Professional Documents
Culture Documents
“Сој”
слика на корицама:
Сергеј Апарин - Iceberg of Memories III
Први део
ЗАМАК
Борис Над Гозба Победника
1.
Када се једном осетимо изгнаним из ствар-
ности, а бол постане неподношљив, уточиште
тражимо у свету маште. Огромна је њена моћ
– човек је прво у сну научио да лети. Али је и на-
шим ноћним морама суђено да се остварују, јер
добро дело не тражи само добру намеру него и
савршеног човека.
Исто тако, ни историју не чине једино под-
визи великих људи, сунчаних победника попут
Цезара или Александра. Историја има и своје
оку скривене токове, а оснивању многих градо-
ва и царстава следе пропаст, разарање и несрећа.
Што је покреће налази се изван ње, па и самог
Времена: Смисао нам пристиже из безвременог,
и невидљивог; сви велики догађаји зачињу се у
осами и тишини. Јер, ако и не отворимо нијед-
ну књигу, ипак живимо идеје у њима записане,
замисли давно мртвих предака. Сви су ковачи
Историје – па и људи као Хитлер или Тамерлан
– имали учитеље, чију успомену данас прекрива
Сенка.
Тако су, током повести, у ћелијама и скитови-
ма Зеленог Брега многи осамљеници смишљали
како да заувек искорене људску несрећу. Дела су
најчешће стварали у грчу и болу, умирући као
сањари, удаљени од истине живота. Како ина-
че објаснити што су Историји, наместо смисла
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
којег јој човек даје својим делима, приписивали је Нови поредак, старога духа – будући, ипак,
другу, рационалну сврху, досежну пуким до- само далеки потомак утописта.
мишљањем? Разуме се, било је међу њима вара- Али, недуго по одлагању оружја показало се
лица и злонамерних исцелитеља. Али, што нас да је мир настао из замора; из Палате, Намес-
посебно узнемирава у тим нацртима за држа- ник је усавршио систем циничнији и утопијс-
ве блажених јесте њихов тон. И када је лирски, кији од свих дотле грађених по замислима фи-
недостаје му срца: Свет им није дело радосног лозофа. Идеално друштво постварило се као
Творца већ ћудљивог демијурга; ни најбољи од мртворођенче, вештачки оживљено и насилно
њих нису нам понудили више од неумољивих одржавано. Битисали смо по инерцији, исцр-
механизама на склапање, подешавање, и рас- пљени његовим успостављањем; под Намесни-
клапање. Књиге им најчешће зазивају освету ком, пропадање је постало видљиво, ширећи се
људима, Свету, па и Богу. брзином која је кочила сваки противпокрет.
Али, пре или касније, свако учење налази Наравно, и његова доктрина обећавала је сва-
следбенике; једна за другом настају и пропадају коме срећу и спокој. Испуњавањем хирова све-
утопије. Остварују се и најсулудије замисли тине створио је расуло којим је владао као тира-
– живећи, међутим, колико и дечије тврђаве на нин: са зебњом посматрајући комешања гомиле,
песку. Јер, ни бол ни патња се не дају искоре- истовремено је ударао на ретке неистомишље-
нити, а људи стално бивају окивани све тежим нике од врлине и дара. Потчинивши науку и
ланцима. Свет се мења али не и усуд. Почетно универзитете, није се ослањао само на силу:
одушевљење смењује разочарење, па рушилач- док су га мислиоци уздизали, његови научници
ки бес. Гомиле ишту нове пророке јер, таква је су – циљајући на инстинкте и најниже страсти
повест Вавилонске куле. – опсенама удовољавали већини.
Наиме, бескрајно и узалудно понављана, она Али, у време кад почињем своју повест, Град
се увек исписује крвљу. Тако су и током два века још беше очувао нешто од себе. Почивајући ус-
бесмислених политичких и идејних подела жи- ред исконске дивљине, наликовао је Кули: из
тељи Зеленог Брега искрварили у борбама окон- Црне шуме, понеко дивље племе давало би за-
чаним тек доласком Намесника –победника мах Историји. Живећи изван Света, варвари су
грађанских ратова. Као спаситељ, временом је се равнали по сопственим, нама неразумљивим
и обоготворен. На рушевинама утопије саздао законима – мада бисмо, с бедема и кула Зеленог
Брега на шумским узвисинама повремено нази-
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
рали древне замкове и тврђаве. Осунчане кроз Током дугих година, међутим, мени је био је-
измаглицу, те утврде Келта и Франака – и дру- дини дом, пруживши ми неке од најсрећнијих
гих, готово заборављених народа – блистале би часова.
попут привиђења.
На северу се простирао тајновит предео моч-
вара обраслих шеваром и џиновским врбама,
са безбројним рукавцима и песковитим адама,
препуним чапљи. Узлетајући из гнезда наткри-
вале би оне небо, бацајући сенку и на Град. Ви-
соко изнад, као усечени, оцртавали би се пла-
2.
ветни висови Вучјег брда.
С ове стране Границе, изнад белих варошица
и села сламнатих кровова издизали су се ви- У Замку, зора ме је често затицала будног, по-
ногради; између њих и насеља вијугала је река, ред упаљене свеће.
дотичући се градских зидина које су опседали Обично бих прекидао ноћни рад чим би прас-
и Турци и Татари. Видљиви издалека шаренели козорје заиграло изнад сеновитих крошњи. Ус-
су се торњеви и црквени звоници, и куполе ви- тајао бих од стола и отварао капке на прозору
зантијског стила – или модре и извијене, попут ћелије, да уђе свежина. Око бедема и кула, ис-
луковица. прекиданим летом, још би кружили слепи ми-
Прашњавом цестом стигавши до Града, сва- шеви; уз крике ноћних птица узлетела би и сова,
ко је морао застати пред Капијом коју су чували нестајући ка честарима Црне шуме. Пре првих
униформисани плаћеници, наоружани хелебар- петлова Град би почивао у тишини, прекинутој
дама. Одатле се видело и утврђење од црвене једино дозивањем страже са капија, Тврђаве, и
опеке, с високим кулама и дубоким шанчевима. око Намесникове палате. Кроз јутарњу измагли-
У Замак се улазило кроз Лављу капију, наспрам цу треперила би разнобојна светла; седам град-
Главне улице и њеног метежа. Готово заклоњен ских брежуљака повезивале би пруге светлости,
храстовим крошњама, Замак би се тек по листо- а понека ваздушна кола тромо би клизила изнад
паду открио у својој лепоти. Ноћу би као сенка шумарака, и црних звоника.
надвисивао звоник и градске зидине, па и саму А онда би ме први зраци јутарњег сунца до-
Намесникову палату. такли као помиловање. Кроз облаке изнад Црне
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
шуме сунце би најпре осветлело кровове Замка. више оне који су презирали партије и њихове
Златни пожар захватио би његове гримизне међусобице. У глуво доба ноћи, такви би поне-
торњеве и куле; мали, нестварни огњеви накрат- кад код нас затражили уточиште. На лозинку,
ко би заиграли и водом шанчева. Чак и за под- отварали бисмо им врата: прамен светлости до-
невног сунца, та вода се дубином црнела – дању, такао би се сенке улазног свода, док бисмо кроз
ваздух око ровова одисао би испарењима, ноћу пушкарнице посматрали Намесникове уходе.
је око бедема светлуцало, уз крекет жаба. Лица под капуљачама, и сечива под огртачима,
Варка би потрајала кратко, и Замак би за- држали би се зидова, и мрака.
треперио на јутарњој светлости. Први пут ја- Међутим, мислиоцима с Намесникових шко-
сан у свакој појединости, чинио ми се зачаран: ла и универзитета Замак се чинио прежитком.
на тамном небу би му се оцртавало зупчасто Таквим су, у доба машина, сматрали и нас, јер
круниште и стрми кровови, а између црвених смо учили јахање и руковање хладним оружјем.
кула, ношени ветром промицали би мали, бели Иначе се о настанку Замка мало знало, будући
облаци. да се то збило пре Раздобља подела. Ни званична
Корени Замка задирали су дубоко у про- историја – стално преиначавана по потребама
шлост: мада је племство одавно ишчезло са Зе- Палате – не именује његове осниваче. Извесно је
леног Брега, његова елита чува науку старију само да припадају легенди, о Времену замкова.
од свих цркава, установа, и кнежевских пала- Али, мада штуре, све хронике указују на јед-
та. Трагајући за савршенством човека, мудрост ну закономерност: утицај Замка јача у тегобним
Замка одолевала је свим променама. Попут За- временима, док му у благостању многи уск-
ратустриног учења обраћала се само реткима, раћују крвљу стечене повластице. Ипак, тежећи
свесним тежине правога Пута. уздизању Човека, чувари Замка су временом
Отуда су се око Замка окупљали противници овладали многим вештинама. Уочавајући у ис-
Палате. Док је Намесник владао силом, штам- торији Зеленог Брега постепену али неумољиву
пом и пропагандом, Замак је на људе утицао уравниловку, заступали су чврсту хијерархију.
самим својим постојањем. Сматрајући то пред- Више од упоришта ратничке касте, Замак је зато
ношћу а не недостаком, учитељи Замка су своју увек одржавао уметничке радионице и школе
стратегију темељили на магији малих бројева. – као што је своје науке и доктрине често суп-
Личношћу, животом и делом привлачили су ротстављао званичним.
превратнике и незадовољнике свих врста, а нај-
10 11
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Самопоуздани, у почетку нисмо приметили Историју. Лаке душе живели смо посред надо-
да ишта угрожава наш поредак. С времена на лазеће катастрофе.
време, чете наших редовника освануле би на Могао бих рећи да смо били срећни. Али пов-
капијама Замка. Тим прославама повратака из ремено, као да се будим из дубоког сна, назрео
далеких капетанија почињали би и за нас дани бих више од појавности око себе. Прекидајући
одмора. Иначе, посвећивали бисмо се вежба- рад у ћелији или скрипторијуму, задрхтао бих
лишту и духовном раду по ћелијама у високим од могућих последица било које моје мисли, гес-
кулама. У њима смо живели готово монашки – та, или изговорене речи. Јер, и на мени је почи-
сав намештај чинили су нам тесани сто, дрвени вао Поредак Света.
сандук за ствари и проста, тврда постеља. Али, као што одапетој стрели нема повратка,
ни ја, после тих првих искорака, нисам осећао
бригу ни страх. У јединству радости и језе суоча-
вао сам се са још једном слутњом: плаветнило
хладне, небеске сфере, мамило ме је лакоћом.
Ипак, и преко наших лица би каткад прелете-
ла Сенка. Испрва, уличари би заподенули кавгу
3. са стражарима на капијама. Затим би им се при-
дружила светина, док је Намесникови плаћени-
Затечени у једној касној епохи, која се може ци не би растерали ударцима с коња.
описати и као Доба опадања, потчињавали смо Сећам се и тишине која би пресекла сваки
се Намеснику. Али, заштићени зидинама Замка смех или разговор кад бисмо изјахали на град-
осећали смо се и нерањивим, равнодушни пре- ске улице. У муку нарушеном једино ударом
ма свему што је долазило из Палате. потковица о калдрму, све јасније смо осећали
Презирући славу стечену путем штампе и на притајену мржњу градског олоша.
његовим универзитетима, чинило нам се да смо А затим смо, најпре међу филозофима и по-
се већ тиме уздигли изнад обичног живота и модним уметницима, у граду приметили црве-
ступили на вишу раван. Ван Замка нехајни и ве- не капуте, какве су носили следбеници Великог
сели, у кулама посвећени раду, нисмо марили за Дрводеље. Нехајни, ни на то нисмо обраћали
пучка збивања, ни за комешања која иначе чине одвише пажње.
12 13
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Сматрајући срљање у опасност дужношћу, и Успут, посматрао бих баштована у врту, сјај
презирући страх, знали смо да нема чисте анар- у очима неке раднице, и сељака док одбија прве
хије већ једино јачег или слабијег распада по- димове луле... Увече бих с истим усхитом за-
ретка. Знали смо и да се расток и расуло тешко стајао на осветљеним трговима, или пред ваз-
заустављају, будући да се хране кукавичлуком и душном луком где би узлетала или се спуштала
слабошћу. Изненадио сам се променама на Зеле- ваздушна кола. У свему, наслућивао сам тајно
ном Брегу. значење.
Наравно, нисам проводио време само у Замку
и по отменим градским резиденцијама. Залазио
сам и у кућерке уз реку, чији су се зидови, не
мање стари од зидова и зелених, патинираних
кровава Палате, повијали под теретом година.
Често бих седео уз сеоска огњишта, или лутао
4. прљавим уличицама предграђа. Ту сам почео
откривати и прва нечовештва особе касније
А вратио сам се да бих се настанио у зави- познате под именом Велики Дрводеља.
чају. После пустоловина с оне стране Границе, Проласцима кроз капију, заправо, за нас су
у Дивљини, сместио сам се у једној од ћелија почињала овоземаљска задовољства. Нисмо
Замка. Испрва лаком на све, након опасности, их презирали, свесни јаловости живота без ра-
тешкоћа и оскудице Дивљине, тешио сам се тр- дости. У том погледу наш Завет није био строг:
говима, плочницима, и дворовима. једноставно, трудили смо се да не претерамо у
Ступао сам на улицу полетан, озарен про- ревности нити обести. Увече бисмо посећивали
лећним сунцем. Изван гвожђем оковане капије места значајна елегантним лицима из Палате,
Замка, живот ми се обећавао с раскоши боја, на- али и гостионице са грубим баштенским столо-
лети среће одузимали су ми дах. Јашући с дру- вима. Седели бисмо под белим и плавим лампи-
говима кроз шарено мноштво и подневне сенке онима пијући вино из земљаних крчага, весели
радовао сам се снази свог седланика. Рзајући и због нечијег повратка из Дивљине.
њиштећи поигравао би он у касу, док би нам се А за благдане, у домове се улазило без по-
свет с осмехом склањао с пута. зива. Поштујући породичне богове и свеце, у
старим кућама се још светковало по старим
14 15
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
16 17
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
18 19
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Нисмо зато жудели за славом, нити осталим ложење, и бригу о телесној сигурности? Жудећи
привидима овога света. Идеал нам се састојао у да обезбедимо нашу доктрину више него себе
нечем другом; да бисмо га објаснили, свој Пут или Ред, враћали бисмо се плановима за Нојев
смо најчешће поредили с развојем лептира – од ковчег. Али, с те слабости, престајали бисмо
ларве, преко стицања крила, до лета ка светло- осећати лепоту Света.
сти, и ишчезнућу. Јер, већ у ларви крије се лепти- С неверицом, посматрали бисмо промену у
ров коначни облик. У последњем трену, обично неком пределу. Ма колико не желели, запажали
схваћеном као пораз, наслућивали смо прелазак бисмо само несклад и ругобу. Град, са својих се-
у Виши Свет заслепљујуће белине; пред његовим дам брежуљака, пружао би нам претужну сли-
прагом иступили бисмо из свог тела и похрлили ку. На врху Тврђаве, ноћу бих приметио ватре;
даље, зделани само од Светлости. као са жртвеника, виделе би се и у дубини Црне
шуме. Од њихових титраја стискале би ми се
груди.
Истовремено, двоје или троје ваздушних кола
кружило би тамним небом. Тешке и споре, сенке
би им шарале зидинама Замка и његових кула.
Кад би се летелице спустиле готово до звоника,
6. из ћелије бих им видео челични кљун и слепе,
стаклене очи, пулсирајуће у тами. И, пре него би
Можда би се, у неком непомућеном окружју, шиштећи ишчезле, као одјек чуо бих, чинило ми
тај живот могао назвати срећом. Али, недостаја- се, и подругљиви смех господара Зеленог Брега.
ло нам је спокоја; пустолови, ступали смо не- Све око мене добијало је нови смисао, пос-
познатим крајем. С многих страна осећали смо тајући опоменом, претњом, или наговештајем
замке, по тело, и дух. страве. Почело ми је сметати и крстарење На-
Наравно, нисмо ишли сами, већ охрабрени месникових стража Градом.
примером наших учитеља. Застајући подно лед- Наиме у поноћ, по затварању градских капија,
ничких висова, забљеснути, и у том непомеру плаћеници би обављали своје „ноћне посете”:
затицали бисмо трагове мудраца Замка. Али, ни разваљивали би врата домова и житеље Зеленог
то нас није ослобађало заблуде или грешке. Јер, Брега злостављали, хапсили, давили или кла-
како друкчије назвати повремено лоше распо- ли. Губећи дотле спасоносно осећање нерањи-
20 21
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
вости, и сâм сам се осетио угроженим. Река ми нут, личио је на нежног оца, или свештеника
је заличила на наплавину из чије је дубине не- при благослову.
што светлуцало. На распадање сам наилазио и Затим смо открили да ту кућу у сутон посећују
у појединим градским четвртима, и видео ле- и феничански адепти. Из ње су, пак, нити води-
шеве из рибарских мрежа. Грла разрезаних од ле ка Намеснику – који се Дрводељом потајно
ува до ува, руку на леђима везаних жицом, ти служио да шири терор. Срамно подржаван и од
безимени погубљеници нису били повод истра- тајних братстава, Дрводеља је делао заштићен,
зи. Неопојани, хумкама су запуњавали врбаке. безмало недодирљив.
Дах пропадања, испрва притајен, дотакао се и Није му, изгледа сметало ни што га надгледа-
Петловог брда, Тврђаве па и саме Палате. мо. Као да је уживао да нас додатно подсети на
Иза свега, израњао је лик Великог Дрводеље. У себе, растући попут сенке при смирају сунца. А
почетку, знали смо само да предводи неке ули- то је био тек почетак: сви смо наиме убрзо чули
чаре. Пуне хумора и претеривања, приче о њима за чопоре Црвених капута, и злодела гора од по-
нису међутим помињале њихову суровост; тра- чињених по тајним налозима Палате.
гови су им водили од злочина до непојамног Све чешће, зато, морила ме је меланхолија.
злочина. Али, мада део подземља, Дрводеља га је Рад, радост срећнијих дана, дошао ми је тего-
и надвисивао, пошто злоделима није испољавао бан: многи из Града одобравали су Великом
користољубље. Убрзо смо схватили да га пок- Дрводељи, а улицама се ширила мода црвених
реће чиста, несебична љубав према Злу. капута. Утучен, затварао сам се у ћелију у Кули,
Недуго потом, у предграђу смо му открили и помишљајући на одлазак.
скровиште: некоћ вилу отменог власника, оро- Тражио сам тада утеху у складу и једностав-
нулу кућу заклањала је живица од трња. За др- ности Времена замкова, живог још само на из-
веним столовима у врту коцкали су се стражари бледелим платнима старих мајстора.
црвених капута; између врчева вина, опљачкано Али схватио сам да је, попут окретања бу-
злато светлуцало је у тами. дућности, и жал за прохујалим утопија. Да бих
Над једним од столова надвијала се сенка. избегао бекство од стварности, тражио сам срж
Огрнут дугим, гримизним капутом, Дрводеља живота макар у паклу.
је држао лампу: жмиркава, обасјавала је све за
столом, и његово румено, широко лице. Осмех-
22 23
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
24 25
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
нашли бисмо се усред источњачких двораца: После пола века, Намесникова власт постаја-
црне слуге смењивале би робиње, покривене, ла је све окрутнија.
као Арабљанке, прозирним веловима. По томе
су Намесникове гозбе биле чувене и изван Зе-
леног Брега; у лажним Валхалама и Камелотима
испијали бисмо пробрана вина, с погледом чак
до руба Црне шуме.
Нисмо се зато чудили гласинама о оргијама
у вртовима с мермерним базенима, и одалис-
8.
кама за одабране госте. О самом Намеснику се
шапутало да су му дражи младићи; али, ко је Поменуо сам већ државне мислиоце, веле-
заиста могао рећи да познаје остарелог тирани- мајсторе дворских сплетки. Неретко творци
на? Премда је радо пред нама играо једноставне, најмрачнијих интрига у којима је тешко било
самоизабране улоге, ипак се у Палати све битно просудити ко је перфиднији: они или бирокра-
одвијало иза затворених врата. Тиранија је не- те, академици су привлачили Намесника.
одољиво привлачила све који су, попут Фенича- Њима се окруживао не би ли своју страховла-
на, волели конце да повлаче из таме. ду логички и етички оправдао: угњетавање су
Палату бисмо напуштали с олакшањем. На пратиле теорије које су, у виду неписаних на-
прозорима њеног јужног крила светла се никад редби или писаних закона, потом наметане
нису гасила; те Намесникове одаје звали смо животу. Таквом колоплету, мислиоци су заиста
Вучјом јамом. Некипут, плаћеници би нас од- били нужни. Али, Палата је и њих држала као
гурнули устрану: изоставши са вечере, Намес- послугу из ложену тренутном, и срамотном
ник би журио кроз шпалир не обазирући се на отпуштању.
нас. Такви људи, међутим, нису престајали да го-
При градским зидинама чуо би се тада отег- воре о срећи и благостању народа, истовреме-
нут звиждук. Ниско изнад мочваре наишла би но сматрајући себе опасним превратницима.
ваздушна кола, као предзнак ноћних заседања Завладавши и Намесниковим универзитетима,
у Палати. После њих умножили би се необеле- прогањали би неистомишљенике позивајући се
жени гробови, и затисле тамнице испод старе на слободоумље. У штампи, за Намесников ра-
Барутане. чун спроводили су сурове хајке.
26 27
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Истовремено, утркивали би се у понизности те, није проналазила срећу, камоли спокој. Бес-
одурнијој од лакејске, китећи се маском неза- прекорне филозофске конструкције доносиле
висне мисли. Кунући се искреношћу, доказива- су ерупције бесмисленог насиља. Као пре неко-
ли би да се с Намесником, доспевши до логичког лико векова уништаване су фабрике и машине,
краја, окончава и Историја. Чему даље трагање, а нереди, убиства, и пљачкашки походи гомила
питали су се гласно, након стварања система и нису више чудили никога.
правичног и рационалног, кадрог да задовољи Да ли смо се заиста приближавали устројавању
све људске потребе? Тврдећи да је већина њего- људског друштва у мравињак, и коначном обли-
вих поданика досегла срећу, од Намесника су ковању људске природе по мери филозофа? Ис-
тражили забрану сваког покрета. Неки су чак тина, ретки су и даље нарушавали савршенство.
јавно заговарали промену људске природе, не Сви су међутим ућуткивани, претњама или по-
би ли тако окончали вечити људски немир. За лицијом, а најупорнији зазидавани у катакомбе
нове филозофе, то је била цена вредна обавезног Арсенала. После научно доказане немогућности
напретка. Зато смо их називали „лучоношама даљих преокрета, ко је смео сумњати у образац
Мравињака“. општег благостања на „крају Историје“?
Наравно, нико од тих нових мислилаца није Чекала су нас, веровало се, само ситна усавр-
могао објаснити зашто смо тек у њихово доба шавања демократије, мали помаци у процвату
упознали хекатомбе мртвих и унакажених, гас- човечанства.
не коморе, и геноцид каквог би се грозили и
Монголи. Прорачунато, индустријски и свире-
по истребљиване су нације, печатом и потписом
уништаване покрајине и градови. Понашање
према непријатељу као према гамади одлико-
вало је грађанске ратове, који су се проширили
земљом, попут метастаза.
Почели смо, и ми редовници, да губимо осло-
нац: страшније од хиљада лешева доживљава-
ли смо немерљиве повреде душе и духа сасвим
обичних људи. У утопији тако оствареној ни
већина, наводно драгоцена мислиоцима Пала-
28 29
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
30 31
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
који озбиљно схватају дворске филозофе. При- те друге отаџбине, и да бисмо у њој стајали ван
падао је другој, неупоредиво утицајнијој струји: домашаја сваког зла. Шта би пред тим значио
поклоницима корисног разарања. Попут неких пад Замка?
из феничанских братстава, чинио је зато све да Ипак, већање шта чинити отегло се до касно;
пропадање поспеши. Усто, веровао је у вечно било је скоро вече кад сам напустио главну дво-
стварање, подизање из пепела. А то је тражило, рану. Нерасположен, пожелео сам да још једном
према феничанској доктрини, припрему снага макар погледом обухватим мени драга места.
за нови Нојев ковчег. Зато је, претпостављам, и Али, успевши се на бедем, кроз хук ветра зачуо
савез с нашим капетанима сматрао могућим. сам махнито добовање са Трга. Предвођена до-
Недуго потом, удвостручио се број заседа на бошарима, у карневалском расположењу, град-
прилазима Замку, а на капију нам је коначно за- ска светина се примицала Замку. Остављајући
куцао један од најамничких капетана – млади, пустош за собом застајала је на раскршћима,
бахати и празноглави кицош, типичан за свој где би накратко замукли добоши. У тишини, па
сталеж. церекању, речи добошара пратиле би скаредне
У жељи да избегну крвопролиће, најамници игре кловнова и акробата у црној одећи редов-
су нам га послали да преговара о нашем разору- ника. Из масе су се извијали димови, и клицало
жању и предаји иследницима у Старој барутани. при паљењу лутака од сламе и крпа. А онда би
При помену тог места, око усана му је заиграо гомила, још помамније, наставила да наступа,
пакостан осмех. докнисам почео разазнавати бесом изобличена
Он нам је казао и да добошари већ извикују лица. Ни кад су прве каменице и запаљене боце
Намесников проглас – оптужбу да смо припре- пале у шанчеве, окрзнувши бедеме, нисам се
мали побуну против Палате. Али, то нас није могао отргнути од тог призора. С вревом су се
одвише погодило. Док сам брбљивог изаслани- помешали и јауци – чело поворке сударило се с
ка пратио ка излазу, поглед ми се наново изо- најамничким стројевима који су им препречили
штрио. Неуплашен, ступао сам у још једну бор- пут ка нашој капији.
бу, од многих. Али у Замку се и даље већало, премда се одлу-
Наиме, мада смо већ дуже очекивали пропаст, ка знала унапред. Мада су се једни залагали за
пред собом смо увек видели Бело острво, недо- покорностНамеснику, а други за повлачење са
ступно сваком непријатељу. Сетио сам се и речи Зеленог Брега, Заповедник се приклонио први-
наших учитеља, да смо ми заправо изасланици ма. Штуро одбацивши предлог да се Намеснику
32 33
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
34 35
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Угледавши их послагане по полицама, схва- Ватра Лампе требало је да преобрази свако дело,
тили смо да је наступио тренутак да их се ли- не би ли се – прочишћено – сачувало у Невидљи-
шимо: следећи савете наших претеча, за такву вом; очигледно, васкрсење су и творци Лампе
прилику припремили смо Златну лампу. налазили у прастаром обреду спаљивања.
Прастара, до нас беше она доспела случајно, Носећи Златну лампу, отворили смо врата
као плен са Истока. Упозорени једино да јој пла- ризнице. На шкрипу шарки, из подножја Куле
мен ваља стално одржавати, о њој дуго нисмо уследила је још бешња граја: светина је наслу-
знали ништа. Али, будући да је случај најчешће тила да се дешава нешто необично. А онда је је-
одраз нужности, вишег реда у Свету, до нас је дан од нас, приносећи Лампу, подигао стаклени
допао и мали, дотле изгубљени спис са кратким поклопац витрине; без шума, њен огањ је заиг-
описом њене хиљадугодишње, заплетене и не- рао по књигама и свитцима. Остајући прозиран,
обичне повести, и упутством за употребу. књигама би подарио на махове заслепљујући,
Златну лампу смо тог јутра први пут опрезно готово болан сјај. После неколико пламсаја
изнели из њеног скровишта; кроз њено стакло је, књига би ишчезла, а за огњем остајала шачица
белим сјајем, запалацао готово прозиран, бледи пепела, једва различита од фине прашине међу
пламен, видљив и под најјачим сунцем. листовима.
Нагнувши се преко парапета, видео сам да Без горчине смо посматрали повратак тих ве-
је гомила застала у подножју Куле, оклевајући. ликих дела људскога духа Невидљивом. По ла-
Зачудио ме је страх тих људи, дотле побеснелих коћи ширења пламена ценили смо вредност сво-
од жеље за осветом над недужнима за њихово га напора. Свакоме делу, огањ је судио најбоље.
стање, понижење и недостатност. И док је добијао на снази, пламен је привид-
Још чудније је било што је пламен Лампе пре- но поништавао сваки траг наших настојања, и
образио и изглед свега око нас. Узрок тој про- личне заслуге. Највредније у неком делу, учили
мени уочио сам у фином, беличастом, титравом смо се, није лична својина аутора. Да је таштина
одсјају по зидовима и прозорским окнима. Сенка осуђена да ишчили на Светлости постаја-
Ваљало је дакле, држећи се упутства, Лампу ло нам је јасно такође: огањ није преображавао
принети списима: стара мудрост нас учи да ру- само дело већ и ствараоце, макар на трептај ока
кописи не горе – то јест, бар не оно што је вечито приближавајући их Вечности. Док ме је обузи-
у њима. Јер с хартијом у огњу изгара једино што мало нешто етерично, а са мене спадао део зем-
је пролазно, плод случаја или људске грешке. не тежине, опазио сам и да огањ позлаћује лица
36 37
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
38 39
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
користивши прилику, банде су се од јутра дале у ремено, шпијунку би затамнело око тамничара.
пљачку и дивљање. Видео сам лешеве под плата- У мемли, са дрвеног лежаја препуног гамади, ос-
нима на главном тргу, и румене одсјаје по фон- лушкивао бих даноноћне јауке и звекет ланаца.
танама. А где је комешање било најјаче, где се Наредних месеци, самицу бих напуштао једино
најупорније одолевало покушајима плаћеника кад би ме извели пред Намесникове иследнике.
да заведу ред, у маси сам опазио црвене капуте. Не бих описивао све појединости злостављања
У кули Арсенала, уским и клизавим степе- из Старе барутане. Не знам ни колико су дуго
ницама потерали су нас до просторија где су трајала, будући да сам у тим каменим саркофа-
ислеђивали и мучили затворенике. Још под зима, ван домашаја дана, убрзо изгубио сваки
утиском Замка и Града у пламену, ступао сам рачун о времену. Силили су нас да признамо да
аветињским, безречним светом. Одјеке корака и смо у Замку припремали побуну против Палате.
шкрипу шарки каткад би прекинуо подругљив Када бисмо под електричним светлима губили
смех – јецав и пригушен, као да допире из каме- свест, крвници би нас поливали водом. Потом
них зидова. би нас одвлачили у прозрачне собе, где би нам
виши иследници потурали признања срочена у
Палати. По њиховом потписивању, ослобађали
би ниже редовнике.
Али, шта је било са нама који смо порицали
оптужбе? Шта нас је спасло нових мучења, смр-
ти на ломачи или у гладијаторским борбама?
12. Јер, мада је Замак заборављен при појави Цр-
вених капута и у доњим селима, милосрђе није
С треском су се затворила храстова врата са- красило Намесника и његову клику. Још једном,
мице, и лупио гвоздени засун. У неподношљи- за наше животе ваљало је захвалити државном
вој тескоби, без гласа сам се сложио на под. Жив саветнику – или феничанским братствима, с
закопан у катакомбама испод Старе барутане, којима је био повезан. Учесници Игре руково-
нисам се надао ничему. дили су се, очигледно, пре потребама и тајним
По ћелији су лелујале сенке од свеће на столу. налозима него великодушношћу.
Бледе, танке, трепераве пруге светла допирале Ислеђења су зато престала и више нисмо на-
су и кроз процепе око отвора на вратима. Пов- пуштали самице. У муку, од наједном благо-
40 41
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
42 43
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Уз људе у црвеним капутима, убице и џепа- подигли су се стубови дима; ватре су тињале и
роше, све чешће су се, нажалост, виђала деца наредног дана, док су их надлетала јата гаврано-
из богатих кућа и уметници и писци на гласу. ва, Дрводељиних сапутника.
Олош су славили гротескама у стилу старих ју- Нажалост, отпор сељака био је слаб колико
начких песама; необично популарне, те каткад закаснео. Али зашто се Намесник није покре-
веома успеле, псовачке пародије коначно су из- нуо, и у села и побуњене градске четврти послао
витопериле укус публике. Уличарско понашање своје трупе? Јер, кад су у Палати зазвонили на
постало је норма у политичком, културном, па узбуну, тренутак беше пропуштен: показало се,
и свакодневном животу. Чистунцима је преос- нажалост, да је Дрводеља много више од још јед-
тајало да заврше у реци – руку везаних на леђи- не његове лутке, залуђене да је вођа странке или
ма, џепова пуних шљунка. народни трибун.
Али, све је то била међуигра. Око Града се Зато смо и ми напустили Зелени Брег; не више
постепено стезао обруч. У Намесниковој пала- битни, и последњи од нас пуштени су из подру-
ти, истина, многи су схватили шта им се спре- ма Арсенала. Недуго потом, две војске спремале
ма, само, шта се могло учинити кад су хорде су се за битку. Под гримизним заставама, Црве-
извирале као из земље? Намесников поредак се ни капути су се ројили горњим селима, док су
урушавао; крајеви немили жандармима прила- околним путевима већ крстарили покретљиви
зили су Дрводељи. Усред дана Црвени капути би одреди њихових коњичких стрелаца. Насупрот
шенлучили и пијанчили, претећи новим злоде- њима, Намесникови војници утврђивали су се
лима. Почело се испуњавати старо Вилењаково по тврђавама и замковима.
пророчанство: Није се још смрачило кад се небо проломило
„Ко зна одакле су се створили? Докле ви, у од грмљавине, и започела одлучна битка између
горњим селима, будете играли карте, појавиће Намесника и Великог Дрводеље. Али, побед-
се они у доњим. А када се ујутру пробудите, ник се унапред знао, будући да су Намесникови
ништа не слутећи, људи у црвеним капутима плаћеници слабо стајали спрам Дрводељиних
шетаће вашим двориштима, гледајући вас кроз гомила. Свега који дан касније, после жестоких
прозоре ваших кућа.“ борби на бедемима, Црвени капути су ушли
Неки су се тада ипак латили оружја, убијајући кроз отворену градску капију као у своју кућу,
Црвене капуте на свом прагу. Али, чарке у доњим претходно похаравши Намесникову палату.
селима нису потрајале ни до поднева. У Долини,
44 45
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
46 47
Библиотека Српског Листа Сој
48
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
50 51
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Ипак, ту земљу не настањују само хероји. На ника, па да се разреше размирице његових по-
Белом острву има места и за најнезнатнијег чо- даника. И премда није освајач, његова моћ сеже
века, под условом да својим делом поштује Бога. даље од Белог острва, где год још има врхунског
Баштован то чини гајећи биљке, коњушар па- људског поретка. Он може све јер му је, у освит
зећи животиње, писар пишући истинито, ис- Времена, лоза потекла од богова.
правно и читко. Ту, свако може живети у складу Осталим – бригом о вазалима и новим пок-
са окружењем колико и собом; трудом, сви око рајинама, изасланствима у туђе земље – баве се
себе стварају острвца, блистава врлином. Схва- великодостојници. И мада су им дужности теш-
тивши да су сви људи властела, у свима сам зато ке, на дворовима покрајинских кнежева, као и
почео тражити драгоцену Бит. Јер, ником није у Кристалној палати, нисмо никад запазили не-
свеједно какав ће ступити пред Капију Вечнос- мар или недоличну журбу. Ослобођена бриге за
ти, и чиме ће оправдати свој пртљаг. рокове, на Острву се и људска дела процењују с
Схватио сам да животи сељака и слугу нису гледишта Вечности, не тренутка.
тегобнији од службовања по замковима и пала-
тама. Бреме расте с висином на коју се човек ус-
пиње. На висовима – у тврђавама и дворцима –
понајвише је дужности, док се на права позивају
углавном људи из низина. Јер, свако преузима
само терет који може понети. Најтеже бреме на
Острву носи Велики Владар, или Велики Кнез;
у отменој доколици Кристалне палате, самим
својим постојањем он обезбеђује благостање
народа.
Будући отеловљење поретка, владајући ис-
кључиво својим ауторитетом, он је и једини
суверен лишен бриге за расположење својих
поданика. Наспрам свих осталих у Краљевству,
Велики Кнез је непокретно извориште сваког
покрета. Најчешће, довољан је и помен његовог
имена, грб на повељи, или одежди његовог глас-
52 53
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
54 55
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
56 57
Библиотека Српског Листа Сој
58 59
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
60 61
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
пренуо, угледавши им светлуцаве очи. Усред вали Време, подсећајући нас да је Игра вечита,
честара и високих грана пред свитање бих чуо будући у темељу Света.
шумске птице; имало је ту још јелена и срна, а Слутио сам да ме још страшније чека на Зеле-
дању је с висина кликтао орао. Дивље животиње ном Брегу, и да је Град, у борбама плаћеника и
беху ишчезле одавно са Зеленог Брега. Црвених капута, спао на хрпу рушевина.
Затим бих прелазио невидљиву границу тих Али, Дрводељин тријумф није могао бити ко-
оаза нетакнутог Света. На први поглед ништа се начан. У руинама је морала преживети и малоб-
није мењало, али би тле одједном почело подрх- ројна елита Замка. На први знак, знао сам да ће
тавати од експлозија. Јашући по стробоскопски изаћи из скровишта, не оклевајући да опет зауз-
осветљеној шуми, посматрао бих путање разних ме место у строју. Будући сој, знао сам да им је
хитаца по ноћном небу. исход борбе неважан. Кључеве победе и пораза
Са променљивом жестином, по висовима и у видели су у рукама Бога, коме су њихове побуде
долинама, тукли су се становници шума и Цр- при Игри битне бар колико њихова дела.
вени капути; издалека, битке су личиле на ват-
ромете, али су експлозије ровале земљу а ватре
се разбуктавале у пожаре који су прождирали
гуштике. У модрим висинама кружили су гавра-
нови; по смирају борби спуштали би се у јатима
и, непомични, стајали поред бледих, изнакаже-
них лица, тихи попут чувара мртвих.
Корак по корак, огањ битака претварао је чи-
таву Шуму у Дрводељин плен. Браниоци су по-
сустајали и све чешће би се чуло оргијање Стре-
лаца при докрајчивању рањених. И у тим црним
шумама Злу као да није имао ко препречити пут.
Јер, пошто Добро не надвлађује пуком врлином,
победе Зла су често потпуније. Мудраци Замка
су и то тумачили Клатном, при чијем би се за-
маху улево и многе доброхотне силе окренуле
злу и ништењу. Клатном су Мудраци објашња-
62 63
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
64 65
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
већ насликано или написано светогрђе. Мање дуж линија слабости – ниједан противпокрет
одраз пророчанске моћи колико болести душе и није више могао превазићи истрошеност тва-
духа, та сновиђења су нам заправо припремала ри. Пропали беху људи, не идеје. Сва та решења
будућност, отварајући врата стихији. – заједно и свако за себе – довела су коначно до
У том смислу, поезија је заиста моћнија од по- појаве нових људи, кадрих да разне измозгане и
литике. Јер, мада нам се чини безначајна у ка- беживотне конструкције злоделима преточе у
тастрофама, кад нам све друге моћи пресахну, још гору стварност. Из мрака су поново изро-
она преостаје као последње средство. Али, кад нили и адепти тајних редова, да усмере превра-
је уметност већ кренула новим током, појави- те, као дотле уметност и филозофију. А потом су
ли су се и филозофи намерни да разруше сваку тирани попут Намесника све делатности духа
културу, не би ли нас, наводно, вратили нашој претворили у пука оруђа тираније. Дојучера-
природи – њима, нажалост, потпуно непознатој. шњи бунтовници почели су се утркивати у до-
Славећи појам „племенитог“ дивљака, бесловес- тле незамисливој понизности. Верни следбени-
ног наспрам Света и Бога колико и главосече са ци утописта, људе су поштовали колико мраве,
Борнеа, утописти Времена пред Крај делали су говорећи да: „Циљ оправдава средства.“
испрва у муку и осами. Обично телесно, умно
или душевно обележени, удаљени од стварнос-
ти, своје маштарије, обећајне срећом и спокојем,
заснивали су увек на насиљу према људској
природи. Где су Мудраци Замка Човека и Свет
видели као безмерна борилишта, а људе као спој
божанског и подљудског, они су – сматрајући
их безгрешно добрима, или непоправиво лоши-
ма – од смртника очекивали Коначно Решење.
А неки су, попут злогласног Маркиза, отворено
проповедали утопије зла и порока.
У стопу их је следила и наука, окренувши се
најпре против теологије, то јест, против човеко-
ве целовитости. Наиме, свака од тих новотарија
упућивала је на дубљи поремећај, напрснуће
66 67
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
68 69
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Нисам, међутим, јахао ка зараћеним горама Одмичући, гледао сам како при промени вет-
на северу, већ ка Зеленом Брегу, слутећи да одат- ра у пожарима страдају и Дрводељини људи.
ле извире ужас. При бекству, дуги капути би им се заплитали о
Али, док сам из каса прелазио у галоп не бих трње; не успевши да их се ослободе претварали
ли што пре минуо ватрену кружницу, налетео су се у буктиње, прштећи ројевима црвених ис-
сам на чаркаре. Срећом, омамљени пићем и кри. Умирали су уз пригушен крик, неописивог
крвљу кретали су се као месечари, не покуша- грча на лицу.
вајући да ми препрече пут. У галопу, сви звуци Застао сам тек на ивици Шуме, осврнувши
ми се стопише у бубњајући шум; око мене, њи- се. Усред помамне битке пожари су осветља-
хови готово нечујни меци плели су светлећу па- вали врхове гора, а ракете и облачно небо, те
учину. Прескачући огњене зидове, осећао сам се честаре натопљене крвљу. Изван ватреног обру-
срастао са оружјем и коњем; блистајући, мач ми ча, удаљен од експлозија, јасније сам чуо јауке
је остављао расплинут траг. рањеника, и јаросне повике Дрводељиних стре-
Прошавши између непријатеља, у неколико лаца – гонећи коње до изнемоглости, малаксали
скокова докопао сам се узвисине – и обрео ус- али неутажени клонули би у снег. Дрхтаве ватре
ред групе Стрелаца управо пристигле с једног обасјавале су лешеве и расуто оружје.
од шумских стратишта. Погледали смо се у очи; Ни поглед на Град, видљив у низини, није
сечиво ми је бљеснуло и осетио сам дрхтај че- обећавао добро. Тек по које светло жмиркало је
лика у туђем телу; успорено, падали су без гла- кроз мећаву; шибан ветром јахао сам ка Зеле-
са, понеки уздахнувши на млаз сопствене крви. ном Брегу, месечевим крајоликом. Границу сам
Све се завршило у магновењу; три тела су оста- прешао поред Црвених капута заокупљених
ла на снегу а ја сам одјурио, полегавши по врату битком у Шуми. Прошао сам потом старим, др-
седланика. веним мостом, па пролазио поред опрљених али
За мном није било потере. Затечени, Стрелци целих манастирских зидина.
су испалили тек по неки хитац. Куршуми су ми Зашто нисам тад одложио оружје? Није ли
прошли високо изнад главе, добујући по стаб- свака бешчасна борба и бесмислена? Јер, суко-
лима. Већ у шуми, осетио сам ударац метка у бима у Граду и Шуми недостајало је поштовања,
бутину – и топлоту, јер ми се чизма почела на- будући да су се борци делили само на крвнике
ливати крвљу. и жртве.
70 71
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
72 73
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
ву. Мада су му имања опустошена, Манастир се вим хордама претворио се у замах посвећеним
хранио миром, усред стихије. мачем.
Те ноћи, Зело и ја нисмо имали времена један Уто, још једно знамење привукло ми је пажњу.
другом да испричамо шта нам се све десило по Једна снежна пахуља промакла ми је пред очи-
напуштању Старог арсенала. Предахнувши ко- ма; у бескрајном трену, као кроз лупу, сагледао
лико за обед хлеба и вина, узјахали смо опет: сам јој зракасти склад, непоновљиве лепоте. И,
чинило нам се да пожари посустају, иако је из пре него ми се истопила на рукаву плавичасто
Црне шуме ветар још доносио дим, смрадан на је заблистала, као да није од твари. Попут свега
стрв и месо. на Свету и она беше саздана за Вечност – чедо
Снег је покривао планине; у даљини, као кроз никаквог тренутка, нити случаја. Како иначе
измаглицу, назирали смо Зелени Брег. Али, и објаснити толику пажњу при Стварању чак нај-
пре него сам главу покрио кацигом вратио ми ситнијих, и најпролазнијих ствари?
се нехај према метку и сечиву. Док смо чекали Подигавши главу, кроз све гушћу мећаву на-
благослов манастирског Старешине, у беспре- предовао сам касом, једва препознајући пут –
корном устројству нашег одреда видео сам до- толико се, наиме, променио тај некада плодан и
бар знак. богат крај. Брзо смо се спустили у долину; кроз
Јер, не само да је ведрина нужна за сваки по- црвену измаглицу и облаке, поново је засијао
духват, већ су нас у Замку учили да садашњост месец. Застали смо пред градском капијом.
ценимо бар колико прошлост, и будућност.
Како бисмо иначе препознавали драгоцено и у
најпогубнијем искуству? Узор нам, значи, није
био безобзирни јуришник, већ прегалац кадар
да и усред полома уочи лепоту цвета, неба, па и
непријатеља.
Блажен, пролазио сам испод капије, примив-
ши благослов свештеника; стварност ми се беше
приближила жељама, ипак не прелазећи у бе-
смртност. Започињали смо Дело, нужно скупо
и несавршено, и примицали се Смислу: с бла-
гословом, ударац намењен Дрводељи и њего-
74 75
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
76 77
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
куле. Масивна врата расула су се у иверје, гвоз- ка мочварама Ушћа не обазирући се на Стрел-
дени окови треснули о степенике. На бедемима це који су скакали у воду и грчевито пливали
и око топа, кошени зрацима, падали су успани- ка њима, не би ли се спасли. Ударани веслима,
чени Црвени капути. Запраштале су, па замук- мрачне мрље наспрам сјајне реке, пливачи су се
ле, њихове пушке. Крици умирућих надјачава- давили у вировима; у непомеру, месец је опет
ли су и метеж испред главне капије, а онда нас је засјао кроз облаке, и ми смо угледали Великог
пресекао, све, болни, нељудски урлик из дубина Дрводељу.
Тврђаве. Тим јауком, битка је и окончана; сја- Седео је на прамцу подупревши главу; подрх-
хавши, кренули смо ка капији, заставши насп- тавајући, сенка профила му се оцртавала на на-
рам густог, смрдљивог дима из ходника. мрешканој води. Препознао сам му лице, дотле
Пели смо се затим полумрачним степени- виђено само у гомили, или мимолазу.
штем, поред замирућих бакљи. Али нигде нисмо Обасјан месечином, окренуо се према нама
наишли на Црвене капуте, већ само на њихово и тешко, неспретно устао. Испод јарко црвеног
оружје; из таме би нас повремено погурио поне- капута напињао му се огроман стомак; танких
ки насумичан хитац. А онда смо зачули цику и удова подбочио се, пркосан.
вриску с Пристаништа, с друге стране Тврђаве. Не хајући на љуљање чуна, посматрао нас је,
Међу зеленим сенкама, наспрам гомиле ста- лица бледог при зеленим одсјајима. Кроз пљусак
новника Зеленог Брега стискала се група Црве- весала обећао нам је, пискутаво, да ће се на челу
них капута. Унезверени и голоруки, крили су се Црвених капута вратити на Зелени Брег.
једни иза других, понеки скидали капуте. Али, На то, обалом се разлегао грохот, па је запу-
грађани су их препознавали и уз псовке извла- цало и одатле и из чамца: усред белих водоско-
чили из гужве. На голоруке, међутим, нико није ка неки су се чунови преврнули, међу њима и
дигао руку; код пролаза ка подземним ћелија- његов. Убрзавши, остали су ишчезли иза окуке
ма, једног за другим гурали су их низ мрачне и реке.
клиске степенице. Из дубине, шкљоцале су бра- Не знам да ли је међу жртвама брзака био и
ве и реско падали засуни. он, али смо већину Црвених капута пустили да
Али, са кеја се већ отиснуло неколико чамаца побегну. Свесни да нема Света без Зла, појаву
с бегунцима; од њих нас је делило свега неколи- таквих сматрали смо неминовном, надајући се
ко хвата. Упркос помрчини разазнавали смо им дужем предаху до следеће.
лица; сложно веслајући, све брже су одмицали
78 79
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Поредак на Зеленом Брегу издигао се још јед- Згађен убијањем и крвљу, притиснуо сам рану
ном из рушевина, његовим житељима вративши на бутини. Кроз оштар бол, пожелео сам да бу-
потребу за заједницом. Велики Дрводеља остао дем што даље од растуће вреве. Али, и Црна
је Сенка – иза, и испред нас. шума и зарушени бедеми Тврђаве рудели су на
јутарњем сунцу, а над круништем је заблистала
величанствена, златна аура.
Попевши се над нагореле кровове околних
кућа, са степеништа угаоне куле посматрао сам
предео испод Града, и борбе у долини. Гониоци
23. Црвених капута беху се приближили доњим се-
лима, чешљајући мочваре и гуштике; на пове-
Али, захваљујући тој Сенци, још заносније тарцу, увијале су се перјанице барутног дима.
заблистао је крајолик, кад је над планином из- Ободрен, наставио сам да се пењем. Одбацио
ронило сунце. Дрводељини бојовници нису ни сам кацигу, па грудњак, чији сам тупи, метал-
замакли иза окуке кад смо угледали галеба како ни удар о степенице чуо као из даљине. Заоби-
кружи високо, па све ниже, вребајући рибу. Зора шавши лешеве Црвених капута, закорачио сам
је преобразила и гајеве уз реку, одакле се зачуо на последњи степеник, одакле се видело и Вучје
птичји пев. брдо.
Оживеле су улице и у оближњим варошица- На врху Тврђаве, готово поражен Сјајем, као
ма. По приношењу жртава у храмовима и гаје- да сам уронио у етер. Лак, схватио сам и да ме
вима, и божје службе по црквама, и последњи рана више не боли. Приневши шаку очима ос-
становници изашли су из скровишта. Јер, нису мехнуо сам се, видевши је обасјаном. Као при
сви знали за битку испред Тврђаве, нити њен Првом Дану Стварања, светлосна мрља преда
исход: од раног јутра, на градским капијама мном почела је попримати чврсте облике; из
сударале су се две колоне: једна одлазећи због бескрајног плаветнила, Бело острво ми се при-
гласина о новим борбама, друга враћајући се из ближавало, великом брзином.
Црне шуме. У исти мах, спознали бесмо и сласт Није га нестало ни кад сам затворио очи – као
и горчину победе. да ми га је непозната сила заувек утиснула у
мрежњачу ока, и срце.
80 81
Библиотека Српског Листа Сој Борис Над Гозба Победника
Издавач
Књижара ЖАГОР
Београд, Кнез Милетина 5
E-mail:zagor-bg@net.yu
За издавача
Мирјана Литричин
Штампа
Штампарија “Марковић”
Авалска Крагујевац
82 83