drn:Zenja CuJIa, u ovom sl'lleaju k~ze, Izoo: mesta Cuipanja maZe biti s1ueaja,n iM predstavlja.m regresivno pl'iIbegavauJe jednornra.nijem dzvoru Oulnog zadovoljenja, Kod dece i nekih mJ~dih ~cija lim je resavanje swk'Olba sa okolii.nom, u prvoan redu sa roditel~~a IIi. su~ob~ . Vezani? za zensku ulogu (Vlatkovic...prpic 1977) kod deVOJ~ !koJe ~JU teMroCe da se po.ist:owte sa agresiVIloan j zapla.§ujuOOm ~jkom, CupanJ~ dlah moze predstavljaJt1 i a.utoerotiiikru radnju mazohist'iCk€ V1I'ste 'll.dirnZen!u sa dTUglim .m~ radnjama i praoenu fantaz~iima~ izraz nepIi~a.teljstva i otpora prema II:'OIditeIjfuna, potrebu za povredivanjem samollUlbllVOSti a un8ikaiavanjem !i na& izgradi>vaJIlja Mesne sheme Ce~Ce je .kod P0':llCene, usa.mljene decei omladine koji na taj naci-n ispolja-. vaJ':I iSVO}U a~res:tv~, Majiki;! ove dece i omladine obiCno su llgIreSivne, nadmocne, taikmiCa:rskli 'I'aspolozene 1 ne prihvataju Ispoljavanje dei;je agresijs. U tom S1U'caj'll su :ruSHaiike te2mje pomerene na kooo., !!to je doevoljeno

ZaBto dete-<xrndaklinac Ib1Ia bas !kosu da TeSa.va svoje Wlub:amje sukobe treba da bude predrnet razmatlanja. Kosa ima posebno simboliCko znacenje' K'Od devojlCka je ona s1mbol Zenskosti .. UniMiti svoju kqsu znai:iilo b!i 1I tom s1u.aaju poricati svojlu Zenskost ~ qpl'Iatii joj se.. Cl.lj'paIti Ii.. jesti svoju ikosu mog.lo hi . da znak'!i 'LlllIlStenje simbola Zenskostti. aU :istovremeno i njegovo poun'lltrenJe U tom sluCaj'll je dvojnost proma ZenSk:oj uJ.ozi naglarena.

RAZVOJ I POREMECAJI TELESNE SHEME I SVESTI 0 SEBI

Razvoj te1esne sherne Ii sv€Sti 0 sebi

Telo deteta, ikao lbioloSka datoot. sa svqjlim obele;tjima: SiJrinom visinom OIbl!icima i 1leZ:inom delJuje na sredlinu u ikojoj se ono l"atl.'vtija Ii.. s~'€dIi!na s~ .prern/a nj~~V'OIll. tel'll. odnooi na svoj nacm Q{ojli, je d zajedThiClci za jedn.u kru:ltwru ali ~a 1 svoJ.e posebnosti U qdnoou dmnedu rf,ela i okohlne de1uju, s Jedne sllIane, W"Odenii. mehanizm'i i 1nstill1ikbi. kao bioloSke datostd koji dajll zattnajilm razvpju di Ba2!revaro.j'll i, s druge strane, objekti III prost::Wu i \III'e-' menu, u prvom :reclu maj1ka :koja rn'atl'li, npSe, dod:i.ruje i rpodstdee unutra.snje

198

199

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful