Uvod u pravo

bojan.zdravkovic@fpsp.edu.rs Fakultet za poslovne studije i pravo

Uvod u pravo
1. Op ta znanja o pravu i dr avi

2. Pravni poredak

Uvod u pravo
1. Uvodna pitanja 2. Odnos dr ave i prava 3. Dr ava 4. Pravo i pravna norma 5. Izvori prava 6. Pravni akt 7. Pravni odnos 8. Primena prava 9. Zakonitost 10. Tuma enje prava 11. Sistem prava 12. Teorije o pravu

Pojam uvoda u pravo
‡ Uvod u pravo:
± nau nopravna disciplina ± objektivno, kriti ko, metodski izvedeno znanje o dr avi i pravu ± nije mogu e posti i potpunu objektivnost u pravnoj nauci, njoj treba te iti ± koristi metode sociolo kih, ekonomskih, politi kih, filozofskih nauka

Pojam uvoda u pravo
‡ Nau nopravne discipline:
± Apstraktne ± Konkretne:
‡ pozitivnopravne ‡ istorijskopravne.

. koje se primenjuje.Pojam uvoda u pravo ‡ pozitivno pravo(ius positum) ± pravo koje je na snazi.

niti na ljudskim pravnim formama.zauvek) od jednog uzroka ili inioca van njega samog. koje ne po iva na pravu odre enom od strane ljudi. ± pravo koje je dato(jednom. prirodno pravo). umno prirodno pravo. . ± prethodi pozitivnom pravu slu e i mu kao osnov i uzor. ± bo ansko. ± nepromenljivo i univerzalno. ± pravo kojem dr avno pravo ne mo e protivre iti ni pod kakvim okolnostima (pravo pravo. nadpozitivno pravo.Pojam uvoda u pravo ‡ prirodno pravo(ius natura) ± razli ita shvatanja: ± u pravnoj filozofiji . biolo ko.naddr avno.

Odnos uvoda u pravo prema konkretnim pravnim naukama ‡ osnovna (glavna). ‡ uvodna nauka. . ‡ op ta.

‡ Novi vek.e.e.n.n.Gr ka ‡ .nastanak XIX vek.Razvoj i nastanak uvoda u pravo ‡ Teorija dr ave i prava .Rim: » Institucije ± II vek p. ‡ Antika: . » Corpus Iuris Civilis ± VI vek p. ‡ Srednji vek. .

Dimitrije Davidovi ± pisac Sretenjskog ustava. ± Jovan Filipovi ± prva filozofija prava. ‡ godina 1838. ± Radomir Luki . Jovan Steji . ± Hristofor Risti . ± nastanak discipline Uvod u pravo .Razvoj i nastanak uvoda u pravo ‡ Srbija ± teorijskopravni mislioci: ± ± ± ± ± Dositej Obradovi . Lazar Vujovi . Bo idar Grujovi . ± Slobodan Jovanovi ± ³O dr avi´. ± Toma ivanovi .

Predmet uvoda u pravo ‡ Predmet uvoda u pravo su op ti kvaliteti i op te veze dr ave i prava. dr ava i pravo kao objektivne dru tvene pojave. ± pravni akt. . t. ± pravna norma. ± dr avni organ. ± subjekt prava . ‡ Predmet izu avanja Uvoda u pravo je: ± monopol fizi ke sile. .j. .

‡ ³nauka o nauci´ ± metodologija nauke. ± metodologija pravnih nauka ± posebna pravna disciplina . ‡ te nja svake nauke je postizanje istine o pojavama koje ispituje. prou ava ono to je predmet nauke.Metod uvoda u pravo ‡ Metod je na in ili postupak na osnovu kog se saznaje.

‡ ‡ Posebni metod: Glavni: 1.Vrste metoda ‡ Op ti metod: ± ± ± ± metafizi ki. . aksiolo ki. sholasti ki. . tehni ki. pravni. lingvi ti ki. spekulativni. 3. 2. 4. istorijski. ‡ Sporedni: 1. sociolo ki. 3. dijalekti ki. 2. komaprativni (uporedni). .

. izu ava dr avu i pravo putem pravnih normi: 1. normativni metod. dogmatski metod. 2.Pravni metod ‡ ‡ osnovni metod u izu avanju prava. ± logi ki metod.

Pravni metod ± 1. dogmatski metod: ‡ isti e na elo zakonitosti (nasuprot pravednosti) i na elo istine autoriteta(nasuprot na elu nau ne istine). ‡ kroz njega se nekriti ki usvajaju i primenjuju pravne teorije i norme. ‡ najpoznatiji pravac moderne pravne dogmatike je francuska kola egzegeze . ‡ prou avanje prava ³izolovanjem od okru enja´. ‡ koristi se prilikom stvaranja i primene pravnih akata.

Pravni metod ± 2. ‡ ispituje formalnu stranu prava i sadr aj prava. ‡ istra uje logi ku prirodu pravnih normi. normativni metod: ‡ utvr uje (kroz strukturu i funkcionisanje)ostvarivanje dru tvene funkcije prava. i vezivanje ovih normi u sistem. ‡ normativnim metodom utvr ujemo iz ega se pravo sastoji i kako funkcioni e. ‡ utvr uje da se svaka pravna norma sastoji iz dispozicije i sankcije i da se ovom povezano u obezbe uje njena realizacija. elemente iz kojih se norme sastoje. .

njime se ocenjuju: 1. pravna nauka. pravna metodologija. pravno obrazovanje. njime se presu uje kakvo bi pravo trebalo da bude. a ne kakvo jeste. posebne pravne tehnike i na in rada pravnika s kritikom postoje eg i predlogom budu eg stanja i razvoja .Aksiolo ki metod ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ metod vrednovanja. preskriptivna aksiologija prava. 2. i predla u odgovaraju e promene. itav pravni poredak i njegovi delovi. deskriptivna aksiologija prava. sukob izme u aksiolo kog metoda i dogmatskonormativnog.

± nesamostalan metod. ‡ istorijski metod: ± pojave se prou avaju u kretanju. te i dr ave i prava. razvijanju i nestajanju.Vrste metoda ‡ sociolo ki metod: ± obja njava dru tvene faktore nastanka i razvoja pojava. u njihovom nastajanju. .

poma e da utvrdimo koja su jezi ka sredstva funkcionalna. ‡ lingvisti ki metod: ± ine teorijska osnova i tehnike s kojima se spoznaje i prakti no obra uje jezik. jezika i logike. . ± zna aj za me unarodno privatno pravo. ± dvostruka funkcija: ‡ ‡ opisivanje i obja njavanje kakav je jezik u pravu. te utvr uje na in upotrebe jezika u pravu: ± veza izme u jezika i misli. a koja ne.za to se menja zna enje termina. . predla e uvo enje novih jezi kih re enja.Vrste metoda ‡ komparativni metod: ± prou ava pojave upore uju i ih sa drugim sli nim pojavama ili suprotnim. ‡ ‡ ‡ ‡ zna aj semantike. ± upoznavanje sopstvenog i prava drugih zemalja. sintakse i stilistike. obja njavanje kakav treba da bude jezik u pravu.II .

‡ utvr ivanje veze izme u cilja i pona anja pravnih subjekata koje do tog cilja vodi. anketa. .Vrste metoda ‡ tehnike: ± intervju. test. ‡ zna aj pravnih tehnika: ± stvaranje op tih pravnih normi: ‡ odre ivanje op teg cilja prava i posebnog cilja normi u aktu. ‡ odre ivanje tog pona anja i formulisanje normi. ‡ primena pravne norme na nju. ± tehnika primene: ‡ utvr ivanje injenice.

‡ predstavljaju i ostvaruju odre ene vrednosti u dru tvu . ‡ imaju duhovni i idejni karakter.Problem definisanja dr ave i prava ‡ dru tvene pojave.

± C) restauracija. ± B) reakcija. ‡ b) pu . ‡ 2) kvantitativne(evolutivne): ± A) reforma.Odnos dr ave i prava ‡ ‡ Promene dr avno-pravnog poretka: 1) kvalitativne(revolucionarne): ± A) revolucija. . ± B) prevrat: ‡ a) dr avni udar.

± primer: ± Mahatma Gandi. oblik suprotstavljanja demokratskoj vlasti.Odnos dr ave i prava ‡ Gra anska neposlu nost(D . borba protiv re ima Slobodana Milo evi a . Nelson Mendela. Ros): 1. 4. cilj je izazvati promenu zakona ili politike vlasti. 2. suprotnost zakonu. 3. javnost i nenasilnost. Martin Luter King.

Odnos dr ave i prava ‡ dr avno±pravni poredak: ± veza izme u dr ave i prava po osnovu koje dr ava stvara i primenjuje pravo a pravo ure uje dr avnu organizaciju i njenu delatnost. . interaktivnost. ± ³disciplinovanje i moralisanje´. dvosmernost. ‡ ‡ ‡ obostranost. uticaj prava na dr avu: ± kroz organizovanje i funkcionisanje dr ave. uticaj dr ave na pravo: ± kroz proces stvaranja i primene prava.

± hijerarhiji dr avnih organa odgovara hijerarhija pravnih akata: ‡ materijalni i formalni element. ± na in ostvarivanja hijerarhije mo e biti manje ili vi e demokratski. . ‡ odnos op tih i konkretnih akata.Odnos dr ave i prava ‡ na elo hijerarhije: ± izra enije u nedemokratskim nego u demokratskim politi kim sistemima. ‡ odnos akata koje donose dr avni i nedr avni organi.

³body politic´. land ± Jelinek (Nema ka) ± (Rusija) ± status. Mejtland. civitas vel regnum (Ciceron. ostali engleski autori (Engleska). ± Monteskje ± ³O duhu zakona´ ± Dr ati (vlast. teritoriju) ± slovenski narodi ± to kratos . Platon (Gr ka) ± civitas. stato (Makijaveli) ± ³realm´.imperium . Avgustin) ± staat. Sv. commonwealth´. regnum.Pojam dr ave ‡ Prete e naziva ³dr ava´: ± polis ± Aristotel. Hobs. ³state´ ± Boden. ljude. respublica.

‡ reguli e politi ki i pravni polo aj svojih podanika. ‡ dr alac legitimnog monopola politi ke vlasti. ‡ stara se o odr avanju reda i mira. ‡ pravni subjekt unutra njeg i me unarodnog prava. .Pojam dr ave ‡ regulator dru tvenih procesa.

± razdvajanje javne i privatne sfere ± pojava politi kih partija. ± postojanje itavog sistema pravnih i drugih kodifikovanih pravila koje ta dr ava primenjuje. ± irenje dru tvenog i privrednog prostora i komunikacija. ± porast robonov ane prakse i trgovine. javno mnjenje .Pojam dr ave ‡ Uzroci nastanka savremene dr ave: ± emancipacija gra anske klase. ± irenje teritorije i broja stanovnika koje nova dr ava obuhvata.

novovekovna dr ava apsolutna monarhija u zemljama evropskog Zapada tokom XVI veka. dosledna institucionalizacija dr ave i njeno pretvaranje u bezli nu vlast ± depersonalizovanje. . prava i du nosti njenih gra ana.Pojam dr ave ‡ Pra . puni javni autoritet dr avne vlasti ± puno po tovanje sloboda. 2. ‡ Tendencije koje ine centralnu perspektivu novovekovne dr ave: 1.

. primerene potrebama normalnog razvoja pojedinca i ljudske zajednice . ‡ zadaci prava ± u obrazovanju.Funkcije dr ave ‡ Uloga dr ave se ne sme tretirati sveop to u ± odre ivanje njenih granica za me anje u realne. . razumne logi ke okvire. kulturi. nauci. .prvenstveno. odnos ljudskih sloboda i prava i funkcije dr ave. zdravstvu .

istorijsko pam enje. tradicionalizam. emocionalno intimiziranje ± primer: zvi danje himni ³Hej.Dr ava kao dru tvena zajednica ‡ dru tvena zajednica ± zajednica ljudi povezanih ekonomskim i duhovnim vezama. ‡ vlast nad stanovni tvom na odre enoj teritoriji nije dovoljan uslov za postojanje dr ave. Sloveni´ . ‡ preduslovi: ± duhovno jedinstvo stanovni tva na odre enoj teritoriji.

‡ Dr ava je posebna politi ka i pravna organizacija. poseduje i monopol fizi ke sile i koja titi odre ene interese u dru tvu. . koja pored ostalog. ± politi ki cilj tvoraca definicije prava.Pojam dr ave ‡ Uzroci razli itih shvatanja dr ave: ± kvalitativna razlika izme u razli itih istorijskih oblika zajednice.

Pojam dr ave ‡ ³Res publika res populi´ (Dr ava je stvar naroda!) Ali dr ava nije svaki skup ljudskih bi a koji je sabran na bilo koji na in. ve ono mno tvo koje povezuje saglasnost u pogledu prava.´ Ciceron .

Konstitutivni elementi dr ave su: 1.Elementi dr ave ‡ Dr ava je osnovna dru tvena organizacija. teritorija. 2. ‡ . s najve om vla u u globalnom dru tvu. dr avna vlast. stanovni tvo. 3.

priobalna mora i reke. odr aj . prira taj. diplomatska predstavni tva.Teritorija ‡ teritorijalna celina(geografsko prostranstvo) na kojoj dr avni organi vr e vlast + ‡ prostor ispod i iznad. ‡ postojanost i promenljivost dr avnog prostora: ‡ ‡ ‡ ‡ okupacija. brodovi i avioni. aneksija.

‡ Dr avljanstvo . ± Na elo podru ja ili princip teritorijalnosti ± Na elo prebivali tva. polipatridi. ± sticanje dr avljanstva druge dr ave lanice dr avne zajednice.javnopravna veza izme u dr ave i pojedinca na osnovu koje pojedinac sti e odre ena prava i obaveze. ‡ Lica koja su nastanjena na teritoriji jedne dr ave a nisu njeni dr avljani ± apatridi. ‡ Narod ± narodnost ± nacija. . ‡ Sticanje dr avljanstva: ± Na elo krvne veze ili na elo porekla.Stanovni tvo ‡ Svi ljudi nastanjeni na teritoriji odre ene dr ave koji imaju njeno dr avljanstvo. bipatridi. ‡ Prestanak dr avljanstva: ± Otpust iz dr avljanstva. ± Odricanje dr avljanstva. ± po me unarodnim ugovorima.

Vlast ‡ dr avna vlast : ± sposobnost dr ave da odredi pona anje svih subjekata na svojoj teritoriji. . ± u granicama svoje oblasti najvi a.

samostalnost.Suverenost ‡ neograni enost. ± osporavanje feudalnopravne doktrine. stoga je suveren iznad zakona(prava). ± ³Vlast izdaje zakone za sve subjekte u celini i svakog pojedionacno. Zakon je odraz zapovesti suverena. ‡ Boden ± tvorac prve teorije o suverenosti: ± ³ est knjiga o republici´ ± pru anje podr ke apsolutisti koj vladavini kralja.´ . Suveren je podlo an Bo ijim i prirodnim zakonima. nezavisnost u odnosu u odnosu na sve ostale subjekte. To ne zna i da je sudska vlast arbitrerna i vanpravna.

jer njegov neposredni tvorac. pravo svojine . Bog.´ ± ³suverenost je pravo zapovedanja iji je nosilac kralj´. ± suverenost je subjektivno pravo njenog nosioca.Suverenost ‡ Leon Digi: ± je ispitivao korene suverenosti: ± ³suverenost je svojstvo srednjovekovnog feudalnog gospodarstva koje ozna ava njegovu nezavisnost u odnosu na bilo koje feudalno gospodarstvo i izvornost njegovog postanka. po srednjovekovnom shvatanju.

± ne pravi razliku na formu dr ave i formu vladavine. . ± prihvata postojanje jednog vida prava ± zapovest suverena. ± unutra nja suverenost: ‡ svojstvo dr avne vlasti da odlu uje o uslovima postojanja i delovanja drugih institucija i udru enja. ± suverenost je obele je dr ave ali i su tina dr ave.Suverenost ‡ Tomas Hobs: ± prihvata Bodenovo u enje o suverenosti i unosi niz zna ajnih novina. ‡ neograni eno ovla enje stvaranja pravnih propisa.

‡ Hans Kelzen: ± ³Dr ava nije ni ta drugo do personifikacija pravnog poretka zasnovanog na pranormi. ‡ Laband: ± realizacija vrhovni tva dr avne vlasti predstavlja zakonodavstvo.´ .Suverenost ‡ an ak Ruso: ± narod je nosilac suverene vlasti u dr avi. ± suverenost za svoju osnovu ima dru tveni ugovor.

samostalnost.Suverenost ‡ Dr avna suverenost: ± neograni enost.pravna suverenost ‡ Moderno shvatanje pojma suverenosti: ± odbacuje se ideja o apsolutnoj dr avnoj vlasti. ± teritorijalnost kao element dr ave gubi svoj politi ki zna aj i doma aj ± globalizacija suverenosti . ± nezavisnost. ‡ Nacionalna suverenost ‡ narodna suverenost . ± dr ava svojim normama ograni ava i samu sebe. ‡ Narodna suverenost.dr avna suverenost .

) ± vladar. najvi i nosilac vrhovne vlasti ‡ superanus ± vi i ‡ suverenost (fr.Suverenost ‡ suveren (fr. ‡ (savremeno shvatanje).) ±(tradicionalno shvatanje) najvi a vlast nad kojom nema druge vlasti.Pravni izraz monopola fizi ke sile kojim raspola e dr avna vlast. .

‡ 2) spoljna (nezavisnost).Suverenost ‡ suverenost: ‡ 1) unutra nja (suprematija). .

‡ dr avni mehanizam. ± razlikovati dr avu od dr avne organizacije.Dr avna organizacija ‡ dr avna organizacija: ± razlikovati dru tvo od dr avne organizacije. ‡ legitimnost dr avne organizacije: ± 1) za tita odre enih interesa svih gra ana. ‡ dr avni aparat. . ± razlikovati dru tvenu organizaciju od dr avne organizacije. ± 2) ostvarivanje pravde.

2. korelacije. dr avna slu bena lica. komplementarnosti. 2. dr avni organi. 3. centriperifernog povezivanja. ‡ Elementi dr avne organizacije: 1.Dr avna organizacija ‡ Na ela dr avne organizacije: 1. hijerarhije. . 4.

Dr avna organizacija ‡ ‡ Lica koja vr e vlast u dr avnoj organizaciji: ± slu benici. strogo dr e i se tzv. ‡ ‡ birokratija: ± rukovode i dr avni organi koji upravljaju ili zauzimaju rukovode a mesta u dr avnoj organizaciji. . ³objektivnih nau nih zakona´. Nadle nost: 1. vanredna: 1. 2. A) stvarna. tehnokratija: ± stru ni organi koji su posebno osposobljeni o oblastima tzv. 2. redovna: 1. egzaktnih nauka. ± neslu benici. A) funkcionalna. B) mesna. koji u svom radu koriste upravo takva znanja.

‡ Pravna sposobnost je sposobnost da se bude nosilac prava i obaveza u jednom pravnom odnosu.Dr avna organizacija ‡ Dr avni organ . ‡ dr avni organ nije subjekt prava! ‡ Subjekt prava je lice koje je sposobno da bude nosilac prava i obaveza. ‡ Dr ava kao ustanova.organizaciona jedinica dr avne organizacije.fizi ko lice. ‡ Dr avno slu beno lice . ‡ zastupni tvo .

.Dr avna organizacija ‡ Podela dr avnih organa: 1. 3. organi koji su ustanovljeni ustavom i ustanovljeni zakonom ili podzakonskim aktima. inokosni i kolegijalni. 5. politi ki i stru ni. odlu uju i i izvr ni. 4. 7. okru ni (regionalni) i lokalni organi. demokratski i nedemokratski. oru ani i civilni. 2. 6. centralni.

Glavne vrste dr avnih vlasti 1. 3. 2. . ± trijalisti ke. Egzekutiva (izvr na vlast). Sudstvo. Legislativa (zakonodavstvo). ± kvadrijalisti ke. ‡ problemi: ± terminolo ki ± su tinski ‡ Teorije: ± dualisti ke.

sastav i veza njenih organa. kako me u sobom tako i me u narodom. t.j.Pojam i vrste dr avnih oblika ‡ Oblik dr ave je na in na koji je ona organizovana. .

oblici dr avnog ure enja. oblici politi kog poretka. ravnote a vlasti . podela vlasti. odre eni prema odnosu izme u zakonodavstva. oblici dr avne vlasti. egzekutive i sudstva ± jedinstvo vlasti. odre eni prema politi kom nosiocu suverene dr avne vlasti ± demokratija i autokratija 3.Pojam i vrste dr avnih oblika 1. odre eni po organizaciji poglavara dr ave .monarhija i republika. odre eni prema tome da li u jednoj dr avi postoji jedna ili vi e dr avnih organizacija ± unitarna. oblici vladavine. 4. regionalna i slo ena dr ava. 2.

Oblici vladavine ‡ ‡ ‡ ‡ ef dr ave arhein ± vladavina na osnovu pravila monos ± jedan arhein+monos=monarhija > vladavina jednog .

7. naslednost. pravna i politi ka neodgovornost. inokosan dr avni organ. njegov polo aj i vlast su odre eni osnovnim a ne obi nim zakonima. 3.Oblici vladavine ‡ Svojstva monarha (kralja. suverena li nost. do ivotnost. 2. . 8. monarhova li nost je posve ena. titula ³po milosti Bo joj i volji narodnoj´. nepovredivost. cara): 1. 5. 6. 4.

± stale ke. .Oblici monarhije ‡ istorija: ± apsolutne. ± apsolutna. ± despotska. ‡ savremene XIX vek: ± ustavna (nema ki tip) ± parlamentarna (engleski tip). ‡ Po Lavu Tihomirovu: ± istinska.

laskanje i dodvoravanje okoline. daje prednost spolja njem poretku nad unutra njim.Monarhija ± G. pogodan za izvr enje krupnih preobra aja. i erin ‡ Prednosti: 1. slabi li na i dru tvena samoinicijativa. 6. mogu nost da vladalac ispolji svoje uzvi ene osobine ‡ Slabe strane monarhije: 1. lak e se obezbe uje jedinstvo vlasti. bezgrani na vlast lo e uti e na nestabilnu du u. smena vlasti. 2. monarh je najbolji tre i sudija u socijalnim sukobima. 7. 3. 5. 2. manje titi pravo nego drugi oblici. 4. nije svojstven partijski duh. lako prelazi u samovolju.V. 5. . 4. 3.

3. uticaj rimske imperatorske doktrine.Oblici vladavine ‡ Najva niji preduslovi nastanka evropskih monarhija: 1. 4. uticaj hri anske ideje cara-sluge Bo ijeg. 2. . rimokatoli ko tuma enje dr avno-crkvenih odnosa. mo no socijalno ure enje germanskih plemena.

institucionalizacija mo i naroda. ± principi republike: ‡ raznolikost i pluralizam. . ‡ princip jednakosti. dominacija gradova u zemlji.´ ± dva osnovna zna enja republike. ± uslovi u kojima mo e da funkcioni e dr ava: ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ respekt za obi aje i tradiciju. postojanje iroke srednje klase. politi kog temperamenta naroda i ve tine upravljanja. postojanje gra anske vrline.Savremene teorije o republici ‡ Nikolo Makijaveli (1516): ± ³Priroda dr ave zavisna je od okolnosti.

Savremene teorije o republici ‡ arl Monteskje: ± ³Republika je umerena i me ovita vladavina. ± princip umerenosti. . tip re ima u kome narod ili jedan njegov deo poseduje vlast.´ ± razlikuje: ± demokratsku i aristokratsku republiku.

princip reprezentacije i federalizma.gra anska vrlina je uslov postojanja republike. . ravnote e i posredovanja. ± Harington ± gra anska vrlina je ³energetski princip republike´ ± Ruso ± koncepcija ³op te volje´ ± Kant ± objasnio je razliku izme u republike kao ustavne forme i republikanizma kao pricipa vladavine. ± Medison . Principi republikanizma su politi ki principi umerenosti.odre uje republiku kao cilj politi ke vladavine.Savremene teorije o republici ‡ Republikanizam: ± Monteskje . a republikanizam kao sredi nji princip politi ke konstitucije.

3) njegov polo aj i vlast su odre eni obi nim a ne osnovnim zakonima.Oblici vladavine ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ res publica > republika Svojstva predsednika: 1) nije suverena li nost(nema li nih privilegija). ‡ 6) nije do ivotan (mandat 4-5 godina) . ‡ 5) inokosan dr avni organ. ‡ 4) izborni. nije nasledan organ. 2) pravno i politi ki odgovoran.

± privremeno oslobo en od kazne.Oblici vladavine ‡ Pogodnosti ?: ± odgovara pred najvi im predstavni kim telom ili najvi im sudom. ‡ Ovla enja: ± u i ili iri obim vlasti .

± ograni ene. ± parlamentarne. ± me ovite. . ‡ Savremene republike: ± predsedni ke.Oblici vladavine ‡ Vrste republika: ± neograni ene.

Oblici politi kog poretka ‡ kriterijum podele: ± prema politi kom nosiocu suverene vlasti ‡ Oblici: ± demokratija. ± autokratija .

Oblici politi kog poretka ‡ ‡ ‡ ‡ Demokratija: demos ± narod kratos ± vladavina demos + kratos = demokratija > vladavina naroda .

D) narodni veto. B) referendum. C) plebiscit. Karakteristi ne ustanove neposredne demokratije: A) narodna inicijativa. 2) neposredna. .Oblici politi kog poretka ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Vrste demokratije: 1) predstavni ka.

) ± sistem politi kih i ideolo kih pogleda u kome su li na prava pojedinaca najve a vrednost ‡ Uslovi koje dr ava treba da ispuni u cilju stvaranja demokratije: 1.Oblici politi kog poretka ‡ liberalizam(lat. nesmetano stvaranje politi ke volje stanovni tva. 2. . omugu avanje ostvarivanje volje naroda.

3. osnovna demokratska pravila i procedure. 2. politi ka svest gra ana i razvijena politi ka kultura. ustavne garancije i proceduralna jemstva za ostvarivanje osnovnih ljudskih sloboda i prava. . minimalni nivo ivotnog standarda gra ana.Oblici politi kog poretka ‡ Elementi demokratije: 1. 4.

ostvarenje politi ke volje i interesa naroda. 2. . obezbe enje delotvornosti politi kih institucija u skladu sa osnovnim idejama i vrednostima koje pro imaju demokratiju.Oblici politi kog poretka ‡ Ciljevi demokratije: 1.

2. posredna i neposredna.Oblici politi kog poretka ‡ Podele demokratije: 1. formalna i stvarna. 3. bur oaska i socijalisti ka . ekonomska i politi ka. 4.

koji se odnosi na me usobne odnose ljudi u dru tvu ‡ socijalna demokratija ± oblik demokratije koji se osniva na dru tvenoj jednakosti i ravnopravnosti .) ± dru tveni.Oblici politi kog poretka ‡ socijalan(lat.

Oblici politi kog poretka ‡ auto ± sam ‡ krateo ± vladavina ‡ auto + krateo = autokratija > vladavina pojedinca ‡ Osnov vladavine pojedinca: ± ugled. . ± tradicionalna i religijska uverenja. ± oru ana mo .

) ± oblik surove vladavine ± teokratija(gr .) ± vlada bogatih ± despotija(gr .) ± vladavina plemstva (koja stremi po asti i slavi) ± plutokratija(gr .Oblici politi kog poretka ‡ vrste autokratije: ± aristokratija(gr . bez oslanjanja na demokratske institucije i volju gra ana . ± autoritarna vlast politi kog vrha.) ± vladavina duhovnog plemstva ‡ oligarhija(gr .) ± ± oblik vladavine u kojoj vlast ima nekolicina aristokrata ili bogatih ljudi.

antidemokratska. aristokratska i apsolutisti ka ideologija. imperijalisti ka. ideolo ki pokret po kome je jedinka samo dr avni gra anin.Oblici politi kog poretka ‡ Autoritarna i totalitarna dr ava: ‡ fa izam(ital.) ± nacionalisti ka. ona mora da svoje mi ljenje. htenje i delanje da posveti celini i da joj slu i du om i telom. ‡ nacionalsocijalizam ± Hitlerov politi ki pokret i ideologija nastao u Nema koj pod uticajem fa izma . ose anje.

naro ito intelektualci i umetnici .) ± ± naziv za reakcionarnu politiku koja je pod parolom ´borba protiv komunisti ke opasnosti´ dala podstrek da se progone svi slobodoumni ljudi.Oblici politi kog poretka ‡ makartizam(eng.

Policijska i pravna dr ava ‡ Policijska dr ava: ± ± ± ± apsolutisti ka dr ava. ‡ Pravna dr ava: ± pravila o vr enju dr avne vlasti i garancije vr enja te vlasti su postavljena objektivnim pravom. dominantan policijski aparat. ± pojedinac ima status gra anina a ne podanika. ± sudska kontrola upravnih akata. ± pojedinac nije gra anin ve podanik. . princip jedinstva vlasti. nije vezana pravom.

da li je dr ava podeljena na unutra nje delove koji ne poseduju svojstvo dr ave ili ga poseduju .Oblici dr avnog ure enja ‡ kriterijum: ± da li u dr avi postoji jedna ili vi e dr avnih organizacija.

. b) slo ena ± II-. c) regionalna ± II -.Oblici dr avnog ure enja ‡ ‡ ‡ ‡ Oblici dr avnog ure enja: a) unitarna dr ava.

Oblici dr avnog ure enja ‡ ‡ ‡ ‡ 1) Prosta. Unija. ‡ 3) Regionalna dr ava . Komonvelt.unitarna dr ava 2) Slo ena dr ava: federacija (savezna dr ava). Evropska Unija. savezi dr ava: ± ± ± ± Konfederacija. jednostavna .

Oblici dr avnog ure enja ‡ Konfederacija (savez dr ava) ‡ personalna unija ‡ realna unija .

± ne poseduje nijedan od konstitutivnih elemenata dr ave (teritorija. ± poseduje zajedni ki organ. ± pravo na secesiju. ± nastaje pravnim a ne fakti kim putem. . stanovni tvo. efektivna vlast).Oblici dr avnog ure enja ‡ Karakteristike konfederacije: ± nije subjekt me unarodnog prava. ± pravo nulifikacije (veta na odluke zajedni kih organa). ± svaka dr ava ima pravo da istupi iz konfederacije.

Oblici dr avnog ure enja ‡ Secesija je akt odre enog dela stanovni tva jedne dr ave da se. ‡ Pravo na samoopredeljenje podrazumeva pravo naroda pod tu inskom vla u na formiranje nezavisne dr ave ili sticanje statusa koji bi bio izraz slobodne volje naroda. . zajedno sa teritorijom izdvoji iz sastava me unarodno priznate dr ave i oslobodi njenog pravnog i politi kog autoriteta kroz stvaranje sopstvene dr ave.

liga slobodnih gradova. savezi dr ava ( vajcarska. ‡ SAD . Holandija. ugovor.) ± savez. Nema ka). Etolska liga.Oblici dr avnog ure enja ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ foedus(lat. nagodba Ahajska liga.

± ne postoje prava nulifikacije i secesije (izuzetak!) .Oblici dr avnog ure enja ‡ Karakteristike federacija: ± poseduje konstitutivne elemente dr ave (teritoriju. stanovni tvo. ± savezni ustav. ± dva nivoa vlasti. vlast). ± suverenost savezne dr ave.

participacija federalnih jedinica ‡ Na ini nastanka federacija: ± metod agregacije. 3. autonomiji federalnih jedinica. suprematija federalne dr ave. . ± metod devolucije. 2.Oblici dr avnog ure enja ‡ Na ela federalne dr ave: 1.

± istorijski. . ± privredni i dr.Oblici dr avnog ure enja ‡ Uzroci nastanka federacija: ± etni ki. ± geografski.

koja bi bila konkurent u vr enju vlasti nad istim stanovni tvom.Oblici dr avnog ure enja ‡ U unitarnoj dr avi postoji jedinstveni nosilac dr avne vlasti. koje nemaju svojstva dr ave. Na teritoriji te dr ave ne postoji druga organizacija iste vrste. Unitarna dr ava se organizaciono deli na teritorijalne jedinice. .

.Oblici dr avnog ure enja ‡ Dr avni organi u unitarnoj dr avi se dele na: 1. c) realni. necentralne organe: ‡ ‡ ‡ a) lokalni. b) li ni. 2. centralne.

Oblici dr avnog ure enja ‡ Centralni organi: ± vr e kontrolu zakonitosti i celishodnosti akata koji donose necentralni organi. . ± postavljuju i smenjuju lica u necentralnim organima.

Oblici dr avnog ure enja ‡ Oblici i vrste decentralizacije: ± pravna i fakti ka. ‡ Teritorijalna autonomija. ± birokratska i demokratska. . ± sistem duplog koloseka(francuski sistem) i sistem jednog koloseka(engleski sistem). ± teritorijalna i funkcionalna. ‡ Dekoncetracija. ‡ Lokalna samouprava.

Oblici dr avnog ure enja ‡ Regionalna dr ava ± tertium genus ± me uoblik izme u federacije i unitarne dr ave ‡ Italija. ‡ Belgija . ‡ panija.

± u e e u vr enju centralne vlasti.Oblici dr avnog ure enja ‡ Razlika u odnosu na federalne jedinice: ± stepen samostalnosti. .

4) skup tinski(konventski) sistem. .Oblici dr avne vlasti ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Oblici dr avne vlasti: 1) predsedni ki sistem. 3) me oviti sistem. 2) parlamentarni sistem.

izdvajanje odre ene oblasti iz zahvata dr avne vlasti. politi ka i tehni ka. Oblici podele vlasti: 1. apsolutna i relativna.Oblici dr avne vlasti ‡ Na ini ograni enja dr avne vlasti: 1. 2. podela vlasti. 2. ‡ ‡ Svrha podele vlasti je u spre avanju zloupotrebe dr avne mo i kroz uspostavljanje delotvornih ograni enja dr avnoj vlasti. .

‡ predsednik i Kongres se imenuju na razli itim izborima .Predsedni ki sistem ‡ Ustav SAD ‡ ³checks and balances´ (ko nica i ravnote a) ± uzajamno ograni avanje vlasti.

± ima formalnu ali ne i Ustavnu zabranu predlaganja zakona. ± ima pravo veta. ± predsednik i lanovi njegovog kabineta ne smeju biti lanovi Kongresa (nekompaktibilnost). ± predla e sudije Vrhovnog suda. ± ne mo e razre iti Kongres i raspisati nove izbore. .Predsedni ki sistem ‡ Ovla enja predsednika: ± predsednik dr ave je istovremeno i predsednik Vlade.

Kongres ± narodno predstavni tvo i zakonodavni organ federalnih vlasti SAD. ± ne raspola e pravom opoziva predsednika. ‡ Sastoji se iz dva doma: ± Predstavni ki dom (House of Represantetives). nakon koje ga Senat mo e 2/3 ve inom razre iti du nosti. ± usvajanje predloga koji se odnose na postavljenje ustavnih sudija . ± pravo na podizanje optu nice(impeachment) u slu aju prekr aja Ustava i zakona. ± izvesno pravo u postavljanju dr avnih funkcionera. ‡ Ovla enja: ± odlu uje o bud etu i porezima. ± pravo na ratifikaciju me unarodnih ugovora. ± Senat (Senate).

Predsedni ki sistem ‡ Vrhovni sud: ± zakon koji je predlo en od strane predsednika i usvojen od strane Kongresa mo e biti progla en neustavnim .

‡ ± ± ± Tri faze razvoja britanskog parlamenta: Magna carta libertatum 1215. . 1832. god. god. do danas. 1689. god. podeljeno vr enje izvr ne vlasti(bicefalnost) Parlament Velike Britanije ine: Dom lordova(House of Lords). god. 1832. Donji dom (House of Commons). god.Parlamentarni sistem ‡ ‡ ‡ ± ± o sastavu parlamenta i vlade se odlu uje na istim izborima. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije 1688.

saradnja izme u dve vlasti. 2.Parlamentarni sistem ‡ ‡ ‡ Ovla enja vlade: ± pravo na raspu tanje parlamenta. ravnopravnost legislative i egzekutive. ± odobrenje bud eta. ± nosilac zakonodavne inicijative u parlamentu. Na ela parlamentarnog sistema podele vlasti: 1. 3. . Ovla enja parlamenta: ± dono enje zakona koje vlada izvr ava. postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu.

6. Odgovornost kabineta/egzekutiva ili vlade Parlamentu. Ograni en nadzor sudstva. Prevlast ili suverenitet parlamenta. Kompetitivni izbori i izborni sastav. Kabinetska vlast. 2.Parlamentarni sistem ‡ Sedam obele ja parlamenatarizma: 1. 7. 4. . 3. 5. Dvostrana je i slu bena oporba. Mo sredi nje uprave u oblikovanju politike.

Vlada je odgovorna i predsedniku i parlamentu. ± organizaciono i funkcionalno nezavisan od rada parlamenta i vlade . Predsednik: ± progla ava vanredno stanje.Me oviti sistem ‡ ‡ ‡ ‡ Me oviti sistem = predsedni ki + parlamentarni Me oviti sistemi nisu homogeni. ± uti e na konstituisanje i rad vlade.

Oblici dr avne vlasti ‡ Skup tinski(konventski) sistem ‡ Francuska: ± Montanjarski ustav iz 1793. godine. ‡ vajcarska: ± ustav iz 1848. godine . godine ‡ SFRJ: ± Ustav iz 1963.godine ± Ustav iz 1795.

i to obezbe enjem prevlasti birokratskog ili demokratskog organa(skup tine) nad drugim dvema vlastima. .Oblici dr avne vlasti ‡ Jedinstvo vlasti kao politi ko na elo je stvoreno kako bi se dr avna vlast iznutra o vrstila ili ograni ila. ‡ Jedinstvo vlasti je i organizaciono tehni ko na elo pomo u kog se ure uju odnosi izme u nosilaca glavnih oblika dr avne vlasti ta nim utvr ivanjem njihove nadle nosti.

‡ 2) autokratsko i demokratsko. .Oblici dr avne vlasti ‡ Oblici jedinstva vlasti: ‡ 1) apsolutno i relativno.

Pojam prava ‡ ³Svako zna ta je pravo. ali precizna definicija prava izaziva zna ajne pote ko e!´ ‡ or o Del Vekio .

regere.) ± rex. legge.vladati ‡ Vi ezna nost naziva pravo: ± themis. law ± zakon ± legem iubere(D on Salmond) ± davati zakonu snagu prava . lex ± Rim ± ius ± droit. gesetz. diritto ± pravo ± lex ± loi.Pojam prava ‡ Poreklo re i pravo ± directum (lat. regnum. dike ± Gr ka ± ius. regula . recht.

subjektivno pravo.Pojam prava ‡ Vi ezna nost re i ius: 1. jusnaturalizam. pravo u eti kom i jurudi kom zna enju. sociologizam . pravda. ‡ Tri pristupa: 1. legalizam i normativizam. 2. 3. 3. 2.

‡ Corpus Iuris Civilis(prvi pravni ud benik) ± pravo je materijalna pojava .Pojam prava ‡ dru tvena pojava. ‡ pravo nastaje sa dr avom. ‡ sistem prava. ‡ vrsta dru tvenih normi sa posebnim obele jima. ‡ zajedni ko za pravo i druge dru tvene norme ± pravila.

op teljudskim standardima (³sredi nje. ‡ preskriptivne(propisuju e): . tra enje najbli eg roda (genus proximum) kojem pripada pojam definisanja. na osnovu koje se dati predmet razlikuje od drugih koji pripadaju istom rodu. moralnim. Aristotel ± oblici definisanja: deskriptivne(opisuju e) . .preispituju pravo u odnosu prema vrednosnim. ari ne´) . 2. konceptualne . .per genus et differentiam: 1. tra enje osobene razlike (differentia specifica).Pojam prava ‡ ‡ ‡ ‡ Vrste definicija: realne. nominalne.

skup pravila o ljudskom pona anju(genus proximum). Ius est ars boni et aequi (Pravo je ume e dobrog i pravi nog) Lex iniusta non est lex (Nepravedan zakon i nije zakon) ‡ Preskriptivna definicija: ± . koji je potkrepljen institucionalizovanom dr avnom prinudom i efikasan (differentia specifica).Pojam prava ‡ Deskriptivna definicija: ± pravo je normativni sistem.

interesi raznih dru tvenih grupa. skup normi koje stvara dr ava. ‡ Definisanje prava s aspekta tretiranja sankcije.Pojam prava ‡ Uzroci nejednakog definisanja prava: ± ± ± ³li ni pe at´ autora. postojanje norme sankcionisane fizi kom prinudom. bez obzira da li su sankcionisane ili ne. dru tveni sistem u kome autor ostvaruje svoju egzistenciju. . kao spoljnog elementa prava: ± ± ± skup normi sankcionisanih od strane dr ave.

Hans Kelzen. 2. a poredak je sistem pravila´. ± pravo je uvek i po svemu fakti ko stanje i zbivanje.‡ Elementi pravnog poretka: 1.´ ± ³pravo je poredak ljudskog pona anja. koji zajedno sa drugim dru tvenim faktima ini fakti ki poredak. a ne ta bi trebalo da bude. ± pravo je sastavljeno od normi koje iskazuju ono ta treba da bude.Vilhem Lundstet . normativni: Pojam prava ± ³pravo je normativan skup. ± u pravu prepoznaju ono to jeste. jedan fakti ki poredak u dru tvenoj realnosti . fakti an: ± fakticisti u pravu vide samo fakt. pravo je kao idealna dru tvena pojava. van realiteta vremenske i prostorne dimenzije.

± neodvojive i me usobno uslovljene. ‡ razumevanje pravne norme je uslov za primenu prava . ‡ jezik i pravo: ± sistematizovane celine logi ki objedinjenih delova.Pojam prava ‡ jezik: ± nu no sredstvo za stvaranje. ± slu i boljem razumevanju ljudi ali ih i odeljuje. uobli avanje. tuma enje i primenu prava ± najsigurniji na in materijalizacije prava. ‡ pisani jezik je primaran za razumevanje jezika u pravu. ‡ specifi ni pravni jezik i disciplina(jurolingvistika).

sigurnost. mir. kojoj te e skupine ljudi eljne dobre organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja me uljudskih odnosa. .´ ‡ vrednosti koje se pravom ostvaruju: ± ± ± ± ± pravda.Pravo kao vrednost ‡ ³u odnosu prema drugim pojavama dru tva i dru tvenosti. pravo se mo e pojaviti i kao vrednost. sloboda. red.

Pravo i pravda ‡ ³Ni jedna ljudska zajednica ne mo e biti postojana i delotvorna ako u me usobnim odnosima njeni pripadnici ne postupaju pravedno!´ Platon .

Pravo i pravda ‡ Pravda: ± najvi a moralna vrednost. ± prirodno i konvencionalno ljudsko pravo. ± op teprihva en vrednosni sistem ravnomernosti dobra i jednakosti u dru tvenoj zajednici . ± potpuna vrlina oveka koja je usmerena prema drugom. ± sveobuhvatna vrlina zajednice i svakog njenog lana. ± op ti moralni pojam ili primarno politi ka vrednost.

Pravo i pravda
‡ Uslov za pravednost zakona:
1. na poznatom propisu zasnovana procedura dono enja ± proceduralna(formalna) pravda; 2. jednak odnos prema svima koji se na u u istoj situaciji ± materijalna(supstancijalna) pravda

‡

zaklju ak o pravednosti zakona se mo e posti i samo dugoro nim sagledavanjem posledica koje taj zakon proizvodi.

Pravo kao vrednost
‡ pravo i sloboda:
± kontradiktornost u odnosu dva pojma, ± zadatak prava je korekcija neograni ene, a time obezvre ene slobode.

‡ pravo i mir:
± na in za odr avanje nephodne ravnote e u me uljudskim odnosima, ± za delotvorno i lekovito re avanje sukoba me u ljudima.

Pravo kao vrednost
‡ pravo i red:
± cilj prava je da postigne odgovaraju i red, ± pravni poredak zra i svojom vrstinom, stabilno redosledno u. ui

‡

pravo i sigurnost:
± ± ± ± uslov za sigurnost je prethodno utvr en stabilizovan red, postojanje poverenja i izvesnosti u jedan odnos prema svima, sigurnost ima vremensku dimenziju. naro ito se ispoljava u situacijama drasti nih, korenitih promena dru tvenih odnosa ± dve komponente pravne sigurnosti(A. Kaufman):
1. predvidljivost ovla enja i obaveza utvr enih u pravnim normama, 2. izvesnost ostvarenja tih prava i obaveza.

Op ti pojam prava
‡ Osnovne karakteristike prava:
± pravo = pozitivno pravo = istorijsko pravo; subjektivno pravo ± objektivno pravo, ± pravo je dr avna kategorija, ± pravnu normu treba vezati za dru tvene odnose, ± pravnim normama se te i ostvarivanju odre enih vrednosti i ciljeva, ± pravna norma je zapovest, ± donose ga razni subjekti, ± dr ava je krajnji garant primene prava.

Dru tvena norma
‡ Nagon:
± svako nesvesno, istovrsno i svrsishodno reagovanje na odre ene unutra nje i spoljne izaziva e pod istim uslovima.

‡ Osnovna svrha norme:
± da upravo potisne ili ograni i nagone, da ih preusmeri i sublimira.

‡ Norma je distinktivno obele je ljudskog dru tva.

moralne. sadr ina normi. ‡ Merila za podelu dru tvenih normi: ± stvaralac normi. . pravne i dr. ‡ Podela dru tvenih normi: ± obi ajne. sankcije. ko sankcije primenjuje.Dru tvena norma ‡ prirodni zakoni ‡ dru tvene norma(genus proximum): ± legitiman zahtev kojim se od odre enih subjekata tra i da ne to ine ili ne ine i preti im se legitimnim sankcijama ako ne postupe u skladu sa zahtevanim. na in stvaranja normi.

Dru tvena norma ‡ legitimitet (lat. utemeljenost na zakonu ili uverenju o valjanosti i opravdanosti ne ega .) ± svojstvo onoga to je zasnovano na pravdi.) ± svojstvo onoga to je legitimno. svojstvo svega onog to je zasnovano na zakonu ‡ legitimnost (lat.

.Dru tvena norma ‡ Za pojam nu ne norme su nu ne slede e pretpostavke: 1. ciljevi koji se ele ostvariti normom. razne mogu nosti pona anja adresata u dru tvenim odnosima. subjekti kojima su norme upu ene. 3. 4. subjekti koji stvaraju norme. 2. ‡ U osnovi postojanja normi nalazi se na elo slobode volje.

racionalno re avanje sukoba interesa. pozitivan. ‡ Osnovni razlozi za prinudno usmeravanje dru tvenih odnosa: ± ± potreba pojednostavljenja slo enih dru tvenih odnosa. moralnim.Dru tvena norma ‡ Funkcija norme: ± uticanje na ljude kako bi se oni pona ali ujedna eno ili uniformno. negativan. ‡ uticaj normi na dru tvene odnose: ± ± . ispravnim. odnosno na na in koji su tvorci norme smatraju vrednim.

subjektivan.Dru tvena norma ‡ Norma: 1. ne to to odgovara stvarnosti ± ono to jeste. . objektivan. tehni ke norme i dru tvene norme u u em smislu. 2. pravilo pona anja ljudi u dru tvu ± ono to bi trebalo da bude. podela dru tvenih normi prema sankciji. ‡ Elementi dru tvene norme: 1. ‡ Podela dru tvenih normi: 1. 2. 2.

Dru tvena norma
‡ Tehni ke norme:
± pravila koja odre uju primenu odre enih znanja pojedinih nauka i ve tina u raznim oblastima kao i sama ta znanja. ± ne reguli u odnose izme u ljudi, ve odnose ljudi prema odre enim tehni kim znanjima, ± ne sadr e odre ene, propisane sankcije, ± njima se izra ava odre ena objektivnost na koju ovek ne mo e uticati.

Dru tvena norma
‡ kriterijum podele dru tvenih normi prema sankciji:
± te ina sankcije, ± sredstvo kojim se sankcija ostvaruje, ± organ koji sankciju primenjuje:
‡ ‡ ‡ neorganizovano dru tvo, dru tvena organizacija, dr ava.

Obi aj
‡ ‡ ‡ ‡ ‡ stvara ga difuzna, neorganizovana dru tvena masa, nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog pona anja, konzervativnost, stabilnost, obi ajne norme mogu preuzeti dr ava i razne organizacije.

Pravo i moral
‡ moral (lat.) ±
± li no po tenje u naj irem smislu, ispravnost, estitost; ± vrednosni sistem koji je u stalnoj izgradnji; ± Sankcija:
‡ gri a savesti, ‡ obele avanje od strane grupe . . ;

‡ Kriterijumi za razlikovanje prava i morala:
1. oblik obavezivanja, 2. imperativno-atributivno obele je pravnih normi, 3. organizovana prinudna sankcija.

‡ Tri gledi ta o odnosu prava i morala:
1. odvojenost, 2. jedinstvo, 3. ne postoji ni potpuna odvojenost ni potpuno jedinstvo.

± dinami nost morala je vi e izra ena nego dinami nost prava.

Razlike pravnih i moralnih normi
‡ Osobine dru tvenih odnosa koji se reguli u pravnim i moralnim normama nisu istovetne va nosti, ‡ Moralne norme su pravila istine, ‡ Moralne norme se stvaraju neorganizovano i bez odre enih pravila o njihovom stvaranju, ‡ Normativnost moralne norme je autonomna, unutra nja norma autoriteta ‡ Odnos me u moralnim normama nije hijerarhizovan, ‡ Kazne kod moralnih normi su psihi ke a kod pravnih su fizi ke

‡ Nalaze se u statutima. ± pona anje lanova u organizacijama. pravilnicima . . .Norme dru tvenih organizacija ‡ Reguli u se: ± Organizacija i funkcionsanje dru tvenih organizacija. ‡ Zavisne od pravnih normi .

vrednosne. ‡ U irem smislu: ± Pored normativnog obuhvata i druge vidove prava .Pojam prava ‡ Radomir Luki ‡ U u em smislu: ± Skup normi odre ene vrste koje su sankcionisane dr avnom prinudom.psihi ke. . dru tvene.

Pojam prava ‡ normativni: ± koji se zasniva na normi. zabrane i ovla enja ‡ Pravo predstavlja skup dru tvenih normi koje sadr e nare enja. zabrane i ovla enja. koji slu i kao pravilo ± koji podrazumeva zapovesti. .

prinudnost. . javnost. obaveznost.Pojam prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Obele ja prava (razlika u odnosu na druge dru tvene norme): stvara ga neposredno ili posredno dr ava. legitimnost.

sila.Pojam prava ‡ Legitimnost prava kroz istoriju: ± ± ± ± religijski autoritet. ve no va e e moralno pravo´ ‡ Legitimnost modernog prava: ± narodna suverenost. ³vi e. ± ljudska prava: ‡ moralni element ‡ pravni element. . tradicija.

Pravni poredak ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Pravna norma Pravni akt Op ti pravni akti (izvori prava) Pojedina ni pravni akti Ustavnost. zakonitost i vladavina prava Tuma enje prava Sistem prava .

‡ Pravni poredak je onaj deo dru tvenog poretka koji je regulisan pravom. me usobnih ljudskih odnosa.Pravni poredak ‡ Dru tveni poredak je skup svih dru tvenih odnosa tj. .

. 2) fakti an.Pravni poredak ‡ ‡ ‡ ‡ Elementi pravnog poretka: 1) normativan. 3) vrednosni.

Pravna norma ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Pravna norma Pojam pravne norme Vrste pravnih normi Elementi pravne norme Sankcija Povezivanje pravnih normi u pravni poredak .

Pravna norma ‡ pravni atom ‡ Pravna norma je pravilo o pona anju ljudi koje je za ti eno dr avnim aparatom prinude. ‡ ne treba je me ati sa lanovima ili paragrafima zakona ili drugih pravnih akata .

‡ ± primer op te norme: Svi roditelji su du ni da vaspitavaju decu . . . .Pravna norma ‡ ‡ ± Vrste pravnih normi: 1. . kriterijum razlikovanja: primer uslovne norme: ± svaki punoletni mu karac stariji preko 18 godina je obavezan da slu i vojsku . ‡ ‡ ± primer bezuslovne norme: Milan je du an da vrati bespravno oduzetu stvar . bli a ili dalja veza sa konkretnom situacijom na koju se odnose. . ‡ ± primer pojedina ne norme: Ivica se osu uje na dva meseca zatvora . . . op te i pojedina ne. . uslovne i bezuslovne. 2. .

3.dispozicija. 2. ‡ Bezuslovne pravne norme: 1.dispozicija.sankcija.Pravna norma ‡ Uslovne pravne norme: 1. . 2. 4.sankcija.pretpostavka sankcije.pretpostavka sankcije.pretpostavka dispozicije. 3.

bi e ka njen! .u protivnom . godine: ± ´Za sklapanje braka potrebno je prisustvo oba bra na druga. istog zakona: ± ³Ni tav je brak ako pri njegovom sklapanju nisu bila prisutna oba bra na druga.du an je da plati porez . Osnovnog zakona o braku iz 1946. ³ Pravna norma ± lan 43. ± Svako ko ima imovinu .± primer lan 33. ili jedan bra ni drug i punomo nik drugog´.

dispozicije koje daju diskrecionu vlast.dispozicije sa neodre enim pojmovima. zabranjuju a. ‡ Odre enost dispozicije: 1.alternativne dispozicije.Pravna norma ‡ dispozicija: ± nare uju a. 3.dispozitivne dispozicije . 4. ovla uju a. 2.

. . 2) prinudna mera. . Pravna odgovornost: 1) gra anska. krivi na. disciplinska. . .Pravna norma ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Sankcija: (dva zna enja) 1) propis o pona anju. 2) subjektivna. objektivna.

3) disciplinske kazne. 2) naknade tete. . Sankcije prema licima: 1) kazne. 2) prema aktima.Pravna norma ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Vrste sankcija: 1) prema licima. 4) administrativne kazne.

.Pravna norma ‡ Sankcije protiv akata su mere koje su uperene neposredno protiv pravnih akata i koje se sastoje u poni tavanju izvesnih akata koji bi proizveli posledice koje su protivne nekoj pravnoj normi.

Pravni akt ‡ 1) Pojam pravnog akta ‡ 2) Odnos izme u psihi kog akta i njegovog spoljnog izraza ‡ 3) Dono enje pravnog akta ‡ 4) Oblik(forma) pravnog akta ‡ 5) Sadr aj(materija) pravnog akta ‡ 6) Formalan i materijalan pojam pravnog akta .

Pojam pravnog akta
‡ ‡ ‡ ‡ ‡ psihi ki akt, izjava volje, dva elementa: 1) unutra nji (psihi ki akt), 2) spoljni (materalizacija psihi kog akta).

Pojam pravnog akta
‡ Pravni akt je izjava volje koja ili sadr i izvesnu normu, pravilo o pona anju, ili predstavlja uslov za primenu neke druge norme.

Odnos izme u psihi kog akta i njegovog spoljnog izraza
‡ slaganje volje i njene izjave? ‡ tri zadatka: ‡ 1) obezbediti da spoljni izraz ta no izrazi unutra nji akt, ‡ 2) treba ta no saznati spoljni akt, ‡ 3) treba obezbediti mogu nost kontrole da li spoljni akt ta no izra ava unutra nju su tinu pravnog akta.

Odnos izme u psihi kog akta i njegovog spoljnog izraza
‡ slu ajevi neslaganja: ‡ 1) gre ka u izra avanju, ‡ 2) neslaganje unutra njeg akta sa takvim aktom koji bi bio stvoren kad ne bi delovali oni uzroci koji su delovali da se akt stvori ba takav kakav je stvoren: ‡ zabluda: a) prevara, ‡ b) prinuda.

Dono enje pravnog akta
‡ Pravo stvaraju odre ene dru tvene snage po pravilima koje samo pravo propisuje. 1. ustav ± izuzetak! Pravni poredak odre uje:
1. oblik (formu) pravnog akta, 2. sadr inu (materiju) pravnog akta.

‡ ‡

materijalizacija akta. postupak dono enja. nadle nost subjekta za njegovo dono enje.Oblik (forma) pravnog akta ‡ Oblik pravnog akta je skup materijalnih injenica i na ina kojima se on stvara. Tri elementa svakog pravnog oblika su: 1. i ispoljava. 2. ‡ . 3.

) .Oblik (forma) pravnog akta ‡ Sadr ina pravnog akta: ‡ 1) glavni element: ± a) akti kojima se stvaraju pravne norme. pravni osnov dono enja . ± b) akti kojima se postavljaju uslovi za primenu pravne norme. . ko ga donosi. ‡ 2) sporedni element: ± ozna avanje pravnog akta (vrsta akta. .

Oblik (forma) pravnog akta ‡ Formalan pojam pravnog akta ‡ Materijalan pojam pravnog akta .

Oblik (forma) pravnog akta ‡ Formalan pojam pravnog akta: ± nadle nost ± postupak ‡ sadr ina pravnog akta je va nija od njegovog oblika ‡ svi pravni akti koji imaju istu formu imaju i istu sadr inu ‡ izuzetak! .

Op ti pravni akti (izvori prava) ‡ ‡ ‡ ‡ Tri vrste izvora prava: 1) materijalni. 2) vrednosni (idejni). . 3) formalni.

Materijalni izvori prava .

2) dru tveni inioci. politi ki. Materijalni izvori prava su dru tveni odnosi u kojima postoje sna ni sukobi interesa. . kulturni. ekonomski. biolo ko-dru tveni.Materijalni izvori prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Materijalni izvori prava: 1) uzroci.

dru tvo. . nauka itd.Materijalni izvori prava ‡ ‡ ‡ ‡ 2) dru tveni inioci: dr ava.

2) sloboda. 3) pravda. .Vrednosni izvori prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Vrednosni elementi: tri najvi e pravne vrednosti: 1) ljudsko dostojanstvo.

‡ D eremias Bentam . jer je sigurnost osnovna odlika civilizacije: tek na zakonu utemeljena sigurnost stvara trajan posed koji zaslu uje ime svojine.Op ti pravni akti (izvori prava) ‡ Najva niji cilj zakonodavca je da stvara i obezbe uje sigurnost.

Op ti pravni akti (izvori prava) ‡ Pravna sigurnost ima dve komponente: 1. predvidljivost ovla enja i obaveza utvr enih u pravnim normama. 2. izvesnost ostvarenja tih ovla enja i obaveza. .

Op ti pravni akti (izvori prava) ‡ Mir je stanje u kome se ne upotrebljava sila. ‡ Mir prava je stanje u kome je sila monopolisana. ‡ Hans Kelzen . u kome je sila monopol ljudske zajednice.

Formalan izvor prava ‡ Vrste formalnih pravnih izvora i njihova hijerarhija: ‡ ustav ± zakon ± me unarodni ugovor ± podzakonski akt ± op ti akti dru tvenih organizacija ± obi aj ± sudski precedent ± sudska praksa ± pravna nauka .

‡ obezbe enje osnovnih sloboda gra ana. veku) u Evropi i Severnoj Americi ‡ ograni enje dr avne vlasti. ‡ Lok. Ruso. ‡ Teorija dru tvenog ugovora.Ustav ‡ politi ki gra anski pokret (18. . ‡ pisani op ti pravni akt. i 19.

Ustav Velike Britanije. ustaviti ± postaviti granice dr avnoj vlasti. . ustav garantuje ostvarivanje osnovnih prava i sloboda ‡ ustav je ne samo pravni ve i politi ki akt .Ustav ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ustav u formalnom smislu.

godina ‡ razlikovanje zakona u formalnom i materijalnom smislu ± Paul Laband ‡ individualni zakoni. prirodni i racionalni zakoni). ‡ predsedni ki. ‡ parlamentarni sistem vlasti.Zakon ‡ Boden (rani kapitalizam. Bo iji. ‡ Deklaracija prava i oveka gra anina ± 1789. .

‡ supstancijalna legitimnost. . ‡ proceduralna legitimnost.Zakon ‡ razlikovanje zakonika(kodeksa) od zakona ‡ razlikovanje parlamentarnih zakona od drugih op tih pravnih akata.

‡ 2) dostavljanje predloga i nacrta zakona odgovaraju em odboru parlamenta. ‡ 4) pravo suspenzivnog veta. ‡ 7) stupanje na snagu . ‡ 5) promulgacija.Zakon ‡ Faze u dono enju zakona: ‡ 1) predlog za dono enje i izrada nacrta zakona. ‡ 3) dostavljanje parlamentarnom plenumu. ‡ 6) objavljivanje u slu benom glasilu.

‡ prinudne norme(ius cogens). ‡ ratifikacija .Me unarodni ugovor ‡ konvencija. ‡ ure uju odnose samo onih dr ava koje su ga zaklju ile. protokol. ‡ nove tendencije. ‡ tradicionalno pravo. pakt.

‡ veliki uticaj ima prihva eni model podele vlasti u odre enoj dr avi . poslovnici. ‡ organi uprave. lokalni samoupravni organi ± odluke. ordonanse. pravilnici. vlada ± uredbe. naredbe. uputstva. dekreti.Podzakonski pravni akti ‡ egzekutiva: ‡ ef dr ave. izvr ne naredbe.

uredbe po nu di. dekret. statut .Podzakonski pravni akti ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ uredba. ordonanse. odluka.

odbora direktora. ‡ pravilnici o radu. ‡ autonomno (dru tveno) pravo . ‡ osniva ki akt. poslovnici upravnog i nadzornog odbora. ‡ statut. ‡ autonomija u ure ivanju va nih pitanja za dru tvenu organizaciju.Op ti akti dr avnih organizacija ‡ nedr avni subjekti. ‡ kolektivni ugovori o radu.

supsidijaran izvor prava. Nema ko pravo. konstitutivni elementi obi aja: 1) svest o nu nosti. . 2) dugotrajnost pona anja.Obi aj kao izvor prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ius non skripta.

‡ 2) konstantna sudska praksa.Obi aj kao izvor prava ‡ pretpostavke za nastanak obi aja(Nema ka): ‡ 1) opinio iuris odre enog kruga lica o obaveznosti obi ajnog pravila koje po tuju. . ‡ 3) prihvatanje pravila pravne nauke.

2) teorija priznanja. ustavne konvencije (Engleska) .Obi aj kao izvor prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Teorije o osnovu obaveznosti obi aja: 1) teorija uverenja. kodifikacija obi aja.

‡ postoji mogu nost odstupanja od precedenta iz razloga pravi nosti.Sudska presuda kao izvor prava (sudski precedent) ‡ princip u obrazlo enju presude predstavlja op tu pravnu normu. pravi nost. ‡ jednakost. ‡ induktivno ne deduktivno rasu ivanje. pravna izvesnost i ekonomi nost . ‡ ³pridr avati se ve donetih odluka i ne naru avati ve re ena pitanja´.

savremena teorija i praksa. administrativnog prava. npr.Sudska praksa i praksa drugih organa kao izvor prava ‡ ‡ ‡ ‡ poseban autonoman izvor prava tradicionalno gledi te. objektivna odgovornost za opasne stvari. ‡ presude ustavnih sudova. ‡ izvor gra anskog i privatnog prava ali i upravnog. .

. veku. ± 19. i 20. ima autoritet ali nije pravno obavezuju e. izrada kodifikacija u 19. pravne izreke. op ti pravni principi. vek. profesorsko pravo za itavu Evropu.Pravna nauka kao izvor prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ 13.

Pojam pojedini nog pravnog akta ‡ Pojedina ni pravni akt je onaj pravni akt koji sadr i ili stvara pojedina nu normu. ‡ prakti na razlika . bilo u celini ili delimi no.op ti pravni akti i pojedina ni: sankcije .

Vrste pojedina nih pravnih akata ‡ Vrste pojedina nih pravnih akata: ‡ 1) koji stvaraju pravne norme. ‡ 2) koji stvaraju samo izvesne elemente pravne norme. .

Vrste pojedina nih pravnih akata ‡ Pravni akti koji stvaraju pravne norme se dele na: ‡ 1) potpune pojedina ne akte (stvaraju i dispoziciju i sankciju). . ‡ b) koji stvaraju samo sankciju. ‡ 2) nepotpune pojedina ne akte: ‡ a) koji stvaraju samo dispoziciju.

‡ 2) nedr avne akte (pravni poslovi). .Vrste pojedina nih pravnih akata ‡ Prema formi potpuni i nepotpuni pojedina ni akti se dele na: ‡ 1) dr avne akte (upravni poslovi).

‡ sudski. ‡ nemaju sopstvenu formu. . ‡ nedr avni (pravni posao). ‡ izvesnim subjektima se daje nadle nost da jednim istim aktom odrede i pojedina nu dispoziciju i pojedina nu sankciju. ‡ upravni.Potpun pojedina ni pravni akt ‡ redak u pravnom poretku.

.Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ Odre uje pojedina nu dispoziciju: ‡ a) razra uju i dispoziciju op te norme. ‡ b) samostalno odre uju i dispoziciju pravne norme.

Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ Upravni akt je svaki akt koji donosi upravni organ po utvr enom postupku. ‡ Uprava: ‡ donosi pojedina ne pravne akte. inokosnih organa. ‡ sastavljena iz stru nih. ‡ donosi i druge vrste akata (u tom slu aju su ti akti upravni samo po formi a ne po sadr ini) . birokratskih.

Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ razlika: upravni akt ± pravni posao konkretizacija op tih pravnih akata izuzetak ± pravne praznine! neposredno primenjivan prinudom! .

. b) utvr ivanje da se sankcija ne mo e primeniti. 2) nepotpun sudski akt: a) utvr ivanje da prekr aj ne postoji. b) izricanje sankcije.Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Sudski akt: 1) potpun sudski akt: a) utvr ivanje prekr aja.

‡ 2) po sopstvenoj inicijativi.Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ Sud utvr uje postojanje prekr aja: ‡ 1) ako ve postoji spor izme u stranaka oko postojanja spora. ‡ 2) sud izri e sankciju a upravni organ precizira dispoziciju . ‡ Razlika izme u sudskog i upravnog akta: ‡ 1) nepromenljivost sudskog akta.

donosi se po sporom i slo enom postupku. Pomilovanje .Nepotpun pojedina ni pravni akt ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Sudski akt je: strogo formalan akt. Nezavisnost sudova Amnestija.

‡ i pravne praznine predstavljaju pravni odnos. . pojedina nim normama. i op tim i pojedina nim. ‡ razlika u odnosu na druge dru tvene odnose .monopol dr avne sile. ‡ mo e biti regulisan op tim normama.Pravni odnos ‡ dru tveni odnos koji je regulisan pravom.

imperativno-atributivno obele je pravnih normi>naspram svakog ovla enja jednog pravnog subjekta stoji obaveza nekog drugog subjekta i obrnuto .Pravni odnos ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Elementi pravnog odnosa: 1) pravno ovla enje. korelativni pojmovi. 2) pravne obaveze(du nosti).

Pravni odnos ‡ 1) Vrste pravnih ovla enja: ‡ A) subjektivno pravo: ‡ a) apsolutna ili stvarna prava(npr. pravo svojine). ‡ b) neprenosiva(npr. ‡ pravo na tu bu. pravo svojine). . pravo glasa) ‡ B) nadle nost. ‡ b) relativna ili obligaciona prava(npr.pravo kupoprodaje) ‡ a) prenosiva(npr.

koja se mora u potpunosti nadoknaditi.Pravni odnos ‡ Zloupotreba ovla enja: ‡ Op ti pojam zloupotrebe prava sastoji se u upotrebljavanju svoga prava tako da se potpuno ili delimi no onemogu uje kori enje dugog subjekta njegovim pravom. ‡ razlikovanje od odgovornosti za rizik gde se potpuno pravilnim vr enjem svog prava nanosi drugom teta. a vr enje prava kojim se teta nanosi ne mo e se ograni iti(dok zloupotreba mora da se ograni i) .

izbor dr avnih slu benika .Pravni odnos ‡ Zloupotreba nadle nosti ± ukoliko subjekt nadle nosti ne vr i svoju nadle nost u interesu drugog(ne postupa onako kako bi taj subjekt postupao) on vr i zloupotrebu nadle nosti. ‡ Za zloupotrebu vlasti je bitno to to organ koji vr i vlast vr i ne to to je dopu teno i zakonito. jedino to to nije u injeno u onom cilju u kome je odre eno da se ini. ve u nekom drugom cilju. ‡ npr. u cilju ostvarenja interesa javne slu be. tj.

. ‡ neprenosiva(npr. imovinske obaveze).li ne obaveze).Pravni odnos ‡ Pravne obaveze(kao i prava) mogu biti: ‡ prenosive(npr.

Pravno stanje ‡ Skup ovla enja i obaveza koje u nekom trenutku ima subjekt prava naziva se pravna situacija..udata ena.. ‡ pored postoje ih ovla enja i obaveza u situaciju ulaze i mogu nosti da se steknu izvesna ovla enja i obaveze (npr. ‡ ovla enja i obaveze postoje nezavisno od toga da li se vr e ili ne. stanje ili status. ‡ tipi ne situacije ± narodni poslanik. pasivno bira ko pravo) .

sticanjem punoletstva(uslov) sti e se pravo glasa.Pravni odnos ‡ Nastanak. Zoran je du an da plati Mileni 300 din. kazne ± odnos izme u Zorana i Milene nastaje samim stupanjem norme na snagu. . menjanje i prestanak pravnih normi se razlikuje u zavisnosti da li su u pitanju: ‡ a) uslovne norme (nastupanjem uslova koji je predvi en u pretpostavci uslovnih pravnih normi) npr. ‡ b) bezuslovne norme(neposredno na osnovu te norme) npr.

Pravne injenice ‡ Pravne injenice su injenice koje su predvi ene u pretpostavci uslovnih pravnih normi. prestaju pravni odnosi. na osnovu kojih nastaju. .

. nehat.).). . smrt .Pravne injenice ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Pravne injenice: 1) obi ne (starost. . . tr anje. po ar. imovina): A) doga aji(nastaju nezavisno od ljudske svesti ± ro enje. razmi ljanje . . psihi ke radnje(ose anje. . <sve navedene pravne injenice mogu biti saglasne pravu ili nesaglasne sa pravom(delikti) . ro enje. B) ljudske radnje: a) pravni akti.) 2) pravne (umi ljaj. . ). b) ostale radnje: telesne radnje(hodanje.

Ako on u tom roku ovla enje ne upotrebljava onda ga gubi. npr.Zastarelost i odr aj ‡ Zastarelost podrazumeva gubitak odre enog prava protokom vremena. ‡ Odr aj podrazumeva sticanje nekog prava protokom vremena. ‡ svako ovla enje je vremenski ograni eno. tj. . sticanje svojine na nekoj stvari koja nikom ne pripada nakon protoka odre enog vremena ‡ pravna injenica ± vreme. njegovo ovla enje prestaje da postoji. vr i. tj svakom subjektu se daje izvestan rok da da svoje ovla enje upotrebi.

Pravni odnos ‡ neophodno je precizirati odnose me u ljudima ± posti i izvesnost. ‡ zastarelost te e samo ako je subjekt ovla enja u mogu nosti da svoje pravo vr i .

knjiga ± ugovor o kupoprodaji ‡ stvari: ‡ pokretne i nepokretne.Pravni odnos ‡ Pravni objekt je stvar. deo spoljnog materijalnog sveta. koji po pravilu nije ovek i koji stoji u ovekovoj vlasti. . ‡ zamenljive i nezamenljive. . . ‡ npr.

pregled falsifikovane isprave. ‡ Vrste dokaza: ‡ 1) neposredni(npr.Dokazi ‡ Dokazi su poznate. ‡ izvo enje dokaza. nesumnjive injenice iz ijeg postojanja se zaklju uje da postoje injenice koje su relevantne za pravo ili su. .) . . .). na in neposrednog uvi anja injenica koje su relevantne za pravo. . ‡ 2) posredni(iskazi svedoka. utvr ene. ve taka.

‡ na elo formalne istine(ranije) ± po njemu je organ pred kojim se dokazivanje izvodilo bio obavezan da smatra istinitom izvesnu injenicu im za nju postoji odre eni broj dokaza odre enog kvaliteta ma makar i sam ne bio ube en u to i obrnuto.Dokazi ‡ slobodno uverenje(danas) ± prilikom ocenjivanja dokazne vrednosti pojedinih dokaza dr avni organ je slobodan da samostalno ocenjuje dokaze i da prizna njihovu ta nost samo kada je ube en u to. .

Pravne pretpostavke ‡ Pravna pretpostavka je pravni propis koji propisuje da se izvesna pravno relevantna injenica ima smatrati za ta nom. ‡ Vrste pretpostavki: ‡ 1) oboriva pretpostavka(npr. svaki optu eni je nevin dok se sudskom presudom ne utvrdi da je kriv). odnosno ima se smatrati ta nom i bez potrebe da bude dokazivana. ‡ 2) neoboriva pretpostavka(npr. po ranijem zakonodavstvu je bilo zabranjeno dokazivati da mu majke nije i otac njene dece) . iako nije dokazana.

tako e e se primenjivati norme te dr ave. . tj. dr ave iji je dr avljanin. i to bez obzira da li se nalazi u svojoj dr avi ili inostranstvu. ‡ na elo personalnosti prava(ranije) ± smatralo se da svako lice ima pravo i du nost da primenjuje pravo svoje dr ave. Na stvari koje se nalaze na teritoriji te dr ave.Va enje pravnih normi u prostoru ‡ na elo teritorijalnog va enja pravnih normi(danas) ± lica koja se nalaze na teritoriji jedne dr ave su obavezna da se pona aju po normama koje ine pravo te dr ave.

Va enje pravnih normi u vremenu ‡ Stupanje na snagu zna i da od tog trenutka svaki subjekt na koga se ta norma odnosi ima da je primenjuje. . pod pretnjom primene sankcije predvi enih u normi. za sve pravne norme ili za pojedine pravne norme. ‡ Trenutak stupanja na snagu mo e biti ili ozna en u samoj pravnoj normi o ijem stupanju na snagu je re ili odre en uop te.

‡ uslovne: ‡ a) izri nim ukidanjem(odre ivanjem datuma prestanka va enja pravne norme). a ukinuta je kad ta norma iste ili ve e pravne snage ima sadr inu suprotnu njenoj . ‡ b) pre utnim ukidanjem . ‡ prestanak va enja norme: ‡ bezuslovne ± ispunjenjem obaveze.jedna pravna norma va i dok ne bude ukinuta jednom novom pravnom normom iste ili ve e pravne snage .Va enje pravnih normi u vremenu ‡ vocatio legis ± rok od trenutka dono enja jedne norme do njenog stupanja na snagu.

Vrste pravnih subjekata ‡ Fizi ko lice ‡ Pravna sposobnost ‡ Delatna sposobnost: poslovna sposobnost ‡ deliktna sposobnost ‡ politi ka sposobnost .

+ ‡ registracija pravnog lica . . . dozvoljena svrha delatnosti. postojanje pisanih akata . odre eni iznos osniva kog kapitala.Vrste pravnih subjekata ‡ Pravno lice ‡ Uslovi za nastanak pravnog lica: odre eni broj osniva a.

B) profitna: a) dru tva lica. 2) privatna: A) neprofitna. b) dru tva kapitala .Vrste pravnih subjekata ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ podela pravnih lica: 1) javna.

‡ razlikovati zakonskog zastupnika od staratelja ‡ statutarno zastupni tvo ‡ ugovorno zastupni tvo .Vrste pravnih subjekata ‡ Zastupnik: ‡ 1) fizi ka lica koja nemaju pravnu sposobnost. ‡ 2) pravna lica.

Ustavnost.pravna dr ava ‡ Zna aj i isprepletenost ovih na ela ‡ Pojam i vrste zakonitosti . zakonitost. vladavina prava.

‡ 2) ograni enost. pravna dr ava ‡ ustavnost: ‡ 1) sklad ni ih pravnih akata sa ustavom. vezanost dr ave objektivnim pravom ‡ zakonitost: ‡ sklad ni ih pravnih akata sa zakonom .Ustavnost. zakonitost. vladavina prava.

vladavina zakona. ne ljudi SAD ± ustav SAD. liberalno-demokratske dr ave. pravna dr ava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Vladavina prava: ustavno na elo. sudski precedenti. predsedni ki sistem podele vlasti. obi aji i tradicija . individualna prava ‡ Engleska ± nekodifikovani ustavni sistem. zakonitost.Ustavnost. vladavina prava.

osim za prekr aj prava. ‡ 2) jednakost pred zakonom. ‡ 3) izvesnost kazne za prekr ioca prava. obi aji i tradicija ‡ Obele ja vladavine prava (Albert Dajsi): ‡ 1) niko ne treba da bude ka njen.Ustavnost. pravna dr ava ‡ Engleska ± nekodifikovani ustavni sistem. zakonitost. vladavina prava. ‡ 4) pravo na sudsku za titu u slu aju povrede prava . sudski precedenti.

vladavina prava. op tost zakona. zakonitost. metode stvaranja i primene prava. pravna dr ava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Obele ja vladavine prava u irem smislu: konstitucionalizam i ograni ena vlada. nepristrasnost sudova .Ustavnost.

Ustavnost. garantovanje ljudskih i gra anskih prava Robert fon Mol Ernst Rudolf Huber . pravna dr ava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Pravna dr ava: rezultat borbe protiv apsolutne monarhije. vladavina prava. zakonitost.

Ustavnost. zakonitost. godine): ‡ utemeljena na pravu. vladavina prava. . ‡ na elo zakonitosti. ‡ na elo kontrole vlasti. pravna dr ava ‡ Nema ka pravna dr ava (do dono enja ustava iz 1949.

zakonitost. izvr na i sudska vlast su vezane za zakon i pravo.Ustavnost. ‡ pravna dr ava u materijalnom smislu . pravna dr ava ‡ Bonski ustav: ‡ Zakonodavstvo je vezano za ustavnopravni poredak. ‡ neprikosnovenost ljudskog dostojanstva. vladavina prava. ‡ pravna dr ava u formalnom smislu.

Pojam i vrste zakonitosti ‡ bitno svojstvo pravne dr ave. . ‡ su tinsko na elo svakog pravnog poretka.

‡ 2) materijalno nezakonit . b) povredom postupka za njegovo dono enje.Pojam i vrste zakonitosti ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ zakonit akt nezakoniti akt: 1) formalno nezakonit: a) donet od nenadle nog organa. ‡ c) neodgovaraju i spoljni izraz.

ni i pravni akti). . ‡ 2) postupka u kome su doneti.Pravna snaga ‡ hijerarhija pravnih akata (ustav. ‡ Pravna snaga je mera uticaja. ‡ Pravna snaga zavisi od: ‡ 1) oblika(forme) pravnog akta. dejstva jednog pravnog akta na druge akte.

‡ tu bu mogu podneti: ± privatna lica. ‡ na elo dvostepenosti. . ‡ kontrolu zakonitosti vr e sudovi.Pravno sredstvo ‡ izjava volje kojom ovla eni subjekt zahteva od nadle nog organa da ispita zakonitost izvesnog pravnog ili materijalnog akta. ± nadle an dr avni organ.

± B) ru ljivost.Sankcije zbog nezakonitosti ‡ 1) sankcije prema nezakonitim pravnim aktima: ± A) ni tavost. ‡ 2) sankcije prema nezakonitim materijalnim aktima ± vra anje u pre a nje stanje .

2. . 3. Pravosna nost nastupa: 1. . .Pravosna nost ‡ ‡ nemogu nost pobijanja presude redovnim pravnim lekovima. . protokom roka. odricanjem od prava na albu. . . dono enjem kona ne odluke. .

‡ ‡ razlikovati pravosna nost i stupanje na snagu. Izvr nost.Pravosna nost ‡ Dejstvo pravosna nosti: 1. vezanost nadle nog dr avnog organa za pravosna no presu eni slu aj. . nemogu nost ponovnog vo enja spora o istoj presu enoj stvari (ne bis in idem). 2.

Tuma enje prava ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ 1) Pojam tuma enja uop te 2) Pojam tuma enja prava 3) Tuma enje prava i pravna praznina 4) Zna aj tuma enja prava 5) Predmet tuma enja prava 6) Vrste tuma a prava 7) Postupak tuma enja .

Tuma enje prava ‡ ‡ ‡ ‡ 8) Sredstva tuma enja 9) Jezi ko zna enje pravne norme 10) Analogija 11) Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) ‡ 12) Usko tuma enje izuzetaka ‡ 13) Popunjavanje pravnih praznina op tim na elima .

Tuma enje prava ‡ 14) Upore ivanje jezi kog i pravog zna enja .

znak. tri elementa tuma enja: 1) subjekt oda ilja .Pojam tuma enja uop te ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ delatnost. 3) sistem znakova. 2) subjekt primalac. .

Pojam tuma enja uop te ‡ u tuma enje ne spada utvr ivanje materijalne uzro ne veze izme u dve pojave. ‡ zakonik zna enja (jezik). .

Pojam tuma enja uop te ‡ Pri svakom tuma enju treba razlikovati tri osnovne stvari: ‡ 1) zna enje koje tvorac pridaje znacima. . ‡ 2) zna enje tih znakova prema zakoniku zna enja. ‡ 3) sadr aje svesti koje je tuma enjem subjekt tuma enja utvrdio kao zna enje pomenutog sistema znakova.

Pojam tuma enja uop te ‡ upore ivanje idealnog stanja sa stvarnim stanjem. nego da putem njih utvrdi sadr aj svesti koji je oda ilja izrazio pomo u njih. . ‡ Pravi cilj tuma a nije da utvrdi smisao samih znakova koji su upotrebljeni. dr e i se njihovog zakonika zna enja.

‡ razlikovanje tuma enja u pravom smislu re i i nesvesnog tuma enja.).Pojam tuma enja prava ‡ podvrsta tuma enja znakova uop te.nekada nji Zakon o braku. . . ‡ utvr ivanje ta nog (ili pravog) zna enja (smisla) pravnih normi. ‡ tuma enje pomo u jezika (izuzetak! pokret tela . . ‡ primeri .

Tuma enje prava i pravna praznina ‡ tuma enje u irem smislu ‡ tuma enje u u em smislu .

‡ tuma enje je sastavni deo radnje primenjivanja prava. ve tina. .Zna aj tuma enja prava ‡ sastavni deo procesa saznanja pravne norme. . ‡ neophodna je obuka za pravilno tuma enje. ‡ obdarenost. ljubav . . ‡ neophodno je poznanje dru tvenih i pravnih nauka.

bez obzira na vrstu kojoj pripada. ‡ obi ajnopravne norme ‡ ³norme koje ne postoje´ . ‡ Jedna ista pravila tuma enja va e tuma enje svih vrsta normi: ‡ op te ± pojedina ne norme.Predmet tuma enja prava ‡ tuma enje u u em smislu. ‡ tuma enje u irem smislu. ‡ svaka norma je predmet tuma enja.

Razlika je u pravnoj snazi tuma enja. 3) pravna nauka.Vrste tuma a prava ‡ ‡ ‡ ‡ 1) nedr avni organi. 2) dr avni organi. .

‡ 2) sudsko tuma enje normi (najva nije!) ‡ Norme stvorene autenti nim tuma enjem imaju povratnu snagu.Vrste tuma a prava ‡ 1) autenti no tuma enje. .

‡ Upravni i sudski organi primenjuju i tuma e pravne norme: ± sud ima manje nadle nosti u stvaranju op tih normi nego uprava. . ± tuma enje upravnih organa ima onoliku obaveznu snagu kolika je snaga doti nog upravnog akta kojim se tuma enje vr i.Tuma enje dr avnih organa ‡ zakonodavac stvara pravne norme. ± tuma enje suda je kona no.

± 2) odr ati jedinstvo tuma enja svih sudova.Tuma enje dr avnih organa ‡ U slu ajevima sudskog tuma enja neophodno je preduzeti mere koje e: ± 1) obezbediti da sudovi donose zaista ta na tuma enja. .

± obi ni gra ani se koriste istim sredstvima tuma enja kao i dr avni organi. ‡ posebni dr avni organi pravne pomo i. . ‡ u slo enijim slu ajevima je neophodna pomo stru nih lica: udru enja pravnika.Tuma enje nedr avnih organa ‡ Vrste: ± 1) u cilju primenjivanja neke norme koju je neko drugi stvorio. ± 2) autenti no tuma enje sopstvenih normi.

± radi nezavisno od konkretne pravne primene. ± ima veliki uticaj na praksu tuma enja dr avnih i nedr avnih organa.Nau no tuma enje ‡ Prednosti u odnosu na druge vrste tuma enja: ± ima veliki zna aj. ± ima iri pogled. ± daju ga najbolji stru njaci. ± nepristrasnije posmatra odnosna pitanja i nalazi im ispravnija re enja. .

a ne re avaju i stvarne ivotne slu ajeve. kao ispri an a ne neposredno opa en. zami ljaju i slu ajeve. ± kad re ava konkretan slu aj ona ga re ava preko spisa.Nau no tuma enje ‡ Nedostaci: ± pravna nauka tuma i apstraktno. ± ova vrsta tuma enja ne povla i sa sobom odgovornost tuma a . predvi aju i.

. utvr ivanje jezi kog zna enja norme.Postupak tuma enja ‡ polazna stavka: utvr ivanje ta nog teksta norme kao i da ona ini deo pozitivnog prava. 1. utvr ivanje pravog zna enja norme. 2. b) ako norma nije jasna. ‡ ‡ a) ako je norma jasna.

. logika. cilj norme. sistem prava. istorija norme. Tuma povezuje rezultate koje pojedinim sredstvima dobija u jednu logi nu celinu.Sredstva tuma enja ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ jezik.

‡ Ostala sredstva tuma enja: ‡ 1) unutra nja: ± a) logi ko. ‡ 2) spolja nja: ± a) istorijsko. ± b) ciljno. ± b) sistematsko. .Sredstva tuma enja ‡ Najpre se vr i jezi ko tuma enje a tek posle se vr e ostala tuma enja upotrebom ostalih sredstava.

Sredstva tuma enja ‡ na kraju se upore uju rezultati jezi kog i ostalih vrsta tuma enja ‡ razlikovanje .kori enje logike u jezi kom tuma enju i logi kog tuma enja .

b) neodre enost norme. c) neodre enost pojmova Jezi ko tuma enje .Jezi ko zna enje pravne norme ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Pojam i vrste jezi kog tuma enja Nejasno tuma enje a) besmislenost normi.

najva nije je otkriti uzroke koji dovode do nejasnosti pravnih normi . rezultat jezi kog tuma enja mo e biti: 1) jasno zna enje. koristi se logikom.Pojam i vrste jezi kog zna enja ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ dobija se primenom zakonika zna enja. 2) nejasno zna enje.

± 2) besmislenost.pojmovi .norme. ± . ± 2) subjektivni. ‡ Vrste: ± 1) pravne praznine. ± 3) neodre enost: .Nejasno zna enje ‡ Uzroci: ± 1) objektivni.

± ve ta ki(pravni) jezik. ± vi e re i ima isto zna enje. . jedna re ima vi e zna enja.Nejasno zna enje ‡ Neodre enost norme: ± nesavr enost jezika. ± neodre enost pojmova ± jezik je siroma niji od misli koje treba da izrazi.

Nejasno zna enje ‡ Neodre enost pojmova: ± svaki pojam predstavlja jednu vrstu apstrakcije u odnosu na konkretan dru tveni ivot. ± sredi te norme. . ± to su pojmovi op tiji. to je neodre enost ve a. ± uvek ostaju relativno neodre eni.

± II ± posmatra konkretno.Nejasno zna enje ‡ Norma ima razli ita zna enja u razli itim slu ajevima: 1. ‡ Nema nijednog pojma koji je potpuno odre en (svi su manje ili vi e neodre eni)! . ako se norma koja sadr i neodre en pojam posmatra apstraktno. 2.

³osobito te ak slu aj´.nego samo odre uju injenice koje predstavljaju uslove za primenu normi o pona anju . .Nejasno zna enje ‡ Nekad tvorac pravnih normi namerno upotrebljava neodre ene pojmove: ± pojmovi koji iskazuju neku koli inu ( ³znatna imovinska teta´.) ± oni sami ne sadr e norme pona anja ljudi. .

Jezi ko tuma enje ‡ vr i se pomo u zakonika zna enja pojedinih elemenata jezika kao sredstava izra avanja. ‡ zakonik zna enja je sadr an u jezi kim pravilima o upotrebi jezika ‡ glavni elementi jezika .

interpunkcijsko. . sintaksi ko. gramati ko.Jezi ko tuma enje ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Elementi jezi kog tuma enja su: leksi ko (re ni ko).

Jezi ko tuma enje ‡ li ni stil tvorca norme ‡ Osnovna pravila jezi kog tuma enja su: ± 1) svaki jezi ki znak ima svoje sopstveno zna enje i nije suvi an u normi. ± 2) svakom jezi kom znaku koji ima vi e zna enja treba dati zna enje koje on normalno ima po zakoniku zna enja. ‡ + druga tehni ka pravila . i to je ono koje je prvo i glavno.

Pravo zna enje norme ‡ jedno od jezi kih zna enja koje ima norma. ‡ najbolje od svih mogu ih zna enja norme titi dati dru tveni interes . ‡ objektivno. ‡ ima evolucionisti ku prirodu.

proveravanje zna enja dobijenog drugim tuma enjima (zakon o neprotivre nosti iskaza). 2. Osnovne vrste: 1. izvla enje novih zna enja: ‡ .Logi ko tuma enje norme ‡ Logi ko tuma enje se sastoji u primeni zakona logike na zna enje koje se dobija jezi kim i drugim vrstama tuma enja.

C je A ± C je x ‡ b) popunjavanje pravne praznine (argumentum a contrario). ± A je x i nijedno non±A nije x.Logi ko tuma enje ‡ a) princip istovetnosti (identiteta). B nije x. B nije A. . ± A je x.

± 2) primena logi kih pravila u irem smislu re i .Logi ko tuma enje ‡ razlikovanje logi kog tuma enja od primene prava ‡ Postupak logi kog tuma enja: ± 1) primena logi kih pravila u strogom smislu re i.

pomo u mesta koje norma zauzima. pomo u smisaonog povezivanja normi ‡ . 2.Sistematsko tuma enje ‡ utvr ivanje zna enja pravne norme pomo u veze izme u nje i svih ostalih normi koje ine pravni sistem Osnovne vrste: 1.

Sistematsko tuma enje ‡ svaki akt zna i promenu u zna enju postoje ih normi ‡ sistematika. naslovi pojedinih delova akta. ne ine same po sebi nikakve pravne norme .

op ta pravna na ela . koju konkretizuje. 2. posebna norma ukida op tu normu o istom predmetu. ‡ ‡ koje od dva pravila e biti primenjeno zavisi od rezultata dobijenog ciljnim tuma enjem. ni a norma po obimu ne sme protivure iti vi oj normi.Sistematsko tuma enje ‡ i obimnost normi je sredstvo tuma enja: 1.

istorija pravne norme: 1.Istorijsko tuma enje ‡ ‡ ‡ tuma i se pomo u dru tvenih okolnosti. . samo relativno se mo e odvojiti od ciljnog tuma enja. idejna. realna. 2.

okolnosti koje su predstavljale povod da se norma donese. pripremni radovi na dono enju norme. 2. 3. stanje koje joj je neposredno prethodilo. op te dru tveno stanje.Istorijsko tuma enje ‡ Okolnosti koje uti u na dono enje pravne norme i njene promene: 1. promene u samoj normi tokom njenog trajanja .

‡ cilj norme je ostvarenje odre enog uticaja na dru tvo koji je koristan .Ciljno(teleolo ko) tuma enje ‡ Ciljno tuma enje je ono koje re ava koje od mogu ih zna enja je pravo zna enje.

2. . B) utvr ivanje koji je od vi e dru tvenih interesa prete niji. C) ako vi e zna enja titi isti dru tveni interes utvrditi kojim zna enjem se on najbolje titi ± voditi ra una o sukobu interesa .utvrditi koji interes je za ti en takvim zna enjem. hitniji.dve situacije: 1. .Ciljno(teleolo ko) tuma enje ‡ Postupak ciljnog tuma enja . va niji. prethodna tuma enja ukazala na jedini mogu smisao norme . ± II ± vi e mogu ih zna enja norme ‡ ‡ ‡ A) utvr ivanje koje od vi e zna enja titi dru tveni interes a ne ne iji tu interes.

Ciljno(teleolo ko) tuma enje ‡ ponekad same norme izri ito odre uju svoje sopstvene ciljeve: 1. ovo je subjektivno odre ivanje normi. i ono podle e tuma enju. . 2.

´ ‡ Dispozitivna ili imperativna priroda odredbe o izdr avanju? . 70 nekada njeg Zakona o braku: ± ³ Neobezbe eni bra ni drug koji nije kriv za razvod braka ima pravo na izdr avanje o razvedenog bra nog druga.Ciljno(teleolo ko) tuma enje ‡ Primer: ‡ l.

Postupak tuma enja po sli nosti: 1. utvr uje se da jedan slu aj ima obele ja koje nema drugi slu aj 3. . 2. najpre se indukcijom zaklju uje da su dva slu aja sli na . . ‡ npr. povezanost dve vrste obele ja se indukcijom pro iruje na sve slu ajeve ± stvara se op te pravilo o toj vezi (induktivan deo zaklju ka). delimi no deduktivan. delimi no induktivan na in tuma enja. Jelena i Marija spretno voze rolere. na osnovu toga se zaklju uje da i drugi slu aj mora imati ista obele ja (deduktivan deo zaklju ka). 4. .Analogija ‡ ‡ ‡ tuma enje po sli nosti.

primenjuje se na ovaj slu aj praznine norma propisana za prvi slu aj. . 2. po to se utvrdi da i u slu aju koji predstavlja pravnu prazninu postoji isti interes kao i u prvom slu aju.Analogija ‡ Neophodna je analiza dru tvenih interesa koje pravo titi (sociolo ka analiza): 1. treba utvrditi koji je dru tveni interes pravo za titilo propisivanjem norme za slu aj za koji je norma propisana. ± II ± da je dru tveni interes da se za svaki takav slu aj primeni ista norma. 3.

.Analogija ‡ Da bi se primenila analogija nije dovoljno da dva slu aja imaju bilo koje obele je istovetno ± mora im biti istovetno ba ono obele je koje je bilo razlog propisivanja odnosne norme.

Analogija ‡ Vrste analogije: ± 1) zakonska. . ± 2) pravna: ‡ a) delimi na. ‡ b) potpuna.

Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) ‡ na in tuma enja suprotan analogiji ‡ npr. Kome pripada pravo na osporavanje o instva deteta? .

Razlog suprotnosti (argumentum a contrario)
‡ Vrednost razloga suprotnosti zavisi od:
1. od ta nosti polaznog stava da je zakonski razlog skup svih obele ja jednog slu aja koji je regulisan pravnom normom, a ne samo pojedina od ovih obele ja. 2. od ta nosti stava da na slu aj koji predstavlja pravnu prazninu treba primeniti normu koja koja je suprotna normi koja reguli e sli an slu aj.

Razlog suprotnosti (argumentum a contrario)
‡ primena razloga suprotnosti nije nikad pouzdana ‡ izuzeci! (postojanje jedne op te i jedne posebnije norme, koja predstavlja izuzetak u odnosu na op tu) ‡ odnos analogije i argumentum a contrario

Usko tuma enje izuzetaka
‡ ‡ mora se kao pravi smisao uzeti onaj naju i smisao, Zabrana irokog tuma enja izuzetaka odnosi se na dve razli ite stvari:
1. zabranjeno je da se uzme ire umesto u eg zna enja, kao i da se sumnjivi slu ajevi podvode pod izuzetnu normu, 2. njome je zabranjeno da se izuzetak primenjuje za popunjavanje praznina.

Usko tuma enje izuzetaka
‡ pojam izuzetka
± taksativno nabrajanje, ± nabrajanje primera radi,

‡ iroko tuma enje izuzetaka

Popunjavanje pravnih praznina op tim na elima
‡ Op ta pravna na ela su pravne norme koje obuhvataju veliki broj konkretnijih slu ajeva, tako da slu e kao osnov za nastanak mnogobrojnih konkretnih normi koje ove slu ajeve podrobnije reguli u.

Sistem prava ‡ Pojam sistem prava ‡ Elementi pravnog sistema(pravne ustanove. pravne grane i pravne oblasti) ‡ Glavni pravni sistemi .

± XX vek ‡ Hans Kelzen . Sistema del derecho ± panski jezik ‡ Rechtssystem. Rechtliches System ± nema ki jezik ‡ Shvatanje pravnog sistema: ± do XIX veka. System of law ± engleski jezik ‡ Sistema juridico.Pravni sistemi ‡ Legal System.

Pravni sistem ‡ Nau ni pravni sistem. ± Nacionalna problematika. ± Op teteorijska problematika ‡ ³Ne postoji jedna jedna jedina mogu a ema za izgradnju nacionalnih nau nih pravnih sistema.‡ Pravni sistemi ± dva zna enja: ± Prema pravnoj snazi. ‡ Formalni pravni sistem.´ . ± Prema sadr ini. ‡ Horizontalni pravni sistem.

Pravna praznina. Odre enost. . Neodre enost 2. Potpunost. Hijerearhijski. 3.Pravni sistem ‡ Principi pravnog sistema: 1. Kriterijum specijalnosti. Koherentnost: Antinomija: ± ± ± Hronolo ki.

. 2.Pravni sistem ‡ Elementi pravnog sistema: 1. Dr avno i autonomno ustavno. li no i porodi no . Op ta pravna norma. upravno. . Pravne grane ± . Pravne ustanove: ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Javno i privatno. sudsko. Materijalno i formalno. 3. Me unarodno i unutra nje.

± Anglosaksonski. . ± Hindu. ± Japanski.Pravni sistem ‡ Glavni pravni sistemi: ± Evropskokontinentalni. ± Islamski. ± Kineski.

B: Uvod u pravo. godina Mi unovi . knjiga u postupku izdavanja Luki . godina Kutle i . godina Mitrovi . 2008. Beograd. V: Uvod u pravo. Beograd. D: Osnovi prava. Jerotijevi . Lj: Savremeni re nik stranih re i. Ko uti . 2008. Globus ± M. Ljubo Mi unovi . S. Beograd. Univerzitet Sungidunum.Literatura ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ or evi . Beograd. Izdava ki centar: Slu beni Glasnik. R. 2006. godina . 2009. Megatrend Univerzitet. Z: Uvod u pravo. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful