You are on page 1of 603

Υ.Υ. STRUVE D.P.

KALISTOV

STARA GRČKA

EGEJSKI SVET U III-II MILENIJUMU PRE Ν. E.

Pre 70-tih godina XIX veka obično se smatralo da istorija stare Grčke počinje od
tzv. homerskog perioda, tj. od perioda koji je svoj odraz našao u „Ilijadi" i „Odiseji".
Tada se smatralo da ove dve poeme daju potpunu sliku grčkog društva XI-VIII veka
pre n. e. Međutim, već kod samih starih Grka sačuvale su se uspomene na mnogo
raniji period istorije njihove zemlje. To su bile uspornene zabeležene u nizu predanja
i mitova koje nalazimo u literarnoj zaostavštini antičkih pisaca kasnijeg doba. Neki
od spomenika iz najstarijeg doba kakve susrećemo u balkanskoj Grčkoj i na ostrvima
ruševine i ostaci starih građevina pravljenih od grubo klesanog kamena takođe su
podsećali na prošlost. Ο tom „kiklopskom" građevinarstvu ništa određeno nisu mogli
da kažu ni sami stari Grci; prema predanju graditelji tih drevnih objekata bili su
mitološki jednooki džinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije buržoaska
nauka XIX veka prelazila je ne poklanjajuci im nimalo pažnje, što se u znatnoj meri
objašnjava (hiperkritičkim) pravcem koji je u to doba vladao među stručnjacima.
Njegove pristalice uzimale su sebi u zadatak da prave strogo, često sasvim
neopravdano razgraničenje između materijala „istorijskog" i „neistorijskog", tj.
legendarnog. Oni nisu išli za analizom mitološkog materijala sa ciljem da u njemu
pronađu odraze istorijske stvamosti. Rezultat toga bilo je skoro potpuno ignorisanje
predstava starih Grka ο davnoj prošlosti njihove zemlje. Do preloma u tom pogledu
došlo je tek 70-90-tih godina prošlog veka kad se u direktnoj vezi s velikim
arheološkim nalazima ispostaviio da su „homerovskom" periodu grčke istorije u
bazenu Egejskog mora prethodili mnogi vekovi razvijene kulture čiji su glavni centri
bili Krit, Helada i grad Troja. Istraživanja obavljena tokom XX veka pokazala su da
su u Π milenijumu pre n. e. tamo cvetale civilizacije razvijene skoro do istog stepena
do kog su u to doba bile razvijene egipatska, vavilonska i hetska civilizacija.
Proučavanje istorije naroda koji su tu kulturu stvarali stavilo je pred savremenu
nauku čitav niz principijelno važnih problema: problem periodizacije; problem
etničke pripadnosti egejskih plemena koji je usko povezan s problemom kritskog i
mikenskog jezika i pisma; problem socijalno-ekonomskog karaktera starog Krita i
starih gradova na Peloponezu; problem osvajanja ahejskih kraljevstava od strane
Dorana i drugi.
U rešavanju svih tih problema tek je u najnovije vreme postignut znatan
napredak. Taj napredak je bio uslovljen kako značajnim prikupljanjem materijala iz
arheoloških nalaza, tako i neumornim radom čitavog niza naučnika na dešifrovanju
kritsko-mikenskih slova. Kad su dva engleska naučnika, M. Ventris i D. Čedvik,
1953. g. objavili svoja otkrića ο novoni načinu dešifrovanja mikenskih natpisa njihov
rad je urodio plodom. Iako su ta njihova otkrića još daleko od toga da se mogu
smatrati konačnim, jer još predstoji savlađivanje velikih teškoća na putu daljeg
proučavanja mikenskih natpisa, ipak načini za dešifrovanje koje su predložili M.
Ventris i D. Čedvik stiču sve veće priznanje među naučnicima u svetu. U svetlu
dosad pročitanih natpisa ukazuju se potpimo nove i izuzetno široke perspektive za
proučavanje najstarijeg perioda grčke istorije ο kome se naše znanje do nedavno
zasnivalo skoro isključivo na spomenicima raaterijalne kulture.
***

Plemena nastanjena na Balkanskom poluostrvu, po ostrvima egejskog arMpelaga


i duž obala Male Azije još od najstarijih vremena održavala su iesan međusobni
kontakt; tome je doprinosila činjenica što su sve ove zenflje bile povezane morem,"
Zahvaljujući tim vezama ne samo da su nastala zajednička obeležja u razvoju
tamošnjeg stanovništva, nego je došlo i do toga da su zemlje egejskog bazena več
relativno rano formirale poseban kulturni centar koji je živeo paralelno s dragim
najstarijim žarištima civilizacije starim Vavilonom, Egiptom, Indijom, Kinom.
Do šireg naseljavanja zemalja egejskog bazena, prema postojećim naučnim
podacima, došlo je početkom epohe neolita, tj. otprilike u VIIVI milenijumu pre n. e.
Tokom iskopavanja na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji, na ostrvima
egejskog arhipelaga i, između ostalih, na Kritu pronađeni su ostaci rnnogobrojnih
naseobina i grobova iz epohe neolita koji na teritoriji mediteranskih zemalja stižu do
prelaza između IV i ΙΠ milenijuma pre n. e.
Proučavanje spomenika pokazuje da je u to doba privrednu osnovu rodovskih
zajednica predstavljala motička zemljoradnja i stocarstvo. Proučavanje arheoloških
spomenika Bakanskog poluostrva na teritoriji južno od Dunava pokazuje da je cela ta
teritorija bila nastanjena plemenima koja su bila na približno jednakom stepenu
razvitka. Kultura neolitskih naseobina buduće Trakije, Makedonije, Tesalije i Grčke
bila je bliska kulturi naseobina na ostrvima Egejskog mora. Mnogobrojni ostaci
neolitske epohe na Kritu omogućavaju da se stvori izvesna predstava ο životu
stanovništva tog ostrva.
Prema arheološkim nalazima, rodovske naseobine toga doba sastojale su se od
koliba koje su pravljene neobrađenim kamenim krečnjakom; kolibe su bile
kvadratnog oblika. Za kritsku keramiku iz tog vremena karakteristične su posude
koje svojim oblikom podsećaju na lađe i koje su imale urezane ili utisnute ukrase.
Primitivna umetnost je takođe zastupljena malim grubo izrađenim figurama ptica,
životinja i Ijudi. Ove statuete najvecirn delom predstavljaju žensku figuru koja je
svojstvena umetnosti svili naroda u doba matrijarhata.
Početkom ΠΙ milenijuma pre n. e. egejska plemena su upoznala upotrebu nietala,
najpre bakra, a žatirii bronze. To je /.natiio doprmelo razvoju proizvodnih snaga
stanovništva egejskog bazena.
Pojavu metala buržoaska nauka vezuje za dolazak novih plemena iz Anadolije
(Male Azije) u egejski'bazen. Ovakvo svoje shvatanje ona zasniva na postavci ο
„vodećim, nadarenim narodima" koji tobože čine pokretačku snagu istorije; takva
postavka tipična je za mnoge predstavnike buržoaske nauke. Ne negirajući značaj
seobe plemena, moramo primetiti da uvođenje metala u upotrebu nije moralo biti
rezultaf migracije. Istraživanja obavljena tokom poslednjih decenija pokazuju da se
upotreba metala javljala skoro istovremeno u raznim mestima egejskog bazena na
Kipru, na obalama Male Azije i u Makedoniji, tj. svuda gde su se nalazila ležišta
bakra. Zahvaljujući nivou proizvodnje koji su dostigla egejska plemena i vezama
koje su odavno postojale među njima, veština spravljanja metalnog oruđa širila se
među stanovništvom okolnih teritorija relativno brzo. Najstariji proizvodi od bakra
vode poreklo otprilike s kraja IV do početka i prve polovine ΙΠ milenijuma pre n. e.
Jedinstvo kulture plemena koja su stanovala u bazenu Egejskog mora u bronzano
doba omogućuje da je podvedemo pod opšti naziv egejska.
Hronološka klasifikacija egejske kulture razrađena je prilično iscrpno. A, Evans
je razradio hronologiju Kdta. Ugledavši se na tu hronologiju dragi naučnici su
i/radili hronologijn Grčke bronzanog doba: najstarija kultura Grčke podeljena je na
tri heladska perioda (stari od 2600. do 2000. g., srednji od 2000. do 1600. g., kasni
od 1600. do 1100. g. pre n. e., kao i kultura Kikladskih ostrva (starokikladski od
3000. do 2200, sređnjokikladski od 2200. do 1600. g. i poznokikladski period od
1600. do 1200. g. pre n. e.). Takav sistem periodizacije u znatnoj meri ima
formalistički karakter, jer se ne zasniva na promenama u privrednom životu egejskih
plemena; ova peiiodizacija uglavnom se zasniva samo na razvoju keramike. Pa ipak,
ta periodizacija može da ima pomocni značaj.

1. KONTINENTALNA GRČKA U XXV-XVII VEKU PRE. Ν. E.


U prvoj polovini ΙΏ milenijuma pre n. e. stanovništvo Balkanskog polupstrva
počinje da se služi predmetiraa od bakia. Teritorija Grčke relativno je siromašna
ruđama bakra. Iako su nam sada poznata neka nalazišta
ruda koja su bila eksploatisana već krajem ΠΙ niilenijuma pre n. e., ipak

izgleda da je bakar u početku dopreman morskim putem sa Kipra i sa Kikladskih


ostrva (Siros, Psira). U širenju proizvoda od bakra po raznim teritorijama opaža se
izvesna sukcesivnost. One se najpre javljaju u južnim delovi Grčke na Peloponezu i
postepeno prodiru u seveme oblasti zemlje. Upoznavanje tog metala izgleda da se
postepeno širilo od ostrvljana ili od stanovnika sa obala Male Azije u dubinu kopna.
U rano bronzano doba nastala su ninogobrojna naselja u dotle nenastanjenim
delovima Peloponeza i srednje Grčke. Upravo u to doba javljaju se prva naselja u
kasnije poznatim mestima kao što su Tirint, Mikena, Orhomenos, Delfi. U isto vreme
niču manja naselja kraj današnjih Zigurije, Korakua, Asine, Hagija-Marine, na ostrvu
Itaki itd.
Karakterističnu osobinu tili ranih naseobina predstavlja njihov srneštaj na
brežuljcima čime se obezbeđivala odbrambena sposobnost. Arhitektura stambenih
zgrada u tim naseljima različita je. U Orhomenosu (Beotija) pronađene su, na primer,
nepokrivene kuće kražne osnove sa terrieljima od karaena i zidovima od ćerpiča.
Međutim, poznati su i drugi tipovi građevina sa ovaliiim ili pravouglim osnovama,
čija je jedna strana zaobljena. Svaka kuća je imala dve prostorije spojene vratima, a
nasred velike prostorije nalazilo se ognjište. Uz zidove prostorija stajale su velike
zemljane posude u kojima su čuvane razne rezerve hrane.
U drugu polovinu ΙΠ milenijuma pre n. e. spada podizanje većih građevina koje
su se mnogo razlikovale od stambenih zgrada običmh članova zajednice. Takva
jedna građevina okruglog oblika sa prečnikom od 28 metara otkrivena je na
akropolju Tirinta. Njeni zidovi od ćerpiča stajali su na temelju od kamena, a bila je
pokrivena crepom. Opkoljena sa dva reda jakih bedema koji su je opasivali kao dva
obniča, ta zgrada je predstavljala jaku tvrđavu. Po svemu sudeći to je bilo sedište
najstarijih vladara Tirinta. U drugora starom naselju, u Lerni (Argolida), bila je u
istom periodu podignuta zgrada čiji se „dvorski" karakter ističe još više. Ta
građevina otkrivena je 1954. g. Jedan njen deo predstavlja prostoriju pravougle
osnove, dugu preko 25 metara. Jaki zidovi od čerpiča (debeli oko 90 cm) bili su
podignuti na temelju od kamena i oblepljeni sa dva sloja glinenog maltera. U toj
građevini iz prizemlja je vodilo na sprat nekoliko stepeništa. U'prizemlju je otkopano
više od deset prostorija razne namene prostrane sobe i male ostave.
Stanovnici Helade u ΠΙ milenijumu pre n. e. uglavnom su se bavili stočarstvom i
zemljoradnjom. Na primer, stanovnici Zigurije gajili su velik broj stoke: krave,
svinje, koze i ovce. Grnčarstvo još nije bilo prekoračilo stadijum domaće radinosti
posuđe je pravljeno rukom. Oblici posuđa su vrlo izveštačeni. Teško je odrediti
namenu mnogih od tih posuda. Iako je posuđe pravljeno bez upotrebe grnčarskog
točka, kvalitet grnčarskih proizvoda bio je srazmerno visok. Treba primetiti da je vec
u to doba u Grčkoj izrađivan crep kojim su pokrivane ne samo zgrade bogataša
(Tirint, Lerna) vec i stambene zgrade srednjih slojeva stanovništva (Asina). Po-
sle XX veka pre n. e. veština pravljenja crepa je iščezla a obnovljena je tek u VII
veku pre n. e.
Do kraja HI milenijuma metaiurgija je bila slabo razvijena. Bakar je upotrebljavan
samo za pfe®"eta
noževi, igle, itd.
Zanimljivo je da se
već u toj ranoj epohi
javljaju
pečatiirazniotisci na
posuđu. Crteži na tim
pečatima donekle su
slični crtežima na
pečatima sa ostrva
Krita iz istog
vremenskog perioda.
Plemena koja su u ΙΠ
milenijumu pre n.e.
sačinjavala
stanovništvo Helade
stalno su održavala
veze sa stanovništvom
susednih zemalja
Makedonije, Trakije,
Male Azije. Njihovi
odnosi nisu se
ograničavali na
jednostavnu _
razmenu proizvoda,
već je pri tome
dolazilo i do
uzajamnog kulturnog
uticaja koji se
najočitije ispoljava u
proizvodnji keramike. Naročito su bile razvijene veze sa stanovništvom ostrva u
Egejskom moru, na prvom raestu Kikladskih. Stanovnici Helade dobijali su otuda
opsidijan, keramičko posuđe, figurice od mermera. Naselja na Peloponezu održavala
su najintenzivnije veze sa Kritom koji je od kopna bio udaljen samo 150-160
kilometara i odakle su dolazili kameni pečati i posude, privesci amajlije od steatita i
keramike. Kontakt između Helade i Egipta nesumnjivo je u to doba ostvarivan
posredstvom Krićana.
Pitanje socijalne istorije tog perioda veoma je složeno. Početak tog perioda pada
u doba u kome su unutar rodovskih zajednica vladali matrijarhalni odnosi koji su
kasnije zamenjeni patrijarhalnim. Procvat uređenja prvobitnog društva u Heladi već
krajem ΙΠ milenijuma pre n.e. karakteriše pojava imovinskog raslojavanja unutar
zajednica.
Još u to doba zapaža se bogaćenje pojedinaca, na primer, plemenskih prvaka u
Tirintu i Lerni, što svedoči ο stvaranju uslova za kasniju klasnu
podelu društva. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi su se odigrali važni događaji. Jošje
Tukidid pominjao velike seobe stanovništva u staroj Heladi. Ti podaci antičke
istoriografije nalaze potvrdu u rialazima najnovijih iskopavanja. Izgleda da su se
krajem ΠΙ i početkom Π milenijuma pre n.e. digla plemena koja su naseljavala
severne delove Helade i krenula na jug u Beotiju i na Peloponez. Prema grčkoj
tradiciji, ta novodošla plemena bili su Ahajci._
Neki buržoaski naučnici, na primer, Gloc i Bledžen, smatraju da je dolaskom
Ahajaca Helada raskinula sa svojom prošlošću, a pojava snažne, razumne rase,
sposobne za asimilaciju izazvala je procvat kulture na poluostrvu. Bledžen govori ο
Ahajcima kao ο „novom rasnom elementu". Ali ni jedna od ovih karakteristika ne
daje pravu sliku etničkih pomeranja do kakvih je u Heladi došlo krajem ΙΠ
niilenijuma pre n.e.
Ahajci koji su se doselili u srednju i južnu Grčku verovatno su predstavljali
plemena srodna onima koja su u to doba naseljavala Heladu. Poznato je da se u
kulturi plemena na Balkanskom poluostrvu u drugoj polovini ΙΠ railenijuma pre n. e.
opažaju zajedničke crte koje se tumače ne samo jednakim nivoom njihovog
socijalno-ekonomskog razvoja već i etničkora srodnošću tih plemena. Seoba
plemena tokom razdoblja koje predstavlja granicu između ΠΙ i Π milenijuma pre n.e.
može se tumačiti onim promenama koje su nastajale u prvobitnim društvenim
zajednicama zbog porasta broja stanovništva i pomanjkanja teritorija uz opštu nisku
produktivnost rada i koje su dovodile do međuplemenskih borbi i potiskivanja
jedriih plemena od strane dmgih. Dolazak plemena iz Tesalije ili Makedonije
(njihovo prvobitno prebivalište još nije poznato) u Heladu predstavljao je jednu od
epozoda međuplemenskih borbi. Njihova je najezda naišla na vrlo jak otpor
domaćeg stanovništva. Zbog dugotrajnosti borbe zemlja je bila jako opustošena. Niz
naselja i gradova kao što su, na primer, Zigurija, Tirint, Koraku, Asina, naselja na
Hagios-Kozmi, nedaleko od sela Vafilo u Lakoniji i druga bila su razorena. Neka od
ovih naselja, kao, na primer, Zigurija, sasvim su napuštena a druga su obnavljana, ali
u manjim razmerama.
Ahajci su se postepeno asimilari s domaćim stanovništvom. Ipak, kultura Helade
u narednom periodu XX-XVII veka pre n.e. nije bila jednoobrazna. U oblasti
arhitekture, na primer, i dalje se održavala, čak je dobila i veliku rasprostranjenost
apsidalna osnova kuc'e, ali se isto tako često nailazi na pravougaone kuće
megaronskog tipa: pravougaona građevina sa središnjom prostorijom i unutrašnjim
dvorištem. U isto vreme javljaju se i utvrđenja oko izvesnih nastanjenih mesta,
kakva su, na prinier, Tirint, Malti (Mesenija) i druga mesta.
Društvena proizvodnja postaje sve složenija. Pored stočarstva razvija se
zemljoradnja: stanovnici kontinentalne Grčke već su u to doba gajili pšenicu, ječam,
grašak, bob. Razvijalo se i zanatstvo. Veštinu u proizvodnji bronze predstavljala je
veliko dostignuće tadašnje metalurgije. Način izrade bronze brzo je prihvaćen na
širem području. Naročito velik broj proizvbđa od bronze nalazimo iz doba XVffi-
XVirveka pre n.e. 0 to vreme, zahvaljujuci gmčarskom točku, i grnčarstvo postaje
samostalan zanat.
Društveni odnosi te epohe doživeli su znatne promene. Razvojem stočarstva i
zemljoradnje dolazi do značajne koncentracije sredstava, bogaćenja pojedinih
porodica i do daljeg izdvajanja i jačanja privatne svojine kao protivteže rodovskoj
svojini.
Opravdano je pomišljati na to da se imovinsko raslojavanje unutar rodovskih
zajednica još više komplikovalo neravnopravnošću između domaćeg stanovištva i
osvajača Ahajaca. Među pojedinim plemenima dolazilo je do sukoba vojnog
karaktera, čime se takođe razvijala neravnopravnost između rodova unutar njih
samih kao i izdvajanje vođe i njegove dražine u posebnu grupu rodovske
aristokratije.
Tokom prve trećine Π milenijuma produžilo se širenje spoljnih veza plemena
koja su nastanjivala Heladu. Postoje nepobitna svedočanstva ο direktnim vezama
balkanske Grčke s Trojom. Veze sa Kritom razvijale su s& neravnomerno. Po
dolasku Ahajaca one su, izgleda, osetno oslabile i obnovljene su tek posle 100-200
godina. Ο tome, na primer, svedoče sudovi đomaće proizvodnje iz Korakua i Tirinta
izrađeni prema obrascima kritske keramike XVH[-XVI veka pre n. e., reljef s bikom
iz Mikene rađen po uzoru na kritske reljefe tog doba, i dragi proizvodi. Pojačan je
kontakt s Kikladskim ostrvima čije je stanovništvo bilo pod istovremenim uticajem
kulture s kopna i sa Krita.
Pitanje veza sa severnim oblastima Balkanskog poluostrva još je nedovoljno
istraženo, Cinjenica da su u Makedoniji pronađeni primerci tzv. minojske keramike
koja je bila poznata u celoj Grčkoj dopušta pretpostavku ο stalnom kontaktu
stanovništva obe zemlje. Ahajsko društvo dostiglo je vrhunac svog razvoja u XVI-
XII veku pre n. e., a osnovnu karakteristiku daje mu uspon Mikene, Pilosa i drugih
centara Peloponeza.

2. OSTRVA EGEJSKOG MORA V ΠΙ I POČETKU Π


MILENUUMA PRE Ν. E.

Istorijski razvoj severne grupe ostrva Egejskog mora Lezbosa, Lemnosa,


Imbrosa, Tasosa donekle se razlikovao od razvoja južnih ostrva Kiklada.
Mala udaljenost Lezbosa, Lemnosa i dmgih ostrva od obale Male Azije gde se
sredinom ΓΠ milenijuma opažao snažan napredak kulture doprinela da njihov
razvitak bude brži. Međutim, današnje poznavanja te oblasti ne dozvoljava nam da
darno iscrpniju sliku razvoja severne grupe ostrva. Južna ostrva Andos, Tenos, Paros,
Keos, Sifnos, Melos i druga, koja čine grupu Kikladskih ostrva, mnogo su bolje
istražena i proučena.
I ovde je u to doba vladalo rodovsko uređenje u kojem su, kako izgle-
da, ostaci matrijarhata sačuvali izvestan značaj.
U najstarijem periodu stanovnici Kikladskih ostrva živeli su u rodovskim
naseljima koja su predstavljala grape kućica tesno zbijenih jedna uz drugu. Raspored
i planovi ovih naselja govore ο tome da su osnovna sredstva proizvodnje
predstavljala svojinu čitave rodovske
zajednice. Odvajanju pojedinih
porodica iz roda odgovara postanak
izolovane stambene zgrade
megaronskog tipa. Naselja tog tipa
nađena su na rnnogim ostrvima.
Najstarije se nalazilo na ostrvu
Melosu, pored današnjeg Filakopija.
Tu je pronađeno nekoliko takvih
naselja koja su se redom smenjivala.
Nalazi u slojevima iz ΠΙ milenijuma
pre n. e. pokazuju da je stanovnicima
Filakopija bilo poznato olovo; posuđe
su premazivali bojom sjajnom poput
laka, ukrašavali ga spiralnim
ornamentima, itd. Filakopi su u to
doba nesumnjivo predstavljali veliki
kulturni centar koji je svoj značaj
sačuvao i u kasnijim periodima.
Krajem ΠΤ milenijuma stanovnici
Kikladskih ostrva su počeli da grade
utvrđenja kojima su opasivali svoja
naselja zbog ratova vođenih između
rodovskih zajednica.
Prirodni uslovi Kikladskih ostrva
koja su planinskog karaktera nisu
mogli potencijalno uticati na
razvijanje zemljoradnje i stočarstva
kao što

Kikladski idol od mermera. Bronzuno doba. 3400-2800. g.


pre n.e.
je, na primer, slučaj u Tesaliji. Ali zato je početkom ΙΠ milenijuma na Kikladima
već bio poznat bakar. Pored upotrebe bakra bila je i vanredno razvijena obrada
kamena: na ostrvima su pronađene ogromne rezerve mermera, opsidijana i drugih
vrsta tvrdog kamena. Najstariji stanovnici Kikladskih ostrva svojim opsidijanom i
dmgim vrstama tvrdog kamena snabdevali su sve obližnje zemlje, a ljudske statuete
koje su izrađivali od

Svirač ιια liri. Mermerna statua sa Kikladskih ostrva. 2400 -2200 g. pre n.e
mermera i drugih minerala dopirale su u sve lcrajeve egejskog bazena (pronađene su
u Grčkoj, Makedoniji, na Kritu i u drugim mestirna). Bez obzira na još veoma
primitivna tehnička sredstva kikladskih raajstora, te grubo izrađene statuete iinaju
vrednost. Svojim umetničkira kvalitetima naročito se ističu male mermeme glave sa
ostrva Amorgosa. Ceo kompleks arheoloških spomenika svedoči ο tome da je
kikladsko stanovništvo na granici ΓΙΓ-Π milenijuma pre n. e., u poređenju sa
stanovništvom kopnene Grčke, dostiglo znatno viši nivo.
U životu ostrvljana značajno mesto zauzimali su ribolov i moreplovstvo. More im
je davalo hranu i vezalo ih s dmgira narodima. Već u prvoj polovim ΙΠ milenijuma
pre n, e. stanovnici Kikladskih ostrva izrađivali su modele čamaca od olova, a
slikama čamaca i riba ukrašavali su svoje posuđe. Trgovina sa susednim zemljama
naročito je doprinela napretku moreplovstva, a zajedno s tim, kako na primer piše
Tukidid, i razvijanju piraterije.
U XVHI-XVn veku Kikladi su se nalazili pod vlašću Krita i, po rečima Tukidida,
na njima su bile osnovane kolonije Kricana. Istorija Kiklada je od tog vremena usko
povezana sa sudbinom Krita.

3. KRIT U ΧΧΧ-ΧΠ VEKU PRE Ν. E.

Procvat rane kritske države u Π milenijumu pre n. e. ostavio je duboke tragove u


sećanju kasnijih pokolenja. Stara predanja ο kralju Mmoju koji je od Krita napravio
moćnu pomorsku državu, zabeležena su u delima Herodota i Tukidida. U niitovima
se Krit prikazuje kao kulturni centar odakle su u Grčku preneti mnogi tehnički
pronalasci i izvesni kultovi. Vrlo su važne i kratke napomene ο Krićanima koje
nalazimo u egipatskim izvo-

km.5Q U> 3020 W 0 50 km.

Krit u ΧΧΙ-ΧΥΙΙ veku pre n.e.


rima. Međutim, ovim izvoriraa dugo vremena nije pridavan značaj koji oni
zaslužuju.
Istorija ranog Krita postala je poznata tek posle iskopavanja koja je u
vremenu od 1893-1931. g. obavio Artur Evans (1851-1941). Ovaj istraživač
je predložio i periodizaciju najstarije istorije Krita pre dolaska Grka. Evans
ju je podelio na tri perioda i nazvao ih prema imenu mitološkog kralja
Minoja minojskira periodima. Hronološke granice tih perioda Evans je
odredio prema predmetima iz Mesopotamije i Egipta koji su nađem na Kritu
i čije je datovanje tačno utvrđeno.
S kasnijim ispravkaraa Evansova hronološka shema izgleda ovako:
Ranominojski period I 3000-2800. g. pre n.e.
Π 2800-2500. g. pre n.e.
ΠΙ 2500-2200. g. pre n.e.
Srednjominojski period I 2200-1750. g. pre n.e.
(Za celo ostrvo; u Knososu i Festosu on se završava oko 2000. g.).
Π 2000-1750. g. pre n.e. (samo za Knosos i Festos) ΠΙ
1750-1600. g. pre n.e.
Kasnominojski period I 1600-1400. g. pre n.e.
(Početak mu se poklapa s početkom Novog carstva u Egiptu.)
II 1450-1400. g. pre n.e. (samo u Knososu)
ΠΙ 1400-oko 1250. g. pre n.e.
Nedavno izvršene izmene u hronologiji starog Egipta izazvale su
pomeranje apsolutnih granica nadole, tako da se kao početak ranominojskog
perioda danas računa otprilike sa 2600. godinom pre n.e.
Krit u III mileKritsko društvo u III milenijumu pre n.e. nalazilo
nijumu pre n.e. se na višem nivou razvitka nego što je bilo društvo
kopnerie Grčke i ostrva Egejskog mora. To se mora tumačiti onim izuzetno
povoljnim okolnostima koje su vladale na ostrvu Kritu i podsticale razvoj
njegovih proizvodnih snaga. Već od najstarijih vremena Krit je bio čuven po
plodnosti svoje zemlje i bogatstvu. Zahvaljujući bogatim šumama, njegovo
je zemljište zadržavalo vlažnost što je povećavalo plodnost tla. Kritske
visoravni, opkoljene planinama, predstavljale su idealne terene za napredak
zemljoradnje i stočarstva. Stanovnici Krita koristili su se i preimućstvima
koja im je pružalo more bavili su se ribolovom i vodili živu trgovinu s
drugim zemljama.
Kritsko društvo ΙΠ milenijuma karakterišu znaci razvijenog rodovskog
uređenja. Pri vladavini patrijarhaliiih odnosa tamo su još postojali izvesni
ostaci matrijarhata. Izdvajanje privatne svojine pojedinaca izazvalo je
socijalno-imovinsko raslojavaiije. Već sredinom ΠΙ milenijuma na Kritu su
postojale bogate porodice koje su posedovale ne samo sredstva za
proizvodnju vec i izvesne predmete koji su predstavljali luksuz, na primer,
zlatne ukrase. Ti najbogatiji rodovi živeli su u istočnom delu Krita. Eko^
nomski razvitak stanovništva istočnog dela ostrva verovatno je bio brži nego u
zapadnom delu.
Stanovništvo Krita bilo je dosta brojno. Najgušće je bila nastanjena plodna
ravnica oko današnje Mesare, na južnoj obali. Tamo su vekovima postojala rodovska
naselja. Oko njih su se nalazile mnogobrojne rodovske kostumice kružne osnove,
pokrivene kupastim krovom od drveta i slame. U tim okruglim grobnicama
sahranjivani su tokom vremena članovi pojedinih rodova. Broj sahranjenih u
pojedinini grobovima rodovskih kosturnica iznosio je i po nekoliko stotina.
Materijalna kultura kritskog društva tog doba svedoči ο znatnom razvitku
proizvodnih snaga. U svakodnevnom životii Krićana široku primenu imala su orađa
od bakra noževi, testere itd. Grnčarstvo je takođe bilo veoma razvijeno. Primećuje se
da je sredinom III milenijuma naročito cvetala izrada posuđa od kamena. Za izradu
minijatura upotrebljavane su lokalne vrste kamena koji je ponekad bio jako tvrd, a
oblik posuda uziman je po uzom na keramičko posuđe.
Krajem perioda ušli su u upotrebu mnogobrojni žigovi (pečati) koji su izrađivani
od slonovače ili steatita u boji. Cinjenica da je njihova upotreba najpre bila razvijena
na jugu ostrva dopušta pretpostavku ο tome da su pozajmljeni od Egipćana; sama
upotreba pečata ukazuje na razvijenost privatno-vlasničkih odnosa u kritskom
društvu.
U dragoj polovini ΠΙ milenijuma Krit je iraao dosta žive odnose sa spoljnim
svetom: na Kritu su nađeni predmeti poreklom iz Egipta, sa Kikladskih ostrva i,
verovatno, iz Sirije. Stanovništvo Kiita imalo je velike koristi od upotrebe bronze u
zemljama koje nisu iraale sopstvenu bakarnu rudu. Krit je postao posrednik u
trgovini Kipra bakrom i bronzom sa ostrvima i kopnenom Grčkom. Nije isključeno
da je već u to doba kritska flota učestvovala u dopremanju kalaja iz Male Azije i,
kako misle neki naučnici, iz Španije.
Krajem ΙΠ milenijuma na Kritu je došlo do izvesnog pomeranja stanovništva iz
naselja koja su se nalazila na istoku ostrva (Mohlos, Psira, Palaikastro) u njegove
centralne delove gde su se sada naročito razvili Knosos, Malija, Festos, Hagija-
Trijada i drugi gradovi.
Postanak i razvitak Već početkom II milenijuma pre n.e. na Kritu su
države na Kritu procesi raspadanja prvobitae zajednice i obrazovanja klasa
dostigli značajan razvoj. Ο rastućoj socijalnoj diferencijaciji kritskog društva jasno
svedoče kraljevske palate koje su tada izgrađene u Knososu, Festosu, Maliji i u
dragim gradovima. Razlika između života i raskoši vlasnika palata u Knososu i
Festosu i uslova pod kojima su živeli stanovnici drugih naselja na Kritu, pokazuje da
se oko ΧΧΙ-ΧΧ veka pre n.e. već završio proces obrazovanja nasledne kraljevske
vlasti. Imovinska nejednakost stanovništva ostrva jasno se ispoljava i u pogrebnim
obredima. Tokom Π niilenijuma pre n.e. Krićani su sahranjivali svoje pokojnike u
manjim grobovima raznolikog oblika koji siFbffi namenjeni pojediiiim porodicama.1
Inventar naden u grobovima svedoči ο tome da je kritsko plemstvo raspolagalo
ogrorrmim bogatstvom, dok su široke mase stanovništva živele skromno. S istom
jasnoćom ističu se socijalni kontrasti pri poređenju stambenih zgrada raznih slojeva
kritskog stanovništva. Na fajans pločicaraa koje potiču iz XVIII veka pre n.e.
očuvane su slike velikih zgrada od dva do tri sprata. Ove zgrade su zidane velikim
kamenim blokovima. Nasred ravuih krovova dizale su se omanje kule. Celokupan
izgled ovih kuća ukazuje na to da su njihovi stanovnici bili bogati.
Proste kuće siromašnog stanovništva bile su rnale. Nasuprot kućama bogatih
vlasnika, koje su bile udaljene jedna od druge, sirotinjske kuće su stajale tesno
zbijene jedna uz drugu, formirajući na taj način potpuno zazidane građevinske
četvrti. Plan manjeg naselja Gurnije pokazuje skučenost koja je vladala u siromašnim
kvartovima.
U XX-XVni veku pre n.e. Krit još nije predstavljao jedinstvenu državu. Na
teritoriji ostrva bilo je nekoliko samostalnih oblasti koje su se, kako izgleda, nalazile
pod upravom pojedinih vladara. Položaj tih vladara, naročito na početku ovog

1 Najčešće se nalaze komorni grobovi - četvorougli i usečeni u stene, ili okrugle grobnice u koje su
pokojnike stavljali u zgrčenom stavu. Mnogi pokojnici iz tog perioda nađeni su u pitosima ili u
kovčezima od pečene zemlje takođe okruglog oblika,
perioda, verovatno je bio sličan položaju Homerovih vasileusa. Ο bogatstvu kritskih
vladara tog doba svedoči raskošno oražje iz Malije. To su rnač i nož od bronze
ukrašeni zlatom, slonovačom i kristalom koji su po svemu sudeći pripadali vasileusu
kralju vojskovođi.
Ratovi koje su međusobno vodili vladari pojedinih oblasti zahtevali su podizanje
odbrambenih utvrđenja. Mnoga kritska naselja bila su u to doba okružena masivnim
zidovima. Na prelazu između ΓΓΙ u Π milenijuma pre n. e. najmoćniji su bili kritski
vladari Knososa i Festosa, dok su vladari Malije i drugih gradova bili manje
značajni.
U XVni veku na Kritu je došlo do nekih događaja koji su prouzrokovali razaranje
kraljevskih palata i niza naselja. Prema mišljenju nekih naučnika (D. Pendlberi i A.
Evans), to su učinili zemljotresi koji su na Kritu česti; prema mišljenju drugih (E.
Majer), dvorci su propali zbog spoljnopoMčkih događaja: najezda azijskih Hiksa.
Odsustvo tragova požara u ruševinama građevina tog doba govori protiv Majerove
pretpostavke; protiv nje govori i to što je dvorac u Festosu, koji se nalazio na južnoj
obali, bio razoren znatno manje od dvorca u Knososu, dok bi najezdom Hiksa iz
Egipta upravo južna obala morala da strada mnogo više.
Veliki radovi obnove koji su na Kritu započeli sredinom XVHI veka pre n. e.
izvođeni su prema starim planovima. Ta činjenica pokazuje da je stanovništvo ostrva
sačuvalo svoje kulturne i socijalne forme i posle katastrofe, a takođe međusobnim
ratovima na Kritu i postepenim jačanjem knososkog kraljevstva na račun drugih
oblasti pobija teoriju ο najezdi Hiksa. Po svemu sudeći, početkom XVI veka pre n. e.
knososkoj dinastiji je pošlo za rukom da pod svojom vlašću ujedini ceo Krit.
Potpuna obnova svih naselja na Kritu pada otprilike u XVI vek pre n. e. kad
započinje period drugog procvata Krita koji je trajao dva veka. To je bilo doba
najvece moći Krita kako u unutrašnjem tako i u spoljn'opolitičkom pogledu.
Možemo pretpostaviti da je baš taj period našao odraza u predanjima Grka i u
Homerovim epovima.
Već početkom Π milenijuma pre n. e. kritsko društvo je dostiglo znatan stepen
ekonomskog i socijalnog razvoja: porast proizvodnih šnaga izazvao je odvajanje
zanata od poljoprivrede, doprineo unapređenju razmene dobara i znatnom proširenju
pomorske trgovine. Promene u proizvodnji pracene su važnim promenama u
socijalnoj strukturi društva: izdvajanje realtivno malobrojne aristokratije koja je
eksploatisala široke mase slobodnog zemljoradničkog i zanatskog stanovništva.
Došlo je do podele društva na klase.
Bilo je to mlado klasno draštvo u kome su još postojale ranoge karakteristike
prvobitne zajednice. Može se pretpostaviti da se socijalna diferencijacija u smislu
jačanja neravnopravnosti odvijala intenzivnije među stanovništvom istočnog dela
ostrva gde su tada nastali mnogi gradovi i naselja gradskog tipa.
Produbljavanje diferencijacije među slobodnim Ijudima praćeno je daljim
razvijanjem ropstva. Ropski rad sredinom Π milenijuma nesumnjivo je mnogo više
primenjivan nego ranije, ali obim njegove primene ne dozvoljava da se govori ο
njegovoj prevlasti u proizvodnji tog doba.
Nažalost, izuzetna oskudica izvora ne dozvoljava da se utvrde konkretne
osobenosti robovlasničkih odnosa na Kritu. Izgleda da su robovi Krićana uglavnom
bili ljudi zarobljeni u borbama ili izručeni kao oblik dažbine u ljudstvu. Na to
ukazuju neke napomene sačuvane u grčkim legendama iz doba kritske moći. Danas
poznati pisani izvori koji su ostali iza Krićana upucuju na primenu ropskog rada u
dvorcima krupnih i sitnih vladara. Jedino u knososkoj palati za rad na velikim
kraljevim dobrima upotrebljavano je mnoštvo robova. Radovi kao što su, na primer,
spremanje, čuvanje i briga ο ogromnim količinama namirnica i zanatskilf proizvoda
po dvorskim ostavama i riznicama tražili su stalnu primenii veKkog broja ruku. Te
radove su bez sumnje obavljali robovi.
Moguće je da se robovski rad u izvesnoj meri koristio uporedo sa radom
slobodnih ljudi i na velikim državnim gradnjama na podizanju dvoraca, izgradnji
puteva itd.
Međutim, bilo bi pogrešno smatrati da je robovski rad na Kritu potisnuo rad
slobodnih proizvođača. Finoća proizvoda sa Krita koji potiču iz tog doba svedoči ο
tome da je u kritskom zanatstvu preovladao rad slobodnih zanatlija, a ne robova.
Specifične osobine poljoprivrede Krita odsustvo irigacionih sistema za čije podizanje
se uveliko upotrebljavala robovska radna snaga, relativno male površine oranica
dovele su verovatno do toga da je preovladao rad sitnih, slobodnih zemljoradnika. Po
svemu sudeći robovski rad u poljoprivredi primenjivan je u manjem obimu, i ίο
verovatno ne u svim oblastiina Krita. U zaostalijirn oblastiraa ostrva odnosi
zajednice još su imali veliku snagu, a ropstvo je u tom periodu irnao patrijarhalni
karakter.
Prema tome, na Kritu sredinom Π milenijuma pre n. e. rad sitnih slobodnih
proizvođača zanatlija i zamljoradnika vezanih za zajednicu nije gubio svoj značaj u
društvenoj proizvodnji, mada se razvijalo i ropstvo.
Promene u socijalnoj strukturi kritskog društva dovele su do učvršćenja
državnosti, jačanja centralne vlasti. U XVI-XV veku pre n. e. celo ostrvo je
sačinjavalo jedinstvenu monarhiju. Takvo objedinjenje postigli su vladari Knososa.
Herodotovo saopštenje (I, 173) ο borbi za kraljevsku vlast na Kritu koja se vodila
izraeđu dvojice sinova Zusa i Evrope Minoja i Sarpedona predstavlja posredan odraz
dugotrajnog spora oko prvenstva između vladara Knososa i Festosa. Obrazovanje
jedinstvene države sa naslednom kraljevskom vlašću stavilo je Krit u isti red sa
takvim ranoklasnim državama kakve su egipatska, hetska i vavilonska.
Treba ukazati i na to da je definisanje kiitskog dmštva kao klasnog, koje se po
svom tipu približava ranorobovlasničkim društvima Istoka, istaknuto od strane
sovjetske istorijske nauke. Evans, prenoseći norme kapitalističkog društva u Π
milenijum pre n. e., gleda u kritskoj državi snažnu pomorsku monarhiju koja je
kolonizovala i podredila svojoj hegemoniji obale Sredozemnog mora sve do Španije.
Poklanjajući svu svoju pažnju ostacima rodovsko-plemenskog uređenja na Kritu, B,
L. Bogajevski je definisao kritsko društvo kao predklasno, prvobitno. Takvo gledište
odlučno je odbačeno od strane vecine sovjetskih istoričara. Dešifrovanje kritskih
dokumenata iz sredine XV veka pre n. e. koje je nedavno izvršeno potvrdilo je
tačnost date karakteristike da je Krit ranoklasna država.
Tokom XVH-XV veka pre n. e. država na Kritu učvršćivala se i dalje razvijala.
Kraljevska dvorska svita, sudeći prema njenoj veličini u knososkom dvorcu, bila je
veoma brojna, sastojala se od ličnih kraljevskih sluga i državnih činovnika.
Kraljevski pisari vodili su detaljne zapisnike. U konsoskom dvorcu i u drugim
mestima nađene su mnogobrojne beleške na glinenim pločama koje predstavljaju
spiskove inventara i Ijudstva. Moguće je da je zbog potreba državne uprave došlo do
zapisivanja nepisanih običaja i zakona koji su postojali kod Krićana. Legendarni
kritski kralj Minoj javlja se u grčkim predanjima kao mudar zakonodavac. U starim
grčkim mitovima priča se kako Minoj u podzemnom carstvu sudi umrlira, držeći
zlatni skiptar u ruci.
Kritska država širila se i na račun prekomorskih teritorija. Kritski kraIjevi osvojili
su Kikladska ostrva i preselili su na njih jedan dio Krićana; moguće je da im je pošlo
za rukom i osvajanje Atike, ali, sudeći po legendama, pokušaj Krićana da se učvrste
u Megaridi nije bio krunisan uspehom. Antička tradicija očuvala je vesti ο
bezuspešnim ratovima Kričana na Siciliji.
Širenje kritske države ostavilo je vidljiv trag u kasnijoj grčkoj tradiciji i Herodot i
Tukidid prikazuju kralja iMinoja kao gospodara mora kome se pokoravaju ostrva u
Egejskom mora. Grci su nesumnjivo imali razloga kad su kritsku državu nazvali
talasokratijom, tj. vladavinora morima.
Proces formkanja kritske države očigledno je trajao nekoliko vekova.
Teško bi se moglo reci kako je kritska država postupala s pokorenim narodima.
Grčka predanja govore ο tome da je kritski kralj vodio borbu protiv gusarenja. Na taj
način je sigurno nastojao da obezbedi nesmetane veze s podređenim oblastima,
slobodnu plovidbu vlastitih trgovačkih brodova i sticanje prihoda. Tukidid smatra da
je ovo poslednje predstavljalo glavni razlog za borbu protiv gusara. Kraljevski
prihodi verovatno su se sastojali i od dažbina koje su podanici placali u naturi.
Dopremljeno blago čuvano je u ogroranini knososkim riznicama. Dažbine su placane
i u Ijudstvu: neka plemena, na primer, Karijci ili Lelegi, snabdevali su kralja
brodskom posadora, a dosta siromašna Atika placala je danak u Ijudima (prema
legendi, to su bili mladiči i devojke) koji su, izgleda, postajali roblje kritskog kralja.
Mnogobrojni su tragovi boravka Krićana na ostrvima Egejskog mora. Osirn
predmeta kritskog porekla, nađeni su i spomenici kritskog pisma (na primer, na
ostrvima Melosu i Teri).
Teško je doći do zaključaka ο unutrašnjoj organizaciji kritske države sredinom Π
milenijuma pre n. e. Tukididovo svedočanstvo ο tome da je Minoj imenovao svoje
sinove za upravljače pojedinih ostrva dopušta pretpostavku da su članovi kraljevske
porodice igrali vodecu ulogu u upravljanju državom, naročito u osvojenim oblastima.
Moguće je da je legendarni Androgej, sin Minoja, bio jedan od kritskih upravljača
koji su vladali Atikom sredinom Π milenijuma pre n. e.
Posedovanje jake flote omogućilo je Kritu da uspostavi svoju dominaciju na
rnoru. Treba napomenuti da su Krićani bili prvi narod od svih naroda Sredozemlja
koji je stvorio moćnu flotu. Ovu flotu su, kako pokazuju slike na posuđu, pečatima
itd., sačinjavali jedrenjaci i brodovi na vesla.
Glavnu vojnu snagu na samom ostrvu predstavljala je pešadija naoružana dugim
kopljima, lukovima, noževima i mačevima. Njihova odbrambena oprema sastojala se
od šlemova i velikih štitova. Veliku ulogu u kritskoj vojsci igrala su borna kola u
kojima su se za vreme borbe vozili kraljevi i vojne starešine. U riznicama knososkog
dvorca čuvana su ratna kola koja su, kako izgleda, predstavljala znatan deo
kraljevske imovine. U vojnim jedinicama Krita nalazili su se ponekad i doseljenici iz
udaljenih zemalja: na jednoj od kritskih fresaka prikazan je odred crnaca.
Osnovu kritske ekonomije činila je poljoprivreda. Zemljoradnici Krita
„plodnoga", kako ga u svojim epovima naziva Homer, počeli su vrlo rano, još
početkom Π milenijuma pre n. e., da se služe plugom, što je uveliko doprinosilo
plodnosti tla. Gajili su pšenicu, ječam, bob, sočivo, a poznate su im bile i takve
kulture kao što su lan, šafran itd. Baštenske kulture kao što su masline, grožđe,
smokve i urme gajene su na širokim područjima.
Stočarstvo je takođe bilo razvijeno. Gajili su krupnu i sitnu rogatu stoku, svinje i
razne vrste živine patke, guske itd. Pojedinci su, kako izgleda, posedovali brojna
stada. U slikama na vazama s početka II milenijuma pre n. e. nalaze se predstave
čitavili stada. Svakako je od najvećeg značaja bilo gajenje krupne rogate stoke, jer
ona nije davala samo mlečne i mesne proizvode već je služila i za rad orali su
bikovima.
Veliku ulogu na Kritu imao je ribolov. Ο tome svedoče mnogobrojne predstave
riba i morskih životinja na kritskim umetničkim proizvodima. Ribolov, veoma usko
vezan za moreplovstvo, od davnina je predstavljao zanimanje znatnog dela
stanovništva primorskih oblasti Krita. Sredinom Π milenijuma pre n. e. nastala su
mnogobrojna obalska naselja čije se sta~ novništvo bavilo pretežno ribolovom.
U to doba je na Kritu zanatstvo dostiglo visok stepen razvoja. Odvajanje
zanatstva od poljoprivrede primećuje se tii još krajem ΠΙ milenijuma pre n. e. U Π
milenijumu pre n. e. vec su postojali brojni zanati. Kritski proizvodi iz tog doba,
naročito od kamena, bronze, slonovače, gline, fajansa i drveta, zadivljuju svojora
finocom.
Na Kritu su dostigli savršenstvo zanati za obradu metala. U razvijenom
bronzanom dobu (od XX do ΧΠ veka pre n. e.) kritski majstori pravili su od bronze
oružje: oštrice mačeva, noževe, porube za štitove, vrhove kopalja i strela, itd., razne
predmete za kućne potrebe i alat za potrebe zanatlija: sekire, tesarske alatke, testere,
klešta, čekić itd. Naročito su fino izrađivane bronzane posude (veliki kotlovi, pehari,
čaše, svetiljke i drago) u čijim se oblicima često zapaža podražavanje keramičkih
predmeta. Izrada svih tih predmeta zahtevala je mnogo veštine i znanja u tehničkim
procesiraa livenja, kovanja, graviranja. Luksuzni predmeti za potrebe kraljeva i
plemića, a takođe i kultni predmeti, rađeni su od zlata i srebra. Tako se među
votivnim sekiricama sa dva sečiva iz svetilišta pećine Arkalohori nalazi nekoliko
primeraka zlatnih i srebrnih sekira raskošno omamentisanih (XVI-XV vek pre n. e.).
Procvat metalurgije na Kritu bio je olakšan i time što su se tu, nedaleko od Gurnije,
nalazili rudnici bakra.
Grnčarsko zanatstvo na Kritu zauzimalo je važno mesto u proizvodnji. Ono se
naročito razvilo uvođenjem grnčarskog točka krajem ΠΙ milenijuma. Kvalitet
glinenog testa i veština gmčara osobito su došli do izražaja u tzv. ljuskama od jaja
malim šoljicama veoma tankih zidova koje su mnogo izrađivane tokom prve
četvrtine Π milenijuma kao i u izradi vaza stila „kamares". Oblici kritskog posuđa
vrlo su raznoliki. Pored velikih pitosa, ćupova za čuvanje tečnosti i zrnaste hrane,
visokih do 2,5 metra, nalazi se mnoštvo posuda tipa pehara, „vaza za voće", posuda u
obliku figura, kljunastih vaza, eaša itd.
Obrada drveta bila je takođe veoma razvijena. Drvo je uveliko korišćeno u
brodogradnji, za građevinski materijal, u proizvodnji nameštaja i drugih predmeta za
kućne potrebe. Kricani su verovatno drvo izvoziHi u drage zemlje, jer je ostrvo
obilovalo čempresom i drugim vrednim vrstaii)a drveta.
" ""Kafnehorezački zanat dostigao je na Kritu svoj procvat sredinom H milenijuma
kad su mnogo korišcene kamene ploče i stubovi.
Među kritskim zanatima poznat je i tkački zanat. Tkanine su bojene raznim
bojama ο čemu svedoče šarena ženska odeća naslikana na freskama. Široka primena
slika na zidovima u pericx!u drugog procvata Krita zahtevala je upotrebu naročito
živih i sočnih boja. Kricani su ih dobijali od biljaka i morskih školjki.
Radovi kritskih juvelira bili su neobično fini. Tu spadaju razni zlatni privesci,
ogrlice i amajlije od amestista, karneola i dragih vrsta kamena, zlatni povezi, pečati,
prstenovi.
Za juvelirski zanat vezana je veština rezbarenja u kamenu i izrada minijatura od
slonove kosti. Kritski rezbari su ukrašavali pečate dekoracijama vrlo visokog
umetničkog kvaliteta koje su interesantne ne samo kao umetnički rad već i po tome
što se mogu koristiti kao ilustrativni materijal za proučavanje kritskog zanatstva,
poljoprivrede, raoreplovstva, religije itd. Pravo divljenje izazivaju hriselet'antinske i
obične elefantinske skulpture Krićana, tj. skulptura od slonovače i zlata ili samo od
slonovače.
Za razvoj zaiiata i trgovirie velik značaj imao je suvozemni i pomorski transport
Krićana. Još početkom Π milenijuma na Kritu je sagrađen put od Knososa do
Festosa kojim su bile povezane severna i južna obala. Osim toga puta izgrađeni su
rnnogi putevi u srednjem i istočnom delu ostrva. Krićani su se služili kolima sa četiri
točka, a početkom XVII veka pre n. e. pojavile su se lake dvokolice za konjsku
zapregu.
Međutim, ne može biti sumnje u to da u kritskoj državi glavna uloga nije
pripadala suvozemnom, već pomorskom transportu, ukoliko se možemo osloniti na
mnogobrojne slike brodova. Prednji deo brodova, naročito ratnih, građen je tako da
je bilo omogućeno kormilarenje. Kormilarenje brodovima Krićani su najpre
ostvarivali učvršćenim kormilom, kasnije su prešli na sistem dva kormilarska vesla.
Na palubi su često građene kabine, što ukazuje na dugotrajan boravak brodova na
putu. Izgradnja pomorskog broda i flote predstavlja jednu od manifestacija
stvaralačkog duha Krićana u oblasti kulture i tehnike. Moguce je da je egejska
brodogradnja poslužila kao osnova za feničansku i grčku brodogradnju.
Razvitak kritskog moreplovstva usko je povezan s trgovinom i gusarenjem. Kao
što smo vec5 pomenuli, kritska trgovina vuče svoje poreklo iz davnih vremena. U
početku je radijus razmene bio mali i nije prelazio teritoriju Kiklada. Kritska
trgovina stiče veci značaj uspostavljanjem knososke talasokratije.
Krit je bio veoma rano povezan s Balkanskim poluostrvom. Proizvodi kritskih
zanatlija nađeni su čak u Tesaliji i u severnim oblastima Balkanskog poluostrva.
Plemenske vođe služile su se ninogim vrstaraa skupocene robeoKricana: umetničkim
oružjem, posuđem, proizvodima zlatara.
Moguće je da je kultura Krita u prvoj četvrtini Π mileriijuma pre n. e. već iriiala
velik uticaj na kulturu Helade. Taj uticaj se na prvom mestu odražava na život
aristokratije; u mnogo manjoj meri na život stanovništva manjih zemljoradničkih
centara, kakvi su Koraku, Zigurija i drugi. Evans i Pendlberi su smatrali da je jak
uticaj kritske kulture na aliajsku u XVII-XV veku pre n. e. bio posledica političke
prevlasti Krita nad Heladom. Oni su ahajske vladare smatrali vazalima kritskog
kralja ili su ili smatrali kritskim upraviteljima koji su živeli u utvrđenim dvorcima na
teritoriji pokorenih piemena Helade. Međutim, pretpostavku ο prevlasti Krita nad
Peloponezom opovrgava čitav niz izvora, a na prvom mestu nedavno dešifrovani
mikenski natpisi od kojili ni jedan ne pruža osnovu za mogućnost da je i Peloponez
bio u zavisnosti od Krita. Pažljivim proučavanjem kulture peloponeskih Ahajaca u
poslednje vreme sve se jasnije uočava razlika između te kulture i kritske, bez obzira
na pojedine momente koji govore ο pozajmicama ι uzajamnim uticajima (tehnika
fresaka, kroj ženske odeće itd.).
Podaci antičke tradicije kasnijeg doba takođe ne daju nikakve osnove za
pretpostavku ο prevlasti Krićana nad celom Heladom. I Herodot i Tukidid govore
samo ο prevlasti Krita nad Kikladiina i Atikom.
Poslednje dve decenije u buržoaskoj nauci sve više dolazi do izražaja drago
gledište. Ues i drugi naučnici negiraju političku zavisnost kontinentalne Grčke od
Krita u ΧνΠ-ΧΠΙ veku pre n. e. Oni ukazuju na značajne razlike između mikenske i
kritske kulture i prate velik uticaj same Helade na Krit tokom te epohe. Kao jedan od
dokaza ističu sada vec utvrđenu činjenicu ο potiskivanju kritske robe od strane
niikenske iz onih zemalja koje su ranije živo trgovale s Kritom.
Buržoaski naučnici su napravili još smelije zaključke iz činjenice da su spomenici
grčke pismenosti koji datiraju iz sredine Π milenijuma pre n. e. (dokumenti pisani
tzv. „linearnim pismom B") pronađeni na Kritu samo u Knososu u slojevima koji se
odnose približno na vreme 1450-1400. g. pre aeju činjenicu da dokumenti, pisani
„linearnim pismom B", nisu pronađeni u ostalim gradovima i naseljima Krita ovi
naučnici objašnjavaju isključivo potčinjenošću Knososa mikenskim vladarima i
samo što ne pretvaraju Knosos u koloniju ahajskog Peloponeza. Prema našem
raišljenju, takvo shvatanje ne može biti opravdano.
Okolnost da su dokumenti pisani „linearnim pismom B" nađeni samo u Knososu
može se objasniti koncentracijom svih trgovačkih veza s Peloponezom u rukama
knososkih kraljeva, koncentracijom koja je trajala
nekoliko decenija. Ako se uzme u obzir koliko je bila jaka centralizacija Krita pod
vlašću Knososa u XVI-XV veku pre n. e., onda se može shvatiti takav
monopolistički položaj knososkog dvorca u odnosima sa Ahajcima na kopnu.
Pretpostavljati potčinjenost Knososa Ahajcima sredinom XV veka pre n. e. bilo bi
teško vec i zato što arheološki izvori ne pružaju nikakve dokaze ο osvajanju dvorca u
to doba. Ahajski period u istoriji Krita, kako je s pravom primetio akademik V. V.
Struve, počinje tek krajem XV veka pre n. e., kad su bili razoreni dvorci Knososa i
Festosa. Intenzivne trgovačke veze između zemalja ne smeju se smatrati dokazom
političke dominacije i uticaja jedne kulture nad drugom.
Veze Krita s kontinentalnom Grčkom nisu se ograničavale samo na izvoz
luksuzne robe. Kritske zanatlije bile su zainteresovane za pojedine vrste sirovina iz
Grčke. Na primer, Krićani su iz Lakonije uvozili prvoklasni bazalt koji su zatim
obrađivali u knososkim kamenorezačkim radionicama. Kritski trgovci nisu trgovali
samo svojom robom, već su se bavili i posredničkom trgovinom. Njihovim
brodovima verovatno su prenošeni mnogi predmeti iz Egipta i Sirije u Grčku. U
trgovini Helade s jugoistočnim Sredozemljem Kiićani su igrali veliku ulogu sanio do
XV veka pre n. e. kada su počeli da ih potiskuju Ahajci.
Ο postojanju trgovačkih veza Krita sa zemljama zapadnog Sredozeralja postoje
svedočanstva za nešto kasniji period već sredinom Π milenijuma pre n. e. Kritski
trgovci su verovatno stizali do Španije, bogate srebrom i kalajem.
Iskopavanja vršena u Maloj Aziji i Siriji svedoče ο dugotrajnim vezama
stanovništva tih zemalja s Egejskim bazenom s Kritom, a kasnije i s Peloponezom.
Intenzivni odnosi između Krita i Kipra potvrđuju se velikim brojem kritskih i
mikenskih proizvoda koji su nađeni na Kipru. Takođe je vođena trgovina sa Malom
Azijom s Trojom, državom Heta i sa drugim oblastima. Najintenzivniji su bili odnosi
tokom prve polovine Π milenijuma pre n. e.
Veoma su zanimljivi podaci ο vezama Krita sa carstvom Ugarit, koje je postojalo
na obali severne Sirije krajem ΙΠ i do sredine Π milenijuma pre n. e. U zemlji Ugarit
nađeni su mnogobrojni predmeti izrađeni rukama kritskih raajstora. Uz to analiza
dela ugaritskih umetnika iz Π milenijuma pre n. e. jasno govori ο tome da su oni kao
uzore uzimali motive kritske umetnosti na zidnom slikarstvu, na posuđu itd.
Cak se u sepulkralnoj arhitekturi XVIII-XVII veka pre n. e. primećuju tragovi
kritskog uticaja. Tako dubok uticaj kritske kulture ne može se objašnjavati samo
trgovačkim vezama. U Siriji, a prema mišljenju nekih i u Egiptu, verovatno su
postojala naselja kritskih zanatlija i majstora koja su nikla u periodu najvećeg
procvata trgovine Krita.
Proizvodi kritskih majstora dopremani su duboko u unutrašnjost zemlje i doprle
su čak do srednjeg Eufrata ο čemu svedoči motiv spiralnog ornamenta na zidovima
dvorca u Mari. Na samom Kritu nađeni su va-
24
J
vilonski cilindri epohe cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). Sve to predstavlja
nesumnjiv rezultat dugotrajnih veza Krita sa zemljama prednje Azije.
Međutim, u periodu opadanja moći Krita u XVIII veku do prve polovine XVI
veka pre n. e. prestaju njegove trgovinske veze sa Sirijom.
U spoljnoj politici Krita tokom Π milenijuma pre n. e. mora da je vrlo važnu
ulogu imao njegov mocni sused na jugu Egipat. Ekonomske i kulturne veze između
ove dve države utvrđene su na osnovu mnogobrojnih izvora: nalazima predmeta
egipatskog porekla na Kritu i kritskih proizvoda u Egiptu. Ti uzajamni odnosi bili su
naročito značajni počevši od epohe vladavine XII dinastije (oko 2000-1740. godine
pre n. e.). Za vreme faraona te dinastije Egipćani su uvozili velike količine kritske
robe umetnički izrađeno posuđe stila „kamares" nađeno je u slojevima iz tog doba u
Fajumskoj oazi (Srednji Egipat), a za vrijeme Amenemheta ΠΙ (18491801. godine
pre n. e.) u Gornjem Egiptu, nedaleko od Luksora, bio je zakopan depo koji se
sastojao od skupocenih kritskih predmeta među kojima su se nalazile 1 zlatna i 150
komada srebrnih posuda itd. (depo iz Toda).
Jačanje kritske moći sredinom II milenijuma pre n. e. našlo je svoj odraz i u
odnosima Krita s Egiptom. Za vreme faraona Tumtosa ΠΙ (15031491. godine pre n.
e.) Egipćani su se naročito ponosili svojim mirnim odnosima s kneževima u zemlji
Kefti (tako se zvao Krit kod Egipćana). Dolazak izaslanika Krita zabeležen je na
freskama koje su ukrašavale grobnicu Rehmira, jednog visokog činovnika za vreme
Tutmosa ΙΠ, a sam Tutmos ΙΠ u jednoj pobedničkoj himni ο milosti boga Amona
prema njemu kaže: „Kefti i Kipar su u strahu". Kritski kraljevi izgleda nisu bili uvek
dobro raspoloženi prema Egiptu i uspostavljanje što mirnijih odnosa smatrano je u
Egiptu značajnom pobedom egipatske diplomatije. Treba obratiti pažnju na to da se
Tutmos ΙΠ ne usuđuje da govori ο pokomosti zemlje Kefti. On samo kaže da su oni
,,u strahu".
Neki buržoaski naučnici na osnovu ovih tekstova po grobnicama tvrde da je
početkom XV veka pre n. e. Krit bio politički potčinjen Egiptu. Ali za takvu tvrdnju
nisu dovoljni ovi podaci. Upoređenje egipatskih vojnih snaga sa snagama kritske
pomorske države čini ovu pretpostavku još manje verovatnom: Egipat nije
raspolagao značajnom pomorskom flotom.
Dugotrajne ekonomske i političke veze Krita s Egiptom dovele su do uzajamnih
kulturnih uticaja. U kritskoj umetnosti pojavio se čitav niz novih načina rada
pozajmljenih iz egipatske umetnosti. Kritski uticaj u dolini Nila naročito se jasno
ispoljava na nekim umetničkim spomenicima nađenim u nekadašnjoj rezidenciji
faraona Ehnatona (1424-1388. godine pre n. e.) koja se nalazila na mestu današnje
Tel-Amarne.
Svi ti odnosi bili su, besumnje, uslovljeni obostranom ekonomskom
zainteresovnošću Krita i Egipta za živu trgovinsku razmenu. Krićani su donosili
svoje zanatske proizvode, a u zamenu za njih iz Egipta su uzimali poljoprivredne
proizvode i razne vrste sirovina, slonovaču, nojeva pera, jaja itd. Kritski irgovci
prevozili su iz Sirije u Egipat libanski kedar i, verovatno, drugu iobu.
Krajem XV veka pre n. e. trgovina Krita s Egiptom znatno je opala. Kao zamena
za kritske proizvode u Egipat su doprernane velike količine robe iz kopnene Helade,
dok se na samora Kritu ta roba ne nalazi. Trgoviiiske veze te epohe izgleda da nisu
obuhvatale Krit.
Takva je opšta slika kritskih trgovinskih veza u prvoj polovini ΠΙ milenijuma pre
n. e.
Razvijene veze Krita sa spoljnim svetom i značajna trgovinska razmena doveli su
do stvaranja sistema mera za težinu, a kasnije i novčanih jedinica. Najveću jedinicu
mere za težinu u kritskom sistemu predstavljao je teg od 29 kilograma. Tegovi su
pravljeni od kamena i bakra i bili su pljosnatog ili piramidalnog oblika. Na površini
kamenih tegova često su u reljefima prikazane figure hobotnica čiji se krakovi
pružaju celom površinom tega. To je predstavljalo izvesnu meru protiv svakog
oštećenja tega koji bi se odmah mogao primetiti. Sitnije jedinice mere rađene su u
obliku debljih kamenih diskova sa zaobljenim rubovima ili u vidu minijaturne
buradi. Nađen je i teg od bronze u obliku glave bika, koji je bio ispunjen olovom.
Težina tegova ukazuje na bliskost kritskog sistema mera za težine egipatskom i
mesopotamskom sistemu. Egipatski „laki" talent takođe je bio težak 29 kilograma, a
približno ista bila je i težina vavilonskog talenta. Sitna kritska jedinica mere za
težinu iznosila je 6-6,5 g i odgovarala je polovini egipatske zlatne jedinice od 13 g.
Ostali sitni tegovi od oko 3,5 g potpuno su odgovarali jedinicama vavilonskog
sistema. Jednakost mera težine na Kritu, u Egiptu i Vavilonu predstavljala je
normalan rezultat intenzivnih trgovinskih veza među tim zemljama.
Iskopavanja kritskih gradova pružaju veoma važne podatke za proučavanje
istorije klasnog draštva Krita. Proučavanje naselja rninojske epohe zasad se
ograničava na iskopavanja većih i srednjih gradova. Ο manjim naseljima za sada je
poznato relativno malo.
Zanimljivo je napomenuti da su se svi veći kritski gradovi nalazili ne na samoj
obali mora već na izvesnoj udaljenosti od obale. Takav položaj gradova bio je
uslovljen veoma raširenom pojavom piraterije.
Glavni grad Krita u Π milenijumu pre n. e. bio je Knosos. U početku, pre ΧΧΙ-
ΧΧ veka pre n. e., stambene zgrade stanovnika Knososa tesno su se naslanjale uz
zidove ranog dvorca. Sredinom XVI veka prestonica Minoja ponovno je sagrađena,
tako da su kuće najsiromašnijeg stanovništva pomerene ka perifemim delovima
Knososa. U centru grada, u neposrednoj blizini dvorca, pa čak i na jednom delu
njegovog ranijeg areala, sagrađene su stambene kuće plemića i dvorskih činovnika.
Nedavno su u Knososu otkopani mnogi ostaci kuća podignutih tokom prve
polovine Π milenijuma pre n. e. Njihovo proučavanje pokazuje da je knososko
plemstvo gradilo kuće sa nekoliko spratova, ponekad i sa podrumskim prostorijama.
Neke zgrade su imale svetlarnike. Prozori se obično ugrađivani na gornjim
spratovima, a na donjim veoma retko. Kuće su bile od krupnog ili sitnog kamena koji
je vezan rastvorom gline. Unutrašnji zidovi oblagani su malterom u bojama; nađeni
su lepi primerci takvog maltera u crvenoj boji. Kuće siromašnih stanovnika bile su
raale, prizemne, jednostavne po konstrukciji i planu.
Dragi kritski gradovi Tilis, Gumija, Festos imaju zajedničke crte sa Knososom. I
u njima su bogataške stambene kuće građene prema sličnom planu: ulaz kroz
svetlosni otvor, u prizemlju sobe za primanje i kućno svetilište, na gomjim
spratovima stambene prostorije. Gradske ulice su kaldrmisane kamenom; ulice nižih
i viših delova grada često su vezivane stepenicama. Kao u Knososu, tako i u
centrima drugih kritskih gradova podizane su visoke zgrade koje su dominirale nad
ostalima i u kojima su, verovatno, bile smeštene rezidencije gradskih starešina: uz
njih se nalazila platforma pravougaone osnove do koje se išlo stepeništem. Postojala
su i manja naselja koja su bila naročito mnogobrojna u XVI i XV veku.
Sredinom Π milenijumaj>re n. e. sanitarne prilike u kritskim gradovima bile su
vrlo dobre. Sistem odvodnih kanala obezbeđivao je čistoću gradova. Voda iz
rezervoara, bunara ili izvora dovođena je direktno u stanove kroz zemljane cevi.
Vanredan sporaenik kritske kulture predstavlja dvorac u Knososu koji su Grci
zvali „Lavirint".
Generalni plan kritskih dvoraca veoma-podseca na hetske dvorce Bogazkeje koji
spadaju u prvu polovinu Π milenijuma pre n. e. Dvorci hetskih kraljeva kao i kritskih
zauzimali su veliku površinu i služili su istoj svrsi: u njima su se, kao i na Kritu,
nalazila skladišta hrane i zanatskih proizvoda, carska riznica i arhive u kojima su
čuvane glinene tablice.
Knososki dvorac sagrađen je i proširen zahvaljujuci građevinskoj delatnosti
Krićana tokom više vekova. Nastanak dvorca datira se otprilike u XXI vek pre n. e.
Tokom svoje duge istorije više puta je razaran i obnavljan. Posle razaranja do koga je
došlo na prelazu iz XV u XIV vek dvorac više nikad nije obnovljen u potpunosti; bili
su nastanjeni samo neki njegovi delovi.
Od največeg dela dvorca danas je čitavo samo prizemlje. U vezi s tim treba
ukazati na relativnost i konvencionalnost svih vrsta smelih rekonstrukcija arhitekture
i zidnog slikarstva knososkog dvorca: oni se ni izdaleka ne bi mogli smatrati tačnim
obnavljanjem porušenih spomenika.
Knososki dvorac sastojao se od prostorija za svečanosti, stambenih soba,
ekonomata i radionica.
Planiranje prostorija knososkog dvorca kao i dvoraca otkopanih na Kritu odlikuje
se neverovatnom jednostavnošcu uz obilje odeljenja. Na primer: 18 ostava u
zapadnom delu knososkog dvorca smešteno je duž
jednog hodnika. Tirae je omogućeno da se na jednom mestu čuvaju ogrorane
rezerve zanatskih i poljoprivrednih proizvoda.
Čitav ogrorani kopleks dvorca zauzimao je teritoriju od blizu 16.000 m2. Centar
knososkog dvorca predstavljalo je glavno dvorište; pravouga-

Prestona dvorana u Knososu.


one osnove, ono je zauzimalo skoro polovinu arhitektonskog kompleksa po dužini i
trećinu po širini. Tim dvorištem vezivane su u jednu celinu velike i male dvorske
prostorije, a istovxemeno za sve njih dvorište je služilo kao svetlarnik. Ista uloga
bila je namenjena i drugim dvorištima. U knososkom dvorcu preovlađuje pravougla
osnova prostorija, što je inače karakteristično za sve kritske građevinske objekte. U
salama kritskih dvoraca naveliko je primenjivan sistem podupirača u obliku stubova
koji se sužavaju nadole i na kojima su ležale tavanice i stubišne platforme.
Knososki dvorac imao je dva, a prema mišljenju nekih naučnika čak i tri sprata.
U prizemlju su se nalazile radionice i velika skladišta hrane, namenjena za
potrošnju, a možda i za prodaju. Ο količini dvorskih rezervi može se zaključiti na
osnovu ogromnih zemljanih ćupova (pitosi) koji su u velikom broju pronađeni u
dvorskim podrumskim prostorijama, a svojom veličinom premašuju prosečan
ljudski rast.
Samo u skladištima zapadnog dela dvorca moglo se čuvati oko 78.000 litara
masnoće ili vina. Pored skladišta hrane nalazili su se magacini za čuvanje oružja,
ratnih kola i kraljevske riznice. Posebno su bile izdvojene prostorije namenjene
dvorskoj posluzi i radnicima u dvorskim radionicama, kao i prostorije za vršenje
ritualnih obreda.

Palata u Knososu: kraljičin megaron.


Svečane dvorske sale najčešće su se nalazile na gornjim spratovima koji su s
donjim bili vezani čitavim sistemom stepeništa. Iz omanje prestone sale u prizemlju
išlo se širokim stepeništem u velike sale ο čijoj Ιερού govore fragmenti zidnog
slikarstva i keramičkih pločica sa reljefnim ukrasima kojima su oblagani zidovi. Od
svih očuvanih prostorija najveća je tzv. sala dvojne sekire, koja se nalazi u istočnom
delu dvorca. To je, verovatno, bila velika prestona sala namenjena ceremonijama
državnog i religioznog karaktera.
Pored sale dvojne sekire verovatno su se nalazile kraljičine odaje, jer je ona
imala svoje posebne apartmane salon za prijeme, riznicu itd. U dvorcu je postojala,
kao i u svim ostalim vecim kritskim dvorcima, posebna prostorija za kupanje u kojoj
se nalazila kada. Za oticanje kišnice i svih nečistoca bio je uređen kanalizacioni
sistem. U kade, kupatila i bazene za kupanje voda je sistemom zemljanih
vodovodnih cevi dovođena iz izvora koji su se nalazili van palate.
U dvorac se ulazilo na više ulaza i kraj svakog su se nalazile prostorije za
dvorsku stražu. U doba talasokratije dvorac nije bio zaštićen utvrđenjima. Moć
kritskih kraljeva bila je tako velika da im tvrđave i bedemi nisu bili potrebni.
Palata u Knososu nalazila se u vrlo lepom predelu. Iz nje se pružao živopisan
pogled na reku, okolne voćnjake, polja, njive i vrtove, a u daljini su se videli vrhovi
planina Ide i Juktasa.
Nedaleko od glavne, velike paiate otkrivene su još dve građevine koje su spadale
u dvorski kompleks i koje su dobile nazive raala palata i kraljevska vila. Te su
zgrade bile vezane za veliku palatu vrlo lepim i širokim popločanim ulicama. Glavna
sala kraljevske vile, koja je bila podeljena na tri dela, imala je tavanicu na stubovima.
Tehnička konstrakcija palate je drukčija nego što je konstrukcija kuća običnih
građana. Početkom Π milenijuma dvorski zidovi su građeni od Ιερό otesanih
kamenih blokova. Kasnije, u XVI-XV veku, zidovi su pravljeni od lomljenog
kamena vezanog glinom i oblagani kamenim pločicama ili malterom. Zidovi na
gornjim spratovima rađeni su od ćerpiča.
Osim knososke, na ostrvu su pronađene i druge palate: u Festosu, Maliji, Hagija-
Triadi; prve dve su uglavnom planirane po principu knososke palate.
U Vatipetru, 15 km od Knososa, započeti su 1949. g. radovi na otkopavanju još
jedne palate koja je, po svemu sudeći, podignuta oko 1600. godine pre n.e. i koja je
postojala samo oko sto godina. Otkopavanje ove palate u kojoj je vec otkriven niz
prostorija (među njima sala s tragovima stubova, velika ostava sa 16 pitosa, 1953. g.
otkriveni su temelji dvorskog svetilišta i dr.) još nije završeno

Krit u XIV-XIII Razvitak kritske države pod vlašću kraljeva iz veku pre n.e.
mitološke dinastije Minoja (moguća je pretpostavka da je ime Minoj na Kritu bilo
tradicionalno poput imena Ramzes u Egiptu ΧΠΙ-ΧΙ veku pre n. e.) bio je oko 1400.
g. iznenada prekinut.
Uzrok tome ranije je pripisivan katastrofalnom zemljotresu. Međutim,
otkopavanjima u Rnososu, Festosu, Hagija-Trijadi, Gurniji, Maliji, Zakrosu i u
Mohlosu pokazalo se da su palate i naselja bili porušeni i spaljeni. To svedoči ο
nekom neprijateljskom napadu spolja. Pitanje ko je srušio kritsku državu dosad nije
razjašnjeno. Pristalice teorije ο usponu Mikene polaze od postavke ο potčmjenosti
Krita Mikeni u periodu 14501400. g. pre n.e. i misle da je katastrofa došla kao
rezultat ustanka mesnog kritskog stanovništva protiv inostranih mikenskih
vlastodržaca. Takvo tumačenje pri postojećem stanju izvora teško bi se moglo
prihvatiti kao dovoljno ubedljivo. Nešto je verovatnija druga rekonstrukcija događaja
na Kritu prema kojoj su kritsku moć krajem XV veka pre n.e. slomili Ahajci koji su
se preselili na Krit sa Peloponeza. Po svemu sudeći, cilj njihovog glavnog udara bili
su glavni gradovi Krita. Cela akcija nije se ograničila samo na pljačku materijalnih
dobara, već je, verovatno, i deo stanovništva ostrva bio odveden u ropstvo. U
mnogim mestima život je potpuno zamro (Palaikastro, Niru-Hani, Plati, Tilis). Nije
isključeno da se u mitu ο boravku Argonauta na Kritu u kome se priča kako je
Medeja uništila diva koji je branio ostrvo sačuvala uspomena na pohode Ahajaca
protiv Krita.
Posle razaranja kritskih gradova preživelo stanovništvo je pokušalo da obnovi
svoje stanove i postradale zgrade. U XIV veku palata u Knososu je bila delimično
raščišćena i nastanjena. Tada se javlja izvesno pomeranje stanovništva ostrva na
njegov zapadni deo. Verovatno je u isto doba došlo i do migracije stanovništva sa
kontinenta, jer se na nekim mestima javljaju kuće građene u megaronskom tipu
kakve su karakteristične za kontinentalnu Grčku Π milenijuma pre n.e. U Hagija-
Teodori otkrivena je grobnica tipična za kontinent tzv. tolos.
Od sredine ΧΠ veka pre n.e. Krit očito gubi svoju samostalnost i ulazi u uticajnu
sferu kontinentalne Grčke. U to doba njegovo stanovništvo nije bilo mnogobrojno i
može se smatrati da Homerovo kazivanje ο 80 kritskih lađa koje su učestvovale u
opsadi Troje predstavlja samo uspomenu na nekadašnju moć Krita. Ahajsku vlast na
Kritu svakako su srušili Dorani. U kasnije doba na Kritu je preovladalo dorsko
stanovništvo. Međutim, i u istorijsko doba, prema Herodotovom svedočanstvu, na
Kritu su živeli Eteokrićani („iskonski Krićani") koji nisu znali grčki jezik.

Kritsko pismo U mnogim kritskim gradovima nađeni su pisani spomenici.


Njihovo obilje omogućava da se prati sukcesivni razvoj pismenosti na Kritu.
Krićani su već oko ΧΧΠ veka pre n.e. poznavali piktografsko pismo, tj. pojedine
pojmove (reči) izražavali su slikama, poput Egipcana koji su to isto činili pomocu
hijeroglifa. Razne piktograme (ljudske figure, drvo, strelu, duplu sekiru, alatke itd.)
Krićani su urezivali na svojim pečatima ili su ih zaparali na posuđu. Čitali su sleva
udesno; ponekad su se služili krstićima radi odvajanja grapa znakova.
Oko XVHI veka pre n.e. Krićani su stvorili novo pismo-sistem tzv. linearnog
pisma u kojem je svaki znak označavao slog.2 Spomenici prastarog linearnog pisma
nisu naročito brojni. To su uglavnom natpisi na pečatima, na raznim predmetima,
plombama, itd. Linearno pismo poznato celom Kritu imalo je 137 znakova. Trećina
tih znakova potiče iz najstarijeg piktografskog pisma, ostali znaci uvedeni su po prvi
put. To ranije slogovno pismo današnja nauka konvencionalno označava slovom
„A"· Pitanje jezika kojim su pisani tekstovi linearnog pisma ,,A" zasad se ne može
smatrati rešenim. Na samom početku našeg veka u Knososu, a kasnije, prilikom
iskopavanja vršenih 1939. i 1952. g., u Pilosu otkrivene su arhive glinenih pločica sa
linearnim pismom tipa ,,B" koje su, prema čitanju koje su predložili A. Ventri i D.
Cedvik, napisane jednom arhaičkom vrstom grčkog jezika, dosta bliskom dijalektu
Homera.
Osim kritskih spomenika sa piktografskim i lineamim pismom u Festosu je nađen
disk od pečene gline u koji su se s jedne i s druge strane utišnuti slovni znaci. Znaci
na tom disku drukčiji su nego znaci već' pomenutih sistema kritskog pisma. Redovi
teksta idu spiralno od ivica prema centru. Taj čuveni „festoski disk" nije đo sada
dešifrovan. Jedini zaključak do koga su došli naučnici jeste da je to dokument
stranog porekla i da je na Krit dospeo iz neke maloazijske oblasti.
Pored pisma, Krićani su imali dobro razrađen brojčani sistem. Računanje na'Kritu
zasnivalo se na dekadnom sistemu. Kricani ne samo da su poznavali sve četiri
aritmetičke radnje (sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje) već i razlomke.
Brojeve su pisali ovako: jedinice -1, desetice stotine Ο i hiljade X; razlomke su
označavali znakom L. Važno je pomenuti da su se pri označavanju brojeva Krićani
uvek pridržavali strogog reda u rasporedu znakova. Na primer, broj 7 pisali su ovako
a nikadj'|'|!|, 5 samo 'j' j' itd. Isto tako i desetice su označavali prema određenoj šemi,
na primer, 40 ==, 70 itd.
Umetnost Epoha postanka i procvata kritske države pra-
ćena je izuzetnim napretkom iimetnosti, koja se pokazuje
u mnogobrojnim delima građevinarstva i dekorativne umetnosti.
Kritska umetnost bila je samosvojna i originalna; ona se razlikovala od umetnosti
drugih naroda starog sveta.
Krićani nisu gradili velike hramove i piramide, kao što su to činili Egipćani.
Glavne tvorevine njihovog neimarstva bile su palate i stambene kuće, što potvrđuje
da je celokupna kritska kutura imala više svetovnr karakter. Krićani nisu podizali
kolosalne statue mnogobrojnih bogova i vladara

2 Pitanje karaktera kritskog piktografskog ili hijeroglifskog pisma još nije konačno rešeno. Neki
naučnici misle da je hijeroglifsko pismo na Kritu u stvari slogovno pismo, a da li- nearno pismo
predstavlja kasniji kurzivni oblik tog slogovnog pisma.
podignutih na stepen božanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je služila
ulepšavanju stanova i raznih, često vrlo raskošnih predmeta za kućne potrebe. To je
nesumnjivo moralo da se odrazi u najpovoljnijem smislu na ražvoj celokupne
umetnosti. Kriiska umetnost u nmogo manjoj meri stavljala se u službu kulta nego
što je to bio slučaj, recimo, sa umetnošću Vavilona i Egipta. Kritski umetnik bio je u
mnogo manjoj meri zavisan od krutih kanona koji su držali na uzdi emocije njegovog
egipatskog kolege; njegova stvaralačka fantazija mogla je da se izrazi sa većom
slobodom. On je lakše i neposrednije prenosio svoje utiske ο stvarnosti u kojoj je
živeo. U kritskoj kulturi uopšte se ne opaža onakav uticaj svešteničke kaste kakav je
bio u Egiptu. -
Umetnici prve polovine Π milenijuma pre n.e. stvarali su ne samo lepe
dekorativne uzore već i predstave scena iz domaćeg života i religioznih eeremonija
koje su se odlikovale svojora realnošću, oštrinom zapažanja i za to doba
izvanrednom tehiiičkora virtiidžnofču.
U kritskoj umetnosti XVI-XV veka, tj. u poslednjim vekovima kritske države,
mogu se zapaziti izvesne crte koje se izgleda javljaju kao odraz daleko odmaklog
raslojavanja kritskog društva. Tu imamo u vidu pojavu naročite tzv. dvorske kulture.
Njenu karakteristku predstavlja prefinjena stilizacija, prenošenje ornamentainih
rnanira u obradu žive prirode.
U doba procvata svoje umetnosti Kricani su veliku pažnju poklanjali izradi
zidova. U XIX-XVIil veku dvorski zidovi i zidovi u kućama bogatih Krićana
ukrašavani su fajans pločicama sa reljefnim predstavama i bojenim reljefima u
štukaturi. Kao primer ovog posljednjeg može poslužiti poznati reljef „kralj-
sveštenik" iz Knososa. On predstavlja vitkog raladića tankog struka i lepo razvijene
muskulature, koji nosi ukrašenu pregaču, a na glavi ima neku vrstu ukrasne kape s
perjanicom živih boja čije se peniške spuštaju niz leđa.
Q4_XVII veka pre n.e. zidno slikarstvo potiskuje reljefe. Sižei fresaka, kako
ritualriog tako i svetovnog karaktera, veoma su raznoliki. Velika veština kritskih
umetnika naročito se ispoljava u prikazivanju žive prirode. Međutim, tokom vremena
kod njih je oslabila oštrina zapažanja u posmatranju spoljašnjeg sveta, pojavio se
umetnički šablon i prikazi šu dobili apstraktniji dekorativni karakter. Taj prelaz od
realnog ka konvencionalnora najvise se oseča u Knososu.
Kao obrazac freske epohe „dvorske" umetnosti, tzv. „freske stolica na sklapanje"
javljaju se dekoracije ne zidovima u knososkim svetilištiraa. Freske se sastoje od
dva pojasa dekoracija izrađenih u plavim, žutim i cigla-crvenim tonovima. Figure su
naslikane prema određenom stilizovanom šablonu: mladići i devojke u parovima
sede na stolicama na sklapanje i jedni drugima dodaju posude. Taj čin je verovatno
imao ritualno značenje. Deo ove kompozicije predstavlja popularna slika devojke
(,,Pa-
rižanka") sa vrlo vešto očešljanom kosom, koja je obučena u haljinu plave i tamno
crvene boje s otvorenim okovratnikom.
Tokora poslednjeg stoleca pred propast Knososa po zidovima njegovih palata
izrađen je veliki broj novih dekoracija koje su vrio često piikazivale igre s bikovima.
Kritski umetnici zabeležili su mnogo raznih momenata iz tih igara koje su iziskivale
veliku spretnost i smelost.
„Dvorski" stil XV veka uglavnom se ispoljio u Knososu. Inače u drugim
gradovima Krita u umetnosti prikazivanja života prirode sačuvale su se stare
tradicije. Zanimljivo je to što zidno slikarstvo kritskih centara drugostepene važnosti
predstavlja samo slike životinja; ljudskih figura u njiraa ne nalazimo. Kao primer za
to mogu da posluže poznate freske iz palate u Hagija-Trijadi.
Monumentalna skulptura, kako izgleda, nije igrala veću ulogu u kritskoj
umetnosti. Veći značaj imala je sitna skulptura. U epohu prevrata kritske države
spadaju statuete od fajansa koje predstavljaju boginje sa zmijama u rukama, obučene
u raskošne dekoltovane haljine. Od fajansa su
takođe pravljene reljefne predstave koje su prikazivale žive scene, na primer, kravu s
teletom ili kozu s jaretom.
U kritskoj primenjenoj umetnosti naročito mesto pripada dekorisanju keramike. U ΠΙ
milenijumu pre n.e. dekoracije na vazama ograničavale su se na bogate geometrijske
ornamente, u Π milenijumu ti ornamenti postaju mnogo raznovrsniji. Oni se izvode
krivim i talasastim linijama, sočnim i raznobojnim motivima (spirale, lišće, rozete,
itd.); sa ovakvim omamentima
često su se preplitali motivi iz
biljnog i životinjskog carstva,
prvenstveno morske životinje
(hobotnice, alge, ribe).
Keramičko slikarstvo perioda
razvijeBoginja sa zmijama. XVIII-XVI
vek. Fajans. Knosos. nog „dvorskog"
stila nosi
tragove prefinjene stilizacije. Oko 1600-1400. g. pre n.e. na Kritu se upadljivo
razvija umetničko rezbarstvo u kamenu ο čemu svedoče mnogobrojni pečati, a
takođe i kameno posuđe s reljefnim predstavama scena iz seoskog života, lova,
dvorskog života, itd.
Iako se porodični život plemstva veoma razlikovao od života prostog naroda,
može se pomišljati da su kritski majstori u svim svojim radovima sledili narodne
tradicije kritske umetnosti. Rezultat toga bio je visok stepen razvoja kritskih
umetničkih zanata. Posle propasti kritske države i znatnog dela njenog stanovništva
umetničke forme izgrađene tokom prethodnih vekova deliniično su nastale odmah, a
delimično su se postepeno menjale i gubile svoj prvobitni sadržaj.

Religija Religiozna shvatanja Krićana tokom ovog peri-


Krićana oda doživljavala su znatne promene. U ΠΙ mi-
lenijumu pre n.e. religiozne predstave stanovnika Krita
još su bile veoma primitivne. Totemizam (obožavanje životinja i bilja) i kult ženskog
božanstva koji je poticao od kulta rodovskih starešina ženskog pola iz prethodne
epohe' materijarhata predstavljali su osnovu njihove religije.
I tokom Π milenijuma pre n.e. kult ženskog božanstva Krićana ostao je na prvom
mestu. Velika boginja (dok ne budu konačno pročitani kritski pisani spomenici,
njeno ime ostace nepoznato) uživala je poštovanje Krićana javljajući se u raznim
oblicima. Najčešće je to bila boginja prirode kojoj su bila posvećena mnogobrojna
svetilišta u planinskim pećinama (na planinama Juktas, Ida i drugim). Neke pećine
(na primer, pećina Psihto) služile su kao mesta verskih obreda tokom čitavog ΙΠ, Π i
I milenijuma pre n.e. Sveta stabla ili pojedine grane predstavljale su atribute boginje.
Izgleda da su se u selima mnoga mesta za verske obrede sastojala od žrtvenika i
grupe svetih stabala. U spomenicima kritske umetnosti sačuvani su prikazi zalivanja
i sađenja tih stabala. Za kult boginje prirode vezane su ptice, najčešće golubovi.
Adoracija te boginje izražavala se ritualnim plesovima i pevanjem sa plesom, što je
sve imalo orgijastički karakter.
U dvorskim i domaćim svetilištima često se susreću predstave ženskog božanstva
čiji su glavni atribut bile zmije. Slobodno se može izraziti pretpostavka da je kult te
boginje (tzv. boginje zmija) u poslednjem veku postojanja kritske države bio
naročito raširen u krugovima kritskog plemstva. Vrlo lepe minijaturne figure boginje
zmija od fajansa ili slonovače sa zlatnim ukrasinia, koje su nađene u palatama veoma
se razlikuju od grubih zvonolikih figura izrađenih od gline u vidu minijatura koje se
nalaze u svetilištima sirotinjskih kuća.
Velika boginje poštovana je kao gospodarica zveri. Ona je često prikazivana u
vidu vitke i lepo odevene žene razgolićenih gmdi. Kraj njenih nogu nalazila su se
dva lava sa pogledom uperenim u svoju gospodaricu.
Na knososkim gemama ona nastupa kao boginja lova koja ubija vepra i tako
predstavlja neki prvobitan lik grčke Artemide. Velika boginja koja je poštovana kao
boginja prirode i zemlje izgleda da je bila i boginja podzemnog sveta.
Pored nje u kritskom panteonu postojalo je i rauško božanstvo koje je takođe
poštovano kao oličenje prirodnih sila. Prika/.e labrisa (sekire sa dve oštrice) simbola
tog boga nebesa, boga gromovnika nalazimo na Kritu veoma često. Njih susrećemo
u dekoracijama na posuđu, urezivali su ih i na stubovima palata. U kucama i
palataraa na Kritu nađeni su mnogobrojni labrisi od metala i kamena. Čak su i uz
pokojnika u grob stavljani labrisi.
Izgleda da je sredinorn Π milenijuma pre n.e. na Kritu izvestan značaj dobilo i
obožavanje božanstva u obliku čoveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom.
Verovatno je da pojavom pluga u zemljoradnji drevni totemni kult poprima nov
značaj i vezuje se za muško božanstvo. U kult boga-bika ulazile su igre s bikovima
čiji su prikazi u kritskoj umetnosti takođe veoma česti.
Manje značajna, dmgostepena božanstva Kricani su poštovali kao pokrovitelje
raznih grana zanatske proizvodnje. B. L. Bogajevski je pokazao kako se verske
predstave kritskih grnčara vezuju sa njihovom profesijom: niču kultovi posebnili
bogova, pokrovitelja grnčarskog zanata.
Kod Krićana božanstvo uvek nastupa kao antropomorfno biće; na Kritu se skoro
nikako ne nalaze polubogovi, poluživotinje, kao što je to slučaj u Egiptu ili u
Prednjoj Aziji. Zooraorfni su na Kritu samo demoni koji u poređenju s bogovima
imaju niži rang i kojima pripada drugostepena uloga u kritskoj religiji II milenijuma
pre n.e.
Predstave Krićana ο zagrobnom svetu bile su vezane za ideju ο zagrobnom
životu. Pokojnike su snabdevali oružjem, posuđem i podizali su sepulkralna zdanja.
Radi sticanja milosti bogova klali su stoku bikove i koze; pored pokojnika stavljali
su male figure bikova. Pogrebni ritual Krićana veoma iscrpno je prikazan na
zemljanom sarkofagu iz Hagija-Trijade koji potiče iz XIV Πι ΧΙΠ veka pre n.e.
Scene koje su na njemu prikazane predstavljaju sahranu, prinošenje žrtava i
obavljanje libacije u slavu bogova, ispraćaj pokojnika u grob. Taj spomenik kao i
arhitektura nekih grobnica na Kritu (grob sveštenika-kralja u Kamou, kraljevska
grobnica u Isopati) ukazuju na izvesnu sličnost posmitnog kulta kod Krićana i
Egipćana.
Religiozne ceremonije Krićana, sudeci po sačuvanim prikazima, odlikovale su se
velikom raznolikošću. Može se pretpostaviti da su se sastojale od plesova, pevanja
prigodnih pesama, svečanih povorki, sličnih povorci sakupljača maslina koju
predstavlja vaza od steatita iz HagijaTrijade, prinošenja žrtava u javnim i privatnim
svetilištima. Sudeći po natpisima iz Knososa, za vreme nekih praznika žrtvovalo se
po nekoliko desetina životinja.
U religioznim obredima Krićana karakteristična je vodeća uloga žena koje su bile
glavni izvođači svih obreda; slike muškaraca retko se javljaju u scenama kulta, i to
samo u veoma kasno doba.
Već smo govorili ο odsustvu monumentalnih hramova na Kritu. Jedino je u
Gurniji otkopan jedan omanji hram. Kritska svetilišta obično su se nalazila u malim
prostorijama sračunatim na obavljanje obreda jednog ili dva lica. U Knososu pored
skladišta, radionica i stambenih prostorija, niz soba bio je namenjen ritualnim
obredima. U kućama stanovništva iz srednjeg sloja, sudeci po iskopinama, bilo je
domaćih svetilišta u kojima su se nalazile male figure boginje, mali žrtvenici, sveto
posuđe, sakralni rogovi, labrisi itd.
Miriojsku religiju obeležava izvesna sličnost s religijom Heta, Mesopotamije i
Egipta, što se tumači kako sličnošću razvoja tih naroda, tako
i kulturnim vezama koje su odavno postojale među njima.
***

Kritska kultura i religiozne predstave nesumnjivo su delovale na kulturu kasnijih


stanovnika Grčke. Sećanja na epohu procvata Krita našla su odraz u mnogim grčkim
mitovima, u Homerovim epovima i u grčkoj istorijskoj tradiciji. U kulturi Grka I
milenijuma pre n.e. nalazimo niz elemenata nasleđenih iz bogate minojske
civilizacije. Na samom Kritu sve do zimskog perioda poštovane su pećine koje su
služile kao kultna mesta minojskih božanstava.
U religiji Helena bili su u upotrebi sakralni predmeti koji su imali značaj i u
kritskim kultovima prethodnog doba, na primer, sakralni rogovi, sekire. Takođe se
opaža sličnost između minojskih zemljoradničkih obreda i eleusinskih misterija u
Atici tokom klasične epohe. Veza između helenskih i minojskih kultova odrazila se u
nizu legendi i mitova u kojima se priča da se na Kritu rodio Zevs (Diktejska pećina) i
da je na Kritu i umro (pećina Jukta); na istom ostrvu proveli su svoje detinjstvo
Apolon, Dionis, Herakle. ~ —-———
Međutim, ove pojave izvesnog nasleđa ne daju osnove za to da grčku mitologiju
izvodimo isključivo iz kritskih izvora. Takođe se ne sme preuveličavati
rasprostranjenost kritskih religioznih shvatanja, kao što je to činio A. Evans koji je
svetilište u Niru-Hani smatrao religioznim centrom odakle su kultovi minojskih
božanstava prodirali u udaljene krajeve Mediterana sve do Španije. Mnogi elementi
sličnosti mogu se objasniti ne samo čuvanjem minojskih tradicija nego i sličnošću
predstava ο prirodnim silama i njihovom delovanju na život čoveka u kritskom i
ranogrčkom društvu.
4. TROJA
U ΠΙ i Π milenijumu pre n.e. važno žarište kulture predstavljala je Troja. Grad
Troja nalazio se na severozapadnoj obali Male Azije, 25-30 kilometara daleko od
tračkog Bosfora. Breg (današnji Hisarlik) na kome se nalazila Troja (Πϊοη)
dominirao je ravnicom oko reke Skamander koja je opkoljena planinama s juga i
istoka.
Istorija Troje tesno je povezana sa istoiijom susednih maloazijskih naroda.
Približno u ΧΠ veku pre n.e. veoma napredno naselje Trojanaca bilo je razoreno;
grcka tradicija pripisivala je njegovo razaranje Ahajcima: basileusi Mikene i drugih
grčkih centara tog doba fingiraju u starogrčkim predanjima ο trojanskom pohodu kao
starešine vojske koja je opsedala Troju. Podaci ο tom događaju sačuvani su u
homerskim epovima „Ilijadi" i „Odiseji". Sredinom XIX veka predstavnici tzv.
kritičkog pravca u izučavanju homerskih epova izražavali su sumnju čak i u sarno
postojanje Troje. Tek arheološka iskopavanja arheologa-diletanta Henriha Šlimana
izvršena u Troji dokazala su njeno postojanje. Koristeci se podacima horaerskih
epova, Šlirnan je otpočeo iskopavanje brda Hisarlika i tako je otkrio mesto gde se
nalazila Troja. Istina, Šliman se prevario u određivanju sloja korae pripada homerska
Troja, jer je kopao ne pridržavajući se osnovnih zahteva arheološke metode. Zbog
toga je predmete iz ranijih epoha svrstao u doba ο kojem se govori u Homerovim
epovima, pa je tako pomešan materijal naselja iz raznog doba, a zidine homerske
Troje bile su čak zbrisane. Kasnijim iskopavanjem utvrđeno je prisustvo rnnogih
slojeva grada, najmanje njih devet, koji se odnose na period počevši od ΠΙ
milenijuma pre n.e. pa sve do prvih vekova naše ere.

Najstarije naselje Najstarije naselje na brdu Hisarliku datira od na mestu Troje


početka ΙΠ milenijuma pre n.e. Njegovi stanovnici još su se nalazili u stadijumu
rodovskog uređenja. Bavili su se zemljoradnjom i stočarstvom čemu je naročito
doprinosila plodnost okolnih teritorija. Omđa za rad pravili su od kamena i dobro su
ih glačali. Za upotrebu bakra mogu se samo izražavati pretpostavke. Oko 2800. g.
pre n.e. tu se javlja posuđe koje je dopremano sa Kikladskih ostrva.
U dnigoj polovini ΠΙ milenijuma na raševinama tog prvog naselja koje je, kako
izgleda, stradalo od požara, niklo je novo, bogatije naselje zaštićeno jakim zidovima
Troja Π. Staiiovnici ovog grada služili su se bronzom i plemenitim metalinia
srebrom i zlatom. To je bila epoha raspada poretka prvobitne zajednice. Bogatstva
plemića dostigla su značajne razraere. Kao dokaz za to može poslužiti čuveni depo
nađen u Troji koji je Sliman neopravdano nazvao Prijamovim blagom. To blago se
sastoji od livenog srebra, bakarnog, srebrnog i zlatnog posuđa, bronzanog i
karaenog oružja, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minđuše,
itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od zlata preraašio je osam hiljada. Naročito
padaju u oči velike uglačane sekire od jaspisa i nefrita, koje su vrlo lepog oblika i
imaju neobično fine ukrase.

Zlatna dijadema iz depoa. Troja.

I u drugim depoima ove epohe ima ninogo predmeta od zlata, srebra i bronze
koji predstavljaju proizvode visoke umetničke vrednpsti. Obilje ovih nalaza svedoči
ο tome da su zanati vezani za obradu metala već bili izdvojeni kao samostalna
proizvodna grana. Brzi razvoj metalurgije postignut je zahvaljujući bogatstvu ruda
kojima je obilovala Mala Azija (od najstarijih vremena tamo se dobijao bakar,
olovo, srebro i zlato). Razvijena proizvodnja stvarala je uslove za živu razmenu.
Sudeći prema postojećim podacima, trgovalo se ne samo s najbližim susedima, vec i
sa stanovništvom istočnog dela Egejskog bazena. Pojedinačni nalazi trojanskih
predmeta na Kipru i u Egiptu dozvoljavaju pretpostavku da su vec u to doba
postojale veze između Troje i ovih zemalja. Iskopavanja posljednjih decenija u
Trakiji, Makedoniji i kontinentalnoj Grčkoj (u Argolidi) pokazuju da su veze
stanovništva Troade sa tim oblastima bile već prilično intenzivne. Veze nisu bile
samo trgovinske već i kulturne sličnost se ogleda i u keramicf i u nekim ritualnim
obredima (na priraer, u pogrebnim).
Materijali koji se odnose na spoljašnje veze Troje u dmgoj polovini III milenijuma
pre n.e. najodlučnije pobijaju teoriju E. Majera ο tome da je krajem ΙΠ milenijuma
Troja predstavljala centar jedinstvene „bronzane kulture" rasprostranjene na teritoriji
cele Male Azije. Može biti reči samo ο bliskim i srodnim kulturama plemena koja su
bila tu nastanjena i koja su se nalazila na sličnim stupnjevima društvenog razvoja.
Brojni depoi nađeni u Troji takođe svedoče ο opasnostima kojima je Troja bila
izložena u drugoj polovini ΙΠ milenijuma. Imovinsko raslojavanje i koncentracija
bogatstava predstavljali su glavni uzrok izbijanja žestokih ratova među plemenima.
Za narode koji se nalaze u stadijumu raspadanja rodovskih uređenja sticanje
bogatstva, kako kaže Engels, već predstavlja jedan od najvažnijih životnih ciljeva.
Pljačkanje tuđeg bogatstva njima izgleda lakše i časnije od napornog rada.
U to doba Troja je bila opasana debelim bedemima koji su bili visoki i do 3 metra
i imali nekoliko kula i kapija. Cela ta tvrđava čije je prostranstvo bilo relativno malo,
(od 175 do 190 metara u prečniku) predstavljala je, kako izgleda, rezidenciju
basileusa i raesnih plemića. Kako potvrđuju iskopavanja, najvrednije stvari čuvane
su upravo u tom, vrlo dobro zaštićenom i utvrđenom delu Troade.
Naselje koje smo ovde opisali stradalo je i nestalo u plamenu požara koji je izbio
krajem ΠΙ milenijuma pre n.e. Interesantno je napomenuti da se vreme propasti tog
bogatog centra poklapa sa vremenom jačanja moći Heta koji su živeli u centralnom
delu Male Azije.
U razdoblju između XXI i XVIII veka pre n.e. na ruševinama tvrđave smenila su
se tri naselja koja su nicala jedno iza drugog i koja su, kako izgleda, razarana od
strane neprijatelja. Najstarije među njima (Troja ΠΙ) imalo je jake bedeme čija je
širina dostizala 12 metara. Četvrto naselje propalo je u požaru. Kultura stanovnika
tih naselja bila je slabija od kulture stanovnika Troje Π. Međutim, ekonomske veze
sa susedima, posebno sa stanovnicima ostrva u Egejskom moru, postepeno su se i
dalje razvijale.

„Homerska" Od XVDI veka opaža se nov napredak Troje. U Troja to doba


na brdu niče naselje koje je bilo mnogo
veće od svih prethodnih (Troja VI). Ovo naselje je
postojalo sve do sredine XIV veka kad je razoreno zemljotresom. Ponovo
obnovljeno naselje (Troja Vn A) bilo je nešto siromašnije. Kultura oba ova naselja
skoro je ista. Stanovnici Troje VII Α koristili su odbranibena utvrđenja i druge
građevine iz prethodne epohe. Može se pretpostaviti da su oba ova naselja
predstavljala onu staru Troju koja zauzima tako istaknuto mesto u grčkim
predanjima.
Razvitak proizvodnih snaga i porast ekonomskih rezervi omogućili su Trojancima
podizanje moćne tvrđave kojom su opasali svoj grad otprilike u XVH veku pre n.e.
Neophodnost podizanja takvih visokih bedema s kulama, kako izgleda, bila je
izazvana neprekidnim ratovima. Prilikom podizanja bedema gradska teritorija je bila
proširena izgradnjom veštačkih terasa podignutih oko brda.
Vrlo lepa izgradnja bedema i stambenih zgrada od klesanog kamena, obilje
zanatskih proizvoda od metala, gline itd. sve to svedoči ο visokom razvoju privrede
trojanskog društva sredinom Π milenijuma pre n.e. Spomenici materijalne kulture
govore ο znatnom imovinskom raslojavanju stanovništva Troje u ovo doba. Oni se
potpuno slažu sa slikom trojanskog društva koju daje „Ilijada": narodom koji je još
živeo u zajednicama upravljali su basileusi vlasnici ogromnih stada stoke. Ropstvo je
imalo patrijarhalan karakter i predstavljalo je dopunski izvor bogatstva basileusa u
šta je spadalo razno skupoceno posuđe, oružje, drago kamenje, itd.
Stanovništvo Troje ΧνΠ-ΧΠ veka pre n.e. održavalo je veoma žive veze s
narodima egejskog sveta. U sloju koji arheolozi nazivaju Troja VI nađeni su
predmeti sa Peloponeza i sa ostrva Egejskog mora. Posuđe kakvim su se služili
Trojanci, tzv. minojsko, često se nalazilo u oblastima kojima se prostirala mikenska
kultura. Veze Troje sa severom Balkanskog poluostrva dopirale su veoma daleko.
Borodinski depo nađen u Moldaviji sadržavao je trojanske proizvode iz epohe šestog
grada. Pored tog kompleksa, na jugu nekadašnjeg SSSR-a nađeno je nekoliko
artefakata koji potiču iz Troje VI.
Zemljotres koji datira iz sredine XTV veka pre n.e. razorio je Troju VI i, kako
izgleda, zadao ogromne gubitke njenom stanovništvu. Stanovništvo obnovljenog
grada (Troja VIIA) moralo je da vodi računa ο snazi hetske države. Možda su
trojanske vojskovođe priznavale vrhovnu vlast hetskog cara (Trojanci su učestvovali
u pohodu Heta protiv Egipta koji se završio porazom Egipćana kod Kadeša u Siriji
1288. g. pre n.e.). Krajem ΧΠΙ ili početkom ΧΠ veka pre n.e. Troja je izgorela. Do
požara i razaranja izgleda da je došlo usled nekog neprijateljskog napada kojima je
inače obilovala istorija ovog grada.
Kako je već ranije rečeno, antička tradicija ovo razaranje pripisuje Ahajcima. Da
li su to zaista bili Ahajci ili neki drugi neprijatelji, teško se može utvrditi pri
današnjem stanju izvora.
Može se pretpostaviti da su izvor grčkih predanja ο ratovima Trojanaca sa
Ahajcima stvarni događaji. Pohod Peleja protiv trojanskog kralja Laomedonta i posle
toga rat između sinova oba ova vladara Ahila i Prijama mogli su da posluže kao
uspomena na višekratne napade Ahajaca protiv trojanskog kraljevstva.
U naše vreme pojavila su se nova svedočanstva ο prodiranju Ahajaca na obale
Male Azije koje je počelo od XV veka pre n.e. Anadolsko naselje na mestu kasnijeg
Mileta pokazuje tragove mikenske kulture. Po svoj prilici Ahajci su nastojali da
nasele i druga mesta na obalama Male Azije. Hetski dokumenti govore ο napadu
Ahajaca na Kariju, ο njihovom pustošenju Kipra u drugoj polovini Χ3Π veka pre n.e.
Možda je Troja bila razorena od strane Ahajaca za vreme njihovih pohoda na
severozapadne obale Male Azije.
U periodu ΧΙ-Χ veka pre n.e. Troadu je zapljusnuo nov talas doseljenika iz
Trakije; ο tome svedoče predmeti tračkog porekla nađeiii na teritoriji tadašnje Troje.
Ο preseljavanju Misijaca s Balkanskog poluostrva u Malu Aziju jasno govore
geografski nazivi (Misija u Maloj Aziji i Mezija na Balkanu). Sećanje na te seobe
tračkih plemena sačuvao je Herodot (VII, 20), iako su prema njegovoj verziji Misijci
i Teukri iz Male Azije prešli Bosfor trački i pokorili Tračane.

5. MIKENA
Jedan od najvećih centara visoke kuiture koja se rasprostirala teritorijom
kontinentalne Grčke u razdoblju ΧνΠ-ΧΠΙ veka pre n.e. bila je Mikena. Grčko
predanje govori ο bogatstvu i moći Mikene. Homer je zove „zlatoobilnom".
Mikena se nalazila na Peloponezu, u Argolidi. Nije slučajno to što se ta oblast u
„Ilijadi" naziva „vrlo suvi Argos". Planinski krš oko te oblasti na nekoliko mesta
preseca brežuljkastu ravnicu koja se danas smatra najbezvodnijom i najneplodnijom
oblašću na Peloponezu koji je inače siromašan vodom. Glavna reka te oblasti Inah
čiji se izvor nalazi u planinama koje seku Argolidu sa zapada na istok hraiii se
uglavnom kišama koje padaju po planinama; leti obično sasvim presuši. Drage reke
ovog kraja još su siromašnije vodom. U takvim okolnostima u Argolidi, ako se ne
uzmu u obzir pojedini predeli relativno plodne zemlje koji su rastureni po zemlji,
samo je u jednoj oblasti moguća nešto uspešnija zemljoradnja. To je ravnica u
jugoistočnom delu zemlje koja se prostire do obala Argolidskog zaliva koji se
duboko useca u Peloponez.
Τμ su se nalazili najstariji gradovi Argolide: Argos, Tirint i Mikena udaljena od
morske obale 18 km. Zemljište na kome se prostirao grad nalazilo se na bregu (278
m nadmorske visine) koji se smestio između dva brda. Sa dve strane breg je bio
okružen dubokim jarugama koje su se zatvarale oštrim stenama. U jednoj od tih
jaruga nalazio se izvor iz koga su se stari stanovnici grada snabdevali vodom. U
vojno-strateškom pogledu položaj Mikene bio je izuzetno povoljan, jer je breg sa
gradom na svom vrhu dominirao čitavim okolnim područjem, a pored toga bio je
odlično zaštićen od neprijateljskih napada samom prirodom terena. Položaj Mikene
bio je veoma povoljan još i zato što su upravo tu prolazili putevi koji su južnu obalu
Argolide vezivali sa njenim severnim delom i sa Istmom.
I pre otkopavanja Mikene ovde su se rtalazili tragovi starog grada kojl su se očuvali
na površini zemlje. Još od starina Ijudi su se čudili „kiklopskoj" monumentalnosti
zidina koje su nekad opasivale mikenski akropolj. Na svom mestu stajala su i tzv.
Lavlja vrata: dva kolosalna kamena pokrivena odozgo debelom pločom nad kojom
je stub koji se pri vrhu malo širi; sa obe strane stuba nalaze se dva lava koji stoje u
heraldičnim pozama. Takođe je pre otkopavanja bila poznata zgrada u obliku
kupole, tzv. „riznica kralja Atreja".
Otkopavanje Mikene prvi je započeo Šliman 1874. god. Kao rezultat tih
otkopavanja i kasnijih dugogodišnjih arheoloških istraživanja na grčkom kopnu,
prilikom kojib je pronađen niz spomenika iste epohe i istog tipa kome pripadaju i
mikenski, cela ta kultura dobila je sasvim određen naziv „mikenska".

Lavlja vrata. Mikena.


Mikenske Naselje na mikenskom bregu izgleda da je na-
grobnice stalo početkom Π milenijuma pre n.e.: tu nikad
nije nađena keramika iz ranijeg perioda. Teško se može
reći šta je predstavljalo to prvobitno naselje i da li je 0110 imalo odbrambene zidove
tokom prvih vekova svog postojanja. Mikenska tvrđava tzv. dvorac i drugi najstariji
spomenici mikenskog neimarstva potiču iz vremena koje obeležava prelaz od XV u
XIV vek pre n.e.
Na zapadnoj padini mikenskog brega, na prostoru kasnijih mikenskih utvrđenja,
ali, svakako, iza granica najstarijeg naselja i njegovih zidina, ako ih je uopšte bilo,
Šliman je otkrio šest grobnica s kraja XVII prve polovine XVI veka pre n.e., tzv.
„krug grobova". To su rake pravouglog oblika usečene u stenu. „Krug grobova"
dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. Međutim, 1951-1955. godine u
Mikeni su na jednom platou opasanom debelim zidom kiklopske gradnje (prečnik
kruga je 28 m) nađene i otkopane još 24 grobnice poreklom iz XVH-XVI veka pre
n.e. Po svom tipu te su grobnice veoma bliske grobnicama koje je otkrio Šliman.
Svaka od njih predstavlja raku pravouglog oblika duboko iskopanu u stenovitom tlu.
Odozgo je svaka od tih grobnica bila pokrivena pričvršćenom karaenom pločom, i
zatim su bile zasute zemljom. Prilikom svake nove sahrane grobnica je otkopavana,
otvarana i odozgo se u nju spuštao pokojnik. Ostaci ranije sahranjenog pokojnika
pomerani su u stranu da se napravi mesto za novog pokojnika. Po završenom obredu
grobnica je ponovo zasipana.
U nadgrobnim nasipima nađene su glatke stele koje su ukrašene spiralnim
ornamentima i reljefima i koje se brojem i položajem slažu s brojem i mestom
izvršenih sahrana. U nekim od tih grobnica nalazi se samo po jedan kostur, u
drugima do četiri. Stele na muškim grobovima na sredini ravnog prostora oivičenog
ornamentom nose predstavu samih pokojnika s njihovim oružjem i dvokolicama. Na
žalost, te su stele većinom vrlo oštećene, tako da su u stvari sačuvani samo
fragmenti. Na jednoj čitavoj steli otkopanoj 1952. g. prikazan je lov na bikove, na
drugoj razbijenoj u nekoliko komada u okviru spiralnih ornamenata prikazana je
scena dvoboja, sa strana su dva lava koji se propinju na zadnje šape, tj. motiv blizak
reljefu sa Lavljih vrata.
Inventar većine grobova iz „kruga grobova" odlikuje se relativnom skromnošću. Ali
zato se drugi grobovi, po broju skupocenih predmeta nađenih u njima, ne mogu
uporediti ni sa jednom grobnicom na teritoriji antičke Grčke. Kao primer može da
se pomene jedan od grobova koje je otkrio još Šliman (treći) sa blizu 870 predmeta,
vecinom zlatnih, među kojima se nalaze dijademe, lančići, zlatni i srebrni pehari
bogato ukrašeni reljefima, debeli raskošno ornamentisani poklopci za škrinje,
mačevi i noževi savršene izrade, prstenje, predmeti od slonovače, stakla, fajansa,
gorskog kristala, jedna vaza od alabastera, mnogobrojni privesci i zlatne pločice u
obliku lišća, cveća, leptirova, sfinga i morskih životinja, dragog kamenja i drugo. U
tim nalazima brojno je zastupljena i raznovrsna keramika, često su to posude u
kojlma se nalazila hrana za pokojnike što svedoči ο razvijenosti sepulkralnog kulta.
Srebrni riton iz četvrtog groba u „krugu grobnica". Mikena
Po svom stilu i tehnici najveći broj nađenih predmeta veoma je blizak kritskim.
Uticaj Krita na mikensku kulturu u ovom slučaju je nesumnjiv. Za mnoge primerke
nakita i posude od metala ne može se sa sigurnošcu tvrditi da li su rađeni u Argolidi
ili su uvezeni sa Krita, tolika je njihova sličnost s kritskim proizvodima, Takav je, na
primer, riton (pehar) ifotP liku glave bika sa zlatnim rogovima, izrađen u najlepšem
maniru i u stilu kritskih majstora iz epohe procvata kritske umetnosti. Nema surnnje
da su neki od tih predmeta uvezeni. Tu pre svega spadaju predrneti od materijala
koga nema u Argolidi: proizvodi od slonovače, drago kamenje doneto sa severa,
nojeva jaja i slično. Tu spadaju i predmeti na kojima se nalaze gravirana imena
egipatskih faraona Novog Carstva.
Među mnogim predmetima koji su po svemu sudeći izrađeni u mikenskim
naseljima mesto izrade večinora se može odrediti na osnovu sižea. Za razliku od
Krita tu preovlađuju ratni motivi i motivi iz lova koji se nalaze čak i na ženskim
ukrasnim predmetima. Takva su, na primer, dva zlatna prstena iz četvrte grobnice
koju je otkopao Šliman. Na jedriom je prikazan ratnik koji se bori sa dvojicom
neprijatelja, na drugom je scena iz lova: lovac stoji u bojnim kolima i zateže luk,
gađajući jelena. Odelo i oružje prikazano na ovim predmetima nije ni po čemu
kritsko, iako je u tehničkom pogledu graviranje izvedeno po maniru najboljih
kritskih dela. Još je karakterističnija u tom pogledu scena juriša na tvrđavu
predstavljena na srebrnoj vazi iz iste grobnice. Kritu uopšte nisu poznate tvrđave
onog tipa kakav je dat na ovoj vazi. Taj siže pre svega mogao bi da bude prikaz
pohoda mikenskog kralja na obalu Male Azije, iako je tehnika rada na vazi kritska. U
drugim slučajevinm imitacija kritske tehnike i stila raarije je uspela ili predstavlja
svesno izbegavanje kritskih uzora. Ο tome svedoče sitni zlatni ukrasi u obliku malih
figura životinja koje nisu izrađene u kritskom maniru, i prikazi borbe životinja dati
na poklopcima škrinja. Tako se mikenska samobitnost ne povlači pred moćnim
prodorom kritske kulture. Ona se ispoljava ne samo isticanjem sižea rata i lova na
prvo mesto, već se manifestuje i odsustvom scena iz kulta i dvorskog života koje su
toliko omiljene na Kritu. Veoma je originalno oružje koje je obilno zastupljeno u
nalazima i ima vrlo lepu izradu sa bogatim ornamentima. Tehnika rada takođe je
bliska kritskoj, ali su oblici mikenskih mačeva i noževa drukčiji, a i sami predmeti su
veci. Konjići niskog rasta upregnuti u mikenska bojna kola ne liče na konje sa
kritskih spomenika kasnijeg doba.
Na nekim predmetima lokalnog stila i tehnike naročito se upadljivo ispoljava
individualnost rane mikenske kulture. Među ove pre svega spada šest maski sa
elementima portreta koje su nađene u muškim grobnicama; lica pokojnika su od
zlata i elektruma. Slična maska od elektruma, samo nešto grublje izrade, nađena je u
Mikeni 1952. g. prilikom iskopavanja tzv. grobnice ,,G". Ovi nalazi moraju se
smatrati jedinstvenim, pošto se ni na Kritu niti uopšte u ma kom mestii egejskog
podračja dosad nije našlo ništa slično. Tehnika izrade ovih maski takođe je potpuno
samostalna. Istim karakteristikama odlikuju se i velike reljefne predstave naoružanih
ratnika na stelama. Poređenje s Kritom ovde je nemoguće, pošto do danas tamo nije
otkriven ni jedan monumentalni plastični rad u kamenu. Od lokalnih keramičkih
nalaza postoji samo jedna zemljana posuda, rađena u kritskom stilu. Ostalo posuđe
predstavlja manje uspelu imitaciju kritskih uzora, ili je to posuđe lokalnog stila čime
je jasno potvrđeno da se ovde stara srednjoheladska tradicija oduprla svim stranim
uticajima i produžila svoj razvitak.
Iz svega rečenog proizlazi da uticaj kritske kulture na Mikenu, iako je on bio vrlo
značajan u prvoj polovini XVI veka, nije uništio njenu mesnu samobitnost.
Arheološki materijal tako obilno i potpuno zastupljen u inventaru iz „kruga grobova"
u celiiii čuva nesumnjivu karakterističnost. Zato se ne možemo složiti s Evansovom
pretpostavkom ο osvajanju Argolide od strane kritskih kraljeva i ο punoj prevlasti
nad mesnim stanovništvom. Mišljenja protivnika Evansovog shvatanja mnogo su
ubedljivija. Oni pretpostavljaju da razaranja kritskih palata u XVI veku, ο kojima
govori Evans, kao i depoi u grobnicama „kruga grobova" predstavljaju rezultate
uspelih napada mikenskih grupa na slabo zaštićene primorske oblasti Krita. Teško bi
se moglo pronaći jedno drugo tumačenje tako velike koncentracije bogatstva u
mkama mikenskih kraijeva koji su sahranjeni u grobnicama „kruga grobova". Među
zarobljemcima iz tih pohoda mogli su da se nađu ljudi kojima su bile poznate veštine
kritskih majstora i koji su kasnije stvorili svoju školu u Mikeni. Ovu pretpostavku
potvrđuje i ratnički karakter celokupnog inventara u grobnicama. Veliki teški
mačevi, noževi, koplja i drugi brojni primerci oražja, razume se, korišćeni su za
života njihovih vlasnika. Svakako, ne može biti slučajna ni njihova sklonost ka
ratničkim sižeima u primenjenoj umetnosti. U svojim najezdama mikenske grupe su
izgleda dopirale i do obala Male Azije. Na takvu pretpostavku posebno upućuje
prikaz opsade jedne tvrđave za koju je jasno da nije kritska; ta scena je predstavljena
na srebrnoj vazi iz četvrte grobnice. Dalje proučavanje mikenskih i kritskih pisanih
znakova treba da unese više jasnoće u ovo pitanje. Ratničkim pohodima raože se
objasniti samo kvantitativna strana blaga skupljenog na jednom mestu, ali nipošto
kvalitativan napredak u razvoju mesne kulture ο kome jasno i nepobitno svedoče
raaterijali nađeiii u mikenskim grobnicama „kruga grobova".
Karakteristično kombinovanje brojnih i to veoma dobrih imitacija kritskog stila i
tehnike sa lokalnim sižeima u likovnoj umetnosti i čuvanje čiste mikenske
originalnosti u drugim granama materijalne kulture svedoče ο aktivnoj preradi
stranog uticaja. I stvarno, kad nova tehnika i stil ne bi imponovali potrebama i ukusu
izvesnog dela mikenskog društva, umetnost kritskih majstora ne bi mogla da naiđe
na tako širok odziv u mesnom zanatstvu. Sve to dokazuje da je ondašnje društvo već
bilo dostiglo značajan stepen svog razvitka i da je slobodno usvajalo kulturu sa Krita
koja je bila na višem nivou.
Pod takvim uslovima bilo je omogućeno mirno opštenje Mikenjana sa susedima.
Konkretnije rečeno, predmeti s imenima egipatskih faraona, kao i drago kamenje,
sigumo nisu dospeli u grobnice samo kao plen stečen borbora. Isto se može reći i za
predraete od slonovače koji su se mogli dobiti samo iz Egipta i Sirije, gde je u to
doba još bilo slonova. Kao indirektan dokaz za to da'su u Mikeni. postojali uslovi za
trgovinske veze mogu da posluže dve privatne kuce bogataša čije je iskopavanje
obavljeno

Zlatna posmrtna maska iz Mikene, XVI vek pre n.e.


1950-1952. g. One su dobile imena: „kuća trgovca masnoćom" i „kuća trgovca
vinom". Na prvom mestu, što je već samo po sebi značajno, obe ove kuće stajale su
izvan mikenskih odbrambenih zidova. U prvoj su uz zidove nađeni pitosi, 30 velikih
posuda sa glinenim čepovima i među dragim nalazima 39 pločica sa znacima
„lineamog pisma B" (to je prvi slučaj da se pisaiie pločice liađu u jednoj građanskoj
kući, a ne u palati). U „kući trgovca vinom" takođe su nađeni veliki pitosi, ljudske
visine i blizu 50 velikih što čitavih što razbijenih posuda u kojima se, očigledno,
čuvalo vino. Teško bi se moglo pomišljati na to da se tolike rezerve masnoće i vina
čuvaju samo za potrebe stanovnika tih kuca, a ne za trgovinu. Međutim, obe ove
kuće potiču iz kasnijeg perioda Χΐν-ΧΙΠ veka pre n. e. Prema tome, mikenske
grobnice iz „kruga grobova" zasad ostaju kao jedini spomenici iz 1650-1550. g. pre
n.e. koji tako jasno i upadljivo prikazuju početni period u uzajamnim odnosima
kontinenta sa Kritom i drugim zemjama. Na njima se potpuno zasnivaju naše
predstave ο ranoj mikenskoj kulturi, jer nara ništa nije poznato ο nekim drugim
grobnicama iz toga doba iz koga potiče „krug grobova", kao ni ο ma kojim
spomenicima građevinarstva, bili oni foitifikacijske ili obične namene.
Sledeca gmpa mikenskih spomenika već se odnosi na drugu polovinu XVI veka i
na XV vek pre n.e. To su takođe pretežno grobnice, samo drukčije konstrukcije. U
njima grobna komora ima pravouglu, ovalnu ili okruglu fomiu i obično je usečena u
mekšoj steni, ali je s površinom zemlje več vezana naročitim dugim i uskim
hodnikom, tzv. dromosom. Dromos je mnogo olakšavao ponovno iskorišćavanje
grobnice. Za spuštanje novog pokojnika bilo je dovoljno da se podigne ili pomeri
stena koja je služila kao poklopac kojim se zatvarao dromos, dok se kod grobnica
„kruga grobova" prilikom svake ponovljene sahrane morala raskopavati humka i
rasturati tavanica da bi se odozgo spustio novi pokojnlk. Novi način sahranjivanja
rartvaca očuvan je tokom svih docnijih vekova mikenske kulture, u više-manje
neizmenjenom vidu. U stvari, između ranijih i kasnijih grobnih komora razlika je
samo u dužini dromosa. U grobnicama iz XVI-XV veka njegova dužina obično ne
prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa čak i 16 metara. Najstarija među
poznatim grobnicama ovog tipa nađena je kod Mikene, a takode i u blizini Argosa.
Obe su iz sredine XVI veka tj. vreraenski su bliske „krugu grobova". Većina drugih
poznatih grobnih komora na koje se nailazi po celom grčkom kopnu i ostrvima,
znatno je mlađa od onih iz „kniga grobova".
U slučajevima kad je tle u kome se iskopavala grobna komora bilo isuviše meko,
tada su ga oblagali kamenom. To je poslužilo kao uzor za novi tip grobova, tzv.
kupolaste grobnice (tolosi) koje su građene uporedo s grobnicama-komorama.
Karakteristična osobina ovog tipa grobova nastaje onda kada zid od kamena prelazi u
tavanicu kupolasta oblika koja je učvršćena nešto isturenim karnenim blokovima. To
sve liči na iskopan temelj obložen karaenom i izrađen u obliku košnice s dodatkom
dromosa. Neraa nikakvih posebnih vrata između komora i dromosa i posle svake
sahrane otvor u zidu kroz koji je unošen novi pokojnik ponovo je zatvaraii i zazidan
kamenjem. Najstarije od ovih grobnica, na primer, dve omanje nedaleko od Mikene i
nekoliko analognih grobova u drugirn mestima južne, srednje i severne Grčke, sudeći
po pojedinim nalazima, potiču iz vremena bliskog epohi ,Jkmga grobova". Tokom
vrernena konstrukcija i estetsko doterivanje kupolastih grobnica stalno se
usavršavaju. Zidovi komora ne oblažu se više sitnim komadima neobrađenog
krečnjaka, već tesanim kamenim pločama (ponegde čak od farskog mermera).
Pojavljuju se i vrata, s naročitim zatvaračima od velikih poprečriih greda koja služe
kao veza izraeđu same komore i dromosa, takođe obloženog kamenom. Zidovi i
kupolasta tavanica ukrašavaju se reljefima. Osim toga povećava se površina i
zapremina celog prostora što u pojedinim grobnicama relativno kasnijeg perioda
iznosi 14,5 m u prečniku i 13,4 m u visinu. Konačno je bočna komora grobnica
izneta na površinu zemlje i njeni spoljni
zidovi sa soklora i krovom građeni su od velikih kamenih blokova a sve je
ukrašavano reljetima. Tako je postepeno rasla i razvijala se nova arhitektonska
forma koja se širila po teritoriji čitavog grčkog kopna i ostrva.
Kupolaste grobnice, osim Mikene gde ih je dosad otkriveno devet, pronađene
su još oko Argosa, u Tirintu, u Vafiju, Pilosu, u Atici blizu Atine, u Tesaliji i u
drugim mestima. Inventar svih tih grobnica već je davno opljačkan. Srecaii
izuzetak u tom pogledu predstavlja samo kupolasta grobnica u Vafiju na teritoriji
Lakonije, blizu nekadašnje Amikle i grobnica u Mideji (Dendra) u centralnom delu
Argolide, Grobnica u Vafiju koja spada u XV vek pre n.e. predstavlja grob
uglednog mikenskog ratnika. U njoj s"e sačtivao bogat pogrebrii inventar; veliki
broj ratnih ukrasa, toaietni pribor, bogato iskićeno oružje i omamentisana posuda,
uglavnom namenjena za vino. Od svih tih predmeta posebnu pažnju zaslužuje
gvozdeni prsten. To je prvi nalaz gvožda iz kritsko-mikenske epohe.3 Prisustvo
prstena, nađenog na prstu kostura pored druga dva prstena od zlata i bronze
pokazuje da je gvožđe iek počelo da ulazi u upotrebu i da je cenjeno kao zlato. Od
drugih predmeta koji su tii nađeni ističu se zlatni pehari sa reljefima na kojima su
predstavljeni blkovi, dvostruki lanac kao nakit za vrat sa 80 ametista i narukvice
sastavljene od gema. Skoro svi ovi predmeti, naročito ukrasi i toaletni pribor,
izrađeni su u čisto kritskorn stilu i tehnici. Količina omžja u opštem broju nadenih
predmeta relativno je riiala, naročito ako se uporedi s inventarom grobnica iz
„kruga grobova".
Grobnica u Mideji (Dendra) sačuvana je u mnogo lošijem stanju, jer su je, kako
izgleda, još u davna vremena posetili pljačkaši. Ipak je na podu nađeno nekoliko
sitnijih predmeta. Ispitivanje prostorije ove grobnice omogućilo je da se utvrde
tragovi dve jame. Na dnu tih jama nađeni su netaknuti grobovi dve žene i dvojice
muškaraca. Inventar tih grobnica takođe se sastoji od ukrasa i skupocenih posuda.
Na jednom od zlatnih pehara prikazano je more, na drugim srebrnim lov na jelene i
bikove koji skaču. Stilizovane glave pet bikova ukrašavaju i srebrni pehar obložen
zlatom koji je stajao pored ženskog skeleta. Među ukrasima nađene su velike
geme, četiri prstena od gvožđa, bakra, olova i srebra, zlatan lanac napravljen od 36
rozeta i mnogo sitnijih ukrasnih predmeta od slonovače, bronze, fajansa, stakla, pa
čak i ljuske od nojevih jaja. Nađeno je i oružje: četiri mača, noževi i vrhovi od
kopalja. Mačevi su znatno manji i lakši od onili iz grobnica „kruga grobova". Taj
novi tip oružja mnogo je bliži kritsldm obrascima nego što je bilo oružje iz XVI
veka. Svi nađeiii predmeti potiču iz druge polovine, pa čak raožda i s kraja XV
veka. Na svim posudama i metalnom nakitu takođe se zapaža jak uticaj kritskog
stila i tehnike.
Kulturni uticaj Krita odražava se i u likovnoj umetnosti tog doba. Ratnički i
lovački sižei tako karakteristični za prvu polovinu XVI veka, sada

3 Nalazi gvozdenih predmeta kasnije se češće javljaju. Između ostalog, 1952. g. su nađeni u Farsalu
(Tesalija) u grobnici mikenskog doba gvozdeni zasun i ekseri.
Zlatni pehar sa scenom hvatanja bikova. XV vek pre n.e. Potiče iz Vafija.

Zlatni pehar sa prizorom bikova na paši. XV vek pre n.e. Potiče iz Vafija.

ustupaju raesto scenama religioznih obreda, scenama igara s bikovima,


prikazima igre u kolu i drugim dobro poznatim sižeima s kritskih spomenika.
Za razliku od ranomikenskog perioda ove karakteristične osobine umetnosti
sada mogu da se zapaze u celoj kontinentalnoj i ostrvskoj Grf
čkoj, sudeći prema onome što pruža postojeći arheološki materijal. Stvara se
utisak određenog stilskog jedinstva koji je potpuno razumljiv u uslovima
širenja kulturnog uticaja iz centara zajedničkih za celu tu teritoriju. Pojava
mnogobrojnih imitacija kritskog posuđa „dvorskog" stila pokazuje da i
mikenska keramika nije izbegla uticaj kritske kulture, iako se taj uticaj na
njoj oseća u znatno manjoj meri. U oblicima lokalnog posuđa, karakteru
njegove izrade i ornamenlike čuva se mesni kolorit. I još više, činjenica da se
na Kritu pojavljuju mikenski pehari već svedoči ο obratnom uticaju
mikenskog stila na kritsku keramiku. Taj proces ne opaža se samo na
keramici. Freske iz Knososa koje potiču iz druge polovine XV veka u mnogo
čemu su sličnije freskama iz Mikene i Tirinta, nego freskama iz Festosa i
Hagija-Trijade. Isto se može reći i ο knososkom dvorcu čije su prestone
prostorije po svom planu i veličini donekle slične palatama kontinentalne
Grčke. Što se tiče pisma, ο njemu će biti reči kasnije.
Građevinarstvo predstavlja jedino područje koje je potpuno očuvalo
mesne karakteristike u doba koje ovde analiziramo. Ni megaron koji među
mikenskim građevinama zauzima centralno mesto, ni grobne komore s
dromosom, ni kupolaste grobnice nemaju nikakve analogije s Kritom.
Ukoliko su se na Kritu u XVI-X1II veku i pojavljivale grobnice takvog tipa,
njihovo poređenje s grobnicama Helade jasno pokazuje imitaciju. Preraa
tome, čak i u drugoj polovini XVI-XV veka pre n.e. tj. u vreme kulminacije
uticaja Krita, njegovi odnosi s kontinentalnom Grčkom imaju u izvesnoj
meri karakter obostranog procesa.
Kasnije, u vezi s katastrofom koja je prouzrokovala konačnu propast
kritskih palata krajem XV veka i propadanje kritske kulture, taj proces slabi.
Pa ipak, kritska kultura nastavlja sa svojim uticajem na kontinent.
Interesantno je to da se u doba kad je umetnost Krita već bila zašla u period
propadanja na kontinentu još dugo čuvaju njene mlađe i zdravije forme, dok
konačno tzv. „dvorski" stil poslednje delo kritske kulture (XIV, ΧΙΠ i ΧΠ
vek) nije i ovde preovladao u punoj meri. Istina, ovo se odnosi samo na
proizvode od metala, slonovače, fajansa, na rezano kamenje i delimično na
keramiku. Građevinska uraetnost na balkanskom kopnu razvija se dalje
svojim vlastitim putem. U XIV veku izgradnja kupolastih grobnica dostiže
svoj najveći procvat. Tzv. Atrejeva grobnica predstavlja monumentalnu
građevinu savršene tehnike. Unutrašnje strane njenih zidova i dromosi
obloženi su glatkim pločama pravilnog oblika i vrlo lepe izrade. Nadvratnik
unutrašnjih vrata pokriven je reljefima i ukrasima od bronze. Ako se uporede
ovi i njima slični grobovi XTV-XH[ veka sa njihovim prototipom iz XVI
veka koji je sličan, onda postaje jasno kako je ta specifično mikenska
arhitektonska forrna doživela velike promene u svom razvoju.
Fortifikacijska U XIV i ΧΠΙ vek spadaju i svi spomenici mii dvorska
kenske fortifikacijske i dvorske arhitekture koji
arhitektura su nam poznati. Najzammljivije građevine ovog tipa
jesu mikenska tvrđava i dvorac. Mikenska tvrđava potiče iz onog doba u
kome je sagrađena i kupolasta Atrejeva grobnica koja se inače nalazi
nedaleko od nje. Moguće da je taj isti mikenski basileus koji je izgradio za
sebe raskošnu grobnicu podigao i grandiozne mikenske bedeme i kule.
Debljina tih bedema na nekim mestima iznosi 6 metara, a u njih su uzidani
kameni blokovi ogromne veličine. Prvobitna visina bedema ne može se
utvrditi, jer je sačuvan samo njihov donji deo, ali se može pretpostaviti da je
ona bila sačuvana proporcionalno delovima kiklopskih zidina. Severna
kapija tvrđave dobila je naziv Lavlja. Ona predstavlja jedan od najčuvenijih
heraldičkih spomenika svih vremena; čisto minojski po svojoj tehnici, on
niukoliko nije minojski po svojoj monumentalnosti. Giave oba lava su
odlomljene. Izgleda da su oni imali strašan pogled uperen na one koji ulaze u
tvrđavu. Ispod lavova i poprečne ploče nalazila se velika dvokrilna kapija.
Sačuvani tragovi navode na pretpostavku da su tu u razna vremena postojale
najmanje dve vrste brava.
Kroz Lavlja vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okružen
ruševinama pojedinih odvojenih zgrada. To su mikenski dvorac sa svim
njegovim ekonomskim i stambenim prostorijama. Do centra tog
građevinskog kompleksa vode veoma loše očuvane stepenice koje izlaze na
terasu usečenu u steni. Glavnu prostoriju predstavlja sala sa četiri stuba i
ognjištem u sredini megaron. Uz nju se nalaze susedne prostorije i dvorište
ispod koga su ostali sačuvani uređaji za odvođenje vode. Arheološkim
istraživanjima nađen je i vodovod za sprovođenje vode iz izvora koji se
nalazio nešto iznad tvrđave. Voda se slivala u dobro skriven tajni bazen
pored samih zidova tvrđave. Od bazena je voda išla u unutrašnji deo tvrđave
takođe dobro pokrivenim kanalima. Takve mere opreza poduzimane su
nesumnjivo za slučaj opsade.
Sa unutrašnje strane zidova na nekoliko mesta su očuvani fragmenti
fresaka. Tehnika njihove izrade slična je kritskoj, ili, kako je već rečeno,
kritske freske tog perioda podsećaju na mikenske. U sižeima fresko
slikarstva kao i pre sto pedeset godina preovlađuju mesni motivi. Na njima
su na prvom mestu scene iz ratničkog života: ratna uzbuna, logorski život,
uprezanje konja u bojna kola, bitka između ratnika u kolima koji jurišaju
jedni na druge, napad na grad sa predstavom ratnika koji jurišaju i padaju sa
zidina, a sa strane predstava grupe žena koje prate tok bitke i slika
višespratnog dvorca sa čijih prozora takođe gledaju žene.
Severno od tih građevina nalazi se grupa prostorija sa naročito jakim
zidovima. Smatra se da su to bile kasarne, skladišta hrane iii prostorije
namenjene nekim drugim ekonomskim potrebama. Nedaleko od njih pruža
se severni zid u kome se nalazi druga kapija, po konstrukciji slična pr-
'" ο
. -jja ϋ C»d χ nje i be2 ikakviH ukrasa. Petnaest ldlometara dalj le ™Lrav^e^ ssasvim
blizu mo^e obale>u Tirintu'nalazi se <W: . tfu«ire== isstog tipa To jenaselje takođe opasano
jakim bed^T
memh
nd β gr~ufc=>ih neobrađemh^ blokova. ■ '-ilaiatEa; * njen središnji de° zauzima
velika sala (megaronx k- KJ
orrmsalt-rerisani i ukrašeni freskama; na sredini sale bilo
anj-Ui^te oko koga Su se nalazila četin stuba koJi su ka0 s I m S"vom gornjem deluSa
strana megarona na spratu ;
U prizemlju nalazile su se razne prostorije namenjene kraljevoj družiiii, njegovoj
rodbini, a takođe i za ostave hrane i opreme. U slučaju opasnosti takva palata je
predstavljala sigurno sklonište u koje se moglo skloniti kako stanovništvo samog
dvorca, tako i njegove okoline. Ceo ovaj građevinski kompleks koji je bio ispresecan
malim dvorištima stajao je u organskoj vezi sa odbrambenim bedemima. Prostor koji je
zauzimala tvrđava u Tirintu nešto je manji od mikenskog. S unutrašnje strane zidova
centralne sale, kao i u Mikeni, sačuvani su fragmenti fresko slikarstva. Tu su prikazani
ratnici, bogato opremljena kola spremna za polazak u lov, scene iz lova na jelene i
divlje svinje u kojima učestvuju čopori pasa, raskošno obučene žene u kolima.
Tirintske zgrade i nađeni predmeti većini delom spadaju u ΧΤΤΤ vek. Iz tog perioda
je i naselje koje se nalazi izvan tirintskih zidova. Ono se sastojalo od pojedinih
odvojenih kuca koje su se slabo očuvale i dosad su malo istražene.
Razmere i monumentalnost mikenskih i tirintskih građevina navode na pretpostavku da
je za njihovo podizanje bilo potrebno mnogo vremena i rada. Malo je verovatnoce da su
se građevinski poduhvati takvog obima mogli u okolnostima te epohe ostvariti bez
masovnog iskorišcavanja robovskog rada i rada zavisnog stanovništva. Danas je ta
pretpostavka vec našla čvrst oslonac u dosad pročitanim dokumentima ο piloskim
ekonomskim računicama. U nizu tih dokumenata pominju se žene, deca i rauškarci. J.
A. Lencman, autor izveštaja koji je specijalno posvecen ovom pitanju, iziiosi niz
ubedljivih dokaza u prilog tezi da ove žene, deca i muškarci spadaju u kategoriju
neslobodnog i zavisnog stanovništva. Prema proračunu J.A. Lencmana, samo u tri
pomoćne grupe već pročitanih piloskih tekstova čiju je analizu izvršio on sam
pomenuto je preko 500 takvih žena koje su se zajedno sa svojom decom nalazile na
računu piloskog dvorskog gazdinstva. U piloskim spisima često se nailazi na termin
„doero" što, po mišljenju M. Ventrisa, odgovara kasnijern terminu „δοάυλος" kojim su
docnije u grčkom jeziku obično označavani robovi. Ako je tako bilo u Pilosu, nema
nikakve osnove za mišljenje da se u Mikeni i Tirintu rad robova i zavisnog stanovništva
koristio u manjim razmerama.
Činjenica da su postojale dve tvrđave (mikenska i tirintska), i to jedna do druge,
opravdano postavlja još jedno pitanje pitanje njihovih međusobnih odnosa.
Pretpostavka ο izolovanom postojanju Mikene i Tirinta otpada, jer je nemoguće
zamisliti da Mikena nije imala izlaz na more. Ostaje kao mogućnost da je Tirint zavisio
od Mikene i da je u staroj Argolidi postojala neka teritorijalna zajednica s Mikenora na
čelu.
Ova pretpostavka potvrđuje se postojanjern niza puteva kojima je Argolida bila
ispresecana u raznim pravcima, a koji su se ukrštali kod mikenskog brega. Putevi su
građeni na isti kiklopski način kao i tvrđave. Ivice su im bile učvršćene ogromnim
stenama, a iz istog ogromnog kamenjja pravljeni su i uređaji za odvod vode. Na nekim
mestima pored pu-
Ulaz u Atrejevu grobnicu. Mikena

voj, samo je manja od nje i bez ikakvih ukrasa. Petnaest kilometara dalje od mikenske
tvrđave, sasvim blizu raorske obale, u Tirintu, nalazi se drugi spomenik arhitekture
istog tipa. To je naselje takođe opasano jakira bedemima složenim od grubih
neobrađenih kamenih blokova.
U centru je palata; njen središnji deo zauzima velika sala (megaron) čiji su zidovi
bili omalterisani i ukrašeni freskama; na sredini sale bilo je veliko okruglo ognjište oko
koga su se nalazila četiri stuba koji su kao i kritski bili prošireni u svom gornjem delu.
Sa strana megarona na spratu i u prizemlju nalazile su se razne prostonje namenjene
kraljevoj družini, njegovoj rodbini, a takođe i za ostave hrane i opreme. U slučaju
opasiiosti takva palata je predstavljala sigurno sklonište u koje se moglo skloniti kako
stanovništvo sarnog dvorca, tako i njegove okoline. Ceo ovaj građevinski kompleks
koji je bio ispresecan malim dvorištima stajao je u organskoj vezi sa odbrambenim
bedemirna. Prostor koji je zauzimala tvrđava u Tirintu nešto je manji od mikenskog. S
unutrašnje strane zidova centralne sale, kao i u Mikeni, sačuvani su fragmenti fresko
slikarstva. Tu su prikazani ratnici, bogato opreraljena kola spremna za polazak u lov,
scene iz lova na jelene i divlje svinje u kojima učestvuju čopori pasa, raskošno obučene
žene u kolima.
Tirintske zgrade i nađeni predmeti većirn delom spadaju u XIII vek. Iz tog perioda
je i naselje koje se nalazi izvan tirintskih zidova. Ono se sastojalo od pojedinih
odvojenih kuća koje su se slabo ocuvale i dosad su malo istražene.
Razmere i monumentalnost mikenskih i tirintskih građevina navode na pretpostavku
da je za njihovo podizanje bilo potrebno mnogo vremena i rada. Malo je verovatnoće da
su se građevinski poduhvati takvog obima mogli u okolnostima te epohe ostvariti bez
masovnog iskorišćavanja robovskog rada i rada zavisnog stanovništva. Danas je ta
pretpostavka već našla čvrst oslonac u dosad pročitanim dokumentima ο piloskim
ekonoraskim računicama. U nizu tih dokumenata pominju se žene, deca i muškarci. J.
A. Lencman, autor izveštaja koji je specijalno posvećen ovom pitanju, iznosi niz
ubedljivih dokaza u piilog tezi da ove žene, deca i muškarci spadaju u kategoriju
neslobodnog i zavisnog stanovništva. Prema proračunu J.A. Lencmana, samo u tri
pomoćne grupe već pročitanih piloskih tekstova čiju je analizu izvršio on sam
pomenuto je preko 500 takvih žena koje su se zajedno sa svojom decom nalazile na
računu piloskog dvorskog gazdinstva. U piloskim spisima često se nailazi na termin
„doero" što, po mišljenju M. Ventrisa, odgovara kasnijem terminu ,,δαίΰλος" kojim su
docnije u grčkom jeziku obično označavani robovi. Ako je tako bilo u Pilosu, nema
nikakve osnove za mišljenje da se u Mikeni i Tirintu rad robova i zavisnog stanovništva
koristio u manjim razmerama.
Činjenica da su postojale dve tvrđave (mikenska i tirintska), i to jedna do druge,
opravdano postavlja još jedno pitanje pitanje njihovih međusobnih odnosa.
Pretpostavka ο izolovanom postojanju Mikene i Tirinta otpada, jer je nemoguće
zamisliti da Mikena nije imala izlaz na more. Ostaje kao mogućnost da je Tirint zavisio
od Mikene i da je u staroj Argolidi postojala neka teritorijalna zajednica s Mikenom na
čelu.
Ova pretpostavka potvrđuje se postojanjem niza puteva kojima je Argolida bila
ispresecana u raznim pravcima, a koji su se ukrštali kod mikenskog brega. Putevi su
građeni na isti kiklopski način kao i tvrđave. Ivice su im bile učvršćene ogromnim
stenama, a iz istog ogromnog kamenja pravljeni su i uređaji za cxivod vode. Na nekim
mestima pored pu-
Freska: lov na vepra koga gone psi. Tirint

teva sačuvani su ostaci kiklopskih stražarskih kula. Tako se stvara utisak da je cela
teritorija bila ujedinjena pod vlašću mikenskih vladara i stavljena pod vojnu kontrolu
dveju jakih tvrđava. Vojrii karakter cele mikenske kultiire XIV-XIII veka pre n.e.
potvrđuje se i pojavom (posle prekida od 150 godina) sižea iz vojnog života na
spomenicima likovne umetnosti. Sve zajedno, a naročito činjenica da su postojale dve
moćne tvrđave, predstavlja još jedan argument u korist pretpostavke da je tamo
postojala zajednica državnog karaktera na čijem čelu su stajali mikenski kraljevi. Kako
bi se drukčije i mogla protumačiti koncentracija tako značajnih materijalnih dobara u
rukama tih kraljeva? Kako bi se drukčije moglo shvatiti postojanje mocnih tvrđava i
raskošno izrađenih dvorskih saia sa ekonoraskim i dvorskim prostorijama oko njih, što
su sve izradile ruke robova i zavisnog stanovništva?
Pilos Na osnovu najnovijih iskopavanja i najstarijih
predanja danas se može tvrditi da u doba koje analiziramo
Mikena nije bila jedini politički i kulturni centar južnog Peloponeza. U antičkim
mitovima priča se da je sin boga Posejdona Nelej, pošto je bio proteran iz drevnog
grada Jolka u Tesaliji iz koga su na daleki put krenuli Argonauti, osnovao na zapadnoj
obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo kraljevstvo bilo je veliko: na istoku se graničilo s
miken-
skira kraljevstvom Atrida, na sevem je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj
obali reke Alfej. Međutim, savreraena nauka do danas nije uspela da utvrdi
mesto gde se nalazio drevni Pilos. To pitanje smatrano je kao jedno od
najsloženijih i vrlo zamršenih pitanja u istorijskoj topografiji najstarije
Grčke. U Grčkoj je bilo nekoliko gradova koji su nosili to ime. Jedan od njih
nalazio se u Trifiliji, drugi prema predanjima u Meseniji. Ο ovom
poslednjem homerska tradicija ne daje nikakve podatke. U opisu posete
Odisejevog sina Teleraaha dvorcu Nestora moguće je da se misli na Pilos u
Trifiliji, iako se samo predanje, očuvano u „Odiseji", kako se sada
objašnjava, odnosi na mesenski grad koji je nosio isto ime. Obično tačan u
svojim saopštenjima, Strabon sa sigurnošću ukazuje na Trifiliju kao na
oblast gde se nalazio prestoni grad Nestora, Nelejevog sina. Izgleda da
dorska najezda kojom su bili opustošeni mnogi gradovi mikenske epohe nije
samo zbrisala sa zemlje mesenski Pilos, već je zatrla i uspomenu na njega.
Kad je nemačka arheološka ekspedicija 1907. godine našla oko trifilijskog
Pilosa ostatke tvrđave iz mikenskog doba i tri veoma porušena tolosa,
izgleda da su bili odbačeni i poslednji ostaci sumnje u to da se baš tu nalazio
grad koji se pominje u homerskom spevu. Time bi homerska tradicija bila
ozbiljno potkrepljena. Međutim, uporedo s homerskom postojala je i druga
tradicija. Čak su i za vreme rimske imperije u Meseniji, uz Navarinski zaliv,
u malora gradiću Pilosu, koji je osnovan posle proterivanja Spartanaca iz
Mesenije, tj. u IV veku pre n.e., pokazivali ostatke kuće i „Nestorovu
grobnicu". U svom poznatom „Opisu Heiade" i Pausanija pominje Pilos u
Meseniji, govoreći ο njemu kao ο Nestorovom zavičaju. Ova tradicija
izgledala je manje verodostojna i sve do 1939. g. većina stručnjaka je
smatrala da se Homerov „peskoviti" Pilos nalazio u Trifiliji.
Godine 1919. i 1925. u Meseniji su nađena dva tolosa s mikenskom
keramikom kao i tragovi drugih tolosa. Ti nalazi donekle su pokolebali
ustaljeno mišljenje ο lokalizaciji drevnog Pilosa u Trifiliji. Uskoro se to
mišljenje moralo potpuno napustiti.
Prilikom iskopavanja u rejonu Navarinskog zaliva, na bregu Epano
Englianos, otkriveni su 1939. g. zidovi neke zgrade „dvorskog" tipa koja
podseća na mikensku epohu; građevina je bila uništena požarom. I po svom
planu i po veličini i po arhitektonskom stilu otkopani dvorac je u svemu ličio
na dvorac u Mikeni i Tirintu. Nađeni su tragovi istih masivnih zidova od
kamenih blokova, kamenom popločani podovi, zidovi unutrašnjih prostorija
i hodnika pokriveni malterom s tragovima fresaka. Svuda su se videli tragovi
vatre koja je uništila ovaj dvorac. Keramika karakteristična za kraj
mikenskog perioda omogućila je da se utvrdi da je zgrada izgorela krajem
ΧΠΙ veka. Stanovnici dvorca žurno su ga napustili i kasnije je celo to mesto
sasvim opustelo. Tako su se ostaci izgorelog dvorca očuvali netaknuti što je
arheolozima pružalo nadu da će doći do značajnih nalaza. I stvarno, njihove
nade su se ostvarile još tokom iste godine.
<sr

PYLOS 1954
*. β Um

Plan iskopaiiog dela dvorca u Pilosu


(1954. g.). U sredini se nalazi megaron sa

^mri krugom za ognjište i portik


U jugozapadnom delu građevine u jednoj
manjoj prostoriji nađeno je 618 glinenih
pločica većim delom u fragmentima koje su ispisane „linearnim pismom B".
Te pločice i čitav ambijent u kome su pronađene živo podsećaju na knososku
arhivu. Pločice su izgleda predstavljale deo arhive dvorca u Pilosu i čuvale su
se u drvenim sanducima. U svakom slučaju uporedo s njima ležali su
bronzani okovi za sanduke. Tekstovi na njima odnose se najkasnije na ΧΠΙ
vek pre n.e.
Za vreme arheoloških iskopavanja 1952-1953. g. otkiven je megaron
klasičnog kontinentalnog tipa koji se sastojao od velike sale, vestibula i
manjeg portika sa dva stuba. Pored toga otkrivena je i draga, nešto manja
sala, zatim usko dvorište sa strane i male prostorije koje izgledaju kao
ostave, jer su u njima pronađeni fragmenti od oko 6000 posuda raznih tipova.
Od toga je sačuvano neoštećenih oko sto posuda. Iznad ostava, kako se može
nagađati po ostacima zidova, nalazio se još jedan sprat koji se srušio
prilikom požara. I megaron i vestibul bili su ukrašeni freskama. Na nekima
od njih sačuvane su slike ljudi, na primer, ratnika za vreme borbe, povorke
itd., na drugima su polustilizovani motivi iz biljnog carstva i razne kopnene i
morske životinje. Pod megarona prevučen je čvrstim malterom i
ornamentisan u obliku šahovske table. U jugozapadnom i severo-
zapadnom delu dvorca otkriveni su hodnici, stepenište od 21 stepenika koje
je vodilo na gorriji sprat i još niz prostorija stambene i ekonomske namene; u
ekonomskim prostorijama nalazili su se pitosi. Iza samog dvorca, na
jugoistočnoj padini brega, nađen je glavni ulaz propilon sa drvenim
kaneliranim stubovima od kojih su se očuvala samo postolja. Delovi zlatnih i
srebrnih predmeta rasturenih po megaronu i drugim prostorijama sveđoce ο
bogatstvu stanovnika dvorca. Nedaleko od arhive otkrivena je još jedna
prostorija na čijem je podu u gomilama nađeno oko 300 pločica ispisanih
„linearnim pismom B"; ovome treba dodati još oko 50 čitavih i
fragmentiranih pločica prikupljenih υ toku iskopavanja 1954. godine.
Arheološkim ispitivanjem u rejonu dvorca utvrđeno je da je tu bilo
nekoliko naselja iz istog doba i mz kupolastih grobnica tolosa od kojih su
dosad potpuno otkopane samo tri. Slično dvorcu one ni po čemu ne zaostaju
za mikenskim. Na žalost, jedna od tih grobnica u kojoj je izgleda bilo
sahranjeno oko 12 ljudi, otkrivena je u vrio raševnom stanju, jer je služila
kao teraelj za kuću jednog seljaka, a dve druge opljačkane su još u davnini.
Pa ipak i ono malo preostalih predmeta omogućuje da se stvori predstava ο
basnoslovnom blagu kakvim su obično opremali umrle kraljeve i njihovu
porodicu. U grobnicama su nađeni fragmenti zlatnih ukrasa, ćilibarskih
ogrlica, ogrlica od ametista, zlata, staklene paste, raznovrsni privesci,
prstenje, pečatni prstenovi, itd. Prema tome, Pilos po svemu sudeći, nije bio
manje „zlatoobilan" od Mikene i njegovi vladari po bogatstvu i moci
očigledno nisu nimalo zaostajali za mitološkim kraljevima Argolide. Okolina
starog Pilosa, plodna i dobro navodnjena, po onome što nam pružaju
arheološki nalazi, bila je sredinom Π milenijurna gusto naseljena.
Tako je, na primer, u unutrašnjosti Mesenije, kraj današnje varošice
Vasiliko, na visokom i strmom brdu otkriveno veliko naselje koje potiče iz Π
milenijuma pre n.e. U mikensko doba tu je postojao dvorac oko koga su se
nalazila naselja zanatlija, a možda i zemljoradnika; to naseljeno mesto
svojim rasporedom podseća na naselje srednjominojskog perioda na Kritu.
Grčka tradicija sačuvala je sećanje na bogatstvo i moć vladara iz Pilosa
dinastije mitoloških Neleida. Dosad se toj tradiciji, koja je sada potvrđena
materijalom iz arheoloških istraživanja, nije poklanjala dužna pažnja. U vezi
s ovim pada u oči to što su sve napomene iz homerskog epa ο gradu i domu
Nestora uvek popraćene takvim epitetima kao što su ,,raskošan", „bogato
ukrašen" itd. Setićemo se i toga da se u , Jlijadi" nalaze mesta koja govore ο
uspešnim Nestorovim ratovima sa susednim plemenima, na primer, s
Arkađanima i Eliđanima:
„Zivoga plena s polja izobilja sagnasmo onde:
goveđih stada pedeset, toliko jošte ovaca,
toliko čopora svinja i rasutih krdova kozjih,
osim toga sto i pedeset plavogrivih konja, kobila samih, od kojih još mnoge
iinahu ždrebe. U Pil Nelejev sve to odagnasmo...
(„Ilijada", XI, 677-683) prevod Miloš N. Durić, Matica srpska, 1985.

Izgleda da u , Jlijadi" nije slučajno naglašeno i to da su od svih učesnika


trojanskog pohoda pobrojanih u tzv. katalogu brodova najjači bili: kralj
„zlatoobilne" Mikene koji je sa sobom doveo sto lađa i najstariji i
najiskusniji od svih koji su se spremili za rat kraj „peskovitog" Pilosa Nestor
koji je ,,pod Troju stigao sa devedeset prostranih lađa". Takođe zaslužuje
pažnju i mesto iz Homerove hinine Apolonu Pitijskom, gdje se pominju
trgovačke veze Pilosa s Kritom:
„...Ugleda on (Apolon) u daljini mora cmog kao vino
Brzu lađu. Nosaše ona mnogo muževa blagorodiiih
Krićana iz Minosova grada Knosa...
Radi blaga i robe na svom crnom brodu
Ploviše oni u peskoviti Pilos ljudima koji se rodiše u Pilosu".

Očevidno je da se u jugozapadnom uglu Peloponeza u Π milenijumu pre


n. e. nalazio jedan od najvecih i najznačajnijih kulturnih i političkih centara.
Iz tih razloga termine „mikenska kultura" i „mikenska epoha" koji su se
učvrstili u nauci treba smatrati kao konvencionalne. Oni su tačni samo u tom
smislu što se iskopavanjem drevne Mikene prvi put otkrio pred naukom taj
period stare istorije koji je dobio njeno ime.4

Pismo mikenske Skoro pola veka od pronalaska prvih spomenika epohe


mikenske kulture u nauci je vladalo mišljenje da
mikensko društvo tog doba nije znalo za
pismenost. U mnogim, čak i specijalnim delima prelazilo se ćutke preko tog
pitanja. Skoro niko nije obraćao pažnju na očigledan nesklad između
tobožnjeg nepostojanja pismenosti i relativno visokog kulturnog nivoa ranog
robovlasničkog mikenskog društva koje se formiralo u državu i prema tome
bio mu je potreban barem najelementarniji način pismenosti. Postepeno,
kako se arheološkim istraživanjima nailazilo na naselja mikenske epohe na
teritoriji kontinentalne Grčke, uspelo je da se pronađe i nekoliko glinenih
posuda i ostrakona s kratkim posvetama koje su bile napisane bojom ili
nekim oštrim predmetom. One su datirane u XV-XII vek pre n.e., pa prema
tome dokazuju da je u to doba pismenost vec bila poznata.
Godine 1939. a zatim 1952. nađene su arhive: arhiva u Pilosu ima više od
900 glinenih pločica, a ona u Mikeni 39 pločica; pločice šu ispisane
„lineamim pismom Β", koje je već predstavljalo produžetak razvoja
Jinearnog pisma A" i nesumnjivo je proisteklo iz njega, ο čemu svedoči to
što se i u jednom i u dragom nalazi velik broj istih znakova. Novi spomenici
pismenosti nađeni 1953. g. u građanskim kućama Mikene, koje smo
pomenuli ranije, ubedljivo govore u prilog tome da je pismenost već bila
razvijena.
Prvi primerci tog pisma upoznati su posle nalaza na Kritu, još početkom
ovog veka, prvenstveno u Knososu gde se pronašlo oko 3000 pločica. Ta
okolnost stvorila je pogrešno uverenje da je „linearno pismo B" kao i pismo
„A" kritskog porekla. Tokom dosta dugog vremena oko četrdeset godina
posle otkrivanja knososke arhive na Balkanskom poluostrvu nije bila
pronađena ni jedna pločica pisana lineamim pismom. Čim se naišlo na prve
piloske pločice, neraačkj filolog Krečmer je izrazio mišljenje da su one
napisane grčkim jezikom; to mišljenje docnije je prihvatio ruski naačnik S. J.
Lurije. Međutim, većina naučnika nije poklonila dužnu pažnju tim njegovim
rečima.
Time se, izgleda, objašnjava to što V. Georgijev, koji je mnoge svoje
radove posvetio dešifrovanju „linearnog pisma B" i predložio pravilnu
metodu čitanja tekstova napisanih tim pismom, ipak nije postigao konačan
uspeh. On je mislio da „linearno pismo B" ne predaje glasove grčkog jezika,
već nekog drugog jezika, istina, njemu srodnog.

4 D. Pendlberi je još 1939. g. primetio da se primenom termina „mikenski I, Π i ΠΓ umesto


„kasnoheladski I, II i ΙΠ" ,,ime jednog grada nameće celoj jednoj zemlji". - „Arheologija Krita",
Moskva, 1950. g., 24.
Godine 1953, kao što smo već spomenuli, engleski naučnici M. Ventris i
D. Čedvik, držeći se iste metode kojom se rukovodio i V. Georgijev,
predložili su svoje dešifrovanje znakova „linearnog pisma B", koje je bilo u
upotrebi kod stanovništva Pilosa i Mikene, smatrajući ga upravo pismom
koje predaje reči i glasove arhajskog grčkog jezika.5 Tira jezikom služili su
se i Ahajci koji su se našli na Kritu. Na taj način objašnjava se prisustvo
arhive linearnih pločica ispisanih „linearnim pismom B" u knososkoj palati.
Radovi M. Ventrisa i D. Čedvika razume se zahtevaju ozbiljnu i marljivu
proveru radi čega je neophodno da se na prvom mestu prouče svi tekstovi
koji pripadaju pomenutom sistemu pisma. Predstoji još velik posao, ali ni sad
ne treba da se umanjuje značaj rezultata rada M.
Ventrisa i D. Čedvika u oblasti dešifrovanja mikenskog pisma koji su vec
stekli veliko priznanje u nauci.
Zasad je još nemoguće odrediti gde se i kad pojavilo „linearno pismo B".
Najverovatnije je da je ono poniklo u kontinentalnoj Grčkoj gde je kritsko
„lineamo pismo A" bilo prilagođeno grčkom jeziicu u doba procvata
minoske kulture, tj. oko XVI veka pre η. ε. Kasnije, napredovanjem Mikene i
nekih drugih gradova Peloponeza „linearno pismo B" bilo je preneto na Krit.
Kao što je već rečeno, upravo na Kritu, u Knososu, nađeni su najstariji
primerci „linearrsog pisma B" koji se odnose na doba vladavine Ahajaca, tj.
na dragu polovinu XV veka pre n.e. Što se tiče pločica iz Pilosa, one su
mlađe bar za dve stotine godina i datiraju, otprilike, s kraja ΧΠ veka pre n.e.
Koliko se dosad moglo utvrdiri, sadržaj pločica je dosta ograničen.
Uglavnom to su razrti izveštaji, popisi, računi itd., jednom reči dokumenti iz
oblasti ekonomskih obračuna. Mnogo je manje ritualnih tekstova,
prvenstveno posvetnih s nabrajanjem žrtvovanih predmeta i žrtvenih
poklona.
U vezi sa pronalaženjem novih pločica pisanih pisraom ,,B" i radom na
njihovom dešifrovanju izgleda još verovatnija pretpostavka koju su izrazili i
neki ruski naučnici, tj. da se Krit nalazio pod vlašcu Ahajaca i da dinastija
Minosa koja je tamo vladala krajem XV-XIV veka pre n.e. nije bila mesnog
porekla, već grčkog.
Nosioci mikenske Pitanje etničkih obeležja nosilaca mikenske
kulkulture ture kao i pitanje najstarijeg stanovništva Krita
dugo su smatrana vrlo složenim pitanjima stare
istorije koja su još daleko od svog rešenja i koja su dovodila do velikih
razmimoilaženja među naučnicima.
Danas se, u direktnoj vezi s dešifrovanjem „linearnog pisma B", ustalilo
mišljenje da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Pročitani piloski
tekstovi daju za to solidnu osnovu.

5 M. Ventris and J. Chadwick, Evidence for Greek dialekt in the Mycenaean Archives. Journal
of Hellenic Studies. t. LXXm, 1953, 84-103; A. Furumark. Agaische Texte in griechischer
Sprachte. Eranos, t. LI, 1953, izd. 3-4 103-120; t. LII, 1954, 18-60; izd. 1-2; Georgijev,
Problemi minoskog pisma, Sofija, 1953, (nekih svojih shvatanja i hipoteza, izloženih u OVOITI
delu, autor sc danas odrekao); od istog autora, Današnje stanje prouča- vanja kritsko-mikenskih
natpisa, Sofya, 1954; Uvod u čitanje i tumačenje kritsko-miken- skih natpisa, „Izvjestija Akad.
Nauka SSSR", Odjeljenje literature i jezika, 1955, br. 3,167 itd.; S. J. Lurije, Ogled ο čitanju
piloskih natpisa, VDI, 1955, 3, 8, itd.; J. A. Lencman, De- Sifrovanje kritsko-mikenskih
natpisa, Voprosy istorii, 1955, br. 9, 181-187. Isti autor, Pi- loski natpisi i problem
robovlasništva u mikenskoj Grčkoj, VDI 1955, br. 4, 41 itd. Τ. B. L. Webster, Homer and the
Mycenaean Tablets, Antiquity, 29, (1955), br. 113, 10-14; V. G. Childe. The Sociology of the
Mycenaean Tablets, Past and Present, 1955, br. 7, 76-77.
U izučavanju tog probleraa važno mesto je zauzelo i pitanje seobe velikih
grupa Ahajaca na ostrvo Krit i na obale Male Azije, do koje je došlo oko
XIV veka. Nedavno su prilikom iskopavanja u Bogazkeji nađene glinene
pločice koje potiču iz XIV i XIII veka pre n.e. i u kojima se pominje
kraljevstvo Ahijava.
Neki naučnici su to ime odmah vezali za irne Ahaja i izrazili pretpostavku
ο preseljenju znatnog broja Ahajaca u Malu Aziju gde su oni osnovali svoju
državu. Ta državna forraacija koja je bila kratkovečna izgleda da je najpre
nikla na južnoj obali Male Azije, tj. u oblasti koja je kasnije dobila ime
Pamfilija.Ako je ova pretpostavka tačna, onda je pomenuto ahajsko
kraljevstvo „kraljevstvo Ahijava" u XIV veku imalo veze s moćnom hetskom
državom. S te tačke gledišta veoma su zanimljiva zapažanja lingvista koji su
analizom nekih imena na koja se nailazi u grčkim mitovima u njima uočili
hetski koren. lako su uspomene na moc hetske države izbledile posle njenog
pada oko 1200. g., i kasniji grčki autori, na primer, Herodot, uopšte je ne
pominju. Ipak izgleda da su se Grci u doba sastavljanja epskih poema još
sećali svog moćnog suseda na istoku. Na primer, u opisu podviga
Neoptolema u „Odiseji" (XI, 519-521, prevod Miloš N. Đurić, Beograd,
1974) nalazimo sledec'e mesto:
„Kakva, na primer, junaka Euripila, Teiefu siiia.
on je ubio kopljem, a mnogi mu Kećani druzi
Padaliu okolo njega za volju kupljene žene".

Tako se kod Homera kao učesnici ratnih operacija kraj zidina Troje
pominju Kećani, tj. Heti. Ovorae se može dodati i to da je ime proslavljenog
vođe Kećana Telefa prema ubedljivora tumačenju akademika G. Kapancjana
istovetno s imenom hetskog boga Telepina. Isto ime nosio je i jedan od
hetskih careva. Istina, epska tradicija je Telefu pripisivala grčko poreklo, ali
to bi moglo da se javi kao posledica kasnije prerade mita. Prema tome,
možerno smatrati da su u antičkoj epskoj tradiciji našla svog odraza secanja
na nekadašnje uzajamne veze između Ahajaca i Heta.
Istina, istovetnost kraljevstva Aiiijava sa ahajskom državom još se ne
može smatrati potpuno sigurnom i opštepriznatom i sve što je napred rečeno
ο vezama Ahajaca i Heta zasad ostaje hipoteza, Zato bi se teško moglo
posumnjati u to da su oko 1400. g. pre n.e. peloponeski Ahajci stvamo
osvojili Krit: u to vreme je došlo do razaranja kritskih dvoraca. Katastrofa
kojom je pogođen Krit prouzrokovala je seobu nekih kritskih plemena u
druga mesta. Tako izgleda da su Likijci, koji su prvobitno bili nastanjeni na
Kritu, prešli u Malu Aziju i tu se naselili u oblasti koja je kasnije dobila ime
Likija.
Treba pomišljati na to da su osim Pamfilije Ahajci prodrli i na severnu
obalu ostrva Kipra i naselili je, zbog čega je taj primorski pojas kasnije dobio
naziv „Ahajska obala". U vezi s time vrlo je karakteristično to što su izvesni
nama poznati dijalekti Pamfilije i Kipra srodni jeziku kojim je govorilo
stanovništvo Arkadije na Peloponezu, tj. ahajskom jeziku.
Samo se po sebi razume da je Ahajcima, sve dok je postojalo hetsko
carstvo, bilo teško da prodru i da se učvrste na zapadnoj obali Male Azije.
Međutim, kad je nestalo tog carstva, tada su, prema nekim znacima, na toj
teritoriji počele da se naseljavaju pojedine grupe Ahajaca. Prilikom
iskopavanja u Miletu nađena je kasnomikenska keramika iz ΧΠ veka. To
daje izvesnu osnovu za pretpostavku da je na tom mestu postojalo ahajsko
naselje. Još pre no što su s učvrstili na obalama Male Azije Ahajci su
zauzimali neka velika ostrva i među njima Lezbos. Ahajci, doseljeni na ova
ostrva, izgleda da su vodili svoje poreklo od severnih, tesalskih Ahajaca.
Etablirajući se na maloazijskim obalama, ahajski doseljenici su tek u
izuzetnim slučajevima prodrli dublje u kopno, gde se i dalje zadržalo domaće
stanovništvo. Tako je raspad hetske države otvorio put prema zapadnim
obalama Male Azije istovremeno i severnim Ahajcima i južnirn
(peloponeskim) Ahajcima. Α kako jedni, tako su izgleda i drugi već odavno
gajili želju za prodiranjem do Helesponta i za učvršćenjem u Troadi.
Postoje veoma ozbiljni razlozi da se pomišlja na to da su događaji vezani
za osvajačke upade ahajskih trupa u Troadu poslužili kao istorijska osnova
za siže „Ilijade". Na taj način su u grčkom epu našli odraza, u formi
specifičnoj za njega, realni događaji koji su se odigravali u Maloj Aziji u
ΧΙΠ-ΧΠ veku pre n.e.
Događaji zabeleženi u grčkom epu, koji mi obično nazivamo trojanskim
ratom, očigledno su bili poslednji veliki događaji u istoriji Mikenjana.
Pojačano iseljavanje ahajskog stanovništva na istok i u Malu Aziju i
istovremeno priliv novih ratničkih plemena sa severa Balkanskog poluostrva
izgleda da predstavljaju jedan od glavnih uzroka brzog propadanja.
mikenske kulture.
Kao što smo već pokazali, vreme razaranja piloskog dvorca posle koga
se ii njemu više nije obnavljao život može se dosta tačno datirati u poslednje
decenije ΧΠΙ veka pre n.e. Podudaranje ovog događaja sa upadom Dorana
na Peloponez, što antička tradicija datira otprilike na kraj ΧΠΙ ili početkom
ΧΠ veka, teško bi se moglo shvatiti kao slučajnost. U svetlu ranijih i
nedavnili arheoloških istraživanja ne može se potceniti rušilačka snaga tog
napada. S njim su zauvek nestale monumentalne palate i grobnice mikenske
epohe, zadugo su, i to skoro sasvim, bile prekinute veze između Balkanskog
poluostrva i dragih zemalja, opao je opšti nivo materijalne kulture. To je
naročito uočljivo u oblasti keramičke proizvodnje u kojoj se tada zapaža
prelaz od mikenskih na mnogo primitivnije stilove protogeometrijski i
geometrijski stil. Sve to pokazuje da mikensko društvo koje je već na sebi
iskusilo delovanje procesa socijalno-imovinske diferencijacije i upoznalo
protivurečnosti robovlasničkog uređenja nije bilo u stanju da se odupre
navali dorskih zavojevača. Možemo se saglasiti s mišljenjem progresivnog
engleskog naučnika Dž. Tomsona, koji inače stoji na pozicijama marksizma,
kad kaže da se pobeda Dorana često objašnjava rijihovom rodovskom
organizacijom i međurodovskom povezanošću. Stvar je u tome što je
mikenska kultura, sudeći prema arheološkim podacima, postala svojina
relativno malobrojnog dela stanovništva kontinentalne Grčke, dok je njegov
najveći deo nastavljao da živi u neuporedivo primitivnim uslovima
prvobitne zajednice. Ο tome govore i novi lingvistički podaci, posebno neka
zapažanja S. J. Lurijea koji je primetio da u dešifrovanim mikenskim
natpisima na kraju slogova nestaju suglasnici ,,v", ,,p" i ,,c", dok ih ponovo
nalazimo u grčkom jeziku kasnijeg doba. U vezi s tim S. J. Lurije izražava
pretpostavku koju smatramo veoma ubedljivom, da je jezik mikenskih
natpisa, po svemu sudeći, predstavljao jezik relativno male vladajuće grupe,
dok se kod širih slojeva sačuvao jezik koji je preživeo dorsku najezdu i iz
koga su se kasnije razvili noviji grčki dijalekti. Činjenica da mikenska
pismenost iščezava skoro bez traga potpuno se slaže s ovom pretpostavkom i
služi joj kao potvrda. Prema tome, nezainteresovanost narodnih masa za
odbranu države koja ih je gušila teškim dažbinama i nametala im mnoge
obaveze, po svemu sudeći, odigrala je odlučujuću ulogu u prilog uspešnom
izvršenju dorskog osvajanja. Nažalost, ο svemu tome može se samo
nagađati, jer ο konkretaim istorijskim činjenicama koje su pratile pad
Mikene i Pilosa nema nikakvih sačuvanih podataka. Ali, bilo kako bilo, u
ΧΙΠ-ΧΠ veku prestali su da postoje glavni centri mikenske kulture na
Peloponezu i stara Grčka je ušla u novi period švog istorijskog razvitka.
Socijalna struktura Oslanjajući se na sve raspoložive podatke,
momikenskog društva. žemo izvesti nesumnjiv zaključak da je
mikenDržava. sko društvo već poznavalo klasnu podelu i da je
u svom razvitku došlo do državne organizacije.
Na žalost, zasad još malo znamo ο konkretnim osobinama mikenske države i
ne možemo sa sigurnošću utvrditi čak ni to da li su u mikensko doba na
teritoriji južnog Peloponeza postojale jedna ili dve posebne državne
formacije. Pre će biti tačna ova poslednja pretpostavka, jer dosad pročitani
piloski dokumenti ne pružaju osnovu za drukčiji zaključak.
Prema svim znacima, na čelu Mikene nalazili su se kraljevi. Ο karakieru
vlasti mikenskih kraljeva može da se stvori tek približna predstava. Na
raznim mestima homerskog epa, koji je, kao što je poznato, zabeležio niz
razriih stadijuma u razvitku starog društva sa osobinama socijalnopolitičkog
uređenja karakterističnim za te stadijume, vlast kraljeva basileusa nije
prikazana jednako. Dok su u nekim slučajevima u epovima basileusi
predstavljeni kao vođe plemena koji svoju vlast dele sa većem starešina i
narodnom skupštinom, dotle je u drugim slučajevima naglašena autarhičnost
njihove vlasti. *
Stvarna obeležja mikenske državne strukture bezuslovno moramo tražiti u
drugom od ova dva obrasca. Možda bi jasnijoj predstavi ο karakteru vlasti
mikenskih kraljeva mogla pomoći analogija s drevnim Pilosom ο kome sad
imamo mnogo više podataka. Ako se, na primer, pođe od piloskih natpisa,
koji su već pročitani metodom Ventrisa i Čedvika, kao što je činio Lurije* u
svom radu, onda se pred našim očima ocrtava složena slika dosta razvijenog
socijalno-ekonomskog života piloskog društva.
Oslanjajući se na natpise, S. J. Lurije dolazi do zaključka da su na
teritoriji koja je pripadala Pilosu postojali krupna imanja. Piloski kralj
(,,vanaka") i vojvoda („ravaketa"), nalazeći se na čelu piloske države,
posedovali su tzv. „temenar imanja čija je veličina, prema sistemu računanja
--------- —: -------------
* S. J. Lurije, Ogledi čitanja piloskih natpisa, VDI, 1955, br. 3, 8, itd. Upor. J. A. Lencman,
Piioski natpisi i problem robovlasništva u mikenskoj Grčkoj. VDI, 1955, br. 4, 41 itd. U
navedenim člancima data je literatura ο tom pitanju.
kakvim se služio Pilos, iznosila 1800 i 600 mera žita, koliko su dobijali jedan
i drugi sa tih imanja. Neki od piloskih visokih činovnika („tereta") takođe su
posedovali imanja sa kojih su, kao i vojvoda sa svog temena, dobijali po 600
mera žita. Zanimljivo je i to što se u natpisima za ta imanja kaže da su
dobijeni ,,od naroda". Veliki zemljišni posedi pripadali su i hramovima.
Značajni kompleksi obradive zemlje kako one ,,od naroda", tako i one koja je
predstavljala vlasništvo hramova davani su pod zakup krupnim (među njima
je bilo i sveštenika) i sitnim zakupcima. Kako potvrđuju natpisi, pojedinim
licima je davana i stoka na čuvanje i ishranu. Zemlju su obrađivali robovi,
zavisno stanovništvo (karakter te zavisnosti još nije jasan) i sitni zakupci koji
su držali parcele ekvivalentne sa 9-10 raera žita.
U istim natpisima pominju se i zanatlije koje su živele u posebnim
naseljima: drvodelje, kamenoresci, gmčari, pekari, krojači, zlatari i mnogi
dragi. Imajući na umu spomenike zanatske proizvodnje tog doba, koji su nam
poznati, možemo smatrati da je u sistemu podele rada mikensko zanatstvo
dostiglo mnogo viši stepen nego zanatstvo homerskog doba. Srazmerno
visok nivo razmene dobara i stalni ratni sukobi nesumnjivo su uticali na
razvoj socijalno-imovinske diferencijacije mikenskog društva. Ο tome
posebno svedoče i grobnice iz mikenskog doba koje pokazuju različite
stepene imovinskog stanja Ijudi sahranjenih u njima: od grobova običnih
ratnika i zemljoradnika sa oskudnim inventarom do raskošnih kraljevskih
tolosa.
Na taj način piloska država tog doba, prema svim podacima, predstavljala
je centralizovanu monarhiju sa veoma razvijenim sistemom administracije.
Sam grad Pilos i sva teritorija piloske države koja je možda, kako
pretpostavlja S. J. Lurije, obuhvatala i deo Arkadije bila je podeljena na
adrninistrativne rejone na čijem čelu su se nalazili posebni upravnici. U
natpisima se pominje niz takvih upravnika kako u centru tako i u pojedinim
mestima. Iz sadržaja natpisa vidi se da je pomoću tih lica država uzimala od
podređenog stanovništva namet koji je plaćan u naturi: pšenica, proso,
maslinovo ulje, vinova loza, a takođe i stoka određen broj ovnova, ovaca,
volova, krava, svinja. Druge funkcije službenih lica koja se pominju u
natpisima zasad još nisu dovoljno jasne.
U celini socijalno-političko uređenje Mikene i drugih ahajskih država
očigledno bi se moralo okarakterisati kao ranorobovlasničko koje je po
svojoj strukturi blisko kritskom i koje je imalo mnogo zajedničkog s
ranorobovlasničkim državama starog Istoka. Moguće je takođe da je
mikensko društvo po svom karakteru, kako smatraju neki naučnici, u
mnogome podsećalo na društvo Heta s kojima su Ahajci ratovali.
Mikenska Ruševine kiklopskih zidina i kula, kao i grobnikultura
ce i nekropole iz istog doba sačuvane su ne sa-
mo u Argolidi, Meseniji, Elidi, Lakoniji već i u
Atici (na teritoriji Atine), u Beotiji i u nizu drugih oblasti evropske Grčke i
Makedonije. Sve to otkriveno je iskopavanjem i arheološkira istraživanjima.
Vreme XTV-XH veka predstavljalo je period intenzivnog širenja ne
kritske, vec mikenske kulture po čitavom istočnom Sredozemlju. Posuđe i
drugi predmeti mikenskog stila iz tog doba nalaženi su i još se pronalaze na
mnogim ostrvima Egejskog mora, na teritoriji tračkog primorja, u zapadnom
delu Male Azije, na Kipru, u Siriji, Egiptu, Južnoj Italiji i Siciliji. Sa
sigurnošću se može reći da su sve te zemlje i ostrva u poznomikensko doba
bili vezani čvrstim ekonomskim i kulturnim vezama. U poslednje vreme,
zahvaljujući preciznijem razgraničenju spomenika kritske i rnikenske
kulture, predstave ο mikenskoj trgovirii i spoljnjim vezama s drugim
zemljama postale su mnogo određenije u nauci. Niz predmeta za koje se
ranije mislilo da su sa Krita doneti u Egipat, danas se smatraju proizvodima
mikenskih zanatlija. Trgovinske veze između Mikene i Egipta odnose se već
na sam početak XVI veka. Narod Hanebu koji se pominje u egipatskira
tekstovima neki istraživači su danas skloni da svrstaju u Mikenjane, a ne u
Kricane kao što se ranije mislilo. Može se sraatrati veiOvatnora, mada ne i
dokazanom, hipoteza prema kojoj su rnikenski vladari pomogli faraonima
Ahmosa (1584-1559. g. pre n.e.) u njegovoj borbi sa Hiksima. U doba
Ehnatona (1424-1388. g.) u njegovoj prestonici Ahetatonu bila je
rasprostranjena mikenska keramika. Na proizvodima mikenskih majstora,
nađenim u samoj Grčkoj, takođe se može uočiti izvestan uticaj egipatske
kulture.
U to doba procvata i naglog
širenja mikenske kulture
kontinentalna Grčka u
izvesnom smislu prevazilazi
Krit. Dok se ranije, krajem XVI
i XV veka pre n. e., kad je
uticaj Krita na kontinent bio
najjači, niikenske kulturne
pozajmice nisu ispoljavale u
mehaničkom prenošenju tuđe
kuliure na drugo tle i dok se, na
primer, u fresko-slikama na
zido-
vima rnikenskog i tirintskog dvorca kritska slikarska tehnika, kako smo već
pokazali, spajala sa lokalnim sižeima, dotle se sada opaža obratan slučaj.
Na freskama samog Knososa s kraja XV veka opažaju se uticaji
umetnosti kontinentalne Grčke. To se isto može rec'i i ο kritskoj keramici
koja takođe potpada pod uticaj mikenskih formi i stilskih rnanira. Međutim,
u građevinskoj veštini i izgradnji puteva kontinentalna Grčka je otišla đaleko
ispred Krita.
U svetiu novih arheoloških istraživanja i dešifrovanja mikenskih natpisa
mora da se nametne pitanje potrebe kritičke revizije starih shvatanja ο
mikenskoj kulturi koju je u svoje vreme istakao Evans; ta shvatanja svode
mikensku kulturu na ogranak kritske kulture koji je lišen svake originalnosti,
Obeležja duboke samobitnosti mikenske kulture pokazuju da je u
kontinentalnoj Grčkoj živela čvrsto ukorenjena tradicija koja je svoje poreklo
vukla iz daleke prošlosti i koja je imala svoj vlastiti put razvitka. Najezdom
Dorana taj razvitak je bio usporen i kontinentalna Grčka je za izvesno vreme
vracena nazad, ali razvitak nije bio prekinut. Naredni period nasleđio je od
mikenske epohe mnogo toga, na primer, mikenska orađa za rad: plug,
gmčarski točak, jedrenjak, neke tipove oružja, itd. Ali najvažnije je to što
period koji je nastao odmah iza mikenskog, novi, tzv. homerski period već
predstavlja vek gvožđa.
Mikenska Naše predstave ο mikenskoj reiigiji doskora su religija
se gotovo isključivo zasnivale na materijalima
arheoloških istraživanja i iskopavanja. Pošto su se
mnogi arheološki spomenici koji su u većoj ili manjoj raeri održavali
mikenske verske predstave vremenski odnosili na period u kome je uticaj
Krita na kontinenfalnu Grčku bio najjači, niz naučnika je izveo zaključak ο
tome da je mikenska religija bila vanredno bliska religiji Krićana. Teško da
bi se to mišljenje moglo održati bez kritičke revizije, naročito sad kad su na
pločicama iskopanim u Pilosu nađena imena bogova koji su nam dobro
poznati iz kasnije religije Grka. To su: Zevs, Hera, Posejdon, Ares, Dionis.
Ako su ova imena tačno pročitana, onda možemo izvesti zaključak da se
panteon olimpijskih bogova počeo stvarati još u mikensko doba u ahajskom
društvu, da je on preživeo dorsku najezdu i da ga je konačno nasledilo
homersko društvo.
Po svemu sudeći, uporedo s ovim verskim predstavama u mikensko doba
još su živeli ostaci starog fetišizma,
Isto tako ne može biti nikakve sumnje u to da je u mikenskom društvu
bilo veoma omiljeno verovanje u zagrobni život i da je kult mrtvih bio široko
rasprostranjen; kao uspomena na to ostale su rnikenske grobnice. Sudeći po
pojedinim slučajevima kad se u tim grobnicama nailazilo na ostatke leševa,
možemo pretpostaviti da su starim Mikenjanima bili poznati izvesni načini
balsamovanja prema egipatskom obrascu.
GRČKA NASELJA RANOG PERIODA NA BALKANSKOM
POLUOSTRVU I U MALOJ AZIJI

1. MIGRACUE PLEMENA TOKOM POSLEDNJE TREĆINE


IIMILENUUMA PRE N.E.

U ΧΙΠ-ΧΠ veku pre n.e. na Balkanskom poluostrvu i u Maloj Aziji


dolazi do velikih seoba plemena tokom kojih je razoreno mikensko i kritsko
kraljevstvo i porušena Troja, a takođe su nastupile duboke socijalno-
ekonoffiske i kulturne promene u basenu Egejskog mora.
Posledice tih pokreta plemena osetile su se i izvan granica kritsko-
mikenskog sveta. Oni su ubrzali raspad hetske države, konačno potkopali
vlast faraona XX dinastije u Palestini i Fenikiji i izazvali seobu Etruraca iz
Male Azije na Apeninsko poluostrvo, kako pretpostavljaju mnogi naučnici,
seobu koja je imala značajne posledice za staru Italiju.
Sovjetska istorijska literatura doskora je potcenjivala značaj ovih velikih
migracionih procesa, čak ih je ponekad i inogrisaia što je predstavljalo
direktnu posledicu uticaja koncepcija N. J. Mara koji je, kao što je poznato,
negirao ili svodio na minimum istorijski značaj svake migracije. Međutim,
treba reći da ni N. J. Mar ni njegovi sledbenici u tom pitanju nisu bili
originalni. Još krajem XIX veka J. Beloh, buržoaski nemački istoričar,
pokušao je da negira činjenicu ο seobi Dorana i tvrdio je da su grška plemena
tobože od pamtiveka živela na onim mestima gdje ih nalazimo u I
milenijumu pre n.e.
Seobu plemena u bazenu Egejskog mora, koja je uzela tako velikog maha
u drugoj polovini Π milenijuma pre n.e., treba smatrati potpuno normalnom
pojavom, uslovljenom neravnomernošću socijalno-ekonomskog razvitka
raznih oblasti.
Kao neposredan podstrek za takva pomeranja poslužila je seoba dorskih
plemena koja su prvobitno živela duž severnih granica egejskog sveta odakle
su krenula na jug, potiskujući Ahajce i Krićane. Do ovog migracionog
kretanja došlo je zbog porasta proizvodnih snaga koji je izazvao prvu krupnu
društvenu podelu rada i u vezi s tim socijalno raslojavanje, pojavu privatne
svojine i težnju za sticanjem zemlje, robova, stoke i drugih dobara.
Prema tome, masovna seoba dorskih plemena odvijala se u okolnostima
raspadanja prvobitne zajednice u njihovoj sredini, dakle, u vreme kad su
osvajački ratovi postali neizbežni. „Rat koji je ranije vođen samo radi osvete
zbog nekog nasilja ili zbog proširenja oblasti koja je postala nedovoljna, vodi
se sad prosto zbog pljačke, postaje stalna grana privređivanja''.6

2. ANTIČKA TRADICUA Ο SEOBI PLEMENA TOKOM POSLEDNJE


TREĆINE Π MILENIJUMA PRE N.E.
Ο seobi Dorana govore antički autori uglavnom na osnovu mitova i
legendi ο starim herojima i delimično na osnovu podataka toponimije. Samo
se po sebi razume da te podatke moramo da koristimo veoma oprezno i da se
prema njima odnosimo strogo kritički^ Međutim, osnovni pravac seobe i
njene glavne etape ne podležu sumnji. Što se tiče datiranja tih seoba, stari
autori su ih vezivali za kraj trojanskog rata: „Čak I posle trojanskog rata,
primećuje Tukidid, u Heladi su se jednako vršila premeštanja stnovništva i
nova naseljavanja, tako da zemlja rrije imala mira i stoga nije napredovala"
(I, 12, 1).
Antička tradicija sačuvala je jasne uspomene na seobu Tesalaca iz Epira u
oblast koja je po njima dobila ime (Herodot, VII, 176; Tukidid, I, 123).
Zatim su potisniili Beocane koji se pokrenuše na kadmejsku zemlju, osvojiše
je i dadoše joj ime Beotija.

6 F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i države, Kultura, 1950, Beograd, 168 (na
srpskom jeziku; izd. ćirilicom).
Prema Tukididovim proračunima do ovih događaja došlo je 60 godina
posle pada Iliona, tj. imajući uvek na umu tradicionalni datum trojanskog
rata (1194-1184. g. pre n.e.**) krajem ΧΠ veka pre n.e.
Prema podacima antičke tradicije u isto vreme počinje još veći migracioni
pokret seoba Dorana. Tukidid smatra da su Dorani zauzeli Peloponez 80.
godine posle pada Hiona, tj. 1104. g. Isokrat i Efor navode kasniji datum
1069. g. TJ oba slučaja ove tradicionalne datume treba smatrati samo kao
približne hronološke termine. Postoje izvesni važni dokazi ο kojima smo
govorili ranije i na osnovi kojih možemo pomisljati đa se seoba Dorana
odigravala krajem ΧΙΠ veka. Izgleda da je ona bila vezana sa napred
pomenutom seobom Tesalaca i Beoćana.
Antička tradicija objašnjava ove masovne seobe borbom moćnih heroja
koji su isticali svoja nasledna prava na ovu ili onu zemlju koja je tobože
ranije pripadala njima. Predanje ο prodoru Dorana na Peloponez, između
ostalog, tesno se preplitalo s pričama ο tzv. povratku Heraklida u kojima se
govori ο tome kako se Herakle borio za vlast nad Peloponezom i kako su se
njegovi potomci Heraklidi nalazili na čelu grapacije grčkih plemena koja su
nadirala na Peloponez, tj. na čelu Dorana. Socijalna podloga ovih mitoloških
priča potpuno je jasna. Basileusi Argosa, Sparte i Mesenije nastojali su da
podignu svoj autoritet i obraziagali su svoje pravo na osvojene teritorije,
pozivajući se na pravo svojih božanskih predaka. I zato je sastavljena
zamršena i izmišljena genealogija koja je kraljevski rod vezala za božanskog
Herakla ο čijim je junačkim delima stvoren velik broj mitova.
Karakteristično je to što antička tradicija provodi strogu razliku izraeđu
Dorana i Heraklida. Herakle nastupa kao ahajski junak iz Persejevog roda.
On sklapa savez s Egirnijem, sinom Dora, rodonačelnikom dorskih plemena i
dobija od njega trećinu kraljevstva. Heraklov sin Hil, koji je posle srarti
svoga oca proteran sa Peloponeza, odlazi na sever Doranima i deli tamo vlast
sa Egimijevim sinovima Pamfilom i Dimanom. Hilovi potomci zovu se
Hileji, a dva druga dorska plemena Dimani i Pamfili; njima su data imena u
čast njihovih predaka, Egimijevih sinova,
Tako veštački stvorenim genealogijama dorske vođe su nastojale da
pošto-poto dokažu svoje ahajsko poreklo. Mnogo vekova kasnije, kad je
dorska seoba ostala samo kao uspomena iz daleke prošlosti, spartanski kralj
Kleomen I ponosno kaže jednoj atinskoj sveštenici: ,,Ja nisam Doranin, ja
sarn Ahajac" (Herodot, V, 72). Moguće je, razume se, da su Dorani primali u
svoje zajednice neke od ahajskih rodova. Čak se i sam naziv plemena
Pamfila kod nekih istraživača tumači kao „Ijudi svih plemena". Ali je
zanimljivo to što su upravo basileusi nastojali da vežu svoje poreklo ne za
osvajače, već za pobeđena plemena. Moguće je da je u tome delovalo sećanje
na razvijenu ahajsku kulturu mikenskog doba.
Mit ο Heraklidima koji su istakli pravo na nasleđe svojih predaka Herakla
i Perseja izgledao je većini grčkih autora kao vrlo ubedljiv argument za
prodiranje Dorana na Peloponez. Jedini je Tukidid nastojao da otkrije
ozbiljnije i realnije uzroke tog događaja. On piše da pre Trojanskog rata i još
dugo posle razaranja Troje u Heladi uopšte nije bilo čvrstog vezivanja za
jedno stalno mesto stanovanja. „Izgleda da zemlja koja se danas naziva
Helada nije od davnina bila stalno naseljena. I ranije su u toj zemlji vršena
preseljenja, i svaki je narod lako napuštao svoju zemlju pouskivan nekim
drugim, svaki put brojnijim narodom" (I, 2, 1). Te sukobe plemena Tukidid
tumači čisto ekonomskim uzrocima. „Težnja za sticanjem vodila je tome da
su slabiji padali u ropstvo jačih, dok su mocniji, oslanjajući se na svoje
bogatstvo, nametali svoju vlast manjim gradovima" (I, 8, 3). Međutim,
Tukidid beleži i druge slučajeve kad su ekonoraski razvijenije oblasti trpele
od napada svojih zaostalijih suseda. „Ako je zbog plodnosti da piše on rasla
moć nekih plemena, to su unutrašnji sukobi koje su se javljale među njima i
koji su ih vodili propasti, utoliko više izazivali napade drugih plemena" (I, 2,
4).
Tako je Tukidid uočio neravnomemost socijalno-ekonomskog razvitka
raznih delova Grčke i skrenuo pažnju na to da je socijalna borba (,,unutrašnji
sukobi") unutar razvijenijeg društva olakšavala napade zaostalih plemena.
3. PITANJE PRVOBITNIH NASELJA DORANA

Pitanje prvobitne domovine dorskih plemena veoma je složeno i


zamršeno. Antički autori pominju razne planinske oblasti severne Grčke kao
njihovo najstarije prebivalište, naglašavajuci pri tome da Dorani nisu imali
stalno nastanjenih teritorija.
Tako su, prema Herodotu (I, 56), u vremena koja se ne pamte (,,pod
carem Deukalionom" mitskim savremenikom svetskog potopa) zauzimali
Ftiotidu u najjužnijem delu Tesalije, zatim stf se premestili na sever u
Histieotidu (u podnožju Ose i Olimpa), odatle su bili potisnuti nadiranjern
Kadmejaca i nastanili se na Pindu.
Ove podatke delimično potvrđuju i drugi autori. Pindar koji se koristio
najstarijim izvorima (na primer, Hesiodovom poemom „Egimije"), takođe
traži domovinu Dorana u rejonu Pindskog planinskog lanca. Diodor sa
Sicilije govori ο boravku Dorana u Histieotidi mnogo iscrpnije od Herodota,
koristeći pri tom sve moguće legende.
Međutim, sva ta mesta nisu predstavljala prvobitno prebivalište plemena
koja nas interesuju i značajno je to da homerska geografija, posebno
interesantni pregled učesnika Trojanskog rata u drugom pevanju ,,Dijade",
potpuno ignoriše čitav ciklus legendi kojiraa se služe spornenuti autori, iako
je samo ime „Dorani" bilo poznato stvaraocima homerskog epa.
Ma koliko da je to čudno, najstariji pomen Dorana vezuje se za ostrvo
Krit. U „Odiseji" (XIX, 172-177 naved. prevod) čitamo:
„Kreta zemlja postoji u sredini pučine puste, lepa i
rodna zemlja. oko nje voda, a na njoj rasuti
bezbrojni ljudi; gradova devedeset ima. Onde se
jezik meša sa jezikom: tu su Ahejci, Eteokrićani tu
su junaci, tu i Kidonci, Doraca tu su plemena tri, i
divni Pelazgi."

Tako su prema onome što kaže „Odiseja" još u najstarija vremena kad su
u glavnom centru ostrva, u gradu Knososu, još stanovali dogrčki stanovnici
Pelazgi, na ostrvo već bili prodrli Dorani koji su kasnije potisli ranije
stanovnike ili su se s njima asimilirali.
Neki istraživači misle da su prvi dorski doseljenici zauzeli istočni deo
Krita. Na to ukazuju i arheološki nalazi (mačevi severnog tipa u tom delu
ostrva) i geografska nomenklatura. Gradovi Hierapitna i Dija u toj oblasti
odgovaraju Diji i Pindu u južnoj Makedoniji, u blizini Histieotide. Možda bi
se baš tu u južnoj Makedoniji morala tražiti prvobitna domovina Dorana.
Pristalice ove hipoteze (Vajd-Džeri i drugi) ukazuju da se na ovaj način
može vrlo dobro objasniti to što se Dorani ne pominju u drugom pevanju
„Ilijade". Prisustvo plemena koja su živela severno od Olimpa i zapadno od
Trakije nije privuklo pažnju, jer ona nisu bila blizu ni Ahejcima, ni
Trojancima.

4. PRAVAC I OSNOVNE ETAPE SEOBE DORANA


Izvidnički odredi dorskih iseljenika izgleda da su krenuli na jug morskim
putem. Egejsko more načičkano ostrvima nije predstavljalo naročitu teškoću
za njihovo kretanje, čak i bez obzira na primitivnost tadašnjih sredstava za
plovidbu. Možda i nije slučajno to što su prva saopštenja ο Doranima, koja
nalazimo u homerskim poemama, vezana upravo za ostrvo Krit i Rodos.
U drugom pevanju „Ilijade", iako se tu Dorani ne pominju direktno,
nalazi se zanimljiva priča ο njihovom vođi Tlepolemu, Heraklovom sinu,
koji je ubio očevog ujaka i iz bojazni od osvete ostale rodbine napustio
domovinu: „brzo pograbi lađe i naroda skupi mnogo, na more odmah
odbeže..."

„Tad on na Rod stiže na lutanju, mučeći muke.


Tu se nasele oni u tri se plemena deleć';
njih je voleo Dive, i ljudma i bozima vladar."
(„Ilijada, Π-667-669 naved. prevod Miloša N. Đurića)

Postojanje karakteristične dorske podele na tri file na Rodosu i pripadnost


vođe rodu Heraklida potvrđuju ovo epsko svedočanstvo, i to tim pre što je u
kasnije vreme stanovništvo ovog ostrva bilo dorsko.
Tako bi se mogle rekonstruisati, razume se samo kao verovatne, prve
etape dorske seobe: iz južne Makedonije neki Dorani su krenuli na ostrva
Krit i Rodos, a dragi, kopnenim putem u Tesaliju i Epir. Prošavši
Termopoliski klanac oni zauzimaju Driopidu i menjaju joj irae u Doridu.
rgSIoh oštro kritikuje antičku tradiciju i tvrdi da u ovom slučaju imamo
posla sa potpuno slučajnom glasovnom podudarnošću koja je povod za
stvaranje legende ο severnom poreklu peloponeskih Dorana. On naročito
ukazuje na raali obim teritorije i na siromaštvo Doride, smatrajući da
mnogobrojna plemena nisu bila u mogućnosti da se smeste na tako malom
prostoru i da tu nađu za sebe hrane. Međutim, protiv ovakve argumentacije
nemačkog istraživača ustao je sovjetski istraživač R. VTSnm iznoseći veoma
opravdane prigovore. On je najpre skrenuo pažnju na to da granice Doride
nisu bile uvek onakve kakve su bile u klasično doba. U staro doba ova oblast
mogla je da bude mnogo veća. S druge strane, ne treba smatrati da je broj
Dorana u ΧΠ veku bio naročito velik. Dorida je i kasnije bila dorska i
Spartanci su je zvanično priznavali kao svoju metropolu, pa su se smatrali
obaveznim da joj pružaju vojnu pomoć u borbi sa susedima (Tukidid, Ϊ, 107,
2; ΠΙ, 92, 4).
Može se smatrati da boravak dorskih plemena u Doridi nije bio
dugotrajan. Za većinu plemena koja su se selila, ova oblast predstavljala je
mešto"kratkotrajnog odmora 11a putu za Peloponez i tek se njihov manji broj
ovde nastanio trajno.
Izgleda da su se ostali Dorani iz Doride uputili na Peloponez. Prema
arkadskoj tradiciji oni su najpre pokušavali da se probiju na to poluostrvo
kopnenim putera preko Istma, ali su pretipeli neuspeh. Mnogo vekova
kasnije, u vreme grčko-persijskih ratova, Tegejci su se s ponosora sećali
podviga svog vođe Ehema, koji je u dvoboju ubio Hila, heroja-eponima
jednog od dorskih plemena (Herodot, IX, 26). Prema predanju, posle prvog
neuspeha osvajači su izabrali pomorski put i ovog puta su uspeli. Uz pomoc
Lokriđana koji su izneverili Ahejce, oni su prešli Krisejski (Korintski) zaliv
iz Naupakta prema rtu Riju i onda su pošli na poluostrvo, nastojeci da prodru
što dublje (Polibije, ΧΠ, 12, upor. Pauzanija, V, 3, 5 i X, 38, 10). Bez
zadržavanja su prošli Aheju i Arkadiju (Pauzanija, V, 4, 1) i zauzeli
najplodnije i najgušce nastanjene delove Peloponeza: Argolidu, Lakoniju,
Meseniju, a takođe i Istamsku prevlaku.
Osvajanje nove teritorije odvijalo se postepeno, korak po korak. Napad s
kopna podržavan je i s mora brodovima koji su krstarili Egejskim
morem.Tako je napad na Korint započeo iskrcavanjem u Soligeji na obali
Saronijskog zaliva (Tukidid, IV, 42, 4), a prilikom osvajanja Argosa
Doranima je kao uporište služio priraorski grad Temenij (Pauzanija, Π,
38,1). Megara je osvojena mnogo kasnije nego Korint i nastaiijena je
dorskim (ili doriziranim) doseljenicima. Dorani su i Argolidu osvajali
postepeno. Domaće stanovništvo sačuvalo je svoja građanska prava i
obrazovalo dopunske file koje su se priključile trima dorskim filama. Mirnim
putem priključeni su Fliunt (Pauzanija, Π, 38, 1), Trezen (isti, 30, 10) i
Sikion (isti, 6, 5); stanovništvo ovih gradova podelilo je svoja imanja s
došljacima, a kasnije se u potpunosti slilo s njima. U drugim slučajevima
Ahejci su napuštali svoju domovinu kao što se, na primer, desilo u Epi: dauru
(Pauzanija, Π, 26, 1-2). U svakom slučaju po zauzimanju Argosa Dorani nisu
nailazili na značajniji otpor u severoistočnom delu Peloponeza. Mnogo
sporije i uz savladavanje velikih teškoća odvijalo se osvajanje Lakonije.7
U zapadnom delu Peloponeza Dorani su naselili Meseniju. Ο tim
događajima imamo vrlo malo pouzdanijih obaveštenja, jer je mesenska
tradicija jako iskrivljena raznirn kasnijim dodacima koji se odnose na period
ratova sa Spartom, pa čak i na period posle uspostavljanja nezavisnosti
Mesenije (370. g. pre n.e.). U toj tradiciji postoji pomen ο obrazovanju
posebnog dorskog polisa (Stenik-lar) na mesenskoj teritoriji koji je imao istu
ulogu kao i Sparta u Lakoniji. Nije isključeno da su se Dorani u Meseniji
učvrstili tek pošto su je osvojili Spartanci (XI vek pre n.e.).
Ižvan Peloponeza Dorani su naselili niz ostrva (Krit, Eginu, Teru, Rodos i
druga)ijugozapadnu obalu Male Azije (gradove Knid, Halikamas i druge).
Na Krit i Rodos, kao što smo videli, prodrli su veoma rano, ali su
tek kasnijom kolonizacijom iz Peloponeza učvrstili svoju vlast na njima.
*8*

Seoba Dorana, uglavnom je za duži period odredila razmeštaj grčkih


plemena. Ahejci su se kao posebna etnička grupa sačuvali samo u Arkadiji, u
planiriskom predelu koji nije imao izlaz na more (, Jlijada", Π, 114), i zato su
bili najizolovaniji u Južnoj Grčkoj. Ovde je i dalje vladao ahejski dijalekt.
Većinu doraaćeg stanovništva Peloponeza, kao što smo videli, Dorani sifu
potpunosti asimilirali. Jedan deo Ahejaca odselio se u Atiku (Pauzanija, Π,
26,2), na ostrvo Krit („Odiseja", XIX, 177) i na ostrvo Kipar, ali su svoj
dijalekat sačuvali samo na Kipru.
Za vreme dorske najezde konačno se izdvojila jonska grupa plemena koja
je kasnije odigrala tako značajnu ulogu u istoriji antičke Grčke. Njihovo
najstarije prebivalište, kako se sačuvalo u tradiciji, bilo je u Atici (,Jlijada",
ΧΠΙ, 685) i u Ahaji, samo su ih iz ove istisli Ahejci (Herodot, I, 145) koji su
se našli pod pritiskom navale Dorana. Pristizanje saplemenika sa Peloponeza
ubrzalo je doseljavanje Jonjana u Atiku (gde je prvobitno živelo dosta
Pelazga). Kasnije su Jonjani naselill skoro sva ostrva Egejskog mora i deo
maloazijske obale.

7 Vidi dalje poglavlje „Sparta, Krit, Tesalija i Beotija u vremenu od IX do početka V veka pre
n.e."
8 Vidi Hrestomatiju iz istorije starog sveta u redakciji akademika V. V. Struvea, knj. Π,
Moskva, 1951, 33-34.
Četvrta velika gmpa grčkih plemena eolska, zauzela je Tesaliju i Beotiju
još pre Dorana, a kasnije je kolonizovala Lezbos i Eolidu. Teritorija
severozapadne grupe plemena nije se bitno izraenila. Jedino su se u
primorskim oblastima ponegde učvrstili dorski (korintski) kolonisti,
potisnuvši autohtono stanovništvo.

5. GRCIINARODIMALE AZIJE

Još pre masovne seobe plemena koju smo opisali, Ahejci su uspeli da se
nastane u Maloj Aziji i, kako izgleda, već su tada osnovali Milet koji kasnije
postaje jonski. Već u XIV veku pre n.e. Ahejci se spominju u hetskim
dokumentima kao zapadni susedi hetskog carstva. Početkom ΧΙΠ veka
hetski car Dudhalija vodi uspešan rat s Ahejcem Ataršijašem.*
U grčkim mitovima takođe se priča ο čestim seobama iz Grčke u Malu
Aziju i obratno, kakvih je bilo još u starijim vremenima. Na primer: mitski
junak Belerofont seli se iz Korinta u Malu Aziju i tamo deli vlast s likijskim
kraljem Jobatom. Sve do kraja svog života on ostaje na novom mestu. Ali
čak i njegov unuk Glauk ne zaboravlja na svoje ahejsko poreklo („Ilijada",
VI, 150-210). Arkadski junak Telef takođe se seli u Malu Aziju i postaje
kralj Misije. Njegov sin Euripil pominje se u „Odiseji" (XI, 520), kao kralj
Kecaria (verovatno Heta; izgleda da se ime Telef, prema mišljenju nekih
istraživača, slaže s hetskim imenom Telepin).
Posle raspada hetske države Grci su održavali tesne veze s Frigijom i
Lidijom koje su se kasnije nalazile na njenoj teritoriji. Tako ο tome pričaju
mitovi ο Silenu i frigijskom kralju Midi, ο Tantalu i Niobi, ο Pelopsu i
drugima. Čak i bog vina Dionis u jednom od mitova izjavljuje da je on došao
iz Meonije (Lidije). Izgleda da su u riznicu grčke mitologije bili uključeni i
sižei koji su prihvaćeni iz epova maloazijskih plemena.
Ima osnova za pretpostavku da su grčka plemena zajedno s maloazijskim
vršila pohode u Palestinu i Egipat. Poznato je, na primer, đa oko 1250. g. pre
η e. u Egipat upadaju Akavasa (Ahejci), Turuša (Etrarci, čija je otadžbina,
prema Herodotu, bila Lidija), Šardana (Svardeni, preci Liđana) itd.
Napadi severnih primorskih naroda na Egipat ponavljali su se i početkom
ΧΠ veka pre n.e. za vreme Ramzesa IV. Ovog puta, pored Ahejaca (koji se
zovu Danijeni, tj. Danojci), nastupili su i „Peleset" i „Dzakara", tj. Pelazgi i
Karijci. Tako su i ova dogrčka plemena, koja su živela u basenu Egejskog
mora, pod pritiskom Dorana pošla preko mora u Egipat i Palestinu. Jedan
njihov deo smestio se duž palestinske obale.9 U dolini Nila nisu uspeli u
svom poduhvatu: natpisi u kojima se slave pobede Merneptaha i Ramzesa IV
govore ο potpunom porazu Dorana, a to isto se naslućuje i iz jednog mesta u
„Odiseji" (XIV, 262-267, naved. prevod). Tu se govori ο neuspelom
pokušaju Krićana da napadnu Egipat s mora i vrio otvoreno se ističe
pljačkaški karakter tog pohoda:
,A1' njih obest zavede, i požuda savlada
njina, odmah Egipćanima lepa plenjahu
polja, njine vođahu žene i ludu grabljahu
decu, a njih ubijahu, al* glas po gradu se
rasturi brzo. Α kad se pročuje to u gradu, u

9 Filistimljani (Filistejci) - južno od Jafe; Dzakara-Krićani - nešto severnije, u predelu grada


Dora.
osvanak zore stignu, i napune polje sve sami
pešaci i konji."
Dalje se daje detaljan opis kako je ta vojska sa mnogo pešaka, na čijem se
čelu nalazio sam faraon, potukla Krićane.
Na taj način istočnjački dokumenti potpuno se slažu s grčkom tradicijom
ο masovnom preseljavanju stanovništva u istočnoj polovini Mediterana
tokom ΧΙΠ-ΧΠ veka pre n.e. Trojanski rat i seoba Dorana, kolonizacija
Male Azije i napadi „primorskih naroda" na Egipat i Palestinu predstavljali
su pojedine etape ovih masovnih migracija.
Istorija Grčke u periodu koji razmatramo ne može se odvojiti od istorije
Male Azije. U grčku mitologiju prodrlo je mnogo hetskih, liđijskih i
frigijskih sižea. U grčkoj umetnosti primećuje se veliki broj istočnjačkih
elemenata. Između ostalog, i sam izgled sfinge u obliku krilatog lava sa
ženskim licem potiče od njegovog hetskog prethodnika koji se razlikuje od
egipatskog. Čuvena frigijska kapa predstavlja tipičnu hetsku kapu. Na taj
način uzajamno prožimanje s istočnjačkini kulturama (maloazijskom,
feničanskom i egipaiskom) dalo je grčkoj kulturi izvestan pečat u njenom
daljem razvitku.
Završnu epizodu ovde opisanih migracija predstavljala je seoba Etruraca
u Italiju. Prema ubedljivim dokazima koje navodi bugarski istraživač V.
Georgijev, Etrurci su potomci Trojanaca.10
HOMERSKA GRČKA

Za period velikih seoba grčkih plemena vezana je i pojava poznatih


spomenika epskog stvaralaštva starih Grka „Ilijade" i „Odiseje".
Kao što je poznato, sami Grci pripisivali su ova dela
pesničkomjstvaralaštvu slepog starca Homera. Uverenost Grka u Homerovu
istorijsku realnost bila je toliko čvrsta da se čitav niz grčkih gradova u doba
koje nam je relativno dobro poznato međusobno sporio oko toga kome će
pripasti čast da se nazove njegovim rodnim gradom. Ο pitanju porekla ovih
epova, njihovim sadržajnim, istorijskim i kompozicionim osobinama postoji
ogromna literatura koja sadrži stotine i hiljade svezaka naučnih rasprava.
Pored sve raznolikosti mišljenja ο tzv. homerskom pitanju danas se ipak sve
svodi na to da su oba ova epa stvarana postepeno i u toku dugog vremena.
Pojedine grčke pesme živele su u narodu evropske Grčke još u mikensko
doba. Međutim, epske poeme nastale na bazi tih pesama, sudeći prema
njihovom jeziku koji je u osnovi jonski, ali s primesom nekih eolskih i
ahejskih forrai svojim poreklom vezane su za zapadnu obalu Male Azije.
Dugo vremena stvarane, prenoseći se s kolena na koleno, epovi su
postojali u usmenoj tradiciji i zabeleženi su tek onda kad se razvila
pismenost. Kao rezultat toga, u sadržaju oba epa mogu se razlikovati naslage
raznih epoha. Pojedine epizode koje nalazimo u njima neosporno
obeležavaju odnose i život karakteristične još za mikenski epohu, dok je u
većem delu ostalih našao svoj odraz tzv. homerski period; njega obično
datiraju približno u period ΧΠ-ΕΧ vek pre n.e.
Najzad, u poemama se našao izvesni odraz mnogo kasnijeg perioda Vm-
VI veka pre n.e. koji je neposredno prethodio ili se čak podudarao s
vremenom njihovog prvog zapisivanja. U izučavanju tih nanosa iz raznih
vremena veliku ulogu odigrali su materijali koje je dala arheologija. Naučnici
koji su se bavili tim pitanjem odavno su već zapazili da se spomenici

10 V. Georgijev, Ο poreklu Etruraca, VDI, 1952, br. 4, 133-141.


mikenske epohe redovno nalaze na mestima koja se spominju u epu, dok
nikad nisu pronađeni na nekom mestu koje se u epu ne spominje. S dnige
strane, predmeti ο kojima je reč u poemama, na primer, Nestorov kondir koji
se spominje u „Ilijadi" (XI, 632-635) ili kaciga sa zubima belozubog vepra
(X, 261-265) i niz drugih direktno su potvrđeni nalazima tih predmeta i
nalazima spomenika mikertske epohe. Istina, sve što je opisano u poemama
ni izdaleka nije našlo arheološku potvrdu, a nešto od toga (na primer, u
„Bijadi", XIV, 180; u „Odiseji" XVIII, 239-294 fibulekopče, opisi češljeva,
ženskih ukrasa za glavu, itd.) nesumnjivo spada u mnogo kasnije vreme čak
u VEJ-VI vek pre n.e. Uvezi s tim Lorimer, autor dela koje se specijalno bavi
poređenjima homerskog epa sa arheološkim materijalom preporučuje ne bez
osnove da se čuvamo preterivanja u iznalaženju karakterističnih elemenata
bronzanog doba u tom epu, smatrajući da ih je u njemu znatno manje nego
što se to ranije pretpostavljalo.11
Bez ikakva kolebanja možemo reći da će dešifriovanje mikenskih
tekstova uneti mnogo novog ne samo u naše predstave ο mikenskoj već i ο
tzv. homerskoj epohi. Međutirn, pri tom (dok je proučavainje „lineamog
pisma B" još daleko od svog završetka i dok još nisu savladane sve teškoće
na putu konačnog dešifrovanja) moramo biti veoma oprezni. Mnogi od
zaključaka koji se nameću zasad su još preuranjeni. Iako se niz toponima i
imena bogova iz epa slaže se tekstovima, homerski opisi gazdinstva Alkinoja
i Odiseja u kojima mnogi nalaze tipične reminiscencije mikenske epohe
teško bi se mogli priznati potpuno jednakim sa gazdinstvom piloskog dvorca
čiji je opis nađen u natpisima. Na primer, ako u prvom slučaju nailazimo na
još veoma ograničeno iskoriščavanje rada robova, čiji broj ne prelazi 50, pa
možda i 100, u drugom slučaju imamo složen i razvijen ekonoraski sistem
vezan za eksploatisanje rada više stotina robova, zavisnih ljudi i zanatlija. I
možda nije slučajno to što se termin „δούλος" ,,rob" koji izgleda odgovora
terminu ,,do-e-ro" u piloskim natpisima, a koji mu je veoma blizak po
glasovnoj zvučnosti, skoro nikako ne sreće u jeziku homerske epohe da bi se
potom javio i ponovo našao široku primenu tek u doba razvijenih
robovlasničkih odnosa u klasnoj epohi. Neslaganje epa s natpisima, čak i u
slučajevima kad imamo više osnova da u sadržaju poema pretpostavimo
reminiscencije mikenske epohe, teško bi se moglo smatrati slučajnim.
Ne treba gubiti iz vida da je osnovni sadržaj poema, prema dosad
utvrđenom mišljenju u nauci, nastao u gvozdeno doba i uglavnom odražava
vev pre n.e. U to vreme mikenski dvorći su već odavno bili
pretvoreni u ruševine i mnoge socijalno-ekonomske karakteristike iz
prethodne epohe do temelja su zbrisane dorskom najezdom; ο njima su se u
sećanju naroda sačuvale samo maglovite uspomene. Zato, iako se u obe
poeme svesno zadržava ton pričanja ο davnoj prošlosti i pesnik se obraca
muzama „Kćerima velikog Kronovog sina" („Ilijada", Π, 491, u prevodu
Miloša N. Durića: „Cerke egidonosnog Diva") da mu pomognu da se seti
daleke prošlosti, mi ipak s pravom pretpostavljamo da mu to uvek nije
polazilo za rukom, pa je silom prilika, hteo-ne hteo, prošlost često
interpretirao pojmovima i kategorijama svog doba. Odavno je već
primećemo da, kad se u pripovedanju mora pomenuti metal, pesnik dosledno
govori ο bronzi, a ne ο gvožđu, ali se u svojim metaforama i uzrečicama ne
pridržava te doslednosti. Kod njega se, na primer, može naci izraz „gvozdeni
karakter" ili metafora „gvožđe samo zove muževe" (u smislu: tera ih da se

11 H. L. Lorimer, Homer nad the monuments, L„ 1950, 452.


iate oružja), tj. služi se izrazima koji svedočeoi tome da je u veku kad je
sadržaj ovih poema konačno sređen gvožđe već bilo čvrsto ušlo u upotrebu.
Ali i pored svega toga homerski ep predstavlja vrlo važan izvor u kome
se odražava istorija Grčke, i to ne toliko mikenskog perioda koliko
poslemikenskog sa osobinama koje su kao preovladavajuće karakteristične
za rodovsko uređenje.

1. PRIVREDNIŽIVOT I SOCIJALNI POREDAK HOMERSKOG


DRUŠTVA

Podeljenost Ako se ne uzmu u obzir mikenske rerainiscencije, Grčke


već samo njihov osnovni sadržaj, .Grčka se u „Ili-
jadi" i „Odiseji" pojavljuje kao još više razdrobljena
i podeljena nego što je' vidimo u kasnijem periodu. Svaka, pa i najmanja
zajednica sastavljena od grupe rodova, živi svojim posebnim životom; svaka
ima svoje upravne organe: vladara (basileusa), veće starešina, narodnu
skupštinu; švaka ima svoju teritoriju koja se sastoji od njiva, livada,
vinograda, svoj „polis" koji ne treba, razume se, shvatiti kao državugrad
kako se to shvata u odnosu na nešto kasnije doba, već selo, naselje koje
izgleda nije uvek bilo ograđeno zidom. Pojedini rodovi i zajednice tek s
vremena na vreme ujedinjuju svoje snage radi zajedničkih poduhvata jedan
od takvih događaja poslužio je kao osnova za sadržaj „flijade". Ali i pod
zidinama Troje zapovednici pojedinih odreda koji ulaze u sastav ujedinjene
vojske produžuju sa ljubomornim čuvanjem svoje samostalnosti. Vlast
Agamemnona, korae je bila poverena komanda nad celom vojskom Ahejaca,
ne uživa neka naročito široka ovlašćenja niti naročit autoritet. Sva važnija
pitanja vezana za vođenje rata ne rešava on sam, vec se ona iznose na zbor
„ahejskih sinova kovrdžave kose", i to tek posle savetovanja s „blagorodnim"
starešinama, „nosiocima skiptara", tj. basileusima kakav je bio i sam
Agamemnon. Karakteristično je da na jednom od takvih zborova Ahil smatra
dozvoljenim da pred vojnicima govori s Agamemnonom ovim rečima:
„Teška pijančino, s očima psecim i jelenjim srcem!" („Ilijada", I, 225-226;
prevod Miloš N. Đurić), „kralju izelico, a samo nitkovima vladaš!"
(„Ilijada", I, 231, isti prevod). Izdvajanje pojedinih vojnili odreda utiče i na
opštu organizaciju ujedinjene ahejske vojske. U toj vojsci nema nikakve
zajedničke blagajne. Ratni plen odmah se deli među starešine pojedinih
odreda ili pripada neposredno onome pod čijim je zapovedništvom
izvojevana pobeda. U redovima običnih vojnika pazi se na to da se očuva
tradicionalna plemenska podela. Nestor koji kod Homera oličava staru
mudrost kaže Agamemnonu: „Ljude na bratstva podeli, ο vojvodo, i na
piemena, bratstvo da bratstvu i pleme da plemenu pomaže svom". (,Jlijada",
II, 362-363, prevod Miloš N. Đurić). Na taj način čak i kod zajedničkog
ratnog poduhvata ispoljava se separatizam svojstven zajednicama u
redovnim prilikama, i pojedini delovi ahejske vojske ne slivaju se u
jedinstvenu celinu. Čak i u onim slučajevima kad u društvenom i privrednom
životu zajednica homerskog doba počinju da se pokazuju preduslovi koji
vode obrazovanju zajednica šireg karaktera teritorijalnih i političkih u tim
zajednicama novog tipa „gensovi, fratrije i plemena još su potpuno sačuvali
svoju samostalnost". Prema tome, rod, fratrija kao zajednica nekoliko
porodica, fila kao zajednica nekoliko fratrija koje su se očuvale u vidu
ostataka prošlosti po mnogim grčkim polisima kasnijeg doba, u Horaerovo
vreme još predstavljaju osnovnu društvenu podelu. ^V>T420* )' f < t Α
Uloga rodovske Rodovsko-plemenski karakter socijalnog uređenja
organizacije homerske Grčke ispoljava se u svim oblastima drušivenog
života. Na primer, čovek koji bi zbog ovog ili onog uzroka izgubio vezu sa
svojom rodovskom organizacijom i bio prinuđen da potraži sklonište u nekoj
tuđoj zemlji našao bi se u položaju μετανάστης skitnice bez roda koga su svi
prezirali. Pošto je Agamemnon uvredio Ahila, ovaj mu kaže:

,Ali se srce mi gnjevom zaplamti kada se svega setim kako je gadno


postiipio Atrejić sa mnom pred Argejcima kao s došljakom
prezrenim nekim." (Jlijada" IX, 646-648; prev. Miloš N. Đurić; upor.
XVI, 59).

S druge strane, sama činjenica da su se nalazile takve odrođene „skitnice"


svedoči ο početku socijalne diferencijacije, ο izrastanju novih društvenih
odnosa pored rodovskih.
Zaštitu iiiteresa svojih članova u odnosu na „spoljni svet" ostvaruje
fratrija. Homerka Grčka ne poznaje nikakve druge organe koji bi vršili istu
funkciju u širem obimu i koji bi izlazili iz okvira rodovske organizacije. Zato
se „metanast" (tako se u poeraama nazivaju ljudi koji su raskinuli veze sa
svojim rodom i fratrijom) nalaze u situaciji čoveka lišenog društvene zaštite;
njega može da ubije ko god hoce i da ne bude kažnjen, da ga vređa i da mu
otme imovinu. Ali i život čoveka koji je čuvao svoje veze s rodovskom
organizacijom prvenstveno su štitili ne društveni organi, već rodbina koja bi
se svetila ubici po principu krvne osvete. U poslednjoj strofi „Odiseje" rođaci
prosaca koje je Gdisej pobio ,,...i odmah po oružje oni pohite. I kad blistavu
med na svoje metnuše telo..." („Odiseja", XXIV, 466-467, prev. Miloš N.
Đurić) sastali su se iza grada da se zajedničkim snagama obračunaju s
ubicom. Jedan od njih, Eupej, obraca se stanovništvu Itake koje je uzbuđeno
događajem, pozivajući ga da se osveti Odiseju:
„Nego pođimo za njim, dok nije pobeg'o brže u Pii il'
Elidu duvnu, gde vlast imadu Epejci. Pođimo il' ćemo
dovek od danas pokorni biti, Jer je sramota to, i znaće
je kolena poziia, ako ne odmastimo ubicama naših
sinova i braće"
(„Odiseja" XXIV, 430-435, prev. Miloš N. Đurić)

Inieijativa za krvnu osvetu, prema tome, pripadala je direktnim rođacima po


krvi i tek bi se kasnije, na rijihov poziv, za poginulog svetili njegovi
saplemenici. Zato je razumljivo što se ubica, plašeći se osvete od strane Blanova
file ili fratrije, često odlucivao da napusti svoju domovinu:
„Jer kad ubije kogod α narodu čoveka jednog, štono
branilaca ne ostavlja za sobom mnogo, bežati mora i
svojtu i očinsku ostavljat' zemlju." („Odiseja" ΧΧΙΙί,
118-120, prev. Miloš N. Đurić)

Pored mesta koja govore ο krvnoj osveti kod Homera se pominje i


naknada štete koju ubica placa rodbioi ubijenog:

„...Neko od bratova uzme ubice, otkup, a drugi uzme


za svojeg ubijenog sina. Mnogu krvarimi plativ u
zemlji ostane onaj..." („Ilijada", IX, 632-634, prev.
Miloš N. Đurić)

Spor zbog otkupnine opisan je u jednoj od scena prikazanih na Ahilovora


štitu („Hijada", XVIII, 497 idd.)· Pominjanje otkupnine i običaja krvne
osvete dopušta pretpostavku da su obe ove institucije postojale istovremeno.
To razotkriva jednu od tipičnih crta homerske epohe: njen prelazni karakter.
Svakako to što se u mnogo slučajeva veoma primitivni oblici međusobnih
socijalnih odnosa pominju uporedo sa mnogo složenijim i razvijenijim
oblicima, moramo smatrati kao rezultat uticaja raznih epoha kao plod
dugotrajnog formiranja obe poeme, ali u drugim slučajevima te njihove
osobine nesuranjivo odražavaju realne istorijske crte doba koje se opisuje.
Socijalno-imoIako je u homerovskoj Grčkoj rodovska struktura vinsko
raslojajoš predstavljala osnovu društvene organizacije, a u vanje. Nastanak
društvenom životu i dalje su postojali mnogi stari aristokratije običaji,
homerska epoha u celini je nesumnjivo već predstavljala vreme intenzivnog
raspadanja poretka prvobitne zajednice. Upoređujući rod Irokeza i grčki rod,
Engels kaže da se između jednog fdrugog „...nalaze skoro dva cela velika
razvojna perioda za koja su Grci herojskog doba izmakli Irokezima".
Nekad izjednačena sredina slobodnih članova zajednice je već u vreme
koje razmatramo izložena primetnom raslojavanju. Izdvojila se rodovska
aristokratija čiji su pripadnici „časte stolicorn, mesom i kupama punima
vina..." („Ilijada", ΧΠ, 311). Engels ovako definiše taj proces:
„Broj stanovništva je rastao s proširivanjem stada i zemljoradnje i s
počecima zanata; time su rasle imovinske nejednakosti a sa njima
aristokratski element u okvim stare, samonikle demokratije".
Pesnik nastoji da na svakom koraku naglasi razliku između rodovskog
plemstva i ostalog stanovništva. U opisanim borbama plemićki ratnici bore
se na dvokolicama u koje su upregnuti „gustogrivi konji", ili u pešačkom
stroju predvode svoje dmžine protiv neprijatelja. Njihova su tela zaštićena
oklopom od medi koji je „ukrašen zlatom", glava šlemom s konjskom
grivom i s belim očnjacima vepra.12 Korice mačeva pravljene su od čistog
srebra. I u mirno doba plemić se znatno razlikovao od ostalih jjudi. Nosio je
hiton od tkanine koja je bila tanka ,,kao opnica skinuta s glavice osušenog
luka"; preko hitona navlačio je skupoceni ogrtač od vunene tkanine purpume
boje sa zlatnom kopčom fine izrade.
Pesnik ne štedi boje u svojim opisima domova u kojinia su stanovali
plemići:

„Zidovi od medi čiste sa obe tekli su strane od praga


pa sve do kraja, a venac od gleđi beše; zlatna su vrata
iznutra zaklapala raskošnu kucu;
srebmi dovraci onde na medenom stajahu pragu, „
gomji prag je od srebra, a zvekir bejaše zlatan.
Sa svake stiane zlatiia i srebrna bejahu pseta,
što ih beše Hefest načinio stvaračkim umom,
da junaku kraiju Alkinoju čuvaju dvore..."
(„Odiseja", VII, 86-93, prev. Miloš N. Đurić)

Za domom se nalazila bašta „ograđena visokom ogradom".


,Jzvan dvorišta bašta do vrata prostrana leži. četiri
jutra imade, oko nje je ograda svugde. Tu su lisnata
mnoga izrasla visoka debla, kniške, granate i jabuke s
obiljem plodova lepih, tu su i smokve slatke i zelene

12 Takve šlernove, kao što se vidi po nalazima u grobnicama, nosili su bogati ratnici još u
mikensko doba. U grobnicama ranog gvozdenog perioda ne nailazi se na analogne stvari.
Prema tome, ovo je slučaj očite reminiscencije.
masline uz to." („Odiseja", Vn, 112-116, prev. Miloš
N. Đuric)

Dalje se pružao vinograd i povrtnjak pun „prorašća raznog za ukras, što


švagda raste i buja" (isto, 128). Tako raskošne kuće i imanja homerska
epoha, razume se, ne poznaje. Prema tome u datom slučaju, kao i kod opisa
oružja, pesnik se, nastojeci da naglasi basnoslovnu raskoš u životu svojih
heroja, koja mu je takva izgledala sa stanovišta njegovog vremena, očigledno
koristio uzorima prošle epohe onakvim kakvi su se očuvali u sećanju naroda.
Prirodno je što on kod lica u svojim poemama naglašava razliku u
socijalnom položaju i u njihovom međusobnom ophođenju. Ο Odiseju se, na
primer, u „Ilijadi", kaže:

,,A kad bi video koga iz puka i naš'o gde viče, njega


bi mlatnuo žezlom i ove mu viknuo reči: „Ludače,
inirno tii sedi te slušaj dragi što zbore, koji su bolji
od tebe, a ti si nejuiiak i plašljiv." („Ilijada", Π, 198-
202, piev. Miloš N. Đurić)

Α dočekujući ugledne ratnike Odisej prilazi svakom od njih i kaže:


, Jesi li lud! Ne liči k'o plašljivac da si 11 strahu!
Nego sedi i borcima ostalim reci da sednu..."
(„Ilijada", Π, 190-191, prev. Miloš N. Durić)

Mogu se navesti i mnoga druga analogna mesta koja su razbacana u


tekstu oba speva i koja svedoče ο tendenciji homerskog epa da idealizuje
rodovsku aristokratiju i da je u svom poetskom pripovedaju istakne u prvi
plan. Takva tendencija objašnjava se privredom homerske epohe.

Stočarstvo i Ekonomski život homerskog društva zasniva se na


zemljoradnja stočarstvu i zemljoradnji. U poemama se često nalaze mesta
gde se govori ο „debelim" ovcama i kozama, ο volovima „velikih rogova", ο
svinjama koje se „sjaje od masnoće", ο konjima i „ugojenim mladim
kobilama gordim na svoju razigranu ždrebad". Pominju se magarci i mazge
koje se upotrebljavaju za oranje. Ο važnoj ulozi stočarstva u ekonomici
homerske Grčke svedoči i to što je stoka služila kao merilo vrednosti i igrala
ulogu novca koji još nije postojao. Tako je ogrornan kazan od bakra sa
tronošcem za njega vredeo 12 volova, „robinja devojka" 4 vola, zlatna ratna
oprema 100 teladi, oprema od medi 9, itd.
Ništa manji značaj imala je i zemljoradnja. Kao osnovne žitarice
pominju.se pšenica i ječam. Njive su obrađivane'pomocu volova i mazgi.
Orali su kao i u kasnijem periodu drvenim, dosta primitivnim ralom. Takva
rala su skidale tanak sloj zemlje i zato su orali po tri puta. Upotrebljavali su i
stajsko đubre za đubrenje njiva.
Žetva iz scene koja je prikazana na Ahilovom štitu ovako je opisana u
„Ilijadi":
j
,JZatim napravi polje na kojem su žetvari želi visoki
usev drže' u rukama srpove oštre, riikoveti jedne po
brazdama padaliu gusto, dragi vezači u snoplje vezivahu
gužvaina slamnim Tri su bila vezača, a ozad su išli
dečaci, kupili rakoveti pod rukom ih noseci te ih njima
dodavali hitro."
(Jlijada", XVm, 550-556; prev. Miloš N. Đurić)
Žito se vršli na guvnu koristeći volove, zatim su ga razvejali na vetru i
raleli ručnim mlinovima.
Osim žitarica gajili su grožđe, raasline, voće i povrće. Ο tome da je bilo
poznato nekoliko vrsta grožđa govore epiteti „svetlo", „tamno" koji su se
upotrebljavali za obeležavanje vina. Vino su čuvali u velikim zemljanim
ćupovima pitosima, a transportovano je u mešinama ili amforania. U
voćnjacima su sadili jabuke, kruške, nar, smokve, masline. Stanovništvo je
dobro poznavalo i ribolov i lov.
Ali od svega je najvažnije to što je društvo homerskog doba poznavalo
gvožđe, čime su se otvarale široke perspektive za dalji napredak proizvodnih
snaga. Kako smo već naveli, pesnik je bio veran svom načinu arhaizovanja
stvarnosti koju je opisivao i, kako izgleda, sasvim je svesno izbegavao
pominjanje gvožđa, koristeći reč bronza umesto reči gvožđe. Pa ipak se u
tekstu „Dijade" na 23 mesta, a u „Odiseji" na 25 mesta spominje gvožđe,
kako je napred istaknuto u obliku metafora („gvozdeni karakter", „gvozdeno
strpljenje", „gvozdeno nebo"). Sama činjenica što su takve metafore
upotrebljavane u narodu dokazuje da je upotreba gvožđa bila već široko
rasprostranjena. To sada u potpunosti potvrđuju i arheološki podaci, jer je u
grobnicama iz doba koje razmatramo nađeno gvozdeno oružje i oruđe. Prema
svim arheološkim znacima, najstariji mač od gvožđa pripada XI v. pre n.e.
Danas već ima dosta nalaza gvozdenih predmeta iz X i IX v. koji su
nesumnjivo mesne proizvodnje.
Prema tome, privreda homerskog doba daleko je odmakla od primitivnog
stepena koji je karakterističan za privredu poretka prvobitne zajednice.
Razvoj proizvodnih snaga dostigao je nivo koji je omogućavao koncentraciju
značajnog bogatstva u rukama malog broja ljudi. Epiteti ,,ugle~ dni",
„bogati" se u epovima skoro uvek pojavljuju uporedo. Imovinsko stanje
uglavnom se karakteriše brojem grla stoke, veličinom ostava punih raznih
rezervi i blaga, opremom kuća, brojem posluge, kvalitetom oružja i odeće,
itd.; zanimljivo je što se u epovima pri tom retko porainje broj zemljišnih
poseda koji su pripadali pojedinim bogatim ljudima. Na primer, svinjar
Eumej, koji priča Odiseju po njegovom povratku u otadžbinu ο bogatašinia
Itake, ne spominje zemlju, već se ograničava na nabrajanje stada kojima
raspolažu.
Bez obzira na to što se u homerskim epovima zemlja pominje više puta,
čak se i navode opisi scena iz poljoprivrednog života, karakter agrar(Qi

nog uređenja nije nam dovoljno jasan. S jedne strane, zemljišni posedi koji
pripadaju homerskim basileusima nazivaju se „temenosi", tj. nose onaj
termin koji naJazimo u piloskim natpisima; u njiraa se rim imenom zovu
zemljišni posedi koje su „od naroda" dobijali vladari („vanaka") i vojvode
(„revaketa"). Valja pomišljati da su i homerski basileusi u odnosu na tu
zemlju uživali veća prava od običnih Ijudi. Zemlja koju su obrađivali obični
Ijudi naziva se „kler" (u bukvalnom prevodu κλήρος „ždreb"), komad zemlje
koji se, kako sam termin kaže, dobijao izvlačenjem ždrebom. U tekstu
„Odiseje", na primer, nalazimo i direktni pomen ο dodeljivanju zemlje:
feački vođa Nausitoj je „svima podelio njive" (VI, 10). U „Ilijadi" se
pominju slučajevi kad pojedina lica dobijaju livade i viograde, tj. zemljišne
posede koji su bili obrađivani i pre njihovog dodeljivanja novim vlasnicima
(„Ilijada", VI, 193-195, XX, 184). Svi ovi podaci upucuju na pretpostavku ο
postojanju seoske zajednice u kojoj je vršena sistematska podela zemlje. Ali,
s drage strane, već se opažaju znaci raspadanja zajednica. Izgleda da
dodeljene parcele nisu uvek jednake, pa to izaziva svađe i sukobć. U
,.llijadi", na primer, nalazimo ovakvo mesto:

>vKao što se čoveka dva zbog razdela gložiti stanu, mere u


rukama držeć', na ortačkoj oračoj zemlji, na maloiri
prostom oni za jednak se prepiru deo." („Ilijada", ΧΠ, 421-
423, prev. Miloš N. Điuič)

Istovremeno se pojavljuju ljudi koji su uspeli da dobiju odjednom više


parcela, a s drage strane ljudi koji su lišeni dodeljenih parcela ακληρος). Kad
je kraljevska vlast postala nasledna, basileusi su nastojali da parcele koje su
im dodeljene temenosi dobiju u privatnu svojinu kako bi njima slobodno
raspolagali.
Odatle može da se izvede ovaj zaključak: ako u homerskom društvu još
nije bila konačno izgrađena institucija privatne svojine na zemlju, onda su u
svakom slučaju postojali razni oblici odnosa prema zemlji i neravnopravnost
u njenoj raspodeli, a pri kraju tog perioda, izgleda da bi se moglo govoriti ο
privatnoj svojini na zemlju. U tom smislu zanimljiv je opis scene koja je
izrađena na Ahilovom štitu gde se upoređuju zajednička oranica i temenos. U
prvom slučaju:

,,...a mnogo je bilo orača


koji okretahu jarme i gonjahu tamo i amo.
Kad bi okrenuli vec i na kraj omici stigli,
svakom bi čovek pristup'o i u ruke dav'o mu peliar"
(„Ilijada", XVm, 542-546, prev. Miloš N. Đurić)

U drugom slučaju daje se opis žetve. Žanju najamnici a „među njima


ćuteć' na brazdi staj'o je kralj sa žezlom u ruci radosna srca" („Ilijada",
ΧνΐΠ, 556-557, prev. MiJoš Ν. Đurić). Slobodni ljudi koji su zbog
nepovoljiiih prilika izgubili zemlju i zato bili prisiljeni da traže zaradu na
tuđem imanju poznati su u epovima pod nazivima „erit" (εριθος) i ,,tet"
(θής). Poslednji termin, koji ima šire značenje, primenjuje se ne samo za
najamnika već uopšte na čoveka koji je lišen svoje zemlje. Uslovi piaćanja za
rad takvih najamnika vide se iz sledećeg mesta u „Odiseji"; Odisej po
povratku kući prerušen u prosjaka razgovora s jednim od Penelopinih
prosaca:

,,Bi li nadničit' hteo, ο stranče, da prihvatim tebe na polje vrlo


daleko, a dovoljnu daću ti platu, da mi sabiraš trnje i visoko
drvece sadiš? Tu bih ti hrane ja za celu godinu dav'o, i još se tebi
za raho i obuću za noge star'o." („Odiseja", XVIII, 357-361,
prev. Miloš N. Đurić)

Tako vidimo da je na velikim posedima već bio primenjivan najamnički


rad. Rad se nagrađivao isplatom u naturi koja se pre svega sastojala od hrane,
obuće i odece. Položaj najamnika nije bio lak. Napustivši svoju otadžbinu u
potrazi za poslom, on je ostajao bez ičije zaštite, što je poslodavac mogao
naveliko da koristi. Evo jednog karakterističriog mesta iz „Ilijade" gde se u
sporu između Posejdona i Apolona opisuje samovolja gospodara koji je
prisvojio zaradu svog najamnika i zatim ga oterao:

„...Jer Div nas na zemlju posla


oholom Laomedontu da služimo godinu dana
Za platu uglavljenu, a onaj nam je poslove dav'o.
Ali kad plaćanju vreme donesu veselinke Hore,
tada celu platu siloviti kralj Laomedont
dvojici nama zadrži i s pretnjom nas od sebe pusti,
te nam zapreti da će okovat' nam noge i ruke
te nas na prodaju potom na daleka ostrva poslat'
i još reče nam uši obojici odseću među."
(Jlijada", XXI, 443-455; 450-455; prev. Miloš N. Đurić)

Stvarni uslovi života i rada stavljali su najamnika u položaj potpuno


nezaštićenog čoveka, koji se ponekad rnalo razlikovao od položaja roba. Kao
što se vidi iz navedenog primera, gospodar je mogao bez ikakve
odgovornosti da okuje čoveka vezujući mu rake i noge i da mu prodajorn u
ropstvo zauvek oduzme slobodu. Na jednom mestu u „Odiseji" (TV, 642)
priča se kako se robovi i teti zajedno suprotstavljaju slobodnim ljudima.
Međutim, tako suprotstavljanje svedoči ne samo ο podređenom položaju teta
već i ο odsustvu strogog razgraničenja između robova i slobodnih koje je
tako karakteristično za kasniji period.
7
viei LoTi

Ropstvo Ropstvo u homerskom periodu bitno se razlikuje od ropstva


kasnijeg perioda. U tom smislu veoma su značajni termini koji služe za
pnjam"foha 11 ppnvima rnbovi se obično zovu δμώες, često ,,οίκής"
(ukućani) i vrio retko „δούλοι" dok se u epohi razvijenog ropstvridnsičnog
perioda termin ,,δοΰλοι" upotrebljava najčešće.* Naziv ,,οίκής" nije slučajan,
jer u homersko doba robovi su stvarno ulazili u sastav porodice svoga
gospodara i zajedno s ostalim članovima porodice učestvovali u zajedničkom
privređivanju. Drugim rečima, ropstvo je još imalo patrijarhalni karakter.
Istina, takva karakteristika bila bi jednostrana, ako se ne bi uzeo u obzir i
potpuno drukčiji odnos prema robovima, kakvi se slučajevi pominju u
homerskom epu. U „Odiseji" se, na primer, daje detaljan opis obračuna s
robinjama koje su bile okrivljene zbog grehova počinjenih s proscima
Penelope: sve su bile obešene ο jedan brodski konopac. Ništa blaže nije bio
kažnjen ni čuvar koza Malantej kome

„... i nos i uši njemu odseku nemilom među, pa mu


izrežu siiagu i bace je sirovu psima. Ruke i noge mu
još u gnevu izrežu svome." („Odiseja", ΧΧΠ, 475-477.
prev. Miloš N. Đurić)

U „Odiseji" ima još interesantnih mesta u kojima se daje opšta ocena rada
robova:
,A sluge, kad gospodar više ne upravlja kućom, izgube
volju da ono izvršuju što im je dužnost. Jer širokovidi
Dive polovinu uzme vriine čoveku onom koga daii
robovanja zadese dani!" („Odiseja", XVII, 320-324,
prev. Miloš N. Đurić)

Tu se već oseća sasvim drugi ton koji nema ništa sa patrijarhalnom idilom
i koji najavljuje dolazak doba kad ce nemilosrdna eksploatacija rada
neslobodnih ljudi postati temelj čitavog sistema antičke privrede. Na taj
način podaci koje nalazimo u homerskim epovima ο položaju robova
razotkrivaju iste karakteristike dvojnosti, i to dvojnosti prelazne epohe.
Horaerski vek mora se u celini smatrati sarno početnom etapom onog
složenog procesa koji u konačnoj liniji uvodi antičku Grčku u razvijeni
sistem eksploatacije ropskog rada.
Glavni izvor ropstva u vreme Homera nije predstavljala unutrašnja
diferencijacija društva, već rat i ratni plen. U tom pogledu veoma je
karakterističan vec5 pomenuti termin ,,δμώς" koji potiče od glagola
„δαμάζω" što znači „pokoriti" „ukoriti". Šatori Agamemriona, Ahila i drugih
ahej-
*) Pored termina ,,δοΰλος" u klasično doba upotrebljavani su i termini ,,άνδραποδον i οίκεύς".
Ο tome se govori u istraživanjima J. A. Lencmana, VDI, 1951, br. 2,47 id.; 1952, br. 2, 38, id.
skih vođa smešteni duž trojanskih zidina bili su prepuni svakojakog plena, a najviše
zarobljenica koje su im pale u ruke tokora ratnih operacija. To da se oni neprijatelji koji
su ostaii u životu tretiraju kao robovi, izgleda da je smatrano pravilom bez izuzetaka.
Andromaha, oplakujući Hektora, tužno nariče:

„...pre će se ovaj
srušiti grad, jer nesta braniča mu tebe, a ti ga, branjaše, čestite žene spasavaše i ludu decu! One
će brzo odavde u prostranim lađaina otić' i ja s njima, a ti ćeš, ο drago mi dete, mene pratiti,
onde da radiš nedostojne poslove nekom svirepom gospodaru k'o robinja; il' će te koji za ruku
zgrabit' Ahejac i s kule te u jadnu propast baciti, srdit..."
(„Ilijada", XXIV, 728-736, prev. Miloš N. Đurić)

Prema tome, izgleda da je dobijanje zarobljenika predstavljalo jedan od glavnih


ciljeva rata. Zato su i preduzimani naročiti prepadi s mora na stanovnike predela uz
obale, kao što je, na primer, bio slučaj s Odisejem kad se on sa svojim saputnicima
našao na egipatskoj obali i
,Λΐ' njih obest zavede, i požuda savlada njina, odmah Egipcanima lepa plenjaliu polja,
njine vođahu žene i ludu grabljahu decu, *
a njih ubijahu."
(„Odiseja", XIV, 262-265, prev. Miloš N. Đurić)

Pavši u ruke pobednika, rob je postajao njegovo vlasništvo. Roba je vlasnik mogao
da pokloni kome hoće, da ga menja za nešto drugo ili da njime nagradi nekog
pobednika na igrama.
Prema podacima ovih epova eksploatacija robova bila je pre svega vezana za
njihovo iskorišćavanje u kućama bogatih ljudi. Na primer, kod Alkinoja:
„Tada u dvoru tome pedeset je sluškinja bilo; jedne su sluškiiije mlele na žrvnjima pšenicu
žutu, drage na razboju tkale i rukama sukale pređu Sedeć' u redovima k'o lišće..." („Odiseja",
VII, 103-106, prev. Miloš N. Đurić)

Toliko je robinja radilo i u Odisejevoj kući. Jedne su ralele žito, druge donosile vodu
sa izvora i bile zaposlene na drugim kućnim poslovima. Za vr™e gozbi robovi su služili
svoje gospodare i njihove goste. Bilo je uobičajeno da se robinje stavljaju gostu na
raspolaganje da mu pomažu pri kupanju posle napornog putovanja i za masiranje
njegovog tela raznim mirisnim mastima. Istina, takav posao ni slobodne žene nisu
smatrale ponižavajućim. U epovima se na više mesta spominju i šlučajevi kad su ro
binje iskorišcavane u svojstvu naložnica. Sinovi takvih robinja mogli su se smatrati
slobodnim „... a mene kupljena rodi žena, inoča, al' me k'o zakonsku poštov'o decu"
govori sam ο sebi Odisej u izmišljenoj priči („Odiseja", XIV, 202-203, prev. Miloš N.
Đuric).
Ropski rad primjenjivan je i u zemljoradnji i stočarstvu. U „Odiseji" nalazimo
pomena ο pastirima, ο čuvarima svinja i mnogo ređe ο robovima koji su radili u poljima
i po vrtovima. U privredi je, ipak, glavna uloga još pripadala slobodnim ljudima.
Nastojanje da se utvrdi uloga rada neslobodnih u draštvenoj proizvodnji i da se
ustanovi brojno stanje robova u pojedinim domacinstvima nailazi na nepremostive
teškoće. U epovima se ο tome ne govori ništa određeno; kad se u njima i naiđe na broj
robova, onda je to uvek i bez izuzetka broj 50, uz to on se redovno odnosi na robove
koji su radili u samoj kući. I u, Jlijadi", i u „Odiseji" ο robovima se govori relativno
retko. Na osnovu toga možemo pomišljati na to da u homerskoj Grčkoj ropstvo još nije
bilo dostiglo viši razvojni stepen.
To se potvrđuje i celokupnom organizacijom privrednog života koji ima jasno
izražen naturalni karakter. Svako domaćinstvo zadovoljavalo se skoro isključivo
sopstvenom radnom snagom ne osecajući potrebu za sistematskom razmenom sa
drugim domaćinstvima. U homersko doba rad svakog pojedinog zemljoradnika još nije
bio usmeren u pravcu proizvodnje robe, već je imao mnogo skromnije ciljeve omogućiti
vlastitu lshranu i ishranu svoje porodice. I u velikim gazdinstvima basileusa koji se
koristio radom robova i najamnika rod sa njegovih njiva takođe se prvenstveno
upotrebljavao za podmirenje vlastitih potreba, kao i za njegove brojne goste, ukućane,
radnike i poslugu.
U Homerovo doba radili su svi društveni slojevi, čak i oni najviši, jer se u to doba
rad nije smatrao udesom robova i sluga što je bio slučaj kasnije. Ahil i Patroklo su sami
spravljali jelo i piće za svoje goste („Ilijada", IX, 205 idd.), iako su u drugim
slučajevima taj posao obavljale robinje i robovi. Mlada braća Nausikaje „besmrtnim
bozima nalik", isprežu mazge iz njenih kola; pre toga robovi su upregli mazge u njih
(„Odiseja", VH, 5-6; VI, 71-73). Sama Nausikaja „besmrtnoj boginji nalik" pere rublje
zajedno sa svojim robinjama, zatim se s njima kupa i igra lopte. U bogataškim kućama
robinje su prele, ali na istom poslu vidimo i suprugu kralja Odiseja, Penelopu. Taj posao
dobro poznaje i Hektorova žena Andromaha. Gospodar raskošnog doma Laert radi sa
svojim robovima u vrtu i voćnjaku, a Odisej lično drži plug prilikom oranja. Odisej
dobro poznaje i druge vrste rada. On sam sebi pravi postelju i pokazuje neobičnu
veštinu u pravljenju lađe („Odiseja", V, 243 idd.).
Sudelujući u zajedničkim poslovima zajedno sa slobodnim ljudima, rob homerskog
doba svakako nije mogao biti biće „razumno samo toliko da može shvatiti ono što je
razumno, ali ne toliko da i samo vlada razumom", kao što je kazao Aristotel. Ο takvora
odnosu prema robovima, karakterističnim za Aristotelovo doba, u homerskom epu nema
ni pomena. Čak i obratno, u liku roba svinjara Eumeja u epu se prikazuje mudar
Odisejev savetnik i prijatelj. On uživa neograničeno poverenje svoga gospodara; njemu
je poverena stoka i imovina kojom u priličnoj meri samostalno raspolaže. Na priinjer:
„Sam ga je (tj. obor) krmcima svinjar sagradio... da ne zna ni gospa ni starac Laerte...!"
(„Odiseja", XIV, 8-9, prev. Miloš N. Đurić); on gradi kuću i bez dogovora sa svojim
gospodarima kupuje roba za sebe. Α kad Eumeju dolazi Odisej kao običan putnik, on se
nimalo ne ustručava, i za svog gosta kolje najbolju svinju iz gospodarevog krda i sladi
se svinjetinom zajedno sa svojim gostom („Odiseja", XTV, 414 idd). Pri susretu sa
svojim gospodarem Eumej ga ljubi u čelo. To isto čine i drugi robovi dočekujući
Odiseja na pragu njegove kuće.

Uloga razmene Proizvodnja produkata namenjenih isključivo za prodaju u


homerskom društvu bila je vrlo slabo razvijena. Istina, u epovima se spominju pojedini
sliičajevi razmene, na primer, priča se ο tome kako su se za zarobljenike razmenom
dobijali volovi, oružje ili vino. Za razmenu se obično upotrebljavao ratni plen. Pod tim
uslovima prirodno je što je razmena imia epizodan karakter, U vezi s tim vrlo je
karakteristično što u homerskom društvu nema novca kao sredstva stalne razmene.
Spoljna trgovina je takođe bila još vrlo slabo razvijena. To je potvrđeno i podacima
iz arheoloških istraživanja na osnovu kojih se može konstatovati skoro potpuno
odsustvo uvoznih predmeta na teritoriji Grčke sve do Vm veka pre n.e. Ako su se neki
predmeti i uvozili, to su uglavnojn bili luksuzni predmeti namenjeni potrebama uskog
kruga plemstva. U „Odiseji" se na jednom mestu opisuje dolazak prekomorskih
trgovaca s robom:

„Onde prevanii dođu Feničani, slavni momari,


u craoj noseći lađi silesiju sitnurija starih."
(„Odiseja", XV, 415-416, prev. Miloš N. Durić)

Među tim „sitnurijama" bio je, na primer, „zlatan đerdan isprenizan mnogim
jantarom" („Odiseja", XV, 460). U .Jlijadi" se kao uvozni predmeti pominju bogato
izvezene svešteničke odore, rad sidonskih žena. „Umetan srebrni krčag... veštaka
sidonskih delo", koje Feničani „dopremiše plavetnim morem" („Ilijada", ΧΧΠΙ, 743).
Pošto Krit u to doba nije više imao ulogu trgovačkog posrednika, to su glavni
uvoznici bili feničanski trgovci. Ovi nisu stvarali stalne trgovačke faktorije i
ograničavali su se samo na istovar robe ili na njenu rasprodaju direktno s broda.
Feničanski trgovci nisu se duže zadržavali na mestima rasgrodaje robe. U slučaju koji se
pominje u „Odiseji" (XV, 455-456), boravak feničanskih trgovaca trajao je oko godinu
dana u toku koje „mnogo kupljeno blago u prostranu zgrtahu lađu". Dešavalo se i to da
napuštajući mesto svog boravka feničanski trgovci opljačkaju mesno stanovništvo i da
sa sobom odvedu žene i decu radi prodaje u ropstvo. Uopšte, trgovina je u to doba bila
još usko povezana s pljačkora i ratom, i feničanski trgovci nisu uživali simpatije
stanovništva Egipta. U tom smislu u „Odiseji" je karakteristično ovo mesto:

„Tada mi pristupi neki Feničanin, prevejan lažac, lupež, koji je zla


učinio Ijudima mnoga. On me svojirn kovarstvom navuče te otidem s
njime ja u fenički narod, gde imaše dvore s imanjem." („Odiseja",
XIV, 288-291, prev. Miloš N. Đurič)

Žrtva prepredenog Feničanina u ovom slučaju bio je Grk koji je nasledio neznatan
komad zemlje i zato je naumio da okuša sreću u trgovini. Hrci Homerovog doba uopšte
su se veoma malo bavili trgovinom; to zanimanje nije bilo popularno. Tako se jedan
predstavnik feničanskih velikaša Eurijal ovako obraća Odiseju u želji da ga uvredi
„poragom ovom":

,,Ti se, stranče, meni ne činiš podoban onom koji je igraina


vičan u Ijudi kakvih je iruiogo, nego si podoban onom što u
mnogovesloj lađi plovi, vođa mornara, a oni sve trgovci sami,
samo na tovaie misliš i robu imaš na umu, lakom na dobit, a
borcu u igrama podoban nisi." („Odiseja", VIII, 158-163, prev.
Miloš N. Đurić)

Zanatstvo Prevlast naturalne privrede i relativno mali udeo razmene u sistemu


ekonomskih odnosa homerske Grčke uticali su i na stanje zanatstva. U uslovima kad se
svako domacinstvo zadovoljavalo vlastitim sredstvima zanatstvo nije moglo imati
povoljne mogućnosti za svoj razyoj. Za razliku od mikenske epohe, homerska Grčka
poznavala je vrlo mali broj vidova zanatstva. U epovima se pominju samo grnčari,
drvodelje, kožari, kovači oružari. Podela rada unutar pojedinih zanatskih grana skoro
uopšte ne postoji. Kovači su, na primer, izrađivali i neke predmete od zlata i srebra, a
drvodelje su obavljale sve poslove počevši od seče drveta i završavajući izgradnjom
kuće ili proizvodnjom nameštaja i drugih predmeta. Odsustvo svake specijalizacije
javlja se i kod kožara. U epu se nalaze mesta gde se spominju neke radionice, ali je to
samo izuzetak, na primer, govori se ο kovačnici boga Hefesta, zaštitnika zanatstva koji
je iskovao oružje za Ahila. Po pravilu, zanatlije su išle od kuće do kuce i pravili su
predmete od materijala svojih naručilaca. Pri tome su u društvenom pogledu bili
izjednačeni s gatarima, vračevima i pevačima:

,JCo bi išao stranca iz zemlje tuđinske zvati dragoga kakva sem onog
što može da radi za naiod: Vrača ili lekara u nevolji ili zidara ili
božanskog pevača što pevanjem zabavlja ljude?" („Odiseja", XVII,
382-385, prev. Miloš N. Đurić)

Izrađujući predmete od materijala naručilaca, zanatlije su se služile sopstvenim


aiatom. U „Odiseji" se za zlatara koji je došao Nestoru kaže da je sav alat za rad doneo
sa sobom („Odiseja", ΙΠ, 432-435). Pojedini vešti majstori uživali su u homerskoj
Grčkoj veliku popularnost. U ,Jttijadi" se, na primer, priča ο beotskom majstoru Tihiju.
Kad je trebalo da se izradi štit za salaminskog vladara Ajaksa, on ga je naručio kod tog
čuvenog raajstora („Ilijada", VH, 220 idd.). Uopšte uzevši, posao zanatlija u Grčkoj
homerske epohe smatran je maiije vrednim od posla zemljoradnika, pa su se i same
zanatlije koje su uglavnom poticale iz redova teta i metanasta nalazile na nižim
stepenicama društvene lestvice.

2. POLITIČKA STRUKTURA HOMERSKOG DRUŠTVA

Kraljevi Socijalno-ekonomski razvitak grčkog društva hobasileusi merskog


perioda koje je niklo na ruševinama ranoklasnog mikenskog društva još nije bio
dostigao stepen državnosti. Međutim, u svakoj od mnogobrojnih zajednica ο kojima je
reč u epovima već se ističu elementi društvenog uredenja koje svoje poreklo vuče iz
duboke starosti, ali pored toga predstavlja i začetke državnih organa. U svakoj zajednici
postoji kralj „basileus", veće starešina (geronata) i narodna skupština.
Kraljevi homerske epohe bili su vođe pojedinih plemena, vojskovođe svojih
saplemenika u ratu. Največu vlast kralj je imao tokom ratnih operacija. Organizacija
vojske u to vreme već je dostigla izvesnu visinu. Plemićki ratnici bili su naoružani
mačevima i kopljima i od udaraca neprijatelja zaštićeni šlemovima, oklopima,
dokolenicama i štitovima. U borbu su polazili na dvokolicama u koje su bili upregnuti
dobri rasni konji. Naprotiv, vojnici mobilisani iz naroda bili su slabo naoružani: samo
kopljima za bacanje i praćkama. U prvoj bici pod Trojom opisanoj u , Jlijadi" (ΠΙ, 1
iđđ.) obe neprijateljske vojske jure jedna protiv druge: Trojanci vičući, a Ahejci ćutke,
pazeći da ne poremete redove stroja. Kasnije Ahejci postavljaju svoj logor u ravnici
između mora i opkoljenog grada. Logor obezbeđuju time što su oko njega iskopali
rovove, podigli nasipe i kule. Za prolaz vojske i borbenih dvokolica grade kapiju. Za
sve to bila je potrebna izvesna organizacija, čime se i opravdavala koncentracija vlasti u
rukama predvodnika pojedinih vojnih odeljenja, predstavnika bogatog rodovskog
plemstva. Ovi su od običnih vojnika mogli zahtevati bezuslovnu pokornost preteći
surovim kaznama onima koji su bili nedisciplinovani.
Autoritetu kraljeva doprinosile su i osobenosti borbene taktike tog doba. Bitka je
obično započinjala dvobojem vođa basileusa koji su jurili jedan na drugog u svojim
dvokolicama. Za njima su u boj polazili njihovi prijatelji, a zatim obični vojnici pešaci.
Tada je započinjala bitka prsa u prsa uz upotrebu kopalja, mačeva, teškog kamenja. S
ubijenih neprijateljskih ratnika odmah su svlačili opremu koja je predstavljala
pobednički trofej. Često su vođene borbe za tela poginulih. Svaka od zaraćenih strana
htela je da odvuče tela svojih mrtvaca: jedna zato da ih sahrani, druga da ih podvrgne
ruglu i eventualno dobije za njih otkupninu. Kraljevima je bila dužnost da svojim ličnim
piimerom deluju na družinu i obične borce.
Međutim, jasno je da je umešnost mkovanja skupim oružjem, a naročito bojnim
konjima, inače nedostupna običnim vojnicima, predstavljala dužnost ne samo kraljeva
vec i ostalih predstavnika bogatog rodovskog plemstva koji su u borbama igrali veoma
značajnu ulogu. Homerski kraljevi bili su tesno povezani sa tim plemstvom u njihovoj
sredini oni su biii samo prvi među jednakima.
U tom pogledu veoma je zanimljivo da su pojedine od pomenutih teritorija u nizu
slučajeva imale ρο nekoliko kraljeva. Na primer, na ostrvu Sheriji osira Alkinoja
pominje se još dvanaest basileusa, u Argosu tri, u Elidi četiri. Cak i u ratovima neka
plemena nastupaju pod vođstvom nekoliko kraljeva. Tako je teimin basileus imao
široku primenu. U nekim slučajevima d basileusi stvarno su imali vlast plemenskih
vođa, dok su u drugim izgleda imali samo ulogu kraljevih savetnika ili članova njegove
družine. Vec samo to pokazuje da čak ni vojna vlast kralja nije bila neograničena. U
tom smislu veoma je karakterističan opis jednog vojnog većanja koji nalazimo u
„Dijadi" (Π, 50-399). Na tom većanju neki Tersit, po svim izgledima običan redov,
„derući se glasno" napada kralja Agamemnona prebacujući mu da je na Ahejce navukao
bezbrojne nevolje. Istina, većina drugostepenih basileusa brani Agamemnona „vođu i
vladara naroda"; Odisej „obuzdava" Tersita grdnjama, pretnjama i udarcima. Ipak sama
činjenica da je moglo doći do takve scene dokazuje da homerski kraljevi nipošto nisu
uvek uživali neoboriv autoritet. U takvim okolnostima Odisejeve reči ο štetama koju
donosi vlast mnogih osoba i ο potrebi njenog koncentrisanja u rukama jednog jedinog
nosioca skiptra zvuče kao želja, daleka od realne stvarnosti, ili možda kao
reminiscencija mikenske epohe. „Jedan nek bude kralj, kome Krona lukavog sinak
žezlo i zakone dade, da po njima vlada nad ljudima." („Ilijada", Π, 205-206, prev.
Miloša N. Đurića). Prirodno je da su u doba mira kraljeva ovlašćenja bda još skromnija.
Njegova glavna funkcija svodila se na učešče u sudu. U homerskom eposu pravosuđu se
daje velik značaj:

„Bogobojažljivo vlada, nad ljudima jakim i mnogim, budno štiteći


pravdu, te zemlja nosi mu crna pšenice, rađa mu ječma, a voćnjaci puni
su roda, stoka mu svagda se množi, a more daje mu ribe..." („Odiseja",
XIX, 110-113, prev. Miloš N. Đurić)

Samo se po sebi razume da u vreme koje razmatramo još nisu mogle da postoje
koliko-toliko razvijene pravne norme. Na primer, zločin kao što je ubistvo razmatran je
samo sa stanovišta štete koju je ubica naneo određenom licu i grupi njegovih srodnika.
Na osnovu takvih shvatanja suđenje je poprimilo smisao neke vrste posredničke
nagodbe između parničara. Na Ahilovom štitu prikazana je ovakva parnica:

,,...oko krvarine dva čoveka se prela Za ubijenog


jednog...
Oba su želeli raspru pred pravednim prekinut' sudom, i obojici narod
pomagaše grajanjem svojim. Tu su glasnici stišavali narod, a svaki je
starac onde na kamenu glatkom u svetome sedeo krugu držeć' u rukama
skeptre glasnika jasnoga gria. S njima se dizali jedni pa drugi te zborili
pravdu." („Ilijada", XVIII, 498-507, prev. Miloš N. Đurić)

Kao što se vidi iz ovog opisa, u homersko doba sudilo se u prisustvu naroda i sudsku
odluku donosile sii starešine. Kraj njih su stajala dva taTenta zlata. Τό je bio ulog koji
su na početku sudskog procesa polagali i tužilac i tuženi kao jemstvo. Neshvatljiva je
vrlo velika vrednost tog jemstva. Izgleda da u ovom slučaju imamo pred sobom
uobičajenu epsku hiperbolu, jer se teško može pretpostaviti da bi se tako velike svote
stvarno polagale kao jemstvo u ono doba.
Ko je dobijao parnicu nosio je oba zaloga, u protivnom je gubio. Uloga kralja za
vreme suđenja bila je izgleda toliko beznačajna da se u opisanoj sceni koja se nalazi na
Ahilovom štitu kralj uopšte ne nalazi. Na osnovu drugih podataka iz oba epa može se
zaključiti da je kralj u većini slučajeva svoje sudske funkcije delio sa savetom starešina.
Osim sudskih i vojnih funkcija kralj je vršio i svešteničku dužnost, dužnost
posrednika između plemena i bogova; nije isključeno da je i te funkcije delio sa večem
rodovskih starešina.
Pitanje nasleđa kraljeve vlasti, prema podacima epa nije jasno. Izgleda da je vlast
posle kraljeve smrti ili u slučaju njegove nesposobnosti ža dalje vršenje dužnosti
ponekad prelazila na njegovog sina ili nekog drugog od rodbine, ali je mogla da pređe i
na neko lice iz sasvim drugog roda. Pri tome su značajnu ulogu igrali i lični kvaliteti
kandidata. Karakteristično je to što za vreme dugog odsustva Odiseja iz Itake ni njegov
sin Telemah, ni otac Odisejev Laert nisu sraatrani kraljevima i Itaka je živela bez kralja,
a prosci, nastojeći da pridobiju Penelopu za ženu, očigledno su računali da se tim putem
dočepaju iie samo Odisejeve imovine već i kraljevske vlasti. Kad se postavilo pitanje
kralja, sin odsutnog Odiseja, Telemah, kaže proscima:

„I drugih ahejskili ima dabome jošte boljara


mnogo, mladih i straih, na itačkom ostrvu ovom.
Svaki bi kraljev'o od njih kad nesta Odiseja divnog."
(„Odiseja", I, 394-396, prev. Miloš N. Đurić)

Odatle bi se moglo zaključiti da u homcrskoj Grčkoj još nije bila konačno utvrđena
naslednost kraljevske vlasti. Jednu od najvažnijih kraljevih privilegija predstavljalo je
iskorišćavanje temenosa, tj. najboljeg dela zemlje izdvojenog iz društvenog fonda.
Eksploatisanjem te zemlje pokrivani su kraljevi Iični rashodi i troškovi koje je on
snosio, čašćavajući i gosteći članove veća za svojom trpezom. Dopunski prihodi
basileusa sastojali su se od poklona koje je primao od naroda i od lavovskog dela ratnog
plena.

Veće starešina Vece starešina u homersko doba stvamo više nije predstavljalo
organ sastavljen od najstarijih i najpoštovanijih Ijudi iz plemena. U to veće na prvom
mestu dolaze ljudi iz najuglednijih i najimućnijih rodova, bez obzira na njihovu starost.
Kao što je rečeno, nisu bili retki slučajevi da se i članovi veća nazivaju basileusima, ali
su se obično zvali gerontima. Ο svim važnijim pitanjima kralj se dogovara sa većem i,
kako izgleda, bez toga ne donosi ni jednu važniju odluku, Savetovanja su obično
održavana za vreme gozbe u kući basileusa ili pod otvorenini nebom u prisustvu naroda.
Teško da bi se mogao detaljnije razjasniti karakter uzajamnih odnosa između kralja i
veća starešina.

Narodna Narodna skupština je u homersko doba pred-


skupština stavljala zbor svili slobodnih članova zajednice.
Sazivao ju je obično kralj zbog raznih pitanja, na primer, u
„Odiseji" u vezi sa Telemahovom tužbom na samovolju prosaca u njegovoj kuci, u ,
Jlijadi" zbog odlučivanja ο nastavljanju rata i ο uzrocima neizlečive bolesti koja je
napala vojsku kod Troje. U narodnoj skupštini pretresani su razni predlozi ,,za narodnu
korist". („Odiseja", Π, 32). Na zasedanje skupštine ljudi su pozivani putem glasnika, a
održavalo se za vreme mira obično u blizini kraljeve kuće, na nekom trgu ili na drugom
zgodnom mestu. Ipak, u homersko doba već ne postoji ravnopravnost svih njegovih
učesnika: stvarno donošenje odluka vrši veće starešina i kralj. Čak i u onom slučaju kad
se Telemah obratio narodnoj skupštini za pomoć, tražeći zaštitu od samovolje prosaca,
okupljeni narod nije mogao da donese neku određenu odluku i razišao se zaplašen
pretnjama prosaca. Skupština Ahejaca koja je bila sazvana kod Troje takođe nije bila u
stanju da spreči svađu koja je nastala među vođama. Na skupštini su glavnu reč vodili
predstavnici plemstva namećući narodu svoje odluke. Svoj odnos prema mišljenju
geronta i kralja narod je izražavao samo povicima, odobravajući ih ili ne odobravajući.
U epovima se rie spominje ništa nalik na glasanje u narodnoj skupštini. Na Itaki, zbog
odsustva Odiseja, zasedanja narodne skupštine nisu sazivana tokom više godina. Sve to
ukazuje na opadanje značaja narodne skupštine na račun proširenja kompetencije veća
starešina. Istina, pitanje uzajamnih odnosa sva tri organa društvene uprave, pri odsustvu
pisanih zakona i više-manje utvrđenih pravnih normi, stvarno je rešavano prema
realnom odnosu snaga u svakom konkretnom slučaju. Sigurno je jedno: i narodna
skupština i veće starešina i kralj u homerskom periodu ostaju još vrlo tesno međusobno
povezani. Kralj ne može da zaobiđe savet geronata, a geronti ο svim važnim pitanjima
donose odluke u prisustvu naroda. Tako narodna skupština, i pored jačanja moći
plemstva, još nije izgubila svoj stari autoritet; s njim još uvek računaju i kralj i geronti.
Porodica Porodični odnosi u homersko doba još se karakterišu postojanjem
patrijarhalne porodice. Brojno stanje članova takvih porodiea ponekad je bilo dosta
veliko; porodica kralja Prijama je, na primer, brojala 50 sinova sa njihovim ženama i 12
kćeri sa njihovim muževima. U drugim slučajevima koji se pominju u epovima
porodice su bile znatno manje. Prelaz porodične vlasti na muža i oca još nije uspio da
izvrši porobljavanje žene. Njen uticaj na život porodice produžava se i ona i dalje uživa
poštovanje draštva. Sferu u kojoj se primenjuje rad žene predstavlja kućno
domaćinstvo, u okviru koga žena kao domaćica uživa samostalnost.

Engels U svom delu „Poreklo porodice, privatne svojine i


ο društvenom države", Engels daje sledeću vrlo značajnu defrniuređenju homerciju
socijalno-ekonomske strukture homerskog ske Grčke društva: ,,U grčkom uređenju
herojskog doba nalazimo, dakle, staru gentilnu organizaciju još kao živu snagu, ali već i
početak njenog potkopavanja: patrijarhat s prenošenjem imanja u nasledstvo na decu,
čime se ide na ruku nagomilavanju bogatstva u porodici, te porodica postaje sila
nasuprot gensu; povratno dejstvo imovinske nejednakosti na uređenje obrazovanjem
prvih začetaka naslednog plemstva i kraljevstva; ropstvo, najpre samo ratnih
zarobljenika, ali otvarajući već perspektivu porobljavanja sopstvenih plemenskih, pa
čak i gentilnih drugova; stari rat plemena vec se izvrgava u sistematsko
razbojništvo na kopnu i na moru radi osvajanja stoke, robova, blaga, i pretvara se u
redovan izvor prihoda; ukratko, bogatstvo se slavi i poštuje kao najviše dobro, a stara
gentilna uređenja zloupotrebljavaju se da bi se opravdalo nasilno otimanje bogatstva.
Nedostajalo je još samo jedno: ustanova koja bi obezbeđivala novostečena bogatstva
pojedinaca ne samo protiv komunističkih tradicija gentilnog uređenja, koja ne samo što
bi proglasila za svetu ranije tako malo cenjenu privatnu svojinu, i koja bi ovo
posvecenje istakla kao najviši cilj svake Ijudske zajednice, već koja bi udarila žig
opšteg društvenog priznanja i na nove oblike sticanja svojine, koji se razvijaju jedan za
drugim, dakle, na sve ubrzanije povećanje bogatstva; ustanova koje bi ovekovečila ne
samo sve veće cepanje društva na klase, vec i pravo imućne klase na eksploataciju
siromašne klase i vladavinu prve nad drugom.
I ustanova se pojavila. Pronađena je „država".
Citavo socijalno-ekonomsko uređenje homerske Grčke, prema tome, karakterišu crte
kakve su tipične za prelazno doba. Tokom daljeg razvoja proizvodnih snaga stari
odnosi, čiji počeci potiču još iz poretka prvobitne zajednice, u homerskom društvu
postepeno se zamenjuje novim tipom društvenih odnosa. Konačna pobeda i učvršćenje
tih novih odnosa vezani su za nastupajući period u istorijskom životu stare Grčke.
SPARTA, KRIT, TESALIJA IBEOTIJA U VREMENU OD IX DO POČETKA
V VEKA PRE N.E.

1. SPARTA
Izvori koji se odnose na nastanak spartanske države veoma su oskudni i potpuno
nesigurni. Istoriju Sparte tendenciozno prikazuju već starogrčld pisci, ideolozi
oligarhije, koji su u Sparti gledali oličenje svojih socijalno-političkih ideala. Društveno
uređenje Sparte u đelima tih pisaca nesumnjivo je veoma idealizovano. U društvenoj i
filozofskoj literaturi stare Grčke stvoren je čitav pravac koji je još u staro doba dobio
naziv „lakonofilski". Taj lakonofilski pravac našao je odraz u radovima Ksenofonta,
Platona i u nekirn Aristotelovim radovima. Dela drugih predstavnika tog pravca ili
uopšte nisu mogla da se očuvaju do našeg doba ili, ukoliko su se sačuvala, predstavljaju
samo kratke odlomke, redovno škrtog sadržaja.
Međutim.jnL raspolažemo i nešto objektivnijim podacima ο staroj Sparti. Oni se
naiaze u delima Herodota i Tukidida. Ova dva najznačajnija starogrčka istoričara nisu
spadala u lakonofile i zato podaci ο Sparti koje nalazimo kod njih zaslužuju više
poverenja. Vredna pažnje su i kazivanja pesnika liričara VII-VI veka pre n.e. kojfsu u
svojim pesmama, delimično sačuvanim i do našeg doba, prikazivali socijalno-političku
stvarnost. Takvi su odlomci dela Tirteja i Alkamana. Vrio ozbiljni podaci nalaze se i u
Pausanijevom delu „Opis Helade" (II vek pre n.e.)· Najzad, sačuvano je nekoliko starih
spartanskih natpisa.

Geografski Teritorija na kojoj je nikla spartanska država nalauslovi Sparte zila


se u dolini reke Eurota koja je dobila naziv Lakonija ili Lakedemon. Sa zapada iznad te
doline sav u strmim terasama diže se planinski lanac Tajget, koji dostiže visinii od 3000
metara, sa istočne strane niža i manje strma planina Parnon. Oba ova planinska venca
završavaja se sa dva izdužena i uska poluostrva koja uokviruju Lakonski zaliv; Tajget
se naglo spušta u more rtom Tenar, a Parnon rtom Maleja. Planinski greben Parnon
svojim istočnim padinama spušta se dosta blago ka moru, tako da na nekim mestima
obrazuje dobre luke i ostavlja širok obalski pojas prilično pogodan za naseljavanje.
Zapadne padine Tajgeta strmo se spuštaju u prostranu i vrlo plodnu Mesensku niziju
koja na zapadu i severozapadu prelazi u blagu primorsku visiju, a sa juga je zapljuskuje
Mesenski zaliv. Sa severoistoka Mesensku niziju zatvaraju visoke planine Arkadije.
Prema tome, spartanska država je, dobivši svoje konačno formirane granice u drugoj
polovini VII veka pre n.e., zauzimala južni deo Peloponeza uz obalu zaliva; kopnena je
bila samo severna granica koja je delila Lakoniju od Elide na severozapadu, Arkadije na
severu i Argolide na severoistoku.
Kopnene granice spartanske teritorije prolazile su nepristupačnim planinskim
predelima. Primorska obala Sparte takođe nije pružala povoljne uslove za pomorske
veze. Samo na jugoistoku i na jugu, uz obale Lakonskog i Mesenskog zaliva, nalazila su
se mesta pogodna za pristajanje lađa. Geografska izolovanost Lakonije delimično je
doprinosila onoj usporenosti, pa čak i stagnaciji društveno-političkog razvoja koje je
karakteristična za istoriju Sparte.
Lakonska dolina, kao i Mesenska, bogata je vodenim tokovima i zato je veoma
plodna. Ali je površina plodnog zemljišta Lakonije ograničena to je dosta uzan pojas
koji se pruža duž srednjeg toka Eurota, čija najviša širina ne prelazi 10 km. I upravo na
tom prostoru je i nastao vojno-politički centar spartanske države Sparta.

Lakonija i MeArheološka istraživanja u Lakonskoj dolini dala senija tokoin su


nauci ostatke građevinskih objekata iz najstainikenske i rijeg perioda. Tu treba
ubrojati tzv. Menelajon
homerske epohe (XIV-XI vek pre n.e.); ovaj objekat predstavlja ostatke dosta masivne
zgrade od klesanog kamena, koja se sastojala od 4-5 posebnih prostorija s hodnikom;
površina čitavog iskopanog prostora iznosi oko 300 m2. Menelajon se nalazio nedaleko
od teritorije kasnije Sparte, na padinama doline i nije bio utvrđen.
U isti period spada i drugi centar preddorske Lakonije koji je nađen na mestu
kasnijeg spartanskog naselja Amikle. Amikla mikenskog perioda bila je, kako izgleda,
kultni centar. Druga naselja mikenskog perioda u Lakonskoj dolini skoro da nisu
sačuvana.
Mesenija teritorija starog Pilosa bila je u mikensko doba, sudeci po arheološkim
podacima, mnogo gušće naseljena nego Lakonija. Krajem ΧΙΠ i u ΧΠ veku Pilos,
Mikena i draga mikenska naselja u Lakoniji i Meseniji bila su razorena i zauvek
napuštena. Mikenska epoha se time završava. Nastupa nova homerska epoha već
neposredno vezana za kasniju istoriju Helade. Početak hornerske epohe poklapa se sa
posljednjim velikim seobama plemenskih grupacija na Balkanskom poluostrvu. Sećanje
na te seobe sačuvano je u kasnijoj grčkoj literaturi u obliku predanja ο borbi junaka
Herakla za prisvajanje Peloponeza i ο osvajanju poluostrva od strane Heraklovih
potomaka, Heraklida, koji su se, kao što je ranije rečeno, našli na čelu grupe grčkih
plemena poznatih pod imenom Dorani. U torajpredanju prvi put se pominje podela
starogrčkog naroda na jezičke i
plemenske grupacije Dorana, Jonjana, Eoljana i dr. na koje su se stari Grci i kasnije
delili.
~ Ali oToJTcasnijoj podeli helenskih plemena u Homerovim epovima skoro se i ne
govori kao što se ne spominje ni dorsko prodiranje na Peloponez.
Sami nazivi Sparta i Lakedemon nalaze se i u .Jlijadi'' i u ^Odisejiii, ali se tu pod tim
nazivima ne podrazumevaju gradovi iii oblasti. vec jedino bajni dvorac kralja Menelaja
koji je opisan u četvrtoni pevanju „Odiseje". U tom opisu nema ni reči ο naseljima u
okolini dvorca, iako su u opisima drugih rezidencija basileusa (na primer, Pilosa, Itake,
Alkinojevog dvorca na Sheriji) te rezidencije prikazane kao centri ove ili one oblasti.
Prema torae, podaci ο Sparti koje nalazimo u „Odiseji" nisu realni. Taj utisak raste ako
obratimo pažnju na opis Telemahovog puta iz Pilosa u Spartu; taj opis je takođe sasvira
nerealan: putnici stižu u Spartu ravnim i pravim putem; nema ni reči ο tajgetskom
strmom kršu i njegovim predgorjima koja su delila „peskoviti" Pilos od Sparte; pored
toga ni po čemu se ne vidi da bi Telemah zaobilazio planinu idući obalom mora; čak i
da je putovao obalom, teško se može pretpostaviti da vanredni planinski pejzaži i tegobe
putovanja rie bi skrenuli na sebe pažnju pesnika. Prema tome, Sparta se u Homerovim
epovima ne prikazuje realno i uopšte nimalo ne liči na kasniju Spartu, kakvu nam je
prikazuju Herodot i drugi starogrčki istoričari. Da li to znači da u homerskom periodu
Sparte nije ni bilo? Iskopavanjima vršenim na mestu kasnije Sparte utvrđeno je da je tu
niklo naselje u IX veka pre n.e.; nađeni su predmeti keraniičke proizvodnje (uglavnom
fragmenti), ukrasni predmeti (naročito male figure od sloriove kosti) koji su
karakteristični za homersku epohu i u drugim oblastima Helade. Osobito je interesantna
velika sličnost tzv. geometrijske keramike Sparte s posuđem nađenim prilikom
iskopavanja u Delfima, najstarijem religioznom centru cele Grčke koji je igrao kmpnu
ulogu u verskom i političkom životu Grčke. Skreće na sebe pažnju einjenica da su Delfi
bili naročito usko povezani sa istorijski poznatom Spaitom kasnijeg doba. Međutim,
iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove velikih građevina dvorskog tipa. Na taj način,
zasad još vrlp nepotpuni arheološki podaci omogućuju pretpostavku da je sam centar
spartanske države nikao tokom kasnohomerske epohe i nije imao ništa zajedničko sa
Spartom koju Homer prikazuje u epovima.

Đorska najezda Postanak spartanske države, kao što je već rečeno, i nastanak iisko je
vezan za seobu dorskili plemena. Podaci ο
spartanske države razvoju grčkog jezika pokazuju da su Ahejci predstavljali najstarije
grčko pleme, koje je zauzimalo široko teritorijalno prostranstvo. Na Peloponezu,
naročito na teritoriji kasnije spartanske države, sve do njenog postanka govori se
ahejskim jezikom koji je bio srodan jonskoni. Dorska plemena, zauzevši Peloponez,
delimično su uništila mesno ahejsko stanovništvo, delomično su ga podjarmila, a
delomično se asimilirala s njim.
Podaci ο postanku spartanske države kojim raspolažemo kod antičkih autora, kao što
je već rečeno, izuzetno su oskudni i nepotpuni.
Najvrednije podatke nalazimo kod Herodota. On navodi dug poimeničan spisak
spartanskih kraljeva, počevši od njihovog mitološkog pretka
- poluboga Herakla i njegova sina Hila, pa sve do svojih dana (V vek pre n.e ). Ima
osnova za mišljenje da se deo ovog popisa spartanskih kraljeva od V do νίΠ-ΧΙ veka
pre n.e. zasnivao na manje-više tačnom istorijskom predanju. Taj popis pruža izvesnu
mogućnost da ustanovimo dosledan tok pojedinih događaja spartanske istorije. Pri tom
treba koiistiti podatke drugih kasnijih grčkih istoričara, ukoliko su oni mogli da objasne
istorijska predanja koja Herodot nije uneo u svoje delo. Tako, na primer, istoričar iz
druge polovine IV veka pre n.e. Efor, koji je u svojoj „Opštoj istoriji" dao prvi
povezani, ali, razume se, legendarno-istorijski prikaz stare Sparte, kaže da su se Dorani
najpre učvrstili u gornjem delu doline Eurota, na teritoriji koja je kasnije dobila naziv
Aigitis. Na osnovu ovog podatka može se stvoriti opšta predstava ο pravcu kretanja
Dorana u njihovom prodiranju u Lakoniju; očigledno je da je njihovo kretanje vršeno sa
severa na jug. Krećući se u velikim masama, Dorani su postepeno zauzirnali dolinu
Eurota Lakoniju i teritorije koje su se s njom graničile na istoku, Sudeći prema
pođacima koji su rastureni u antičkoj literaturi, to njihovo napredovanje bilo je praceno
opštim i bezuslovnim porobljavanjem domaćeg stanovništva. Ο tome svedoči i
činjenica da je sam politički centar Sparta nastao tek u IX veku, što je potvrđeno
arheološkim materijalima, dok je dorska najezda na Peloponez otpočela najranije u VIII
veku. Herodot i Tukidid, dajuci najverodostojnije podatke ο Sparti, pišu ο dugotrajnom
periodu unutrašnjih i spoljnjih borbi kojima je praćeno osvajanje Lakonije od strane
Dorana. Prema Tukididu, od upada Dorana na Peloponez do obrazovanja stabilnog
državnog uređenja u Sparti prošlo je najmanje sto godina. I upravo tokom te dugotrajne
borbe u Lakoniji je izvršen prelaz ka klasnom društvu i formiran aparat vladajuće klase
spartanska država.
U IX veku pre n.e. dorski osvajači koji su u to vreme već kontrolisali čitavu
teritoriju Lakonije koncentrisali su se u strateški pogodnom mestu doline Eurota i tu se
smestili u pet naselja. Ta naselja, koja su se zvala „sela", obrazovala su glavni centar
pod imenom Sparta.
U takvom formiranju političkog centra tipičnom za Heladu jasno se ispoljava
stabilnost patrijarhalno-rodovskih osnova u društveno-političkom životu dorskih
osvajača.
Ustalivši se u Sparti, Dorani koji su se dotle delili na tri rodovske file
- Pamfili, Hilejf i Dimani, podelili su se naknadno u pet grupa koje su doblle
topografske nazive: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. U tesnoj vezi s tom
podelom nalazila se i podela Lakonije na okruge (obe); broj tih oba i njihova
organizacija nepoznati su. Ta nova podela već se nije zasnivala na rodovskim odnosima,
nego su je uslovljavale potrebe vojno-političke organizacije, ugnjetavanje ahejskog
zemljoradničkog stanoviiišta i formiranje države.
Najezda Doraiia izazvala je naglo zaoštravanje daljeg procesa socijalne
diferencijacije unutar ahejskog društva. Veoma je verovatno da je ahejsko plemstvo
delimično ušlo u sastav novoobrazovane vladajuće klase dorskih osvajača. Na osnovu
odličnog poznavanja istorijskih predanja Herodot priča kako je spartanski kralj
Kleoman I na pitanje, ko je on, odgovorio sveštenici boginje Atene da je Ahejac, a ne
Doranin. Prema torae, za Herodota je jedna od dve dinastije spartanskih kraljeva bila
ahejskog porekla. Na drugom mestu Herodot (IV, 145-150) detaljno prepričava
predanje ο Mlnijima koji su se preselili s ostrva Lemnosa u Lakoniju i ušli u sastav
spartanskih građana. Kasnije je taj događaj izazvao u Sparti socijalno-poliličku borbu
koja se završila seobom pobeđenih na ostrvo Tera. Upoređujući Herodotovo pričanje s
podacima koje pruža Pausanija, može se doći do zaključka da su se događaji ο kojima je
reč odigrali osam generacija pre Prvog mesenskog rata, tj. krajem XI veka pre n.e.
Može se dopustiti mišljenje da se predanjem ο Minijima obeležava najstariji period
borbe Dorana za osvajanje Lakonije. Mešovito poreklo spartanske vladajuće klase,
prematome, osečalo se još u doba Herodota. Istorijsku verodostojnost ovog
Herodotovog kazivanja potvrđuju u izvesnoj meri pomenuti Pausanijini podaci (ΙΠ, 15)
a takođe i dva ahejska natpisa sa ostrva Tere (IG, ΧΠ, 584, 1440).
Nije ništa manje važno ni pitanje, kad je, pod kakvim okolnostima i u kom obliku
vršeno podjarmljivanje širokih slojeva stanovništva Lakonije od strane vladajuće klase.
Poseban položaj helota zanimao je starogrčke istoričare. Prema njihovim podacima,
posebno prema podaciraa Efora, heloti prvobitno nisu bili pokoreni. Početak njihovog
porobljavanja pripisuje se kralju Agisu, koji je pripadao drugom kolenu računajući od
dolaska Dorana u Lakomju. Prema podacima drugih istoričara, heloti su pokoreni za
vreme vladavine trećeg kolena kraljeva.
Istorijska predanja vezuju porobljavanje helota za period izuzetnog zaoštravanja
socijalne borbe koja je trajala tokom pet pokolenja. Odatle je jasno da je porobljavanje
zemljoradničke mase stanovništa zalitevalo maksimalno naprezanje porobljivačkih
snaga. Opravdano je mišljenje da je upravo u tim okolnostima i došlo do zbližavanja
ahejskog plemstva s Doranima. Deo ahejskih plemića, koji se još bio sačuvao, izgleda
da je bio uključen u sastavUorskih fila: pobeđnici su se na taj način ujedinili sa jednim
delom vladajućeg sloja pobeđenih u jedinstvenu vojno-političku organizaciju. Prema
podacima najnovijih arheoloških istraživanja, Sparta se pre tzv. Drugog mesenskog rata
malo čime razlikovaht od zajednica tog doba. Specifične osobine po kojima se
razlikovala od zajednica, koje su se nalazile neposredno oko nje, javljaju se kasnije.
Izgleda da je ta formacija tek kasnije dobila naziv „zajednica jednakih" ili zajednica
Spartijata.
I upravo je taj kolektiv, organizovan na vojnoj bazi, podelio zemljište doline Eurbta
pojedinim porodicama, dodelivši svakoj kompleks iste veličine klere za nasledno
korišćenje svake porodice. Međutim, pravo vrhovnog vlasnika te zemlje ostalo je
zajednici Spartanaca koja je vršila stalnu i stvarnu kontrolu nad korisnicima parcela.
Zemljoradničko stanovništvo, porobljeno od strane Spartanaca, koje je dobilo naziv
heloti, bilo je vezano za klerove na čijoj je teritoriji moralo da obavlja sve poslove
gazdinstva, pod kontrolom lica koja su za to dobijala specijalna ovlašcenja. Saniim
Spartancima bio je zabranjem duži boravak na MerovinTa.
Ο prvobitnom položaju helota znamo veoma malo. Izgleda da se tek u sledećem, VII
veku, položaj porobljenih helota približio položaju robova. Međutim, u odnosima prema
helotima i robovima zapažaju se bitne razlike. Heloti ne samo da nisu predstavljali
privatnu svojinu Spartijata vec nisu bili ni neposredno eksploatisarti, zato što Spartijati
nisu smeli da stanuju na svojiin klerovima, pa prema tome nisu mogli da neposredno
vode svoja gazdinstva; heloti su na taj način samostalno vodili gazdinstva klerova i
samo su morali da predaju Spartijatima određen deo roda, kao neku vrstu državnog
nameta. Vlast nad životom ili smrću helota imala je samo država. To se izražavlo
postojanjem državnog običaja kriptije (o tome kasnije), a takođe i u tome što su efori,
primajući dužnost, vršili obred „objavljivanja rata" helotima. Heloti se ne mogu nazvati
ni državnim robovima, u punom smislu te reči, jer država stvamo nije imala raogućnost
da ih prodaje. Pored helota, u Sparti je bilo robova u punom smislu te reči. Grčki pisac
kasnijeg perioda Poluks, autor neke vrste rečnika s tumačenjem pojedinih pojmova,
ovako tumači naziv helot: „Središnji položaj između robova i slobodnih ljudi zauzimali
su heloti, tesalski penesti i kritski klaroti i mnoiti".
Treći sastavni element u fomiiranju spartanske države bile su autonomne
zajednicefperijek^ koji su živeli u velikim naseljima, često trgovinsko-zanatskog
karaktera, duž morske obale i po zapadnim padinama Parnona, a takođe i u oblasti
Skiritis u severnom delu Lakonske doline. Zemljište perijeka bilo je strogo odvojeno od
zemljišta koje su prisvojili Spartijati i na kome su nastanili helote. Grčki istoričar Etor,
koga smo vec pominjali, piše da su perijeci u početku bili potpuno ravnopravni sa
Spartijatima i da ih je tek kralj Agis učinio dažbinskim obveznicima Sparte i lišio
političkih prava. Efor dalje priča da u perijeke nisu bili pretvoreni nekadašnji Ahejci
koji nisu bili ravnopravni sa Spartijatima, vec su to bili stranci nastanjeni u naseljima
koja su ostala iza Ahejaca kad su ih ovi napustili (FGH I, 237; Strabon, Vm, 5, 4).
Oslanjajući se na ove podatke, možemo pomišljati da perijeci nisu odmah uključeni u
spartansku državu, već da su njihove zajednice, naročito primorske, u početku bile u
položaju saveznika spartanske vojne zajednice koja ih je kasnije podredila svojoj vlasti.
Docniji grčki geografi i istoričari saopštavaju da se u Sparti nalazi-
Ιο 100 periječkih naselja od kojih su mnoga bila veoma stara. Prema tome, oblast koju
su nastanjivali perijeci bila je nastanjena gusto ϊ igrala je značajnu ulogu u daljem
razvitku spartanske države.
Spartanska država ΙΧ-VIII veka pre n.e. predstavljala je, kao što je već rečeno,
prvenstveno vojnu organizaciju. Na čelu te organizacije nalazila su se dva kralja
basileusa iz dinastije Agijada i dinastije Euripontida. Dva kralja nalazila su se na čelu
spartijatske zajednice u svojstvu vrhovnih vojskovođa. Međutini, njihova vlast bila je
realna samo u doba vojnih pohoda protiv neprijatelja spolja. U unutrašnjem životu
države imali su beznačajnu ulogu. Oba basileusa ulazila su u sastav gerusije-saveta
starešina (geronti). Istovremeno oni su bili i sveštenici dva različita Zevsova kulta.
U dužnosti basileusa spadala je kontrola nad pravednom raspodelom zemljišnih
poseda u spartijatskom kolektivu. Ovu funkciju, prirodno, nametnuo je sam položaj
basileusa koji su se nalazili 11a čelu tog vojnički organizovanog kolektiva. Kasnije,
kako kaže Herodot, spartanski basileusi su odlučivali i kod udaje devojaka koje su
postale naslednice rodovskih klerova.
Kao što smo već rekli, vlast basileusa tesno je vezana za gerusiju koja se sastojala od
28 staraca iznad 60 godina starosti; u nama poznato istorijsko doba ti starci bili su
izborna lica. Zajedno sa basileusima koji su ulazili u njen sastav, gerusija je vodila sve
poslove spartanske zajednice. Ona je vršila ulogu vrhovnog suda i ratnog saveta. U ovoj
poslednjoj ulozi gerusija je predstavljala organ sa jedino savetodavnim funkcijama.
Prema shvatanjima kasnih grčkih istoričara, gerusija je bila neodvojivi sastavni deo
spartanskog uređenja koje je stvorio legendarni zakonodavac Likurg, što ukazuje na
njeno staro poreklo.
Vrhovni organ spartanske države bila je narodna skupština apela koja se sastojala od
svih punopravnih i punoletnih Spartijata. Stvarna uloga apele u političkorn životu
Sparte nije bila velika, jer ona nije raspolagala zakonodavnom inicijativom. U toj
skupštini su kao govornici nastupali samo basileusi i lica koja su zauzimala više
službene položaje. Ostali su na govore reagovali povicima. Većina se priznavala onoj
strani koja bi se pokazala grlatijom. Cak i Aristotel, koji je bio veliki simpatizer
državnog uređenja Sparte, takav način rada narodne skupštine naziva ,,dečjim".
Moramo pomišljati da apela u IX-VIII veku pre n.e. nije predstavljala neki savršeniji i
razvijeniji politički organ nego što je bila u Aristotelovo doba. Međutim, postoji velika
verovatnoća da je u periodu formiranja spartanske države apela igrala mnogo vecu
političku ulogu od one koju je imala kasnije.
Osobenost spartanskog državnog uređenja predstavljao je kolegijum petorice efora.
Kasniji grčki istoričari najviše su se kolebali u procenjivanju uloge tog organa i u
pitanju vremena u kome je nastao. Jedni su ga shvatili kao temelj, kao stub čitavog
spartanskog uređenja, drugi su, nasuprot tome, smatrali da je zavođenje kolegijuma
efora došlo kasnije i da je on služio kao dodatni organ ranije formiranoj državnoj
organizaciji. Pri tom, prema mišljenju nekih autora, kolegijum efora predstavlja organ
spasonosan za državu, dok su ga drugi smatrali štetnora ustanovom koja ne odgovara
osnovnim principima spartanskog uređenja. Ta diskusija u antičkoj istoriografskoj i
političkoj literaturi ni izdaleka nije nosila akademski karakter, vec je nikla kao rezultat
oštre borbe između pristalica oligarhije i demokratije u Grčkoj IV-ΙΠ veka pre n.e.
Vec samo taj i takav odnos prema eforatu upućuje nas na mišljenje da je 011 igrao
vrlo značajnu ulogu u političkom životu Sparte. Međutim, izgleda da eforat nije brzo
stekao uticaj u spartanskoj državi. U najstarijim spartanskim istorijskim predanjima u
prvom planu ne nastupaju efori, već basileusi. Eforat je, po svim izgledima, nikao kao
organ predstavraka pet „sela", naselja, od kojih se sastojala Sparta.
U toku svog daljeg života kolegijum efora bio je u znatnoj meri nezavisan i od
gerusije i od basileusa. Cak i više od toga, efori su formalno bili suprotstavljeni tim
vlastima: primajući svoju dužnost oni su zaključivali neku vrstu ugovora s basileusima,
garantujući im vlast, ako se ovi budu pridržavali zakona. Na tu osobenost spartanske
državne organizacije, koja joj je dala osobine izvesne dvojnosti, skrenuo je pažnju još
Aristotel. U svojoj „Politici" (V, 9, 1) on piše: „... tu je kraljevska vlast bila podeljena
između dva lica... Teopomp je, sa svoje strane suzio prerogative kraljevske vlasti putem
raznih mera i, između ostalog, uvođenjem eforata".
Prema tome, kolegijum efora predstavlja jedan od osnovnih organa spartanske
države. Pored funkcija kontrolnog karaktera, glavni zadatak eforata sastojao se u tome
da održi dominaciju spartanske zajednice nad masora helota nad kojima je ona imala
vlast, a takođe i nad nepunopravnim perijecima. U tom cilju u Sparti su preduzimane
takve mere kao što je redovno objavljivanje kriptija za vrerae kojih su spartanski ratnici
odlazili u razna seoska naselja i vršili noćne prepade na naselja helota, gde su, po
rečima jednog od starih pisaca, „ubijali najjače među njima". Tako nečovečnim
metodama spartanska država je nastojala da spreči mogućnost helotskih ustanaka. No i
pored toga ustanci su izbijali stalno, narastajući ponekad do te mere da spartanska
zajednica bez pomoći dragih peloponeskih gradova, svojih saveznika, nije bila u stanju
da ih uguši.
Mala zajednica Spartijata rešavala je zadatak održavanja svoje prevlasti nad
ogrornnom većinom lakonskog stanovništva (nad bespravnim helotima i
nepunopravnim perijecima) pomocu stalne vojne napregnutosti, stalne ratne spremnosti
građana. Ta okolnost udarila je svoj pečat na celokupan život spartanske zajednice čija
se osobenost izražavala u jasno izraženom vojnom karakteru.
Vojni karakter spartanske vlasti doprinosio je čuvanju ostataka pretklasiiih odnosa u
spartijatskoj sredini. Jedan od tih ostataka predstavljalo je podruštvljavanje života
Spartijata vezano za njihovu potpunu odvojenost od privredne delatnosti i za njihovo
potpuno pretvaranje u vojnu vladajuću klasu.
Na taj način, oko VIII veka pre n.e. na osnovi veoma primitivnih oblika
eksploatacije podjarmljenog zemljoradničkog stanovništva formirala se spartanska
robovlasnička država. Političko uređenje ove države u mnogo čemu je, kao što vidimo,
bilo dosta primitivno. Ono se, s jedne strane, u cilju klasne prevlasti zasnivalo na nizu
institucija koje su nikle još u doba raspadanja poretka prvobitne zajednice. Organi koji
su nastali kasnije, na primer, eforat, već su predstavljali plod novih uslova i nisu bili u
vezi sa rodovskim uređenjem.
Za svoje doba, za doba rađanja starogrčkih država, državno uređenje Sparte
predstavljalo je nesumnjiv korak napred, jer je to bio oblik državne organizacije
vladajućeg kolektiva. Glavno mesto u toj organizaciji iraalo je vojno-političko
vaspitanje građana. Ta osobina spartanskog uređenja skrenula je na sebe veliku pažnju
ideologa robovlasničkog plemstva. Život svakog Spartijate od samog njegovog rođenja
nalazio se pod budnom pažnjom države. Dečaci su živeli u porodici do svoje osme
godine. Kasnije su od njih forrairane grupe agele (bukvalno „stada") koje su se
razvijale pod rukovodstvom veoma odgovornih i poverljivih službenih lica
jDaiclonoma državnih vaspitača koji su nastojali da surovom disciplinom odtilTđecaka
naprave prvoklasne vojnike. Osim vojno-gimnastičkog treninga, dečaci su izlagani
raznim lišavanjima (gladovanju, hladnoći) i povlađivani su njihovi pokušaji da po
svaku cenu dođu do hrane, bez formalnog narušavanja discipline. Sa navršenom
dvanaestom godinom surovost vaspitanja se još više pojačavala; razvijalo se znanje da
se misli izlažu u što kraćem obliku (stvaran je „lakonski" govor, pojam koji je i kasnije
zadržao svoje značenje); dečaci su mučeni na razne načine kako bi se navikli da
podnose fizičke napore i bol. Sa osamnaestom godinom završavano je vaspitanje
Spartijata. Sa navršenom dvadeset prvom godinom mladić je postajao vojnik-Spartijat i
sam je morao da uzme učešća u treniranju mlađeg naraštaja. Ogšte obrazovanje u tom
vaspitnom sistemu zauzimalo je potpuno beznačajno mesto; Spartijati ne samo da se
nisu upoznavali sa tekovinama starogrčke kulture, već su bili polupismeni. U tome se
slažu svi starogrčki pisci. Ali, prema ubeđenju lakonofila, zbog toga su vojnički
kvaliteti Spartijata i spartanske vojske bili na vecoj visini.
Opisanu organizaciju spartanske države, prema protivrečnim predanjima, stvorio je
veliki zakonodavac i mudrac Likurg. Likurg je, kako proističe iz predanja, umirio
Spartu koju su razdirale unutrašnje borbe, uvodeći,.idealan" državni poredak koji se
očuvao sve vreme dok je postojala Sparta. Da li je i koliko verodostojno ovo predanje ο
Likurgu? Plutarh je napisao veliku Likurgovu biografiju, ali i on sam priznaje, bez
obzira na svoju sklonost prema kritičkoj istoriji, da je tradicija ο Likurgu veoma
zamršena. Za savreraenu nauku nesumnjivo je jasno da je Likurgov lik legendaran,
lišen svake istorijske realnosti. Pa i pored toga nije isključeno da su takve mere kao što
su podela tedtorije koju su osvojili Spartijati na klerove, reorganizacija starog saveta
starešina kojom je osnovana gerusija, organizaeija eforata istovreraeno sprovođene. Svi
ti osnovni zakoni spartanske države mogli su nastati kao rezultat rada velikog
organizatora čije je ime kasnije podignuto na stepen božanstva: u Sparti je zaveden
poseban kult Likurga kao boga svetlosti.
U domačem životu Spartanaca sačuvali su se mnogi običaji koji potiču iz davnina,
na primer, udruživanje u grupe prerna godinama starosti. Te su grupe po svemu sudeci
predstavljale družine naročite vrste koje su imale određena mesta za redovne sastanke
(leshi) sa zajedničkim gozbama, organizovanim zabavama na kojima su omladinci i
stariji ratnici provodili veci deo vremena ne samo danju nego i noću. Ženama je bio
zabranjen pristup u te organizacije, ali su one bile punovlasne gospodarice u životu
porodice koji je, nasuprot životu muškaraca uređenom prema načelima zajednice, bio
vrlo zatvoren.
Ο ostacima pretklasnih odnosasvedoče i mnogi običaji iz porodičnog života
Spartijata; spartanski obred sklapanja brakova sastojao se u krađi devojke-neveste;
porodica je bila monogamna, ali su i pored toga bili đozvoljeni slobodni vanbračni
odnosi kako muškarcu, tako i ženi (Ksenofont, „Država lakedemonska", I, 7).
Kao što je ranije rečeno, u najstarije vreme, tokom procesa uporne borbe za
osvojenu teritoriju, formirala se spartanska vojna organizacija. Svi Spartijati od svoje
20. do navršene 60. godine bili su vojnici. Vojska se delila u pet osnovnih borbenih
formacija -Jčhosj, po jedan iz svakog od pet „sela" na koja se delio centar spartanske
države. Lohos su sačinjavale „zakletvom povezane družine" Ρ enomotije jSiji su članovi
i u doba mira živeli zajedničkim životom, čineći tako neku vrstu „bratstva onih koji
zajedno obeduju", tzv| sisitije| Ovo vojno uređenje bilo je još daleko od one konačne
sređenosti ο kojoj piše Tukidid krajem V veka. Ostaci rodovsko-plemenskih odnosa, ο
kojima smo ranije govorili, odrazili su se na karakteru spartanske vojne organizacije.
Enomotije su mogle u ratnim prilikania da se previše osamostale što bi ugrozilo
jedinstvo discipline. Sličan slučaj spominje još Herodot u opisu bitke kod Plateje 479.
g. Zato je u borbi sa svojim susedima Sparta u tom periodu, tj. tokom IX-VII veka pre
n.e., često doživljavala neuspehe.
Oslanjajući se na primitivnu socijalno-ekonomsku bazu, trpeći zbog stalnih
unutrašnjih sukoba, spartanska država je vec u ranom periodu morala da se prihvati
kolonizacije. U predanju koje izlaže Herodot, a koje se odnosi na Minije i spartansku
kolonizaciju ostrva Tere, jasno su prikazane prilike u kojima su se ti događaji
odigravali. Herodotovi podaci danas su potvrđeni arheološkim i epigrafskira nalazima.
Tukidid saopštava da je spartanska kolonizacija ostrva Kitere takođe praćena oštrim
sukobima Sparte s drugim gradovima. U tom pogledu veoma je zanimljivo Herodotovo
kazivanje ο dugotrajnom i bezuspešnom ratu Sparte s Tegejom jednim od gradova
Arkadije. Drugi, još opasniji neprijatelj Sparte bio je grad Argos, glavni politički centar
Argolide koji je najbolje očuvao kultumo nasleđe mikenske epohe. Najveći napredak
Argos je postigao za vreme vladavine tiranina Fidona koji je, prema predanju, nametnuo
svoj uticaj i vlast celom severoistočnom Peloponezu.
Treći i najozbiljniji neprijatelj Sparte bila je Mesenija. U doba mikenske epohe u
primorskom pojasu Mesenije, naročito na njenoj zapadnoj obali, kako je utvrđeno
skorašnjim arheološkim otkrićima, nalazili su se mnogi centri tesno povezani s Kritom.
Ravničarske oblasti Mesenije koje su se nalazile unutar zemlje bile su u tom pogledu
mnogo nerazvijenije.
Prema istorijskim predanjima kojima se grčka literatura uveliko koristila, u
Meseniju, kao i u Lakoniju, upadali su Dorani: direktni potomak Herakla i krvni srodnik
spartanskih kraljeva Kresfont osnovao je u Meseniji dinastiju kraljeva koja je dobila
ime po njegovora sinu Epitu Epitidi. Ako se u tumačenju tih predanja poslužimo
arheološkim materijalom, kao i podacima iz istorije i dijalektologije grčkog jezika,
možemo doći do zakjučka da je dorskom najezdom bila zahvaćena i Mesenija. I u njoj
su porušeni i razoreni veliki centri mikenske kulture, ali ahejsko stanovništvo izgleda
nije bilo pokoreno i potlačeno. Po svemu sudeći, i na mesenskoj teritoriji koja se
odlikovala velikom plodnošću vršeno je delimično razgraničenje i stapanje Ahejaca i
Dorana. U homerskim epovima pominje se Mesenija kao politički ujedinjena teritorija.
Isto se kaže ο Meseniji i u istorijskim predanjima koja je u preređenom obliku koristio
Pausanija. Popis pobednika na olimpijskim igrama, očuvan u fragmentima Hipije iz
Elide, sadrži imena Mesenjana sve do sredine VHI veka što svedoči ne samo ο
političkoj nezavisnosti Mesenije već i ο relativno visokom nivou do kojeg se razvila
njena kultura. I, konačno, Euripid u svojoj tragediji „Kresfont" koja se sačuvala samo u
fragmentima takođe piše ο Meseniji kao slobodnoj i nezavisnoj zemlji.
Pa ipak u njoj nije došlo do obrazovanja ahejskih ili dorskih državnih formacija koje
bi bile sposobne da brane dalju samostalnost Mesenije. Vojna snaga Mesenije bila je
ispod snage Sparte. Uostalom, to je slučaj i kod drugih oblasti Peloponeza.
U drugoj polovini VIII veka pre n.e. Sparta je pristupila osvajanju Mesenije.
Podrobne, ali legendarne podatke ο tom ratu daje Pausanija (IV, 4, id.). Mnogo
verodostojniji materijal uspomene na oštre borbe tokom dvadesetogcdišnjeg rata
nalazimo u pesmama (sačuvanim u odlomcima) grčkog pesnika VII veka Tirteja koji je
živeo dva pokolenja posle rata.
Kako se vidi iz jednog drugog izvora, pri kraju rata s Mesenijom u Sparti je došlo do
ustanka tzv.partenija vanbračno rođenih mladića koji su ubrajani u stanovništvo bez
građanskih prava. Ustanak je bio ugušen. Ustanici su prisiljeni da napuste Spartu i da se
presele na obale južne Itagdje su osnovali koloniju Tarent.
ν
Posle niza poraza otpor Mesenjana koncentrisao se u planinskoj oblasti koja
se graniči sa Arkadijom; tu su oni bili potučeni, i Mesenijaje morala da se pokori
Sparti uz obavezu da će plaćati danak u visini polovine svog celokupnog roda.
Izgleda da su se Mesenjani tada našli u istom položaju u kakvom su se već
nalazili heloti u Lakoniji. Međutim, pobedom nad Mesenijom položaj Sparte nije
se bitno popravio. Spartanci su morali da drže brojne snage kako bi prisilili
Meseniju na pokornost.
U isto vreme odnosi Sparte s Argosom, gde se u vremekoje razmatramo
učvrstila tiranija Fidona, naglo su se pogoršali. Zapretila je opasnost novog
ozbiljnog ratnog sukoba s Tegejom i drugim peloponeskim gradovima.
U takvim uslovima konačno je izgrađeno spartansko društveno-političko
uređenje. Izgleda da je upravo u to vreme izvršena reforma kojom je
zagarantovana imovinska jednakost Spartijata. Stoga je spartanskajdržava morala
da se po mogućnosti ogradi od uticaja trgovinsko-novčanih odnosa koji su se
brzo razvijali i da u tom cilju uvede niz mera: zabranu čuvanja skupocenih
metala, zabranu za strance da se pojavljuju na teritoriji grada Sparte, a možda i
cele spartanske države. Moguće je da je vec lada bio donet zakon ο isključivoj
upotrebi arhajskog gvozdenog novca u vezi s čime Plutarh u svojoj čuvenoj
biografiji ο Likurgu navodi jednu anegdotu. Zanimljivo je napomenuti i to da
Sparta nije primila sistem mera i utega Fidona iz Argosa koji su bili prihvaćeni
na celom Peloponezu. Sprovedeno je strogo razgraničenje između periječkih
poseda konačno uključenih u sastav spartanske države i državne zeralje koja je u
vidu klerova bila raspoređena među Spartijatima. Cilj tih mera bio je da se
zaustavi dalji napredak proizvodnje ο čijem stanju svedoče hiljade arheoloških
nalaza na području najstarijeg svetilišta u Sparti hrama Artemide Ortije i u
drugim delovima grada.
Spartanska država je ubrzo morala da izdrži još jedan težak rat sa Mesenijom
koja se u drugoj polovini VII veka digla na ustanak. Ustanak je počeo u
severnom delu mesenske ravnice u rejonu Andanije. Ustanici, na čijem se čelu
nalazio kralj Aristomen iz roda Epitida, bili su u savezu sa Arkadijom, Elidom i
Argosom.
Tokom prvih ratnih godina Spartanci su trpeli poraze. U pesmama
spartanskog pesnika Tirteja, učesnika tog rata, govori se ο natčovečanskim
naporima Sparte. Rat se odrazio i u narodnom stvaralaštvu Mesenije. Upravo u to
vreme tamo su pevane junačke pesme koje su kasnije podržavali razni autori
sledbenici Homera. Mesenjani su se držali junački, ali su ih izneverili saveznici
među kojinia je arkadski kralj Aristokrat bio prvi. Tako su Spartanci stekli
prednost. U odlučnoj bici kod „Velikog rova", koja se održala devete godine rata,
Mesenjani su bili potučeni. Međutim, otpor je nastavljen; Mesenjani su se
ukopali na brdu Ejra koje se graničilo sa Arkadijom i tu su se držali jedanaest
godina. Predali su se pod uslovom da se mogu slobodno povući u Arkadiju i
druge oblasti Helade.
Oni Mesenjani koji su ostali u zemlji pretvoreni su u helote i zajedno sa svojim
parcelama zemlje raspoređeni među Spartijate. Na taj način krajem VII veka uglavnom
se već formirao sistem eksploatacije helota. Očigledno je upravo u to vreme uveden
nehuman običaj kriptije ο kome smo ranije govorili. Prema Tukididu, sva pažnja
spartanskih vlasti bila je tada usmerena na tlačenje helota.
Ustanci helota ponekad su imali takvu snagu da spartanska država nije bila u stanju
da ih uguši sama. U takvim slučajevima ona se obraćala susednim zajednicama na
Peloponezu i tražila od njih pomoć. Na takvoj osnovi kod Spartanaca se razvila težnja
za uspostavljanjem prisnijih veza sa nizom peloponeskih gradova. Ti su gradovi sa
svoje strane takođe bili zainteresovani za zbližavanje sa Spartoni, jer je do tog doba ona
već stekla vrio sigurnu reputaciju u vojnom pogledu najjače države u Grčkoj. Kao
rezultat tih težnji sredinom VI veka pre n.e. na Peloponezu se sklapa savez koji je ušao
u istoriju pod imenom Peloponeski savez. Iako se na čelu tog saveza nalazila Sparta,
njegovi članovi i dalje su ostali nezavisni. Sparta se malo uplitala u njihove unutrašnje
poslove.

2. KRIT

Legenda kaže da je Likurg, navodno pre proglašenja zakona vezanih za njegovo irae,
tokom svojih putovanja koja je preduzimao u cilju proučavanja ustava drugih zemalja,
među ostalim zemljama, posetio i Krit. Ova legenda nesumnjivo se zasniva na istorijski
tačnoj činjenici da se između državnih organizacija Sparte i Krita opaža mnogostruka
sličnost. Istorijski ova sličnost se objašnjava time što su i u Sparti i na Kritu u I
milenijumu pre n.e. dominantnu etničku grupu predstavljali Dorani, gospodari nad
pokorenini stanovništvom koje se sastojalo od Ahejaca, Eteokiićana
GiskonskUiKricana") i drugih.
Međutim, stvarna sličnost između Šparte i Krita više se opaža u njihovim društveno-
običajnim nego u društvenim ustanovama. Za poznavanje ovih i dragih ustanova, osim
nešto malo literarnih izvora, naročito je važan veliki natpis nađen u gradujGortini na
južnoj obali Krita, gradu koji je uporedo sa Knososom igrao vrlo značajnu ulogu u
istoriji ostrva. Iako je taj natpis, koji se naziva i ,|Gortinski zakon'J, bio uklesan na zidu
jedne veli'ke javne zgrade sredinom V veka pre n.e , on ipak predstavlja kodifikaciju
kritskog zakonodavstva koje se odnosi na ranogo raniji period.
Pomenuti izvori omogucuju nam da stvorimo izvesnu predstavu ο socijalnoj
organizaciji kritskog draštva. Celokupno stanovništvo Krita delilo se na dve osnovne
grupe slobodni i neslobodni. U slobodne su spadali: punopravni građani dorskog
plemena; tzv. „podanici", tj. oni koji su bili u položaju sličnom položaju perijeka, dakle
ljudi koji su uživali ličnu slobodu, ali su bili lišeni građanskih prava; oslobođeni koje po
zakonu niko nije mogao lišiti slobode, i stranci koji su živeli na teritoriji Krita. Građani
su se udruživali u heterije (društva). Osim toga, pored tri file u koje je spadalo dorsko
stanovništvo u nekim kritskim gradovima s mešovitim stanovništvom bilo je i drugih
fila (na primer, Ajtaleji). Svaka od tih fila pređstavljala je proširenu rodovsku zajednicu.
Sličnih fila bilo je i kod „podanika". Heterije su se sastojale od udraženja omladinaca
(agele) koji su bili pripadnici vladajućeg staleža (prema tome u heteriju nisu
imaJTpristupa „podanici", oslobođeni i stranci svi oni smatrani su za ,,one koji su van
heterija"). Na čelu heterija nalazio se arhont. Sporove između lica ,,koja su van heterija"
(afeteri) i članova heterija rešavale su posebne sudije. Pošto su črafTovi plemenitih
rodova kod rasporeda po heterijama nastojali da očuvaju rodovske veze, heterije su se
često podudarale sa filama. File su se delile na klarose. Iz file se izdvajao vojni klaros
koji je obavljao specijalne zadatke; izmeW članova ovog klarosa birani su kozmi
(stratezi) kojima je pripadala viša vojna vlast u državi. „Podanici" su sačinjavali seoske
opštine takođe podeljene na file. Pored zemljoradnje, bili su razvijeni zanati i trgovina.
Za oslobođenike u svakom od kritskih gradova bio je određen poseban kvart. I, najzad,
nadzor i uprava nad strancima koji su živeli na Kritu poveravana je posebnom
službenom licu.
Slično spartanskini sisitijama na Kritu su postojale društvene trpeze koje su se zvale
„trpeze muškaraca" (andrije). Prema nekim izveštajima te su trpeze izdržavane ulozima
klarota. Prema drugima država je sama određivala deo državnih prihoda za
organizovanje društvenih trpeza (Aristotel, „Politika", Π, 7,4). Svaka trpeza nalazila se
pod nadzorom tzv. pedonoma. U trpezama su učestvovali dečaci koji su dobijali
polovinu porcije određenog jela. Kad bi ti dečaci navršili 17 godina, upisivani su u
agele i morali su da pohađaju gimnazije gde se glavna pažnja poklanjala fizičkom
treningu, dok je obrazovanje zapostavljano; važno mesto zauzimalo je učenje napamet
zakona koji su bili sastavljeni u stihovima. Po završenom školovanju u ageli, gde su,
kako izgleda, ostajali do deset godina, mladići su prelazili u heterije. Svi mladići koji bi
zajedno završili školu morali su da se žene u isto vreme, ali žena bi ulazila u
muževljevu kuću tek onda kad je bila u stanju da rukovodi domaćinstvom. Brak je
smatran svetim i njegovo narušavanje strogo je kažnjavano.
Neslobodno stanovništvo Krita delilo se na zemljoradnike (mnoite) koji su bili
opterećeni teškim nametima, a živeli su na državnoj zemlji. Moguće je da su to bili
potomci starosedelaca minoskog Krita. Dalje na Kritu su živeli robovi koji su
predstavljali svojinu privatnih lica. Te robove možemo podeliti u dve kategorije. Jedni,
čiji je pravni položaj odgovarao položaju spartanskih helota, obrađivali su posede
(klerove) svojih gospodara i morali su da im predaju izvestan deo roda. Takvi robovi
vezani za klerove zvali su se afamiotima ili klarotima. Klaroti su mogli da organizuju
svoje porodice i ponekad su čak dobijali pravo da stupaju u brak sa slobodnim ženama;
posedovali su vlastitu domaću stoku i mogli
/) O P f >')t S<ž.tt 7c Q,j o<£ -M-o^dnf 19-0"? Λ ^ - Ζ Ί · T J l · ·

fVM^/A- V U i X>rofM. su da nabavljaju


kućni inventar za sebe. Za radove u kučama upotrebljavani su kupljeni robovi.
Karakteristike socijainog uređenja Krita uslovile su značajnu svojevrsnost
državne orgahizacije u 46 kritskih polisa. Zakoni tih polisa imaju jednu zajedničku
osobinu: u svakom polisu vladajuća službena lica bili su raniie pomenuti kozmi.
Aristoter(,,Politika", Π, 7, 5-8) ne odobrava takav fEIavni poredak i smatra ga
najgorim oblikom oligarliije: stvar je u tome što su kozmi kod Kricana imali vrhovnu
vlast sanio formalno, a stvarno su bili podređeni tiraniji predstavnika najuticajnijih
rodova koji su imali pravo smenjivaiija vladajućih kozma. Tolika vlast plemstva i
uopšte „lica od vlasti koja ne žele da se pokore odlukama kozma, piše Aristotel vodi
anarhiji, stalnim nesuglasicama i međusobnoj borbi, tako da kritsko uređenje tek u
ponečem liči na državno uredenje" (II, 7,7). Kolegijum kozma sastojao se od
sekretara i drugih službenih lica među kojima su bila i ona koja su vodila finansijsko
poslovanje. Sudska vlast takođe je pripadala kozmima i sudijama koje su im bile
podređene. Nešto niže od kozma stajalo je veće starešina koje se popunjavalo iz
redova odsluženih kozma; takvi kozrru^nrsiT^oživotni članovi veća koje je
predstavljalo vrhovnu upravu i sudsku instancu; ovo veče imalo je skoro
neograničena ovlašćenja i upravljalo je demosom prema svom nahođenju (kako kaže
Aristotel „samovlasno, a ne na osnovu pisanih zakona"). Broj članova veća iznosio je
najviše 28 ili 30.
Narodnoj skupštini pripadalo je drugostepeno mesto; ona je imala samo formalno
pravo da potvrđuje odluke koje je donelo vece ili kozmi. Jek sredinom ΙΠ veka pre
n.e. narodna skupština je dobila veći značaj. U to vreme je sprovedena
demokratizacija državnog uređenja Krita, pa je pored veća starešina obrazovano i
vece „mladih" koje je imalo specijalna ovlašcenja i obavljalo sudske funkcije.
N.arodna skupština okupljala se na trgu (agora), gde se nalazio poseban kamen sa
koga su govornici držali govore. Narcxina skupština bila je ovlašćena za donošenje
odluka samo onda kada je prisustvovalo najmanje 500 članova.
„Gortinski zakon" sadrži niz članova vezanih za pitanja nasledstva, dugova,
narušavanja društvenih pravila, itd. Rasprave su na Kritu vođene usraeno u prisustvu
svedoka koji su svoje iskaze davali pod zakletvom.
Iz istorije Krita prehelenskog perioda sačuvani su samo pojedini podaci koji
nemaju značaja za opštegrčku istoriju. Tako je poznato da su građani kritskih
gradova za vreme grčko-persijskih ratova uputili u Delfe svoje izaslanike, ali sami u
ratovima liisu učestvovali. U Prvi atinski pomorski savez koji je osnovan u V veku
nije ušao ni jedan kritski grad.
3. TESAL.UA
Društvni odnosi i državno uređenje Tesalije naročito su zanimljivi, jer se tu do V
veka sačuvalo bez ikakvih bitnijih izmena društveno uređenje koje u izvesnoj meri
podseća na honiersku Grčku.
Tesalija predstavlja prostranu, najveću niziju u celoj Heladi, koja je sa svih strana
opasana bregovima i planinskini lancima: na severu Olimpom, na zapadu Pindom, na
istoku Osom i Pelionom, na jugu Ahajskim planinama i planinom Eta koja se prostire
parlelno sa Ahajskim planinama. Kroz tesalsku ravnicu protiče najveca reka Helade
Penej. Ta ravnica je veoma plodna i pogodna kako za zemljoradnju tako i za stočarstvo
i gajenje konja (sve do helenskog perioda Tesalija je iraala najbolju konjicu u celoj
Grčkoj).
Iz Tesalije su izvožene velike količine žita i mesa. Veci deo tesalske ravnice u staro
doba bio je pod šumom; karakteristično je to da su se još u V veku prestarela službena
lica koja su već izgubila vlast i postala samo
„eponimi" (po njima su nazivane godine)_zvali „nadzomicima šuma". Između Ahajskih
planina i Ete nalazila se druga, manja i ne toliko plodna ravnica, kojom je tekla reka
Sperhej. Veoma zgodne luke zaštićene od vetrova, Jolk i Pagasa, nalazile su se na jugu
zemlje u Pagasejskom zalivu.
Jezik Tesalaca kao i jezik Beoćana predstavljao je u klasičnom periodu mešavinu
dva elementa: dorskog i eolskog. Mešovit
karakter jezika potvrđuje istorijsku tradiciju
prema kojoj je Tesalija u mikensko doba bila
nastanjena eolskim plemenima. Ona je tada bila
jedna od vodećih kulturnih zemalja u evropskoj
Grčkoj što dokazuju i podaci koje nam pružaju
iskopavanja i uloga tesalskog junaka Aliila u
„flijadi".
U to vreme dorskih osvajanja doseljenici su
kao i u drugim mestima prigrabili za sebe
najplodnije nizinske terene. Staro eolsko
stanovništvo Penesti iako je delimično sačuvalo
svoje teritorije i svoje plemensko uređenje
izgubilo je slobodu i došlo u zavisan položaj od
pobednika kojinia je moralo da daje ljudstvo za
vojsku i danak.

Statueta ratnika sa kupastom kapom


(kacigom). VIII vek pre n.e.
1 Stanovništvo uže Tesalije deliio se na četiri grupe. Prvu su sačinjavali „dinasti"
članovi malobrojnih rodova plemstva, Ια-upni zemljoposednici koji su stvarno imali
vlast u svojim rukama. U drugu grupu su spadali srednji i sitni slobodni
zemljoposednici koji su bili klijenti nekog od „dinasta". Oni su služili u vojsci, prema
svom imovnom stanju, kao konjanici ili hipoliti. Ovaj sloj stanovništva nije smeo da se
bavi trgovinom ili zanatstvom pod pretnjom gubitka građanskih prava. Cak i na
narodne skupove oni su se okupljali ne na običnom tržnom prostoru, kako je to bilo
uobičajeno u drugim grčkim polisama, več na specijalnoj „slobodnoj agori" gde je bila
zabranjena svaka trgovina. Treća grupu su sačinjavali zanatlije i trgovci koji su
predstavljali gnipu stanovništva lično slobodnu, ali politički bespravnu. Položaj
osnovne mase proizvođača, penesta, koji su sačinjavali četvrtu grupu, malo se
razlikovao od položaja spartanskih helota u VII-VI veku pre n.e. Penest je kao i helot
živeo na dodeljenom komadu zemlje, posedovao je kuću i pokretnu imovinu; nije
mogao da napusti taj komad zeralje, morao je da predaje vlasniku zemlje određen deo
roda i da bez pogovora izvršava sve njegove zapovesti, ali vlasnik zemlje nije imao
prava da ubije penesta, niti da ga proda van granica svoga poseda. Ustanci penesta kao i
ustanci helota predstavljali su običnu pojavu.
Sve ove osobenosti socijalne strukture Tesalije podsećaju na društveno uređenje
homerske Grčke. Zemlja je bila podeljena na parcele (klerove). Međutim, ti klerovi
nisu imali ništa zajedničko sa sitnim seljačkim posediina koji su nosili isto ime u Atici i
Beotiji. U slučaju rata svaki tesalski kler morao je da da 40 konjanika i 80 hoplita. Da
bi bio u stanju da da toliki broj opremljenih vojnika svaki je kler morao da zauzima
površinu od približno 1600-1800 hektara; jasno da su takvi posedi, klerovi, pripadali
samo krupnim zemljoposednicima, a u celoj Tesaliji njih je moglo biti samo oko 200.
Sve ostalo slobodno stanovništvo nalazilo se ιι položaju ljudi zavisnih od ovih
zemljoposednika od kojih su primali pojedine parcele na obradu. U doba mira svaki od
plemićkih rodova (najmocniji su bili Alevadi u Larisi i Skopadi u Farsalu) piedstavljao
je sa svojim klijentima posebnu političku jedinicu.
Radi zaštite svojih poseda tesalski plemići su gradili utvrđenja. Ali stalne pretnje od
ustanaka zavisnih plemena, a takođe i od neprijateljskih upada naterali su tesalske
dinaste da još vrio rano izgrade opštetesalsku vojnu organizaciju. Kao što su grčki
basileusi za vreme pohoda na Troju formirali jednu zajedničku vojsku pod
rukovodstvom raikenskog basileusa Agamemnona, tako su i tesalski tagi u slučaju rata
birali jednog opštetesalskog taga. U tim slučajevima funkcionisalo je (kako za izbor
taga, tako i za druge potrebe) opštetesalsko narodno vece koje su sačinjavali svi
slobodni Tesalci; u doba mira ono se skoro nikada nije sastajalo i cela je zemlja živela
podeljena na pojedine rodovske forniacije.
Četiri (ili tri) file predstavljale su u najstarije doba u grčkim državama ne samo
rodovsku već i teritorijalnu podelu: svi građani pripadnici jedne file, selili su se skiipa,
imali su svog filobasileusa i u vojsci su sačinjavali zaseban odred. Tako je bilo u Atici,
a sudeći prema rečima junaka ,,llijade" Nestora, i u homerskoj vojsci. Isto stanje je bilo
i u Tesaliji. Tesalija se osim toga deliia na četiri tetrarhije: Tesaliotidu, Pelazgiotidu,
Hestieotidu i Ftiotidih Na čeln svake tetrarhije nalazio se polemarh (vojskovođa,) što
pokazuje da su tetrarhije bile ne sarno administrativne već i vojne jedinice.
Istorija Tesalije početkom I milenijuma pre n.e. nije poznata. U grčkoj tradiciji
sačuvana je legenda ο tome da su Tesaici pokušavali sa osvajanjem teritorija koje su se
nalazile južnije od njihove; raeđutim, prema predanju, Fokiđani su kamenim zidom
pregradili Termopilski klanac i na taj način sprečili dalje nadiranje Tesalaca. Ostaci zida
sačuvani su, ali prema mišljenju naučnika, oni potiču iz kasnijeg perioda (VII-VI veka
pre n.e.).
U VI veku Tesalci su bili jedno od najmoćnijih plemena i igrali su vrlo
velikuuToguiiopsfegrčkojpoliiici. Toše pokažaloi u'ratu vođenom zbog Apolonovog
delfijskog hrama koji je u to vreme pripadao Fokidi. Fokiđani su doneJi odluku da
naplaeuju posete hodočasnika koji su dolazili preko deifijske luke Krise. Toje izazvalp
revolt grčkih država; otpočeo je tzv. „svefski rat" u lcome su'uzeli učešća Sikionjani,
Atinjani i dragi. Vodeca uloga u ratu pripadala je Tesalcima. Rat je završen tako što je
Delfijski hram oduzet od Fokiđana, Krisa je razorena, a Tesalci su zajedno s plemenima
koja su držali pod svojorn vlašću dobili vecinu glasova u vecu Delfijske amfiktionije.
Tesalci su odigrali odlučujuću ulogu i u lelantskom ratu. To je bio rat između dve
trgovačke koalicije: na jednoj strani nalazili su se Sarnos i Halkida, a na drugoj Milet i
Eretrija. Tesalci su se priključili Halkidi i zahvaljujuci tesalskoj konjici neprijatelj je bio
potučen. Međutim, uskoro zatim Tesalci su bili potučeni od Beoćaiia i Fokiđana.
Početkora V veka Tesalci su se borili na strani Persijanaca. Zbog toga posle V veka nisu
imali značajniji politički uticaj. Ponovni uspon Tesalije počinje tek u IV veku pre n.e.

4. BEOTUA

Arheološka istrživanja izvršena na teritoriji Beotije, naročito u oblasti Kopaidskog


jezera i na prostoru grada Orhomenosa, otkrila su rnnogobrojne spomenike mikenske
kulture, a ispod njih neolitski sloj iz ΙΠ milenijuma pre n.e. U mitovima koji se odnose
na Beotiju, pored niza raznih najstarijih plemena nekad nastanjenih u Beotiji, pominju
se i Miniji. U Vni veku Beoćani su jedan narod koji govori beotskim narečjem.
U prvo vreme među naseljima najznačajnije je bilo Orhomenos, gde predanje smešta
pomenute Minije, i Teba ο kojoj se u homerskom epu govori kao ο značajnom centru
koji je kasnije pokorio naselje Orhomenos.
Prema Tukididovom svedočanstvu, stanovništvo Beotije došlo je iz Tesalije, mada
se on pomalo ograđuje od ove tvrdnje napomenom da je izvestan deo Beoćana još od
ranije živeo u ovoj oblasti. Očigledno je da se seoba iz Tesalije, ako je imala svoje
mesto u istorijskom zbivanju, neznatno odrazila na unutrašnji razvoj Beotije.

Socijalno-ekoU Beotiji nije dolazilo do onih socijalnih prenomsko uređenje


vrata
kakvi su karakteristični za razvoj grčkih Beotije gradova u VII-VI veku pre
n.e. Uzrok tome, ra-
zume se, ne leži u „tupoumnosti beotskih svinja", kako su se
Beoćanima prezrivo rugali njihovi susedi Atinjani, već u posebnom ekonomskom
razvoju ove oblasti. U plodnoj Beotiji, čak i pored proraene ekonomskih uslova do koje
je došlo u većem delu Grčke, osnovu privrede i dalje je činila zemljoradnja u kojoj je
preovlađivalo gajenje žitarica. Beotski zemljoradnik mogao je da živi čak i ako je
posedovao mali zemljišni posed, razume se pod uslovom relativno intenzivnog vodenja
ovog gazdinstva. Takođe je bilo razvijeno stočarstvo i, naročito, gajenje konja. Na
obalama Kopaidskog jezera i u priroorju je postigao značajan razvoj ribolov. U
trgovinskom obrtu javljaju se samo poljoprivredni viškovi, jer je zanatsto bilo slabo
razvijeno.
I u Beotiji su, razume se, socijalno raslojavanje »nutar zajednica i porast imovinske
nejednakosti odrazili na položaj seljaštva. Radi očuvanja oranica dodeljenih seljacima
rana zakonodavstva su predviđala vanredne mere. Prema rečima Aristotela, tebanski
zakonodavac Filolaj propisao je početkom VH veka da ako se u nekoj porodici rađa više
deee nego sto iznosi broj deoiiica koje joj stoje na raspolaganju, tada je otac dužan, pod
pretnjom smrtne kazne, da prekobrojno dete ne odgaja sam, već da ga preda nekom
drugom, tj. onome, ko za njega bude hteo da plati bar mali iznos; to simbolično plaćanje
predstavljalo je rudimentum nekadašnje prodaje 11 ropstvo.
Kod Tukidada saznajemo da se pre grčko-persijskih ratova vlast u beotskiin
gradovima nalazila u rukama manje grape aristokrata koji su poticali od pet velikaških
rodova: preci četiri od tili pet rodova zvali su se „Sparti" (bukvalno „posejani"), jer su,
prema predanju ο mitološkom osnivaču Tebe heroju-polubogu Kadmu, izrasli iz
zmajevih zuba koje je posejao Kadmo; predak petog roda smatran je rođakom Sparta.
U vezi sa postepenim, iako zakasnelim, razvojem razmene u državi je počeo da raste
značaj bogatih Ijudi koji nisu spadali u rodovsku aristokratiju. Osim toga, pored
aristokrata-zemljoposednika, pojavili su se imucni seljaci, koji su prošli surovu životnu
školu i uspeli da se obogate zahvaljujući intenziviiijem načinu vođenja zemljoradnje.
Napredak pomorske trgovine, karakterističan za celu Grčku VIII-VII veka pre n.e.,
takode mje mogao ostati bez nekog dejstva i na ekonomiku Beodje.
Beotski pesnik Hesiod čija se poema „Dela i daiii" pojavila u razdoblju na granici
VIH i VII veka pre n.e. osuđuje poslove vezane za pomorsku trgovinu koja je, prema
njegovim rečima, zaokupljala sve. Ipak on preporučuje uslove pod kojima se može
trgovati izlažući se najmanjem riziku. Sve to Hesiod izlaže u obliku saveta koje daje
svom bratu Persu; na istom mestu on saopštava zanimljive podatke iz života svog oca
koji je pokušao da se obogati pomoću pomorske trgovine. Hesiodov otac živeo je ranije
u eolskoj Kimi i bavio se trgovinom, ali je propao i onda je napustio Kimu preselivši se
u Beotiju. Ovde je on, „koji je pobegao od opake sirotinje", uspeo da stekne samo rnali
komad zenilje ,,u sirotinjskom naselju Askri". Međutim, uskoro se uverio da mu čak i
tako malo parče zemlje u plodnoj Beotiji omogućava sigurniji život od onog koji mu je
pružala pomorska trgovina. Za unapređenje seoskih gazdinstava Hesiod preporučuje
sledece mere: obrađivati zemlju rukama članova vlastite porodice, smanjiti rađanje
dece, raditi neumorno od jutra do mraka, itd.
Prema tome, Hesiodova poema predstavlja veoma važan izvor iz kojeg se vidi
socijalni i privredni život Beotije u vreme u kome je pesnik živeo. Osnovnu masu
stanovništva te oblasti činili su seljaci-zemljoradnici koji su se većim delom nalazili u
zavisnom položaju od zemljovlasmcke*rodovske aristokratije. Hesiod šimbolično
prikazuje tu zavisnost seljaka i samovolju anstokrata u basni ο slavuju i jastrebu. Jastreb
drži slavuja u svojim kandžama i kaže mu:
„Zašto cviliš, nesrecniče? Mnogo sam jači od tebe! Pevaj ti kako znaš,
odneću te ja, kud mi je volja, Mogu da te pojedem za ručak, a i da te
pustim na slobodu. Kratke je pameti onaj što hoce da se meri sa jačim:
Pobediti ga neće već ce samo jad poniženja dodati!" (str. 207-211)
Zemljoradnička aristokratija u Beotiji uspela je da sačuva svoju političku prevlast
mriogo duže od ma koje grčke oblasti, na primer, duže nego ususednoj Atici. Izvesni
elementi zaostalosti ispoljavaju se i u beotskim zakonima. U tom smislu veoma je
karakterističan beotski zakon ο dužnicima: ako dužnik nije vrado dug, njega su izvodili
na trg, na mesto određeno za to i stavljali pred njega korpu; tako je morao da sedi sve
dotle dok se u korpi ne nakupi toliko milostinje da se njome može zadovoljiti gnev
kreditora. Građani koji su izdržali ovu proceduru gubili su građanska prava. Da li je
prezaduženost u Beotiji vodila drugim vidovima torture, na primer, nametanju nekih
specijalnih obaveza i ropstvu, nije poznato zbog nedostatka verodostojnih podataka.
Beotski savez Politički život Beotije karakteriše se pojavora saveza beotskih polisa koji
je nikao davno i u kome je rukovodeca uloga pripadala Tebi, najvećem beotskom gradu.
Tukidid (ΠΙ 62, 3, prevod S. Telar, Zagreb, 1957), stavljajući reč u usta Tebanaca,
ovako obeležava državno uređenje Tebe na početku grčko-persijskih ratova: ,,U to doba
naša država nije imala ustav ni ravnopravnost, te nije bila ni pod vladom nekolicine ni
pod vladom naroda. To je sasvim protivno zakonima i naročito razboritoj upravi, a vrlo
blizu silništvu, jer je nekoliko ljudi imalo u svojoj vlasti državne poslove". Isrina,
poznato
Terakota s kraja arhajskog perioda sa predstavorn četvoroprega. Beotija.

nam je iz Herodotovih podataka da je ta vlast u početku grčko-persijskih ratova već


nailazila na organizovani otpor. To se objašnjavalo ne toliko socijalno-ekonomskim
protivurečnostima u samoj Beotiji, koliko spoljašnjim neuspesima Beotskog saveza.
Postojanje Beotskog saveza već u VI veku samo po sebi predstavlja važan faktor u
istoriji Grčke uopšte. U Beotiji je postojala amfiktionija, tj. šavez susednih polisa
sklopljen radi zaštite zajedmčkih svetilišta koja su se grupisala najpre oko hrama
Posejdona, a zatim oko hrama Atene Itonskg.. Osnovne funkcije ove amfiktionije bile
su: briga ο beotskim svetilištima, ο svetkovinania koje su tamo priređivane i koje su u
isto vreme predstavljale sajmove gde su se bez straha mogli sastajati trgovci iz raznih
delova Beodje i gde su se, konačno, rešavali sporovi (nafočifo spofovToko granica)
između pojedinih beotskih polisa. Organi amfiktioiiije raspolagali su ovlašćenjima u
pogledu kažnjavanja onih članova koji su zahvatali teritoriju hrama, remetili bezbednost
vršenja obreda, a tirne i slobodu trgovine, ili uopšte onih koji se nisu pokoravali
odlukama saveta amfik-
tiona. Tokom dugog vremena to su bile glavne funkcije Beotskog saveza i njegovih
organa koji su pored ovih imali i druge dužnosti.
Plodno tle Beotije predstavljalo je
objekt stalne zavisti njenih suseda, Zbog
toga je Beotija trpela od napada sa svih
strana. Verovatno su vec u prvoj polovini
VI veka sevemi susedi Beolije Tesalci
pokušali da je podjarme i u tom cilju su
upali u Beotiju, ali su u bici do koje je
došjgrprelrpeli sLraliovit poraz. Ulsto
vreme Beotski savez morao je da vodi tešku
i dugotrajnu borbu sa Orhomenosom koji je
u to doba bio jedna od najmoćnijih država
srediije Grčke i koji'je takođe posedovao
plodno zemljište i jaku vojsku. Beotski
savez je uspeo da otme Orhomenosu jedan
za dragim gradove koji su mu pripadali i
početkom VI veka Orhomenos je bio
prisiljen da" se priključi Beotskora savezu,
pošto mu je pošlo za rukom da sebi
obezbedi izvesne privilegije. Manje uspešna
bila je dugotrajna borba sa južnira susedom
Atinom. Beocani su najpje izgubili grad
Eleuteru sa starim hramora boga Dionisa,
zatim i celu oblast južno od reke Asopa sa
gradom Platejom na čelu, a takođe i
primorski grad Orop.
"Vođen]e~tolikih ratova bilo je moguće
Amfora sa tri drške i sa sučeljenim samo uz postojanje jedinstvene armije,
lavovima. VII vek pre n.e. jakog rukovodstva i mogućnosti da se
članovi saveza prisile na regrutovanje
velikih vojnih kontingenata u savezničku
vojsku. Ovi veliki zadaci i ovlašćenja, strani
običnim amfiktionijama, uslovili su pretvaranje Beotskog saveza polisa u najstariju
saveznu državu koja je već bila u znatnoj meri centralizovana. Najjača u ovom
savezu bila je Teba koja je, razumljivo, i u ratu imala rukovodeću ulogu; to je
učinilo da je Teba postala i politički rukovodilac saveza i dovelo ju je do finansijske
hegemonije, a pored toga i do narušavanja nezavisnosti malih polisa. Međutim, u
Beotiji nije došlo do sinoikizma prema atinskom uzoru, nije se izrodila jedinstvena
centralizovana tebanska država. To se delimično objašnjava relativnom zaostalošcu
Beotije, a delimično i time što je amfiktionija smetala Tebi u uspostavljanju njene
hegemonije nad ostalim gradovima koji su ulazili u sastav Beotskog saveza.
Svi članovi Beotskog saveza bili su dužni da daju svoje kontingente u saveznu
vojsku. Brojno stanje tih kontingenata utvrđivano je od strane organa saveža prema
posebnoj raspodeli, u skladu sa snagama svakog polisa. Pripadnost savezu nije bila
stvar dobre volje svakog od njegovih članova: za neizvršenje vojnih obaveza, a
pogotovo za otpadništvo od saveza organi saveza izricali su veoma oštre kazne,
oduzimajući teritorije, preseljavajucl stanovništvo, itd. Pošto nije bilo opštesavezne
zemlje, to su se deonice oduzete krivcu pripajale teritoriji Tebe koja je, zahvaljujući
tome, postajala sve moćnija.
Pravo na održavanje odnosa sa nebeotskira polisama takođe je bilo oduzeto od
pojedinih beotskih država i sva međunarodna politika nalazila se u rukama saveza.
Pravo na kovanje moneta pojedinih beotskih država očuvano je sve do vremena grčko-
persijskih ratova, ali je svaka od njih morala da na svoje monete stavlja opšte beotski
grb ^tjLboginje Atene Itonske; jedino je Oriiomenos sačuvao pravo na kovanje novca sa
vlastitim grbom žitnim klasom.
Do grčko-persijskih ratova svaka beotska država čuvala je svoje uređenje: na čelu
većine država stajao je arliont; na čelu Tespije nalazio se starinski kolegijum aristokrata
koji se sastojao od sedani demuha ili basileusa biranih iz nekoliko plemićkih rodova; na
čelu Oropa stajao je sveštenik boga Amfiaraja. Tek posle 446. godine državno uređenje
pojedinih beotskih polisa ujednačeno je prinudnim putera.
Organizacija društvenih ustanova dovoljno nam je poznata iz odlomka traktata
nepoznatog autora kome je dato ime Oksirinhijski. U tom odlomku opisano je uređenje
koje je vladalo u Beotiji od 446. g. Postoje svi razlozi za pretpostavku da je ustav 446.
g. u svojoj osnovi predstavljao obnovu ustava koji je bio na snazi od grčko-persijskih
ratova. Njegova je suština u sledećem: na čelu države nalazili su se beotarsi, vlada
saveza. Svega ih je bilo (bar od 446. g.) jedanaest; ugledniji članovi saveza birali su po
dva beotarha; izbori su obavljani svake treče godine. Pored beotarha funkcionisalo je
savezno veće; svaka beotska država birala je po 60 poslanika na svakog beotarha i
snosila je sve troškove oko izdržavanja tih poslanika. Na istom principu formirao se i
savezni sud, kao i vojska (1000 hoplita i 100 konjanika na svakog beotarha).
Plemstvo koje se krajem VI veka nalazilo na čelu Tebe ne samo da je vršilo stalan
pritisak na narodne mase grada već je tlačilo i ostale beotske polise. To je bio uzrok da
se od Tebe odvoje Eleutera i Plateja i da pređu na stranu Atine. Spartanski arbitražni
sud koji je pretresao taj konflikt priznao je Plateji pravo na nezavisnost od saveza, pošto
je Sparta nastojala da omete svako udruživanje. Politika Tebe izazvala je u Beotiji jaku
opoziciju protiv hegemonije tebanskog plemstva, što je navelo Beotiju da potraži
podršku čak kod Persijanaca. Takvo stanje vladalo je u Beotiji do početka V veka pre
n.e.
GRČKA KOLONIZACUA VIII-VI VEKA PRE N.E.

Period VHi-VI veka predstavlja prekretnicu u istoriji Grčke. Daljim razvojem


proizvodmh snaga grckog društva upravo u to doba dolazi do značajnih promena u
raznim granama proizvodnje: razvijaju se rudarstvo, mnoge vrste zanata, moreplovstvo,
poljoprivreda. Gradovi ulo vreme postaju centri zanatstva ijrgovine. Usled porasta
sočjjalne diferencijacije zaoštrava se borba između rodovske zemljoposedničke
aristokraBje i širokih masa slobodnog i neslobodnog stanovništva. U okolnostima te
zaoštrene socijalne borbe odvija se formiranje klasnog robovlasničkog poretka. U
takvim uslovima izuzetno važan značaj dobija kolonizacija iseljavanje jednog dela
stanovništva grčkih gradova u obalske predele drugih zemalja gde se osnivaju novi
polisi.
Termin „kolonija" koji je uobičajen u našoj istoriografiji potiče od latinske reči
colonia (colo „obrađivati zemlju") i označava naselje latinskih ili riraskih građana. Dugo
vremena su to bila vojnozemljoradnička naselja koja su odlukom rimske vlade osnivana
u oblastima podređenim Rimu. U tom srrrislu rimskom pojmu colonia više odgovara
grčki pojam κληρουχία ali se klemhije javljaju uglavnom tokom klašične epohe U V ilV
veku pre n.e. Ža pojam kolonija Grci su u ranom periodu koristili reč αποικία, koja je
vezana za glagol άποικεΐν („živeti u daljini"), u prenosnonTznačenju („preseliti se") i
označava grčko naselje u tuđoj zemlji. Grad iz koga se kolonist iselio ostajao je za njega
metropola, tj. zavičajni grad.
Dok su podaci ο najranijem periodu kolonizacije veoma oskudni, ο kolonizacionom
pokretu Grka u periodu VIII-VI veka, tj. ο tzv. velikoj kolonizaciji, imamo mnogo
iscrpnija obaveštenja.
Na primer, kod Tukidida (na početku njegove VI knjige) nalaze se veoma dragoceni
podaci ο kolonizaciji Sicilije. Na osnovu izgubljenih dela istoričara IV veka (Efor,
Timej i drugi) navedeni su podaci ο kolonijama kod Diodora sa Sicilije, u Strabonovoj
„Geografiji", u tzv. „Periplu" Skimna sa Hiosa (sredina Π veka pre n.e.), u
Pausanijinom „Opisu Helade", u „Prirodnim naukama" Plinija Starijeg, itd. Ali ne
smemo precenjivati značaj literarnih svedočanstava ο kolonizaciji. Stvamih zapisa iz
doba obrazovanja kolonija, naročito ranijeg datuma, uopšte još nije bilo, a podaci
kojima se služila kasnija literatura u većini slučajeva predstavljaju prepričavanje
raznovrsnih predanja i legendi. Što se tiče datuma koji se tiču osnivanja kolonija, oni su
kod većine antičkih autora vrlo proizvoljni.
Antički autori hronološke proračune često zasnivaju na dužini života jednog pokolenja
koju oni cene na 35 godina. Na primer, prema Tukididovim podacima sicilijska Megara
je osnovana sedam pokolenja pre nego što ju je razorio Gelon, tj. 245. godina pre
Gelona.
U vezi s tim od velikog je značaja arheološki materijal, ali arheološki podaci spadaju
uglavnom u period procvata kolonija i ni izdaleka ne daju uvek materijal na osnovi
kojeg bi se moglo utvrditi vreme u kome je osnovana neka od ovih kolonija.

1. UZROCII KARAKTER KOLONIZACIJE VIII-VI VEKA PRE N.E.

Period ponovnog razmaha kolonizatorskog pokreta spada u vreme od početka druge


polovine VEI pa do kraja VI veka pre n.e. Kako pravac tog pokreta, tako i uzroci
kojima je bio izazvan, a i njegove istorijske posledice, bili su drukčiji od onih iz perioda
rane kolonizacije ostrva i obala Male Azije koji pada u vreme pre tri veka.
Kolonizatorski pokret ranog perioda, kao što je vec rečeno, tesno je povezan s
migracionim procesima koji su u to doba zahvatili Grčku. Kolonizacija VIII-VI veka
odvijala se pod dragim okolnostima.
»U drevnim državama, u Grčkoj i Rimu kaže K. Marks prinudna emigracija, koja je
poprimila formu periodične organizacije kolonija predstavljala je stalnu kariku u
društvenom lancu. Ceo sistem tih država zasnivao se na određenom ograničavanju broja
stanovnika koji nije smio da se pređe bez opasnosti po sam opstanak antičke
civilizacije. Ali zašto je bilo tako? Zato što im je bilo potpuno nepoznata primena
prirodnih nauka za materijalnu proizvodnju. Oni su mogli sačuvati svoju civilizaciju
samo tako ako ostanu malobrojni. U protivnom oni bi postali žrtve onog teškog fizičkog
rada koji je tada slobodnog građanina pretvarao u roba. Nedovoljna razvijenost
proizvodnih snaga dovodila je gradane u zavisnost od određenog kvantitativnog
uzajamnog odnosa koji nije smeo da se naruši. Zato je prinudna eraigracija predstavljala
jedini izlaz".
U početku je ta prinudna emigracija bila vezana za nedostatak zemlje pogodne za
obradu čiji se veći deo našao u rukama zemljoposedničke rodovske aristokratije.
Sitni proizvođači koji su propadali često nisu nalazili mogućnosti da se zaposle u
domovini, te su tako bili prisiljeni da se sele u druge zemlje. Zato su kolonije tog doba
najčešće imale agrami karakter. Kasnije u direktnoj vezi s razvojem robne proizvodnje i
pomorske trgovine, menja se prvobitni tip naselja grčkih kolonista. Niču kolonije
zemljoradničko-trgovačkog karaktera. Deo njihovih stanovnika nastavlja
zemljoradnički posao, ali sada već s namerom da svoje zemljoradničke proizvode
plasira na tržište. Osnovno zanimanje drugog dela stanovništva postaju zanati i,
konačno, izdvajaju se grupe čije je_glavno zaninianje trgovina. U tom pogle-
du veoma je karakteristično što su u kolonizaciji u prvo vreme uzimali
učešća ne samo gradovi koji su se kasnije postepeno pretvorili u velike
trgovačke centre već i stanovništvo zemljoradiiičkih oblasti. Kasnije je
iriicijativa za stvaranje novih kolonija prešla na trgovačke gradove.
Pored socijalno-ekonomskih faktora koji su stimulisali razvitak
kolonizacije, delovali su i faktori političkog karaktera. Proces formiranja
polisa odvijao se u Grčkoj u atmosferi oštre socijalno-političke borbe.
Pobeđeni u toj borbi obično su odlazili u tuđe zemlje nadajuci se da ce
tamo naći utočište. Često su iseljenicima, koji su odlaziii iz zemlje radi
osnivanja kolonije, pristupali i svi oni koji su želeli da promene mesto
stanovanja; pri tom to nisu uvek bili ljudi iz reda građana metropole, vec' i iz
drugih gradova. Međutiiji. kad je kolonija stvarana inicijativom države, a ne
pojedinih građana, onda su za nju vrbovani kolonisti samo iz određenllf
klasa stanovništva u tom polisu; ponekad su svi građani u određivanju
kolonista učestvovali žrebora.
U početku su kolonije osnivane sporadično, a kasnije je to osnivanje
postalo sistematsko. Istakli su se gradovi koji su osnovali veliki broj
kolonija, na primer, maloazijski grad Milet, Halklda na ostrvu Eubeji i
Korint. Kolonije su bile potpuno samostalne državne forraacije, koje nisu
bile ovisne dčTsvojiK metropola ni u političkom, ni u ekonomskom pogledu.
Svaka od ovih kolonija imala je, po pravilu, vlastito državno uređenje, često,
ali ne uvek slično državnom uređenju metropole. Svaka kolonija
imalajesvojezakonodavstvoisvojepravosuđe. Građanimakolonije smatrani su
njeni stanovnici, a ne građani metropole. Kolonija je imala svoj
administrativni aparaf i knvala je svoj novac. U slučaju potrebe, kolonija se
ponekad obraćala metropoli i obrnuto metropola je ponekad tražila podršku
kolonije, ali sve to nikad nije bilo prinudnog karaktera. Nesporazumi do
kojih bi dolazilo između kolonije i metropole rešavani su mirnim putem,
mada je među njima dolazilo i do ratnih sukoba.
Osnivanje novih kolonija bilo je vezano za udovoljavanje starih običaja i
određenih formalnosti. Obično su se pred osnivanje kolonije obraćali za
savet Delfijskom ili nekom dmgom proročištu. Dobivši pozitivan odgovor,
metropola koja je preduzela osnivanje kolonije određivala joj je organizatora
iz redova svojih građana koji se zvao oikist (οικιστής).
57 Ponekad su ga birali samo građani koji su ulazili u sastav kolonista. U dužnost
tog oikiste spadala je prvenstveno raspodela zemlje na mestu nove kolonije.
Često su oikisti učestvovali iTizradi ustava kolonije. Prilikom osnivanja
novih naselja inicijativom države svaki put su izrađivana posebna pravila
fiksirana u specijalnom dokumentu koji se obično nazivao „zakon" kolonije.
Samo u izuzetnim slučajevima odnosi kolonije i raetropole dobijali su
oblik političke zavisnosti. Na primer, Korint je do Peloponeskog rata svake
godine slao u svoju koloniju Potideju (na Halkidiku) epidemiurga koji Je u
Potideji predstavljao glavnog državnog funkcionera. Masalija (da-
našnji Marselj), fokejska kolonija, koja je sa svoje strane osnovala niz
manjih kolonija duž obale Galije i Španije, držala je u svojim rukama
vrhovnu vlast nad njima. Međutim, obično su veze između raetropole i
koloni-
je bile ograničene na čisto ekonomske mterese. Osim toga, koloniju i met ropolu
vezivao je zajednički kult, kalendar, običaj da se u dane praznika iz metropole upucuju
theorije svečana izaslanstva radi učešča na svečanostima u metropoli, itd.
Od kolonija u posebnom smislu teba da razlikujemo .kieruhiiR. Kleruhija je
naročita vrsta kolonije čije je stanovništvo i dalje smatrano građanima metropole koja
je osnovala koloniju kleruhiju. Poznate su nam samo atinske ideruhije, koje su osnivane
s ciljemda se učvrsti atinski uticaj· Najstarija atinska ideriihija osriovana je u VI veku
pre n.e. na ostrvu Salaniini. Saiamjnski klerasi (kleiah „vlasnik dodeljene deonice
zemlje") blli su dužni da plaćaju državi poreze isto kao i Atinjani, da služe vojni rok u
atinskoj vojsci, ali su morali da žive u Salamini i pri tom nisu imali pravo da daju pod
zakup zemlju koja im je bila dodeljena prilikorn osnivanja kleruhije. Salamjnskom
kleruhijom upravljao je arhont koji je bio upucivan iz Atiiie.
Atinske klemiiije su postojale i na nekim ostrvima Egejskog mora i na tračkom
Hersonesu. Kao nadzomu vlast Atinjani su u kleruhije upućivali posebno ovlašćena lica
koja su irnala široka ovlašcenja, ali uopšte uzevši kleruhije su uživale izvesnu
saraoupravu i imale svoje organe vlasti; jedino u obnavljanju sudskih procesa klemhije
su bile ograničene na određene kategorije, a u svim ostalim slučajevima morale su se
obraćati atinskom §udu. Zemljište za osmvanje kleruhija uglavnoni je osvajano ratnirn
poduhvatima, pri čemu je pokoreno stanovništvo ili proterivano sa svoje zemlje, ili je
moralo da ustupi izvestan deo zemlje obavezujuci se na plaćanje poreza; ponekad se
zemljište dobijalo i mirnim putera. Podeljeno na parcele ono je davano siromašnom
stanovništvu metropole koje bi izrazilo želju za seobom; to zemljište nije prelazilo
potpuno u vlasništvo kieruha, već im je jedino stavljeno na raspolaganje za korišcenje,
tako da je i dalje predstavljalo svojinu metropole.

2. OSNOVNIPRINCIPI GRČKE KOLONIZACUE


Kolonizatorski pokret u periodu VHI i VI veka odvijao se u tri pravca: na zapad na
obale Sicilije i Italije, na sever i severoistok po obalama Helesponta i Propontide i do
Ponta Euksinskog (Crnog mora) i, konačno, naJug u Afriku, gde su stvarno osnovane
samo dve kolonije.

Kolonizacij Zapadni deo obala Sredozemnog mora odavno je privlačio


a zapadnog pažnju Grka plodnošću zemlje i relativno povoljnim uslovima
Mediterana za njegovo osvaja-
nje. Od Epira i Korkire Italiju deli moreuz širok oko 75 km. Pojedina mesta u „Odiseji"
svedoče ο tome da su Grci znali za Siciliju i Italiju još u doba herojske epohe. U nizu
italijanskih oblasti nađeni su ostaci građevina iz mikenske epohe, a veze Sicilije s
Kritom potvrđuju mnogi istorijski spomenici.
Južna obala Apeninskog poluostrva i Sicilija odavno su bile gusto naseljene. U
južnoj Italiji živeli su Mesapi (u Kalabriji) i Bruti (u Brutiji). Srednja Italija, u koju su
takođe počeli da prodiru Grci, bila je nastanjena mnogobrojnim plemenima italskog
ogranka. Na Siciliji su živeli Sikuli, Sikani i Elimi plemena bliska Italicima. Kako
izgleda, Sikani su prvobitno živeli u Španiji, ali su ih otuda istisli Liguri. Oni su
prvobitno zauzimali celo poluostrvo, ali su kasnije otuda potisnuti na zapad i na jug.
Potisnuli su ih Sikuli koji su došli iz Italije. Većina naučnika vidi u njima Italike,
srodne Latinjaninia, Oscima i Umbrima. Elimska plemena su verovatno bila
maloazijskog porekla. Živela su u manjoj planinskoj oblasti na zapadu Sicilije.
Grci su se učvrstili u južnoj i srednjoj Italiji i na ostrvu Siciliji. Na Siciliji su naišli
na Feničane koji su tu osnovali niz faktorija od kojih su Motija, Panorm i Solunt
izgleda bile najstarije i ostale su feničanske čak u doba procvata helenskih gradova na
Siciliji. Feničani su se, prema tome, čvrsto vezali za kranji zapadni deo ostrva.
" Istovremeno sa učvršćivanjem Grka u Italiji su se počeli uzdizati i etrurski
gradovi. Savez ovih gradova predstavljao je moćnu etrursku državu koja je za izvesno
vreme potčinila svom uticaju srednju i severnu Italiju i skoro stalno bila u
neprijateljskim odnosima s Grcima. Borba između Grka i Feničana, koji su delovali u
isto vrerae kad i Etrurci, predstavlja jedan od najvažnijih događaja u istoriji zapadnog
Mediterana. Ostalo stanovništvo Italije i Sicilije u to doba još je živelo u uslovima
rodovsko-plemenskog života i nije stvorilo značajnije zajednice.
Planska kolonizacija zapadnog Mediterana započela je najranije u drugoj polovini
VIII veka. Kao najstariju grčku koloniju u Italiji tradicija pominje Kimu (u latinskoj
transkripciji: Cumae) koja se nalazila na zapadnoj obali (u Kampaniji). Međutim,
arheološki podaci govore da je ta kolonija nastala u isto vreme kad i ostale grčke
kolonije u Italiji i na Siciliji. U osnivanju Kime sudelovali su eubejski gradovi Halkida
i Eretrija, a takođe i Eubejska Kima.
Istočna obala Sicilije 30-tih i 20-tih godina VIII veka bila je nastanjena grčkim
kolonistima iz Halkide, Naksosa, Megare i Korinta. 735. g. Halkida i Naksos su
osnovali na Siciliji koloniju Naksos. Iz Naksosa su pri tome uskoro iseljene još dve
kolonije Kalana (u podnožju Etne) i Leontina. Početkom VII veka na obali uskog
moreuza koji je delio Siciliju od Itaiije nikla je kolonija Zankle (Messana) koju su
osnovali pirati iz Kime^a kasnije naselili Halkiđani. Zankle je sa svoje strane osnovala
koloniju na suprotnoj italskoj obali Regij čije je stanovništvo kasnije popu-
JL (Ι njeno Mesenjanima koji su se preselili sa Peloponeza kad je
Sparta pokorila Meseniju.
Duž severne i istočne obale Sicilije Zanklejci i Halkiđani osnovali su još čitav niz
manjih kolonija od kojih su najznačajnije Himera i Tauromenijum (Taormina).
Megarani, učesnici halkidske ekspedicije, osnovali su koloniju Hiblejskii Megaru.
Osamdeset godina kasnije Megara je ovde naselila još jednu koloniju Selinunt, koja je
odigrala važnu ulogu isturenog položaja u borbi Grka s Kartaginjanima.
Godine 734. na Siciliju je došla korintska ekspedicija koja je zauzela ostrvo Ortigiju
na ulazu u najbolje pristanište Sicilije. Korincani su odatle prešli na Siciliju i osnovaii
Sirakuzu koja je kasnije postala jedan od najvećih i najbogatijih grčkih gradova-
kolonija na tom ostrvu. Osnivači Sirakuze najpre su se pobrinuli za to da prošire svoju
vlast na vrlo plodnu teritoriju koja se graničila s gradom. Kao i ostale grčke kolonije na
Siciliji osnovane u isto vreme kad i Sirakuza, tako je i ona u početku predstavIjala
zemljoradničko naselje. Trgovina i zanati razvili su se u Sirakuzi tek kasnije.
Od maloazijskih gradova u kolonizaciji Sicilije učestvovao je samo gi;ad Lind na
Rodosu koji je zajedno s Krićanima početkora VII veka osnovao na južnoj obali Sicilije
grad Gelu. Kasnije je zapadno od Gele osnovan Akragant (Agrigent).
Južna Italija bila je naseljena Grcima već krajem VIII veka pre n.e. U kolonizaciji
južne Italije učestvovao je niz grčkih gradova, a takođe i Ahejci koji su bežali sa
Peloponeza. Približno u isto vreme Spartarici su osnovali Tarent.
Južnoitalske kolonije kao i kolonije Sicilije nikle su skoro u isto vreme.
Naseljavanje obale Tarentskog zaliva trajalo je najviše 10-15 godina. Kao bitan
stimulans za ovu kolonizacijii poslužilo je spartansko osvajanje Mesenije koje je
izazvalo onakav talas emigracije kakav je pre četiri veka izazvalo dorsko osvajanje.
Najstarije ahejske kolonije u južnoj Italiji bili su Sibaris i Kroton. Da bi se zaštitili
od neprijateljskog Tarenta i da ga spreče u njegovim daljim ekspanzionističkim
težnjama, stanovnici Sibarisa su osnovali Metapont, čije su stanovništvo popunili
novim ahejskim doseljenicima sa Peloponeza. Kasnije su nametnuli svoju dominaciju i
Sirisu koji se nalazio južno od Metaponta. To je Sibarisu obezbedilo prevlast nad celom
obalom Tarentskog zaliva.
Kroton je širio svoj uticaj u pravcu juga. Nalazeći se u vrlo plodnoj oblasti, Sibaris i
Kroton su pre svega bili zemljoradničke kolonije i takav su karakter sačuvali i kasnije
kad su več stekli izvestan značaj u trgovini. Oiii su uspeli da prošire svoje teritorije ne
samo duž obale već i u unutrašnjost zemlje sve do obale Tirenskog mora. Sibaris je tu,
izmeđH ostalih, osnovao koloniju Posidoniju (kod Rimljana: Paestum). Pod vlašcu
Sibarisa, prema jednim izvorima, nalazilo se 100 hiljada stanovnika, prema drugim 300
hiljada. Kroton je takođe raspolagao teritorijom unutar zemlje. Ahejski gradovi Sibaris
i Kroton, zajedno sa ahejskim kolonijama koje su zavisile od njih, obra/.ovali su
ahejsku konfederaciju sa hramom boginje Here, nedaleko od Krotona, koji je iraao
značaj religioznog centra. Ta konfederacija igrala je izvesnu pofificku ulogu; ona nije
dozvoljavala da se na njenoj teritoriji osnivaju drage grčke kolonije i uspešno je
sprečavala širenje Tarenta na jug. ^ iTTeli fOC,
Spartansku koloniju Tarent, prema predanju, osnofala je jedna grapa stanovništva
Lakonije koje je bilo obespravljeno i lišeno imanja. Stanovnici Tarenta čuvali su sve do
V veka pre n.e. u svom državnom uređenju mnogo toga iz spartanskih ustanova. Ubrzo
po svom osnivanju Tarent se pretvorio u velik ekonomski ceniar. Grad je imao jednu
od najboljih luka južne Italije, a njegova okolina biJa je čuvena po svojoj plodnosti.
Međudm, nailazeci na otpor, na severu od strane Mesapa i Japiga, a na zapadu od
strane Ahejaca, Tarent je mogao širiti svoje posede samo u pravcu juga i istoka gde je i
osnovao nekoliko kolonija.
Osamdesetih godina pre n.e. na krajnjem jugu Apeninskog poluostrva Lokra
Opuntska osnovala je Lokru Epizerfirsku. Poput Sibarisa i Krotona Lpkra je proširila
svoje posede po celpj okolnoj teritoriji sve do Tirenskog mora.
Za kolonizatorski pokret VUI veka karakteristično je to što grčki kolonisti
usmeravajući sve svoje težnje prema plodnim teritorijama Italije i Sicilije nisu
poldanjali pažnju obližnjim planinskim obalama Akamanije i Epira. Tek u narednom
periodu kad su na dalji razvitak kolonizacije sve više delovali interesi pomorske
trgovine koja se vrlo brzo širila i na ovoj teritodji je nikao niz, uglavnom korintskih
kolonija.

Kolonizacija U isto vreme ili možda nešto kasnije posle ko~ Helesponta
lonizacije zapadnog dela Mediterana, oipočelo i Ponta je naseljavanje
tračkog primorja i obala Hele-
sponta. Uloga pionira i ovde je pripala Halkidanima. Oni su
zauzeli ostrya koja su se nalazila u blizini Halkide, jedno od tri poluostrva Halkidika, ,
s najvećom kolonijom Toronom. Za-
padno poluostrvo Palena bilo je naseljeno Eretrijcima. Osim eubejskih gradova u
kolonizaciji Halkidika krajem VII i početkom VI veka učestvovao je i Korint koji je
osnovao Potideiu. Istočnu obalu Halkidika zaposeli
■J JJ .. .... .......i
sii polovinom VII veka stanovnici ostrva Androsa. Kolonije koje su nikle na Halkidiku
imale su čisto zemljoradnički karakter. Većina tih kolonija nalazila se daleko od
morske obale, a od primorskih tek je poneka raspolagala dobrom lukom. Krajem V
veka pre n.e. među halkidičkim gradovima ističe se Olint kao krupan trgovačko-
zanatski centar.
Krajem VIII, a rnožda još i ranije, u prvoj polovini VII veka, stanovnici Parosa
zauzeli su ostrvo Tasos. Pesnik Arhiloh žali se na neplodnost zemlje na tom ostrvu, ali
ne pominje njegovo bogatstvo u zlatu. To
svedoči ο tome da su se na ostrvo najpre doselili zemljoradnici. Kasnije su
Parošani počeli da se sele sa Tasosa na obližnje obale Trakije gde su osnovali
nekoliko beznačajnih naselja. D'alje, na tračkoj obali, polovinom VII veka
stanovnici Klazorli£fie osnovali su koloniju Abderu koju su zatim razorili
Tračani i ponovo naselili stanovnici grčkog maloazijskog grada Teaosa koji su
bežali spasavajuci se od Persijanaca. Otprilike u isto vreme Hios je ovde osnovao
koloniju Maroneju. Izgleda da je ona osnovana pre zauzimanja Tasosa od strane
Parošana, jer su Parošani morali da izdrže napomu borbu s Maronejcima. Još
dalje na sever pružao se pojas zemljoradničkih naselja koja su osnovali
stanovnici Lezbosa i Eoljani, među kojima treba spomenuti Sest i samosku
koloniju Perint.
Obale Propontide i tračkog Baspora nastanlli su iseljenici iz Megare. Na
azijskoj obali oni su možda još krajem VIII veka osnovali Astak i Kalhedon, a na
evropskoj obali Selimbriju i Vizant (659. g.).
Dalja kolonizatorska delatnost Megare u Propontidi obnovljena je tek posle
sto godina i to, po svemu sudeći, u direktnoj vezi sa žestokom klasnom borbom
koja se odigrala u Megari.
Azijske obale Helesponta i Propontide naseljavane su prvenstveno
kolonistima iz Mileta. Izuzimajući Lampsaku (koloniju Fokeje) sve ostale
kolonije ovde je osnovao ili neposredno Milet, ili su osnovane uz njegovo učešće
i pod njegovim rukovodstvom.
Svoje najstarije kolonije Milet je osnovaojoš u VIII veku; to su Sinopa na
južnoj obali Ponta i Kizik na obali Propontide. Obe ove kolonije bile su razorene
početkom VII veka za vreme najezde Kimeraca, ali su kasnije obnovljene.
Najintenzivnija kolonizatorska delatnost Mileta pada u drugu polovinu VII veka.
Između ostalih, Milet je tada osnovao Abidos na obali Propontide i niz manje
značajnih kolonija. Na ulazu u Propontidu nalazi se već pomenuti Kizik, koji je
675/74. g. po drugi put nastanjen miletskim kolonistima i miletsko naselje na
ostrvu Prokonesu koje je bilo čuveno po svojim majdanima mermera.

Kolonizacija Prvi od mediteranskih naroda koji su prodrli na južne i


zapadne Crno more bili su Karijci. Ovaj narod je ο svom obale Crnog mora
boravku na obalama Ponta ostavio sarao slabe tragove.
Raniji pohodi Grka u tajanstveni i za njih tada strašan Pont sačuvani su u
sećanju Helena u obliku legende ο Argonautima. Opasnosti u koje je zapadao
Jason i njegovi saputnici predstavljaju odraz pravih teškoća s kojima su se borili
grčki moreplovci ploveći pontskim vodama: vrtlozi i jake struje u moreuzima,
plovidba nepreglednom pučinom gde se ne vidi ni jedno ostrvo. U VIII veku pre
n.e. pohodi grčkih moreplovaca u Crno more postaju skoro redovna pojava.
U početku se grčka ekspanzija odvijala duž maloazijskih obala. Najstarija ovde
osnovana kolonija bila je, kako smo već pomenuli, Sinopa. -
Prema antičkoj tradiciji, ona je nikla 812. godine pre n.e. na mestii domaceg naselja i to
na onom delu obale gde se nalazila najbolja luka. Odatle je išao stari put koji je vodio u
unutrašnjost zemlje, u Sard i Vavilon. Mesno stanovništvo pleme Haliba odavno je bilo
poznato po obradi gvožđa čiji kvalitet nije zaostajao za čelikorn.
-Negde, oko 750. g. pre n.e. Sinopa je, sa svoje strane, osnovala koloniju Trapezunt.
Možemo pretpostaviti da joj je pri tome pomogla i njena metropola Milet.
Krajem VIH veka pre n.e. sa severnog Crnomorskog primorja preko Kavkaza
krenula su ka Maloj Aziji plemena Kimeraca. Nailazeći u velikim talasima i pustošeći
sve na svom putu, oni su zauzeli Trapezunt i Sinopu i, verovatno ih razorili. Legenda ο
ženama ratnicima Amazonkama, koje su osnovale svoj grad Temiscim nedaleko od
ušća reke Termodont, izgleda da se zasniva na istorijskom događaju upadu Kimeraca.
Tek pošto su Kimerci bili potučeni, Milet je obnovio svoje kolonije. Obnovu Sinope
antička tradicija stavlja u 630. g. pre n.e.
Tduceg stoleća Milecani su tamo osnovali još niz kolonija, istina, manje značajnih
od Sinope. Među njima su bile Sezam i Kromna, kolonije izrasle na mestima naselja
koja su vodlla svoje poreklo iz doba pre grčke kolonizacije, zatim Teos, bez neke
značajnije uloge, i Kitor. Sinopa je sa svoje strane osnovala niz naselja Keras, Kotiora i
neka manja.
Zanimljiva je istorija osnivanja Amisa, koji se nalazio na putu između Sinope i
Trapezunta, upravo na onom mestu obale odakle su se račvali dobri putevi u
unutrašnjost zemlje, u Kapadokiju. Izgleda da je tu postojalo naselje još iz doba Heta.
Krajern VII veka na tom mestu su se učvrstili Fokejci koji su na svojim pola
trgovačkim pola piratskim brodoviraa preduzimali vrlo daleke plovidbe. Ali Fokejci
nisu uspeli da za duže vreme zadrže Amis u svojim rukaraa: grad su preplavili
doseljenici iz Mileta. Uloga miletskih kolonista bila je tako velika da su neki autori, na
primer Strabon, smatrali Amis kolonijom Mileta.
Tako se 70-tih godina VI veka pre n.e. gusti lanac grčkih naselja pružao duž čitave
„desne" obale Pgnta. Stanovništvo svih tih kolonija pripadalo je jonskom ogranku grčke
narodnosti. Tek oko 560. g. pre n.e. ovde se pojavila jedna dorska kolonija Herakleja.
Herakleja se nalazila na obali u plodnoj oblasti, nedaleko od ušća reke Like, sa
dosta dobrom lukom, koja je sa severne strane zašticena rtom. U toj oblasti bili su
nastanjeni Marijandini koji su se mnogo pre dolaska Grka intenzivno bavdi
zemljoradnjom. Marijandini su se usprotivili pokušaju grčkih kolonista da se nastane na
njihovoj teritoriji. Tako Jonjani nisu uspeli da ovde osnuju svoje naselje. Kasnije su u
tome uspeli iseljenici iz dorske Megare koji su savladali Marijandine snagom svog
oražja. Marijandini su izgubili svoju nezavisnost i dospeli u položaj sličan položaju
helota u Sparti: placali su Heraklejcima danak i bili vezani za zemlju koju su
obrađivali.
Osnovno jezgro stanovništva Herakleje sačinjavali su doseljeniei iz Megare.
Grčko osvajanje zapadne obale Crnog mora započelo je znatno kasnije nego što je
to bio slučaj sa južnom od sredine VII veka pre n.e. Mesno stanovništvo Tračani
odavno je bilo poznato Grcima i ušlo je u grčku mitologiju. Za zapadnu obalu Cmog
mora bio je vezan i niz helenskih mitova, na primer, mit ο ostrvu Leuki, rnestu boravka
heroja Trojanskog rata Ahila, koji je posle smrti proglašen božanstvom; ovo ostrvo se
nalazilo tačno ispod ušća Dunava. Među kolonistima zapadne obale kasnije se razvija
kult Aliila koji je poštovan kao vladar mora i nazivan Ahilom Pontarhom.
U doba prodiranja Grka na cmomorsku obalu Trakije lokalno stanovništvo nalazilo
se u stadijumu raspadanja rodovskog uređenja. Njegova glavna zanimanja bila su
zemljoradnja i stočarstvo, a izvestan razvoj postiglo je zanatstvo, između ostalog,
metalurgija.
Prvi kolonisti zapadne obale takođe su bili iseljenici iz Mileta koji su pre svega
osnovali Istriju na omanjem ostrvu južno od delte Dunava. Tu se nalazila dobra
prirodna Iuka, a Dunav je služio kao vanredno pogodan vodeni put u unutrašnjost
zemlje. Osnivanje Istrije tradicija vezuje za 650. g. pre n.e., što potvrđuju i arheološki
nalazi.
Treba primetiti da su, nasuprot grčkim kolonijama na južnoj obali Crnog mora koja
skoro i da nije arheološki istraživana, gradovi na zapadnoj obali Crnog raora dosta
dobro ispitani od strane arheologa.
Oko 609. g. pre n.e. Milecani su osnovali na zapadnoj obali Ponta drugi grad
Apoloniju. Ona se nalazila na malom ostrvcu u južnom delu Burgaskog zaliva i imala
je veoma dobru luku. Apolonija je sa svoje strane osnovala naselje Anhijalu. Zatim je u
periodu između 590-560. g. pre n.e. Milet osnovao Odes na mestu sa najboljom lukom
na čitavoj obali, tačno na mestu gde se danas nalazi pristanište Odesa. Osirn dobre
luke, Odes je imao i tu prednost što se nalazio na ušću reke Penize, koja mu je
omogućavala vezu sa unutrašnjošću zemlje.
Otprilike u isto vreme izgleda da je na mestu gde je postojala dosta pogodna luka
nikao grad Tomi. Time se završava kolonizatorska delatnost Mileta na zapadnoj obali
Crnog mora. Prema tome, ona se razvijala do sredine VI veka pre n.e.
Na zapadnoj obali Crnog mora bilo je još nekoliko manjih naselja koja su osnovali
Jonjani. Među njih spada gradič Kruni koji je kasnije zbog izuzetnog napretka
vinarstva dobio novo ime Dioiiisopolj.
Kao i na južnoj obali, tako su se i na zapadnoj obali Crnomorskog primorja dorski
kolonisti pojavili nekoliko decenija kasnije, u vreme kadase već završila kolonizatorska
aktivnost Mileta. I ovde su Dorani znatnozaostajali za Jonjamnia. Oko 530. g. pre n.e.
doseljenici iz Herakleje osnovali su grad Kalatis. Izbor mesta bio je uslovljen
plodnošcu ravnice u okolini i blizinom slatkovodnog jezera koje je bilo bogato ribom.
Kalatis nije imao prirodne luke. Skoro u isto vreme, oko 520. ^., Megara jepomogla
svoju koloniju Kalhedon prilikom osnivanja grada Mesembrije. Ovaj grad nalazTo se
na poluostrvu na severnoj obali Burgaskog zaliva i imao je dosta dobro mesto za
pristajanje brodova. U naseljavanju Mesembrije sudelovao je i Vizant, Sa svoje strane i
Mesembrija je osnovala nekoliko manjiK naselja.
U ekonomici nekih zapadnopontskih gradova (npr. Kalatisa) preovlađivala je
zemljoradnja; u drugim (Istrija, Apolonija, Odes i Mesembrija) znatno se razvilo
zanatstvo i trgovina.
Tako je kolonizacija južne i zapadne obale Crnog mora trajala skoro 300 godina od
kraja IX veka do prve polovine VI veka pre n.e. Upornosf kojom su miletski Jonjani i
megarski Dorani nastojali da ovladaju Pontom pokazuje koliko su Grci cenili obale
Crnog mora. Docnija istorija opravdala je njihove nađe.
Tokom VI veka pre n.e. crnomorske kolonije su brzo napredovale. Na južnoj obali
naročito se istakla Sinopa kao značajan trgovački centar. Ona je izvozila gvožđe koje
su obrađivali Halibi, građevinsko drvo, orahe i badem. Koristeći se pogodnostima
klime, Sinopljani su počeli da gaje masline, sadeći veliki broj stabala. Kasnije su od
toga imali odličan prihod. U ekonomskom poglgdu Sinopa je u VI veku napredovala
toliko da je grad počeo da kuje vlastitu monetu. Herakleja, eksploatišući rad
Marijandina, izvozila je žito i drvo.
Ο trgovini zapadnopontskih gadova postoje detaljni podaci. Primerci grčke
keramike na koje se nailazi daleko uz Dunav i njegove pritoke pokazuju da je Istrija u
to doba vodila živu trgovinu s udaljenim tračkim plemenima. Intenzivne su bile takođe
i veze zapadnopontskih gradova ne samo sa njihovim metropolama vec i s velikim
trgovačkim centrima tog doba uopšte. Krajem VII i početkom VI veka pre n.e. Istrija i
Apolonija trgovale su sa Rodosom i Parosom, a kasnije sa Samosom. Odes je stupio u
trgovačke veze s Korintom odmah po svom osnivanju.
Sredinom VI veka pre n.e. u ekonomici zapadnopontskih i južnopontskih gradova
vidno mesto zauzimala je i trgovina s Atinom. U periodu 580-5607 g. pre n.e. u celoj
Grčkoj raste atički izvoz i smanjuje se obim trgovine s Korintom.
U isto vreme veliki značaj dobijaju odnosi gradova južne i zapadne obale Ponta sa
gradom Kizikom koji se nalazio u Propontidi i čija moneta od elektruma postepeno
postaje osnovna novčana jedinica duž čitavog obalskog pojasa Crnog mora. Kasnija
istorija južnopontskih i zapadnopontskih gradova relativno nam je malo poznata.
Sredinom VI veka pre n.e. severne oblasti male Azije pokorio je kralj Lidije Krez.
Krez je održavao prijateljske odnose sa grčkim svetom, iako su se maloazijski gradovi
nalazili pod njegovom egidom. Nije isključeno da su vrhovnu vlast Kreza morali
priznati Sinopa i drugi gradovi južnog Ponta. Međutim, Krezova vlast nije bila
dugovečna. Njegovo kraljevstvo uhlzojejan^tila_g^sijska država. Herodotovo
svedočanstvo ο tome da su Marijandini bili prisiljeni na plaćanje danak Dariju
omogućuje pretpostavku ο zavisnosti Herakleje od persijske države. Nije isključeno da
se i Amis nalazio u istoj situaciji. Strabon kaže da je taj grad izvesno vreme bio pod
vlašću nekog lica koje je vladalo nad Kapadokijcima. Očigledno je da u tom licu
raoramo gledati nekog od satrapa.
Zapadnopontski gradovi izgleda da su takođe morali priznati vlast persij.skoJ cara.
Herodot kažeda je krajem VI veka pre n.e. za vreme skitskog pohoda Darija njegova
flota svraćala u luke na zapadnoj obali Crnog mora. Istina, ta potčinjenost nije trajala
dugo. Već 499-493. g. pre n. e. Mesembrija služi kao utočište Vizantijcima i
Kalhedoncima koji su se digli protiv Persijanaca i persijske flote upućene da ih uniiri.
Da li su u tom pontskom ustanku učestvovali gradovi južnog Ponta, zasad ostaje
nerazjašnjeno.
Unutrašnja istorija južnopontskih i zapadnopontskih gradova u VI veku pre ri.e.
skoro da nam je nepoznata. Zahvaljujući kratkoj Aristotelovoj belešci, imamo izvesnu
predstavu samo ο opštem toku đogađaja 11 Herakleji. Prvo je u njoj držala vlast
demokratska stranka. Zatim je demokratija'bil'a oborena i u Herakleji je uspostavljena
vlast oligarhije. Nije isključeno da su heraklejski aristokrati osnovali grad Kalatis radi
toga da im taj grad posluži kao mesto u koje bi mogli da proteruju najagilnije
demokrate i tako obezbede svoju vlast u Herakleji. Na ovakvu pretpostavku navodi i to
što je Kalatis od samog postanka predstavljao demokratski polis koji je i dalje zadržao
demokratsko uređenje. ,
To su zasada dostupni podaci ο istoriji južnog i zapadnog Ponta u epohi
kolonizacije.
Kolonizacija Kolonizacija sevemih obala Crnog mora zaposevernih obala čela je tek
onda kad su se grčki doseljenici doCrnog inora bro učvrstili na njegovoj južnoj i
zapadnoj oba1L Najstarije grčke kolonije na severnim obalama Crnog mora nastale su
ne ranije od VI veka pre n.e. U tom pogledu jedirii izuzetak čini malo naselje ranijeg
perioda na ostrvu Berezan koje je uskoro prestalo da postoji. Relativno kasnije
zaposedanje severnih obala Cmog mora od strane grčkih kolonista objašnjava se
velikom udaljenošću tih mesta od njihove otadžbine. Samo po sebi je jasno da su
pojedini grčki moreplovci povremeno dolazili na severnu obalu i nešto ranije. Ο tome
da su Grcima od ranije bila poznata ta mesta, osim motiva i legendi, svedoče i pojedini
predmeti grčke proizvodnje koji potiču iz VII veka pre n.e., a koji su nađeni u oblasti
Severnog crnomorskog primorja.
Vodeća uloga u kolonizaciji severnih obala Crnog mora pripadala je jonskim
Grcima iseljenicima iz gradova maloazijskog primorja, a najviše iz Mileta. U VI veku
oni su na ušcu Bugo-Dnjeprovske delte osnovali Olbiju i niz kolonija na istočnoj obali
Krima, duž obe obale Kerčkog moreuza koji se u staro doba zvao Kimerijski Bosfor.
Najveće od njih su bile: Pantikapej (na mestu gde se danas nalazi Kerč), Nimfej,
Teodosija (na mestu današnje Feodosije), Fanagorija, Hermonasa i Kepa na obali
Tamanskog poluostrva koji je u to doba predstavljao grapu ostrva u delti reke Kuban.
Od svih bosforskih naselja najsevernije je bilo Tariais koje se nalazilo blizu ušća Dona;
istina, ovo je naselje postalo kasnije. Preko Tanaisa održavane su veoma žive veze
između bosforskih kolonija i plemena u oblasti Dona. Jedina dorska kolonija na
severnoj obali Crnog mora bio je Hersones koji je osnovan u V veku pre n.e. od strane
iseljemka iz Pontske Herakleje i nalazi se 3 kilometra daleko od današnjeg
Sevastopolja. Nij'e isključena mogućnost da je na mestu Hersonesa, pre dolaska
fieraklejskih kolonista, postojalo manje jonsko naselje.
Tokom daljeg razvitka grčkih kolonija na severnim obalama Crnog mora pored
zemljoradnje vidnu ulogu preuzima trgovina.
U VI veku mnogi grčki gradovi već su osećali potrebu za sirovinama sa
crnomorskih obala, a naročito za žitom. Osim toga, grčkom zanatstvu bilo je potrebno
tržište radi plasiranja svojih proizvoda. Zainteresovanost za to najpre su osetili gradovi
sa obala Male Azije koji su bili najnapredniji i ekonomski najrazvijeniji grčki gradovi
tog doba.
Grčke kolonije sa obala Crnog mora posebno sa severnih, u VI veku pre n.e.
dobijaju izuzet.no velik značaj u ekonomskom životu čitave Grčke. One postaju
liferanti sirovina, žita i radne snage robova. Tako je od njihove delatnosti zavisilo
blagostanje mnogili grčkih gradova.
Između grčkih kolonista i mesnih plemena bile su uspostavljene veoma žive
trgovinske veze: zanatske proizvode, vino i maslinovo ulje koje su uvozili iz Grčke, a
takođe i proizvode lokalnih grčkih majstora grčki trgovci su menjali za poljoprivredne
proizvode. Za tu razmenu najviše je bila zainteresovana lokalna plemenska aristokratija
koja je posedovala velika stada stoke i plodnu zemlju. Za trgovačke veze s Grcima bili
su zainteresovani i širi slojevi lokalnog stanovništva koje je, prema Herodotovom
svedočanstvu, gajilo žitarice računajuci na prodaju. Mnogobrojni predmeti grčkog
porekla, koji su nađeni prilikom otkopavanja lokalnih naselja i kurgana, veoma rečito
ilustruju intenzivnost tih veza.
Povoljni uslovi za razvoj grčkih kolonija na severnom crnomorskom primorju
sastojali su se u tome što su lokalne zajednice pred samu kolonizaciju već osećale
potrebu za razmenom dobara s Grcima. Trgovina s grčkim kolonistima forsirala je sa
svoje strane u lokalnim zajednicama proces obrazovanja klasa, pomažuci im u prelazu
od uređenja prvobitne zajednice na viši stepen istorijskog razvoja. Tesne veze Grka s
lokalnim plemenima takođe su pomogle procesu asimilacije koji se najintenzivnije
odvijao na obalama kimerijskog Bosfora. Tako je kultura koja se ovde formirala dobila
specifične grčko-lokalne karakteristike.
Najstariji Grcima poznati stanovnici severnih obala Crnog mora bili su Kimerci.
Pod imenom „Himirraj" oni se pominju i u asirskim klinopisnim tekstovima s kraja VIII
veka pre n.e. u kojima se govori ο kimerijskim upadima u Malu i Prednju Aziju, pa čak
i u Egipat.
U doba Herodota, koji je posetio severno crnomorsko primorje sredinom V veka pre
n.e. i koji je ostavio najvrednije podatke ο stanovnicima ove zemlje, period vezan za
Kimerce već je predstavljao daleku prošlost; taj period zabeležen je u lokalnoj
toponimici. Tako se današnji Kerčki. moreuz tada zvao Bosfor kimerijski, u oblasti
pomenutog moreuza nalazila se kimerijska tvrđava, kimerijski prelaz, kimerijska
oblast. Stice se utisak da je glavno prebivalište Kimeraca bilo Kerčko poluostrvo.
Međutim, Herodot kaže da su mu pokazali grob „kimerijskog kralja" u oblasti Dnjestra.
Drugi antički pisci znaju još manje ο Kimercima. Nije isključena mogućnost da je reč
Kimerci kod Grka imala značaj zbirne imenice za oznaku mnogih plemena koja su u
drevno doba živela na širokim stepskim prostorima od južnog Buga do Azovskog
mora, uključujuci i Krim. Do danas znamo malo ο kulturi Kimeraca. U arheološkoj
literaturi uobičajeno je da se temiinom „kimerijska kultura" označavaju spomeiiici
prelaznog perioda od bronze u epohu gvožđa koji su nađeni na teritoriji severnog
crnomorskog primorja kao rezultat pojedinačnih iskopavanja u depoima i sasvim
slučajnim nalazima. Izdvojiti prave kimerijske spomenike, iz čitavog tog rnaterijala,
zasad je još teško. Prema Herodotovim podacima, Kimerci su kasnije bili potisnuti sa
sevemog ernomorskog primorja navalom Skita i preselili se na iužnu obalu Crnog mora
u rejon Sinope. Neki naučnici misle da ako se takva seoba i može smatrati istorijskim
događajem, ona nije morala biti opšta, i deo Kimeraca ostao je u planinskoj oblasti
Krima; plemena koja su tu živela pominju se kasnije kod antičkih pisaca pod imenom
Tauri.
Prema svedočanstvu Herodota, u njegovo doba osnovno stanovništvo sevemih obala
Cmog mora predstavljali su Skiti ο kojima on daje iscrpna obaveštenja. Pošto je
Herodot, po svemu sudeći, posmatrao plemena na sjevernom crnomorskom primorju iz
Olbije koja se nalazila u Bug-Dnjeprovskoj delti, to on na prvom mestu opisuje ona
skitska plemena koja su živela u neposrednoj blizini tog grada. Herodot ih nabraja
poimenično. U tom nabrajanju na prvom su mestu Kalipidi koji se kod njega javljaju
pod dragim karakterističnim imenom Heleno-Skiti. To su bili najbliži susedi Olbije i
asimilirali su se sa grčkim kolonistirna pre svih ostalih, iskusivši na sebi jako delovanje
grčke kulture. Ο susedima Kalipida, Alazonima, Herodot kaže da su gajili žito i za
ishranu su upotrebljavali hleb, a jeli su i luk, crni i beli, sočivo i proso (IV, 17). Dalje,
iza Alazona, na teritoriji s obe strane Buga, živeli su tzv. Skiti orači koji su prema
Herodotovim rečima gajili žito ne samo za sopstvene potrebe već i za prodaju.
Očigledno je da se teritorija na kojoj su živeli Skiti orači nalazila u sferi trgovinske
delatnosti olbijskih trgovaca.
Stanovništvo oblasti udaljenih od Olbije Herodot opisuje na osnovu opštijih
osobina. Tako on celokupno stanovništvo velike teritorije koja se pruža na istok od
Dnjepra naziva Skitima zemljoradnicima, suprotstavl jajuci im još brojniju grupu Skita
nomada koji prema rečima Herodota ,,ne seju i ne oru". Još dalje na istok, kako kaže
Herodot, živeli su tzv. kraljevski Skiti koje on karakteriše po tome što su imali vojnu
prevlast nad ostalim stanovništvom.
Prema tome, Skiti su predstavljali niz očigledno srodnih plemena delom nomadskih,
delom stalno nastanjenih. Iz materijala dobijenog putem arheoloških istraživanja
proizlazi da je čisto skitska kultura pre svega zauzimala oblasti između donjeg Buga i
donjeg Dnjepra i na teritoriji između donjeg Dnjepra i Azovskog mora, uključujuci i
teritoriju stepskog dela Krima.'IakosvaHodtthrejonalmaizvesne lokalne osobine, ipak se
opažaju i elementi tipološkog jedinstva materijalne kulture: isti oblici keralriike, oružje
istog tipa, takođe i oprema za konje, slični tipovi grobnica itd. Materijalna kultura
šumsko-stepskog pojasa koja se znatno razlikovala od skitske kulture iskusila je
sredinom V veka pre n.e. na sebi njen jak uticaj kojim su, donekle, ublažene razlike
između te dve kulture. Etnička srodnost skitskih plemena izražavala se pre svega u
njihovom jez.iku. Ο tom jeziku, na žalost, imamo veoma oskudne podatke koji su,
uglavnom, crpljeni iz grčke literature. Pokušaji da se reši pitanje jezika Skita izazvali
su u nauci niz protivrečnih hipoteza koje jedna drugu isključuju. Pravilno osvedjavanje
problema skitske etnogeneze u našoj literaturi dugo su ometale nemarksističke
postavke N. J. Mara i njegovih sledbenika. Danas raeđu lingvistima i skitolozima vlada
mišljenje da jezik Skita spada u tzv. severnoiransku grupu jezika.
Prema Herodotovim podacima, preko reke Dona nisu živeli Skiti, vec plemena
Sauromata, srodna Skitima po jeziku i načinu života. Isto se raože reći i ο meotijskim
plemenima koja su živela na obalama Azovskog mora i u oblasti Kubana. Teritorija
nastanjena pomenutim grupama plemena bila je sa svih strana opkoljena plemenima
koja nisu bila srodna Skitima i koja su se od njih bitno razlikovala načinom života i
nivoom socijalnog razvitka. Ο tim plemenima Grci su znali veoma malo i ο njima su
prepričavane najfantastičnije priče. Na primer, Herodot, govoreći ο Neurima koji su
živeli na teritoriji zapadno od srednjeg Dnjepra i koji su možda predstavljali
protoslovensko stanovništvo Evrope, kaže da su svi bili čarobnjaci i da su umeli da se
pretvaraju u vukove. Otprilike isto tako maglovitu predstavu imao je Herodot i ο
Malanhlenima nastanjenim u oblasti koja se pruža gomjim tokom Dona i u graničnim
stepama istočno od Dona.
Jasno je da se istorijski razvoj plemena razbacanih na tako velikom prostoru odvijao
u vrio raznolikim uslovima i u nejednakom tempu. Uočljive su razlike u nivou njihovog
razvoja čak i u onim slučajevima kad su se ove ili one grupe plemena nalazile sasvim
blizu jedna druge. Na primer, svi antički pisci jednodušno naglašavaju surovost i
zaostalost Taura koji su bili nastanjeni u planinskim delovima Krima. Arheološka
istraživanja tog dela Krima stvarno su pokazala da ovde u drevno doba nisu postojali
uslovi za razvoj zemljoradnje i stočarstva i da su ribolov i lov predstavljali glavno
zanimanje stanovništva. Međutim, privredni život većine plemena nastanjenih u
severnim predelima Crnog mora, prvenstveno onih sa kojima su Grci dolazili u dodir za
vreme kolonizacije, već je stajao na relativno visokom stepenu. To se naročito odnosi
na život stalno nastanjenog zemljoradničkog stanovništva, koje nam je poznato na
osnovu iskopinama mnogobrojnih naselja, između ostalih, prema iskopinama velikog
Kamengrada na Dnjepru nedaleko od današnjeg Nikopolja. U to doba, po pravilu,
oranje se već obavljalo pomoću volovske zaprege i pluga, želo se srpovima, žito je
mleveno u naročitim mlinovima. Mnogobrojni ostaci kostiju svedoče ο tome da je
gajena krupna i sitna rogata stoka, živina i konji. Ostaci stambenih zgrada i keramika
nađena prilikom iskopavanja, raznolika po svojim oblicima i nameni sve to svedoči ο
relativnom materijalnom bogatstvu stanovnika takvih naselja.
Ο obimu i razvijenosti stočarstva pastirskih, nomadskih naroda svedoče takvi
spomenici drevnog života kao što su, na primer, Ulski, Kostromski, Voronješki i drugi
kurgani. Samo u jednom od ulskih kurgana koji datira iz VI veka pre n.e. nađeno je
preko 400 konjskih kostura poređanlh u pravilnim redovima duž greda za koje su bili
vezani. Običaj masovnog ritualnog ubijanja konja pruža nam jasnu predstavu ο veličini
konjskih ergela koje su pripadale nomadima. Pretrpanost inventara u velikim
kurganima predmetima grčkog porekla uočljivo dokazuje veze mesne plemenske
aristokratije sa grčkim gradovima kolonijama. ,
Velike grobnice kurgani, bogate inventarom i tragovima ritualnih žrtvenih obreda,
predstavljaju veliki kontrast ogromnom broju mogila sirotinje koje su skoro bez
inventara; to svedoči ο intenzivnom socijalno-imovinskom raslojavanju koje se
odvijalo u ovoj sredini. Stalni ratni sukobi između plemena koji su pobedniku donosili
ratni plen i zarobljenike, i trgovina s Grcima kojima je, očigledno, preprodavan deo tih
zarobljenika sve su to bile okolnosti koje su forsirale dalji porast socijalne
nejednakosti. Međutim, svi su izgledi da društvo na severnim obalama Crnog mora u
đoba koje razmatramo još nije bilo izašlo iz poretka prvobitne zajednice; u njemu tek
što je počeo proces formiranja klasa i države.
Herodot više puta pominje skitske kraljeve. Ti su kraljevi, čak i onda kada su se
nalazili na čelu formacije sastavljene od nekoliko mesnih plemena, ipak ostajali samo
kao plemenske vođe. Zato, ne sumnjajući u postojanje obično kratkotrajnih formacija
mesnih plemena koja su udruživala svoje snage radi zajedničkih vojnih poduhvata
velikog obima, kao što su, na primer, bili slučajevi kod skitskih upada u Malu i Prednju
Aziju, ipak treba odlučno odbaciti mišljenja nekih naučnika koji tvrde da je kod Skita u
doba VH-V veka pre n.e. postojala država. Prvi realni znaci skitske državnosti
pojavljuju se najranije u drugoj polovini IV veka pre n.e. kad je na zapadnim obalama
Crnog mora nikla velika i snažna formacija pod vođstvom skitskog kralja Ateja, koja
je, istina, trajala veoma kratko. Kod Sarmata se ne raože pronaći trag državnosti. Prema
svedočanstvima niza antičkih pisaca u sarmatskoj sredini naročita uloga pripadala je
ženamaJTo praža osnov za mišljenje da su kod Sarmata ostaci matrijarhata očuvani
duže nego kod Skita. Takođe se sa sigurnošću može smatrati da u lokalnoj severno-
crnomorskoj sredini nije bilo više-manje razvijenog ropstva. Na osnovu svega što
znamo od Herodota i iz kratkih napomena drugih autora ο skitskim roboviraa, može se
stvoriti predstava ο patrijarhalnim fonnama ropstva. Teško da bi rad neslobodnih
mogao da nađe širu primenu u domaćinstvima stalno nastanjenog stanovništva koje,
prema svim raspoloživim podacima, još nije poznavalo privatnu svojinu na zemlju.
Valja misliti da u slučajevima kad je gubitak slobode bio vezan za zarobljeništvo,
zarobljenici nisu dugo zadržavani kod pobedničkog plemena, već su otpremani van
granica, očigledno posredovanjem grčkih trgovaca.
Naše predstave ο životu nomadskog i stalno nastanjenog stanovništva na teritoriji uz
severne obale Crnog mora zasnovane su kako na svedočanstvima Herodota i drugih
antičkih autora tako i na materijalima arheoloških istraživanja. „Skiti piše Herodot ο
nomadima ne pribavljaju sebi hranu zemljoradnjom već stočarstvom i svoje stanove
podižu na kolima". Jasnu predstavu ο tome kako su izgledala ta kola dobijamo
pošmatrajući model načinjen od gline koji je nađen među dečjim igračkama i
iskopinama u rejonu Kerča. Taj tip pokretnog stana nikao je, očigledno, još u
predskitsko doba u epohi bronze, jer su u grobnicama iz tog doba na severnom
Kavkazu nađeni slični glineni modeli, a u jednom kurganu veliki drveni točkovi bez
paoka. Za vreme zadržavanja na jednom mestu nomadi su živeli u šatorima
napravljenim od valjane vune i imali su ognjište nasred šatora. Takav jedan šator jurta
u obliku konusa s cilindričnira poklopcem na otvoru za odvod dima prikazan je na
jednoj pantikapejskoj fresci.
Nijejiam goznato kako su izgledale stambene prostorije stalno iiastanjenih Skita.
Izvesnu predstavu ο njihovim naseljima daju ostaci zemunica i koliba od zemlje koje se
nalaze u iskopinama skitskih naselja, a takođe i proučavanje konstruktivnih osobina
velikih kurganskih grobnica u Kijevskoj, Kirovogradskoj, Poltavskoj, Harkovskoj i
Voronješkoj oblasti kao i u stepskom delu Krima.
Na osnovu mnogobrojnih nalaza lokalnog posuđa različitog oblika i namene,
keramika je u životu stanovništva zauzimala veoma vidno mesto. Herodot priča da su
Skiti spremali hranu i u bronzanim kazanima (takvi su kazani poznati i iz arheoloških
nalaza) i da su se služili drvenim posuđem. Sudeci prema ostacima kostiju, izgleda da
su se pretežno hranili stočarskim proizvodima.
Ο tome kako je izgledala odeća Skita znamo uglavnom po ukrasima sa zlatnog i
srebrnog posuđa i po drugim skupocenim proizvodima, prvenstveno onim grčkim koji
su nađeni u Čertomlickom, Kuljbskom, Solohi i u drugim kurganima. Ona se sastojala
od kratkog kaftana, uskih kožnih ili širokih nabranih čakšira i kožnih čizama. Na glavi
su, sudeci po crtežima na vazama, nosili kapuljaču ili su išli gologlavi. Žene su nosile
duge haljine sa uskim rukavima i pojasom, ili ogrtače takođe uskih rukava.
Oružje Skita poznato nam je kako po slikama na vazama tako i po mnogobrojnim
nalazima skitskih strela, kopalja i kratkih mačeva skinaka. Laki štitovi su služili kao
odbrambeno oružje skitskih ratnika. Borbe su vodili uglavnom jašući na konjima, iako
se kasnije, s porastom stalno nastanjenog stanovništva i razvojem zemljoradnje, u
skitskoj vojsci javljaju i pešaci. Opisima skitskih vojnih običaja Herodot posvećuje
veoma vidno mesto i po svemu sudeći preuveličava ratobomost samih Skita.
Za religiju Skita karakteristično je to što nije bilo hramova i posebne kaste
sveštenika. Jedan od najviše poštovanih bogova, prema rečima Herodota, bio je bog
rata čije je oličenje gvozdeni mač zaboden u zemlju kome su prinosili žrtve. Herodot
navodi poimence još niz drugih skitskih božanstava, pokušavajući da ta imena prevede
na jezik helenskog panteona, ali mu to slabo polazi za rukom; izgleda da su religiozne
predstave Skita bile vrlo daleko od religije Grka.
Originalnost lokalne kulture jasno se ispoljava na skitskim predmetima izrađenim u
kritskom stilu u kome osnovu čine životinje. Za taj stil karakteristična je dinamičnost u
obradi životinjskih likova: zveri su najčešće predstavljene ne u statičkom stanju, vec u
napetom pokretu. Pro izvodi takve vrste nisu bili samo proizvod lokalnih majstora već i
majstora-stranaca kako Grka, tako i istočnjačkih majstora koji su u takvim slučajevima
radili očigledno računajući na ukus potrošača sa severnih obala Crnog mora.
Nesumnjivo je i to da se u lokalnoj kulturi osećao i uticaj Grka, ali značaj tog uticaja ne
treba preuveličavati; on se uglavnom odrazio na užem sloju mesnog društva na
rodovskoj aristokratiji koja se trgovinom vezala sa grčkim gradovima. Prirodno, grčki
uticaj se proširio i na ona lokalna plemena koja su živela u neposrednoj blizini gradova
kolonija. Međutim, i sami grčki kolonisti, kako je već rečeno, osetili su na sebi
delovanje lokalne sredine. To se naročito opaža u oblasti likovne umetnosti. Na
mnogim nama poznatim spomenicima umetničkih zanata iz gradova kolonija na
severnim obalama Crnog mora oseća se pečat lokalne osobenosti po kojoj se oni bitno
razlikuju od analognih spomenika centralne Grčke. Ta osobenost izražava se kako u
izboru sižea iz lokalnog života koje su za svoje radove uzimali majstori severnih obala
Crnog mora, tako i u stilskim karakteristikama tih radova. U tom smislu su veoma
karakteristične kuljobske i čertomlicke vaze, rad grčkih majstora, sa prizorima iz
domaćeg života Skita, kao i prikazi mesnih božanstava na gradskim raonetama i stilske
karakteristike mnogih drugih proizvoda lokalnog umetničkog zanatstva.
Kolonizacija Ako.se kolonizatorski pokret jonskih gradova jugoistočne pod vođstvom
Mileta odvijao u pravcu severa, u obale Sredozemoblasti Propontide i Ponta, to je
Rodos, koji je nog mora među polisima Doride igrao isto tako vodecu ulogu, svoje
iseljenike upućivao starim, poznatim putem duž južnih obala Male Azije. Početkom
VII veka u Likiji, na granici Pamfilije, obnovljena je IH ponovo osnovmia kolonija
Faselida. lako je pokušaj Grka da se učvrste na obali Kilikije početkom VII veka bio'
odlučno suzbijen otporom asirskog 'cara Senaheriba, Grer sirlpak uspeH da ovde
osnuju nekoliko, isdna, beznačajnih naselja smjštenih na kraju puta koji je počinjao od
obala Ponta blizu Sinope i presecao Malu Aziju pravcem sever jug.
Polovinom VII veka Grci prodiru u Egipat, u početku kao najamnici. Naselje tih
najamnika, koje se nalazilo na jednom rukavcu ušća Nila, kasnije je napušteno. Docnije
su se Grci u Egiptu stabilizovali, pošto su tu osnovali koloniju Naukratis. To je
učinjeno uz dozvolu faraona:PsramefIha koji je pokušavao da obnovi snagu i značaj
Egipta i u tom cilju rado se koristio uslugama grčkih najamnika i trgovaca. Međutim,
Naukratis nisu osnovali Rođani, vec' opet energični i preduzimljivi MHećani. Oni su se
u početku učvrstili u jednom od zapadnih ušca Nila, zalim u susednom (Kanopskom)
ušću, gde su i osnovali novi grad.
Kasnije, kad su Egipat počeli da posećuju trgovci iz dragih grčkih gradova,
Naukratis je postepeno počeo da se pretvara u jedan opštegrčki centar.Tome je naročito
doprinosila politika egipatskog faraona Amasisa koji je boravak stranaca, posebno
Grka, ograničio samo na tu oblast. Pri tome je on dodeljivao potrebne površine kako za
opšte helensko svetilište (Helenion) tako i za hramove koje su gradili pojedini gradovi.
Tokom iskopavanja u južnom delu Naukratisa otkriveno je egipatsko naselje; uz
njega se sa severne strane priljubilo grčko naselje koje se poštepeno širilo. .Tragovi tog
grčkog naselja datiraju iz sredine VII veka. Najzad su u severnom delu Naukratisa
pronadeni ostaci Heleniona i hramova koje su podigli Milet, Samos i Egina; najstariji
kulturni slojevi u tim naseljima nisu stariji od sredine VI veka. Relativno male razmere
celog naselja daju osnovu za to da ga svrstamo u tip faktorije.
Početkom 30-tih godina VII veka, u periodu zaoštravanja socijalne borbe na ostrvu
Teri, kako se da zaključiti iz raznih verzija predanja, kolonisti su, pod vođstvom oikista
koji je prigrabio kraljevsku vlast i ime Bata, zauzefi ostrvo Plateju koje se nalazilo
nedaleko od obale. Zatim su se preselili na kopno, gde su 631. g. osnovali koloniju
Kirenu. Ova kolonija imala je agrarni karakter. Polovinom VI veka u Kirenu je došla
nova grupa kolonista. Za novopridošle je trebalo stvoriti zemlju. To je rešeno na taj
način što su sa jednog dela svoje teritorije potisnuti Libijci s kojima su Grci, kako
izgleda, dotad održavali mirne odnose.
Kasnija U periodu rane kolonizacije jtaliie LSicilije za-
kolonizacija padne obale Balkanskog poluostrva nisu bile Zapada
nastanjene. Tek u drugoj polovini VH veka pre
n.e. napredovanjem korintske trgovine ovde niče niz
korintskih kolonija: Leukada, na Ambrakijskom zalivu Anaktorij i Ambrakija, na obali
Dirije Apolonija i Epidamnos (kod Rimljana Dirahij) koje su osnovane zajedno sa
Korkiranima.
U isti period spada i prcxiiranje iseljenika iz raaloazijske Fokeje na daleki Zapad
gde su nedaleko od ušća reke Rodane (Rone) osnovali koloniju Masaliju. Osnivanju
kolonije prethodilo je uspešno putovanje Kolaja sa samosa koga su vetrovi oterali
daleko na Zapad do grada Tartesa (na ušću reke Tartes, danas Gvadalkivir). Ugledavši
prvi put ovu srebrom bogatu zemlju i stupivši u trgovačke odnose s lokalnim
stanovništvom, Kolaj je stekao basnoslovno bogatstvo po predanju oko 60 talenata.
Glasovi ο tako srećnom Kolajevom putovanju pobudili su fokejske moreplovce da i
sami okušaju sreću. Stigavsi dd Tartesa bili su, prema tradiciji, veoma toplo primljeni
kod tamošnjeg kralja Argantonija čiju su zemlju još pre Grka posećivali Feničani
(Kartaginjani). Uspeh prvog putovanja pokrenuo je Fokejce na opremanje ekspedicije
veceg obima čiji je rezultat bio osnivanje Masalije prvih godina VI veka.
Karakteristično je to što su već od samog početka uspostavljeni prijateljski odnosi
između kolonista i lokalnog stanovništva; kasnije su se ti odnosi pokvarili.
Učvrstivši se u novoj koloniji, Fokejci su ubrzo proširili svoj uticaj osnivanjem niza
zavisnih naselja duž čitave istočne obale Iberije (Španije) i Ligurije (južna Francuska)
od Majnake (Malaga) do Mopojka (Monako). Oslanjajući se na svoje kolonije,
osnovane tokom VI i V veka, Maslaci su u svojim rakama držali svu trgovinu sa
severom duž reke Rodana.
Pokušaj Fokejaca da se učvrste na ostrvu Korzici gde su 60-tih godina VI veka
osnovali koloniju Alaliju (Aleriju), bio je manje uspešan. Posle pada Fokeje, koju je
osvojio Harpag, u Alaliju su stigle mnogobrojne izbeglice. Gledajući u Fokejcima
opasne konkurente protiv njih su se udražili Kartaginjani i Etrurci. Pomorska bitka kod
Alalije (535. g. pre n. e.) zavrsena je totalnim porazorn fokejske ratne flote. Pretrpevši
taj poraz, oni su bili prisiljeni da napuste Korziku. Na zapadnoj obali Italije Fokejci su
osnovali novu koloniju Hielu koja je poznatija pod imenom Eleja (ili Velija).

3. ZNAČAJ I POSLEDICE KOLONIZACUE VII-VIVEKA PRE N.E.

Kolonizacija VII-VI veka pre n.e. imala je izuzetno velik značaj za daIji istorijski
razvoj Grčke. Za razliku od kolonizacije ranijeg perioda, uslovljene nizom plemenskih
pokreta, kolonizatorski pokret VIII-VI veka organski je povezan s pojavom klasnog
društva u Grčkoj, s formiranjem grčke države. Neravnomernost raspodele zemlje koja
je prouzrokovala klasnu borbu, kao i napredak zanatstva i trgovine stimulisali su
kolonizaciju. Kolonizacija je sa svoje strane doprinosila razvoju grčke trgovine. Prema
slikovitoj definiciji Platona, Grci su opkolili Sredozemno raore kao žabe koje sede oko
bare. Sad su Feničani bili primorani da im ustupe prvenstvo.
Za neplodnu i sirovinama siromašnu centralnu Grčku takvo proširenje trgovinskih
veza imalo je velik značaj. Kolonije su sa svojim metropolama bile tesno povezane ne
političkim, već baš ekonomskim trgovačkim interesima. Kao rezultat toga stvoreni su
izuzetno povoljni uslovi za dalji razvoj robne proizvodnje i uvozne i izvozne trgovine
koja je forsirala dalji porast proizvodnih snaga grčkog društva razvoj robovlasničke
privrede u celini. Međutim, taj razvoj nije se ni izdaleka jednako odvijao u raznim
oblastima Grčke; stanovništvo zajednica koje su se pre drugih oslobodile ostataka
rcxlovskog uređenja brže je razvijalo zanate, pomorsku trgovinu i kolonizatorsku
delatnost; u drugim zajednicama ostaci rodovskog uređenja sačuvali su se duže,
udarajuci poseban pečat na socijalno-ekonomsku strukturu tih zajednica. Zbog toga
proučavanje opštih razvojnih linija stare Grčke mora da ide uporedo s proučavanjem
lokalnih karakteristika tog procesa. S te tačke gledišta istorija pojedinih grčkih
zajednica je sama po sebi vrlo interesantna.
ATIKA U VIIIVIVEKU

1. STARA ΑΤΙΚΑ
Najstariji period u istoriji Atike, koja je u svom kasnijem životu postala osnovna
teritorija jedne od najjačih i najnaprednijih država Grčke, retko se spominje u izvorima.
Arheološkim istraživanjima u samoj Atini i u oblasti oko nje otkriveni su tragovi vrlo
starog života, koji dopiru do epohe neolita. Najstarija ođ dosad pronađenih grobnica
spada u ΙΠ milenijum pre n.e. Posuđe nađeno u ovom grobu pokraj savijenog kostura,
koje je napravljeno od sive gline neveštom rukom, još je vrlo primitivno.
U toku iskopavanja na atinskom Akropolju nađeni su spomenici nesravnjeno više
kulture u vidu ostataka dvorca mikenskog tipa, a u nizu drugih mesta (Aharna, Erhijđ,
Keramik i druga) grobnice iz istog vremena s velikim brojem raznih predmeta,
uglavnom keramičkih proizvoda, među kojima se nalaze i proizvodi stranog porekla.
Svi ti spomemci,koji datiraju već sa kraja bronzanog doba, stvaraju podlogu za
mišljenje da je na teritonji Atike postojalo jedno od žarišta mikenske kulture koje je
savreraeno drugim i njenim centrima.
Naredni, poslemikenski period u Atici karakterističan je po pojavi keramikelzv.
protogeometrijskog i geometrijskog stila. Neki keramički nalazi iz toga doba, kao, na
primer, čuvene dipilonske vaze, koje su poznate širom sveta, sačuvale su se do naših
dana u vanredno dobrom stanju. Obilje nalaza protogeometrijske i georaetrijske
keramike dala su i nedavna iskopavanja vršena na severnim i severozapadnim
padinama Areopaga. Skrece na sebe pažnju činjenica da se u kulturnim slojevima koji
su značajni po ovoj vrsti keramičkih nalaza gotovo nikako ne susreću uvezeni
predmeti. To dokazuje da je i za Atiku karakteristično ono slabljenje veza s drugim
zemljama koje je inače tipično za čitavu Grčku poslemikenskog perioda.
Za gvozdeno doba u Atici zanimljiva je grobnica sa teritorije Atine iskopana 1949.
g., u kojoj je po svemu sudeći sahranjen neki zanatlija i u kojoj je nađeno nekih deset
predmeta napravljenih od gvožđa i kamen za oštrenje.
U antičkoj literarnoj tradiciji ο Atici najstarijeg doba sačuvani su samo neki podaći
ύ ođlomčlma. Tukidid, Herodot i Platon (u jednom od svojih dijaloga) naglašavaju da
stanovnici Atike nisu bili došljaci već autohtoni atička zemlja za njih nije bila maćeha
nego rođena majka. Zbog neplodnosti tla ova zemlja nije privlačila zavojevače, tvrdi
Tukidid, i dorska najezdajuje mimoišla. AlFkasnije,kadse razvfla atinska država, u
Atici su se počeli sakupljati iseljenici iz drugih mesta, povecavajuci tako broj njenog
stanovništva i doprinoseći svojim radom porastu njenog blagostanja.
U predstavama kasiiijih atinskih pokolenja najstariji oblici socijalne organizacije,
sačuvani kao ostaci i u toku kasnijeg perioda koji nam je mnogo bolje poznat,
predstavljali su rezultat delatnosti niza legendamih vladara. Na primer, mitski kralj Jon,
prema predanju, podelio je celokupno stanovništvo Atike na četiri rodovske fde, od
kojih se svaka delila na tri fratrije koje su se sa svoje strane delile na 30 rodova, a u
svakom rodu bilo je 30 porodica, tako da je u celoj staroj Atici bilo 10.800 porodica.
Povodom ovih podela K. Marks je u polemici s buržoaskim naučnikom Grotom
primetio ,,da su gensovi, iako ih Grci izvode iz mitologije, stariji od mitologije, koji su
oni sami stvorili sa njenim bogovima i polubogovima".13
Kao svedočanstvo nekadašnje nesloge među stanovništvom mogu da služe ruševine
mnogobrojnih utvrđenja koja su delila i štitila jedne od drugih rodovska naselja, jer su
ona bila u stalnim neprijateljskim odnosima. Tragovi takvih utvrđenja i danas se
otkrivaju u toku iskopavanja na raznim mestima Atike.
Prema tome, ovde nalazimo socijalnu strukturu tipičnu za epohu rodovskog
uređenja, koja je neminovno morala proizaci iz skupa svih istorijskih uslova tog doba.
Za staru Atiku karakteristična je i druga osobina, dpična za epohu prevlasti rođovskih
odnosa rodoplemenska pocepžmošt. Prema atinskim predanjima, na teritoriji Atike u
najstarije doba nalazilo se 12 posebnih, odvojenih i međusobno nezavisnih rodovskih
zajednica. Kraj toj pocepanosti, opei prema predanju, učinio je mitološki atinski kralj
Tezej, koji je stanovništvo cele te oblasti okupio oko Atine i uveo za sve jedno
zajedničko veće i jedan pritanej. ,,Od onog doba još i sad piše Tukidid (Π, 15, Zagreb,
1957) slave Atinjani na državni trošak ujedinjenje (sinoikiju) kao svetkovinu božičnu
(sc. Atene)."
Proces ujedinjavanja Atike, po svira izgledima, trajao je najmanje 200300 godina.
Možemo pretpostaviti da se tokom IX-VIII veka pre n.e. Atini, kao rezultat uporne
borbe, priključila Paralija obalski deo Atike. Posle toga lokalni kult boga Posejdona
prenet je u atinski Akroplj. Odmah žatim pripojena je Dijakrija planinska oblast na
severu zernlje. Odatie je u Atinu prenet kult Tezeja. Najduže je očuvao svoju
nezavisnost jugozapadni deo Adke oblast Eleusine sa njenim čuvenim hramora boginje
Demetri. Sudeci prema himni posvecenoj Demetri, koja se sačuvala i došla do nas,
Eleusina je još u VII veku bila nezavisna i, braneći svoju nezavisnost, vodila je s
Atinjanima vrlo ogorčenu borbu. Atinski sinoikizam predstavljao je na taj način
dugotrajan proces uslovljen bitnim promenama u uređenju starih društvenih odnosa.
Razvoj proizvodnih snaga društva i razvoj produkcionih odnosa vezanih za te snage
izazvali su potrebu za ujedinjenjem u formacije šireg karaktera koje bi prevazilazile
okvir starih rodopleraenskih organizacija.
Oko VII veka pre n.e. u Atici se stvaraju preduslovi za uspostavlianie klasnog
uređenja i države.
U vanrednom delu F. Engelsa „Poreklo porodice, privatne svojine i države"
pokazani su osnovni pravci tog procesa za čije proučavanje danas raspolažemo
neuporedivo većim brojem izvora. Među njima je na prvom mestu, nesumnjivo,
Aristotelov „Atinski ustav", koji se dugo vremena smatrao zauvek izgubljenim i koji je
iznenada pronađen kao rukopis na četiri lista papirusa. On je nađen među drugim
papirusima koji su 1890. gTiz Eglpa dopremljeni u Britanski muzej.
Aristotelov „Atinski ustav" je jedino delo sačuvano do naših dana koje nam otkriva
celovitu sliku političke istorije Atine, počevši od VII veka pre n.e. Aristotela vanredno
dopunjavaju svedočanstva koja daju Herodot, Tukidid, Diodor Sicilijski, Plutarh i drugi

13 F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i države. Kultura, Beograd, 1950, 103, izd. ćirilicoiTi.

ΛΛΛ
antički autori ο pojedinim događajima iz atinske istorije ranog perioda, a takođe neki,
istina ne mnogobrojni natpisi, monete i arheološki materijal.
Na osnovu svih tih podataka može se zaključiti da je atinska zajednica u početku
ovog perioda uglavnom bila zemljoradnička. Zanati i trgovina bili su relativno slabo
razvijeni. Ipak je socijalno-imovinsko raslojavanje uhvatilo dubok koren. Moćna
rodovska aristokratija eupatridi (,,οηϊ koji potiču od blagorodnih očeva") koncentrisala
je u svojim rukama najplodniju zemlju. Znatan deo zaostalog stanovništva našao se u
zavisnosti'od nje. „Siromasi su piše Aristotel bili u podjarmljenom položaju, i to ne
samo oni sami već i njihova deca i žene. Njih su zvali pelatima i šestodeoničarima, jer
su pod takvim uslovima arende obrađivali njive bogataša. Sva zemlja uopšte nalazila se
u rukama malog broja ljudi. Pri tom, ako ti siromasi ne bi davali zakupninu, mogli su
da budu odvedeni u ropstvo, i to kako oni sami, tako i njihova deca. I sami zajmovi
obezbeđivani su ličnim ropstvom sve do Solonovog doba" („Atinski ustav", 2, 2).
Drugim rečima, kod Atinjana je u VII veku postojao surov zakon za dužnike, inače
dobro poznat u staro doba, po kome je dužnik bio obavezan da odgovara kreditoru ne
samo svojom imovinom već i ličnom slobodom i slobodom članova svoje porodice;
dužnici koji ne bi mogli da odgovore svojoj kreditnoj obavezi pretvarani su u robove
svojih zajmodavaca. Tako su prema atičkim razmerama krupni zemljoposednici
aristokrati potrebe za radnom snagom podmirivali pretežno radom sirotinje koja je od
njih zavisila i radom robova koji su se, zahvaljujući dužničkom ropstvu, regrutovali iz
redova ranije slobodnih članova iste zajednice. To je podrivalo snagu zajednice.
Teritorijalno-zeraljišni posedi atinske aristokratije bili su uglavnom koncentrisani u
predelima tzv. Pediona u bukvalnom prevodu „ravnice", koja se protezala sa severa i
severozapada uz sam grad Atinu i predstavljala najplođniji deoove oblasth
Izmedu rodovske aristokratije i od nje zavisne sirotinje i robova nalazio se međusloj
stanovništva koji je u Atici bio zastupljen sa dve grupe: geomori seljaci-zemljoradnici
koji su očuvali svoje posede uglavnom na teritoriji kamenite i neplodne Dijakrije, gde
se rod mogao dobiti samo po cenu neverovatno velikog ulaganja radne snage; i
demiurzi zanatlije koji su već delimično izgubili vezu sa zemljom. Podelu na eupatride,
geomore i demiurge, koja je predstavljala potpuno prirodan rezultat socijalno-
ekonomskog raslojavanja, atinska tradicija takođe pripisuje delatnosti mitološkog kralja
Tezeja.
Kasnije, kad su se α Atini razvili zanati, robna proizvodnja i pomorska trgoviaa
stanovništvo koje je u vecoj ili manjoj meri izgubilo vezu sa zeraljom u grčkim
polisima anričke epohe ova veza skoro nikad nije ni prekidana uglavnom se
koncentrisalo u samom gradu Atini, u atinskoj luci Pireju i delimično u obalskom
pojasu Paraliji. Ova grupa stanovništva iz razumljivih razloga imala je neke zajedničke
specifične interese.
Pored domorodačkog stanovništva Atike postepeno se obrazovala i izdvajala kao i u
drugim grčkim polisima grupa pridošlih stanovnika tzv. meteka. Meteci nisu mogii da
uđu u sastav atinskih rodovskih fila i fratrija, jer su i dalje za to bile potrebne krvne
veze sa atinskom zajednicom. Našavši se na taj način van rodovske organizacije,
meteci nisu dobili politička i neka imovinska prava kojima su se koristili pravi Atmjani.
Meteci, na primer, nisu imali prava vlasništva na zemju na teritoriji Atike, niti su mogli
da imaju vlastite kuće u Atini, plaćali su posebne dažbine itd. Ali su i dalje ostali lično
slobodni.
Stara rodovska organizacija u obliku fila, fratrija i rodova produžila je sa svojim
postojanjem u vreme koje razmatramo, iako je za nju vezana politička struktura vec
doživela promene.
U Atini je prestala da postoji kraljevska vlast. Kao što je već rečeno, naša saznanja
ο atinskim kraljevima bazirana su jedino na predanjima, pa se oni ne mogu smatrati
realnim istorijskim činiocima. Prema predanju, poslednji atinski kralj bio je kralj
Kodro, koji je žrtvovao svoj život radi spasa otadžbine kad su Atiku napali Dorani. U
vreme koje ovđe razmatramo kraljevska vlast je ustupila svoje mesto upravi devetoriće
šluzbenih lica arhonata, koji su svake godine birani samo iz reda eupatrida. Sada su
među njima bile raspodeljene osnovne funkcije izvršne, vojne i sudske vlasti koja je
dode bila koncentrisana u rukama basileusa. Na čelu kolegijuma arhonata nalazio se
arhont eponim najstariji arhont čije se ime davalo godini. Atinjani su prema imenima
arhonata-eponima računali godine.
Iza arhonta-eponima dolazio je arhonat-polemarh u čijoj su se nadležnosti nalazili
vojni poslovi i koji je bio glavni vojskovođa atinske vojske, a zatim, i arhont koji je,
uglavnom, nasledio religiozne obaveze kralja i koji je za to, po tradiciji, nosio titulu
arhont-basileus. Šest ostalih arhonata bili su arhonti-tesmoteti čuvari starih
zakonodavnih običaja, koji su putem usmene tradicije prenošeni s kolena na koleno.
Sva nabrojana službena lica raspolagala su samostalnom jurisdikcijom i zasedala su u
specijalnim zgradama: arhont-eponim u pritaneju, arhont-basileus u tzv. bukoleju,
polemarh i tesmoteti takođe u posebnim zgradama.
Posle godinu dana vršenja arhontske dužnosti, arhonti su predavali svoja ovlašćenja
novoizabranim magistratima koji su dolazili na njihova mesta, a sami su automatski
postajali doživotni članovi areopaga. Tako se u Atini nazivalo staro vece koje je dobilo
ime po brdu boga Aresa gde je areopag obično zasedao. Nekad je on sam po sebi
pređstavljao veće starešina. Sada, popunjavajuci se bivšim arhontima koji su, kao što
smo već rekli, birani samo iz redova eupatrida, areopag je postao jedan od organa
aristokratske vlasti, i to njen najuticajniji orgaa U političkom životu atinske zajednice,
tokom čitavog ranijeg perioda njene istorije, areopag je uživao veliki značaj. On je
predstavljao vrhovnu instancu za najveći broj sudskih sporova, njerau je pripadao
odlučujući glas pri izboru arhonata; njegov autoritet bio je neosporan.
Tako je za socijalno-političku strukturu stare Atine bila karakteristična dominacija
rođovske aristokratije. Prisvojivši najbolju zemlju u Atici, atinska aristokratija je u
svojim rukama držala i političku vlast. Narodna skupština izgubila je svoj nekadašnji
značaj i više uopšte nije imala istaknutije uloge u društvenom životu Atinjana. Atinski
narod demos bio je prisiljen da se pokorava vlasti aristokrata sve dotle dok u sebi nije
našao dovoljno snage da otpočne ogorčene borbe protiv njih.
Istorija Atine i Atike Vli i VI veka pre n.e. prepuna je događaja vezanih za tu borbu.
Najstojeći da sačuva i da učvrsti svoju vlast, aristokratija je branila rodovsko uređenje,
koje je vec preživelo i koje je kočilo razvoj proizvodnih snaga atinske zajednice.
Braneći svoju slobodu i pravo od aristokratije koja ih je ugrožavala, a zatim prešavši u
otvoreni napad protiv nje, atinski demos predstavljao je nosioca novog i za to doba
naprednijeg sistema društvenih odnosa. Stoga je konačna pobeda demosa nad
aristokratijom označavala uspostavljanje novog progresivnijeg poretka klasnog
uređenja i države kao aparata vlasti nove klase robovlasnika.
U socijalnom pogledu demos nije bio jednorodan. Pod terminom demos u ovom
slučaju treba podrazumevati uopšte sve slobodno starosedelačko stanovništvo Atike
kao protivtežu rodovskoj aristokratiji. Pored sirotinje, zavisnih najamnlka i zanatlija u
njegov sastav su ulazili i relativno bogati seljaci, koji su uspeli da sačuvaju svoje
zemljišne parcele, vlasnici zanatskih radnji, trgovci, brodovlasnici. Uporedo s
napredovanjem ekonomskog života, u Atini je rastao broj imucnih i bogatih ljudi
nearistokratskog porekla. S druge strane, proces socijalno-imovinske diferencijacije
odvijao se ne samo u redovima demosa već i unutar same aristokratije. Jedni su
aristokratski rodovi osiromašili, drugi su se uključili u trgovinu i pomorstvo, zbog čega
su ih zaokupljali novi interesi koji su se sad razilazili sa interesima zemljoradničke
aristokratije Pediona.
Najsiromašniji sloj slobodnog stanovništva nastojao je pre svega da izdejstvuje
ponovnu podelu zemlje, kako bi zasitio vlastitu glad za'zemljom, ukidanje dugova koji
su ga pritiskali i uopšte dužničkog ropstva. Bolje obezbeđeni i bogati slojevi demosa,
koji su već osećali sigurniju ekonomsku osnovu pod nogama, borili su se prvenstveno
za postizanje političke dominacije i vlasti. Zato im je bilo potrebno da od atinskih
eupatrida oduzmu njihove rodovske privilegije u korist onih koji po svom poreklu nisu
spadali u rod blagorodnih, ali nisu zaostajali iza njihovih ekonomskih mogucnosti i
snage.
Kilonova Najstariji događaj koji nam je poznat i koji svedoči zavera ο
vanredno napetom stanju koje je vladalo u Atini
jeste tzv. Kilonova zavera 640. g. Kilon je spadao u atinske
eupatride i bio je oženjen kćerkom megarskog tirana Teagena. U Atini je stekao
popularnost kao pobednik na olimpijskim igrama.
Prema savetu Delfijskog proročišta trebalo je da zauzme Akropolj na dan „najvećeg
praznika Zevsa". Kilon je sebi osigurao podršku svog tasta koji mu je poslao u pomoć
naoružan odred vojnika. Tako je on istupio na čelu svojih pristalica, i uspeo je da osvoji
Akropolj, ali nije znao da ga zadrži u svojim rukama. Atinjani su Kilonu pružili
odlučan otpor. Tukidid kaže da su se Atinjani jednodušno okupili da uguše zaveru i
rasporedivši se oko Akropolja počeli su njegovu opsadu. Opsadom su rukovodili devet
arhonata sa Megaklom na čelu. Megaklo je pripadao starinskom i uticajnom atinskom
rodu Alkmenoida. Usled nedostatka vode i hrane Kilonove pristalice našle su se u
bezizlaznom položaju. Sam Kilon uspeo je da pobegne, ali su ostali učesnici zavere bili
prisiljeni da se predaju na milost i nemilost onih koji su držali opsadu. Prema prastarom
običaju oni su tražili spas kod oltara boginje Atine. Iako su ubistva u hramu bila pod
strogom verskom zabranom i smatrana najtežim zločinom protiv religije, Alkmeonidi
se nisu obazirali na to i pobili su sve Kilonove pristalice.
Gušenje Kilonove zavere pokazalo je da u Atini još nisu bili zreli uslovi za politički
prevrat. Pre svega u Kilonovora slučaju treba gledati jednu od epizoda borBefmeđu
raznim grapacijama unutar vladajuće aristokratije. Bez obzira na sve, karakteristično je
to da atinski demos nije pružio podršku Kdonu i nije iskoristio ovaj slučaj za aktivno
nastupanje prodv vlasti rodovske aristokratije.
Kao jedna od posledica narušavanja unutrašnje ravnoteže i unutrašnjih borbi, došlo
je, kako izgleda, do slabljenja Atine prema spoljašnjem svetu. Verovatno je baš u to
vreme megarski tiranin Teagen osvojio ostrvo Salaminii, otevši ga od Atinjana za koje
je to ostrvo imalo vdo velik značaj, jer je štitilo izlaz iz atinske luke. Vojni neuspeh
poljuljao je položaj aristokratske grupacije na čijem čelu su se nalazili Alkmeonidi.
Njegovi protivnici, koji su takođe pripadali vladajućoj aristokratiji, posle niza godina
od Kilonove zavere uspeli su da dobiju organizaciju suda od 300 građana
aristokratskog porekla. Sada je taj sud okrivio Alkmeonide zbog skrnavIjenja hrama
ubistvima izvršenim u njemu. Zato su neposredni učešnici ubistva, koji su dotle pomrli,
iskopani iz grobova, njihovi leševi bačeni su van granica Atike, a svi njihovi živi
potomci članovi roda Alkmeonida proterani su iz Atine. Kasnije, posle skoro dva veka,
politički protivnici Alkmeonida, koji su nastojali da postignu njihovo ponovno
proterivanje, sećali su se tih događaja. Zahvaljujući tome saznali smo i ο Kilonovoj
zaveri jedinom narna poznatom događaju u istoriji Atine VII veka pre n. e. To što je
pronađena Aristotelova „Atinska država", omogućuje nam da datiramo taj događaj. On
se ranije vezivao za doba posle Drakonove kodifikacije.
Drakonovi Ο Drakonovom zakonodavstvu ima veoma malo zakoni podataka.
Poglavlje Aristotelovog „Atiiiskog usta-
va" posvećeno opisu Drakonovih državnih refonni izgleda da
predstavlja dodatak kasnijeg datiima do čega je, možda, došlo nastojanjem pristalica
oligarhije u kasnije doba da svoj politički program potkrepe autoritetom drevnog
vremena. Sam Aristotel, u svom dmgom delu „Politika" piše da su Drakonovi zakoni
predstavljali samo obično beleženje starih norrni koje su se dotle čuvale u usmenoj
tradicji normi tzv. običajnog prava. .Tedan od atinskih natpisa koji potiče s kraja V
veka pre n.e., u kome se reprodukuje deo teksta tih zakona, u potpunosti pqtvrđuje ovo
svedočanstvo. Između ostalog, u njemu se navode proceduralna pravila ο odgovornosti
rodbine ubice za izvršeni zločin koja nesumnjivo vode u vrlo daleku prošlost. Na taj
način, Drakonovi zakoni su, preraa svim podacima, predstavljali prvi popis afmškifi
zakonodavnih običaja. U tom pogledu veoma je karakteristično to što atinski pisci
Drakonove zakone ne označavaju izrazom „νόμοι" „zakoni", vec izrazom „θεσμοί" što
u bukvalnom prevodu znači „običaji". Cilj takvog zapisivanja zakonodavnih običaja
očigledno je bio u tome da se ograniči samovolja sudija aristokrata koji su usmenu
tradiciju tumačili u skladu sa svojim strogo egoističkim interesima. S te tačke gledišta
zapisivanje zakona nesumnjivo je odgovaralo željama demosa i treba pomišljati na to
da nije bilo ostvareno bez borbe i ozbiljnog pritiska demosa na aristokratiju. Ukoliko
je moguće suditi ο sadržaju tih zakona prema pomenutom atinskom tekstu s kraja V
veka i prema svedočanstvima antičkih autora kasnijeg doba, u njima se uglavnom
radilo ο krivičnim delima: ο raznim vrstama ubistava, ο krađama, ο tome kako se vode
procesi i ο kaznama koje su se izricale za razne zločine.
Drakonovi zakoni čuveni su po svojoj strogosti, čak i nečovečnosti (pričalo se da su
bili ispisani krvlju). Za najmanju krađu predviđenaTje Jinirtna kazna.
Drakonovi zakoni su u pogledu kažnjavanja za ubistva trebalo da zamene instituciju
krvne osvete. Ali gonjenje ubice i dalje je ostalo u nadležnosti roda poginulog. Za
ižmirenje s ubicom zahtevao se pristanak najbliže rodbine: sina, brata, rođaka, zeta,
tasta; u slučaju kad ne postoji bliska rodbina, izmirenje je bilo moguće samo po
pristanku najmanje desetorice članova fratrije. Odgovornost za ubistvo padala je jedino
na samog ubicu, a ne i na njegov rod. Odgovoran je bio i podstrekač na ubistvo, koji je
prema tome bio mdlrektm ubica.
U Drakonovim zakonima razlikuju se takođe ubistva s predumišljajern, bez
predumišljaja i ubistva izvršena u odbrani. Posebno mesto daje se ubistvu zavodnika
majke, žene, kceri ili sestre; ovde su bila svrstana i ubistva izvršena nesrećnim
slučajem, na primer, prilikom takmičenja.
Ubistva s predumišljajem spadala su u nadležnost suda areopaga i kažnjavana su
smrcu, a nanošenje povreda proterivanjem; u oba pomenuta slučaja kazna je
sprovođena konfiskacijom imovine.
Pretresi ο delima ubistava bez predumišljaja poveravani su specijalnom kolegijumu;
ovaj kolegijum je imao 51 člana, bio je sastavljen odljudi starijih od 50 godina koji su
pripadali rodovskom plemstvu. Kazna za ubistvo bez predumišlja.ja bila je proterivanje
(bez konfiskacije imovine). U slučaju izmirenja s rodbinom ubijenog ili, u slučajevima
kad rodbina ne postoji, s članovima njegove fratrije, ubica je mogao da se vrati iz
progonstva; pri tom je rodbini ubijenog bilo zabranjeno da traži bilo kakvu vrstu
otkupa. Ubistvo u samoodbrani, pod kojim se podrazumeva i zaštita imovine, nije
kažnjavano.
Za svaku vrstu ubistva određivalo se posebno raesto na kome je obavljan pretres: za
ubistvo bez predumišljaja paladijum, za ubistvo sa predumišljajem areopag. Na
posebnom mestu obavljana su suđenja onima koji su, nalazeći se u izgnanstvu, ponovo
izvršili ubistvo; optuženi u ovom slučaju nije mogao da stane na tle Atike, već je za
vreme suđenja koje se obavljalo na obali mora blizu Pireja morao da stoji u čamcu.
Suđenje u zgradi pritaneja, gde su zasedali filobasileusi (oni koji su se nalazili na
čelu fila), imalo je arhaičan karakter. Tu su pretresana dela nasilne smrti koju su
ljudima nanele životinje ili mrtvi predmeti. Ako bi ih sud proglasio krivim, izbacivao ih
je van granica Atike ili potapao u more.
Za Drakonovo ime vezani su zakoni koji su se odnosili na ponašanje građana. Jedan
od takvih zakona određivao je kazne za „besposličenje" i nekoristan život.
Tako su Drakonovi zakoni predstavljali prvo pisano zakonoddvstvo Atine. U njima
su veoma simptomatične tendencije da se zaštite interesi privatne svojine što se, na
primer, vidi u vrlo strogim kaznama za krađe. Samu činjenicu zapisivanja starih
pravnih običaja kojima bi se bar donekle ograničavala samovolja sudija eupatrida treba
smatrati kao jedan od prvih uspeha demosa u borbi protiv vlasti rodovske aristokratije.
Naukrarije Otprilike u isto vreme u Atici se javljaju tzv. naukrarije prve formacije
zasnovane na principu teri-
torijalne podele.
Ο pitanju vremena kad su naukrarije nastale, dugo vremena nije bilo jednodušnog
mišljenja. Još od najstarijeg doba ο tome su postojala raznolika mišljenja. Herodot kaže
da su naukrarije postojale pre Solonovih reformi i pritanima naukrarija pripisuje glavnu
ulogu u gušenju Kilonove zavere. Tukidid, u svom kazivanju ο gušenju te zavere,
uopšte ne spominje pritane naukrarije. Neki od starih pisaca smatrali su da je naukrarije
stvorio tek Solon.
Mišljenje koje je pre više od sto godina prihvatio M. S. Kutorga ο tome da su
naukrarije postojale pre Solona, kasnije je potvrđeno podacima iz „Atinskog ustava".
Zavođenje naukrarija verovatno je bilo vezano za početak razvoja trgovine i pomorstva
u Atici. To mišljenje potvrđuje se namenom naukrarija i etimologijom samog imena
(od νοόΰς brod). Svaka naukrarija morala je da da atinskoj floti po jedan brod, a
kasnije još i po dva konjanika. Naukrari koji su se nalazili na čelu naukrarija izgleda da
su bili podređeni arhontu-polemarhu i komandovali su brodom koji je opremila njihova
naukrarija. U Atici je bilo svega 48 naukrarija. Taj broj je očigledno u skladu sa 4 stare
rodovske file (po 12 naukrarija u svakoj fili). Jedini naziv naukrarije koji je dosgeo do
nas Kolijada ima toponimski karakter, što takođe svedoči ο teritorijalnom principu na
kome se takva podela zasnivala. Prema tome, u organizovanju naukrarija koje su, kako
kaže Engels, podelile „narod ne po srodničkim grupama, vec po zajedničkom mestu
prebivanja"14 treba da gledamo jedan od veoma važnih simptoma raspada rodovskog
uređenja i jedan od znakova začetka države.
Otprilike u vreme kojim se ovde bavimo u celokupnoj strukturi ekonomskog života
Atike već su se osećali rezultati razvitka moreplovstva, trgovine i zanatstva. Znatno je
porastao izvoz maslinovog ulja i grnčarskih proizvoda. Na krajnjem jugoistoku Atike,
u lauriskim rudnicima, napredovala je proizvodnja srebra. Krajem VH veka već se
jasno ističu atinske težnje prema Helespontu. Upravo zbog toga su Atinjani ušli u
borbu s Mitilenom i u toj borbi postigli uspeh. Istovremeno su nastavili rat sa Megarom
zbog vlasti nad Salaminom.
U trgovini tog doba Atina je na sebi iskusila uticaj bogate Egine. Egina je pre Atine
pošla putem razvoja pomorske trgovine. Eginski monetarni sistem, pored monetarnog
sistema Eubeje, bio je veoma rasprostranjen u gradovima Egejskog bazena. Atinjani su
kopirali eginsku monetu i sistem mera za težinu.
2. SOLONOVO ZAKONODAVSTVO
Početkom VI veka borba između atinskog demosa i eupatrida dostigla je najvecu
oštrinu. „Većina naroda piše Aristotel u svom „Atinskom ustavu" bila je podjanrdjena
od strane malog broja ljudi i narod se pobunio protiv plemstva. Buna ie bila snažna i
dugo vremena vodili su borbu je.dni protiv drugih". I upravo u to vreme na političku
pozornicu Atine stupa Solon, za čije je ime vezano sprovođenje veoma važnih reformi.
Za razliku ocl Drakona, ο kome ne znamo skoro ništa, Solon je iza sebe ostavio vrio
vidljiv trag u antičkoj istoriografiji. On je u staro doba bio poznat ne samo kao politički
radnik već i kao pesnik. Solonove elegije sa svojim politički aktuelnim tendencijama
uživale su veliku popularnost i citirali su ih mnogi antički pisci.
594. g. pre n.e. Solon je bio izabran za arhonta i dobio je specijalna ovlašcenja kao
aisimnet. Solonovo isticanje u jeku tako oštrog i složenog perioda atinske istorije nije
bilo slučajno. Prema Aristotelu, obe zavađene strane podjednako su gledale u njemu
potencijalnog zastupnika svojih interesa i pogodnog kandidata za sastavljača novog
zakonodavstva ,,Ρο svom poreklu i po popularnosti koju je uživao Solon je spadao
među prve ljude u državi kaže Aristotel -ali po svom imovinskorn stanju i načinu života
spadao je među srednje" („Atinski ustav", 5). Kasnija tradicija vezivala je Solonov
rodoslov za kraljevski rod Kodrida, a njega samog uvrstila je među sedam mudraca
starog sveta.

14 F· Engels, „Poreklo porodice, privatne svojine i države", Kultura, Beograd, 1950, 117 (izd. ćirilicom).
Solonove elegije i svedočanstva Aristotela i Plutarha to su naši glavni izvori za
poznavanje Solonove delatnosti. Kasniji rimski izvori ο Solonu ne dodaju tome skoro
ništa više: podaci Cicerona, Tita Livija, Seneke, Aula Gelija, Diogena iz Laerte i drugih
rimskih autora veoma su oskudni i imaju slučajan karakter. Oni uglavnom prikazuju
Solona kao filozofa. Solonove elegije, inspirisane odjecima političke borbe, pružaju
jasnu sliku stradanja atinskog naroda i samovolje aristokrata. Ο eupatridima Solon piše:
„Prezasicenost mad nadmenosti kad dolazi veliko bogatstvo. Tu nema nikakvog
obzira, ni za blaga sveta, Ni za narodno dobro; pljačkaju gde god mogu, I nimalo
se ne plaše pravde svetili propisa".
Na jednom drugom mestu Solon govori ο teškom stanju u kome se nalazi atičko
seljaštvo:
„U zlikovačkim rakama muči se željeni gmd U strašnim krvavim borbama,
zlikovcima jedino dragim, Te nesreće haraju otadžbinom; a od sirotinje
jadne Mnogi u tuđinu daleku silom odlaze, Prodani u teško ropstvo, Sto
sramne laiice nameće, I po nevolji nose gorku sudbinu roba".
Tako je Solon, poreklom eupatrid, imao dovoljno snage da se uzdigne iznad svoje
sredine i da prihvati interese dragih slojeva atinskog društva podjarmljenih od strane
aristokratije. To se još jače pokazuje u sledećem odlomku njegove elegije:
, Α vi umirite svoje moćno srce u gradima:
Mnogo vam blaga palo, njime ste prezasićeni.
Treba da znate meru svog nadmenog duha: inače prestaćemo
S našom pokomošću vama, što vam se svideti neće".
(„Atinski ustav", 5)
Teško bi se moglo objasniti otkud shvatanja ove vrste jednom predstavniku
aristokratije kakav je bio Solon, ako se ne bismo upoznali s pojedinim činjenicama iz
biografije ovog zakonodavca. Plutarh kaže da je Solon, koji se rodio u bogatstvu,
kasnije materijalno propao, pa je počeo da se bavi trgovinom da bi popravio svoj
položaj. Zahvaljujući trgovini, obišao je više gradova i tako je proširio svoje vidike. Iz
Plutarhovih reči vidi se da su nova zanimanja zahvatila i jedan deo eupatrida koje je,
takođe, zahvatilo delovanje procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja koji se u Atini
odvijao vrlo brzo. Ljudi poput Solona imali su dosta razloga za nezadovoljstvo i sa
spoljnom politikom vladajuće aristokratije. U tom smislu veoma je karakteristično
kazivanje Plutarha ο okolnostima koje su pratile Solonovo nastupanje na političkoj
areni. Prema tom kazivanju, atinska vlada, izgubivši svaku nadu na povratak Salamine
koju je zauzela Megara, odlučila je da je se zauvek odrekne i zato je kroz narodnu
skupštinu sprovela specijalni zakon. Prema tom zakonu, svako ko bi pozvao svoje
sugrađane na obnavljanje borbe za to ostrvo imao je da se kazni smrću. Međutirri,
Solon je odlučio da pozove građane u novi rat protiv Megare za osvajanje ostrva
Salamine bez obzira na taj zakon. Tom svom pozivu dao je oblik jedne naročite elegije
koju je on pročitao sa kamena tribine. Na njegove sugrađane elegija je delovala tako
snažno da su oni izdejstvovali ukidanje tog zakoria i izabrali Solona za arhonta
ovlašćenog da se stavi na čelo atinskih snaga u borbi za Salaminu. Ta borba okončana
je osvajanjem ostrva koje je otada zauvek postalo atinsko. Time je Solonov autoritet još
više porastao i omoguceno mu je da se stavi na čelo pristalica programa velikih reformi
kojima je bio cilj ozdravljenje socijalnog života atinskog društva, tj. reformi za koje je
vreme bilo već odavno sazrelo. Najvažnije od tih reformi sastojale su se u sisahteji
(„skidanju tereta"), tj. u rasterećenju kućnih obaveza, ukidanju dužničkog ropstva,
zavođenju imovinskog cenzusa kao osnovnog kriterijuma pri određivanju političkih
prava i dužnosti građana, u zakonu ο testamentima i u nizu drugih zakonodavnih mera
kojima se stimulisao dalji razvitak ekonomskog života stanovništva Atike i Atine.
Prva od navedenih mera sisahteja dugo vremena nije bila jednodušno shvaćena u
istorijskoj nauci. Kao što je poznato, tu su meru još u staro doba razni autori tumačili
na razne načine. Veeina, među kojima su bili Plutarh i Diogen Laerćanin, smatrala je
da su sisahtejom bile poništene sve dužničke obaveze seljaštva. Dionizije iz
Halikarnasa ograničavao je tu meru samo na najsiromašnije dužnike, a Androtion je
smatrao da se sisahteja sastojala samo u smanjenju kamata na dugove i u smanjenju
vrednosti novčanih jedinica, vezujući tu meru za Solonovu finansijsku reformu.
„Uzevši poslove u svoje ruke kaže naš glavni izvor Aristotel Solon je oslobodio
narod kako za dati momenat tako i za budućnost, zabranlvšT da se pozajmice
obezbeđuju ličnim ropstvom. Zatim je on sproveo ukidanje dugovanja, kako privatnih
tako i državnih, što nazivaju sisahtejom, jer su se ljudi osetili kao da su skinuli teret sa
sebe" (,Atinš^usfavit7"5-12). Aristotel, kao i atidograf Folohor, prema tome, priznaje
ukidanje postojećih dužničkih obaveza.
U stvari, ta zakonodavna mera verovatno nije mogla da bude toliko radikalna. U
tom slučaju ona bi bila u protivrečnosti s osnovnom tendencijom kojom su prožete sve
ostale zakonodavne mere Solona: suprotstaviti individualnu svojinu rodovskoj svojini i
svim sredstvima kojima se može poslužiti zakonodavac podupreti razvoj i zaštitu
interesa te individualne svojine. Prema tome, sisahteja je, kako izgleda, predstavljala
ukidanje dugova jednom za svagda i pri tome očigledno samo onih dugova za koje je
zalagana zemlja a koji su jako tištali atičko seljaštvo. Što se tiče institucije dužničkog
ropstva, ona je stvarno zauvek bila ukiriuta. Kasnije, u vreme posle Solona dužnik je
garantovao zajmodovcu svojom imovinom, ali ne slobodom svoje ličnosti i članova
svoje porodice. I više od toga Atinjam koji su ranije bili prodati u ropstvo zbog svojih
dugova otkupljeni su sredstvima državne blagajne i vraćeni u Atinu. Tim povodom
Solon je ponosan govorio da je on „vratio u Atinu, božansku domovinu, mnoge koji su
bili prodati u ropstvo, ili one koji su pobegli zbog bede i skitali se tako dugo da su
zaboravili atički jezik."
Sprovođenjem, po našoj pretpostavci, delimičnog ukidanja dugova i potpunog
uništenja dužničkog ropstva u Atici je, nesumnjivo, bilo normalizovano stanje, ali time
ni u čemu i ni ukoliko nije bilo zaustavljeno dalje narastanje protivrečnosti unutar klase
slobodnih. U tom smislu veoma je karakteristično to što glavni zahtev seljaka ponovnu
podelu zemije Solon ne samo da nije ispunio vec ga nije ni smatrao svojim zadatkom.
To se može lako videti iz njegovih pesama:
,,Κο je došao da pljačka, bio je pun velikih nada
i nadao se da će tu naći veliko bogatstvo,
Čekao je da ću ja, nežno mazeći, pokazati svoju surovu narav.
Ali su se prevarili onda, a sad se zato ljute I gledaju me svi popreko, kao
neprijatelja. Bede nema: što sam obećao učinio sam, pomoću bogova I
nisam radio uzalud. Razume se ne leži mi na srcu Da vladam silom tiranije
kao ni to da u rodnim tijivama Dadnem sirotinji i blagorodnim
jednake delove".

Takva politika, čija je kompromisnost bila jasna i Solonu, stvorila je mogućnosti za


dalju koncentraciju zemljišnih poseda u rukama krupnih zemljoposednika. No i pored
toga anuliranje dugova i ukidanje dužničkog ropstva nesumnjivo su predstavljali jednu
od prekretnica u atinskoj istoriji. Dalji razvoj ropstva u Atini posle ovog više ne ide na
račun članova iste zajednice, već, uglavnom, na račun stranaca. U isto vreme obe ove
reforme, ako se može tako reći, sprovedene su na račun stare rodovske aristokratije.
Stara rodovska svojina, na kojoj se zasnivao zemljoposed aristokrata, morala je
postepeno ustupati svoje mesto individualnoj svojini. U tom smislu vrlo je
karakteristična izraena koju su Solonovi zakoni uneli u postojeće nasledno pravo.
Pre Soionovih reformi imovina čoveka umriog bez zakonitih naslednika prelazila je
na rod ili fratriju kojoj je pripadao. Sad je bilo uvedeno pravo slobodnog zaveštanja po
kome se imovina mogla ostaviti testamentom i nekom ko nije bio član roda urarlog.
Krčeći put za slobodniji ekonomski razvoj atinske građanske zajednice Solonovi
zakoni su predviđali niz mera usmerenih na stimulisanje privredne delatnosti Atinjana.
Na primer, sačuvan je Drakonov zakon protiv besposličenja, ali je ublažena kazna za
njegovu povredu: kazna smrću zamenjena je atimijom (oduzimanjem građanskih prava)
i novčanom kaznom. Ο izvršenju ovog zakona morao je da vodi računa areopag.
Solovonim zakonima zabranjen je takođe i izvoz žita iz Atike, a, naprotiv, bio je
stimulisan izvoz maslinovog ulja. U okviru zakona ili su doneti detaljno razrađeni
propisi koji su se odnosili na red i način sađenja maslinovog drveća, a takođe na
kopanje bunara i korišćenje istih. U sušnoj i vodom oskudnoj Atici ovo je bilo od
velikog značaja. U Solonovom zakonodavstvu, osim toga, zapaža se tendencija ka
stimulisanju zanatstva. Na primer, jednim specijalnim zakonom sin se oslobađao
obaveze da izdržava prestarelog oca ako ovaj nije naučio sina bilo kakvom zanatu.
U cilju unapređenja atinske trgovine i zato da se Atina oslobodi trgovinskog uticaja
Egine sprovedena je novčana reforma i zaveden novi sistem mera i tegova. Pre toga,
Atina se služila tzv. fidonovskim sistemom mera i tegova i eginskim monetarnim
sistemom. Međutim, u VI veku eubejski monetarni sistem i sistem tegova zahvatio je
nešto šire prostranstvo, naročito u perifernim gradovima. Zato je Atina sada prihvatila
sistem mera i tegova koji je bio blizak eubejskom sistemu. Nova atinska moneta bila je
lakša od eginske: sto novih, solonovih drahmi odgovaralo je vtednosti od samo 73 stare
drahme. Rezultat ove reforme bilo je stvaranje povoljnih uslova za daije širenje atinske
trgovine. Uporedo sa stimulisanjem proizvodne delatnosti zakonodavstvo je nastupilo
protiv svakog luksuza i neproduktivnih troškova. Specijalmm zakonom zahtevalo se
smanjenje troškova za sahrane; raskošne i skupe sahrane i žrtvovanjevolova u čast
umrlog bili su zabranjeni zakonorn. Takođe je bilo zabranjeno da se grade grobnice
skuplje od onih koje bi deset ljudi mogli da sagrade za tri dana. Ova mera obično se
tumači kao nastojanje da se spreči tendencija ka suvišnom luksuzu koja se primecivala
u redovima atinskih trgovaca i drugih poslovnih ljudi, ali se ona može shvatiti i kao
udarac po starom rodovskom plemstvu koje je svoj autoritet održavalo raskošnim
obredima u obavljanju starinskog pogrebnog kulta.
Jedriu od najvažnijih reformi vezanih za Solonovo ime predstavljala je tzv.
cenzovska, ili, kako je drukčije zovu, timokratska reforma. U skladu s tom reforniom
sve slobodno atinsko stanovništvo, osim rneteka, bilo je podeljeno na četiri klase prema
visini prihoda i bez obzira na poreklo:
(^Pentakosimedimni.koji su sa svojih njiva, voćnjaka i ratarskih ραγίζω;* dobijali
ukupno 500 mera proizvoda čvrstih (zrnoH tečnih (vino, maslinovo ulje);{*2) konjamci
koji su imali 300 rnera; 3)1zeugid 200 mera i 4) teti čiji je prihod bio ispod 200
medimni, ili siTuopšte bili bez prihcxia."izgleda da su se ti cenzovski razredi formirali
već ranije u vezi s oporezivanjem stanovništva po naukrarijama, ali su značaj osnovne
političke podele dobiii tek kod Solona.
U skladu sa značajem zemljoradnje koja je još uvijek preovladavala i sa snažnim
ostacima naturalno-privrednih odnosa, ova podela morala je biti zasnovana na
naturalnim prihodima sa zemlje. Moguće je da je vec Solon, određujuci granice izraeđu
cenzovskih klasa prema prihodima sa zemlje, svrstavao u te kategorije i imucne ljude
koji u svom vlasništvu nisu imali zemljišne posede jer bi u protivnom znatan broj
predstavnika trgovačko-zanatskog sloja stanovništva bio lišen mogucnosti da aktivno
sudeluje u političkom životu zemlje.
Poznato je, na priraer, da je Solon zaveo određenu taksu na žrtvene obrede,
procenjujući, između ostalog, medimn žita kao jednu drahmu. Novac je u Atici u VI
veku bio vrlo visoko cenjen, pa je, na primer, prema tarifi koju je uveo Solon, ovca
vredela jednu drahmu, vo 5 drahmi. Nije nam poznato da li se pridržavalo istog računa
i prilikom procenjivanja prihoda.
Podela stanovništva. na imovinske klase (pored koje je sačuvana i osnovna podela
na 4 file sa po 3 tritije i po 12 naukrarija u svakoj fili) služila je takođe i kao osnova za
raspored vojnih obaveza. Građani prvog razreda bili su obavezni da za vreme rata ο
svom trošku daju svakovrsno snabdevanje, građani drugog razreda su služili u konjici,
zeugiti su predstavljali pešadiju (hopliti) naoružani teškom opremom ο svom trošku,
teti su činili lako naoružanu pešadiju (gimneti), a takođe su služili u mornarici. Ista
imovinska podela građana služila je i kao osnova za određivanje njihovih političkih
prava. Građani koji su pripadali prvim dvema klasama raspolagali su punim aktivnim i
pasivnim političkim pravima, tj. imali su pravo da biraju i da budu birani u svaki organ
atinske države. Građani trećeg razreda bili su ograničeni u svom pasivnom pravu; nisu
mogli biti birani za arhonte, a prema torae, nisu mogli doći u areopag. Građani četvrte
klase teti imali su samo aktivno pravo, tj. mogli su da biraju, ali nisu mogli da budu
birani.
Političko uređenje za vreme Solona svodilo se na sledeće: areopag je i dalje imao
funkciju glavnog sudskog organa za kriminalna dela i pored toga opštu kontrolu nad
svim ostalim atinskim organima. Treba napomenuti da je aeropag koji se popunjavao iz
redova bivših arhonata, uvođenjem sistema izbora arhonata na osnovu cenza, znatno
izmenio svoj raniji sastav i karakter. Areopag sad nije učestvovao neposredno u upravi;
njegove fiinkcije prešle~šu đelom na narodnu skupštinu (eklesija), a delom na veće od
400 lica (bule) koje je uveo Solon. Formiranje ovog veća još je čuvalo elemente starog
rodovskog uređenja. T^ njega je birano po 100 ljudi iz svake od četiri file. ,,Αϋ to je
bilo i jedino što je od starog uređenja ušlo u novo državno telo" kaže Engels. U sistem
nove uprave koji je uveo Solon, osim narodne skupštine i veća od 400 lica, ulazila su i
službena lica. Aristotel pominje arhonte, rizničare, polete (kasnije su ovi rukovodili
izdavanjem državne imovine pod zakup), kolakreta (finansijska dužnost koja je
postojala još pre Solona prvobitno su to bili pomoćnici pri prinošenju žrtava) i
kolegijum od 11 tamničara. Naukrari sa kojima smo se već upoznali sačuvali su svoje
ranije funkcije.
Naukrarije za vreme Solona izgleda da su predstavljale glavne finansijske organe.
Oni primaju razne uplate i vrše sve isplate. Aristotel kaže da su se čak u njegovo doba,
kad su Solonovi zakoni već bili izišli iz upotrebe, kao neki ostatak starog doba, sačuvali
izrazi: „naplata se prepušta naukrarima", „izvršiti isplatu iz naukrarskih sredstava".
Osim pobrojanih organa u Atini je još funkcionisao narodni sud sud zakletih helijeja.
Broj članova ove institucije iz Solonovog doba nije nam poznat, ali znamo da su pravo
učešća u njoj, kao i u narodnoj skupštini, imali svi građani (uključujući tu i tete), pod
uslovom da su navršili 30 godina starosti. Izbor zakletih izgleda da je vršen žrebom. U
kompetenciju suda zakletih, s jedne strane, spadalo je priraanje računa koje su polagala
službena lica po navršenom roku svoje službe, a s druge strane, pretresanje (prema
apelaciji) sudskih odluka koje su izricala službena lica, a koje su se odnosile kako na
prestupe zbog fizičkih nasilja i nanošenja materijalne štete, tako i na prestupe u vezi sa
raznim obavezama. Helijeja je imala pravo da raskida državne i privatne ugovore. U
kompetenciju helijeje jedino nisu ulažila suđenja za teški kriminal što je i nadalje ostalo
u rukama areopaga. Odluke helijeje imale su konačriu, izvršnu snagu. U celini sav ovaj
sistem bio je sračunat na to da se suprotstavljanjem oligarhijskih elemenata
demokratskim, obezbedi dominantan položaj i interesi trgovačko-proizvodnih slojeva
gradskog stanovništva. Zato su visoki položaji bili dostupni samo imucnim; izbori
vršeni u narodnoj skupštini morali su im obezbediti te dužnosti. Na taj se način novi
poredak gradio već na principima privatne svojine. „Prava i dužnosti državljana
odmeravaju se srazmerno veličini njihovog poseda, i ukoliko imovinske klase stiču
uticaj, utoliko potiskuju stara tela krvnog srodstva; rodovsko uređenje pretrpelo je nov
poraz". (F. Engels)
Stare rodovske organizacije izgubile su svoj raniji politički značaj. Odlučujući
značaj sada pripada imovinskom cenzusu i teritorijalnom principu na kom se zasniva
organizacija naukrarija. Istina, do konačnog učvršćenja poslednjeg principa moralo je
da prođe još dosta vremena.
Krnjeći interese zemljoposedničkog plemstva, Solonovi zakoni su već samim tim
utrli put slobodnom razvoju robovlasničkih odnosa. Zavođenjem imovinskog cenzusa
uništene su političke privilegije eupatrida. Pri dodeljivanju društvenih dužnosti, glavnu
ulogu nije imao ugled roda, vec imovinsko stanje. Pristup u upravu koji se ranije tako
strogo ograničavao prerogativima rodovskog uređenja sada je bio otvoren za imucne
ljude koji potiču iz demosa. Tako su sad eupatridi bdi promorani da dele političku vlast
s novim robovlasnicima koji su izišli iz trgovačko-zanatskih slojeva atinskog
stanovništva. Kao normalan rezultat takvog stanja pojavila se opozicija Solonu od
strane stare aristokratije. Time su već Solonovi zakoni označavali revoluciju u pogledu
vlasništva. Oni su pomogli razvoj robovlasničkih odnosa i novog društvenog sistema
koji smenjuje rodovsko uređenje kao kočnicu daljeg razvoja Atike.
Ocjenjujuci značaj Solonovih reformi, Engels naglašava da je Solon „otvorio niz
takozvanih političkih revolucija i to zakoračivanjem u svojinu".
Samo po sebi je jasno da ovom revolucijom nije bila ukinuta eksploatacija robova,
seljaka i zanatlija i da ugnjetači nisu bili uništeni. Umesto jedne forme ugnjetavanja
došla je druga. Na arenu je izašla nova vladajuca klasa robovlasnici. Eksploatacija
robova, prirodno, pri tom je ojačala, a položaj seljaštva, iako je ono bilo oslobođeno
dugova, ostao je i dalje težak.
Socijalna borba Posle sprovođenja Solonovih reformi socijalna posle Solona borba
u Atici razbuktala se novom snagom. I pored velikog značaja, ove reforme nisu bile u
stanju da pruže potpuno zadovoljenje nijednom od socijalnih slojeva na koje se tada
delilo antičko dmštvo. Eupartidi nisu mogli da se pomire s gubitkom privilegija i
maštali su ο povratku stanja pre Solona. Atičko seljaštvo, koje je postiglo olakšanje u
pogledu teških dugova i koje je bilo oslobođeno dužničkog ropstva, čeznulo je za još
vecim poboljšanjem, jer Solonovim reformama nije rešeno njegovo glavno pitanje
pitanje zemlje. Glad za zemljom zahtevala je agrarnu reformu radikalnijeg karaktera.
I, konačno, Solonovim zakonima nisu bili zadovoljeni ni međuslojevi staiiovništva, oni
koji su se nalazili između seljaštva i starog rodovskog plemstva sirotinja koja je već
izgubila vezu sa zemljom kao ni svi oni čije je blagostanje zavisilo od razvijenog
zanatstva i pomorske trgovine. Ni jedni ni drugi nisu mogli da se mire s tim da je
aristokratiji u okviru cenzovskog Solonovog ustava i dalje ostao znatan politički uticaj.
Zato se borba između svih ovih grupacija razvijala sve većom žestinom i posle Solona.
Bez pretenzija na istorijsku tačnost u antičkoj tradiciji sačuvano je veoma
karakteristično predanje, prema kojem je Solonu bilo jasno da poredak koji je stvorio
nema izgleda na trajnost. Stoga je on, ne želeci da bude svedok rušenja institucija koje
je stvorio, napustio Atiku zahtevajući od njenih građana da mu se zakunu na
desetogodišnju vernost novim žakonima.
U svom „Atinskom ustavu" Aristotel piše da su Atinjani živeli relativno mirno četiri
godine posle Solonovog odlaska, a već pete godine buna je bila tako žestoka da se te
godine u Atini nisu mogli održati izbori arhonata. Još četiri godine kasnije, tačno 583/2.
g., arhont Damasije po isteku svojih ovlašćenja odbio je da preda vlast i na nezakonit
način, uzurpatorski, služio se njome dve godine i dva meseca dok mu konačno nije bila
oduzeta silom. Posle svrgavanja Damasija u Atini je biJa obrazovana vanredna vlada
koja se sastojala od deset, umesto devet arhonata. Radi karakteristike odnosa snaga
koje su se međusobno borile, zanimljivo je kako su u toj vladi bili raspodeljeni
položaji: pet je pripalo eupartidima, tri predstavnicima seljaštva geomorima i dva
zanatlijama demijurzima.
U to doba u Atini su već dosta jasno istupale tri osnovne političke struje: pedijeji,
dijakriji i paraliji. Svoja su imena dobili po mestima u kojima su živeli. Pedijeji su bili
stanovnici Pedijona, u kome su se nalazili najbolji atički zemljoposedi atinske
aristokratije. To je bila reakcionarna aristokratska grupacija koju je predvodio Likurg,
pripadnik plemićkog roda Eteobutada. Dijakriji su seljaci, sitni zemljoposednici
obrađivači neplodne kamenite zemlje u delu Atike koji je nosio isto ime. Oni su želeli
radikalnu agrarnu reformu podelu zemlje i demokratizaciju atinskog političkog sistema.
Dijakrijima su se, prema Aristotelovim rečima, „priključili... i... oni koji su izgubili
novac davši ga na zajam... i ljudi nečistog porijekla", tj. upropašćeni elementi i meteci
koji su težili za izjednačenjem u pravima sa rođenim Atinjanima. Kao vođu te grupacije
atički autori spominju Pizistrata, koji je svojim poreklom pripadao rodovskoj
aristokratiji, ali koji je, prema Aristotelovim rečima, „izgledao kao najzagrejaniji
pristalica demokratije". Rod Pizistratida u to vreme bio je osiro mašio, čime, očigledno,
treba da se tumači žestoka mržnja Pizistrata prema pedijejima. Za razliku od pedijeja i
dijakrija, paralije, stanovnici obalskog dela samog grada Atine i Pireja, sastojali su se
od raznorodnih elemenata. Među njih su, svakako, spadali obalski nosači i mornari, a
takođe i vlasnici brodova i trgovci, kao sitne zanatlije i vlasnici zanatskih radionica. Za
sve paralije bilo je zajedničko to što su oni u znatnoj mjeri izgubili neposrednu vezu sa
zemljom i čvrsto vezali svoje interese za razvoj atinskih zanata i pomorske trgovine. S
te tačke gledišta paralije su mogle imati zajedničke interese. Na primer, svi su bili
zainteresovani za porast atinskih pomorskih snaga i trgovine. U to doba na čelu paralija
nalazio se Megakle koji je pripadao starom i uticajnom atinskom rodu Alkmeonida.
Bilo bi pogrešno smatrati pedijeje, dijakrije i paralije političkim partijama kako što
to čine neki buržoaski naučnici koji modernizuju starinu. Niko od njih nije imao, više-
manje određen politički program, a pogotovu nije bilo traga neke partijske organizacije.
To su bile posebne političke struje oživljavane time što su postojali izvesni zajednički
interesi kod ra~ znih slojeva stanovništva. U političkom životu Atine ove struje su
odigrale svoju određenu ulogu, jer je politička situacija onog doba u znatnoj meri
uslovila postojanje te tri grupacije.

3. PIZISTRATOVA TIRANUA, PIZISTRATIDI

Najvažniji događaj atinske istorije u decenijama posle Solonovih reformi bio je


politički prevrat kojim je bila učvršcena autokratska vlast tiranija Pizistrata.
Pizistrat je kod Atinjana stekao popularnost svojim ratničkim junaštvom; on je to
junaštvo ispoljio u ratu koji je Atina vodila protiv Megare za Salaminu. Postavljen na
čelo odreda koji je bio poslat na osvajanje Salamine, on ne samo da je zauzeo to ostrvo
već je zauzeo i luku Megarana Niseju. Na Salaminu su bili dovedeni doseljenici iz
Atine klerusi koji su tu dobili parcele zemlje. Ovom poslednjom merom naročito je bio
podignut autoritet Pizistrata među dijakrijima željnim zemlje kojima je on sada postao
željeni vođa. Zbog razumljivih razloga aristokratija nije mogla da ostane ravnodušna
prema porastu Pizistratovog političkog uticaja i prema dijakrijima pod njegovim
vođstvom. Zato je organizovan atentat na Pizistrata koji se svršio nesrećno po njegove
poMčke protivnike. Pizistrat je ostao živ, a narodna skupština Atinjana na predlog
Aristiona donela je specijalnu odluku kojom se Pizistratu dozvoljavalo da organizuje
specijalni odred za čuvanje svog života od novih atentata.
Prema svedočanstvima antičke tradicije, Pizistrat je sastavio taj odred od tzv.
batinaša, tj. ljudi naoružanih debelim motkama oružjem karakterističnim za
najsiromašnije seljake koji nisu bili u stanju da nabave sebi neko skuplje oružje. Uz
pomoć odreda „batinaša" Pizistrat je 560 g. pre n. e. zauzeo atinski Akropolj i
obezbedio sebi autokratsku vlast. Tako je u Atini uspostavljena forma tiranske uprave.
Njen socijalni oslonac predstavljali su dijakriji. Obavezan atičkom seljaštvu zbog
obezbeđenja vlasti, Pizistrat je na prvom mestu morao da vodi računa ο seljačkim
interesima.
Το se odrazilo u nizu mera koje je on sproveo. Proganjajući svoje najogorčenije
neprijatelje zemljoposedničku aristokratiju, Pizistrat se, izgleda, koristio od nje
oduzetom zemljom za podelu seljacima. Istovremeno on je za seljake orgnizovao jeftin
kredit za nabavku semena, stoke i poIjoprivrednog inventara. ,,Οη je siromasima davao
novac za obavljanje poljoprivrednih radova čak i unapred, kako bi se mogli ishraniti
obavljajući zemljoradničke radove", kaže Aristotel.
Međutira, Pizistratov položaj nije se odlikovao stabilnošću. Njegova politička
delatnost bila je uprena protiv aristokratije koja mu je pružila snažan otpor. S druge
strane, njegova politička orijentacija na dijakrije izazvala je opoziciju ne samo od
strane pedijeja već i od strane paralija koji su bili protiv tiranije. Konačno, šeste godine
Pizistratove vladavine njegovi protivnici Megakle i Likurg ujedinivši svoje snage
isposlovali su to da on bude proteran iz Atine.
Međutim, pobeda koju su odneli pedijeji i paralije oborivši tiraniju takođe nije
rnogla da dovede do nekog trajnog rezultata. Između ove dve grupacije postojao je niz
nepomirljivih suprotnosti ekonomskog i političkog karaktera koje su ih razdvajale.
Njihov savez nije mogao da opstane duže vreme. Uskoro posle pada tiranije odnosi
između pedijeja i paralija toliko su se zaostnli đa se vođa paralija Megakle približio
proteranom Pizistratu, stupio s njim u pregovore; ovi pregovori završili su se novim
političkim sporazumom koji je uz to bio ojačan i uspostavljenim rodbinskim vezama:
Pizistrat se oženio Megaklovom kčeri. Uskoro posle toga Pizistrat se vratio u Atinu.
Prema atinskim predanjima, taj povratak je proslavljen veiikim svečanostima.
Dočekivan pozdravima svojih pristalica, on je ušao u grad u kočijama u kojima je
pored njega stajala visoka i lepa žena obučena kao boginja Atena. Pizistratove
pristalice govorile su: „Atinjani, primite Pizistrata punim srcem. Sarna Atiiia
počastvovala ga je više od svih ostalih ljudi i, evo, sad ga vraća u svoj Akropolj".
Učvrstivši svoj položaj u Atini, Pizistrat se uskoro ponovo raziđe s Megaklom. Ovaj
se, izgleda, nadao da će Pisistrat s njime deliti vlast, ali pošto Pizistrat to nije učinio,
neprijateljstvo između njih dvojice planulo je još većom žestinom. Sve se to svršilo
ponovnim proterivanjem Pizistrata iz Atine. Alkmeonidi otada postaju dosledni
neprijatelji taranije. Kasnije su oni ulagali mnogo napora za njenu konačnu likvidaciju.
Kao ništa manji neprijatelj tiranije pokazao se i eupatrid Kalija, sin Fenipa, koji je,
prema Herodotovom svedočenju, kupovao svu Pizistratovu imovinu prilikom svakog
njegovog proterivanja.
Period svog dragog proterivanja, koji je trajao oko deset godina, Pizistrat je proveo
u makedonskom primorju, u Pangeji, koja se nalazila u Trakiji, gde je imao bogate
mdnike nedaleko od ušća reke Strume u istom rejonu u kome je kasnije osnovan grad
Amfipolj.
Pizistrat nikako nije gubio nadu u svoj povratak u Atinu i vršio je sve potrebne
pripreme za to. Postoji pretpostavka da je u izgnanstvu kovao čak i svoj novac. Za
ponovno osvajanje vlasti Pizistratu je bilo potrebno mnogo novca, vojska i ozbiljna
pornoć sa strane. Ovu poslednju pružila mu je tesalska aristokratija, Tebanci i grad
Eretrija na ostrvu Eubeji. Raspolažući pristalicama i u samoj Atici, tj. dijakrijima koji
su mu ostali verni, Pizistrat se iskrcao na njenu obalu, osvojio Maraton i uz pomoć
vojske ponovo ovladao Atinom.
Iskustvo stečeno dvostrukim izgnanstvom nije ostalo bez traga za Pizistrata.
Njegova dalja politička delatnost postaje elastičnija i opreznija. On ulaže sve moguce
napore za proširenje socijalne baze svoje vlasti i tome delimično uspeva.
Posle osvajanja vlasti po treći put, i to ovaj put pomoću oružja, Pizistrat ju je
održao u svojim rukama, kao što je poznato, do same smrti. Atinska aristokratija,
oslabljena dugotrajnim delovanjem Solonovih zakona, nije više bila u stanju da se
suprotstavlja Pizistratu. Njegovi uspesi u spoljnoj politici naterali su mnoge paralije da
se pomire sa režimom tiranije.
Socijalna i ekoPizistrat nije sebi stavio u zadatak sprovođenje
nomska politika novih socijalnih refornii ili izmenu poretka koji Pizistrata je
zaveo Solon. Imajući pred očima cilj učvr-
šćenje svoje autariiije, on je nastojao da raznim merama
stekne popularnost u širokim slojevima atinskog društva. Prema jednodušnoj tvrdnji
starih autora, on je u znatnoj meri postigao taj svoj cilj. Aristotel u svom „Atinskom
ustavu" ovako karakteriše Pizistrata kao vlastodršca: ,,Οη je (tj. Pizistrat), uopšte bio
human i skroman čovek, blag prema krivcima; siromahe je čak i unapred snabdevao
novcem za poljoprivredne radove kako bi mogli da se prehrane obavljajuci
zemljoradničke poslove. Ovo je činio iz dva razloga: s jedne strane, zato da se ne bi
bavili u gradu vec da se rasture širom čitave zemlje, a s drage strane, zato da, koristeci
svoje srednje imovno stanje i baveci se ličnom poslovima, izgube i volju i vreme za
javne poslove. Osim toga, sam bi imao više prihoda ako se zemlja obradi, jer je
Pizistrat uzimao deseti dio ostvarenih prihoda. Iz istih razloga je zaveo i „sudove po
demama", a često je i sam putovao zemljom posmatrajući kako se obavljaju poslovi i
mireći žaivađene da ne bi zanemarivali svoje poslove" („Atinski ustav", 14-16). Sudovi
po demama, tj. sudovi po mestima stvamo su odgovarali interesima seoskog
stanovništva, jer su ih oslobađali neophodnih odlazaka u Atinu gde su vođeni sudski
pretresi. Što se tiče Aristotelove ocene drugih Pizistratovih mera, on je, nesumnjivo, u
pravu kad kaže da je porast blagostanja zemljoradničkog stanovništva značio proširenje
i učvršćenje materijalne baze države. Povećani obim Pizistratove građanskedelatnosti
pružao je mogućnosti zapošljavanja siromašnih slojeva gradskog stanovništva. Pri tome
je potrebno da imanio u vidu da su najjači Pizistratovi neprijatelji, među kojima su se
nalazili i Alkmeonidi, bili proterani iz Atine, njihova imena i zemlja konfiskovani i
podeljeni Pizistratovirn pristalicama. Drugi deo atinske aristokratije, s razlogorn
gledajući u režimu tiranije izvesnu garanciju od stalnih pobuna i potresa, takođe se
pomirio s njime. Uz sve to moramo još da dodamo da se Pizistrat, bar formalno,
smatrao da ne narušava tradicije u političkom životu Atinjana. Za vreme njegove
vladavine svake godine obavljeni su izbori službenih lica ne izuzirnajući iz ovog
pravila ni najveći položaj arhonta-eponima. Međutim, razume se, ova dužnost je
izgubila svoj stari značaj i popunjavana je, kao uostalom i sve ostale dužnosti,
pristalicama postojećeg režima.
Uopšte uzevši, nezavisno od negativnog odnosa atinskih demokrata kasnijeg
perioda prema tiraniji, u atinskoj tradiciji sačuvalo se sećanje na godine Pizistratove
vladavine kao na „zlatni vek Kronosa". To se unekoliko može objasniti i ekonornskim
razlozima. Za vreme Pizistrata Atina je izrasla u veliki zanatski i trgovački centar
G'rčke.
Sam Pizistrat, a posle njegove smrti i njegovi sinovi nastojali su da Atini daju sav
mogući sjaj. Atina se brzo obnavlja i izgrađuje (naročito se podiže zanatska četvrt
Keramik), ulepšava se monumentalnim građevinama hramom boginje Atine na
Akropolju, hramovima Zevsa olimpijskog (koji je, istina, ostao nedovršen) i Apolona
Pitijskog. Gradi se vodovod, teritoriju Atike pokriva mreža puteva.
Isti cilj podizanje značaja Atine imale su Pizistratove mere i u oblasti religijskog
kulta. Za vreme njegove vladavine naročito su svečano i raskošno obavljane
Panatenske svečanosti u slavu Atine. Taj starinski atinski praznik sada je dobio
opšteatičko značenje i trajao je nekoliko dana. S velikim sjajem u Atini su slavljene i
svečanosti tzv. Dionisije. Kult Dionisa prvobitno je bio čisto seljački. Sad on postaje
opšteatinski, državni kult u čemu bi se takođe ogledala politička orijentacija Pizistrata
na seljaštvo. Tokom njegove vladavine takođe se polažu temeiji atinske kulture tog
doba i delimično temelji atinske literature. Od religijskih horova, koji nastupaju za
vreme gradskih Dionisija, nastaje atička tragedija. Najistaknutiji tragičar Pizistratovog
doba bio je Pespis. Istom cilju uzdizanju Atine kao kulturnog centra trebalo je da služi i
redigovanje teksta homerskih epova koje je sprovedeno u vreme Pizistrata.

Pizistratova U oblasti spoljne politike Pizistrat je postigao iz-


spoljna politika vanredno velike rezultate. Na obali Male Azije, kod samog
Helesponta, on je osvojio grad Sigej i upravu nad njim poverio svome sinu. U Trakiji je
Pizistrat imao rudnik Paiigeju. Istovremeno je Atinjanin Miltijad (iz roda Filaida)
zauzeo poluostrvo Hersones trački. lako je Miltijad tom prilikom osnovao vlastitu
dinastiju, ipak su i on sam i njegovi naslednici održavali tesnu vezu s Atinom. Držeći u
svojim rukama Sigej na azijskoj obali i Hersones na evropskoj, Atina jetgospodarila
prilazom Pontu. To je bilo od ogromnog značaja za nju pošto su u to doba Atinjani veci
održavali trajne trgovinske odnose s obalama Crnog mora i posebno sa severnim. Ο
tome jasno svedoče veoma česti nalazi atičke keramike iz Pizistratovog doba duž
severnih obala Crnog mora.
Položaj Atine bio je još bolje učvršćen kad je Miltijad mlađi zauzeo ostrva Lemnos i
Imbros koja su otada ostala u stalnom vlasništvu Atine.
Pošto se konačno učvrstio u Atini, Pizistrat je osvojio ostrvo Naksos i postavio je
tamo svog čoveka, Naksošana Ligdamida. Radi održavanja autoriteta Atine i njenih
pretenzija na vođstvo među svim Jonjanima, Pizistrat je izvršio čišćenje Delskog
svetilišta uklonivši sve grobnice iz okoline Apolonova hrama.
Vodeci aktivnu spoljnu politiku, Pizistrat je, istovremeno, nastojao da održava
prijateljske odnose s drugim grčkim državama. On je imao savez s dinastijom Alevada
koja je vladala u Larisi, u Tesaliji: Tesalci su, kako je vec rečeno, pružili Pizistratu
pomoć i kasnije su pokušali da zatvore put spartanskom kralju Kleomenu prilikom
njegovog pohoda protiv Pizistratova sina Hipije. Isto tako prijateljske odnose održavala
je Atina i s Makedonijom. Veze s Argosom bile su učvršcene Pizistratovim brakom sa
Argivljankom. S Korintom Atinu su vezivali zajednički neprijateljski odnosi prema
Egini. Nešto labavije bile su veze sa Tebancima koji su takođe pomagali Pizistrata za
vrerne njegovog izgnanstva i sa Lakedemoncima, najuponiijim neprijateljima tiranije;
međutim, Pizistratidi su i sa Spartom bili vezani proksenijom (gostoljubivošću).
Unutarpolitički Pizistratov položaj i njegova energična spoljna politika zahtevali su
da drži stalnu vojsku. Po svemu sudeći, ona je u Atini po prvi put fomiirana za vreme
Pizistrata od najamnika. Materijalna sredstva za izdržavanje tih najamnika, kao i za
sprovođenje drugih mera, Pizistrat je cipeo iz raznovrsnih izvora i, rneđu ostalim,
putem oporezivanja. Za vreme Pizistrata seljaci su plaćali danak u obliku desetog dela
prihoda, što je izazivalo njihovo nezadovoljstvo. U tome je postojala protivrečnost
svoje vrste u odnosu na opštu liniju njegove politike koja se, međutim, ispoljila tek za
vreme vladavine njegovih sinova. Progresivni značaj Pizistratove tiranije sastojao se u
torne što je oštrica njegove vlasti bila uperena protiv stare rodovske atinske aristokratije
i svih ostataka rodovskog uređenja vezanih za nju koji su kočili razvitak Atine.
Vladavina 527. godine Pizistrat je umro, predavši vlast svojim Pizistratida
sinovima Hipiji i Hiparhu. Vlast je pripala Hipiji kao starijem sinu, a Hiparh je s njim
delio vlast. U početku su Pizistratidi sledili politiku svoga oca, poštujući zakone,
zadovoljavajući se umerenim porezima, nastavljajuci građevinsku delatnost, pomažući
dalji razvoj literature i umetnosti, itd. Međutim, bez obzira na vidljiv napredak, tiranija
Pizistratida nije bila stabilna kao što je to bio slučaj s tiranijom njihovog oca. I
spoljnopolitički položaj Pizistratida postajao je sve nepovoljniji. Sa Tebom su, posle
pripajanja Plateje Atici (519. g.), odnosi postali neprijateljski. Slabljenjem Argosa veze
s njim izgubile su značaj za Atinu. Atinjani su faktički lzgubili svoje pozicije na
Helespontu pošto su Sigej i Hersones trački u ovoj ilt onoj meii morali da priznaju
svoju zavisnost od Persije.
Tako se u krajnjoj liniji posle Pizistratove smrti tiranija u Atini približila svom
padu i bio je potreban samo neposredan povod, pa da dođe do pokreta protiv nje. Kao
takav povod poslužila je zavera od 514. g. Na čelu te zavere nalazili su se Harmodije i
Aristogiton. U pogledu obima te zavere podaci su protivrečni. Prema jedninia, u njoj je
sudelovalo mnogo lica, prema dmgima, svakalco nešto verodostojnijim, broj
zaverenika nije bio velik. Ubistvo oba tirana trebalo je da se izvrši za vreme proslave
praznika Panatenskih svečanosti, kad su Hipija i Hiparh uzimali lično učešce u povorci
i kad se narod, na čiju su podršku zaverenici računali, nalazio pod oružjem. Zavera je
uspela samo delimično. Hiparh je poginuo, ali je Hipija ostao u životu. Harmodija su
odmah na mestu ubili čuvari tirana. Aristogiton je uhvaćen, mučen i pogubljen kasnije.
Posle Hiparhovog ubistva karakter tiranije naglo se promenio. Hipija je postao
nepoverijiv, pojačao je stražu, razoružao stanovništvo, počeo je radove na učvršćenju
brda Munihija (tvrđava u Pireju) i, kao i ostali tirani, počeo je da upire pogled na
Persiju. Rezultat svega toga bio je porast broja nezadovoljnih, ojačao je pokret protiv
tiranije, a položaj Hipije uzdrmao se još više.

Pad tiranije Atinski izgnanici (prvenstveno članovi aristokratu Atini skih


rodova) na čelu sa Klistenom, Megaklovim.si-
nom, koji je jedno kraće vreme bio u savezu s Pizistratom,
pokušali su da upadnu u Atinu iz Beotije i utvrdili su se u malom mestu Lepsidriji. Tu
su im se priključile njihove pristalice iz grada. Ne nailazeci na podršku seoskog
stanovništva, malobrojni odred izgnanika bio je razbijen. Tako su oni bili prisiljeni da
se ponovo vrate iza granica zemlje i da potraže pomoć spolja. Preduzevši akciju da
sagrade novi Delfski hram (umesto onog koji je izgoreo 548. g.) i obloživši ga
mermerom umesto ranijeg tufa, Alkmeonidi su time pridobili za sebe delfsko
sveštenstvo koje je posle toga mnogobrojnim Pitijinim proročanstvima pozivalo Spartu
da protera Hipiju iz Atine. Sparta nije dala da se moli predugo. Krajem 511/10. g.
protiv Hipije je bio upućen morskim putem jedan omanji odred pod komandom
Anhimolija koji se iskrcao u atinskoj luci -Faleronu. Uz podršku savezničke tesalske
konjice Hipija je lako potukao Anhimolija koji je i sam poginuo u toj bici. Tada je
opremljena nova, ovog puta kopnena i mnogo veća ekspedicija koju je predvodio sam
spartanski kralj Kleomen. Hipijim tesalski saveznici su pretrpeli poraz i bili su
primorani da napuste Atiku. Opsada je bila duga i Kleomen se već spremao na
povlačenje iz Atike kad je slučajan događaj zarobljavanje Hipijine dece (pri njihovom
pokušaju bekstva) potpuno izmenio situaciju. Da bi spasao svoju decu, Hipija požuri sa
predajom i skloni se u Sigej.
Značaj „Usled svog kratkog trajanja Pizistratova uzur-
tiranije pacija nije ostavila nikakvog traga" pisao je F.
Engels 1884. g. kad su izvori za proučavanje ovog perioda
bili veoma ograničeni, a najvažniji „Atinski ustav" uopšte nije bio poznat. Pa ipak,
nalaz tako značajnog izvora kakav predstavlja pomenuto Aristotelovo delo, kao i
obogacenje nauke mnogobrojnim arheološkim podacima ne samo da nisu pokolebali
zaključke Marksa i Engelsa ο početnom periodu grčke istorije vecsu im, naprotiv, dali
još jaču potvrdu. To se odnosi i na navedenu ocenu Pizistratove tiranije.
Podaci koje nam je pružio „Adnski ustav" potvrdili su i proširili pojedine činjenice
poznate ranije iz dela Herodota, Plutarha i Tukidida. Sad je već nesumnjivo to da
Pizistrat nije promenio strukturu atinske države koja se stvarala. Prema jednodušnom
svedočenju naših izvora, cela Pizistratova delatnost odvijala se u okviru političke
strukture koja je u njegovo vreme vec bila forrnirana. On ništa nije preduzimao za
njeno menjanje, riastojeći da se na svim državnim položajima nađu njegovi rođaci,
prijatelji i pristalice. U tom smislu veoma je karakteristično jedno mesto kod Aristotela.
On kaže da se tužilac uplašio i napustio pretres kad je Pizistrat bio pozvan u areopag
radi toga da mu se sudi za ubistvo („Adnski ustav", 16).
Prilično nerazumljive Aristotelove reči ο tome da su „Solonovi zakoni bili ukinuti
tiranijom, koja ih je ostavila bez primene" mogu da se odnose uglavnom na vladavinu
Pizistratida, jer Aristotel govori ο tome samo prilikom izlaganja ο Klistenovim
refoimama.

4. KLISTENOVO ZAKONODAVSTVO

Socijalna borba Posle pada tiranije u Atini je ponovo i sa još posle proterivanja
vecom snagom planula socijalna borba. Na čelo Hipije. Pojava
najrevolucionarnijeg demosa Atike ogorčenog Klistena. na reakcionarno
plemstvo koje je težilo po-
vratku svojih privilegija i priželjkivalo povratak poretka iz
vremena pre Solona, došli su Alkmeonidi. Ο mestu i ulozi koju su u ovoj borbi imali
robovi, naši izvori cute. Ali, izgleda da se ne može sumnjati u to da su i oni uzeli
učešća u pokretu koji se razvio. U tom ranom periodu života atinske države još ne
nalazimo samostalne akcije robova kakvih je bilo kasnije, i možerao samo da
pretpostavimo da se njihov protest protiv robovlasništva stapao s borbom atičkog
demosa za svoja prava. U tome se i sastojala osobenost klasne borbe u Atini ranog
perioda.
Na čelu stranke Alkmeonida nalazio se ranije pomenuti Klisten. Aristokrate je
predvodio Isagora, Tisandrov sin, koji je u Atini bio izabran za arhonta 508/7. g.
Pokušaj plemstva da obnovi svoju dominaciju pobudio je Klistena da istupi s projektom
novog državnog uređenja kojim bi se jednom zauvek učinio kraj rodovskim ostacima i
oduzelo tle ispod nogu rodovskog plernstva.
Odnosi društvenih snaga od Solonova doba naovamo iz temelja su se promenili.
Seosko stanovništvo više nije imalo razloga za nezadovoljstvo i ostalo je pasivno.
Istovremeno narastao je broj, politički značaj i važnost zanatlijskog i trgovačkog
gradskog stanovništva. Zato se Klisten, koji je nastupao kao zastupnik interesa paralija,
sada našao na čelu demokratije. U skladu s tako promenjenim odnosom snaga,
Klistenova reforma, za razliku od Solonove reforme, imala je za cilj da prevlast u
političkom životu obezbedi gradskom stanovništvu. Oslanjajući se na to stanovništvo,
Klisten je bez teškoće pobedio svog suparnika Isagoru, što je ovog nateralo da zatraži
pomoć Sparte.
Da li je do mešanja Sparte u ovu stvar došlo pre ili posle sprovođenja reforme, ne
zna se tačno. U svakom slučaju jasno je da je Klisten sa svojim projektom reforme
nastupio, a moguce je da ga je delomično i ostvario još pre Isagorinog obraćanja Sparti,
jer je obećanje reforme i privuklo revolucionarno raspoložen demos na stranu Klistena.
Završiti reformu i konačno je sprovesti u život Klisten je, razume se, mogao samo
uklanjanjem spartanskog mešanja. Kao razlog za to mešanje poslužio je zahtev Sparte
da ukloni Klistena čiji je rod uprljan davno izvršenim zločinom (za vreme Kiionove
zavere). Klisten je dobrovoljno napustio zemlju, ali bez obzira na to spartanski kralj
Kleomen ušao je u Atiku 508-507. g. sa svojim naoružanim odredom. Kao rezultat toga
bilo je proterano iz Atine 700 porodica i pokušano je da se uklanjanjem veća od 400
lica zavede oligarhijska uprava od 300 Ijudi sa Isagorom na čelu. To je izazvalo revolt
atinskog demosa. Kleomen i Isagora su bili opkoljeni na Akropolju i prisiljeni da se
povuku iz Atike posle čega su mnogi od njihovih pristalica bili kažnjeni. Klisten se,
zajedno s drugira izgnanicima, vratio u Atinu i dobio mogućnost da do kraja sprovede
reforme koje je bio započeo.
„Plemstvo je nastojalo da povrati svoje ranije povlastice i ponovo je dobilo prevlast
za kratko vreme, dok ga nije definitivno srušila Klistenova revolucija (509. g. pre n.e.),
a s njim i poslednji ostatak rodovskog uređenja" kaže Engels.

Uređenje Klistenov cilj je bio dvostruk: s jedne strane koteritorijainih načno


srušiti značaj rodova i rodovskih grapacija i Rla zato „izmešati"
stanovništvo. S druge strane po-
jačati ulogu i značaj u političkom životu gradskog stanovništva
Atike. Za postizanje prvog cilja Klisten je zamenio stara rodo-plemensku podelu na 4
file s njihovom podelom na fratrije i rodove noyom podelom na 10 teritorijalnih fila
koje su dobile svoja imena prema imenima mitskih heroja Atike. Svaka od ovih novih
fila delila se na tritije, a tritije na deme. Za razliku od roda koji je ranije svoje članstvo
obuhvatao nezavisno od mesta u kome živi, deraa je sada predstavljala čisto
teritorijalnu jedinicu. Svi građani bili su popisani prema mestu rođenja i označavani su
ne po rodu kome su ranije pripadali, već po demi. Tako su se kidale veze između
članova pojedinih rodova. Ali, dok se veza između članova rodova gubila, građani koji
su se nalazili van rodova po prvi put su u demama dobili pristup u samoupravu pošto je
svaka dema predstavIjala ne samo teritorijalnu vec i samoupravnu jedinicu. Dema je
sebi birala demarha, posedovala je zemlju zajednice, raspolagala mesnim prihodima,
imala je svoje finansije i donosila je vlastite odluke. Deme su bile obavezne da vode
spiskove svojih građana.
Prema Herodotovom svedočanstvu broj dema iznosio je 100 (po 10 na filu); kasnije
je taj broj postepeno rastao do 174. Sitna naselja udruživala su se u jednu demu, na
primer, u Atini je bilo nekoliko derna. Nazivi dema često su odgovarali nazivima
rodova, a nekim su davana nova imena.
lako se nova podela zasnivala isključivo na teritorijalnom principu, ipak file i tritije,
koje je uveo Klisten, nisu sačinjavale celovite teritorije. To je bilo učinjeno namemo da
bi se izbegla teritorijalna bliskost stanovništva Dijakrije, koja je predstavljala oslonac
tiranije, i stanovništva reakcionarne Pedijeje. Tritije, na koje su se delile pojedine file,
nisu se nalazile jedna do druge vec po jedna u svakoj od tri oblasti Atike u građu s
njegovom okolinom, u primorskoj oblasti i u Mezogeji, koja je zauzimala ostalu
teritoriju Atike. Stare file, fratrije i rodovi fornialno nisu bili uništeni, ali su izgubili
svaki politički značaj. To je moralo da obezbedi većinu svakoj fili koja bi se sastojala
od gradskih elemenata (bivši paraliji). Izgleda da je u istom cilju uvedena analogna
proporcionalnost kod izbora članova veca: broj članova veća iz dema morao je da
odgovara broju građana koji ga sačinjavaju. Pri tome se očigledno imala u vidu kako
gušća nastanjenost, tako i porast gradskih dema na račun seoskih.
Porast političkog Drugi Klistenov zadatak, kao što smo rekli, bio značaja gradskog je
da se podigne značaj gradskog stanovništva. stanovništva Od Solona naovamo odnos
snaga između seoskog i gradskog stanovništva promenio se u korist gradskog. Gradsko
stanovništvo raslo je brzo, uz to u velikoj meri na račun pridošlih stranaca meteka,
oslobođenika, a da se i ne pominje obespravljeno stanovništvo robovi. Priširujuci
strukturu atinskog demosa, Klisten je dao građanska prava mnogim metecima, a možda
čak i pojedinim robovima. Povećavši na taj način broj gradskog stanovništva, Klisten je
istovremeno, zahvaljujuci svom rasporedu tritija, podigao njegov značaj u političkom
životu.
Za ekonomiju Atike karakteristična je i činjenica da je izvršeno prevođenje
zemljišnog cenzusa na novčani. Robno-novčana privreda je na taj način sve više
potiskivala naturalne oblike odnosa.
Političke instiZnatno je izmenjena i struktura osnovnih institucitucije za vreme ja, i to,
na prvom mestu, u atinskoj buli. Veće od Klistena 400 lica bilo je ukinuto. Umesto
njega uvedeno je novo veće od 500 lica u koje se biralo po 50 predstavnika iz svake
nove file. Izbori za veće vršeni su po filama i demama proporcionalno broju
punopravnih građana. Naukrarije koje su sada zamenjene demama nisu bile uništene,
ali su izgubile svoj značaj, ostajući jedino kao poreske zajednice. Znatno je povecan
sastav službenih lica. U cilju sređivanja finansija stvoren je kolegijura od 10 apodekata
(prema broju fila); od 501-500. g. već se bira (takođe prema broju fila) 10 stratega od
kojih je uz arhonta-polemarha obrazovan vojni kolegijum.
U raspodeli funkcija između svih tih novih i starih organa izvršene su izmene u
pravcu demokratizacije. Areopagu je bio ostavljen značaj sudske instance za dela
izvršena u oblasti teškog kriminala, ali rešavanje đela ο krivicama izdajničke delatnosti
protiv države preneto je na narodnu skupštinu. Skupština se sazivala češće i njena je
uloga u Atini postala mnogo značajnija. Funkcije veća od 500 lica takođe su bile
mnogo šire: ono se pretvorilo u viši administrativni organ koji je potisnuo u pozadinu
kolegijum arhonata. Izbori za to veće vršeni su glasanjem pri čemu nijedan gradanin
nije mogao da bude njegov član više od dva puta u svom životu. Godina je bila
podeljena na deset perioda po 35-36 dana kojima su data imena pritanija i svakih 50
predstavnika fila obavljali su poslove u veću tokom jedne pritanije. Mnogo je porasla
uloga helijeje.
Tako je porastao značaj svih demokratskih institucija, i to je moralo da posluži kao
garancija kako protiv reakcije od strane rodovskog plemstva, tako i protiv tiranije. Da
bi sprečio opasnost od pojave nove tiranije, Klisten je uveo jednu specijalnu meru
ostrakizam proterivanje sumnjivih lica putem narodnog glasanja15. Svake šeste
pritanije (koja je padala u isto vreme kad i početak naše godine) pred narodnu
skupštinu postavljalo se pitanje da li će te godine trebati da se pribegne ostrakizmu. U
slučaju pozitivnog odgovora obavljeno je osme pritanije glasanje čime se rešavalo
pitanje onih za koje se predviđalo proterivanje; za punopravnost giasanja bilo je
neophodno najmanje 6000 glasova. Onaj čije se ime nalazilo ispisano na najvećem
broju pločica proterivan je na 10 godina i morao je da napusti Atiku najkasnije 10 dana
po donetoj odluci, ali proterani nije gubio svoja imovinska prava.
Tako se politički preobražaj Atike, koji je započeo Solon, završio Klistenovim
zakonodavstvom. Organi rodovske organizacije u životu društva bili su skoro potpuno
uništeni, aristokratski način uprave likvidiran je i na vlasti se našla klasa robovlasnika.
Celokupno stanovništvo Atike bilo je raspoređeno prema principu teritorijalnosti uz
narušavanje starih rodovskih veza; stvorene su nove institucije koje nije poznavala
rodovska društvena organizacija. U Atini je stvorena država koja je predstavljala organ
eksploatacije, oružje robovlasnika za ugnjetavanje robova.
Atinska vojska i flota ubuduće nisu više korišcene samo za odbranu od neprijatelja
spolja već i za zaštitu od robova. Cak i takav robovlasnički apologeta, kakav je Platon,
mora da prizna da kad ne bi bilo države robovlasnici bi se nalazili u stalnom, užasnom i
vrlo velikom strahu za svoj život, za život svoje dece i žena. („Država", X, 578 E).

5. SPOLJNOPOLITIČKI POLOŽAJ ATINE KRAJEM VIVEKA PRE N.E.

Prevrat u Adni uznemirio je susedne oblasti gde je još vladala zemljovlasnička


oligarhija. Osim toga, Beocani su od gubitka Plateje imali svoje posebne razloge za
neprijateljstvo prema Atini. Protiv Atine forrairala se veoma jaka koalicija: Sparta na
čelu Peloponeskog saveza, Beotija, Halkida, a nešto kasnije i Egina, Klisten se obratio

15 Od reči ostrakov τό δστρακον - zemljaiia pločica na kojoj je ispisivano ime onog koji se proteruje.
Sardu s kojim su Alkmeonidi odavno bili u vezi, a satrapu Artafemu s predlogom ο
savezu i molbom za pomoc. Artafern je zahtevao da mu se da „zernlja i voda" što je
praktično značilo potčinjavanje Atine Persiji. Izaslanici su, na svoj rizik, dali svoj
pristanak, ali je Atina odbacila zahtev Persijanaca i osudila izaslanike.
Početkom 506. g. na Atiku je izvršen napad istovremeno sa tri strane. S juga ju je
napala peloponeska vojska koja je zauzela Eleusinu, sa zapada Beoćani, sa severa
Halkiđani. Atinjani krenu protiv Peloponežana, ali do bitke nije došlo. Peloponesku
vojsku napuste Korinćani koji su bili prijateljski raspoloženi prema Atini. Za njima se
povede i drugi spartanski kralj Demarat koji je bio u neprijateljskira odnosima sa
Kleomenom i tako se cela vojska rasturi. Oslobodivši se opasnosti sa strane
Peloponežana, Atinjani odmah krenu protiv Beocana koji su u to vreme nastupali sa
zadatkom da se sastanu sa Halkiđanima. Potukavši Beocane, Atinjani istog dana pređu
moreuz Eurip. Potukavši i Halkiđane, Atinjani zauzmu njihov grad Halkidu. Na
zemljište oteto od zemljovlasničkog plemstva Halkide Atinjani su naselili 4000 svojih
kleruha.
Time rat ipak nije bio završen. Tebanci su nastavili borbu; njima su se priključili
Eginjani, jaki konkurenti Atinjana na polju trgovine. Tebanci budu po dragi put
potučeni, ali Eginjani u to vreme razore atinsku luku Faleron i niz naselja duž obnale.
Atinjani stanu da se spremaju za rat protiv Egine, ali u tom im ponovo zapreti opasnost
od strane Peloponeza. Kleomen tada pozove Hipiju koji se nalazio u Sigeju, s tim da ga
ponovo dovede na vlast u Atini. Međutim, peloponeski saveznici Sparte, i to najprije
Korincaiii, suprotstave se daljem mešanju u tu stvar pa je Hipija morao da se vrati u
Sigej.
Tako Atina ne samo da je pobedila neprijateljsku koaliciju, već je, pored toga,
proširila i učvrstila svoje kleruhije na ostrvima Salamini, Lemnosu i Imbrosu. Hipija,
međutim, rdje gubio nadu na povratak i zato se obratio Sardu s molbom za pomoć.
Atinska delegacija upucena Artafemu sa zadatkom da spreči dalje rovarenje Hipije,
dobila je kao odgovor zahtev za njegov povratak u Atinu. Taj zahtev i odbijanje Atine
da mu udovolji, poslužili su kao početak rieprijateljskih odnosa između Atine i Persije.
***

Socijalno-ekonomski razvoj Atike kojim je bila prouzrokovana pojava imovinske


nejednakosti članova zajednice, razvoj privatne svojine na oruđa i sredstva za
proizvodnju, pojava klasa i antagonizma među njima sve je to na kraju krajeva dovelo
do uništenja zajedničke svojine i do stvaranja atinske robovlasničke države pozvane da
čuva interese individualne svojine.
Pa ipak se pokazalo da je potpun razvoj robno-novčane privrede u uslovima
robovlasničke demokratije nemoguć. Zaduženja u naturi činila su osnovu ekonomskog
života Atinjana i novčanom privredom u Atici nije bio obuhvaćen radni proces u celini.
U tome se sastojala jedna od protivrečnosti robovlasničkog načina proizvodnje.
Jedino preteranom modernizacijom istorijskih pojava buržoaska istorijska nauka
može u staroj Grčkoj da pronađe razvoj kapitalističke proizvodnje prema savremenom
uzoru, izjednačavajući proizvoljno rad robova s radom proletarijata kapitalističke
epohe.
Nedostatak materijala u postojećim izvorima ne dozvoljava da se detaljnije prati
celokupan tok socijalno-ekonomskog razvitka Atike ranog, predržavnog perioda; oni
nam pružaju znatno više materijala za političku istoriju Atine. Ali smenjivanje oblika
društvenog upravljanja koje je trajalo više vekova, političke reforme Solona i Klistena,
završene uspostavljanjem robovlasničke vlasti u Atici, odražavaju proces razvoja
atinske privrede, fomiiranje antagonističkih klasa, klasnu borbu i pobedu
robovlasničkog načina proizvodnje u zoru V veka pre n.e.
Uvođenje ropstva, na osnovu koga su ratni zarobljenici ostavljani u životu i koje je
omogucavalo iskorišćavanje njihovog rada za stvaranje i umnožavanje materijalnih
dobara, predstavljalo je veliki napredak u razvoju društva. Tek mnogo kasnije, kad je
ropstvo potisnulo rad slobodnih Ijudi i izazvalo odnos potcenjivanja prema
produktivnom radu, ono je postalo kočnica za dalji razvoj proizvodnih snaga društva.
Ima još mnogo nejasnih i nepotpuno proučenih pitanja iz istorije postanka atinske
države, ima još mnogo spornih momenata, koji nisu objašnjeni i koji se ocenjuju na
razne načine, ali i pored toga marksistička istoriografija, naoružana metodom
materijalističkog shvatanja istorijskog procesa, nalazi osnovne zakonitosti u razvoju
Atike početnog perioda i utvrđuje glavne puteve rađanja ranog klasnog društva.
U delima sovjetskih istoričara (Sergejev, Mišulin, Kovaljov i dragi), rana istorija
Atine prestala je da bude istorija pojedinih istaknutih ličnosti i funkcionera Drakona,
Solona, Pizistrata i Klistena. Ona je dobila tumačenje zasnovano na pravilnom
shvatanju opštih zakona ο postanku klasnog društva, koje je došlo kao smena odnosa
prvobitne zajednice. Tokom tog procesa neizbežno su se isticali politički radnici koji su
svojom delatnošcu potpomagali sprovođenje neophodnih, često revolucionamih
preobražaja.
EKONOMSKI RAZVITAK GRČKE U ΥΠ-ΥΙ VEKU PRE N.E.

VII-VI vek pre n.e. predstavljaju ne sarao u istoriji stare Grčke već i u istoriji cele
antičke epohe period izuzetno burnog i intenzivnog razvoja proizvodnih snaga. Upravo
se u to vreme u svim proizvodnim granama opaža veliki napredak. Glauk sa Hiosa
pronašao je način za lemljenje gvožđa, a samoski majstori Rek i Teodor uveli su u
Grčku veštinu livenja metala koja je već bila poznata na Istoku. Vruća obrada metala
njegovo livenje i kaljenje bila je, istina, poznata i u prethodnoj epohi, ali se onda
livenje obavljalo putem sipanja rastopljenog metala u male kalupe; manji predmeti
livani su čitavi. Na takav način, svakako, nisu se mogli izrađivati krupni predmeti; njih
su pravili sastavljanjem detalja pomoću drvenog šablona, tj. na način koji još nije bio
dovoljno usavršen.
Prethodna epoha nije poznavala ni redovno dobijanje rude. U homersko doba nigde
u Grčkoj nije bilo organizovanog rada u rudnicima gvožđa i bakra i potrebni komadi
metala obično su dobijani od trgovaca iz istočnih zemalja putem razmene. Sada se,
međutim, 11a više mesta u Grčkoj otvaraju rudnici gvožđa. Bakar se uglavriom dobijao
na Kipru, na ostrvu Eubeji nedaleko od Halkide i u Argolidi. Započeti su veliki radovi
na mnogim drugim rudištima. Zlato se dobijalo u dosta velilrim količinama
naostrvimaSifnosu,TasosuiuTrakiji, atakođeiunekimmestimanateritoriji Male Azije;
srebro -■ uAtici-u Taurijskim rudnicima, a takođe na Sifhosu, u Trakiji, u Makedoniji,
Epiru, Lidiji. Ranije se pretpostavljalo da je olovo dovoženo u Grčku iz Španije i iz
udaljenih mesta na severu Evrope. Danas su nađeni rudnici i tragovi eksploatacije
olova na teritoriji same Grčke: nedaleko od Delfa, gde je ono, mada u malim
količinama, vađeno sve do vizantijskog perioda. Izgleda da je olovo vađeno i u Trakiji.
Za obradu iskopane rude izumljene su male peći. Glavni centri grčke metalurgije
nalazili su se tada na Samosu, u Knososu, u Korintu, Halkidi, Lakoniji, Sikionu, Egini i
na Lezbosu.
U to doba znatno je napredovala i proizvodnja tkanina. Predenje i tkanje u Grčkoj
ranog perioda redovno se obavljalo u okviru kućne radinosti, gde su sve osnovne
poslove obavljale robinje pod nadzorom same domaćice. Ali vec u homerskoj Grčkoj
cenjene su fine, tanke tkanine proizvod feničanskih (sidonskih) tkalja. Širenje luksuza u
domaćem životu jonskog plemstva koje je rado imitiralo lidijske običaje, zahtevalo je
sve veću proizvodnju raskošnih purpurnih i drugih bojenih tkanina, što je sa svoje
strane uticalo na stvaranje tkačkih radioiiica, specijalizovanih u radu za tržište.
Stanay-Qižtv.o grčkili gradova u primorskim oblastima Male Azijejtao i u Frigiji i
Lidiji, bavilo se gajenjem ovaca, Po svojoj mekoj vuni naročito su bile čuvene miletske
ovce,, U to doba naročito se razvio valjaonički zanat. Tkanine su bojene na razne
načine. Na Kritu je za bojenje korišćen sok lokalnog bilja. U istu svrhu su
upotrebljavane i crvene morske alge, kojih ima u velikim količinama duž obale Male
Azije. Miletske tkanine u razriim bojama od kojih se izrađivala odec'a i cilimi
prodavane su širom čitavog Sredozemlja sve do zapadnih obala. Miletskim bojenim
tkaninama uspešno su konkurisali tkački proizvodi sa ostrva Samosa, gde je ta
proizvodnja bila veoma razvijena. Samoski tiranin Polikrat je u tom cilju pozivao
miletske i atičke majstore i dobavljao ovce čuvene po finom kvalitetu svoje vune.
Atičke radionice tekstila uglavnom su podmirivale lokalno tržište. Kao jedan od važnih
centara tekstilne proizvodnje kasnije se istakla Megara. Međutim, tu su izrađivane,
uglavnom, jednostavne i grabe tkanine i odeca, čime su zadovoljavane samo potrebe
siromašnijeg stanovništva grčkih gradova.
Proizvodnja lanenih tkanina u Grčkoj tog perioda nije bila naročito razvijena. One
su, uglavnom, uvožene iz Egipta. Izuzetak je u tom pogledu predstavljalo ostrvo Amora
koje je bilo poznato po svojim tankim lanenim tkaninama.
If mnoflim gradovima, i to pre svega u Atini i na Korintu, naročito je bila razvijena
proizvodnja keramike. Zadatak joj je bio da zadovolji najraznovrsnija potraživanja. Tu
se ima u vidu kako proizvodnja ambalaže za čuvanje i transport vina i maslinovog ulja,
tako i izrada raznovrsnih kućnih potrepština, toaletnog pribora, terakota, crepa, vaza
ukrašenih umetničkim slikama na kojima se, ponekad, nalaze scene karakteristične kao
prikazi radnih prilika u keramičkim radionicama. Zanimljiva je scena na jednom
skifosu (čaši) s crnim figurama. Vlasnik radionice sedi držeći u jednoj ruci kilik
(pehar), dok je drugu podigao da udari roba koji beži od njega noseći tri skifosa. Drugi
rob gleda u skifos koji je upravo premazao lakom; kraj njega se nalazi lonac s lakom i
četkicom. On ne obraća nikakvu pažnju na scenu koja je, očigledno, za njega sasvim
uobičajena: jedan muškarac, možda takođe rob, tuče korbačem nekog roba koji je
vezaii za nogu i ruku obešen za tavanicu. To je scena iz života koja savršeno
karakteriše uslove ropskog rada u keramičkoj radionici.
Istina, valja pomenuti i to da je razvoj keramičke proizvodnje išao ne toliko putem
primene tehnički novih načina ili izrade novih oblika posuđa, koliko putem
kvantitativnog povecanja produkcije u mnogim radionicama i podizanjem umetničkog
kvaliteta ukrasnog slikarsta na posuđu. U to doba veoma su se razvili i drugi zanati.
Razvijanjem gradova kao trgovačkih, zanatskih i političkih centara pojavili su se i
novi zahtevi u okvira građevinske delatnosti, naročito u vezi s pojavom potreba za
izgradnjom javnih objekata. Kiklopski zidovi više ne zadovoljavaju nove zahteve.
Akoje ujzgradnji stambenih zgrada došlo do relativno malih promena u njihovim
oblicima, a građeviriski materijal drvo i ćerpič ostao kao i ranije, to se u izgradnji
hramova i objekata javnog Tcaraktera javljaju ne samo novi arhitektonski tipovi već i
nova tehnika.
Ranije je glavni materijal za podizanje hramova i javnih objekata bilo drvo. U VII
veku počinje građenje hramova od cerpiča, ali stubovi i dalje ostaju drveni. Prvi
kameni hramovi grade se od krečnjaka. Tek krajem VI veka upotrebljava se mernier i
to ne kao osnovni građevinski materijal, vec samo za izradu detalja.
Način slaganja kamena karakterističan za mikensku epohu sačuvan je i sada pri
podizanju gradskih zidina ili potpornih zidova, na koje se naslanjaju terase. Za gradnju
hramova kamenje se kleše u obliku pravilnih pravougaonika. U VI veku primenjuje se
pravilnije slaganje pri kome se ivice pojedinih pravougaonika ne naslanjaju jedna na
drugu, čime se postiže veća stabilnost zgrade i njena trajnost. Zidovi hramova obično
su malterisani, a zatim bojeni. Stubovi su sastavljeni od više delova, ali nisu bili retki ni
monolitni stubovi.
Proces građevinarstva raščlanjava se na niz posebnih operacija: u kamenolomima se
vadi kamen, zatim se podvrgava prethodnoj obradi posle čega se dopreraa na mesto gde
se nalazi buduća zgrada i tu se konačno obrađuje. Pojavljuju se nova oruđa za obradu
tvrdih vrsta kamena: dleto, probojac za vajarske radove, razne vrste dleta i, konačno,
testera bez baca za sečenje najtvrđih vrsta kamena. Za transportovanje stubova,
blokova i dragog, arhitekta Hersifron, graditelj Artemidinog hrama u Efesu, pronašao je
naročitu spravu u obliku drvenog okvira na dva točka.
Tehnički progres se najmanje primećuje u oblasti zemljoradnje. Zemljoradnja je u
VII i VI veku još uvek smatrana počasnim zanimanjem koje obezbeđuje siguran prihod
i ljudi koji su bili vezani za zeralju, naročito oni koji su posedovali velika imanja, u
mnogim mestima su držali u svojim rukama vodeće političke položaje. Međutim,
tehnika zemljoradnje jo|, uvek je bila veoma primitivna. Svuda je vladao sistem
plodoreda koji se smenjivao svake druge godine. Svake druge godine njiva je ostajala
pod ugarom i za to vreme su zemlju đubrili, tri puta preoravali, a na jesen su sejali.
Plug je bio veoma primitivan i nije imao metalni raonik. Orali su pomoću volova, ređe
pomocu mazgi. Preoranu zemlju su sitnili motikama, želi sa srpom, snoplje su mlatili
na guvnu, koristeći se snagom rogate stoke. Sejali su uglavnom ječam i jednu vrstu
pšenice (triticum spetta). Na plodnijim njivama su sejali pšenicu, naročito u
kolonijama. Žito su, istina, na većim imanjima, mleli ne samo ručnim žrvnjem već i u
naročito podignutim mlinovima, čije su žrvnjeve pokretali magarci, raazge ili robovi
koji su taj posao obavljali pod korbačem nadzornika. Što se tiče specijalnih kultura, na
primer, gajenja maslinovog drveca, koje je u homerskoj
Vaza koju je izradio antički grnčar Ergotim, a dekorisao slikar Klitija.
Druga četvrtina IV veka pre n.e.
Grčkoj bilo veoma slabo razvijeno, ono je od VIII do VI veka dobilo veće
prostranstvo, posebno u Atici, gde je masllnovo ulje predstavljalo važan
izvozni artikal. Kultivisanje maslinovog drveca u Atini stimulisano je
posebnim merama. Pa ipak, ime više klase „pentekosiomedimni" (medimn je
mera za tela koja se rasipaju), po imovinskom cenzusu pokazuje da je
zemljoradiija u Atici zauzimala mnogo važnije mesto nego gajenje maslina.
Razvoj stočarstva u doba koje ovde opisujemo zaostajao je iza zemljoradnje. Potrošnja
mesa u većini grčkih gradova bila je mala; meso se jelo uglavnom prilikom svečanih
ručkova koji su praceni prinošenjem žrtava. Zato se kod Grka stoka ža klanje zvala
„žrtvenim životinjama". Mesoje zamenjivala^riba. Kopaidsko jezero u Beotiji bilo je
čuveno po svojim jeguljama. Pored ribe i mesa, Grci su, naročito Atinjani, trošili velike
količine povrća koje se gajilo izvan gradskih zidina. Međutim, ο pravilno sprovedenom
radu u ratarstvu i voćarstvu, nema podataka u izvorima kojima raspolažemo.
Paraleliio s tehničkim napretkom proizvodnje raste diferencijacija rada. Rad
poljoprivrednika sa sela odvaja se od rada gradskih zanatlija, a u zanatstvu izrastaju nove
strake i specijalnosti. Tako se u oblasti obrade metala odvajaju struke kovača i livaca, u
oblasti kerarničke proizvodnje posao grnčara odvaja se od posla onih majstora-umetnika
koji se bave sHkanjem na posuđu, itd. U isto vreme opaža se neka vrsta specijalizacije u
oblasti izrade ovih ili onih vrsta zanatske produkcije među pojedinim gradovima. Na
primer, u Miletu se koncentriše proizvodnja tkanina, u Korintu proizvodnja oklopa i
keramike, u Halkidi se proizvodi oružje, itd. Zanatlije u tim gradovima rade računajući na
široku prođu svojih zanatlijskih proizvoda.
Ο razvoju robne proizvodnje i trgovine već u VII i VI veku pre n.e. svedoče takve
činjenice kao što su sveopšta upotreba monete i jedinstven sistem mera. U to vreme u
kontinentalnoj Grčkoj vladala su dva sistema mera i tegova: eubejski i eginski. Preraa
eubejskom sistemu, jedinicu mere za težinu predstavlja težina kubne stope vode, što
odgovara meri od 26,2 kilograma; zapremina od 1,5 takvih kubika čirii jedinicu rnere za
tečnosti metret (39,3 litara); zapremina od dva kubika čini jedinicu mere za tela koja se
rasipaju raedimn (52,4 litra). JSistem tegpva bazirao se na talentu. lsta je mera
predstavljala osnovu i za novčani sistem. Eubejski talent bio je težak 26 kilograma, a
eginski 37. Manje jedinice mera predstavljale su delove talenta, pri čemu je uzajamni
odnos tih delova u oba sistema bio isti. Tako su eubejski i eginski talenti sadržavali po 60
mina; mina se sastojala od 100 drahnii ili 50 statera, drahma je bila izjednačena sa 6 obola.
Prelaskom Atine sa eginskog na eubejski sistem, što je došlo kao rezultat Solonove
novčane refornie, ispoljava se tendencija ka većoj težini atičke drahme, čija mera u VI vku
pre n.e. dostiže 4,36 g. Od ostalih sistema treba pomenuti monetarni sistem koji je postojao
u Korintu: korintski stater delio se na tri drahme (po 2,78-2,91 g), a ne na dve, na koliko se
delio eubejsko-atički stater. Korintski sistem vladao je u svim oblastima koje su bile
ekonomski vezane s Korintom u Italiji, na Siciliji, na Halkidiku (Korkira je iz suparništva s
Korintom uvela vlastiti monetarni sistem)..Eginski sistem sačuvao je svoj značaj do
sredine V vekapre n.e. na Peloponezu, u srednjoj Grčkoj, kao i na mnogim ostrvima (među
kdjima je i Rodos).
Pojavom monete i razvojem razmene za novac, novčani opticaj dobija sve veći obim u
celokupnom privrednom životu. U vezi s tim veoma je karakteristično to što izlazi iz
upotrebe običaj da se u grob pored mrtvaca stavljaju skupoceni predmeti i zlato. Međutim,
velike količine srebra i zlata i dalje su deponovane u riznice hramova i na taj način
povlačene iz opticaja.
U VII i VI veku grčki gradovi na obalama Male Azije bili su najbogatiji trgovački
gradovi Grčke. U tom pogledu prvo raesto je, nesumnjivo, pripadalo Miletu. Među ostalim
gradovima, počevši od polovine VII veka, ističe se Egina, čiji su stanovnici zbog
neplodnosti zemljišta na njihovom ostrvu, silom prilika morali da se prihvate trgovine. U
rukama eginskih trgovaca koncentrisala se široko razvijena posrednička trgovina.
Zahvaljujuci svom pogodnom položaju na raskrsnici puteva za Peloponez i srednju Grčku i
poraorskih puteva sa Istoka na Zapad, kao drugi iza Egine ističe se Korint. Početkom VH
veka Korint stupa u trgovinske veze sa Zapadom, sa unutfašnjim oblastima Ilirije. Ali vec
polovinom VII veka korintski trgovci se sukobljavaju sa konkiirencijom stanovnika svoje
vlastite kolonije Korkire i 664. g. između flota ove dve države dolazi do pomorske bitke,
prve u istoiiji Grčke. Sa VI vekom na Zapadu stiču značaj velikih trgovačkih centara i
centara zanatske proizvodnje takve kolonije kakve su Sirakuza, Tarent i Sibaris koje su u
početku bile čisto zemljoradničke. Tokom VI veka postepeno raste značaj Atine. Međutim,
do kraja VI, pa čak ni početkom V veka Korint nije irnao štete od konkurencije Atine s
kojom je održavao prijateljske odnose.
Razvojem i širenjem trgovine i trgovinskih odnosa brzo napreduje pomorstvo i
moreplovstvo. Kao rezultat tehničkih noviiia znatno se produžava navigacioni period. Dok
su u VIII veku antički moreplovci obavljali plovidbu u vremenu koje je bilo nešto duže ođ
dva meseca godišnje, u VI veku navigacioni period se produžava na 7-8 meseci. U to doba
na obali se podižu specijalni lučki uređaji. Izgradnja, ako ne baš prvog, a ono u svakom
slučaju najznačajmjeg pristanišnog nasipa pripisuje se Samošanima. Korinćani su
prokopali Leukadski zemljouz za prolaz brodova (tačnije rečeno očistili su od nanosa
peska moreuz koji je delio ostrvo Leukadu od kopna). Korintski tiranin Perijandar naumio
je da spoji Saronijski i Korintski zaliv; stvar se, međutim, svela na podizanje drvene
platforme pomoću koje su prevoženi brodovi.
U poređenju s pomorskim putevima kopneni su imali drugorazredan i ograničen značaj.
Izuzetak su činili savršeni maloazijski putevi koji su spajali primorske grčke gradove sa
Sardom i sa nešto udaljenijim istočnim tržištima. U evropskom delu Grčke koji je na sve
strane bio ispresecan planinskim lancima i njihovim ograncima, pojedine oblasti su
vezivane uskim planinskim stazama po kojima se transport robe mogao obavljati jedino
pon.ocu tovarne stoke.
Dajući opšti pregled grčke ekonomije treba da imarao na umu da su se njene oblasti,
kako u doba koje razmatramo tako i kasnije, razvijale nejednako. Pored gradova u kojima
su rano počeli da se razvijaju zanati i trgovina, velik broj grčkih oblasti i dalje je zadržao
prvenstveno zemljoradnički karakter. U takvoj situaciji nalazio se veći deo Peloponeza,
srednje Grčke i cela severna Grčka. U ovim oblastima još se veoma slabo osećao utlcaj
novčanog prometa i razvijenije forme ekonomskog života veoma sporo su potiskivale
naturalnu privredu.
Važno je da se u karakteristici proizvođačkih snaga i s njima vezanih proizvodnih
odnosa tog perioda u grčkoj istoriji naročito naglasi još jedna okolnost. Nova oruđa rada
koja se pojavljuju u to vreme upotrebljavaju se u mnogo slučajeva bez nekih primetnih
izraena sve do kraja antičke epohe. To se, na primer, odnosi na sav kovački alat, ili na
mnogo veći asortiman stolarskog alata ο kojem znamo po slikama sa vaza. Ni helenistički
ni rimski period nisu uneli u taj asortiman instruraenata ništa principijelno novo. U
jedinom nama poznatom prikazu kovačnice koji se danas čuva u Luvru, na tzv.
megarskom peharu iz helenističkog doba, ne susrećemo ni jedan primerak instramenata za
koje se nije znalo još u arhajsko doba.
Isto se opaža i u razvoju tehnike pomorstva koja je bila izuzetno važna za Grčku. U
VII-VI veku pre n.e. mali brodovi sa ravnim dnom iz prethodne epohe, koji su u stvari
predstavljali velike čamce, bili.su zamenjeni bržim i većim brodovima koji su građeni od
naročite građe za brodove. Tada se uvode i tehničke razlike između ratnih, teretnih i
trgovačkih brodova. Prvi, tzv. „pentekonteri" (tj. brodovi sa pet redova vesala), nešto su
uži, sa pramcem obloženim metalom i pokreću se ne toliko pomoću jedara, koliko
naporom pedesetorice veslača koji se nalaze u njima; drugi su nešto širi i kreću se
uglavnom pomoću jedara. Krajem arhajskog perioda pronađene su brze trijere sa dve
stotine veslaca koji su raspoređeni u tri reda, jedan iznad drugog. Ti su brodovi bili veoma
skupi. U stvari, razvoj antičke pomorske tehnike je tu i stao pošto helenistički i rimski
period, po mišljenju stručnjaka, nisu doneli bitne novosti principijelnog karaktera.
Istorija antičke tehnike pokazuje primere koji nas u tom pogledu još više začuđuju.
Neki tehnički pronalasci iz VII-VI veka odjednom se napuštaju za duže vreme da bi se
ponovo pojavili mnogo kasnije. Takva je, na primer, bila sudbina kamenih kalupa za
otiske i livenje metalnih predmeta koji su bili dobro poznati ljudima iz arhajskog perioda.
U VI i V veku pre n.e. oni se uopšte ne upotrebljavaju. Do tog zaključka dolazimo, prvo,
zato što uopšte ne postoje njihovi tragovi u nalazima i, drugo, zato što se čak parni
predmeti iz tog perioda, na primer, minđuše, uvek pomalo razlikuju jedan od drugog.
Kalupi za livenje ponovo se javljaju i stiču široku primenu tek u helenističko doba.
Razvoj proizvodnih snaga u Grčkoj VII-VI veka pre n.e. odvijao se tarkvom brzinom
da se stiče utisak ο nekom naglom prelomiij ο visokom poletu koji nije zabeležen ni u
helenističkom periodu koji je inače obeležen čitavim nizom tehničkih novina.
Izmene u tehnici proizvodnje nisu mogle, a da ne dovedu do odgovarajucih promena i
razvoja samih proizvodnih odnosa. Velike promene u načinu proizvodnje, prema tome,
neizbežno su morale da izazovu promenu celokupne društvene i političke strukture.
Upravo su te vrste promena celokupnog društvenog i političkog načina života
uslovljenog razvojem proizvodnih snaga i novih produkcionih odnosa i vršene u svim
naprednim gradovima Grčke u VII-VI vekii pre n.e. Do tog doba su drevne rodovske
institucije vec stigle da se pretvore u oruđe gospodstva rodovske aristokratije;
predstavljajući pojavu koja je bila očito preživeli ostatak starog, one su se sada pretvorile u
prepreku na putu daljeg slobodnog razvitka proizvodnili snaga i novih produkcionih
odnosa, kočile su taj proces. Ali rodovska aristokratija koja je u tom periodu predstavljala
odumiruću snagu grčkog draštva, očajnieki se borila protiv ofanzive novih socijalnih
snaga, snaga koje su se rađale iz robovlasničkih odnosa u razvoju. Tokom borbe vrši se i
prelaz od starih formi socijalno-ekonomske organizacije društva na nove, od društva koje
je još vezano za mnoge ostatke poretka prvobitne zajednice u klasno robovlasničko
društvo i državu; taj prelaz je nesumnjivo progresivan, jer robovlasničko društvo označava
korak napred u poređenju sa poretkom prvobitne zajednice: robovlasnički produkcioiii
odnosi predodredili su dalji razvoj proizvodnih snaga, stvorili vece mogucnosti za razvoj
tehnike u mnogim granama ekonomije stare Grčke.

Κ/. Μ iS JJ^ p f ( A t i c r k i
GRČKO-PERSUSKIRATOVI

Grčko-persijski ratovi odigrali su važnu ulogu u životu svih zemalja u bazenu


Sredozemnog mora. Pravilno razumevanje toka događaja i ocena grčko-persijskih ratova
nemogući su bez izvesnog upoznavanja sa istorijom Persije koja je u tom ratu nastupila
kao protivnik Grka.

1. PERSIJA U DRUGOJ POLOVINI VIVEKA PRE N.E.

Osvajanje Kira Sredinom VI veka, za vreme vladavine dinastije i Kambiza Afiemenida,


persijska država je dostigla veliku moć. Kirovo carstvo (559—529. g. pre n.e.) obuhvatalo
je Persiju, Elam, Partiju, Hirkaniju, Mediju i dobar deo Mesopotamije. Kir je, osim toga
nastojao da proširi svoju vlast na sve zemlje koje su ulazile u sastav medske i asirske
rnonarhije. Uspesi Persije zabrinuli su susedne zemlje i na prvom mestu jaku državu u
severozapadnom delu Male Azije Lidiju, koja je za vreme vladavine Kreza (od 90-tih do
sredine 40-tih godina VI veka pre n.e.) stekla veliku moc. Krez je uspeo da ostvari to za
čim su bezuspešno težili njegovi prethodnici, a to je osvajanje grčkih gradova u Maloj
Aziji. Jonski gradovi koji su raspolagali mnogobrojnim brodovima i vodili živu trgovinu s
Crnomorskim primorjem i evropskom Grčkom, predstavljali su za Lidiju veoma
primamljiv cilj. Nepokolebljivo uveren u svoju snagu, Krez odluči da napadne Kira,
obezbedivši sebi saveznike vavilonskog i egipatskog cara. Započeti rat okončan je
potpunim porazom Lidije i zarobljavanjem samog Kreza. Okončavši 546. godine osvajanje
Lidije, Kir je okrenuo svoju vojskii protiv jonskih gradova, želeći da na taj način obezbedi
Persiji izlaz na Egejsko more. Grčki otpor bio je bezuspešan: braneći se pojedinačno, grčki
gradovi nisu mogli da se odupru pritisku neprijatelja i persijske vojskovođe zauzimale su
grad za gradom. Uzalud su Jonjani tražili pomoć Sparte; Sparta je odbila rizično mešanje u
poslove Male Azije. Obuzeti panikom stanovnici Fokeje, grčkog grada u Maloj Aziji koji
je po svom značaju bio drugi iza Mileta, potovarili su svoje stvari u brodove i preselili se
delom u Italiju, a delom na ostrvo Korziku. Ostali su morali da se pokore Persiji. Cela
maloazijska Grčka ušla je tako u sastav persijske monarhije. Samo su još ostrva izvesno
vreme sačuvala svoju nezavisnost. Povećavajući svoje posede na zapadu, Kir je istom
energijom delovao i na istoku: palo je vavilonsko carstvo, Srednja Azija je bila pokorena i
granice Persije doprle su do Inda. Fenikija je bez borbe priznala vlast persijskog cara.
Posle Kirove smrti njegov sin Kambiz (529-523. g.) nastavlja očevo delo i zauzima Egipat.
Sad, kad su Persijanci svojim posedima kao nekim ogromnini lu-

Strelci kraljevske garde iz kraljevskog dvorca u Suzi. Gleđosana opeka,


početak V veka pre n.e.

kom obuhvatili istočni deo bazena Crnog mora, stvaranje jake pomorske flote postalo je
stvar od prvostepene potrebe.-I Kambiz je preduzeo najenergičnije mere za jačanje
feničanske flote; Feničani iskusni pomorci postali su osnovno jezgro pomorske flote
Persije. Uskoro se persijska flota koju je dopunila i kiparska flota pretvara u ogromnu
snagu.
Kambizov naslednik Darije I, sin Histaspa (522-486. g.), ugušio je ustanke koji su izbili
u raznim delovima države i postao vladar ogromne teritorije.
Socijalno ekonomsko Granice Darijeve države pružale su se od Helei političko
uređenje sponta do Inda i od slapova Nila do obala Cmog Persije i Kaspijskog mora.
Nastala kao rezultat osvajačkih pohoda, persijska monarhija nije raspolagala
jedinstvenom ekonomskom bazom i predstavljala je nestabilnu vojno-administrativnu
formaciju konglomerat mnoštva plemena i naroda, od kojih je svaki i pod vlašću persijskih
careva nastavio da živi na svoj sopstveni način koji se razlikovao od života njegovih
suseda. Tora glavnom istorijskom osobinom persijske robovlasničke države mora da se
objasni i karakter njene politike prema mnogobrojnim podanicima, pa između ostalih i
prema grčkim gradovima koji su se našli pod njenom vlašću. Politiku Persijanaca
uglavnom su obeležavala ova dva cilja: da se održi u pokornosti stanovništvo prisiljeno na
pokornost silom oružja i želja da se carskoj blagajni obezbedi ispravno plaćanje dažbina
od strane tog stanovništva. Oba cilja ostvarivana su na dosta primitivan i grub način.
U administrativnom pogledu Darijeva monarhija obuhvatala je oko 20 okruga; u
svakom okrugu je kao namesnik vladao satrap (koji je često bio člari carske porodice). Car
Persije je na te satrape prenosio svoje funkcije građanske, vojne i sudske. Ali, bez obzira
na široka ovlašćenja koja je svaki od satrapa imao u odnosu na stanovništvo svog okruga,
on lično, njegov život i imovina u celini su zavisili od volje cara. Herodot, čije delo
predstavlja glavni izvor za proučavanje grčko-persijskih ratova, saopštava niz slučajeva
kad su satrapi navukavši na sebe gnev svoga vladara bili nemilosrdno kažnjavani za
najmanju krivicu, a da se i ne pominje izdaja. Osim toga, uz svakog satrapa postavljan je
po jedan nadzornik koji je bio dobro obavešten ο svim događajima iz delokruga datog
okruga i ο njima je obaveštavao cara. Tako se provincijska vlast nalazila pod stalnom
kontrolom centralne vlade.
I pitanjima finansija centralna vlast je poklanjala znatnu pažnju. Svaka satrapija
predstavljala je posebnu poresku jedinicu. Herodot nam daje iscrpan spisak tih poreskih
okruga. Na primer, prvi od njih u koji su ulazili Jonjani, Karijci, Međani, Pamfilijci i drugi
narodi nastanjeni u zapadnom delu Male Azije, plaćao je Dariju porez u visini 400 talenata
u srebru. Stanovnici desne obale Helesponta, Frigijci, azijski Tračani, Paflagonci i drugi
plaćali su 360 talenata, Kilikijci 500 talenata i 360 belih konja. Od tih 500 talenata na
izdržavanje konjice koja je čuvala kilikijsku zemlju trošeno je 140 talenata, a preostalih
360 išlo je pravo u Darijevu kasu.
Egipatski okrug plaćao je 700 talenata poreza ali u to nisu ulazili prihodi od ribolova u
Meridskom jezeru. Iz ovog okruga uzimano je još 120 hiljada medimni žita za ishranu
Persijanaca i njihovih najamnika koji su se nalazili u tvrđavi Memfisa. Satrap Vavilonije
raspolagao je sa 800 ždrebaca i 16 hiljada kobila, koliko su Persijanci uzimali u tom
okrugu na ime danka od stanovništva.
Celokupan iznos svih dažbina koje su svake godine ulazile u Darijevu blagajnu,
predstavljao je svotu od 14.500 talenata prema eubejskom računanju. Tako su sva plemena
i narodi u sastavu te države plaćali redovni godišnji danak. Izuzetak su predstavljali samo
Persijanci koji su bili oslobođeni od plaćanja redovnog danka. Persijska država bila je
ispresecana širokom mrežom puteva od Sadra do Inda; na njima su bila uređena specijalna
odmarališta za putnike. Održavanje i čuvanje tih puteva takođe je ulazilo u funkcije ovog
ili onog satrapa, ali opštu kontrolu nad putevima vršili su činovnici iz centra.
U oblastima na koje se prostirala vlast persijskog cara bili su smešteni persijski
garnizoni. U slučajevima velikih pohoda persijski carevi su pozivali u svoju vojsku
mnogobrojne odrede sastavljene od stanovništva raznih oblasti koje su se nalazile pod
njihovom vlašću. Na taj način brojni sastav persijske armije mogao je da bude vrio velik za
ta vremena. Borbeni kvalitet te, po svom sastavu veoma mešovite arrnije, nije bio visok,
jer mnogobrojni podanici persijske države nisu mogli da budu zainteresovani za dalji
razvitak njenih vojnih uspeha. Opšti karakter ove države države konglomerata morao je da
se odrazi na organizaciju njenih vojnih snaga koje su se sastojale od niza pojedinih,
međusobno slabo povezanih odreda.
Posle persijskog osvajanja maloazijskih obala, posle pada lidijskog carstva, prodiranja
Persijanaca obalama Helosponta, čime irn se otvarao put u Crno more i naročito posle
uključivanja Fenikije i Egipta u sastav persijske države, položaj grčkih jonskih gradova
naglo se promenio. Posrednička trgovina na Egejskom mom skoro u potpunosti prelazi u
ruke Feničana koji su uživali pokroviteljstvo i podršku Darija, a trgovina sa Egiptom koji
je takođe igrao važnu ulogu u trgovinskom bilansu jonskih gradova skoro sasvim prestaje.
Pored istovremenog slabljenja veza s Crnim morem sve se to porazno odrazilo na privredu
joriskih gradova. Tako gubitak njihove nezavisnosti ne samo da nije bio kompenzovan
nekim ekonomskim dobicima, već, naprotiv, bio je obeležen naglim opadanjem nivoa
njihovog ekonoraskog života.
Tome treba da se doda i to da su jonski gradovi bdi u sastavu raaloazijske satrapije i
tako su, zajedno sa Karijcima, Pamfilijcima i drugim narodima nastanjenim u zapadnom
delu poluostrva, koji su ulazili u sastav te satrapije, bili obavezni da u persijsku blagajnu
ulažu godišnji porez u visini od 400 talenata u srebru što je za ono vreme bila ogromnu
suma.
U cilju obezbeđenja pokornosti jonskih gradova, Darijeva vlada se meša u njihov
unutrašnji život, i to svoje mešanje ostvaruje u formi koja je za njih vdo uvredljiva.
U vezi s tim treba da se podsetimo i na neke karakteristike istorijskog života Grka u
VII-VI veku pre n.e. uslovljene delovanjem zakona ο neminovnoj povezanosti
produkcionih odnosa sa karakterom proizvodnih snaga društva. U konkretnim uslovima
grčke stvamosti tokom VH-VI veka borba između odumirućih društvenih odnosa i novog
uređenja, koje je dolazilo kao njihova smena, izražavala se u obliku žestokih sukoba
između rodovske aristokratije i demosa. U jonskim gradovima, koji su bili najrazvijeniji i
najnapredniji u socijalno-ekonomskom pogledu, borba demosa odvijala se sa naročitom
upornošću. Pod pritiskom demosa aristokratija je gubila poziciju za pozicijom. Konačna
pobeda demosa, vezana za potpunu likvidaciju ostataka rodovskog uređenja koji su kočili
razvoj proizvodnih snaga novog draštva već je bila bliska. Međutim, Persijanci u svojoj
politici prema grčkim gradovima uvek su se kao po nekom pravilu orijentisali upravo na
odumiruću rodovsku aristokratiju opravdano računajući da će u njoj naći najsigumiji
oslonac za svoju vlast. U svim grčkim gradovima pod svojom vlašću Persijanci su silom
uvodifi aristokratsku tiraniju. Vlastodršci koje su oni dovodili na vlast obično su se u
svemu oslanjali na podršku lokalne aristokratije i nemilosrdno su suzbijali demokratske
pokrete. Ti vlastodršci bili su odani persijskom caru, ne iz straha, već dušom i telom, jer su
znali da bez njegove direktne podrške ne mogu održati vlast u svojim rukama.
Samo po sebi je jasno da tim putem nije bilo moguće da se za duže vreme obezbedi
dominacija odumrlih društvenih snaga. Zato se sa sigurnošću može reći da je politika
persijske vlade bila unapred osuđena na neuspeh, jer je bila u raskoraku sa zakonitošću u
razvoju istorijskog procesa koji ne zavisi od volje ljudi. Persijska vlada nije mogla da
likvidira demokratski pokret u grčkim gradovima. Zahvaljujući sticaju istorijskih okolnosti
taj pokret sada poprima u isto vreme i obeležje antipersijskog i patriotskog što, razume se,
nailazi na simpatije i najtopliju podršku demokratskih elemenata širom cele Grčke. Ta
podrška je bila utoliko jača što je persijska najezda u to doba zapretila celokupnom grčkom
svetu. Širenje persijske monarhije moralo je da dovede do sukoba između Persije i Helena.

Spoljna politika Spoljna politika Darija I kao i politika njegovih Darija I. prethodnika
svodila se pre svega na to da putem Skitski pohod novih osvajanja još više proširi ionako
ogromnu teritoriju svoje države. Zavojevački planovi Darija bili su vrlo veliki, ali on se u
prvom planu orijentisao na zapad na evropske obale Egejskog mora, Bakansko poluostrvo
i Grčku. S druge strane, Darije je imao u planu da severozapadne granice svoje države
obezbedi širokom i sigurnom barijerom koja bi je štitila od upada podunavskih i severo-
crnomorskih plemena i da osvoji zemlje u Crnomorskom primorju bogate žitom i
sirovinama.
To su bili razlozi koji su podstakli Darija da u proleće 514. g. krene protiv Skita s
ogromnom vojskom i flotom. Prešavši preko Bosfora tračkog i posluživši se pri tom
mostom koji je tu sagradio Grk Mandroklo, bez obzira na otpor tračkih plemena (Herodot,
IV, 93), persijska vojska pređe Trakiju. Na obali Dunava persijska kopnena vojska se
sastala sa flotom koja je zatim ušla u ušće reke. Preko Dunava su bili sagrađeni mostovi i
za njihovo čuvanje je ostavljen pomoćni odred jonskih Grka, pod komandom miletskog
tiranina Histije. Prešavši Dunav preko tih mostova
Darijeva vojska uđe u skitske stepe. Tu se Persijancima spremao neuspeh. Ne pružajući im
otvoreni otpor, Skiti su ih stalno uznemiravali naletima svoje konjice i povlačeći se
zavlačili neprijatelja sve dublje u svoje prostrane stepe. Pri tom su pred njima palili sve,
uništavali bunare, itd. Darijeva vojska ubrzo se našla u tako teškom i bezizlaznom
položaju da nije imala dragog izlaza osim povlačenja. Tako se Darijev skitski pohod
završio potpunim neuspehom. To je bio prvi veliki vojni neuspeh Persijanaca. Taj neuspeh
je delovao veoraa jako na savremenike. Herodot, na primer, priča ο tome kako su glasovi ο
povlačenju Persijanaca kod Grka koji su ostali da čuvaju most na Dunavu, izazvali prvu
misao da poruše most i da tako Dariju otežaju povlačenje. Međutim, Histija, koji je uživao
Darijevo pokroviteljstvo, uspeo je da ih ubedi da to ne čine. Histija je imao puno razloga
za verovanje da bez podrške Persijanaca nece moći da očuva tiransku vlast nad svojim
sugrađanima u Miletu.
Vrativši se sa skitskog pohoda, Darije je poverio svojim vojskovođama Megabazu i
Otanu zadatak da dovrše pokoravanje stanovništva na obalama Helesponta i u Tračkom
primorju. Taj zadatak je bio izvršen tokom narednih godina. Odmah posle toga u ruke
Persijanaca prešla su, jedno za drugim, ostrva u Egejskom moru: Lemnos, Imbros, Hios,
Lezbos, Samos. Tako su se moreuzi i ostrva neophodni za život Grka našli pod Darijevom
vlašcu. Na obalama Helesponta i Bosfora trakijskog nadiranju Persijanaca nije mogao da
se odupre nijedan grčki grad. Iako se skitski pohod završio neuspehom Persijanaca,
njegova posledica je ipak bila zavođenje persijske prevlasti nad južnom obalom Trakije,
nad plodnom dolinom Strimona s njegovim bogatim nalazištima zlata i srebra; Makedonija
je bila prisiljena da prizna svoju zavisnost od persijskog cara.
Na tračkoj obali Persijanci su počeli da grade nekoliko tvrđava, a od novopripojenih
zemalja osnovana je nova satrapija. Osvajanjem Lidije još ranije bila je zavedena persijska
vlast nad grčkim maloazijskim gradoviraa. Tako se cela istočna obala Sredozemnog mora
našla pod vlašću persijskog cara. Brodovi svih primorskih naroda i gradova našli su se u
službi persijske monarhije: feničanski, karijski i grčki brodovi sačinjavali su ogromnu flotu
sposobnu da održava moć persijske države. Pod takvirn uslovima ubrzo je obnovljena
persijska vojna ekspan<rija. Neposredni povod za njenu obnovu predstavljao je ustanak
jonskih gradova na zapadnoj obali Male Azije.

2. JONSKI USTANAK INJEGOVE POSLEDICE

Uzroci i početak Jonski ustanak nije nipošto izazvan nekim sluustanka čajnim
uzrocima. Jonski gradovi bili su pre sve-
ga trgovački gradovi. Persijsko zaposedanje Helesponta i
Bosfora zadalo je težak udarac trgovini Jonjana sa zemljama na
Crnom mora, a konkurencija feničanskih trgovaca svakim danom je donosila sve ozbiljnije
pretaje. Osim ekonomskih šteta jonski gradovi su, kao što je već rečeno, potpali i pod
političko ugnjetavanje: u svim gradovima okupiranim od strane Persijanaca namešteni su
tirani. Neuspjeh Darijevog skitskog pohoda pokolebao je autoritet njegove armije. I,
konačno, mali broj persijskih odreda stacioniranih u zapadnom delu Male Azije ulivao je
Grcima nadu u brz uspeh. _______________ ____-
Događaji su se odigrali ovako. U ziimT500-49S g. došlo je do prevrata na ostrvu
Naksosu: pristalice demokratije svrgle su vladajuću aristokratiju na tom ostrvu. Proterani
aristokrati zatražili su pomoc Mileta koji je među jonskim gradovima, posle uništenja
Samosa od strane Persijanaca, zauzeo prvo mesto. Miletski tiranin Aristagora rado je
prihvatio aristokrate, begunce iz Naksosa, i obećao im pomoć. Aristagora je svakako
računao da će pohodom na Naksos ojačati moć Mileta i proširiti svoj uticaj. Zato on
predloži Artafernu, satrapu Sarda, inače Darijevom nećaku, da preduzme ekspediciju
protiv ostrva Naksosa sa zadatkom da ponovo uspostavi vlast zbačene aiistokratske vlade,
a istovremeno da pokori ostrvo. Artafern se saglasi sa predloženim planom, a car dade svoj
pristanak na njegovo izvođenje i tako u leto 499. g. jaka flota krenu u pravcu Naksosa.
Međutim, stanovništvo ostrva praži odlučan otpor i posle četiri meseca uzaludne opsade
flota je morala da se povuče. Neuspeh ekspedicije pokolebao je položaj Aristagore; iiije
mu bilo teško da predvidi da će ga Persijanci pozvati na odgovomost zbog neuspeha
pohoda i da će ga lišiti vlasti nad Miletom.
Tada Aristagora (naslednik Histije koji je bio pozvan u Suzu, kod cara) odluči da digne
ustanak protiv Persijanaca; nije isključeno da je on delovao u sporazumu sa Histijom; sam
pohod protiv Naksosa predstavljao je zgodan izgovor za okupljanje snaga maloazijskih
Grka i nije izazivao podozrenje Persijanaca. U svakom slučaju, Aristagora je odmah po
povratku sa pohoda na Naksos okupio svoje pristalice u Miletu i oni su se jednodušno
izjasnili za ustanak. Protiv te odluke bio je jedino Hekatej, istoričar i geograf, ističući moc
persijskog cara, ali njegovi razlozi nisu naišli na odobravanje. Odlučivši da se podigne
ustanak, zaverenici pristupiše poslu. Zauzimanje flote od strane zaverenika poslužilo je
kao signal za ustanak svim grčkim gradovima na ostrvima i na zapadnim obalama Male
Azije. Svuda su bili zbačeni tirani koje su postavili Persijanci, uspostavljena je demokratija
i spremljeni odredi za oružanu borbu. Aristagora se, verovatao da bi pružio primer
ostalima, odrekao vlasti i predao je narodnoj skupštini. Vođe ustanka shvatile su svu težinu
predstojeće borbe. I stvarno, dok se na moru još i moglo da računa na neki uspeh, na
kopnu je posle prvih lakih uspeha moralo da dođe do veoma teških borbi sa
mnogobrojnom persijskom vojskom. Zato Aristagora pokuša da zadobije podršku Grka
evropskog dela Grčke i u jesen 499. g. krenu u Spartu i Atinu.
Odnos Sparte Politička situacija Sparte nije bila povoljna za i Atine prema ciljeve
Aristagore; odlučnim akcijama Sparte maloazijskim smetali su njeni tadašnji
neprijateljski odnosi s događajima Korintom i Argosom, kao i borba između spartanskih
kraljeva Kleomena i Demarata. Kleomen je vođi jonskog ustanka pružio mogućnost da
obrazloži zahteve. Aristagora, držeći u rukama jednu bakarnu ploču na kojoj je bio nacrtan
,,zemaljski krug" i potkrepljujuci svoje izlaganje podacima sa te karte, u kitnjastom govoru
izloži spartanskom kralju svu korisnost poduhvata koji je predlagao mogućnost dobijanja
ogromnih koiičina zlata, srebra, bakra tegleće stoke i ribe; nije zaboravio da spomene i
prednosti grčkog oružja i taktike u poređenju sa persijskim. Kleomeri je Aristagori
postavio samo jedno pitanje: „Koliko dana traje put od mora do prestonice persijskog
cara?" Α kad mu Aristagora odgovori da će za taj put biti potrebno tri meseca, Kleomen
uvide da je čitav poduhvat neostvariv. Pokušaj Aristagore da podmiti kralja se takođe
završi neuspehom. Kleomen osta pri svojoj odluci. Tako se Sparta ogradi od svakog
mešanja u maloazijske poslove.
Iz Sparte Aristagora krenu u Atinu. Tu su se na vlasti nalazile pristalice Klistena, a
nedavno organizovana građanska vojska deset novih fila već je sjajno pokazala svoj visoki
borbeni kvalitet u bojevima protiv Tebe i Halkide, Aktivna podrška koju je satrap Artafem
pružao proteranom Hipiji stvarala je kod atinskih vladajucih krugova jaka neprijateljska
osećanja prema Persiji, tako da je polidčka situacija u Atini za Aristagoru bila mnogo
povoljnija nego u Sparti. Istupivši pred narodnora skupštinom, on ponovi svoje razloge u
korist poduhvata koji je ponovo predlagao naglašavajući prednosti grčke pešadije
naoružane teškim oružjem. Atinska skupština odluči da se Jonjanima upud pomoc od 20
trijera; uskoro im se priključi još 5 trijera koje je poslala Eretrija Eubejska. ,J upravo ti
brodovi kaže Herodot (V, 97) koji nije odobravao jonski ustanak Grka obeležili su početak
nesreće kako za Helene, tako i za varvare".
Pohod na Sard Među gradovima Jonije koji su se priključili pokretu protiv Persijanaca
nije bilo jedinstva akcije; osim toga posle prvih početnih uspeha ustanak se širio veoma
sporo. Lidija i Trakija nisu podržali ustanike.'Mnogobrojna ali loša ogranizovana flota
Jonjana stupila je u akciju s velikim zakašnjenjem.
Ustanak se uskoro proširio na sever na obale Helesponta, na jug na Kariju i Kipar, ali
kopnena vojska ustanika nije ništa poduzimala sve do proleća 498. godine, tj. do dolaska
Atinjana i Eritrejaca. To su iskoristili Persijanci koji su dobili na vremenu, tako da su
mogli da koncentrišu svoju vojsku u zapadnom delu Male Azije.
Po dolasku Atinjana i Eritrejaca grčki ustanici su izvršili smeli poduhvat: njihov odred
u koji su se uključili i atinski hopliti brzo je krenuo u pravcu Sarda. Nije im pošlo za
rukom da osvoje tvrđavu koja se nalazila
< f f ^ ~)°NSK0}4 k SfA kJK l/

na visokoj i nepristupačnoj steni i koju je branio jak persijski gamizon sa satrapom


Artahernom na čelu, ali su aspeli da osvoje grad i da ga spale. U nemogućnosti da izdrže
u ruševinama Sarda koje su se jako dimile, Grci su se povukli nazad. Na povratku ih je,
nedaleko od Efesa, sustigla persijska vojska koja je tek prispela: došlo je do bitke u kojoj
su Grci bili potučeni do nogu (kraj leta 498. g.). Ostatak atinske vojske žurno se ukrcao
na brodove i vratio se u otadžbinu. Time se završilo učešće Atinjana u jonskom ustanku.
„Posle toga su kaže Herodot (V, 103) Atinjani potpuno napustli Jonjane i, bez obzira na
uporne raolbe Aristagore..., odbili su im svaku pomoć". Izgleda da su Eritrejci napustili
Jonjane. Pohodora 11a Sard, koji se završio tako nesrećno, završeni su pokušaji ustanika
da pređu u ofanzivu; sad im je ostalo samo to da se brane od persijske vojske koja je
vršila napade.
Dok je deo persijskih trupa išao na primorske gradove Male Azije, drugi njihov deo
gušio je ustanak na obalama Helesponta. Dosta velike persijske snage bile su upućene na
Kipar i posle niza žestokih borbi Persijanci su zaposeli ostrvo. Istina, jonska flota, koja
je pristigla u pomoć Kipru, potukla je feničansku flotu, ali taj uspeh više nije mogao da
unese bitniju promenu u nastalu situaciju Kipar je ostao u rukarna Persijanaca, a jonski
brodovi su bili prisiljeni da se vrate. Mnogo više teškoća zadalo je Persijancima
suzbijanje ustanka u Kariji. Otpočevši tu sa vojnim operacijama u proleće 497. g.,
Persijanci su odneli jednu za drugom dve pobede, ali odmah posle toga, u jesen 496. g.,
pretrpeli su težak poraz i tek 494. g., pošto su koncentrisali velike snage, uspeli su da
nateraju ustanike na polaganje oružja. Još pre toga, 496. g., Persijanci su izolovali s juga
i sa severa glavno žarište ustanka — Joniju. Persijska armija, pod ličnim vođstvom
satrapa Artaferna, osvojila je Klazomenu i Kimu; persijski obruč sve se više stezao oko
Mileta, gla-vnog centra jonskog otpora.
Zbog svih tih neuspeha bio je slomljen duh vođe ustanka Aristagore. Predavši
komandu jednom od miletskih aristokrata, on je pobegao iz Mileta u Trakiju gde je
ubrzo poginuo u sukobu s Tračanima. U isto vreme poslednji put je pokušao da se
aktivno uključi u ustanak i bivši miletski tiranin Histija. On se kao i pre prikrivao
odanošću persijskom caru i zato ga je Darije pustio iz Suze, računajući očigledno na
njegov uticaj da privoli ustanike na pokornost. Ali, kad je Histija stigao u Sard, satrap
Artafern, koji je savršeno razumeo njegovu dvostruku igru, prema rečima Herodota,
otvoreno mu je rekao: ,,Ti si obuču napravio, a Aristagora ju je obukao". Histija je bio
prisiljen da hitno beži iz Sarda; pokušao je da se zadrži u Miletu, ali je i otuda proteran.
493. g. Histija je dospeo u ruke Persijanaca koji su mu izrekli kaznu.
Ni Aristagora ni Histija nisu bili sposobni da postanu prave vođe i organizatori
ustanka; i jedan i drugi bili su u stvari samo hrabri avanturisti, koji su mislili na to da
iskoriste demokratski pokret u jonskim granicama za svoje lične ciljeve.
Pad Mileta Međutim, Persijanci, pošto su koncentrisali svoju vojsku ka Joniji, nisu
mogli odmah da pristupe odlučnim operacijama; trpeli su zbog velikih gubitaka koje su
imali u prethodnim borbama._Tek u prolece 494. g., dobivši veće pojačanje, persijska
vojska je ne obraćajući pažnju na manje značajne gradove, krenula pravo na Milet.
Istovremeno se u Egejskom moru pojavila feničanska flota koja se oslobodila zahvaljujući
konačnoj pobedi Persijanaca na Kipru i popunila kiparskim, kilikijskim i egipatskim
brodovima. Miletu je zapretila totalna opsada, s kopna i mora. Jonjani odluče da glavni
udarac zadaju pomorskim snagama Persijanaca, a na kopnu da se ograniče samo na
odbranu miletskih bedema. U velikoj luci Mileta, nedaleko od ostrva Lade, u leto 494. g.
brzo se skupila jonska flota; njen glavni deo činili su brodovi Mileta, Samosa, Hiosa i
Lezbosa, kojima su se priključile flotile raanjih zajednica. Prema rečima Herodota (VI, 8),
čitava grčka flota sastojala se od 353 broda, a flota Persijanaca od 600 brodova. Verovatno
su obe ove cifre preuveličavane i teško da bi persijska flota bila mnogo veca od grčke.
Tokom nekoliko sedmica obe flote su stajale jedna prema drugoj, ne preduzimajući
nikakve akcije. Persijanci su računali da ce pomoću jonskih tirana, koji su bili zbačeni u
početku ustanka i koji su se sada nalazili u persijskom štabu, uneti dezorganizaciju u
redove Grka i delovati na pojedine grupe da napuste savez, obećavajući im pomilovanje.
Jonske snage bile su paralizovane usled nedostatka jedinstvene komande i totalnim
odsustvom discipline. Istina, iskusni pomorac Dionisije, komandant fokejskih brodova, bio
je imenovan za komandanta celokupne flote, ali je Fokeja dala samo tri broda i ostali
saveznici nisu priznavali vlast tog komandanta. Uzalud.je Dionisije nastojao da manevrima
pripremi grčku flotu za predstojeću tešku bitku — posle nekoliko dana napornih vežbi ove
su bile zanemarene i komande brodova iskrcale su se na ostrvo Ladu. Persijska flota
iznenada je napala grčku flotu usidrenu kraj obala Lade. Vec kod prve navale Persijanaca
brodovi Samošana, čija je posada bila pod uticajem propersijske stranke, napuste borbene
redove osim 11 brodova i vrate se u otadžbinu. Njihovim primerom uskoro su pošli
brodovi Lezbosa i mnogih drugih zajednica. Hioski brodovi, istina, pružiše jak otpor, ali
time su mogli samo da odgode konačan poraz. Ostaci grčke flote pod pritiskom brojne
nadmoćnosti persijskih snaga bili su potučeni do nogu.
Porazom grčke flote kod Lade bila je zapečaćena sudbina Mileta. Opkoljen s kopna i
mora grad je bio zauzet na juriš, stanovništvo delom pobijeno a delom preseljeno na obale
Tigra. Grad je porušen; opljačkan je hram Apolona, koji se nalazio nedaleko od Mileta;
Persijanci su se dokopali njegovog ogromnog blaga. Kasnije obnovljeni Milet, kako se vidi
po iskopinama, bio je znatno manji od prvobitnog. Pad Mileta ujedno je bio i kraj ustanka.
Uskoro su biii pokorena i strahovito opustošena ostrva Lezbos, Hios, Tenedos koja su se
nalazila u susedstvu Jonije; persijska flota je zatim u pepeo pretvorila Perint, Selimbriju i
Vizant, tj. gradove na
evropskim obalama Propontide koji su pružili podršku ustanku. Početkom leta 493. g.
Persijanci su okupirali poslednje ustaničke gradove. U njima je bila uvedena persijska
uprava i ponovo im je nametnut onaj danak koji su ti gradovi plaćali pre ustanka.
Time je došao kraj napretku i procvatu Jonije; njeni gradovi koji su ranije
predstavljali najvažnije centre grčke trgovine i kulture otada sve više gube snagu i
značaj i ustupaju svoju vodecu ulogu gradovima uže Helade, a u prvom redu Atini. Pa
ipak jonski ustanak je, i pored svog tragičnog završetka, odigrao ogromnu ulogu u
opštem toku borbe Grka protiv persijske monarhije: punih šest godina najbolje
persijske snage bile su vezane u Maloj Aziji, a dve flote i jedna armija uništene su
snagama ustanka. Uporna, iako bezuspešna, borba Jonjana pripremila je kasnije
pobede grčkog oružja.

3. POLITIČKE BORBE U GRČKIM DRŽAVAMA


Politička borba Pošto je jonski ustanak bio ugušen, teško je bilo suu Atini
mnjati u to da ce persijski car ostaviti bez posledi-
ca učešće Atine i Eretrije u ustanku.
U Atini je u to vreme opet planula politička borba. Alkmeonidi, koji su se zalagali
za pružanje pomoci ustanku, bili su potisnuti od strane pristalica Pizistratida. Hiparh
sin Harna, koji se nalazio na čelu ovih, bio je izabran za prvog arhonta za 496/95. g.;
očigledno je većina u Atini, ne računajući na uspeh ustanka, bila protiv mešanja u
stvari jonskih Grka. Posle razaranja Mileta, koji se nalazio u prijateljskim odnosima s
Atinom, opasnost je zapretila i samoj Atini. U vezi sa stvorenom situacijom postavilo
se pitanje neposredne zaštite Atine. Krajem 90-tih godina počinje da stiče prevlast
grupacija koja bi se mogla nazvati „pomorska". Vođa te stranke bio je Temistokle, sin
Neokla, arhont 493/92. g. Temistokle i nje-, govi istomišljenici smatrali su da glavne
napore Atinjana treba usmeriti u pravcu stvaranja pomorske flote i da će predstojeca
borba s Persijancima biti krunisana uspehom samo u slučaju ako Atina bude jaka na
moru. Protiv tog programa digla se atinska zemljovlasnička aristokratija i deo seljaštva
pod vođstvom Miltijada, potomka Miltijada Starijeg, koga je u svoje vreme Pizistrat
proterao iz Atine. Posle jonskog ustanka, spasavajući se od Persijanaca, u Atinu se
vratio Miltijad Mlađi koji je dovukao bogatstvo pokupljeno u Hersonesu. On je u Atini
ustao protiv Temistoklovog programa, smatrajući da Atinjani pre svega treba da se
pobrinu za stvaranje takve građanske vojske koja bi se mogla odupreti persijskoj.
Atinski narod je konačno usvojio taj plan.
Pcred dve pomenute grupacije koje su s jedne strane predstavljale odraz interesa
onog dela atinskog stanovništva koji je već izgubio vezu sa zemljom, okrenuvši se
zanatima i pomorskoj trgovini, a s druge strane,
interese onih koji su bili vezani za posed, u Atini je bilo i takvih elemenata koji su svoje
nade otvoreno polagali u Persijance. Među ove su spadale mnoge nekadašnje pristalice
Pizistratida, koji su možda održavali tajne veze s Hipijem. Među njih su neko vreme
spadali i Alkmeonidi, rukovođeni nepomirijivom mržnjom prema Miltijadu.

Unutrašnj e Početkom V veka Sparta je vodila upornu borbu borbe u Sparti s


Argosom. Energični spartanski kraj Kleomen i drugim grčkim uspeo je da zada
smrtni udarac Argosu. Opijen
državaina tim uspehom Kleomen, koji je u svoje vreme odbio molbu Jonjana za
pružanje pomoci, sada je postao vatreni pristalica rata s Persijom, očigledno se uzdajući u
to da ce posle rata postati vođa cele Grčke. On je rado prihvatio predog atinske vlade da se
preduzme ekspedicija protiv ostrva Egine koja je izrazila svoju pokornost persijskom caru:
trgovački interesi Egine koja je bila li suparništvu sa Atinom zahtevali su mirne odnose s
Persijom. Međutim, Kleomenov poduhvat je propao zbog uporne i sistematske opozicije
dragog spartanskog kraja Demarata, koji je uspeo da obavesti Eginu da je Kleomen krenuo
na nju na vlastitu inicijativu, a ne po ovlašćenju Peloponeskog saveza. Kleomen se hitno
vrati u Spartu i isposlova da se Demaratu oduzme kraljevska vlast. Demarat pobeže u
Persiju, a na njegovo mesto dođe Leotihid, Kleomenov pristalica. Posle toga Kleomen
preduze novu ekspediciju protiv Egine, natera je da se pokori i da preda taoce. Međutim, u
Sparti se nastavi unutrašnja borba; uskoro su efori utvrdili da se Kleomen, prilikom
svrgavanja Demarata, poslužio podmićivanjem. Kleomen je bio prisiljen da se skloni u
Tesaliju, a,dade je prešao u Arkadiju. Tu je on uporno podstrekavao Arkađane na
nepiijateljske ispade protiv Sparte. U Sparti je pokušavao da pridobije helote. Kleomenova
aktivnost postala je tako opasna za Spartu, pa su efori smatrali da je najbolji izlaz iz
stvorene situacije da ga zamole da se vrati u otadžbinu i da ponovo primi kraljevsku vlast.
Prema Herodotovom kazivanju, Kleomen je uskoro po povratku u Spartu poludeo i izvršio
samoubistvo. Najverovatnije je da Herodotova priča predstavlja samo zvaničnu verziju
Kleomenove smrti; po svemu sudeći, on je uklonjen kao čovek veoma opasan za interese
Sparte.
Tako su i Atina i Sparta bile oslabljene neprekidnim unutrašnjim borbama; druge
grčke države bile su još manje sposobne za pružanje ma kakvog otpora persijskoj najezdi.
Argos, potučen od strane Sparte, nastojao je da povrati svoju izgubljenu moć. Egina,
priraorana da se pokorava sili, bila je iscrpljena unutrašnjim borbama. Zajednice sjeverne
Grčke sve više su bile za mirne sporazumne odnose s persijskim carem. Grci sa zapada
uopšte nisu mogli da učestvuju u toj borbi, jer su bili u neprijateljskim odnosima s
Etrurijom i Kartaginom. Vecina manjih grčkih zajednica bila je potpuno zaokupjena
svojim lokalnim sitnim interesima i ostajala ravnodušna prema događajima koji su se
odigravali izvan njihovih granica. Tako
Ratni brod. Slika sa atičke vaze

je situacija u celoj Grčkoj bila veoma povoljna za predstojeći Darijev pohod.


/■JC i/U ^ tLJ'jt 1/
iunn
4. PRVII DRUGI DARIJEV POHOD

Politička borba Pohod protiv Grka nametao je Persijancima preduu Atini


zimanje izvesnih pripremnih mera. Bilo je potreb-
no da se u Joniji zavede čvršći režim kako bi se onemogućio
novi ustanak i kako bi se od te zemlje stvorila siguma baza za razvijanje ofanzivnih
operacija. Po Darijevom naređenju, Artafern je okupio u Sardu predstavnike nemirnih
gradova kojima je bilo saopšteno da se strogo zabranjuju sve neprijatejske akcije među
grčkim zajednicama u Joniji i da u slučaju ma kakvih sukoba moraju zatražiti
posredovanje satrapa. Došavši u Joniju 492. g. s puta po Trakiji persijski vojskovođa
Mardonije, inače Darijev zet, završio je političku reorganizaciju jonskih gradova
smelom reformom: on je zbacio sa vlasti vecinu tirana i u jonskim
gradovima zaveo demokratiju. Teško bi se sa sigurnošću moglo reci koliko je sa tačke
gledišta persijskih interesa bila uspešna ta reforma, ali u svakom slučaju oslabljena
neuspelim ustankom Jonija je sad bila čvrsto vezana za Persijance.
Početkom proleća 492.^. pripreme su bile završene i Mardonije kome je bilo povereno
rukovođenje vojnim operacijama raogao je da otpočne pohod. Po Herodotovim rečima, cilj
pohoda bio je osvajanje što veceg broja helenskih gradova. Plan pohoda predviđao je
koordinirane operacije kopnene vojske i flote: armija je trebalo da napreduje duž obale
Trakije zaštićena i podržavana flotom. Pohod je počeo uspešno: osvojeno je nekoliko
ostrva, među kojima i Tasos, kao i ustaiiičko tračko pleme Brigi. Persijsku flotu je na
povratku zadesio neuspeh. Na Halkidičkom poluostrvu bHzu Atoskog rta, koji je od
davnina uživao loš glas kod grčkih mornara, persijska flota zapade u veliku buru; stradalo
je oko 300 brodova i preko dvadeset hiljada ljudi. Kopnena vojska, prešavši Helespont,
prošla je kroz Trakiju i Makedoniju, ali je tokom svog dugotrajnog puta pretrpela velike
gubitke u stalnim sukobima sa tračkim plemenima. Ostaci flote koju je razbila bura nisu
bili u stanju da pruže osetniju pomoc oslabljenoj armiji i zato je Mardonije doneo odluku
da prekine pohod i da se vrati na polazne položaje.

Drugi pohod Neuspeh pohoda 492. g. nije naterao Darija da


Persijanaca se odrekne odluke da celu Grčku stavi pod svoju vlast; 491. g. on vrši
marljive pripreme za novi pohod. Pored vojničkih priprema obavlja i diplomatske: u ime
cara upućeni su izaslanici na ostrva Egejskog mora i u države evrpske Grčke sa zahtevima
„zemlje i vode" znaka pokornosti. Ostrva, među kojima i Egina, zadovoljavaju taj zahtev
bez oklevanja. Njihov prime sledi i najveci broj zajednica u sjevernoj Grčkoj. Ali u Atini i
Sparti persijski izaslanici bili su pobijeni; očigledno da su pristalice oružanog otpora
Persijancima hteli da preseku svaku dalju mogucnost za ma kakve pregovore s Persijom.
Početkom proleća 490 g. u Kilikiji se okupi persijska vojska opremljena za pohod. Na
njenom čelu su se nalazile vojskovođe Datis i Artafem. Persijska komanda pravilno je
shvatila glavne uzroke Mardonijevog neuspeha: nekoliko meseci bilo je utrošeno na
zaobilazni marš preko Trakije koji je bi skopčan sa neverovatnim teškocama, a jaka flota
bila je prepuštena na milost i nemilost tokom dugotrajne plovidbe duž obala punih
opasnosti. Ovog puta odlučeno je da se persijska aranija morskim putem prebaci u Atiku, u
samo srce neprijateljske zemlje; time bi neprijateljske snage bile dezorganizovane.
Prisustvo persijske vojske na teritoriji balkanske Grčke trebalo je da pokrene sve pristalice
Persije. Na strani Persijanaca u mnogim grčkim gradovima bila je aristokratija koja je
računala da ce uz njihovu pomoc sačuvati svoje položaje i svoju staru političku do-

1 Π/Ι minaciju u borbi protiv demosa. To.se na prvom mestu odnosilo na gradove Beotije i
Tesalije. Za prebacivanje persijske vojske duž obala Male Azije bila je skupljena velika
flota koja je prema Herodotu iznosila 600 trijera; moguće je da je taj broj nešto
preuveličan. To su, izgleda, bili uglavnom transportni brodovi, a ne borbene jedinice. Ο
kopnenoj vojsci Persijanaca Herodot kaže da je „bila ogromna i dobro naoružana". Brojke
koje navode kasniji autori od 200 do 300 hiljada pešadije i 10 hiljada konjice svakako ne
odgovaraju istini. Nema izgleda da bi Persijanci bili u stanju da smeste na brodove više od
15 hiljada pešaka, prvenstveno strelaca i 500-800 konjanika, jer je transportovanje
brodovima velikih vojnih kontingenata, naročito konjice, u antičko doba bilo skopčano s
izvanrednim teškoćama. Persijskoj armiji priključio se i nekad proterani tiranin Hopija.
Računalo se na to da će njegova pojava u Atici olakšati akcije Persijanaca, jer je u Atini još
uvek bilo dosta njegovih pristalica.
Početkom leta 490. godine persijska flota je krenula iz Kilikije i preko Rodosa se
najpre uputila protiv Naksosa, koji je bio kažnjen za svoj otpor 500. g., a zatim preko
Delosa prema krajnjem jugu Eubeje. Eubejski grad Karist pokušao je da pruži otpor ali je
posle kratkotrajne opsade bio prisiljen da se preda. Persijska flota se uputila u Eretriju.
Među Eretrijcima kao i među Atinjanima bilo je dosta pristalica Persije. Neku ozbiljniju
pomoći od strane drugih Grka Eretrija nije mogla da očekuje; čak se i pomoćni odred, koji
su poslali Atinjani, vratio u Atiku pošto je bio obavešten ο kolebanju Eretrijaca. Međutim,
i pored toga pokušan je otpor navali Persijanaca, ali posle šestodnevnih borbi uz gradske
zidine lokalna aristokratija pristalice Persije otvoriše kapiju i pustiše neprijatelja u grad.
Eretrija je bila zauzeta, razorena, a stanovništvo odvedeno u Persiju. Na taj način Eubeja je
pretvorena u izvrsnu bazu za dalje operacije Persijanaca. Sad su Persijanci mogli da
započnu sa iskrcavanjem u samoj Atici.
Prema savetu Hipije iskrcavanje je izvršeno u ravnici, nedaleko od Maratona, 40
kilometara daleko od Atine. Ne raspolažući nekom značajnijom flotom, Atinjani nisu bili u
stanju da se suprotstave toj operaciji. Tako su računi Persijanaca u punoj meri bili
opravdani: neprijatelj je bio iznenađen, ο nekom planu otpora Grka nije moglo biti ni reči.
Istina, kad je vest u iskrcavanju Persijanaca stigla u Atinu, u Spartu je bio upućen kurir s
molbom za pomoć, ali su Spartanci odbili molbu Atinjana, pozivajući se na običaj koji kod
njih vlada, a prema kome se ne može preduzeti pohod pre izlaska punog meseca. Atina je
mogla da računa samo na vlastite snage; jedino joj je Plateja poslala jedan odred u pomoć
koji se već na samom bojnom polju priključio Atinjanima.
Pred atinsku narodnu skupštinu postavilo se osnovno pitanje: da li da se neprijatelj čeka
u gradu, iza zatvorenih bedema, ili da mu se pođe u susret? Posle dugih nesuglasica rešeno
je da se Persijancima pruži otpor na otvorenom polju. Miltijad je zahtevao neodložni
pokret, ukazujući na to da svako odugovlačenje može da aktivira persofilske elemente u
Atini i da prouzrokuje katastrpfu.
Kod Herodota nema podataka ο brojnorn sastavu atinske armije, ali πεδίο kasniji autori
kažu da je broj atinskih vojnika iznosio 9-10 hiljada. Pošto se tu, očigledno, misli samo na
osnovne borbene snage na hoplite, trebalo im dodati još izvestan broj lakših pešaka i
robova. Pausanija, pisac Π veka pre n.e., kaže da su se u Maratonskoj bici robovi po prvi
put borili zajedno s Helenima (I, 32, 4). Podaci antičkih istoričara ο tome da je broj
platejskog pomoćnog odreda iznosio oko hiljadu Ijudi, nesumnjivo su preuveličani:
Platejci nisu mogli dati toliki broj vojruka. Mesto predstojeće bitke, Maratonska ravnica,
oivičena s juga, zapada i severa ograncima Pentelikona i Parnasa, s istoka morem proieže
se 9 km u dužinu, a 3 km u širinu. Tri četvrtine severnog dela ravnice predstavljaju
baruštinu, južni čini terasu koja postepeno silazi mora. Persijanci su se iskrcali na severni
deo ravnice, na jednu usku kosu koja se pruža između baruštine i mora, tj. na položaj koji
je vec po prirodi odlično utvrđen. Koji su položaj zauzeli Grci, naučna literatiira sve dosad
nije mogla da ustanovi. Herodot se ograničava na to da kaže kako su se Atinjani
rasporedili nedaleko od Heraklovog hrama, a to je napomena bez vrednosti, jer nije
poznato gde se nalazio taj hram. Najverodostojnija je pretpostavka da su Grci zaposeli
brdo koji se nalazi u južnom delu maratonske ravnice; to brdo diže se nad ravnicom u
visini od 850 metara i dominira velikim putem za Atinu i tako predstavlja najprirodniji
položaj za Atinjane kojima je bilo osnovno da neprijatelju spreče put u srce zemlje. Logor
Persijanaca nalazio se severno od atinskog, iza baruština; između neprijateljskih armija
pružala se ravnica poprište predstojece bitke.
Maratonska bitka odigrala se 13. septembra 490. g. Herodotovo kazivanje ο njoj svodi
se u glavnim crtama na sledece: pošto je grčka vojska stigla na Maraton, među stratezima
na čijem se čelu nalazio Kalimah, započe duga prepirka oko toga da li da se uđe u borbu
ili ne.
Konačnu pobedu odneo je Miltijad koji je bio za borbu. Nekoliko dana posle toga
Miltijad izvede u ravnicu grčku vojsku postrojenu u borbene redove i trčećim maršem
udari na Persijance koje su bili udaljeni 1-2,5 km. Započe oštra borba u kojoj su Persijanci
na sredini probili grčke redove, ali je'zato na grčkim kiilima postignuta pobeda; okrenuvši
se zatim protiv neprijateljskog centra, Grci su porazili persijsku armiju. Potučeni
Persijanci, progonjeni od strane pobednika, pobegoše prema brodovima. Tu dođe do nove
bitke; Grci zapleniše 7 brodova, dok su ostali uspeli da pobegnu. Na bojnom polju ostalo
je 6400 mrtvih Persijanaca i samo 192 Atinjamna među kojima je bio i polemarh Kalimah.
Herodot u svom opisu (VI, 108-117) uglavnom tačno izlaže tok događaja. Razotkriva
se i uzrok koji je naterao Atinjane da, ne čekajuci na napad Persijanaca, sami izvrše juriš
na neprijatelja. Prepričavajuci govor koji je održao Miltijad pred ratnim savetom, Herodot
mu stavlja u usta ove reči: „Ako ne budemo započeli bitku, uveren sam da ce Atinjane
zahvatiti velika pometnja koja će ih opredeliti na stranu Persijanaca; ako Η stupimo u
borbu pre nego što se pokaže razdor među nekim Atinjanima, onda uz pomoć pravednih
bogova možemo izaći iz bitke kao pobednici". Tako su ne vojni razlozi, već čisto politički
i to na prvom mestu nestabilnost pozadine, nagnali Grke da napuste svoje dobro zaštićene
položaje i da udare na Persijaiice u ravnici. Persijanci su svakako još i ranije, možda svaki
dan, izvodili u ravnicu svoje trupe, postrojene u borbene redove, i pozivali Grke na borbu.
Prema Herodotovim rečima, Miltijad je svoje hoplite kojih je bilo maiije nego Persijanaca
razvio u borbni poredak dugačak onoliko koliko je bio dugačak borbeni red Persijanaca;
pri tome je centar grčke vojske bio osetno oslabljen, ali je Miltijad nastajao da osigura
krila, zbijajući u njima redove vojnika. Pošto se postrojila, grčka falanga je krenula u
susret Persijaiicima. Kao što smo već primetili, glavna masa persijske pešadije sastojala se
od strelaca, čije su strele bile stvamo opasne, ali samo na rastojanju od oko 100 rnetara.
Miltijad je očigledno zato i naterao svoje vojnike hoplite da pretrče tih kritičnih 100
metara da bi se izbegli veliki gubici i da bi napad bio što plahovitiji.
Postavlja se pitanje: zašto Persijanci nisu bacili svoju konjicu protiv neprijateljskih
krila dok je atinska vojska jurišala na njih? Neki od istraživača su smatrali da je konjica
morala da drži položaj na krilinia bojnog poretka; međutirn, takav borbeni poredak kao
pravilo počinje da se primenjuje u antičko doba tek mnogo kasnije u vreme Aleksandra
Makedonskog. U VI-V veku u persijskoj vojsci, koju su sačinjavali odredi raznih
narodnosti, konjica se obično nalazila u borbenom poretku izmešana s pešadijom iste
narodnosti, pri čemu su se odabrane konjičke snage pod vodstvom vojskovođe, pa i samog
cara, nalazile u centru poretka. Tako su, izgleda bili postrojeni 1 redovi Persijanaca na
Maratonu. Herodot kaže da su se u centru njihovih redova nalazili pravi Persijanci upravo
su tu Atinjani i pretrpeli neuspeh u početku bitke. Pošto su grčki hopliti u upornoj borbi
skršili krila a odmah zatim i centar persijske vojske, pobeđeni su se, pema Herodotovim
rečima, dali u beg ka svojim lađama. Između raesta bitke i persijskog logora nalazila se
jedna mala prirodna prepreka omanja reka; moguće je da su tu Persijanci postavili zaklon.
U svakom slučaju, prošlo je izvesno vreme pre nego što su borbom rastureni grčki redovi
mogli da savladaju tu prepreku. To vrme su iskoristili Persijanci za ukrcavanje na brodove,
i kad su se Grci konačno probili i kad je došlo do nove bitke kod brodova, plen koji im je
pao u ruke već nije bio velik. Možemo pretpostaviti da je cifra koju navodi Herodot (VI,
117) ο atinskim gubicima 192 poginula čoveka — ako im se đoda i nekoliko stotina
ranjenih, takođe tačno data; persijske strele retko su na mestu ubijale atinske hoplite, koji
su bili dobro zaštic5eni svojim oklopima. Tako nam Herodotovo kazivanje, pored nekih
preterivanja i prećutkivanja, koja se javljaju kao izraz autorovih patriotskih osećanja,
stvamo pruža realan prikaz Ma-
ratonske bitke. Međutim, pretrpljeni poraz, nije naterao Persijance da odmah
polože oružje i da se odreknu daljih operacija. Persijska komarida je računala na
pomoć svojih pristalica u Atini sledbenike Pizistratida i Alkmeonida; ti njihovi
računi nisu bili bez osnove. Herodot čak kaže (VI, 115) da je neko od izdajnika
stavio na jednu uzvišicu štit kao ugovoreni signal Persijancima da je u gradu sve
spremno za pregovore pri čemu je govorkanje u narodu za tu izdaju upomo
vezivalo Alkmeonide. U svakom slučaju, persijska flota, pošto je odmakla od
Maratona, zaobišla je rt Sunion i uputila se direktno u Atinu. Atinske vojskovođe
su otkrile plan Persijanaca, atinska vojska je odmah krenula nazad i ubrzanim
maršem stigla u Atinu pre nego što su pristalice Persijanaca mogle da ostvare
svoje izdajničke namere. Tako je grad, kad je persijska flota prišla atiriškoj luci
Fleron, već bio pod sigurnom zaštitom. Persijanci nisu smeli da rizikuju da se
iskrcaju, već su izvesno vreme stajali na domaku Atine, a zafirif su digli sidra i
otplovili u Aziju.

Uzorci poraza Tako se završio pohod 490. g. Maratonski poraz Per sijanaca.
zadao je nepopravljiv udarac operacijama PersiUloga Miltijada janaca koje su
se ranije vrlo uspešno odvijale.
i njegova sudbina Kod Maratona su se najočitije pokazale prednosti
demokratske građanske vojske Atinjana, koji su branili rođenu zemlju od
neprijateljske najezde, nad vojskom persijskih osvajača. U Maratonskoj bici
ispoljile su se prednosti grčkog naomžanja i taktike: oštri napad zbijenog stroja
hoplita skršio je i rasturio labavu raasu persijskih strelaca i konjanika. Ogromiie su
i zasluge Miltijada koji je pravilno ocenio opasnost unutrašnjih neprijatelja i na
bojnom polju energično se zalagao za hrabru odluku juriš na neprijatelja ne
čekajući na njegov napad. Takvu smelost ispoljio je Miltijad i onda kad se odlučio
za riskantno slabljenje centra svojih borbenih redova zato da bi pojačao krila i,
konačno, kad je marš hoplita u određenora momentu pretvorio u trku i time njihov
napad pretvorio u udarac sličan udarcu maljem.
Ubrzo posle Maratona Miltijad je sišao s istorijske pozornice. Na vlastiti rizik,
primivši od Atine samo pozajmicu u novcu, on je poduzeo pohod na ostrvo Paros
pod izgovorom da će kazniti njegove stanovnike za pomoć koju su pružili
Persijancima. Ekspedicija je pretrpela neuspeh, sam Miltijad bio je teško ranjen, a
po povratku u Atinu morao je da iziđe pred sud po tužjDi Alkmeonida, koji su
zahtevali smrtnu kaznu zato što je prevario atinski narod. Zahvaljujući svojim
ogromnim zaslugama, bio je spasen smrtne kazne koja mu je zamenjena
ogromnom novčanom kaznom koju nije stigao da plati: umro je ubrzo posle
suđenja (489. g.) od rane zadobijene u vojnom pohodu na Paros. Maratonska bitka
imala je ogroman značaj, jer je s očiju Grka skinula koprenu kroz koju im se
persijska vojska činila nepobedivom i pokazala im da je moguća uspešna borba
protiv moćne persijske monarhije.
5. POHOD PERSUANACA 480/79. GODINE
Priprema Persije Neuspeh pohoda Datisa i Artafema nije mogao zanovi pohod
da nater'a "Darija da napusti plana ο osvajanju na Grčku Grčke;
naprotiv, taj neuspeh još ga je više pod-
sticao na nove napore za postizanje tog cilja. Vojni
prestiž Persije bio je odveć pogođen maratonskim porazom i odvec su bili važni
motivi koji su „cara careva" terali da proširi svoju vlast na svu zapadnu obalu
Egejskog mora. Zato je već 489-488. g. Darije započeo velike pripreme za novi
pohod na Grčku, Ali su nastale takve okolnosti da je taj novi mocni pohod mogao
biti ostvaren tek 480. g.
486. g., pre nego što su široko zaniišljene Darijeve pripreme bile završene,
planuo je ozbiljan ustanak u Egiptu; iste godine umre i sam Darije. Nasledio ga je
Kserks, rijegov stariji sin rođen u braku sa Atosom, Kirovom kćerkom. Novom
cam trebalo je pune dve godine da uguši egipatski ustanak i smiri bunu u
Vavilonu. Tek 483. g. Kserks je uspeo da uspostavi relativan unutrašnji mir u
svojoj monarhiji i da nastavi sa prekinutim pripremama za grčki pohod. Neuspesi
prethodnih pohoda ubedljivo su pokazali da je osvajanje Grčke moguće sarao pod
uslovom da se mobilišu sve snage ogromne monarhije. I stvarno, nijedan pohod
koji su pripremali persijski carevi nije bio spremljen sa toliko marijivosti i tako
sistematski kao Kserksov; utrošene su tri godine (483-480) za ogromne vojne i
diplomatske pripreme. Kserks je najpre preduzeo mere za potpunu izolaciju Grka
kako bi ih lišio svake mogućnosti za pridobijanje saveznika. U tom pogledu za
Persijance su nesumnjivu opasnost predstavljali zapadni Gi-ci, naročito sirakuska
država na Siciliji koja je raspolagala značajnim vojnim i pomorskim snagama.
Podaci ο sklapanju naročitog saveza između Kserksa i Kartagine, nepomirljivog
neprijatelja zapadnih Grka vrlo su verovatni. Tim sporazumom Persijancima je
bila obezbeđena pomoć Kartaginjana koji su svojim akcijama trebali da spreče
Sirakuzu u pružanju pomoći Grčkoj. Sledeći primer Darija, Kserks je nastojao da
obezbedi saveznike u samoj Grčkoj. Persijska diplomatija postigla je to da su
Tesalija i Beotija priznavali vrhovnu vlast „cara careva". Argos, zadržavajući
formalnu neutralnost, stvarno je bio na strani Persije. Osim toga, Persijanci su kao
i pre mogli da računaju na pomoć persofilskih elemenata i u drugim grčkim
državama; mnogobrojni grčki izgnanici koji su se nalazili na Kserksovom dvoru
(među kojima je bio i bivši spartanski kralj Demart) pružili su persijskoj komandi
veoma korisne informacije ο stanju u Grčkoj. Tako su Persijanci sproveli
diplomatske pripreme za obezbeđenje potpunog uspeha pohodu koji se pripremao.
Isto tako ozbiljno su sprovedene i vojne pripreme. Mardonije, najbliži
Kserksov vojni savetnik, predložio je caru svoj strateški plan, oslobođen onih
nedostataka koji su doveli do neuspeha u pohodu 492. g. Pošto je u tom pohodu
persijska flota pretrpela katastrofu kod Atoskog rta, Kserks je, po savetu
Mardonija, naredio da se sagradi kanal kroz uski zemljouz koji spaja stenoviti rt s
kopnoin. Za izvršenje tog zadatka sakupljena je ogromna masa ljudi i posle tri
godine rada pod rukovodstvom iskusnih iriženjera sagrađen je kanal kojim su u
potpunoj bezbednosti mogli da prolaze dva reda persijskih brodova.
Dalje, za prebacivanje kopnene vojske u Evropu kod Abidosa preko
Helesponta sagrađena su dva pontoaska mosta. Herodot kaže da su tirmostovi bili
razbijeni burom koja je iznenada naišla i pobesneli Kserks je naredio da se zbog
toga Helespont kazni udarcima biča a da se okovi bace u vodu (Herodot, VII, 35).
Mostovi su sagrađeni poaovi i armija je prešla u Evropu. Duž cele obale Trakije i
Makedonije sagrađena su skladišta za obezbeđenje armije svim potrebama za
vreme dugotrajnog marša.
Vojne snage, koje je Kserks nameravao da upotrebi protiv Grka, Grcima su
izgledale džinovske. Nekoliko strana svog dela Herodot posvećuje opisu
mnogobrojnih naroda kojima je raspolagao persijski car i koji su mu stavili na
raspolaganje svoje odrede, pešadiju i konjicu, kao i opisima njihove odece i
naoružanja. Prema Herodotu, u pohodu na Grčku uzelo je učešća 5,283.220 ljudi.
Ovakve, stvarno čudovišne cifre za ondašnja vremena odavno su izazvale
razumljivo nepoverenje istraživača. Istoričar vojne veštine Delbrik izračunao je
kad bi ovaj broj bio stvaran, onda bi Kserksova armija morala da se na pohodu
svrsta u kolonu dugu najmanje 3 hiljade kilometara, drugim rečima, kad bi čeoni
odredi te armije prilazili srednjoj Grčkoj, njeni odredi na začelju tek bi kretali sa
obala Tigra! Brojke koje navodi Herodot moramo odbaciti kao izmišljene.
Najverodostojnija je pretpostavka da je Kserksova arniija brojala oko 100 hiljada
boraca i, ako je odnos koji navodi Herodot tačan, otprilike toliki broj su imale i
razne pomoćne jedinice. Razume se da je i takva armija morala izgledati Grcima
ogromna; zato nije ni čudo što su tako preuveličavali njenu brojnost. Ništa manje
nisu bile ni pomorske snage koje je sakupio Kserks: prema Eshilu, persijska flota
se sastojala od 1000 brodova, a prema Herodotu od 1208. Ako se uzme u obzir da
se u sastavu flote nalazio veliki broj transportnih brodov^ i raznih malih lađa koje
nisu bile pogodne za borbu (Eshil određeno kaže da su Persjjanci imali samo 207
brzih trijera), možemo pretpostaviti da je Kserks stvarno uspeo da prikupi blizu
1000 brodova.
. Pdčetkom zime 481/80, g. sve pripreme za pohod bile su zavšene, kop-
nena vojska nalazila se u Kapadokiji, flota blizu Fokeje, na zapadnoj obali Male
Azije. Grčkoj je pretila strahovita persijska najezda.
Grčka uoči Uspeh maratonske bitke ni izdaleka nije značio persijske
najezde. završetak borbe protiv Persije, već samo kratak Temistoklova
predah. Međutim, u samoj Grčkoj, kao i ranije, aktivnost vođene su
neprekidne borbe između pojedinih
polisa od kojih se svaki pre svega borio za svoje
uske lokalne interese. Persijska opasnost najjače se osećala u Atini. Sparta je još
mogla da se koliko-toliko obezbedi od nje sagradivši lanac tvrđava na Korintskoj
prevlaci, ali Atika je'bila otvorena za persijski udarac. Bilo je neophodno da se
napregnu sve snage u pripremama za odbranu.
Bez obzira na maratonsku pobedu bilo je jasno da se nikakvim pobedama na
kopnu ne može očuvati nezavisnost Grčke sve dotle dok Persijanci gospodare
morem. Več sada su se sve jače osećale posledice jačanja persijske moći na moru;
držeći u svojim rukarna Helespont, Persijanci su presekli veze Atine s obalama
Crnog mora, glavnim izvorom za snabdevanje Atike žitom. Tako je za demos
vlast na moru postala pitanje života ili smiti.
Međutim, stvaranje pomorske flote i prebacivanje težišta atinske vojne moći na
more značilo je i porast političkog značaja gradske sirotinje, jer su iz redova
sirotinje vrbovani mornari koji nisu morali imati skupo oružje. Predstavnici
konzervativnih agrarnih kragova koji nisu želeli porast političke uloge zanatlija,
nosača, mornara, itd. upomo su se protivili ostvarenju „pomorskog programa".
Narodna skupština je ostrakizmom uklonila Pizistratide i Alkmeonide
protivnike stvaranja jake atinske flote. 486. g. bio je proteran Alkmenoid Megakle,
485. g. dragi Alkmenoid Ksantip. Istovremeno je sprovedena dalja
demokratizacija državnog uređenja Atine. U državnoj upravi, arhontima je još
uvek pripadala velika uloga, pa iako je Klisten ukinio sve privilegije vezane za
poreklo, arhonti su skoro uvek birani iz redova aristokrata. Tom bedemu
aristokratije zadat je smrtni udarac; 488/87. g. izbori arhonta vršeni su kockom.
Zahvaljujući toj reformi, položaj arhonta faktički je izgubio svaki značaj, a vodeca
uloga prešla je u ruke desetorice stratega biranih po filama, i to ne kockom, već
Mrotonijom (dizanjem ruku); rukovodioca kolegijuma stratega birala je narodna
skupština, takođe hirotonijom.
Najvažniju prepreku za ostvarenje programa Temistokla i njegovih pristalica
predstavljala je opozicija od strane Aristida. Aristid nije bio vođa samo
najbogatijih slojeva gradskog stanovništva i zemljoposednika aristokratskog
porekla. Uz njega je bio i dobar deo atinskog seljaštva koje se plašilo navale
neprijatelja s kopna i, razume se, zahtevalo da se utvrdi kopnena granica. Ali
pobedu su odneli Temistokle i njegovi istomišljenici. Na njihovoj strani bilo je to
preimućstvo što Atina kao država nije imala plodne teritorije, već je u to doba
čvrstim korakom krenula putevima razvoja zanata i trgovine. To je neminovno u
političkom životu podiglo značaj onih slojeva atinskog stanovništva koji su bili
vezani za pomenute grane zanimanja.
483/82. g. Aristid je bio proteran ostrakizmom. I, konačno, posle deset godina
uporne borbe „pomorska partija", sa Temistoklom na čelu pristupila je izgradnji
velike flote. Sredstva za to dobijena su iz prihoda laurijskih rudnika srebra koji su
od davnina bili u posedu Atine; prema starinskom običaju, srebro koje se tamo
dobijalo deljeno je među sve građane. Upravo 483. g. otkrivena su nova veoma
bogata nalazišta srebra, čime se znatno povećala količina srebra. Temistokle je
pred narodnu skupštdnu izneo predlog da se to srebro upotrebi za izgradnju flote.
Ukazujući na Kserksove vojne pripreme, on je pozvao građane da omoguće
upotrebu sveg lauiijskog srebra za izgradnju bojnih brodova. Narodna skupština je
prihvatila predlog. Izgradnja bojnih trijera odvijala se izuzetno brzim tempom.
Početkom 480. g. Atina je već raspolagla flotom koja je brojala najmanje 180
trijera. Nikad nijedna grčka država nije imala tako jaku flotu. Istovremeno je
započela izgradnja utvrđenja u Pireju i njegovo pretvaranje u ratnu luku.
Pobeda „pomorske partije" i izgradnja krupne flote izazvale su bitne izmene u
ekonomiji i socijalnom uređenju Atine. Do te reforme u životu Atine odlučujuća
uloga pripadala je zemljoradmčkim i zemljoposedničkim krugovima koji su
davali hoplite osnovnu snagu armije. Izgradnjom flote težište u ratu prelazi na
more i osnovnu bojnu snagu čine mornari koji se vrbuju iz četvrtog imovinskog
razreda teta. Posledica toga bila je dalja demokratizacija robovlasničkog uređenja
Atine.

Savez Atine Vesti ο tome da su Persijanci prokopali Atoski kasa Spartom.


nal i sagradili most na Helespontu kao i ο dragim
Kongres grčkih Kserksovim pripremama izazvale su veliko uzbugradova
đenje u svim grčkim polisima. Spartancima je bilo jasno da će u slučaju persijske
pobede nad drugim grčkim polisama Sparta izgubiti svoju nezavisnost. Istina, od
persijskih kopnenih snaga Sparta se mogla braniti stvaranjem jake odbrambene
linije na Korintskoj prevlaci, ali se persijskoj floti nije mogla suprotstaviti. Osim
toga, prisustvo Persijanaca u Lakoniji odmah bi izazvalo ustanak helota i time bi
bio slomljen socijalni poredak Sparte. Zato, pored najvece želje vladajuće klase
Sparte da izbegnu sukob s Persijom i njenog neslaganja s atinskom
robovlasničkom demokratijom, za Spartu je bio jedini izlaz da sklopi odbrambeni
saveza s Atinom. Jedino je jaka atinska flota stvorena poslednjih godina bila u
stanju da brani spartanske granice od Persijanaca.
Za suprotstavljanje tako velikoj opasnosti sam savez između Atine i Sparte još
nije predstavljao dovoljnu garanciju za grčku nezavisnost; bilo je potrebno da se
stvori neka jača organizacija, da se po mogućnosti, sve grčke države pridobiju za
savez. Međutim, tako važan centar kao što su bili Delfi kuda su dolazili Grci iz
svih grčkih država, nije hteo da stane na čelo opštegrčkog pokreta protiv
Persijanaca, jer je saosećao sa političkom orijentacijom severnogrčkih
persofilskih krugova. Zato je delfska proročica iz Apolonovog hrama nagovarala
pojedine zajednice da ne uzimajtf učešća u borbi, a Atinjanima je proricala
potpunu propast i razaranje. Peloponeski savez predstavljao je suviše usku ligu
vezanu isključivo lokalnim interesima. Situacija je iziskivala stvaranje novog
opštehelenskog saveza.
U jesen 481. g. skoro sve grčke zajednice primile su od Sparte poziv da pošalju
svoje predstavnike u Posejdonov hram na Korintskoj prevlaci, nedaleko od
Korinta. Na taj poziv nisu se odazvali svi pozvani; neki čak nisu ni odgovorili na
njega. Ali kongres je ipak održan. Odlukama tog skupa bili su zabranjeni svi
ratovi među grčkim državama, a tamo gde su neprijateljstva postojala trebalo je da
se sklopi mir. Tako se Atina izmirila sa Eginom. Zatim su se delegati sporazumeli
ο zaključenju odbrambenog saveza, ο broju vojnika koji svaka od ugovorenih
strana stavlja na raspolaganje i ο strogom kažnjavanju zajednica koje se
dobrovoljno priključe Persijancima. Zatim su preduzete mere za tačnije
utvrđivanje obinia i karaktera persijskih vojnih priprema. U Argos, Korkiru,
Sirakuzu i primorske gradove Krita upućena su specijalna izaslanstva s misijom da
pozovu te gradove na prMjučenje savezu koji je obrazovan. Rezultat tog apela bio
je jadan: Argos koji je već ranije imao sporazum s Persijancima saopštio je da će
ostati neutralan. Sirakuza nije ničim mogla da pomogne Grcima, jer su njene
snage bile vezane neprijateljskim akcijama Kartagine. Korkira je obećala pomoć,
ali je njena flota zakasnila za samu bitku. Kritski gradovi su jednostavno odbili
poziv. Ipak, kongres je imao ogroman značaj: cilj radi koga su se okupili delegati
raznih gradova i koji Herodot označava rečima: ,,da ujedini sve Helene i da svi
sporazumno deluju zajedno" iako ne potpuno, ipak je bio postignut. Svest ο
jedinstvenosti opštegrčkih interesa koja se probudila, suočena s jednom velikom
zajedničkom opasnošću, našla je svoj izraz u opštehelenskom savezu. Pošto se taj
savez smatrao nekom vrstom proširenja ranije postojećeg Peloponeskog saveza, to
je rukovodstvo u njemu primila na sebe Sparta. Spartancima Leonidu i Euribijadu
poverena je vrhovna komanda nad kopnenim i pomorskim snagama saveza.

Grčke oružane Herodot ne govori ništa ο broju grčke vojske; pa snage. ipak
se na osnovu njegovih podataka ο broju grčkih
Početak ratnih vojnika koji su učestvovali u docnijoj bici kod Plaoperacija
teje može pretpostaviti da se kopnena grčka vojska sastojala otprilike od oko 35
hiljada hoplita i isto tolikog broja lake pešadije. Što se tiče flote, tokom celog rata
Grci nisu mogli da daju više od 366 brodova, od čega su dve trećine bili atinski
brodovi. Okupivši se ponovo nešto kasnije, u prolece 480. g., saveznički kongres
je razradio plan ratnih operacija. Prema predlogu Temistokla, s kojim su se
Spartanci složili, tek posle velikih kolebanja, odlučeno je da se težište operacija
prebaci na more; kopnene snage su imale zadatak da zaštite flotu i da olakšaju
njene operacije.
U rano proleče 480. g. persijska armija pod vođstvom Kserksa krenula je u
pohod; u maju su Persijanci, služeći se ranije sagrađenim mostovima, prešli
Helespont i napredujući obalskim putevima Trakije, krajem jula stigli do Terme.
Ovde je stigla i flota koja je pratila arniiju ploveći u početku duž obale, a zatim
kroz Atoski kanal. Prerna unapred donetoj odluci, Grci su rešili da pred
nastupajucom kopnenom vojskom neprijatelja zatvore nekoliko postojećih
planinskih prelaza koji su sa severa vodili u Heladu. I zato je tpg proleća 480. g.
saveznička grčka vojska kreriula u susret Persijancima, n TesalijiL Tesalci su
vodili dvoličnu politiku: s jedne strane, oni su već odavno bili u vezi s persijskim
carem, a s druge strane kad je sklopljen opštehelenski savez, uputili su mu molbu
za pomoć i obec'ali su svoju podršku u slučaju ako Grci uspeju da. ometu ulazak
Persijanaca u Tesaliju. Saveznička vojska je zauzela položaj u Tempejskom
klancu prolazu koji iz Makedonije vodi u Tesaliju. Međutim, uskoro je postalo
jasno da taj položaj ne mogu da održe. Grčke vojskovođe sudobile obaveštenje da
postoje i drugi prolazi u unutrašnjost zemlje, potpuno pristupačni za zaobilazno
napredovanje Persijanaca; osim toga, držanje nekih tesalskih plemena bilo je
sasvim sumnjivo. Pri nesigurnoj pozadini, odbrana Tempejskog klanca bila je
rizična. Vojska je bila primorana da se povlači na jug, prepuštajući Persijancima
bogatu Tesaliju s njenim plodnim oranicama i pašnjacima.

Socijalna borba Grčke savezničke snage koncentrisale su se kod posle


proterivanja Terniopilskog klanca na granici između Tesalije Hipije. Pojava
i srednje Grčke. Visoke i strme planine svojim Klistena. okomitim
liticama, spuštajući se skoro do same
obale mora, ostavljaju tu samo veoma usku stazu. Bilo
je odlučeno da se otpor Persijancima pruži upravo u Termopilima. Međutim,
Spartanci, koji su obećali da će dati kopnene trape, poslali su samo 300 ljudi pod
komandom kralja Leonide. Njemu je bila poverena komanda nad celom grčkom
vojskom u Termopilskom klancu, koja je brojala oko 5000 ljudi. Grčka flota u
sastavu od 271 trijera, čim je javljeno da je Kserks stigao u Termu, isplovila je i
zauzela položaj na severnom delu Eubeje kod rta Artemisija. Tom flotom je
komandovao Spartanac Euribijad, ali pošto su Atinjani dali najveći broj brodova
(127), to je u rukovođenju operacijama stvarno vodecu ulogu imao Temistokle.
Kraj obala Atike bile su ostavljene 53 atinske trijere, sa zadatkom da štite
povlačenje flote u slučaju neuspeha. Persijska flota je krenula u susret Grcima; na
putu je veoma nastradala od bure. Persijanci su zauzeli položaje severno od Grka,
u Pagasejskom zalivu; istovremeno kopnene tmpe Persijanaca skoro sasvim su se
primakle Termopilima.
Sad su se snage neprijateljskih zemalja našle jedna prema drugoj na kopnu i na
moru; bitka je bila neizbežna. Kserks je, međutim, puna četiri dana oklevao u
preduzimanju juriša na Termopile; očigledno je čekao na akciju flote koja se
zadržala zbog nevremena. Tek petog dana kopnena vojska Persijanaca udarila je
na grčku kopnenu vojsku; istovremeno su persijski brodovi otpočeli su bitku s
grčkim brodovima. Na moru se bitka oiegla čitava tri dana i završena je bez
rezultata. Grci nisu uspeli da odbace Persijance i da krenu u pomoć braniocima
Termopila; ni Persijanci nisu uspeli da potuku grčku flotu. Četvrtog dana persijska
flota nije ni isplovila i nije pokušala da goni grčke brodove koji su se povukli.
Međutim, Persijanci su na kopnu žestoko jurišali na Termopilski klanac, ali su
se njihovi juriši lomili jedan za drugim u sukobu sa nesalomljivim otporom grčkih
boraca. Samo zahvaljujući izdaji, Persijanci su uspjeli da nađu put koji je, preko
planine, vodio u zaleđe termopilskog položaja. Iskoristivši taj put, Persijanci su
izbili u pozadinu branilaca Termopilskog klanca. Time je dalji otpor izgubio svaki
smisao. Leonida naredi povlačenje savezničkih snaga, a sam sa svojih 300
Spartanaca (njima se dobrovoljno priključio odred građana iz Tespije) ostade da
štiti odstupnicu. Prema starinskom spartanskom zakonu vojnik nije imao pravo na
povlačenje ni pod kojim uslovom: opšti prezir, sramno ime „drhtavac", čak i
gubitak političkih prava, bila je sudbina onog ko je kršio ovaj zakon. U žestokoj
bici do koje je došlo pao je i sam Leonida, a preostali vojnici nastavili su borbu
oko tela poginulog vođe. Kad su im se prebijala koplja, nastavljali su bitku
mačevima, pa čak i golirn rukama dok nisu svi do jednoga izginuli. Tu pobedu
Persijanci su dobili po cenu ogromnih gubitaka; mnogo uglednih Persijanaca, a
među njima i dva brata samog cara su tu našla smrt. Herojski podvig Leonide i
njegovih boraca delovao je vrlo poresno kako na Grke tako i na njegove
neprijatelje. Kasnije su Grci na mestu bitke podigli spomenik s lavom i tekstom
koji je sastavio pesnik Simonid i koji glasi:

„O stranče, pričaj Spartancima ο našoj smrti;


Izvršivši časnu naredbu, ovde smo pali".

Pošto su Termopile pale, dalji boravak grčke flote, koja je stradala u borbi kod
Artemisija, izgubio je svaku svrhu i postao je čak opasan. Zato je flota žurno
krenula kroz Eubejski zaliv natrag prema Atici. Grčka armija nije mogla ni da
pomisli na to da na otvorenom polju stupi u borbu protiv mnogobrojnog
neprijatelja; takav poduhvat mogao je da se okonča samo porazom. Sve do
Istamske prevlake nije bilo položaja koji bi odgovarao zahtevima dugotrajne
odbrane; u to vreme Peloponežani su na prevlaci žurno gradili liniju utvrđenja.
Beotija je propustila Persijance bez otpora. Jedan od razloga koji su doprineli
tome da se beotska aristokratija opredeli za Persijance bila je nada da ce se uz
podršku persijske vojske lako obračunati s narodnim pokretom. Bilo je, istina, i
drugih razloga. Beotija se nalazila u onom delu srednje Grčke u koji su Persijaiici
bezuslovno morali da upadnu, a neprijateljska najezda bila je posebno strašna za
Beoćane koji su većinom bili zemljoradnici. Zatim, vec sama činjenica da su se na
čelu borbe protiv
Persijanaca nalazili Atinjani zakleti neprijatelji Beoćana bila je dovoljna da se
Beoćani opredele za Persijance. Tako je pred neprijateljem bio otvoren put u celu
srednju Grčku i persijska armija je prolazila zemljom rušeći i paleći na svom putu
sve na što je naišla. Ostao je čitav samo vrlo bogat Delfski hram: Kserks je dobro
znao njegov značaj i cenio njegove davnašnje simpatije prema Persijancima. Za
sve koji nisu hteli da se pokore persijskim osvajačima nije bilo drugog izlaza nego
da pokupe što se može poneti i da beže iz zemlje.
Atina u to doba još nije bila spojena zidom sa Pirejem. U slučaju opsade
gradsko stanovništvo je bilo osuđeno na neminovnu smrt od gladi. Atinsko
stanovništvo i atinska vlada u toj kritičnoj situaciji bili su prisiljeni na jedini izlaz
da napuste grad i zemlju prepuštajući ih neprijatelju na milost i nemilost.
Još pre toga je u Atini bila proglašena opšta amnestija i svima koji su se našli
pogođeni ostrakizmom bilo je dozvoljeno da se vrate u otadžbinu. Pod
rukovodstvom areopaga, u potpunom redu, bez ikakve panike i gužve bila je
izvršena evakuacija stanovništva. Svaki od onih koji su odlazili dobijao je od
areopaga manju poraoc u novcu. Muškarci su upućivani u momaricu, starci, žene i
deca s robovima i imovinom prebacivani su na ostrva Salaminu, Eginu i u Trezen.
Kad se persijska konjica pojavila na domaku Atine, grad je već bio pust. Samo
mala grupa fanatika rešerrih da umru ostala je iza drvenih zidova Akropolja.
Persijanci su ih bez po muke poubijali; grad je bio razoren i spaljen, razorena je
bila i cela Atika. Persijska flota se usidrila u atinskoj luci Faleronu.

Pripreme za Za to vreme grčka saveznička flota okupljala se pomorsku


bitku kod Salamine. Štete pretrpljene kod Artemisija delom su nadoknađene
opravkom nastradalih brodova a delom zahvaljujuci tome što je stigla pomoć iz
Egine i s Peloponeza. Temistoklov pokušaj da nagovori Jonjane koji su se nalazili
u sastavu persijske flote da pređu na stranu Grka nije uspeo; samo 4 broda, koje je
Naksos po carskoj naredbi uputio kao pomoć persijskoj floti, prešla su na stranu
Grka. Prema Eshilovim rečima, koji je i sam učestvovao u predstojećoj bici, grčka
flota je brojala 310 brodova, od toga 110 atinskih. Položaj koji su Grci zauzeli kod
Salamine bio je odličan: omogućavao je ne samo odbranu ostrva na kome se
nalazilo mnoštvo atinskih izbeglica već je sprečavao i kopnenoj armiji Persijanaca
da prodre u pravcu utvrđenja na Korintskoj prevlaci. Pa ipak su, prema rečima
Herodota, mnogi stratezi predlagali da se flota povuče i da ne ulazi u bitku.
Međutim, pobedilo je Temistoklovo mišljenje. Sad je trebalo naterati Persijance
da se odmah upuste u borbu.
Herodot kaže da je Temistokle načinio vešt korak kojim je bila rešena cela
stvar. On je persijskom caru uputio svog roba sa specijalnom porakom da Kserksu
u ime Temistokla koji je, tobože, simpatizer Persijanaca kaže kako su Grci
potpuno utučeni i dezorganizovani i kako su spremni da pobegnu od straha; zato
bi Persijanci trebalo odmah da napadnu, i pobeda bi im bila osigurana. Za
Kserksa, koji nimalo nije sumnjao u svoju snagu, razume se, bila je veoma
privlačna mogućnost da okonča rat jednim jedinim udarcem: kod Artemisija je
grčka flota uspela da pobegne, sad se mogla opkoliti sa svih strana. Grčka flota se
u to vreme nalazila u zaštićenom zalivu koji duboko ulazi u istočnu obalu ostrva
kod grada Salamine. Uski prolaz između ostrva Salamine i kopna na jugu skoro
sasvim je zatvoren malim ostrvom Psitalijom; tu su se duž obale Atike postrojili
persijski brodovi, a na ostrvo je bila iskrcana jaka vojska. Prema zapadnom izlazu
iz moreuza, u pravcu Megare, Kserks je uputio pomoćnu formaciju brodova kojoj
je bio zadatak da preseče odstupnicu Grcima. Kopnena persijska vojska bila je
koncentrisana na obali, u pozadini glavnih pomorskih snaga; sam Kserks nalazio
se na visokom brdu sa koga je mogao da posmatra tok bitke.

Bitka kod Rano ujutro 28. septembra 480. g. grčka flota poSalamine
strojena u borbene redove sa atinskim brodovima na levom krilu i spartanskim i
eginskim na desnom, prva je krenula na Persijance. Započe žestoka bitka.
Persijski mornari su se borili neobično uporno i hrabro. Ali uskoro u njihovim
redovima dođe do zabune; u uskom i plitkom moreuzu zadnji redovi brodova
smetali su pokretima pfednjih. Uzaludni su bili svi napori iskusnih feničanskih
mornara pod navalom grčkih brodova ogromna persijska flota zbila se u gomilu
bez ikakvog reda. Uz lomljavu brodovi su naletali jedan na drugog, razbijali se i
na plićacima propadali u velikom broju. U to vreme se Aristid, koji se, posle
amnestije, uoči bitke vratio u otadžbinu, s odredom atinskih hoplita, iskrcao na
Psitaliju i tamo pobio persijski odred. Do noći sve.je.bilo svršeno: ogromna
persijska flota bila je potučena i skoro potpuno uništena. Preostali brodovi nisu
bili sposobni za bilo kakve ozbiljnije operacije na moru. Flota koju su sagradili
Grci odbranila je nezavisnost Grčke.

Period posle Rat još ni izdaleka nije bio završen. Jaka i vrlo brobitke kod jna
persijska suvozemna vojska i dalje se nalazila u Salamine Atici, ali posledice
pobede koju su Grci izvojevali kod Salamine osetile su se odraah. Zabrinut za
sudbinu svoje monarhije za koju je sada pobednička grčka flota predstavljala ne
malu opasnost, Kserks odluči da se vrati u Aziju. Predavši Mardoniju komandu
nad vojskom, on napusti Grčku. Sutradan posle pobede Temistokle iznese pred
vojni savet predlog da se grčka flota uputi na osvajanje Helesponta: time bi bile
presečene komunikacije persijskoj vojsci i onemogućene njene akcije. Ali taj plan
izgledao je Peloponežanima suviše rizičan, jer su se još uvek plašili napada
Persijanaca preko Korintske
prevlake, i zato je predlog bio odbijen. Jedino što je Temistokle postigao bilo je
preduzimanje ekspedicije protiv onih ostrvskih polisa, kojisukS'o Andros, Paros i
Naksos pružali podršku Persijancima ili su bili neutralni preraa njima. Temistokle
je tim ostrvima nametnuo kontribuciju, sakupivši na taj način novac za
nastavljanje rata, a pored toga je tamo postavio vlade prijateljski raspoložene
prema Atini.
Persijanci ni posle Salamine nisu smatrali da je njihova stvar propala; računali
su da će konačno slomiti grčki otpor u drugom ratu koji je predstpjao. Mardonije,
primivši komandu nad persijskom armijom po odlasku cara, povuče svoju vojsku
iz opustošene Atike u plodnu Tesaliju gde se ona zadržala za vreme cele zime
480/79. g. Teškoće pred kojima se nalazila persijska vojska bile su vrlo velike.
Mardonije je, razume se, mogao u svako doba da se vrati u privremeno napuštenu
Atiku, ali bez pomoci flote nije mogao ni da pomišlja na pelaz preko utvrđene
Korintske prevlake. Međutim, za lečenje rana zadobijenih kod Salamine bile su
potrebne godine. Zasađ je persijska vojska bila u stanju jedino da štiti obale Male
Azije, i to pre svega Joniju, gde je grčka pobeda mogla da izazove novi ustanak.
Pošto je prošla neposredna opasnost za Istam, Spartanci su bili skloni da
prihvate Temistoklov plan koji su ranije odbacili i zato su predložili da se cela
grčka flota uputi prema obalama Azije. Sada su se, međutim, protiv tog plana
izjasnili Atinjam koji su po odlasku Persijanaca počeli da se vraćaju u svoju
razorenu zemlju — on je izgledao suviše riskantan, pošto su se Persijanci mogli
svakog časa vratiti u Atiku. Temistoklu je oduzeta komanda i na njegovo mesto
dođe Aristid. Konačno su se Grci odlueili za korapromis: deo flote ostade kraj
obale Grčke a dragi deo, otprilike 110 trijera, pod komandom spartanskog kralja
Leotihida, uputi se prema ostrvu Delosu. Zauzimajući takav položaj, taj deo flote,
u slučaju potrebe, mogao se u svakom momentu vratiti u Grčku, a istovremeno je
predstavljao stalnu pretnju obalama Male Azije. Mardonije je u svakom slučaju
morao da računa s tom pretnjom. Persijski vojskovođa odluči da pre pieduzimanja
ratnih operacija pokuša da odvoji Atinu od opštehelenskog saveza. Po nalogu
Mardonija, u Atinu se uputi makedonski kralj Aleksandar, saveznik Persije, koji
se ranije nalazio u prijateljskim odnosima s Atinjanima, i atinskoj vladi podnese
ovaj predlog: Atina ce dobiti potpunu nezavisnost; Persijanci ce na svoj račun
obnoviti sve što je u njoj razoreno i više od toga Kserks se obavezuje da pripoji
Atini svaku teritoriju koju ona zaželi, ali sve to pod uslovom da neodloženo sklopi
vojni savez s Persijom.
Međutim, ma koliko bila privlačna ova ponuda, atinska vlada je nije prihvatila,
jer nije htela da izneveri stvar opštehelenske odbrane; atinskim političarima bilo je
jasno da dok Persijanci drže ostalu Grčku i Helespont, obećana „nezavisnost"
Atine predstavlja samo prazno obećanje. Aleksandrova misija je pretrpela
neuspeh.
Grčki saveznici su posavetovali Mardonija da nputi izaslanstvo i u druge grčke
gradove, tamošnjem plemstvu, sa ciljem da se obezbedi njegova podrška, ali,
prema Herodotovim rečima (IX, 2 id.), Mardonije nije prihvatio tu sugestiju.
Tako se rat nastavio. Atinjani su pokušali da iskoriste započete pregovore s
Persijancima kako bi izvršili pritisak na Spartu; bilo je potrebno da se
Peloponežani nateraju da prebace svoju vojsku υ srednju Grčku. Pokušaj nije
uspeo Peloponežani su pod raznim izgovorima izbegavali da uzmu učešća u
pohodu, ne želeći da napuste utvrđenu Korintsku prevlaku. Krajem juna 479. g.
Mardonije započe ofanzivu i bez ikakva otpora zauze Atiku; Atinjani su ponovo
bili primorani da se evakuišu na Salaminu. Mardonije im još jednom, sad
poslednji put, predloži mir uz uslove koje je ranije ponudio; Atinjani su ostali
nepokolebljivi. Na predlog Aristida, u Spartu je upučeno vanredno izaslanstvo u
čiji su sastav ušli: Kinion, Miltijadov sin, Ksantip i Mironid, koji su Sparti
postavili zahtev da neodložno krene sa svojom vojskom protiv neprijatelja, pošto
ce u prodvnom Atinjani preći na stranu Persijanaca. Pretnja je urodila plodom, jer
kad bi otpala Atina i njena flota, Sparta bi se našla u bezizlaznom položaju. U
Sparti su znali da je dalje odugovlačenje nernoguće. Na Peloponezu je izvršena
mobilizacija i ujedinjene snage Peloponežana, pod koraandom Pausinije, tutora
maloletnog spartanskog kralja, pređoše preko Istma i krenuše dalje. Mardonije
nije mogao da se zadržava u opustošenoj Atici. On zauze položaj pogodan za
operacije njegove konjice ravnicu ispod ogranka Kiterona, nedaleko od grada
Plateje. Pelpponeska vojska, pošto se na Eleusinskoj ravnici spojila s Atinjanima,
krenu za Persijancima.

Bitkakod Po svom običaju Herodot (VII, 113; IX, 32) prePlateje


uveličava snagu persijske vojske koja je zauzela
položaje kođ T'Iateje: prema njegovim proračunima,
Mardonije je imao 300.000 Ijudi azijske vojske i oko 50.000 ljudi upućenih od
strane Tesalaca, Tebanaca i drugih grčkih zajednica koje su podržavale Persijance.
Međutim, u to vreme Mardonije teško da je imao više od 40-50 hiljada vojnika
kojima se priključilo nekoliko hiljada Grka; treba imati u vidu i gubitke kakvi su
neizbežni u dugotrajnom pohodu, pa neophodnost postavljanja jakih garnizona u
osvojenim zemljama i duž beskrajno dugih komunikacija i, konačno, činjenicu da
je deo vojske morao biti izdvojen kao Kserksova pratnja. Cifre koje Herodot
navodi ο grčkoj vojsci (IX, 28) mnogo su verodostojnije; on tačno navodi 38.700
hoplita, 35.000 helota i 34.500 ostalih pešaka naoružanih lakim oružjem prema
tome svega oko 110.000 vojnika. Ako bismo i odbacili broj helota koji Herodot
proizvoljno navodi računajući 7 helota na jednog Spartanca ipak se može dopustiti
da je grčka vojska imala oko 30.000 hoplita i verovatno isti broj lake pešadije.
Grci nisu imali konjicu. Prema tome, snage obe neprijateljske strane kod Plateje
bile su otprilike jednake. Prednost Persijanaca bila je u tome što su imali konjicu i
što su njihovi odredi ra/iiih naroda bili lako pokretljivi; te svoje prednosti
Mardonije je nameravao da u punoj meri iskoristi. On ostade u ravnici,
prepuštajući Grcima da ga napadnu čime je sebe doveo u nezgodan položaj.
Grčki vrhovni komandant Pausanija znao je da proceni situaciju, ništa slabije
od svog protivnika. Smestivši svoju vojsku po ograncima Kiterona, on se tu
zaustavi i ne krenu u ravnicu. Na tim položajima neprijateljske vojske, stojeći
jedna prema dragoj, ostale su mnogo dana. Mardonije je, istiiia, pokušavao da
pomocu svoje konjice izazove neprijatelja na borbu. Persijski konjanici su jednirn
iznenadnim jurišem pregazili odred Megarana, koji je zauzimao isturen položaj,
ali Atinjani su brzim protivnapadom odbili Persijance. Pausanija se posle toga
pomeri malo napred, zauzevši položaj na brežuljkastoj kosi pri rabu ravnice;
takvo pomeranje moglo je konačno da izazove neprijatelja na borbu, a nije
ugrožavalo dobar odbrambeni položaj Grka. Ponovo nastade mučno iščekivanje
bitke. U grčkim redovima sve se više čulo gunđanje. Pausanija je, istina, još uvek
uspevao da u svojim rakama čvrsto drži diseiplinu vojnika, bez obzira na
izazivanje i ismejavanje od strane neprijatelja, ali Grci su teško patili od
nedostatka hrane, a što je glavno, građanska vojska čeznula je za što skorijim
povratkom kućama. Među Atinjanima opet su počeli da dižu glas pristalice
Persijanaca. Prema rečima Plutarha, u logoru kod Plateje aristokrati su ponovo
skovali zaveru za zbacivanje demokratije i za to da „svoje predaju varvarima".
Zavera je, istina, otkrivena na vreme, ali je ipak bilo jasno da situacija postaje vrlo
opasna.
Grčke vojskovođe odluče da preduzmu srneli manevar: flota koja se nalazila
kod ostrva Delosa dobila je naređenje da krene prema obalama Male Azije. Grci
su se, očigledno, sami postarali da vest ο toj odluci dođe do Mardonija. Persijski
glavnokomandujući sada je bio primoran da si upi u akciju; njemu je bilo
potrebno da što pre potuče grčku armiju, kako bi deo svojih trupa mogao da
prebaci za odbranu Azije. U to vreme persijski konjanici su upravo uspeli da
zatrpaju izvor sa koga su Spartanci uzimali vodu. Pausanija je tako bio prinuđen
da napusti svoj položaj i da se povuče prema Plateji. Iz predostrožnosti Grci su
započeli pokret noću, ali povlačenje nije bilo završeno do svanuća. Mardonije
zaključi da je di >šao zgodan moraent narušivši svoje borbene redove Grci su se
povlatili u pojedinačnim odredima. Persijanci pređu reku Asop i udare na nepri
jatelja. Njihove elitne jedinice usmerile su se protiv glavnog jezgra jnčke vojske
protiv Spartanaca. Ali ovde se u punom sjaju pokaza gv< >/dena disciplina
spartanskih hoplita; pod kišom strela stajali su kao ukopaiii n;t mestu i tek kad su
se Persijanci sasvim približili i njihove strele pustale naročito ubojite, Pausanija
naredi juriš. On je dobro pamtio Miltijadovo iskustvo i umeo je da ga iskoristi.
Kao i kod Maratona Persijanci, koji su se hrabro borili, nisu mogli da izdrže
strahovitu navalu zbijenih redova hoplita, okovanih gvozdenim oklopima. Na čelu
svog odabranog odre da Mardonije se junački borio, ali je u toj bici poginuo
zajeđno sa svim svojM saborcima. Persijanci su počeli da beže. Doduše, njihova
konjica je uspevala da štiti povlačenje. Vojskovođa Artabaz, koji je zamenio
Mardonija, pokupi preostalu vojsku fbrzim maršem odvede je u Tesaliju, a odatle
u Trakiju. Utvrđeni logor Persijanaca, zajedno s ogromnim plenom pao je u ruke
pobednika.
Za uspomenu na platejsku pobedu, Grci su na poprištu bitke podigli oltar u čast
boga Zevsa-Oslobodioca. Platejci, koji su se hrabro borili na svojoj rodnoj grudi,
bili su stavljeni pod naročitu zaštitu celog helenskog saveza. Plen otet od
Persijanaca u bici kod Plateje bio je iskorišćen za po dizanje bronzanog stuba u
obliku tri izvijene zmije. Na vrhu stuba nalazio se zlatan tronožac sa urezanim
natpisom u kome je nabrojan 31 grad-učesnik bitke kod Plateje. Na početku spiska
nalazili su se Sparta, Atina i Korint.
Posle pobede kod Plateje grčka vojska je krenula na Tebu, oslonac persijskog
uticaja, i Tebanci su konačno bili primorani da se predaju i da izdaju vođe
persofilske stranke. Izdajice su bile kažnjene, a Teba je izbačena iz Beotskog
saveza na čijem čelu se ranije nalazila. Grčka je bila oslobođena i vojnici
savezničke armije razišli su se kučama.

Bitka kod Još u vrerne kad su Pausanijeva i Mardonijeva vojMikale ska


stajala jedna prema drugoj kod Plateje, grčka
ffota, pod komandom spartanskog kralja Leotihida i
atinskog stratega Ksantipa, uputila se prema obalama Jonije. Persijska flota se u ίο
vreme nalazila kraj obala Samosa, ali se nije usudila da stupi u borbu s grčkom
vojskom koja joj se približila. To se može objasniti činjenicom da je znatan deo te
flote (upravo feničanski brodovi) već bio upućen u otadžbinu, a ostali brodovi bili
su izvučeni na obalu nedaleko od rta Mikale. Ovamo je radi njihove zaštite
dovedena malobrojna kopnena vojska Persijanaca koja se smestila u utvrđenom
logoru. Tu se bez ikakvih smetnji iskrcaše Grci koji su još pre toga stupili u vezu s
Jonjanima pristalicama neodložnog ustanka protiv Persijanaca. Odmah je počeo
juriš na persijska utvrđenja. Jonjani, koji su se nalazili u logoru Persijanaca,
digoše se protiv njih i udariše im s leđa. Persijska vojska bi uništena do poslednjeg
vojnika. Istovremeno su zaplenjeni i spaljeni persijski brodovi. U direktnoj vezi sa
porazom Persijanaca kod Mikale u jonskim gradovima planuše ustanci protiv
vladavine Persijanaca; persijski garnizoni su bili pobijeni, namesnici proterani;
ostrva Hios, Lezbos i Samos su se priključila grčkom savezu.
Treba imati u vidu da su i sicilijanski Grci posle bitke kod Himere obezbedili
svoju teritoriju od eventualnog neprijateljskog napada. Pri tom treba naglasiti i to
da je poraz Persijanaca istovremeno predstavljao i poraz persofilski raspoložene
aristokratije u grčkim gradovima, čime je bila otklonjena jedna od prepreka za
dalji razvoj demokratskog pokreta.
Pobeda koju su izvojevali Grci 480-479. g. u stvari je odlučila konačan ishod
grčko-persijskih ratova. Na teritoriji evropske Grčke uskoro nije bilo nijednog
neprijateljskog vpjnika. Ofanzivna inicijativa u potpunosti je prešla u ruke Grka;
zato su kasnije ratne operacije bile pretežno koncentrisane na moru i vođene u
formi pomorskih pohoda, koji su ponekad bili odvojeni zrtatnim vremenskim
razmacima. Rezultati grčko-persijskih ratova, koji su bili pobedonosni za Grke,
imaju svoje objašnjenje u nizu istorijskih uzroka. Celokupna ekonomska i
socijalna struktura Grčke početkom V veka pre n.e. dostigla je znatno visi nivo od
nivoa na kome se nalazila persijska država, koja je u svoj sastav na silu uključila
mnoga plemena i narode raeđusobno nepovezane jedinstvenom ekonomskom
bazom. Vojska sastavljena cxl ljudi vrbovanih iz tih plemena i naroda ne samo da
nije bila zainteresovana za pobedu persijske države već je njenu vlast nad sobom
osećala kao težak teret, dok su se, nasuprot tome, grčki vojnici borili za slobodu i
nezavisnost svoje otadžbine i bili prožeti visokim patriotskim oduševljenjerii. -
Konačna pobeda Grka u tim ratovima otvorila je pred njima široke perspektive za
dalji nesmetani razvoj proizvodnih snaga i postala je jedan od najvažnijih
preduslova za nastupajuci procvat grčke ekonomije i kulture.
ATINSKI POMORSKI SAVEZ

Pentekontaetija Posle odlučujucih pobeda grčkog oružja 480-479.


g. u ratu s Persijancima, u istoriji Grčke nastupa period
poznat pod imenom „pentekontaetija" „pedesetogodišnjica". Tokom tih 50 godina
u Grčkoj se odigrao čitav niz raznih istorijskih događaja koji su snažno uticali na
celokupan tok ekonomskog, socijalnog i političkog razvoja čitavog helenskog
društva. ^Završnu hronološku granicu perioda pentekontaetije obeležio je niz
oštrih konflikata među pojedinim grčkim državama i njihovim grupama. Ti
konflikti poslužili su kao neposredan povod za Peloponeski rat.
Istorija ovog perioda obrađena je pre svega u prvim delovima Tukididovog
dela. U prvoj knjizi njegove „Istorije" nalazi se kratak, ali veoma sadržajan prikaz
događaja koji su se odigrali u razdoblju između Kserksovog poraza u balkanskoj
Grčkoj do početka Peloponeskog rata (I, 97117). Tom prikazu može da se doda
još i opis podizanja utvrđenja oko Atine i Pireja, istorija prelaza pomorske
hegemonije u ruke Atinjana (I, 89-96) i ekskurza ο Pausaniji i Temistoklu (1,128-
138). Iako Tukidida ne bismo mogli da nazovemo direktnim savremenikom
čitavog perioda pentekontaetije, ipak je događaje iz tih godina opisao tačno i
savesno onako kako je to uobičajeno kod njega. Tukidid je, nesumnjivo, dobro
poznavao istorijsku literaturu tog doba koja nije sačuvana, između ostalog i delo
Helanika koji je pisao ο pentekontaetiji. Tukidid je imao mogućnosti da proverava
podatke iz literature i dokumentarnih izvora ο kojima je takođe bio dobro
obavešten, raspitujući se ο svemu kod predstavnika starije generacije direktnih
očevidaca i učesnika tog pedesetogodišnjeg perioda. Tukidida sadržajno dopunjuje
Diodor Sicilijski. U odgovarajućem delu njegove „Istorije sveta" (IX, 37 idd.) on
se, izgleda, koristio podacima Efora koji je napisao istoriju pentekontaetije. Niz
važnih vesti ο periodu pentekontaetije daje Plutarh u biografijama najistaknutijih
ljudi tog doba: Temistokla, Aristida, Kimona i Perikla. Istorija Atine tih decenija
našla je svog odraza u Aristotelovom „Adnskom ustavu" i tzv. Pseudo-
Ksenofontovom „Ustavu", koji je napisao strasni pristalica oligarhije i protivnik
atinske demokratije. Pojedini podaci za istoriju pentekontaetije mogu da se nađu
kod niza drugih pisaca, između ostalog i kod latinskih (Komelije Nepot, Justin).
Podaci tih antičkih autora omogućuju nam da sa sigurnošću utvrdimo da u
osnovi izlaganja ο istoriji pentekontaetije kod raznih antičkih pisaca stoje
raznorodni prvobitni izvori. Iste događaje Tukidid, Plutarii, Diodor i Aristotel
prikazuju različito. Najsigurniji izvor ο tom periodu, bezuslovno, treba da bude
Tukidid. Kao izvori prvostepene važnosti ο pentekontaetiji služe i natpisi,
numizmatički podaci i arheološki materijal. Među natpisima naročito su važni
spiskovi atinskih građana koji su pali u borbama, spiskovi forosa koji su Atini
plaćali članovi Delskog pomorskog saveza, a takođe i neki drugi dekreti atinske
narodne skupštine. Na osnovu svih pomenutih podataka, istorija pentekontaetije
može da se rekonstruiše samo u opštim crtama. Izgleda da su mnogi vrlo važni
detalji ο događajima koji su se tada odigravali zauvek izgubljeni. Ali i pored toga
dovoljno jasno se naziru osnovne tendencije istorijskog razvoja helenskog društva.

Izlazak Sparte Jedan od najznačajnijih događaja u periodu peni njenih


peloponeskih tekontaetije koji su obeležili istorijsku situaciju savcznika iz celog
tog perioda jeste obrazovanje Delskog poopštegrčkog saveza morskog saveza,
koji je kasnije prerastao u pomorsku državu Atinjana. Formiranje Delskog
pomorskog saveza neposredno je vezano za istoriju one, nama već poznate lige
grčkih država koja je nikla u doba Kserksove najezde na balkansku Grčku i koja
je formirana radi zajedničke odbrane grčke slobode i nezavisnosti. U direktnoj
vezi s vojnim uspesima te lige izvojevanim u borbi protiv Persijanaca znatno se
povečao i stalno se povećavo njen okvir, jer su joj stalno pristupali novi članovi,
tj. gradovi koji su ranije bili neutralni ili su se sada oslobodili persijske vlasti.
Iako su vojni sukobi između Grka i Persijanaca trajali sve do sredine V veka
pre n.e. tzv. Kalijin mir zaključen je 449. g. pre n.e., ipak se posle grčkih pobeda
480-479. g., bitno izmenio karakter rata. Posle bitke kod Plateje na teritoriji
balkanske Grčke nije ostao nijedan nepnjateljski vojnik i ofanzivna inicijativa je u
celini prešla na strahu Grka. Vojne operacije su sad prenete na more i imale su
karakter pojedinih manjih sukoba i pomorskih pohoda.
Razne grčke države različito su se odnosile prema tom ratu. Napredni gradovi,
tj. oni koji su rano krenuli putem razvoja zanata i pomorske trgovine i koji su u to
doba već imali relativno razvijenu robnu proizvodnju, bili su životno
zainteresovani za nastavak borbe s Persijancima. Za njih je bilo važno ne samo da
se stekne nadmoć nad neprijateljem u toku vojnih operacija već i da se on potpuno
istisne s obala Male Azije, Trakije, a naročito s obala Helesponta peko koga su
održavane trgovinske veze mnogih grčkih gradova sa zemljama na crnomorskom
primorju, iz kojih su se grčki gradovi snabdevali žitom i drugim vrstama hrane i
sirovina. U to vreme ključne pozicije, koje su omogućavale kontrolu nad tim
voderiim putem, još uvek su bile u rukama Persijanaca, i persijski garnizoni su
stajali u takvim gradovima kao što su Sest i Vizant na obalama Propontide,
Eion i Dorisk na tračkoj obali. Prema tome, za mnoge grčke gradove nastavak rata
s Persijancima predstavljao je pitanje njihovog daljeg nesmetanog ekonomskog
razvitka. Jedni od tih gradova već su stekli nezavisnost i nastojali su da je učvrste,
drugi su se još uvek nalazili pod vlašcu Persijanaca u oba slučaja njihova
budućnost potpuno je zavisila od uspeha predstojećih borbi sa persijskom
državom koja je bila već oslabljena prethodnim vojnim neuspesinia.
Među tim polisama zainteresovanim za nastavak borbe nalazili su se grčki
gradovi na obalama Male Azije i Helesponta, gradovi na tračkim obalama, kao i
grčki gradovi na ostrvima.
Prema perspektivi za nastavak rata drukčije se odnosila Spaita i mnogi njeni
peloponeski saveznici. Kao najjača suvozemna država Grčke, Sparta je od 480. g.
smatrana zvaničnim vođom opštehelenskog odbrambenog saveza. Međutim, kao
agrarna zemlja koja se nalazila po strani od opštegrčkog trgovinskog prometa,
Sparta je bila zainteresovana za rat sanio dotle dok se neprijatelj nalazio na pragu
Peloponeza i dok je neposredno pretila opasnost od upada na njenu vlastitu
teritoriju. Osim toga, u poređenju s grčkim državama, a naročito s Atinom, Sparta
je imala samo neznatnu flotu i nije raspolagala iskustvom u rukovođenju
pomorskim operacijama. Prema tome, njoj je vrlo malo odgovarala uloga
rukovodioca u predstojecem pomorskom ratu. Zato su svi gradovi, zainteresovani
za nastavak rata, prirodno počeli da se okupljaju ne oko Sparte, već oko borbeno
raspoloženih Atinjana, koji su u to doba vec raspolagali najvećom i najjačom
flotom u čitavoj Grčkoj flotom proslavljenom u borbama s neprijateljem. Kao
rezultat svega toga, stvorena je situacija iz koje su uniitar opštehelenskog saveza
morali proizaći oštri konflikti između Sparte sa njenim starim peloponeskim
saveznicima i Atine sa gradovima koji su bili uz nju.
Bitno razmimoilaženje među tim dvema grupama polisa ispoljilo se ubrzo
posle bitke kod rta Mikale, kad se udružena grčka flota vratila obalama Samosa. U
tojvreme su gradovi na jonskim ostrvima, odazivajući se pozivu spartanskog kralja
Leotihida, koji se zvanično nalazio na čelu pomorskih savezničkih snaga, već bili
otpali od Persije i postavljalo se pitanje kako s njima postupiti. Mišljenja
Spartanaca i Atinjana po tom pitanju dštro su se razilazila. Ne želeći da prime na
sebe bilo kakve vojne obaveze prema tim gradovima, Spartanci predlože da se svi
njihovi stanovnici presele u evropsku Grčku, na zemlju onih grčkih polisa za koje
su predviđala kazna zbog učešća u ratu na strani Persijanaca. Atinjani su odlučno
ustali protiv tog predloga. Njima nikako nije odgovaralo mešanje Sparte u sudbinu
gradova na ostrvima sa kojima su oni bili tesno povezani. Još manje su bili
zainteresovani za preseljenje Jonjana u evropsku Grčku. Spor se završio pobedom
Atine i ostrva Sarnos, Hios, Lezbos i neki drugi polisi sa ostrva uđu u sastav
saveza. Atinjani istovremeno uzmu pod svoju zaštitu i druge jonske gradove na
samoj obali Male Azije koji su još uvek bili pod vlašću Persijanaca. Od Samosa se
grčka flota, popunjena jonskim brodovima, uputi u Heiespont sa ciljem da tu
poruši most koji je u svoje doba sagradio Kserks radi prebacivanja persijske
aimije na evropsku obalu mpreuza. U Abidosu, Grci saznaju da taj most više ne
postoji: porušile su ga bure?Tada su Atinjani, uz podršku nekih drugih gradova,
počeli da rade na tome da se odmah pristupi ratnira operacijama protiv persijskih
garnizona koji su se nalazili na obalaraa Helesponta i Propontide. Međutim,
Leotihid ne samo da nije podržao inicijativu Atinjana vec je, čim je saznao ο tome
da je most porušen, proglasio svoju misiju završenom i sa svim svojim brodovima
kao i brodovima peloponeskih saveznika Sparte vratio se na Peloponez. Posle
odlaska Leotihida, saveznici, sad već pod komandom Atinjana, započnu opsadu
dobro utvrđenog Sesta. Iako je opsada trajala dugo, ipak su saveznici početkom
478. g. zauzeli taj grad i sa bogatim plenom razišli se kućama.
Ubrzo je između Sparte i Atinjana došlo do novog konflikta. Vrativši se u
Atiku posle proterivanja Persijanaca, Atinjani nađu svoj grad u ruševinama.
Odmah se prihvate obnove, počnu da podižu kuće, javne zgrade i gradske bedeme
sa kulama koje su bile porušene prilikom najezde Persijaiiaca. Ali, iznenada dođe
do komplikacija. U Atinu stiže spartansko izaslanstvo sa zahtevom da Atinjani
odmah obustave radove na obnovi svojih utvrđenja; zahtev je bio obrazložen tirne
da bi u slučaju ponovne provale Persijanaca neprijatelj mogao da upotrebi atinske
zidine i kule, kao i utvrđenja svih ostalih gradova izvan Peloponeza, u svojim
operacijama protiv Grka. Razume se, to nije bio pravi razlog. U stvari radilo se ο
ovome: i Spartanci kao i stanovnici ostalih peloponeskih gradova koji su bili
neprijateljski raspoloženi prema Atini odavno su osećali uznemirenost zbog brzog
uzdizanja atinske moći i uticaja. Bilo je jasno: ako Atinjani koji su ionako svojom
snagom na moru bili već daleko ispred svih ostalih podignu i prošire svoja
utvrđenja, njihova će država postati jedna od najjačih i najuticajnijih država u
Grčkoj, tj. Atina će zauzeti ono mesto na koje je tokom svih ovih godina
pretendovala sama Sparta.
Spartin manevar nije uspeo. Atinjani upute u Spartu svoje izaslanstvo sa
Teraistoklom na čelu koji je namerno odugovlačio pregovore. Atinjani su za to
vreme danju i nocu radili na izgradnji bedema i kula, koristeći kao materijal sve
ono što je moglo da se iskoristi, čak i nadgrobne ploČe. Kad su atinska utvrđenja
bila upola gotova, dalji pregovori su izgubili svaki smisao i Temistokle je
otvoreno obavestio Spartance ο tome. Nemajući odvažnosti da direktno istupi
protiv Atine, Sparta je bila primorana da povuče svoj protest i da joj pruži
uveravanja kako joj je tobož jedina namera bila da Atini pruži dobar savet, a ne da
je omete u podizanju utvrđenja.
Ova epizoda može poslužiti kao dopuna ilustracije atinsko-spartanskih odnosa.
Među demokratski raspoloženim atinskim građanima, čije je organizacije
predvodio Temistokle, sve se više rasplamsavala mržnja prema Sparti. Atinska
demokratija u to doba imala je političku supremaciju i prema njoj su se ravnali
demokratski elementi drugih grčkih gradova, dok je Sparta i nadalje predstavljala
oslonac najreakcionarnijih, antidemokratskih struja širom cele Grčke. U takvim
okolnostima saradnja ove dve države u okviru jedne lige bila je sve manje
moguća. Odnosi su išli u pravcu otvorenog raskida.
U proleće 478. g. flota grčkih saveznika ponovo je izišla na more i obnovila
ratne operacije protiv neprijatelja. Spartanci su smenili Leotihida postavivši na
njegovo mesto heroja Plateje Pausamju, tutora maloletnog spartanskog kralja
Pleistarha. Iako se u udruženoj grčkoj floti nije nalazi-
10 više od 20 spartanskih brodova, Pausanija je proglašen za
glavnokomandujućeg.
Ratne operacije su se odvijale uspešno po Grke. Oni su osvojili Kipar, a odmah
posle toga postigli su značajan uspeh kod Helesponta gde su zauzeli Vizant. Pa i
pored toga, stalno je raslo nezadovoljstvo saveznika prema spartanskom
rukovodstvu. U tome je, izgleda, posebnu ulogu odigralo ponašanje Pausanije.
Iako izvori kojima raspolažemo nisu lišeni izvesne tendencioznosti, u njima se
ipak tačno odražava raspoloženje koje je vladalo kod mnogih saveznika. Pausaniju
su okrivljavali zbog grubosti i surovosti, ο njemu se govorilo da je dozvoljavao
sebi da grdi zapovednike drugih grčkih odreda, da je primenjivao telesne kazne na
grčke vojnike i da je sebi lično redovno prisvajao lavlji dio ratnog plena. Ali
najveći revolt izazvao je time što je posle osvajanja Vizanta pustio na slobodu
zarobljene Persijance i u svoju telesnu gardu primio Persijance; osim toga oblačio
se kao Persijanac, živeo u istočnjačkom luksuzu i, kako se saznalo, stupio s
Persijancima u tajne pregovore, nadajući se da će uz njihovu pomoć sebi
obezbediti vlast tiranina u svojoj otadžbini. Teško bi se moglo reći koliko je sve
ovo verodostojno, ali je politička borba u Sparti u to vreme, kako bi se moglo
suditi na osnovu nekih karakterističnih momenata, postala veoma oštra, i
pripremajući politički prevrat, Pausanija je stvarno mogao da računa na to da će
njegovi planovi naići na podršku kod Persijanaca. Bilo kako bilo, situacija u
grčkoj mornarici bila je veoma napeta. Protiv Pausanije je sklopljena zavera, čiji
učesnici zamalo nisu uspe-
11 da potope brod na kome se on nalazio. Grčka flota se stvarno raspala na
dva dela: spartansko-peloponeski i atino-jonski.
Zbog takve situacije Sparta je konačno našla za potrebno da opozove Pusaniju
i da na njegovo mesto postavi 0orkida, ali time se malo pomoglo čitavoj stvari.
Neprijateljstvo među saveznicima uhvatilo je vec dubok koren i Dorkid se uskoro
sa svim spartanskim i peloponeskim brodovima odvojio od opštehelenske flote i
vratio na Peloponez. U Sparti su krivicu za rascep pripisivali Atinjanima, pa su
jedno vrerae pomišljali čak i na to da ih kazne napadom na Atiku, ali je ipak
pobedilo umerenije stanovište. 478. g. Sparta sa svim svojim saveznicima
peloponeskim gradovima zvanično istupi iz saveza.
Obrazovanje Uskoro po izlasku Sparte i peloponeskih gradoDelskog saveza va iz
opštehelenskog saveza, grčke države zainteresovane za nastavak rata sa
Persijancima i spremne da ga vode dalje uputile su svoje delegate na ostrvo Delos.
Tu je 477. g. na sastanku predstavnika tih država doneta odluka učvršćena
zakletvom da se očuva savez koji je od tog vreraena dobio naziv Delski.
Delski savez je u početku predstavljao ligu nezavisnih i ravnopravnih grčkih
gradova-država. Svaki član saveza sačuvao je svoje državno uređenje, svoju
vladu, svoje državljanstvo, tako da građani jednog saveznog grada, na primer, nisu
uživali građanska prava u nekoin drugom gradu: u dnigom gradu nisu mogli da
imaju zemljišnu svojinu itd. Cilj ove lige sastojao se u tome da se nastavi rat
protiv Persijanaca radi osvete za nesrece i razaraiija počinjene u Heladi i radi
oslobođenja onih Helena koji su-još bilipod vlašću Persijaiiaca (Tukidid, I, 96; ΠΙ,
10).
Za ostvarenje tih ciljeva saveznici su se obavezali da za ujedinjenu flotu
opremaju određeni broj ratnih brodova s posadom, a takođe da u savezničku
blagajnu na Delosu prenia utvrđenom razrezu ulažu „foros" prilog u novcu radi
pokrivanja zajedničkih vojnih troškova. Vrhovni organ saveza trebalo je da bude
zajedničko veće koje se sastojalo od predstavnika svih gradova obuhvacenih
savezom sa jednakim pravom glasa. Veće bi trebalo da se sastaje na Delosu
starom centru jonske amfiktionije koja se formirala oko delskog hrama boga
Apolona. Nije poznato da li se to veće sastajalo redovno ili su ga Atinjani sazivali
po potrebi.
Kao vlasnica najveće i najjače flote, Atina je u tom savezu odmah zauzela
rukovodeći položaj. Još pre izlaska Sparte iz opštehelenskog saveza tri najvece
ostrvske države Hios, Lezbos i Samos zamolile su Atinjane da preuzmu vođstvo i
izraze spremnost da se pokoravaju njihovom riikovodstvu. Sada je Atinjanima bila
poverena vrhovna komanda u predstojećim vojnim operacijama. Atinjani su
stvamo igrali glavnu ulogu u organizacionim i finansijskim poslovima Delskog
saveza još od njegovog obrazovanja. Na primer, atinski stratezi su u potpunosti
preuzeli posao oko razrezivanja forosa po gradovima i određivanja njegove visine.
Atinjanin Aristid, koji se vratio iz izgnanstva ubrzo posle Salaminske bitke, prvo
je odredio njegov opšti iznos u visini 460 talenata. Pri izračunavanju te svote
izgleda da su uzete u obzir kako realne finansijske mogućnosti saveznih gradova,
tako i vojne potrebe saveza koji je, svakako, bio zainteresovan za to da raspolaže
dovoljno jakim pomorskim snagama. Prema nekim približnim proračunima, tim
novcem moglo se tokom 7-8 meseci izdržavati do 300 trijera s posadom od 200
ljudi na svakoj. Nije sasvim jasno da li su tih 460 talenata Aristidovog forosa
predstavljali svotu koju su saveznici stvarno ulagali, ili je to bila svota kojom su
oni bili samo zaduženi prema proceni njihove, tako reci, potencijalne platne
sposobnosti. Pre će biti da je ta svota predstavljala ovo poslednje, jer Atinjani
kasiiije skoro nikad nisu uspeli da dobiju foros u onom iznosu koji je bio određen
prilikom razreza. Sledećih godina svota razreza više puta se menjala i iznosila je
od 410,5 do 495,5 talenata sve do 425. g., kad je ukupan iznos forosa koji su
ulagali svi savezni gradovi u vezi sa Peloponeskim ratom povecan do 1300
talenata, tj. bio je više nego dva puta veci od Aristidovog razreza. Što se tiče
forosa koji su uplaćivali pojedini gradovi, iznosi tih uloga bili su, sudeći prema
natpisima, zaokruženi, a gradovi razvrstani u neku vrstu platnih razreda prema
kojima su plaćali 300, 400, 500, 1000, 2000, 3000 drahmi i od 1-30 talenata. Uz to
su neki gradovi u raznim godinama oporezivani prema višem ili nižem razredu.
Međutim, neki su ostali u istomrazredu sve do 425/24. godine.
Ali u čisto vojnom pogledu obrazovanje Delskog saveza odmah je pokazalo
svoju opravdanost. Posle proteri vanja Temistokla iz Atine (471. g.) i smrti
Aristida, što je odigralo značajnu ulogu u stvaranju i organizaciji ovoga saveza,
rukovodstvo vojnim operacijama prešlo je na Kimona Miltijadovog sina,
pobednika kod Maratona. Kimon je nesumnjivo bio jedan od najtalentovanijih
atinskih vojskovođa tog doba. Saveznici su pod Kimonovim vođstvom započeli
aktivne ratne operacije protiv persijskih garnizona koji su još ostali na tračkim
obalama odakle je bilo nužno isterati Persijance, jer su Grci iz tračkog primorja
izvozili drvnu građu neophodnu za izgradnju ratnih brodova.
Očistivši od Persijanaca nekoliko manjih mesta na toj obali, saveznici su
opkolili Eion glavno i dobro utvrđeno uporište Persijanaca koje se nalazilo na
ušću reke Strimona. Posle pada Eiona Persijanci su konačno isterani iz Trakije.
Odmah posle toga Kimon je preduzeo uspešan pohod na ostrvo Skiros.
Osvajanju tog ostrva dat je vrlo efektan spolnji izgled. Prema predanju, na
Skirosu je ubijen legendarni atinski kralj Tezej. Sad su se Atinjani setili toga i
preduzeli su pohod protiv Skirosa pod parolom osvete za Tezejevu smrt. Kad su
Atinjani sa svojim saveznicima osvojili Skiros, na njemu su pronađeni i iskopani
tobožnji Tezejevi ostaci koji su preneti u Atinu i sahranjeni uz velike počasti.
Otada je ovo ostrvo koje je, zahvaljujući svom geografskom položaju, bilo
strateški vrlo važno, prešlo u isključiv posed Atinjana. Osvajanje Skirosa bilo je
važno još i zbog ovoga: njegovi stanovnici bavili su se gusarenjem, pa su tako
predstavljali stalnu opasnost na pomorskim putevima za Helespont. Za nestanak te
opasnosti, preraa tome, bili su zainteresovani svi gradovi u Grčkoj.
Otprilike u isto vreme Atinjani su pokorili i Vizant koji je pre toga zauzeo
Pausanija. Oslanjajući se na ove uspehe postignute u relativno kratkom roku,
Atinjani se sa svojim saveznicima odlučiše na veliki pohod protiv Persijanaca.
Stvar je u tome što su svi vojni uspesi saveznika konačno pokrenuli persijsku
vladu da preduzme protivmere. Persijanci su opremili veliku flotu od oko 200
trijera i jaku kopnenu vojsku, računajući da će pomoću tih snaga biti u stariju da
Grcima nanesu težak udarac kao odgovor na udarce koje su pretrpeli od njih.
Međutim, Kimon je uspeo da spreči pripremani udarac. Velika eskadra Atinjana i
njihovih saveznika isplovi na more. Kod obale Male Azije, na ušću reke
Eurimedonta, po svemu sudeći oko 469. g. (tačan datum nije utvrđen), dođe do
velike bitke. Ratne operacije vođene su istovremeno na kopnu i na moru, jer su se
Persijanci utvrdili i na obali. Grčka vojska jurišala je na neprijateljska utvrđenja i
do nogu je potukla neprijatelja. U pomorskoj bici koja je vođena u isto vreme
uništen je veći broj persijskih brodova. Pobednicima je pao u ruke velik ratni plen.
Ubrzo posle tog novog, teškog poraza ubijeni su persijski car Kserks i njegov
stariji sin Darije; ubistvo su izvršili zaverenici iz kruga dvorskih ličnosti. Na
persijski presto dođe mlađi carev sin Artakserks. Ratne operacije su sad bile
koncentrisane na maloazijskoj obali kod Helesponta, gde su se pod vlašću
Persijanaca još uvek nalazili grčki gradovi Troade i Eolide, dva grada na
evropskoj obali moreuza i nekoliko gradova na azijskoj obali. Svi ti gradovi jedan
za drugim bili su oduzeti Persijancima.
U vezi s oslobođenjem tih gradova pred saveznike se postavilo važno i složeno
pitanje njihovog političkog uređenja. Za vreme Persijanaca u tim gradovima su
najčešće povlašćen položaj imali gornji slojevi aristokratije; oslanjajući se na njih,
persijska država je nastojala da učvrsti svoju dominaciju nad ostalim
stanovništvom koje se nalazilo pod njenom vlašcu. Sada su mnogi iz redova
persofilskih aristokrata bili pobijeni, drugi su pobegli Persijancima. U gradovima
oslobođenim persijske vlasti trebalo je da se zavede nov politički poredak. Vojna i
politička supremacija Atinjana učinila je da je glavna reč po tom pitanju pripala
njima. Posle oslobođenja jonskog grada Eritre, Atinjani su, na primer, tamo
smestili svoj garnizon i, prema svedočanstvu dekreta atinske narodne skupštine od
465. g. koji se sačuvao do naših dana, uveli su u njemu politički poredak po
vlastitom nahođenju. Tako su oni odredili broj članova i dužnosti mesnog veća.
Prvi sastav tog veca, koje je svakako bilo sastavljeno od samih pristalica Atine,
odredili su atinski poverenici, tzv. episkopi. Ti poverenici, kao i starešine
garnizona koji je zadržan u Eritri postavljali su i ubuduće mesni činovnički aparat
i staino držali pod svojom prismotrom organe lokalne samouprave. U sličnom
položaju, svakako, našli su se i drugi gradovi, na primer, Vizant, gradovi na
tračkoj obali i dr. u kojima su Atinjani pod izgovorom da ih štite od eventualnog
neprijateljskog napada postavili svoje garnizone. Svi novooslobođeni gradovi
odmah su uključivani u sastav članstva Delskog saveza; prema tome, i tu su
potpali pod rukovodstvo Atine. Malo-pomalo, Atinjani su počeli da se uplicu ne
samo u unutrašnji politički život ponovo oslobođenih gradova već i u život svojih
saveznika u okviru Delskog saveza.
Pretvaranje Delskog Bilo je mnogo uzroka za postepeno pretvaranje saveza u
poinorsku Delskog saveza iz lige ravnopravnih grčkih podržavu Atinjana lisa
koji su ujedinili svoje vojne snage radi
udružene borbe protiv zajedničkog neprijatelja u pomorsku državu Atine u kojoj
su savezni gradovi stvarno dobili položaj atinskih podanika. Već od samog
osnivanja saveza Atina je imala vojnu premoć. Tokom vremena odnos snaga u
savezu stalno se menjao u korist Atine, što je bilo u direktnoj vezi s ekonomskim
napretkom Atine, njenim pretvaranjem u največi centar robne proizvodnje i
pomorske trgovine u čitavoj Grčkoj. U isto vreme, u Atini se konačno učvrstilo
društveno uređenje antičke robovlasničke demokratije. Demokratski slojevi
stanovništva u svim grčkim gradovima vatreno su podržavali to uređenje, i
Atinjani su na taj način imaii mnogo svojih pristalica koji su uvek bili spremni da
im pruže podršku.
U procesu postepenog pretvaranja Delskog saveza u atinsku državu posebnu
ulogu odigrao je i sistem razreza i naplate forosa koji se u njemu bio ustalio. Pošto
se rat otegao veoma dugo i nije mu se video kraj, za veliki broj grčkih gradova,
naročito za one manje, izdržavanje vlastitih brodova i njihovih posada sastavljenih
od građana tih gradova kao i održavanje njihove stalne bojne gotovosti postalo je
veoma teško. Za te gradove neposredno učešće brodova i ljudstva u vojnim
operacijama već od samog početka bilo je zamenjeno uplatom forosa. Takav
režim zadovoljavao je i same zainteresovane gradove i Atinjane koji su, kako smo
već rekli, razrez i naplatu forosa držali u svojim rukama. Kao rezultat toga,
savezniei su bili podeljeni u dve kategorije: na one koji su sopstvenim vojnim
snagama neposredno učestvovali u ratnirn operacijama i na one koji su samo
uplaćivali doprinos u novcu. Novcem od tih doprinosa stvamo su u celini
raspolagali Atinjani, i ta sredstva su upotrebljavali za izgradnju novih bfodova
čime su stalno povećavali ionako veliku atinsku flotu. Na taj način pomorska
snaga Atine rasla je iz godine u gcxlinu i ubrzo joj niko nije bio ravan na
Egejskom moru.
Posledice jačanja Atine počele su odmah da se odražavaju. Atinjani su se sve
češće mešali u unutrašnje poslove savezničkih gradova, ispoljavajući upornu
težnju za njihovim potčinjavanjem svojoj svestranoj kontroli. Pretvaranje Delskog
saveza u centralizovanu državnu formaciju pod atinskom dominacijom pokazalo
se svesnim i glavnim ciljem atinske politike.
Takva stremljenja Atine zasnivala su se na sasvim određenoj istorijskoj
podlozi. Porast robne proizvodnje koji se opaža u godinama pentekontaetije, življe
veze između gradova, njihove političke uzajamne veze, dugotrajna borba protiv
zajedničkog neprijatelja sve to zajedno rađalo je nove tendencije za
objedinjavanjem socijalno-političkog života Grčke. I u samoj činjenici
obrazovanja Delskog saveza ne može a da se ne vidi jedna od manifestacija te
tendencije. Međutim, te nove tendencije razvijale su se u okolnostima punim
suprotnosti; one su se na svakom koraku sukobljavale sa privrženošću autokratiji i
političkom partikularizmu koja je bila karakteristična za sve grčke polise. U
takvim okolnostima politika, koju je vodila Atina, nije mogla a da ne izazove
reakcije od strane gradova kojima je stalo do njihove nezavisnosti. Stvari su se
odvijale tako da je često dolazilo do ozbiljnih konflikata između Atine i njenih
saveznika. U takvim slučajevima Atinjani su imali sva preimućstva. Savezničke
gradove je razdvajalo more na kome je vladala atinska flota. Zato im je bilo teško
da ujedine svoje snage za zajednički otpor protiv Atine, a pojedini njihovi
pokušaji da napuste članstvo u savezu da bi se oslobodili teške zavisno-sd od
Atinjana, odmah su bili sprečavani. U takvim slučajevima Atinjani se nisu ustezali
da primene najodlučnije i najoštrije mere. Protiv saveznika koji bi pokazao
tendenciju ka otcepljenju Atinjani su upucivali svoju flotu, iskrcavali se na
njegovoj teritoriji, smeštali u nemirnim gradovima svoje privremene ili stalne
garnizone, konfiskovali zemlju lokalnih građana i na ta konfiskovana imanja
dovodili svoje koloniste kleruhe, gušeći svaki otpor snagom oružja. Poznato je
dosta slučajeva kad je između Atinjana i savezničkih gradova dolazilo do oružanih
sukoba. Još pre bitke kod Eurimedonta Naksos je pokušao da izađe iz saveza. To
je bio polis koji je posle ulaska u Delski savez sačuvao svoje vojno-pomorske
snage i nije plaćao foros. Atinjani su smesta uputili svoju flotu protiv Naksošana,
započeli ratne operacije i naterali Naksos na kapitulaciju. Prema uslovima
kapitulacije, Naksošani su bili primorani da predaju svoju flotu Atini i da ubuduće
uplaćuju foros.
465. g. pokušao je da iziđe iz saveza Tasos kome su Atinjani oteli njegove
posede na tračkoj obali i njegova nalazišta zlata. Kad se Tasos pobunio, Atinjani
su protiv njega uputili svoju flotu, u pomorskoj bici potukli Tasošane, iskrcali se
na njihovo ostrvo i opkolili sam grad Tasos. Sparta koja je inače bila jako
uznemirena porastom atinske moći bila je spremna da priskoči u pomoc
Tasošanima, Spartanci su se vec spremali za pohod, nameravajući da upadnu u
Atiku i svakako bi izvršili svoju namem da ih u tome nije omeo nezapamćeni
katastrofalni zemljotres posle koga je u celoj Sparti ostalo najviše pet čitavih kuca.
Opštu pometnju izazvanu tim zemljotresom, iskoristili su heloti i digli ustanak
koji je poznat kao jedan od najvećih u istoriji Sparte. U takvoj situaciji
Spartancirna nije bilo do pohoda protiv Atinjana i bili su prisiljeni da odustanu od
svoje namere da pruže pomoć Tasosu. Prepušteni sami sebi, Tasošani su ubrzo
prestali da pružaju otpor. Atinjani su postavili zahtev da se Tasos zauvek odrekne
svojih poseda na tračkoj obali u njihovu korist, da preda svoje preostale brodove,
da plati kontribuciju i da poruši svoje bedeme i kule.
U tom pogledu kao veoma rečito svedočanstvo služi sačuvani atinski natpis iz
446/45. g. dekret Atinske narodne skupštine koji se tiče položaja grada Halkide
pošto su Atinjani ugušili njegov pokušaj napuštanja saveza. Prema tom dekretu,
svaki građanin Halkide morao je da se zakune da se neće buniti „protiv atinskog
naroda ni delom, ni mislima, ni rečima", da se neće „pokoravati onome ko se bude
bunio, a ako se ko bude bunio da če ο tome obavestiti Atinjane". Dalje, svaki
građanin Halkide obavezao se ,,da ce plaćati foros", ,,da će biti pošten i odan
saveznik", ,,da će
pomagati i braniti atinski narod", ,,da će se pokoravati atinskom narodu".
Posle likvidacije pobuna na Naksosu, Tasosu u Halkidi i u drugim mestima,
vlastite vojne snage zadržali su samo Lezbos, Hios i Samos. Svi ostali saveznici
morali su da priznaju vlast Atine i da joj plaćaju foros. Na žalost, nijedan od
antičkih pisaca ne daje potpun spisak gradova koji su u to vreme ulazili u sastav
saveza. Sudeći prema njihovim pojedinim svedočanstvima, a i prema atinskim
natpisima koji su se sačuvali do naših dana, u savezu se nalazio veci deo grčkih
gradova sa ostrva i obala Egejide, a to su: jonski Kikladi i Eubeja (u početku bez
Karista); jonski i eolski gradovi na zapadnoj obali Male Azije; ostrva uz tu obalu
sve do Rodosa; veći deo gradova na obalama Helesponta i Propontide. Posle
Kimonovog pohoda u sastav saveza uključeni su karijski i likijski gradovi
maloazijskog primorja. Neki od njih nisu hteli da uđu u savez i pružali su otpor, ali
je on brzo ugušen. Celokupan broj gradova koji su ušli u sastav saveza na taj način
prelazio je 250, ali taj broj nije bio stalan. Tako su u vreme velikog ustanka
saveznika, koji je podigao Samos 440/39. g. i ο kome ćemo kasnije govoriti, savez
napustili skoro svi karijski gradovi; međutim, te godine niz malih gradova, koji
ranije nisu smatrani samostalnim, preveden je u rang saveznika prilikom razreza
forosa.
Kasnije su, kako pretpostavljaju neki naučnici na osnovi natpisa sa popisom
gradova koji su Atini placali foros 425/24. g., u sastav saveza ušli i neki gradovi
crnomorskog primorja, koji su sačinjavali poseban Crnomorski okrug.
Atinjani su čitavu teritoriju saveza podelili u početku na tri, a od 443/42. g. na
pet poreskih okruga: jonski, helespontski, trački, karijski i ostrvski. Kasnije, kako
izgleda oko 437. g., jonski i karijski okruzi bili su spojeni u jedan. U te okruge
nisu bila uključena samo ranije pomenuta ostrva Samos, Hios i Lezbos, kao države
koje su i nadalje raspolagale vlasl itim oružanim snagama i autonomijom i koje
nisu plaćale foros.
Eia čelu svakog ostrva nalazili su se atinski povereniei, tzv. episkopi, koji su
vodili opštu kontrolu nad gradovima okruga i nad plaćanjem forosa. Razrez
forosa, u smislu njegovog povećanja ili smanjenja za pojedine gradove
podvragavan je reviziji svake četvrte godine. Za taj posao atinska narodna
skupština birala je posebna ovlašćena lica, po dvojicu za svaki okrug; njihova
dužnost bila je da utvrde platežne mogućnosti gradova koji su bili obavezni na
foros. Tek su neki gradovi, uglavnom oni koji su pi ipadali tračkom okrugu,
kasnije kao posebnu privilegiju dobili pravo da sami razrezuju foros, ali takvih
gradova je bilo samo jedanaest.
Konačni razrez forosa za četiri godine potvrđivao je u Atini poseban sud koji je
imao 501 građanina zakletog porotnika (u naročitim slučajevima 1501 zakleti
porotnik). Na sednicama tog suda predstavnici saveznih gradova mogli su da
izraze svoje pritužbe i želje ali u svemu je zavisilo od nahođenja atinskih
porotnika od rezultata njihovog glasanja da li će te pritužbe i želje biti uzete u
obzir.
Posle potvrđivanja razreza savezni gradovi su bili dužni da svake godine u
martu mesecu u vreme velikih Dionizijskih svečanosti, uplate odgovarajući deo
forosa kojim su bili zaduženi. Manji gradovi, koji su teritorijalno bili jedan blizu
drugog, stupali su radi zajedničke isplate forosa u naročite zajednice sintelije.
Svotu prikupljenu od svih članova sintelije davao je državnoj blagajni grad koji je
stajao na čelu sintelije.
Još 454/53. g. ta državna blagajna, posle poraza koji je Atina pretrpela u
Egiptu, bila je preneta u Atinu pod izgovorom da je ona na ostrvu Delosu izložena
opasnosti. Prenošenje blagajne iz Delosa u Atinu predstavljalo je poseban vid
prerastanja saveza u atinsku državu. Prema svedočanstvima koja nam pružaju
fragmenti sačuvanih atinskih natpisa iz tog doba, 1/60 celokupne svote godišnjih
savezničkih uplata išla je direktno Atinjanima u tzv. svetu blagajnu boginje Atine.
Ta blagajna predstavljala je u stvari neku vrstu rezervnog fonda atinske države. U
oiiim slučajevima kad je odlukom atinske narodne skupštine iz blagajne boginje
Atine bio uziman novac za pokriće nekih državnih potreba, to se smatralo
pozajmicom i novac se morao vratiti uz uplatu određene kamate. „Dugovanja
boginji Atini", kao i kamate, Atinjani su takođe podmirivali novcem koji su
prikupljali od saveznika. Ubrzo su Atinjani i preostalim delom tog novca počeli da
raspolažu kao svojim sopstvenim novcem.
Do nas je stigao odjek oštre polemike koja je vođena u Atinskoj narodnoj
skupštini prilikom pretresanja pitanja ο upotrebi novca koji se dobija od
saveznika. Kad je PeriMe počeo da troši taj novac ne samo za vojne potrebe već i
za podizanje hramova u Atini i postavljanje kipova tim radovima omogućavana je
zarada mnogim siromašnim građanima njegovi protivnici iz redova oligarhije
počeli su da mu prebacuju despotski odnos prema saveznicima. „Aiinski narod
vikali su oni gubi poštovanje Helena... Cela Helada smatra da se nad njom vrši
direktno nasilje i da se prema njoj postupa despotski; ...Heleni vide da mi sredstva
koja na silu dobijamo od njih za vođenje rata trošimo na to da se naš grad, poput
neke razvratne žene, pozlati i nakiti, da se ukrasi dragim kamenjem, kipovima i
hramovima, što sve košta hiljade talenata" (Plutarh, Perikle, 12) JMa to je Perikle
odgovorio u torn smislu da novac ne pripada onome ko ga uplaćuje, već onome ko
ga prima i da , Atinjani nisu dužni da polažu računa svojim saveznicima kako
troše taj novac, jer se oni bore za njih i odbijaju neprijateljske napade" (na istom
raestu).
U tom sporu pobedio je Perikle i njegovi istomišljenici. Tako su uplate
saveznika postale sastavni deo atinskog državnog budžeta i Atinjani su strogo
vodili računa ο tome da se foros uplaćuje tačno i na vreme. Gradovi koji bi
zakasnili sa uplatom svojih zaduženja kažnjavani su kamatama na neisplaćenu
svotu forosa. Za naplatu tih dugova u savezničke gradove upućivani su posebni
inkasanti. Nisu bili retki slučajevi da inkasante prati eskadra vojnika pod
komandom jednog ili nekoliko stratega; Atinjani su prema neispravnim dužnicima
primenjivali surove represalije.
Posle tzv. Kalijinog mira 449. g., kad je završen rat protiv Persijanaca zbog
koga je bio sklopljen savez, dalji opstanak saveza izgledao je neopravdan u očima
mnogih saveznika. Međutim, Atinjani, ne samo da nisu smanjili već su, naprotiv,
povećali svoje zahteve prema saveznicima. Osim uplate forosa, saveznički gradovi
morali su da učestvuju u svim ratovima koje je vodila Atina, da joj pružaju
svestranu pomoć i da bez pogovora podnose njenu političku kontrolu.
Odnosi između Atine i savezničkih gradova formalno su se bazirali delom na
ugovorima, delom na odlukama Atinske narodne skupštine. Po svojoj sadržini, ti
ugovori i odluke bili su uvek istog karaktera i iSli su za tim da u ovoj ili onoj meri
ograniče nezavisnost savezničkih polisa.Samoupravni polisi Lezbos, Hios, Samos
(do njegovog ustanka protiv Atine 440. g.) uživali su samostalnost u svim svojim
unutrašnjim poslovima, uključujući čak i to da su mogli da sačuvaju oligarhijsko
uređenje. U većini drugih savezničkih gradova Atinjani su vodili političko
uređenje kakvo je ođgovaralo njihovim interesima. Kao što već znamo, oni su se
pri tom orijentisali na demokratske elemente koji su im bar u početku pružali punu
i bezuslovnu podršku.
Iz sasvim razumljivih razloga pristaiice oligarhije bile su otvoreno
neprijateljski raspoložene kako prema samoj Atini, tako i prema njenom
političkom uređenju i Atinskom savezu. Sve njihove simpatije bile su na strani
Sparte i Peloponeskog saveza u koje su polagali nadu za obnovu nezavisnosti
svojih polisa. U tom pogledu veoma je karakteristično to što je Sparta stalno
istupala protiv Atine pod parolom oslobođenja grčkih gradova od atinskog
despotizma. Na taj način borba između demokratskih i oligarhijskih grupacija,
kojom je bio prožet politički život svih grčkih polisa delo valaje u određenom
pravcu i na odnose među zajednicama tih polisa. Sav helenski svet našao se
podeljen u dva neprijateljska tabora i u svakom grčkom gradu, bez obzira na to u
kojoj se zajednici nalazio, demokrati su se orijentisali prema Atini, a oligarsi
prema Sparti.
Ako Atinjani nisu bili sigurni u snagu svog uticaja na ovaj ili onaj saveznički
grad, oni su ga stavljali pod svoj neposredni administrativni nadzor. Osim
raznovrsnih poverenika i izaslanika sa vanrednim ovlašćenjima u izvorima se
pominju i atinski arhonti po savezničkim gradovima koji nisu imali neke određene
funkcije. Po svemu sudeći, to su bili neka vrsta gradskih guvernera.
Veoma značajnu ulogu u učvršćenju atinske vlasti nad saveznicima i dalje su
igrale kleruhije koje su obavljale funkcije stalnih atinskih garnizona na teritoriji
saveza. Garnizoni te vrste postojali su na ostrvima Lemnosu, Imbrosu, Naksosu,
Androsu, u Sinopi na Crnora mom i u mnogim drugim mestima. Tokom
pentekontaetije u kleruhije je upućeno preko 10 hiljada atinskih građana. Za njih
je zemlja obično oduzimana od savezmčkih gradova povodom raznih represalija,
ali su gradovi ponekad prepuštali zemlju klerusima i prema sporazumu, na primer,
pod uslovom smanjenja forosa Za saveznike su veliku teškoću predstavljala
ograničenja njihove samostalnosti u oblasti sudstva. U početku su Atinjani izuzeli
iz delokruga lokalnih sudova sve poslove koji se odnose na međusobne odnose
savezničkih gradova i Atine: slučajeve pokušaja saveznika da iziđu iz saveza,
pritužbe saveznika na razrez forosa, itd. Istovremeno počeli su sa ograničenjima
jurisdikcije saveznika u pogledu drugih dela. Nešto kasnije atinski sudovi su
preuzeli sve predmete građana savezničkih gradova koji su eventualno mogli za
sobom povuci odluku ο lišavanju građanskih prava, proterivanje ili smrtnu kaznu.
Atinski suđovi su preuzeli i rasprave u velikim građanskim parnicama saveznika,
tako da su u nadležnosti lokalnih sudova ostali samo predmeti koji su se odnosili
na beznačajne sporove i potraživanja. Nešto širu vlastitu jurisdikciju saveznički
gfadovi su sačuvali sarao u slučajevima koji su bili posebno predviđeni njihovim
ugovorima s Atinom.
Pored političke i vojne kontrole, Atinjani su počeli sa ostvarivanjem i
ekonomske kontrole nad svojim saveznicima. Ubrzo po obrazovanju saveza,
atinska moneta je dobila tako široku upotrebu u svim savezničkim gradovima da
je lokalni novac izdavan samo za opticaj na lokalnom tržištu. Kasnije je atinska
moneta postigla potpunu dominaciju na svim tržištima, pa je 434. g. Atinska
narodna skupština donela odluku kojom se savezničkim gradovima zabranjivalo
da samostalno kuju svoj srebrni novac. Istina, ta odluka nije primenjivana naročito
strogo; poznato je, na primer, da je Hios nastavio da kuje vlastiti novac koji je bio
u opticaju širom čitavog maloazijskog obalskog pojasa. Zato je 420. g., tj. već u
vreme Peloponeskog rata, Atinska narodna skupština donela novu odluku kojom
se svim savezničkim gradovima naređuje da izvrše zamenu postojeće valute
atinskim novcem, ali pošto je u to doba već počelo opadanje moci atinske države,
ta odluka nije bila u potpunosti realizovana. Atinski sistem mera bio je takođe
proširen na ceo savez.
Pod atinskom kontrolom našla se i trgovina savezničkih gradova čime su
atinski trgovci stekli velike dobiti. Tako su Atinjani, na primer, zaveli redovnu
kontrolu nad tovarima žita i ostale hrane, koji su preko Helesponta dolazili iz
crnomorskih oblasti. Ti tovari raspoređivani su po savezničkim gradovima samo
kroz ruke Atinjana. Nešto kasnije, već u godinama Peloponeskog rata, Atinjani su
na najužem mestu Bosforskog moreuza kod Hrisopolja postavili svoju carinarnicu
i od svakog broda koji je prelazio iz Crnog ili u Crno more počeli su da naplaćuju
carinu u visinTod 10% vrednosti tovara.
Uzimajući u obzir sve pomenute karakteristike atinske politike prema
saveznicima, bilo bi nepravilno kad bismo smatrali da se ona u svemu zasnivala
na golom nasilju. Savezom pod atinskom hegemonijom mnogi gradovi su
međusobno bili zbliženi. Između njih, s jedne, i Atine, s drage strane,
uspostavljene su tešnje ekonomske veze i saradnja. Domiriacijom atinske flote na
moru olakšane su i obezbeđene trgovačke veze između saveznika, a
centralizovanim rešavanjem konflikata, koji su izbijali u procesu tili odnosa,
učvršćivale su se trgovinske vez,e. Tako je poraslo blagostanje mnogih
savezničkih gradova. Politika zavođenja demokratskog poretka u tim gradovima
kao i politika opšte podrške demokratiji koju je sprovodila Atina takođe je imala
velik značaj, jer se u ovom slučaju radilo ο najnaprednijim formama
robovlasničkog političkog uređenja.
Međutim, sve te pozitivne strane saveza bile su u suprotnosti sa upornim
nastojanjem Atinjana da nametnu svoju neograničenu vlast saveznicima i da
podignu svoje blagostanje na račun eksploatacije nad njima. Neobuzdana
spoljnopoMčka ekspanzija Atine, kojoj je bio cilj još veće proširenje granica
saveza učlanjavanjem sve većeg broja gradova, nije mogla a da ne izazove odlučne
reakcije kako od strane samih savezničkih gradova tako i od strane Sparte i
peloponeskog saveza koji su se plašili atinske moći. Ipak, pored svih tih uslova
tendencija ka objedinjavanju u Grčkoj, koje je po svojim razmerama prelazilo
okvire polisa, ispoljavala se u formama koje nisu mogie da budu dugovečne.
UČVRŠĆENJE PORETKA ROBOVLASNIČKE DEMOKRATIJE U
ATINI

PERIKLE
Učvršćenje državnog uređenja robovlasničke demokratije u Atini predstavljalo
je ne samo u istoriji pentekontaetije već i u istoriji čitave Grčke epohe događaj od
izuzetne važnosti kako po svom značaju tako i po istorijskim posledicama.
„Naširn državnim uređenjem mi ne kopiramo tuđe institucije; mi sami više
služimo kao primer dragima, nego što podražavamo drage. Ovaj poredak zove se
demokratija zato što vlast u njemu ne pripada manjini, nego većini građana". To je
rekao vođa atinske demokratije Perikle u govoru za koji Tukidid kaže da ga je
Perikie ođržao na grobu prvih poginulih Atinjana u početku Peloponeskog rata.
Prema govorima političara, koje navode atički istoričari, uopšte uzevši morarno se
odnositi vrlo oprezno. Iako nam se citirani Periklov govor sačuvao u tekstu jednog
od najboljih i najistaknutijih istoričara antičke epohe, ipak se i u ovom slučaju
moramo pridržavati pomenutog principa istorijske kritike. Sam Tukidid upozorava
svoje čitaoce da govore koje navodi u svom izlaganju ne prenosi doslovno, vec
onako „kako bi svaki od govornika ... najverovatnije mogao da ih održi". Pri tome
je Periklov govor imao strogo zvaničan karakter i održari je u vrlo svečanoj prilici,
pa smo prema tome u pravu ako u njemu nalazimo izvesnu idealizaciju državnog
uređenja koje je tada vladalo u Atini. Osim toga, mnoge aluzije u tom Periklovom
govoru su nam nerazumljive: njih su mogli da shvate samo Periklovi savremenici.
Ali i pored svega toga, defmicija atinskog političkog uređenja data u ovom govoru
besumnje izražava njegovu političku suštinu. Antički sledbenici tog pravnog
poretka nazivali su demokratijom samo takvo državno uređenje u kome je vrhovna
vlast pripadala večini građana organizovanih u narodnoj skupštini. Treba da
naglasimo reč „građanin". Ne večina stanovništva, već upravo većina građana, jer
u antičko doba ovi pojmovi nisu bili identični. I upravo zato definišući antičku
demokratiju ne smemo ni za jedan trenutak zaboraviti da je tu reč ο jednoj od
raznih vrsta robovlasničke države sa svim karakteristikama svojstvenim prirodi
države tog tipa.
Antički Grci nisu imali statistike. Stoga, oslanjajući se na izvore koji stoje na
raspolaganju savremenoj nauci, ne možemo tačno da utvrdimo međusobni brojni
odnos raznih grupa stanovništva, antičkih država, pogotovo ako im se prilazi sa
stanovišta njihove podele prema političkim obeležjima. Međutim, operišući
raznovrsnim indirektnim podacima (koji se odnose na površinu grada, na
obaveštenja u dovozu žita, itd.) sa sigurnošću možemo jeci da u Atici i Atiiii broj
slobodnih punoletnih i punopravnih građana muškog pola (jer u Atini kao ni u
drugim grčkim gradovima žene nikad nisu imale politička prava), čak ni u
najsrećnije vreme, najverovatnije nije bio veći od 20-30 procenata ukupnog broja
stanovništva; stanovništvo se u svojoj masi sastojalo od bespravnih robova i
meteka, čija su politička prava bila ograničena. Po terminologiji literarnih i
epigrafskih izvora, samo ta neznatna manjina stanovmštva upravo je i
predstavljala „demos", narod; prema tome, na ovaj demos še odnose Periklove
reči ο „ravnopravnosti za sve" u govoru koji nam je preneo Tukidid.
Za razliku od demokratskog, oligarhijsko uređenje je predstavljalo takav
politički poredak u kome puna građanska prava i stvarna mogučnost aktivnog
učešca u upravljanju državom nisu imali svi građani već samo izvestan njihov
deo; taj deo građana izdvajan je prema plemićkom poreklu ili, kao što je to bilo u
Atini posle timokratske Solonove reforme, prema imovinskom cenzusu.
Š obzirom na sadržaj koji su pod terminima „demokratija" i „oligarhija"
podrazumevali sami stari Grci, može se reći da prevratom do koga je došlo u Atini
krajem VI veka pre n.e. i koji je bio kranisan reformama Klistena, Atinjani još
nisu izveli konačno učvršcenje demokratske forme državnog uređenja u antičkom
smislu shvatanja demokratije. /
Engels naziva taj prevrat revolucijom. To je bila revolucija u tora smislu što je
atinski demos posle duge i uporne borbe zauvek odbacio vlast stare aristokradje i
likvidirao ostatke rodovskog uređenja koji su ometali dalji razvoj proizvodnih
snaga društva. Tom revolucijom bio je završen dugotrajan proces formiranja novih
oblika socijalnog poretka zasnovanili na počecima klasne podele i proces
nastajanja države kao aparata vlasti. nove klase.
Ali reforme Klistena nisu dirale u zakon ο imovinskom cenzusu. Politička
prava atinskih građana i posle Klistena su zavisila od njihovog imovinskog stanja.
U državnom životu od najvećeg je uticaja bilo veće 500 lica koje je formirano od
dobrostojećih građana iz prve tri imovinske klase. Visoke dužnosti u državi mogli
su zauzimati isključivo bogati građani koji su spadali u prve dve klase. Ni areopag
nije izgubio svoj stari značaj. Nije bila sprovedena ni jedna mera za poboljšanje
materijalnog stanja sirotinje. Pored svega toga, Klistenove reforme su
predstavljale pobedu demosa kojom je bila oborena vlast rcxlovske aristokratije,
ali još nisu predstavljale pobedu demoki-atske forme državnog uređenja. One su
bile samo prvi korak u tom pravcu. Za njegovo konačno učvršćenje bio je
potreban još niz decenija ispunjenih upomom političkom borbom.
Naredna vremenska etapa u borbi za demokratizaciju državnog uređenja u
Atini vezana je za ime Teniistokla. Istupajući još krajem 90-tih godina V veka sa
svojim predlogom ο maksimalnom povećanju pomorskih snaga atinske države, on
je time, u stvari, istakao novi politički program. Pretvaranje flote u kojoj su služili
najsiromašniji atinski građani u glavnu vojnu snagu države, neizbežno je moralo
povećati ulogu i značaj siromašnih i nedovoljno obezbeđenih slojeva atinskog
građanstva u političkom životu Atine, a prema tome i ulogu narodne skupštine, jer
su upravo ti slojevi činili njenu većinu.
Posle proterivanja Aristida iz Atine 483/82. g., politička prevlast za izvesno
vreme prelazi u ruke grape na čijem čelu se nalazi Temistokle. On postaje
najuticajnija politička ličnost u Atini. Nema sumnje u to da je Teraistokle sa
svojim jednomišljenicima odigrao vrlo važnu ulogu u organizaciji Atinskog
pomorskog saveza. Ta okolnost imala je vrlo važne posledice. Primer atinske
demokratije snažno je delovao na opredeljenje građana savezničkih gradova. To
naročito važi za one grčke gradove koji su ranije bili podanici Persijanaca.
Njihovo oslobađanje od vlasti Persijanaca sprovođeno je uporedo sa zbacivanjem
tirana koje su postavili Persijanci i s donošenjem novog ustava. U ovom sniislu
mnogi gradovi su direktno pošli stopama Temistoklove Atine. Na primer, Milet,
menjajući svoje državno uređenje, kopirao je čak i imena Klistenovih fila. Istina,
tokom nekoliko godina neposredno posle istorijskih pobeda 480/479. g., koje su
ujedno predstavljale i godine največeg Temistoklovog uticaja, u tom pravcu bili su
postignuti samo početni uspesi. U tako velikim savezničkim državama kao što su
bili Samos i Mitilena na Lezbosu još uvek se zadržavalo oligarhijsko uređenje.
Istih godina demokratija odnosi niz pobeda i na Balkanskom poluostrvu. Do
demokratskog prevrata, na primer, dolazi u Tebi gde je bila zbačena aristokratska
vlada koja zamalo da nije u potpunosti upropastila taj grad svojom persofilskom
politikom. Za primerom Tebe sledi nekoliko drugih gradova Beotije, gde,
očigledno, ne bez podrške od strane Atine, na vlast takođe dolaze demokratske
grapacije. Na Peloponezu demokratija odnosi pobedu u Argosu i u susednoj
Mantineji koja predstavlja najvecu zajednicu u Arkadiji. Dotad Mantineja nije
predstavljala jedinstvenu političku celinu i sastojala se od nekoliko neutvrđenih
naselja od kojih je svako imalo sopstvenu upravu iz redova lokalnih aristokratskih
rodova. Sad su se sve te zajednice ujedinile u jednu pod vlašću jedinstvene
demokratske vlade. Stanovnici pojedinih naselja ruše svoje kuće i nastanjuju se
zajedno, stvarajući tako jedan veliki grad. Oko tog grada podižu se odbrambeni
zidovi i kule.
Otprilike u isto vreme demokratija pobeđuje u Elidi; posle Sparte i Korinta to
je najveća država na Peloponezu. Kao rezultat učvršćivanja demokratskog
uređenja u Elidi uništavaju se stare rodovske pcxiele ϊ zamenjuju sa deset novih
teritorijalnih fila koje su, nesumnjivo, stvorene prema atinskom uzoru. Međutim,
Temistoklove pobede kao ni njegove političke ideje nisu bile dugovečne.
U Aristotelovom „Atinskom ustavu" usput se pominje da je „posle medskih
ratova ponovo ojačalo veće areopaga i da je počelo upravljati državom". Možda je
to bilo uslovljeno onom pozitivnom ulogom koju je areopag odigrao za vreme
Kserksove najezde. Bilo kako bilo, ali prelaz političke prevlasti na stranu
oligarhijske grupe na čijem se vrhu nalazio areopag predodredio je pad
Temistokla.
Uskoro se u Atinu vraća iz izgnanstva Aristid i na političku pozornicu dolazi
novi čovek Kimon. Pristalica oligarhije i talentovan vojskovođa, Kimon se za
kratko vreme proslavio nizom vojnih uspeha koje je postigao u operacijama protiv
Persijanaca. U Atini se protiv Temistokla i njegovih istoimŠIjenika formira jaka
oligarhijska grupacija s Aristidom i Kimonom na čelu, u kojoj učestvuju i uticajni
rodovi Filaida i Alkmeonida. Ta grupacija dobija jaku podršku spolja od strane
Sparte.
Još od Klistenovog doba sve atinske reakcionarne struje (aristokratska i
oligarhijska) stalno su se orijentisale na Spartu bile su toliko lakonofilski
nastrojene da je to išlo čak do ropske naklonjenosti prema svemu štp je
spartansko: prema spartanskom državnom uređenju, običajima, načinu života i
odevanja, čak i prema spartanskom načinu govora. Sparta im je uzvraćala na isti
način i nastojala da im uvek pruži podršku. Ali mogućnosti Spartanaca u pogledu
te podrške često su bile ograničene.
Ostvarujući svoju vlast nad masom potčinjenog stanovništva nad
nepunopravnim perijecima i bespravnim helotima koji su u svako doba bili
spremni na ustanak, spartanska država rakad nije raogla da bude mirna i sigurna u
pogledu svoje unutrašnje bezbednosti. Svaka unutrašnja teškoća ili kakav veći
spoljnopolitički neuspeh mogli su da dovedu do teških posledica. Međutim, u to
doba, u Sparti je vođena oštra borba između kraljeva i eforata koja je svedočila ο
dosta dubokom raslojavanju vladajuće zajednice Spartijata na dve međusobno
neprijateljske grupe. Unutrašnja politička ravnoteža u Sparti bila je na taj način
poremećena, i Pausanija, iskoristivši tako napeto stanje, pripremao je politički
prevrat.
Ništa bolje Sparta nije stajala ni u oblasti spoljne politike. Kao što već znamo,
pokvarili su se međusobni odnosi Sparte i polisa koji su ulazili u sastav
odbrambenog saveza na čijem se čelu nalazila Sparta; 478. g. Sparta je morala da
napusti tu ligu. Na samom Peloponezu je napredovao demokratski pokret na čijem
se čelu nalazila Atina, i Sparta se našla sa svih strana opkoljena demokratskim
državama koje su prema njoj bile neprijateljski raspoložene. U takvim
okolnostima glavni zadatak spartanske spoljne politike sastojao se u tome da svim
mogućim sredstvima nastoji da ostvari prelaz vlasti u Atini u ruke oligarhijske
grupe koja bi se prijateljski odnosila prema Sparti.
Zajedničkim naporima Sparte i atinske oligarhije ovaj zadatak je izvršen 471.
g. kad je Temistokle ostrakizmom proteran iz Atine. U biografiji Kimona, Plutarh
kazuje da je neposredni povod katastrofi koju je pretrpio Temistokle bila njegova
svađa s Aristidom i Kimonom. Prema Plutarhovim rečima, do ove svađe došlo je
zbog toga što je Temistokle „težio demokratiji više nego što je trebalo". U to se
svakako može verovati. Za tako odlučnog i energičnog čoveka kakav je bio
Teniistokle, sasvim je prirodno da je nastojao da iskoristi svoj ogroman uticaj na
proširenje političkog programa atinske demokratije. Ako se uzme u obzir da je tih
godina ponovo porastao uticaj areopaga i da su se aktivirale njegove pristalice iz
redova oligarhije, ο čemu smo ranije govorili, onda to postaje još razumljivije.
Temistokle nije položio oružje ni posle izgnanstva. Nastanivši se u
demokratskom Argosu, on iz njega stalno putuje po dragim peloponeskim
građovima i radi na pripremanju demokratskih prevrata u njima. Istovreriie.no
postaje prijatelj s Pausanijom. Međusobni odnosi Pausanije i vlade u Sparti u to
vreme bili su takvi da je on počeo sa aktivnom propagandom među helotima,
nameravajuci da pomoću njih organizuje ustanak u samoj Sparti. Sve to moralo je
da uznemiri spartansku vladu i da je pokrene na preduzimanje odlučnih mera.
Pausanija je bio optužen zbog dopisivanja s persijskim carem kome je 011 možda
za podršku bio obećao velike ustupke u slučaju svoje pobede. Uskoro je
spartanska vlada donela odluku ο hapšenju Pausanije. Pošto je na vreme bio
obavešten ο tome od strane jednog efora, on se prema savetu log efora sakrio u
hram Atine Halkioikos (Nastanjene u kući od medi). Onda efori (jer se ubistvo u
hramu smatralo najvecim verskim zločinom) riarede da se zazida ulaz i dignu deo
krova, kako bi se zatočenik mogao posmatrati. Kad su primetili da Pausanija
umire, izveli su ga napolje. Iznemogao od gladi, pobednik nad Persijancima kod
Plateje umre u podnožju hrama.
Pausanijina smrt imala je snažan odraz na Temistoklovu sudbinu. Spartanci su
požurili da obaveste Atinu da je u veze s Persijancima, u koje se bio zapleo
Pausanija, umešan i Temistokle. Kao što je rečeno, njegovo prvo izgnanstvo iz
Atine ostvareno je putem ostrakizma. Α to je značilo da se on pod povoljnim
okolnostima, može za 10 godina nadati povratku u.Atinu gde mu je ostala
porodica, kuca, imovina. Sad je Temistokle bio ponovo pozvan pred sud.
Međutim, on nije izašao pred sud, ograničivši se na pismeni iskaz. Tada Atinjani
odsutnog Temistokla osude na smrt i konfiskaciju imovine, pa skupa sa Spartom
upute Argosu zahtev za njegovim izračenjem. Temistokle je bio primoran da beži
iz Argosa. Svuda progonjen, on konačno nije našao drugog izlaza osim da se
obrati persijskom caru Artakserksu, sinu onog istog Kserksa čiju je flotu tako
sjajno potukao kod Salamine. Persijski car primi Temistokla i dade mu na upravu
tri grada u Maloj Aziji. Tako se njegova aktivnost kao vođe demokratskog pokreta
završila 7-8 godina pre njegove smrti.
Posle izgnanstva Temistokla vlast u Atini potpuno prelazi u ruke oligarhijske
grapacije. Posle smrti Aristida na čelo te grupacije dolazi Kimon. Sin Miltijada,
bogat čovek i bez sumnje jedan od najtalentovanijih atinskih vojskovođa, on je za
ovaj položaj u velikoj meri bio obavezan
Sparti.Spartanci nisu imali razloga da se žale na njega, ili da se pokaju zbog
pomoći koju su mu pražiH.JJvuda^ u narodnoj skupštini, u sudu i areopagu Kimon
je hvalio spartanski poredak i pretpostavljao ga atinskom. Slično Spartancima, on
je rat i brigu za vojne poslove smatrao svojim glavnim pozivom. U svemu
imitirajuci Spartance, on je čak i svom sinu dao ime Lakedemonije. Njegova
najomiljenija uzrečica, kojom se služio svakom zgodnom prilikom, bila je:
„Spartanci to ne bi tako uradili". Popularnost koju je Kimon uživao među atinskim
građanima zavisila je na prvom mestu od njegovih stvarno sjajnih vojnih uspeha.
Posle niza pobeda jkoje je odneo nad preostalim persijskim garnizonima na
tračkim obalama i pošto je za Atinu osvojio Skiros, Kimon je, kap što je več
rečeno, 469. g. potukao persijsku flotu i persijskulcopnenu vojsku kod ušca reke
Eurimedonta. Svaka od ovih pobeda dpnosila je Kirnonu vojni plen kojim se
stalno povećavao njegovo inače ogromno bogatstV0. T0 bogatstvo on je uveiiko
iskoristio za održavanje svoje popularnostj medu sugrađanima kako bi na taj način
sebi i svojim istomišljenicima obezbedio podršku u narodnoj skupštini.
U Atini su formalno još uvek funkcionisale narodna skupština i druge
demokratske institucije. Međutim, njihov rad je stajao pod stalnom kontrolom
areopaga koji je predstavljao glavm oslonac u političkoj prevlasti atinske
oligarhije. Zato je i mržnja nekadašnjih pristalica Temistokla pre svega bila
usmerena na areopag. Priželjkujući politički prevrat, oni su areopagu
suprotstavljali narodnu skupštinu koja je iraala funkciju vrhovne vlasti.
Vođstvo u redovima atinskih demokrata u to vreme pripada Efijal'tu.O njemu,
na žalost, znamo vrlo malo. Nesumnjivo, on je u celosti usvajao političke ideje
Temistokla i bio ve'oma istaknut grčki orator. U jednoj komediji, uperenoj protiv
demokratije, kaže se da je pod utiskom Efijaltovog govora narod kao pobesneli
konj pokidao uzde. Mnogo kasnije Platon ga je okarakterisao kao čoveka koji je
„opio demos prekomemom slobodom". Takva karakterishka iz usta ideologa
atinske reakcije govori mnogo. Efijaltu pripada vdo istaknuta uloga u daljem
razvoju političkih događaja.
Istorijski razvoj Atine kao velikog centra robne proizvodnje i trgovine, kao
pomorske države, odvijao se tako da su se njeni putevi i putevi zaostale
konzervativne Sparte morali razici.
Treba da se oda priznanje nekim razunmim i dalekovidim Spartancima koji su
to razumeli. Izgleda da je mnogima od njih bilo jasno da je vlast oligarhijske
grupacije privremena pojava i da u Atini budućnost pripada demokratiji.
Predviđajući to, spartanska vlada je tajno i podmuklo počela da sprovodi mere
kojima je bio cilj da potkopa atinski uticaj i oslabi Atinu. U tom cilju Sparta je
stupila u pregovore s Makedonijom koja je bila neprijateljski raspoložena prema
Atini. Vladajući krugovi Makedonije bili su jako uznemireni zbog atinskih uspeha
na Halkidiku i na obalama Trakije. I do ustanka na ostrvu Tasosu 465. g., ο kome
smo govorili u prethodnom poglavlju, došlo je ne bez podstrekivanja od strane
Sparte. Međutim, iste 465. g. sva ta delatnost Sparte bila je paralisana velikim
ustankom spartanskih helota. Iskoristivši opštu zabunu izazvanu katastrofalnim
zemljotresom na Peloponezu, heloti su digli oružani ustanak protiv Sparte s ci~
ljem da unište stanovništvo tog grada koje su oni jako mrzeli. Zahvaljujuci
dalekovidosti kralja Arhidama, koji je u pravi čas postrojio potpuno naoružane
spartanske vojnike u borbene redove, heloti nisu uspeli da ovladaju gradom, ali se
ustanak brzo proširio na eelu teritoriju Lakonije i Mesenije. Naročito opasnu
formu ustanak je poprimio u Meseniji. Tamo je protiv Sparte kao jedan čovek
ustalo čitavo stanovništvo. Preimućstva vojne organizacije i nadalje su ostala na
strani Sparte, ali je vojna intervencija u Meseniji trajala dugo. Ustanici su se dobro
učvrstili u planini Itomi, a Spartanci sa svojom tradicionalnom nesposobnošću za
opsade nisu mogli da ih otuda isteraju. Položaj je postao toliko ozbiljan da je
spartanska vlada bila prisiljena da zatraži pomoć od saveznika. Ovog puta
Spartanci su se obratili ne samo svojim peloponeskim susedima već i Atini,
računajući da će im prijateljska oligarhijska vlada, na čijem čelu se nalazio
Kimon, pražiti potrebnu oružanu pomoć. Prema rečima Aristofana u Atinu je
došao spartanski izaslanik i „bled... prizivajući bogove, naslonjen na oltar" počeo
je da moli Atinjane da Sparti pošalju u pomoć vojsku.
Kimon se smesta odazva tom pozivu. Spartanska molba, prema njegovom
mišljenju, predstavljala je zgođnu priliku da se sa Spartom učvrste prijateljski
odnosi i još tešnji kontakt. Međutim, bez odobrenja narodne skupštine bilo je
nemoguće da se Sparti pošalje u pomoć opružani odred atinskih građana. Α Efijalt
i njegovi istomišljenici u skupštini odlučno ustadoše protiv Kimonovog predloga.
Efijalt je „preklinjao narod da ne pomaže Spartancima, da ne dopusti obnovu
moći države koja u svemu deluje protiv Atine... da je ostavi zgaženu u prašini
njene vlastite gordosti" (Plutarh, Kimon, 16). Te reči morale su da zvuče utoliko
ubedljivije jer su mnogi Atinjani izgleda več bili obavešteni ο nameri Sparte da
pruži pomoć Tasosu koji je digao ustanak. U očima tog dela atinskog
stanovništva, čiji su životni interesi bili vezani za razvoj pomorske trgovine i
zanata, Sparta je, pored ostalog, predstavljala silu koja podržava najveće atinske
supranike u trgovini Korint, Megaru i druge. Atinski neprijatelji oligarhije
istovremeno su u njoj videli i jednu od najvećih prepreka na putu daljeg
preobražavanja sistema uprave u pravcu demokratizacije. U narodnoj skupštini
poče debata. Kimon pojača svoju argumentaciju. Sad on više nije govorio samo ο
Atini, već ο čitavoj Heladi koja će bez Sparte postati „hroma". Atinska država ce,
prema njegovim rečima, „ostati u zaprezi bez drugog konja". Apelujući na
patriotska osecanja svojih sugrađana, Kimon ih na kraju ubedi da izglasaju odluku
u slanju u Meseniju 4000 atinskih građana naoružanih teškira oružjem koji su
imali da pomognu Sparti. Na čelo tog odreda stavi se sam Kimon. Međutim,
dolaskom Atinjana na Itomu, položaj Spartanaca nije se ni malo poboljšao. lako
su Atinjani u opsadama tvrđava bili neuporedivo iskusniji od Spartanaca, tu su se
i oni pokazali nemoćni da savladaju ustanički otpor. Izvesnu ulogu svakako je
odigrala i okolnost da se u sastavu atinskog odreda naiazilo dosta Efijaltovih
istomišljenika, koji su, verovatno, više saosećali sa podjarmljenim Mesencima,
nego sa omrznutom Spartom. I tako Itoma nije osvojena. Spartanci su posumnjali
da su atinski vojnici stupili u tajne pregovore sa opsednutim Mesencima i da uz
njihovu pomoć nameravaju da izvrše demokratski prevrat. Sve se svršilo time što
je spartanska vlada direktno saopštila Atinjanima da joj više nije potrebna njihova
pomoć. Od svih spartanskih saveznika okupljenih kod Itome opozvani su jedino
Atinjani. Tako se politika koju je oligarhijska grupacija pod Kimonovim
vođstvom vrlo uporno sprovodila završila potpunim neuspehora.
Odjeke onog što se kasnije odigralo u Atini nalazimo kod Aristofana. „Uzevši
sa sobom 4000 hoplita pošao je naš Kimon vama i spasao je Lakedemon", stoji u
jednoj od njegovih komedija. Vrativši se u Atinu Kimon je izgleda pokušao da
prikaže stvar tako kao da su Atinjani postigli uspeh, samo u tu verziju, razume se,
niko nije verovao. Kimonovi političiđ protivnici odmah su oživeli. Atinski građani
su negodovali. Tukidid piše da su Atinjani odmah po povratku odreda sa
Peloponeza „raskinuli savez zaključen s Lakedemonjanima... i sklopili savez s
Argivcima (Argosom) neprijateljima Lakedemonjana; zatim su i Atinjani i Argivci
zaključili savez s Tesalijom koji je bio potkrepljen obostranim zakletvama (I, 102,
4). Sve to označilo je potpunu promenu stare političke linije.
Da bi na neki način spasao svoj poljuljani ugled, Kimon ponovo pokuša da
krene onim putem na kome se osecao najsigurnijim, na kome njegova reputacija
još nije bila poljuljana, tj. putem novog rata s Persijom.
Upravo u to vreme protiv Persijanaca se digao Egipat. Ustanak je digao Libijac
Inar. Podržalo ga je skoro sve stanovništvo Egipta, koje je mrzelo Persijance.
Bližili su se veoma ozbiljni događaji. Inar zatraži pomoc Atine. Nije isključeno da
je on i pre toga slao Atini žito i održavao s njom prijateljske veze. Atinjani su se
odazvali na Inarov poziv slanjem svoje flote u sastavu 200 bojnih brodova prema
obalama Egipta. Flotom je komandovao Kimon. Jedan deo atinske vojske borio se
na Kipru, drugi deo na feničanskoj obali, ali su glavni delovi vojske bili iskrcani
na tentoriju Egipta. Tu su oni zajedno s Egipćanima potukli Persijance i opkoliH
Memfis. Opsada tog dobro utvrđenog grada trajala je dugo.
Odlazak iz Atine ne samo da nije pomogao Kimonu već je, naprotiv, još više
iskomplikovao i njegov položaj i položaj njegovih političkih istomišljenika.
Iskoristivši Kimonovo odsustvo, demokrati su pod vođstvom Efijalta prešli u
odlučnu ofanzivu. Njihov glavni udarac bio je usmeren protiv areopaga. U Atini je
započeo niz sudskih procesa protiv pojedinih članova areopaga. Protiv njih su
podignute optužbe zbog raznih dela: podmitljivosti, utaje društvenog novca, itd.
Za razliku od samog Kimona, čoveka besprekornog poštenja, mnogi njegovi
istomišljenici nisuše odlikovali tom vrlinom. Pomenutim procesima bio je jako
poljuljan moralni autoritet mnogih članova areopaga. Time je bio potpuno
pripremljen teren za konačni obračun s areopagom kao ustanovom koja se nalazila
na čelu afinske države i koja je sada bila jako kompromitovana.
462. g. atinska narodna skupština donesi zakon protiv areopaga kojim mu je
bio zadat smrtni udarac. Areopagu su zauvek bile oduzete sve njegove dotadašnje
funkcije. Od najuticajnijeg društvenog organa areopag sada postaje običan sudski
organ u Čiju su nadležnost spadali predmeti manjih krivičnih i nekih drugih
prestupa. Tako je oboren bedem atinske oligarhije. Kad je to izvršeno, neprijatelji
demokratije su se prihvatili poslednjeg sredstva koje im je još stajalo na
raspolaganju: Efijalt je ubijen iz zasede, ali tok događaja time nije mogao da se
izmeni. Demokratski prevrat u Atini predstavljao je svršenu činjenicu. Kad se
Kimon vratio s Kipra u Atinu, našao se u bespomocnoj situaciji da ma šta
preduzme i uskoro je bio kažnjen ostrakizmom.
Borba oko areopaga imala je svoj odraz u umetničkoj literaturi. U Eshilovoj
tragediji „Eumenidama" glavni junak te tragedije Orest, koji je zbog ubistva majke
bio svuda progonjen od strane boginja osvete erinija, obrati se boginji Atini i tako
se spase. Boginja ga posavetova da zatraži pravdu od atinskog areopaga. I evo,
ono što nisu mogli da učine bogovi, učinili su atinski starci. Oni su opravdali
Oresta. Erinije su ustupile svoje mesto Eumenidama koje su ga uzele pod svoje
pokroviteljstvo. U istoj Eshilovoj tragediji nalazi se pomen ο tome kako je boginja
Atina vec prilikom samog osnivanja areopaga upozoravala Atinjane na opasnost
vezanu za promenu njegovog ustrojstva i prelaz prevlasti na stranu demokratije.
„Savetujem građanima da se čuvaju kako bezvlašća tako i gospodske vlasti"
govorila je ona Atinjanima.
Zakon ο areopagu 462. g. udario je temelj novom periodu u istoriji Atine:
periodu potpune i dosledne demokratizacije na svim poljima atinskog državnog
života. Likvidacijom starih političkih funkcija areopaga raskrčeni su putevi za
delatnost narodne skupštine atinskih građana i njenih organa koja sad nije bila
ničim sputavana.
Posle smrti Efijalta pobednička atinska demokratija našla je sebi novog vođu
Perikla. Uloga same ličnosti ovog stvarno istaknutog političara u atinskoj istoriji
preuveličana je kako u antičkoj tako i u savremenoj buržoaskoj istoriografiji.
Periklova popularnost među atinskim građanima, njegov bezgranično velik
politički uticaj u narodnoj skupštini nisu zavisili od njegovih ličnih kvaliteta, već u
prvom redu zbog toga što je politička linija koju je on predvodio stvarno
odražavala interese i nade onih slojeva atinskog građanstva koji su ga i istakli na
poprište političke delatnosti. Osim toga, tzv. Periklov vek, koji je bio pripremljen
celokupnim tokom prethodnog istorijskog razvoja Atine, predstavljao je jednu od
najslavnijih stramca atinske istorije; taj vek obiluje nizorn značajnih događaja. I
upravo u tom srriislu Marks definiše period vezan za ime Perikla kao „najveći
unutrašnji procvat Grčke".

Kresilova skulptura Perikla. Rimska kopija


U vreme koje razmatramo teško da bi Perikle mogao imati nešto više od 30
godina. Sin Ksantipa, pobednika kod Mikale, po majci je bio vezan za rod
Alkmeonida: njegova majka bila je necakinja velikog atinskog reformatora
Klistena. Za svoje doba Perikle je dobio odlično obrazovanje. Njegovi učitelji bili
su filozof Anaksagora i Damon koji je među Atinjanima uživao veliku
popularnost. Kasnije, već kao rukovodilac atinske države, Perikle je stalno
održavao tesne odnose sa najnaprednijim i najodabranijim ljudima svog vremena:
sa sofistom Protagorom, istoričarem Herodotom, velikim umetnikom Fidijorp.
Savremenici su u Periklu gledali smelog i energičnog državnika, odanog
idejama demokratije, nadarenog govornika i čoveka koji se odlikovao slobodnim
mišljenjem. U tom pogledu karakterističan je i lični život Perikla. Ne obraćajući
ni najmanje pažnju na shvatanja koja su vladala u sredini kojoj je pripadao, on se
razveo od svoje žene sa kojom je imao dvoje dece i oženio se Milećankom
Aspasijom, iako ona nije spadala među atinske građane. Za razliku od ostalih
atinskih žena koje su se obično zatvarale u uski krug svoje porodice i
domaćinstva, Aspasija je bila visoko obrazovana žena. U njenoj kući okupljali su
se najtalentovaniji predstavnici tadašnje inteligencije.
U svojoj političkoj delatnosti Perikle je od samog početka prišao
demokratskom pokretu, onim srednjim slojevima demosa trgovcima,
brodovlasnicima, vlasnicima zanatskih radiomca, srednjim, pa čak i sitnim
zemljoposedmcima angažovanim u robnoj proizvodnji koji su bili zainteresovani
za napredak pomorske moci Atine, za učvršćenje njenih trgovinskih veza, za
razvoj pomorske trgovine i koji su u svoje vreme podržavali Temistokla, a zatim
Efijalta. Veze između Perikla i Efijalta izgleda da su bile tako tesne da je zbog
izvesne nejasnoće izvora ponekad teško razdvojiti poduhvate jednog od poduhvata
drugog. Posle Efijaltove smrti Perikle je nastavio započeti demokratski prebražaj
atinske države. Pobeda izvojevana u borbi sa oligarhijskom grupacijom morala je
da se učvrsti. U tome se sastojao glavni zadatak politike atinske demokratije na
čijem čelu se nalazio Perikle.
Posle 462. g. u Atini izgleda da nije bilo nikakvih opštih odjednom
sprovedenih reformi tipa onih koje su sproveli Solon i Klisten. Glavni cilj je
postignut: oligarhijsko uređenje bilo je srušeno, vrhovna vlast je prešla u ruke
atinskog demosa. Postojeci izvori ne dozvoljavaju da se u svakoj određenoj prilici
sa dovoljno jasnoce utvrdi kakve je konkretne zakonodavne forme donela ta
promena: koji su od preživelih zakona i da li su odmah bili revidirani, kakvi su i
kad uvedeni novi zakoni. Aristotel, koji je bio protiv novog poretka, govori ο tim
promenama veoma uopšteno i neodređeno: „... državno uređenje sve više je gubilo
svoj strogi poredak krivicom ljudi koji su se zanosili demagoškim ciljevima"
(„Atinski ustav", 26, 1). Reč „ljudi" sigurno treba da se shvati kao oznaka za vođe
demokratije. ,,U celokupnoj upravi" piše on dalje „Atinjani se nisu tako strogo
pridržavali zakona kao pre". Prema Aristotelovom svedočenju, 475. g. je za
arhonta prvi put. bio izabran zeugit, tj. čovek iz treće imovinske klase koji prema
timokratskom Solonovom ustavu nije imao pravo da bude biran.
Znači li to da je bila ukinuta Solonova reforma zasnovana na cenzusu?
Zvaiiično, putem zakona, ona nije bila ukinuta, ali su stvarno atinski građani
pripadnici nižih imovinskih klasa imali pristup na sve položaje u državi, izuzev
dužnosti stratega. U pseudoksenofontovom „Atinskom ustavu" sasvim određeno
se kaže da su na početku Peloponeskog rata arhonti birani iz redova svih Atinjana.
Dalje, poznato je da imovinsko stanje kandidata za izbor nije bilo utvrđeno putem
proveravanja, vec na taj način što je svakom kandidatu postavljano usmeno pitanje
ima li zeugitski cenzus. Pri tom ni jedan kandidat, ma koliko bio siromašan, nikad
na to pitanje nije odgovarao negativno. Tako je utvrđivanje cenzusa prilikom
izbora svedeno na formalnost. Istina, i sam položaj arhonta u to doba bio je
izgubio svoj nekadašnji značaj. Izuzetak su u tom pogledu činili samo arhonti
eponimi i arhonti polemarsi u čiju su nadležnost i dalje spadali sudski poslovi koji
su se odnosili na atinske građane i strance, a ο kojima su oni donosili prethodne
odluke.
Kao drugi dokaz demokratizacije atinskog državnog uređenja služi
rasprostranjenost običaja da se za čitav niz dužnosti odgovorna lica biraju
kockom, umesto glasanjem, kako su birani ranije. Pomoću kocke počele su da se
popunjavaju gotovo sve dužnosti, izuzev dužnosti stratega i onih za koje je bilo
potrebno stračno znanje. Prema shvatanju antičkih privrženika demokratskog
uređenja, takav način popunjavanja službi bio je vrio demokratičan. Za njih je
demokratičnost bila u tome što se svakom građaninu priznavalo pravo na
obavljanje državnih dužnosti: neka kocka odluči ko ce od njih vršiti te dužnosti
tokom određene godine. Osim toga, popunjavanjem službenih dužnosti pomocu
kocke bila je isključena mogućnost prethodnog uticaja na birače, čime su se ranije
u velikoj meri služili bogati ljudi.
Sve pomenute mere za većinu građana predstavljale bi praznu deklaraciju da
nisu bile zasnovane na materijalnoj podlozi u obliku nagrađivanja rada za
obavljanje javnih funkcija koje je vršeno iz sredstava državne blagajne. To je
otpočelo na osnovu Periklovog zakona ο plataraa zakletih porotnika kojima je bila
određena nagrada od 2 obola za svako zasedanje svota, koja je bila otprilike
jednaka jednoj nadnici Atinjana. Karakter te mere biće jasan ako uzmemo u obzir
da je atinski narodni sud helijeja imao 6000 zakletih porotnika koji su svake
godine bili birani kockom.
Ali nagrađivanje porote predstavljalo je samo početak celokupnog sistema
drugih plaćanja. Na predlog Perikla, državna blagajna je počela da isplaćuje
siromašnim građanima tzv. teorikon pozorišni novac. Namena teorikona bila je da
se građanima pruži mogućnost za odmor i razonodu za vreme prazrdka kad su u
Atiiii davane pozorišne priredbe. Pošto je pozorište igralo izuzetnu ulogu u
društvenom životu Atine, ova mera je imala ogroman politički značaj. Zatim je
bila uvedena isplata dnevnica članovima veća od 500 lica koji su se sada sastajali
mnogo češće nego ranije, plate arhontima i licima koja su zauzimala niz drugih
dužnosti, plate građanima koji su se nalazili u redovima atinske vojske i na
brodovima atinske flote.
Placanje rada na državnim dužnostima obezbedilo je masi atinskih građana
realnu mogućnost da aktivno iskoriste svoja politička prava. Od onda je svaki, pa i
najsiromašniji građanin Atine bez opasnosti mogao da sve svoje vreme posveti
državnom poslu. Tako su, na primer, porotnike počeli da biraju prvenstveno iz
najsiromašnijih slojeva atinskog stanovništva; učešće u radu suda za mnoge
građane postalo je izvor sredstava za život.
U savremenoj buržoaskoj, posebno u američkoj istoriografiji izražavano je
mišljenje da se isplata novčane pomoći atinskim građanima, koju su sasvim
proizvoljno izjednačili sa socijalnom pomoći u današnjim kapitalističkim
zemljama, pokazala kao nepodnošljivi teret za atinsku državnu blagajnu i u
konačnoj liniji predstavljala jedan od uzroka propasti antičke demokratije. Takvo
shvatanje je u osnovi pogrešno zbog toga što su izdaci na ime pomoci tokom
Periklove vladavine, prema svim znacima, iznosili relativno mali procenat u stavci
rashoda atinskog budžeta. Atinska država je lako podnosila izdatke te vrste, zato
što je stajala na čelu Atinskog pomorskog saveza i zato što je taj savez vec uspeo
da preraste u atinsku pomorsku državu čiji su podanici bili obavezni na redovnu
uplatii forosa. Nikom drugom nije palo na um, već baš Periklu vođi atinske
demokratije, da prenese državnu blagajnu sa ostrva Delosa u Atinu, čime je
Atinjanima bilo omoguceno da se služe tim novcem bez ičije kontrole.
Prema tome, dobra koja su uživali atinski građani u ovom periodu zasnivala su
se ne samo na eksploataciji robova već i stanovništva mnogili drugih grčkih
gradova potčinjenih Atini. U tome se sastojala jedna od dubokih protivrečnosti
atinske robovlasničke demokratije.
Druga njena karakteristika razotkriva se u Periklovom zakonu od 451/50. g. ο
sastavu atinskog građanstva. Pre donošenja tog zakona, atinskim građaninom
smatran je onaj kome je otac bio atinski građanin koji je morao da prizna
novorođenče, da nad njim izvrši određene obrede i da ga uvede u spisak građana
svoje deme. Majka novorođenčeta pri tome nije morala da bude atinska građanka.
Klisten, Temistokle, Kimon, istoričar Tukidid po svojim majkama nisu bili
atinskog porekla. Prerastanje Atine u jedan od najvećih političkih, ekonomskih i
kulturnih centara Grčke, učinilo je da je ona postala privlačna tačka za građane
drugih gradova; sva dobra koja su uživali atinski punopravni građani prirodno su
kod mnogih dragih izazivala želju da se orode sa Atinjanima ili na bilo koji drugi
način uključe u njihove redove. Međutim, finansijske mogucnosti atinske države
nisu bile neograničene. Porast broja atinskih građana na sasvim određen način
ugrožavao je njihove privilegije. Zato je Perikle u interesu svojih sugrađana
451/50. g. doneo zakon, prema kome se za sticanje atinskog građanstva
postavljaju drugi uslovi: odsad je prava atinskog građanina dobijao samo onaj Čiji
su otac i majka po svom rođenju spadali raeđu prave Atinjane. Suština tog zakona
najjasnije se ispoljila 444. g. Te godine je egipatski vlađar Psametih poslao na
poklon atinskom demosu 40.000 medimni pšenice koju je prema nameni trebalo
podeliti građanima. Upravo u vezi s tim poklonom sa svih strana su stizale tužbe i
atinski sud bio je pretrpan mnoštvom parnica ο nezakonito rođenim. Rezultat tih
procesa bilo je osetno smanjenje broja onih koji imaju pravo na dobijanje žita.
Tinie je povećan deo koji pripada punopravnim građanima.
Periklov zakon 451/50. g. na taj načiri jasno dokazuje da je atinskoj
deraokratiji bio potpuno stran princip jednakosti svih ljudi pred zakonom.
Taj princip bio je zamenjen drugim: principom jednakosti pred zakonom samo za
građane. Pojani građanstva je pri tom bio neraskidivo vezan za privilegije i
posebno dostojanstvo čime se građanin izdvajao iz sredine ostalih ljudi, koji nisu
bili građani, i koji su, prema tome, spadali u bića niže vrste.
Državno Državnom uređenju Atine u celini, onakvom kakvo uređenje Atine se
ono formiralo za vreme Periklovog života karakteristiku je davalo pre svega to što
je puna zakonodavna, izvršna i sudska vlast pripadala svim punopravnim
građanima koji su bili organizovani u narodnu skupštinu eklesiju.
Narodna skupština svoja vrhovna prava nije ni na koga prenosila, već ih je
koristila neposredno. To pitanje se uopšte nije ni postavljalo pred aiinske građane,
jer su svi bez teškoće mogli smestiti na trgu svog grada. Tu su ss građani okupljali
otprilike svakih deset dana radi raspravljanja ο najvažnijim državnim poslovima.
Pravo učešća u narodnoj skupštini uživali su svi punopravni rnuškarci koji su
navršili dvadeset godina života. Švakom učesniku skupštine bila je zagarantovana
sloboda govora i zakonodavna inicijativa. Svaki je mogao da istupi s bilo kakvim
predlogom, s kritikom svakog od službenih lica ili vec prihvaćene i sprovedene
mere, svakog zakonskog projekta. Kad se ovo ima u vidu, teško je govoriti ο
krugu pitanja kojima se bavila narodna skupština. Raspolažući neograničenira
pravima, ona je prema svom nahođenju, prema predlogu svakog od svojih
učesnika, mogla da pretresa ο bilo kojem pitanju, bilo da je ono spadalo u
delokrug sudstva ili se radilo ο nekoj meri čije sprovođenje spada u kompetenciju
magistrata. Koliko je nama poznato, u praksi narodne skupštine od najvećeg su
značaja bili sledeći poslovi: izbor stratega i drugih viših vojnih funkcionera;
objava rata, zakljuČivanje ugovora ο rairu, ugovora ο sklapanju saveza i draga
pitanja spoljne politike; dodeljivanje prava građanstva, primanje računa viših
službenih lica; donošenje najraznovrsnijih zakona; pretresanje i donošenje
državnog budžeta.
Sva pitanja rešavana su javnim glasanjem, dizanjem ruku. Tajna glasanja
primenjivana su samo u izuzetnim slučajevima. U takvim slučajevima glasalo su
spuštanjem raznih kamenčića u urnu. Tajno glasanje praktikovano je i prilikom
izricanja kazne ostrakizma.
Odluke narodne skupštine, koliko znamo iz atinskih dekreta koji su se sačuvali
do naših dana, unošene su u zapisnike. Zapisnici su uvek počinjali ovakvom
formulom: „Odlučili su veće i narod". Zatim su unosili kojoj je fili pripadala
pritanija, ko je bio sekretar, ko je predsedavao i koji je govornik predložio ovo ili
ono.
Svi ostali organi atinske države smatrani su organima podređenim i
odgbvornim narodnoj skupštini. U te organe spadali su: veće od 500 lica, helijeja,
areopag, kolegijum desetorice stratega, kolegijum arhonata i još čitav niz drugih
službenih lica koja su svoja ovlašćenja uglavnom sticala kockom.
Organizaciona struktura veća od 500 lica bila je uglavnom ista kao i u vreme
Klistena. Ono se sastojalo od predstavnika svih deset fila, po 50 pritana iz svake.
Pritani su redom obavljali svoje funkcije, po strogo utvrđenom redu prema kome
je i godina bila podeljena na deset delova. Funkcije veća sastojale su se u
pripremama predmeta za narodnu skupštinu i rešavariju nekih pitanja
drugorazrednog značaja u vremenu između dva zasedanja skupštine. Na samoj
skupštini takođe su bila u delokrugu veća
Atina. Pogied na Akropolj.

pitanja predsedavanja, određivanja roka za saziv idućeg zasedanja skupštine,


sastavljanja dnevnog reda, itd. Prema atinskim zakonima ni jedno pitanje nije
moglo da se pretresa u narodnoj skupštini dok prethodno ne prođe kroz veće. Ali
time veće ni u kom slučaju nije stajalo iznad skupštine. Tu se u stvari susrećemo
sa momentom procedure koji je uslovljen time što skupština zbog svoje
glomaznosti nije bila u stanju da pretresa pitanja s potrebnom pažnjom i
ozbiljnošću ako ona nisu bila unapred obrađena. S te strane veće nastupa kao
radni organ narodne skupštine.
Atinski sud porotmka-helija i po svojoj strakturi, i po svojim funkcijama, i po
karakteristikama njegovog načina rada predstavljao je jedinstvenu instituciju.
Kako je već rečeno, helijeja je imala 6000 porotnika.
Ovi su bili podeljeni u deset sudova dikasterija, po 500 ljudi u svakom (po 100
porotnika u svakoj dikasteriji šmatrano je rezervomj. Da bi se sprečilo
podmićivanje, sudski predmeti su raspoređivani dikasterijama putem kocke. U
naročito važnim slučajevima sastavljane su po dve, čak i po tri dikasterije radi
pretresanja jednog predmeta.
Sudski proces u atinskoj helijeji bio je izgrađen na principu takmičenja.
Porotnici bi saslušali i podnosioca tužbe i tuženog (ili zajmodavca i dužnika) i
svedoke, dozvoljavali su im da se svađaju na licu mesta, kad bi porotnicima cela
stvar postala jasna, pristupili su glasanju. Pri tom,
Partenon. Zapadna fasada.
atinski sud nije znao za specijalne tužioce. Optužbu u bilo kom predmetu, čak i u
slučajevima kad se radilo ο interesima države ili ο čuvanju postojećeg poretka,
podnosio je i branio svako ko je hteo. Principijelno se smatralo da su državni
interesi i bezbednost pitanja koja treba da leže na srcu svakom građaninu, prema
tome, svaki građanin je dužan i može da istupi u njihovu odbranu na sudu. Ni
profesionalni branioci nisu nastupali pred sudom. Svaki građanin morao je da se
brani Sam. U slučaju da se neko osećao nesposobnim da to učini dovoljno dobro
obraćao se stručrijaku u Atini je bilo takvih i zatim je učio napamet govor koji mu
je branilac napisao. Karakterističan je odnos atinskog suda prema robovima. Ako
je neki rob morao da nastupi kao svedok, on je po zakonu morao da da svoj iskaz
samo uz propratno mučenje. Ako bi rob pri tom umro, njegovom vlasniku bila bi
nadoknađena vrednost materijalna šteta pričirijena sudskim procesom.
Od službenih funkcionera koji su svoja ovlašćenja dobijali svake godine putem
izbora u narodnoj skupštini najveći značaj imao je kolegijum desetorice stratega.
Na tu dužnost počevši od 444. godine, pa tokom daljih 15 gcxiina biran je i sam
Perikle, ponovo svake godine. U vreme Perikla stratezi nisu primali platu. Prema
tome, na tu dužnost mogla su da pretenduju samo potpuno obezbeđena lica.
Međutim, u rukama stratega bile su koncentrisane najvažnije funkcije
administrativne, izvršne i vojne vlasti. Stratezi su komandovali atinskom flotom i
vojskom, obavljali su sve poslove spoljne politike atinske države i predstavljali su
je u diplomatskim pregovorima, vodili su fmansijske poslove, itd. Raspolažući
tako širokim ovlašćenjima, stratezi su se u isto vreme nalazili pod stalnom
kontrolom narodne skupštine kojoj su morali da polažu račune. U slučaju da
skupština oceni da delatnost stratega nije zadovoljavajuća mogla je da ih razreši
dužnosti pre određenog roka i da izabere nove.
Izbora službenih lica u Atini je uopšte poklanjana najveća pažnja. Prema
podacima iz izvora, atinski gradani su pretresali ponašanje svakog kandidata: da li
poštuje svoje roditelje, da li je odgovorio svojim vojnim obavezama u svim
slučajevima kad je to od njega zahtevano, da li je izvršavao svoje finansijske
obaveze u odnosu na državu, itd. Lisija kaže cak i ίο da je srnatrano pohvalnim
ako kandidat pre izbora podnese izveštaj ο celom svom životu.
Takođe je važno da se razmotri pitanje opštih garancija za stabilnost atinskog
društvenog poretka u doba PeriMa,
Kao što je rečeno, narodna skupština atinskih građana koja se sastajala svakih
10 dana imala je vrhovnu vlast u državi. Prema tome, ona je raspolagala i pravom
da menja osnovne državne zakone njen ustav. Posmatrajući stvar teoretski,
opasnost od bitnih promena postojećeg državnog poretka javljala se sa svakim
sastankom građana na Pniksu gde su se oni okupljali. Da bi se izbegla ta opasnost,
u Atini su postojale posebne ustanove koje su atinskom ustavu garantovale
izvesnu trajnost.
Najvažnija među tim institutima bila je „grafe paranomon" „tužba protiv onih
koji su predložili loše zakone". Svaki građanin koji je želeo da koristi svoje pravo
„grafe paranomon" morao je ο tome da da izjavu u narodnoj skupštini. Pošto bi to
učinio, predlagali su mu da se zakune da to svoje pravo neče koristiti na štetu
atinskog naroda, i posle toga bi on iznosio sam prigovor na bilo koji predlog koji
je skupštini podnesen na rešavanje ili zakon već usvojen u skupštini koji je, po
njegovom mišljenju, u suprotoosti sa postojećim zakonodavstvom. Prigovor
podnesen na ovaj način odmali je obustavljao vrednost predloga, odluke ili
zakoria, a cela stvar ustupana je narodnom sudu helijeji. U sudu je podnosilac
pritugbe morao da dokaže pred sudijama porotnicima osnovanost svog protesta
prema pravilima takmičarskog procesa. Kao brariilac osporenog predloga, odluke
ili zakona nastupao je onaj građanin. koji ih je υ svoje vreme pocineo narodnoj
skupštini ili posebna komisija koja je stvar sprovela u narodnoj skupštini.
Saslušavši obe strane, sudije su donosile odluku. Ako pritužba doneta na osnovu
„grafe paranomon" bude prihvacena kao ošnovana, onda se osporena uredba ili
zakon ukida, a građanin koji ih je u svoje vreme predložio odmah se poziva na
odgovornost pred sudom zato što je sugrađane doveo u zabluđu. Sud ga je mogao
osuditi na veču novčanu kaznu ili na još strožu kaznu uključujući i progonstvo ili
smrtnu kaznu. Na taj način, ako je svaki građanin uživao punu slobodu
zakonodavne iriicijative, na njega je, s drage strane, padala i odgovornost. Za
svaki svoj predlog odgovarao je svojom imovinom i životom, i nije bio odgovoran
samo pred organima države vec i pred svakim drugim atinskim građaninom, jer je
svakom bilo omogućeno da ga pozove na odgovornost putem „grafe paranoraon".
Međutim, u korišćenju prava žalbe svakog građanina na nezakonitosti bile su
moguće i zloupotrebe. Među građanima su se mogli naći i takvi koji su hteli da
koriste pravo „žalbe na nezakonitost" u cilju nanošenja štete državi. Takva
mogućnost takođe je bila predviđena atinskim zakonodavstvom. Ako je helijeja
odbacila pritužbu podnetu putem „grafe paranomon" i za njenog podnosioca
glasalo manje od 1/3 porotnika, onda su takvog podnosioca na licu mesta pozivali
na sudsku odgovornost zbog neosnovanosti žalbe i mogli su mu izreći strogu
kaznu.
Drugu garanciju stabilnosti postojećeg demokratskg poretka predstavljala je
naročita procedura za sprovođenje zakona. U državnom pravu Atinjana treba
razlikovati zakone „nomoje" i obične odluke „psefizama". Psefizmi su imali
kazualan karakter, zakoni opšti. Za sprovođenje običnih odluka nije bila potrebna
neka naročita procedura; nasuprot tome, sprovođenje zakona bilp je skopčano sa
proceduralnim pravilima kojima se namerno odugovlačilo njihovo pretresanje
kako bi se narodna skupština sačuvala od opasnosti da na brzinu i nepromišljeno
primi neko rešenje. Svake godine na prvom sazivu narodne skupštine prve
pritanije, kpja se održavala 11. dana atinskog meseca „hekatombeona" (oko
sredine jula) stavljano je na glasanje pitanje: želi li ona da iskoristi svoje pravo
revizije starih zakona i razmatranja novih zakonskih projekata. Ako je narodna
skupština dala pozitivan odgpvor na to pitanje, onda su pojedini njeni učesnici
istupali sa svojim zakonskim projektima. Svaki primljeni zakonski projekat zatim
je predavan veću radi detaljnog pretresanja i redigovanja. Posle toga zakonski
projekt, sad već redigovan, ponovo se vraćao pred narodnu skupštinu i pred
helijeju na izglasavanje. Njegov tekst se istovremeno ispisivao na tabli radi opšteg
uvida, a takođe je čitan građanima u razmacima između sastanaka zakonodavne
skupštine, kako bi mogli da ga pažljivo i svestrano prouče. Samo pod uslovom
obavljanja čitave ove procedure u Atini je mogao da se donese neki novi zakon.
Uopšte uzevši, državno uređenje koje je u Atini uspostavljeno u vreme
PerikldVe vladavine, naročito 11 poređenju sa poretkom oligarhijških polisa,
besumnje je imalo obeležje istorijske progresivnosti. Međutim, ne smemo
prevideti izvesne nedostatke i protivrečnosti atinskog državnog života. Ni meteci
ni atinske žene-majke, žene i kćeri punopravnih atinskih građana a da i ne
govorimo ο robovima — nisu imali nikakvih politickih prava u Atini i uopšte
nigde, pa prema tome nisu mogli aktivno da učestvuju u državnom životu. Kao što
je već rečeno, punopravnih građana u atinskoj državi nije bHo više od 15-20
procenata od celokupnog stanovništva. Tako se pečat klasne ograničenosti koji je
karakterističan za sve robovlasničke države te epohe odražavao i na socijalnoj i
državnoj organizaciji Atine.
Ali od onih koji su ulazili u sastav ove privilegovane manjine svi ni izdaleka
nisu raspolagali stvarnom mogućnošću korišcenja svojifi prava. Učešće običnih
građana u narodnoj skupštini za vreme Perikla nije placeno davanjem neke pomoci
iz državne blagajne. Zato svi oni koji su živeli od svog rada nisu bili u mogućnosti
da svakih 10 dana po više časova provedu na Pniksu gde je zasedala narodna
skupština. Još manje mogućnosti za to imali su atinski seljaci. Da bi posetili
narodnu skupštinu, morali su da dođu u grad. U periodu intenzivnih poljskih
radova mali broj seljaka mogao je sebi da dozvoli da napusti polja. Zbog svega
ovog, iako je celokupan broj atinskog građanstva iznosio otprilike 30-35 hiljada
ljudi, broj učesnika u narodnoj skupštini izgleda da nije prelazio 2-3 hiljade, a
samo u nekirn naročitim slučajevima okupljalo se više građana. Međutim, u
državnom pravu starih naroda nije postojao pojam kvoruma. Neposre-

\ ··< ν
Λϋwm

Dijana i Alrodita. Istočni zabat Partenona u Atini


Kekropsova grupa. Zapadni zabat Partenona u Atini
dno učešće u narodnoj skupštini građani su shvatili kao pravo, a ne kao obavezu.
Zato, ako neki od građana nije dolazio na zasedanje narodne skupštine, smatralo
se da taj na neki način prenosi svoje pravo na prisutne i odluke narodne skupštine
imale su zakonsku snagu nezavisno od broja građana koji su ih doneli. Tako se
došlo dotle da je atinska skupština, naročito u doba Peloponeskog rata, često
donosila potpuno slučajne odluke koje su bile u suprotnosti sa interesima države i
opštim kursom njene politike. Među funkcionerima koji su birani kockom ili
glasanjem u narodnoj skupštini često su se mogli naci nezgodni ljudi i nesposobni
za društvenopolitički rad; njihova prednost sastojala se u tome što su na dan
izbora prisustvovali zasedanju u Pniksu. Isto tako, zahvaljujuci činjenici da
služba stratega nije biia plaćena, nju su mogli vršiti bogati, krupni robovlasnici
koji nisu saosećali s demokratijora, pa su na taj način mogli uticati na politički
život zemlje i posle Efijaltovih i Periklovih reformi.
Samo po sebi je jasno da su protivnici atinske demokratije nastojali da
iskoriste slabe strane državnog uređenja za svoje interese. Oni nisu mogli, a nisu
ni hteli da se pomire s pretrpljenim porazom i na sve moguće načine nastojali su
da vrate svoje izgubljene povlastice. Poslije Kimonove smrti njihov vođa je
postao neki Tukidid iz Alopeke koji je u narodnoj skupštini redovno istupao
protiv Perikla. Perikle je, međutim, uspeo da odnese pobedu nad Tukididom i da
ga, putem ostrakizma, progna iz Atine. Ali oligarhijski elementi ni posle toga
nisu položili oružje. Istina, uspeh u borbi protiv demokratskog uređenja mogli su
postići tek u godinama teških potresa za vreme Peloponeskog rata, tj. posle
Periklove smrti. Periklova vlada morala je istovremeno da se sukobljava i s
opozicijom unutar same demokratije. Najsiromašrajim slojevima atinskog
građanstva izgledalo je da sprovedene reforme nisu dovoljne. Oni su težili ka
radikalmjem državnom preobražaju i prebacivali su svojoj vladi preieranu
umerenost i neodlučnost. Periklova vlada morala je da računa s raspoloženjima te
vrste; imajući ih u vidu, ona je sprovodila specijalne mere. Za vreme Perikla, na
primer, izvanredni razmah postigla je izgradnja javnih objekata. Ostvarena je
najmilija Temistoklova želja: gradska utvrđenja povezana su tzv. Dugim
bedemima sa utvrđenjima atinske luke Pirej. U samom gradu podignut je niz
veličanstvenih građevina i postavljen ηίζ divnih statua. Među njima je na prvom
mestu čudo arhitektonske umetnosti Partenon sa statuom boginje Atine, koju je
izradio veliki umetnik Fidija. Ali ne samo ta već i druga arhitektonska dela iz
Periklovog doba, kao što su, na primer, Odeon koji je bio namenjen muzičkim
takmičenjirna ili čuveni Propileji i dan-danas izazivaju naše divljenje.16
Do danas se sačuvao niz atinskih natpisa iz kojih vidimo kako je atinska država
ulagala velika sredstva u svoje građevinarstvo. U jednom od njih imamo popis
izdatog novca za čuvenu statuu boginje Atine koju je izradio vajar Fidija. U
drugom koji predstavlja finansijski izvještaj objavljen 433. g., pošto je bila
završena izgradnja Partenona, daje se iscrpan pregled svih rashoda tokom 15
godina koliko je trajala izgradnja tog objekta: izdaci za materijal, troškovi
transporta do Akropolja, troškovi za isplatu radnika i umetnika, itd. Na svim tira
građevinama radili su siromašni atinski građani. U tome je socijalni značaj
građevinske delatnosti atinske države.
Razvijajući intenzivan rad u tom pravcu, Periklova vlada je znala da angažuje i
sredstva bogatih građana krupnih robovlasnika. U Atini su i ranije postojale tzv.
liturgije, tj. dužnost najimućnijih građana da po izvesnom redu ria svoj trošak
cxlgovore obavezama vezanim za organizaciju pozorišnih predstava i opremanje
brodova za atinsku flotu.17 U doba Perikla liturgije su predstavljale jednu od
najvažnijih stavki u budžetu demokratske države.
Postojeći izvori ne pružaju nikakve podatke ο aktivnom suprotstavljanju
liturgijama od strane bogatih građana. Možda bi se to moglo objasniti time šfo su
sc izdaci, koje im je nametala demokratska vlada, mnogima od njih isplatili
zaradom na poslovima koje su mogli da preduzimaju zahvaljujući
spoljnopolitičkim uspesima Periklove vlade.
Nikad ranije i nikad kasnije spoljna politika Atine nije imala takav zamah
kakav je dobila posle zavođenja vlasti demokratije. Ta politika bila je usmerena na
dalje učvršćivanje državne moci Atine i proširenje sfere njene političke i
ekonomske delatnosti i uticaja. Tom politikora na prvom raestu su bili pogođeni
saveznici Atine. Upravo po dolasku demokratije na vlast najjasnije se ispoljilo
stremljenje Atinjana da uguše državnu samostalnost saveznika, da ih konačno
pretvore u svoje podanike i da istovremeno povećaju broj gradova zavisnih od
Atine. Atinjani su sada preuzeli na sebe zadatak da pod svoju hegemoniju stave
gradove srednje Grčke i gradove Peloponeza. U takvoj situaciji to se neizbežno
moralo odrazitina nesigurnu ravnotežu u međusobnim odnosima grčkih gradova

16 Vidi poglavlje „Umjetnost stare Grčke".


17 Vidi poglavlje „O pitanju ekonomskog života Grčke klasičnog perioda"
koja je u izvesnoj meri postojala u vreme persijske najezde na Balkansko
poluostrvo.
Kako što je rečeno, Atinjani su raskiriuli savez sa Spartancima i zaključili
sporazum sa Argosom i Tesalijom odmah po povratku Kimona sa njegovog
neuspelog pohoda u cilju pružanja pomoći Sparti. Vezana mesenskim ustankom,
Sparta nije bila u staiiju da to spreči, iako su se u savezništvu Atine sa Argosom
krile velike opasnosti po nju, Kad je dugotrajni otpor Mesanaca na Itomi konačno
slomljen i ovi kapitulirali pod uslovom da im se dozvoli slobodan izlaz, Atinjani
su to odmah iskoristili. Oni su pomogli mesenskim izgnanicima da se smeste u
Naupaktu, i tako se taj grad na obali Korintskog zaliva na njegovom najužem
mestu našao u sferi atinskog uticaja. To se već kosilo sa interesima ne sanio Sparte
nego i sa mteresima najbogatijeg i najuticajnijeg člana Peloponeskog zaveza
Koiinta čija se celokupna trgovinska delatnost obavljala preko Korintskog zaliva.
Ali Atinjani nisu ostali na tome. Oni se sada mešaju u oružani konflikt između
Korinta i Megare i pružajući podršku Megari insistiraju na izlasku Megare iz
Peloponeskog saveza kome je ona oduvek pripadala. Megara sad sklapa savez s
Atinom i Atinjani u taj grad i u njegovu luku Pagu, koja se nalazi na obali
Korintskog zaliva, dovode svoje garnizone. Istovremeno oni podižu dva reda
utvrđenja između Megare i njene druge luke Niseje, koja se nalazila na obali
Saronskog zaliva, čime se sprečava opasnost da grad bude napadnut s kopna.
Učvrstivši se tako na Istamskoj prevlaci, Atinjani su zagradili Sparti put u
srednju Grčku.
Sad Atinjani nastoje da postignu uspeh u borbi sa svojom starom suparnicom
Eginom koja je ušla u rat na strani Korinta. Bez obzira na to što je najveći deo
atinske flote bio angažovan u borbi koja se u to vreme vodila u Egiptu, Atinjani su
potukli Eginjane u pomorskoj bici, iskrcali se na njihovo ostrvo i opkolili im grad.
Pokušaj Korinćana da atinske snage povuku sa Egine, radi čega su iznenada napali
na Megaru, završio je neuspehom. Atinjani su naoružali preostale građane u
gradu, pa su ovi pod komandom atinskog stratega Mironida potukli Korinćane.
Položaj Atine trebalo je da se učvrsti još više predstojećim skorim završetkom
izgradnje Dugih bedema između grada i luke. Izgradnjom tih bedema trebalo je da
se kruniše podizanje odbrambenog sistema Atine.
Uspesi Atinjana konačno su naterali Spartu da se umeša u događaje koji su se
odigrali; dotle je Sparta bila zaokupljena gušenjem ustanka mesenskih helota. 457.
g. velika peloponeska vojska koja je brojala 11.500 vojnika naoružamh teškim
oružjem, pod komandom spartanskog kralja
Zapadni friz Partenona. Figure konjanika

Nikomeda prešla je Korintski zaliv i krenula u srednju Grčku. Spartanci su se još


uvek plašili otvorenog sukoba s Atinjanima. Zato je zvanično objašnjenje tog
njihovog pohoda bilo posredovanje u sporu koji se vodi između stanovnika male
Doride i Fokejaca. Prave Nikomedove namere ispoljile su se tek onda kad je sa
svojom vojskom stigao pred Tebu, smestio svoj logor oko nje i sa Tebancima
stupio u pregovore. Politička supremacija u Tebi u to vreme već je bila na strani
oligarhijske grupe, koja je održavala aktivne veze sa političkim izgnanicima iz
Atine. U pregovorima koji su započeli Nikomed je uspeo ne samo da pridobije
Tebu za sebe već i da oko nje okupi grupacije u drugim beotskim gradovima koje
su bile neprijateljski raspoložene prema Atini. Atinjani su shvatili kakva im je
opasnost zapretila i rešeni da je preduhitre mobilisali su sve snage koje su im
stajale na raspolaganju. Atinska građanska vojska popunjena odredima iz Argosa,
Tesalije i gradova Atinskog pomorskog saveza, u ukupnom broju od oko 14.000
teško naoružanih pešaka, prešla je granice Beotije. U žestokoj i krvavoj bici kod
Tanagre Atinjani su bili potučeni. Istina, i njihovi neprijatelji su skupo platili
svoju pobedu teškim gubicima. Nikomed se stoga nije usudio da napadne Atiku i
povukao se na Peloponez.
Posle poraza kod Tanagre Atinjani su se našli u tako teškoj situaciji, da je na
predlog Perikla vračen iz izgnanstva Kimon koji je uzeo učešća u
Propileji. Sagrađeni 437-432. g. pre n.e. Arhitekta Mnesikle

pregovorima sa Spartom ο primirju. Pdmirje je zaključeno samo na četiri meseca.


Ali Atinjani su uspeli da iskoriste taj rok za to da poprave svoj položaj u Beotiji.
Preduzet je novi pohod na Beotiju i atinski strateg Mironid potukao je udružene
snage Beocana kod Enofite. Posle te pobede, kojom je bio osvećen poraz kod
Tanagre, Atinjani su uspeli ne samo da obnove svoj uticaj nad većinom beotskih
gradova već i da ga prošire dalje na sever. Gradovi Fokide i Lokride, suseda
Beotije, morali su da zaključe savez s Atinom.
U čitavoj srednjoj Grčkoj Spartancima je, kao njihov oslonac, ostala samo
Teba. U isto vreme pala je Egina. Prema uslovima pod kojima je kapitulirala, ona
je morala da poruši svoje bedeme, da preda svoje bojne brodove i da plaća
Atinjanima danak. Ohrabreni tim uspesima Atinjani su obnovili ratne operacije
protiv Sparte. Atinska flota pod komandom Tolmida iznenada je ušla u
spartansku luku Gitij i tu zapalila brodogradilište. Zaobišavši Peloponez, Tolmid
izvrši napad na Metonu i postigne još niz uspeha na obali Etolije. Otprilike u isto
vreme Atini su se priključili gradovi
Ahaje, a na istoku Peloponeza, na teritoriji Argolide, Atinjani zauzimaju Trezen.
Da se poduhvat u Egiptu nije završio katastrofom, mogli su se očekivati
njihovi đalji veliki uspesi. Kao što je vec rečeno, Atinjani su tamo uputili jače
snage u cilju pružanja podrške ustanku koji je buknuo protiv Persijanaca. Na Ušću
Nila i kod Kipra bilo je koncentrisano preko 200 atinskih savezničkih ratnih
brodova i znatne kopnene snage za desant. U slučaju uspeha, Atinjani su raogli
računati da će se učvrstid na novom tržištu i da će u svoje ruke prigrabiti
najbogatiju žitnicu Mediterana.
U početka su se ratne operacije odvijale srećno po Atinjane. Ali su Persijanci
oko 454. g. sakupili veliku vojsku. Arinska vojska zajedno sa Egipćanima koji su
digli ustanak držala je opsadu Memfisa i tu je bila žestoko potučena, a zatim je
odmah uništen i veći deo atinske flote. U Egiptu su Atinjani ukupno izgubili oko
200 ratnih brodova i oko 35.000 vojnika. U takvim okolnostima oni su imali puno
razloga da strahuju od nove najezde Persijanacai odpotresa unutar Atinskog
saveza. Sad Atinjani više nisu uživali doskorašnju nadmoć na moru u odnosu na
saveznike.
Opasnost od persijske najezde uplašila je, istina, i Spartu. Kao rezultat toga
došlo je do ponovnih pregovora između Atinjana i Sparte koji su završeni
sporazumom ο primirju na pet godina. U isto vreme Sparta zaključi
tridesetogodišnji mir s Argosom, što je za Atinu bilo vrlo nepovoljno.
Međutim, strepnje Atinjana i Spartanaca nisu se opravdale. Grčka ovaj put nije
bila izložena persijskoj najezdi. U proleće 449. g. Atinjani su uz pomoć svojih
saveznika opremili novu veliku flotu. Kod kiparske Salamine dođe do bitke
poslednje u grčko-persijskom ratu. U toj bici Grci su do nogu potukli Persijance,
zaplenivši blizu 100 njihovih brodova. Posle bitke kod kiparske Salamine sa
Persijartcima je bio zaključen Kalijin mir. Treba napomenuti da ne možemo biti
potpuno sigurni u postojanje tog mirovnog ugovora. Na primer, Tukidid ga uopšte
ne spominje. Bilo ovako ili onako, ipak nam posle 449. g. više nije poznat nijedan
sukob s Persijancima.
Prestankom ratnih operacija protiv Persijanaca za mnoge učesnike Atinskog
pomorskog saveza nestalo je razloga koji bi opravdali dalji opstanak te
organizacije. Na toj osnovi izbio je niz novih komplikacija u odnosima između
Atinjana i saveznika. Kao što smo već ranije rekli, Atinjani se nisu ustručavali u
primeni represalija prema raznira saveznim gradovima. Na teritoriji mnogih od
njih pojavljuju se naselja atinskih građana atinske kleruhije. Tim putem jača
atinska kontrola nad njima. U nekim mestima (na primer, na Naksosu, Tasosu,
Samosu) dolazilo je do ozbiljnih oružanih sukoba. Posle gušenja pobuna nemirnih
saveznika, Adnjani su od njih redovno zahtevali da se razomžaju i njihovo dalje
članstvo u savezu svodilo se samo na placanje forosa Atinjanima.
U isto vreme Atinjani preduzimaju mere za proširenje granica svoje države. U
vezi s tim pod neposrednim rukovodstvom samog Perikla izvršena je velika
pomorska ekspedicija u Crno more. Izgleda da je rezultat ekspedicije bio taj da je
u Atinski savez ušao čitav niz grčkih gradova sa obaia Crnog mora.18
337/46. g. ponovo započinju sukobi između Atine i Sparte. Spartanci su
preduzeli pohod protiv srednje Grčke pod izgovorom da žele da pruže pomoć
Delfima čiju su teritoriju okupirali Fokiđani. Izbijanje spartanske vojske u srednjoj
Grčkoj povuklo je za sobom ne samo gubitak starog uticaja Atine u Fokidi i
Lokridi već i u Beotiji gde su se protiv nje digli na ustanak beotski gradovi.
Istovremeno od Atine su se odmetnuli Eubeja i Megara. Atinjani su se tako
ponovo našli u teškoj situaciji: morali su istovremeno da vode ratne operacije na

18 Vidi poglavlje „Južna, zapadna i severna obala Crnog mora u V-IV veku pre n.e.
Eubeji i protiv Megare. Toliki napor Atinjani nisu mogli dugo da izdrže. Ređovi
atinskih građana zbog neprekidnih ratova jako su se proredili.
Na osnovu jednog napisa (CIA, 1, 433) spiska atinskih građana koji su pali u
borbama saznajemo da je samo jedna od deset fila u ratnim operacijama protiv
Megare, Egine i Egipta 458. g. izgubila 177 građana. Uzimajuči u obzir da broj
atinskih građana sposobnih da nose oružje u to doba sigumo nije prelazilo 25-30
hiljada i da se radi samo ο gubicima tokom jedne godine, lako se može zamisliti
kako se taj burni period odražavao na brojno stanje građanskog stanovništva
Atine.
446/45. g. Atina je započela pregovore sa Spartom ο zaključenju dugotrajnog
mira na trideset godina. Taj mir bio je sklopljen pod sledecim usloviraa: Atina se
odrekla svih teritorija stečenih na Peloponezu: Ahaje, Trezene, Megare. Ostali su
joj samo Naupakt i Egina. Obe ugovorne strane su odlučile da razgraniče svoje
uticajne sfere. Svaka od njih obavez^la se da u svoj savez nece primiti one koji
pripadaju tuđem savezu, a takođe da u gradovima tuđeg saveza neće pružati
podršku svojim pristalicama. Za Atinu je ovaj sporazum bio jednak odricanju od
one politike koju je ona tih godina sprovodila. U nekadašnjem okviru Atinjani više
nisu mogli da je vode: snaga im je bila skršena.
Posle sporazuma sa Spartom Perikle je učinio još jedan pokušaj kako bi
podigao poljuljani autoritet Atine. On iznese ideju za saziv opštegrčkog kongresa
radi zajedničkog pretresanja opštih političkih i verskih pitanja. Ali shvatajući
dobro kuda to može da odvede, Sparta je učinila sve što je bilo u njenoj moći da
omete taj Periklov plan.
Nešto bolje rezultate postigli su Atinjani svojom delatnošću prema zapadu.
Tukidid (I, 44, 1) spominje ugovor koji su oni zaključili sa Korkirom 433. g.
Jedan od natpisa iz tog doba kaže da su Atinjani, verovatno prema tom
sporazumu, spremili u pomoć Korkiri u početku 10, a zatim 20 ratnih brodova.
U dva draga natpisa sačuvani su tekstovi ugovora koje je Atina sklopila sa
sicilijanskim gradom Leontinom i južnoitalijanskim Regijem ο savezništvu u
slučaju odbrambenog ili napadačkog rata. Osim toga, 443. g. u južnoj Italiji, na
mestu gde se nekad nalazio Sibaris, iseljenici iz niza gradova sa Atinjanima na
čelu osnovali su novu koloniju Turiju. Prema planu Perikla, taj novi grad trebalo
je da predstavlja jedno od uporišta atinskog uticaja u južnoj Italiji. Međutim,
Turija nije opravdala nade koje su Atinjani polagali u nju. I u južnoj Italiji i na
Siciliji atinska politika je naišla na jak otpor oligarhijskih polisa koji su se
orijentisali na Spartu i Peloponeski savez.
Šveje vodilo ka novim konfliktitoa, Oni su konačno izbili u obliku dugotrajnog
i teškog rata u koji je bio uvučen čitav helenski svet.
© PITANJU EKONOMSKOG ŽIVOTA GRČKE KLASIČNOG
PERIODA

Razmotreniperiod istorije stare Atine tzv. „zlatni Periklov vek" zaista


predstavlja period najvećeg ekonomskog, političkog i kulurnog procvaftLie
države. Zato proučavanje tog perioda odavno privlači pažnju naučnika. U
inostranoj istoriografiji prilikom njegovog osvetljavanja često se koriste metode
tendencioznog modernizovanja ekonomskog i socijalnog života antičke epohe, pri
čemu nisu retki slučajevi direktnog falsifikovanja istorijskog materijala.
Samo se po sebi razume da nas takvi metodi udaljavaju od istorijske suštine
događaja koji su se tada odigravali u Grčkoj. Takvo tendenciozno prilaženje
istoriji stare Grčke υ punoj meri se ispoljilo krajem XIX veka u delima
najuglednijih predstavnika buržoaske istoriografije, na prvom mestu nemačkih
predstavnika: Dunkera, J. Švarca, R. Pelmana, E. Majera i drugih. Na primer,
prema tvrđenju E. Majera, stari narodi su prošli u svom razvoju iste faze koje su
prošle zemlje Evrope tokom srednjeg veka i u novije doba. Istorijski period koji se
odražava u homerskim epovima, Majer naziva grčkim „srednjovekovljem"; od
VHI-VII veka pre n.e. Grčka, prema njegovom mišljenju, stupa na put razvoja koji
je u V veku uvodi u kapitalizarn sa svim njegovim osobinama. Na taj način, E.
Majer deli istoriju čovečanstva na cikluse od kojih se svaki završava kapitalizmom
koji, prema njegovom mišljenju, predstavlja najvišu, završnu etapu razvoja. Takvo
gledište su u potpunosti prihvatili R. Pelman i J. Beloh koji su takođe tvrdili da je
Grčka u V veku pre n.e. bila „kapitalistička" zemlja. Istina, pored pomenutog
shvatanja istorije stare Grčke postojalo je i drago, vezano za ime buržoaskog
ekonomiste i istoričara K. Bihera. Za razliku od Majera Biher je smatrao da je
tokom čitave antičke epohe dominirala tzv. zatvorena domaća privreda (oikos) u
kojoj je osnovu privrednog života draštva predstavljala porodica, dom. Glavni
zadatak proizvodnje, prema Biherovom mišljenju, svodio se na zadovoljavanje
potreba porodice u koju su bili uključeni robovi i „kmetovi", dok trgovina nije
igrala važniju ulogu. Zajedničko u shvatanjima E. Majera i K. Bihera a ona su
stekla ne mali broj pristalica bilo je to što u svojim definicijama antičke
ekonomike nisu polazili od načina proizvodnje na kome se u istorijskom zbivanju
zasnivaju društveni odnosi, vec od stepena razvijenosti razmene koju oni tretiraju
vrlo proizvoljno.
Biherove postavke danas su skoro izgubile uticaj na buržoasku
istoriografiju, međutim, gledišta E. Majera i njegovi modernizatorski načini
prešli su u većoj ili manjoj meri u nasleđe. Iskorišćavanje kategorija i
terminologije feudalne i kapitalističke epohe uz ignorisanje istorijskih
osobenosti robovlasničkog sisteraa u delima koja su posvečena istoriji stare
Grčke isto tako je karakteristično i za minhenskog istoričara Bengtona, i za
firentinskog profesora Džijanelija, i za Francuza Klošea, i za Engleza
Frimena.19 Izvestan uticaj tog pravca može da se oseti čak i u delirna tako
naprednih engleskih naučnika koji stoje na pozicijama marksizma, kao što
su Dž. Tomson i Ueson. Ali tendenciozno modernizovanje naročito je
karakteristično za neke američke istoričare. Na priraer, u knjizi profesora

19 H. Bengtson, Griechische Geschichte von den Anfangen bis in die Romische Kaiserzeit,
Munchen, 1950; G. Gianelli. Trattato di storia Greca, 2. izd., Roma, 1951; P. Cloche, La
democratie Athenienne, Paris, 1951; K. Freeman. Greek city-states, London, 1950. Recen- zije
ο tim knjigama vidi u „Vjesniku drevne istorije", 1953; No 4, 94 (Α. K. Berger); No 3, 147 (Α.
N. Kazamanovoj) i No 4, (Μ. K. Trofimova).
Prinstonskog umverziteta SAD V. Prentisa „The ancient Greeks"
obeležavanje Atine V veka pre n.e. kao kapitalističke države, u poređenju sa
definicijama E. Majera, još više je potencirano. U toj knjizi Prentis piše ο
„indusirijskom" razvoju Atine, tvrdeći da je taj razvoj Atinu ne samo uveo u
kapitalizam već joj je doneo i političku dominaciju građana koje on
upoređuje sa proletarijatom. Razume se da Prentis pri tome prećutkuje
robovlasnički karakter atinske demokratije koju on, u krajnjoj liniji, definiše
, kao neku vrstu „diktature proletarijata" i prema kojoj ispoljava ogorčenu
mržnju. „Potpun trijumf demokratije u Atini V veka pre n.e. piše Prentis
predstavljao je neograničenu vlast najšire grupe birača, najglupljih,
najfanatičnijih i najneodgovornijih".20
U današnjoj američkoj istoriografiji postoji još jedan pravac koji se u
istoj meri služi tendencioznom modernizacijom stare istorije i
falsifikovanjem istorijskih činjenica. Predstavnici tog pravca (Merš, Kramer,
Cimern i drugi) idealizirajuci političko uređenje starih Atinjana iz doba
Perikla na sve moguće načine nastoje da savremenu, kapitalističku američku
državu prikažu kao direktnog naslednika i nastavljača tradicija antičke
demokratije i pišu ο „velikoj istorijskoj misiji američke demokratije". Α da
bi „dokazao" ovu originalnu tezu, Merš, na primer, u svojoj knjizi ,,Μοdern
Problems in the ancient World" koja je izašla 1942. godiiie bez ikakvih
primedbi ili ograda upoređuje američke nezaposlene radnike s neposrednim
proizvođačima stare Grčke, koji nisu imali mogucnosti za rad i nastoji da
osnivanje atinske pomorske države protumači nastojanjem atinske vlade da
„likvidira nezaposlenost"; Cimern razvija čitav program ,,demokratske
ekspanzije SAD", pozivajući se na iskustvo stare Atine da bi se „izbegle
greške koje su se pokazale kobne za atinski eksperiment". Na taj način
modernizacija socijalno-ekonomskih i političkih odnosa starog
doba, kao i ranije, koristi se za dokazivanje ovih ili onili doktrina koje po svom
sadržaju nemaju ništa zajedničko sa antičkom epohom. Razlika između
savremenih buržoaskih naučnika i njihovih prethodnika iz XIX i početka XX
veka ne sastoji se toliko u novim metodama koliko u karakteru postavki koje bi
oni hteli da obrazlože i dokažu pomoču neodgovornog korišćenja materijala
antičke istorije. Međutim, istoričari-marksisti idu priiicipijelno drugim putem.
Kad je K. Marks pisao ο vrlo visokom unutrašnjem procvatu Grčke, koji se
podudara sa epohom Perikla, imao je u vidu procvat antičke robo vlasnieke
privrede i antičke robovlasničke kulture, U vezi s tim treba da napomeaemo
vanredno duboka zapažanja Engelsa ο ulozi koju je odigralo ropstvo u
istoiijskom razvoju starog draštva. „Vrlo je jeftino napadati opštim frazama
ropstvo i slične stvari, i liii potoke visokomoralnog gneva na takve srarnne
ustanove... Α upustimo li se u to, onda moramo reći, ma koliko da to zvuči
proiivrečno i jeretički da je u tadašnjim okolnostima uvođenje ropstva bilo
veliki napredak".21 Nešto ranije Engels kaže: „Tek je ropstvo omogućilo

20 W. Prentice. The ancient Greeks, Princetovvn 1940, 152.


21 F. Engels, Anti-Diihring, izd. Naprijed, Zagreb, 187-188
podelu rada između zemljoradnje i iiidustiije u većirn razmerima, pa time i
zlatni vek starog sveta, helenizam. Bez ropstva ne bi bilo grčke države, grčke
umetnosti i nauke; bez ropstva ne bi bilo rimske imperije".
Procvat ekonomskog, političkog χ kulturnog života Atine i cele Grčke
sredinom V veka pre n,e., prema tome, mora se posmatrati u neraskidivoj vezi s
celokupnim tokom socijalno-ekonomskog razvoja grčkog društva te epohe.
Istorijske karakteristike tog razvoja mogu da se ilustruju i potvrde či~ tavim
nizom podataka iz istorije poljoprivrede tog doba, istorije insiitucije ropsiva,
istorije razvoja zanatsta i trgovine u Atini i u dragim gradovima tog doba.

1. POLJOPRIVREDA
Uslovi pod kojima se razvijala privreda u raznim rejonima stare Grčke bili
su vrlo raznoliki. Dok u nekim mestinia relativno raiio počinju da se razvijaju
zanati i trgo¥inartt^^dregim—ješ uvek vlada primitivaa zemljoradnja i
stočarstvo, Međutim, poljoprivreda u Grčkoj ni kasnije ne gubi svoj značaj.
Čak i u takvim oblastima kao što su Atika, gde zemlja nije bila pogodna za
zemljoradnju i u čijem su se glavnom gradu Atini rano razvili zanati i trgovina,
poljoprivreda je stalno igrala veliku ulogu4-.pct, ložaj zemljoradnika smatran je
najčasmjim. Mnage zajedniceLO. Gičkoj u V veku uglavnom su ostale
zemljoradniČke. U takvim zajednicama ljudi su.se prema trgovini i zanatstvu
odnosili neprijateljski, jer je njihov razvoj
narušavao ravnopravnost članova polisa i starinske rodovske tradicije. Među
grčkim zemljoradničkim oblastima prvo mesto su zauzimale Beotija, Tesalija,
Sparta i zatim Argolida.
Postojanje velikih zemljišnih poseda sa sigurnošću može da se konstatuje, kako
izgleda, samo u Tesaliji. Prema svedočanstvu Demostena (možda ne potpuno
tačnom), tamo je bilo nekoliko krupnih zemljoposednika koji su bili u stanju da iz
svojih sredstava opreme veliki odred najamničke vojske naoružane teškim
oružjem. U Tesaliji nije bilo mnogo slobodnih seljaka; glavni proizvođači bili su
ovde zavisni, za zemlju vezani periesti.
Zemljišni fond u Sparti smatran je svojinom države i bio je raspodeljen među
punopravnim građanima-članovima zajednice „ravnopravmh". Pojedine parcele
dodeljivane Spartancima nisu prelazile 15 hektara. Prema tome, ako se izuzmu
kraljevi, koji su imali zemlju i u oknižiHiafperijeka, i neki najuticajniji rodovi
plemstva, u Sparti je preovladavao srednji posed.
U Atinj za vreme Solona sitniji zemljoradnik ili tet mogao je da dobije sa svoje
zemlje, kako izgleda, najviše 200 medimni, tj. 104 hl žita ili oko 79 hl vina i
masnoće. Zeugit je posedovao otprilike 3 ili 4 hektara pod vinogradom ili 12-20
hektara oranice; mešoviti posedi (pod žitaricama ili vočnjacima) izgleda nisu
prelazili 10 hektara. Najveći posedi pentakosiomedimna nisu prelazili 30-50
hektara. Kasnije, kad je Solonov žemlji§iii cenzus bio preveden na novčani,
pentakosiomedimnom je mogao da postane čovek koji poseduje talent, pa ipak
broj građana koji su spadali ΰ tu klasu nije bio velik.
Prema tome, u Atini u V veku pre n.e. nesumnjivo je preovladavao sitni
zemljišni posed. Sredinom V veka teško bi se mogla nabrojati hiljadu građana koji
bi bili u stanju da kupe i održavaju konje za potrebe konjice. Takođe treba imati u
vidu da je samo četvrti, ili čak peti deo celokupnog zemljišta u Atici mogao da se
koristi za gajenje žitarica. Zato Atinu nije mogla da zadovolji njena vlastita
proizvodnja žita, s obzirom na sve veći broj stanovništva. Ο uvozu žita u Atinu
tokom V veka nemamo nikakvih podataka, ali je tokom IV veka u Pirej svake
godine dolazilo oko 800 hiljada medimna uvoznog žita, dok u isto vreme
celokupna domaća proizvodnja žitarica u Atici nije prelazila 427 hiljada medimna,
tj. mogla je da zadovolji potrebe najviše 70 hiljada ljudi.
Sitni i srednji U svim grčkim gradovima-državama zemljoradnja
zemljoposednici je imala veliki značaj. U onim polisima u kojima se vlast
nalazila u rukama oligarhije i gde su široki slojevi slobodnog stanovništva bili
ograničeni u svojim pravima sitni zemljoposednici su vodili žestoku borbu za
očuvanje svojih parcela. Strah od socijalnih pokreta često je terao vladajuće
vrhove da im čine razne ustupke. Osim toga, siromašenjem seljaštva opadala je
borbena sposobnost polisa, pošto su osnovnu masu građanske vojske u najvecem
broju grčkih zajednica sačinjavali seljaci koji su se naoružavali ο svom trošku. U
onim grčkim polisima u kojima je uprava bila demokratska, očuvanje sitnog i
srednjeg zemljoposeda diktirano je interesima većine građana. Time se u znatnoj
meri tumači činjenica što je u nekim polisima postojala državna kontrola nad
sistemom zemljoposeda. Povodom toga Aristotel piše (,,Ροlitika", VI, 2, 5)
sledeće: ,,Za stvaranje zemljoradničke klase stanovništva u državi od neosporne su
koristi neka ozakonjenja koja su u staro doba postojala u miiogim državama..."
Aristotel ovde ima u vidu zabranu da se u privatnoj svojini nađu zemljišni posedi
iznad određene norme. U drugim slučajevima dozvoljavano je da se zemlja kupuje
samo od određenog mesta u pravcu grada i Akropolja. U nekim polisima vrlo
dugo je važila zabrana da se prvobitno dodeljeni posedi prodaju (klerovi). Isti cilj
imao je i zakon kojim se pripisuje Oksilu (legendarni kralj Elide); po ovom
zakonu bilo je zabranjeno davati ili primati u zalog određeni deo dodeljenog
poseda.
Jedan od načina za očuvanje sitnog i srednjeg zemljoposeda u Atim
predstavljalo je uvođenje kleruhija. U periodu prvog Atinskog pomorskog saveza
Atini su pripadala zemljišta na teritorijama savezničkih gradova koja su Atinjani
davali svojim kleruisma. Time se, s jedne strane, smanjivao broj najsiromašnijih
Atike, a uz to su iseljenici obezbeđeni dodeljenom zeraljom, na teritoriji
potčinjene zajediiice formirali vojnu koloniju; s druge strane, to je predstavljalo
put za ostvarenje političke i vojne kontrole atinske države nad savezničkim
zajednicama. Istina, klerusi nisu uvek bili sitni zemljoposednici koji su
sopstvenim radom obrađivali đodeljenu zernlju. U kasnijem periodu kolonizacije
oni su mogli da žive u Atini, a svoje posede da daju pod zakup.
Zemljoradnja, Kao najplodnije oblasti Grčke smatrane su Tesavoćarstvo i
lija, Beotija, ravnica između Korinta i Sikiona i niz
gajenje povrća oblasti u Peloponezu: Elida, Argolida, Lakonija, Mesenija. U
tim oblastima gajenje žitarica bilo je veoma razvijeno. Od žitanca su sejane
pšemca ι jecam.
U neplodnim oblastima evropske Grčke osim neplodnosti tia razvoj
zemljoradnje ometao je nedostatak padavina, pomanjkanje šuma, a pored toga sve
veća konkurencija uvoznog žita kojim su obarane cene žitu domaće proizvodnje.
U tim oblastima opaža se razvoj voćarskih kultura, naročito masline i vinove
loze. Gajenje maslina bilo je jako razvijeno u celoj Grčkoj, naročito u Atini.
Atinska država i pojedim građani bili su vlasnici velikih raaslinjaka širom čitave
Atike. Ti maslinjaci nalazili su se pod opštom zaštitom areopaga koji je upućivao
posebne nadzornike radi prikupljanja određenog dela roda za ulje namenjeno
boginji Atini, pokroviteljici gajenja maslina. Ti nadzornici bili su dužni da
obaveštavaju areopag ο licima koja su posekla „sveto" drveće. Regulisanje
maslinarstva ostvarivalo se i
zakonodavnim putem. Još u
doba Solona donet je zakon
prema kojem je rastojanje
između dva maslinova stabla
moralo da bude najmanje 9
stopa (stopa = cca 30 cm).
Za vreme Pizistrata Atinjani
pod kontrolom i uz pomoč
države sada masline širom
Atike koja je inače bila vrlo
siromašna drvećem. Tolika
briga za po dizanje kulture
maslina u znatnoj meri se
tiimači time što je ova
kultura uop-
o u , , . , ,, , šte.igrala veliku ulo-
Berba maslina. Atika. V vek pre
n.e. ® ...... .
gu u svakodnevnom
životu svih Grka. Maslinovo
ulje koristilo se za ishranu, u
parfimeriji, za osvetljenje, a
primenjivano je i u
religijskom kultu. Najzad,
maslinovo ulje je predstavljalo jedan od najvažnijih artikala grčkog, posebno
atinskog izvoza.
Pored maslina skoro svuda je gajena vinova loza. Srednjem i sitnom seljaštvu
vinogradarstvo je donosilo izvesne koristi. Sađenje novih maslinovih sadnica
ekonomski nije bilo naročito rentabilno, jer se na prvi rod moralo čekati 16-18
godina, dok je vinova loza zahtevala manje truda i donosila plodove mnogo
ranije. U ugovorima ο zakupu zemlje kao jedan od pošebmh uslova često se
pominje sađenje vinove loze i maslina. Najbolje vrste vina proizvodene su na
ostrvimna: Hios, Lezbos, Ko|1Rodos, Tasos. Vino je izvoženo u razne zemlje: u
zemlje na obalama Crnog mora, u Egipat i Italiju.
Stočarstvo Stočarstvo je bilo vdo razvijeno u nizu grčkih oblasti. Dobri pašnjaci
nalazili su se u Tesaliji, Beotiji, Etoliji, Akarnaniji, Arkadiji, Meseniji, na
Hersonesu tračkom, jonskoj Grčkoj u Magneziji, Kolofonu, Na bogatim
pažnjacima cvetalo je gajenje konja i rogate stoke.
U oblastima koje nisu raspolagale velikim pašnjacima preovladavalo je sitno
stočarstvo: gajeni su magarci i mazge, kao osnovna stoka za rad,
pa koze, ovce i svinje. Bikovi ί voiovi veoma su cenjeni i u mnogim mesti^ v^rje
2&bTMa~ldanja Volovff sposobnih za rad; klanje volova u Atini smatrano je
povređom svetinje f za taj zločin sudio je areopag.
Stanovnici predgrađa i rejona u blizini gradova bavili su se gajenjera povrča i
pčelarstvom. Himetski22 med je, na primer, bio nadaleko poznat. Ipak, Atina
rnkad nije imala dovoljno vlastitog povrća, pa su na atinskoj pijaci svoje
povrtarske proizvode dobro prodavali beotski i megarski seIjaci.

Oblici zemljoNe samo u Atini vec i u nizu drugih grčkih polisa poseda i organi
državne vlasti težili su ka izvesnoj kontroli korišćenje zemlje poljoprivrede. Stvar
je u tome što se sama država pojavljivala kao krapan zemljoposednik. U Aticije
svaka dema raspolagala delom zemlje koja je predstavljala vlasništvo zajednice.
To su bile oranice ili livade koje je clema davala pod zakup privatmm lićima.
Fornie i uslovi arende bili su različiti: kratkoročni zakup, dugoročni (na 40 god.) i
doživotni. Prilikom skiapanja ugovora obično se zahtevalo polaganje garantne
svote (ponekad čitav iziios zakiipnine) i pažljivo su preci /.i rani uslovi zakupa: da
se ne seku voćke, da se zakupljena zemlja obrađuje, da se održavaju zgrade na
njoj, da se na njoj zasade vinova loza ili maslinova stabla, itd. U slučaju
neisplaćivanja zakupnine u predviđenom roku, pređuzimane su ođređene mere:
raskid ugovora s tirn da arendator ocimah napusti zakupljenu zenilju, popisivanje
roda koji je dospeo u vreme raskidanja ugovora, a u nekim slučajevima
oduzirnana su čak i građanska prava ne sarno zakupcu lično vec i celom njegovom
rodu.
Državni pašnjaci delom su davani pod zakup, a delom su ostavljani na opšte
korišćenje svim građanima koji su državi plaćali izvesnu nadoknadu za ispašu. U
izvesnim slučajevima, za usluge učmjene državi, pravo napasanja stoke na
državnim pašnjacima davano je i metecima, kao naročita privilegija. Kao što se
vidi, država nije neposredno eksploatisala zemljišta koja su joj pripadala.
Načini eksploatacije zemlje bili su različiti. U Spaiti, Tesaliji i na Kritu
primenjivala se radna snaga zavisnog i bespravnog štaiiovništva (heloti, penesti,
klaroti); u drugim mestima zeralju su obrađivali sami vlasnici. Rad robova
primenjivah je u gazdinstvima raznog tipa, ali su sitna i srednja gazdinstva više
volela da se koriste sriagom slobodnih radnika iz redova seljaka koji su
materijalno propali.
Za razliku od Rima, broj robova u pojedinim domaćinstvima nije bio velik.
Smatra se da u Atici nije bilo više od 16.000 robova zaposlenih u poljoprivredi.
"Čak i U onim gazdinstvima čija je produkcija odlazila na tržište broj robova nije
bio velik.
Kao primer zemljoradničkog gazdinstva koje je proizvodilo samo za tržište
može poslužiti Periklovo gazdinstvo. Po Plutarhovim rečima, Perikle je prodavao
celokupan godišnji rod sa svoje zemlje, a zatim su za njegovu kucu na tržištu
kupovani svi potrebni proizvodi. Periklovo imanje, kojim je rukovodio rob-
upravnik, predstavljalo je uzor naprednog gazdinstva u V veku pre n.e. Pored

22 Himet (Υμηττός) - planina u Atici.


takvih gazdinstava postojala su i gazdinstva seljaka sitnih zemljoposednika koji su
znatan deo svojih proizvoda neposredno trošili u svojim kućama. Atina je u V
veku pre n.e. predstavljala polis u kome je preovladavao sitni zemljoposed i
slobodni rad seljaka. Uporedo s takvim posedima postojala su i velika imanja
aristokratskih rodova na kojiraa je vrlo široko primenjivan rad slobodnih
najamnika, a takođe i rad robova.
Početkom Peloponeskog rata slika se naglo menja. Sistematsko uništavanje
polja i vocnjaka antičkiji seljaka od strane spartanske vojske, dugotrajan rat koji je
poljoprivredi oduzeo dobar deo radne snage, sve je to imalo određene posledica.
Vrativši se posle rata u svoje selo, atinski seljak je nalazio ruševine doma,
zapuštenu zemlju, posečene maslinjake i vinograde. Otada se u Atici upadljivo
razvija proces koncentracije zemlje u rukama kmpnih robovlasnika.

2. EKONOMSKI CENTRI GRČKE U V VEKU PRE N.E.

Početkom V veka vodeća uloga u ekonomskom razvoju grčkog društva, koja je


ranije pripadala Maloj Aziji i ostrvima arhipelaga, prelazi u mke evropske Grčke.
U isto vreme veliki značaj stiče niz gradova Sicilije i Velike Grčke. Među
polisima centralne Grčke početkom V veka naročito se ističu Atina, Korint i
Egina.
Napredovanju Korinta dobrim delom je doprineo njegov izuzetno povoljan
geografski položaj. Smešten na Saronskom i Korintskom zalivu, Koiint se
pretvorio u posrednički centar trgovine između zapadnih i istočnih zemalja
Mediteraiia. Trgovinska ekspanzija Korinta širila se na jug u Argos, na sever u
Akarnaniju, Etoliju, Epir, na severozapad u Epidamnos i preko Korkire u Siciliju,
pa, konačno, na severoistok na Halkidik.
Ostrvo Egina je vdo dugo predstavljalo jednog od najopasnijih suparnika
Korinta, ali je 457. g. Egina pretrpela poraz u ratu sa Atinom i bila prisiljena da
Atinjanima preda svoju flotu, poruši svoje bedeme i da se uključi u Atinski
pomorski savez. Posle toga ovo ostrvo gubi svoj značaj koji nikada više nije
mogao da povrati.
Atina stiče veliki značaj u životu cele Grčke tokom grčko-persijskih ratova.
Pre tih ratova Atina je još uvek predstavljala prvenstveno zemljoradničku državu,
iako je već u VI veku trgovina imala prilično veliki značaj u njenoj ekonomici.
Preraa tome, grčko-persijski ratovi predstavljali su prelomni period u razvoju
atinske ekonomske i političke moći.
Za istoriju grčkih polisa u V veku karakteristični su: porast stanovništva,
razvoj robovlasništva, trgovine i zanata. Svi pokušaji da se utvrdi brojno staiije
stanovništva Atine u koliko-toliko tačnijim ciframa dosad nisu dali određene
rezultate. U tim nastojanjima obično se polazi od Herodotovog podatka ο broju
atinskih građana za vreme ratova s Persijancima i od Tukididovog
svedočanstva ο oružanim snagama Atinjana početkom 431. g. Oslanjajući se na
ove izvore, a takođe i na još neke indirektne podatke, K. Beloh, na primer,
pretpostavlja da je broj atinskih građana na početku 431. g. iznosio 110-140
hiljada, računajući u to i oko 70 hiljada robova. Međutim, ta Belohova
pretpostavka vrlo je spoma. A. Frankot izračunava da je u to vreme broj
građana s njihovirn porodicama iznosio 96.620 ljudi, broj meteka 45.800 i broj
robova 75-150 hiljada. Prema proračunu G. Gloca, građana s porodicama bilo
je 135-140 hiljada, meteka 65-70 hiljada i robovi 200-210 hiljada. D. Rom
navodi umerenije cifre: građana s porodicama 60 hiljada, meteka 25 hiljada i
robova 70 hiljada. Mada su u suštini hipotetične i raada se jako razilaze, ove
cifre ipak daju izvesnu predstavu ο približnom međusobnora brojnom odnosu
raznih kategoiija atinskog stanovništva: meteka je bilo otprilike dva puta
manje.n&r_ go građana, a broj robova odgovarao je otpri I i ke ukupnom broju
građana i meteka.
Ako je izračunavanje broja stanoviiika jednog grada skopčano s tolikim
teškoćama, onda je problem utvrđivanja broja stanovništva cele Grčke još
složeniji i skoro nerešiv. Izneta je pretpostavka da je u Grčkoj klasične epohe
bilo 7-8 miliona Grka od kojih je polovina živela u metropoli, a polovina u
kolonijama. U tako gusto nastanjenim rejonima, kao što su Korint, Korkira,
Hios, Samos, gustina naseljenosti mogla je da iznosi 80 ljudi na 1 km2.
Međutim, stanovništvo čitavog Peloponeza (površina 22.300 km2) jedva da je
prelazilo cifru od 1 milion, tako da je tu naseljenost bila dva puta manja nego u
trgovačko-zanatskim oblastima.
Još ređe su bili nastanjeni severozapadni delovi Grčke, od Ozolske Lokride
do gornje Makedonije gde su ljudi živeli u manjim neutvrđenim naseobinaraa
koje su međusobno odvojene šumama. Po broju stanovnika najveći grčki grad
u V veku, nesumnjivo je bila Atina, a na Siciliji Gela, Sirakuza, Akragant.
Svaki od tih gradova izgleda da nije imao manje od 100 hiljada stanovnika;
stanovništvo Korinta kretalo se oko 60 hiljada, stanovništvo Sparte, Argosa,
Tebe, Megare između 25-35 hiljada ljudi.
Razvojem ropstva, naseljevanjem sve većeg broja meteka po gradovima,
građani postepeno napuštaju zanate i sitnu trgovinu. Istina, u tako velikim
trgovačko-zanatskim centrima, kao što su bili Atina i Korint, građaiii su se
bavili zanatima ne gubeči svoja građanska prava. Ali u velikoj vecini zanatlije
su pripadale redovima najsiromašnijeg stanovništva koje nije imalo zemljišnu
svojinu.
Zanatlija koji bi se obogatio, ne prestajuci da radi sam, nabavljao je sebi
pomoćiiike robove, čak bi otvarao prodaviiicu za prodaju svojih proizvoda. Α
kad se njegov imetak još više povećao, napuštao je zanat, pređajući posao
robovima koji su radili pod nadzorom roba-upravnika. Konkurencija velikih
prodavnica u kojima je primenjivan rad robova često je činila položaj sitnog
slobodnog zanatlije vdo teškim.
Atinski natpisi iz IV veka ο građevinskim radovima u Eleusini svedoče ο
velikoj potražnji radne snage iz redova zanatlija-stranaca. Potreba za radnom
snagom ponekad je bila tako velika da su u susedne gradove upućivana specijalna
lica sa zadatkom da nađu radnike. To što su po gradovima preovlađivale zanatlije i
radnici iz drugih gradova kako za V tako i za IV vek nije predstavljalo slučajnu
pojavu. U atinskom natpisu (410-409. g. pre n.e.), u kome se nalazi obračun
zarada isplaćenih za izgradnju Erehtejona, na 71 zanatliju dolazi 35 meteka, 20
građana i 16 robova. Osamdeset godina kasnije, što se vidi iz analognih
eleusinskih obračuna, broj meteka u odnosu na ostale još je veći: na 94 zanatlije
dolazi 45 meteka (meteka zajedno sa strancima 54); procenat građana krece se
između 28 i 21, robova između 23-21. Države u kojima su bili razvijeni trgovina i
zanati nastojale su da povećaju broj meteka, jer je od njihovog broja u znataoj
meri zavisio razvoj zanatstva po gradovima. Angažovanje stranaca u Atini
započelo j'e još u VI veku za vreme Šolona, nastavljeno je za vreme Pizis trata i
Klistena, a u V veku takvu politiku sprovodio je Temistokle. Zanimljivo je to što
se masa meteka, koji su ranije naseljavali druge trgovačko-proizvođačke centre
Milet, Halkidu, Korint, Eginu sad kreće prema Atini. Ti meteci su bili delorn
iseljenici iz drugih gradova, a delom -iz kolonija. Dva su osnovna razloga zbog
kojih su oni napuštali svoje rodne gradove: politički prevrati koji su bili vrlo česti
u istoriji svakog grčkog polisa i opšti razvitak spoljne trgovine koji je izazvao
masovnu težnju svih trgovačkih i zanatlijskih slojeva stanovništva ka
nastanjivanju u velikim privrednim centrima.
Položaj roeteka u takvim državama kao što je bila Atina ukratko bi se rnogao
okarakterisati ovako. Svaki stranac koji bi u Atini živeo mesec dana mogao je da
se upiše u red meteka, ali je za to morao da nađe svog „prostata" (pokrovitelja)
koji će zastupati i braniti njegove interese pred državom. Dobivši prostata, metek
bi bio upisaii u spisak neke atičke deme prema mestu svog stanovanja. Pri tom,
lcako je već rečeno, nije sticao građanska prava. Nije imao prava ni na zemljišnu
svojinu, a Periklov zakon (451. g.) zabranjivao mu je stupanje u brak s atinskom
građankom. Po svemu ostalom metek je bio ravnopravan s atinskim građanima; on
je uživao ličnu slobodu, štitio ga je zakon, mogao je da učestvuje u religijskim
kultovima.
Metecima je ostavljeno pravo na izbor mesta za stanovanje; obično su se
nastanjivali po gradskim demama ili u predgrađima, a najčešće u Pireju. Za usluge
učinjene državi metek je mogao da dobije delimično oslobađanje od poreza, ili,
što je bilo mnogo ređe, pravo na kupovinu zeffilje; u ovom poslednjem slučaju to
se obično podudaralo sa tzv. izotelijom, tj.
izjednačenjem meteka u imovinskim pravima s građanima. Izotelija je mogla da
bude i nasledna. Samo u izuzetnim slučajevima metek je dobijao puna
građanska prava i l ako prelazio u red građana.
Svaki raetek bio ie obavezian da plaća državi porez (metekion) u visi-
----- --------- --- ........ ' '* MMIM··^).·*".**«^. _ '
------------ ■ . -----ΜΜφΜΜΜΜ
ni od 12 dralimi; neudata zena ui udovica koja nema odrasla sma placala je 6
drahmi. Bogati meteci zaduživani su sa izvršenjem društvenih obaveza
(liturgija). Svi meteci su bili vojiii obveznici i služili vojsku prema svojoj
fizičkoj sposobnosti u teškoj ili lakoj pešadiji, ali najčešće u momarici.
Zanati i trgovina predstavljali su uobičajeno zanimanje meteka. U atinskim
nadgrobnim natpisima sporninju se meteci mlmari, vlasnici banja, bojadžije,
slikari vaza, zlatari, berberi i frizeri, goniči mazgi, kuvari, pekari, itd. U
tekstilnim zanatima pored meteka su radile i njihove žene. Preradom kože
obicno~OT se bavHi bivši robovi oslobođenici koji su bili uključeni. u red
raeteka. Veliki broj meteka bavio se grnčarstvom i metalurgijom; iz natpisa
poznata su nam imena meteka livaca, kovača, bravara, oružara, kožara, itd.
Prema tome, nije bilo skoro nijednog zanata u kome rnetecinisu igrali značajnu
ulogu. Kaoštoje vecrečeno, jedino nisu mogli
^.se-tofeJžemljoradnjom....

3. ROBOVLASNIŠTVO U GRČKOM POLISU

Broj robova Razvoj proizvodnih snaga Grčke i produkcionih u Grčkoj


odnosa koji su odgovarali tim snagalΏa uslovio je porast ropstva. Broj robova u
grčkim gradovima raste brže od broja meteka, I građani r mefeci kolTstiK sU
veoma često u svojim radionicama rad robova. Robovski rad primenjivari je u
svim granama grčkog zanatstva. U poljoprivredu tokom V veka prodire samo
sporadično, ali u IV veku rad robova dobija presuđan značaj i u poljoprivredi.
Tačne statističke podatke ο broju robova u naprednim centrima Grčke ne
nalazimo u izvorima. Brojke koje navode: Ktesikle, pisac ΙΠ-Π veka pre n.e.
(400 hiljada robova za Atiku), Aristotel (470 hiljada robova za Eginu), Timej
(640 hiljada robova za Korint) nesumnjivo su jako preuveličane. Kao što smo
već ukazali, rnora se pretpostaviti da se broj robova u Atini u periodu najvećeg
procvata te države kretao između 75 i 150 hiljada. Bez obzira na to što je
primenjivan i slobodni najam rad, u zanatstvu je preovlađivao rad robova.
Izvori ropstva Robovi su u grčke države obično dopremani izdaleka: razvoj
ropstva od VII-VI veka pre n.e. u svim trgovinsko-zanatskim polisima
uglavnom se odvijao linijom direktne vanekonomske prisile negrka, „varvara",
koje je Aristotel svrstavao u red urođenih robova. Ali pored toga u Grčkoj nisu
bili retki slučajevi porobljavanja Grka od strane Grka, Tako su u vreme
Polikrata Samoskog zarobljeni stanovnici ostrva Lezbosa bili okovani u lance i
upućeni da rade na utvrđenjima grada Samosa. U periodu Peloponeskog rata
Atinjani, koji su posle poraza siciiijanske ekspedicije pali u zarobljeništvo
Sirakužana, bili su upućeni na radove u kamenolome, Izuzetak je predstavljao
slučaj kad su stanovnici pokorenog grada pretvarani u robove; takva sudbina
češće je snalazile žene I decii, ali su zarobl jenike obično zameniivali ili
otkuplji-
U Α. %β

vali njihovi sugrađani ili država. ·


Dužničko ropstvo u Atini uništio je još Solon, ali se ono zadržalo u
nekimdrugim oblastima.
Meteciioslobođenicipretvaranisuuroboveuslučajevima kad nisu izvršavali
svoje obaveze prema državi. Lica koja bi za sebe nezakonito prisvojila pravo
građanstva i stranci koji bi nezakonito stupili u brak s građanima takođe su
pretvarani u robove. Ali glavnu masu robova uvek su sačinjavali robovi
negrčkog porekla. Najvećim deloiil oni su dopremani iz Ilirije, Trakije,
Lidije, Frigije, Paflagonije i Sirije; sa tržišta na obalama Crnog mora u Grčku
ie takode dolazio velik broj robova.
Jedan Qd najvažnijih izvora ropstva bili su ratovi. Posle bitke kod
Eurimedonta Kimon je na tržište robova doveo preko 20 hiljada ljudi,
Najvece I tržište robova predstavljalo je ostrvo Hios. Takođe su bila poznata
tržišta Efesa, Samosa, Delosa, Kipra, a kasnije tržište Tesalije, Vizanta i
severnih crnomorskih oblasti. Međutim, glavni centar trgovine robovima u V
veku bila je Atina u kojoj je skoro svakog meseca održana rasprodaja robova;
neprodati robovi prebacivani su u druga mesta. Na tržištima robovi su na
naročitom podijumu izlagani pogledima kupaca gde je prodavac, koji je
takođe mogao biti rob ili oslobođenik, na sva usta hvalio kupcima fizičku
vrednost svoje robe. Cene robova nisu bile stalne i zavisile su od potražnje i
ponude i od većeg ili manjeg kvaliteta roba. 418. g. rob-muškarac je u
proseku vredeo 167 drahmi, žena od 135 do 220 drahmi. Robovi koji su radili
po mdnicima u IV veku plaćani su od 154 do 184 drahme. Robzanatlija bio je
skuplji. Poznat je slučaj kad je 20 robova rezbara slonovače prodato za 40
mina.
Deca robova kao i deca slobodnih građana i robinja pripadala su
robovlasniku u čijoj su kuci rođena. Istina, slobodni građanin-otac mogao je
da proglasi svoje dete slobodnim građaninom, ali takvo dete nije dobijalo
punu ravnopravnost sa ostalim građanima. Jedino u vanrednim okolnostima
(kad je, na primer, broj građana bio jako smanjen) deca iz brakova slobodnih
i robova postajala su punopravni građani. Uopšte uzevši robovipo rođenju
nisu bili mnogobrojni; prema delfijskim natpisima, od 841 robaoslobođenika
bilo je samo 217 robova po rođenju.
Prema tome, sve što znamo ο izvorima ropstva u Grčkoj govori ο
preovlađivanju direktne vanekonomske prinude. Marks je na sledeći način
okarakterisao sistem antičkog ropstva: „...Ali i robovski sistem ukoliko je u
zemljoradnji, manufakturi, brodarstvu itd. vladajući oblik proizvodnog rada kao u
razvijenim grčkim državama i u Rimu zadržava jedan elemenat naturalne privrede.
Samo robovsko tržište stalno se snabdeva svojom robom, radnom snagom, putem
rata, gusarenja itd., a ova pljačka ne ide posredstvom nekog prometnog procesa,
nego je naturalno prisvajanje tuđe radne snage neposrednom fizičkom prinudom."

Položaj robova S pravrte tačke gledišta rob je tretiran kao ličnost. u Grčkoj
On nije imao porodicu: porodični odnosi robova i robinja nisu smatrani brakora;
deca robinje tretirana su kao priplod koji pripada njegovom vlasniku. Robovi su se
nalazili u vlasti svoga gospodara. Robovlasnik je mogao da natera roba da se bavi
ovim ili onim zanatom, mogao je da ga proda ili da ga ubije. Tek je kasnije pravo
gospodara na ubijanje roba bilo ograničeno zakonom. U Atici, na primer, bilo je
zabranjeno ubijanje robova. 41i.§reppag koji je obično sudio za teška kriminalna
dela, kako smo to već spomenuli, nije preiresao dela u vezi sa ubijanjem robova, i
ubica roba obično je osuđivan samo na privremeno izgnanstvo: on se mogao
vratiti u domovinu pod uslovora da prinese žrtvu iskupljenja i da oštećenom
robovlasniku isplati „cenu krvi".
Kad je samovolja robovlasnika postajala nepodnošljiva za roba, ovaj je mogao
da se koristi „pravora skloništa". Takvo sklonište, na primer, u Atini je
predstavljao Tezejon (hrara Hefesta) i svetilište Eumenida. Dok se rob nalazio u
nekom od skloništa, smatran je neprikosnovenim. Prema atičkom zakonu, rob koji
se sklonio pod zaštitu božanstva nije se više vraćao starom vlasniku, već je
predavan nekom drugom.
Rob nije imao pravo na samostalno vođenje bilo kakvih poslova i u slučaju da
je sudu zatrebala njihova izjava davali su je izlažući se mučenju, jer prema
shvatanju Grka rob nije mogao da se zaklinje kao što to čini slobodan čovek;
smatralo se da je nemoguće da se poveraje u običan iskaz roba. Ako je sud osudio
roba na novčanu kaznu, ona je zamenjivana bipevanjem, pri čemu je svaki udarac
korbača vredeo jednu drahmu. Ako je rob učinio kažnjivo delo sa znanjem svog
gospodara, kažnjavan je sa 50 udaraca korbačem, a ako ga je počinio bez znanja
gospodara sa 100. Rob koji bi bio umešan u ubistvo kažnjavan je smrću.
Batinjanje i mučenje robova bilo je redovna pojava. Na zahtev gospodara roba
su okivali u lance, zatvarali u niske i uske ćelije, gde čovek nije mogao ni da se
uspravi, ni da se praži, ni da sedi; robove su mučili istezanjem udova pomoću
raznih sprava, kažnjavali ih glađu, terali na teške radove (u mlinove ili u rudnike);
robovima-beguncima su usijanim gvožđem udarali žig na čelo. U Adni su se
robovi nalazili u relativno boljem položaju nego u drugim grčkim gradovima.
Bojazan da bi robovi koji bi se nalazili u nepodnošljivim uslovima mogli dići
ustanak, podstakla je državu da se umeša u međusobne odnose robova i
robovlasnika i da zabrani samovoljno obračunavanje s robovima. Takav položaj
atinskih robova izazivao je negodovanje protivnika demokratije. ,,U Atini vlada
prevelika raspuštenost robova i meteka, ovde čovek ne sme da istuče svog roba, i
on neće ni da ti se skloni s puta", tako je jadikovao autor Pseudoksenofontovog
„Ustava", izražavajući mišljenje najreakcionarnijili atinskih robovlasnika.
Možemo pretpostaviti da su i prema domaćim robovima Atinjani bili ninogo
humaniji od robovlasiiika dragih gradova. Na primer, u Aristofanovim
komedijama se dosta često susreću robovi koji poučavaju svoje gospodare.
Međutim, ne smemo da zaboravimo da se najveći deo naših saznanja ο
robovima odnosi na robove koji su pripadali državi, a rijihov položaj bio je znatno
bolji od položaja robova dragih kategorija.

Primena U položaju robova opažarno velike razlike, Raspo-


robovskog rada lažemo podacima ο robovima-slugama, zanatiijau raznim
granama ma, učiteljima, lekarima, trgevcima (Cak i veKprivrede kim), a s druge
strane ο robovima zaposlenim u rudnicima i transportu gde se nisu cenile
kvalifikacije već izdržljivost i fizička snaga. Robovlasnici su ponekad smatrali da
imaju računa da neke od svojih robova drže u povlašćenom položaju, da im
obezbede bolje uslove nego ostalim i da im praže izvesne privilegije. Neki od tih
robova uspevali su da postignu veće ili manje blagostanje, sticali su izvesnu
pokretnu imovinu, a ponekad i nekretnine i imali svoje porodice (razume se uz
odobrenje i uz pomoć svog gospodara). Takvi robovi uglavnom su popunjavali
redove oslobođenika. Ali, pored njih bile su hiljade i desetine hiljada robova,
naročito po rudnicima, koji su živeli u nepodnošljivim uslovima rada. S njima se
postupalo najčešće u skladu sa pravilom „glađu uterivati pamet u glavu" kako
kaže Ksenofont; robovi su dobijali samo onoliko hrane koliko je bilo neophodno
da ne pomru od gladi. Sve tegobe njihovog rada otežavane su još više time što su
ih okivali u lance kako ne bi pobegli.
Znatan broj robovaupotrebljavan je za domacu poslugu. U bogataškim
porodicama ria čelu posluge sastavljene od robova nalazio se rob-nadzornik, i
takav rob je ponekad uživao neograničeno poverenje svog gospodara. Bogati
robovlasnici muškarci i žene pojavljivali su se na ulici u pratnji svojih robova i
robinja; to je bila uobičajena pojava; često su robovi pratili svog gospodara na
putovanjima i u pohodima. Rob vaspitač, kome je povereno dete, pratio je svog
vaspitanika u gimnaziju i u školu, noseći njegove stvari. Pa ipak, broj robova
domaće posluge u Grčkoj nikada nije dostigao visinu kakvu je imao kasnije u
Rimu. Pedeset robova u kući smatralo se u Grčkoj vrlo velikim brojem. Među
domaćim robovima posebnu pažnju treba pokloniti ženama-robinjama koje su se
bavile predenjem i tkanjem, obavljajući te poslove pod mkovodstvom don^aćice i
njenih kćeri. Veliki deo njihovih proizvoda upotrebljavan je u kući za potrebe
članova porodice, a višak je prodavan na tržištu. Osim robova za neposredno
posluživanje robovlasnika i njihovih porodica u kući, često su se rnogli naći
robovi koji su poznavali neki zanat, i u tom slučaju donosili su domaćinu prihod u
novcu. Iz redova robinja uzimane su flautistkinje, gitaristkinje, plesačice i
prostitutke.
Osini robova koji su živeli u kući svog gospodara kao i onih koji su radili za
tržište ili koji su iznajmljivani za kratko vreme radi obavljanja poljoprivrednih
radova ili radova u radionicama, u Grčkoj je postojala kategorija robova-zanatlija i
trgovaca koji su živeli odvojeno od svog gospodara. Ti robovi bili su obavezni da
svom vlasniku vraćaju određenu svotu u novcu i imali su poseban naziv: „robovi
koji žive odvojeno". Njihov je položaj smatran mnogo privilegovanijim. Oni su
mogii da imaju i porodicu.
Pored robova koji su pripadali pojedinim robovlasnicima, postojali su i državni
robovi. Kao što smo več'reKK,'''državm' rob nalazio se u boljim uslovima i uživao
je više samostainosti nego što je to bio slučaj sa roboviraa u privatnom vlasiiištvu.
Takav je rob imao poseban stan, mogao je da ima porodicu i vlastito domaćinstvo.
Od robova Skita, u Atini je obično formirana policija. Oni su najpre živeli u
šatorima na atinskoj agori, kasnije na prostom areopaga. Ti robovi su zadržavali
svoju skitsku odeću (zbog čega su se zvali „Skiti") i bili su naoružani kratkim
kamama i palicama. U početku se odred Skita sastojao od 300 ljudi, kasnije od
1200. Osim ovih, atinska država imala je svoje robove-radnike koji su radili na
javnim poslovima, na izgradnji hramova, u brodogradilištima. Često su robovi
zapošljavani i u mornarici kao veslači i mornari; ponekad, u krajnjim slučajevima,
robovi su uzimani u armiju; ako bi se pokazali hrabrim, mogli su biti oslobođeni.
U posebnom položaju nalazili su se robovi koji su obavljali dužnost
kurira, pisara, sekretara, računskih cinovnika. Takvi robovi redovno su bi-
. .............. ........................ . ■ ■ ■ ·· "--.···. ■ . .-.··
li vezani za određene magistrate. Ta kategorija robova takođe se delila na dve
grupa: niže službenike koji su od države dobijali samo hranu i službenike koji su
obavljali odgovornije dužnosti. Jedna od takvih funkcija koje su obavljali državni
robovi bila je funkcija sekretara državne arhive; taj rob nije samo čuvao državne
zakone vec ih je i poznavao i po potrebi, mogao je da daje tražena obaveštenja.
U Atini su dužnosti čuvara po zatvorima takođe obavljali državni robovi. Po
naređenju kolegijuma „jedanaestorice" koji je rukovodio zatvorima, ti robovi su
mučili zatvorenike, a jedan od njih vršio je dužnost đželata prilikom izvršenja
smrtnih kazni. Državni robovi su uživali naročitu državnu zaštitu zagarantovanu
zakonom. U slučaju uvrede državnog roba, on se obraćao za pomoć slobodnom
građaninu koji je imao patronat nad njim, i patron ga je zastupao pred sudom. Kao
okrivljen, državni rob je pred sud dolazio lično, a presudu je izvršavala država.
Oslobađenje Oslobađanje robova je po pravilu predstavljalo rerobova tku
pojavu. Do oslobađanja je dolazilo ili putem
otkupa pri čemu je otkupninu plaćao sam rob, ili na
osnovu testamenta njegovog gospodara, ili na osnovu naročitog dokumenta, kojim
je sam vlasnik oslobađao roba. Ponekad, u slučajevima opasnosti koja bi zapretila
polisu, na prinier, u momentima teške ratne zategnutosti, državaje sama
pslobađala robove da bi ih upotrebila kao vojnike. U tim slučajevima oslobođeni
robovi su ulazili u redove meteka, ali uz uplatu naročitog poreza u visini od 3
obola. Rob je i po oslobođenju zadržavao izvesne obaveze materijalne prirode
prema svom ranijem gospodaru, ponekad samo za života vlasnika, a ponekad su te
obaveze ostale i prema potomstvu bivšeg vlasnika.

4. ZANATSKA PROIZVODNJA
Eksploatacija robovskog rada u zanatima uglavnom je vršena na tri osnovna
načina: neposredna eksloatacija roba, iznajmljivanje roba dmgom licu na duži ili
kraći rok i otpuštanje roba na samostalan rad uz stalnu nadoknadu gospodaru.

Mala
robovlasnička
radionica kao Mala zanatska radionica bila je preovlađujudjoblik
vodeći oblik zanatske proizvodnje u Grčkoj. Takve radionice
zanatske (ergasterije) postojale su u svim oblastima zanatske
proizvodnje proizvodnje. Na čelu radionice nalazio se
robovlasnik bilo kao neposredni učesnik u radu
ponekad je nadzor radionice, bilo kao lice koje vodi nadzor nad radom
nad radionicama robova;
poveravan
pouzdanim robovima-nadzornicima. Obično je u jednoj prostoriji radilo od 3-4 do
10-12 robova. Radionica sa većim brojem robova (na primer, radionica za izradu
oružja, koja je pripadala ocu oratora Demostena imala je 32-33 roba, kao i
radionice sa 100 i više robova) bile su retke, i ono što znamo ο njima uglavnom
spada u IV vek.
U tim radionicama rad je obavljan veoma primitivnim alatom. Proizvodni
proces u grčkim radionicama nije imao nikakvu unutrašnju povezanosti na temelju
tehničke podele rada. Robovi su u njima radili nezavisno jedan od drugog i svaki
od njih je obavljao sve proizvodne operacije koje su bile neophodne za stvaranje
ovog ili onog predmeta. Razume se, neki elementi tehničke podele rada u
radionicama, naročito u velikim gradovima, ipak su postojali, ali su oni, kao po
pravilu, bili slučajni; neku stalnu i određenu specijalizaciju robova u bilo kojoj
grani zanatske proizvodnje ne nalazimo.
U vecini nama poznatih slučajeva (koji se uglavnom odnose ne na V, već na
IV vek) radionice i robovi-zanatlije koji su radili u njima predsta-
vljali su samo deo celokupne imovine jednog robovlasnika. Troškovi za
organizaciju takvih radionica, uključujući i izdatke za kupovinu ili iznajmljivanje
robova, za opremanje radionice, nabavku sirovina i primitivnog alata, obično nisu
angažovali celokupno imanje bogatog robovlasnika. Dobit postignutu u trgovini ili
zanatskoj proizvodnji robovlasnik obično nije ulagao u proširenje posla, već ju je
koristio za razne kreditne operacije: ona je pretvarana u zelenaški kapital ili
ulagana u kupovinu zemlje.
Na taj način vlasnik jedne zanatske radionice često je bio u isto vreme i
trgovac i zelenaš, a ponekad i zemljoposednik.
Sve što je ovde rečeno svedoči ο relativno skromnim razmerama razvitka
zanatske proizvodnje u Grčkoj V veka pre n.e., i njenom statičnom karakteru.

Organizacija Prikazi zanatskih radionica koje često nalazimo na rada u


crtežima vaza omogućuju nam da objasnimo i te-
ergasteriji hničku opremu nekih ergasterija. U svim tim prikazima vidimo
grčku radionicu sa njenom veoma primitivnom tehničkom opremom i niskim
nivoom produktivnosti rada. Skoro potpuno odsustvo bilo kakvih tehničkih
naprava, kojima bi se olakšao ili ubrzao proces proizvodnje, predstavlja jednu od
bitnih karakteristika grčkog zanatstva. Već saraa primena rada robova
predstavljala je kočnicu za napredak tehnike. Totalna ekonomska
nezainteresovanost roba za svoj rad, s jedne strane, jeftinoca radne snage i trka za
maksimalnim profitom, s druge strane sve je to predstavljalo razlog zašto su
izvesna oruđa za proizvodnju, koja su već bila poznata u antičko doba,
primenjivana samo u retkim slučajevima. Trka za profitom terala je robovlasnike
koji su eksploatisali robovski rad po rudnicima i kamenolomima da ne misle na
poboljšanje opreme u rudarskim jamama, na primenu pokretnih valjaka, itd. Grčka
ergasterija nema ništa zajedničko s fabrikom. Ona tek pomalo podseća na
manufakturu, jer u antičko doba ne nalazimo ono što je karakteristično za
manufakturu: „kolektivnog radnika, radnika koji se sastoji od mnogih pojedinaca".
Robovlasnici su ponekad iznajmljivali svoje robove dragim licima. Rad takvih
robova naročito je primenjivan u rudarstvu, manje u drugim granama proizvodnje.
Ponekad je robovlasnik pružao robu mogućnost da vodi samostalno gazdinstvo uz
obavezu da svom gospodaru plaća određenu svotu. Ponekad je takav rob odlazio u
najam kod dragog robovlasnika. Među vlasnicima radionica često se susreću
meteci.

To što je u Grčkoj preovladavao robovski rad ne znači da je rad slobodnih


proizvođača bio sasvim potisnut. Posebna karakteristika grčke
Uloga slobodnog zanatske proizvodnje sastojala se u tomgJiCLSjjzanadije, bez
rada u zanatskoj obzira na veliku zainteresovanost grčkih država za
proizvodnji
razvoj zanata, uglavnom država koje nisu raspolagale sa dovoljno plodne
zemlje u očima društva, naročito u gradovima u kojima je dominirala
oligarhija, uživa|^neuporedivo manje poštovanje od zemljoradnika. Bilo bi
pogrešno misliti da se građani grčkih polisa, posebno Atinjani, uopšte nisu
bavili zanatima. Iako prema predstavama antiekih mislilaca, koji su teoretski
tretirali uređenje idealne robovlasničke države, punopravni građanin ne bi
trebalo da se bavi zanatstvom, to su se u praksi Atinjani ipak okrenuli
zanatima još u Solonovo doba.
Demokratska vlada Atine u V veku pre n.e. pomagala je građanima ko~ ji
su se bavili zanatima. Takva politika bila je uslovljena kako neđostatkom
kvalifikovanih radnika tako i neophodnošću da se stanovništvu gradova koje
se nije bavilo zemljoradnjom obezbede sređstva za život. Neke profesije koje
su iziskivale naročite kvalifikacije i prirodni talenat, kao što su vajari ili
arhitekti i drugi, čak su uživali poštovanje i bavljenje takvim profesijama
nije predstavljalo povredu dostojanstva punopravnog građanina. U antičkad^
su se zaastijielili
na^jne koji manje i one koji više vređaju dostojanstvo slobodnog čoveka,
i zato.se nekim.vrstama zanata građani uopšte nisu bavili.................. ... .
Može se primetiti da u pojedinim vrstama zanata sin po porodičnoj
tradiciji nastavlja profesiju svog oca. Međutim, kod Grka nije bilo čefiov^ce
izolovanosti pojedinih zanata. Slobodne zanatlije obično su rađile
iridividualno, ne udnižujući se u korporacije: zanatlijama je u poslu često
pomagala njegova porodica žena i sin. Čim se pojavila mogucnost za to,
zanatlija je kupovao robove koji su mu pomagali u radu. I obratno, osiro- ι
mašeni zanatlija bio je prisiljen da prodaje svoju radnu snagu, posle čega se i
sam pretvarao u najainnog radnika. Slobodne najamne radnike susrecemo i
na građevinskim radovima i u zanatskim radionicama.

Atina centar Od VI veka u sistemu ekonomskih odnosa grčkih grčke


zanatske polisa počinje da raste uloga Atine. Pobeda izvojeproizvodnje
vana,u grčko-persijskom ratu i organizacija Atinskog pomorskog saveza
stvaraju čvrstu osnovu kako za politički tako i za ekonomski procvat te
države. Atina postaje najveći uvoznik žitaiica i najznačajnije tržište robova,
a žito i robovi šu u to doba predstavljali dve najvažnije vrednosti, neophodne
svakom polisu. Građevinski radovi, koje je preduzeo Perikle u ogromnim
razmerama, proizvodnja oružja, koja je neprestano iziskivala brojnu radnu
snagu, razni široko razvijeni zanati u Atini sve je to izazivalo stalni masovni
priliv stranih zanatlija, trgovaca i robova. U poređenju s prilivom stranaca i
robova udeo atinskih građana kako u zanatskoj proizvodnji, tako i u
trgovinskoj delatnosti postepeno je opadao.
Krajem V veka prosečna plata svih kategorija radnika koji su učestvovali
u izgradnji Erehtejona, počevši od arhitekte pa do zanatlije, iznosila je jednu
drahmu dnevno. Ovakvo izjednačavanje u ocenjivanju svili kategorija rada
predstavlja posledicu slabe diferencijacije samog proizvoduog procesa.
Potražnja radne snage lako je zadovoljavana u uslovima postojanja velikog
broja robova i slobodnih zanatlija bez posla. Uz put treba primetiti da
potražnja i ponuda radne snage u okviru robovlasničkog društva nikad nisu
dostigle velike razmere. Polaznu tačku pomenute tarifikacije predstavljao je
iznos troškova potrebnih za izdržavanje jednog odraslog čoveka.
Kao što je vec pomenuto, građani su sudelovali u zanatskim radovima mriogo
manje od meteka. Sto se tice meteka, njinia se lsplatilo raditi u ovom ili onom gradu
samo u periodu njegovog ekonomskog procvata: čim bi grad u kome su živeli i radili,
usled raznih uzroka počeo da zapada u ozbiljne ekonomske teškoce meteci su odniah
odiazili u drugi grad.
Normalno je da se to vrlo štetno odražavalo na celokupni tok ekonomskog razvoja
grčkih država. Za razvoj sitne domaće radinosti uopšte nije bilo pogodnih uslova.
Ttiriiyiriiia1ni 7anaflija mng^ je φ ragiina samp na lokalno tržište, dok su potrebe
spoljnjeg tržišta pretei.no podmirivane proizvodima zanatskih radionica koje su
upotrebljavale robove kao radnu snagu.

Metalurgija Dobijanje metala i njegova obrada igrali su vrio važnu ulogu u


privrednom životu Grčke. Gvožđe se vadilo u Lakoniji, na mnogim ostrvima Egejskog
mora i na južnoj obali Črnog mora (Haliba). Srebro se ređe nalazilo; osim Atike
(laurijski rudiiici), ono se dobijalo na ostrvima Kipra i Sifnosu, a takođe na planini
Pangeji (u jugozapadnom delu Makedonije). Nalazišta zlata bila su još ređa. Iz te
činjenice nastala je liipoteza da veći deo zlata koji je u izobilju nađen po mikenskim
grobnicama (sredina Π milenijuma pre n.e.) nije bio lokalnog porekla, vec da je
uvezen, možda, iz Male Azije.
U samoj Grčkoj u Vl veku bili su poznati rudnici zlata na ostrvu Sifnosu.
Pregledom tih rudnika utvrđeno je da je krajem VI veka veći njihov deo bio
poplavljen. U V veku najpoznatiji su mdnici Tasosa i pangejski rudnici. Ο nedostatku
zlata u Grčkoj svedoče i njeni monetarni sistemi koji su se svi zasnivali na srebmoj, a
ne na zlatnoj podlozi. Sačuvano
•J v . 1 · T T. · . n. - v,
je jedno saopstenje ο tome da je Hijeron, tiramn Sirakuze, nasavsi se u oskudici zlata,
poslao Ijude da ga traže u Grčkoj, i ovi su ga posle dugog traganja našli samo u
Korintu.
Pronalasci ležišta ovog ili onog metala najčešće su bili slučajni. Eksploataciju je
počiiijala tamo gde se ruda nalazila na površini zemlje. Za eksploataciju srebra
ponekad su vršena probna iskopavanja jama ili bunara.
Rudarski radovi obayljam. su vrio priniitivnim oruđeni: čekičima, klinovima,
pijucima i lopatama. Za eksploataciju rade u zemlji iskopavani su vrlo niski rovovi ili
galerije (najviše do 1 metra). Radeći puna 24 časa na dan, za mesec dana moglo su u
njima napredovati svega 10 metara.
Pored rovova u V veku počinju da se prekopavaju okna (šahtovi). Najdublje okno
prokopano je do 119 nietara. Do danas je pronađeno oko dve hiljade takvih šahtova.
Ruda je kopana snagom ruku i razbijanjem rudnih žila, a ponekad zagevanjem rudnih
stena, koje su zatim rashlađivane mlazovima vode. U ovom slučaju kopanje rude bilo
je olakšano time što su nastajale pukotine u stenama. Rad u uskim i niskim rovovima,
pored slabog svetla malih zemljanih svetiljki, u zagušljivom vazduhu i na velikoj
dubini u zemlji, bio je veoma težak i brzo je iscrpljivao snagu čoveka. Kao što je
rečeno, u rudnicima su uglavnom radili robovi. Radno vreme biloje neverovatno dugo,
a nije se znalo ni za kakve redovne odmore. Prema svedočenju Ksenofonta, robovi
koji su radili u rudnicima nisu imali više od 5 slobodnih dana tokom čitave godine.
Pošto bi rada bila izvađena na površinu zemlje, sitnili su je u ogromnim posudama
ili pomoc'u ručnih drobilica, a zatim su je ispirali u specijalnim rezervoarima i,
konačno, pošto bi je prethodno ispekli na običnoj vatri, spremana je u topioničke peći.
U Laurionu je srebro vađeno iz olovnih ruda topioničkim načinom; pri tom su
otklanjane i druge primese. Istopljeno u pećima, srebro je liveno u kalupe. Peći su
sigurno bile male, ali ο njima nije moguće reći ništa određenije, jer nisu sačuvane;
drvo za gorivo u tim pećinia trebalo je dovlačiti iz dragih oblasti, jer su u Laurionu
šume bile rano posečene.
Laurijski rudnici pri-
padali su državi. Jedan
deo tili ruđnika eksploatisalaje
država neposredno, a drugi deo je
davala pojedinim zakupcima na
eksploataciju. Kao arendatori
primani su uglavnom građani i
sarno u izuzetnim slučajevima
meteci iz redova onih koji su dobili
izoteliju. Zakup je obično bio
kratkoročan: rudnici koji su već bili
eksploatisani davani su u zakup na
tri godine, a nalazišta koja su
iziskivala istražne radove,
izgradnju sistema šahtova i
prokopa, davana su verovatno na
10 godina. U rudnicima mnogih
zakupaca radilo je oko 20 hiljava
robova. Država je

Pelike sa pričama ο Heraklu u Egiptu. Oko 470.


g. pre n.e.
davala u zakup samo male parcele nalazišta, a ako su se radovi proširivali, zakupci su
morali da otkupljuju od države nove male parcele. Sirovu rudu zakupci su prodavali ili
na tržištu ili kod samog radnika.
Metal je obrađivan ručno. Izgleda da livnički i kovački. poslovi nisu bili
razdvojeni. Prilikom obrade bakra, bronze i drugih obojenih metala, " prvo su kovani
listovi me-tala razne debljine od kojih su kasnije izrađivani potrebni predmeti. Sitniji
predmeti rađeni su od čitavih komada metala, a uporedo s tim ubrzo se pristupilo i
livenju. Za oblike livenih predmeta upotrebljavana je posebna sprava čija nam
konstrukcija nije poznata. Pronalazak te sprave pripisivan je arhitekti Teodoru sa
Samosa.
Gvožđe se uglavnom upotrebljavalo za izradu oružja i oruđa za rad.
Važnu granu metalurgije predstavljalo je kovanje novca. Obojeni metali
upotrebljavani su za izradu ritualnog posuđa i raznih ukrasa. Poznato (iaiii je metalno
posude, pehari od zlata i srebra, a da i ne govorimo ο namkvicama, prstenju, odevnim
predmetima sa utkanim ukrasima od zlata, zlatnim vencima i slično.
U oblasti obrade metala specijalizacija zanatstva bila je već dosta razvijena: kod
antičkih autora pominju se oštrači, oružari, zlatari, itd.
Prihodi od metaloprerađivačkih radionica bili su prilično veliki. Na primer, čuveni
bogataš Pasion iz IV veka dao je pod zakup svom oslobođeniku radionicu štitova za 1
talenat; ta radionica davala je čist prihod u visini 100 mina. Demostenov otac imao je
od svoje radionice za izradu noževa čist prihod od 30 mina. Uslovi robovskog rada po
radionicama nisu nam poznati, ali ipak možemo sa mnogo sigurnosti da tvrdimo, ako
su i bili nešto snošljiviji od radnih uslova u rudnicima, ipak je i ovde vladala
neograničena samovolja, i robovi su bili izloženi surovim postupcima; radno vreme i
u radionicama bilo je vrio drugo.

Keramička Keramička proizvodnja predstavljala je takođe proizvodnja veoma


važnu granu atinske zanatske proizvodnje.
Već u VI veku pre n.e. keramička proizvodnja u Atini je u
svom razvoju otišla daleko ispred analogne proizvodnje drugili grčkih gradova.
Postojanje deme „lončara" (grnčara, keramičara), ime „Kerameikos" kako se zvao
jedan deo Atine nastanjen zanatlijama, govori ο tome da je izrada umetničkog posuđa
i posuđa za svakodnevnu upotrebu igrala značajnu ulogu u sistemu atinske privrede.
Vec u VI veku u Atini su postojale velike keramičke radionice u kojima je
primenjivan rad robova. Tu činjenicu potvrđuje trostruka signatura (potpis) na
pojedinim vazama koje su se sačuvale do naših dana: ime vlasnika radionice, grnčara i
slikara koji je vazu ukrasio; u nekira slučajevima nalazimo samo imena vlasnika
radionice i slikara.
Među atinskim grnčarima iz druge polovine VI veka nalazimo poveći broj imena
koja nisu grčkog porekla, na primer, Amasis, Kolh, Talejd i draga, što pokazuje da su
to bili majstori-stranci. Natpisi tipa „slikao Liđanin", „slikao Skit" verovatno
pripadaju slikarima-robovima. Postoji pretpostavka da je poznati slikar-keramičar iz V
veka Epiktet takođe bio rob. Drugi čuveni slikar Duris izgleda da je bio metek.
Zahvaljujući rnnogobrojnim slikama na vazama koje su se sačuvale do naših dana
možemo da pratimo proces rada u keramičkim radionicama i da ga prilično tačno
rekonstraišemo. Na jednoj od vaza, na primer, umet-
Hidrija slikana crnofiguralnom tehnikom. Otmica Leukipovih kćeri (gore); Herakle u vrtu
Hesperida (dole)
nik je prikazao kako se vadila glina, na drugoj, hidriji (sud za vodu), ukrašenoj ciTiim
figurama naslikano je nekoliko scena koje prikazuju sve osnovne faze rada: izrada
same vaze na grnčarskom točku koji se okrece rukom, pregledanje gotove amfore; na
jednoj slici vidimo mladića koji odnosi tek napravljenu vazu; kraj kolone sa štapom u
ruci stoji starac vlasnik ili upravnik koji rukovodi radom; ispred njega je rob koji je na
svoja leđa uprtio vreću drvenog uglja, drugi rob loži peć. Gore, na grnčarskoj peći
nalazi se maska satira koja je nekad imala rnagijsko značenje po mišljenju Grka služila
je kao amajlija za zaštitu posuđa od zlih duhova i urokljivih očiju.
Između pojedinih radionica i njihovih vlasnika vladala je žestoka konkurencija.
Radeći u pravom smislu reči rame uz rame, atinski grnčari su se savršeno međusobno
poznavali i često su se služili raznim smicalicama da bi kudili proizvode konkurenta, a
pohvalili svoje. Sačuvan je zanimljiv natpis na jednoj posudi: „Vazu je izradio Eutimid
kako ne bi nikad mogao da je izradi Eufronije". Ova originalna reklama vlastite
produkcije, srriišljena radi omalovažavanja konkurenta, vrlo je karakteristična.
U keramičkoj kao i u metalurškoj proizvodnji glavnu privrednu jedinicu
predstavljala je radionica u kojoj je korišćen rad robova. U takvim radionicama među
nepoznatim grnčariraa naročito su se isticala imena stručnjaka-slikara. Bilo je
slučajeva kad su neke radionice specijalno angažovale poznate slikare iz redova
građana i meteka. Angažovanje pt>znatog umetnika, razume se, bilo je vrlo rentabilno
za radionicu i možda se zato imena poznatih slikara (kao što su bili Epiktet, Duris)
nalaZe na vazama izrađenini samo u nekoliko radionica. Izgleda da su ti umetnici za
njih radili naizmenično.
Keramički predmeti imali su odličnu prođu u okolnira mestima. Ta proizvodna
grana igrala je u privredi Atine vrlo veliku ulogu. Pored proizvoda koji su se odlikovali
visokim umetničkim kvalitetima i finoćom izrade, u Atinise proizvodila i grubo rađena
keramika za masovnu upotrebu; to su bili proizvodi bez ikakvih doterivanja i ukrasa
kojima su zadovoljavane potrebe mesne sirotinje, crep'za pokrivanje krovova i posuđe
koje je služilo kao ambalaža.

Proizvodnja Za razliku od keramičke i metaloprerađivačke protekstila izvodnje,


koje su, tako reči, od samog postanka predstavljale samostalne privredne grane,
predenje i tkanje je i u V veku uglavnom predstavljalo granu kućne radinosti. U toj
proizvodnji uvek je preovladavao ženski rad, ali nije bio isključiv. Tkanjem i
predenjem bavile su se kako žene iz siromašnih porodica, koje su radile za to da bi
komad tkanine ili čak klupko prediva iznele na tržište, tako i bogate domaćice koje su
bile okružene kćerkama i robinjama. Prema Platonovim recima žena je gospodar čunka
i preslice. Preslica je gesto stavljana u grob pored mrtve žene isto onako kao što su
mač i strela _stavljani .u grob.vojnllca. Ta domaća grana proizvodnje na prvom mestu
je bila namenjena zadovoliavanju potreba porodice, a na tržište se iznosio samo višak
produkcije. Citav proces tekstilne proizvodnje prolazio je kroz ruke žena tkalja i prelja
počevši od striže ovaca do šivenja haljine; jedino je bojenje tkanine predstavljalo
proces na kome su obično bili zaposleni muškarci.
Od sirovina u toi grani fcod Griea je naiveći značaj imala vuna. Lanemh tkanina
bilo je mnogo manje, bar u tom ranom pericxlu. Međutim, početkom VI veka u Atici
se pored ranijih nošnji od vunenih tkanina upotrebljavaju i ženske lanene tunike. Svila
se pojavljuje samo kasnije, i njena upotreha je ograničena.
Sa razvojem gradova i povećanjem razmene pokazalo se da kućna radinost nije
dovoljna. Osim sitnih slobodnih zanatlija koji su radili za tržište, prema rečima jednog
antičkog pesnika, „zato da ne pomru od gladi", javlja se veliki broj specijalizovanih
testilnih radionica u kojiraa su radili robovi i robinje. Atinski natpisi sadrže znatan
broj imena oslobođenika zaposlenih u tkačnicama i predionicama. Ponekad su i
slobodni građani dobijali sredstva za život baveći se tkanjern. Takvo je bilo
domaćinstvo nekog Aristarha; prema Sokratovom savetu, on je iskoristio siromašne
rođake koji su mu došli iz Pireja, ponudivši im da se bave tkanjem i predenjem. U
drugim grčkim polisima nalazimo robove i robinje stručnjake za izradu skupocenih
šarenih tkanina koji su radili isključivo za tržište. Radionice u kojima je primenjivan
rad robova proizvodile su ogrtače kakve su nosili muškarci čitave Grčke. Osim
radionica u kojima se obavljalo predenje i tkanje, u Atini su postojale i valjaonice u
kojima su radili pretežno muškarci. Megara, Korint i Egina bili su poznati po izradi
odevnih predmeta za sirotinju i robove; Milet, Kipar i Hios po skupocenim tkaninama,
odorama i ćilimima; Sirakuza po raznobojnim tkaninafiia od sicilijanske vune.
—■

Građevinski Podizanje hramova, javnih zgrada i odbrambenih radovi


postrojenja u Atini obavljalo se na osnovi dekreta
narodne skupštine koja je za svaku priliku određivala naročitu
komisiju sastavljenu od službenih lica za nadzor nad izvođenjem ovih ili onih radova,
U okvir zadataka tih komisija (epistata) ulazilo je sastavljanje i zaključivanje ugovora
s preduzimačima. Na osnovu odluke narodne skupštine, arhitekta je sastavljao plan
radova uz koji je pored crteža verovatno dolazio i detaljan opis predviđenih radova.
Treba praviti razliku između izgradnje objekata javnog karaktera s jedne strane, i
izgradnje privatnih kuća koje su podizane iz sredstava njihovih vlasnika kao i
privatnih hramova koji su pripadali verskim bratstvima, s drage strane.
Glavni građevinski materijal bio je kamen, krečnjak i mermer. Država je
nabavljala građevinski materijal posredstvom epistata, a u nekim sluča-
jevima nabavku građevinskog materijala davala je pod zakup. Kamen potreban za te
radove dopreman je iz kamenoloma nekad državnih, nekad privatnih. Na
građevinskim radovima bio je angažovan veliki broj kako slobodnih građana tako i
meteka i robova.
Procvat građevinarstva u Atini spada u Periklovu epohu, kad se u Atini razvila
velika građevinska delatnost kako na izgradnji odbranibenih utvrđenja, tako i na
opremanju i daljoj izgradnji Pireja kao i na podizanju kultnih zgrada. Ovakvu vrstu
javnih radova država je obavljala na taj način što je sania neposredno rukovodila
izgradnjom ili ih je davala na izvođenje. U ovom poslednjem slučaju odgovornost za
radove je u potpunosti padala na zakupce. Pri tom su radovi obično poveravani
nekoiicini zakupaca; izvođenje radova na istoj osnovi su uzimali i građani i meteci.

Brodogradnja U direktnoj vezi s porastom vojno-političke snage Atine


brodogradnja je dobila vrlo velik značaj. Početkom Peloponeskog rata Atina je imala
300 trijera, ne računajućf savezničku flotu Lezbosa i Hiosa. Građnja trijera bila je
skupa. Brod je prosečno koštao oko 1 atički talenat. Građa za ržra3Ti
brodova""dopremana je u Atinu iz Makedonije, Halkidika, južne Italije, iz Male Azije
i Ponta. Velikim građevinskim radovima i izgradnjom vojne flote rukovodila je
đržava. Na brodogradilištiiTia su radiJi državni i privatni robovi, ali je rukovođenje
poslovima brodogradnje i izvođenje najodgovornijih operacija poveravano
brodograditeljima specijalistima iz redova punopravnili građana i meteka. <
U izgradnji brodova narodna skupština igra istu ulogu kao i u drugim radovima od
državnog značaja. Svaki put ona je birala specijalnu komisiju za rukovođenje
poslovima brodogradnje u koju su ulazili blagajnik i nadzornik. Narodna skupština je
određivala i broj trijera i tetrera (brodova sa tri i četiri reda veslača), koji treba da se
sagradi tokom određene godine. Izrada brodskog trupa redovno je poveravana
zakupcima putem javne licitacije, ali je opremanje brodova država vršila sama.
Luke i brodogradilišta, koja su se ranije nalazila van granica same Atine, izgradnjom
Dugih bedema u V veku pre n.e. uključena

Prikaz jedrenjaka na atičkoj posudi iz V veka pre n.e. Slika


predstavlja epizodu iz „Odiseje": Odisej sluša pesmu sirena
su u teritoriju grada. Pirej je tada bio organski povezan sa ostatkom grada, ta-čnije sa
njegovim oblaskim delom. Pirejski zaliv, dubok i prostran, postaje tad glavno
pristanište kako za ratne tako i za trgovačke"brodbve Atine. Dve dru-ge atinske luke
Zeja i Munihij korišćene su išključivo za ratne brodove. U obema lukama bili su
izgrađeni dokovi za pristajanje brodova. U IV veku nedaleko od Zeje sagrađeno je
skladište za čuvanje brodske opreme i inventara.
Tehnika izgradnje luka, pristaništa, brodogradilišta i gradnje novih brodova
razvijaia se uporedo s porastom ekonomske i političke moći Atine. Stalno se
povećavao broj dokova, a tipovi ratnih i teretnih brodova postajali su sve raznovrsniji.
Ratiii brodovi delili su se sada na dve vrste; u prvu su spadali isključivo pravi bojni
brodovi koji su imali strogo normiranu posadu; drugu vrstu brodova sačinjavali su
transportni brodovi za prevoz desantnih vojnih jedinica, konja, hrane i druge opreme.
Ratni brodovi snabdeveni jedrima mogli su da se pokreću pomocu vesala, dok su
vojno-transportni i trgovački brodovi uglavnom bili jedrenjaci i imali su manju
posadu.

5. RAZVOJ ROBNE PROIZVODNJE I ROBNOG PROMETA U V VEKU PRE


N.E.

U Grčkoj V veka pre n.e. nesumnjivo je postignut značajan razvitak robne


proizvodnje i robnog prometa. Kao i svuda tako su i u Grčkoj razvitak robne
proizvodnje i robnog prometa bili organski vezani s takvim nivoom proizvodnih snaga
i odgovarajućim karakterom produkcionih odnosa koji već pretpostavlja pojavu
privatne svojine, porast društvene podele rada, odvajanje poljoprivrednog rada od
zanatskog, razvoj ropstva. Međutim, poslije grčko-persijskih ratova razvoj robne
proizvodnje i robnog prometa u piivrednom životu celokupnog grčkog društva u
poređenju sa prethodnom epohom, pravi vrio značajan korak napred, i obim
trgovinskog prometa neizmerno raste. U balkanskoj Grčkoj niču novi ekonomski
centri, čiji trgovinski promet dostiže dotad neviđene razmere. I upravo sada se Atina
pretvara u takav krapan centar za čitav helenski svet. Sredinom V veka Pirej postaje
najveća trgovačka luka na Egejskom moru, a u doba Perikla pretvara se u centar
mediteranske trgovine uopšte. Molovi istočnog, trgovačkog dela Pireja bili su
pretrpani izgrađerdm skladištima; pored ostalih, skladište za žitarice nalazilo se na
prostoru između vojnog i trgovačkog dela luke. Nešto dalje nalazio se trg Pireja s
prodavnicama, bankarskim kontoarima i menjačkim stolovima. Uz Pirej je ležao
emporijum mesto gde je istovarivana roba koji je bio odvojen od grada graničnim
oznakama. Sve što bi se istovarilo van granica emporijuma, smatrano je švercom. Iza
emporijuma počinjao je sam grad. ϋ centru grada u V-IV veku stanovali su
brodovlasnici, trgovci, veliki lihvari, preduzimači, itd., a na periferiji: veslači, nosači,
lučki radnici i dragi čija je delatnost bila povezana sa morem. Preko Pireja se odvijao
izvoz maslinovog ulja, vina, meda, mermera, olova, srebra iz laurijskih rudnika, vune,
proizvoda od metala, keramike, itd.
U V veku u Pireju su se okupljali brodovi iz skoro celog Mediterana. Tu je
istovarivano: žito iz Egipta, Sicilije i Bosfora, zatim crnomorska riba, stoka, kože,
miletska vuna, persijski i kartaginski ćilimi, mirišljava ulja iz Arabije, bronza i obuća
iz Etrurije, lanene tkanine za odeču i jedra, papirus iz Egipta, bakar sa Eubeje i Kipra,
smola, konoplja, građa za izradu brodova iz Makedonije i Trakije, vosak i građevinsko
drvo sa Kavkaza i iz Hirije, olovna ruda (minijum) sa ostrva Keosa i drugo. U Pirej su
dopremani i robovi.
Veliki deo ove robe nije bio namenjen atinskom potrošaču, i ta je roba
preprodavana na istom mestu, odmah pretovarivana u druge lađe i otpremana dalje u
druge gradove i zemlje. Celokupan promet Pireja pred početak Peloponeskog rata
oporezivan je sa oko 37-48 talenata godišnjeg poreza, što je za ono vreme
predstavljaio ogromnu svotu.
Severni pomorski putevi iz Pireja vodili su na Halkidik, u Trakiju, Propontidu i
Pont; istočni na Hios, Lezbos i u luke Male Azije; južni preko Delosa i na Samos ili
preko Parosa i Naksosa na Rodos, a odatle na Kipar, u Fenikiju, Egipat i Kirenaiku;
zapadni u Italiju, Siciliju i dalje na zapad. Tražeći uporište za trgovinu, Atinjani su
nastojali da svuda osnuju svoje faktorije. Tako su uspeii da se učvrste na obalama
Halkidika, u Potideji, Olintu, u Amfipolju koji su sami osnovali. Za osvajanje rudnika
Pangeje Atinjani su se borili sve do vladavine Filipa Π Makedonskog. Sama
Makedonija je za njih predstavljala veliku sirovinsku bazu odakle su dobavljali i građu
za izradu brodova i tračko roblje.
qš,u
I veoma ranom periodu Atina jc usmerila svoju kolonizaciju prema Pontu.
Ona je osnovala kleruhije na tračkom Hersonesu i na iužrioi obali Ponta, u Sinopi i
Amisu. Pod atinskim uticajem riaŠli su se i grčki gradovi na zapadnim i severnim
obalama Cmog mora.
Na inicijativu Atinjana, kako je ranije rečeno, na zapadu je osnovan Tur.
Istovremeno Atinjani su sklopili savez sa Segestom, Leontinom i Regijem. Prema
planovima Atinjana, trebalo je da svi ti gradovi postanu uporišta za dalji razvoj njihove
trgovinske delatnosti na grčkom zapadu. Međutim, mora se naglasiti da je upravo na
zapadu Atina naišla na najjačeg i po nju najopasnijeg suparnika Korint. Borba s
Korintom predstavljala je, kao što je poznato, jedan od važnijih uzroka onog
strahovitog
J
sukoba koji je ušao u istoriju pod imenom Peloponeski rat.
" ""'"* . ..... ............................ . m ........... .
Unutrašnja Trgovina unutar zemlje u V veku uglavnom se odtrgovina vijala
kopnenim putevima. Svako putovanje brodom, zbog malih teritorija koje su zauzimali
grčki polisi, predstavljalo je izlazak van granica zemlje.
Kopnena trgovina najčešće se ograničavala na okvire jedne države. Planinski
karakter zemlje, stalni međusobni ratovi grčkih polisa, nerazvijenost kopnenih puteva i
sledstveno iome skupoća kopnenog transporta robe, skoro potpuno odsustvo plovnih
reka pored dobrih pomorskih veza, sve su to bili uslovi koji su onemogućavali koliko-
toliko značajniji razvoj unutrašnje trgovine. I, konačno, robovlasničko društvo kao
takvo moglo je da se razvije i živi sarno pod uslovom postojanja široke razgranate
mreže gradova-kolonija koji su se graničili s lokalnim plemenima odakle su nabavljani
glavni proizvođači robovi. Centralna Grčka, takođe, nikad nije imala dovoljno žita, i
zato joj je bio neophodno potreban dovoz iz Sicilije, Egipta i sa Ponta. Sve je to
stimulisalo razvoj spoljne trgovine.
Za razvoj unutrašnje trgovine bila je pre svega potrebna mreža kolskih puteva.
Briga ο razvoju puteva pojavila se samo u tako razvijenim državama kao što je bila
Atina. Atinski putevi služili su istovremeno i za trgovinske i za vojne potrebe. Dva
takva puta vezivala su Pirej i Atinu; jedan je išao duž Dugih bedema, sa njiliove
unutrašnje strane; drugi, oivičen maslinovim stablima, vodio je do atinske kapije.
Sagrađene su još tri kopnene magistrale koje su se završavale na granici Beotije. Jedna
je vodila iz Eleusine u Plateju, druga iz Atine u Tebu, treća iz Atine u pogranični grad
Orop. Mala dužina tih puteva svedoči ο slaboj razvijenosti kopnene trgovine. Uopšte,
puteva nije bilo mnogo, a uz to bili su nepodesni i slabo su održavani. Kola na čeiiri
točka, koja su služila kao transportno sredstvo, nisu mogla da prođu na svim mestima;
osim toga, nedostatak volova u Atici (njih su morali da kupuju u Beotiji) otežavao je
upotrebu tih vozila. Zbog toga su za transport robe obično upotrebljavani veliki
karavani tovarnih mazgi ili magaraca koje su pratili goniči.
Suvozemni prevoz bio je vrlo skup; ponekad su troškovi suvozemnog prevoza robe
bili jednaki svoti koja je odgovarala polovini vrednosti celokupne robe u transportu;
pomorski transport bio je, razume'se, znatno jeftimji.
Unutrašnjom trgovinom uglavnom su se bavili sitni prekupci i razno sači. Oni su
obično išli peške pored svog natovarenog magarca ili su svoj tovar nosili na ramenima.
Uglavnom su trgovali životnim namirnicama, divljači, sitnim domaćim potrepštinama,
odevnim predmetima, cvećem, itd. Osim raznosača bilo je i trgovaca koji su držali
male prodavnice po pijacama. Uz neke od ovih prodavnica nalazile su se i male
radionice. Vlasnici takvih preduzeća prodavali su robu izrađenu u vlastitoj
radionicikao i onu koju su nabavljali kod drugih zanatlija-trgovaca.
Na pijacama su prodavani poljoprivredni proizvodi žito, hleb, povrće, voće, riba,
razni proizvodi atinski i uvozni, kao i stokaTroblje. Svaka vrsta robe imala je
određeno mesto. Roba je izlagana ili pod otvorenim nebom ili pod provizorno
izrađenim šatorima. U gradovima sa velikim trgovinskim prometom izgleda da je
država iz svojih sredstava podizala pokrivene galerije u koje su se smeštale trgovine.
Na predlog Perikla, u Pireju je izgrađena specijalna galerija za trgovine brašnom.
Na tržište su sa svojom robom dolazili i robovi koji su „živeli odvojeno" da bi tu
unovčili svoje proizvode, i slobodne zanatlije individualni majstori koji su prodavali
posuđe, oružje, vunu, i seljaci koji su prodavali povrce i žito. Tu se takođe prodavala
roba izrađena u malim i velikim robovlasničkim radionicama. Na pijacama velikih
trgovačkih gradova okupljali su se ne samo građani i seljaci iz mesta i okoline već i
stranci iz drugih oblasti.
Osim pijaca koje su radile iz dana u dan, održavani su pored velikih hramova ili za
vreme svečanosti posebni sajmovi na kojima su se sticali prodavci i kupci iz mnogih
grčkih gradova. Neprikosnovenost grčkih hramova i običaj da se sklapa primirje za
vreme trajanja opštegrčkilfsvečanosti predstavljali su garanciju za bezbednost
putovanja svih trgovaca. Među tim sajmovima veliku populamost uživao je sajam u
Delfima.
Opšti nadzor nad celokupnom pijačnom trgovinom poveravan je u grčkirn
gradovima naročitim službenicima „agoranomima". Oni su skupljaK pijačninu, vodili
su računa ο redu, posredovali u svim sporovima koji su izbijali prilikom pogodbi, itd.
Agoranomi su, takođe, bili ovlašćeni da kažnjavaju one koji su varali na vagi ilimeri,
protiirali falsifikate ili pokvarenu robu, itd.
Trgovina žitom obavljana je u Atini pod kontrolom posebnih službenika
„sitofilaka" (čuvara žita); rijih je bilo 5 u Atini i 5 u Pireju. U drugim gradovima gde
se pitanje snabdevanja žitom nije postavljalo tako oštro kao u Atini ovu dužnost
obavljali su agoranomi. '
Ο tačnosti i ispravnosti mera i vaga vodila su računa posebna službena lica, tzv.
metronomi koje je biraia narodna skupština.

Razvoj Na svakoj pijaci kao neophodno potrebno lice na-


zelenaškog lazio se trapezit (menjač). Raznovrsnost moneta, kapitala
raznolikost valuta i odstupanja u kovanju novca -
doveli su do neophodnosti da se vrši zamena rao· /
neta. Za svoje usluge menjači su naplacivali izvesnu svotu, ponekad dosta veliku.
Prodaja i preprodaja strane monete i njena zamena za lokalnu u početku su
predstavljali glavne operacije trapezita.
Zamena moneta raznih gradova morala je da dobije naročito važan značaj širenjem
spoljne trgovine. Svaka nova oblast, uključivši se u sistem opšte trgovine, ubacivala je
na tržište i svoju monetu. Tako se posao trapezita komplikovao. Od njih se zahtevalo
da bude dobro upoznati sa svim monetarnim sistemima, da znaju da razlikuju vrednost
moneta i da imaju jasnu predstavu ο međusobnom odnosu raznih monetarnih sistema.
U takvim prilikama isplata i primanje novca predstavljali su vrio složenu operaciju.
Tako se trapeziti postepeno od običnih menjača pretvaraju u posrednike prilikom
raznih trgovinskih operacija i postaju svojevrsni „bankari" koji primaju novac i
isplaćuju ga u drugoj moneti. Pojavljuje se obračun bez isplate u gotovom novcu.
Duga pogađanja kraj menjačkog stola zamenjena su usmenom i ličnom naredbom
ulagača ο prevođenju novca sa njegovog računa na nečiji dragi ili naredbom da se
nekome izvrši isplata u gotovini. Tako su trapeziti bili primorani da vode posebne
računske liste za svakog svog ulagača. Te operacije se pojavljuju u V veku, ali do
njihovog razvoja dolazi uglavnom tek u IV veku.

Likovi Atine i njene sove. Dva novčića od deset drahmi, iskovana u Atini Oko 486. godine
pre n.e.

Osim trapezita, u finansijskim operacijama takvu ulogu, ako ne i veću, igrali su


krupni centri sa hramovima kojima su upravljale amfiktionije. Hramovi su u obliku
darova i poklona dobijali ogromna sredstva. Bogatstvo hramova povećavalo se i putem
iznajmljivanja zemlje koja je pripadala hramovima, naplatom novčanih kazni,
kreditnim operacijama pri kojima su kamate hramovima ponekad donosile ogromna
sredstva. Neprikosnoveriost hramova dovela je do toga da su im na čuvanje poveravali
svoj novac ne samo pojedina privatna lica već i države. Tako se u situaciji njihovih
dužnika našao niz polisa, a neki veliki politički uticajni robovlasnici postali su njihovi
ulagači.

Spoljna Kao što smo vec naglasili, razvoj trgovine potrgovina morskim
putevima predstavljao je za Grčku i njenu kolonijalnu periferiju pitanje života.
Uporedo s pomorskom trgovinom, napredovala je i tehnika moreplovstva. Iako se
plovidba tokom celog V veka i u većem delu IV veka po pravilu odvijala samo duž
obala, ipak su se moreplovci u slučajevima preke potrebe i u to vreme usuđivali da
preplove relativno velika prostranstva na morima. Isto to moglo bi se reci i ο dužini
navigacionog perioda. Plovidba trgovačkih brodova kao po pravilu obavljala se
uglavnom samo tokora letnih meseci, od aprila do septembra, ali su poznati pojedini
slučajevi plovidbe i u zimskim mesecima.
R/Ai/fcLt^! , E/iPORi
Među trgovcima koji su obavljali svoje poslove u dragim zemljama posebnu
kategoriju su sacinjavali oni koji su imali svoje vlastite brodove i kao kapetani
upravljali njima; od njih su se razlikovali trgovci koji su svoju robu transportovali
tuđim brodoviraa. Prvi su se zvali naukleri, a
1 ·' · . W .liift ι' ι ■ ■ <c3t
drugi empon.
I trgovci i brodovlasnici u slučajevima nedostatka gotovog novca koji im je bio
potreban za njihove operacije morali su stalno da se obraćaju trapezitima ili svojim
liferantima. Kao zalog kreditoru se stavljao na raspolaganje brod i]i tovar, ili i jedno i
drugo. Ponekad se zajam uzimao uz zalog iznosa koji je brodovlasnik imao da dobije
za prevoz tuđe robe. Kamate na te pomorske zajmove, s obzirom na rizik vezan za
njih, bile su vrio visoke; kretale su se od 10 do 30 i više procenata, zavisno od dužine
plovidbe broda. Perspektiva velike zarade u slučaju srećnog završetka trgovinske
ekspedicije terala je grčke trgovce i brodovlasnike da pristaju na tako velike kamate.

Odnos države U direktnoj vezi s porastom trgovinskog prometa i


prema trgovini s proširivanjem tržišta pojavljuje se potreba za izvesnom organi
zovanošću trgovinskih odnosa. Potrebu za tim osećali su neposredni učesnici u
trgovini trgovci i država. Na toi osnovi pojavila su se udriiženja trgovaca i
brodovlasnika u obliku kompanija.
Međutim, uplitanje države u trgovinske odnose imalo je neuporedivo veći značaj. U
životu svakog polisa trgovina je igrala važnu ulogu. U cilju obezbeđenja i pomaganja
pomorske trgovine stvarane su jake pomorske flote. Da bi država bila obezbeđena
neophodnom robom, Atina je u ime narodne skupštine sklapala posebne trgovinske
ugovore s drugim polisima.
Atinska država je naročitu pažnju poklanjala regulisanju trgovine žitora, jer je to
bio artikal za koji nisu bili zainteresovani samo komercijalni kmgovi vezani za
trgovinu žitom več i celokupno stanovništvo Atine. Kad bi transport žita iz Sicilije
sarno malo zakasnio odmah su skakale cene hleba; prekupcf i trgovci, u cilju unosnije
prodaje žita, ponekad su stvarali lažnu paniku na gradskom tržištu. Boreći se protiv
ovakvih i sličnih zloupotreba, država je dozvoljavala da se pod žitni zalog daju vrio
veliki zajmovi. Prema atinskim zakonima uvoz žita bio je dozvoljen samo u Pirej.
Međutim, ove mere, lako su unele lzvestan red u trgovmu zitom, ipak su bile
nedovoljne.
Intervencija države u poslovima privatne trgovine nije se ograničavala samo na
regulisanje trgovine žitom. Među najvažnije stavke državnifi prihoda spadao je porez
na trgovinski promet. Pravo naplate tog poreza država je prenosila putem javne
licitacije na pojedine zakupce ili kOmpanije nekoliko zakupaca. Na primer, u Atini se
za vreme Peloponeskog rata pravo naplate poreza u Pireju svake godine prodavalo na
javnoj licitaciji za 30 talenata, ali je stvarni iznos sakupljenog poreza znatno
premašivao svotu koju je određivala država. Porezi na trgovinu naplaćivani su i u svim
značajnim trgovačkim lukama Sredorz^mnog'i CHro^'mora. Naplata p'oreza obavljana
je pregledom tovara svakog broda koji je ulazio u luku ili izlazio iz nje; pregled su
vršili posebni službenici. U slučajevima kad bi prilikom pregleda broda pronašli
prikriven tovar, njega bi konfiskovali, a visinu poreza udesetostručili.
U slučaju nekih poremecaja u novčanom sistemu ili kad bi državi hitno zatrebao
novac, država je za sebe uzimala monopol na prodaju uvezene robe. U nekim
gradovima proglašavan je privremeni monopol na izvoz žita ili ulja iz roda te godine.
Otkupljujući žito, ulje ili neke druge namir-
nice prema utvrđenim cenama, država ih je zatim prodavala po najvišim
i. ■ -' J 1 ...,
cenama na inostranim tržištima. Ali sve oye mere imale su privremenkarakter, i posle
njihovog ukidanja ponovo je uspostavljana slobodna trgovma.
U cilju obezbeđenja svojih potreba država je ponekad stavljala zabranu na izvoz
nekih proizvoda, uglavnom deficitarnih. U Atini se to pre švega odnosilo na žito. Za
vreme rata često je zabranjivan izvoz životnih namirnica i ratnog materijala kako se
time ne bi koristila neprijateljska strana.
Ne raspolažemo podacima ο zakonima iz oblasti trgovine u V-IV veku. Ali
činjenica da su postojali specijalni sudovi za pretresanje dela iz oblasti trgovine
ukazuje na nesumnjivo postojanje trgovinskog zakonodavstva u grčkim državama.
Verovatno se u to doba javljaju i prvi pokušaji kodifikacije propisa ο pomorskoj
trgovini kojima se tokom naredne epohe u velikoj meri koristio Rodos.

6. PRIHODII RASHODI ATINSKE DRŽAVE

Izvori prihoda Prikaz ekonomskog života Grčke ne bi bio potpun kad se ne bisrao
osvrnuli na finansijsku delatnost grčkih polisa. Ο budžetu većine polisa imamo samo
nepotpuna obaveštenja koja se uglavnom odnose ne na V nego na iduće vekove.
Potpuniju sliku možemo stvoriti samo ο finansijskom životu atinske države.
Posle obrazovanja Atinskog pomorskog saveza temelj državne privrede Atine činili
su danak (foros) koji su Atinjanima svake godine 'uplaćivali članovi saveza, prihodi od
monopola na kovanje moneta i niz trgovinskih monopola po savezničkim lukama.
Celokupna svota forosa u početku je iznosila 460 talenata godišnje. Iznos forosa koji
se naplaćivao od većine savezničkih zajednica tokorii prvihpedeset godina (478-426.
g.) izgleda da se menjao vrio malo; porast opšteg prihoda Atine pred početak
Arhidamovog rata (od 460 na 600 talenata) pre bi se mogao tumačiti kao porast broja
savezničkih zajednica, nego kao povećanje forosa pojedinih gradova. Foros se obično
uplaćivao jedanput godišnje, prilikom svetkoviqa velikih Dionisija. Za zakašnjenje
uplate saveznici su kažnjavani dopunskim zaduženjem na foros, a u slučajevima
potrebe i kaznenim ekspedicijama. Šezdeseti deo celokupnog iznosa forosa ulagan je u
neprikosnoveni dr/avni fond blagajnu boginje Atine.
U stalne državne prihode spadali su takođe i prihodi od državnih poseda koji su u
nekim slučajevima bili prilično veliki (na primer, prihodi od laurijskih rudnika,
kamenoloma i solana). Značajan prihod imala je državnablagajna i od carinskih
dažbina: od pijačnine koja je naplaćivana za pravo prodaje robe na pijaci i od carine za
robu koja se izvozila iz grada. Izgleda da u V veku još nije postojala jedinstvena
carina: najneophodniji proizvodi carinjeni su po niskoj tarifi, manje neophodni po
višoj. U IV veku već je bila uvedena jedinstvena carina koja je iznosila jedan odsto.
Natpisi koji su stigli do nas svedoče ο naplatama vršenim prilikom prodaje
nekretnina i ο prodaji prava na naplatu raznih dažbina. U svim pomenutim slučajevima
država je naplaćivala carinu u svoju korist. U takvim slučajeviraa procent se kretao od
1/2 do 5; obično je s povećanjem prodajne cene procent bivao niži. U državnu blagajnu
ulazile su i sudske takse i sudske novčane kazne kao i novac od rasprodate
konfiskovane imovine. Meteci i slobodnjaci plaćali su državi direktne dažbine;
građansko stanovništvo bilo je oslobođeno direktnih dažbina.
1 r<z c H ; CĆHha,^
Liturgije Imućni građani imali su specijalnu obavezu da jedan deo svojih
prihoda daju društvu. To su bile tzv. liturgije. Smisao ovog termina može da se odredi
rečima „delatnost u korist države". Postanak liturgija potiče još iz onog doba kad su se
državne dužnosti obavljale besplatno, kad su vojske opremane na vlastiti račun, kad
država nije imala nikakvog stabilnijeg prihoda, i zato su onda bogati građani koji su
upravljali državom u svom interesu smatrali časnom dužnošću da na sebe preuzmu
velike izdatke za podmirenje potreba svih građana.
Bogati meteci bili su angažovani u liturgijama kao i ostali građani, ali su bili
išključeni iz Iiturgija vojnog karaktera kao i iz nekih liturgija vezanih za kult.
Najznačajnije su bile liturgije vezane za organizaciju svetkovina koje su se
ponavljale periodično: horegija i gimnazijarhija. Horeg je morao da sastavi hor koji je
nastupao u pozorišnim takmičenjima prilikom svečanosti, da ga snabde potrebnim
kostiraima, da plaća njegovu obuku, hrani sve njegove učesnike tokom obuke i za
vreme svetkovina. Za vreme sličnih takmičenja svaka od postojećih deset fila obično je
opremala svoj hor. Gimnazijarhija se sastojala u organizovanju gimnastičkih
takmičenja, na primer, trke s bakljama koje su se u Atini priređivale pet puta godišnje.
Osim troškova za obuku učesnika u takmičenju, gimnazijarsi su bili dužni da se brinu
za osvetljavanje i ukrašavanje mesta na kojem su priređivana takmičenja. Kao i horezi,
oni su uzimani iz svake file, prema izboru koji je vršio arhont-bazileus. Liturgija
vezana za rat zvala se trijerarhija. Rashode za građenje novih trijera i njihovo
opremanje jarbolima i jedrima država je preuzimala na sebe. U početka je u obaveze
trijerarha spadalo samo to da vodi brigu ο dobrom stanju broda i njegove oprerne.
Ponekad je to zahtevalo krupne izdatke, naročito ako brod više nije bio nov. Izgleda da
su se u V veku povecali troškovi trijerarha za opremanje broda: na račun trijerarha
nabavljana je i sitna oprema za brodove, a osim toga on je morao da prikupi i obuči
posadu, a ponekad i da je plaća.
U onom periodu kad je Atina raspolagala sa 400 brodova u spiskove trijerarha bilo
je upisano 1200 bogatih građana s takvim proračunom da svaki od njih bude zadužen
obavezama trijerarha najviše jednom u tri godine. U godini svoje trijerarhije, trijerarh
je morao da napusti sve svoje poslove i da lično vodi računa ο brodu. Radi olakšanja
teškoća skopčanih s ovom liturgijom, trijerarh je bio osiobođen svih ostalih liturgija i
vanrednih poreza. Posle sicilijanske ekspedicije, kad su rashodi na građenje i
održavanje flote porasli, a finansijska kriza u Atini postala još jača, Atinjani su morali
da se odreknu individualne trijerarhije i da uvedu nove forme sintrijerarfiiiu: bilo je
dozvoljeno da se udružuju dva do tri trijerarha radi održavanja jednog broda. Međutim,
ova forma nije naročito olakšala položaj trijerarha, a stvorila je mogućnost za
neurednost i neodgovoran odnos prema obavezi. Zato je sintrijerarhija bila kratkog
veka. Izgleda da se u vezi s otporom bogataša prema sistemu trijerarhije građanima
kojima su liturgije bile preteše dozvoljavalo da svoje liturgije prenesu na drugog
bogatijeg građanina. Ο toj svojevrsnoj instituciji znamo samo iz izvora koji se odnose
na IV vek, ali može se pretpostaviti da je ona postojala i u V veku. Kod raspoređivanja
horegije arhont, a kod raspoieđivanja trijerarhije stratezi određivali su kratak rok
(obično 3 dana) za podnošenje žalbi na nepravilnosti u zaduživanju liturgijama; u toku
tog roka građanin zadužen liturgijom bio je dužan da prenese svoje zaduženje na
drugog građanina bogadjeg od sebe i osiobođenog obaveza. Građanin koji se pozivao
na zamenu mogao je ili da primi na sebe ponuđenu liturgiju ili da pristane na zamenu
svog imanja za imanje oriog koji ga je pozvao. Pošto bi došlo do zamene imovine, ovaj
bi bio dužan da obavlja liturgiju iz imovine koju je dobio u zamenu. Tako se oko
liturgija bila bitka između bogatih i siromašnih građana atinske države; u periodu
vladavine oligarha pored ukidanja demokratskih institucija obično su ukidane i
liturgije.

Eisfora U periodima teškim po atinsku državu građani i meteci su zaduživani


privremenim i vanrednim direktnim porezom (eisfora). Prvi put je taj porez bio uveden
u Atini oko 428/27. g. Nepoznato je na koji je načiii u V veku naplaćivana eisfora;
neki naučnici misle da je ona u to doba ubirana u vidu poreza na prihode od
nekretnina. Ali pošto su njome zaduživaiii i meteci, koji su plaćali 1/6 celokupnog
poreza, verovatnija je pretpostavka da je to vec u V kao i u IV veku bio porez i na
nepokretnu i na pokretnu imovinu. 428. g. celokupan prihod od eisfore iznosio je 200
talenata.
Eisfora je u Atini smatrana najomraženijim zaduženjem, jer se prema ukorenjenini
shvatanjima smatralo da je direktni porez nespojiv sa građanskom slobodom. Zato su
eisforu primenjivali samo u slučajevima najvece nužde. Čak i tada kad je ovaj porez
ubiran u toku dužeg vremena, on je uvek smatran samo privremenom merom.
Prema tome, atinska država je raspolagala raznovrsnim izvorima prihoda, ali su sva
sredstva prikupljana u Atici ipak bila mnogo manja od onih svota koje su dolazile od
atinskih saveznika. Tako je ekonomska moć atinske države u V veku bila vezana za
političko i vojno podjarmljivanje drugih grčkih gradova.

Rashodi Rashodi za prinošenje žrtava i priređivanje prosla-


atinske države va gutali su dobar deo državnog budžeta. Atina je imala više praznika
nego ijedan drugi polis. 410/9. g. za proslavu Velikih Panateneja bilo je potrošeno 5
talenata i 10 mina i
za prinošenje žrtava 51 mina i 74 drahme. Znatan rashod predstavljali su
*· ** .................................................................................................................................................................................................................................................. . <*·

i izdaci zanagrade na tim takmičenjinia. Pobednicima na konjskim ili gimnastičkim


takmičenjima davane su stotine amfora sa svetim uljem, kao i zlatni i srebrni venci. U
vojnim takmičenjima na ime nagrada pokTanjani su i bikovi koji su procenjivani na 1
minu po glavi.
Još veća sredstva u doba Kimona i Perikla trošena su na utvrđenje Atine: za
podizanje Dugih bedema, za utvrđenje Šuniona, Pireja, Eleusine i drugih mesta u
Atici. Uz te rashode dolazili su i rashodi za podizanje javnih zgrada. Celokupan iznos
rashoda za potrebe građevinarstva u vreme Perikla izgleda da je dostigao svotu od 6-8
hiljada talenata.
U atinskom budžetu važnu stavku predstavljali su rashodi za vojne potrebe.
Izdržavanje suvozemne vojske i konjice pre Perikla nije ništa koštalo državnu
blagajnu, jer se svaki građanin naoružavao i izdržavao ο svom trošku. Kasnije je te
rashode znatnim delom primila na sebe država. Pri tora treba imati u vidu da je
sredinom V veka osim vojske od 3350 ljudi smeštene u samoj Atini postojala i stalna
vojska van Atine pomorska i kopnena. Velike rashode iziskivalo je i održavanje flote
koja je brojala od 200-300 trijera, kao i održavanje atinskog uticaja među saveznicima.
U periodu Periklove uprave, kad je politika prema saveznicima bila ako ne blaga, a
ono bar umerena, održavanje kontrole nad saveznicima iziskivalo je relativno male
rashode. Međutim, za vreme Peloponeskog rata, kad je saveznički foros znatno
povećan i opozicija saveznika postala naročito opasna, rashodi za održavanje
saveznika u pokornosti naglo su porasli. Osim ratne flote, država je izdržavala i dva
specijalna broda „Salaminiju" i „Paraliju" koji su uglavnom služili za razna
izaslanstva.
Ukupni godišnji rashodi sredinom i krajem V veka u Atini iznosili su
prosečno od 30-40 do 80 talenata. Za vreme rata državni rashodi su naglo rasli. Opsada
Samosa, na primer, koštala je Atinu preko 1275, a Potideje 2000-2400 talenata.
Troškovi sicilijanske ekspedicije koja je, istina, prema Tukididovom svedočanstvu,
predstavljala najskuplji vojni poduhvat Atinjana, iznosili su najmanje 4500-5000
talenata.
Na kraju treba da se zadržimo i na pitanju rashoda za plaćanje službenih lica. Plata
članova helijeje koju je uveo Perikle u početka je iznosila 2 obola dnevno za svakog
sudiju. Od vremena Kleona ona je povećana na 3 obola dnevno; na istoj visini ostala je
i u IV veku. Celokupan iznos rashoda na helijaste zavisio je od broja dana u koje je
zasedala helijeja i ĆKI broja prisutnih helijasta. Oko 425. g. ukupan rashod za sudstvo
dostigao je sumu od 50-60 talenata. Plate članova veca, koje je takođe ustanovljeno u
doba Perikla, predstavljale su u V veku rashod od 15-20 talenata godišnje. Arhonti,
koji su raspolagali i nižim personalora, bili su plaćeni na ovaj način: svaki arhont je
dobijao 4 obola dnevno, a država je uz
to iz svojih sredstava hranila dobošara i flautistu.
***
Sve što je rečeno u prethodnom izlaganju svedoči ο tome da je u Grčkoj u V veku
već postojala relativno razvijena robna proizvodnja i robni promet. Karakterističnu
istorijsku osobenost ekonomskog razvitka Grčke predstavljalo je to što je klasa
robovlasnika, u čijim se rukama vršila koncentracija privatne svojine nad sredstvima
za proizvodnju, esploatisala rad osnovnih proizvođača, robova, metodama
vanekonomske prinude. Prema rečima K. Marksa to je bilo „naturalno prisvajanje tuđe
radne snage putem direktne fizičke prinude". Odatle vrlo jasno proizlazi da robna
proizvodnja u antičkoj robovlasničkoj Grčkoj, nezavisno od stepena razvijenosti
trgovine, nije mogla da dostigne svoju višu formu, tj. nije mogla da postane ono što je
kapitalistička proizvodnja.
PELOPONESKI RAT

1. POLOŽAJ υ GRČKOJ NA POČETKU RATNIH OPERACUA


Značaj PeloponePeloponeski rat predstavlja najvažniju prekretnicu skog rata 11
istoriji klasične Grčke. U tom ratu sukobile su se s jedne strane, Atina koja se nalazila
na čelu nekoliko stotina helenskih polisa uključenih u sastav Atinskog pomorskog
saveza (arhe), i s dmge strane Sparta, vodeća država Peloponeskog saveza koji je
obulivatao većimi država na Peloponezu. Tako je sam rat po imenu saveza pod
rukovodstvom Sparte nazvan „Peloponeski rat". Peloponeski rat je trajao od 431. do
404. g. i obeležio je prelomni moment u istoriji Helade. Ako je tokom prethodnog
perioda robovlasnička Grčka živela u periodu uspona, a epoha Perikla, predstavlja
doba „najvećeg unutrašnjeg procvata Grčke", onda posle Peloponeskog rata Atina gubi
svoju nekadašnju moć i čitav sistem polisa ulazi u period dugotrajne krize iz koje se
izlaz pokazao mogucim tek pošto je celu Grčku pokorila Makedonija.
Posle sjajnih uspeha izvojevanih u grčko-persijskim ratovima celokupan tok
događaja nametnuo je Heladi pitanje puta njenog daljeg razvoja: ili pobeda Atine koja
bi značila napredak trgovine i zanatstva, borbu za hegemoniju na moru i demokratski
razvoj (razume se u okviru antičkog robovlasničkog uređenja) ili pobeda Sparte koja bi
značila pobedu zemljoposedničke aristokratije i, prema tome, odricanje od svili
dostignuća koje je Helada stekla istorijskom pobedom nad Persijom u prvoj polovini V
veka.
Peloponeski rat se kako svojom dugotrajnošću i obimom ratnih operacija, tako i
žestinom borbe, a konačno i svojim istorijskim značajem znatno razlikovao od veoma
čestih i uobičajenih ratova u staroj Grčkoj između pojedinih polisa, pa čak i njihovih
koalicija.
Pre svega, privlači pažnju sama dugotrajnost tog rata. Ne uzimajući u obzir
kratkotrajne prekide, rat je trajao punih 27 godina; pii tonie su neposredne aktivne
operacije između glavnih protivnika Atine i Sparte trajale blizu 20 godina, a da se nije
jasno pokazala premoć ni na jednoj strani. Radi upoređenja podsećamo na to da je
svaka od velikih persijskih ekspedicija na Grčku velikib za svoje doba rešena jednom
ili dvema bitkama. Dugotrajno odvajanje miiogih desetina hiljada ljudi od mirnog,
svakidašnjeg posla porazno je delovalo na ekonomiku čitave Grčke. Elementarne
nesreće zemljotres, suša, strahovita glad i epidemija još su

9Q1
više pogoršale rušilačke posledice rata i zaoštrile krizu sistema polisa uopšte. Tukidid,
savremenik i učesnik Peloponeskog rata, ovako karakteriše njegove posledice:
„Međutim ovaj rat veoma se mnogo odužio i doneo toliko nevolja Heladi koliko ni
jedan drugi rat u istom vremenskom razmaku. Jer, niti je ikada toliko gradova bilo
osvajano i opustošeno, jednom od strane varvara a dragih od samih Helena, koji su
međusobno ratovali (a bilo je i takvih gradova koji su posle osvajanja promenili i
stanovništvo) a nije bilo nikada ni toliko progonstava i ubijanja ljudi, jednih u samom
ratu a drugih u građanskim neniirima". (I, 23).23
Peloponeski rat ni po čemu nije predstavljao događaj od lokalnog značaja; on je
imao međunarodni karakter. Izbivši na osnovu konflikta između Atine i Peloponeskog
saveza, rat je odmah buknuo širom cele teritorije kontinentalne Grčke i grčkih ostrva,
zatim se preneo na zapadne periferne oblasti helenskog sveta na Siciliju i konačno je
uvukao u ratni vrtlog i Persiju. U većoj ili manjoj meri u ratnim operacijama su
učestvovale sve zemlje istočnog Mediterana. Posledice rata najkatastrofalnije su se
odrazile na njegove glavne učesnike: kako na pobeđenu Atini tako i na pobednika
Spartu.
Peloponeski rat, za razliku od svih prethodnih ratova, vođen je sa izuzetnora
žestinom, jer je u njemu osim političkog momenta borbe za hegemoniju u Grčkoj,
odlučujuću ulogu igrao socijalni faktor. Posebno velik značaj imao je antagonizam
između zemljišne robovlasničke aristokratije i robovlasničke demokratije koja je u
prvom redu izražavala interese trgovačko-zanaflijskih krugova. Osim osnovnog
antagonizma između Atine i Sparte, tokom rata takođe su znatnu ulogu igrale i
komšijske rasprave između pojedinih polisa, koje su bile uobičajene u staroj Heladi.
U toku borbe između dve grupacije grčkih država po prvi put je ako se ne računaju
mesenski ratovi došlo do masovnog istupanja robova, a vrio je karakteristično da je do
toga došlo kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Mnogobrojne pobune helota za
vreme piloske operacije, kao i bekstvo hiljada atmskih robova u Dekeleju, znatno su
uticali ne samo na tok ratnih operacija već i na konačni ishod rata. I upravo to usko
preplitanje političkih i socijalnih protivrečnosti predodredilo je kako dugo trajanje i
razorni karakter rata tako i njegove socijalno-političke posledice.
Izvori Ne samo generacijama koja su došla kasnije ne-
go čak i savremenicima tog rata, naročito mlađim koji su
doživeli 404. g., bilo je sasvim jasno da se Peloponeski rat veoma razlikovao od svih
prethodnih ratova. Pre svega, ovde treba obratiti pažnju na naš glavni, a često i jedini
izvor Tukididovo delo koje on započinje izjavom da počinje da „piše od samog
početka, jer je mislio da će rat biti veliki i najznačajniji od svih prethodnih" (I, 1, 1).
Tukididovo stvaralaštvo kako se vrio tačno izrazio akademik S. A. Žebeljev,
predstavlja „najviši obrazac antičke istoriografije".
Nasuprot svojim prethodnicima, posebno svom starijem savremeniku Herodotu,
Tukidid je stvarno nastojao da napiše naučnu istoriju događaja. On se široko i vrlo
marljivo koristi dokumentacijom i nastoji da kritički priđe podacima koji mu stoje na
raspolaganju. Tukidid kaže: „Nisam smatrao da su zaslužile da se zabeleže činjenice ο

23 Svi citati dati su premaknjizi Tukidid: „Peloponeski rat" u prevodu Dušanke Obradović. (Prosveta,
Beograd, 1999.)
ratnim događajima koje bi doznao od kakvog slučajnog namernika, ili onako kako one
meni izgledaju, nego ο događajima kojima sam lično prisustvovao ili sam ο njima čuo
od drugih, ali polazeći od najstrožeg ispitivanja svakog pojedinog detalja" (I, 22, 2). U
mnogim slučajevima Tukidid se opravdava da nije bio u stanju da konstatuje istinu. On
uvek naglašava šta su, prema njegovom mišljenju, osnovni uzroci događaja. Nabrojivši
neposredne uzroke rata (korkirski i potidejski konflikti, megarska psefizma), Tukidid
kao osnovni uzrok rata navodi to ,,što su Atinjani postali velika sila i što su ulivali
strah Lakedemoncima i tako ih primorali na rai" (I, 23, 5).
Tukidid je sam aktivno sudelovao u društvenom životu i političkoj borbi svog
polisa Atine. Potpuno je jasno da su njegova politička ubeđenja bio je pristalica
umerene oligarhije morala da utiču na njegovu ocenu unutrašnje političke borbe u
Atini. Tukidid je bio neprijateljski raspoložen prema demokratiji. On daje vrlo
negativnii karakteristiku najvećeg vođe demosa Kleona; takođe, osim praznih
nedokazanih uvreda, u potpunosti prećutkuje delatnost uglednog Kleonovog
sledbenika Hiperbola; Tukidid iskreno odobrava umerenu oligarhiju Teramena 411. g.
kiio „najbolje državno uređenje" i potpuno nezasluženo pripisuje joj uspehe atinske
flote postignute pod rukovodstvom Alkibijada. Ropstvo je, prema Tukididu, normalan
prirodni položaj za „varvare".
Žestoka politička i socijalna borba, koja se rasplamsala u čitavoj Heladi za vreme
Peloponeskog rata, u očima Tukidida predstavljala je samo dokaz divljanja i moralnog
srozavanja Helena. Ne shvatajući socijalne uzroke građanskog rata na Korkiri, on se
ograničava na jadikovke zbog zločinačke ljudske prirode. „Ljudska priroda, koja je
sada potpuno nadvladala zakone, i koja je bila navikla da protivno zakonima čini zlo,
sa radošcu je otkrivala da ne vlada svojim strastima, jer su one jače od pravičnosti, i da
je neprijatelj svega što je uzvišeno" (ΠΙ, 84, 2).
Tukididu takođe nije jasna povezanost unutrašnjeg političkog razvoja i ratnih
operacija zaraćenih strana. Može biti da on upravo zato i prećutkuje važne događaje
koji su se zbivali u unutrašnjoj istoriji Atine kako neposredno pred početak rata i u
periodu koji je nastao odmah posle Periklove smrti tako i za vreme Nikijinog mira. On,
na primer, ne govori ništa ο napadima na Perikla i ο ljudima oko njega u godinama
433-431, ni uzgred ne spominje ostrakizam Hiperbola itd. Plutarhove biografije
Perikla, Nikije i Alkibijada na sreću delimično popunjavaju tu neprijatnu prazninu u
delu najvećeg istoričara klasične
Grčke. Bez obzira na kritički
odnos prema mitovima, Tukidid
ipak veruje u postojanje Haribde i
Lestrigona. Takođe poklanja
mnogo pažnje raznim pričama,
predskazanjima i proročanstvima.
No i pored svega toga, Tukidid
uvek nastoji da bude objektivan u
opisima događaja koliko god je to
raoguće i da se oslobodi ličnih
simpatija ili antipatija. Tukididova
objektivnost naročito se jasno
ispoljava u iznošenju činjenica
vezanih za njegov vlastiti neuspeh
u amfipoljskoj ekspediciji.
Posledica tog neuspeha bila je
osuda koju je istoričaru izrekla
atinska narodna skupština i
njegovo izgnanstvo iz Atike (IV,
104107).
Antička istoriografija je
Tukididovim delom dostigla
najveći domet u svom razvoju.
Tukidid. Rimska kopija grčkog originala Njegova izjava ο tome da njegovo
delo „nije sastavljeno s ciljem
nekog književnog nadmetanja, za
trenutno slušanje, već kao tekovina
za sva vremena" (I, 22), našla je između ostalog svoju potvrdu i u činjenici da niko od
starih istoričara nije čak ni pokušao da ponovo opiše događaje koje je izložio Tukidid.
Sva trojica autora koji su se specijalno bavili Peloponeskim ratom (Ksenofont, Kratip i
Teopomp) počinjali su svoje izlaganje od onog mesta na kome se prekida Tukididova
istorija.
Poslednji period rata (411. do 404. g.) najmanje je poznat. Za taj period kao glavni
izvor služi nam Ksenofontova „Grčka istorija" i osim toga fragmenti iz dela Diodora
sa Sicilije, kao i Plutariiove biografije Alkibijada i Lisandra.
Za analizu socijalno-polidčkog uređenja Atine, karakteristiku njgnog ekonomskog
stanja u početku rata, položaja i raspoloženja razmh grupa atinskog stanovništva među
njima i robova od velikog su značaja Aristofanove komedije, Pseudo-Ksenofontov
„Atinski ustav", istoimeno delo Aristotela, kao i neki govori atinskih oratora.
Za istoričara važan izvor predstavljaju i natpisi iz tog perioda, Uglavnom to su
tekstovi ugovora, inventarski spiskovi i računi atinskih hramova, podaci ο uplati forosa
od strane članova Atinskog pomorskog saveza, neke odluke eklesije. Njihovi tekstovi
objavljeni su u zbomiku grčkih natpisa ,Jnscriptiones Graecae" (u daljem tekstu IG), a
izlaze i u tekućim brojevima arheoloških časopisa, pre svega u časopisu „Hespeiia".
Zahvaljujući tim epigrafskim tekstovima, možemo da ustanovimo obim danka kojim je
Atina opterećivala članove arhe-e, da utvrdimo visinu troškova za pojedine
ekspedicije, kao i da ocenimo sadržinu savezničkih ugovora Atine sa mnogim
polisima.

Odnos protiv„Najistinitiji uzrok, ali onaj ο kome se najmanje ničkih snaga


govori, mislim da je bio taj što su Atinjani postali velika sila i što su ulivali strah
Lakedemoncima i tako ih primorali na rat" — tako utvrđuje Tukidid glaviii uzrok
najvećeg rata u istoriji Helade (I, 23, 5). I stvarno, nagli porast raoči Atine tokora
pentekontaetije 50-godišnji period između poraza armije Kserksa i početka
Peloponeskog rata zapretio je hegemoniji Sparte čak i na samom Peloponezu. Taj
porast odvijao se u okolnostima žestoke klasne i socijalne borbe. Jačanje Atine
nesumnjivo je vodilo pobedi demokratije, dok se osnovni princip spartanske politike
sastojao u jačanju i širenju oligarhijskog uređenja. Preplitanje spoljnopolitičkih sa
socijalnim momentinia neizbežno je vodilo ratu. Prema tome, osnovni uzrok
predstavljala je borba Atine i Sparte za hegemoniju u Heladi, za puteve daljeg
demokratskog ili aristokratskog razvitka helenskih polisa. Međutim, Atina se ne može
smatrati napadačem. Inicijativa za izazivanje rata nesumnjivo se nalazila na strani
peloponeskog saveza. Tukidid piše ο tome retrospektivno, ocenjujući situaciju pred
početak Dekelejskog rata (VII, 18, 2): ,,U prethodnom (Arhidamovom) ratu smatrali su
su Lakedemonci prekoračenje prava postojalo je sa njihove strane, jer su Tebanci ušli
u Plateju dok je važio ugovor pa, iako je ranijim sporazumom bilo ugovoreno da se ne
pribegava oružju ako je suprotna strana voljna da se podvrgne arbitraži, oni su se i
pored toga, oglušili, kada su ih Atinjani pozvali na sud". Razurae se da sve to ni
izdaleka ne znači da je Atina 433-431. g. težila ka miru. Politika Perikla bila je
nepomirijiva, rat je bio agresivan, nepravedan, pljačkaški i s jedne i s druge strane.
Druga grupa protivrečnosti, iako manje važnih, ali zato još oštrijih, bila je vezana
za sukob interesa atinske trgovine i trgovine uticajnih članova Peloponeskog saveza
Korinta i Megare. Sva tri povoda za ovaj rat: korkirsko, potidejsko, čak i megarsko
pitanje imali su za podlogu atinskokorintski antagonizam. Razmimoilaženje političke
linije Korinta i Sparte u odnosu na Atinu osjeca se tokom celog rata i uvek su upravo
koriritski predstavnici bili ti koji su postavljali zahtev za preduzimanje najodlučnijih
mera protiv Atine.
435-431. godine Atinska arhe predstavljala je najveću političku ligu koja je
obuhvatala istočnu polovinu Mediterana. Osim same metropole u sastav arhee ulazili
su bez izuzetka svi grčki polisi zapadne obale Male Azije od obala Crnog mora do
Rodosa, skoro sva ostrva Egejskog bazena (osim Melosa, Tere i Krita), većina polisa
sa obala Propontide, Trakije, Halkidika i mnogi pricrnomorski polisi. Na severu i na
zapadu saveznici Atine bili su Tesalija, Korkira, Epidamnos i Zakint. U centralnoj
Grčkoj Atinjani su uživali podršku Platejaca, Mesenjana u Naupaktu i većine
Akarnanaca. U većoj ili manjoj meri sa Atinom se solidarisalo stanovništvo mnogih
jonskih gradova Velike Grčke i Sicilije. Nije slučajno što Aristofan naziva atinski
demos „gospodarem tolikih gradova, vlastelinom teritorije od Sarda do Ponta" („Ose",
700) i nastavlja: „Gradova, ostrva koji nam donose danak biće oko hiljadu, biće i
više". Satirični stihovi:
„Kad bi bilo naređeno da svako uzme na hranu dvadesetoricu Atinjana, Dvadeset hiljada građaiia
moglo bi da živi u izobilju i uz pečenu zečetinu, Da se ne diže od stolova i da se medenim
kolačima hrani ne skidajuci venac"
omogućuju nam da stvorimo preteranu, ipak jasnu sliku ο veličini atinske države. U
sačuvanim spiskovima atinskih saveznika, koji se odnose na uplate forosa upisano je
preko 300 polisa iz Atinske arhee.
Foros je u proseku iznosio po 600 talenata godišnje. Početkom rata u Akropolju je
čuvan kovani novac u vrednosti od 6000 talenata i 3500 talenata u raznim skupocenim
predmetima (Tukidid Π, 13).
Oružane snage Atine sastojale su se od ratne flote u kojoj se broj trijera24 peo na
300 i kopnene vojske koja je imala oko 27.000 hoplita. Ako je atinska kopnena vojska
brojera a posebno borbenim kvalitetom znatno zaostajala iza spartanskom, na moru
Atinjani nisu imali premca. U govoru održanom pred početak rata koji Tukidid
pripisuje Periklu, govornik je istakao prednosti Atinjana u oblasti finansija i, naročito,
u pomorstvu. Govoreći ο slabim stranama Peloponežana, on je rekao ,,da je najvažnije
što Ce biti onemogućeni oskudicom u novcu. I što ga budu sporije nabavljali moraće
da odugovlače; ali kada dođe vreme ratu onda nema čekanja" (I, 142, 1). Međutim,
Atina koja je raspolagala ogromnim rezervama novca i gospodarila morem bila je
sasvim nepovrediva za arniije svojih neprijatelja, Ο gordosti koju je ispoljavala Atina
svesna svoje moći najbolje sveđoči hiperbolična Periklova izjava koju je dao
sugrađanima: ,,Pa ako bih mogao smatrati da sam vas ubedio, ja bih vam savetovao da
odete i da svoju zemlju sami opustošite i na taj način pokažete Peloponežanima da
zbog takvih stvari nećete pokleknuti" (I, 143, 5).
Dugi bedemi koji su vezivali Atinu s Pirejem predstavljali su za to doba apsolutnu i
neosvojivu prepreku čak i za spartansku armiju koja se dugo nalazila u Atici. Prema
Marksovoj opasci, Atinjani su ,,kao proizvođači robe osećali nadmoć nad Spartancima,
jer su ovi za rat raspolagali samo ljudstvom, a ne i novcem".
Tukidid u ime Korinćana najljucih neprijatelja Atine daje jasnu karakteristiku
Atinjana. Na kongresu Peloponeskog saveza predstavnik Korinta kaže: ,,Vi, izgleda,
uopšte niste računali s tim šta predstavljaju Atinjani s kojima vam predstoji borba...
Atinjani vole sve novotarije, odlikuju se brzinom u prosudivanju i ostvarenju jednom
donetih odluka... oni se ušuđuju i na ono što prevazilazi njihove snage, sposobni su na
rizik bez oklevanja i ne gube nadu čakni u najkritičnijim okolnostima... Pobeđujući
neprijatelje, Atinjani ih progone što je moguće dalje, a doživljavajući poraz povlače se
što manje... Ako se Atinjani prevare u nekom poduhvatu, onda u zamenu za to

24 Trijere su ratni brodovi sa tri reda vesala. U klasično doba trijera je bila dugačka 40-50 metara, široka 3-
6 metara, a imala je nosivost od oko 250 tona. Posadu trijere činili su veslači (170) i mornari (20).
Maksimalna brzina koja se nije mogla trajno održavati iznosi- la je oko 10 milja na čas. Glavno oružje
trijere bio je izduženi kljun krme koji je bio obložen gvožđem i isturen nad samom površinom vode.
pothranjuju nove nade i tako nadoknađuju ono što im nedostaje. Posedovanje i nada u
ono čega se prihvate slivaju se u jedinstvenu celinu samo kod Atinjana, zahvaljujući
brzini kojom oni prilaze ostvarenju svojih namera". (I, 70, 1—7)25
Neprijatelj Atine bio je Peloponeski savez u koji su ulazili skoro svi polisi
Peloponesa, izuzev Argosa i delimično Ahaje. Od naročite važnosti bilo je to što je
Megara koja se nalazila na samoj Istamskoj prevlaci u to vreme bila orijentisana prema
Sparti.
To je Spartancima pružalo mogućnost da bez prepreka upadaju u Atiku kao i da
održavaju vezu sa svojim mnogobrojnim saveznicima u centralnoj Grčkoj. Među te
saveznike spadao je Beotski savez, Istočna Lokrida, Fokida, Ambrakija, Leukada i
Anaktorij. Lakedemonjani su osim toga mogli da računaju na podršku dorskih kolonija
na Siciliji, posebno Sirakuze.
Glavnu snagu Peloponeskog saveza predstavljala je kopnena vojska. Prema rečima
Plutarha („Perikle", 33), pad komandom Arhidama za vreme prvog upada u Atiku
nalazilo se 60.000 peloponeskih i beotskih hopli-

Peloponeska ratna flota uglavnom se sastojala od korintskih i megarskih brodova.


Sa pomoćnim eskadrama Sikiona, Pelene, Eleje, Ambrakije i Leukade celokupno
brojno stanje peloponeske flote izražavalo se dosta velikim brojem od 300 plovnih
jedinica što je bilo skoro jednako veličini

25 O tome koliko je u Heladi bio raširen „atinski" način mišljenja najbolje svedoči to što Tukidid stavlja u
usta spartanskog kralja Arhidama, koji je pred rat opominjao Pelopo- nežane. misao koja nije baš
karakteristična za Lakedemonjane da se rat obično rešava ne silom oružja, nego novčanim sredstvima (οΰχ
οπλών τό πλέον άλλα δαπάνης I, 83, 2).
atinske flote. Međutim, borbena sposobnost peloponeskih brodova bila je
vrlo slaba. U pomorskim bitkarna tog'doba pitanje pobede rešavala je
umesnost posade i sposobnost manevrisanja krmom. U tom pogledu niko
nije bio ravan atinskim trijerama. Osim toga, atinska flota koja se sastojala
od 300 trijera bila je u početku pojačana sa još 120 trijera Korkirana.
Zato su „Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veličini svojih gradova, načine
nove brodove" (Π, 7, 2).
Što se tiče finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
rnogla cfa se porede sa novčanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali
dosta velikim rezervama novca. Za izdržavanje llote od 300 trijera samo za
vreme aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta
dnevno.26 Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe
strane. Međutim, unutar atinske pomorske države stanje je bilo dosta
zategnuto. Bez obzira na spoljašnju sređenost prilika, mnogobrojne
unutrašnje protivrečnosti potkopavale su čvrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam izraeđu robova i robovlasnika.
Državno uređenje Atine bilo je demokratičnije od svih uređenja širomxitave
Grčke; tu su svi građani neposredno učestvovali na izborima. Međutim, ne
smemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnička demokratija.
Pitanje broja robova u Atici nije još ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne
konačno. Ali čak i u slučaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi,
dolazimo do zaključka da je broj robova znatno premašivao broj njihovih
gospodara. Tako je bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo više
od 20 hiljada atinskih robova, većinom zanatlija, Spartancima u Dekeleju
(VII, 27, 5) predstavljalo je težak udarac za ekonomsku moc Atine, iako
ovde robovi nisu predstavljali stalnu pretnju interesima države kao što su to
bile hronične pobune i ustanci helota u Sparti.
Od vrlo velike važnosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa između Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u
savezničkim gradovima bio deset puta veći od broja stanovnika Atike. Od
toga koliko su saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogućnost
Atine da vodi ratne operacije. Saveznici su, međutim, bili ogorčeni pre

26 Na drugoj savezničkoj skupštini održanoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kažu: „Flotu u kojoj su
jači, napravićemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili Olimpije... Sto se tiče novca
koji na je za to potreban, dobićemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi su zaista uvek aktivno nastupali protiv
Atinjana. Delfsko proročište savetuje Epidamnjanima da svoj grad predaju Korinćanima (I, 25, 1), poziva
Lakedemonce da otpočnu rat protiv Atine (I, 118, 3; 123, 1) i obečava im svoju ličnu pomoć (Π, 54, 4). Ο tome
da su Spartanci sakupili sa svih strana Helade veće svote novca namenjene vođenju rata, saznajemo i iz
fragmentarnog natpisa IG V. 1,1. U njemu se, iz- među ostalih, pominju Efešani i Hiošani - stanovnici gradova
koji su spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom slučaju,
bogati ljudi; tako su sami Hiošani darovali 8000 medimni. Spartanci su takođe dobijali priloge s ostrva Melosa,
iz Ahaje, možda iz Lokride i drugih mesta.

t
svega zato što su morali da plaćaju Atini godišnji danak veci od onog koji su
plaćali pod vlašću persijskog cara.27 Osim toga Atinjani su na sve moguće
načine i ekonomski i politički vršili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud ο „mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i direktno
im se obraća rečima: „Jer vlast koju vi sad držite jeste tiranska vlast." (Π, 63, 1-
2). Ista misao, samo još oštrija, formulisana je u govoru Kleona: ,,Vi (Atinjani)
ne vidite da je vaša vlast tiraiiija nad onima koji pletu protiv vas zavere, a vaši
su podanici i protiv svoje volje." (ΙΠ, 37, 2). Tukidid izražava istu misao kao
svoje lično mišljenje: „Tako je, dakle, većina Helena bila ogorčena na Atinjane,
jedni želeći da se oslobode njihove vlasti, a dmgi bojeci se da pod nju ne
potpadnu." (II, 8, 4). Cak i za vreme pregovora sa Spartancima sami Atinjani
izjavljuju da su ,,već od mnogih bili omraženi" (1,75,4). Istina, ovakva
karakteristika može da bude i preterana, jer su simpatije Tukidida prema
oligarhiji van svake sumrije. Među demokratskim elementima Atinjani su,
nesumnjivo, uživali izvesnu podršku.
I, najzad, treću grupu protivrečnosti u atinskom društvu činile su
protivrečnosti između zemljoposjedničke oligarhije, potomaka eupatrida s jedne
strane, i trgovačko-zanatlijskih demokratskili grupacija s druge strane7
Grapaćija koja je pružala podršku Periklu oslanjala se na veliku većinu atinskih
građana; u nju su spadali trgovci i zanatlije koji su radili za izvoz, imućniji
građani koji su sudelovali u velikim građevinskim radovima u Atini i, konačno,
mnoge hiljade građana koji su na ovaj ili onaj način primali od države platu na
račun prihoda od arhee. U političkoj borbi veliku je ulogu igralo seljaštvo Atike
koje je svojom kolebljivošću davalo prevagu ovoj ili onoj strani. Tokom skoro
punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija oligarhijeT)iIa'je potisnuta, ali
ne i likvidirana, i čim je došlo do spoljnopolitičkih komplikacija buknula je
povećanom snagom. Qd_velikog je značaja bila, naročito u poslednje vreme
Periklove uprave, i opozicija radikalno-demokratskih krugova na čelu sa
Kleonom. Ta grupa zastupala je one slojeve atinskog građanstva koji su bili
zainteresovani za maksimalnu ekonomsku i političku ekspanziju. Pa ipak u
periodu koji je neposredno prethodio objavi rata, Periklovi protivnici nisu se
usuđivali na direktno istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov
autoritet podrivaju indirektiiim putem, napadajući Ijude koji Su mu'Bfli bliški i
kompromitujući ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i
Anaksagora. Fidiju su okrivili za krađu velikih vrednosti pri izradi statue
boginje Atine. Bez obzira što krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde
je, prema Plutarhovim rečima, i umro. Fidija je bio lični Periklov prijatelj, a uz
to je upravo Periklu bila poverena kontrola nad atinske flote. Međutim, borbena
sposobnost peloponeskih brodova bila je vrlo slaba. U pomorskim bitkarna tog
doba pitarije pobede resavala je umesnost posade i sposobnost manevrisanja

27 Mit ο Aristidovoj „pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome što je on savezničke uplate
u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaćali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na 600
talenata.
krmom. U tom pogledu niko nije bio ravan atinskim trijerama. Osim toga,
atinska flota koja se sastojala od 300 trijera bila je u početku pojačana sa još
120 trijera Korkirana.
Zato su „Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veličini svojih gradova, načine
nove brodove" (Π, 7, 2).
Što se tiče finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
mogla da se porede sa novčanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali dosta
velikim rezervama novca. Za izdržavanje flote od 300 trijera samo za vreme
aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta dnevno.28
Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe strane.
Međutim, unutar atinske pomorske države stanje je bilo dosta zategnuto. Bez
obzira na spoljašnju sređenost prilika, mnogobrojne unutrašnje protivrečnosti
potkopavale su čvrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam između robova i robovlasnika.
Državno uređenje Atine bilo je demokratičnije od svih uređenja širorrtčitave
Grčke; tu su svi građani neposredno učestvovali na izborima. Međutim, ne
smemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnička demokratija. Pitanje
broja robova u Atici nije još ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne konačno. Ali
čak i u slučaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi, dolazimo do
zaključka da je broj robova znatno premašivao broj njihovih gospodara. Tako je
bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo više od 20 hiljada atinskih
robova, većinom zanatHja,"Spartancima u Dekeleju (VII, 27, 5) predstavljalo je
težak udarac za ekonomsku moč Atine, iako ovde robovi nisu predstavljali
stalnu pretnju interesima države kao što su to bile hronične pobune i ustanci
helota u Sparti.
Od vrio velike važnosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa između Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u savezničkim
gradovima bio deset puta veći od broja stanovnika Atike. Od toga koliko su
saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogućnost Atine da vodi ratne
operacije. Saveznici su, rneđutim, bili ogorčeni pre

28 Na drugoj savezničkoj skupštini održanoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kažu:
„Flotu u kojoj su jači, napravićemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili
Olimpije... Sto se tiče novca koji na je za to potreban, dobićemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi
su zaista uvek aktivno nastupali protiv Atinjana. Delfsko proročište savetuje Epidamnjanima da
svoj grad predaju Korinćanima (I, 25, 1), poziva Lakedemonce da otpočnu rat protiv Atine (I, 118,
3; 123, 1) i obećava im svoju ličnu pomoć (Π, 54, 4). Ο tome da su Spartanci sakupili sa svih
strana Helade veće svote novca namenjene vođenju rata, saznajemo i iz fragmentarnog natpisa IG
V. 1, 1. U njemu se, iz- među ostalih, pominju Efešani i Hiošani - stanovnici gradova koji su
spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom
slučaju, bogati ljudi; tako su sami Hiošani darovali 8000 medimni. Spartanci su takođe dobijali
priloge s ostrva Melosa, iz Ahaje, možda iz Lokride i drugih mesta.
svega zato što su morali da plaćaju Atini godišnji danak veći od onog koji su
plaćali pod vlašću persijskog cara.29 Osim toga Atinjani su na sve rhoguće
načine i ekonomski i politički vršili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud ο „mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i
direktno im se obraća rečima: „Jer vlast koju vi sad držite jeste tiranska
vlast." (Π, 63, 1-2). Ista misao, samo još oštrija, formulisana je u govoru
Kleona: ,,Vi (Atinjani) ne vidite da je vaša vlast tiranija nad onima koji pletu
protiv vas zavere, a vaši su podanici i protiv svoje volje." (ΙΠ, 37, 2).
Tukidid izražava istu misao kao svoje lično mišljenje: „Tako je, dakle,
većina Helena bila ogorčena na Atinjane, jedni želeći da se oslobode njihove
vlasti, a drugi bojeći se da pod nju ne potpadnu." (II, 8, 4). Čak i za vreme
pregovora sa Spartancima sarni Atinjani izjavljuju da su ,,već od mnogih bili
omraženi" (1,75, 4). Istina, ovakva karakteristika može da bude i preterana,
jer su simpatije Tukidida prema oligarhiji van svake sumnje. Među
demokratskim elementima Atinjani su, nesumnjivo, uživali izvesnu podršku.
I, najzad, treću grupu protivrečnosti u atinskom društvu činile su
protivrečnosti između zemljoposjedničke oligarhije, potomaka eupatrida s
jedne strane, i trgovačko-zanatlijskih demokratskih grupacija s druge strane.
Gmpaćija koja je pružala podršku Periklu oslanjala se na veliku većinu
atinskih građana; u nju su spadali trgovci i zanadije koji su radili za izvoz,
imućniji građani koji su sudelovali u velikim građevinskim radovima u Atini
i, konačno, mnoge hiljade građana koji su na ovaj ili onaj način primali od
države platu na račun prihoda od arhee. U političkoj borbi veliku je ulogu
igralo seljaštvo Atike koje je svojom kolebljivošću davalo prevagu ovoj ili
onoj strani. Tokom skoro punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija
oligadiije bila je potisnuta, ali ne i likvidirana, i čim je došlo do
spoljnopolitičkih komplikacija buknula je povećanom snagom. Od velikog
je značaja bila, naročito u poslednje vreme Periklove uprave, i opozicija
radikalno-demokratskih krugova na čelu sa Kleonom. Ta grupa zastupala je
one slojeve atinskog građanstva koji su bili zainteresovani za maksimalnu
ekonomsku i političku ekspanziju. Pa ipak u periodu koji je neposredno
prethodio objavi rata, Perijdovi protivnici nisu se usuđivali na direktno
istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov autoritet podrivaju
indirektnim putem, napadajući ljude koji šu mu bili bliski i kompromitujući
ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i Anaksagora. Fidiju su
okrivili za krađu velikih vrednosti pri izradi statue boginje Atine. Bez obzira
što krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde je, prema Plutariiovim
rečima, i umro. Fidija je bio lični Periklov prijatelj, a uz to je upravo Periklu
bila poverena kontrola nad

29 Mit ο Aristidovoj „pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome što je on savezničke


uplate u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaćali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na
600 talenata.
atinske flote. Međutim, borbena sposobnost peloponeskih brodova bila je vrlo
slaba. U pomorskim bitkarna tog doba pitarije pobede reŠavala je umesnost
posade i sposobnost manevrisanja krmom. U tom pogledu niko nije bio ravan
atinskim trijerama. Osim toga, atinska flota koja se sastojala od 300 trijera bila
je u početku pojačana sa još 120 trijera Korkirana.
Zato su „Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veličini svojih gradova, načine
nove brodove" (Π, 7, 2).
Što se tiče finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
mogla da se porede sa novčanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali dosta
velikim rezervama novca. Za izdržavanje flote od 300 trijera samo za vreme
aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta dnevno.30
Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe strane.
Međutim, unutar atinske pomorske države stanje je bilo dosta zategnuto. Bez
obzira na spoljašnju sređenost prilika, mnogobrojne unutrašnje protivrečnosti
potkopavale su čvrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam između robova i robovlasnika.
Državno uređenje Atine bilo je demokratičnije od svih uređenja širom-čitave
Grčke; tu su svi građani neposredno učestvovali na izborirpa. Međutim, ne
srnemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnička demokratija. Pitanje
broja robova u Atici nije još ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne konačno. Ali
čak i u slučaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi, dolazimo do
zaključka da je broj robova znatno premašivao broj njihovih gospodara. Tako je
bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo više od 20 hiljada atinskih
robova, većinom zanat1ija,Spartanciraa u Dekeleju (VII, 27, 5) predstavljalo je
težak udarac za ekonomsku moć Atine, iako ovde robovi nisu predstavljali
stalnu pretnju interesima države kao što su to bile hronične pobune i ustanci
helota u Sparti.
Od vrlo velike važnosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa između Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u savezničkim
gradovima bio deset puta veći od broja stanovnika Atike. Od toga koliko su
saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogućnost Atine da vodi ratne
operacije. Saveznici su, međutim, bili ogorčeni pre

30 Na drugoj savezničkoj skupštini održanoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kažu:
„Flotu u kojoj su jači, napravićemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili
Olimpije... Sto se tiče novca koji na je za to potreban, dobićemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi
su zaista uvek aktivno nastupali protiv Atinjana. Delfsko proročište savetuje Epidamnjanima da
svoj grad predaju Korinćanima (I, 25, 1), poziva Lakedemonce da otpočnu rat protiv Atine (I, 118,
3; 123, 1) i obećava im svoju ličnu pomoć (Π, 54, 4). Ο tome da su Spartanci sakupili sa svih
strana Helade veće svote novca namenjene vođenju rata, saznajemo i iz fragmentarnog natpisalG
V. 1, 1. U njemu se, iz- među ostalih, pominju Efešani i Hiošani - stanovnici gradova koji su
spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom
slučaju, bogati ljudi; tako su sami Hiošani darovali 8000 medimni. Spartanci su takođe dobijali
priloge s ostrva Melosa, iz Ahaje, možda iz Lokride i drugih mesta.
svega zato što su morali da plaćaju Atini godišnji danak veći od onog koji su
plaćali pod vlašcu persijskog cara.31 Osim toga Atinjani su na sve rrioguće
načine i ekonomski i politički vršili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud ο „mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i
direktno im se obraća rečima: „Jer vlast koju vi sad držite jeste tiranska
vlast." (Π, 63, 1-2). Ista misao, samo još oštrija, formulisana je u govoru
Kleona: ,,Vi (Atinjani) ne vidite da je vaša vlast tiranija nad onima koji pletu
protiv vas zavere, a vaši su podanici i protiv svoje volje." (ΙΠ, 37, 2).
Tukidid izražava istu misao kao svoje lično mišljenje: „Tako je, dakle,
većina Helena bila ogorčena na Atinjane, jedni želeći da se oslobode njihove
vlasti, a drugi bojeći se da pod nju ne potpadnu." (II, 8, 4). Čak i za vreme
pregovora sa Spartancima sami Atinjani izjavljuju da su ,,već od mnogih bili
omraženi" (1,75, 4). Istina, ovakva karakteristika može da bude i preterana,
jer su simpatije Tukidida prema oligarhiji van svake sumnje. Među
demokratskim elementima Atinjani su, nesumnjivo, uživali izvesnu podršku.
I, najzad, trecu grupu protivrečnosti u atinskom društvu činile su
protivrečnosti između zemljoposjedničke oligarhije, potomaka eupatrida s
jedne strane, i trgovačko-zaiiatiijskih demokratskih grupacija s druge strane.
Grupaćija koja je pružala podršku Periklu oslanjala se na veliku većinu
atinskih građana; u nju su spadali trgovci i zanatlije koji su radili za izvoz,
imucniji građani koji su sudelovali u velikim građevinskim radovima u Atini
i, konačno, mnoge hiljadc građana koji su na ovaj ili onaj način primali od
države platu na račun prihoda od arhee. U političkoj borbi veliku je ulogu
igralo seljaštvo Atike koje je svojom kolebljivošću davalo prevagu ovoj ili
onoj strani. Tokom skoro punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija
oligadiije bila je potisnuta, ali ne i likvidirana, i čim je došlo do
spoljnopolitičkih komplikacija buknula je povećanom snagom. Od velikog
je značaja bila, naročito u poslednje vreme Periklove uprave, i opozicija
radikalno-demokratskih krugova na čelu sa Kleonom. Ta gmpa zastupala je
one slojeve atinskog građanstva koji su bili zainteresovani za maksimalnu
ekonomsku i političku ekspanziju. Pa ipak u periodu koji je neposredno
prethodio objavi rata, Periklovi protivnici nisu sc usuđivali na direktno
istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov autoritet podrivaju
indirektnim putem, napadajuci ljude koji šu mu bili bliški i kompromitujući
ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i Anaksagora. Fidiju su
okrivili za krađu velikih vrednosti pri izradi statue boginje Atine. Bez obzira
što krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde je, preraa Plutarhovim
rečima, i umro. Fidija je bio lični Periklov prijatelj, a uz to je upravo Periklu
bila poverena kontrola nad

31 Mit ο Aristidovoj „pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome što je on savezničke


uplate u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaćali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na
600 talenata.
sredstvima koja su Fidiji stajala na raspolaganju (Diodor, XH, 38). Takp je
Fidijinom osudom bio snažno pogođen ličiii autoritet Perikla. Proces protiv
Periklove žene Aspasije koja je bila okrivljena za bogohuljenje i pored toga
što je bila opravdana na „ponizne Periklove molbe" (Piutarh, Perike, 32),
jako je pokolebao politički ugled vođe atinske države. Najzad, treći Periklov
drug, filozof Anaksagora takođe je bio okrivljen za bogohuljenje. U ovom
slučaju izgleda da stvar nije došla do suda. Međutim, tri uzastopna napada na
Perikla, koji su dolazili jedan za "đrugim, neposredno svedoče ο tome da se
opozicija u Atini aktivirala još pre objave rata.
Pa ipak, bez obzira na unutrašnju borbu, atinska demokratija bila je
uverena u svoju snagu. Ton Periklovih govora kod Tukidida, odnos ovog
istoričara prema rukovodiocu atinske politike (II, 65, 13), opšta ocena
Periklove delatnosti od strane svih grčkih istoričara sve to svedoči ο tome da
je osnovna masa demosa bila čvrsto zbijena oko svog vođe. Ali to najbolje
pokazuje ocena atinske demokratije koju joj daje njen zakleri neprijatelj
autor pseudo-ksenofontovskog „Atinskog ustava". Naglašavajući skoro u
svakom poglavlju neprijateljstvo i prezir prema državnom uređenju svoga
polis, autor vrlo često priznje da je atinska „konstitucija" pružila sve
mogućnosti za ostvarenje vlasti robovlasničkog demosa. On piše (I, 4): „Ako
nekog čudi to što Atinjani u svakom pogledu pretpostavljaju prosti i
siromašni svet i uopšte demokrate blagorodnim, plemenitim građanima, onda
oni time, kako se sad ispostavlja, i čuvaju demokratiju. Upravo, kad sirotinja,
ljudi iz naroda, uopšte niži ljudi, postignu blagostanje i kad se stvori mnogo
takvih ljudi, onda oni učvršćuju demokratiju". Pored toga treba da imamo na
umu da je „Atinski ustav" pisan već posle smrti Perikla, pod još sasvim
svežim utiskom pustošenja Atike od strane Peloponežana, pod utiskom kuge
i niza drugih nedaća koje su se sručile na Atinu. Autor sam završava svoj
spis-paskvilu odavanjem priznanja moći koju je imao demos: ,,Da bi se
izvršio pokušaj obaranja atinske demokratije, malo je šaka ljudi" (ΠΙ, 12).
Spartanska pozadina s obzirom na saveznike Sparte bila jejmnogo
sigurnija od atinske. Saveznici Sparte bili su zamteresovani za uništenje
Atine više nego sania Sparta. Korintska i tebanska oligarhija stalno su
podsticale Lakedemonjane na odlučujuće akcije. Prvi su preuzeli na sebe
tešku obavezu da finansiraju Peloponeski savez, a drugi su napadom na
Plateju neposredno otpočeli vojne operacije. Veoma važnu okolnost
predstavljalo je to što polisi koji su ulazili u sastav Peloponeskog saveza nisu
plaćali foros. „Lakedemonjani su se koristili hegemonijom, ne uzimajući
danak od svojih saveznike" (I, 19, 1). Parola αυτονομία* pod kojom su
Spartanci vodili rat bila je nesumnjivo vrio popularna među Helenima.
* Αυτονομία u staro doba označava ne samo samoupravu u današnjem smislu te reči, već i
potpunu nezavisnost nekog polisa. Upor. Α. B. Ranovič, „Aleksandar Makedonski i grčki
gradovi Male Azije", VDI, 1947, No 4, 59 idd.
Zato se ona susreće u svim govorima vođa Peloponeskog saveza. S druge
strane, ta parola ne bi mogla da ima političko dejstvo kad αυτονομία ne bi u
ovoj ili onoj meri bila ostvarivana u uzajamnim odnosima između Sparte i
njenih saveznika. Ο većoj stabilnosti Peloponeskog saveza najbolje svedoči
činjenica da za skoro 30 godina, koliko je trajao Peloponeski rat, nije bilo ni
jednog slučaja da se bilo koji član njenog saveza odvoji od Sparte.
Međutim, u Sparti je druga grapa protivrečnosti bila zaoštrena još jače
nego u Atini; to je antagonizam između robova i robovlasnika. Presudni
problem unutrašnje politike Sparte predstavljalo je pitanje kako da se heloti
drže u pokomosti. Tukidid naglašava da je „većina mera koje su
Lakedemonjani poduzimali uvek bila usmerena na njihovu odbranu od
helota" (IV, 80, 3). Sparti je posebno opasno izgledala pobuna helota za
vreme operacije kod Pila. Međutim, celim nizom raznih mera među kojima je
na prvom mestu bio veoma žestok teror ubistvo 2000 najzaslužnijih helota
(IV, 80, 4), upućivanje preko granice 700 helotskih hoplita s Brasidom (IV,
80, 5), 600 helota i neodamoda32) u Sicijilu (VII, 19), a ponekad i
oslobađenjem helota (V, 34, 1), Spartanci su ipak uspeli da postignu svoj
glavni cilj i da onemoguće opšti ustanak helota za vreme rata.

Neposredni povodi Prvi^plet protivrečnosti koji je neposredno izazvao za


rat rat nikao je na Jadranskom moru u vezi sa Korki-
rom. Korkira (današnji Krf) najsevernije i najveće
ostrvo u grupi Jonskih ostrva, sa površinom od 950 km2, predstavljala je
najvažniju tačku na poraorskom putu za Veliku Grčku. Tu je u svoje doba
osnovao koloniju Korint i stanovništvo ostrva bilo je povezano rodbinskim
vezama sa članovima Peloponeskog saveza. Ne vodeći neposredno nikakvu
značajniju trgovinu, Korkira je ipak raspolagala velikim rezervama. Prema
Tukididu, Korkirani su bili „gospodari celog ondašnjeg mora" i, što je
naročito važno, kao vlasnici 120 trijera bili su na trecem, a možda čak i na
drugom mestu po veličini flote u celoj Heladi. „Jer u ono vreme oni su po
bogatstvu bili ravni najbogatijima među Helenima, a u pripremama za rat još
i jači. Α što se tiče flote, bilo je i malo hvalisanja" (I, 25, 4).
436. g. u korkirskoj koloniji Epidamnosu (danas Drač) demokrati su
proterali oligarhe koji su, udruživši se sa susednim plemenima, počeli da
terorišu lokalno stanovništvo. Žalba upućena Korkiri ostala je bez rezultat,
jer vladajuca aristokratija Korkire nije želela da istupi protiv oligarhije
Epidamnosa. Tada su Epidamnjani uputili svoju delegaciju u Korint koji je
poslao u pomoć veći broj kolonista, a zatim 75-80 brodova i 2000 hoplita. To
je predstavljalo casus belli između Korkire i Korinta.J>bici kod Leukimne na
Korkiri (u leto 435. g.) Korkirani su odneli pobedu.
Tokom čitave iduće godine Korinćani su opremali ogromnu flotu od 150
trijera; od toga su 600 trijera dali njihovi savezriici: Ambrakioti, Megarani,
Elejci i drugi. Tada su se Korkirani, videci da sami ne mogu da se odupru
opasnosti, obratili atinskoj eklesiji s molbom da ih primi u sastav arhee.

32 Neodamodi su oslobođenici iz redova helota. Oni su uživali ličnu slobodu, ali nisu imali
političkih prava.
Angažovanje na strani Korkire značilo je neusmnjiv i skori početak rata
sa Peloponeskim savezom. S druge strane, odbijanje pomocTKorkiri značilo
je gubitak velike flote koja bi mogla da se koristi protiv Atine. Osim toga u
ovom slučaju otpadala je i nada za dobijanje zeralje na Siciliji. Eklesija se u
početku kolebala, ali je konačno odlučeno da se Korkiri ponudi zaključenje
odbrambenog saveza. Možemo pretpostaviti da Je u diskusiji koja se vodila u
eklesiji pobedila strana koja je zastupala interese trgovačko-zanatlijskih
krugova vezanih za trgovinu sa zapadom.
Za slučaj napada na Korkirane u početku im je poslato u pomoć 10, a
zatim još 20 trijera. U bici kod Sibotskih ostrva koja se odigrala između
korintske i korkirske flote (u septembru 433. g.) korkirška flota je pretrpela
poraz, ali atinske eskadre koje su se na poprištu nalazile u ulozi posraatrača,
spasle su Korkirane od potpunog uništenja. Tukidid kaže da je to bila
„najveca bitka Helena protiv Helena među svim dotadašnjim bitkama."
Korintska flota brojala je 150 trijera, korkirska 110 svojih i 10 atinskih
trijera. Druga atinska eskadra stigla je posle bitke. Korinćani su zarobili 1050
Korkirana. Od njih 800 su prodali kao ldbove, a 250 građana, uglavnom
aiistokrata, uskoro su pustili kucama. Vraćanje te grupe aristokrata kasnije je
dovelo do dugotrajnog i upornog građanskog rata na ostrvu.
U periodu diplomatskih priprema za rat Korinćani su bili najžešći
protivnici Atine. Sparta se možđa rie bi ni odlučila da otpočne rat da nije bilo
nastojanja, pretnji, pa čak i ultimatuma korintskih izaslanika. Međutim,
veliki govor korintskih izaslanika u Atini za vreme korkirskog incidenta (I,
37-43) očigledno ostavlja Atini otvorena vrata za pregovore i očuvanje
položaja koji je bio zagarantovan tridesetogodišnjim mirom. Stvar je u tome
što su se trgovinski interesi Korinta sve do sredine 30-tih godina samo
ponekad sukobljavali s atinskim trgovinskim interesima. Glavni pravac
atinske ekspanzije bio je istok (Mala Azija) i severoistok (Propontida i Pont).
Istina, počevši od sredine V veka Atina preduzima određene korake sa ciljem
da se učvrsti na severnoj obali Korintskog zaliva pa čak i u Italiji, ali prema
uslovima tridesetogodišnjeg niira sa Spartom morala je da se odrekne svih
svojih privremenih uspeha u toj oblasti.
Za razliku od Atine glavna sfera uticaja Korinta pružala se na Zapad
(Sicilija, južna Italija) i na severozapad (obale Jadrana). Osim toga, u slučaju
rata protiv Atine sva korintska trgovina padala je pod kontrolu neprijatelja.
Izlaz na zapad kroz Korintski zaliv kontrolisao je Naupakt gde su se naselili
najžešći neprijatelji Peloponežana Mesenjani, potomci spartanskih helota.
Put kroz Saronski /ali ν bio je mnogo duži i opasniji, jer je prolazio nedaleko
od Pireja, Prema tome, u slučaju poraza Korint je mogao da izgubi sve, a u
slučaju pobede đa đobije vrio malo. Tako je bilo do 435. g. i delimično u
vreme samoskog ustanka. Međutim, kad su Atina i Korkirastupileusavez,
Korint se odmahnašao odsečenod Sicilije, aistovremeno i od severnog dela
Baikanskog poluostrva. Položaj Korinta na zapadu postao je još gori kad je
Atina 432. g. obnovila ugovor ο savezu sa Leontinom i Reijem (IG, I2, 51 i
52). Sad Korint nije imao drugog izlaza osim rata.
„Pravi uzrok rata iznieđu Korinćana i Atinjana zaključuje Tukidid (I, 55,
2) bio je taj, što su Atinjani, dok je još važio ugovor, učestvovali u
pomorskoj bici na strani Koritirana."
Međutim, Spartanci još nisu bili voljni da otpočnu rat. Korkirani su u
Sparti imali velik uticaj i kad su u početku konflikta s Korintom ponudili da
se stvar reši arbitražom Peloponežana, Spart je prihvatila predlog. Očigledno
je da Sparta nije želela rat profiv Korkire. Zato su Korinćani bili prisiljeni da
sačekaju slučaj kojim bi čitav Peloponeski savez bio uvučen u rat s Atinom.
U tome im je pomogao i potidejski incident koji je poslužio kao dragi povod
za rat.
Potideja je bila kolonija Korinta na Halkidiku; nalazila se na vanredno
pogodnom mestu prevlake koje je spajalapoluostrvo Palenu s kopnom. Inače
to je bio manji polis, usko vezan za svoju metropolu Korint koji je u Palenu
svake godine upućivao više činovnike polisa epidemijurge.
Situacija na obalama Halkidika bila je u to doba neobično komplikovana.
Helenski gradovi tih obala ulazili su u sastav Atinske arhee i plaćali su
dvostruke iznose. Foros Potideje povećan je 435. g. od 6 talenata na'15. To je
strahovito revoltiralo stanoviiištvo. Sa kontinentalne strane halkidičfi polisi
naTazili su se pod jakirn pritiskom kako Makedonije, pod energičnim i
neobuzdanim kraljem Perdikom, tako i tračkih plemenskih saveza, posebno
plemena Odiisa. Položaj helenskih gradova bio je takođe zararšen
nepoverenjem koje su prema njima gajili Atinjani pod čijom su stalnom
kontrolom nalazili. Osim toga Atinjani su, u želji da ovladaju nalazištima
zlata u Trakiji i građevinskim materijalom iz makedonskih šuma za izgradnju
brodova, nastojali svim silama da učvrste svoje pozicije u toj oblasti gde su,
posle dugotrajnih neuspelih pokušaja, 437. g. osnovali koloniju Amfipolj.
Sve to primora Potideju da potraži izlaz u učvršćenju svojih veza s
Korintom i Peloponeskim savezom. Zbog takvog stanja stvari Atinjani
zatraže od Potideje ,,da razori svoje bedeme sa strane Palene (sa morske
Strane), da preda taoce i da zbaci epidemijurge" (I, 56, 2). Kako bi naglasili
ozbiljnost svojih zahteva, Atinjani u tu oblast upute 1000 hoplita i 30
brodova, a kasnije još 40 brodova sa 2000 hoplita. Korint je sa svoje strane
obećao Potidejcima maksimalnu pomoć Peloponeskog saveza uputivši odred
peloponeskih dobrovoljaca jačine 1600 hoplita i 400 lako naoružanih
vojnika. U proleća 432. Potideja se zvanično odvojila od Atine i zaključila
odbrambeni savez sa Halkiđanima i Beoćanima. Atinska vojska stvori obruč
oko Potideje i prisili Peloponežane da se zatvore u grad. Opsada Potideje bila
je drugi „povod spora između Atinjana i Peloponežana koji je doveo do rata"
(I, 56, 1).33

33 Tukidid pravi oštro razgraničenje između korkirskog i potidejskog konflikta. Govoreći ο


prvom, on uvek suprotstavlja Atinjane i Korinćane (sr. I, 55, 2); u drugom slučaju pro- tiv
Atinjana više ne stoje sami Korinćani, već svi Peloponežani (I, 56, 1). Konflikt između Atinjana
i Peloponeskog saveza pokazao se u celini tek za vreme opsade Potideje (leto 423. g.).
Najzad treci povod koji je konačno predodredio odluku Peloponežana da
objave rat bila je tzv. megarska psefizma. Megara, najbliži sused Atike s
jugozapada, nalazila se na samom Istmu. Njene luke, Paga i Niseja,TĆoje su
se nalazile na Korintskom odnosno Saronskom zalivu, predstavljale su
vanređna skloništa za ukotvljavanje flote. Osim toga, Megara je održavala
uske veze s nizom kolonija koje je sama osnovala na Siciliji (Trotil, Taps,
Megara Hiblejska, delimično Selinunt), kao i sa Vizantom i Kalhedonom na
Bosforu (IV, 75, 2).
U borbi između Atine i Sparte pozicija Megare nije bila čvrsta i
sigurna._Međutim, njena teritorija bila je izuzetno značajna po obe strane.
Držaci Megaridu, posebno Geranijski prolaz, Atina bi zatvorila spartanskim
falangama izlaz sa Peloponeza i odsekla bi ih od njihovih saveznika u
srednjoj GrČkoj. Za Spartu je Megara značila obezbeđenje kontakta sa
savezničkom Beotijom. Borba za Megaru predstavljala je jedan od uzroka
prvog rata izmeđirKtine i Sparte (I, 103, 4); uz to megarski demokrati u čijim
se rukama nalazila vlast u pilosu stalno su se kolebali između atinske
demokratije i peloponeske oligarhije.
Odnosi između Megare i Atirie narocito su se zaoštrili zbog izlaska
Megare iz Atinske ariiee, što je usledilo 446. g., kao i zbog njene podrške
Korintuu borbiprotiv Korkire (1,46, 1; 48, 4). U zimu 432. g. atinskaeklesija
donale je specijalnu odluku ο Megari (megarsku psefizmu), preraa kojoj su
za Megarane, „uprkos postojećem ugovoru... bile zatvorene luke koje su se
nalazile u atinskom posedu, kao i atičko tržište" (I, 67, 4). Kao motiv za
takvu odluku navodilo se da su Megarani „uzorali svetu zemlju... i pružili
utočište odbeglim atinskim robovima" (I, 139, 2). Izgleda da je poslednja
okolnost odigrala veoma važnu ulogu, pošto su je Atinjani gotovo zvanično
istakli za vreme pregovora sa Spartom. Prema tome, Tukidid ne govori ο
masovnom bežanju robova samo u vreme ratnih operacija već i u
prethodnom periodu. Takva odluka eklesije predstavljala je pravu katastrofu
za malu Megaru.

Diplomatske Pregovori između Peloponeskog saveza i Atine pripreme za


rat do kojih je došlo tokom 432. g. interesantni su sa gledišta diplomatskih
priprema za ratT Pri tom treba ukazati da su spartanski diplomati, bez obzira
na svoju uobičajenu neumešnost, ovog puta bili vrlo vešti i pod parolom
slobode za sve Grke obezbedili za sebe maksimum saveznika za predstojeći
rat kako među slobodnim helenskim polisima tako i među atinskim
saveznicima.
Pitanje rata faktički je bilo rešeno na skupštini održanoj u Sparti tokom
jula i avgusta 432. g. kad su tužbe saveznika na samovolju Atinjana (među
njima su bile najoštrije izjave korintskih delegata) naterale spartansku apelu
da proglasi Atinu krivom za narušavanje tridesetogodišnjeg ugovora. Ubrzo
posle toga Lakedemonjani su sazvali sastanak delegata Peloponeskog saveza
radi donošenja zvanične odluke. Pošto je većina država glasala za rat, on je
postao neizbežan. Na skupštini su bili utvrđeni kontingenti pojedinih
saveznika; tom prilikorn doneta je odluka ,,da ne može biti odlaganjai" (I,
125, 2). Međutim, Sparti je trebalo još vremena za vojne i diplomatske
pripreme, što je potrajalo još oko godinu dana. Tukidid.dosta iscrpno govori
ο vojnim pripremama Lakedemonjana. Shvatajući da ne mogu da pobede
Atinu bez prevlasti u pomorskim snagama, Lakedemonjani su, „Tako su
Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije, koji su stali na
njihovu stranu, da, srazmerno veličini svojih gradova, načine nove brodove."
(Π, 7, 2).
Što se tiče diplomatskih priprema za rat, prvi zahtev Peloponežana bio je
da se proteraju krivci za bogohuljenje na boginju", što je praktično
označavalo zahtev za proterivanje Perikla koji je po svojoj'majci vodio
poreklo od roda Alkmeonida, krivaca za ubistvo Kilona. Jasno je da je takav
zahtev bio demonstrativan. „Boreći se tobože pre svega za bogove...
Lakedemonjani nisu toliko računali na proterivanje Perikla koliko na to-da će
njihov zahtev izazvati razdraženost građana protiv njega" (I, 127, 2). Kao
odgovor na ovo Atinjani su postavili svoj protivzahtev ο tome da se iz Sparte
proteraju ljudi uprljani ubistvima helota na Tenaru_(464. g.) i ubistvom
kralja Pausanije u hramu Atine Halkioikos.
Druga etapa diplomatske borbe započela je zahtevom Spartanaca da se
prekine opsada Potideje i da se da sloboda Egini. Glavni zahtev Spartanaca u
toj etapi odnosio se na ukidanje megarske psefizme, pri čemu su njihovi
izaslanici izjavili da rata neće biti ako Atinjani prihvate te ustupke. Međutim,
ovi zahtevi Sparte bili su odbačeni. Posljednji izaslanici došli su u Atinu
krajem zime 431. g. s ultimatumom: „Lakedemonjani žele rnir i biće mir, ako
vi (Atinjani) ostavite Helenima autonomiju" (I, 139, 3). Ova mera spartanske
diplomatije iniala je velik politički značaj. Ocenjujući situaciju u Heladi
posle tebanskog napada na Plateju, Tukidid kaže: „Javno mišljenje, međutim,
više je naginjalo Lakedemoncima, posebno zbog toga što su obećali da ce
osloboditi Heladu." (Π, 8, 4).
Na osnovu Periklovog predloga atinska eklesija je odgovorila na
spartanski ultimatum oštrim odbijanjem. To je značilo prekid diplomatskih
odnosa i u najskorije vreme moralo je da dovede do otvorenog rata.
Ratne operacije otpočeli su Tebanci. Za vreme prolećnih poljskih radova
431. g. odred od 300 Tebanaca, pod komandom dvojice beotarha, iznenada je
napao na Plateju koja se nalazila na granici Atike. Međutim, Platejci su u
zoru organizovali kontranapad i zarobili 180 Tebanaca među kojima je bilo
više predstavnika najuglednijih beotskih rodova. Zbog jakog i naglog
nadolaska reke Asop glavnina tebanskih trupa nije uspela da priđe Plateji i
zarobjenici su pobijeni od strane Platejaca koji su bili jako ozlojeđeni
izdajničkim napadom na njih. U vezi s tim u Atici su zadržani svi Beoćani
koji su se našli u Atici.
To javno narušavanje tridesetogodišnjeg ugovora predstavljalo je početak
Peloponeskog rata.
2. ARHIDAMOV RAT

Strateški planovi Prvi period Peloponeskog rata nosi ime Arhi-


zaraćenih strana damov rat po imenu spartanskog kralja Arhidaraa Π koji
je u početku rata komandovao trupama Peloponeskog saveza. Arhidamov rat
trajao je od početka aprila 431. g. pre n.e. do zaključenja mira između Atine i
Sparte 421. godine pre n.e.
Strateški plan Sparte Arhidam je formulisao u svora govoru
Peloponežanima i saveznicima. Arhidara je izjavio da vojska kojom on ko
manduje predstavlja ogromnu armiju „najveću i najhrabriju vojsku" (Π,
11,1). Atinjani nisu bili u stanju da ira suprotstave čak ni polovinu broja
hoplita i za njih bi bilo bezumlje da prihvate bitku na otvorenom polju.
Znajući to, Arhidam je hteo da provokacijom izazove Atinjane i da ih uvuče
u bitku, računajući na njihovu razjarenost ,,kad budu videli kako pustošimo
njihovu zemlju i uništavamo njihova dobra" (II, 11, 6). Arhidam se, osini
toga, nadao da če Atinjani ,,kod kojih je stasala mnogobrojna mladež i koji
su za rat bili spremniji nego ikada ranije, možda ipak izaći protiv njih i da
neće gledati kako im se pustoši zemlja" (Π, 20, 2). U Arhidamovom planu
vidi se nastojanje da se Periklova grupa liši podrške mnogobrojnog atičkog
seljaštva koje bi u slučaju peloponeske najezde izgubilo svoj imetak;
nezadovoljstvo seljaštva trebalo je jako da potkopa Periklove pozicije.
Tako se peloponeski glavnokomandujuci nadao da će okončati rat jednim
jedinim udarcem. Jedino u slučaju neuspeha tog plana trebalo je da stupi u
dejstvo flota koja je bila postepeno pripremana; istina, i tada joj je bila
dodeljena drugorazredna uloga. Moguće je da su Spartanci računali i na
pomoć atinskih oligarha. Nije slučajno što je Perikle odbio pregovore sa
spartanskim izaslanikom Melesipom koji je bio upućen u Atinu pred
Arhidamov upad u Atiku. Atinjani su ga vratili uz svoju pratnju „kako
Melesip ne bi s kime stupio u vezu" (Π, 12, 2).
Atinska strategija izložena je u Periklovom govoru: „Savetovao im je isto što
i ranije: da se pripremaju za rat i da sa polja unesu u grad sve što
Grčka u vreme Peloponeskog rata: i. Atina i njeni saveznici 431. g. pre n.e.; 2. Sparta 11 njeni
saveznici; 3. Neutralne oblasti Grčke; 4. Brasidin put 423. g. pre n.e.; 5. Sicilijanski pohod
Atinjana 415. g. pre n.e.

3#7
1
imaju, da ne ulaze u ratni okršaj, nego da se presele u grad i da ga brane; da
treba da opreme brodove u kojima leži i njihova snaga, i da drže čvrsto vlast
u rukama nad saveznicima." (Π, 13, 2). To je bio odbrambeni deo plana; u
njemu je bila uzeta u obzir ogromna nadmoć Peloponežana u kopnenim
snagama i istovremeno se izražavala želja da im se nametne iscrpljujući rat u
kojem bi odlučujuću ulogu morala da odigra flota i finansijska moć Atine.
Dugotrajna blokada obala Peloponeza i prekid trgovinskih veza s Korintom
morall su, prema Periklovom planu, da nateraju neprijatelja da pre ili kasnije
zatraži mir. Prema tom planu34 važna uloga pripadala je atinskim uporištima
na Jonskom moru. Kako je vec5 rečeno, preko njega su prolazili glavni
putevi korintske trgovine; iz Sicilije je na Peloponez odlazilo i žito. Radi
uspeha blokade trebalo je da se ona sprovede s obe stFatieTZatosuTitinjani
„slali izaslanike sve više u oblast oko Peloponeza, u Korkiru, Kefaloniju,
Akarnaniju i Zekint, jer im je bilo jasno da će, ako se budu uzdali u njihovo
prijateljstvo, moći sa svih strana ratovati oko Peloponeza" (II, 7, 3).
Kao najbolja potvrda pravilnosti i realnosti toga može poslužiti priznanje
njegove celishodnosti koje daje principijelni protivnik Perikla: „Vladari mora
raogu da čine to što tek ponekad uspeva vladarima kopna pustošiti zemlju
jačeg; brodovima se upravo može prilaziti mestima gde neprijatelja ili uopšte
nema, ili gde ih je malo... Kad bi oni (Atinjani) vladali morem živeći na
ostrvu, mogli bi da nanose štetu drugima kako hoće, a da sami ne trpe ništa
loše" (Pseudo-Ksenofont, „Atinski ustav", Π, 4 i 14).
Strateški plan Perikla kao i svaki ratni plan nije bio plan čisto vojničke
prirode, već je isto toliko predstavljao i jednu socijalno-političku meru.
Njegova najslabija strana sastojala se u tome što je on žrtvovao interese

34 Pitanje ο tome koliko je Periklov plan bio realan izazivalo je i još uvek izaziva velika
neslaganja u literaturi. Mnogi oštro osuđuju Perikla zato što nije uzeo u obzir odnos klas- nih
snaga u Atini, snagu -opozicije i odnos atičkog seljaštva prema njemu. To nije tačno. Perikle je
savršeno dobro znao i imao je na umu sve te okolnosti (upor. njegov govor koji navodi Tukidid,
Π, 59-64). Nikakav drugi plan rata Atina nije mogla da izradi zbog ogromne nadmoći
Peloponežana na kopnu. Vojno-ekonomski potencijal Atine u početku rata bio je veći nego
potencijal Sparte koja je uspela da slomi svog neprijatelja tek posle epidemije kuge, sicilijanske
katastrofe i uz pomoć persijskog zlata. Celokupan tok Arhi- damovog rata, naprotiv, pokazao je
dalekovidost Periklove politike. Mi nemamo nikakvog razloga da ne verujemo u Tukididovu
procenu situacije, pošto je Tukidid, pod svežim uti- scima vojne katastrofe, ipak dao objektivnu
karakteristiku Periklovog plana: „Pošto su u Siciliji pretrpeli poraz s najvećim delom vojske i
sa flotom, a u gradu već bili na ivici građanskog rata, ipak su skoro deset godina odolevali
starim neprijateljima, a sa njima i onima iz Sicilije, kao i saveznicima koji su se u najvecem
broju protiv njih odmetnuli, a zatim, pružali su otpor i Kiru, sinu persijskog kralja, koji se
pridružio Peloponežanima i davao novac za njihovu mornaricu. I nisu se predali sve dok sami,
zbog ličnih svađa, nisu udarili jedni na druge i propali. Tako je Perikle u ono vreme s puno
razloga predviđao da će Atina lako moci da dobije rat ako ga bude vodila samo sa
Peloponežanima" (II, 65, 12- 13).
atinskog seljaštva čija
je imovina bila
podvrgnuta
nemilosrdnom
uništavanju i potpunom
razaranju. Sama ta
okolnost već je
predodredila porast
opozicije Periklovom
kursu u opkoljenoj
Atini i zadala je
ogromne štete borbenoj
sposobnosti Atine na
početku rata. Drugi
ozbiljan minus
atinskog plana bio je u
tome što je floti bio
namenjen samo pasivni
zadatak blokade
Peloponeza bez
iskrcavanja desanta i
stvaranja uporišta na
neprijateljskoj teritoriji.
Tek je radikalna
robovlasnička
demokratija, koja je
pod rukovodstvom
Kleona i Demostena došla na vlast u
toku rata, dopunila Kralj Arhidam II. Rimska kcopija grčkog originala Periklov plan,
uključivši u njega aktivna dejstva flote; to je i dovelo do Nikijina mira koji
je bio povoljan za Atinu.
Početak ratnih Tokora prve dve godine rata ratne operacije su
operacija se odvijale prema strateškim planovima zara-
ćenih strana. Sredinom juna 431. g. peloponeska
vojska je upala u Atiku. Međutim, zahvaljujući sporosti Arhidama, Atinjani
su stigli da posakrivaju ljude i svu pokretnu imovinu iza Dugih bedema i po
ostrvima. „Atinjani su... počeli da sa polja preseljavaju u grad žene, decu i
da prenose pokretnu imovinu... uništavali su čak i drvene delove zgrada,
sitnu i tovarnu stoku prebacili su na Eubeju i na draga susedna ostrva" (II,
14, 1). Peloponežani su se pored Enoje, preko Eleusine i Trijaske ravnice
uputili prema najvećoj atinskoj demi Aharnjana. Arhidamov račun bio je
jednostavan: hteo je da natera Atinjane na borbu. Prerna njegovom
mišljenju, pretnja pustosenjem Atike morala je da deluje na Atinjane gore od
samog stvamog pustošenja. Posle uništenja svih
dobara Atinjani ne bi imali više šta da gube i zato bi bez sumnje ostali iza
gradskih zidina. Kad Arhidamova politika iščekivanja nije dala željeni
rezultat, on započe pustošenje Atike, naročito oblasti Aharnjana. Ta dema se
nalazila samo 9 kilometara daleko od Atine, tako da su Atinjani sa zidina
svoje prestorace gledali kako propadaju njihova dobra. Broj hoplita koje su
Aharnjani spremili u atinsku armiju iznosio je oko 3000 pa se lako može
zamisliti koliko je bilo njihovo negodovanje zbog Periklove neaktivnosti.
Da bismo u potpunosti shvatili socijalno-ekonomski značaj štete koju je
Atika doživela zbog najezde Arhidama treba da uzmemo u obzir još dve
okolnosti. Prvo: bez obzira na znatan napredak zanata i trgovine, ipak je još
u vreme Perikla „većina njih (Atinjana) od početka u davnini i u buduće
vreme do samog rata živela u porodicama na svojim poljima; otuda im nije
bilo lako da pokrenu s mesta čitavo imanje, naročito zato što su posle
persijskih ratova tek nedavno bili obnovili svoja gazdinstva" (Π, 16, 1). Kraj
ovog citata mogao bi izgledati kao preterivanje od strane Tu-kidida jer je od
Kserksovog poraza prošlo pola veka. Međutim, ne treba da zaboravimo
karakteristiku antičke poljoprivrede. Stanovnici Atike uglavnom su gajili
baštenske kulture bavili su se vinogradarstvom i gajenjem maslina što
iziskuje dugogodišnji rad, pre nego što počne da pristiže rod.
Dovoljno je da se setimo onog jasnog prikaza koji daje ideolog antičkog
seljaštva Aristofan u „Aharnjanima" (175-203). Prorok Amfitej donosi u
bocama tri vrste ugovora iz Lakedemona. Saznavši za to, njega progone
Aharnjani
„Zdepasti, stari, jaki i tvrdoglavi,
Kao kamen čvrsti ljudi, borci maratonski,
I svi na sav glas povikaše: ,,Ah, najpodliji!
Ti nosiš mir, a vinogradi su nain
Pogaženi."35
Okusivši od sve tri vrste ugovora: petogodišnjeg, desetogodišnjeg i
tridesetogodišnjeg, junak komedije Dikeopol izjavljuje da prvi od njih
zaudara na smolu i vojničku opremu (aluzija na službu u raomarici i armiji),
dragi na izaslanike i savezničko odugovlačenje, a treći na nektar i
ambroziju. Scena se završava Dikeopolovim rečima:
„Njega uzimam ja i pijem i crpim;
Α Aharnjani nek idu k vragu
Slobodan od rata i briga njegovih,

35Upor. takođe:
„Smrću ću im se svetiti za moje zgažene njive.
Smrću za spaljene voćnjake i vinograde"
(„Arhaiijani", 231-232, 512).
i takođe:
,,I neka bude! Posekoše smokve u vrtu mome
Sam sam ih sadio, gajio i odgajio svojom rukom!"
ili:
„Pogažen je moj vinograd i nema više maslina dragih!"
(„Mir", 628-629, 634).
Vraćam se kući da slavim Dionisa."
Jasnoje daje uništenje voćnjaka moralo daogorči i baci u očajanje atičke
seljake koji su sedili sakrivenl iza nepristupačnih bedema Atine.36 Međutim,
Perikle je jednako odugovlačio sa sazivanjem narodne skupštine u Atini,
dugo je obuzdavao provalu nezadovoljstva hoplita iz seoskih dema i na taj
način stvarno je spasao kopnenu vojsku od neminovne propasti. Pošto su na
teritoriji Atike proveli oko mesec dana Peloponežani su morali da odstupe od
Aharnjana i da se preko Oropa povuku u Beotiju. Zatim se, otpustivši
savezničke kontingente, vratiše kućama.
Iduce, 430 g., napad se ponovi, s tom razlikom što je Ariiidam ušao u
Atiku početkom juna i od Ahamjana krenuo na jugoistok u pravcu laurijskih
rudnika. Tog letnjeg pohoda Peloponežani su ostali u Atici najduže oko 40
dana. Ovog puta zemlja je bila opustosena mnogo teže nego prethodne
godine. Ali ni 430. g. atinski hopliti nisu izašli u susret neprijatelju.
Tokom prve dve godine rata akcije Atinjana izvođene su, prema
Periklovom planu, uglavnom na moru. U leto 431. g. mocna eskadra u
sastavu 100 atinskih, 50 korkirskih i nekoliko jonskih trijera opustošila je
obale Peloponeza. Nesumnjiv uspeh postigla je atinska eskadra u jonskim
vodama. Tu, u Akarnaniji, ona je zauzela korintsku koloniju Solij, čime su
bile prekinute kopnene veze Korinta sa severozapadom; na stranu Atine
prišla su sva četiri polisa Kefalonije. Strateški vrio važno ostrvo Zakint još
ranije je stupilo u alcciju na strani Atine. Prelaz stanovništva Kefalonije i
Zakinta na stranu Atine utoliko je značajniji što su to bile kolonije Korinta i
dorske po sastavu stanovništva. Istina, u ovom slučaju možda je delovao
primer Korkire, koja se, bez obzira na svoje rodbinske veze s
Peloponežanima, takođe priključila Atinskom pomorskom savezu. Važnu
atinsku meru u prvoj godini rata predstavljalo je proterivanje Eginjana. Celo
ostrvo bilo je očišćeno od starosedelaca i sva zemlja podeljena među 2700
kleruha.
Iduće godine moćna atinska flota sa 4000 hoplita, pa čak i sa konjicom,
krenula je na more pod komandom samog Perikla. Flota se sastojala od 100
atinskih i 50 hioskih i lezboskih trijera. Tom prilikom opustošena je
peloponeska zemlja oko Epidaura, Trezena, Hermione i mesto Prasija u
Lakoniji. I konačno u zimu 429. g. posle velikih napora osvojena je
Potideja37 Uopšte uzevši, Atinjani su na severu tokom prve dve godine rata

36 Upor. Pseudo-Ksenofont „Atinski ustav", II, 14: „Pri takvom stanju od navale nepri- jatelja
najviše stradaju seljaštvo ι bogati Atinjani, dok demokratski elementi koji dobro znaju da od
njihove imovine neprijatelj neće ništa spaliti i uništiti, žive bez brige, bez stra- ha od njegova
dolaska."
37 Za opsadu Potideje Atina je utrošila velika sredstva. U doba najveće zategnutosti 4600
hoplita primalo je po dve drahme dnevno (ΙΠ, 17, 3), što je iznosilo preko 1,5 talenata dnevno.
Ništa manje nije stajalo ni održavanje flote. Opsada je trajala 2,5 godine i ukup- no je stajala
oko 2000 talenata. To je predstavljalo otprilike 1/3 gotovine kojom je raspo- lagala atinska
blagajna početkom rata. Sačuvana su dva atinska natpisa koji se odnose na opsadu Potideje i
njeno osvajanje. Natpis IG, I2,945 uklesan je na nadgrobnom spomeniku Atinjanima koji su
izginuli 432. g. za vreme opsade Potideje. Natpis IG I2, 397 postavili su 429. g. atinski
kolonisti (έποικοι) upućeni u Potideju radi njenog naseljavanja.
postigli značajne političke uspehe. Uspeli su da pridobiju veci brpj tesalskih
polisa (II, 22, 3). Osim toga sklopili su savez sa Sitalkom, kaljem riajvećeg
tračkog plemena Odrisa, i osigurali za sebe njegovu vojnu pomoć protiv
Halkidičkog saveza. Ustupivši Terniu mjke4onskom kralju Perdiki, Atinjani
su i njega pridobili za svog saveznika.
Prema tome, s vojne tačke gledišta ni jedna od zaraćenih strana nije
postigla odlučujući uspeh tokom prve dve godine rata; uopšte uzevši, rat se
odvijao u skladu s Periklovim predviđanjima.

Pad Perikla Međutim, dve međusobno povezane činjenice znatno su


doprinele pogoršanju položaja Atine i Perikla lično. Prva je bila
oavaLaizbeglica iz cele^Atike. Živo Tukididovo kazivanje prikazuje nevolje
kojima je stanovništvo bilo izloženo. „Kad su došli u glavni grad, samo je
mali broj dobio smeštaj i našao utočište kod prijatelja i rođaka, dok je većina
našla sklonište u nenaseljenim delovima grada, u hramovima... Α što se tiče
takozvanog Pelargika, koji se nalazio u podnožju Akropolja i u kome se nije
smelo stanovati zbog proročanstva... Neki su se smeštali i u kulama na
gradskim zidinama i gde god je ko mogao. Jer, kad su se svi ovi sakupili, u
gradu rnje bilo dovoljno mesta. Međutim, pridošlice su kasnije za svoj
smeštaj razdelile Duge zidove, kao i veći deo Pirejskog zida" (II, 17, 1-3). Ο
teskobi koja je zavladala u Atini govori i Aristofan u „Vitezovima" (791-
792):
,,I to mi se zove Ijubav! Zar ne vidiš kako se on vec osmu zimu zavlači
U podzemlja, bmad i u vlažiie kuće, podrame i gnezda jastrebova".
S druge strane, položaj Atine u drugoj godini rata komplikovao se zbog
strahovite epidemije crne kuge koja je buknula u prenaseljenom gradu.
Bolest je najpre iz Persije preneta u Pirej, a zatim i u Atinu. Teskoba, očajne
higijenske prilike, nespremnost atinskih vlasti da prime i smeste ogroman
broj izbeglica iz Atike, sve je to još više pogoršavalo nesrecu. „Atinjani su
bili pritisnuti i drugom nevoljom koja je nastala seobom seljaka u grad, pa su
naročito trpele ove pridošlice. Pošto za njih nije bilo stambenih zgrada, oni
su boravili po kolibama koje su u ovo letnje doba bile zagušljive te se pomor
dešavao u strašnom neredu. Tela umrlih ležala su jedna preko drugih, a
polumrtvi ljudi valjali su se ulicama i oko izvora, vapijući za vodom.
Hramovi u koje su se smeštali bili su puni mrtvaca koji su u njima umrli" (Π,
52, 1-3).
Epidemija je trajala dve godinejposlekratkog prekida nastavila se još
godinu dana. Q ogromnom rnortalitetu stanovništva svedoči to što je od
27.(XX) hopiita od kuge umrlo 4.400 ljudi. tj. 15%. U odredu hoplita koji se
nalazio kod Potideje od 4000 vojnika za 40 dana urario je 1500 ljudi. Veliko
smanjenje broja građana Atine u potpunosti je onemogućilo akcije hoplita i
istovremeno zbog opadanja broja veslača znatno su smanjene mogućnosti
aktivnog delovanja flote.
Sve te nesreće sručivši se na Atinu iznenada su prouzrokovale bitne
promene u odnosu snaga unutar eklesije. U velikoj meri raspala se ona
stabilna većina demosa na koju se Perikle oslanjao. Oligarsi koji su se još
uvek nadali sporazumu sa Spartom počeli su da aktiviziraju svoju delatnost;
osim toga, atički seljaci koji su izgubili svu svoju imovinu, smatrajući da je
Perikle kriv za njihove nevolje, oštro su ga napali. Zbog svega toga Perilde je
kažnjen velikom novčanoni kaznom i iduce godine nije bio ponovo izabran
za stratega. U avgustu mesecu 430. g. u Spartu su upućerii izaslanici, ali
pregovori nisu uspešno privedeni kraju, jer su uslovi za mir bili preterano
teški. Iako se iduće godine raspoloženje demosa promenilo i Perikle ponovo
bio izabran za stratega, unutrašnja politička borba u Atini ipak se sve više
zaoštravala. Pošto je u septembru 429. g. Perikle uraro od kuge, atinski
demos je ostao bez svog priznatog vođe. To je još više zaoštrilo političku
borbu u Atini. Istina, zemljoposednička aristokfatija se još nije usuđivala na
aktivno političko istupanje, prikrivajući svoje lakonofilsko raspoloženje i
ograničavajući se na klevetničke pamflete protiv robovlasničke demokratije
(slično pseudo-ksenofontovskom „Atinskom ustavu"). Zato se tim oštrije
ispoljavaju protivrečnosti u samom demosu gde se vodi borba između dve
glavne struje: umerene koja se oslanja na krup-
ne robovlasnike pod vodstvom Nikije i radikalne koja pod rakovodstvom *·
** J1 -
Kleona zastupa interese krugova zainteresovanih za očuvanje i proširenje
arhee.

Opsada Plateje Pi ve dve godine rata pokazale su da Atina teško može da


vodi borbe na kopnu. Glavni cilj prva dva pohoda na Atiku 431. i 430. g.,
koji se uglavnom sastojao u uništenju dugogodišnjih poljoprivrednih kultura,
uglavnom je vcc bio postignut. Međutim, sama Atina i dalje je ostajala van
domašaja neprijatelja. Osim toga, Peloponežani su se ozbiljno pribojavali
epidemije koja je harala u Atici. Zbog svega toga su Sparta i njeni saveznici
unekoliko promenili svoje ratrie planove. 429. g. nisu vršili upad u Atiku.
Tokom idućih godina Arhidamovog rata oni su se tamo pojavili sanio dva
puta: 428. g. pod komandom Arhidama kad su se ograničili na pustošenje
plodne Trijaske ravnice i 427. g. kad je ekspedicija u Atiku bila izazvana pre
svega željom da se pruži podrška Mitileni koja je digla ustanak. Otada,
tokom 15 godina sve do Dekelejskog rata na Atiku nije bila izvršena ni jedna
neposredna neprijateljska najezda. Glavna pažnja Spartanaca bila je
usmeravana na sporedna ratišta gde su očekivali uspeh. Jedno od tih ratišta
bila je Plateja. Taj mali poliš,istina^žaMčenlasokmbedemima, imao jesamo
400 vojnika sposobnih za borbu. Plateja je bila posebno važna kao istureni
atinski položaj u Beotiji i oduvek je predstavljala opasnost za saobraćaj
izmedu Tebe i peloponeske arniije koja je upadala u Atiku. Posle pobede
izvojevane nad Kserksom, Platejci su uživali „zaštitu svih Helena", ali su se
uvek orijentisali na savez s Atinom, plašeći se agresije Tebanaca. I eto, na
tako mali polis, 429. g. krenula je cela amiija Arhidamovih hoplita jačine
60.000 ljudi. Opsada Plateje koju je iscrpno opisao Tukidid veoma je
zanimljiva u vojno-tehničkom pogledu. Zato ćemo se na njoj malo đuže
zadržati.
Neprijatelj je čitav grad opasao gusto pobijemm koljem i zemljanim
nasipom. U gradu su Platejci radili neprekidno 70 dana i danju i noću na
podizanju novog nasipa s time da on bude viši od bedema opkoljenog grada.
Platejci su istovremeno nadograđivali i unutrašnji zid koji je išao paralelno s
nasipom. Da bi se sprečio požar, drveni delovi bederaa oblagani su kožom.
Osim toga opsednuti su pravili potkope pod neprijateljski nasip i izvlačili
zemlju unutra, u grad, tako da se neprijateljski našip stalno slegao. Kao
dopunsku meru bezbednosti, Platejci su s unutrašnje strane gradskih zidova
podigli još jedan zid. Pokušaji neprijatelja da probije gradske zidove pomoću
naročitih sprava za opsadne operacije bili su sprečeni pomoću ogromnih
balvaiia koji su debelim gvozdenim lancima bili pričvršćeni na vrhu zidova.
Te su balvane spuštali na neprijateljske sprave za probijanje zidova, lomili su
tako isturene delove ofanzivnog oružja, a zatim su ih ponovo dizali pomoću
istih lanaca za koje su bili pričvršćeni. Videći da nemaju uspeha, napadači su
odlučili da Platejce uguše dimom. S obzirom na malu teritoriju grada, ova je
mera pružala izglede na uspeh. Ispunivši ceo prostor između nasipa i bedema
granjem vezanim u snopove, Peloponežani su ga zapalili. ,,I nastade toliki
plamen koliki niko nikad do onog vremena nije video, raspiren ljudskom
rukom" (II, 77, 4). Međutim, veliki pljusak spreči uspeh akcije. I tek posle
ovog neuspeha Peloponežani su podigli opsadno utvrđenje38 oko Plateje i
ostavili garnizon za opsadu; ostalu vojsku pustili su da se raziđe kućama. U
opsednutom gradu bilo je 400 Platejaca, 80 Atinjana i 110 žena koje su
dobrovoljno ostale u gradu. Svi robovi su na vreme bili udaljeni iz Plateje,
verovatno zbog straha od izdaje. Sve starce, decu i većinu žena Platejci su
još mnogo ranije evakuisali u Atinu. Pored svih upornih nastojanja
Peloponežani još dugo vremena nisu mogli da osvoje grad koji se hrabro
branio. U zimu, koristeći se nevremenom, polovina opsednutog garnizona u
sastavu od 220 ljudi pokuša da se izvuče iz opsednutog grada pomoću
unapred spremljenih merdevina. Popevši se na bedeme Platejci su se po
mraku izvukli iz grada, pobili dobar deo garnizona koji je držao opsadu i
probivši se najpre u pravcu Tebe krenuli su zatim ka Atini i tarao srećno
stigli.
Tek u leto pete godine rata, posle dve godine opsade, predade se
Lakedemonjanima preostalih 200 Platejaca i 25 Atinjana. Lakedemonjani ih
sve do jednog pobiju, a žene odvedu u ropstvo. Sam grad Spartanci sravne sa
zernljom.
Opsada Plateje jasno pokazuje nesavršenstvo opsadne tehnike tog doba i
još bolje ilustruje nepristupačnost Atine za snage peloponeske armije. Ne
treba zaboraviti ni to da je Atina raspolagala Pirejem. Dugotrajna odbrana
Plateje još jednom je ubedljivo pokazala da se strategija Peloponeskog
saveza nalazi u ćorsokaku.
Građanski rat na Kao što vidimo, razvoj ratnih operacija Pelopo-

38 To utvrđenje sastojalo se od dva paralelna zida od cigle u razmaku od 4,5 metra kojim su
opasali Plateju. Zidovi su bili učvršćeni i kulama koje su se nalazile na malim raz- macima.
Spoljni zid bio je namenjen odbrani od eventualnog napada Atinjana.
Lezbosu i Korkiri nežana tokom dve i po godine posle Periklove smrti
ponovo je dokazao neosvojivost Atine. Štaviše, Atina je za to vreme čak i
proširila svoju uticajnu sferu na zapadu u Akarnaniji i na jonskim ostrvima.
Međutim, Periklov plan u svom ofanzivnom delu nije ni izdaleka pokazao
onaj efekat koji su Atinjani očekivali. Biokada Peloponeza sprovođena je
dosta intenzivno, ali ne u tolikoj meri da prisili neprijatelja na kapitulaciju.
Doduše, među spartanskira saveznicima primec'uje se izvestan zamor.
Tukidid, na primer, govori da su Peloponežani vec „bili izgubili volju da idu
u rat" (ΙΠ, 15, 2), pa ipak bez aktivnih i rizičnih ratnih operacija, kao što je
desant na Peloponez, Atinjani nisu mogli da očekuju pobedu. ΙΙία vrerne
otpočinje i naglo pogoršavanje unutrašnjeg položaja arhee a s njom, razume
se, i položaj same Atine. Četvrte i naročito pete godine rata, uverivši se u
vojnu nepristupačnost Atine oligarsi u polisima pod kontrolom Atine počinju
s oružjem u rukama otvoreno da istupaju na strani Peloponeskog saveza. Ako
su u početku rata šukobi imali uglavnom spoljnopolitički karakter i zasnivali
se pre svega na spartansko-atinskom antagonizmu, sadašnje ratne operacije
već dobijaju drukčije obeležje. Glavnu ulogu počinje da igra unutrašnja
politička borba borba između oligarhije i demokratije koja se obično
izražavala u obliku građanskog rata u polisima saveznicima Atine.
Kao mesto za svoj prvi nastup protiv državne vlasti atinske eklesije
oligarsi su izabrali „prekrasnu zemlju vina i pešme" Lezbos. Ovo ostrvo u
severoistočnom delu Egejskog mora, koje iiiia površinu od 2400 km2 i
150.00 stanovnika^najveće je i najbogatije u čitavom Egejskom arhipelagu.
Za razliku od vecine članova arhee Lezbos je, kao i Hios, uživao izvesnu
autonomiju i raspolagao vlastitom ratnom flotom. Lezbos nije predstavljao
jednu jedinstvenu državu. Na njemu je bilo nekoliko nezavisnih golisa. U
sevemom delu ostrva nalazila se Metimna koja je imala demokratsko
državno uređenje. Na jugoistoku je ležao najveći polis Lezbosa Mitilena u
kojoj je vladaia oligarhija. Ostala naselja ostrva: Antisa', Arisba, Pira'i Eres
politički su se orijentišala na Mitilenu. Stanovništvo Lezbosa bilo je većim
delom u rodbinskim vezama sa Beoćanima (III, 2, 3; Vm, 100, 3) i lezboska
aristokratija održavala je političke veze sa tebanskom oligarhijom.
U početku rata simpatije Mitilene prema Sparti znatno su ojačale i
lokalna aristokratija pristupila je ozbiljmm pripremama za uštanak.
Mitilenjani su počeli da zagrađuju svoje luke branama, utvrđivali su bedeme,
opremali brodove, na Pontu su najmili razne radnike, kupovali zito itd.
Najvažnija meru im je bila organizacija prisilnog sinoikizma sa ostalim
stanovriičima Lezbosa. 'Osim toga, oni OT^vaMčnorzatf g^jeontakt
š"Peloponeskim savežom. ~
Zbog toga su Atinjani u svojoj luci zadržali 10 mitilenskih trijera i u
Mitilenu uputili 40 svojih brodova koji su bili spremljeni za plovidbu oko
Peloponeza. Ti brodovi stavljeni su pod komandu Klejpida. Međutim,
Mitilenjani su bilina vreme obavešteni ο tomeipreuzelišuodgovarajuće
odbrambene mere. Klejpid se nije usudio da izvrši otvoren napad. Pregovori
do kojih je došlo nisu dali nikakve rezultate i Mitilenjani su uputili u
Lakedemon jednu trijeru s nalogom da traži pomoć. Nijedna od
neprijateljskih strana ni Klejpid, ni ustanici nisu započinjali aktivne
operacije, očekujući pomoć: prvi iz Atine, drugi iz Lakedemona. Međutim,
nešto kasnije, Atinjani su uz pomoć savezničkih odreda sa morske strane
zatvorili obe mitilenske luke.
U međuvremenu su izaslanici iz Mitilene stigli u Lakedemon; Spartanci
su ili odmah pozvali na svečanosti u Olimpiju gde se održavalo
opštepeloponesko savetovanje. Prikazavši položaj Atinjana kao vrio
nezavidan, izaslanici su ukazali na iscrpljenost materijalnih sredstava Atine i
zamolili Spartu da uputi vojsku u pomoć Lezbosu, predloživši joj da
istovremeno izvrši napad na Atinu s kopna i s mora. Spartanci su rado
prihvatili tu sugestiju.
Međutim, mobilizacija saveznika koju su odmah objavili odvijala se
veoma sporo, tako da su na Istam došli sanii Spartanci, a u suret im je izašlo
100 atinskih trijera. Osim toga 100 drugih atinskih brodova izvršilo je
pustošenje obala Lakonije što je prisililo Spartance da se hitno povuku. S
velikim zakašnjenjem, tek krajem maja 427. g., upućeno je Lezbosu 40
peloponeskih lađa. Dotle je ovamo već stigao odred hoplita od 1000 ljudi
pod komandom atinskog stratega Paheta, koji je ogradio Mitilenu zidom i
zatvorio grad i s kopna i mora.
Ne dočekavši peloponesku eskadru koja je sporo napredovala prema
Lezbosu, mitilenski oligarsi su bili prisiljeni da za odbranu grada naoražaju
demos. Čim su dobili oružje u ruke, Mitilenjaiii su odmah istupili protiv
oligarha i postavili zahtev da se svim građanima podeli hleb, preteći da će u
slučaju odbijanja zahteva predati grad Atinjanima. U takvoj situaciji, plašeći
se narodnog gneva, oligarsi su se opredelili za prihvatanje vlasti Atinjana i
početkom jula 427. g. predali su grad Pahetu. Pahet zarobi 1000 oligarha i
uputi ih u Atinu. Peloponeska eskadra, koja je stigla posle kapitulacije
Mitilene, nije se usudila da uđe u sukob s Atinjanima na otvorenom moru,
vec' se vrati na Peloponez.
Pitanje ο tome kakva kazna treba da se primeni protiv Mitilenjana izazvla
je u atinskoj eklesiji veliku raspravu. Na prvoj skupštini (sređinom avgusta
427. g.) na predlog Kleona, sina Kleenetova, odlučeno je da se kazne smrću
ne samo mitilenski oligarsi koje je Pahet uputio u Atinu već i svi Mitilenjani;
decu i žene treba prodati u ropstvo. Međutim, na idućem zasedanju pitanje je
ponovo pretresano i, bez obzira na Kleonovo protivljenje, eklesija malom
većinora glasova odluči da se kazna primeni samo na 1000 aristokrata, da se
poruše bedemi Mitilene i da joj se oduzme flota. Sva lezboska zemlja (osim
zemlje demokratske Metimne koja je ostala vema Atini) bila je podeljena
među 2700 atinskih kleruha. Lezbljani su kleruhijama plaćali godišnji danak
u visini od 54 talenta.
Slični su se događaji odigrali i na Korkiri. Tu su pobune otpočele odmah
čim su se iz Korinta vratili aristokrati koji su bili zarobljeni u bitkama kod
Epidamnosa i kod Sibotskih ostrva. Korkirani su početkom rata odlučili da
očuvaju odbrambeni savez s Atinom, ali da ne objavljuju rat Peloponeskom
savezu. Međutim, oligarski organizuju zaveru i ubiju vođu proatinske partije
Pitiju i 60 drugih demokrata. Samo nekoliko vođa demokratije spasi se
bekstvom u Atinu. Oligarsi u čije je ruke pala vlast najpre su proglasili
oružanu neutralnost Korkire prema obema zaraćenim stranama. Ipak, pošto
je stigla trijera iz Korinta sa spartanskim izaslanicima, organizovan je drugi
napad na demokrate. Borbe su trajale nekoliko dana. ,,0be stranke pošalju
svoje ljude u polja, pozivajući robove i obecavajući im slobodu. Vecina
robova priđe narodu da se zajedno bore, adrugoj stranci priđe osam stotina
plačenika s kopna" (ΙΠ, 73). Uporna borba završi se pobedom demokrata.
To je izazvalo oružanu intervenciju obe zaraćene strane, jer je Korkira
predstavljala ključ za čitav Jonski ariiipelag. Peloponežani su uputili na
Korkiru 53 broda, Atinjani, prvo 11, zatim još 60 trijera, što je nateralo
Peloponežane na povlačenje.
Po dolasku druge atinske eskadre korkirski demokrati su se tokom sedam
dana obračunavali s oligarsima i njihovim pristalicama. „Neki su pali kao
žrtve lične mržnje, druge su pobili dužnici zbog novca koji su im dugovali"
(ΙΠ, 81,4). Jedan deo izgnanih oligarha utvrdi se na planini Istonu (severno
od grada Korkire). Borba između izgnanika i građana trajala je veoma dugo
sve dotle dok na ostrvo nije stigla 425. g. jaka atinska eskadra koja se tu
zadržala na svom putu za Siciliju. Uz pomoć Atinjana demokrti su napali
istonsko utvrđenje i zauzeli ga na juriš. Sve zarobljenike su pobili, a žene
odveli u ropstvo. Na kraju Tukidid melanholično konstatuje: „Tako se svrši
ovaj teški međusobni obračun, bar za vreme tog rata;
ono što je ostalo u životu od druge partije (oligarha), nije vredno pome-
113
Koddrsidfmitilenski događaji imaju mnoge zajedničke crte, aU i dosta razlika
Pre svega pomenućemo da se najžešca socijalno-politička borba odvija
upravo u najrazvijenijim, najnaprednijim polisima. U tome je inaČe slaba
strana robovlasničke demokratije uopšte.U tome leži ι jedan od glavnih
uzroka poraza Atine. Zajedničko za događaje na Lezbosu ι Korkin jeste to
što se inicijativa u oba mesta nalazila u rukama oligarha. Kako u jednom,
tako i u drugom slučaju oligarsi traže pomoć Sparte, dok se demokrati
orijentišu na Atinii. „Što se tiče saveznika, to kod njih gomila takođe
progoni blagorodne svojim pakosnim klevetama i mržnjom" piše verovatno
pod utiskom događaja koje smo izložili aristokratski orijentisan autor
pseudo-ksenofontovskog „Atinskog ustava" (I, 14).
Ako su se oligarsi u nizu polisa tokom pi"vog perioda rata uzdali u
pobedu Sparte, koja je, prema njihovom mišljenju, bila neizbežna i strpljivo
je čekali, to se oni sada otvoreno opredeljuju za ustanke i na prvom mestu
traže pomoc Peloponežana. Socijalni oslonac militenskih aristokrata bio je
veoma uzak. Njihova vlast stvarno se držala zahvaljujući ne poverenju
većine građana vec samo tome što mitilenski demos nije raspolagao teškim
naoružanjem. Socijalna baza korkirske oligarhije bila je još slabija. Ona
dolazi na vlast putem zavere i smatra da vlast može da se zadrži samo
pomocu oružanih snaga Peloponežana. Osini toga, Korkirani, Dorani po
svom poreklu, morali su, prema starohelenskom shvatanju, da se više ne~ go
iko drugi osećaju strani Atinjanima, a bliski Spartancima.
U svom opisu korkirskih događaja Tukidid nam daje nekoliko
zanimljivih detalja koji karakterišu socijalni sastav oligariia. Na prvom
mestu to je plemstvo i bogataši: razni zelenaši, krupni vlasnici brodova,
zemlje i robova.. Zategnutost političke borbe na Korkiri koju je tako živo
opisao Tukidid ne može da se tumači samo plemenskim razlikama.
Odlučujuća uloga pripadala je ovde socijalnom momentu. Slobodna, ali
eksploatisana sirotinja obračunavala se sa svojim tlačiteljima.
Od izuzetnog je značaja svedočanstvo koje smo naveli ranije, a koje se
odnosi na učešće robova u građanskom ratu na Korkiri. Ο raspoloženju
grčkih robova u V veku slabo smo obavešteni, a još manje znamo ο
njihovom direktnom ili indirektnom učešcu u socijalno-političkoj borbi tog
doba. Iz Tukididovih reči jasno proizlazi da se kao prvo na Korkiri nalazio
veliki broj robova, kao drugo da su oni, kako se i moglo očekivati, bili
koncentrisani po poljima, pa su se prema tome bavili skupljanjem letine
(sredina avgusta), i kao treće, „većina robova priključila se demokratima&