KRANSKE STAZE

Uvod
Kranske staze ili nosači dizalica su elementi koji se postavljaju neposredno ispod šina i služe kao noseća konstrukcija po kojoj se kreće dizalica. Njihovo oslanjanje vrši se direktno preko stubova ili preko konzola kod okvirnih glavnih nosača hala. Kod hala sa velikim razmakom stubova oslanjanje se može vršiti i preko ispusta iz krovne rešetke. Nosači dizalica najčešće su statičkog sistema proste grede, a takođe se izvode i kao kontinualni nosači, a retko kao Gerberovi nosači. Za preporuku je primena sistema proste grede zbog niza nesumljivih prednosti kao što su: jednostavnija statička analiza, jeftinija radionička izrada i lakša montaža. Najčešće konstruktivno rešenje za kranske staze je u vidu punog I nosača (valjanog ili formiranog zavarivanjem).

Konstruisanje kranskh staza
Ako su mostne dizalice manje nosivosti (manje od 10t), a rasponi kranskih staza oko 6.0 m, za kransku stazu se obično usvaja neki od valjanih I profila samostalno ili sa ojačanom gornjom nožicom, ili pak nesimetričan I profil oblikovan zavarivanjem od limova.

Oblici kranskih staza za lake dizalice

Kranska staza sa horizontalnim spregom . koji ima funkciju sprega protiv bočnih udara. usvajaju se zavareni limeni nosači I preseka sa horizontalnim nosačem (od rebrastog lima ili rešetkast) istog raspona.U slučaju kranskih staza većeg raspona i težih dizalica. a istovremeno služi i kao staza za opsluživanje dizalica.

u slučajevima kada ugib nije merodavan. . što kao posledicu ima niske dopuštene napone. Pri konstrukcijskom oblikovanju punih limenih nosača posebnu pažnju treba obratiti na vezu gornje nožice i rebra. Kod obostranog ugaonog šava nastaje veoma veliko dejstvo zareza. Primenom obostranih ugaonih šavova postoji realna opasnost takve deformacije da se ploča gornje nožice osloni na ivice rebra. tako da je neophodno pojasnoj lameli dati preddeformaciju zagrevanjem. a izuzetno može iznositi L/15. Da bi se bolje prihvatili lokalni pritisci točkova dizalica gornji deo rebra se može izvesti veće debljine ili sa dodatnim limovima i četiri ugaona šava.Visina kranskih staza statičkog sistema proste grede iznosi H=L/10 do L/12 gde je L raspon kranske staze (razmak glavnih stubova). Obično se koristi K-šav ili neko rešenje sa ugaonim šavovima.

Limeni nosači kranskih staza .

Uticaj obostranih ugaonih šavova za vezu rebra I nožice .

Gornji pojas rešetkaste kranske staze radi se od nekog krutog profila (T ili I profil) koji je opterećen ne samo na pritisak već i na lokalno savijanje od pritiska točka dizalice P.Pri većim rasponima kranskih staza opterećenih teškim dizalicama racionalnije su sandučaste ili rešetkaste kranske staze. Momenat savijanja usled lokalnog savijanja gornjeg pojasa može se sračunati prema izrazu: Mlok P⋅d = 3 gde je d . Visina rešetkastih kranskih staza kreće se u intervalu H=L/7 do L/10.dužina pojasnog štapa između čvorova .

Sandučasta kranska staza Rešetkaste kranske staze .

Princip konstruisanja kranske staze za teške dizalice . Ugib takvih staza ne sme da prekorači vrednost od L/1000. Konstrukcija se sastoji od: kranske staze. poprečnog ukrućenja. gornjeg horizontalnog sprega.Kranske staze za teške dizalice izvode se kao proste grede. donjeg horizontalnog sprega. sekundarnog nosača radi oslanjanja gornjeg horizontalnog sprega.

kod kojih uz središnje glavne stubove postoje sa obe strane kranske staze. Dve blizne kranske staze kod višebrodnih hala . U takvim slučajevima racionalno je oblikovati sandučasti.U slučaju višebrodnih hala. torziono krut nosač. onda one imaju zajedinčki spreg za bočne udare.

Tip kranske staze po Maas-u .

Pri statičkom proračunu kranskih staza treba uzeti u obzir osnovna opterećenja. . pa o tome treba voditi računa tokom proračuna.Proračun punih limenih kranskih staza Kranske staze su dinamički opterećene konstrukcije. dopunska opterećenja (bočni udari i sile kočenja dizalice bez dinamičkog koeficijenta φ ) i izuzetna opterećenja (seizmičke sile i udari dizalice u odbojnik). (sopstvena težina konstrukcije i vertikalni pritisci točkova dizlice pomnoženi dinamičkim koeficijentom φ).

Zbog racionalnijeg utroška materijala treba varirati statičke karakteristike poprečnog preseka. Na ovaj način se ostvaruje kontinualan kontakt šine sa gornjom nožicom kranske staze. što se obično postiže promenom širine pojasnih lamela. . Određivanje mesta promene poprečnog preseka vrši se na osnovu poznatog postupka pokrivanja anvelope momenata savijanja.

101/1986.121/1986 ne zanemarujući pri tome uticaj lokalnog napona pritiska točka.Osim opšte kontrle napona u kranskoj stazi i zavarenim šavovima potrebno je izvršiti i kontrolu pritisnutog pojasa (gornji pojas i kod sistema proste grede i kod sistema kontinualne grede. Takođe je neophodno izvršiti kontrolu stabilnosti vertikalnog lima (rebra) kranske staze na izbočavanje prema JUS-u U. a donji pojas samo kod kontinualne grede) na bočno izvijanje prema JUS-u U.E7. Ukrućivanje gornjeg dela vertikalnog lima za prijem lokalnih napona pritisaka od točka dizalica .E7.

Debljine pojasnih lamela treba usvajiti do 40 mm.Visinu poprečnog preseka kranske staze. Zbog velikih lokalnih pritisaka točkova dizalice često se ispod gornje nožice na visini od približno h/10 ugrađuje rebro veće debljine od 20 do 25 mm. . Širinu gornje pojasne lamele ne treba uzimati manje od 300 mm izuzetno 250 mm. treba usvojiti približno h=L/10 do L/12. Debljina vertikalnog lima se obično usvaja u granicama h/150 do h/200 gde je h visina vertikalnog lima kranske staze. a kod kontinualnih nosača h se može usvojiti i nešto manje. za sistem proste grede.

mora se voditi računa o uticaju konstrukcijskog oblikovanja na trajnu jačinu zamora. a kod kontinualnog nosača i sa gornjim pojasom. Ugrađivanje "pas" pločica a) za sistem proste grede b) za sistem kontinualne grede . Iz ovog razloga se kod sistema proste grede ugrađuju "pas" pločice za vezu poprečnog ukrućenja sa donjom zategnutom nožicom.Pošto je kranska staza dinamički opterećena konstrukcija.

tr debljina rebra kranske staze. .Pri opštoj kontroli napona potrebno je proveriti i napon usled lokalnog pritiska točka na gornjoj ivici rebra nosača dizalice: ϕ ⋅ Pmax σy = tr ⋅ b gde je: φ koeficijent udara. b sadejstvujuća širina rebra kranske staze. Pmax maksimalni vertikalni pritisak točka dizalice.

Raspodela napona σy od lokalnog pritiska točka dizalice .

Veličina sadejstvujuće širine b direktno zavisi od načina veze šine za gornji pojas kranske staze i iznosi: kada je šina kruto zavarena za gornji pojas: b= 1. Načini veze šine: a) kruto zavarena b) slobodno oslonjena .3 tr kada je šina slobodno oslonjena na gornji pojas: b= 1.3 tr gde je: Iu moment inercije zajedničkog preseka šine i gornjeg pojasa nosača dizalice Ip moment inercije gornjeg pojasa Iš moment inercije šine.15 ⋅ Iu + Iš 1 ⋅3 0.15 ⋅ Iu 1 ⋅3 0.

Pri ovome se javlja i odgovarajući napon smicanja: τ yz = 0.2 ⋅ 3 I tr gde je I momenat inercije ukupnog preseka sastavljenog od gornjeg pojasa i šine kada je šina uključena u noseći presek nosača.Napon σy treba proveriti na spoju gornje nožice i rebra.2 ⋅ σ y Prema švajcarskim preporukama za proračun kranskih staza sadejstvujuća širina b može se dobiti iz izraza: b = 3. . a ako šina nije uključena u noseći presek nosača I je zbir momenata inercije gornjeg pojasa i šine.

Zbog ekscentričnog delovanja opterećenja od bočnih udara dizalice Hb u kranskoj stazi se javlja torzioni momenat MT = Hb·e. Može se aproksimirati da momenat savijanja od vertikalnih sila Mx prima ceo poprečni presek zajedno sa šinom. . Uticaj torzije se još dopunski povećava eventualnim ekscentričnim opterećenjem od točka.Dimenzionisanje jednozidnih kranskih staza je složen zadatak jer usled vertikalnih i horizontalnih sila koje se preko šine uvode u nosač nastaje koso savijanje i torzija u nosaču. a gornji pojas kranske staze uz to treba proveriti i na momenat My od dejstva bočnih udara.

p otporni momenat gornjeg pojasa. . uz eventualno učešće rebra.p gde je Wy.u tački 1 u tački 2 Mx I σ= ≤ σ dop W x1 My Mx II σ= ± ≤ σ dop W x 2 W y. oko y-y ose.

.Pri većim rasponima kranskih staza. pa se gornji pojas prihvata spregom za bočne udare. Wy. ne može se prijem horizontalnih sila ostvariti na ovakav način. Sile bočnog udara Hb u ovom slučaju izazivaju momenat savijanja My : Hb ⋅ λ My ≈ 5 U tom slučaju kontrola napona u gornjem pojasu kranske staze sprovodi se prema izrazu: My O Mx σ= + + A p W x W y.p otporni momenat poprečnog preseka gornjeg pojasa i eventualno dela rebra kranske staze.p gde je: Ap površina poprečnog preseka gornjeg pojasa I eventualno dela rebra kranske staze.

Dejstvo bočnih udara Hb na kranske staze sa spregom za bočne udare .

Uobičajeno maksimalni ugib ne sme da prekorači vrednost L/600 do L/1000.Pri dimenzionisanju nosača dizalica obavezno se proverava i vrednost ugiba. . što zavisi od tipa dizalice i njene korisne nosivosti.

Oslanjanje kranskih staza Oslanjanje kranskih staza sistema proste grede .

Bočno oslanjanje kranske staze na stub .

Kranske šine Točkovi sa vencem a) sa nepokretnom osovinom točka b) osovina se okreće zajedno sa točkom .

Točkovi sa horizontalnim valjcima-vođicama .

Poprečni preseci kranskih šina .

Visinska razlika kota gornje ivice šine između dva susedna oslonca Δh < l/1000. Rastojanje osovine šine od osovine rebra kranske staze Δe < tr ili 15 mm. Razmak osovina šina ΔLD < ±10 mm.Pri montaži šina moraju se ispoštovati sledeće tolerancije: Visinsko odstupanje u poprečnom pravcu između šina Δh < LD/1000. .

Veza kranske šine za kransku stazu .

Veza šine pomoću patentiranih klema .

Oblici izvođenja montažnih nastavaka šina .

Odbojnici na kranskim stazama Konstrukcija odbojnika na kraju kranske staze .

Vrste odbojnika .

Konstrukcija odbojnika zajedno sa nosačem i delom kranske staze na prepustu .

oslonjeni o krovne nosače.Nosači jednošinskih dizalica (monorej staze) Kod jednošinskih (monorej) kranskih staza mačka (vitlo) ide po donjem pojasu nosača. . Kako je obično rastojanje točkova veoma malo. te je donji pojas osim globalnog savijanja opterećen i lokalnim savijanjem od točka. Nosači monoreja najčešće se rade statičkog sistema proste grede. Najčešće se upotrebljavaju normalni valjani I profili. a mogu se izvoditi i kao kontinualni nosači. pri proračunu presečnih sila. može se računati da je nosač opterećen samo jednom koncentrisanom silom.

Pri proračunu presečnih sila jedne monorej staze treba uzeti u razmatranje sledeća opterećenja: linijsko jednakopodeljeno opterećenje od sopstvene težine monorej staze i instalacija dizalice g. . opterećenje u pravcu nosača od kočenja dizalice Hk. horizontalno opterećenje Hb od bočnih udara. koncentrisano opterećenje P od mačke i tereta.

σu = σ x + σ y − σ x ⋅ σ y + 3 ⋅ τ xy 2 2 2 Lokalno savijanje donje nožice od pritiska točka .

a t1 na slobodnoj ivici.85).60 − 1.80 ) ⋅ ϕ ⋅ P´ 2 t1 . σ x = μ ⋅ σ y = ±0. modifikovani su na osnovu sprovedene analize po teoriji ploča za uklještenu ivicu: σ y = ±2.Postupci proračuna za obuhvatanje lokalnog savijanja nožice monorej staza Analitičke izraze koje je izveo Ernst za normalne napone u nožici. Pri konstantnoj delbjini nožice umesto tα i t1 uzima se srednja debljina nožice t.84 ⋅ ϕ ⋅ P´ tα 2 i za slobodnu ivicu: σ x = ±(1. Formule predpostavljaju položaj opterećenja u blizini slobodne ivice (c/a = 0. Označavanje odstojanja na nožicama . U gornjim izrazima tα je debljina nožice na mestu priključka za rebro. na osnovu modela od ukrštenih štapova.80 ⋅ ϕ ⋅ P´ tα 2 . σy = 0 Gornji predznak važi za gornju ivicu. a donji predznak za donju.

σ y = ± 6 W Određivanje efektivne dužine l . U zavisnosti od odnosa položaja točkova c/a i dijagrama određuje se sadejstvujuća dužina nožice l te se onda za nju sračunava otporni momenat W jednog fiktivnog konzolnog nosača duž preseka nožica-rebro: l ⋅ t2 M W= . M = Rc.Analitičke izraze za normalne napone od savijanja duž uklještenja nožica. koji su takođe zasnovani na modelu od ukrštenih štapova dao je Sahmel.

Poprečni i podužni normalni naponi koji se javljaju usled raspodele momenta savijanja imaju isti intenzitet: σ y = σ xa Određivanje efektivne dužine rebra . mada jetakođe ispravno i: σ x = μ ⋅ σ y = ±0.30 ⋅ σ y Za nožicu promenljive debljine preporučuje se proračun sa zamenjujućom debljinom nožice na osnovu koje se sračunava otporni momenat zamenjujućeg konzolnog nosača: ⎛ t ⎞ ⎜1. Ovaj momenat savijanja može se aproksimativno raspodeliti u pravcu rebra na dužini od 2.Za proračun Sahmel usvaja istu vrednost.24 − 0.2a.24 ⋅ 1 ⎟ ⋅ t 1 ⎜ tα ⎟ ⎝ ⎠ Prema švajcarskim preporukama za proračun kranskih staza lokalno savijanje nožice monorej staza obuhvata se momentom savijanja P'a na odstojanju a od tačke delovanja pritiska točka.

Načini veze monorej staze za glavnu noseću konstrukciju .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful