MODELI DEMOKRATIJE- Vučina Vasović

Model je nešto što se nalazi na sredini između idealnog koncepta i empirijskog, odnosno konkretnog demokratskog sistema. Model predstavlja koncepciju moguće demokratske vladavine. Obeležja demokratije dobijamo odgovorima na pitanja: ko vlada, tj. Ko upravlja; u čijem interesu; na koji način se to radi? Autori Rendal i Keni ističu 3 principa demokratskog poretka: 1. suverenost naroda- da nosioci vlasti moraju biti spremni da rade ono što se od njih traži, a da se uzdržavaju od onoga čemu se narod suprotstavlja 2. politička jednakost- svaki član zajednice ima jednako dobru šansu kao i njegovi sugrađani da participira u procesu odlučivanja u zajednici 3. konsultacije sa narodom i pravilo vladavine većine- kada ne postoji saglasnost građana oko nekih pitanja poslednja reč pripada većem, a nikada manjem broju građana Obeležja demokratije: 1. Transparentnost 2. Obim i radijus dejstva države i političkog sistema je ograničen u odnosu na ekonomski, kulturni... 3. Princip vladavine prava ili ograničenost države pravom; pravo kao širi skup principa humanosti, slobode, pravde. Pravilno funkcionisanje demokratije jedino je moguće u okviru cladavine zakona 4. Slobode i prava građana- izbor odgovarajućih socijalnih i političkih institucija je faktor razvoja; Građanska, politička, ekonomska, socijalna, kulturna prava... 5. Politička jednakost i razumna ekonomsko-socijalna jednakost 6. Odgovornost nosilaca političke vlasti 7. Politički pluralizam, tj. Disperzija ili dekoncentracija vlasti po horizontalnim i vertikalnim linijama plitičkog organizovanja 8. Demokratski kompetivizam- stepen kompetivizma između pluralizovanih centara moći, odnosno politički potentnih subjekata; organizovana opozicija je nužan deo ove kompetitivnosti 9. Izbori za organe političke vlasti; Diverže: Demokratija je vladavina većine putem poštenih i slobodnih izbora 10. Sloboda mas-medija i aktivno demokratsko javno mnjenje; Brajs: Demokratija je vladavina putem javnog mnjenja

KLASIFIKACIJA DEMOKRATIJA
Prepoznavanje demokratskih sistema na osnovu odgovora na pitanja: ko vlada, u čijem interesu i na koji način. Tako razlikujemo: monarhije i republike; unitarne, federacije i konfederacije; vestminsterska i konsocijalna demokratija; predsednički, parlamentarni i konventski sistemi; neposredna i posredna demokratija.

1

diskurzivno-poliarhična liberalno-socijalna demokratija (ovaj model izgleda moguće graditi.POLIARHIJA -ovaj model ističe 2 glavne osobine demokratije: participaciju i kompeticiju -Dalova (Robert Dahl) definicija pretpostavlja postojanje moderne države 2 . prestavnička vladavina su u osnovi ovog modela Moderna forma liberalne demokratije -ekskluzivno naglašavanje individualizma -naklonost prema voluntarizmu u formi političke participacije -teritorijalna reprezentacija i partijska kompetiticija -vezanost za nacionalne državne institucije -indiferentnost prema sistematskim nejednakostima Neoliberalna forma demokratije -posledica globalizma -ovaj model zahteva više liberalizma a manje demokratije -privatizacija javnih preduzeća -odbacivanje državnih regulacija -liberalizacija finansijskih tokova -konverzija političkih zahteva u zahteve bazirane na pravima -zamena kolektivnih ovlašćenja sa individualnim doprinosima -sakralizacija svojinskih prava -smanjenje javnih birokratija i plata -diskreditovanje političara u korist preduzimača -povećanje moći centralnih banaka 2. sloboda. liberalna demokratija (klasična. kosmopolitska demokratija 7.LIBERALNA DEMOKRATIJA -heterogeni skup ideja o prirodi i formi integracije liberalizma i demokratije -oblik političkog sistema predeterminisan ili organizovan u okviru liberalizma ili oko vrednosti slobode -model liberalne demokratije imao je vanredno veliki uticaj na tranzicione procese u postkomunističkim zemljama Klasična lib-individualistička demokratija -vezuje se za Lokovo poimanje demokratije -u kontrapoziciji Rusoovom projektu prirodnog stanja -život. on bi sadržao i integrisao svojstva već pomenutih modela demokratije) 1. neoliberalna) 2. traženje sreće. participaciona demokratija 6. moderna. model multikulturalnog građanstva 8. Modeli po ovoj klasifikaciji: 1. konsocijacija 4. diskurzivna demokratija 5.Najčešće su empirijsko-normativne klasifikacije. poliarhija 3.

KONSOCIJACIJA -ne uključuje participaciju osim ako se pod njom razumeju izbori -isključuje većinsko odlučivanje -mogućnost punijeg političkog predstavljanja i odlučivanja određenih etnonacionalnih entiteta -pogodnija od poliarhije za adaptiranje novim uslovima globalizacije Lajphartovih 10 karakteristika konsocijacije: -konsesualna i podeljena izvršna vlast sa multipartijskim koalicijama -zakonodavno-izvršna ravnoteža vlasti -višepartijski.PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA -pripada radikalnoj teoriji -ima dugu istoriju -reakcija na manjkavosti liberalne demokratije -u osnovi stoji: politička teorija koja suštinu politike traži u samom procesu odlučivanja -težnja: omogućiti direktnu participaciju i uticaj građana u političkom odlučivanju na svim nivoima političke organizacije koji zahtevaju njihov angažman i lojalnost -ovaj model je u kontrapoziciji prema predstavničkoj. Drajzek -javlja se kao alternativa svemoćnoj državi i liberalnoj demokratiji -pre deliberativan nego agragativan model -pre republikanski nego liberalan -pre komunikativan nego strategijski -bez poštovanja granica političkih jedinica -sledi civilno društvo pre nego državu -opire se ekonomskoj racionalnosti u socijalnom i političkom životu -politika je proces odlučivanja kroz diskusiju 5.DISKURZIVNA DEMOKRATIJA -njegovi zastupnici: Habermas. ali različito konstituisana doma -rigidni ustavi koji mogu biti menjani samo posebnim većima -zakoni su predmet sudskog razumevanja i prosuđivanja ustavnosti -nezavisnost centralnih banaka 4. elitističkoj i korporativnoj formi demokratije -teži da uključi različite forme neposredne demokratije u proces odlučivanja -ovaj model pretpostavlja da ljudi imaju racionalne sposobnosti u odlučivanju -pretpostavlja proces deprofesionalizacije politike 3 .3. a ne dvopartijski ili jednopartijski sistem -proporcionalni izborni sistem -koordinirani i korporativistički interesno-grupni sistemi koji teže cilju-kompromisu -federalna i decentralizovana država -podela zakonodavne vlasti između dva jednako jaka.

6. priznanje prava predstavljanja -ova prava štite članove manjinske kulturne grupe od ekonomskih pritisaka ili političkih odluka većine -Kimlika: Treba da težimo da osiguramo da sve nacionalne grupe imaju priliku da održavaju sebe kao distinktnu kulturu. uz postojanje odgovarajuće komunikacije međ spratovima 7.KOSMOPOLITSKA DEMOKRATIJA -Heldov model -u susret globalističkom preuređenju društva i politike -integracije nacionalno-državnog nivoa i globalnog nivoa organizovanja -kotrolisano utapanje države u globalnu zajednicu -kosmopolitska demokratija kao višespratna zgrada u kojoj spratovi imaju visok stepen autonomije.MODEL MULTIETNIČKOG GRAĐANSTVA -Kimlikin model -nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju -Kimlika ističe 3 grupe manjinskih prava: 1. pravo samoupravljanja 3. 4 . ako one to izaberu. pravo na distinktan tretman ili priznanje prava 2.