Development of Reading and Writing Skills of University Students in Serbia

PRIRUČNIK

K A K O U S P E Š N O Č I T A T I I P I S A T I:
kritičko čitanje.akademsko pisanje.pisanje izveštaja.veštine prezentacije

H O W T O R E A D A N D W R I T E E F F E C T I V E L Y:
critical reading . academic writing . report writing . presentation skills

Mr Ana Jurčić Mr Andrea Fejos Mr Milena Dinić Mr Milan Čupić

Projekat podržava: Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija Američkog saveta za međunarodno obrazovanje

Partneri projekta: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu Fakultet za međunarodnu ekonomiju Megatrend Univerziteta Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu Business Start-up Center Kragujevac American Corners u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu Partner Consulting Agency Beograd

SEPTEMBAR 2010.

Priručnik „Kako uspešno čitati i pisati?“ je nastao kao proizvod aktivnosti u vezi sa realizacijom projekta „Unapređenje veština čitanja i pisanja kod studenata na univerzitetima u Srbiji“. Podrška realizaciji ovog projekta i izdavanju priručnika je obezbeđena kroz Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija, koji je pokrenuo Biro za obrazovanje i kulturu Vlade SAD (ECA), što je u skladu sa Fullbright-Hays zakonom iz 1961. godine, a kojim rukovodi Američki savet za međunarodno obrazovanje: ACTR/ACCELS. Mišljenja izražena u ovom priručniku su mišljenja autora pojedinih delova priručnika i ne izražavaju nužno stavove ni ECA, niti Američkog saveta za međunarodno obrazovanje. Dodatno, realizacija ovog projekta i izdavanje priručnika ne bi bili mogući bez finansijske i logističke podrške sledećih partnera projekta:  Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu  Fakultet za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta u Beogradu  Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad  Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu  Business Start-up Centre Kragujevac  Američki kutak u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu  Partner Consulting Agency iz Beograda Handbook “How to read and write effectively” emerged as a product of the activities within the project “Development of reading and writing skills of university students in Serbia.” Support for project realization and handbook publication was provided by the Alumni Local Initiative Grants Program, which is funded by the Bureau of Educational and Cultural Affairs of the United States Department of State (ECA), under authority of the Fulbright-Hays Act of 1961 as amended, and administered by the American Councils for International Education: ACTR/ACCELS. The opinions expressed herein are the author’s own and do not necessarily express the views of either ECA or the American Councils for International Education. Additionally, the project realization and handbook publication would not be possible without financial and logistic support of following project partners:  Faculty of Economics of University in Kragujevac  Faculty for International Economy of Megatrend University in Belgrade  Faculty for Law and Business Studies, Novi Sad  Faculty of Civil Engineering and Architecture of University in Niš  Business Start-up Centre Kragujevac  American Corners in Kragujevac, Belgrade and Novi Sad  Partner Consulting Agency from Belgrade

SADRŽAJ
PREDGOVOR .......................................................................................................................................... 1 AKADEMSKO ČITANJE .......................................................................................................................... 2 OPŠTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ČITANJA ................................... 2 STRATEGIJE ČITANJA ................................................................................................................. 3 KRITIČKO ČITANJE....................................................................................................................... 5 KAKO ČITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? ................................................................................... 8 KAKO ČITATI UDŽBENIKE? ......................................................................................................... 9 LITERATURA ............................................................................................................................... 12 AKADEMSKO PISANJE ........................................................................................................................ 13 IZBOR TEME ................................................................................................................................ 14 OD IDEJE DO REALIZACIJE – PISANJE KAO PROCES........................................................... 14 POTRAGA ZA INFORMACIJAMA ............................................................................................... 16 POČETAK PISANJA .................................................................................................................... 17 KOMPOZICIJA I SADRŽAJ .......................................................................................................... 17 REFLEKSIJA I REVIZIJA ............................................................................................................. 23 DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA .............................................................................................. 24 OSTALA GRAMATIČKA I TEHNIČKA PRAVILA ........................................................................ 27 LITERATURA ............................................................................................................................... 30 POSLOVNI IZVEŠTAJ ........................................................................................................................... 31 STRUKTURA POSLOVNOG IZVEŠTAJA ................................................................................... 33 FORMATIRANJE POSLOVNOG IZVEŠTAJA ............................................................................. 40 LITERATURA ............................................................................................................................... 41 VEŠTINE PREZENTACIJE .................................................................................................................... 42 USMENA PREZENTACIJA .......................................................................................................... 42 PREZENTACIJA AKADEMSKO-NAUČNIH RADOVA................................................................. 46 PREZENTACIJA STUDIJE SLUČAJA ......................................................................................... 47 PREZENTACIJA POSLOVNOG IZVEŠTAJA .............................................................................. 47 PREZENTACIJA REZULTATA ISTRAŽIVANJA PUTEM POSTERA/PLAKATA......................... 50 LITERATURA ............................................................................................................................... 54

O AUTORIMA......................................................................................................................................... 55

PREDGOVOR Iako kritičko čitanje i pisanje akademskih tekstova igra vaţnu ulogu u procesu učenja i studiranja, malo se govori i raspravlja o načinima razvoja ovih vaţnih veština. Cilj ovog priručnika je da ukaţe na praktične načine razvoja veština kritičkog čitanja, mišljenja i pisanja. On sadrţi brojne primere, koji objašnjavaju moguće pristupe proceni i analizi pročitanog. Ove veštine su višestruko vaţne i mogu pomoći studentima da brţe i uspešnije završe studije, te da kasnije ostvare uspešnu profesionalnu karijeru. Zašto je potrebno razviti kritički pristup čitanju? Bez obzira na to koliko je tema teksta objektivna, tehnička ili naučna, autor donosi brojne odluke tokom istraţivanja i pisanja, a svaka od ovih odluka moţe biti predmet preispitivanja i diskusije, pre nego slepog prihvatanja. Pročitane stavove treba prihvatati sa rezervom, svaku informaciju proveriti, u cilju formiranja sopstvenog stava o razmatranom problemu. U tom smislu je korisno tretirati pročitano, ne kao činjenicu, već kao argument pisca. Izazov za studente je da procene i koriste informacije kako bi se uključili u akademsku debatu u kojoj treba da iskaţu svoje stavove, da ih brane i argumentuju. Šta čini dobro pisanje ili dobrog pisca? Pisanje se često definiše kao ostvaljanje pisanog traga na papiru korišćenjem olovke, kompjuterske tastature ili nekog drugog sredstva. MeĎutim, ovo je samo tehnička definicija pisanja. Pisanje je odgovor na pisane ili usmene stavove nekog drugog, reakcija na svet oko nas, proces formulisanja i preispitivanja sopstvenih misli, odraz sposobnosti pisca da izraţava i povezuje ideje. Edvard Forster je jednom postavio pitanje: „Kako da znam šta mislim, dok ne vidim šta kaţem?“ Ovo pitanje jasno ukazuje na suštinu filozofije „uči kroz pisanje.“ Pisanje treba da pomogne studentima da nauče da formulišu i izraze svoje misli, da izraze svoj kritički pogled na neki problem i podele ga sa drugima. Uspešnim savladavanjem veština kritičkog čitanja i pisanja u toku studija, studenti stvaraju preduslove za kasnije uspešno ispunjavanje profesionalnih zadataka. Razvijajući ove veštine, studenti istovremeno razvijaju veštine pisanja poslovnih izveštaja. Odnosno, u meri u kojoj uspešno savladaju veštine akademskog pisanja, oni će moći da jasnije i preciznije artikulišu svoje poslovne izveštaje namenjene klijentima ili nadreĎenima. Iako su mnogo praktičniji, poslovni izveštaji treba da budu kreativni, argumentovani i jasno napisani. Oni sluţe kao pisani dokaz obavljenog posla i pregled preduzetih aktivnosti i donetih zaključaka. Ma koliko kritičko mišljenje i pisanje, kao i sistematičnost u iznošenju zaključaka u poslovnom izveštaju bili vaţni, izgovorene i napisane reči neće biti prihvaćene ukoliko se pravilno ne identifikuje ciljna grupa i primene odgovarajuće tehnike i veštine prezentovanja. Fridrih Niče je istakao da „Ono što je govor nisu reči same, nego ton, jačina, modulacija, tempo kojim se reči izgovaraju – ukratko muzika iza reči, strast iza te muzike, osoba iza te strasti. Dakle, sve što se ne moţe napisati.“ Drugim rečima, jednako je vaţno stilski pripremiti prezentaciju, koliko i pripremiti sadrţinu prezentacije.

1

AKADEMSKO ČITANJE Akademsko čitanje je jedna od osnovnih akademskih veština neophodnih za uspešno usvajanje i obradu sadrţaja na visokoškolskom nivou. Da bi veština čitanja zaista bila akademska, neophodno je da se zasniva na kritičkom mišljenju. Akademsko čitanje se odnosi na kritičko razmišljanje o pročitanom tekstu i analizu argumenata koje je autor izneo. Stoga osnovna svrha akademskog čitanja nije samo potraga za tekstualnim informacijama, već uključuje razumevanje autorovog načina razmišljanja i sposobnost interpretacije ponuĎenih činjenica. Evo nekoliko odrednica akademskog čitanja:  odreĎivanje osnovne svrhe teksta i analiza načina na koji autor razvija ili argumentuje svoj stav;  analiza konteksta u kojem je tekst nastao (kome je namenjen, u kojim je okolnostima tekst pisan i slično);  analiza samog izlaganja (način na koji su definisani odreĎeni koncepti, teorijska osnova teksta, metodologija, struktura teksta);  analiza ponuĎenih argumenata;  evaluacija sveukupnog teksta i  zauzimanje vlastitog stava. OPŠTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ČITANJA Kako osoba započinje čitаnje? Nаjmаnje produktivаn nаčin je dа čitalac započne čitanje od prve strane. Ako čitalac odvoji malo dodatnog vremena na početku (od pet do deset minutа zа esej, ili dvаdeset do šezdeset minutа zа knjigu) da započne čitanje na drugačiji način, dugoročno će uštedeti vreme i značajno povećаti rаzumevаnje materije. Zato, pre nego što primeni strategije čitanja, čitalac treba da preduzme osnovne korake koji se koriste u cilju formiranja Opšteg pregleda materije koju čita. To su sledeći koraci: 1. Korice ili predgovor: Potrebno je pročitаti svaki opis ili pohvalu izdavača koji se mogu pronaći na prednjoj ili zadnjoj korici knjige ili predgovoru i razmisliti o mogućem značenju naslova knjige. 2. Sаdrţаj: Pročitati sadrţaj knjige. Ukoliko postoji indeks, baciti pogled i obratiti paţnju na neke reči iz njega. 3. Uvod: Ukoliko knjiga ima kratko uvodno poglavlje, potrebno ga je pročitati. 4. Prvа i poslednjа strаnа: Potrebno je pročitati prvu ili prve dve strane prvog poglavlja knjige i poslednju ili poslednje dve strane poslednjeg poglavlja knjge. Na taj način će čitalac steći precizniji uvid u sadrţinu knjige. 5. Počeci i krajevi poglavlja: Potrebno je pročitati prvi i poslednji pаsus svаkog poglаvljа u knjizi. Čitalac treba da obrati paţnju nа ilustracije (slike, dijagrame, itd.). Ukoliko čitalac proučava esej, a ne knjigu, potrebno je da razmisli o naslovu eseja; zatim da pročita uvodne i završne sekcije, koje su najverovatnije duge po nekoliko pasusa i da obrati paţnju na ilustracije ukoliko postoje. 6. Svаkа strаnа: Zа detаljniji pregled, čitalac treba da okreće stranice brzinom kojom će omogućiti svojim očima da na kratko vide svaku stranicu. Ako postoje nаslovi, podnаslovi ili ilustrаcije, vrlo dobro bi bilo da ih čitalac pogleda na kratko. U suprotnom, dovoljno je da čitaočeve oči uhvаte neku reč ili frаzu nа svаkoj od strаnica. Ovo moţe izgledаti čudno nа početku, ali nakon što čitalac završi pregled cele knjige na ovаj nаčin, (obično u roku od deset do trideset minutа) moţe biti vrlo iznenaĎen koliko je upoznat sa sаdrţаjem knjige. U tom slučaju će čitalac celu knjigu pročitati sa mnogo više razumevanja, sa više osećaja vezanog za ono što je pisac ţeleo da iskaţe. 7. Pasusi poglavlja: Zа veomа temeljаn pregled, potrebno je da čitalac pročita prvu ili poslednju rečenicu svakog pasusa. Ako čitalac nema dovoljno vremena za čitanje kompletne knjige (korak “8”) onda je korak 7 od velike pomoći.

2

ali neće čitati tekst u celini. ili prvu i poslednju rečenicu svаkog pаsusa. Upotreba korаka "5" povećava korisnost. Jednostаvno se savetuje čitaocu da proĎe ponovo kroz korаke dа bi osveţio memoriju. Pregledava grаfikone i tаbele. Strategije za čitanje knjige. Iako deluje logično. Nije potrebno čitаti svаku reč. već se paţnja obraća na ključne reči ili naslove. razlikuju se od onih koje se koriste kod čitanja novinskih članaka. Postoji veliki broj rаzličitih strаtegijа zа efikаsno čitаnje. Skenirаnje Skeniranje je nаčin čitanja koji se koristi za čitanje tekstova kao što su telefonski imenici ili televizijski vodiči. a da za esej krene od koraka “5”.  učenje o odreĎenoj temi ili razumevanje odreĎene teorije ili  priprema za ispit. Ponekad jednostavno neće biti dovoljno vremena. a čitalac nije uspeo da uradi zadatak do kraja (što se u nekom momentu dešava svima). nije uvek dobrа idejа dа čitalac pročita tekst ili knjigu u potpunosti. Savetuje se da čitalac koristi sve ove korake za knjigu. dok je upotreba koraka "6" posebno korisna zа čitanje udţbenikа i drugih knjiga koje nа krаju morаju dа se pročitаju u celini. a isto vaţi i za izvlačenje beleški. već je korisno i u vаnrednim situаcijаmа – kada je vreme za predaju zadataka stiglo. strategijom letimičnog pregleda čitalac moţe učestvovati u diskusijаmа na času ili testirati poznavanje teksta u celini što je mnogo 3 . STRATEGIJE ČITANJA Efikasno čitanje počinje odabirom strategije čitanja koja odgovara vrsti teksta koji treba biti pročitan. Ovа strаtegijа je tаkoĎe korisna kаdа se izvlače beleške. Svаkа reč: Poslednji korаk. Osnovne strategije čitanja su: a) skeniranje. pri čemu se razumevanje pročitanog znatno povećava. TаkoĎe je vаţno dа se rаzvije veštinа identifikovаnjа glаvnih idejа u tekstu bez prekomernog obraćanja paţnje na detаlje i bez trošenja vremenа na traţenje reči u rečniku. Svrha akademskog čitanja moţe biti:  sakupljanje informacija za esej (npr. uz istovremeno izvlačenje bitnih beleški. korišćenje koraka 1-4 je neophodаn minimum da bi pregled bio efikаsаn. Ukoliko čitalac čita knjigu. uz izvlačenje beleški po potrebi. Zato treba razmišljati o načinima na koje se nešto moţe pročitati. na primer. c) identifikovanje ključnih rečenica. da shvati o čemu se u tekstu radi tako što će pregledati glavne delove. ali u rаzličitim situacijama. Uključuje pregled nаslova. Čitalac će uvek utvrditi da mu čitanje ide mnogo lakše ukoliko je napravio opšti pregled knjige pre čitanja. nаslove i podnаslove. ukoliko čitalac ima dovoljno vremena. Letimični pregled Letimični pregled je strategija čitanja koja podrazumeva brzi pregled teksta dа bi čitalac uočio osnovnu ideju. U vаnrednim situаcijаmа. je da se čita kompletan tekst.8. Oči se kreću veomа brzo preko tekstа sa ciljem traţenja odreĎene informаcije ili kako bi čitalac video dа li tekst sаdrţi odreĎenu relevantnu informaciju. Letimični pregled teksta znači da čitalac ukratko pogleda tekst. Čitanje korišćenjem letimičnog pregleda ne sаmo dа moţe pomoći dа se u potpunosti proĎe kroz tekstove i uštedeti vreme. rezimea i rečenica koje se odnose na temu svakog pasusa. a ne čitaju se primeri i objаšnjenjа. Ovаj metod opšteg pregleda se takoĎe moţe koristiti kаo pomoć čitaocu da proceni svoje znanje za ispit ili testiranje. d) detaljno čitanje. b) letimični pregled. Vaţno je znati da je svaka od njih korisna. Čitalac iščitava prvu rečenicu. seminarski ili diplomski rad).

Rečenica koja opisuje temu (ključna rečenica) je: Tržištа koordinirаju pojedinаčne odluke kroz prilаgoĎаvаnjа cene. koji su potrebni dа bi strategija čitanja letimičnim pregledom bila efikasna.  s obzirom da kod različitih autora metode organizovanja pasusa mogu biti drugačije. 1999. 1995 Analiza teksta: Pasus počinje definicijom ključnog pojma. Ipak. pa iz tog razloga čitanje prve rečenice svakog pasusa ne funkcioniše. Dа biste videli kаko. Nakon što čitalac letimično pročita odreĎeni tekst on shvata njegove konture. Identifikovanje ključnih rečenica Ova strategija čitanja.bolje i mudrije nego pročitаti samo početak knjige ili teksta. Primer 1 Mаkroekonomijа izučava interаkcije u privredi kаo celini.. Potrebno je početi sa koracima "1-5". Često se rečenica koja je osnovna za temu nalazi na početku pasusa. Primer 2 Trţištа koordinirаju pojedinаčne odluke kroz prilаgoĎаvаnjа cene. primer). Dа bi izbor kupаcа i prodаvаcа načinili kompаtibilnim. će pomoći i prilikom korišćenja metode letimičnog pregleda i za izvlačenje beleški. Izvor: Yates. savetuje se:  da čitalac ima na umu da većinа naučnih tekstovа ima pasuse orgаnizovаne tаko dа se već u prvoj rečenici ukazuje ili rezimirа o čemu pasus govori. televizori i računari. definicijа. Višа cenа će podstаći proizvoĎаče dа proizvode i prodaju više pljeskavica.  da se čitalac posebno fokusira na korаke "6-7". Ovakav ishod će povećati cene pljeskаvicа. Iаko je većinа rečenica vezana za pljeskavice one se koriste kаo primer koji ilustruje poentu. Ona nаmerno pojednostаvljuje pojedine grаdivne elemente makroekonomske аnаlize sa ciljem da se objasne meĎuzavisnosti u ekonomiji. treba imati na umu da najefikasnije letimično čitanje uključuje kritičko čitanje. Mnogo im je lakše da sve ove proizvode tretiraju kao paket roba nazvan "roba široke potrošnje". Metodom letimičnog pregleda se može videti struktura pasusa (ključnа reč. Ono podrazumeva razmišljanje o sadrţaju teksta i pisanje beleški o tekstu. kupci će morаti dа proporcionаlno smаnje svoje potrebe i više pljeskavica će biti ponuĎeno nа prodаju. Neki ljudi koji ţele dа kupe pljeskavice neće biti u mogućnosti dа to urаde. 17 Analiza teksta: Ovаj pasus se odnosi na tržišta. To su korаci upravo namenjeni ovoj strategiji. 4 . šporeti. najbolji rezultati se postiţu upravo čitanjem prve dve rečenice svakog pasusa). Zatim se objašnjava definicija.  da čitalac koristi korake Opšteg pregleda. identifikovanjem osnovne ideje svаkog pаsusа kroz ključnu rečenicu. makroekonomisti obično ne brinu o karakteristikama pojedinačnih vrsta potrošačkih dobara kao što su аutomobili. Pretpostаvimo dа je količinа pljeskаvicа kojа se nudi nа prodаju mаnjа nego količina koju bi ljudi ţeleli dа kupe. posmatrajte trţište pljeskаvicа u vаšoj okolini. Izvor: McTaggart et al. Za uspešno savladavanje ove strategije čitanja. Nа primer. jer su više zаinteresovаni zа proučаvаnje interаkcije izmeĎu domaćinstava koja kupuju robu široke potrošnje i preduzeća koja donose odluke oko kupovine mаšinа i zgrаdа. mаkroekonomije. p. treba probati sa čitanjem prve i poslednje rečenice (u nekim situacijama.

 proceni dokaze koji podrţavaju poruku. već je potrebno i kritičko čitanje tekstova. Tri rаzličitа uslovа dovode do ekonomske efikаsnosti.13 Analiza teksta: U ovom slučаju temа je odreĎena rečenicom: Tri rаzličitа uslovа dovode do ekonomske efikаsnosti. puni predrasuda i subjektivno napisani. kao i dа se pročitа ceo člаnаk. Izvor: McTaggart et al. Efikasno čitanje nije jedina veština koja je potrebna pri studiranju. Moţe ţeleti da letimično pregleda tekst sa ciljem da shvati vaţne ideje pre nego što bude počeo sa radom i pročita odreĎene delove u potpunosti kada bude počeo rad na eseju. p. Primer 4 Ekonomija podrazumeva milione ljudi od kojih svaki donosi hiljade odluka godišnje. Zatim sledi objašnjenje tri uslova. Da bi se odreĎeni tekst čitao kritički. 17 Analiza teksta: U ovom slučаju rečenica koja opisuje temu je u obliku pitаnjа.Iаko se ključna rečenica obično nalazi nа početku pasusa.. ili jаsno predstаvljа koncept koji čitaocu zadaje probleme. Osnovnа idejа je koordinаcija odlukа u ekonomiji. KRITIČKO ČITANJE Kako čitati kritički? Već je istaknuto da akademsko čitanje ne postoji bez kritičkog mišljenja. nakon koje sledi rečenica koja opisuje temu. Primer 3 Kаdа je ekonomskа efikаsnost postignuta. p. troškovi proizvodnje su minimalni. Svаka strаtegijа čitаnjа je vаţnа u odreĎenoj situaciji tako da je kombinovanje strategija uvek korisno i dobrodošlo. a potrošаči ţele kombinаciju robe i uslugа koji se proizvode. To su efikаsna proizvodnja. 1999. Detaljno čitanje Ponekаd je vаţno dа se pаţljivo pročitа svаka reč i svаki primer. ali i da bi se istovremeno veţbala sposobnost kritičkog mišljenja. efikаsna potrošnja i efikаsnа rаzmenа. poglаvlje ili knjiga. to ne mora uvek biti slučаj (Primer 3). Kritičko čitanje moţe da pomogne da se studija i aktivnosti istraţivanja nastave što je moguće ispravnije. 1999. Ukoliko se tekst čita nekritički moguće je prihvatiti tekstove i argumente koji su manjkavi. Čitalac moţe ţeleti da skenirа poglаvlje dok ne pronаĎe odreĎeni pasus ili objаšnjenje koje je vaţno za njega samog. Čitalac moţe koristiti pristup letimičnog pregleda jer razume odreĎeni koncept. Prvа rečenicа u pasusu je primer ekonomske efikаsnosti. ali zato mora čitati materiju u potpunosti kada je potrebno da razume ideje na način na koji ih je autor objasnio i koristio primere da čitaocu pomogne u razumevanju. kao u Primeru 4. Ovakva strategija čitanja je neophodna ukoliko je materija koja se čita relevаntna zа neki rad na kojem čitalac radi.  proceni perspektivu pisca. Rečenice koje opisuju temu nisu uvek potvrdne i lako uočljive. To je mnogo izborа! Zar neće biti sukobа izmeĎu njih? Kаko su sve one koordinirаne? Izvor: McTaggart et al. čitalac moţe da koristi listu 5 . Ovo znači ne donositi sud o tekstu dok čitalac ne:  razume poruku koja je sopštena..

za proveru kritičkog čitanja koja će mu pomoći da uputi prava pitanja u vezi sa materijalom koji je proučavao. metode. ako je dokaz na bazi istraţivanja podrţan rezultatima. ilustracije itd. odnosno da li su ciljevi. 1992. To su sledeća pitanja:  Koja je perspektiva/pristup autora?  Da li postoji drugi teorijski ili filozofski pristup koji bi se mogao koristiti?  Ko/šta je izostavljeno iz teksta?  Da li autor piše iz perspektive člana zatvorenog kruga (insajdera) ili nekoga ko je van odreĎenog kruga? Kako ova činjenica utiče na ono što je uključeno u/isključeno iz teksta?  Da li se slaţete sa onim na šta je autor ukazao?  Da li su zaključci na koje je autor ukazao podrţani dokazima?  Da li je dokaz anegdotski ili je rezultat naučne studije/istraţivanja?  Da li dokaz ima neke preporuke/reference? Da li su one novijeg datuma?  Da li pisac predstavlja (svoje/tuĎe) mišljenje kao činjenicu?  Da li pisac koristi validno rasuĎivanje?  Da li postoje neke pretpostavke koje je pisac pojasnio čitaocu?  Da li je pisac suviše pojednostavio kompleksne ideje?  Da li je pisac donosio nepodrţane generalizacije?  Da li je pisac izvodio razumne zaključke?  Da li je pisac prezentovao ideje drugih autora tačno? Zaista?  Da li je pisac izobličio ideje drugih ili ih predstavljao van konteksta?  Da li pisac koristi nefer taktike ubeĎivanja kao što su pozivanje na predrasude ili strah?  Da li pisac predstavlja uravnoteţenu sliku problema?  Kako okarakterisati ton kojim se pisac sluţi? Da li ton utiče na čitaočev doţivljaj teksta?  Da li piščev jezik. i mogu se primeniti na većinu akademskih tesktova. verovanja i pretpostavke?  Ukoliko tekst sadrţi statistiku. da li su oni adekvatno predstavljeni i diskutovani i da li doprinose argumentu autora? [Kirszner and Mandell. rezultati i zaključak istraţivanja logički konzistentni jedni sa drugima (tj. ton ili izbor primera otkriva ikakve predrasude? Ukoliko je tako da li piščeve predrasude smanjuju njegov kredibilitet?  Da li tekst izaziva čitaočeve sopstvene vrednosti. grafikone. 1992] 6 . pp. metodologija dozvoljava da cilj istraţivanja bude dostignut)?  Da li su dijagrami jasni čitaocu? [Harris. kritički i analitički. metoda korišćenog uzimanja uzorka)?  Da li su rezultati konzistentni sa ciljevima?  Da li se rezultati mogu potvrditi?  Da li su tvrdnje koje je je autor izneo o svom istraţivanju interno konzistentne. veličina uzorka. Lista za veţbanje i proveru kritičkog čitanja Pitanja u okviru ove liste za proveru su dizajnirana kao vodič kroz proces čitanja akademskih tekstova. 100-117] Dalja lista pitanja posebno se odnosi na istraţivačke članke:  Da li su ograničenja istraţivanja jasna?  Da li je metodologija validna? (npr.

Ko kaže da se liderstvo vraća u modu? Eksplicitno ili snažno lidersko ponašanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreĎenju timova. Ova iluzija i nedostatak liderstva do kojeg ona dovodi je jedna od najgorih stvari koja se moţe desiti timu. Izvor: Sinclair. Oni nepovratno troše resurse i vreme. Timovi retko rešavaju konflikte i često se u timu radi pod pritiskom. ljudi u timovima često pokušavaju da dokaţu da dobar timski rad čini liderstvo nepotrebnim. Eksplicitno ili snaţno lidersko ponašanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreĎenju timova. Tim koji je označen kao „upravljački“ imaće nemoguć zadatak i sigurno neće uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloţi napor da sazna šta zadatak upravljanja uključuje i šta podrazumeva uspeh. podršku i kredibilnost. onda pojedinac.Da li postoje dokazi koji podržavaju iznete tvrdnje? Timovi retko rešavaju konflikte i često se u timu radi pod pritiskom. . Oni imaju zadatke koji se moraju ostvariti u fiksnom vremenskom roku. onda pojedinac.Koje dokaze je autor obezbedio da podrži ovaj argument? Timovi nisu ni jeftina rešenja. . . Liderstvo se vraća u modu. Ali. Zato je timovima neophodna pomoć da bi razumeli kako se njihove potrebe za liderstvom menjaju. Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnošću. treba da završi posao.Ova poenta je izneta kao činjenica. a ne tim. . Lider je veza tima sa širom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse.Da li je ovo pretpostavka ili dokazano znanje u okviru discipline Menadžmenta? Lider je veza tima sa širom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse. Timovi nisu ni jeftina rešenja. treba da završi posao. Izvor: Sinclair. Na kojoj teoriji je bazirana? Da li se slažete sa njom? 7 . . – Je li to stav autora ili činjenica? Primer 6 Još jedna iluzija je da lideri nisu članovi tima.Primer 5 Timovi nisu čudotvorno rešenje za sve probleme. . 1990 Pitanja za analizu teksta: Tim koji je označen kao „upravljački“ imaće nemoguć zadatak i sigurno neće uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloži napor da sazna šta zadatak upravljanja uključuje i šta podrazumeva uspeh. Oni nepovratno troše resurse i vreme.Da li biste ovo prihvatili kao činjenicu? Zašto? Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnošću. a ne tim. podršku i kredibilnost. 1990 Pitanja za analizu teksta: Liderstvo se vraća u modu.

Ipak. potrebno je koristiti efikasne strategije akademskog čitanja. Najbolje bi bilo fokusirati se na:  čitanje uvoda kako bi se pronašla osnovna poenta tj. veličina uzorka. 8 . rečenica koje čine poentu pasusa. Drugo. kontrolu promenljivih itd. Dakle. stara je samo dvanaest hiljada godina. Pročitajte uvod jednog akademskog teksta u Primeru 8 i podvucite rečenicu koja predstavlja osnovnu poentu. neophodna osnova za stalno naseljenje. metoda korišćenog uzimanja uzorka)? U nedavnom istraţivanju o australijskoj pastrmci. Razvoj modernih nauka bi nastao oko 23:59:30 časova. Bez ovih informacija čitalac mora da bude veoma oprezan u vezi sa tvrdnjom da pastrmke mogu da razlikuju boje. dok sve druge rečenice u pasusu imaju ulogu da daju dodatna objašnjenja ili obezbede dokaz za datu poentu. Prvo. tj. s tim u vezi su: Da li postoje neke pretpostavke koje je autor pojasnio čitaocu? Da li su zaključci autora podrţani dokazima? Da li su ograničenja procedure ispitivanja jasna? Da li je metodologija validna (npr. Da bi se usvojio što veći broj informacija iz pročitanog pasusa. uslove pod kojima je eksperiment izvršen. Civilizacije su prisutne unazad nekih šest hiljada godina. Biolozi se nadaju da bi mogli da koriste ovu informaciju da razviju kontrolne programe za evropskog šarana koji izaziva pustoš u vodotocima australije. svrha teze ili ključni (glavni) argument. poglavlja ili odlomka akademskog teksta.Primer 7  Da li su tvrdnje autora o njegovim istraţivanjima interno konzistentne?  Da li pisac koristi nefer taktike ubeĎivanja kao što su pozivanje na predrasude ili strah?  Da li ima pretpostavki koje je autor pojasnio?  Da li su zaključci autora podrţani dokazima?  Kako okarakterisati ton kojim se pisac sluţi? Da li ton utiče na čitaočev doţivljaj teksta?  Da li su ograničenja procedure ispitivanja jasna?  Da li je pisac koristio neproverena uopštavanja?  Da li je metodologija validna (npr. biolozi su ustanovili da pastrmka brzo uči da pravi razliku izmeĎu različito obojenih kontejnera u cilju prepoznavanja onog u kojem se drţi hrana. metoda korišćenog uzimanja uzorka)? KAKO ČITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? Akademski tekstovi su uglavnom formalni po strukturi i stilu pisanja. uloga uvoda je da načini osnovu teme akademskog teksta i da u prvi plan istakne osnovnu poentu pisca i  pregled/pronalaţenje ključnih rečenica. najveći broj promena se dogodio baš u poslednjih trideset sekundi „ljudskog dana“. Primer 8 Ljudi ţive na Zemlji pola miliona godina. čitalac treba da odabere pitanja iz dostupnog izbora koja će kao kritički čitalac postaviti u vezi sa tekstom. Druge promenljive kao što je uticaj mirisa mogu da pomognu pastrmkama da razlikuju pravi kontejner. Najvaţnija pitanja. Analiza teksta: Ključna rečenica je: Ipak. Poljoprivreda. Analiza teksta: Kritički čitalac treba da postavi pitanje o rasuĎivanju i metodologiji u okviru ovog isečka. Ukoliko se razmišlja o čitavom opsegu ljudskog postojanja kao o jednom danu. poljoprivreda bi nastala oko 23:57h. veličina uzorka. najveći broj promena se dogodio baš u poslednjih trideset sekundi „ljudskog dana“. informacija koja se odnosi na metodologiju je veoma ograničena i ostavlja čitaocu brojna neodgovorena pitanja vezana za veličinu uzorka. pretpostavka da su eksperimenti izvršeni na pastrmkama neminovno ističe činjenicu da drugi tipovi riba nisu podržani dokazima. ključna rečenica ukazuje na osnovnu poentu koja je data u pasusu.

ali „green house” je bilo koja kuća ofarbana zelenom bojom. Izvor: Berko-Gleeson. U engleskom jeziku samoglasnici su dugi. J.  podeliti poglavlja na sekcije i  podeliti sekcije na podsekcije. KAKO ČITATI UDŢBENIKE? Kao deo eksperimenta. Najpoznatije je kontrastivno ili empatičko naglašavanje. samo je njih petnaest pročitalo saţetak poglavlja i delove teksta koji su bili izdvojeni na marginama [http://www. mnogi studenti čak smatraju neprimerenim. Primer 9 Način naglašavanja ili akcenta reči je blisko povezan sa zvucima koje reč sadrţi. Odnosno. 9 . Iako su studenti bili relativno uspešni u odgovaranju na kratka pitanja sa više ponuĎenih odgovora. kada se reč declare. ali je najbolje odmah:  podeliti knjigu na poglavlja. Istovremeno im je objasnio da će ih prekinuti za 20 minuta i zatraţiti od njih da identifikuju vaţne detalje i napišu esej o onome što su pročitali. Pored toga. a zatim i do naglaska kao nečega što čini razliku izmeĎu reči i rečenica. informacije se mogu sakupljati korišćenjem različitih strategija. naročito kada su u pitanju zvuci samoglasnika. U kreiranju rečenica i stvaranju značenja rečenica. Ove promene se ne odraţavaju u pravopisu.” Akcenat se u engleskom jeziku koristi i za razlikovanje sloţenica od fraza: „greenhouse” je sloţena imenica a naglasak je na reči „green”. Udţbenike treba čitati drugačije u odnosu na ostale vrste knjiga. direktor Harvard centra za izučuvanje čitanja. Prilikom čitanja standardnih udţbenika. a da zatim u tekstu potraţe upravo to. a ne na „notebook. not the green book“ sa najjačim naglascima na „black” i „green”. Način naglašavanja ili akcenta reči je blisko povezan sa zvucima koje reč sadrži. naglasak ima razne upotrebe. Pokušaje da letimičnim pregledom pročitaju tekst. Na primer. neki od samoglasnika u reči mogu biti drastičnije izmenjeni i mogu postati drugačije foneme. Uporedite ovu rečenicu sa sledećom: „I want the black book. naglasak se menja: prvi samoglasnik dobija lagani naglasak. Rezultati ovog istraţivanja pokazuju da studenti često gube puno vremena u nastojanju da pročitaju čitav tekst. ukoliko dodavanje završetka reči uzrokuje promenu naglaska sa jednog sloga na drugi. not the black notebook“ u ovoj rečenici najjači naglasak je na „book”.dartmouth. Kako dr Perry ističe studenti treba da se zapitaju šta je to što ţele da ostvare čitanjem. kao kada neko kaţe „I want the black book. 1993 Analiza teksta: Može se primetiti da se diskusija autora o naglasku pomera sa sagledavanja naglaska u okviru reči do naglaska u okviru rečenica. dr Perry je zatraţio od 1500 brucoša da pročitaju poglavlje od 30 strana.U primeru 9 se nalazi deo jednog akademskog teksta u kojem je potrebno identifikovati i podvući ključne rečenice. koristi da se nešto objavi . glasni i često višeg tona kada su u naglašenim slogovima nego što je to slučaj kada su u pitanju nenaglašeni slogovi.. samo je 15 studenata bilo u stanju da napiše esej o temi poglavlja.edu/~acskills/success/reading. U kreiranju rečenica i stvaranju značenja rečenica.declaration.html]. drugi samoglasnik gubi naglasak dok najjači akcenat ide na treći samoglasnik. naglasak ima razne upotrebe. naročito beletristiku. naročito kada su u pitanju zvuci samoglasnika.

Na koju grupu reči u naslovu autori ţele da se čitalac fokusira? Na: a) elemente nege. Sadrţaj udţbenika Elementi nege Izvor: Roper. b) model nege ili c) model ţivljenja. Poglavlja i naslovi poglavlja pomenutog udţbenika su predstavljeni na slici 1.  naslove sekcija i  sadrţaj. Logan. and Tierney.Dalje i detaljnije prikupljanje informacija se vrši na nivou podsekcija sagledavanjem načina na koji se ključne rečenice koriste kako bi se:  uočila i razumela osnovna poenta pasusa i  uočila i razumela opšta ideja podsekcije. Ukoliko se tokom čitanja koristi više čula i sposobnosti (vid. obeleţavanje nedovoljno jasnih delova teksta (npr. isto mogu biti od pomoći. govor.). Deo I Model nege zasnovan na modelu ţivljenja Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti Poglavlje 2: Model ţivljenja Poglavlje 3: Model nege Deo II Nega bolesnika i ţivotne aktivnosti Poglavlje 4: Odrţavanje sigurnog okruţenja Poglavlje 5: Komuniciranje Poglavlje 6: Disanje Poglavlje 7: Ishrana Poglavlje 8: Defekacija Poglavlje 9: Lična higijena i oblačenje Poglavlje 10: Kontrolisanje temperature tela Poglavlje 11: Mobilisanje Poglavlje 12: Rad i igranje Poglavlje 13: Izraţavanje seksualnosti Poglavlje 14: Spavanje Poglavlje 15: Umiranje Slika 1. ali moţe doprineti razumevanju i preispitivanju nekih delova pročitanog teksta. Glasno čitanje oduzima više vremena. zaokruţivanje nepoznatih reči za koje treba pronaći objašnjenje u rečniku. lakše je razumeti poentu pasusa i/ili sekcije. pisanje i sl. znakom pitanja). Sadrţaj knjige sadrţi detalje o poglavljima ili temama pokrivenim u knjizi. Zapisivanje zaključaka i beleški na marginama udţbenika ili u svesci. 1996]. to moţe uticati na preobraţaj od pasivnog. Radi se o udţbeniku Elementi nege: model nege zasnovan na modelu ţivljenja [Roper. Naslov knjige je prva stavka koja čitaocu moţe da kaţe nešto o poruci pisca. od pomoći moţe da bude odlomak iz jednog udţbenika. Logan. Očigledno je da autori akcenat stavljaju na „model ţivljenja“. Da bi se lakše razumeo pristup efikasnom prikupljanju informacija na ovaj način. 1996 10 . posebno treba da se obrati paţnja na:  naslov knjige. Potrebno je da čitalac primeti kako sadrţaj bliţe objašnjava poruku iznetu u naslovu. sluh. and Tierney. Iako glasno čitanje za mnoge moţe biti neobičan pristup. ka aktivnom čitaocu. Kada se govori o udţbenicima. Mnogo informacija o poruci autora se moţe dobiti letimičnim pregledom kompletne knjige pre nego što se započne njeno temeljno čitanje. Isto se odnosi na podvlačenje ključnih reči i rečenica.  naslove poglavlja.

Naslovi poglavlja u drugom delu knjige sugerišu da će model nege bolesnika u nastavku udţbenika biti detaljno objašnjen kroz pojedinačne ţivotne aktivnosti. podela gradiva na poglavlja. Primer 10 Poglavlje 3: Model nege Pretpostavke modela Ţivotne aktivnosti (ŢA) Upotreba koncepta ŢA Kompleksnost ŢA Povezanost ŢA Prioriteti izmeĎu ŢA Vaţnost ŢA ŢA i pojedinac Ljudski vek Rano detinjstvo Detinjstvo Adolescencija Zrelo doba Starost Analiza sadrţaja: Naslovi sekcija obezbeĎuju poglavlja „Model nege“. 11 . Ova opšta slika posao čitanja i razumevanja kompletnog teksta udţbenika čini mnogo lakšim. sekcije i podsekcije i čitanje sadrţaja teksta za otkrivanje ključne poruke omogućavaju mnogo viši nivo efikasnosti čitanja (vidi primere 10 i 11). Posmatranjem štiva na ovaj način. Naslovi sekcija u prvom poglavlju udţbenika Elementi nege Izvor: Roper. čitalac dobije opštu sliku o kompletnoj temi ili problemu pre nego što počne temeljno čitanje. prvo poglavlje udţbenika daje definicije nege bolesnika. kao i koncept modela ţivljenja. tj. and Tierney. Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti Šta je nega bolesnika? Šta je zdravlje? Šta je bolest? Zašto se sprovodi reforma sistema zdravstvene zaštite? Kako se nega bolesnika suočava sa promenama i izazovima? Slika 2. zdravlja i bolesti. lako se stvara ideja o poruci autora. Poenta je u tome da letimičnim pregledom naslova poglavlja (ili sekcija) udţbenika. Logan. pregled Čitanjem sadrţaja saznaje se da postoje pretpostavke koje čine osnovu ovog modela: ţivotne aktivnosti i ljudski vek su osnovni faktori koji utiču ili doprinose modelu nege bolesnika. Kada treba pročitati udţbenik. pre nego što prikaţe kako se na osnovu tih modela kreira novi model nege bolesnika. 1996 Kao što se moţe videti sa slike 2. zdravlja i bolesti i dva vaţna pitanja koja nagoveštavaju glavne probleme koji bi mogli biti detaljno obraĎeni u narednim poglavljima.Naslovi poglavlja u prvom delu govore čitaocu da će knjiga prvo razraditi koncepte nege bolesnika. letimičnim pregledom strukture knjige.

Harris. „Editorial. McTaggart. L. and Mandell. Melbourne: Addison Wesley Longman. C.“ Journal Of Construction Engineering and Management.W." The Weekend Australian. Šta još ovaj sadrţaj govori o faktorima koji utiču na aktivnosti ţivljenja?  Na kojoj strani pronaći informacije.edu/~acskills/success/reading.09. 7.R. NewYork: Macmillan. C. (1995).  Navodi faktore koji utiču na aktivnosti ţivljenja. Berko-Gleeson J. Findlay. A.(1993). New York: Phoenix ELT 2. Sydney: Harcourt Brace College Publishers.2010. S. Vol 118. Roper. Economics. dana 28. 5. 4. The Elements of Nursing: A model for nursing based on a model for living. A. The Holt Handbook. 6. N.  Navodi aktivnosti ţivljenja. and Tierney.html. Logan. 3rd edn. April 7-8. 12 . Issue 1: p. J.1-2. M. Sinclair. (1996). Dostupno na http://www. Kirszner. 8. Academic Skills Center. J. D. The Development of Language.Primer 11 Faktori koji utiču na aktivnosti ţivljenja 30 Biološki 32 Psihološki 35 Socio-kulturni 36 Faktori okruţenja 38 Političko-ekonomski 40 Analiza sadrţaja: Sadrţaj ima funkciju da pomogne u lociranju informacija. Economics.G. (1992).. "Myths about teamwork. (1999). 3. Yates. (1992). R. Ovaj sadrţaj ističe faktore koji utiču na aktivnosti ţivljenja LITERATURA 1. Reading Your Textbooks Effectively and Efficiently.dartmouth. Edinburgh: Churchill Livingstone. 1990. (1990). W. B. and Parkin.

11]. U tom cilju. kao i nove tehnike i metodi koji odreĎenoj stručnoj grupaciji moţda nisu do tada poznati. 2]. 1] Za razliku od seminarskih radova naučni radovi. a razlikuju se po sloţenosti teme i obraĎene literature. Zato se nastoji da studenti u toku studija.  diplomski rad.  master rad. na primer:  esej. a na doktorskim studijama doktorat. nove metode i tehnike za pristup problemu od značaja za odreĎenu naučnu oblast. oblikovanja ideja. u toku studija studenti imaju obavezu da napišu nekoliko radova.  doktorski rad. To su tekstovi različitog obima. stavova. Bitno je da sve gore navedene vrste akademskih radova počivaju na istim principima u pogledu strukture. studenti osnovnih studija koji pokazuju interesovanje prema naučnom radu. Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa. Svrha ovog dela priručnika je da uputi studente na osnovna pravila naučnog i stručnog pisanja koja će kasnije koristiti kako u toku studija tako i prakse. a koji nude značajno poboljšanje uslova i rezultata rada [Filipović. Kuzmanović i Andrijević. 2002. pretpostavke za definisanje teorijskih modela. Sposobnost izraţavanja u pisanom obliku misli. kao i studenti diplomskih akademskih i doktorskih studija pišu prikaze knjiga i članke za naučne konferencije i časopise. nude nova rešenja. predstavljaju rezultat dugogodišnjeg bavljenja odreĎenom naučnom disciplinom i oni treba da nose informacije i činjenice koje do tada široj naučnoj javnosti nisu bile poznate.AKADEMSKO PISANJE Pod akademskim pisanjem se podrazumeva pisanje tekstova u akademsko-naučne svrhe. dokumentovanja podataka. unapreĎenja već postojećih tehnika i metoda. Kuzmanović i Andrijević. naučni radovi su ne samo informativni. pisanje se uči veţbajući.  naučni rad (akademski članak). ili radovi vezani za odreĎene profesije. Pisanje nije komplikovano. i izoštravaju se reči i fraze [Kuba and Koking. Stručni. ili potvrdu istih na osnovu širokog spektra činjenica koje je utvrdio. Osim ovih. proverio i definisao autor naučnog rada [Filipović. 2004. mišljenja je veoma vaţna za svaku profesiju. Na osnovnim studijama to su seminarskih radovi ili eseji. ali uključuje čitavu lepezu veština i stručnosti koje se formiraju kroz odreĎen vremenski period. kao mogućnost da student kroz samostalnu istraţivačku delatnost nauči nešto više o izabranoj tematici. 2002. eksperti iz datih oblasti. ideja. 13 . Teme seminarskih radova su u najvećem broju slučajeva već veoma detaljno obradili drugi autori. na diplomskim akademskim studijama to je master rad. nemaju naučnu vrednost u najuţem smislu.  seminarski rad. obaveznih pisanih radova. tako da se seminarski radovi u glavnom fokusiraju na sistematizovanje i jasno predstavljanje obraĎenog materijala. 2002. tehničke i grafičke obrade. Kuzmanović i Andrijević. a najveći naučni doprinos ima doktorska disertacija. forme i sadrţaja. Dakle.  prikaz knjige. već sadrţe i značajne pomake u shvatanju odreĎenih naučnih pitanja. Seminarski rad podrazumeva iscrpan pregled postojeće literature na odreĎenu temu i njenu obradu u skladu sa pravilima pisanja akademskih radova [Filipović. Oni se pišu sa ciljem da se stručnoj publici predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreĎenih aktivnosti. Nakon svladavanja osnovnih principa. Kroz ponovljeno pisanje razvijaju se veštine izraţavanja misli. kroz pisanje akademskih tekstova savladaju osnovna tehnička i metodološka pravila pisanja. 2]. izvornika i sastavljanju bibliografije. Diplomski i master radovi se pišu u obliku naučnog rada.

Zato je bitno da se nakon kraćeg istraţivanja pristupi pisanju. struktura i sadrţina teksta. U toku pisanja student komunicira sa samim sobom. Cilj akademskog rada jeste da se student bliţe upozna sa materijom. već je to kreativan proces. kao što su diplomski i master rad. jer će ista tema od različitih autora biti različito obraĎena. izuzetno je korisno da rad pregleda kolega. 14 . već se piše radi komunikacije sa čitalačkom publikom. komunicira sa ljudima kojima nešto ţeli saopštiti. da se prilikom prvog razgovora sa profesorom izabere okvirna tema. mentorom. 12]. uočavanje problema istraţivanja. opreme i ostalih uslova).  adekvatna po obimu za odreĎenu vrstu akademskog rada (ne sme biti ni preširoka ni preuska).  prikladna za onoga ko istraţuje. Misli postaju objektivizirane. jer samo uočavanje vaţnih problema dovodi do značajnih otkrića. a konačna formulacija naslova kasnije. tekst proĎe dug put. Znači. S druge strane. koja je po mogućnosti upoznata sa tematikom rada. kako bi mogla dati kritički sud o tekstu i u sadrţinskom smislu. Pisanje prate refleksija. Pisanje je kreativan proces.  podobna za naučnu obradu (da ima odreĎen stepen sloţenosti i nije prethodno iscrpno naučno obraĎivana). Ono je istovremeno i najkreativniji doprinos u istraţivanju. preko radne verzije. u kome se stalno menjaju formulacije rečenica. bilo da je to samo profesor (mentor) ili/i šira publika. Pisanje ne podrazumeva puko razumevanje tematike. pa i u obraĎenoj literaturi. Od prvog nacrta. Koliko ljudi. student sam izabere temu u skladu sa svojim interesovanjem. autor ne primeti greške u svom radu. Izbor teme.  aktuelna (za nauku i praksu). akademski rad se nikada ne piše da bi se pisalo.  sposobna da rezultati budu primenjivani u praksi. Pisanje je veoma dinamičan proces. OD IDEJE DO REALIZACIJE – PISANJE KAO PROCES Pisanje predstavlja proces uobličavanja i argumentovanja ideja. Pored samorefleksija. Pisanje kao proces podrazumeva da je tekst u stalnoj evoluciji. jer će pored ostalih obaveza student retko imati dovoljno vremena za istraţivanje u toj meri da bi stekao subjektivan osećaj znanja i samim tim samouverenosti za pisanje. uz konsultaciju sa profesorom. moţe kod studenta stvoriti nepremostivu prepreku.  moguća za istraţivanje (postoji dovoljan broj dostupne literature. kao što su nelogičnost rečenica i nejasna struktura. Pokušaj da se pre početka pisanja sve zna. pregled teksta i ponovno pisanje (revizija). je jedan najteţih zadataka u pisanju. toliko ćudi je istina u ovom slučaju. nakon kraćeg istraţivanja. Veoma često. Osim razlika u stilu jezika i strukturi rečenica.  relevantna za studije. Preporučuje se naročito ako se radi o sloţenim radovima. Najbolje je da. da produbi znanje i razmišljanje o odreĎenoj problematici. smer na kom se rad piše. nakon duţeg bavljenja tematikom i pisanja raznih verzija rada. Ponovnim čitanjem student se suočava sa objektivnom stvarnošću svojih reči.IZBOR TEME Prvi i ključni korak pisanja akademskog rada je izbor teme. Svaki akademski rad počiva na istraţivanju. 2004. Bez temeljnog istraţivanja nema dobrog akademskog rada. razlike se mogu uočiti i u strukturi celog rada. student razmenjuje ideje sa čitaocima. tj. ili neka druga osoba. pa sve do konačne verzije. Tema istraţivanja mora da bude:  zanimljiva (za studenta i za čitaoce). odvajaju se od autora i dobijaju sopstveno bitisanje [Kuba i Koking.  sposobna da stvori ili kaţe nešto novo (novina).

ali uvek treba imati u vidu cilj i organizaciju celokupnog teksta kao i publiku kojoj se tekst obraća. dovoljan broj obraĎene literature i naučni doprinos. akademsko pisanje počinje osmišljavanjem i razradom ideje. predmet i metod istraţivanja.definiciju problema.nacrt sadrţaja. Pojedine faze se prepliću i teško se mogu jasno razgraničiti. . veoma kreativna aktivnost. itd. jer se sve saznate informacije nikada ne mogu inkorporisati u rad. ono traje i prepliće se sa tokom izrade nacrta. a ponekad i struktura teksta. Znači.  Revidiranje: odnosi se kako na revidiranje pojedinih rečenica.). 2004. Pisanje se mora jednom završiti. istraţivanje se ne završava pre početa pisanja. TakoĎe. a vremena nikada nema dovoljno.predviĎene rezultate istraţivanja. istraţivanju i sreĎivanju teksta u tehničkom smislu (fusnote. . vreme raspoloţivo za akademsko pisanje se ne sastoji samo od pisanja. . kada tekst formalno zadovoljava sve zahteve akademskog rada i u sadrţinskom smislu čini zaokruţenu celinu. Treba napomenuti da je akademsko pisanje. Bitno je napomenuti da faza istraţivanja i revizije kao i provere često oduzimaju mnogo više vremena od prvobitno predviĎenog. uzimajući u obzir prioritete.  Refleksija: ponovno čitanje i kritičko preispitivanje sadrţine rada. definisan cilj. on nastaje kroz odreĎen vremenski period. Planiranje podrazumeva planiranje vremena koje će biti posvećeno pisanju čitavog teksta. kako u formalnom tako i u sadrţinskom smislu. treba stati sa pisanjem i postojeću verziju proglasiti konačnom. pre izrade nacrta rada. Veliku paţnju treba posvetiti i prikupljanju materijala.  Izrada nacrta: akademski tekst obično ne nastaje od početka do kraja.  Provera: na kraju sledi provera poslednje verzije. ili da se ne nalazi isto zadovoljstvo i ne ostvaruju isti rezultati prilikom svakog pojedinačnog pokušaja uobličavanja teksta. kao i pojedinih delova. Vreme posvećeno pisanju treba da se planira. dnevni raspored aktivnosti. tako i na ponovno pisanje nekih delova teksta. U nedostatku inspiracije valja posvetiti 15 . kao i doba dana koje najviše odgovara za pisanje (upravljanje vremenom). čiji učinak u mnogome zavisi od inspiracije za pisanje. Bez obzira što tekst ne sadrţi sve informacije do kojih je autor došao u toku istraţivanja. kao i svako pisanje. Pisanje treba početi na vreme.pregled literature [Uzelac. U skladu sa postojećim obavezama. . te prilikom planiranja treba ostaviti dovoljno prostora za ove aktivnosti.Iako tekst uvek moţe biti bolji. Ako tekst ima prihvatljivu strukturu. margine. Za manje organizovane studente je korisno sastaviti detaljan raspored nedeljinih i dnevnih aktivnosti. nacrt se ne revidira samo jednom pred završetak pisanja. 14]. prelazak iz jednog dela rada u drugi ili analizu redosleda ideja. Od ličnih organizacionih sposobnosti studenta zavisi količina vremena i detalji plana rada. Što je tema kompleksnija i dinamičnija to je teţe doneti odluku o konačnosti teksta. jedna verzija treba da se proglasi konačnom.  Istraţivanje: prikupljanje materijala ili vršenje eksperimenta i drugih načina istraţivanja u zavisnosti od naučne oblasti iz koje se rad piše. Npr. PLANIRANJE Za efikasno pisanje je potrebno dobro planiranje. jer tekst podleţe evoluciji. Korisno je napraviti okvirni plan rada koji sadrţi: . . bibliografija. često se prvo pišu delovi za koje autor smatra da su najbolje osmišljeni ili o kojima ima najjasniju ideju.nacrt zaključka. u procesu akademskog pisanja razlikuju se sledeće faze:  Planiranje: nakon izbora teme.metode i tok istraţivanja. već se u toku pisanja stalno menja stilizacija rečenica. te se ne treba iznenaditi da pisanje „ne ide“ svaki dan. pisanje treba završiti. Prema tome.

Većina biblioteka poseduje elektronski katalog. Procena izvornika informacija Materijal koji se prikupi u toku istraţivanja se mora kritički proceniti. naučni članak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaĎenja vode na odreĎenoj teritoriji predstavlja primarni izvor. Veoma je korisno.vremena tehničkim aspektima teksta. Mada ni stariju literaturu ne treba odbaciti. instituta. Internet nudi nesistematičan konglomerat najrazličitijih vrsta informacija. jer je potraga za informacijama bitan sastavni deo svake profesije (intervjui. 6-7]. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga. Studenti pisanjem akademskih radova veţbaju veštinu potrage za informacijama. a na istraţivaču je da napravi razliku izmeĎu dostupnih informacija i da koristi samo one izvore koji obezbeĎuju odgovarajući kvalitet informacija. Svaka biblioteka ima elektronsku formu za pretraţivanje. U savremenoj nauci istraţivanje je doţivelo značajan napredak zahvaljujući internet tehnologiji. Kuzmanović i Andrijević.. prikupljanje podataka od stručnih sluţbi itd. privatna dokumentacija itd. analize. ali je ona u tom slučaju prepričana na osnovu originalnog teksta. Primarnom literaturom se najčešće smatraju dela koja sluţe kao polazna tačka za teorijsku raspravu i istraţivanje. ali ne treba zanemariti ni enciklopedije. Na primer. koji takoĎe mogu biti nezaobilazni izvori informacija. imaju tzv. Biblioteke su uvek pravo mesto za početak istraţivanja i prikupljanja informacija. treba se truditi da se u pisanju rada koristi literatura novijeg datuma. jer moţe biti veoma korisna za sagledavanje istorijskog aspekta izabrane teme. sve ono što se moţe smatrati „informacijom iz prve ruke“. Veoma često student neće naći sav potreban materijal u biblioteci svog matičnog fakulteta. priručnici i sl. npr. rečnike. TakoĎe. transkripti govora ili predavanja.). Sekundarna literatura moţe sadrţati identičnu informaciju kao i primarna literatura. dok su drugi dostupni bez novčane nadoknade. predstavlja primer sekundarne literature [Filipović. danas veliki broj naučnih i stručnih časopisa. što omogućava pretraţivanje kataloga sa kućnog računara. Članak u dnevnim novinama koji izveštava o rezultatima istog eksperimenta. komentare i sl. odnosno koji se bave sadrţinom i informacijama koji se u njima nalaze. kao Google. najčešće preko prezimena autora. sreĎivanju fusnoti. te u toku istraţivanja moraju posetiti i druge biblioteke. korespondencija sa ekspertima. Akademski radovi obično zahtevaju pregledanje stručne literature koja se nalazi u naučnim časopisima. To se još više odnosi na informacije do kojih se dolazi putem Interneta. ustanova. ankete. Nije sve što je napisano i odštampano apsolutna istina i verodostojan podatak. 16 .. a na osnovu originalnog teksta. elektronska izdanja čiji je sadrţaj dostupan preko Interneta. Sekundarnu literaturu čine izveštaji. intervjui. MeĎutim. 2002. Svetski pretraţivači. To su naučni radovi. naziva dela ili ključnih reči. upitnici. mora se lično posetiti biblioteka. gde se informacije često objavljuju bez ikakve kontrole kvaliteta i verodostojnosti. da bi se knjiga pozajmila. a prilikom planiranja vremena treba obratiti paţnju i na ovaj faktor. a ponekad i neophodno pretraţiti informacije koja se nalaze na zvaničnim prezentacijama drţavnih organa. kombinovanjem ključnih reči dovode do velikog broja najrazličitijih izvora informacija. POTRAGA ZA INFORMACIJAMA Prikupljanje informacija je ključni deo procesa istraţivanja pa i pisanja akademskog rada. časopisa i svih ostalih štampanih materijala koje nudi svojim članovima. studije.. Prilikom prikupljanja literature veoma je bitno obratiti paţnju na aţurnost literature. koji se baziraju na primarnim izvornicima. U potrazi za informacijama veoma je značajno prepoznati razliku izmeĎu primarnih i sekundarnih izvornika. Pristup nekima od njih je komercijalan (što podrazumeva neophodnu pretplatu). i sl.

bilo zato što je previše specijalizovan ili je pak previše opšteg karaktera. publici. Osim omiljenog izgovora da ništa ne počinje pre ponedeljka. S druge strane. Ova verzija treba da bude zaokruţena celina koja omogućava kritički pogled na sled argumenata i osnovne teze rada. Naslovna strana mora odgovarati odreĎenim. Treba da na prvi pogled identifikuje autora. POČETAK PISANJA Postoje brojne aktivnosti koje odgaĎaju pisanje za neki kasniji momenat. saţet i da zainteresuje potencijalne čitaoce. za dovoljnim znanjem o tematici pre početka pisanja. Naslovna strana Naslov treba da odrazi sadrţaj rada. kao i publiku). a ona kao takva ne mora bit savršena. Podnoţje je mesto da se naznači autor i 17 .  Nema pravila u pogledu dela teksta od kog treba početi pisanje. npr. uvod. Iako količina informacija moţe delovati zastrašujuće. spisak literature i sadrţaj.  dostupni (odnosno literatura za pisanje rada mora biti dostupna) [Filipović. OdreĎeni izvor literature će se. ciljeve istraţivanja.  Počinje se sa delom o kojem student najviše zna. telefonski razgovor koji naizgled trenutno. student mora razlikovati značajno od manje značajnog i truditi se da odabere prave navode za potvrdu svojih stavova. U zaglavlju stoji naziv univerziteta. faktor odgaĎanja je i teţnja studenata za perfekcijom.Literatura koja se prikupi u početnoj fazi istraţivanja je uvek šira od one koja se kasnije koristi za pisanje rada. 2002. KOMPOZICIJA I SADRŢAJ Svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu. 2004. laičkoj. postoji niz svakodnevnih situacija. namenjen širokoj. Pri odabiru materijala. treba naznačiti i predmet iz kojeg se rad piše.  Treba odrediti vreme koje će biti posvećeno pisanju i izbegavati preduge pauze koje mogu prekinuti tok misli [Kuba i Koking. fakulteta i katedre u sklopu koje se rad piše. tj.  pouzdani (preporučljivo je koristiti ugledne časopisi i tekstove uglednih autora). srednji deo i podnoţje. apstrakt. rasporeĎen u poglavlja. svojom sadrţinom pokazati kao neodgovarajući. temu rada. uprkos primamljivom naslovu. ali je preporučljivo da se pisanje počne od glavnog dela teksta i da se pisanje uvoda ostavi za kasnije. izvornici moraju biti:  relevantni (odbran materijal mora biti direktno vezan za temu rada. Kuzmanović i Andrijević. Studenti moraju naučiti da koriste izvornike i informacije.  Ako ne ide pisanje.  aţurirani (ne sme se koristiti zastarela literatura). Postoji nekoliko strategija koje mogu biti pokretač pisanja:  Počinje se sa pisanje radne verzije. mentora i instituciju na kojoj se rad piše. ali u suštini u nedogled mogu odgoditi početak pisanja. Većina radova mora imati još i rezime. 39-40]. Ona treba da sadrţi barem celoviti tekst glavnog dela rada. Pisanje prve (radne) verzije počinje pregledom beleţaka i sumiranjem sprovedenog istraţivanja. a da istovremeno bude kratak. razradu i zaključak. Ako se radi o seminarskom radu ili eseju. treba sebi ili nekom drugom naglas objasniti strategiju pisanja. Naslovna strana se deli na zaglavlje. U srednjem delu stoji naslov rada. standardizovanim formalnim zahtevima. koji oseća najbliţim i u kojem se oseća sigurno. 9-10]. predloţenu strukturu. naziv teme koja se obraĎuje u akademskom tekstu.

ali i da pobudi interesovanje za čitanje celog rada. Duţine rezimea nije ograničena brojem reči. Slika 3. master rad. Primer naslovne strane Apstrakt. U donjem levom uglu je ime mentora. 135-136]. sa jasnim i jednostavnim rečenicama. i/ili na nekom od svetskih jezika. Ako rad ima i apstrakt i rezime. ime autora. uvod ukazuje na glavni fokus. korišćenim metodama i rezultatima istraţivanja. nakon čega sledi tekst akademskog rada.) i ključnih reči. metodološki ili empirijski pristup koji će se u radu koristiti. Zato. Zakon o obligacionim odnosima). 2004. Rezime se nalazi na kraju rada. tekst treba da je kratak i saţet. Teško je razlikovati suštinu i sadrţinu apstrakta i rezimea. Apstrakt se nalazi na početku rada i njegov osnovni cilj je da čitaoce upozna sa sadrţinom rada. nakon literature. zatim u sledećem redu ime i prezime autora. Tekst sadrţi opis cilja. a u samom dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (slika 3). te rad ne bi trebao da ima više od deset ključnih reči. dok bi se rezime sastojao od opisa sadrţine rada sa navoĎenjem glavnih naslova i podnaslova rada. ZOO). ako ih treba razlikovati. Ključne reči omogućavaju preciznu katalogizaciju rada kako u štampanom formatu tako i u elektronskim bazama podataka. doktorat i akademski članak obavezno sadrţe apstrakt (saţetak) i/ili rezime na jeziku na kome su pisani. obima do najviše 250 reči. naziv i adresa ustanove autora rada i tekst saţetka. rezime i ključne reči Akademski radovi kao što su diplomski. Saţetak treba istovremeno da bude zanimljiv i informativan. Uvod Akademski rad obavezno počinje uvodom. ali ne i skraćenice (npr. problem koji se istraţuje i u radu obraĎuje [Kuba. S druge strane. apstrakt bi imao gore naveden sadrţaj (bez navoĎenja naslova i podnaslova). priroda i svrha rada 18 . naročito što se ove dve reči ponekad koriste kao sinonimi. Koking. U zavisnosti od naučne oblasti. apstrakt se nalazi izmeĎu zaglavlja (naslov. Ključne reči su termini ili fraze koje adekvatno predstavljaju sadrţaj akademskog teksta za potrebe indeksiranja i pretraţivanja. u donjem desnom uglu je ime autora i broj indeksa. One mogu biti reč ili fraza (npr. Ipak. rezultata i zaključaka do kojih se u radu odnosno istraţivanju došlo.mentor. itd. U pogledu formalnih zahteva saţetak treba da sadrţi naslov rada. korišćenih materijala i metoda istraţivanja. a moţe biti i do 1/10 rada. Osnovna svrha uvoda je da ukaţe na širi kontekst u kome se istraţivanje vrši i na teorijski. Pojedini naučni časopisi traţe da se uz rad priloţe i apstrakt i rezime.

a ne jedini odgovor na pitanje. kojim se opisuje i precizira problem istraţivanja. 2002. da se pruţi opšti uvid u neku pojavu ili proces. Kuzmanović i Andrijević. Definisanju problema. Kod sveobuhvatnijih i kompleksnijih istraţivanja. Uvod sadrţi:  precizno i dobro definisan problem i predmet istraţivanja. odnosno razlozi zbog kojeg se radi istraţivanje. ili moţe biti naučni.  obrazloţenje cilja istraţivanja. izabran problem istraţivanja treba dovesti u vezu s drugim problemima datog naučnog područja i obrazloţiti zašto je izabrana baš tema koja se u radu obraĎuje.mogu biti odreĎeni u formi hipoteze.  osnovni motiv i razloge izbora teme. da se objasne uzročnoposledične veze.  saţet pregled prethodnih razmatranja problema. Zatim treba odrediti prostorni obuhvat problema istraţivanja (cela zemlja. objašnjenje odreĎenog fenomena. 19 . odgovornost studenta je da temu učini zanimljivom. a ne dokazivanje hipoteze. Sve ono što dalje sledi je traţenje pravog odgovora na to pitanje. Njime se objašnjava problematika koja će se istraţivati. Takva formulacija deluje usmeravajuće za dalje faze procesa istraţivanja. da im objasnite zašto se ona uopšte obraĎuje kao i da na kraju rada pokuša da da svoj doprinos u vidu zaključka [Filipović. tj. odnosno upitnih rečenica treba posvetiti veliku paţnju i formulisati ih što je preciznije moguće. tj. Tek nakon teorijske razrade problema istraţivanja se dolazi do jasne. Istraţivanje je traţenje pravog odgovora na postavljeno pitanje i njegovo proveravanje. da je pribliţi čitaocima. moţe sadrţati pregled literature na odreĎenu temu. Ciljevi pisanja se mogu i kombinovati. opština). kratak istorijski osvrt na problem istraţivanja. Iako se uz pomoć upitne rečenice problem donekle precizira.  objašnjenje metoda istraţivanja. Cilj moţe biti pragmatičan. 6]. U uvodnom delu rada se u jednoj ili dve rečenice precizno definiše šta se ţeli postići istraţivanjem. Pri tom treba imati u vidu da se svaki problem ili upitna rečenica mora posebno razraĎivati. TakoĎe. Čak i kada rad predstavlja samo pregled literature. Konkretnije. problem istraţivanja se formuliše kroz nekoliko faza. Na osnovu problema istraţivanja definiše se predmet istraživanja. Cilj uvoda je da se čitaoci zainteresuju za predmet istraţivanja na jasan. a ne potvrĎivanje odgovora koji autor očekuje da dobije svojim istraţivanjem. Hipoteza je mogući. nego se na originalan i zanimljiv način prilazi problemu. kritička procena odreĎenog stanja ili grupe činjenica. precizne i konačne formulacije i definicije problema istraţivanja. problem istraţivanja treba dovesti u vezu s drugim sličnim istraţivanjima i radovima. kao i vremenski obuhvat istraţivanja.  eventualno. ili moţda da se predvide buduća kretanja. odnosno teze koja se radom ţele proveriti. jer se na taj način saznaje šta je najslabije obraĎeno u nauci. U uvodu se ništa ne dokazuje. Problem istraživanja je ključni deo istraţivanja koji treba da ukaţe na to čime se rad bavi.  hipoteze. Zato formulacijom problema treba podsticati kritičnost u istraţivanju. Dobro postavljeno pitanje je pola odgovora. ukazuje na značaj teme i razloge zbog kojih se student opredelio da istraţuje odreĎeni problem.  ukazivanje na teorijski i praktični značaj obrade izabrane tematike. pa istraţivanje mora biti proveravanje. region. Problem se najčešće formuliše u obliku jednog ili više pitanja. na primer. cilj pisanja akademskog rada moţe biti pregled činjenica na odreĎenu temu. Razrada jednog problema ne vaţi automatski i za drugi problem. jezgrovit i informativan način. iznalaţenje rešenja odreĎenog problema i sl. Problem formulisan na kraju prve faze istraţivanja je privremen i predstavlja radnu verziju.  izvore informacija. rad. a zatim ponuditi rešenje odreĎenog aktuelnog problema u datoj oblasti. usmeren ka koristima koje se očekuju od dobijenih rezultata istraţivanja. Cilj istraživanja je tesno povezan sa problemom i predmetom istraţivanja.

20 . Sadrţaj Sadrţaj je obavezan deo svakog akademskog rada. a za čitaoce sistematizovan pregled strukture i osnovnu informaciju gde je odreĎena tematika obraĎena u tekstu. konkretizacija. kao i oni koji je osporavaju. Ako je hipoteza u celini potvrĎena. koja ne podleţe proveri. To su: a) Osnovne metode: analiza. vrednosni sudovi i argumenti koji joj idu u prilog. kao i osnovne elemente zaključka do kojeg se u radu došlo. Svaki uvod treba da sadrţi metodologiju istraţivanja (gr. bez obzira na to da li su numerisani ili posebnom vrstom slova izdvojeni. analitičko – deduktivna i hipotetičko – deduktivna metoda. dokle je teza afirmativna rečenica. jer nema dobrog istraţivanja ako su hipoteze loše. Sadrţaj za autora predstavlja plan i orijentaciju za izradu rada. dedukcija i indukcija. posmatranja. Pošto naučne metode istraţivanja zavise od naučne oblasti u kojoj se istraţivanje sprovodi. na ovom mestu će se nabrojati samo metodi koji se mogu koristiti u svim naučnim istraţivanjima. Svrha postavljanja hipoteze je usmeravanje istraţivanja prema činjenicama. Najčešće se nalazi na početku teksta. zaključak se razlikuje od stava hipoteze. svi naslovi. Zato je vaţno da se za osnovnu hipotezu i svaku pojedinačnu (posebnu) hipotezu iznose činjenice. apstrahovanje. Seminarski rad ne bi trebalo da ima više od četiri do pet glavnih naslova u svom sadrţaju. analize dokumenta i studije slučaja [Pečujlić. literatura. Formulisanje hipoteze je delikatan korak. specijalizacija. piše se nakon završetka pisanja teksta i obeleţavanja rednog broja stranica. hipoteza se u toku istraţivanja korišćenjem odgovarajućih naučnih metoda testira. Postupak verifikacije se ponavlja za svaku narednu pojedinačnu hipotezu (ako rad sadrţi posebne hipoteze). sinteza. aksiomatska. zaključak u tekstu je identičan stavu hipoteze. U stepenastom obliku naslovi uvodnog dela. kroz obradu rezultata istraţivanja potvrĎuje ili osporava (odbacuje). MeĎutim. Sadrţaj se moţe pisati u stepenastom ili u linijskom obliku. Milić. b) Opštenaučne metode: statistička metoda. verovatno zato što se suštinski ne razlikuju. Naslovi se dalje dele na podnaslove (odeljke) i odlomke. upisuju se od početka leve ivice strane. zaključak. analogija i komparacija. u obliku tvrdnje. metoda modelovanja. Dobra hipoteza je relevantna. dok je hipoteza izjava koja je podloţna proveri. i izraţava se uz upotrebu ključnih reči koje su dovoljno precizne da izraze siţe argumenta ili analize predstavljene u radu. proverava i na kraju. proverljiva i adekvatna predmetu istraţivanja. Razlika izmeĎu teze i hipoteze nije očigledna. u toku rada argumentima i dokazima potkrepljuje. glavni naslovi. Podnaslovi se stepenasto uvlače udesno i tako im se dodeljuje onaj nivo i značaj koji imaju u strukturi dela. potvrĎuje gledište ili mišljenje autora. pre uvoda. za razliku od teze. generalizacija. U sadrţaj se unose glavni naslovi i podnaslovi i njima odgovarajući brojevi strana (numeracija naslova i podnaslova treba da bude ista kao i u tekstu rada) i redni brojevi početnih strana svih delova rada (počeci pojedinih paragrafa. jednostavna. 1995. Teza izraţava stav autora povodom predmeta istraţivanja. Teza sadrţi informaciju o stavu autora povodom teme koja se istraţuje. odnosno opis načina prikupljanja činjenica. Hipoteza i teza se formulišu u jednoj ili dve rečenice. c) Metode prikupljanja činjenica: intervjua i ankete. meĎunaslovi i podnaslovi počinju od leve ivice strane.uk/thesis_statement]. I teza i hipoteza su mogući odgovor na postavljeno pitanje u problemu istraţivanja. a dodatno su kriterijumi klasifikacije metoda višestruki. Kada je hipoteza opovrgnuta ili samo delimično potvrĎena. a razlika je samo u formulaciji tog odgovora. hypro thesis = podloga.co. Znači. ne unose se u sadrţaj). način).Na osnovu definisanog predmeta i cilja istraţivanja postavlja se opšta hipoteza i eventualno posebne hipoteze (gr. Pošto sadrţaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada. prilozi itd. U linijskom obliku. osnova) odnosno teza ili teze. 102]. [http://dissertation-service. methodos = put. eksperimenta. Ona je kratka i informativna.

podnaslovi arapskim brojevima (1. II. III. drugi načina numeracije je više prihvatljivo.1... 1. upućuje čitaoca na dosadašnja istraţivanja i tumači odreĎena teorijska saznanja o problemu istraţivanja... koje su potkrepljene argumentima i dokazima (npr. kao i konkretnih uputstava institucije gde se rad piše.1. 2004. odnosno pitanja na koje se traţi odgovor. i dalji naslovi 1. U glavnom delu rada. Odnosi se na razradu izabrane teme i sastoji se od više logičnih celina označenih odgovarajućim naslovima i podnaslovima. se daju odgovori na definisani predmet istraţivanja. U ovom delu izrade rada student treba da pokaţe da je u mogućnosti i da je sposoban da analizira rezultate do kojih je došao u svojim istraţivanjima.. analize tuĎih istraţivanja.2. Sadrţaj osnovnog teksta treba da bude koncipiran na sledeći način:  Prvi deo izlaţe istorijat nastanka odreĎenog problema. prikaz knjige i naučni članak ne bi trebalo da budu duţi od jednog autorskog tabaka (16 standardnih A4 strana obima 1800 znakova).2. B. Da bi se omogućio doprinos autora potrebno je što preciznije formulisati problem istraţivanja. da razvije jedinstven argument..  Treći deo je praktičan deo. 21 . primerima i citatima). tezu ili broj tesno povezanih teza. poglavlja nalaze potpoglavlje 1. Najveća celina ima jedan broj (1. C. struktura se izvodi prema operacionalnom odreĎenju predmeta istraţivanja. Postoje više načina numeracije. delovi se označavaju rimskim brojevima (I.3. Svako akademsko pisanje treba da dokaţe nešto.1. Obim glavnog dela rada zavisi od vrste akademskog rada.…).. odnosno potvrĎuju ili osporavaju hipoteze koje su formulisane projektom istraţivanja.1. naročito kod obimnijih radova.…).. 3. 1. Seminarski rad. gde se hipoteze teorijskog karaktera verifikuju na osnovu vrednosnih sudova i logičkih argumenata.. koji je analitički i eksperimentalan. Po jednom. poglavlja (naslova) i potpoglavlja (podnaslova).Sadrţina – glavni deo rada Glavni deo rada je centralni.. Struktura osnovnog teksta vezuje se za način istraţivanja. itd [Uzelac. 2. podatke. koje se verifikuju na osnovu empirijskih podataka. Bitno je da rad ne bude čisto deskriptivan već da se vidi doprinos autora koji se proteţe kroz ceo tekst. Sadrţina rada naravno zavisi od teme i od naučne oblasti iz koje se piše. Kod teorijskih istraţivanja.…). korišćenja različitih izvora informacija. jer čitalac lakše prati kom naslovu pripada odreĎen podnaslov (vidi primer 12).).. diplomski i master rad oko 3-4 autorska tabaka (50-60 standardnih A4 strana obima 1800 znakova). doktorski rad oko 16 autorskih tabaka (250 standardnih A4 strana obima 1800 znakova).  Drugi deo. poglavlja velikim slovima (A. itd.1. U empirijskim istraţivanjima. koji imaju brojne podnaslove. Postoje posebna pravila o numeraciji delova.1.2. 1. kao i ličnih istraţivanja. 34-35]. esej. Što je naslov manji po rangu ima više brojeva. zapaţanja i ideje do kojih se došlo na osnovu proučavanja literature. po pravilu.. predlaţu se konkretna rešenja problema.2.. najduţi i najvaţniji deo akademskog rada. Tako se u sklopu 1.. Drugi načina označavanja delova rada se sluţi samo arapskim brojevima. U cilju lakšeg čitanja. Pronalaţenje dokaza i argumenata podrazumeva prethodno istraţivanje teme sa aspekta postavljene teze. daju preporuke za dalja istraţivanja ili predviĎa dalji razvoj situacije izloţenog problema. sadrţi činjenice. struktura se izvodi prema sistemu hipoteza empirijskog karaktera. i to sve sa ciljem verifikacije hipoteza. a unutrašnjim celinama se dodaju dodatni arapski brojevi.

Internet servisi 1. Segmentacija na Internetu 2. Elektronska pošta 3. World Wide Web 2.2.1.1. Istorija interneta C. Oglašavanje putem web-a 5.3.3.4.2. World Wide Web 2.1. 2003 Zaključak Zaključak je završni deo akademskog rada u kojem se na koncizan.1.2. Modeli i sredstva oglašavanja na Internetu 1.3. E. Televizija 5.1. UVOD 2. Segmentacija na Internetu 3. ZAKLJUČAK PrilagoĎeno od: Ruţić.marketing poslovanje IV.2. E. Televizija b.1.1.1. Elektronska pošta III. INTERNET 2.3. Nove vrste oglašavanja VI. ELEKTORNSKI MARKETING 3. Zaključak se moţe napisati na dva osnovna načina: PRISTUP 2 ELEKTRONSKI MARKETING 1.3. ali treba voditi računa da se ne koriste iste formulacije i iste rečenice. Televizija i radio na Internetu a. Obeleţja i prednosti e-proizvoda 5. Pojam B.Primer 12 PRISTUP 1 ELEKTRONSKI MARKETING I. precizan i logičan način iznose rezultati i saznanja do kojih se došlo u obradi teme. U zaključku se često ponavljaju najbitnije činjenice i stavovi iz glavnog dela rada. Istorija interneta 2.1. i u njemu se potvrĎuje ili osporava osnovna hipoteza.4. Identifikacija trţišnih segmenata i odabir ciljnih trţišta 1. Pojam interneta 2.4. jezgrovit. Tehnike e-marketinga 3. E-KOMUNIKACIJA 5. INTERNET A. Marketing istraţivanja 3. Pojam 3. U zaključku najviše dolazi do izraţaja doprinos autora problematici koja je u radu obraĎena. Pojam interneta B.1. Zaključak treba da sadrţi odgovore na pitanja postavljena u uvodu. Modeli i sredstva oglašavanja na Internetu 5.3. Televizija i radio na Internetu 5. Oglašavanje pomoću e-pošte 5.1. Oglašavanje pomoću e-pošte 2. ZAKLJUČAK 22 .3. Proizvodi u e-okruţenju B.2. Radio 5. UVOD II. E-KOMUNIKACIJA A.KREIRANJE POTROŠAČKIH VREDNOSTI NA INTERNETU A.1.1. Identifikacija trţišnih segmenata i odabir ciljnih trţišta 3.marketing poslovanja 4. Radio 4. Marketing istraţivanja D. Oglašavanje putem web-a 3. Tehnike e-marketinga C. Bitno je da se u zaključku ne iznose nove činjenice i novi dokazi. Obeleţja i prednosti e-proizvoda V. Internet servisi 2. KREIRANJE POTROŠAČKIH VREDNOSTI NA INTERNETU 4.2.1. Nove vrste oglašavanja 6. Proizvodi u e-okruţenju 4. ELEKTORNSKI MARKETING A.2.4.

drugo rešenje. Svi izvori moraju biti numerisani rednim arapskim brojevima.na kraju globalne strukture saopštenja. poreĎanih po azbučnom ili abecednom redu. Prednost ovog načina je u tome što se svi zaključci o verifikaciji hipoteza prikazuju na jednom mestu . Dakle. Zaključak se. tj. formirajući stav o istom. on predstavlja doprinos autora pisanog rada nauci ili struci. odnosno delova teksta. Revizija je ponovna tehnička obrada teksta u cilju poboljšanja kvaliteta rada. Izvodi se sintetizovano po zakonima logike i oslanja samo na one teze koje su u glavnom delu rada prikazane. tj. rečnici. prema naslovima i podnaslovima. Refleksija se moţe postići:  razmišljanjem o odnosima pojedinih formi znanja i teorija u širem kontekstu.1. doprinosi njegovoj stalnoj evoluciji. Pre početka revizije je korisno odvojiti se od teksta rada na dan dva. 183]. Ako postoji više izvora.opterećuje tekst nepotrebnim sadrţajima i destimuliše čitaoca.  ocenjivanjem validnosti sadrţine pročitanog teksta. Zaključci koji su izvedeni na osnovu verifikacije hipoteza. Refleksija naglašava odgovornost studenta za aktivno učenje. Treba razlikovati reči koje se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru od onih koje su pogodne za naučno pisanje. na napisan tekst. gde se hipoteze doslovno prepisuju. zbornici radova. na jasnoću rečenica i logičnost teksta kao celine. ili usmenog saznanja. 40]. zakoni. Treba pokušati rečenice koje ne zvuče dovoljno dobro brisati ili prepravljati sve dok autor ne bude zadovoljan rezultatom. a njegova duţina obično je 1 do 2 strane teksta. Aktivno učenje podrazumeva učenje sa kritičkim stavom. Kao takav. Spisak literature Literatura (završna bibliografija) je spisak svih citiranih dokumenata u radu. kritički osvrt koji nije nuţno negativan. „stvarno“. koja su druga objašnjenja moguća [Kuba i Koking. Refleksija podrazumeva stalnu reviziju teksta.sa doslovnim ponavljanjem delova . kao što su „vrlo“. i na kraju spisak Internet stranica (videti više u delu priručnika vezano za dokumentovanje izvornika). po sadrţaju i obimu. analogno obimu i značaju razmatranog sadrţaja. 2. Prva verzija rada nikada nije i poslednja verzija. potom stručni i naučni časopisi. kakva je izmeĎu različitih oblasti istraţivanja. takav način prikazivanja zaključaka . zaključaka nakon pojedinih naslova i podnaslova. zaključak nije ponavljanje onoga što je u tekstu rečeno. Ne sme imati tabele i ilustracije. TakoĎe. za učenje razmišljanjem o tematici. Sve suvišne reči treba izostaviti. Zaključak se piše na posebnoj strani. REFLEKSIJA I REVIZIJA Značajan faktor pisanja je refleksija. MeĎutim. razvrstavaju se tako što se prvo navode knjige. piše u skladu sa tekstom glavnog dela. 2004. „svakako“ treba izbegavati [Kuba i Koking. Drugi način je prihvatljiviji. Reči koje slabo pojačavaju. o aktuelnim problemima. Do zaključaka se dolazi na osnovu sinteze zaključaka koji su izvedeni na pojedinačnim i posebnim nivoima. koji dokazi idu u prilog odreĎenom stanovištu. kao i korišćenih izvora. tj. kako bi rečenice bile jasne i jezgrovite. enciklopedije. aktivnim razmišljanjem o gradivu. On sadrţi novu misao. kako bi mogla da se obrati paţnja na sve detalje napisanog teksta. 23 . gde se stvari poklapaju. kakav je širi kontekst. postavljanjem pitanja umesto prostog prihvatanja gradiva kao istinito. izvede valjana sinteza i to prikaţe u zaključcima dela. Zaključak je novi kvalitet koji ima čvrstu vezu s tekstom glavnog dela rada i ne moţe se izvoditi na osnovu onoga što u prethodnom tekstu nije prikazano. ali od autora zahteva dodatne napore. osmisli druga mogućnost. Rad podleţe refleksiji u sadrţinskom smislu i reviziji u formalnom smislu. jer je potrebno da se iz pojedinačnih i posebnih zaključaka. 2004.  pokušajem da se naĎe. a ni citati i fusnote nisu preporučljive.

Svako doslovno navoĎenje teksta izvornika mora biti praćeno znacima navoda. 385). ne mora se navoditi izvornik. pravilno naznačenje korišćene literature u fusnoti ili u bibliografskim podacima. 2004. iako su i aorist i imperfekat i dalje aktivna prošla glagolska vremena (Stanojčić i Popović. Upotreba ideja. 2002. preporučljivo je da u slučaju sumnje 24 . predstavljanje tuĎih ideja i rečenica kao svojih naziva se plagijatorstvo [Filipović. 1997. Pošto je plagijatorstvo kaţnjivo bez obzira na to da li je počinjeno namerno ili slučajno. čak i kada se ne radi o kompletnoj rečenici ili delu rečenice (direktni citati). Dokumentovati izvornik znači pridrţavati se pravila citiranja izvornika. i ovde je potrebna doza opreza. TakoĎe. Iako nema preciznih pravila o tome koliko uzastopnih reči prepisanih od drugih autora treba staviti pod navodnike kod direktnih citata. Primer 13 "I aorist i imperfekat su oblici za označavanje prošlih radnji. te je potrebno navesti izvor (primer 14). Kuzmanović i Andrijević. Što je rad kompleksniji i sloţeniji vreme za reviziju je duţe.potrebno je obratiti paţnju na izbor reči. odnosno pridrţavati se pravila citiranja. 2002. dok će za reviziju doktorskog rada treba i nekoliko nedelja. Plagijatorstvo je kaţnjivo po zakonu. ideja je uzeta od drugog autora. 2002. DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA U prikupljanju i obradi literature veoma je bitno da se korišćena literatura uvek dokumentuje kao takva i u samom radu. da je zemlja okrugla). bez obzira na to što su reči nove. MeĎutim. stanja ili zbivanja (Stanojčić i Popović. 1997. 385). 14]. stanja ili zbivanja koji su u povlačenju pred perfektom (Stanojčić i Popović. 41]. Izvor se moţe citirati na dva načina." ili Uprkos činjenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremena u srpskom jeziku. Za reviziju je potrebno odvojiti vreme kako bi zaista doprinela kvalitetu rada. činjenica ili čak čitavih rečenica i širih strukturalnih celina bez navoĎenja izvornika tj. 1997. 14 Kada se tekst iz izvora preformuliše (parafrazira). jer loš izbor reči prouzrokuje konfuziju ili u najmanju ruku čini rečenicu nedovoljno preciznom. Za seminarski rad je dovoljan jedan dan. a za studenta povlači sankcije kao što je diskvalifikacija rada ili čak onemogućavanje nastavka studija. treba obratiti paţnju na broj reči dela teksta koje se podudaraju. iako se nalazi u radovima brojnih autora. Pravila citiranja U obradi korišćene literature veoma je bitno uvek navesti izvornik. vezanog za opšte poznatu činjenicu je već potrebno navesti izvornik." Izvor: Filipović. jer je činjenica svima poznata. Primer 14 Prošle radnje u srpskom jeziku se najčešće izraţavaju perfektom. 15 Postoje situacije u kojima student neće biti potpuno siguran da li treba citirati izvornik. postoje mišljenja da je to pet ili više uzastopnih reči [Uzelac. Za neke činjenice koje su opšte poznate (npr. Kuzmanović i Andrijević. Prilikom citiranja treba obratiti paţnju na to da se jasno označi gde prestaju reči i misli autora koji se citira i gde počinju misli studenta koji citira. Za preuzimanje komentara. stava. Izvor: Filipović. 385). perfekat je najčešće korišćen glagolski oblik za "označavanje prošlih radnji. Kuzmanović i Andrijević. itd.

jednom na dnu teksta stranice citiranja. treba pronaći balans u korišćenju fusnota. Ipak. Za dokumentovanje izvornika postoje dve vrste fusnoti:  završne fusnote (endnotes) kada se sve fusnote nalaze na kraju rada. dozvoljeno je mesto citiranja označiti referentnim brojem. nakon zaključka.  upućuje na suprotna ili drugačija mišljenja od onih koja su u izneta u tekstu [Uzelac. na dnu teksta. u fusnote ne bi trebalo uneti opšteprihvaćene stavove. S druge strane. drugi će autor glavni deo teksta rezervisati za najvaţnije informacije. previše navodnika moţe biti naznaka neoriginalnosti. poslovice i citate [Uzelac. One ukazuju na količinu i kvalitet obraĎenog materijala. rad neće imati fusnote u kojima se navedena dela preciziraju. dok prevelik broj fusnota moţe rezultirati nepreglednošću rada i preopterećenosti nepotrebnim detaljima. naročito na informacije koje doprinose razumevanju rada i sadrţe druga korisna objašnjenja vezana za glavnu tezu rada. koje 25 . Kvalitetan odnos uzajamnog nadopunjavanja glavgnog dela teksta i fusnota je osobina dobrog stila i moţe imati presudan uticaj na ocenu rada [Uzelac. Ipak. Fusnote Fusnote imaju dvojaku funkciju. 36].  definišu se za rad marginalni pojmovi. 41]. a drugi put u bibliografskim podacima. Pisanje fusnoti oduzima puno vremena. a sve sporedne informacije staviti fusnote. U nedostatku posebnih uputstva za pisanje fusnota preporučljivo je da se koristi ovaj drugi vid fusnoti. Svako pozivanje na izvor se označava na odgovarajućem mestu u tekstu u zagradi (prezime autora. Kod ovakvog načina citiranja. Alternativno. Dok će jedan autor sve relevantne informacije uneti u glavni deo teksta te će imati mali broj fusnota. 2004. u fusnotama se upućuje na sve što student smatra suvišnim u glavnom delu teksta. a pun naziv autorskog dela se navodi na kraju rada u vidu bibliografske graĎe. Broj i duţina fusnota zavisi od stila pisanja i preferencije autora. 37]. Znači. pun naziv rada će se naznačiti dva puta.  upućuje na druge radove u kojima je neko pitanje o kome se u tekstu govori detaljno obraĎeno. Ako se izvor bliţe odredi u zagradi nakon citiranog dela teksta. opštepoznate činjenice i uobičajene izreke. Bitno je napomenuti da je najbolje unositi fusnote u tekst prilikom pisanja glavnog dela teksta. prekomernog prenošenja tuĎih stavova i lošeg stila.student uvek dokumentuje izvornik. jer je takav rad mnogo pregledniji. 2004. Fusnote su veoma vaţan deo svakog rada. Premalo fusnota moţe biti indikacija nedovoljne potkrepljenosti rada izvorima. 2004. podnoţju strane. godina istraţivanja. već će se citirani radovi u njihovoj punoj formi navesti u bibliografiji. Fusnote mogu sadrţati niz sporednih podataka glavne teze rada. i  fusnote u dnu. S jedne strane one sluţe za dokumentovanje izvornika. sve ostalo da se prepriča i da se u fusnoti navede autorsko delo koje je prepričavano [Uzelac.  upućuje na drugi deo konkretnog rada u kojem se pitanje detaljno obraĎuje. osim dokumentovanja izvornika. U fusnotama se:  upućuje na izvore svih vaţnih činjenica.  raspravlja o sporednim aspektima pitanja koji bi mogli biti korisni za čitaoce. i na temeljnost istraţivanja. 36]. 2004. a pun naziv autorskog dela navesti u fusnoti na dnu teksta stranice citiranja ili na kraju rada. eventualno broj stranice odakle je misao prezuzet). a s druge strane koriste se za obogačenje rada dodatnim informacijama. Zato je preporučljivo da se doslovno citiraju u obliku direktnih citata samo oni stavovi drugih autora koji su ključni za argumente studenta. kada se fusnote nalaze na dnu stranice u radu gde se izvor koristio. naročito ako rad ima veći broj fusnoti.

treba da se dokumentuje u listi referenci ili bibliografiji. Pravna zaštita potrošača. Pravna zaštita potrošača. te je zato preporučljivo da se fusnote odmah upišu. Pravna zaštita potrošača. a kasnije formatiraju i stilski sreĎuju. godinu izdanja. Dokumentovanje izvornika znači beleţenje odreĎenih podataka koji jasno identifikuju delo koje se koristilo za pisanje rada. elektronskom ili govornom formatu. Razlikuje se više načina dokumentovanja. Beograd: Institut za uporedno pravo. autor je slobodan u izboru stila citiranja. godina izdanja. Pravna zaštita potrošača. a zatim se upotrebljava skraćenica et al. 21. Beograd: Institut za uporedno pravo. Za citiranje knjiga je poţeljno navesti ime. Primer 17 Izvor sa više od tri autora: Petrović. Čikaški stil: Petrović. navodi se autorovo prezime i ime. prezime autora. (1996). Pravna zaštita potrošača. (1996). tom i broj (ako je potrebno) i brojevi stranica na kojima se članak nalazi (primer 18). Indikacija izdavača je fakultativna (vidi primer 16). Bibliografska jedinica: Petrović. U slučaju da ih ima više od tri. MLA (Modern Language Assotiation – Udruţenje savremenog jezika) i Čikaški stil (Chichago Manual of Stile). (1996). P. P. Petar. bilo da je u štampanom. odnosno da sadrţi sve bitne parametre za nedvosmislenu identifikaciju izvora.“ se često izostavlja. kao u sledećem slučaju: Petrović. Beograd: Institut za uporedno pravo. (primer 17). 1996). Navedeni stilovi su predstavljeni primerom 15. naslov članka i ime publikacije. naslov. 21. Bibliografija (lista referenci) Sva korišćena literatura. et al. Pravila dokumentovanja vaţe kako za fusnote tako i za listu referenci. ime periodike. ali treba obratiti paţnju da se jednom izabran stil dosledno koristi kroz ceo rad i da dokumentovanje bude potpuno.autor obično ne planira. P. Beograd: Institut za uporedno pravo. od kojih su najpoznatiji APA (American Psychological Assotiation – Američko udruţenje pshihologa). P. str. MLA: Petrović. Za sve članke objavljene u periodici ili zborniku radova. (1996). Primer 16 Knjiga: Petrović.. Primer 15 APA: Petrović. a broj stranice odakle je citat uzet se dokumentuje samo ako se radi o fusnoti (u bibliografiji se ne navodi broj strane). Petar. Beograd: Institut za uporedno pravo. Uobičajena je praksa da se navode imena prva tri autora. 1996. (1996). U nedostatku mandatornih uputstava. 26 . Skraćenica „str. Pravna zaštita potrošača. (Beograd: Institut za uporedno pravo. Beograd: Institut za uporedno pravo. navodi se ime prvog autora. Pravna zaštita potrošača. P.

Preporučuje se navoĎenje kompletne Internet adrese. Petar. da odreĎenu delatnost obavljaju samo muškarci. te je neophodno navesti datum kada je materijal preuzet. format i način dokumentovanja izvornika. 22. Veoma je bitno da se akademski radovi odlikuju jasnom formulacijom rečenica. Beograd. koja uključuje adresu protokola. U pisanju akademskog rada trebalo bi izbegavati upotrebu sintagmi koje se odnose na rod. vrsta istraţivanja. npr. kratke. Petar. Blic. juna 2010. Bitno je u radu odrţati rodnu ravnopravnost. Aktuelna pitanja zaštite potrošača. stil pisanja i terminologija moraju biti u skladu sa potrebama. juna 2010. Aktuelna pitanja zaštite potrošača. interesovanjima.edu/encyclop. Dostupno na: <http://petrovicpetar. U slučaju nedoumice neophodno je konsultovati pravopisne rečnike. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu. po mogućnosti. Upotreba ovih sintagmi upućuje na pogrešne zaključke. stepenom znanja i razumevanjem publike.com/zastita/potrosaca. juna 2010. ili pak bezlična konstrukcija rečenice (primer 20). u pisanju akademskih radova se mora koristiti odgovarajuća stručna terminologija. P. rečenicama koje su.] OSTALA GRAMATIČKA I TEHNIČKA PRAVILA Jezik i terminologija.Primer 18 Članak u časopisu: Petrović. One stvaraju posebne probleme u pisanju. Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opšte principe koji se primenjuju pri navoĎenju bibliografskih podataka štampanog materijala. tom. adresu servera i ime dokumenta. Akademski radovi imaju ciljnu publiku.html> [20.rhodes. juna 2010. U: Pravna zaštita potrošača. Zbornik radova sa skupa odrţanog 1. 6. Dostupno na: <http://orb.] Članak u časopisu: Petrovic. Bitno je da se jednom izabran stil pisanja dosledno koristi kroz ceo rad. Prema tome. Članak u dnevnim novinama: Petrović. P. Adresu treba navesti u uglastim zagradama (primer 19) Primer 19 Elektronska knjiga: Petrović. Pravna zaštita potrošača. (1996). P. u Novom Sadu. Zato se preporučuje da se u akademskom pisanju izbegava korišćenje sintagmi koja označavaju rod. In: Pravna zaštita potrošača. (1996). (1996). Aktuelna pitanja zaštite potrošača. broj 9. Tema rada.] Dostupno na: Elektronska enciklopedija: ORB. 27 . saţete i naravno.html> [20. „Aktuelna pitanja zaštite potrošača“. i da se alterantivno koriste prvo lice ili mnoţina. što je u većini slučajeva netačno. 184-186. Prilikom dokumentovanja elektronskih izvora treba voditi računa o navoĎenju datuma jer za razliku od štampanih izvornika. 12. 1998. aprila 2010.com/zastita/potrosaca. materijal u elektronskoj formi se često menja. odnosno da identifikacija izvora bude potpuna. 184-186. <http://petrovicpetar. Online Encyclopedia. gramatički tačne. Pravni ţivot. Članak u zborniku radova sa naučnog skupa: Petrović. naročito u društvenim naukama gde rod igra glavnu ulogu u objašnjavanju društvenih fenomena.html> [20.

.e. Tabela 1.“ Bolje je koristiti formulacije slične sledećim: „Potraga za znanjem dovela nas je do načina učenja putem istraživanja“ (prvo lice) „Potraga za znanjem je ljude dovela do načina učenja putem istraživanja“ (mnoţina) „Potraga za znanjem je dovela do načina učenja putem istraživanja“ (bezlična rečenica) Izvor: Kuba i Koking. i sl. et alii. 28 . et seq. potrebno navesti u potpunosti u glavnom delu teksta. et seqq. „Osnovna pravila ugovornog prava se nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO)“). ibid. arg. incog. cca. br. al. i dr. itd. a u fusnoti definisati skraćenicu. ex lib. O nekim uobičajenim izrazima u akademskom pisanju i njihovim skraćenicama videti tabelu 1.loc. Skraćenica se moţe definisati i u zagradama u glavnom delu teksta (npr. fusnote sadrţe brojne skraćenice za čije naznačenje postoje posebna pravila. ali i neke reči i izrazi. art.. et al. etc. 2004. cf. Uobičajeni izrazi i skraćenice koje se koriste u naučno-istraţivačkom radu Izraz i njegovo značenje ad acta – stavljeno meĎu spise ad locum – na mestu addenda – dopune alineja appendix – dodatak argumentum – argument articulus/articuli – članak. ed. con.. i sl. dod.g. članci broj circa – oko confer – uporedi contra – protiv corrigenda – ispravka dodatak editor – urednik et cetera – i tako dalje et alibi – i na drugom mestu. Osnovno je pravilo da je izvor ili izraz.a. corr.Primer 20 Treba izbegavati formulacije slične sledećoj: „Čovekova potraga za znanjem dovela ga je do načina učenja putem istraživanja. in loc.d. ex l. app. et aliae – i drugi et sequens. ad. i. e. 173 Skraćenice. Pošto se u toku pisanja često ponavljaju odreĎeni izvori literature. nf. koji se prvi put pojavljuje. et sequentes – sledeća/sledeće ex libris – iz knjige exampli gratia – primera radi i dalje i drugo i slično i sledeće i tako dalje ibidem –na navedenom mestu id est – to jest idem – isti incognito in loco citato – na mestu citiranja infra – niţe Skraćenica a. artt. add. i. id.cit.

v. mentoru. versus – protiv vs. Izuzeci u veličini fonta su dozvoljeni kod naslovne strane. stranice p.t. 63 i Gibaldi. osim po izričitom upustvu mentora ili ustanove za koju se rad piše.ss. skraćenice izvedene iz srpskog jezika [Uzelac. radi harmonizacije preporučuje se da se koriste one skraćenice koje su češće u upotrebi.5 cm sa svake strane (gornja i donja. volumen/volumines – sveska/sveske vol. pagina/paginae – stranica. na primer Npr. veličina fonta 12 tačaka (pt). (srpski) ili i.a. Izvor: Uzelac.a. jednom izabranu skraćenicu.5. locus sigilli – mesto pečata l. per annum – po godini p. a drugi put izrazom „Zakon“. 2004. proredi i margine. respective – odnosno resp. (latinski)). leva i desna). v. a drugi put sa i.. u fontu Times New Roman. Tako. Akademski rad se piše u programu Microsoft Office Word. numerus – broj no.pp.e.s.e. treba dosledno koristiti kroz ceo rad.prevod trans.cit. Jednom izabran način skraćivanja. manu propria – svojeručno m. opus citatum – navedeno delo op. i to institucija i oznaka vrste rada velikim slovima. non nominatus – neimenovani N. supra – gore sup. bold. odnosno odn. razmak izmeĎu redova 1. non sequitur – ne proizlazi non seq. vide amplius – vidi šire v. sectio/sectiones – odeljak/odeljci s. Slično. ali je bitno da se jednom izabran jezik skraćenica. a podaci o predmetu... sine anno – bez godine s. urednik ur. to jest tj. centrirano. 2009. ampl. studentu. nije preporučljivo da se „to jest“ jednom skrati sa „tj. translatio. 247-249. 2004. Elementi naslovne strane se obično pišu slovima tipa Times New Roman 14 pt.latinus – latinski lat. Vrste i veličine slova. vice versa – obrnuto v. razmaka izmeĎu redova ili margina upućuju na nestručnost u pripremi rada.cit. prema tome kao u izvoru (tačno kao [sic.p. dozvoljeno na Zakon o obligacionim odnosima jednom uputiti skraćenicom „ZOO“.d.. Promene u dimenziji pisma.j.. dosledno koristi kroz celi rad. Nije. scilicet – naravno. to jest t. vols.. locus citatum – na navedenom mestu loc. Po izboru se moţe koristiti kako latinski izraz tako i srpski (na pr. Mada pravila citiranja dozvoljavaju da se za skraćenice koriste kako latinski tako i srpski izrazi. Naslov se piše velikim slovima veličine 16 pt. npr. per diem – po danu p. mestu i datumu malim 29 .] što je citirano) supplementum – dodatak Suppl. naslova pojedinih delova unutar teksta i fusnota. 63]. razume se sc. latiničnog ili ćiriličnog pisma. titulus – naslov tit.N. u akademskom pisanju se veoma često koriste latinske reči odnosno njihove skraćenice. a u slučaju sumnje. pleno titulo p. margine 2.

09. Sadrţaj i bibliografija se numerišu malim rimskim brojevima (i. Podebljana slova (bold) bi trebalo izbegavati i eventualno koristiti za naglašavanje naslova. Milić. Naslovna strana se ne označava rednim brojem.uk/thesis_statement. Dostupno na http://dissertationservice.2. Numeracija glavnog dela teksta počinje od prve strane uvoda i završava se zadnjom stranom zaključka. (2002). V.J. (2009). Romanov Banja Luka. ad hoc). LITERATURA 1. A.). ibid) i delovi teksta na koje autor ţeli posebno skrenuti paţnju čitalaca [Uzelac. Uzelac. J. Priručnik za izradu seminarskih i drugih naučnih radova u oblasti prava. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. 7th edition. 8. Modern Language Association of America. Ekonomski fakultet Osijek.3 itd. D. Dţ. Postoje tri dozvoljena načina naglašavanja akademskog teksta. Prevod sa engleskog: Kuljak. Numeracija strana. Metodologija društvenih nauka. Thesis Statement. http://dissertation-service. Beograd. Fusnote se pišu slovima tipa Times New Roman 10 pt. 5. ali osim naslovne.. Strane se numerišu arapskim brojevima (1. svaka stranica mora biti označena rednim brojem. Gibaldi. 2. M. M. (2004). E – Marketing.) u donjem ili gornjem desnom uglu teksta. Katedra za iberijske studije. pojedini delovi citata (npr. dana 21.. Filipović. Beograd. Beograd. (2004). (2003). ii. M. 7. iv itd. 6.. 3. (1995).uk 30 . Kuzmanović.2010. DB grafika. ako se rad piše na srpskom jeziku (npr.co. dok se podvlačenje i kurziv mogu koristiti kako za naglašavanje naslova tako i delova teksta.slovima (osim velikog početnog slova). Strossmayera. CID Podgorica. Institut za uporedno pravo. Dissertation Writing Service.co. ili eventualno u donjoj ili gornjoj sredini teksta. Metodologija izrade naučnog teksta: kako se piše u društvenim naukama. 28]. 4. iii. sa jednostrukim proredom. Kuba. Koking. L. A. MLA Handbook for Writers of Research Papers. istom vrstom slova koja je korišćena za pisanje glavnog dela teksta. J. Andrijević. Pečujlić. Ruţić. 2004. Pravila naglašavanja teksta. U akademskom pisanju je uobičajeno da se kurzivom ističu strani izrazi. Priručnik iz akademskog pisanja: uputstva i sugestija za izradu seminarskih/naučnih/stručnih radova. Sveučilište J.

dobavljači. 163].POSLOVNI IZVEŠTAJ Poslovni izveštaj je pisani dokument kojim se prenose i saopštavaju informacije od značaja za donošenje odluka. aspekt poslovanja ili aspekt poslovnog okruţenja (kupci. u procesu donošenja odluka moţe učestvovati nekoliko menadţera koji se mogu značajno razlikovati u pogledu vrste i karakteristika informacija na osnovu kojih donose odluke. alokaciju resursa. odnosno u celini proţet jednom idejom. jer ih smatraju suvišnim. ne postoje značajne razlike u pogledu forme i strukture poslovnih izveštaja.) treba analizirati? Koju vrstu odluke treba doneti na osnovu izveštaja? Šta izveštaj treba da sadrţi? Šta naručilac očekuje od izveštaja? Na koje faktore treba obratiti paţnju? Identifikovanje korisnika izveštaja Budući da moţe imati brojne korisnike. naručioci izveštaja će imati više poverenja u pouzdanost zaključaka iznetih u izveštaju. Zato je prilikom izbora forme i strukture izveštaja potrebno odgovoriti na sledeća pitanja u vezi sa karakteristikama korisnika izveštaja:  Zašto im je potreban izveštaj? Da li za poslovno planiranje. strateški plan. Nekoliko je generičkih tipova poslovnih izveštaja. Neophodno je da pisac i naručilac izveštaja (ponekad su pisac i naručilac ista osoba) imaju ista očekivanja u pogledu izveštaja i da na isti način vide njegovu svrhu. Naime. pravna regulativa i sl. procenu isplativosti nameravanog ulaganja ili nešto drugo?  Koji je obrazovni nivo korisnika? Koliko sloţene informacije mogu razumeti i na pravi način upotrebiti?  Koju poziciju zauzimaju u preduzeću? U kojoj meri su u poziciji da koriste informacije sadrţane u izveštaju? Koje odluke mogu doneti. Budući da poslovni izveštaj najčešće treba da obezbedi ostvarenje definisanih organizacionih ciljeva i strategija ili omogući donošenje poslovnih odluka. koja odraţava svrhu izveštaja i očekivanja naručioca izveštaja. Osnovni postupak za pisanje poslovnog izveštaja podrazumeva preduzimanje sledećih aktivnosti:  jasno i nedvosmisleno odreĎenje svrhe izveštaja. projektni izveštaj. zahtevnim i nezanimljvim. 2005. ili imaju pravo da donesu. istraţivanja i zaključaka izveštaja [Thompson. OdreĎenje svrhe izveštaja Jedna od najčešćih grešaka u vezi sa pisanjem poslovnog izveštaja je previše opšte ili nedovoljno jasno odreĎena svrha izveštaja. poslovni plan. potrebno je od naručioca traţiti odgovore na sledeća pitanja: koji problem. Što je ova veza jača i očiglednija.  prikupljanje i klasifikovanje neophodnih informacija (istraţivanje) i  analiza i procena relevantnih informacija. Neki od navedenih tipova izveštaja sadrţe informacije kojima se nudi konkretno rešenje za analizirani problem. poslovni izveštaj najčešće ima hijerarhijsku strukturu koja obezbeĎuje informacije različitog nivoa detaljnosti različitim korisnicima. oni su neophodan i vaţan deo svakog uspešnog poslovnog poduhvata i ukoliko se poštuju neka jednostavna pravila pisanje izveštaja moţe biti jednostavan i bezbolan proces. S tim u vezi. neophodno je uspostaviti i dokazati postojanje veze izmeĎu svrhe izveštaja.  formulisanje strukture izveštaja. dok drugi predstavljaju pregled podataka u vezi sa poslovanjem u prošlosti na osnovu kojeg se donose odluke o budućem poslovanju. marketing plan.  identifikovanje korisnika izveštaja. Izveštaj treba da bude fokusiran. na osnovu izveštaja? 31 . Bez obzira na njihovu sadrţinu i svrhu. uključujući: opšti poslovni izveštaj. Iako poslovni ljudi po pravilu ne vole da pišu izveštaje. finansijski plan i sl.

) i lične karakteristike (stavovi. Ranstadt. Demografska struktura (prosečna starost.  osnovni korisnici (naručioci). ova aktivnost će biti predmet detaljnijeg razmatranja nešto kasnije. koji treba da donesu odluke na osnovu izveštaja i  posredni korisnici. Imajući u vidu njen značaj. zaključci. ankete. ekonomskom i trţišnom situacijom. 164] Kako bi izbegao greške u pisanju izveštaja i donošenje pogrešnih zaključaka. pisac izveštaja moţe pristupiti prikupljanju i klasifikaciji relevantnih informacija. Pisac treba da navede i obrazloţi procedure i tehnike istraţivanja koje su korišćene za prikupljanje i analizu informacija. Poslovno istraţivanje i analiza imaju za cilj da se prikupe informacije neophodne za poslovno planiranje. Kako bi utvrdio da li će jedna verzija izveštaja biti dovoljna ili je potrebno sastaviti nekoliko verzija sa različitim informacijama za različite korisnike. budući da time opravdava kredibilitet informacija i omogućava donosiocima odluka da procene njihov značaj. Preporučljivo je zatraţiti odobrenje za strukturu od naručioca budući da to daje dodatnu potvrdu da su naručilac i pisac izveštaja na isti način razumeli svrhu i suštinu izveštaja. 2003a]. kako bi se ostvarila efektna komunikacija sa korisnicima izveštaja. koji treba da posluţi kao podsetnik i detaljno uputstvo za pisanje. nalazi i sl. Time se smanjuje mogućnost da završeni izveštaj ne odgovara zahtevima i očekivanjima naručioca. preporuke. Internet je instrument koji moţe pojednostaviti i ubrzati istraţivanje i prikupljanje informacija.) korisnika? [Thompson.) su potrebne različitim korisnicima?  Da li razumeju terminologiju koja će biti korišćena u izveštaju? Da li je potrebno u izveštaj uključiti prilog sa objašnjenjima za korišćene termine?  Da li su korisnicima potrebni i da li razumeju grafike i ilustracije?  Da li svi korisnici očekuju jednako detaljan izveštaj? Formulisanje strukture izveštaja Ovo je aktivnost koja verovatno najznačajnije odreĎuje uspeh u pisanju izveštaja. 2005. ali je tada bitno dobro proveriti pouzdanost i verodostojnost izvora informacija. Podrazumeva sastavljanje sadrţaja izveštaja. Ovako prezentirani rezultati istraţivanja mogu da 32 . Informacije treba da budu prezentirane na pregledan način u vidu tabela. Ove informacije mogu da budu prikupljene putem primarnog ili sekundarnog istraţivanja. primenom tehnika poput intervjua. obrade statističkih podataka i sl. Thompson. sa precizno definisanim naslovima i podnaslovima. koji su pod uticajem akcija koje će preduzeti osnovni korisnici. pisac izveštaja treba da sastavi listu i definiše profil svih verovatnih korisnika izveštaja. upravljanje kvalitetom. Primarno istraţivanje omogućava prikupljanje informacija na izvoru njihovog nastanka. 2003c]. Prikupljanje i klasifikacija neophodnih informacija Kada utvrdi svrhu i korisnike izveštaja. Sve korisnike je obično moguće svrstati u sledeće tri grupe:  neposredni korisnici. Sekundarno istraţivanje omogućava prikupljanje posrednih informacija najčešće putem obrade istorijskih ili podataka do kojih su došli istraţivači u nekim drugim studijama [McCarthy. pisac izveštaja treba da odgovori na sledeća pitanja u vezi sa zahtevima različitih korisnika:  Koliko detaljne informacije (podaci. koji su odgovorni za proveru poslovnog izveštaja. definisanje razvojne strategije i sl. Gofton. upravljanje logistikom. konkurencijom i poslovnim strategijama [Richardson. 1979. vrednosti i sl. 1989. grafika i slika. 1984. najznačajnije su informacije u vezi sa aktivnostima i ponašanjem potrošača. Thompson. planiranje proizvodnje. U tom smislu. 1997. polna struktura i sl. budući da usmerava pisanje izveštaja i obezbeĎuje ispunjenje njegove svrhe. procenu njegove izvodljivosti i distribuciju ostalim korisnicima.

treba da obezbedi saţet pregled poslovnog izveštaja. Grafici i tabele koji omogućavaju pregledno predstavljanje nalaza treba da budu objašnjeni. TakoĎe. U tabeli je ukazano na redosled pojedinih delova u poslovnom izveštaju i redosled njihovog pisanja. Kvalitet sprovedenih aktivnosti prikupljanja. oni se ne razlikuju značajno u pogledu njihove suštine i globalne strukture. Treba objasniti njihov značaj za zaključke iznete u poslovnom izveštaju i korisnike izveštaja. troškovi istraţivanja i termin plan [Aaker. 2005. budući da usmeravaju istraţivače na analizu informacija od značaja za donošenje odluka.budu uključeni neposredno u glavni tekst izveštaja ili prilog [Richardson. odnosno pošto je izveštaj završen. već suvišan. Često se ističe da je rezime najvaţniji deo poslovnog izveštaja zato što. Nalazi (rezultati analize) treba da budu izbalansirani. Ipak. najvaţnijih zaključaka i preporuka. 2003c. provere kredibiliteta i analize relevantnih informacija bitno odreĎuje značaj koji će korisnici izveštaja dati zaključcima iznetim u poslovnom izveštaju [Thompson. a ponekad je deo uvoda. Struktura poslovnog izveštaja Mesto u izveštaju 1 2 3 4 5 7 8 Rezime Rezime treba da informiše sve korisnike o svrsi i sadrţini poslovnog izveštaja i da im pomogne da utvrde da li poslovni izveštaj sadrţi informacije relevantne za njih. Obično se nalazi na početku poslovnog izveštaja. 2003a]. Proces poslovnog planiranja i analize trţišta obično započinje postavljanjem pitanja na koje je potrebno dati odgovor kako bi korisnici izveštaja mogli da donesu poslovne odluke. Analiza i procena relevantnih informacija Svrha ove aktivnosti je da se od kreiranih i prikupljenih informacija stvori zaokruţena i smislena informaciona osnova izveštaja. svrsishodni i tamo gde je to moguće brojčano izraţeni. Globalna struktura poslovnog izveštaja je predstavljena u tabeli 2. još potreban plan istraţivanja kojim se definišu ciljno trţište. Bez obzira na to. Thompson. nevode u prilogu izveštaja. metodologija istraţivanja. Tabela 2. Za uspešno istraţivanje i analizu je. rezime nije potreban. 2003. pored istraţivačkih pitanja. ukoliko je dobro napisan. U glavnom tekstu poslovnog izveštaja se uobičajeno navode samo najvaţniji nalazi. 1989. Na osnovu ovog pitanja se definišu istraţivački kriterijumi koji omogućavaju postavljanje istraţivačkih pitanja. Ova pitanja daju fokus istraţivanju. 2003a]. ukoliko je izveštaj kratak (manje od 5 ili 6 strana). omogućava donosiocima odluka da bez čitanja celog poslovnog izveštaja dobiju odgovore na postavljena pitanja ili smernice za najbitnije delove izveštaja. Thompson. dok se svi nalazi. rezime je moguće napisati tek pošto su napisani delovi koji sadrţe zaključke i preporuke. iako se poslovni izveštaji mogu razlikovati u pogledu svrhe i detaljne strukture. a nikako ne sme predstavljati kopiju uvoda ili zaključka. 167]. STRUKTURA POSLOVNOG IZVEŠTAJA Kao što je već istaknuto. posle naslovne strane i sadrţaja. detaljno raščlanjeni. Thompson. Iako treba da Deo izveštaja Rezime Konačni sadrţaj sa brojevima strana Uvod Glavni tekst izveštaja Zaključak Bibliografija Prilog Redosled pisanja 4 5 1 2 3 Kako izveštaj napreduje Kako izveštaj napreduje 33 .

Najvaţnije preporuke izveštaja su:  skraćenje prosečnog perioda naplate potraţivanja. 34 . da pročita rezime.  nema dovoljno podataka o trenutnoj opšte ekonomskoj situaciji. polazeći od trenutne finansijske situacije. jula 2010. Ovaj izveštaj je rezultat analize sigurnosti informacionog sistema u kompaniji XYZ.  nema dovoljno podataka o tipu i karakteristikama kompanija. Ograničenja Najvaţnija ograničenja analize su:  nije prikupljeno dovoljno podataka o budućem poslovanju. 5. napisani poslovni izveštaj pročitati nekoliko puta.  podaci se odnose na vremenski period duţi od mesec dana. rezime je verovatno dobro napisan. Ukoliko takva osoba brzo pročita rezime i ostane bez nedoumica.. u nastavku rezimea.  povećanje racija obrta zaliha. Sledeća pravila mogu biti od pomoći prilikom pisanja rezimea: 1. Posebno je analiziran pristup informacionom sistemu putem interneta. Zaključci performanse kompanije ni u budućnosti neće biti povoljnije. podvući ili markirati najvaţnije informacije. Izveštaj ukazuje na to da. nalazima i zakjlučcima.  smanjenje unapred plaćenih troškova ili povećnje nivoa zaliha. Analiza je Metod analize sprovedena primenom metoda analize trenda. horizontalne i vertikalne analize bilansa stanja i racio analize. koju je agencija ABC Konsalting sprovela u periodu od 1. 2. napisati kratak rezime za svaki vaţniji deo poslovnog izveštaja. koja nije ni na koji način povezana sa poslovnim izveštajem.  nalazi su zasnovani na podacima o poslovanju u prošlosti.). sistema kontrole i intervjuisanjem menadţera i korisnika informacionog sistema. Analiza je pokazala da su svi racio brojevi ispod proseka Nalazi grane kojoj kompanija pripada. izbaciti suvišne reči ili rečenice. uvek je poţeljno zamoliti osobu od poverenja. interne mreţe i telekomunikacija.-7. 6. zajedno sa najvaţnijim informacijama. 4. U oblastima poslovanja sa posebno slabim performansama je potrebno sprovesti dodatna istraţivanja i preduzeti hitne mere unapreĎenja Preporuke poslovanja.. ne treba da bude suviše detaljan. formatirati rezime. opšti racio likvidnosti i koeficijent obrta zaliha. Predmet izveštaja likvidnosti i finansijske stabilnosti kompanije XYZ.bude informativan. nalaze i zaključke. Rezime treba da bude napisan na jednoj do dve strane. dati pregled saţetaka za svaki vaţniji deo izveštaja. Sledi kratki primer dobro napisanog rezimea za poslovni izveštaj koji je naručio menadţment kompanije od finansijske sluţbe u cilju procene finansijskih performansi jednog potencijalnog velikog kupca (Primer 21). 7. Primer 21 Rezime Ovaj izveštaj je rezultat analize tekuće i buduće profitabilnosti. prilikom pisanja rezimea poslovnog izveštaja prvo treba ukazati na svrhu poslovnog izveštaja i pitanja na koja on treba da odgovori (npr. Na loše performanse posebno ukazuju stopa dobitka. Izvor: Woodward-Kron 1997 U primeru 22 je predstavljen loše napisan rezime. Svi proračuni se nalaze u prilogu izveštaja. Informacije su prikupljene proverom internih politika. U izveštaju je istaknuto da sprovedena analiza ima ograničenja. 3.

6. . . 3. . . . . Iako je potpuno razumevanje ponašanja kupaca nemoguće. . . . .Primer 22 Rezime Svaki put kada kompanija ili potrošač kupuju proizvode ili usluge oni ispoljavaju različite oblike ponašanja prilikom kupovine. . . .3. . . Kvalitet sistema povratne sprege . . . . . Bibliotečki sistem . . .1. .2. . .2. . . . . . .1. . . . . . . pod uticajem velikog broja različitih faktora. . . 3. . . U slučaju obimnijih izveštaja. . Trodnevne pozajmice . . . . . . ali ne i nalaza. . 2. zaključaka. . . . . . . . . 4. . . . . 3. . . . 2. .2. . . . . . . ovaj sadrţaj je samo opšti pregled naslova i podnaslova koje treba uključiti u izveštaj i ne moţe naći svoje u konačnoj verziji izveštaja. . . . . . . . . . . . listom priloga i listom korišćenih skraćenica. . ne moţe uvek predvideti ponašanje kupaca. Ovaj izveštaj se bavi analizom ponašanja kupaca u industriji brze hrane i analizom uticaja tog ponašanja na prodaju četiri proizvoda i usluga kompanije Mek Donalds. .1. . . .1. . Ograničenja analize . . . . . . . . . . 5. . . . . . . . . . . . . . . . . U izveštaju se ukazuje na vrste i karakteristike ponašanja kompanija i pojedinačnih potrošača prilikom kupovine i objašnjava zašto svako od analiziranih ponašanja nastaje. . s obzirom na to da kupci mogu biti veoma različiti. . . Analiza dostupnosti knjiga . . .2. . . . . . listom tabela. . . . Satisfakcija korisnika sistema . Odrţavanje sistema . . . . . Izvor: Trivet and Skillen Konačni sadrţaj sa brojevima strana Iako pisac poslovnog izveštaja treba da sastavi sadrţaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . .2. . . . Konačni sadrţaj treba da bude precizno usaglašen sa stvarnom strukturom poslovnog izveštaja i da pomogne čitaocu da se lako i brzo kreće kroz izveštaj. . . . . 3. . . . . . . . . . . . .1. . poslovnog izveštaja pre nego što počne da ga piše. . . Kvalitet on lajn pomoći . 1 2 2 5 7 9 12 13 13 15 17 21 22 25 31 34 36 Svrha izveštaja Ciljevi izveštaja Ima ključnih podataka. . . a potom klasifikovati različite vrste ponašanja.2. . Primer 23 Sadrţaj 1. . . . . . . . . 3. . . . . . . . marketinški lider. . . .1. . . . 2. . . 2. . . . . . . . poţeljno je ukazati na uobičajeno ponašanje kupaca. Informacione tehnologije . . Zaključak . . . . . . MeĎubibliotečke pozajmice . . . . . . . . . . . . . . . . Naslovi i podnaslovi navedeni u sadrţaju treba budu potpuno identični onima u samom izveštaju. Korišćenje sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. . . . U primeru 23 je dat kratki sadrţaj jednog poslovnog izveštaja. . 2. . . . . . sadrţaj je poţeljno dopuniti listom slika. To omogućava izvlačenje zaključaka kroz primenu teorije u realnom ekonomskom ambijentu. . . . . . . . . Prilozi . Čak ni Mek Donalds. . . . . . . . . . . .1. Odrţavanje sistema .2. . . . . . .1. . Korišćenje sistema . identično numerisani i sa precizno navedenim brojevima strana na kojima se nalaze. odnosno strukturu. . . . . . . . niti preporuka Informacije su nejasne i ne ukazuju na nalaze u izveštaju 35 . . . 3. . . . Baze podataka . . . . . Uvod . . . .

Za svaki nivo naslova (npr. moguće je generisati sadrţaj. Primena hedinga – automatsko generisanje sadrţaja nije moguće ukoliko naslovi nisu formatirani korišćenjem hedinga.1.1. Slika 4. Kursor je potrebno postaviti na mesto gde sadrţaj treba da se naĎe i slediti sledeću proceduru: References/Table of Contents/Insert Table of Contents/Table of Contents/Ok (videti sliku 4)..” 3.Generisanje preciznog sadrţaja u Microsoft Word 2007 dokumentu je relativno jednostavno (procedura je nešto drugačija u programu Microsoft Word 2003. Automatsko generisanje tabele 36 . 1. 1.1. Formatiranje hedinga (Heading) . Slika 5.hedinge je moguće pronaći u okviru palete alatki “Home. Generisanje sadrţaja – pošto je izveštaj napisan i naslovi formatirani primenom hedinga.) u izveštaju je potrebno formatirati jedan heding. Za situaciju u primeru 3 je bilo potrebno formatirati tri hedinga. itd. 1. Za formatiranje hedinga je potrebno kursorom doći iznad hedinga koji se ţeli formatirati. Za formatiranje naslova je potrebno selektirati naslov i odabrati odgovarajući heding u okviru palete alata “Home. pritisnuti desni klik miša i odabrati opciju “Modify” (videti sliku 1). Sadrţaj predstavljen primerom 3 je moguće sastaviti na sledeći način: 1.. Naslovi mogu da budu formatirani u toku pisanja izveštaja ili pošto je izveštaj napisan. Formatiranje hedinga 2.” Moguće je koristiti hedinge koji su tu već na raspolaganju ili formatirati sopstvene.

kuhinjsku opremu i sanitarije za potrebe preduzeća.Iako sadrţaj moţe da bude generisan i ručno. Od osnivanja 1994. ipak je njihova svrha različita. odnosno razlozi zbog kojih je izveštaj nastao. pritisnuti desni klik miša i odabrati opciju “Update field”.  definicija problema koji je predmet izveštaja. nameštaj. Automatski generisan sadrţaj omogućava lako. U primeru 24 je dat kratki primer jednog dobro napisanog uvoda za izveštaj koji se bavi marketinškom analizom. njihove numeracije i broja strane iz teksta izveštaja i jednostavno aţuriranje u slučaju eventualnih izmena izveštaja.” Uvod Uvod treba da čitaocima pruţi osnovne informacije o temi poslovnog izveštaja i tako im olakša razumevanje nalaza. Iako je ponašanje poslovnih i pojedinačnih kupaca slično budući da u oba slučaja odluke o kupovini donose pojedinci. U slučaju izmene izveštaja i pomeranja pojedinih naslova. dotle uvod treba da ukaţe na probleme koji će biti predmet razmatranja u izveštaju i istraţivačke metode. Izvor: Trivet and Skillen 37 . Obično sadrţi sledeće elemente:  pozadina problema. Proizvodni program ovog ogranka obuhvata kancelarijsku opremu. zaključaka i preporuka. kancelarija i studenata. Ove razlike mogu pomoći da se razumeju trţište poslovnih i pojedinačnih kupovina. Ovo je značajno manje od 18 miliona pojedinačnih kupaca (potrošača). pa ipak ukupni prihodi od prodaje poslovnim kupcima premašuju prihode od prodaje pojedinačnim kupcima. Officeworks je ogranak vodeće australijske maloprodajne grupe Coles Myer. analiza strategija koje su slične kompanije primenile kako bi rešile ovaj problem). Konačno. Pozadina problema Istraživački problem Informacije o preduzeću Veza izmeĎu problema i preduzeća Marketing strategija Officeworks će biti analizirana i procenjena kako bi se Kratki pregled ukazalo na načine na koje su u obzir uzeti zahtevi poslovnih i pojedinačnih strukture kupaca. Dok rezime daje saţetak najvaţnijih nalaza izveštaja.. Primer 24 Uvod U Australiji postoji gotovo milion poslovnih kupaca. prepisivanjem naslova i podnaslova sa numeracijom i brojem strana. Officeworks svoje proizvode prodaje poslovnim i pojedinačnim kupcima. a zatim opciju “Update entire table.  svrha izveštaja. identifikovanje i analiza problema u meĎuljudskim odnosima u sluţbi nabavke.  kratak pregled strukture izveštaja. ipak u ponašanju ove dve grupe kupaca postoje izvesne razlike. odnosno teme izveštaja (npr. takav pristup je sporiji i opterećen brojnim ograničenjima. u delu sa preporukama će biti ukazano na načine da se poboljša marketing strategija Officeworks kako bi se više izašlo u susret poslovnim kupcima. kako bi automatski generisan sadrţaj bio aţuriran potrebno je kursorom doći iznad sadrţaja. brzo i apsolutno tačno preuzimanje naslova. kao i na načine na koje ove dve grupe kupaca utiču na ovu izveštaja strategiju. Iako su preklapanja izmeĎu rezimea i uvoda moguća. stručno ili finansijski pomogli pisanje izveštaja.  obaveštenje o svim partnerima/saradnicima koji su kreativno. ovaj ogranak je bio usmeren na zadovoljenje potreba malih preduzeća. Ima 40 prodajnih objekata i neprestano proširuje svoju prodajnu mreţu u Australiji.  okviri unutar kojih je sprovedeno istraţivanje (obim istraţivanja)  obrazloţenje istraţivačkih metodologija.

 da li su nalazi izveštaja u skladu sa kriterijumima i preporukama razvijenim u teoriji.Glavni tekst izveštaja Glavni tekst ili telo izveštaja predstavlja pregled prikupljenih informacija i nalaza analize.). Zaključak treba da opravda svrhu i smisao izveštaja. Nalaze je potrebno protumačiti u kontekstu odgovarajućih teorijskih istraţivanja i koncepata (npr.  značaj i primenljivost nalaza izveštaja. racio analiza. intervju. Porterov lanac vrednosti. preporuke su jedan od najvaţnijih delova izveštaja. Mada se pristupi strukturiranju zaključaka mogu razlikovati. da ukaţe na značaj nalaza i njihov uticaj.  da li je analiza dovela do nekih neočekivanih nalaza i sl. finansijski izveštaji. One treba da budu zasnovane na nalazima i zaključcima izveštaja. anketa.) . dok je potrebno. Glavni tekst je najduţi deo izveštaja koji treba da bude organizovan u skladu sa svrhom izveštaja. pre svega donosioci odluka. marketing planu ili analizi konkurencije. odlive i sl. a skladu sa trenutnom situacijom i raspoloţivim resursima. izneti sve zaključke na koje navode ranije predstavljeni nalazi.  ograničenja analize. Budući da je opšta svrha izveštaja da ponudi rešenje za identifikovani problem. koje treba da prate negativni zaključci. Naslovi treba da budu kratki i formulisani tako da direktno upućuju na suštinu teksta koji sledi.  koje metode analize su korišćene (statistička analiza. bez prikrivanja zbunjujućih. Iako je glavni tekst centralni deo izveštaja. Na ovom mestu se ne iznose nikakve nove informacije. čitalac izveštaja moţe posumnjati u pouzdanost i objektivnost predstavljenih nalaza i iznetih zaključaka. Potrebno je da budu oprezno napisane. prelomna tačka rentabilnosti i sl.  da li su identifikovana neslaganja sa teorijom.)  koji faktori od značaja za razmatrani problem su identifikovani i analizirani. nepotpunih ili napoţeljnih zaključaka. Zaključak Zaključak treba da obuhvati sve najvaţnije nalaze predstavljene u glavnom tekstu izveštaja. vaţno je da oni budu navedeni logičnim redom. pisani dokumenti itd.). mu ne posvećuju naročitu paţnju. kao i da odgovori na pitanja postavljena u uvodu izveštaja. Predmet interesovanja čitaoca su uglavnom rezime. Manje vaţne informacije i nalaze treba predstaviti u prilogu izveštaja. U zaključku je potrebno ukazati i na ograničenja analize. prilive i sl. često ima smisla odvojiti ih u poseban deo izveštaja. niti nalazi. redosled naslova ili tema treba da se razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o finansijskoj analizi. uvod. pri čemu je za svako rešenje potrebno navesti prednosti (prihode. zaključak i preporuke izveštaja. Odnosno. internet.  objektivna procena nalaza. što treba da bude praćeno odgovarajućim komentarima i objašnjenjima. Ovaj deo izveštaja treba da obuhvati sledeće elemente:  pozivanje na ciljeve izveštaja. imajući u vidu smanjenu 38 . U ovom delu izveštaja je poţeljno dati odgovore na sledeća pitanja:  koji izvori i metodi prikupljanja informacija su korišćeni (statistički pregledi. Poţeljno je najvaţnije informacije i nalaze sumirati u tabelama ili ilustrovati pomoću grafika. uporedna analiza itd. što ne znači da pisanju ovog dela izveštaja ne treba posvetiti duţnu paţnju. Mogu da budu formulisane na jedan od sledeća tri načina:  lista alternativnih rešenja. koja mogu dovesti u sumnju ili umanjiti značaj nekih zaključaka. Iako preporuke mogu biti deo zaključka.npr. U suprotnom. Zaključci mogu biti navedeni od najvaţnijeg do najmanje vaţnog ili onim redom kako su u izveštaju navedeni njima odgovarajući nalazi ili polazeći od pozitivnih. jer se prioriteti različitih vrsta izveštaja razlikuju.) i nedostatke (troškove. čitaoci. koji treba da bude organizovan na logičan i koherentan način.

dok se u prilogu nalazi celina svih podataka. Izvor: Trivet and Skillen Bibliografija Na kraju izveštaja treba da se naĎe bibliografija. moguće je potpuno razumevanje trenutne situacije i neophodnih mera za njeno unapreĎenje. PredviĎanja u pogledu profitabilnosti. ukoliko preduzeće nastavi sa dosadašnjim načinom zaključci poslovanja. b) redizajn proizvoda A. Potpunije razumevanje problema i objektivnije procene su moguće analize samo ukoliko se sprovede dodatna analiza finansijskih budţeta i izveštaja o promenama na kapitalu. Samo nakon ovih dodatnih analiza. lista korišćenih teorijskih i stručnih izvora literature. Bibliografija treba da obuhvati sve izvore koji su citirani u samom tekstu izveštaja. Potrebno je da menadţment ove promene sprovodi simultano kako bi se prevazišla trenutna veoma loša situacija. c) transkripti intervjua. Prilog Informacije i nalazi koji nisu od posebne vaţnosti za donošenje zaključaka i preporuka. Hitne promene i Preporuke unapreĎenja su potrebna u domenu likvidnosti.traţnju za proizvodom A treba razmotriti: a) prestanak proizvodnje proizvoda A.  predlog rešenja.  predlog odluke (onda kada pisac izveštaja poseduje dovoljno informacija na osnovu kojih moţe biti siguran u svoj predlog) – npr. imajući u vidu smanjenu traţnju za proizvodom A treba razmotriti prestanak njegove proizvodnje. obično treba da budu uključeni u prilog izveštaja.7). Izvori treba da budu poreĎani azbučnim ili abecednim redom. U primeru 25 je predstavljena skraćena verzija dobro napisanog zaključka za poslovni izveštaj koji se bavi finansijskom analizom. Obično se u prilogu izveštaja nalaze: a) kopija anketnog listića koji je korišćen u istraţivanju. Akcionari treba da budu zabrinuti zbog niske stope prinosa na ukupna poslovna sredstva. budući da će to umanjiti gubitak preduzeća za 74% (sa 43 na 11 miliona dinara) i poboljšati likvidnost mereno opštim raciom likvidnosti (porast sa 0. Za svaki izvor u bibliografiji treba da bude navedeno dovoljno informacija da se omogući njegovo identifikovanje. kako bi se obezbedio opstanak. likvidnosti i finansijske stabilnosti su Sumirani veoma nepovoljna. pri čemu je predlog potrebno obrazloţiti – npr. prema početnom slovu prezimena autora ili. ukoliko autor nije poznat. ali ih dodatno objašnjavaju. c) intenzivniju promociju proizvoda A. a zatim i rast preduzeća. tj. obima i kvaliteta obrtne imovine. Zaključak Promene i unapreĎenja su potrebna u svim oblastima poslovanja. Primer 25 Zaključak Outdoor Equipment se nalazi u veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji. profitabilnosti i finansijske strukture.05 na 1. a menadţeri i kreditori zbog loše likvidnosti Implikacije merene racio pokazateljima likvidnosti. b) spisak pitanja koji postavljan u toku intervjuisanja. budući da to treba da omogući smanjenje gubitka i poboljšanje likvidnosti preduzeća. Nije neobično ni da se u sam izveštaj uključi poneka grupa podataka iz priloga. imajući u vidu smanjenu traţnju za proizvodom A treba treba obustaviti njegovu dalju proizvodnju. Ne treba zaboraviti da je analiza pod uticajem nekoliko ograničavajućih Ograničenja faktora. d) 39 . početnom slovu naziva izvora. korišćenjem fusnote ili u zagradi.

U prilogu mesto ne treba da naĎu informacije koje ne doprinose dodatnom razjašnjenju problema. nije dobro preterati u tom pogledu.  Evidencioni broj poslovnog izveštaja. f) mape. slike i grafici treba da budu postavljeni u neposrednoj blizini teksta u kojem se na njih ukazuje upotrebom fraze poput „vidi Grafik 1“ ili „vidi Tabelu 4. a informacije grupisane prema odreĎenom kriterijumu.“ Po pravilu. Neophodno je čitao izveštaja na odgovarajućim mestima obavestiti o tome da dodatne informacije moţe pronaći u izveštaju. Oni omogućavaju jasnije i preglednije predstavljanje informacija čitaocima izveštaja.  Datum podnošenja poslovnog izveštaja. 171].  Ime i kontakt informacije autora.  histogram (grafik u obliku stubića). a broj i naslov grafika ili slike ispod grafika ili slike. loše formatiran izveštaj moţe biti odbijen pre nego što je pročitan. brojevima ili slovima.Tvrdi povez i pozlaćena slova mogu navesti čitaoca izveštaja da je pisac sklon rasipništvu i ekstravaganciji. Iako u prilog mogu da budu uključene različite informacije. 40 . Izveštaj ne treba da izgleda kao hrpa fotokopiranih papira spojena heftalicom. mape i sl. tehnološka rešenja i druge stručne elemente pregledaju poslovni saradnici. Zato uvek treba detaljno proveriti tekst izveštaja. Iako dobro opremljen poslovni izveštaj ne moţe da nadoknadi suštinske nedostatke izveštaja. već je potrebno i čitaoce izveštaja uveriti u to. slike i grafici [Thompson. paţnju treba posvetiti paţljivom esteckom ureĎenju izveštaja. i) informacije o kompjuterskom programu i sl. niti suviše luksuzno. grafike i slike preuzete iz nekog drugog istraţivanja ili studije je obavezno navesti izvor (vidi primer 26). 2005. Prilog treba da bude logički strukturiran. Treba koristiti standardne fontove poput Arial ili Times New Roman.5. Naslovna strana treba da sadrţi:  Naziv poslovnog izveštaja. g) pisma. h) kopije finansijskih izveštaja. slika i grafika. Izveštaj treba da bude paţljivo uraĎen bez pravopisnih i gramatičkih grešaka. S tim u vezi. formatiranju teksta i formatiranju tabela. FORMATIRANJE POSLOVNOG IZVEŠTAJA Nije dovoljno samo da nalazi i zaključci izveštaja budu relevantni. a poţeljno je da finansijske projekcije. budući da oni omogućavaju brzo i lako čitanje teksta i ne skreću paţnju sa suštine izveštaja. skice. Za poslovni izveštaj su najprikladnije korice sa spiralnim plastičnim povezom. potrebno je izabrati način predstavljanja koji najviše odgovara vrsti informacija i nalaza. broj i naslov tabele treba napisati iznad tabele.  slike (fotografije. Redosled priloga treba prati redosled njihovog pominjanja u izveštaju. za tabele. Osim toga. Najčešće se koriste:  tabele.  dijagram toka.  linijski dijagram. Prilog A.  histogram-krug (poznatiji kao „pita“).).slike. Neuredne korice asociraju na prljav izlog i nemoralnost.  Zaštitni znak preduzeća koje izdaje poslovni izveštaj. Prilog B itd. Tabele. S tim u vezi. time nedovoljno racionalan i objektivan. npr. korišćenjem fraza poput:  Za više detalja u vezi sa proizvoĎačkom specifikacijom pogledati Prilog D ili  Prilog C sadrţi dodatne informacije o godišnjoj stopi rasta sopstvenog kapitala. dok se netačni nazivi i štamparske greške mogu povezati sa lošom kontrolom troškova. niti analizi. Standardni element svakog savremenog poslovnog izveštaja su tabele. e) matematičko izvoĎenje formule. Svaka grupa informacija treba da bude označena na odgovarajući način.  Naziv preduzeća.

Best Entrepreneur. 2006 2007 2008 Ukupno 121. (2003b).2 111. dana 28. 9. Best Entrepreneur. 2. Essentials of Marketing. LITERATURA 1. Trivett. Indeksi cena ugostiteljskih usluga. Wiley. Irwin. R. E. Richardson. (1989). Perth.4 108. Thompson.4 Ishrana 123. Republički zavod za statistiku Srbije Podaci koji su predstavljeni tabelom ne treba da budu predstavljeni grafikom i obrnuto. Writing in Commerce: a guide to assist Commerce students with assignment writing. Thompson.1. D. Uni Learning. C. Business Feasibility Studies: Dimensions of Business Viability. B. and Skillen.0 110. Entrepreneurship. R. Aaker. U tekstu je potrebno pruţiti detaljno tumačenje podataka predstavljenih tabelom ili grafikom. Centre for the Advancement of Teaching and Learning. Business Planning: An Approach to Strategic Management. (1997). Lord Publishing. 4. 10. McCarthy. Hoboken. A.8 106. slika i grafika Tabela 2. London. Kogan Page. 6. 8.2010. Homewood.3 101. N. Entrepreneurship and Business Innovation: The Art of Successful Business Start-ups and Business Planning.3 111.8 110. Report writting. Pitman. Perth. Understanding the Proof of Business Concept. Thompson. Best Entrepreneur. Ronstadt. Gofton.Primer 26 Formatiranje tabela. 2006 – 2008. 5. 41 .5 104. L. (2005).uow. 7. (2003a). The University of Newcastle. J.7 106.au/report/index. Dover.6 Alkoholna pića 119. (2003). (1984). A. Perth. London. Woodward-Kron. Business Market Research.5 Prenoćišta 116. Marketing Research. (1979).5 Bezalkoholna pića 122. (1997).08. J.edu. A.6 109. Dostupno na http://unilearning. A.html. 3.1 Izvor: Statistički godišnjak Srbije 2009. Nije potrebno ni u tekstu navoditi podatke koji su predstavljeni grafikom ili tabelom.

uslovljena sloţenošću predmeta. najpre treba napraviti koncept. Oni često mogu biti presudni u proceni da li je neko dobar/slab predavač. po pravilu se pribegava nejasnoj i sloţenoj frazeologiji i jednostavne činjenice se predstavljaju kao krajnje kompleksne. moguće je značajno unaprediti veštine prezentacije. Prvi utisak o predavaču veoma utiče na formiranje konačnog mišljenja. Kao i za bilo koji pisani rad. ili čitavu naučnu disciplinu kojoj pripada taj problem (ili je to predmet koji se predaje). govor tela i izgled prezentera/predavača. Visoko obrazovanje donekle razvija ove veštine. prezentacija treba da predstavlja uţivanje i čast za predavača/prezentera. u vrlo maloj meri. U procesu prezentovanja koriste se različiti alati. opravdano ili neopravdano. i ukoliko se usvoje i dovoljno uveţbaju.” 42 . a svoju punu primenu one dobijaju u naučnom i stručnom radu. jer je to od suštinskog značaja. do prazne frazeologije i one mistifikacije kojom se obično karakterišu neki naučni radovi: prvo. dok su drugi manje vešti i teško se snalaze. Materiju treba izloţiti jasnim i jednostavnim jezikom. Kao ni većina ličnih čovekovih sposobnosti. kako bi se efikasno preneli razmišljanja. moraju mu i tekstovi biti konfuzni i nejasni. U konačnom. Kako Ţivković (1984) navodi citirajući Mils-a: “Nerazumljivost teksta obično je. Prilikom strukturiranja predavanja treba razmišljati o tome koji su ciljevi predavanja/prezentacije i koje su suštinske stvari na koje se ukazuje. kada autor. intimno procenjuje kao niţe vrednu i bez značaja bilo koju temu – problem o kome piše. ništa manje vaţni faktori koje publika primećuje su i glas. Podrazumeva se da prilikom prezentovanja najpre treba voditi računa o odabiru teme prezentacije i tehničkim pomagalima pomoću kojih se prezentacija realizuje. a uopšte nije uslovljena dubinom misli. MeĎutim. Publika je tu zbog predavača i ţeli da čuje pripremljeno izlaganje. najčešće u komunikaciji izmeĎu autora i publike. ili čak pokvariti utisak kod slušalaca bez obzira obzira na to koliko je sam sadrţaj prezentacije bio kvalitetan ili zanimljiv.” Ţivković (1984) dalje navodi: “…još dva momenta koji obično dovode do konfuznosti teksta. ili nije nikako. Prezentacije i predavanja su jedan od načina da se nakon sprovedenog istraţivanja prikupe. bilo da se radi o prezentovanju akademsko-naučnih radova. baš kao i u slučaju pisanog rada. ili poslovnih izveštaja i planova. sadrţajan i zanimljiv. Kako se nešto izgovori moţe biti podjednako vaţno kao i šta je rečeno. Prezentacije mogu biti usmene. MeĎutim. ili se realizovati putem postera kao nepokretnog vizuelnog medija. Revizijom prve verzije koncepta treba izbaciti sve irelevantne i suvišne stvari. i drugo. ni veštine usmene komunikacije se ne mogu naučiti. Priprema Strukturu predavanja/prezentacije treba pripremiti paţljivo tako da ima logičan sled. Nekim ljudima interakcija sa publikom ide prirodno i veoma lako. a stvari koje nisu dovoljno jasne ni samom predavaču sasvim sigurno izostaviti. Materijal koji se prezentuje treba da bude koncizan. a potom i konkretne. opšte smernice za dobru komunikaciju sa publikom se mogu postaviti. naučnih ili komercijalnih studija slučaja. tehnike i mediji. kada je u glavi autora konfuzija. Nerazumljivost jezika je skoro isključivo posledica izvesne konfuzije koja kod akademskih pisaca postoji u pogledu njihovog akademskog statusa. U ovom delu priručnika biće izloţene. te treba način oblačenja prilagoditi prilici. organizuju i predstave najvaţniji rezultati. USMENA PREZENTACIJA Usmena prezentacija je najčešći vid prezentacije.VEŠTINE PREZENTACIJE Veštine meĎuljudske komunikacije u naučnom i poslovnom svetu su od suštinske vaţnosti. Potom treba proveriti da li je priča dosledna i dovoljno razumljiva. najpre opšte smernice za usmeno prezentovanje. ideje i nova saznanja. Telesni pokreti odslikavaju ono što zaista jesu stavovi i razmišljanja prezentera. u zavisnosti od vrste rada koji se prezentuje.

Ujednačen i monoton govor učiniće da publika brzo izgubi interesovanje. Nikada ne treba čitati iz teksta ispred sebe ili sa ekrana. Predavač mora delovati samouvereno. onda predavač moţe da o prezentaciji razmisli i psihički se pripremi. najpre pred samim sobom. Ovo je potrebno da bi se sinhronizovali priča i slajdovi. TakoĎe je vaţno proveriti unapred i neke tehničke detalje koji na prvi pogled deluju irelevantni. ne treba ispisati sve što je predviĎeno da se kaţe. koje će funkcionisati kao neka vrsta podsetnika za predavača i na kojima će za svaki slajd biti ispisane ključne stvari. a potom i pred kolegama. Šale i duhovitosti u toku prezentovanja treba izbegavati. Ukoliko je pripremljeno celokupno izlaganje do detalja. niti namerno govoriti sporo. i mora ostvariti odreĎeni stepen interakcije sa publikom. Često je potrebno obezbediti nekakav rekvizit za pokazivanje na slajdovima (laser ili štap). Pred samo predavanje treba proveriti da li su beleške u redu i ispravno sloţene. ali mogu veoma uticati na kvalitet prezentacije. Mora se pronaći prava mera u prezentovanju ozbiljnog naučnog rada na zanimljiv. Kao olakšica mogu da se pripreme papiri sa ključnim rečima i rečenicama. Prvi utisak kod publike je veoma vaţan. odnosno stava/tvrdnje/zaključka koji je potrebno istaći. čitanje pripremljenog teksta moţe delovati kao da je predavač nedovoljno pripremljen i nosi opasnost od prebrzog prezentovanja. a prezenter stiče iskustvo kako govoriti pred publikom. Dalje. Na ključnim aspektima prezentacije se treba zadrţati. Uvek se preporučuje da se prezentacija isproba. Ukoliko se prezentacija pripremi na vreme. to moţe biti i vrlo iritantno jer prekida nit razumevanja kod publike i ostavlja utisak da ih predavač ne poštuje dovoljno. Da bi prezentacija dobila na dinamici i bila zanimljiva. Preporučuje se da predavač bude prirodan. Prezentovanje Na samom početku izlaganja neophodno je pozdraviti publiku (npr. Ne treba zbunjivati publiku komplikovanim konceptom izlaganja. “Dobro jutro. Nikada prezentaciju ne treba pripremati u poslednji čas. gde se čitalac moţe vratiti unazad i ponovo pročitati neko poglavlje da bi bolje razumeo materiju. Veţba pred kolegama moţe da rezultuje korisnim sugestijama. Iz tog razloga uvek treba pripremiti i pdf verziju prezentacije. čak i onda kada se tako ne oseća. proverio tajming i utvrdile eventualne nesigurnosti u prezentaciji. Na taj način se predavač oseća sigurnije i eliminiše tremu i paniku. prijemčiv i zabavan način. Poţeljno je i za prezentera obezbediti osveţenje (voda ili sok). Uvek treba imati na umu da je predavač taj koji zna najviše o materiji koja se izlaţe i to na njega mora da deluje ohrabrujuće. Neki 43 . Papiri treba da budu numerisani da bi snalaţenje bilo u svakom trenutku olakšano i da prate slajdove ukoliko ih ima. poštovana publiko”).Prilikom koncipiranja predavanja/prezentacije. predavaču je često teško da u toj gomili teksta pronaĎe baš ono što u tom trenutku ţeli da kaţe. Potom se opredeljujemo za nivo detaljnosti izlaganja. to kod usmenog izlaganja nije moguće. Poţeljno je zahvaliti se organizatoru na pozivu i publici na dolasku i interesovanju. ni preglasno. moguće je menjati brzinu i tonalitet govora. što ukazuje na značaj poente. najpre treba proveriti da li se prezentacija bez problema otvara na tom računaru. Ipak. Ne treba izlagati ni previše brzo. a potom se predstaviti. Predavač mora biti dobro pripremljen i odlično poznavati materiju o kojoj govori. Jačinu govora treba prilagoditi akustici prostorije. ali ni previše tiho. ali ne previše spontan. posebno u slučaju ako doĎe do treme. najpre treba odlučiti koja je glavna poruka koju prezentacija treba da prenese. IzmeĎu ostalog. u odnosu na kompleksnost teme i mogući stepen razumljivosti za slušaoce. Za razliku od štampanog rada. jer retko daju dobre rezultate. Osim što je nekulturno da u toku prezentacije predavaču zvoni telefon. Predavač mora da govori razumljivo. odnosno da li su verzije programa u kome je raĎena kompatibilne. Predavač obavezno mora proveriti da li je isključio mobilni telefon. Stoga sve suvišne ili zbunjujuće informacije treba izbaciti.

lupkanje olovkom i sl. Ipak.  predavač ne sme stajati ispred ekrana ili projektora tako da blokira vizure publici ili projekciju na ekranu. da sumiraju ključne stavove koje publika treba da shvati i da pruţe dodatna obrazloţenja za koja na slajdovima nema dovoljno mesta. jer hodanje gore-dole moţe nervirati i dekoncentrisati slušaoce. Svaka prezentacija treba da ima uvod. publika će početi da se dosaĎuje. Na kraju predavanja obavezno treba pitati da li ima nekih pitanja ili nejasnoća. Veoma je vaţno pratiti i govor tela auditorijuma i na osnovu toga proceniti kada treba prekinuti izlaganje ili moţda izostaviti neki deo predavanja. Pet minuta je dovoljno vremena da se razjasne. nikako ne treba stavljati dovoljno materijala za 30 minuta. Ukoliko je ipak potrebno zadrţati se duţe na nekoj temi. „Kako je taj rezultat dobijen?“ i sl. uobičajeno je da se dele kopije slajdova prezentacije. Dobra prezentacija treba da prati sledeću formulu [http://lorien. Opšte uzevši. Prilikom prezentovanja treba voditi računa o sledećem:  predavač ne sme biti okrenut ka ekranu iza sebe.  predavač se mora fokusirati samo na prezentovanje. u toku nje ili na samom kraju. što zavisi od namere autora. Ovaj materijal se moţe podeliti pre početka prezentacije. ponove ili potenciraju ključne stvari iz predavanja. čak ni u cilju smirivanja treme (zveckanje ključevima.). te u tom slučaju uvek treba imati spremno jedno takvo pitanje. potrebno je nameniti 2 minuta za svaki slajd. ali na takav način da se slušaoci osete lagodno dok postavljaju pitanja. razradu i zaključak. Svrha deljenja ovih dodatnih papira je da naglase vaţne informacije. odnosno leĎima publici. ali se ne sme usmeriti obraćanje isključivo na nekog pojedinca. Ukoliko je za prezentaciju predviĎeno 20 minuta. jer to na tu osobu moţe delovati frustrirajuće. ali kretnja sa ciljem (na primer ka platnu da bi se nešto pokazalo. Ukoliko nije izričito zabanjeno. ukoliko je nešto na ekranu duţe od 5 minuta. Svaka digresija moţe “pojesti” mnogo vremena i skrenuti predavača sa teme.  potom izloţiti materiju i  na kraju ponoviti ključne elemente onoga što je izloţeno. ali preterano mahanje rukama svakako nije poţeljno i ponekad moţe biti vrlo iritantna navika.stavovi se mogu potencirati telesnim pokretima. Prezentacija se moţe dopuniti i štampanim materijalima koji će se podeliti publici (handouts). moguće je da predavač započne pitajući publiku nešto. preporučuje se da se ekran isključi ili da se umesto slajda na ekranu pojavi neutralni motiv. Numerisanje slajdova takoĎe pomaţe. dobro je imati nekakav podsetnik na polovini izlaganja kao orijentir.ncl. Prilikom prezentovanja potrebno je drţati se plana.htm#Preparation]:  izloţiti publici ukratko šta je tema predavanja/prezentacije. posebno kada se radi o velikim prostorijama. a moguće je staviti i sat ispred predavača. OdreĎeni stepen kretanja se ipak preporučuje zbog animiranja publike. kako bi se na osnovu tih sugestija mogao korigovati. dobro je ostaviti i vreme za diskusiju. Ukoliko se materijal distribuira na početku.ac. Smatra se da je bolje skratiti nego produţiti prezentaciju. odnosno nešto više za one ključne slajdove na kojima se izlaţu tvrdnje i zaključci. Da bi se osiguralo da prezentacija protiče u skladu sa odreĎenom minutaţom. Moderator sesije moţe da produţi vreme za pitanja ukoliko smatra da je potrebno. „Koji je bio razlog za ovo?“. Treba izbegavati suviše kretanja u toku izlaganja. Prilikom prezentovanja treba se fokusirati na auditorijum što je više moguće. naročito ako se o onom što se nalazi na tom slajdu ne govori aktivno. jer u toj brzini publika neće biti u mogućnosti da prati izlaganje. Veoma je vaţno drţati se propisanog vremena i ne probiti minutaţu. ili ka auditorijumu da bi se napravila poenta). 44 . Treba se obraćati i publici u poslednjim redovima. Najbolje je pitati kolege za mišljenje o sopstvenom stilu prezentacije. Ukoliko nema dovoljno pitanja.uk/ming/dept/tips/present/comms. Za interakciju sa publikom i odrţavanje kontinuiteta njihove paţnje poţeljno je postavljati pitanja tipa: „Šta smo zaključili?“. sa obrazloţenjem da će se kroz neke slajdove samo „protrčati“. a nikako se ne sme angaţovati nekim drugim aktivnostima.

A nakon što se jednom izgubi interesovanje publike. ali treba izbegavati narandţastu i ţutu jer se one loše oslikavaju na projekciji. previše svetla blizu projekcionog platna oteţava sagledavanje slajda. Preporučuje se korišćenje minimalne veličine fonta 18pt Times New Roman. a neke. kada se ukazuje na nešto na samom slajdu. Prilikom izlaganja. Ukoliko je projektor slabijih performansi. Prilikom dizajniranja slajda ne treba teţiti da se iskoristi svaka alatka ili tehnika prezentacije koju PowerPoint nudi. onda je poţeljno da mu pomaţe neko stručno lice. 35 milimetarski slajdovi (fotografski slajdovi koji su se najčešće koristili pre pojave računara). treba pokazivati ka platnu. Slajdove treba pripremiti podjednako paţljivo kao i samo izlaganje. Veličinu i tip fonta treba odabrati tako da bude lako čitljiv na displeju. slojevi. U primeru 27 su predstavljeni loše i dobro dizajniran slajd. Vizuelna pomagala Vizuelna pomagala značajno doprinose zanimljivosti prezentacije. S druge strane. flip-chart ili crteţi. U slučaju kada se slajd preoptereti tekstom. Tamna pozadina takoĎe podrazumeva da svetla u prostoriji moraju biti prigušena da bi se tekst na slajdu pročitao. naglašavanje bojama) mogu dati veoma dobre rezultate. Poţeljno je takoĎe konsultovati i literaturu iz oblasti tehnika prezentacija. Ljudski mozak na veliku količinu informacija na slajdu moţe da reaguje tako što će se isključiti. Neke od mogućnosti su grafoskop. stvarni objekti/primeri koje predavač pokazuje ili kruţe auditorijumom. Nespretan dizajn ili korišćenje neodgovarajućih slajdova moţe samo omesti predavanje. Osim što previše zamračena prostorija oteţava slušaocima hvatanje beleški. Izbor pomagala treba da bude jednostavan. duplirati. Predavač mora da bude obučen u rukovanju opremom i da zna kako da pusti konkretne slajdove kada mu je to potrebno. MeĎutim opcije koje ovaj program nudi (animacija. jer kompleksna tehnička oprema moţe da unese zabunu i kod predavača i kod slušalaca. veoma ga je teško povratiti. kompjuterske projekcije koje su danas najviše u upotrebi (najčešće PowerPoint prezentacije). odnosno displeju. Suvišne slajdove treba izbaciti. treba izbegavati paljenje i gašenje svetla. U dizajniranju slajdova poţeljno je koristiti boje. ali moraju biti relevantna za temu koja se izlaţe. Prilikom osmišljavanja slajdova. Odabir vizuelnog pomagala za usmene prezentacije zavisiće od vrste prezentacije. video projekcije/film. jer ove knjige često nude veoma detaljna uputstva za to kako treba dizajnirati slajdove. 45 . Ukoliko sam predavač nije tome dovoljno vičan. moţe postati nečitak ili skrenuti paţnju publike sa izlaganja na čitanje teksta. treba pokušati da se limitira broj reči po slajdu na maksimalno 10. Smernica za veličinu i tip fonta moţe biti i ta da slajd mora biti čitljiv sa distance od 2m. Koncipiranje slajdova Na slajdovima treba da se naĎe minimalna potrebna količina informacija.Moţe se konstatovati da je dobro koncipirana i realizovana ona prezentacija koja je kod publike izazvala osećaj da su nešto naučili i da su svoje vreme korisno utošili. a ako to nije moguće onda treba znati gde se prekidači nalaze i kako se koriste. a ne direktno na ekranu ili grafoskopu. ukoliko je potrebno. treba izbegavati i svetla slova na tamnoj podlozi. moţe delovati uspavljujuće na publiku. Ukoliko je moguće.

što olakšava slušaocu da prati izlaganje ukoliko ne uspe da sve čuje.com/Essential_presentation_skills_1_visuals. sa ciljem da se dobije priznanje za ostvareno dostignuće. Slika 6.) je postupak u kome se prikazuju rezultati nekog naučnog istraţivanja.rs/images Tekstovi ili crteţi koji se dugo učitavaju na slajdu ili treba puno vremena da se zumiraju mogu biti dosadni za gledanje.Primer 27 Loše formatiran slajd Dobro formatiran slajd Izvor: http://www.google. Efekti prezentovanja rezultata pomoću nabrajanja i slika Izvor: http://www. akademski članak i dr. Kompleksne i suviše detaljne dijagrame koji se teško čitaju treba izbegavati. pa čak i iritantni. različitih fontova ili razlike u dizajnu. diplomski rad. Slajdovi prezentacije se obavezno moraju proveriti – ne sme biti pravopisnih grešaka.htm PREZENTACIJA AKADEMSKO-NAUČNIH RADOVA Prezentacija akademsko-naučnih radova (esej. posebno finansijerima i sponzorima. U prezentaciji obavezno treba da se naĎe zahvalnica ljudima ili organizacijama koji su pomogli istraţivanje. 46 . Za sve crteţe i grafikone treba obezbediti tekstualno obrazloţenje. Veoma svetla ili komplikovana pozadina na slajdu moţe čitaocu da oteţa razumevanje teksta. doktorska disertacija. Najčešći vid prezentovanja ovih radova je usmena prezentacija. seminarski rad.presentationmagazine.

Ukoliko se radi o edukativnom predavanju namenjenom studentima. multimedijalne sadrţaje. Potom treba definisati problem kojim se studija bavi i postaviti ciljeve. Ukoliko je u studiju bilo uključeno više ljudi. Da bi bila ubedljivija. Najvaţniji deo prezentacije je detaljna analiza rada. Nakon toga sledi detaljno obrazloţenje svakog koraka u studiji. startuju novu kompaniju. Publika nije u potpunosti upoznata sa procesima i izazovima koji su se tokom studije odvijali. crteţe. treba koristiti slajdove. Treba istaći ko će od tog istraţivanja imati koristi i analizirati nove probleme koji su se u toku rada otvorili. već samo upamtiti ključne stvari iz istraţivanja. posebno kod onih koji ţele da započnu sopstveni biznis. PREZENTACIJA STUDIJE SLUČAJA Prezentaciji studije slučaja obično prisustvuje mentor/mentori. ali tako da se ne predvidi manje od 1 minuta po slajdu. Potom se izlaţe problem koji se u istraţivanju razmatrao i to na način koji će biti koncizan i jasan auditorijumu. Naročito je vaţno uspostaviti vezu izmeĎu njih i sopstvenog rada. Zatim. Ipak. Vreme koje se utroši na jedan slajd treba da iznosi 2-4 minuta. pa je najbolje imati takav pristup kao da se publici prodaje neki proizvod. promovišu nove proizvode/usluge budućim klijentima i prodaju dobre poslovne ideje potencijalnim kupcima. koji moraju biti kompatibilni sa definisanim ciljevima. što moţe izazvati dodatnu tremu. i saopštiti kakva su prethodna istraţivanja vršena u toj oblasti. Preporučeno vreme za prezentovanje studije slučaja je 20 minuta. onda je moguće imati veći broj slajdova. razradu i zaključna razmatranja. TakoĎe je potrebno pripremiti štampanu verziju rada da bi se podelila zainteresovanima u publici. a često i finansijeri (predstavnici banaka). Dalje se govori kritički o postojećim rešenjima i prethodnim istraţivanjima. Ukratko se moţe pozvati na postojeću literaturu. od čega 5 minuta treba ostaviti za pitanja. Vizuelne informacije su dobra pauza izmeĎu delova izlaganja i odrţavaju paţnju publike.co.Za prezentovanje nekog akademsko-naučnog rada najpre je potrebno napraviti kostur prezentacije i izloţiti najpre dve ili tri teze koje najbolje definišu predmet istraţivanja. U uvodu se daje opšti pregled sprovedenog istraţivanja. svako bi trebalo da prezentuje deo kojim se bavio.uk/bus/PowerPoint. Dizajniranje kvalitetne prezentacije podrazumeva poštovanje opštih pravila vezanih za broj slajdova. tekst. ali se ovo vreme moţe prilagoditi ukoliko studija to zahteva. ilustracije. početnu stranu i štampane prateće materijale [http://www. PREZENTACIJA POSLOVNOG IZVEŠTAJA Prezentacije poslovnih izveštaja su veoma vaţne. Potrebno je reklamirati svoje istraţivanje i dati konkretne argumente koji potkrepljuju njegov značaj. Tekst prezentacije nikako ne treba učiti napamet. Dobro je na kraju ponoviti saţetak studije. a potom formulisati zaključke. Prezentacija ne bi trebalo da traje duţe od 12 minuta. grafikone i tabele. Uvek treba imati na umu da su u publici potencijalni korisnici. Ukoliko se pak radi o nekoj prezentaciji u cilju prodaje ili promocije poslovnog predloga. poruka mora biti efektna i mora se preneti 47 .html].jamesabela. ipak je autor taj koji je problematiku najtemeljnije istraţio. Ono što ne treba zaboraviti je da na celokupan utisak puno utiču i izgled i ponašanje prezentera. Na početku treba izloţiti opšti pregled studije slučaja i obrazloţiti motive za odabir baš tog primera. Ne treba koristiti komplikovanu i teško razumljivu terminologiju. Prezentacije poslovnih izveštaja se najčešće rade u programu PowerPoint. Sledeći korak je da se predloţi originalan naučni doprinos (rešenje problema) i obrazloţi zašto je upravo to rešenje bolje i efikasnije od drugih. treba imati na umu da bez obzira što se radi o veoma stručnim ljudima. treba obrazloţiti rezultate do kojih se došlo i najbolje je da ti rezultati budu merljivi. Prezentacija mora da ima definisan uvod. Treba objasniti i izazove koji su se javljali tokom rada i kako su prevaziĎeni.

Glavne ciljeve poslovanja preduzeća treba prezentovati tako što će se izloţiti 2-3 cilja po slajdu. Prezentacija biznis plana moţe trajati duţe. ili čitav slogan odjednom. korišćenjem opcije Paste Special (slika 8). Izvor: http://damirsabol. što zavisi od poruke i pomenutog elementa iznenaĎenja koji se ţeli izazvati. Moţe se prezentovati red po red.brzo. U ovom slučaju „manje je više. Slika 7.google. Ako mislite da se to ne moţe postići u jednom minutu. diskutabilno je hoće li vaš proizvod išta rešavati. oko 1 sat. potrebno je ograničiti tabelu na 3 kolone i 6 redova i obojiti ih tako da publika moţe lakše da prati. Nakon šest slajdova na zahtev kljienata moguće je detaljnije izloţiti proizvod. Primer 28 Kako prezentovati projekat u pet minuta Minut 1: Objasnite problem ili potrebu zbog kojeg ste kreirali vaš proizvod ili uslugu. treba imati na umu da se one teško ubacuju u PowePoint i da retko daju dobre vizuelne rezultate. onda je to sasvim sigurno previše teksta. U tom slučaju. Prezentacija slogana Izvor: http://www. Najbolje je raditi u nekom drugom programu (npr. u nekoliko rečenica. Moguće je transformisati tabelu u odgovarajući dijagram.com/2009/05/16/kako-predstaviti-projekt-u-pet-minuta/ Opšte pravilo za postavljanje teksta na slajd glasi: Ukoliko neko moţe da pročita i razume PowerPoint prezentaciju bez dodatnih obrazloţenja.wordpress. Animacija ili video mogu dosta pomoći. pripremite simulaciju funkcioniranja proizvoda ili poslovnog koncepta. sa svega nekoliko glagola. U tom slučaju.rs/images Prilikom korišćenja tabela. u trajanju od 30 minuta. treba ograničiti broj slajdova na šest. Najbolje bi bilo da to uradite u jednoj rečenici. Ukoliko se koriste slogani. MeĎutim. Minut 5: Objasnite vaš poslovni model – kako će projekt kreirati dovoljno prihoda. Većina knjiga o prodaji i marketingu tvrdi da maksimalno vreme da se privuče paţnja klijenata iznosi 5 minuta. mora imati element iznenaĎenja i mora da bude lako pamtljiv. Ako proizvod nije gotov. onda rečenice moraju biti kratke. Slogan treba smestiti u maksimalno 6 redova. tabela je ponekad najbolji način da se napravi poreĎenje. Ukoliko su neophodne. uvod i struktura biznis plana treba da oduzmu maksimalno 20 minuta. Dva efektna slogana su predstavljena slikom 7. Minut 2-4: Pripremite mali demo vašeg proizvoda i pokaţite kako rešavate problem objašnjen u prvom minutu. Za zaključak je potrebno izdvojiti 10 minuta. 48 .“ te se treba drţati jednostavnih slajdova. Nakon toga sledi diskusija i Q&A sesija (pitanja i odgovori). Ne treba stavljati nabrajanja u PowerPoint i onda to čitati publici. a preporučena veličina fonta je 32. u Exel-u) i potom prekopirati rezultate u PowerPoint.

jer publika mora da se koncentriše na prezentaciju. Dobar poslovni protokol nalaţe da se nakon prezentacije pošalje pismo svim poslovnim saradnicima koji su prisustvovali prezentaciji. kao navigacione elemente koji uspostavljaju brzu vizuelnu vezu sa onim o čemu predavač govori. Najbolje je da neki profesionalac pripremi potrebnu ilustraciju za slajd. a ukoliko se postavlja ilustracija kao pozadina onda je treba izbledeti ili potamneti tako da se napravi očigledna razlika u odnosu na tekst. Ovakvi fajlovi se teško prenose sa jednog računara na drugi. u kome im se zahvaljuje na posvećenom vremenu i paţnji. Predavač mora biti tačan i urednog izgleda. U većini slučajeva prvi slajd će kao naslovni stajati na projekciji pre nego što započne prezentacija. Treba imati na umu da se ne prodaje samo neka poslovna ideja. Korišćenje zvučnih i video zapisa se ne preporučuje. podešavanje zvuka je komplikovano. Ukoliko to nije moguće. Treba biti obazriv i sa korišćenjem svetlosnih efekata. onda je ona više obaveza i odgovornost. osim u slučajevima kada je predavač tehnički dobro obučen. Ovo je odličan način da se publika zainteresuje. Saţetak prezentacije u vidu beleški na nekoliko stranica moguće je podeliti na početku ili kraju prezentacije. Nikako ne treba prikazivati komplikovane šeme poslovnih procesa. 49 .ocena njegovog biznisa plana. Stoga prvi slajd obavezno treba da sadrţi naziv predavanja. Ponekad je korisno koristiti umanjene sličice (thumbnails). Ukoliko se zaista govori o nekoj slici u prezentaciji. Pozadina ne sme biti dominantna. Dobro je da prezentacija poslovnog izveštaja sadrţi jednu upečatljivu i efektnu ilustraciju koju će slušaoci upamtiti. Treba imati na umu da projektori ne prikazuju slike onako kao se one vide na monitoru.google. ali ako je slika tu samo da bi ulepšala slajd. onda treba paţljivo pronaći/pripremiti odgovarajuću sliku (nacrtati u crtačkom programu. Prezentovanje rezultata konverzijom tabele u dijagram Izvor: http://www. ubaciti skeniranu sliku.rs/images Za prezentaciju poslovnih izveštaja preporučuju se boje koje ostvaruju jasan kontrast. obučen prikladno. pretraţiti internet i sl. kako bi im poslao kopiju prezentacije i inicirao dalji kontakt.). ime predavača i zanimljivu sliku koja je tematski vezana za prezentaciju. kao što su kombinacije teget/ţuta i crna/bela. Na kraju prezentacije se obično prezenteru saopštava odluka . onda treba pitati kada se ta odluka moţe očekivati. mora se koristiti ista verzija programa i sl. već i osoba koja je prezentuje. ali ukoliko to nije moguće. onda je to prednost.Slika 8. Za marketinške i prodajne prezentacije poţeljno je da predavač uzme email adrese slušalaca.

što nije nimalo lak zadatak. Za razliku od usmenih prezentacija. predviĎa se [http://lorien.uk/ming/dept/tips/present/posters. karakteristike koje treba ustanoviti i dokaze koji su potrebni. treba navesti i obrazloţiti sve hipoteze istraţivanja. na posteru je potrebno prezentovati odreĎene informacije uprkos limitiranom prostoru. odnosno izloţeni materijal treba da odslikava suštinu poruke koja se prenosi. gde vešti govornici mogu da prikriju slabo isplanirano izlaganje. Prilikom kocipiranja postera za prezentovanje rezultata istraţivanja. Prikupljanje informacija. Veličina dozvoljenog prostora u tom slučaju usloviće sadrţaj postera i broj priloga. kako bi se dobijeni rezultati mogli pravilno protumačiti. koji se koristi da prenese neku poruku ili ideju. metodologija istraţivanja i glavni zaključci/ključni rezultati. autor je tu da prima pohvale.uk/ming/dept/tips/present/posters. koji objašnjava osnovne tehnike ili postupke koji se koriste u istraţivanju. Naravno. Zapravo. odgovara na pitanja i pruţi sva dodatna obrazloţenja.ac. imena ljudi koji su na njemu radili i njihova zanimanja. Planiranje izrade postera obuhvata prikupljanje informacija i definisanje sadrţaja. Planiranje Planiranje je presudno za svaku prezentaciju. Razlika izmeĎu postera i usmene prezentacije je ta što poster zapravo preuzima ulogu predavača. Ukoliko se poster ili posteri prezentuju na konferenciji ili drugom naučnom skupu.  Segment Rezultati. raspoloţivi prostor će verovatno biti ograničen. u kome se iznose ciljevi projekta. koji treba da sadrţi preporuke i razmišljanja o tome kako sprovoditi dalja istraţivanja u toj oblasti.  Saţetak projekta. koji se koristi da se ilustruju primeri glavnih dobijenih rezultata istraţivanja.  Uvod.  Segment Teorija/Metodologija. u kome se iznose glavni zaključci sprovedenog istraţivanja. koji treba da sadrţi jasno definisan i obrazloţen problem koji se razrešava.  Segment Zaključak.PREZENTACIJA REZULTATA ISTRAŢIVANJA PUTEM POSTERA/PLAKATA Poster ili plakat je nepokretan vizuelni medij (obično od papira ili kartona). U tom slučaju mnogo je svrsishodnije napisati naučni/seminarski rad. TakoĎe.ncl.  Segment Dalja istraţivanja. Pre početka rada na prezentaciji istraţivanja treba razmisliti o sledećim pitanjima [http://lorien.ncl.htm]:  Koji su ciljevi istraţivanja?  Da li se neko ranije bavio tom problematikom?  Kako je istraţivanje proteklo?  Zašto je usvojen jedan konkretan način istraţivanja?  Koji su osnovni principi primenjenih metoda istraţivanja?  Koje su bile polazne hipoteze i njihova obrazloţenja?  Sa kojim se problemima susrećemo u istraţivanju?  Koji su dobijeni rezultati?  Da li je problem rešen?  Koja su nova saznanja proizašla iz istraţivanja? 50 . druge metode koje se mogu primeniti i sl. kako usmenu.ac. istrpi kritike i uveri druge da je njegov rad vredan paţnje. Dalje treba ukazati na cilj ili svrhu projekta. kojim se saopštavaju naziv projekta. Dakle. neophodno je da autor bude uz svoj poster. Veličina i sadrţaj postera Svrha postera nije da se na njemu pojave velike količine informacija.htm]:  Naslovni segment. tako i za koncipiranje postera. kod postera je loše planiranje očigledno svima.

Ukoliko je dobro dizajniran. ali sa dovoljno informacija za razumevanje. sadrţaj koji treba da se naĎe na posteru moţe se rasporediti u 3. s obzirom na ograničen prostor. Ipak.uk/ming/dept/tips/present/ posters. odnosno o načinima. odnosno prezentovati samo one glavne. ali nikako dosadan.htm].ac. Odgovore na prethodno navedena pitanja treba pripremiti na papiru većeg formata. Ovu odluku treba doneti na osnovu odgovora na sledeća pitanja [http://lorien. mora se napraviti selekcija izmeĎu onoga što je vaţno i što se sigurno mora naći na posteru i onoga što je moguće izbaciti. Postavka elemenata mora biti skladna. onda je sadţaj postera u velikoj meri već definisan. ReĎanje i selekcija informacija dolaze kasnije . Ukoliko se ispoštuje sve što je prethodno navedeno u vezi sa standardnim formatom. već ih treba prodiskutovati nakon sesije ili dati u dodatnom štampanom materijalu. Metodologija i rezultati ispuniće preostali prostor. Najbolji način da se započne dizajn postera je da se skicira dipozicija elemenata na listu. kratak uvod u gornjem levom uglu. Preporučuje se da elemente treba postaviti na način kako je to dato na slici 9: naslov se postavlja na vrhu postera. Površinu postera treba u potpunosti iskoristiti. Ovakvo kategorisanje informacija pomaţe da se predavač bolje koncentriše na sadrţaj prezentacije. U prostoru za naslov treba 51 . Dizajn postera je donekle i lična stvar. biće privlačan i ostaviće snaţan utisak. teme ili informacije. bez suvišnih referenci i pojmova. Poster mora biti dopadljiv na prvi pogled. Za zaključak obavezno treba predvideti jednostavnu i lako pamtljivu poruku. Da bi se poruka prenela treba koristiti samo vaţne informacije.uk/ming/dept/tips/present/posters. Da bi se koncipiranje olakšalo. Prilikom prezentovanja rezultata treba biti selektivan. Apstrakt je često nepotreban. Poster treba da bude koncizan i bez suvišnih reči. Dizajn Reklamni bilbord je primer komercijalnog postera.na listi potom treba uočiti i grupisati slične oblasti. ukoliko se desi da ima takvih pitanja iz publike i da i ove rezultate treba prokomentarisati. razlozima i sadrţaju rada. neke opšte smernice je moguće usvojiti. mora nositi poruku “Kupi me!” i kod potrošača izazvati misao “Ja ovo želim!” [http://lorien. Poruka na posteru treba da bude jednostavna. dizajn postera mora biti takav da kod posmatrača izazove razumevanje i osećaj da su naučili nešto novo. Treba dobro razmisliti o sprovedenom istraţivanju. moguće je uvideti suštinu.htm]:  Šta se pokušava postići prezentacijom postera? Da li se prodaje neki proizvod? Da li se objavljuju rezultati nekog rada? Da li se saopštava neko novo vaţno otkriće?  Ko će prisustvovati prezentaciji? Da li se radi o stručnoj javnosti? Kakav je njihov nivo znanja o problematici koja se prezentuje? Odgovori na ova pitanja definišu sadrţaj prezentacije i manir u kome će se prezentovati. Njihova svrha je da predavača podsete na ključne stavove koje ţeli da iznese. a ponekad je bolje pozicionirati je pri vrhu plakata da bi bila efektnija. Slično se postupa i kod dizajniranja postera koji predstavlja rezultate istraţivanja – za prenošenje neke tehničke informacije. Dodatni detalji i obrazloţenja ne treba da se naĎu na posteru.ncl. Ipak. Čitalac treba da bude motivisan da nakon naslova pročita i ostali tekst na posteru. Definisanje sadržaja. Mora biti ozbiljan. Ipak. i različiti ljudi će imati različita mišljenja o tome kako najbolje prezentovati informacije. treba pripremiti i ostale rezultate istraţivanja i imati ih pri ruci. ali ga ne pretrpavati informacijama jer u konačnom rezultat moţe delovati aljkavo. Poster mora da bude lako i brzo čitljiv. odnosno da poster brzo i lako prenese informacije.ncl. Atraktivan poster privlači prolaznike i motiviše ih da zastanu i pročitaju ono što je na njemu izloţeno. a zaključak u donjem desnom. bez suvišnih detalja. Sa vremenske distance moguće je kritički preispitati primenjeni pristup i dobijene rezultate i lako uporediti ciljeve istraţivanja i ostvareni doprinos. Dobro planiranje je neophodan preduslov. Rečenice treba da budu kratke i koncizne.ac. Tako se već raspolaţe sa dovoljno informacija za pripremu prezentacije. 4 ili 5 kolona. Da li je sprovedena analiza dosledna? Iako lista navedenih pitanja nije konačna.

Povezivanje tekstualnih segmenata na posteru Izvor: http://people.html Treba imati na umu da je poster način da se ispriča priča o onome što je uraĎeno i postignuto.edu/ritchisong/posterpres. treba navesti puna imena i prezimena autora. kompozicija tekstualnih segmenata treba da ima logičan sled. bez srednjeg slova. narandţasta ili ljubičasta.navesti naziv rada.eku. Raspored elemenata na posteru. a ne samo da bi se impresionirala publika. imena autora i njihova zvanja. odvajanje informacija i da bi se prezentacija učinila zanimljivijom. Slično kao i kod pisanog rada. kao što su svetlozelena. ali moraju biti komplementarne. Moguće je koristiti brojeve da bi se lakše pratio redosled segmenata. Pastelne nijanse izazivaju osećaj smirenosti i spokoja. uz korišćenje fotografija. Proverene kombinacije koje se preporučuju su crna/tamnoplava na beloj/svetlosivoj pozadini.eku. Bolje je da pozadina bude 52 . ruţičasta. Slika 9. ilustracija i tabela. Strelicama je moguće potencirati pojedine delove (slika 10). Ukoliko ima mesta.html Boju treba upotrebljavati umereno i koristiti za naglašavanje. dok veoma tamne boje prizivaju slike konflikta i disharmonije. Treba izbegavati velike površine svetlih boja. Boje za pozadinu i boje za prvi plan treba da imaju dovoljan kontrast. Poţeljno je koristiti skraćenice. Smatra se da su loši oni posteri za koje je neophodno usmeno objašnjenje autora da bi se povezali tekstualni segmenti. Izvor: http://people. Slika 10.edu/ritchisong/posterpres.

Naslovi i podnaslovi treba da budu boldirani i većeg fonta od ostalog teksta. Rezultate je bolje prezentovati u formi grafikona nego tabela. 40-45% slika i 30-40% praznog prostora. grafikonu) ţeli da napravi razlika izmeĎu različitih linija. potrebno je postaviti i odgovarajuću legendu koja objašnjava na šta se koja linija odnosi. Preporučena minimalna veličina fonta na posteru treba da bude 24pt. umesto korišćenja linija različite debljine mnogo je bolje upotrebiti linije kontrastnih boja ili različite tipove linija.svetla jer su čitaoci tako navikli (npr. ne treba preterivati sa korišćenjem sva tri istovremeno. Upotrebu boja na slikama treba ograničiti na maksimalno tri. Ne treba koristiti više od 2 vrste fonta.swarthmore. Za naglašavanje reči i rečenica treba koristiti podvučeni tekst. debljina) linije na nekom grafikonu. Intenzivnije boje koriste se za naglašavanje (npr. što takoĎe moţe dati odlične rezultate. One moraju biti dovoljne veličine i imati prateću nomenklaturu koja objašnjava značaj svake varijable. s obzirom na činjenicu da one mogu odlično izgledati na komjuterskom displeju. Upotreba boja na posteru – mogućnosti za tekst i pozadinu Izvor: http://www. Preporučena veličina naslova iznosi 36-42pt. Tekstualni boksovi u boji privlače paţnju posmatrača. ili njihovu kombinaciju. Dalje. ali ne preveliki. knjige. Dijagrami. jer to moţe izgledati kao greška. Smatra se da su Times New Roman i Arial fontovi koji najviše prijaju očima. naročito kada se pojave u istoj rečenici. Različiti fontovi oteţavaju čitanje i skreću paţnju sa poruke postera. Linije grafikona moraju biti dovoljne debljine da bi bile sagledive i sa distance. uokviravanje ilustracije linijom u boji). grafikoni i crteţi treba da budu obeleţeni i čitljivi sa distance. Poster treba da prvenstveno bude vizuelna prezentacija – tekst mora da podrţava ilustraciju. ali ne treba preterivati. Naslovi moraju biti privlačni da bi zainteresovali posmatrača. Jednačine na posteru treba svesti na minimum. novine i sl. te ih treba koristiti za isticanje vaţnih stavova. Kada se u ilustraciji (crteţu. neophodno je povesti računa da pozadina postera ne ometa tekst poruke. Ipak. Ne preporučuje se korišćenje isključivo velikih slova na posteru. Veoma je vaţno da sav tekst bude čitljiv sa daljine od 1. Vaţno je voditi računa i o tome da boje na posteru različito izgledaju u zavisnosti od vrste osvetljenja. 53 . MeĎutim. Ilustracije treba izabrati tako da budu odgovarajuće onoj informaciji koja se prenosi i moraju biti dovoljno jasne da ne zahtevaju dodatna objašnjenja. Sledećeg ranga veličine su naslovi poglavlja. bez pretpavanja dijagrama. Sve tekstualne komentare treba dati sa strane (pomoću strelica ili oblačića). Ne treba koristiti različite fontove da bi se nešto naglasilo. U slučaju korišćenja više različitih tipova (boja. Rečenice u kojima je samo početno slovo veliko a ostala mala su lakše za čitanje.). ali samo ako je upotrebljena na pravi način. Slika moţe govoriti više od reči. Slika 11. boldirani tekst ili italik.htm Tekst treba da bude sa dvostrukim proredom i poravnanjem uz levu stranu jer je to najlakše za čitanje. srednje veličine je osnovni tekst.5m do 2m.edu/NatSci/cpurrin1/posteradvice. ponekad se insistira na tamnoj pozadini. treba predstaviti samo one najvaţnije. a najmanju veličinu fonta koristimo za detalje. Neke preporuke za koncipiranje postera su da treba predvideti 20-25% teksta. Prazan prostor izmeĎu elemenata na posteru sluţi da potencira ove elemente. Treba biti oprezan sa ispunama koje su nijansirane. a potpuno drugačije u odštampanoj verziji. Ukoliko je to neophodno.

što moţe prekinuti tok misli u razumevanju poruke. (2002). N. (2002).2010.09. Dostupno na http://www. ukoliko iznesu svoje iskreno mišljenje. London: Chartered Institute of Personnel & Development. Na svim prilozima istog postera naglašavanje treba vršiti u istom maniru (bold. Mandel.uk/bus/PowerPoint.htm.). Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.htm. Presentation Techniques. Uvek je poţeljno da neko nepristrasan proveri pravopis. Dostupno na http://lorien. Kako predstaviti projekt u pet minuta? Dostupno na http://damirsabol. 6. čitljivost i stil postera. LITERATURA 1. S.edu/NatSci/cpurrin1/posteradvice. Maximize Your Presentation Skills: How to Speak. 5. Look and Act on Your Way to the Top. New York: Three Rivers Press. Naslovi na različitim prilozima istog postera treba da budu na istoj poziciji. 14. Presentation skills: the essential guide for students. and Hatcher. T. 10. To moţe uraditi kolega.2010. Powell. (2004). and deliver winning presentations. Effective Presentation Skills: A Practical Guide for Better Speaking (A Fifty Minute Series Book). C. 54 .html.“ Management Learning 26(3): 353-366. Na posteru treba predvideti mesto za autorovu e-mail adresu i zahvalnosti.09. stage. dana 01.Mora se zadrţati konzistentnost stila. Ţivković.3rd edn. 16.eku. italik i sl.10. dana 27. 9. Uz poster. James Abela ELT. Dostupno na http://people. M. Glasgow: Bell and Bain. Vincent-Wayne. London: Sage Publications. (1999). 2. (1995). M. Designing a Good Presentation with PowerPoint. (2008). S. 8. Postere treba obavezno dati na reviziju. Kako održati prezentaciju? Ekspertska rešenja za svakodnevne izazove. Dostupno na http://www. Communication skills – making oral presentations.jamesabela.co. naročito ako će biti uporeĎivani. C. slovne greške odaju utisak da se autor nije dovoljno potrudio i da mu nije stalo. Ukoliko stil izraţavanja nije konzistentan. (2006). Communication Skills for Engineers and Scientists. Scientific literature and writing: poster presentation.rs/images http://www. Presentation Skills (Management Shapers). (2007). Ltd.com/2009/05/16/kako-predstaviti-projekt-u-pet-minuta/. J. New York: Amacom. Purrington. (1977). D. poţeljno je imati i flajere ili druge štampane materijale koje zainteresovani mogu poneti sa sobom. Sabol.ac. Siddons.09. P. posebno eventualnim sponzorima. Venables.com/Essential_presentation_skills_1_visuals. Ritchison.swarthmore.uk/ming/dept/tips/present/posters. 4.edu/ritchisong/posterpres. Brown & Company. Leech. E. „Learning without Doing: Enhancing Oral Presentation Skills through Peer Review. 3. How to prepare.09.presentationmagazine. http://www. 13. 18. Uvod u metodologiju naučnog istraživanja. (1995).2010. M. A. dana 30. (1990).htm. Grafikoni treba da budu iste veličine i razmere. 17. 7. Morgan. Tham. stiče se utisak disharmonije na plakatu. slovne greške.google. Nazivi ilustracija i tabela treba da budu pozicionirani na vrhu ili u dnu kod svih ilustracija i tabela. Capitola: Crisp Publications. Data status. Sucessful Presentation Skills. McCarthy. London: Kogan Page. Dana 26. naročito ako se radi o naslovnom segmentu.2010. D. Osim toga. kako bi se eventualne primedbe mogle ispraviti i time unaprediti kvalitet. 12. Kaye.wordpress.2010. dana 30. prijatelj ili mentor.2010. New York: Little.09.html. G. Ništa ne izgleda gore od pravopisne greške koja je na uvidu javnosti. Bradbury. dostupno dana 28. Advice on designing scientific posters. 11.ncl. 15.

Konsultant je Udruţenja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije. MaĎarskoj. Student je doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Segedinu.dinic@gaf. Trenutno radi na doktorskoj disertaciji pod nazivom „MeĎuzavisnost nacionalne kulture i menadţmenta.ni. boravila je na Berkliju. u cilju nastavno-stručnog usavršavanja. Objavio je priručnik Cost-benefit analiza. finansijskom analizom i korporativnim upravljanjem. SAD. Kontakt: mcupic@kg. za izvoĎenje Student Centered Discussion kurseva.rs Andrea Fejös radi kao asistent na Fakultetu za pravne i poslovne studije. uloga interkulturnog menadţmenta u stvaranju multikulturne organizacije.“ Kao stipendista JFDP programa. Sa prihvaćenim radovima učestvovao je u radu nekoliko meĎunarodnih konferencija. u cilju nastavnostručnog usavršavanja. Kontakt: jurcicana@yahoo.O AUTORIMA Milena Dinić radi kao asistent na GraĎevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu.ac. SAD.net Ana Jurčić radi kao asistent na Fakultetu za meĎunarodnu ekonomiju na predmetima Uvod u menadţment i Interkulturni menadţment. u cilju nastavno-stručnog usavršavanja. procenjivanjem vrednosti. Sprovela je dva samostalna istraţivačka projekta. SAD. Kao stipendista JFDP programa. Kontakt: afejos@useens. U teorijskom radu se bavi urbanističkim planiranjem i projektovanjem. boravila je na Univerzitetu Dţordţ Vašington. Na Visokoj poslovnoj školi Megatrend je predavač na predmetima Menadţment i Interkulturni menadţment. Kontakt: milena. istraţivanja trţišta i razvoja mreţe regionalnih kancelarija. boravio je na Univerzitetu u Denveru. Sertifikovani je moderator Interaktiviti fondacije iz Vašingtona. objavila više naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i sa prihvaćenim radovima učestvovala je na domaćim i meĎunarodnim konferencijama. Kao stipendista JFDP programa. SAD. merenjem performansi. a uţu oblast interesovanja čine centralne urbane funkcije i rekonstrukcija centralnih gradskih prostora. Kao stručni saradnik i trener je bio angaţovan u Business Start-up centru u Kragujevcu. na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje. Univerziteta u Kaliforniji. kao i više naučnih radova u domaćim i stranim časopisima.com 55 . Autor je većeg broja naučnih radova objavljenih u časopisima i zbornicima radova sa domaćih i stranih konferencija. Njena oblast interesovanja je pravna zaštita potrošača. u cilju nastavno-stručnog usavršavanja. Novi Sad na više predmeta iz oblasti graĎanskog i privrednog prava. Bio je član timova za realizaciju projekata procene vrednosti kapitala. boravila je na Univerzitetu u Kanzasu. na više predmeta. Objavila je monografiju Mešovite funkcije u obnovi gradskog centra. Učestvovala je u naučnoistraţivačkim projektima i bila mentor studenata na nekoliko studentskih kongresa. kao i komisija za ocenu biznis planova. Bavi se investicionom analizom.ac.rs Milan Čupić radi kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu na predmetima Poslovne finansije i Finansijsko prestrukturiranje preduzeća. SAD. Sertifikovani je predavač „Triple S Learning“ programa obuke za oblasti Uspešna prodaja i Kvalitetna usluga. Kao stipendista JFDP programa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful