Čipovane lične karte – tehnički napredak ili uvod u ropstvo

Čekao sam da se obistini ono što se govorilo 1999, da će se u budućnosti, bliskoj, početi izdavati čipovani dokumenti. Šta to znači? Da li treba da se upitamo kako će se to odraziti na slobodu savesti onih koji razmišljaju, kritični su, a posebno verujućih ljudi. Kakva opasnost preti od tih malih čipova običnom čoveku? Mnogo toga se promenilo od 1999. Kada su ljudi govorili da u zemlji Srbiji, BiH, Crnoj Gori, i uopšte na Balkanu, niko nemože da ukine rad na crno, niko da uvede kontrolu prometa robe, niko da ukine gotovinsko plaćanje kao i plaćanje u stranoj valuti. Kada su govorili da svako može da radi šta i gde hoće, da nikome ne polaze racune, nisu ni slutili da se polako steže omča oko građana sveta, radnika, seljaka i srednje klase, da se stavlja ruka u njihov džep i ropski okovi na noge. A to se najlakše radi tako što se kontroliše onaj koji radi, njegovi prihodi, navike, sta kupuje, koliko trosi, njegova usmerenja, političko opredeljenje, verovanje. Prvo se stavi pod kontrolu, a onda zaduži do te mere da mora da ćuti, da ne bi dobio otkaz i ostao bez svega. Ipak, ne mora svako da se zaduži da bi bio “u džepu” gazdama. Dovoljno je imati kontrolu samo nad njegovim novcem i on će morati da sluša. Kako se to ostvaruje? I pored toga što se čovek usmerava putem medija i reklama, gde se veštački stvara milje, ono što je “in” i “out”, gde pripadnici tzv. “džet seta” kao medijske ličnosti usmeravaju mase, kao psi čuvari stoku na livadi, običan čovek se mora držati pod kontrolom. Hoće li raditi, ići u banku, podizati kredite, plaćati račune i poreze, od kojih su mnogi besmisleni, hoće li biti miran i neće li se buniti i biti društveno opasan. hoće lid a radi samo ono što mu se kaže id a veruje u ono što mu se sugeriše id a radio no što radii odobrava većina. Da li je sklon da sledi neke opasne ideje ili grupe, da li naginje ka građanskoj neposlušnosti, da li je kritičan, nezgodan za obradu? Još malo pa će građanska neposlušnost biti samo razmišljanje koje se kosi sa ustaljenim (nametnutim) normama, kao što je to bilo u totalitarnim sistemima kod Hitlera, Staljina. Maoa, ili verovanje po svojoj savesti kao u vreme Torkvemade. Zasada. A kasnije će biti vrlo važno kako i u šta čovek veruje. Danas je iskren vernik samo dosadan, netolerantan i zastareo, kao one “babe” koje idu u crkvu i teraju unuke da se lepo obuku, i umesto da gledaju crtaće kao sav normalan svet, krenu sa njima u crkvu, koje se ne slaze sa idejama modernog sveta, koje “smaraju” sa svojim dosadnim hrišćanstvom. danas je to čovek koji ne zna da živi, da se provodi i

koji živi u iluzijama. kasnije će biti važno da li prihvata opšteprihvaćeno verovanje, jednu religijsku mešavinu u kojoj je od svake tradicije ubačeno po malo i iz svih velikih religija, ekumenski lonac, ili veruje onako kako mu savest nalaže, poput hrišćana u Rimu, pravoslavnih monaha ili srednjovekovnih reformatora. nije samo bitno gde ide njegov novac, jer system ima stotine načina da uzme novac a da pojedinac to ni ne primeti. Potrebna je kontrola njegovog uma i duše. Ovu đavolsku kontrolu čoveka i prevaru čovečanstva proriče Biblija, knjiga koja je vodič ljudi koji veruju u Spasitelja Isusa Hrista, i koja je skrajnuta na policama biblioteka tradicionalnih crkava, koje se ljube u ekumenskom zanosu nakon hiljadugodišnjih ratova, pokolja, rušenja, paljenja crkava i genocida i to ne samo međusobom, kao Rimska i istočna crkva, nego i sa tradicijama kje su do juče smatrane đavolskim – spiritističkim, paganskim sfričkim kultovima, hinduizmom i animističkim verovanjima. Biblija koju žele da unište već dve hiljade godina, koju su zaključavali po manastirima, krivotvorili, spaljivali, bacali, anatemisali, svrstavali u mitologiju, I ništa joj nisu mogli. Pripisivali su je tajnim društvima, koji su, navodno, njene najvažnije delove sakrili od javnosti, i danas ih kriju. Danas je hoće pripisati vanzemaljcima, tj “bogovima” koji su, navodno, stvorili čovečanstvo u davna vremena genetskim inženjeringom i doveli ga do civilizacije ( Dejvid Ajk, Zeharija Sičin, Erih fon Deniken). Jevanđelja nas usmeravaju i opominju u kakvim vremenima živimo, kakav treba da bude život jednog hrišćanina, šta je Stvoritelj učinio za čoveka a šta čovek treba i može da učini da bi ušao u darovano spasenje i izbegao neizbežno uništenje sveta i sveg zla sa njim koje će umnogome prouzrokovati čovek, a Bog će se umešati kada zlo kulminira i ljudi izgube svaku granicu. A to je na putu i veoma je blizu.

Apostol Pavle je bio nadahnut kada je kazao: “Ali ovo znaj da će u pošljednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe. Ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni. Neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, bijesni, nedobroljubivi. Izdajnici, nagli, naduveni. Koji više mare za slasti nego za Boga” (druga Timotiju poslanica 3. 1-5) Isto tako je apostol Pavle kazao: “A svi koji hoće pobožno da žive u Hristu biće gonjeni” (Druga posl. Timotiju 3.12). Zašto? Ako ti ljudi žive ispravno, ne diraju nikoga, ne lažu, ne kradu…Kakav je svet pred sam njegov kraj, Apostol dalje kaže: “A zli ljudi i varalice napredovaće

na gore, varajući i varajući se” (2. posl. Timotiju 3.13). Naša vremena je pominjao sam Isus Hristos kada su ga njegovi učenici, apostoli pitali kada i kakav će biti njegov dolazak: “ I što će se bezakonje umnožiti, ohladnjeće ljubav mnogih” “Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do danas niti će biti” (Jevanđelje po Mateju 24. 12, 21). Svedoci smo sveopšteg pada morala, vredni ljudi i pošteni su žrtve prevaranata koji nikome ne odgovaraju, (državni sistemi si i sami prevarantski i antiljudski, koji štite lopove i prevarante) novcem koji je krvav se kupuju vlast, uticaj, sela, gradovi, ljudi, duše… sirotinji se vade organi da bi se produžili nemoralni životi pokvarenih prebogatih perverznjaka, pedofila i ostalog “elitnog” ološa. Izrabljivanje je sveprisutno, nepoštovanje prava radnika, nebriga o penzionerima i invalidima, kao i o bolesnima koji nemaju dovoljno da plate lečenje. Sistemska korupcija i pljačka se više i ne krije, a ako neko počne da opominje na tu temu, biva osuđen za klevetu i robija, kao Branislav Nikolić - Branči, vođa subotičkog “Otpora” (posle izlaska iz zatvora nađen obešen u parku na Paliću, a zvanično saopštenje policije – samoubistvo) Nametanje pokvarenih vrednosti i nemorala putam medija, gde se populariše promiskuitet, nerad, kockanje, nasilje…dok se radan, pošten i miran čovek izjednačava sa budalom, koja nije interesantna nikome, a posebno ženama. Setimo se filmova “Rane”, “Mehanizam”, “Mi nismo anđeli” “Čitulja za Eskobara”…kao i nekih starijih, “Tesna koža”, “Lude godine”. Serije i filmovi “Seks i grad”, “Očajne domaćice” “Dinastija” “ Gorki plodovi” …su slika društva u kome živimo – društva koje liči na Danteov Pakao i koje je zrelo za dubinsko čišćenje ognjem. Beskorisni ljudi, “mangupi” kojima je jedini cilj novac i zabava, a ostvaruju ga na najpokvareniji i najgnusniji način, što masa prihvata sa odobravanjem, tapšući junaku. Cilj opravdava sredstvo.

Ljudi postaju robovi. Da li će od sada biti kontrolisani robovi
Jedan od osnivača CIA, i njen direktor Alen Dals je krajem drugog svetskog rata dao sledeću izjavu: “upotrebićemo sve što imamo, sve zlato, sva materijalna sredstva i blaga na obmanjivanje i zatupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest ljudi može da se menja. Posejavši na tom polju haos, mi ćemo im neprimetno zameniti životne vrednosti falsifikatima i naterati ih da veruju u te vrednosti...književnost, pozorište, filmovi – svi će oni prikazivati i veličati najniža ljudska osećanja. Mi ćemo svim sredstvima podržavati i uzdizati takve umetnike koji će početi da usađuju i utiskuju u svest ljudi kult seksa, nasilja, sadizma, izdaje – jednom rečju, svakog nemorala. U državnim upravama stvorićemo haos i nered...Poštenje i čestitost će se ismevati i neće nikome biti potrebni, postaće trag prošlosti. Vešto i neprimetno ćemo usađivati bezobzirnost, drskost, laž i obmanu, pijanstvo i narkomaniju, životinjski strah od drugih ljudi, bestidnost, izdaju, šovinizam i mržnju među narodima. Na taj način mi ćemo sve više slabiti moral među

pokolenjima koja tek nastaju. Angažovaćemo se oko ljudi već od dečijeg uzrasta, mladalačkih godina, uvek ćemo akcenat staviti na omladinu, počećemo da je kvarimo, učimo nemoralu i razvratu. Napravićemo od njih špijune i kosmopolite...“ (Tajna Crkve i tajna bezakonja, Svetigora 2006). Ove reči je, 1944 godine, izgovorio čovek, ali kao da ih je kroz njega izgovarao sam đavo. Ipak, Alen Dals ne govori u jednini. Znači da je njegov plan organizovan, da iza njega stoji organizacija. Mi možemo u stilu tzv. „teoretičara zavere“ da nagađamo da su to Iluminati, B’nai’B’rit, masonske lože, P2, razna crna plemstva, Gvelfi, društvo Lobanje i Kosti, Hašašini, Rošanije, Bilderberg, razne grupe, društva, Komiteti itd...jesu ili nisu, ipak Alen Dals je dao izjavu pre skoro 60 godina a mi danas ovo sve gledamo. I na televiziji i uživo. Znači da ta Grupa ili Grupa grupa postoji i radi svoj Kada sam čitao ovaj tekst, setio sam se gde smo dogurali od 1990 do danas. Samo 20 godina (2010). Društveni haos, beda, nepoštovanje osnovnih prava čoveka, legalizovana pljačka preko institucija, kafkijanska suđenja, afere bez sudskog epiloga, porast broja ubistava u porodici, poluretardirana omladina koja besciljno luta daveći se u nemoralu, drogi, besposličareći i sukobeći se sa svakim ko joj stane na put, pa i sa policijom. pogani vražji posao.

VeriChip - radioidentifikacioni čip RFID, koji se može ugraditi u ljudsko telo. Proizvodi ga američko preduzeće „VeriChip Corporation“, koje je podružnica firme Applied Digital. VeriChip je prvi radioidentifikacioni čip koji je američka organizacija za hranu i lekove (FDA) dozvolila za ugradnju u ljudsko telo. Dopuštenje je izdato 2002. godine. Dvostruko veći od zrna pirinča. Može se ugraditi u razne delove tela, može se postaviti u nakit, sat i slično. Ima jedinstveni 16-tocifreni broj. Broj se može očitati pomoću odgovarajućeg čitača. Postupak ugradnje u telo može se obaviti u običnoj lekarskoj ordinaciji, pod lokalnom anestezijom. Kada se ugradi, nije vidljiv. Vek trajanja je neograničen. Može se koristiti kao sredstvo plaćanja, ako su podaci o kreditnoj kartici pohranjeni na čip, te za očitavanje raznih drugih pohranjenih podataka. U januaru 2006., 68

američkih bolnica počelo je koristiti VeriChip. Neke su od njih odustale zbog teškoća i kritika. U svijetu čip posjeduje oko 2000 ljudi. U februaru 2006., jedna američka kompanija prva je počela koristiti ovaj čip u svoje poslovne svrhe.

Ta ista omladina biva često instruisana, kao 17 marta 2004, kada su palili džamije i čak hteli da se obračunaju sa Romima proteranima sa Kosova zato što su ovi muslimani. Ta rulja o Islamu ne zna ništa, da je upravo Islam, onakav kakav postoji u Kur’anu tolerantna religija, ali zloupotrebljena od sličnih kao i oni, koji se raznose bombama među običnim ljudima, koji su zloupotrebili i Hristovo učenje i idu da ubijaju u ime Hrista, pijani od piva rakije, smrdeći na beli luk, nevešto se krsteći, ili „zvezdeći“, iako Bibliju nisu ni otvorili. Setimo se velikih ratnika, koji su to postajali nakon jednog koncerta ratnih pevača, ili jedne ratne emisije „Poselo“na Radio Beogradu 1991. Da je cilj ovakvih ljudi kao što je Alen Dals da samo porobe, oni bi to uradili, poput Rimljana, ali je njihov cilj još gori. Taj je cilj da zarobe duše ljudi, promene im svest da se ljudi dobrovoljno klanjaju lopovima i prostitutkama tzv „džet setu“ i njihovom bogu (mamonu - đavolu), otmu ih od Hrista, da od ljudi naprave demonizovane zombije, da u čoveku ubiju – čoveka. Ili da u čoveku ubiju Hrista. U šta nas uvodi čipovana dokumentacija koja nam se nudi? Za početak to nije opasno. Samo mali čip, u ličnoj karti, koju možete baciti. Ali kada neko poželi da umesto zdravstvene knjižice, platne kartice, vozačke dozvole, i lične karte ima samo jedan dokumenat? I kada u tom jednom dokumentu budu svi podaci o njemu i sva zarada, bez gotovine, koja neće biti potrebna, jer se gubi, falsifikuje, ili biva ukradena, čak i sa bankomata, jedan dokumenat sa jednim brojem, u malom čipu koji staje pod kožu desne ruke?? “...ovaj mehanizam je globalna kontrola nad čovečanstvom. Svaki čovek će imati svoj identifikacioni broj, pomoću kojega će kompjuter posedovati sve informacije socijalnog, profesionalnog, etničkog, religijskog, političkog, pravnog, moralnog, medicinskog karaktera. Svako ko je na vlasti će imati pristup podacima, a pogotovu globalna vlast. Argumenti službenika da su nam ovi identifikacioni dokumenti potrebni radi plaćanja poreza, ekonomskih transakcija, ili pak organima bezbednosti, više nisu ubedljivi. Posedovati informacije o čoveku znači imati vlast nad njim, a silnicima je to potrebno. Stvara se totalitarni sistem u kom će gospodar postati najavljivani Antihrist. Upravo je njemu potrebno da zna sve o čoveku, ko mu je lojalan, ko ga priznaje a ko ne. Posebno će mu neprijatelji biti hrišćani, koji ne priznaju nijedan autoritet sem Božjeg i Biblije. Istovremeno uz saglasnost svakoga čoveka se uvodi i elektronska lična karta ili smart karta sa identifikacionim brojem, koja treba da bude i lična karta, i kreditna kartica, vozačka dozvola, polisa osiguranja i rešenje o penziji. Ipak, istinska namena ovih kartica koje nas u skoroj buducnosti cekaju je isključivanje novca iz prometa, jer tek sa nestajanjem gotovog novca iz prometa čovek neminovno postajeobjekat globalne kompjuterske mreže i kao ličnost se lišava slobode. Ukoliko je lojalan, biće mu dozvoljeno da koristi „usluge“ sistema. U slučaju nelojalnosti ili pak različitog mišljenja „komandom odozgo“ njegov se broj

blokira i čovek se lišava životnih potreba, ne može da kupuje, prodaje, da se kreće. Osuđen je na umiranje. Pravi koncentracioni logor!“(Tajna Crkve i tajna bezakonja, Svetigora, Cetinje 2006).

Biblijsko proročanstvo već 1900 i nešto godina govori o ovom vidu terora koji će predhoditi dolasku Isusa Hrista: „I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri ili broj imena njezina. Ovdje je mudrost, ko ima um neka izračuna broj zvjeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina šezdeset i šest“. (Otkrivenje 13. 15-18). Prorok Jovan Bogoslov je video onako kako je mogao da shvati ovu poruku ljudima od Boga. Žig je bilo nešto čime se htelo pokazati vlasništvo nad nečim, najčešće stokom ili robovima, pa su robovi žigosani na čelu ili na ruci, da se zna da je u pitanju rob, vlasništvo tog i tog... Isto tako je prorok video da je „zver“ žigosala ljude, tj učinila ih je svojim vlasništvom, ili robovima. Žig u ovom slučaju ne mora biti doslovan, ali ako se setimo nekih ideja da se čip iz lične karte prebaci pod kožu (implantira) na ruci ili iznad uha, onda može i

da bude doslovno. Znamo kako se u popularnim kaubojcima terala stoka, kao u filmu „Crvena reka“, pa kada koje goveče zaluta, tačno se po žigu znalo čije je. Koga žig onoga i stoka.

Prorok ovde spominje „Zver“, a znamo da zver nije ništa prijatno. U mitologijama je to čudovište, nešto što obična ljudska snaga nije mogla da pobedi, Humbaba, Tifon, Ilujanki, Grendel, Levijatan, Meduza, Kiklop..a ova zver je nešto još gore jer ona nije stvarna ili mitska životinja već simbol svih sistema koji su vladali na području gde je živeo Božji narod – Vavilonaca, Persijanaca, Grka i Rimljana. Kada imamo podatke u istoriji kakvi su bili ti sistemi, od surovosti, progona, porobljavanja, do paganskih verskih sistema, jasno nam je da novopečena zver, kao skup onog najgoreg iz tih sistema nije ništa dobro i da nju može da pobedi samo Bog. Ako je simbol Isusa Hrista jagnje „koje uze na sebe grehe sveta“(Jevanđelje po Jovanu 1.29), zver je suprotnost Hristovog teokratskog sistema iz Jevanđelja, kao i iz Starog Zaveta, gde je bila karakter antibožanskih državnih sistema. U 13 glavi Otkrivenje Svetog Jovana Bogoslova se pominju dve zveri, odnosno dva sistema koji prvo deluju nezavisno jedan od drugog a onda deluju ujedinjeno. "I videh zver kako izlazi iz mora", svedoči Jovan Bogoslov u svojoj proročanskoj viziji, "koja je imala deset rogova i sedam glava, a na njenim rogovima deset kruna i na njenim glavama bogohulna imena. I zver koju videh beše kao panter, i noge joj behu kao u medveda, a usta joj kao u lava. I aždaja joj dade svoju moć i svoj presto i veliku vlast" (Otkrivenje 13:1-2). Pomenuta mešavina četiri sistema. Konkretno one predstavljaju četiri svetska carstva! Po Knjizi starozavetnog proroka Danila, prva "zver" liči na lava. Ona predstavlja Haldejsko carstvo koje je za vreme cara Nabukodonosora bilo poznato pod imenom Vavilon. Druga zver koju opisuje ovaj prorok, nalik na medveda, oslikava Persijsko carstvo. Treća

četvoroglava zver liči na risa (pantera po Čarniću) i predstavlja Grčko-makedonsko carstvo Aleksandra Velikog i četiri potonja regiona, nastala na ruševinama istog posle Aleksandrove smrti. Najzad, četvrta zver u Knjizi proroka Danila - Rimsko carstvo ne liči ni na jednu postojeću divlju životinju. Ona ima samo delove prethodne tri. Toj zveri polazi za rukom da proguta i usisa sva prethodna carstva, čime je postala oličenje najjačih fizičkih i vojnih karakteristika svojih prethodnica. Tako "zver" u Otkrivenju 13 poseduje najjače organe lava (usta), medveda (stopala), a njeno telo liči na risa. Snaga svih "zveri" iz Knjige proroka Danila koncentrisana je u jednom carstvu - Rimskom koje je opisano u Knjizi Otkrivenja, tj naslednicama Rimskog carstva – zapadnim zemljama – SAD i zemljama Zapada, danas Evropskoj Uniji. Ista knjiga predstavlja tu zver kao autora misterioznog žiga zveri. Primećujete da "zmija" (aždaja) daje tom (Rimskom- evroameričkom) carstvu svoj presto, silu i vlast. Otkrivenje 12:9 i 20:2 nedvosmisleno tvrdi da "zmija" predstavlja đavola i sotonu. Stoga je zver sotonin politički instrument pomoću kojeg on obmanjuje i porobljava svet.

Zver, umetnički prikaz Biblijski izveštaj jasno govori kakva je ta sila. Otkrivenje 13. glava: „I pokloniše se zveri, govoreći: ko je kao zver? Ko može ratovati s njom“. „I dana joj beše usta koja govore velike stvari, i huljenja“. „i otvori usta svoja za huljenja na Boga...“, „...i dana joj bi oblast nad svakim koljenom i narodom i jezikom i plemenom.“, „I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji, kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta...“. „I vara one koji žive na zemlji...“. „I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim. Da niko ne može ni kupiti, ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri ili broj imena njezina...“. (Otkrivenje Jovanovo, 13 glava.). Izveštaj pominje silu koja je

globalnog karaktera, koja huli na Boga, vara narod kojim vlada, ratuje, žigoše...dok samo oni koji su „zapisani u knjizi Jagnjetovoj“ neće da se poklone tom sistemu, tj oni koji su verni Bogu, koji su poučeni iz Božje reči da se radi o đavolskoj obmani i jednoj Orvelovskoj sili koja će svet da dovede do ivice uništenja. Dakle, zver je politička sila, koja je takođe i religiozna sila, jer huli na Boga. Sila koja nije nikako po volji Božjoj. Pominje se i druga zver, koja je nastala od prve i kasnije zajedno deluje sa njom, koja ima dva roga kao u jagnjeta, glumi da je jagnje (Hristos) a ponaša se kao aždaja – đavo. Inače, kada je u pitanju broj 666 mnogi tumače njegovo značenje. Dovoljno je reći da je taj broj broj koji će sistem da koristi, isti onaj sistem o kom govorimo, koji ništa dobro ne donosi. Nije ga ni potrebno tumačiti. Samo jedan primer je dobro navesti: pomoću tri slova „w“ se ulazi u sve sajtove na Internetu, Tri slova „w“ a ona se sastoje od šest slova „v“ koja u feničanskom alfabetu, inače „ocu“ svih alfabeta ima vrednost 3. Dobijamo da se na sajtove ulazi pomoću broja 666. Slično je i sa BAR – kodom koji ima osnovni broj 666. To nije slučajno. sama Biblija, Otkrivenje 13.18 kaže da je 666 „broj čovekov i broj zveri.“ Dovoljno je. Prevara je danas postala najunosniji biznis. Sve je više ljudi koji su radno odelo zamenili „tašnom i mašnom“ i proizvode maglu koju prodaju lakovernom narodu, rukovodeći se Rimskom posloviom: „svetina voli da bude prevarena, treba je varati.“ Lutrije, kladionice, predizborna obećanja političara, reklame, propaganda, agencije za sve i svašta, nadrilekari, novinski članci, menadžeri koji se školuju da lažu, varaju i uvaljuju, razni dobrotvori, bankari koji vam nude rešenje svih problema ako uzmete kredit, nagradne igre...svuda prevara i prevaranti. Političari lažu, rukovodioci, popovi, lekari, trgovci.. Od svega ostaje ono „više sreće u sutrašnjem broju“ i ništa više. Pokušate li da pošteno živite od svoga rada, naći ćete se u problemu. Pokušate li da budete iskreni i verujete svima, naći ćete se u problemu. Vladajuća elita ne samo da ne sprečava prevarante da ostvare svoje đavolske ciljeve, nego i podstiče ovu pojavu, tolerišući ljude koji se bogate preko noći, tolerišući korupciju, lažući narod kako će „sutra biti bolje“ i kako se sve radi zbog dobrobiti i zaštite naroda. Setimo se zloglasne OZNA-e. To je bilo tzv. „Odeljenje zaštite naroda“, a ustvari je učestvovala u uništavanju neistomišljenika, u pljački imovine „narodnih neprijatelja“, pa i u genocidu i najgorem etničkom čišćenju koje je počinjeno nad pripadnicima Nemačke etničke manjine u Jugoslaviji, Mađarima, kao i nad srpskom inteligencijom. Dakle, Odelenje zaštite naroda je istrebljivalo narod. I sada se nudi priča kako je čip na ličnoj karti radi lakšeg komuniciranja sistema sa građaninom, radi dobra naroda, a sutra će čip ići pod kožu jer se lična karta, vozačka dozvola i kreditna kartica ipak može falsifikovati ili izgubiti, pa zašto stvarati ljudima nepotrebne troškove (koji su i koncipirani da bi nečija kasa bila puna). Ustvari, tada građaninu ne treba više gotovina jer se i ona falsifikuje, krade i gubi, pa se stvar olakšava – samo se očita „Bar kod“ i puna kesa u marketu se plati,

tj odbije sa računa, ukoliko ste poslušni, zombirani i mislite glavom TV aparata. A šta ako se ne slažete sa onim što radi sistem ili odbijete da se klanjate njegovim „bogovima“ ? Vidimo da je laž postala najbolji biznis. Kada gledamo reklame, nagradne igre, lutriju ili predizborni program, naslušamo se „lovačkih priča“ i niko ne odgovara za širenje dezinformacija i obmanu javnosti. Niko ne odgovara što otvoreno laže i obmanjuje. Naravno, prava građanina postoje na papiru, ali ako pokušate da ih ostvarite, naći ćete na niz administrativnih prepreka, i uvek će vam faliti „onaj jedan papir“. U narodu postoji šala kada su u pitanju šalteri – FTOJP (fali ti onaj jedan papir). O korupciji ne vredi ni govoriti, i nema zemlje u kojoj nema korupcije, negde više negde manje. Ljudi su od rajskih predela stvorili pakao na zemlji. Kenija, Haiti, Zimbabve, Filipini, Kolumbija...lepe zemlje neverovatne prirodne lepote i bogatstva ali nesnosnih uslova za život zbog pokvarenih, korumpiranih i gramzivih elita i ludaka koji ne skidaju generalske uniforme (grozim se inače uniforme, jer je ona, bar za mene, simbol represije, setimo se Hitlera, Pinočea, Staljina, Sadama Huseina, Franka, Mobutua, Idija Amina, Kastra i ostalih masovnih ubica i psihopata.) i mnogih iz sluđene mase koji vide da od rada ne može da se normalno i kvalitetno živi pa ne prezaju od ničega da dođu do novca. Zlotvori na vlasti, koji svojim pokvarenim i đavolski zlim vladanjem teraju hiljade da se sele iz rodnog kraja i domovine u svet, da beže, emigriraju, idu u nesigurnost, što često dovodi do smrti u pretrpanim čamcima koji tonu, smrti u gepecima, smrti od metaka na granicama. Mora postaju groblja... Kriminogene elite, kriminogene strukture iz naroda, licemerni šou biznis i zabava miliona, iluzija i prevara (iluzija se da videti na ulicama Beograda kada pobedi neka sportska ekipa ili pojedinac - radujte se što je naš predstavnik pobedio, da ne mislite o svojoj muci za koju ste vi sami najmanje odgovorni). Uopšte, prevara i laž je u svim porama odnosa među ljudima tako da postaju normalne, čak i poželjne. Idem da se kockam, uzeće mi pare, ali idem... “Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kada govori laž svoje govori; jer je laža i otac laži“. (Jevanđelje po Jovanu 8.44). Svako ko malo razmišlja vidi u kakvim je rukama svet. Oligarhije koje se bogate i lagodno žive na tuđoj bedi i njihove konkubine koje se i ne kriju u svojoj bestidnosti slikajući se na jahtama i „puneći baterije“ kako kažu kada ih novinari pitaju, po svetskim letovalištima. Kao i narod koji poput hipnotisane gomile ili krda ide za idejama koje mu se naturaju, ide za idolima, smrtnim bogovima, ljudima koji rasipaju novac tog naroda koji se klanja svojim zlotvorima i onima koji ga varaju, lažu, i licemerno mu se smeju, a ustvari preziru rulju gubitnika, smejući joj se sa malih ekrana. Prevareni i prevaranti. Masa koja urla dočekujući košarkaše, olimpijske pobednike, masa koja se klanja „Bogovima sa Olimpa“, teniserima, fudbalerima, političarima, koja se bije sa komšijama i vršnjacima zboh boja kluba ili

stranke. Na jednoj strani beznađe, beda, nezaposlenost, gluvarenje, tuče sa policijom, kriminal, bezperspektivnost, a na drugoj skupa putovanja, bes, kuće, kola, pare, promiskuitet, razbacivanje novca i hvalisanje po medijima, kamere i blicevi.. Svet je u rukama oca laži i njegove agenture u politici, biznisu, bankarstvu, sportu, pogotovu u šou biznisu koji ga pretvara u Sodomu i Gomoru nudeći hipnotisanoj gomili hleba i igara. Svet je u rukama ludaka kao pominjani Alen Dals, kojima nije dosta što su obesmislili živote miliona, nego hoće i da im zarobe i dušu. Svet je u rukama ljudi koji su izazvali i koji su izvršili bombardovanje Jugoslavije, koje je bilo ništa drugo nego napad na Hrista jer su uglavnom ginuli nedužni i među Srbima i među Albancima. Represija nije samo mentalna. Uredbe koje se donose, a koje su nepotrebne, koje su ustvari gola pljačka, ozakonjuju se u parlamentima i pod pretnjom se naturaju narodu. Takav je slučaj sa RTV pretplatom. Ljudi kojima se televizija gadi zbog smeća koje emituje, laži, nemorala, otvorenog i prikrivenog satanizma, prevarantskih reklama, forsiranja krema politike, industrije zabave i sporta, za koje je narod gomila luzera kome treba uzeti novac i naterati ga da se saginje, koji žive po savesti, i koji ne žele da podržavaju industriju mentalnog đubreta – njima se preti, zastrašuje ih se kaznama i sudovima. Takva je situacija bila i sa mobilizacijama na tlu bivše SFRJ, ljudima se pretilo, zatvarani su i terani u rat, da bi se kasnije ispostavilo da je sve bilo nepotrebno. Ko kaže da sutra neće biti tako i sa globalnom religijom, prikrivenim satanizmom, religijom Novog doba, kada ona počne da se nameće. Zasada se promoviše u medijima...

Veliki brat vas posmatra. Ova sva pomenuta situacija sa kriminalizacijom društva koju je najavio direktor CIA Alen Dals, sa stvaranjem klime da je biti lopov, prevarant, prostitutka, bitanga, „mangup“, ustvari uspeh, uspešan put, dok je rad i poštenje za gubitnike, slepce, babe i „njonje“ je priprema za Novi svetski poredak je smišljen put. Dovedemo lošeg policajca, a posle ponudimo rešenje – navodnog dobrog policajca. Masa će uraditi sve da se stvori kakav takav red, da zavlada taj „dobar policajac“

koji često bude gori od onog prvog, ali radi u rukavicama, ne galami i ne preti. „Zver koja ima dva roga kao u jagnjeta a govori kao aždaja“ (Otkrivenje Jovanovo 13.11) ustvari se trudi da pred masama liči na jagnje a ponaša se kao aždaja - Moderna demokratija i globalizam. Ljudska prava, radna mesta, otvorene granice, poštovanje različitosti, tolerancija, poštovanje zakona, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, briga o porodici. To je priča jagnjeta, dok dela aždaje vidimo i sami, da ne ponavljamo. Demokratski sistemi se trude da izgledaju privlačno i umiljato, a ustvari delaju kao zver. Interesantno je da neki komentatori Biblije tvrde da se ovaj pomenuti tekst u Otkrivenju 13.1 odnosi na SAD, državu koja se hvali svojom demokratijom a porobljava ostatak sveta. Ipak, do mnogih država nije stigla „ruka“ Sjedinjenih američkih država, a u njima je ista situacija – demokratsko hvalisanje na jednoj strani a na drugoj beda, zlostavljanje radnika, pljačkanje građana putem institucija, policijska represija. Uzmimo za primer neke zemlje EU, poput Grčke, ili Rusiju. Uvođenje kontrole putem čipova prvo na karticama ili kasnije pod kožom na ruci ima kao osnovni, skriveni cilj da se u čoveku unizi i uništi svaka težnja ka Isusu Hristu i pravom hrišćanstvu, tj ka spasenju, onome o čemu je govorio sam Isus Hristos i njegovi apostoli. Hristov sluga ne može da bude žigosan kao govedo. Ne treba čak ni tetovaže da nosi, jer i to je neka vrsta obeležavanja, tj žigosanja. („...ne udarajte na se kakvih biljega. Ja sam Gospod“ 2. knjiga Mojsijeva 19.18). Svet hoće da ostavi poruku kako je najbolje biti kao svi, raditi kao svi, biti ukalupljen, i ustvari biti uspešan, dok sa druge strane hoće da kaže „postani Hrišćanin i budi bednik, odbačen i obeležen“. Iako se napreže da taj plan ispuni sto posto, ne uspeva mu, jer ima mnogo ljudi koji znaju ko su oni, da sva ta sila prolazi, kao Napoleon, Hitler... a da je Hristos večna vrednost. Njih treba kasnije dovesti u situaciju da im bude uskraćena hrana, voda, stanovanje i ostale potrebe. Isto kao i komunističkim disidentima nekada, tako i modernim buntovnicima koji će biti poistovećeni sa teroristima (vidimo šta se dešava sa Arapima koji ne bi da zapadnim lopovima daju svoju naftu, bar ne dobrovoljno), nelojalnima i neposlušnima, potencijalnim kolebljivcima. Ipak su Hrišćani glavna meta, ne zato što govore i svedoče o Hristu kog ovaj svet i njegov poredak očigledno mrzi i hoće da Ga protera iz svih sfera života. Ne, jer svi znaju da su vernici najbolji i najpošteniji podanici carstva. Hrišćane mrze jer je sistem u biti satanistički i vode ga ljudi koji su prodali dušu đavolu, kao Alen Dals i slični, pripadnici satanističkih kultova, koliko god to bilo neverovatno, ljudi koji upražnjavaju rituale stare po 4 000 godina, klanjaju se Bafometu, Molohu i sličnim opscenskim stvorenjima koji su ustvari demoni. Đavo vodi ove nitkove, a đavo želi da ljudima uskrati spasenje, jer mrzi Hrista, a i zna da svi gresi sa spašenoga idu na njegovu glavu. Hristos je rekao „Po rodovima ćete ih prepoznati“ (kome pripadaju). Simbolika njihovih preduzeća, stranaka, kućnih grbova, banaka, komora, esnafa, društava je

paganska, antihristovska. Simboli zmija, trouglova, piramida, krugova sa tačkama u sredini, prekrštenih mačeva...vuku poreklo iz paganskih rituala, koji se tajno upražnjavaju i danas. Oni mrze Hrista, dakle i njegove učenike, jer im je gospodar sam đavo. Hrišćani su jedini istinski pobunjenici u svetu čiji je istinski knez i vladar sam Lucifer. (jevanđelje po Jovanu 12.31; 14.30, Otkrivenje Jovanovo 12.8-9). „...nalozi za hapšenje će biti spremni za privođenje (američkih) građana koji se budu opirali Novom svetskom poretku. Ovi ljudi su obeleženi kao „politički neispravni“. Posebno su pomenuti Hrišćani i oni koji čitaju Bibliju, jer je i za njih pripremljeno mesto izolacije. Ovo ne treba previše da čudi jer jedan od osnovnih ciljeva Novog svetskog poretka jeste ukidanje Hrišćanstva i njegova zamena religijom bez Boga, iz bogatog arsenala religioznog mutljaga Nju Ejdža.“ (Dosije Omega, Milan Vidojević, Metafizika, Beograd 2006). Nije teško postati „politički neispravan“. Dovoljno je samo jedno medijsko „linčovanje“ posle jednog isceniranog događaja, kao paljevina Rima od starne Nerona, za koju je optužio hrišćane, i da progon počne. Setimo se Kristalne noći 1938 u Nemačkoj. Nisu generali i nacističke glavešine napadale Jevreje, već razbesnela rulja. 17 mart na Kosovu, 18 mart u Beogradu...rulja, koja je medijski „obrađena“ i koja juriša, a onda je lako doneti zakon protiv bilo koga i stvoriti nove Aušvice. Naravno, nije Vidojević jedini autor koji predviđa progon ljudi koji treba da budu pozitivan, hrabar i dostojanstven primer drugima. O tome pišu mnogi. Kada se osvrnemo u istoriju, naći ćemo progone ljudi koji su bili mirni građani i bezopasni za sistem, od Rimskog carstva do sovjetskog komunističkog konclogora, Kineskog i Kubanskog crvenog zatvora, crvene Istočne Evrope, Afričkih diktatora, utopističke Jugoslavije. Jedina krivica je bila ta što su verovali onako kako je nalagala Biblija i njihova savest. A to smeta Luciferu i njegovoj lopovsko – ideološkoj agenturi koja mu dovodi duše. Ta agentura su ljudi koji su na ovom svetu dobili moć, bogatstvo i vlast nad ljudima i zemljama. Diktatori, generalisimusi, biznismeni, bankari, berzijanci, vlasnici krupnog kapitala, trgovci, makroi, proizvođači alkohola, cigareta, oružja, kraljevi droge, pevači, glumci, režiseri, kompozitori, zabavljači, DJevi, olimpijski komiteti, sportski savezi, pojedini sportisti idoli mladih, kladionočari, generali i ostala uniformisana banda, naročito u NATO i zemljama trećeg sveta. Izuzetaka, na sreću ima. Malo. Oskara Šindlera nije ponestalo i neće. Najveći brendovi su najveće đavolske „ubice duša“. U Indiji i ostalim zemljama Trećeg sveta ljudi rade za manje od evra dnevno da bi proizveli neki firmirani komad „krpice“ koji će obući neko na zapadu i krenuti put nekog modernog Sodoma. Turistički rajevi za zabavu (u koji žele da pretvore i Beograd i Srbiju) kao Tajland, Indonezija, Brazil, Meksiko...su poput Sodoma, gde svetski bogati ološ ima otvorena vrata za jevtine orgije.

Njima su Hrišćani meta. Đavolu jer mrzi Boga a njegovim slugama jer su sklopili ugovor s njim da uništavaju duše, a i iz razloga što sa svakim obraćenim čovekom grobari čovečanstva gube mušteriju. Manje prodatih boca alkohola, manje mušterija u bordelima, manje topovskog mesa, manje prodatih cigareta, droge oružja...manje gledalaca TV smeća. Kada bi svi bili hrišćani po Bibliji, propale bi proizvodnja i prodaja cigareta, alkohola, droge, makroi bi morali da se late lopate, a generali i trgovci oružjem bi ostali bez krvavog posla, kao i bankari. Urlanje sportskih komentatora ili vrisku turbofolk pevačica niko ne bi slušao, pa bi umesto da „pune baterije“ po Maledivima, sa makroima i mafijašima (kontroverznim biznismenima) morale da nešto rade, a to njima ne odgovara , i zato od Holivuda pa do bizarno smešnih kinematografija malih zemalja, od megabendova do kafanskih klapa po balkanskim gudurama, od Harvardskih profesora koji svojom titulom brane evoluciju do kvazistručnjaka za religije i kultove, svi se trude da unize, obezvrede, proglase falsifikatom, izmišljotinom i folklorom – Boga i Bibliju. Posebno Isusa Hrista. Gazda (đavo) im je dao koncerte, promocije, vlast, novac, žene (muškarce), glamur, popularnost, slavu, obožavaoce, novinske srednje strane...a oni njemu prvo svoju dušu, a onda i zombirane mase koje se klanjaju smrtnim bogovima i uživaju u njihovim otrovnim proizvodima čijeg je korišćenja krajnji i jedini ishod smrt. Jevanđelje pokriva i ovu razmenu: Hristos je 40 dana postio u pustinji i tamo se odmah pojavio đavo, u liku anđela. Prvo je rekao Hristu da ako je Sin Božji, pretvori kamenje u hlebove, pa da skoči sa najviše gređevine, a onda mu pokazao svu slavu ovoga sveta, govoreći da je njemu predata i daje kome hoće (Jevanđelje po Luki 4. 58) „I izvedavši ga đavo na goru vrlo visoku pokaza mu sva carstva ovoga sveta u trenuću oka. I reče mu đavo: tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu jer je meni predata i kome ja hoću daću je. Ti dakle ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje. I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene sotono, u pismu stoji: poklanjaj se Gospodu Bogu svojem i njemu jedinom služi.“ Isus je odbio. Mnogi su prihvatili … A da li će sve to tako da ide kako su zamislili? Ispada da hoće i da će se ponoviti Inkvizicija, konačna istraga Hrišćana i Boga, koje vekovima teraju sa ovog sveta. Da li će paganski hramovi poput Holivuda ili demonske krvopije poput čelnika NATO, vlasnika banaka, modernih demokratskih demagoga ili privatnih bandi – vojski po Africi i Latinskoj Americi doveka vedriti i oblačiti? Da li će bankari da kradu novac građanima uz licemerni osmeh? ( video sam te osmehe, tako se osmehuje čovek koji hoće da sakrije zubobolju ili zlu nameru, nož iza leđa ). Da li će sudovi da oštre oštricu zakona na sirotinji dok za milionske afere „nema dokaza“. Da li će neko priskočiti u pomoć hrišćanima, pa i meni, kada budem bacio identifikacioni čip iz lične karte vrapcima, jer će svinje već biti čipovane pa ga neće hteti? Naravno! Proroci Biblije su videli i moralnu propast, i žigosanje ali su videli i izbavljenje i ognjeno uništavanje globalnog Gulaga. Prorok Danilo pominje izbavljenje koje će

biti direktna Božja intervencija: „A u to će se vrijeme podignuti Mihajlo, veliki knez koji brani tvoj narod i biće žalosno vrijeme kakoga nije bilo otkako je naroda dotada i u to će se vrijeme izbaviti tvoj narod svaki koji se nađe zapisan u knjizi“. (Knjiga proroka Danila 12.1). Ovaj autor pominje da će se izbaviti oni koji se nađu zapisani u knjizi. A Otkrivenje pominje da se samo ti, zapisani u knjizi Jagnjetovoj neće pokloniti zveri niti uzeti njen žig. Zapisani u knjizi su oni koji žive po Bibliji i po volji Božjoj, koji su po savesti odabrali dobro i ono što Isus Hristos pominje kao večnu vrednost. Koji su verom prihvatili zasluge Isusa Hrista, i Njegovu žrtvu na Krstu, „I vidjeh mrtvace, male i velike i knjige se otvoriše: i druga se knjiga otvori koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po djelima svojim“. (Otkrivenje 20.12). A šta biva sa ostalima? Otkrivenje Jovanovo najslikovitije opisuje događaje koji će učiniti kraj ovog sveta kakvog poznajemo. Kulminacija zla i bezakonja, koja će poslužiti kao izgovor za kontrolu savesti svih ljudi će biti samo uvertira u Božje direktno mešanje. Stvoritelj je u svojoj milosti dao vreme da se ljudi pokaju ili da se bar neki pokaju i spasu. Glava 16. Otkrivenja opisuje te događaje: „rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin“ (16.2). Setimo se opomena vezanih za rak kože, koje mnogi ne slušaju i masovno se prže na plažama i u solarijumima. „i opališe se ljudi od velike vrućine...“ (16.9). Sunce svake godine sve jače prži, zbog gubitka ozonskog omotača i klimatske promene, namerno izazvane od strane ljudi pustoše planetu. „I biše sjevanja munja i gromovi i glasovi i bi veliko tresenje zemlje kakvo nije bilo otkako su ljudi na zemlji“ (16.18). „I grad veliki pade s neba na ljude i ljudi huliše na Boga...“ (16.21). Sve učestaliji zemljotresi i nepogode koje pogađaju svet su povod da ljudi optužuju Boga „da ih je kaznio“. Naravno, prilikom orgijanja, sitnih prevara, klađenja, preljuba i bludničenja se Boga nisu setili, osim u psovkama. „I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći i želeće da umru i smrt će od njih bježati“. (Otkrivenje 9.6). Još mnogo katastrofa pominje ova knjiga Biblije, koje su samo posledica ljudskog postupanja, međusobno i sa planetom Zemljom ali nije isključena i direktna Božja intervencija, kao udar asteroida (Otkrivenje8.8; 9.1) i meteorsku kišu koja uništava sve (Otkrivenje 8.7). Katastrofe su počele da se sručuju na zemlju sve učestalije i ljudi nemogu da ih spreče. Ne prolaze dnevne vesti na TV bez nekih slika katastrofe. Poslednja knjiga Novog Zaveta, Otkrivenje Jovanovo, između ostalih opisuje i ove katastrofalne događaje – na slikama.

Pravedna presuda za pokvareni svet

Ne zanima nikoga Bog jer je jedino važno sada napuniti džepove i imati bilo kakvu vlast, moć, bahanalije i uživanja, a šta će biti sutra, nije važno. Kako žive drugi ljudi – nije važno. To što 16 000 dece godišnje umre od gladi dok se za sportske manifestacije potroše tri državna budžeta cele podsaharske Afrike, nije važno. I samom narodu je najčešće važnije ko će pobediti na izboru za mis, na realiti programu ili reviji pevača produkcije „Grand“ nego da li će im unuci imati čistu okolinu i zdravu hranu, ili bilo kakvu hranu. Ljudima nije dovoljno samo da vladaju nečijim vremenom, i imanjem, nego žele i da utiču na to kako neko razmišlja, šta jede i u šta veruje. TV propaganda, GM hrana koja će biti, i već jeste, ozakonjena „Codex Alimentariusom“ koja će da utiče na imunitet i zdravlje ljudi, i sveopšti napad na Boga i hrišćanstvo. Ipak, neće imati gde da se pobegne kada se Bog umeša niti je Njegov sud podmitljiv, niti će Njega moći slagati. Podzemni gradovi koji se spremaju u slučaju kataklizme, i koji bi da prime samo elitu, da se spasu oni koji plate, neće pomoći. Niti će moći negirati i vređati Boga jer će On da se otkrije. Onima koji Ga traže da ih spasi, otkriva se svakodnevno, na njihovu radost, a onima koji Ga ne žele otkriće se da ih osvedoči da nisu bili u pravu. Isus Hristos će doći, hteli ljudi to ili ne, na radost onih koji u njega veruju i koji ga čekaju. Profesor koji je svojom diplomom i autoritetom stekao mesto na najprestižnijem univerzitetu, koji uporno brani evoluciju i negira Boga neće sprečiti drugi Hristov dolazak, kao ni generali, bankari i politički establišment. Niko ha neće sprečiti. Nekima Bog izgleda kao neka vrsta policajca, tiranina ili diktatora, koji kaže čoveku: „Služi meni ili ćeš goreti u paklu.“ Ispada da kod njega čovek ima istu ulogu kao kod nekog poslodavca – da radi, ćuti, trpi, ne buni se, da ne bi bio isteran, a i za razliku od poslodavca, koji će dati neku crkavicu, pa i sa tri meseca zakašnjenja, Božja obećanja o prosperitetu i lakšem životu na ovoj zemlji mogu a i ne moraju biti ispunjena. Jevanđelje obećava samo nevolje na ovom svetu, ali ne što Bog

to hoće, već zbog sukoba zla i dobra. Često izgleda da Bog ima samo zahteve, da je zajanstven, udara iz magle i zbunjuje čoveka, čineći ionako težak život dodatno besmislenim sa neizvesnom budućnošću u nekom raju, gde svi pevaju i beru cveće, da bi jedan dan u sedmici odlazili u glavni grad gde bi opet pevali i klcali nekom novom Kim Il Sungu. I tako večno, bez prava na žalbu. Neprivlačno?? Naravno! I dosadno, monotono i prilično staljinistički. Kult vođe koji jedva čeka da te zgazi ako ne slušaš i koji je spremio vatru, ražanj, kazan ili roštilj za neposlušne. I još će da bije ako ne pevaš. E posle ove priče je ovaj svet sa svim opisanim karakteristikama pravi raj – zabava, žene, kafane, droga, pesma, veselja, nove godine uz vatromete, sitne prevare, preljube, flertovanja, garderoba, sujeta, glamur, pa i pecanje bez dozvole..posebno izgledaju privlačno, i zato se čak i mnogi, ogromna većina i onih koji sebe nazivaju hrišćani bore za prosperitet na ovome svetu, da se zabavljaju, i uživaju, a koliko im je Bog privlačan, pokazuju svojim (ne)delima – materijalističkim i bezosećajnim ponašanjem, gledanjem ko je ko, težnjom za prvenstvom i uživanjima, koje sakrivaju stalnim pominjanjem Isusa Hrista. Savest? Može a i ne mora da znači. Možda samo želja da se prikažu pobožnima. Radi drugih pripadnika istog kluba ili klana u koji dolaze. Kluba a ne crkve. Loša reklama, ne za crkvu, nego za Boga. Ovako se u našem svetu želi predstaviti religija i Bog ali nije tako. Tako izgleda neobraćenom čoveku koji živi od danas do sutra i plaši se da će da ga boli razmišljanje, ili čoveku koji je sam sebi dovoljan i kome smeta čak i tuđa sreća. Ili čoveku koji je dušu prodao đavolu. Tako mišljenje vlada i kod onih koji bi da sebe zovu hrišćani, koji ne poznaju Boga i misle da su Ga „zadužili“ svojim lepim ponašanjem, vaspitanjem, dobrom glumom u crkvi, jakim propovedima, nekim sitnim darom, datim od suviška srca, uz obavezno „popovanje“ i davanje besmislenih saveta, obaveznim ponižavanjem onoga kome se daruje da bi se podigla lična vrednost i prosipanjem znanja uz sate filozofiranja. Takvo mišljenje vlada i kod ljudi koji idu u crkvu dva puta godišnje – za Uskrs i Božić, upale sveću – dve, prekrste se, očitaju Očenaščić i Zdravumariju a Boga nesvesno poistovećiju sa đavolom - On kažnjava, „preko veze“ sređuje zemljotrese, uragane, uzima decu, pravi bedu i ratove, šalje boleštine i nesreće posebno dobrima, koji su poseban objekat njegovog policijskog tretmana i torture (pa ajd sada budi dobar!?) Nije tako. Začetnik zla je đavo, koji pomoću palih anđela, demona i pomoću ljudi, posebno ljudi na vlasti i od moći, sprovodi svoj sistem vrednosti. On se pobunio protiv Boga i njega optužuje za zlo i diktaturu, a to čine i ljudi. A on drži medije i njegova je demokratska većina. Sistem laži, prevare, zla i bezakonja. U tom sistemu je nastala i priča da Bog i ne postoji, a i ako postoji, On je namrgođen, a hrišćani bezosećajni roboti koji su sami sebe lišili života, i koji moraju da trpe, ćute i pevaju i kada im nije do pesme. Ipak, jevanđelja su jasna, Biblija je jasna. Bog gleda svakog čoveka. I prihvata i tugu, i nepoverenje, i žalost, i gorčinu pa i bes. Prihvata slobodnu volju čoveka. Bog ne prihvata greh. On je postavio Zakon, koji važi za

svakogam pa i za Hrista dok je hodio zemljom. On ne voli greh ali voli grešnika. Najteži greh nije ubistvo. Ni krađa, ni preljuba. Najteži greh je stanje ravnodušnosti prema opomenama Božjim, stanje u kome se nalazi većina ljudi – „dobar sam, nisam grešan, zašto da mi tamo neki Bog sudi, ne kradem, ne lažem..a ako to i radim to rade svi, pa ako ne kradem, neću imati, Ok pa svi varaju žene, pomalo lažu i zabušavaju...“ Ravnodušnost i samodovoljnost, sebičnost i otupela savest – najveći greh. Bog je doveo do obraćenja bogohulnika Džona Banjana, ubicu Savla koji je postao apostol Pavle, krivokletnika Petra, lažova i lopova Zakeja, ogorčenog Jakova, besnog Jonu, sujetnog Nabukodonosora, promiskuitetnog Solomona, depresivnog Iliju, kralja Davida (koga bi danas tražile policije bar pet država, za pobunu, ubistvo sa predumišljajem, kao i sud za ratne zločine gde bi bio optužen za višestruko delo genocida – čitajte Bibliju!!). Bog bi oprostio i Judi Iskariotu, samo da je ovaj to tražio, da se kajao, ne iz straha od kazne nego iz žaljenja što je izdao prijatelja i ožalostio Boga. Bog bi oprostio i Kajinu za ubistvo brata. Pomenuli smo Davida. Ubica, preljubočinac, spalio nekoliko gradova, namestio smrt prijatelju sa čijom je ženom bio. Juda Iskariot je učinio samo jednu stvar. Izdao prijatelja, Isusa za koga je bar pola učenika bilo podeljenog mišljenja i spremno da Ga napusti sa prvom nevoljom– je li On mesija ili nije? Razlika između Davida i Jude je što je David odlučio da se menja, da ostavi karakter ovoga sveta i prihvati promenu koju nudi večni Bog. To je pokajanje. Car David je predao svoj život Bogu i odrekao se svoje pravde. On je nije imao, kao što je ni mi nemamo. Nama se uračunava Hristova pravda. On je dao život, da mi imamo život. „Jer ja ne živim, živi u meni Hristos“ rekao je bivši progonitelj Savle – apostol Pavle. Karakter ovoga sveta, grešan karakter žalosti Boga i odvaja nas od Njega. Pokušaji da svojim delima pridobijemo i umilostivimo Boga, takođe. Kada se čovek kaje zbog toga što mu karakter nije u skladu sa Božjim, on se menja i onda počinje da poznaje Boga – Boga koji prihvata svakog čoveka koji ga potreži. A nevolje? Pa one se trebaju razumeti kao posledica rata. Ako su partizani prihvatali da idu u rat i bivaju ranjeni ili da poginu za maglovitu ideju, hrišćani treba da znaju da su takođe u ratu, koji se vodi frontalno, rovovski, gerilski, sa svojim kolaboracionistima, kvislinzima, diverzijama, desantima, agresorom, gradskom borbom, i prepadima, minskim poljima, bombardovanjima, zasedama, propagandom...I isto je kao u svakom ratu. Isto... Često nastrada nedužan. Zlikovac ostane da živi i još više čini zlo. Ateista učestvuje u spasavanju bolesnih i unesrećenih i svojim novcem hrani gladne, dok vernik u crkvi bezosećajno gleda tuđu nevolju, deli besmislene savete, a novac troši na putovanja, kola i tehniku. Iznenadni bankroti, bolesti, otuđenja, povređivanja od ljudi za koje ste mislili da su vam prijatelji. Sve je to rat. Bolest, prestanak radnog odnosa, otuđenje. Rat. Kada vidite da se unutar crkve ogovara, to rade kolaboracionisti, izdajnici. Postoje i bolničari, oni duhovno jači, koji treba da podižu slabije. Postoje i ratni liferanti. Oni izrabljuju svoju braću i bogate se na

nevolji drugih. Ratm neko će poginuti, neko umreti, neko biti ranjen, pa zarasti. Ipak, za razliku od ratova koje vode ljudi, u duhovnom ratu postoji i pogled „iza zida“ koji mi ne vidimo, i gde nijedna duša nije izgubljena. Bog brine o svojim vojnicima. Bog nije odgovoran za rat, ali je odgovoran za svakog vojnika u svojoj armiji, i On to ne krije. Problem je što mi ne vidimo iza zida koji razdvaja žive od mrtvih, iza zida koji odvaja sadašnjost od budućnosti, ali Bog vidi, Bog razume tuge, ogorčenja, žalost, pa i bes. On nas menja tako da počinjemo da ga poznajemo, da nije bezosećajni gospodar čiji podanici žive besmisleni život pevanja u horovima, veličanje vođe i branja cveća. Upravo to satanisti žele - da od čoveka naprave broj, da ga obesmisle, stvore zombija koji će da bezpogovorno sluša. Posebno kada imamo na umu tehnologiju, koja dozvoljava da preko implantiranog čipa putem radio talasa može da se utiče na raspoloženje ljudi i njihovu svest. Kakva će biti, i da li postoji kazna za ljude koji su hiljade i milione drugih vodili u smrt, naterali svojim lošim i pokvarenim ekonomskim ili političkim odlukama da se sele, idu u emigraciju, da jedva preživljavaju., umru od gladi, bez mogućnosti lečenja, u besmislenim ratovima... Ljudi zbog čijeg je megalomanstva Sredozemno more postalo Plava Grobnica sirotinje koja pokušava da se domogne Zapada i boljeg života, bežeći iz svog doma i od svojih pokvarenih i korumpiranih vladara koji su od Afrike napravili kontinent gladne dece pod oružjem, iako Afrika leži na bogatstvu. Ljudi zbog čije je pohlepe hiljade ljudi moralo da ostane bez posla i bilo kakvih prihoda. Ljudi zbog čije je gramzivosti hiljadama dece uskraćen kvalitetan život, jer gramzivci i demoni u ljudskom obličju drže monopol na kupovinu i prodaju hrane, opreme za bebe i lekova, držeći tako narod u ekonomskom logoru. Ljudi koji prave ratove. Koji zavađaju da bi zaradili na oružju pa kasnije mire da bi narod iznuren sirotinjom uzimao kredite, radio za njih uz besmislene zarade. Ljudi koji zarađuju na nevolji, koji truju drogom tuđu decu, koji teraju na prostituciju, otimaju devojke, decu i žene i na taj demonski način zarađuju novac. Koji vam sve uzmu pa vam onda daju kredite uz visoke kemate, nudeći vam svoje prevare kao „pogodnosti“. I na kraju, pored ropskog rada, pored oduzetog vremena koje pripada porodici, rekreaciji, učenju, odmoru, pored te bedne zarade, sada neko želi da uzme i dušu, da kontroliše savest, razmišljanje, duhovni karakter. To već neće biti dopušteno,

dolazi do granice kada će Bog, kao u Egiptu u vreme Mojsija, reći – dosta. Ko ima pravo da nekome ulazi u ono što je samo njegovo, i tu da stavlja svoje svevideće oko? Da menja nečiju volju i da vrši nasilje nad savešću? Božja intervencija na Zemlji će biti strašna. Ima li ovaj svet šanse? Po svemu sudeći nema jer ljudi nemaju kuda otići, a ova planeta ide ka svom kraju. I šta činiti?

Ovo sam ja učinio za tebe. Šta češ ti učiniti za mene? Svet je u više navrata pokušao da se obračuna sa Isusom Hristom. Pogotovu kod nas, na Balkanu, gde su rado prihvatane tzv „napredne“ ideje koje su donosile progres u vidu masovnih grobnica, porušenih crkava, uništenih grobalja i zatiranja svih simbola i spomenika koji na bilo koji način ukazuju na Boga. Partizani su 1942 godine u Gornjem Selu kod Nikšića naterali pravoslavnog sveštenika da iskopa grob, da u njega položi kovčeg na kom je napisano: „narodni neprijatelj Isus Hristos“ i da održi opelo pokojniku. U Vojvodini i Šumadiji je posebno taj bes protiv Hrista došao do izražaja tokom i posle 1944. Rušene su crkve, proterivano domaće stanovništvo, uništavani spomenici, krstovi i raspeća kojih je bilo u i oko svakog sela. Sveštenici su bivali izloženi javnoj poruzi, najčešće su jahani. Groblja su uništavana a iz nekih su izvađene kosti i javno spaljivane. Sa nekih građevina je skinut krst i stavljen pentagram, kao na evangeličku crkvu u Zemunu. Jedino su ovde ljudi sahranjivani da bi im na spomeniku umesto krsta stajao pentagram. Retki koji su slavili slavu su bili prijavljivani i svaki od njih je imao dežurnog doušnika za vratom. Crkveni praznici su proglašavani „bapskim“ a deca su učena da kada vide svešteno lice viču „baksuz“. ipak, danas se otišlo u drugu krajnost. Biblija se prodaje i nabavlja dok se komunistička literatura koristi za potpalu. Ljudi se venčavaju i krštavaju u crkvama koje grade unuci onih koji su ih rušili, dok se sa partizanima tera šega, ulice sa njihovim imenima se brišu, sklanjaju se spomenici a praznici zaboravljaju, iako ima

još dosta živih učesnika NOB-a, koje unuci nazivaju „komunjarama“ Toliko o ratu protiv Hrista koji su poveli komunisti. Izgubili su ga. A Isus Hristos je bio na zemlji pre 2000 godina! Jasno je da je svaki pokušaj napada na Boga osuđen da propadne. propašće i napad na Hrista koji izvodi liberalna demokratija i globalizam. I šta ćemo da činimo sa Božjim opomenama? Da li ćemo da mirno čekamo da se sve završi ne pitajući se kuda idemo, zašto smo živeli, kakav je smisao svega. Ili ćemo da se nadamo da smo kao neutralni mirni jer se nas to ne tiče. Nema neutralnih: „I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve“ (Jevanđelje po Mateju 25.33 do 46 stiha). Jedni su opravdani a drugi osuđeni. Da li ćemo da začepimo uši i pravimo se da ništa nismo čuli? Ni tada nećemo sprečiti dolazak Isusa Hrista, samo ćemo propustiti priliku da se istom radujemo, a učinićemo uslugu onome koji mrzi i ljude i Boga da među onima koje je bacio sa samim sobom u propast ima jednoga više. Možda će nam primanje žiga, tj lojalnost onima koji udaraju žig učiniti da nam samo trenutno bude lakše, da nastavimo da radimo za bednu platu, da možemo kupiti hranu koja će tada biti skuplja nego danas, da nastavimo životarenje i izbegnemo sudbinu „tvrdoglavih bogomoljaca“ koji se kriju po brdima i napuštenim selima, ili su po zatvorima i gladuju,dok im niko ne sme pomoći. Prihvatanjem sistema vrednosti ovog sveta, koji je prevara i iluzija, nećemo dobiti ništa osim trenutnih i bledih zadovoljstava, ograničenih vremenom, novcem i okolnostima. Prihvatanjem podaništva vođama ovog sveta ništa nećemo dobiti osim ropskog tretmana začinjenog pričama o ljudskim pravima, boljem životu, ali dogodine ili „do 2020“. ulaskom u EU, hvalisanjem političara. Prihvatanjem sistema vrednosti ovog sveta nismo čak ni na širokom putu, o kom govori Isus Hrist, pošto nemamo džipove da idemo njime. Ne dobijamo ništa osim mrvica, poniženja i prevare. I to će kratko da traje a onda će da dođe kraj. I šta ćemo da učinimo? Od nikoga ne zavisi, samo od nas. Hristos je jasan: „Hodite k meni svi koji ste natovareni i umorni, uzmite jaram moj na sebe..“ Mi sami ne možemo promeniti svoj karakter, moramo se predati Hristu, koji je kadar brinuti o nama i onda kada nam prinesu pod nos čip a mi ga odbijemo. Bog će biti sa nama i kada svet dok štiti prava silovatelja, bude progonio mirne građane koji veruju po svojoj savesti. Bog će biti sa svojim narodom i kada potrese Zemlju, objavivši da je rok istekao i da se Caru vraća carevo. I neće zakasniti, nije dugo ostalo.