Milorad Ulemek

:

GVOZDENI ROV

Urednik Mihailo Vojnović LEKTOR Tanja Stepojević Tehnički urednik Dejan Mladenović Dizajn korica Jurišić Bora

M VOOK5 ALFA 2004. Bosna - KOTA 1121 Pokušao sam da otvorim oči, telo nisam osećao, bila je potpuna tišina, vladao je mrak. Dok sam s mu-kom podizao kapke, shvatio sam da su mi usta, nos i uši puni zemlje. Nisam mogao da se pomerim. Poku-šao sam da se setim šta se, zapravo, dogodilo i na svoj užas shvatio da sam živ zatrpan. Poslednje čega sam se sećao to je da smo bili napadnuti i da sam tr-čao kroz rov prema zemunici da pokupim još munici-je. Kao kroz san još sam čuo povike Rusa Sergeja: "Da-vaj, davaj!" Znam da sam utrčao u zemunicu, protrčao kroz njen prvi deo, gde smo još od početka napada na našu liniju odbrane smestili šesnaest ranjenika. Oni su me molili za pomoć: - da ne padnu živi u ruke balijama, već da ih pobijem kad dođe vreme za to. Se-ćam se još samo bleska i zaglušujuće buke. Posle to-ga ništa. Mrak i tišina, živ zatrpan, sam. Da li sam ranjen? To još nisam mogao da utvrdim, jer me je sve bolelo, glava mi je pucala, a ipak sam pokušao da se orijentišem u vremenu i prostoru. Obuzela me pani-ka, jedva da sam mogao da dišem zbog zemlje koja je bi-la na meni, oko mene i u meni. Govorio sam sebi: "Po-lako, Ćoro, smiri se, polako." Onda ponovo pitanje: "Da li sam ja uopšte živ?" Smrt ne izgleda ovako, govorio sam sebi, osim ako me nisu živog zakopali. Ali da jesu, bio bih u sanduku, bar bih osetio miris cve-ća... Ili su me, možda, samo bacili u rupu i zatrpa-

li?! Panika me nije napuštala, jednostavno nisam znao šta da radim. Pitanja su navirala: "Koliko du-go ležim ovde i šta je sa ostalima? Da li je artilje-rija pogodila ovu zemunicu i živog me zakopala?" Najgore mi je bilo što nisam znao da li je dan ili noć. Setio sam se da imam sat sa tricijumskim kazalj-kama koji je svetleo i u najvećoj tami. To je bio po-klon od moga oca kada sam 1991. godine polazio u ovaj jebeni rat. Pokušao sam da izvučem levu ruku ne bih li približio sat očima koje su me pekle jer su bile pune zemlje. Dok sam pokušavao da izvučem ruku, upo-redo sam polako pokretao celo telo. Noge su mi bile sasvim prikleštene u visini kolena, a na sebi sam imao tovar zemlje. Kada sam napokon uspeo da oslobo-dim levu ruku, hteo sam to isto da uradim i sa desnom, što je išlo malo lakše. Ležao sam na stomaku. Ne znam zašto, ali mi je kroz glavu proletela misao ka-ko sam pre samo dva meseca, dok sam bio na odsustvu, prvom posle četiri godine povlačenja po raznora-znim vukojebinama i gudurama, isto ovako ležao na Adi i pio kolu, dok mi je sunce grejalo leđa. Ovde to-ga nije bilo: ni kole, ni sunca - samo tama, bol i strah. Pakao. Ne, ne, pakao ne izgleda ovako, ne oseća se miris sumpora, nema vatre, ni dima, a ne vidim ni gospodina sa rogovima, repom i trozupcem na koji na-bija sve one koji su u životu napravili više sranja nego dobrih dela. Sam sebi ponovo govorim: "Ćoro, jebeš Adu, kolu, pakao i ostala sranja, vidi kako mo-žeš da se izvučeš iz ove situacije. Nisi prošao sve to da bi ovde ostao zakopan kao pacov." Oslobodivši obe ruke, pokušao sam da raščistim zemlju oko glave kako bih mogao da dišem. U isto vreme mrdao sam ra-menima i gornjim delom tela ne bih li otresao hrpu zemlje koja mi je pritiskala leđa. Polako sam uspeo da oslobodim gornji deo tela skoro do zadnjice, ali su 9 mi noge i dalje bile prikleštene, a bol se peo uz kič-mu. Samo da ona nije slomljena, da nisam ostao nepo-kretan. Međutim, pošto sam uspeo da pomerim ruke i gornji deo tela, shvatio sam da je sve u redu i da je pro-blem samo u nogama. Stavio sam ruke u poziciju za sklekove i pokušao da izvučem noge. Dok sam telo po-vlačio unapred, eksplozija bola odjeknula je u mojoj glavi. Dolazilo je iz leve noge. Savio sam se u struku i rukama opipavao oko kolena da bih utvrdio šta mi to pritiska noge. Napipao sam ogroman balvan, koji je verovatno prilikom eksplozije pao sa gornjeg dela zemunice. Nema šanse da se izvučem, balvan je bio te-žak bar četiri stotine kila. Znao sam kako su ovde gradili zemunice, ova linija je izdržala i bombardo-vanje natovskih aviona kada su prošle godine tukli po svemu što je srpsko. To je bila ozrenska bukva, brate moj, neuništiva. To me ubilo u pojam, imao sam utisak da su mi noge tridesetak santimetara utisnu-te u zemlju. "Jebi ga, Ćoro, neko pravi otiske na holi-vudskom bulevaru, a tebe će da utisnu u ovu rupu", po-mislio sam. Setio sam se da sam, u stvari, sve ovo za-počeo ne bih li uspeo da vidim koliko je sati. Podi-gao sam ruke do visine glave i opipao desnom članak leve, gde je trebalo da se nalazi sat. Prsti su mi go-vorili da je slomljen. Staklo je puklo, a kazaljke su svetlele u mraku i visile jedna preko druge. To me je razbesnelo - zar sat koji mi je sav ponosan dao mato-ri kada sam kretao u rat? Njegov sin ide da brani Srp-stvo - na sav glas je po komšiluku trabunjao o tome iako sam bio kao vezista dodeljen u gardijsku brigadu koja je kretala na Vukovar. Bila je to "raketa", sat ko-ji je on dobio kao jedan od najboljih starešina koji su pohađali Moskovsku vojnu akademiju krajem četrdese-tih godina, dok je Tile bio u ljubavi sa Staljinom. Baš mi je bilo krivo, ali šta je tu je. Dok sam razmi-

10

šljao o satu, sinulo mi JS da ako JS puklo staklo, to JS verovatno bilo ili zbog detonacije, ili od mog pada i kao posledica zatrpavanja. Shvatio sam da ja, zapravo, ništa ne čujem i pomislio da su mi od eksplozije verovatno otišle bubne opne. Prstima sam dodirnuo uši i osetio nešto lepljivo na obrazima, pomešano sa prašinom i zemljom. Znao sam da je to krv koja mi je curila iz ušiju. U isto vreme morila me je neopi-siva žeđ. Ranije sam slušao da čovek kada je ranjen ili doživi neki šok, postaje naprasno žedan, orga-nizam reaguje tako što povlači sve sokove i izluče-vine ne bi li obezbedio veći imunitet za telo. Žeđ je u ovom trenutku bila nerešiv problem broj dva. Problem broj jedan je, naravno, bio taj što mi je ogromna bosanska bukva prikovala noge, što sam bio nepokretan i zatrpan na ovoj čuki. Nisam imao ideju kako da ih rešim. Razmišljajući o tome, odlutao sam na dešavanja pre cele ove katastrofe koja me je zade-sila. Prisećao sam se tog jutra, u stvari, ne znam da li je to bilo jutros, pošto nisam imao pojma koliko dugo ležim zatrpan i da li je napolju noć ili dan. Ali nema veze, pomislih, mora da je to počelo toga ju-tra kada je stražar koji je bio u bunkeru na kraju de-snog rova dotrčao i upao u zemunicu, gde se dnevna smena upravo budila i spremala da popije prvu jutar-nju kafu i pojede nešto za doručak pre nego što pre-uzme svoju smenu nadgledanja linije iz rova. Za taj rov su govorili da je neosvojiv, jedan od retkih koji bali-je nisu uspele da uzmu tokom celog rata. Poslednje dve godine u ovom delu ratišta vodile su se rovovske borbe po šablonu Prvog svetskog rata. Stražar je utrčao u zemunicu u kojoj je bila smeštena komanda toga dela linije i dva odeljenja Gvozdenog voda, koji je dobio naziv po prvom, nažalost pokojnom, komandiru ovog neuništivog voda, kako su ga još zvali u briga-

11

di Ozrenskog korpusa. Odmah sa vrata sasuo je bujicu nerazumljivih reči i videlo se na njemu da je prilič-no uspaničen. Komandir prvog odeljenja, Gavra, brka-ti Crnogorac koji je branio rov još od dana kada je napravljen, pogledao ga je kroz sanjive kapke preko limenke iz koje se pušila kafa i lenjo mu rekao u nje-govom tipičnom maniru: "Đe si navro, june jedno, sjedi tu pa reci što imaš. Nemoj mi tu harlakati kao da te đavoli jure." Stražar je seo sa druge strane dugačkog stola od grubo tesanih dasaka, oko koga se okupila tek nekoli-cina boraca iz Gavrinog odeljenja. I oni su tupo zuri-li u pridošlicu. Počeo je da zamuckuje i nepovezano govori kako se sa zadnje strane rova, kroz tranšeje za izvlačenje ranjenika, približavaju balije i da ih ima tridesetak. Na te njegove reči u zemunici se razlegao smeh, svi oni koji su se još izležavali, uključujući i mene, počeli su da se dižu iz svojih lođa, koje su slu-žile umesto kreveta, ukopane u bočne delove zemuni-ce na dva nivoa, podsećajući me na planinarske domo-ve. Lođe su bile napravljene od dasaka, kao pregrade, gde se, ako se malo zbiju, moglo smestiti oko četrde-set ljudi za ne daj bože. Dok sam navlačio čizme, čuo sam Gavru gde onako šeretski pita pridošlicu, ina-če mladog momka, koji je tek dva meseca bio dobrovo-ljac u trećem odeljenju Gvozdenog voda: "A da nijesi među njima vidio i moju babu Sanelu?" Na to se zemu-nicom opet razlegao smeh, mnogo jači, jer su već svi bili ustali i počeli da se skupljaju oko stola koji je bio u centralnom delu, privučeni smehom ostalih. Momak se zbunio, na njegovom licu su se istovremeno očitavali strah, bes i očaj, jer je sad već bilo oči-

Taman 13 sam se opremio i hteo da pitam nešto momka koga sam poznavao. detonacija i vike onih koji su po-čeli da izleću još sanjivi iz svojih zaklona. predajte se pa ćemo vas na kolac!" Prekinuo sam vezu razmišljajući šta je to moglo da se dogodi. To je značilo da su oko nas bile bukvalno samoubice. Drugim rečima. Taman sam hteo da odustanem. kad je u zemunicu upao izbezumljeni Gavra i povikao na mene: "Ćoro. U trenu se ce-lom oblašću zaorilo: "Tekbir!" "Alahu ekber!" Sle-dila mi se krv u žilama. u zemunicu su uneli dva ranjenika i stavili ih na veliki sto. Evo mu akcije. jer se ona nalazila na osam kilometara od naše linije od-brane. Pitao sam da li je to komanda brigade i začuo sa druge stra-ne smeh i viku: "Četnici. tako je haos bi-vao veći. jer je bilo nemoguće da balije priđu sa zadnje strane. Počeo.gledno da je video nešto što ga je veoma uplašilo i potreslo. em ju je video. Napolju je zemlja već gorela od pucnjave. Dok sam uzimao pušku. zovi komandu i traži pojača-nje! Opkoljeni smo. Jedna od njih bila je veza sa koman-dom. biti potrebno deset šlepera da bi se sve mine odnele odatle. a dobiće i devet žena da im u raju služe. onda niko sa naše linije odbrane nije mogao da stupi u vezu sa bilo kim. U pola Gavrine rečenice i sa le-ve i sa desne strane čuli su se rafali i detonacije. jer su sve linije i poljski telefoni bili prikačeni na ovu centralu. trčeći prema unapred određenim pozicijama. Kako se njihova vriska približavala. Ako se to zaista dogodilo. kad je Ga-vra opet zagrmeo i počeo da mu objašnjava kako za tri 12 godine niko nije uspeo da se približi ovom rovu i ka-ko on mora da je sanjao. kroz glavu su mi prolazile Ga-vrine reči: "Opkoljeni smo!" Seo sam za centralu sa deset linija. ali sam se odmah setio da je to nemoguće. Možda su balije stvarno prošle iza naših leđa i pronašle telefonski vod koji je išao od položaja do komande. čuo . Tra-žio je da bude prebačen na prvu liniju. gde su spavali komandir voda i vezista. jer im vera kaže da će ako časno poginu u boju. svi ćete na ražanj!" Sledio sam se. ne štede ni svoje živote. U prvi mah sam pomislio da je i komanda zau-zeta. Sa druge strane žice i dalje se čuo smeh. Gavra je odmah počeo da naređuje i raspoređuje ljude. stavljao pancir i borbeni prsluk. video sam sa-mo da je teško ranjen. preko koje je ceo rov bio povezan polj-skim telefonima. To je trajalo delić sekunde. Drugog nisam poznavao. Dok mi se svašta motalo po glavi. To bi značilo da su prošli kroz potok u kome je bilo toliko mina i raznoraznih zamki iznenađenja da će ako ikada ovaj jebeni rat bu-de gotov. glas je uporno govorio: "Četnici. do pre dva meseca bio je vozač komandanta brigade. ići u "dženet" kod Alaha. posle se ljubite i kukajte jedan drugom!" Dok sam išao prema drugom delu zemunice u kome je bio smešten centar veze. da vidi malo akcije. em je bio ranjen u nogu i rame. bio je pogođen u stomak. Jednog sam prepoznao. U zemunici je na trenutak zavladala tišina i na lici-ma svih mogao sam da vidim zaprepašćenje i neveri-cu. koja me je zamenjivala u vezi komande otkako sam prebačen u komandu bataljona. Taman je hteo još nešto da kaže. Dok sam u komandi radio u odeljenju veze brigade. Bio je bled kao krpa i na licu mu se očitavao strah. to je bio kraj. koje jurišaju dok ne obave zadatak ili dok ne poginu. slušao sam od boraca i ranje-nika koji su povremeno tu dolazili o tome da tako vrište mudžahedini koji su bili u Alijinoj vojsci i da oni kad napadaju. pa su se jednostavno priključile na njega i na taj način presretale sve po-zive sa našeg položaja prema komandi bataljona i brigade.sam da pritiskam dugmad i da nervozno vr-tim induktor ne bih li čuo poznati Ivanin glas. ka-da mi se sa druge strane javio nepoznati glas.

uz svu koncentraciju i napor. prsti kao da nisu bili moji. urezao ispod miške i zaustavio cirkulaciju u rukama. Pomislio sam da ga skinem. Kada sam završio svoje ionako konfu-zno izlaganje. Samo smo se pogledali i bilo nam je sve jasno. U međuvremenu se pojavio zamenik komandira prvog odeljenja. ali sam pre toga morao da se oslobodim bor-benog prsluka. Pitao me šta da radimo. Bar kada bih mogao da čujem. izgledao je nikad jadnije. * * * Tada me iz razmišljanja trže neko šuštanje. Rekao je da ni na njegovoj strani nije bolje i da od ode-ljenja koje je sinoć brojalo dvanaest ljudi. kao da su na-njušili da smo u bezizlaznoj situaciji. razabrao sam samo šuštanje u sopstvenim ušima. Dok je prolazio pored mene. Osetio sam da su mi ruke skroz utrnule. U stvari. bilo bi mi lakše. koja su me sada toliko žuljala da sam ih osećao preko pancira. Bio je unezveren. U prsluku sam imao samo dva okvira za AP. Ni-sam odmah shvatio šta je to. a kada sam pokušao da se pomerim.sam kako pristižu novi ranjenici i Gavru koji naređuje še da ih smeste. Nisam mogao da vidim gde je tačno ranjen. Pošao sam u drugu prostoriju zemunice da bih video 14 ko je ranjen i ugledao na podu ogromnog momka sa Di-nare iz Gavrinog voda. em ne ču-jem ništa osim šuštanja u ušima i bubnjanja u glavi. koji je tu došao pre godinu da-na. Za manje od minut bio je sav u redenicima dok je levom rukom poneo sanduk bombi. poku-šao sam da čujem odakle šum dolazi. Pitao me šta se dešava. jer je iz njega krv curila na sve strane. Ležeći onako priklešten. Tada je u zemunicu upao Sergej i prosuo bujicu ruskih reči. Gavra je puko. pitanje je sata kada ćemo ga izgubiti. A rekao je da su mudže upale u desni rov i da su zauzele krajnja dva bunkera. Iz minuta u minut pojačavali su napad. Znao sam da moram da se rato-siljam te . sada ima sa-mo sedmoricu sposobnih za borbu. ka-marad Ćora!" Potom je izašao. žuljao me pancir. strovalio se na dva sanduka mu-nicije koja su stajala u ćošku i zagnjurio glavu u ša-ke. Video sam Sergeja kako u drugom delu zemunice trpa muni-ciju za PKT oko pojasa. Ovako. to je bio modifikovani pr-sluk za vezistu koji je morao da se kreće po terenu i prvoj borbenoj liniji. Stojke. on me je gledao belo. rekao je: "Zdravstvuj. razumeli smo u sekundi sve što je rekao i samo smo se tupo pogledali. ve-rovatno zbog nezgodnog položaja. Nisam znao da li mi se to sluh vraća ili se stanje pogoršava. Međutim. i da ja nemam predstavu o tome šta treba da se radi u ovakvoj situaciji. a ja mu ukratko objasnio to što nam je preneo Sergej. em je tama. Napolju je paljba bi-vala sve jača. Čim su mu do mo-zga doprle moje reči. a bilo je jasno da mi se polako vraća sluh. brkovi su mu se opustili. Iza sebe sam video Gavru kako ustaje i kao za sebe priča kako je nemoguće rov odbraniti ako je napadnut sa zadnje strane i ako adm ne pošalju pojača-nje. Ramzes i on dobro ušančeni u poprečnom rovu i ako budu imali dovoljno municije. koji se. Iako nismo znali ruski. Pogledao sam ga obeshrabren i rekao da sam ja samo vezista ko-ji je došao pre dva dana da bi proverio linije veze. koje je drža-lo levu stranu rova. sve je shvatio kada je video ranjenike po stolu i Gavru kako izgu- 15 bljen priča sam sa sobom. a vriska balija sve bliža. On je do-šao po municiju objašnjavajući da su Vlatko. U tom trenutku me ugleda Gavra i upita da li sam dobio komandu. Ukrat-ko sam ga izvestio o tome šta se dogodilo i koje je mo-je mišljenje. mudže neće proći dok su oni živi. Bio je potpuno demoralisan. a da me pri tom još zovu Ćora. Žeđ je postajala sve žešća. Ostali su teško ranjeni ili mrtvi.

bio je upetljan u žice koje su mi virile iz go-tovo svih džepova. sada ih je bilo je-danaest. Napokon sam je našao u dže-piću koji služi za prvi zavoj. potiskuje. Zvuk sam čuo kao da dopire iz daljine. Pored dva okvira. Uzeo sam lampicu. znao bih šta se dešava oko mene. Hteo sam da izađem iz za-klona i odem do Sergeja da pitam treba li mu još mu-nicije.rekao sam sebi. Izvadio sam je polako. Tada sam bio sa komandirom čete." Da sam bar mogao da čujem. "Kukavice!" . Odigao sam se na levi lakat i pokušao desnom rukom 16 da napipam rajsferšlus od prsluka. onda da izginemo ka' ju-naci. dok je trajao napad. mali crveni snop se uka-zao. počeo sam da ga povlačim. malu maglight lampicu sa crvenim filterom za svetlo. Sam sebe sam ubedio da neko treba da ostane s ranjenicima. a ne ka' pičke!" Izašao je iz zemunice pevajući "Oj svijetla majska zoro". Gavra je i dalje šetkao preskačući ranjenike.zaštitne odeće. prineo je levom uhu i noktom kuckao po njoj. Ustaše su nas opkolile zato što jedno naše krilo nije stiglo da nam na vreme zaštiti bok dok smo izviđajući oti- . tog trenutka sam osetio nekontrolisani strah. U stvari. * * * Setio sam se da je. Uvek sam u prsluku nosio baterijsku lampu. Mada me niko nije smatrao kukavicom i slabićem iako su me zvali Ćora. jer je ranjen u stomak. a bi-la je tu i baterijska lampa. nisam naj-bolje poznav'ao splet ovoga do juče neprikosnovenog i neosvojivog rova. Pi-tao sam se kako se on leči. dok smo bili kod Vukovara. bar ću lakše da dišem. koji je došao na liniju u potrazi za akci- 17 jom. Pogledao me je praznim oči-ma čoveka koji je na izdisaju. ali sam odustao i dao vodu ranjenom borcu. Za delić sekunde sam po-mislio da i on meni želi nešto da kaže. raznoraznih klema. prilično je izvesno da niko ne može da vidi ni svetlost moje lampe. ja još mlad borac. Nije išlo. vezista u Gardijskoj brigadi. opko-lile ustaše u jednoj kući na Trpinskoj cesti. I dalje me je mučila žeđ. U trenutku me pogle-da i reče: "E pa ako je vreme. Odlučio sam da sačekam još neko vreme kako bih čuo šta se dešava pre nego što uključim lampu i po-kušam detaljno da osmotrim svoju situaciju. Jebote. Srce mi je ubrzano radilo dok sam desnom rukom pipao po džepovima i pokušavao da se setim vde sam je stavio. Kada sam ga ose-tio pod prstima. Kada sam prišao stolu i hteo da mu je dam. i pričao sam sa sobom. klešta. U tom trenutku sam se setio da i tu tananu sve-tlost može neko da vidi i odmah ugasio lampu. Mozak mi je radio sto na sat. a onda počeo da molim Boga: "Samo da radi!" Udahnuo sam duboko i okrenuo mehanizam za paljenje ulevo. kao da je bila od porcelana. Kako sam ovde bio tek dva dana. momak koji je bio ranjen u stomak očajnički tražio vodu. tražio sam neko opravdanje samo da ne izađem iz zaklona zemunice. Dobro je. Hteo sam nešto da mu kažem. baterijska lampa! Potpuno sam to zaboravio. Učinilo mi se da je pucnja-va napolju malo utihnula. vozač komandanta brigade. opomenuo me je da mu ne dajem vodu. Seti5 sam se da su nas. sluh mi se vra-ća. Analizirao sam si-tuaciju: "Ako ja ne mogu da vidim nikakav tračak sve-tlosti. a voda će mu samo pogoršati stanje i ubrzati smrt. ostali džepovi su mi bili puni žica. tek promovisanim kape-tanom koji je došao iz Šezdeset treće padobranske i važio za odlučnog i hrabrog starešinu. ali sam se setio da do njega ima više od dve-sta metara.

Stojke je ležao na svom delu u lođi. Kako sam se više približavao Sergejevom položaju. Skoro sam stigao do mesta gde je bio Sergej sa ostalima. pomislio sam. kroz rov koji je bio dubok više od dva metra. davaj. ostali su bili zaštićeni. okupio nas je i pitao: "Momci. Izgledao je kao da je seo da se odmori. To je ujedno bilo moje žešće vatreno krštenje. Komanda. tada sam osetio kako prvobitni strah lagano popušta. tako je pucnjava postajala žešća. Išao sam u pravcu pucnjave udaljene nekih sto metara napred. pomislio sam i jurnuo prema telefonu. ma-lo dalje bila su još dva. Otvorio sam sanduk s municijom i počeo da vadim redenike i opasujem se bombama. Dva sata kasnije stigla nam je pomoć. ugledao sam ih u bunkeru. Gvozdeni vod". izvukli smo se živi iz opkoljene kuće. i naučili lekciju o strahu. bilo je pro-šlo podne. Setio sam se da su se sinoć. Bogami. Na svakih pedeset metara bio je ukopan usek i natkriveni položaj za strelca. obavijene dimom od pucnjave. naša lica su govorila umesto nas. Ispred je bilo Stojketovo telo u sedećem stavu. Kada sam stisnuo slušalicu i rekao: "Ćora. a iz grudi i usta mu je curila krv. a mene je spopala mučnina. Zastao sam i zagledao se u njega. Rov je bio iskopan u cikcak. Kad sam na sebe na-tovario municiju." Spustio sam slušalicu. Kapetan nam je rekao da se strah leči još većim strahom od onoga koji čovek trenutno oseća i mrvicom zdravog razuma. Glupo pitanje.šli napred malo više no što je bilo planirano. Ako mi zbog svog kukavičluka budemo dozvoli-li da nas ustaše žive uhvate. jedva sam ustao od težine i krenuo od zemunice desno. mogla je da ugrozi samo one ko19 ji su se nalazili u krivini gde je pala. Prišao sam na četrdeset do pedeset metara i ugledao tri leša kako leže potrbuške. Ako bi upala granata. On je na pred-njoj strani imao takozvani hvatač metka. Po uniformama sam prepo-znao da su to naši borci. dobićeš ti gvozdeni kolac u dupe. Dinarac je igrao šah sa Ramzesom i stalno se na njega ljutio što vara. U tom tre-nutku čuo sam zvonjavu centrale. sa puškom u krilu. To je na nas delovalo kao sedativ. pa di si Ćo-ro. Ramzes!" Iza-šavši iz poslednje krivine rova. dok smo sedeli u zemuni-ci posle večere i pričali uobičajene lovačke i rat-ničke priče. Kad je 18 kapetan shvatio šta se dešava. Mada nisam gadljiv. Rus je baš prašio. Bili su krvavi. Pucnjava je trajala već dobrih šest sati. od ovoga prizora mi se želudac popeo u grlo. Čuo sam ga kako peva Internacionalu i viče: "Davaj. a pri tom je strelac imao odličan vidik i pro-stor za gađanje svega što se micalo u njegovom vido-krugu. je l' vas strah?" Nije bilo potrebe da bilo ko šta kaže. Stojke i Dinarac zamalo potukli zbog toga što je Stojke pročitao Dinarcu Andrićevu de-finiciju čoveka sa Dinare. Uleteo sam u zemunicu i pitao ranjenike mogu li da izdrže. sa druge stra-ne sam čuo onaj glas od malopre: "Ćoro. Jedan Nišlija iz naše grupe našao se da upi-ta koji to strah može da bude veći. pošto mi je ovo bila peta godina po raznoraznim ratištima. Rešio sam da odem do Sergeja. čitao Andrićevu knjigu "Znakovi pored puta". Se-ćam se da smo se svi onako mladi užasno uplašili. Znao sam da je pobedio onaj veći. doturim mu municiju i ujedno se raspitam kakve su nam šanse za prolazak kroz pakao. Svi su se oko njih smejali 20 . Iako sam bio veoma uplašen. Kapetan mu je od-govorio da će ga i te kako osetiti ako se ne dozove pa-meti. Čulo se samo kuka-nje i mumlanje. saznaćemo šta je to ve-ći strah dok budemo stajali u redu za klanje zarđalim bajonetom i gledali kako drugu pored nas vade oči i seku jezik. što nas je štitilo od direktnih artiljerijskih pogodaka. ali nisam imao šta da povratim pošto od sinoć ništa nisam ni jeo. Mahinalno sam pogledao na sat. a kraj joj se nije nazirao. što je pot-puno štitilo strelca od pogodaka sa prednje strane rova.

. to naroči-to je naglasio. anticipira ga. u stvari. U zemunici tajac.. stomak me zaboleo. pi-ta Dinarac.'Pa ga onda opet vraća na tačku na kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.. "E. očekujući da će posle biti smeha do kolena. rekao je Stojke. a drugi sedi prosvirane glave i grudi.. Stojke nastavlja: . Dinarac. Čak je i Gavra došao iz svog dela zemunice da bi čuo prozivku. Opet tišina. Svi čekaju da on nešto kaže. završava Stojke.. a on traži pre-vod.. Smeh se pojačao.dok mu je Ramzes objašnjavao da šah nisu karte pa da se vara. zatim silovito preleće ceo budući." Eksplozija smeha. Dok sam se prisećao kako smo se sinoć zezali i smejali. jer su svi hteli da čuju šta on ima da kaže. taj mi-sli.0'š ti meni reć to na srpskom ili ne?" Smeh se utišao." Smeh je već dopirao sa svih strana. Naprotiv. a već danas jedan leži izrešetan u zemunici. Dinarac na tapetu. Iako je Dinarac bio dobrica. Ina-če. Stojke se brani: "Pa on je već mrtav. on napu-šta delo. "Nije intualac nego intelektualac". reci već jednom šta taj intu. umeo je da bude nezgodan. već Ivo Andrić". Klimam glavom. U njega je vidna sklonost da ne čeka razvitak stvari i ne učestvuje u njemu radom i stremljenjem. reci šta kaže taj tvoj intualac. nijednog dela istrajan i dosledan i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku da bi uticao na njih. nego reaguje na njih. jer od smeha ne mogu da mu odgovorim. U zemunici je zavladao tajac. radnik i ču-var. a. slušaj dobro". muti ga mišlju i pogledom. šta kaže jedan intelektualac za vas sa Dinare". ovakvo zezanje sa prozivkama bilo je uobičajeno pred spavanje. sad. posle prvog zanosa. "De. koji se držao za stomak.. To znači da ste vi obični balvani. nego stvaralac. U zemunici zemljotres od smeha. kroz smeh kaže: "Eto. hoće da puknu od smeha." Od silnog smeha sam morao da izađem na vazduh." U zemunici potop. ja mu pročitam. jer on nije u njima ne-go iznad i pored njih. vraća se do njegovog izvora. Dinarac gleda u šahovsku tablu i klima glavom. de. urla Dinarac. jer su se ljudi opuštali i zbližavali. Dinarac riče: "Ubiću te. naročito'. rekao mu je Stojke. "Slušaj. ispred mene je . kad popizdi.'" "Šta ti to sad znači to zadnje što si rekao?". 'onom dinarskom tipu da ne ostaje ni kod jedne zamisli. Dinarac ustaje i kreće prema mestu cce je ležao Stojke. "Dobro. matere mi!" "Nisam to ja rekao. neostva-reni i tek zamišljeni tok dela. začuo se Stojke. . Tako se stvari razvijaju više uz njegovo uče- 21 šće nego pod njegovim uticajem. ljudi se bukvalno valjaju po po-du.'" "Eto to kaže Andrić za vas Dinarce". "De mi to sad reci na srpskom. Zato on u većini slučajeva i ne stvara dela i ne upravlja događajima. viče Gavra. kao i obično. borac i gledalac. "Andrić ka-že: 'U prirodi je našeg čoveka. polažući mnogo više na to da bude začetnik. su-dija. matere mi." Razlegao se opšti smeh. čuje se Stojke. "Mir!". Stražar napolju takođe se smeje i pita da li je to." A Dinarac dodaje: "Ma ubiću ga ponovo. "Ma ubiću i njega!". Stojke.

Ramzes mu je čuvao bočnu stranu prema drugom kraku rova. bacili smo ih ispred bunkera kao štit. Pitao sam Ramzesa da li hoće da ga zamenim. ubile su dvojicu na-ših. da nisi imao te puške. ali je. U očima mu se očitavala čudna mešavina ludila i ozarenosti zbog redenika kojima sam bio načičkan. S njima je bio i onaj mladi stražar što je ju-tros u zemunici pokušao da nas obavesti. Četvorica iz dru-gog odeljenja nisu znala šta se dogodilo i upala su u zamku." Opet me je spopala mučnina. jer se okrenuo i nastavio da ispaljuje kratke rafale u prav-cu balija koje su sve vreme napadale i hvalile Alaha. ljudi bi-lo sve manje. mora da je ispucao više od deset hiljada metaka od jutros. Predosećali su da smo na kraju snaga i zato im se nije žurilo. malo ukoso i nešto niže od našeg.22 izleteo iz pomoćnog rova Vlatko i zamalo me nije ubio. Nekako mi je objasnio da mu je potreban drugi mitraljez. bre Ćoro. ruke. svu trojicu". Šta ćeš ovdje. leševi su već na suncu počeli da smrde i u bunkeru je bilo nepodnošljivo. Smrt se osećala na sve strane. a naredna dva sata su ih komadali sekirama. ali ih nismo komadali kao oni naše. bacali su prema ovom našem rovu. kaže Vlatko. Balija je izgleda bilo ko kusih pasa. Delove tela. koji je sta-jao na trećoj strani bunkera . dva krajnja rova su već zauzele balije. Rus je bio u ekstazi. Kad me je pogledao. odgovaram mu još pod utiskom atmosfere od sinoć. Bio 23 je bled i izgledao je kao da će se svakoga časa srušiti. a on da ode u zemunicu da se malo odmori. jer je ovaj 1šri1. Ukratko mi je ispričao šta se događalo na desnoj strani rova. Tada me je ugledao Rus. "Idi. Pogledao sam kroz puškarnicu preko tela jednog od ubijenih hodža u pravcu bunkera i video četiri glave kako se klate na vrhu bunkera po-bodene na šipke za čišćenje cevi automatskih puša-ka. Valjda me je razumeo. jer nije mogao da priča. a upravo su balije odatle najviše na-padale. ali ih je Rus provalio i ošašavio trojicu njihovih koji su nas če-kali u ovom bunkeru gde su sada Sergej i Ramzes. Pi-tao sam ga da li je u redu. zar ni-si vidio one mrtve balije tamo u rovu?" "Jesam". primetio sam da je ranjen. u pizdu materinu. noge. Sreća u nesreći bilo je to što smo imali mu-nicije za godinu dana rata. ako ga budem našao. pucao je iz PKT-a kratkim rafalima. a nisam imao šta da povratim. Bio je pro-stran i čvrsto građen. u odnosu na našu liniju. Rekao mi je da će ra-dije krepati ovde nego u zemunici. Žive su ih uhvatili. kako je rekao. "Balije su nam upale s leđa. nažalost. a glave su im nabili na šipke od pušaka i po-boli na vrh bunkera koji je sada u njihovim rukama. ali sam ih sredio. Kada su jutros došli na položaj. koji se pružao prema tranšeji za izvlačenje ranjenika. Obećao sam da ću pokušati da mu donesem dru-gi. Samo je zaklimao glavom. Lice mu je bilo garavo. gledao je na tri strane i jedino je bilo nezgodno što je sa zadnje strane. Došli smo do bunkera i ušli. na šta je on samo slegao ra-menima i nastavio da puca prema bunkeru koji je bio udaljen nekih sedamdeset metara od nas. bio zatvoren i tako nam onemogućavao pregled iza leđa. Odmah je počeo da ih skida sa mene i slaže pored PKT-a. upucao bih te ko baliju. "Zamalo i mi da upadnemo u zamku. Dođi da vidiš. kome se cev toliko usijala da je bila skoro providna. Imao je prostrelnu ranu kroz desni obraz i kroz levu nogu. Vlatko.

Ja sam. sada se već jasno čuo šapat i dogovor više njih koji su se najverovatni-je nalazili petnaestak metara ispred mene u rovu ko-ji je na tom mestu dosezao malo više od grudi.i čuvao prilaz. Stresao sam se 25 od straha. Strah je bio neopi-siv. Kad sam polazio. brzo sam to bunilo izbacio iz glave. To drugo je izgledalo razumnije: u rovu širokom šezdeset santimetara bi-la su petorica na gomili. "Luci Crnogorac!". dogovorili su se kako će dalje i sada su izgovarali poslednje molitve. Dole ispred mene čula se neka buka. ali sam se setio da je jutros posle samog napada rečeno da smo opkoljeni. Bio sam u klopci. Ugledao sam na deset metara njih petoricu kako čuče i dogovaraju se. Polako sam na kolenima krenuo do proširenja i oprezno provirio u pravcu iz koga sam čuo glasove. njih petorica. gladan. oni verovatno prekaljeni borci. Kad smo se dogovorili kako i kad da dođem opet. Da pobegnem nisam mogao. Rekao mi je da probam da odem do levog krila. a potom šapat. bili su borčine. nisam mogao da odem i ostavim ove ljude na cedilu. pa onda da pucam kao lud. zavapio je Vlatko. Setio sam se kapetanovih reči: "Veći strah i mrvica razuma." To je to . sve dok nisam shvatio da se rov spušta nizbrdo i da postaje plići. Povukao sam se i ponovo seo. jer je jedini izlaz iz proširenja bio kroz rov i pre nego što bih uspeo da potrčim. Usput sam se pitao ko li je još od ranje-nika u zemunici umro. Mozak mi se odblokirao i dvoumio sam se da li da izletim pred njih i istresem ceo okvir u tom pravcu. Nekako sam se za ova dva dana zbli-žio s njima. Oblio me hladan znoj ia-ko je bilo više od trideset stepeni tog avgusta 1995. Stao sam i shvatio da sam negde po-grešno skrenuo. Spas iz ove ludnice. pogledam šta se tamo dešava i pitao me za Gavru. Ćora je vezista. pa bi učinak bombe trebalo da bude razoran. Međutim.re-kao sam sebi. U prvi mah pomislih da su to naši iz komande poslali pojačanje. izašao bih sto metara iza naše linije i bilo bi mi potrebno da se sjurim do podnožja brda kroz šumu ko-ja je počinjala dvesta metara iza rova i spuštala se nekih trista-četiristo metara u podnožje ove jebene kote 1121. Da sam nastavio pravo. Bio sam žedan. izvadio sam osigurač od bombe. pogotovu ne posle onoga što sam video i pro-živeo od jutros. Dole je makadamski put vodio tri kilome-tra iznad kota kroz šumu i izlazio na asfaltni drum prema Doboju. rekao mi je da ne brinem za njih. udah-nuo i . Jer mi se pred očima stvorila slika četiri glave koje su bile izložene na onom bunkeru što su ga zauzele mudže. pa posle bežanija ili da bacim najpre bombu. umo-ran ko pas. Od-govorio sam mu šta se desilo i kako mislim da je Ga24 vra otkačio. Počeo sam da brojim u sebi do 10 ka-ko bih se smirio. S tim mislima polako krenuh nazad do glavnoga rova. već da im poslužim kao trkač i kurir. mozak mi je radio sto na sat. Tamo je bio spas. Ušao sam u jedno proširenje i seo na zemlju da se malo odmorim. Dok sam tako razmišljao. a drugi bi prošli kroz rov. Kako sam se nalazio u proširenju rova koje je služilo za mimoilaženje ljudi ako bi se tu susreli. Vreme mi je curilo. Skoro da nisam disao. jedni bi ušli u proširenje. na izdisaju je bio samo momak koji je bio ranjen u stomak i kome sam dao vode. uopšte nisam vodio računa kuda idem i koliko sam puta skrenuo između mreže ro-vova. skoro me blokirao. Znao sam šta to znači. godine. Nalazio sam se u jednom od krakova glavnog rova koji je služio za izvlačenje i dovlačenje rezer-vnih snaga za intervenciju. posle toga će krenuti. Po ovoj vrućini nije bilo šanse da preživi. Lepo je bilo razmišljati o slobodi i zezanju daleko od ovoga ludila. Koje su mi bile šanse? Čuo sam kako su počeli tiho da padaju. ubili bi me kao zeca. poku-pio sam prazne redenike Rusovog PKT-a i krenuo pre-ma zemunici. bio sam uveren da me nisu primetili.

kao da se pucnjava smirila. ali. zapravo. Vlatko je počeo da im pretražuje dže-pove i kod svih je pronašao samo po izdanje Kurana. Danke mi je objasnio da je na levoj strani malo bolje nego na desnoj. 27 "E. spasao. uvek nosim zelenu bombu. Vrištao sam: "Pomozi bože. "Ovi više neće na hadžiluk. Izleteo sam i u čuče-ćem stavu počeo da pucam pojedinačno u pravcu oblaka prašine u kome se naziralo komešanje tela. za ovo će te Raso odlikovati". pomislio sam. kroz smeh je govorio Vlatko. Pogledao sam na sat." Tada sam se trgao i postao svestan njihovog prisustva. Danke je bio borac iz prvog ode-ljenja i nalazio se na levoj strani položaja. dobacio je Danke. jebo si im kevu". Prvo su pomislili da sam pobegao. "Ćoro. pucnjavu i moje urlike. "Dobro je". Žalio sam što ni-sam imao defanzivnu zelenu umesto ofanzivne crne. uzeli bismo te ranije u vod." Danke mi je prišao i kucnuo me po glavi: "Alo. ovo je čista borba za preživljavanje. ubio si ih namrtvo". ali i malo teža. Krenuli smo nazad. "Idi. pa ti si prava zver. Pazi ga. pa je s Vlatkom krenuo prema desnom krilu da me potraže. nisam promašio. pomozi bože!" Pucao sam do po-slednjeg metka u okviru i odmah ga zamenio za drugi. kako stoje stvari. Vlatko je trebalo da minira sve prilazne rovove ko-ji su iza naših leđa bili spojeni sa glavnim rovom. Nastalo je neko zatišje. smiri se. tako da je od voda koji je jutros bro-jao trideset i dva čoveka. Kada smo došli do glavnog rova. a ja sam i dalje stiskao obarač. pa. Odlučio sam da ako preži-vim ovo sranje. cev od puške mi se dimila. Ramzes i Rus. "Da. Nisam znao da li da se ponosim ili da se samome sebi gadim. Kiselo sam se nasmejao. te tako napravim direktnu vezu između Dankea i Vlatka. pa dotrčali do mene. zelena je bila jača. Rekao je i da su na levom krilu živi i sposobni za borbu samo Čiča. posthumno". Čula se eksplozija. da smo znali. nesvesno sam pritiskao okidač na prazno i ispuštao nerazgovetne krike. Adre-nalin mi je polako opadao i najvažnije je da sam ostao živ. bilo je prvo što sam pitao. pa sam zato uvek 26 u džepu nosio crnu bombu. pa vrisak. "Auuu. Bio je to masakr. Bukvalno je srljao i nepotrebno se izlagao. jer da im je tih pet balija došlo s leđa to bi značilo njihov kraj. i to ne jednu nego tri. Danke mi je rekao da je Gavra poginuo još jutros. . Ćoro. sve drugo je bilo nebitno. Dok smo se kretali prema glav-nom rovu. rekao je Vlatko. Ćoro. Kad sam i taj ispucao. Objasnili su mi da sam ih. a onda su čuli bombu. Bio sam u delirijumu. Zabrinu-li su se za mene. Oko mene se sve pušilo od prašine i barutnih isparenja. jer kad je Danke odveo jednog ranjeni-ka u zemunicu. rekao je Danke. "Jesam li ih skenjao?". a pre toga pokupili oružje i municiju sa leševa.bacio je u njihovom pravcu. To su bile prave mudže. nisam ni primetio da su mi s leđa pri-šli Vlatko i Danke. samo nas sedam bilo sposob-no da drži oružje i da se brani. a on šatro vezista" . Ćoro. Prišli smo do tela koja su ležala izmešana u uskom prostoru rova. jer imaju bolji pregled i mogu vatrom da drže mudže na većem odstojanju nego što su to bili u stanju Vlatko. obra-tio mi se sav ozaren Vlatko. Na taj način bi se izbeglo neprijateljevo iznenađenje s leđa kao što su to pokušali malopre. Ostali su bili ranje-ni ili mrtvi. bre. tamo je zatekao samo ranjenike. dogo-vorili smo se da ja razvučem žicu između leve i de-sne strane i prikačim dva poljska telefona. gotovo je. Koliko sam se bio izgubio. Suri i on.

Ili možda smrt nije takva kakvom je mi zamišljamo. jedan je bio pilot helikoptera Mi-24. svega jedan dobar dan. užas. g^e je smrt bila jedini saveznž. Trgao sam se iz razmišljanja. Strašan vrisak je zapa-rao vazduh. Uzdali smo se u čudo. Da li komanda uopšte zna šta se ovde dogodilo. ali niko još o tome NIJS govorio. Znali smo da po mraku možemo da kontrolišemo ceo rov i sve prilaze. gust i težak. rekao sam sam sebi. Onda sam pomislio na moju priču. A kad se desi da ona dođe i udari tu blizu. kad dođe. i to ovde u nekom pičkovcu dale-ko od Rusije. Tada sam osetio dim.mudžahedini. Noći su na ovoj ko-ti višoj od hiljadu metara znale da budu hladne. Sad su njega uhvatili živog. a oko mene isti onaj mrak. da pokupi i odnese nekoga ko nam je drag i za koga nas vežu najlep-ša sećanja. U bataljonu i u brigadi bilo je osam Rusa do-brovoljaca. Pitao sam se koliko je pro-šlo i šta se dešava napolju. "Ćoro". Sergej je bio vozač tenka u ruskoj armiji. Cela prostorija bila je urušena. Ka-ko mi je veče pred napad objasnio Pop. Stresao sam se. Ona je bila ta koja je mogla trenutno da me izbavi iz svih mojih nevolja. Kada je mutna crvenkasta svetlost obasjala prizor. nikada nismo znali šta ona znači. To je značilo da je blizu vatra. jedi-ni i iskreni. znam da postoji. Ili ne-sreću. i tečno govorio ruski i još nekoli-ko jezika. uvek nekako mudro kao da znamo sve o njoj.Avganistan. Šta je to smrt i kako izgleda? To sam se i ranije pitao. Sergej je u ratu između Rusije i Avganista-na izgubio dva brata. jasno sam čuo Sergejev glas. zapušio sam rukama uši i poželeo da mi se sluh nije vratio. koji je pre rata stvarno bio pop. razmišljao. jer zbog čega bi palili vatru po danu kada je bilo toplije od trideset stepeni. neodre-đeno. možda je ona sa-mo malo vazduha. Nisu me zarobile balije. zapra-vo. često.prošlo je tri. odmah se prijavio kao dobrovoljac. Mora da su balije zapalile vatru kako bi se ugrejale. nekako mi je bila bliža." Sklonio sam ruke sa ušiju i počeo da osluškujem ne bi li čuo šta se dešava napolju. Rus više nije pucao. tek sam shvatio kakvu sam sreću imao. 29 straha i užasa u kome sam se nalazio. pa šta bude neka bude. Av-ganistan . ali je i da-lje vrištao i psovao balije u drugom bunkeru. a drugi vozač tenka. Da li znaju da je ceo Gvozde-ni vod zbrisan sa lica zemlje. površno i prazno. dobro do-šla. ali sada sam stvarno razmišljao o njoj. Razmišljao sam kako sam se našao u ovakvom sranju. Daleko joj lepa ku-ća. Često je umeo da kaže kako je to najmanje što duguje svojoj braći. čitao sam. Naježio sam se. ali je izričito tražio da se bori na prvoj liniji. bez zaključka i kraja. onda tek shvatimo da ne znamo i da. Svi su ga po-znavali. a ne neprijatelja. "prekini da razmišljaš o smrti. Bosna je to. Usredsredio sam se na šumove kako bih čuo bilo šta. Da li to znači da je sada noć? Verovatno. Žudeo sam za životom. Pogotovu što je Sergej bio Rus. koji više ne možemo da uhvatimo. Lišila bi me bola. Pa zar živeti nije bilo i ostalo osnovno ljud-sko pravo? Odlučio sam da upalim lampu. Vri-štao je užasno. Žudeo sam da upalim lampu i osmo-trim na šta liči ovaj haos oko mene. Moja sreća je što su se balvani koji su držali plafon zemunice iz30 . Katastrofa. Međutim. Da li je smrt kao grom? Mislim. koja trenut-no nije bila ništa bolja. a on čuo da se tu bore mudžahedini. već da smo o njoj govorili napamet. Rus . Bio je to ipak Sergej. Shvatio sam da su ga uhvatili živog i nisam smeo da pomislim kako ga sada muče. kakva usrana životna priča. a do tada pokušaj da ne razmišljaš o njoj ni kao o neprijatelju ni kao o savezniku. gledao sam u njoj saveznika. Sluh mi se povratio. Noć se neumitno bližila. On je bio najmlađi i kad je u Bosni počeo rat. Neki put se pomene u raz-govoru. odmalena su me učili o njoj. ali sam ovde u ovoj zemunici pod bosanskom bukvom sam i izgubljen.

Ja sam bukvalno ležao na prostoru od tri kvadrata ispod po-prečenih balvana. Ne. Problem je bio što nisam imao čak ni nož kojim bih mogao kopati. Pomislio sam na šesnaest ranjenika koji su se nalazili u prvoj prostoriji. Toga jutra. Setio sam se da je. kad napravimo izbor. razmišljao sam o tome kako sam se uopšte našao ovde kad mi je bilo tako dobro u odelje-nju veze komande bataljona. Od njih nije verovatno ostalo ništa. Rešio sam da če-kam svanuće i pokušam da uočim bilo kakav zračak svetlosti koji dopire u ovu grobnicu mraka i užasa. bila je potpuno uništena. Sada sam definitivno uveren da čovek u ži-votu uvek. Znao sam da nema šanse da podignem sav taj krš i izvučem noge. Verovatno su balije baci-le protivtenkovsku minu. zajedno sa stolom. pristao sam na predlog komandanta bataljona da odem do prve li-nije sa smenom koja je nosila doručak i pregledam te-lefonske linije. Hteo sam prvo da završim posao. Moli-li su se Alahu.nad mesta gde sam ležao poprečili ukoso i tako spre-čili gornji sloj zemlje. pogrešno sam izabrao. pogleda-ti. Zemunice su u ovom rovu bile tako pravljene da su mogle da izdrže i pogotke kalibra 155 mm. Setio sam se iz priča da se oni mole pet puta dnevno i da prvi put počinju rano ujutro. samo onaj donji. Mo-ja sreća u nesreći bila je i u tome što je ova prosto-rija bila nekoliko puta manja od one u kojoj su bili smešteni ranjenici i verovatno se zato svi slojevi plafona nisu obrušili. I da sve za-visi od nas samih. Ako sam bio u pravu. ali mi je na pa-met palo da bih mogao da ih oslobodim sa donje strane. ostaje nam nada da će nam karma biti naklonjena. ali bolje i to nego da su ih uhvatili žive. Tada sam pogledao u pravcu nogu i ugledao debeli balvan i betonske šine kako me priti-skaju. pa onda na spava32 . Levo su balvani potpuno uništili i polo-mili lođe na kojima smo spavali. pa ću kada se vratim. Čekajući tako. Opet sam pomislio kako sam imao sreće. i pošao sam. a ja bih ostao da se odmorim. apsolutno uvek. dok sam se penjao u "pinca". tako što bih potkopao zemlju i napravio prostora da ih izvučem. ja sam. pa su mi noge od težine balvana i ostaloga krša bile užlebljene u zemlju. Odgovorio sam da to stavi na moj krevet. Zaključio sam da sam za-pravo jedini krivac za to. zbog pritiska eksplozi-je. ali nisu bile predviđene za razorne eksplozije iznutra. Desno od mesta na kome sam le-žao video sam da su vrata koja su delila ovu zemunicu na dva dela bila potpuno zatrpana zemljom i parčići-ma dasaka. to je značilo da sam ovde proveo sko-ro celu noć i da će uskoro svanuti. Sada znam zašto je bilo tako. ima dva izbora. već. Jednostavno. može da pošalje nekoga drugog. jer su se poslednja dva dana ljudi iz Gvozdenog voda žalili na slabu čujnost i pucketanje u žicama. Mene je moja karma oči-gledno mimoišla. Spolja se čulo unjkavo zavijanje balija. Balije su se nakačile na glavnu liniju i verovatno pratile telefonski saobraćaj između prve linije i komande bata-ljona. Uperio sam lampu u sve moguće uglove da pronađem nešto što će mi pomoći u 31 zamisli koja mi je udahnula novu snagu i volju da pre-živim. između dve mogućnosti izabrao onu goru. Pošto niko ne može da pronikne u budućnost. Koman-dant bataljona mi je tada rekao i da. balvana i gvozdenih šina da me samelju svojim ogromnim teretom. Telefonska centra-la. Spasilo me je verovatno to što je pod bio od ze-mlje. posle završene noćne smene. To je bila dobro pripremljena akcija. pošto sam radio noćnu smenu. jer sam napravio pogrešan izbor. došao kurir i re-kao da imam pismo i paket od kuće. naravno. jer sam se u trenutku eksplozije nalazio u pro-storiji u kojoj sam delimično bio zaštićen debelim zidom od zemlje koji je delio zemunicu na dva dela.

koja će verovatno postati moj grob. A kada se nađe u ovakvoj ili sličnoj situaciji. Do pre dva dana sam imao sun-ca i dnevne svetlosti u izobilju i nikada mi to nije bilo nešto neobično. u vi-horu revolucije ili u bezumnom vrtlogu rata. Kakav je to čovek bio i kako se samo lavovski borio! Nikako mi nije bilo jasno kako neko sa toliko žara. otvori. Na sve bih pristao i živeo bih onoliko koliko mi ostaje da živim. jer idem samo da pogledam telefonske linije. jer sam ugledao ne-koliko tankih zrakova svetlosti kako su prodrli u ze-municu između razvaljenih balvana i rasute zemlje. Sergej je imao svoj motiv. jer sam video nekoliko zrača-ka sunca. Jebote. ali bih više voleo da sam u svojoj zemlji. Tada sam odlu-čio da ponovo upalim lampu i to bez crvenog filte-ra. Jer ako umrem. Prenuo sam se iz razmišljanja. Dok sam osluškivao. Nikada mu nije dosta i uvek bi hteo više. a ja da su me već obavestili. jer su zra-ci bili tanki kao igle. ako mora tako biti. Računao sam da ako je napolju dan.povikao sam sve misleći kako ne može ništa da se dogodi. vi-deo sam da je stražar moj drug Neša. A sada sam se upišao od sreće. Ne znam zašto. čoveče. ali. Mada smo bili dobri drugovi. kroz glavu mi je prošlo da više ne čujem stravične Sergejeve krike. "Pinc" se nakratko zau-stavio da vozač pokaže nalog. on je još čekao moj odgovor. čovek je najveća nesreća sveta. Mislim. Pitao je da li može da otvori paket i vidi da li je moja majka poslala eurokrem blokove. kada razmislim re-alno. pored mene. onoliko koliko su mi sudbina i dragi Bog predvideli. ali ne zbog nepoverenja. među divljacima. među ljudima moga jezika. Pogledao sam oko sebe koliko mi je položaj dozvo-ljavao i tek tada. Mogao bih. To nije mnogo poboljšalo svetlost unutra. I sad sam sedeo ovde.33 nje i sa uživanjem da se zavučem u svoj kutak i proči-tam pismo na miru. Sunce. da odem tako negde i pristao bih da živim. Žmirkao sam od iznenadnog jakog svetla iz lam-pe. a koje on zapravo retko kad primeti. nisam voleo da drugi otvaraju moje pakete. voleo bih da budem pokopan među svojima. tako da se jedva nešto i videlo. Suze su mi pošle same od sebe. koje smo i on i ja obožavali. čoveče! Životni. On mi je takođe rekao za pismo i paket. pod jakim svetlom lampe. "Dobro. Kakav zajeb. gotovo da nisam primećivao. Do sada su me oni dole verovatno prekrstili i pojeli paket. mislio sam. Dok sam odvijao filter. a Neša je prišao zad-njem delu gde sam ja sedeo među manjerkama s kafom. Uključio sam lampu sa koje sam skinuo crveni fil-ter. jedi-ni Beograđanin u bataljonu. Neverovatno. Dok sam prolazio pored rampe. Šta ti je život!? Mada. sre-ćnim. Kad je "pinc" kretao. Radovao sam se jer sam ugledao tri zračka tanka kao vlas. ne znam da li bih ja mogao da uradim tako nešto. već zbog čistog sujeverja. neka im je sa srećom. oni spolja ne mogu ni slučajno da vide svetlo u zemunici. prava Odiseja. koji je svojom debljinom dosta prigušivao svetlo. To je bio normalan život. Ma neka. to je za mene bi-lo kao da sam se ponovo rodio. koji je bio vi-še nego jak i koji je bio snaga i vodilja za sve ono vre-me koje je proveo ovde po ovim vukojebinama. Pomislio sam koliko je čoveku malo potrebno da bi se osetio živim. noć. kiša. boreći se rame uz rame sa svojom braćom po slovenskoj krvi. recimo. ali nemoj sve da pojedeš" . požrtvovanja i hrabrosti može da se bori za zemlju i narod koji su tako daleko od njegovog doma. napregao sam uši ne bi li čuo neki zvuk ili šum koji bi mi ukazao na nečije prisustvo u blizini zemunice. čini mi se da bi tako sve lakše bilo ili bar podnošljivije. onda shvati da male i osnovne stvari koje su svuda oko njega. čine njegov život lepim. spoznao .

bukvalno po pola santime-tra.34 užas koji je napravila eksplozija. a onda 35 sam se setio da imam u svom prsluku nekoliko koturo-va iste takve žice i da bi bilo mnogo brže i prak-tičnije da upotrebim nju nego da se zamaram i pravim nepotrebnu buku kidajući žice iz centrale. Gle-dajući tako s čežnjom u vrh puške koja je virila iz ze-mlje petnaestak santimetara. Prateći tako snop svetlosti kojom sam šarao po onome što je ostalo od zemunice. Čim mi se snaga malo vratila. Pokušao sam da na lampi izoštrim snop i usmerim ga u tom pravcu. pogled mi pade na žice koje su virile iz polomljene telefonske centrale. a najverovatnije jeste. Kako sam uopšte preživeo ovaj haos? Hteo sam da na brzinu izmolim Očenaš. trudio sam se da ugledam bilo šta što bi mi pomoglo u zamisli da potkopam zemlju ispod nogu i tako se oslobodim iz ovoga bezizlaznog položaja koji mi je padao sve teže. Mogao sam da je 36 . molio sam Boga da se omča zakači za nišan. Levom rukom sam počeo da ih vučem i kidam. "Da li Bog postoji?". sa pancirom je išlo malo teže. Dok sam tako lampom pretraživao unutrašnjost te jazbine. ali nisam znao sve reči. ali su oba pravi-la mnogo buke. I znao sam da. znao sam da pravi odgovor neću naći. on-da je negde zapelo. Verovatno sam bio ponesen radošću koja je u meni nastala kada sam pro-našao lampu. jer koliko god du-go mislio. učinilo mi se da sam na mestu gce je nekada stajala lođa. bilo kako bilo. Žica se zategla gotovo do pucanja. Bio sam na izmaku snage. Kada mi je to pošlo za rukom. uspelo mi je tek iz dvadesetog pokušaja i kada sam po-čeo da zatežem. Postiđen pred Bogom i pred samim sobom. to je u ovoj te-skobi tišine i mraka izgledalo kao da radi brusili-ca. zapravo. još nisam skinuo prsluk i pancir iako su me užasno žuljali. Tek tada sam se setio da. Na jednom kraju raspetljane žice napravio sam omču koju sam želeo da nabacim na vrh one puške. Sada je već išlo lakše i prsluk sam skinuo bez problema. Uzdržao sam se u posled-njem trenutku. Međutim. uez. Ne znam koliko je vre-mena prošlo do trenutka kada sam uspeo da svučem pancir i osetio se toliko olakšano da mi se činilo kako bih mogao da poletim. a za to bi mi bilo potrebno mnogo vremena i zbog nezgodnog položaja već na samom početku me je zama-ralo. Morao sam da nađem drugo rešenje. ugle-dao kako iz zemlje i ostalog krša viri cev od auto-matske puške. Pokušavajući da odlepim čičak koji je spajao pancir na ramenima i bokovima. vukao sam zateg-nutu žicu i nadao se da ću moći da oslobodim pušku i privučem je sebi. Bog postoji u svima nama i svi smo mi deo Boga. koja je bila na dva nivoa i na kojoj su spavali sada već pokojni Gavra i dežurni vezista. već sam grozničavo smišljao kako to da uradim. jer su mi sve nade bile uložene u tu pušku. naježivši se već samo pri pomisli šta bi se moglo dogoditi kada bi me balije osetile u ovoj rupi. Postojala su dva načina. Mozak mi je radio ubrzano. pitao sam se još osećajući nelagodnost što nisam znao da izgovorim te svete reči koje su bi-le osnov patrijarhalnog vaspitanja svakoga ko je dr-žao do pravoslavlja i svoje vere. Tako zabacujući. jer iz ovog položaja nisam mogao da dohva-tim cev. a puška se pomerila tek desetak santimetara. zamalo što nisam vrisnuo od sreće. "Da. Bio sam postiđen. Već u narednom trenutku moja euforija je splasnula. Ali nisam dozvolio sebi da padnem u očaj. noge su mi i dalje bile prikleštene. Pomi-slio sam: ako je okvir u njoj. Naterao sam sebe da prestanem s razmišljanjem o tome. počeo sam da razmotavam kalem žice koji sam izvukao iz džepa borbenog prsluka. Ali sve i da sam mogao. Probao sam da odlepljujem malo-pomalo. uez".

Problem je bio što mi je nedostajalo tridesetak santimetara do grede. bol je bio užasan. zagrlio sam je kao da mi je rod najrođeniji. po-što sam to radio šipkom za čišćenje cevi koju sam skinuo sa puške. Nisam smeo sebi da dozvolim bilo kakvu buku u ovoj tišini gde sam bukvalno čuo sopstveno srce ka-ko udara od umora i uzbuđenja. Ali čemu sam se ja nadao? Ko će da me nađe ovde zatrpanog i na izmaku snage? Kada god bih pomislio na otvore-ni prelom. što mi nikako ni-je bilo po volji. Tada sam odlučio da upotrebim baš pu-šku. što bi bilo pogubno za moje već izmučeno telo. onda povreda ni-je strašna. odustao sam. pa bih morao sve ispočetka. osim utrnuća i nagnječenja miši-ća." Odmah sam pristupio otkopavanju. koji 38 . što je bilo najvažnije. Sada sam već imao više prostora za povlačenje. Pokušao sam to isto i sa okvirom. Kopao sam i znojio se kao lud. govorili su nam da ako možemo da pomeramo prste pri povredi noge. "Slomljena je sto posto". Molio sam Boga samo da nije otvoreni prelom. dobujući po slepoočnicama. jer nisam smeo da gu-bim tečnost iz tela i na taj način dehidriram. setio bih se filma "Lov na jelene". ali to mi je izgledalo kao jedino re-šenje. Odlučio sam da na drugi kraj žice privežem baterijsku lampu i iskoristim je kao teg za bacanje i tako prebacim žicu preko grede. iskrivio sam malo glavu ulevo i osvetlio lampom prostor iznad se-be. već 37 sam malo mogao da pomeram desnu nogu. Ležeći tako i razmišljajući šta mi valja činiti. što je u najboljem slučaju značilo gubitak noge. Posle još nekoliko pokušaja. Međutim. ona je već posle nekoliko zabadanja u relativno meku zemlju počela da se krivi pošto je bila tanka. Žeđ me je ubijala. Morao sam da smislim nešto drugo. koja je mnogo više bolela. Pomerao sam prste i nisam ose-ćao bol. Molio sam se da ne razbijem lampu. Ja sam svoje prste pomerao i bio sam sre-ćan zbog toga. Pokušao sam da ne mislim na bol koji se uz nju peo i završavao mi se u glavi. Počeo sam ispod nje da otkopavam polako i oprezno. Kada sam pri-metio da se znojim. Dobro je išlo. sve je bilo u redu. Počeo sam sa de-snom nogom. Oprezno sam vukao pušku koja je sada promenila ugao i polako iz-lazila iz zemlje . Dok sam se odmarao. oslobodio de-snu nogu. protresla me je erupcija bola i zamalo da nisam zajaukao. Bili su to najpri-jatniji žmarci koje sam osetio u životu. Nisam dalje mogao. Kad mi se organizam malo smirio i znojenje prestalo. ali ne i da JS izvučem. Zabio sam cev u meku zemlju i počeo da odvalju-jem parčiće veličine dečje šake. mislio sam da ću se onesve-stiti. Sećam se da dok smo imali časove iz prve pomoći još u vojsci. jer me je ona manje bolela. jer sam bio u nezgodnom položaju. nastavio sam da mrdam nogom i osetio kako mi se krv sliva od kolena nadole. a i kasnije u Gardijskoj brigadi. jer sam se plašio da žica ne pukne. i Baltazar bi se tobom ponosio. municija u nje-mu je pri svakom zabadanju u zemlju zveckala kao pra-porci. kada čovek pada iz helikoptera. Sada je to isto trebalo uraditi s levom nogom. Ali kada sam hteo da je pomerim kao što sam to činio sa desnom. Spustio sam glavu na hladnu zemlju da bih se malo odmorio i dobio novu ideju. Ni to nije valjalo. jer okvir je pravio buku. nastavio sam s radom i posle izvesnog vremena. Kakav je to samo osećaj bio! Ispipao sam je koliko sam mogao i. Kada sam uspeo da je dovučem do se-be. a Robert de Niro. pomislio sam. Rekao sam sebi: "Ćoro. Ugledao sam nekoliko poprečenih greda i pomi-slio kako bi bilo da proturim žicu preko jedne od njih i tako promenim ugao izvlačenja puške.iskoristim kao alat za kopanje. uspeo sam. zastao sam. Na ovoj vrućini i prljavštini to bi značilo sepsu. Posle trećeg pokušaja.

Dok sam tako leteo. samo visoke kapije i zidovi sa kamera-ma. Bar nešto pozitivno od ovoga rata. šiknula prema tom delu noge. koji su se stalno nešto mrštili i valjda izgleda-li važni samo samima sebi. Preletao sam moj kraj u koji sam se doselio iz Zagreba. Dole ispod mene već su se 40 . Tako smo se uvek razilazili sa nedorečenim odgo-vorima. beograd-skom Beverli Hilsu. držeći se svako svoje priče kao pijan plota i nadureni jedni na druge. uhvatio obema ru-kama u pregibu kolena i povukao je prema sebi. preko Ušća." Leteo sam dalje. tako se zvao lik u filmu. Sanjao sam tako bez svesti. pijemo pivo na gelenderu u kraju i jurimo cuii uveče po splavovima i diskotekama?" Moj odgovor je uvek bio da su oni gubitnici i haši-šari. Sada sam već osetio da mi je noga skroz olabavljena i bez pri-tiska trupca. Uvek bi mi postavili pitanje: "Pa zar ti je bolje tamo među svim tim ludacima ili ovde 39 17JS igramo basket.Da sam u pravu. Video sam sebe kako letim iznad Beograda. koja je bila puna kao šibica. oslobođena pritiska. kada bih onako povremeno skoknuo do Beograda na dva-tri dana. Udahnuo sam duboko. mislio sam tako dok sam le-teo iznad vode koja je mamila da se bućnem i sperem u njoj svu prljavštinu i koja se kao nudila da budem čist kao ona. skače za njim. Stresao sam se. Bratstvo i jedinstvo! Ka-kva ironija! Dok sam tako leteo. da ga. vde sam rođen. Tome je valjda doprineo rat u Hrvatskoj i Bosni. kad god bi se našao u kraju sa ortacima. pa nije imalo šta da je zagađuje. ali kada je krv. Beograd i Srbija bi se sveli na pašaluk i čarši-ju. Ali iz te perspektive nije moglo mnogo šta da se vidi. s pogledima koji su značili: . pijući zidarsko pivo i uveče kad sunce zađe. Oni su mi uvek odgovarali da sam ja lud i da mi je rat popio mozak. naravno u gajbu pi-va. Ranije. ako jesu. palo mi je na pamet da odletim Savom sve do Šapca. Vikao sam. Nikada nisam imao dovoljno kinte da odem ko čovek sa ekipom na more i zato sam radije provodio leta na Adi. onesvestio sam se. blejači iz kraja koji ništa nisu naučili iz srpske istorije. Uspeo sam. kad mi se već pruža pri-lika. verovatno su rekli: "Ma to je onaj ludi Ćora što je otišao na ratište. Sava je bila lepa.glumi njegovog prijatelja. ćelavim i kratko ošišanim momcima s naočari-ma. prođem na biciklu onim delovima i uli-cama Dedinja gde je to bilo moguće za nas obične smrtnike. lomi obe noge is-pod kolena. igrao basket. upadajući u vodu. jer je udario u podvodnu stenu. s kojom sam se zabavljao još od drugoga razreda elektrotehničke škole. kao obični smrtnik. Majk. gledao sam terene za KOTA rku i ortake iz kraja kako pikaju basket. nije moglo da se desi da se bar jednom u našem razgovoru i zezanju ne povede priča o ratištu. tog grada za koji sam izuzetno vezan i koji volim do ludila. čista i voda je bila bistra. jer je matori bio tamo na službi. Pred oči-ma mi je bila scena kako ga De Niro izvlači na oba-lu. zadiže mu pantalone i pojavljuju se kosti koje vi-re iz mesa i rascepane kože. jer da smo se prepustili samo pacifistič-kim idejama i njakanjima po trgovima pevajući pesme "Dajmo šansu miru" i slična sranja koja su propagi-rana po ugledu na decu cveća iz doba Vijetnamskog ra-ta. okrenuo. ali oni su samo gledali u nebo bez ikakvog po-zdrava i znaka. nekako plavkasto zelena. pogledam iz ptičje perspektive. Okrenuo sam potom prema Dedinju. U toj priči ja sam uglavnom branio stav da je trebalo ratovati. pa duž Du-nava." Još kasnijih godina. sve do Ade. Nastavili su da igraju. znao sam da sa mojom sada već biv-šom devojkom Lelom. Volim Adu. Verovatno me nisu videli ili. jer fabrike nisu radile. u koju smo oboje išli.

u tome bar imamo iskustva tokom istorije. na stalnoj smo vezi sa Franjom.Jebote. to je bio samo san." 41 "Hvala. bre." "Hoću." A on ni pet ni šest nego mi kaže: "Molim te." I tako. nisu morala ni o čemu da brinu. sa Ozrena iznad Doboja. Posle dolaska na svet. E sad. "Ma Ćoro. govorio sam sebi. kaže on. a u drugoj tompus davidov. on mi kaže: "Po-zdravi mi Radovana i reci mu da može slobodno da za-drži oružje i sve što je sposobno za borbu a što do-lazi iz Krajine da bi se što bolje odupro ovim građanima iz Bosne što hoće da zauzmu Republiku Srpsku. Ćoro. možda čovek ubija bedak zato što je pao Knin. On me gleda belo kroz dim od tompusa i mrtav ladan mi kaže: "E za to ćeš morati da vidiš sa Radovanom. jer ipak je tu živeo Slobiša sa svojom svitom." "A je l' ti to dolaziš iz Knina?" "Ne. U trenut-ku sam se uplašio da me ne skine PVO. Ćoro.nazirale prve kuće sa bazenima u koje su uskakala de-ca moćnika rođena pod srećnom zvezdom da im rodite-lji budu "ovo ili ono". opraštajući se. hoću". Polako sam pokušao da sednem i još razmišljao o snu koji je na mene ostavio jak utisak. Široko. kao što znaš. Ali opet velim sebi: "Pa dobro. da li bi mogao da se pomeriš sa sunca. krene s tobom i izvu-če te iz sranja? Predsednik je to Sloba. Kada sam seo. jer. A onda mislim: ma čemu. ba-lije. ne bi bilo prvi put da zapuca Srbin na Srbina. izoštrim oko sokolovo. nekako mi je tužan. žeđi i iznemoglosti. može se. mislim baš je kul -sve oružje i sve što je sposobno za borbu. sedi i odmori malo. kad ono Slobiša -opušteno. ali ne pijem dok letim. Znao sam da mi u ovoj rupi ne mogu pomoći ni Slobi-ša ni Raša." I tu iznad same Avale kao da sam počeo da gubim snagu i počinjem da padam onako u nekom kovitlacu kao helikopter kada ga pogode. koji iako Srbija nije u ratu. ili možda slavi što se rešio još jedne bede. već samo da koriste blago-deti života. ipak je to objavljeno na dnevniku kao sporadič-na vest: "Dragi građani i građanke. prepoznaće moju srpsku uniformu. daje i šakom i kapom ne bi li pomogao svoj narod preko Drine. kažem ja sav srećan pred tolikom veli-kodušnošću našega predsednika. Međutim. pa ćemo već napraviti neku kombinaciju. Ima se. šta ima veze. brz si kao soko i letiš visoko". i srknu malo viskija. da čovek uzme pušku. praviš mi senku. Bio sam sam. samo da vas obave-stimo da je jutros Knin pao u hrvatske ruke. dok sam poletao.. Ka-žem sam sebi: "Sleti." Odmah posle toga išla je ona odvratna reklama za "cipiripi". Srbija nije u ratu. Uzmi sipaj viski. Vikend ručak. Pravim tako krugove i razmišljam da li da sletim i javim se kao što je red." "Ama". šta si sad očekivao. A i da zapucaju. Iz nesvesti me je trgao jak bol u nozi. zavrtelo mi se 42 . U jednoj ča-ši čmvas-plakar. Ma valjda neće. Pogledam tada dole i u dvorištu u pletenoj stolici vidim tipa u beloj teni-skoj majici. Izvoli reci. farmerkama i espadrilama. Pogledam bolje. ali nemoj-te da se brinete. Osećao se miris roštilja koji su se di-mili po venjacima sagrađenim uz same bazene. sjeban i gotovo mrtav od bo-la. ko će ga znati. sebi sam rekao: "Ma ipak je u bedaku zbog Kni-na. pa kud puklo. "pa šta ima tamo?" U cugu mu pričam sva dešavanja i šta je sve bilo. gospodine predsedniče." I tako sletim ja pred Slobišu: "Dobar dan." Ja ne mogu da verujem šta mi kaže čovek. jebaćemo vam kevu. nema šta." Dok sam tako leteo u pravcu Avale. kako smo napadnuti i ostalo. sedne u BOV. ne mogu ti ništa.

Polako sam izvukao čuturicu iz zemlje." Pogle-dao sam okolo kako bih pronašao nešto čime bi mogao da imobilišem nogu i bar tako ublažim bol i smanjim štetu. Samo za trenutak mi je bilo krivo što nije voda. Vukao sam se polako prema tom delu. "E Ćoro. Prikupio sam nekoliko letvica i iskoristio žicu od telefona da učvrstim letvice koje sam poređao oko noge. Navlačio sam zemlju rukama i ugledao nekoliko mesnih narezaka koji su vi-rili iz vojničke torbice. Kada sam se nekako dovukao do mesta gde sam mogao da sednem. tako da se ona vukla pri mom puzanju unazad. iz sedećeg položaja ugledao sam skroz pri kraju zemunice balvane koji su i na tom delu pali uko-so zabijeni u zemlju. što mi je pričinilo bol. ali zbog naslaga zemlje nisam video šta je to. jer sam shvatio da sa ovakvom nogom nemam nikakvih šansi. ovo je već prelom. "Mašala. Napredovao sam sporo. pokupio nekoliko konzervi nareska i počeo da se povlačim unazad prema mestu na kome sam do malopre bio zakopan ispod bosanske bu-kve. Uperio sam lampu na to mesto. ostavljajući slobodan prostor blizu zida. Obri-sao sam zemlju i počeo da odvrćem čep polako i sa uži-vanjem. To mi je predstavljalo velži napor i bol. na moju radost. razmišljao sam kako da otvorim konzervu mesnoga nareska bez no44 . Mo-lio sam Boga samo da se ne onesvestim ponovo. To je verovatno bilo zbog dugog ležanja. mada bih u tom trenutku popio i ulje za motor kamiona. Na- 43 pipao sam nešto hladno i metalno. Zatvorio sam čuturicu. Uzeo sam lampu i polako zadigao nogavicu i prineo sve-tlost nozi. Povadio sam nareske i kopao rukama dalje. jer praktično nisam ništa jeo dva dana i dve noći. i. nije bilo ni krvi. bio sam na ivici suza. Pretraži-vao sam sa lampom po onome što je ostalo od zemuni-ce. osetio sam miris vina. kao da je sveti Gral. 0 kako sam bio srećan! U sebi sam pevušio. Ćoro. Svaki pokret mi je pričinjavao bol kao da mi neko kleštima stiska nogu. a ja sam toliko bio halapljiv da mi je curilo niz bradu u nedra i po prljavoj unifor-mi. a telo mi je prosto poskakivalo sve onako u ležećem položaju. ostavi malo i za posle". otpio sam još dva gutljaja vina i osetio onu poznatu toplinu alkohola koji je već počeo da mi struji kroz krv i muti mi gaavu. Mrdnuo sam prstima. ali zato mi je noga bila natekla i nekako po-žutela od kolena nadole. Rešio sam da se nekako odvučem tamo i po-gledam ima li čega korisnog što bi mi pomoglo da prevaziđem ovu golgotu. Levu nogu nisam mogao da dignem od zemlje. još ću da se ucirkam. Ugledao sam polomljene komade stola na kome je stajala telefonska centrala." Dok sam tako lelujao pod uticajem vi-na koje je činilo svoje na gladan stomak. shvatio sam koliko sam gladan. Vi-no je bilo jako i moj stomak je reagovao i borio se. po njenoj težini shvatio da je puna. Osetio sam bol koji me je presekao u stomaku. Kada sam uspeo da ubacim glavu iza balvana. Tek kada sam ugledao nešto što je predstavljalo hranu. "GTo-lako. ugledao vojničku ču-turicu. Na bol sam trenutno zaboravio. Zagrebao sam nok-tima i na moju neopisivu radost. Nije bilo kosti koja je virila. osećajući kako mi se grlo steže pri samoj po-misli na tečnost. Legao sam na stomak i stavio lampu u usta dok sam rukom razgrtao zemlju ispred se-be. Bilo je hladno. Po urezanom grbu na jednoj strani znao sam da je pripadala pokojnome Gavri. govorio sam sebi. Kada sam od-vrnuo čep i prineo ga nosu da pomirišem.u glavi. Sada. uzeo sam lampu i počeo da osvetlja-vam prostor. Morao sam da se zavučem dublje. Svetlost se odbila o nešto u samom pod-nožju poprečenih balvana. a onda sam nagnuo i počeo halapljivo da pijem. jer u tako skučenom pro-storu zbog noge koja je bila u letvicama nisam mogao da se okrenem. Kada sam to završio.

Moju majku je upoznao jedne večeri na igranci na Malom Kalemešanu. ali mi je ovo baš prijalo. Po-sle četiri godine pisanja molbi i obijanja referent-skih kancelarija. kada je počeo ovaj nesrećni rat devedesetih godina. "Ćoro. odustao sam demoralisan. kao petnaestogodišnjak. Nisam baš neki ljubitelj kaplji-ce. Gle-dao sam u konzervu kao u najvećeg neprijatelja. Bol u nozi sam osećao manje nego ranije i žeđ je malo splasnula. svi su vraćeni u zemlju. Va-žna mi je bila moć sadašnjeg trenutka. Da li zbog navike ili je vreme učinilo svoje i pobedilo moj otpor prema nadimku koji sam nosio ot-kad znam za sebe. koja je tokom celog Drugog svet- 45 skog rata balansirala između četnika i partizana. Moja nevolja je nastala kada me je jedne večeri dežurna sestra našla u inkubatoru sa skinutim pove-zom sa očiju. koje je bilo manje-više kao i kod ostale dece vojnih lica. kada je puklo između Ti-ta i Staljina. nevoljno je pričao o toj temi i izražavao svo-ju sumnju. Nismo dugo ostali u Zagrebu. iako su se svi kleli u bratstvo i jedinstvo. Vino je počelo da me hvata i onako. Međutim. Od ostale 46 dece sam se razlikovao jedino po cvikerima na kojima su stalno na levoj ili desnoj strani bili zalepljeni zavoji. ali me nije bilo briga za kasnije. Osim dva para klešta i klema. Lebdeo sam između sna i jave. jer je čin i školovanje treba-lo opravdati. jer je mo-ju majku neprekidno grizao crv sumnje. Moj otac. osećao sam se kao car. uglavnom nastanjenih u tom tek izgrađenom novobeogradskom naselju. s mojom majkom se zabavljao sedam godi-na. tada je bio u Zagrebu na službi u tada nepriko-snovenoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Nije me bilo briga. kada je dobio prekomandu u Za-greb i kada mu je obećano da ga više neće cimati i po-merati. Setio sam se svoga detinjstva. Pred sam kraj rata se. kao skoro petogodišnjak. Bacio sam se na posao da kleštima otvorim kon-zervu. kasnije biti još više žedan. Pošto je otac bio stalno po terenima. U to vreme bio je kapetan po činu i komandant bataljona vojne po-licije. gde su završili započeto školovanje. ovo je za film". još u inkubatoru. Tada sam. pa je navaljiva-la na oca da traži premeštaj bilo še u Srbiju. Ceo svoj život posvetio je vojnoj karijeri. Bilo mi je čudno što sam počeo sam sebe da zovem Ćoro. Znao sam da ću posle alkohola i laganog pijanstva. vojnik po profe-siji. Popio sam još malo. Vino me je potpuno ošašavilo. uklju-čio u partizanski odred bombaša i već sa sedamnaest godina bio poslat u Rusiju na vojnu akademiju kao iz-razito talentovan. koji i u ono vreme. a koji sam dobio ni kriv ni dužan. Majka nije pre-stajala da sumnja kako mi je to namerno urađeno zato što sam bio Srbin. Ona je rsfena Beograđanka i radila je kao učiteljica u tek osnovanoj beogradskoj gimnaziji. pomislio sam. kao bezbednjak. tako da je otac nastavio neku vrstu vojničke tradicije u kući. Dobio je i stan na Novom Beogradu. počeo da osećam neko poniženje svaki put kada bi me neko na-zvao pogrdnim nadimkom. kod hotela Jugoslavija. nije bilo ničega. što je prouzrokovalo moj slabi vid i no-šenje naočara s velikom dioptrijom. Moj otac nikada nije hteo da prihvati takvu tvrdnju. iz sta-re srpske porodice. zbog namere ili nesavesti ljudskog bića i to odmah po rođenju. Ali kako je otac bio stalno odsutan. ja sam se rodio četiri godine kasnije. od roditelja Srba. Posle ne znam ni sam koliko pokušaja. osećao sam se prijatno. Dohvatio sam borbeni prsluk i praznio džepove da pronađem bilo šta što bi mi ko-ristilo. Od tada su verovatno počele moje muke s na-dimkom Ćora. jer bio je oficir i ko-munista i za njega je tako nešto bilo nepojmljivo. Venčali su se tek šezdeset i druge u Beogradu. kada je konzerva bila izgužvana kao da je preko nje prešao oklopni transporter. Deda mi je bio solunac. Ma-da kasnije.ža i ključa za otvaranje. ni-su bili rado viđeni u Zagrebu. dobio je premeštaj na vojni aero-drom Batajnica. Bio je rodom iz Valjeva. .

nazvao Ćora. nisam imao ništa oštro pri sebi. možda vrhom klešta mogao da poki-dam poklopac. Iz razmišljanja me prenu bol u stomaku i krčanje creva. s teškim godinama koje sam proveo skoro po svim ra-tištima. tukao sam se neprekidno. Dobro je tokom svoje učiteljske prakse naučila da su deca kada uhvate nekoga na zub. nemilosrdnija i okrutnija. še je general Mladić trebalo da se vidi s Rašom. Ali čime rupu da napravim. Setio sam se da bih ako napravim malu rupu u konzervi. general Mladić. "Šta bih dao da imam nož pri ruci". postao potpuno ravnodušan prema svom nadimku. ni manje ni više ne-go je "tata" znao moje pravo ime i bio upućen u moje ve-štine oko veze. mladog poruč-nika koji je pri izlaganju pred generalom zamuckivao. Kako sam ra-stao. koja je bila tiha i dobra žena. To sam i učinio. Pomislio sam da izvadim jedan metak iz okvira i njime probušim rupu. što se taj više opi-re. jer je osetio mrvi-ce hrane i tražio još. mislio sam dok sam čežnjivo gle-dao u konzerve. Međutim. meni ponos nije dozvoljavao da se tek tako predam. Tek kasnije. general mi je prišao i rekao: "Mladene.pomislio sam dok sam lizao me-tak. kada smo krenuli dalje. koji je oti-šao u Benkovac na neki sastanak s tamošnjim gaave-šinama. jer nisam mogao da slušam kako te uči tvome poslu. pa uzeo kon-zervu.tata. "U. ovo je baš ukusno!" . Ja sam bio potpuno zbunjen. Nisam gledao da li je stariji i jači ili mlađi i slabiji. to se više nije ni brojalo. jer su iz škole počele da pristižu pri-medbe na učestale tuče i moje ponašanje. Tako sam malo-pomalo. onako u razgovorima pokušala je diplomatski da mi objasni kako bi bilo najbolje da se pomirim s nadimkom koji mi je namet-nut. dok smo stajali na jednom odmorištu. sa možda malo previše ironije. jer sam tu na do-hvatu ruke imao nekoliko konzervi. nabio metak uz samu ivicu i dlanom udario po čauri. po uniformi. Metak je upao dopola. a nisam mogao da ih otvorim i bar malo utolim glad." Stavio mi je pri tom ruku onako očinski na rame. brate. morao sam da naučim pameti onu ka-petansku uštvu. To srce i tu mla-dalačku hrabrost sam valjda povukao na svoga dedu. Izvadio sam ga i polizao delove nareska koji su se na njemu zadržali. prvo jer ne pam-tim kada me je neko pozvao po imenu. E. To mi je ulilo novu snagu i nekakav ponos u grudi. Stalno je slao svog zamenika. Sada kao da je glad bila veća. A koliko se samo naočara nakupovao koje sam lomio u tučama i ra-znim koškanjima. Bio sam među sebi jednakima. General Mladić ga je tako ispreslišavao da nije smeo 47 da mu izađe na oči tokom celog našeg boravka na tim prostorima iako je bio glavni i odgovorni vezista korpusa. koga smo iz milošte zvali . Sećam se jedne situacije kada smo devedeset i treće bili u pratnji generala Mladića. dok sam sedeo na svome mestu vezi-ste u zadnjem delu "puha". tako sam i jačao i otac neki put nije znao šta da radi sa mnom. da ga postavim tamo gde mu je mesto. Odmah sam otvorio još jednu i ponovio . a znam da ti nije koliko ni crno ispod nokta i još da ti se izruguje. Taj moj otpor trajao je sve dok nisam došao na ratište. Ta-ko mi je bar govorila baba kada smo za vikende ili praznike odlazili u očevo rodno Valjevo. a to je uradio ni manje ni više nego legenda koja hoda. Jedan kapetan iz krajinske vojske tada me je onako. kada smo se vraćali prema Banjaluci. Majka. Konzerva je pala za slobodu za ma-nje od minut. Tu mi neka-ko nije smetalo što me zovu Ćora. Nekako sam kleštima otvorio konzervu dopola i nisam imao strpljenja da otvaram dalje već sam onim metkom nabijao i kidao parčiće na-reska i trpao usta. shvatio sam da je on znao ko-lžo sam dobar i stručan vezista. Pogledao sam prema pušci ko-ja je stajala podno mojih nogu i bila sva umazana od ze-mlje. Stomak je odmah počeo da krči. oružju i istoj želji za od-branu Srpstva i svega srpskog. Kasnije.Tako je počela moja borba i moje negodovanje svaki put kada bi me neko oslovio sa Ćoro.

smenjuje se sa sitošću kao noć sa danom. a ne iznutra. onu izgužvanu i onu drugu. jebiga. rekao sam sebi. baulja-jući između sve te vojske. gde je ta dobro hvaljena Jugoslovenska narodna armija. Jer kako posle tolike borbe od prvih dana rata. na kojima su ih njihovi lični poltroni uveravali da je sve u redu i kako ih narod obožava i pozdravlja njihove ideje.postupak. Ali to su zakopali duboko u svoje prvoboračke duše. mrzeo sam bleda lica civila koji su se ni krivi ni dužni nala-zili između dve vatre. Inače. jer se stara Juga polako i neumitno raspadala i tonula u užas rata i bratoubilačke mržnje koja se razbuktala posle dugogodišnjeg tinjanja. I onda se ta slavna i nadaleko čuvena armija. kada su im se guzice navikle na udobne fo-telje i na kojekakve funkcionerske privilegije. po raznoraznim partijskim sastanci-ma. Toga dana kad su nas Janezi ispraši-li lovačkim puškama. ima samo sad" i za pet minuta slistio i ostale dve konzerve. tražeći bližnjeg svoga ko- 49 ji se izgubio sinoć u bežaniji pre početka našeg na-pada. pa makar skapao od gladi. Znao sam da bi trebalo ostaviti hranu za kasnije. Mrzeo sam sve što se tamo dešavalo. Sećam se da je moj ćale ispraznio ceo okvir iz "teče" u naš jedi-ni televizor i da je tada bacio sva odlikovanja i uni-formu u đubre. krišom po-kazujući zube i svoje pravo lice uglavnom po mesnim priredbama u nekim zaseocima daleko od uvek budnih očiju i na sve spremnih udbaša. A napad su planirali pijani oficiri narodne armije. celu. Oni su. Nikada mi na-rezak u životu nije bio slađi iako sam se posle Vuko-vara zakleo da ga više neću okusiti. bra-te! To nisu mogli da urade iako su znali da je samo pi-tanje dana kada će sve pući i okrenuti se protiv naro-da koji su do juče igrali upleteni u Kozaračko kolo. nužda zakon menja. zapravo. znali da više nikada neće biti kao pre. ali. I dok su se tadašnji funkcioneri utrkivali koji će da uvali svoje dupe u tada već praznu stolicu našega milog i nika-da neprežaljenog bravara. izgladneli i promrzli. Dok sam završavao poslednje komade nareska iz one izgužvane. Ali sada me to nije bilo briga. vi se žalite. neprekidno kretanje napred-nazad. kišu. kojima je mozak bio toliko ispran da bi rođenu majku prodali ako bi ne-što rekla protiv partije i sistema. "Ma". Tog svog obećanja držao sam se do malopre. Zalio sam sa malo vina i posmatrao preo-stale dve. sa nekakvim bednim opravdanjem da su bi-li spremni za agresiju spolja. Oni što su donosili hranu. to se desilo najpre u Sloveniji. reći narodu istinu: "Ma to je bila samo fora! Fora. moj matori je ostario preko noći. jer tada još nisu mogli da se dogovore šta sve hoće da osvoje. hladnoću. "nema posle. znali bi da kažu: "To vam je što vam je." I naravno. 50 Mšgorad Ulemek totalno podbacila i gde je pred lovačkim društvom pirgavih zmajčeka i Janeza izgledala kao da je izašla iz jaslica i obdaništa i koja se otuda vratila podvi-jenog repa. kako im kliče da je i posle Tita . preko kojih su se uzdigli od golih seljaka si-šlih sa kojekakvih čuka na kojima su do juče brisali bulju kamenom. ako vam se ne sviđa.Tito. jer glad dolazi i odlazi. sa vukovarskog ratišta nisam poneo mr-žnju samo prema mesnom naresku. sa svom . A tamo nije mogao da prođe dan bez nareska. koja više nije mogla da nosi naziv jugosloven-ska. Slavonsku kaljugu." Kome smo mogli da se žalimo kada je tu vladala atmosfera haosa. za koju smo godinama odvajali od usta da bi mogla da se uzdig-ne na nivo pete armije u svetu po snazi i brojnosti. koji su izgubili pamet u vreme-nu i prostoru. kako je to na televiziji objavljivao general Adžić. jer sam bio sit i namiren. Bio sa uveren da i Milka Planinc i ostali komu-nistički metuzalemi. ta mržnja je hvatala zama-jac. potajno sam se nadao da u ćošku ispod balvana i zemlje ima još neka koju nisam otkrio.

nisam shvatao znače-nje tih reči. opet smo se delili i prizivali avete prošlosti da vaskrsnu i da nas još više posvađaju. Taman sam hteo da otvorim čuturicu i popijem još malo vina i ublažim sve ne-snosniji bol. Znam da ga je Vlatko zezao kako nikada neće videti piramide i ostala mesta na kojima su sahranjeni faraoni. ja Ćora. za čije smo školovanje generacijama svi plaćali. koji je već bio na izma-ku snage i jedva se držao na nogama. jedini prežive-li svedok te bitke.svojom tehnikom i svim tim čuvenim oficir-skim kadrom. Jer borba za rov je bila spartanska sa naše strane. Među52 tim. borili smo se do kraja. dobila sve na tanjiru. Valjda zbog svih tih sranja kojih sam se nagledao na vukovarskom ratištu. kada je počeo pakao. pored svog odvratnog ukusa. jedva . sve se nadajući da će nam pomoć ipak stići i da će ovo u šta smo upali imati srećan kraj. jer su kame uzima-le svoj danak polako. dakle. braneći i uspostavljajući tekovine demokrati-je koju su hteli da unište i satru srbijanski komuni-sti i. Sada kada sam umirio disanje. koja se dobro držala. Udarili su svime što su imali. pomislio sam. kada bih je ugledao. Vlatko i Ramzes. kad je neko stao iznad mene na razvalje-nu zemunicu. I evo me sada ovde. tako su naše nade biva-le slabije. Taman sam uspeo da zavr-šim razvlačenje direktne linije između leve i desne strane. Uvek sam se sećao reči moga sada već pokojnoga dede. Ali šta smo drugo mogli nego da se tako borimo. nekako sam i zamrzeo mesni narezak. toliko godi-na posle te sramne podele između partizana i četni-ka. a ovi rovovi će bi-ti moje piramide". a sve sam manje razumevao šta mi to kao narod uopšte hoćemo i želimo. zakopan u rovu na bosanskoj čuki podno Ozrena. koja je sve više liči-la na Drezden. koju nije mogla da osvoji. Pokušao sam da razaznam o čemu govore. zaglavi-la pred jednom slovenskom palankom. koja je. au-tomatski podsećala na sve one nedaće i nepravde koje su mi se desile u tom vremenu ratovanja za srpski narod. Na jednoj strani. koji smo mi držali kao poslednje upo-rište. Balije su krenule u odlučni napad negde posle šest sati toga dana. čitajući dnevnu štampu i slušajući raznorazne političare koji lažu. jer ju je jebao neki lik koga su zvali Mile Jastreb. nedeljama i mesecima tukla tu slovensku vukojebinu. verovatno je prestajalo dejstvo vina. ali neumitno. te reči su mi 51 postale kristalno jasne. Iako smo bili slabiji u ljudstvu. mažu i prekrajaju mozak sopstvenoga naroda. Načuljio sam uši i sledio se od straha da možda nisam napravio neki šum dok sam se borio s konzervama. i koja je dobila epitet evropskog Staljin-grada. kako je vreme odmicalo. bar su imali gubitaka i nisu tako lako prošli kao što su mislili. čak i tada. i dalje su bili Rus. I tako zaglavljena i nadaleko slavljena Ti-tova armija nemoćno je danima. Vlatko je ipak uspeo da minira sve rovove koji su prilazili sa zadnje strane glavnom rovu. posle skoro pet godina ratova-nja i povlačenja kojekude. pričali su o tome kako treba što pre da preskoče potok kako bi izneli ranjenike i mr-tve. grad koji je poslužio kao kolateralna šteta Englezima i Amerima za vreme Drugog svet-skog rata. Eto. Noga je opet počinjala da me boli. četnici. Verovatno me je konzerva. Dok sam bio mali. ako je za utehu. jasno sam čuo razgovor koji se vodia iznad moje glave i zaključio da ne sumnjaju da se samo dva metra ispod njih nalazi četnik. Setio sam se da smo pred kraj tog kob-nog dana ostali samo Rus i ja. ja ću biti bosanski faraon. koji je znao da kaže da nama niko drugi nije potreban da nas sjebe do nas samih. Prepoznao sam teški muslimanski naglasak. ali sada. "Nša veze. Čuli su se glasovi. naravno. Verovatno nisu očekivali naš tako že-stok otpor. "Dobro je".

gledao sam prema otvoru rova nagore i bio spreman da zapucam ako bih ugledao neku spodobu koja hoće da uskoči u rov. već sam pojurio prema me-stu koje sam video dok sam razvlačio kabl za spajanje leve i desne strane . Dok sam hitao ka zemunici gde su bili smešte-ni ranjenici. Ako bismo pokušali da izvirimo iz rova i pogle-damo na zadnji deo padine. Međutim. da li neko zna gde su trom-bloni. Znali smo da im je to osnovna taktika. bili dosta teško ranjeni. koji su vrebali sa glavne linije ukopane naspram glavnog rova na drugom brdu nekih četiristo metara vazdušne linije. To znanje je stekao još kao klinac. Kada dođu na razdaljinu bacanja bombe. Taktika brze potkovice sastojala se od ras poreda u obliku potkovice sa čijih se krajeva otvar \ velika vatra na samo dva kraja linije. koji je bio naširoko poznat po svom znanju o faraonima i drevnom Egiptu. koristeći to što onaj koga napadaju ne mo-že da digne glavu i promoli nos od vatre koju prima sa krajeva potkovice. Niko mi nije odgovarao. pa pretrčavajući poslednjih dvadesetak metara. on. pokrivaju gotovo sve tačke napadnute linije. Rekao mi je da odem i pokušam da donesem ako ima tromblo-na iz kojih je hteo nasumično da gađa pozadinu rova. Nisam se zadržavao iako sam pri izlasku video da oni ranjenici koji su bili pri svesti i koji su mogli da shvate šta se dešava hoće nešto da me pitaju. Rus. dok je živeo u Kairu. gde su živeli i vde se Ramzes ro-dio. koja je za neke od njih bila tako blizu da toga nisu bili ni svesni. bili bismo idealna meta za njihove snajperiste. jer su znali da ne možemo da izađemo i da nas ne-ma mnogo. nastavio je da izučava istoriju starog Egipta i bio potpuno zalu-đen tom temom. i tako bar privremeno uspori napredovanje onih za ko-je smo znali da se već uveliko prikradaju prema po-moćnim rovovima i tranšejama. dok ~e oni koji napadaju iz sredine te potkovice prikradaj/ u tišini. onako zadihan. Vlatko mu je više puta predlagao da ga odvede do zemunice u kojoj su bili ostali ranjenici koji su. još svi bili živi iako su neki od njih. i tako bar malo usporiti svoj napad. gde se vatro . i dalje je bio u onom svom delirijumu i ispucavao je kratke rafale u pravcu me-sta gde su balije koncentrisanom vatrom pucale pre-ma našem bunkeru i verovatno pripremale teren za juriš grupi koja se prikradala iza naših leđa u pod-nožju pomoćnih rovova. gde mu je otac radio kao vozač u našoj ambasadi i kada se posle službe vratio u Banjaluku. koji je od svih bio najstabilniji. Uleteo sam u zemunicu sav zadihan i samo napravio pometnju među već obamrlim 54 ranjenicima koji su ležali svuda po podu i lođama. po mom mišljenju. Koristili su sistem brze potkovice.razgovetno mu je odgovorio Ramzes. jer nisam poznavao splet ovih rovova i gde se šta nalazi. već su svi gleda-li u mene iskolačenih očiju od straha i bola. Tako smo bili u klopci i samo smo mogli da se krećemo po glavnom ro-vu. napadači u sredini potkovice bacaju veliki broj bombi i gađaju iz tromblona u nekoliko tačaka ispred sebe. Onaj mo-mak koga sam znao iz brigade kao vozača komandanta rekao mi je da on misli da ima u zemunici koja je slu-žila kao magacin i koja je bila na levoj strani rova. vrište kao ludi i upadaju u rovove. Ni-sam mogao da se zadržavam. on je uporno odmahivao glavom i cedio kroz zube i usta puna krvi da će radije umreti na nogama i sa pu-škom u ruci nego u onoj rupi od zemunice. tada već skoro stasao za vojsku. Samo smo se nadali da će neke od tih grupa krenuti pomoćnim rovovima i naleteti na zamke i mine iznenađenja. Nezgodno je bilo to što usred njihove pucnjave nismo mogli glavu da promoli- 53 mo iz rova i vidimo s koje strane nam se približava-ju. Shvatio sam da sam ih uplašio na smrt. jer je Vlatko minirao sve ostale prolaze. ko-je je Vlatko postavio. ne-verovatno. Pitao sam.

Vlatko me je pogledao očima punim suza i pokazao mi da čučnem." Kroz glavu su mi u sekundi prolazili milioni misli. Prišao sam bliže i vi-deo da je Ramzes gotovo beo kao najbelja maramica. jer se od Rusa koji je vri-štao i pucao kao lud. Mumlao je ne-što kao: "Ajde. Sanduk je bio težak i morao sam da ga nosim obema rukama. ostao je samo Suki na levoj strani. baš si me prepao. besa i nemoći. Pokazao mi je je-dan sanduk koji je bio malo kabastiji od ostalih i re-kao da ima ukupno tri sanduka i da su oni još jutros. rekao je: "Danke je pogi-nuo. jer sam u ovakvoj poziciji bio lak plen. Ovo je već bilo previše za mene. "da li mora ovako. pune bola. pitao sam ga zgranut. Pogledom sam po-tražio Vlatka. Bi-le su mutne od suza i tužne." Nisam mogao da verujem šta mi čovek priča. koji samo što se nije raspao." Govorio sam u sebi i brzo se prekrstio tri puta. "Uh.i koje je izgledalo kao magacin. gotov je". Ne znam da li sam mogao da ura-dim ovo. bacio sam sanduk i počeo da vadim tromblone i ređam ih ispred ulaza u bunker. Ćoro. Isteturao sam iz bunkera i video Vlatka kako kleči i jednom rukom petlja nešto oko tromblo-na. daj neki znak šta sad. vadi bombe iz plastične ambalaže i kači ih na opasač. "Hoće da ga ubijem. jer ako se bude ubio sam. Izleteo je napolje jecajući od bola. samo je nabio tromblon na pušku i . ubij ga ti. Nije me pitao čak ni za Ramzesa. Upao sam unutra i video mom-ka koga su zvali Suri kako otvara nožem sanduk od bombi. ušao sam u bunker i video ga kako kleči pored Ramzesa koji je le- 55 žao na leđima. samo je imao onaj tup i prazan pogled. onda mu duša neće gore biti primljena kako to valja i dolikuje nama pravoslavcima. bez života. Rus mi je nešto vikao. Bože." Počeo je da vrišti i gurnuo mi pištolj u ruke. "Pa lepo. Ćoro. ali ja nisam obraćao pažnju na njega niti sam ga čuo. mo-leći Boga da mi neko ne uskoči u rov. breee. mumlajući nešto samo njemu razumljivo. "Hajde. Čim sam potrčao do desnog krila. ne mogu. hoće da ga ja ubijem. Nisam mogao da se saberem. a on mu je i dalje gurao pištolj prema njemu. bre. rekao mi je Vlatko kroz plač. Kada sam hteo da kažem kako sam doneo tromblone i da ga pitam šta dalje. "Kako da ga ubiješ?". poznajemo se od početka rata. molim te. a mene spasao jednog takvog čina. ali su i onako mrtve bile pune tuge i suza. ima li te. kako mi je rekao vozač. kada je napad počeo. ja ne mogu. Držao sam pištolj i gledao Ramzesa pravo u oči. Kada je završio. iskrvario je i nema više sna-ge. Pušku sam okačio o ra-me. ti si. Pošto ga nisam video. Uzeo sam ceo sanduk i počeo da ga vučem prema mestu gde su se nala-zili Vlatko i ostali. Kle-čao sam šokiran. Spustio sam pogled i ugledao Ramzesove oči plačne. šta ima na desnoj strani?" Rekao sam mu da nam ne cvetaju ru-že i pitao ga da li ima tromblona. hvala što si njega pozvao sebi. Čiča je lakše ranjen. Držao je Ramzesa za ruku." Ništa drugo nije dodao. menjajući redenike na svome PKT-u. "Da li će moja duša biti primljena tamo gore kako treba ako uradim ovako ne-što?" Telefon koji je spajao nas i levu stranu začan56 grljao je i trgao me iz misli. a u drugoj drži slušalicu i priča sa levom stranom rova. "Hvala ti. podigao sanduk i potrčao prema desnom krilu. "Oh. dr-žao je pištolj u ruci i gurao ga drškom u Vlatkov stomak. Prišao sam do njih i kleknuo. Gla-va mi je bila prazna." Samo je to ponavljao. Plakali su. bio sam u nekom svom delirijumu. nije čulo ništa. pomislio sam. uzeli jedan za sebe. Bo-že".

leži u rovu na nekoj jebenoj koti umesto da pika fud-bal u Francuskoj i pita: "Vule vu kuše avek mua". jer sam vi-deo da mu je košulja na levom ramenu natopljena krvlju. I sada. A ovde. neki imućni Srbi iz Sarajeva mogli da mu završe da potpiše ugovor za francuski Marselj. viknuo sam Surom i on se okrenuo i dao mi znak da im priđem. on. Ovo su bili rovovi strave i užasa. Zvali su ga D. a on mi je rekao da nije ništa. Suri mi je objasnio da je pogođen najverovatnije u leđa iz snajpera dok je izvirivao iz rova ne bi li uočio da li i odakle nam prilaze balije. To su ipak bili samo filmovi. "Ka-kav je to fudbaler bio". prokomentarisao je Čiča. pre ovoga rata. Ma-radona. Bio je rodom iz Dobo-ja. . na leđima. prva kopačka Bosne. Imao je onako bez-brižno lice. Ni-sam hteo da izletim ko muva bez glave. po-sle snimljene scene. jer sam hgeo da vidim da li 57 je kod Surija sve kako treba i da li mogu da pomognem." Nisam mogao da ih ubijem u po-jam. Ovde nije bilo klapni i lepih statistkinja. Shvatio sam da je kraj i da je ovo poslednji grč. da je kraj blizu i da je pitanje trenutka kada će đavo doći po svoje. Došao sam do njihovog bunkera i pitao Čiču kako je. Razmišljajući ka-ko bi nam dobro došao jedan Rambo da nam pomogne sa svim onim njegovim veštinama. sve ostalo mi je nekako bi-lo podnošljivije. Ranije. bar sam tako čuo. teturao sam se kao pijan prema desnoj strani. sa nepunih osamnaest godi58 na ušao je u rat.ispalio ga sa ra-mena uvis u pravcu padine koja se nalazila na zadnjoj strani rova. Došao sam na nekih dvadeset metara do leve strane rova. Ovde je svuda bila prava smrt. nisam ni hteo da ulazim. Verovatno su bili na kraju živaca i snage. ustanu. Danke nije hteo. povremeno bih pogledao neke ratne filmove n sad sam se sećao mnogih scena. vazda sam zamišljao kako će izgleda-ti moja pogibija. nemamo šanse". već samo ogrebotina. Kad su malo zastali s pucnja-vom. mirno. odgovorio sam mu te-ško gutajući pljuvačku u suvom grlu. ako nas uhvati noć. i stao kod zadnje krivine. Je-beni rat! "Ćoro. u ovoj situaciji i u ovim rovo-vima. Danke je. Bi-la mu je predviđena sjajna karijera. to sam i sam shvatio". gotovo je. Ali kad je počeo rat. rekao mi je Suri. Najviše sam se plašio dve stvari: mina i da me uhvate živog. gde je i počeo da igra. Pored samog ulaza sa desne strane ležao je Dan-ke. on je sve napustio iako su. "Znam. Pogledao sam prema Rusu koji je i daljs pucao iz bunkera i video ga kako poskakuje. Prolazeći pored zemunice u kojoj su bili smešteni ranjenici. u kojima glumci kad poginu. koja je još bila pod našom kontrolom. ispalite sebi metak u glavu da vas ne uhvate žive. Šta sam mogao da im kažem: "E. koja je vrebala na svakom koraku. Nisam hteo da komentarišem. ni kampprikolica. nisam mogao da uklopim nijednu od tih scena u ovaj scenario užasa koji nas je okruživao. obrišu krv i blato sa se-be i odu u jednu od onih lepih kamp-prikolica u kojoj ga čekaju blagodeti života. jer su do sada shvatili. evo. kao da spava. jer su Suki i Čiča mogli da me upucaju. bio jedan od najboljih i najperspektivnijih fudbalera. kao i svi mi koji smo na neki način pružali ovaj poslednji atom otpora. pa u Sarajevo. Otkako sam do-šao na ratište. Posle je prešao u Želju. mada ne smem ni da pomislim šta bi se desilo ako bi ih onako na gomili uhvatili. bez obzira na rat. gde je trebalo da ga prime u prvi tim. Gotovo se ne se-ćam kada sam poslednji put pio vodu.

čekali su noć. "E. njima nema ravnih". Iz prakse koju sam stekao tokom poslednjih godina u Bosni. re-kao je da je to bio Vlatko. koja. zbog same konfiguracije terena. Ušao sam u bunker i provirio kroz puškarnicu u pravcu donjeg dela rova . zapravo. Tokom svih ovih godi-na. i "hra-bro" krenule put Srbije. potucajući se po ra-znim rovovima. Znao sam da je u pravu. Zamo-lio me je da ostanem tu sa Čičom i da mu pomognem ako balije pokušaju nešto. koje su među prvima poku-pile švercom stečene marke i ostalo blago. koje je bljuvalo hiljade granata i dan i noć. s tim što se iz ovoga u kome smo se mi nalazili video mnogo veći prostor oko zadnje strane glavnog rova. ali braniocima Vukovara. mobilnijih je-dinica. koji su imali dobro utvrđene rovove i zaklone. da li da se skupimo na jedno mesto na sredini rova. Što se tiče borbene discipline i kretanja po terenu. Kad je prekinuo vezu. Ostavile su narod i vojsku. rekao je Suri. Pogledao sam na sat. rekao mi je Či-ča kao da mi je pročitao misli."Šta da radimo. pogotovu vojne. 59 Oko njihovog bunkera nije se ništa videlo. koji je ovde bio nešto ravniji nego sa desne strane. Ništa se nije dešavalo i minu-ti su prolazili kao sati. Taj na-čin razmišljanja je i doveo do pada Srpske Krajine. koji je isto kao i na desnoj strani bio nešto niži od našeg. Oni su to znali i sada kada su uvideli da ne mogu da priđu kao što su prvobitno zamislili. što je bilo delimično tačno. nije naneto mnogo štete. jer oni nisu imali toliko teške vojne tehnike i artiljerije kao mi Srbi. znao sam da su muslimani ovladali tehnikom noćnih napada. prići će nam sa svih strana i onda smo gotovi". 60 Iako smo mi odmah tražili opravdanje u izdaji. pa kako nam Bog da?". gde uprkos divizionima naoružanim artiljerijskim oruđem svih kalibara. Pucnjava kao da je malo splasnula. Na to ih je svakako naterala muka. naoružan topovima. "Tek tada nemamo nikakve šanse. tvr-deći da smo prodati za zelenim stolom. Nažalost. Noć će neminovno doći. Su-ri je podigao slušalicu i kratko odslušao šta mu se govori sa druge strane žice. pro-šlo je osam i još malo pa će kraj. Tada je zazvonio telefon. tako da su morali da se snalaze kako znaju i umeju. koji ga je zvao da se nađu na sredini rova i da se dogovore šta i kako dalje. naše vojne starešine su se suviše uzdale u premoć vojne tehnike i nisu mnogo uradile da promene taktiku ratovanja. "Muka ih je na to naterala. A nas je ceo svet osudio zbog upotrebe prekomerne sile i uništavanja civilnih struktura. Takav teren je vero-vatno i sprečavao balije da priđu bliže i zato je ma-li broj ljudi mogao da im odoleva ceo dan. čak ni najmanji pokret nije mogao da se uoči. tenkovima VBR-ovima i ostalom skalamerijom. koja u ratu nije mnogo značila bez dobro obučene i uigrane pešadije. nisu imali oružje. već je to bio narod. i nije bila prava vojska. nastavio je kao da za sebe govori. te pose-dale u džipove. umesto da izvučemo pouke iz Vukovara. a s njom i hijene koje su samo to čekale pa da za-vrše svoj krvavi pir koji su počele toga jutra. Bili su stvarno dobri u to-me. .na nekih sedamdeset metara niz rov se video prvi bunker sa leve strane. sinko moj. bili su ve-oma disciplinovani. Ume-sto da je posle svih tih dešavanja taktika bila bolja obuka pešadije i formiranje manjih. Opustošen je i srušen jedan grad. i dalje se oslanjalo na premoć tehnike. sve sa pratnjom i švalerkama. bio je to poziv sa desne strane. ali su savladali veštinu noćnog ratovanja". nije postignuto ništa. pitao sam ih obojicu u isto vreme. glavni naš problem bile su nespo-sobne vođe. Otrčao je kroz rov i Čiča i ja smo ostali sami.

zaboravili smo da povučemo telefon. Odneo sam prvu turu do Surog i pomogao da ih ukopa i name-sti.Ovde u Bosni muslimani su u početku rata imali samo ljude i puške. Znao sam da su mudže naletele na naše mine. ja ću ih zadržavati!". "Trči tamo. ubili su Surog. kakav je dogovor?". htele ne htele. . jer ovako nije bilo šanse da preguramo noć. naravno čast pojedincima koji su opominjali da se bez dobre pešadije ništa ne može uradi-ti. a. To u početku nije davalo neke rezultate. sve bunkere i rov miniramo i da se kada padne veče. rekao sam i krenuo po mine. ušli su u rov. samo im sujeta i kompleksi nisu dozvoljavali da priznaju kako ih je vreme pregazilo pa da predaju štafetu mlađima i onima koji su se iskalili u pravim borbama na tere-nu tokom ovih nekoliko godina. napali su. i dalje su se uzdali u svoje cevi svih kalibara. pomislio sam u sebi. zeznuli smo se". "Šta je bilo. Dole sa rova čulo se mrmljanje i harlakanje mudža i balija. Dok sam trčao. Tako su balije. Ćoro". koji je sada sta-jao između nas i mina posejanih po rovu bez evidenci-je. Otišao sam potom do zemunice u kojoj se nalazilo skladište da donesem nagaznih mina i trudova. jer su mnogi od tih oficira misli-li da su najpametniji. Dok sam pre-turao po sanducima. rekao mi je Suri. koji si kurac postavljao liniju ako se niko ne javlja i moramo da trčimo s kraja na kraj?" Obja-snio sam šta se dogodilo. Mislio sam: "Gde da bežim koji kurac?" Potrčao sam prema desnoj strani i u tom trenu uzdrmale su me dve vezane eksplozije. sa nešto malo težeg naoružanja koje je pokupljeno iz kasarni iz kojih se povukla voj-ska s početkom sukoba i ovog nesrećnog rata. beži. Potrčao sam kroz rov u pravcu gde su se nalazili Vlatko i Rus i skoro na pola puta čuo Vlatka kako me doziva. Čuo sam vrisku s leve strane. rekao je Suri i ja sam tek na drugu zvonjavu shvatio šta je hteo da kaže. či-ja je upotreba i dovela do bombardovanja svih naših položaja po bosanskom ratištu. bukvalno sam iza krivine nale-teo na Rusa. Izašao sam pred bunker i u tom trenutku video Surog kako dolazi. začula se strašna pucnjava. nismo ih videli kada su prišli. povučemo i zauzmemo pozicije na nekih dvadeset metara od zemunice i tu preduzmemo odsudnu odbranu. Izleteo sam iz magacina i video Čiču kako ide unatraške kroz rov i puca. morale da razvijaju druge ve-štine ratovanja. "Potrebno mi je još mina. Čiča je dremao onako naslonjen na pušku koju je izbacio kroz puškarnicu. Izgledalo je žešće nego jutros. Je l' ti rekao Suri šta smo se dogovori-li?" "Jeste". A sve to vreme naši čuveni stratezi i vojskovođe. tako da nismo mogli da dođemo do njega. idi mi ti donesi da ne gu-bim vreme. u stvari. kao što su kopanje dobro utvrđenih i razgranatih rovova i noćno ratovanje. sa mnogo detonacija. povikao je Vlatko. Sreli smo se na sredini rova i odmah se obrecnuo: "Ćoro. gotovo da nije bilo noćnog napada sa manjim ili ve-ćim rezultatom. Rekao mi je da su se Vlatko i on dogovorili da dok se još vidi. jebiga. "Bar malo da i mi njih potkačimo". koji je izgledao kao đavo onako čađav od silnog pucanja. Utom je zazvonio telefon. Ka-ko smo počeli da postavljamo mine i zamke po rovu. Telefon je uporno zvonio. "Pa vi ste stvarno genijalci!". "E. ali kada su se izveštili. "Napali su. koji su se verovatno molili i dogovarali pred noćašnji napad. pitao sam ga kad mi je prišao. Ali tu se ništa ni-je moglo uraditi. kad je napad počeo. vikao je Čiča pucajući ispred sebe ia-ko nikoga nije bilo. Po-gledao sam na sat i shvatio da Surog nema već dvade- 61 set minuta. a obraz je naslonio na kundak i tako dremao u stojećem položaju.

Verovatno je i on poginuo. Glasovi iznad mene postali su glasniji. Zamišljao sam ih kako stoje iznad mene i posmatraju svoje remek-delo na nekom kocu. Ćoro. davaj!". zapravo. da li su i oni napadnuti. Nadao sam se da sa-da kada ih ima više neće propasti meni bukvalno u 63 krilo."Ćora. tadašnje kasabe. Šta li bi bilo da sam onog dana rekao da hoću da se odmorim i da pošalju nekog drugog vezistu? To sam onako ovlaš razmišljao dok me je "pinc" vo-zio makadamskim putem između brda koja su bila po-krivena gustom šumom što se nadvijala nad krivuda-vim putem punim rupa. Ćoro. dobro je". Ko nas je izdao i uveo ih iza naših leđa? Na hiljade pitanja mi je prolazilo kroz glavu. bolan?" Drugi glas mu je odgovorio: "Iznervirao se što se Rus nije duže mučio i kaže da smo ga suviše brzo na-bili na kolac. Nadao sam se da ispod kreveta od veziste ima ram s municijom za automatsku pušku. možemo proći još gore. metki!". ma nije me ni bilo briga. Prekrstio sam se i pomolio za Sergejevu dušu. ali nisam ga razumeo. Na neki način mi je i laknulo zbog toga što su ranjenici u prostoriji do mene umrli onako groznom. tešio sam se. Shvatio sam da je to kraj i potrčao do ze-munice u kojoj su bili smešteni ranjenici: "Davaj. Levu nogu nisam više osećao. što su Turci počeli da grade kod Višegrada. Ponovo sam načuljio uši ne bih li čuo o čemu razgovaraju. Setio sam se i scene iz fil-ma "Banović Strahinja". gde odbegli turski aramba-ša živog na kolac nabija svoga rođenog brata. stresao sam se i naježio od odvratnosti i straha. pa je neko upitao: "Šta kaže. Verovatno je govorio na arap-skom. Sedeo sam tako u mraku i blenuo pred sebe potpuno demora-lisan zbog sudbine koja nas je snašla. Pokušao sam da za-mislim tu scenu i pomislio na mučenog seljaka Radi-sava iz romana "Na Drini ćuprija". Usledila je zakratko tišina. "Dobro je. davaj metki. Iako je u zemuni-ci bilo dosta sveže. Šta jedno ljudsko biće može da nate-ra na takvu surovost prema drugom? Sada mi je bilo jasno zašto je Rus onako vrištao. . Pitao sam se: "Da li je moguće da je onaj mučenik Sergej do-živeo najgoru moguću sudbinu?" Nisam mogao da veru-jem da je to kraj. jer sam video da Rus više nema PKT. koji je pokušao da se stavi u ulogu rečne vile i da noću ruši tek za-početi most. Otrčao sam u zemunicu i proleteo pored ranjeni-ka kojima je sve bilo jasno. vikali su ne-ki koji su još bili pri svesti. znao šta je to što je dobro. "Ubij nas. Ovako je ipak bilo bolje. dok mi je sve ovo prolazilo kroz glavu i dok sam sedeo u mraku. ali sam ipak hrabrio sebe. šta je to tako krenulo loše kada su se balije usudile da napadnu ovaj deo linije. pa je iskrvario prije vremena." Jeza mi je prošla celim telom. U tom trenutku sam video samo blesak. Tek sada. vikao je Rus. S tim mislima mi se malo vratio moral. Jedan dubok glas nešto je brzo pričao. nemoj da nas uhvate!". od osećanja koje su takve misli izazvale u meni. počeo sam da se znojim. već auto-matsku pušku. Ovi go-re su se ućutali. "Jebeš nogu ako ne možeš da izvučeš živu glavu!" Pitao sam se šta li rade dole u komandi. vrištao je Rus. Nisam ni hteo ni mogao da zamislim šta bi njima radili da su ih uhvatili žive onako na gomili. Užas. Vlatko kaput. ali ipak brzom smrću. setio sam se da je i Čiča bio živ na početku tog poslednjeg napada. Nisam. Shvatio sam da ipak i od go-reg postoji gore i da koliko god mislili da smo loše 64 prošli. kaput. detonaciju nisam ni uspeo dobro da čujem. verovatno im se pridružila još nekolicina. jer sam do tada na neki način proklinjao sudbinu i sažaljevao samoga sebe zbog si-tuacije u kojoj sam se našao.

ulazilo se neposredno u glavni rov. gde je šuma prestajala i vde su. Nazivali su ga majka svih rovova ili Gvo-zdeni rov. tu na već uobičajenom mestu čekali su nas borci koji su sišli sa linije da bi istovarili manjerke s kafom i doruč-kom i preneli ih do glavnoga rova na raspodelu. a ni previše uvučen unazad. koja se nalazila na samom ru-bu šume. Kada je "pinc" stao u podnožju kote 1121. zašti-ćeno odozgo i svaka pozicija za strelca je bila na-pred zaštićena takozvanim hvatačem metaka. tako se du-bina povećavala kod ulaza u njega i dostizala više od dva metra. Kada smo ušli u glavni rov. koja je postajala ređa. I stvarno. Bilo je to normalno. šuma je postajala sve ređa i po kotama su se videli rovovi. tako ljudski. Njegovi delovi su se protezali kao pipci ho-botnice po padini zadnje strane ka mestu gde se nala-zila prva linija. jer sam uvek tako razmišljao kada sam išao na prvu liniju. do nje-ga se dolazilo kroz pet pomoćnih rovova koji su ima-li razne svrhe. linija po-merala napred. Njihova dubina počinjala je od ko-lena i kako je išla prema glavnome rovu. Borci koji su opsluživali rovove znali su da se našale s pridošlicama kako mogu da im budu vodiči kroz rovove za čuturu vina ili raki-je. Od makadamskog puta trebalo se popeti kroz šumu do po-lovine kote. dolazilo se do određe-nih mesta u glavnom rovu. Bio je dublji od dva metra. čak su jedno vreme dovodili ljude iz drugih brigada da uzmu mustru po njemu i da to primene u svo-jim zonama odgovornosti. U glavi mi je radio crv sumnje da nešto može da mi se desi. pa sve do glavnog rova i obrnuto. Dok se "pinc" peo. širine možda malo jače od metar i dvadeset. posle dvesta metara. Tuda se unosila munici-ja. Posle izlaska iz svakoga od pomoćnih rovova. Njihova namena bila je da pri neprijatelje-vom napadu obezbeđuju slobodan ulazak i izlazak ljud-stva od polazne linije. Odbacio sam tu sumnju. što je omogućavalo da se zimi prilikom padavina skuplja voda i pravi blato. koje je bilo ukopano u stranu rova. kako smo se peli uz vijugavi put. Izgledali su kao velike braon zmije koje su izašle i razmilele se po tim brdima da uhvate malo sunca. Ali šta je to moglo da mi se dogodi. Pošto je glavni rov bio postavljen na samome vrhu. nekako ni isturen napred. obavljale su se smene i sva ostala kretanja 66 od šumice do glavnog rova. mogao da vidim prve obrise čuvenoga rova. shvatio sam zašto su ga nazivali "Majka svih rovova". počinjali prvi kraci rovova. tada ugroženoj zbog ofanzive balija. tako sam mestimično kroz šumu. Na kra-ju rova i sa leve i sa desne strane postojala su po dva dobro utvrđena bunkera. Išao je u cikcak i njegovo dno je bilo posuto krup-nim šljunkom. hrana. koje su se udružile sa Hrvati-ma posle pada Krajine i bukvalno progutale deo za-padne Republike Srpske. Kroz te pomoćne tranšeje. koji su osta-jali prazni kako se. išao sam u najbolje sagrađen rov na ovim pro- 65 storima. Bio je dugačak do trista pedeset metara i na svakih pedeset metara imao je udubljenje za strelce. Kroz njih su iznošeni ranjenici bez bojazni da ih može videti ili pogoditi neprijatelj sa kota koje su se nalazile ispred naše linije odbrane. koji su bili udaljeni jedan od drugoga sedamdeset do sto metara i . Sve su one imale određenu namenu i funkciju. koje su bla-go krivudale na samom usponu. Tako su nicali novi rovovi i nova utvrđenja u kojima su borci provodili dane i noći če-kajući da krenu napred ili očekujući napad neprijatelja.Tuda je prošla silna vojna tehnika u pomeranju prema Banjaluci. a preko toga finim peskom. na samom početku rata. Či-tava brda bila su ispresecana rovovima.

ali niska vrata. Rekli su da je kao neka izo-lacija od hladnoće. zato je i kopana tako duboko da bi odozgo izgledala ravno.koji su bili tako pozicionirani da su mogli da štite jedan drugoga. tako da se sa gornje strane nije moglo primetiti bilo šta što ukazuje na neku promenu zemljišta. za koji je moglo da se smesti dvadeset ljudi odjednom. Bilo je to impozantno zdanje. tako sam se sve više odu-ševljavao onim što vidim. pija-će vode. Zemunica je bila ogromna i na četiri kraja je imala drvene potpornike. Iz-nad samih dasaka bile su poređane železničke šine jedna do druge i na taj način još ojačavale plafon ze-munice. U zemunicu je bila uvedena ra-sveta. Ob-jasnili su mi da su iznad mene tri reda balvana. borci bi se rasporedili po unapred do-govorenim i određenim pozicijama i nisu imali po-trebe da se kreću po rovu za vreme napada i tako uno-se nervozu i zabunu jedni među druge. po jedna nosila i poljski telefon. Došavši do glavne zemu-nice. Na sredini zemunice bio je ogroman sto od drugih dasaka. kao da nema ojačanja niti ispupčenja kao kod drugih zemunica. Najviše me je oduše-vilo to što se odozgo nije videlo da se ispod nalazi zemunica. a ujedno zbog ispupčenja su mogli da kontrolišu i veći deo ispred glavnog rova. Najupečatljiviji u 67 rovu bili su čistoća i neki red. čiji su dimnjaci bili izvuče-ni petnaestak metara na levu i desnu stranu i tako pravili optičku varku za one koji bi navodili arti-ljerijsku vatru prema dimu zemunice. U svakom od tih bunkera na-lazila se dovoljna količina rezervne municije. gledajući prema neprijatelju. U unutra-šnjem delu. Organizacija je bila na nivou i tu je svako znao gde mu je mesto i šta treba da radi. Na levoj strani rova. Ka-ko smo više obilazili rov. Iza svake pozi-cije za strelce takođe se nalazilo malo udubljenje. U samom levom ćošku od ulaza nalazila se mala prostorija za dvoje ljudi. Na dva dijagonalna kraja videle su se dve peći bubnjare. verovatno mi-sleći da postoje dve zemunice. prilično jednostavan. s tim što su ovde lođe bi-le ukopane u zemljani zid i obložene daskama. svaki red u drugačijem pravcu i između njih sitan pesak i utabana zemlja. nalazila se zemunica u kojoj je čuvana rezervna muni-cija i koja je služila kao sklonište za rezervu hra-ne i pijaće vode upakovane u plastične kanistere i bila menjana svakih petnaest dana. Sve pozicije su putem poljskih tele-fona direktno bile povezane sa glavnom zemunicom. Zaista sam bio zadivljen. pitao sam se kako je sav taj materi-jal dovlačen dovde i koliko je vremena bilo potrebno da se to čudo izgradi. u kome je uvek bilo smešteno nešto rezervne munici-je i pijaće vode. 68 gde se nalazila piljevina. u koju se ulazilo kroz široka. video sam da je ukopana još dva metra u dubinu i u nju se nije silazilo stepenicama već se spuštalo kosim ispustom. Dok su mi obja-šnjavali gradnju. koji je bio spojen direktno sa glavnom zemunicom. jer. preko koga su stajale rastavljene daske sa ravnomerno raspoređenim drvenim zaptivcima pro-tiv klizanja. tako da ako bi napad počeo. ali čvrst. okolo u bočnim zidovima bile su ukopane lože koje su me podsetile na kripte isposnika ili na male planinarske domove vde su se planinari posle napornoga dana odmarali. koji je bio očigledan na svakom koraku. poređanih jedan preko drugoga. kako su mi objasnili. Tu je čak i trava bila vraćena na svoje mesto. u kojoj je bila smešte-na telefonska centrala. preko koje je išla sva veza u rovu i koja je bila . koje su bile postavljene na grede i odmaknute od poda dvadesetak santimetara. Pod zemunice bio je isto popločan daskama. koji su bili oko me-tar debeli i koji su držali plafon sav u daskama. koju je napajao mali dizel-agregat koji je bio smešten na sto pedeset metara od zemunice da ne bi svojom bukom remetio aktivnosti u njoj.

bila iosledica lošeg vođenja ratovanja. Svaki put kada bi se zauzimala neka nova li-nija i kada je položaj trebalo da se učvrsti i ukopa. koji je poginuo. Zvao se Gvozden i po njemu je rov i nosio ime. izbila je žustra svađa između Arkana i nekih komandanata koji nisu hteli da priznaju ni komandu vojske. nije mogla da se snađe u ovoj mat-poziciji. uz još neke. ali oni su bili ma-njina i njihov glas se skoro nije ni čuo. idući za njim i slušajući ga. bio uzor discipline. u gla-vi mi se ukazivala slika i osećaj istog . tada priča za sebe. u toj prostoriji sve je delovalo čisto. a koji su možda najviše doprineli da se ukaljaju lik i čast srpskoga borca. jer sam se i sam sećao da je tokom mog boravka na vukovarskom ratištu mnogo borbi bilo izgubljeno zato što nismo mogli da odbijemo iznenadne napade opkoljenih Hrva-ta. a noću kopa rovove. tražili su da im se dovezu rovokopači ili da se dovedu zarobljene ustaše da kopaju rovove i skloništa umesto njih. Kako su mi objasnili. niko nikakvom naredbom nije mogao da natera da kopaju rovove. a noću neće čak ni da dr-že novu liniju kako bi se borci koji su bili u napadu odmorili za sutrašnje borbe. pričao o Gvozdenovom razočaranju zbog onoga što je video u Vukovaru. svi ti novopečeni borci. A on sa svojima po danu ra-tuje. On je digao svoj glas protiv pojedinih komandanata koji sa svojim odredima idu iza njegovih jedinica. opet. Na početku rata otišao je u Hrvatsku kao dobrovoljac i odande se vratio razočaran onim što je tamo video i doživeo. "Neretva" i drugi. bio je iz jednog sela po-red Doboja. bio sam i sam nebrojeno puta svedok njihovih napada bez ikakvoga reda i plana. Na-žalost. Gvozden. jer su njihove likove skinuli iz partizanskih filmo-va kao što su "Sutjeska". zadužen da mi u rovu pokaže sta-nje telefonskih linija koje sam morao da pregledam. koju je sprovodio u svojoj gardi i koga je poštovala čak i voj-ska. 70 Arkan je.povezana s komandom bataljona i brigade. u koje su često po-lazili kao horda ohrabrena hektolitrima pića. taj rov je zamislio prvi komandir toga voda. Svaki prljavi i masni dobrovoljac sebi je davao za pravo da se poziva na Srpstvo i na kojeka-kav patriotizam. To je. pucajući nasumice ispred svojih položaja i na taj način ugrožavaju živote izviđača koji su poslati da prikupe što više infor-macija za sutrašnji napad. I tu. jednom kada sam bio na štabnom sastanku u silosu u Er-nestinovu. bilo je tu i izuzetnih pojedinaca. Tamo su se skupili svakojaki. Zbog takvih ljudi i njihovih nedela takvo zaklinjanje bilo je potpuno ukaljano i izgubilo smisao. već po celu noć loču i pevaju patriotske pesms. Za tu konstataciju pokojni Gvozden je bio u pravu. koje su takođe obrukali. Videlo se da vladaju red i disciplina. koji su se iz-dvajali u tim veselim družinama. za-klinjući se na vernost Bogu i kralju. Sećam se. Na-ravno. jer i pored svih učenih ofi-cira i silne tehnike. jer su sebe smatrali napadačima. i da je to naša najveća greška. koji su bili pod komandom samoproklamovanih vojvoda i serdara. Naravno. kradu i pljačkaju. u tim filmovima su komunisti. imitirajući tradiciju starih četnika. ni bilo čiju. što je značilo da ne volimo da se ukopavamo. već su se pozivali na polaganje računa pred svojim vojvodama što su se šepurile po Srbiji i pričale narodu naučnofantastične priče. bila je to jedna op-šta armija. uredno. Dok mi je borac. koji je tu smešten odmah po oslobođenju sela. pokušali da prikažu četnike kao horde pijanih di-vljaka. Te ljude koji su bili puni sebe. koji su povremeno pokušavali da se probiju iz ob-ruča koji je oko njih bio napravljen. koji su ih i snimali. a poznato je i da 69 na vukovarskom ratištu discipline gotovo nije bi-lo. Stalno je govorio kako mi Sr-bi ne volimo u zemlju.

koje je to-liko puta ponavljao drugima. kada je on tamo boravio tokom prošle godi-ne. muka ih je na to naterala. Kordun i Banija. četiri-sto metara udaljenoj od ove naše. Nažalost. Išlo je dosta sporo. Šta 71 će one nepoznatom čobanu iz nekog sela pored Doboja. u kojoj je pre-težno taj narod radio. Te godine sve naše oči su bile uprte u borbe za Cazinsku krajinu između Alijinih boraca i Fikreto-vih snaga. Pričaju da su mu poslednje misli i reči bile posvećene radovima na tome rovu. u stvari rovovskih. pa je odlučio da se radi samo noću. Ab-dić je to pokušao da iskoristi i pobunio je deo naro-da koji mu je bio lojalan i hteo da se iščupa iz Aliji-nog džihada. pa na kraju i život dao. Bili su smešteni u svakom poprečnom rovu. Pošto je tu imao izvesno upori-šte u narodu zbog firme "Agrokomerc". Tako nije bilo strepnje da će na-pad nekog zateći sa spuštenim gaćama nasred livade. a stalna pretnja krajiškim Srbima na potezu Lika. povremeno odlazeći kao pratnja komandanta brigade. major po činu. ako se rov što pre završi. Kada je devedeset i treće pukla ljubav i raspao se bratski savez između Hrvata i muslimana. . Pogođen je metkom iz ne-prijateljevog snajpera. on je bio u manjini i preovladala je Alijina struja džihada. Međutim. poslat iz Beograda na dve godine samo zato da bi mu dosije bio kitnjastiji. to je što je rov imao nekoliko polj-skih. To se desilo nevde na po-la gradnje. Tako radeći. koji je tada bio u ljubavi s Hrvatima. jer su sve žice bile sprove-dene kroz plastične cevi. Gvozden je bio pro-tiv toga. Potpuno sam razumeo Gvozde-na. koji je celog sebe tu ulo-žio. koje su opet bile ukopane u pesak kojim je bio posut rov. ušančenih na drugoj koti. klozeta. čiji završetak nije uspeo da doživi zbog prevelikih ambicija jednog oficirčića. Fi-kret se posle povukao u Cazinsku krajinu i smestio se u Velikoj Kladuši. jer su mu pluća bila raznesena i svi su se čudili kako je i toliko izdržao. uvučeni u stranu.takvog nezado-voljstva i razočaranja. diveći se majstorijama primetnim na svakom mestu. a i ja sam bio neispavan i umoran od sinoćnjeg dežurstva. nažalost. pa ispred Karlovca. koja je bila postavljena prema Hrvatima i držala liniju naspram toga dela Cazinske krajine oko Pli-tvica. na sa-mom početku rata 1992. to-ga dana je često izvirivao iz rova i šetao s jedne stra-ne na drugu. nastavio je da pruža pasivan otpor Aliji. setio sam se da sam nešto slično video jedino u Cazinskoj krajši. godine. koji. Podlegao je ranama posle de-set dana na VMA. kako su mi re-kli. bio običan nadobudni karijerista. na neki način prosrpski orijentisanih. Do72 duše. Zanemario je zlatno pravilo da nikada ne stoji na rovu. Pošto sam hteo da se malo odmorim pre nego što na-stavim pregled na levoj strani. u stvari mnogo sporije nego što se to mo-glo noću. izdajući naređenja i raspoređujući mate-rijal i kopače kako bi posao brže išao. Gvozden. jer je. Ono što me je najvi-še oduševilo. koji nije preskakao ni noćnu smenu i kome je opreznost zbog umora i nespavanja opala. sve do reke Une i granice sa Bosnom i Herce-govinom. Toga dana sam do podne pregaedao sve instalacije na levoj stra-ni. natkriveni i sasvim zaštićeni. preko Slunja. hteo sve lovorike za sebe. pošao sam još jednom da obiđem rov. Fikret Abdić od sa-moga početka nije bio za rat i to je jasno predočio još kao član Predsedništva Bosne i Hercegovine. nije imao tu sreću da dočeka potpu-ni završetak svoga projekta. Jednoga dana stiglo je naređenje iz komande bataljona da se rov gradi i danju i noću: Do tada se to činilo samo noću kako bi se izbegle žrtve od musli-mana snajperista. preko Pe-trinje. bezbednjak u brigadi. Dok sam tako tumarao i razgledao. jer su mu tako streljana dva borca na samom početku izgradnje. Iza leđa je ugrožavao vojsku Kraji-ne. nije hteo ni da čuje. koji je.

koji se pre početka rata borio rame uz rame sa generalom Mladićem za oslobađanje Krajine. Muslimani su. Bilo je . koji je obrastao travom i vero-vatno se teško uočavao. Rovovi su is-kopani između braće po veri i tako je nastala Cazinska pobuna po drugi put. kako je raja zvala Fikreta Abdića. ka-da mi je nešto na pedeset metara ispred rova privu-klo pažnju. Peti korpus. Prišao sam bliže i osmotrio dvogledom kroz puškarnicu. poveo je ofanzivu i bukvalno izbacio i Fikreta Abdića i deo naroda koji je bio uz njega iz samoproklamovane autonomne pokrajine Zapadna Bosna. prokomentari-sao je ponovo borac. i bio sličan splet rovova. Za osvešćivanje je bilo suviše kasno. Rado-znalo sam uputio pogled u pravcu še je na drugoj koti. jer iako je ovo bio najbolje urađen rov. koji su se samo u nijansama razlikovali. odgovorio sam mu. koja se nije ostvarila zbog umora i politike iz Srbije. U početku su se Babine 73 pristalice. od Božina. pitao me je borac. Jedni za Aliju. a neki ma-gacioneri. jer je bilo očigledno da borac produžava razgovor zbog dosade i tako želi da prekrati vreme dok mu ne dođe smena. koja mi se činila nešto niža od naše. sreo sam borca koji je osmatrao is-pred naše linije. Ponudio mi je dvogled kojim je osmatrao liniju neprijatelja na drugom brdu. jer su sve dobro shvatili i Hrvati i na osnovu taktičkih procena. pa sve do Šentilja. Srpska strana je u početku imala dobru zamisao. posle teških borbi. rekao mi je borac sav ona-ko ponosan. "Jesam. ^zbunio i okrenuo leđa Aliji i stavio se na Fikretovu stranu. Prelazio sam dvogledom preko neprijate-ljevog rova i pokušao da uočim sličnosti i razlike između naših i njihovih rovova. "Kod njih mora da je kao u svinjcu". Sve je bilo načičkano minama. njihov je bio lako primetan 74 zbog crvenkaste i braon zemlje duž svih rovova i gru-dobrana. Prilikom tih poseta i obilazaka terena zajedno sa mojim komandantom brigade. "Je l' si ti neki iz brigade?". Kada sam već nekako pomislio da sam se izgubio u jednom udu-bljenju za strelce. ja sam vezista". preko Cazina. a drugi za Fikreta. samo sada u dvadesetom veku. gotovo nepismenih liderčića. uz stalnu borbu za presto i predsedničku stolicu razno-raznih. od kojih su pre balvan-revolucije neki bili saobraćajci. Posle-dica je bila gubitak Krajine. Najveća razlika je bila ta što je naš rov bolje kamufliran. Međutim. pod komandom Alijinog genera-la Atifa Dudakovića. Pomislili su da su ostvarili svoj prvi korak ka miru. ali su naši rovovi bolji". Za razliku od našega grudobrana. u kome je higijena bila zaista na zavidnom nivou. "A što su te poslali?" Ukratko sam mu objasnio svrhu svoga dolaska i već hteo da krenem. dobro držale. odnosno pola Cazinske krajine. a potom otišao u Bosnu da se bori uz svoj na-rod i protiv svog dojučerašnjeg saborca i komandan-ta. kopirali nas. uspeli deli-mično da pariraju u sukobu koji se vodio oko Hercego-vine. Nisam hteo da mu kažem ništa. Prosto su se videle golim okom. to radovanje nije bilo dugog veka. gde su Hrvati hteli da prisvoje deo uz dolinu Neretve. čak su proglasili autonomnu pokrajinu Za-padna Bosna. "Oni su to napravili poslije nas. tokom svih ovih godina smucanja po ra-tištu video sam i rovove koji su bili pravi svinjci. Sav taj narod prebegao je u Republiku Srpsku Krajinu. preduzeli ofanzive Bljesak i Oluju.Rezultat te pobune bio je da se severni deo. video sam rovove iz kojih su se borila jedna protiv drugih braća po krvi i veri.

koji je. zato što se ovde u Bosni bije odlučna bor-ba za opstanak srpskoga naroda i zato što su ovde ci-ljevi jasno definisani. "Miniranje?". Ti ljudi nisu voleli pridošlice. i moj pancir i prsluk iz koga su virili žice. Rasprava je tada skrenula ka politici i tome kako ne može niko da svrsta u isti koš Radova-na i Slobu. kao da ne po-stojim. zahvalio mu i krenuo ka me-stu gde sam pretpostavljao da se nalazi glavna zemuni-ca. Moja uniforma bila je no-va.Debo te. jer je bio korumpiran. e pa otale pa ispred rova u pojasu sto metara. opet. pa skroz do onoga drugoga po-toka. Moje naočare s velikom dioptrijom nisu me baš preporučivale. raz-mišljao sam o podatku koji sam čuo. U toj žučnoj prepirci jedni su smatrali da su borci mora-li Da ostanu i brane svoja ognjišta. tamo dole desno. čuo sam 75 graju i prepirku. pa mi je tek tada postalo jasno kako je to veli-čanstveno zdanje. Hteo sam da pitam za Gavru. pak. Drugi su. Ušao sam u pro-storiju u kojoj je bila telefonska centrala i seo na stolicu da malo odmorim noge. doživeo egzodus. jer ih je napustila matica Srbija i da je posle četiri godine. Sada su tu bile upaljene sve sija-lics. . koje se nisu mogle videti. malo su se utiša-li i odmah nastavili dalje s prepirkom. ali nisam hteo da prekidam raspravu zbog takvih tričarija. krivili ceo tadašnji vojni vrh Krajine. Bio sam žedan i gla-dan. Raspravljali su o rodoljublju. "Tu kažu da ima pet šlepera mina. minirano. Ušao sam unutra i video sedam-osam boraca kako sede za velikim stolom na sredini zemu-nice i prepiru se na sav glas. Njih nekoliko ležalo je na svojim krevetima. jer su u to vreme njihovi pre-ci činili bedem i poslednju odbranu Austrougarskog carstva. Njihova pri-ča odnosila se uglaznom na borce iz Krajine koji su se pre dvadesetak dana povlačili u haosu i neredu s naro-dom. Primeti-li su me tek kada sam prišao stolu. odskočnih i verovatno nagaznih. Rasprava se zahuktavala i postajala sve glasnija. "Sve ti je. pitao sam borca. ali se nisam usudio da ih prekidam.tu rasprska-vajućih. pet šlepera mina!" Nisam mogao ni da za-mislim koliko mina stane u jedan šleper. vidiš tamo od onoga potoka i šumice s lijeve strane. Kad sam skoro došao do ulaza u zemunicu. od-govorio je borac u dahu i odmah se nadovezao. U samoj toj raspravi ipak se moglo naslutiti da se svi slažu oko jedne stvari." Gledao sam još malo. Dok sam tako išao. proći a da ne oprlji jaja. Ličilo mi je na neki hram. a kamoli u pet. već je gledao sopstveni interes. posle pada Krajine. bolan. koja im je dodeli-la još Marija Terezija. dok oni u Srbiji od samog po-četka nisu znali šta hoće i samo su zabadava navukli srpski narod u Krajini i Bosni na rat i nekakvu is-praznu priču o . Bio sam i gladan i žedan. gdje se šumica vidi malo". kle-šta i kleme. ne može ni zec. Treći su. jer su bile ukopane. nije se štedje-lo. baveći se švercom i političkim spletkama 76 i intrigama. mislili da tu više nije moglo ništa da se uradi. vodio lagodan funkcionerski život i nije mario za narod i vojsku. a to je da je u sadašnje vreme i pored takvih po-litičara. jer je svaka grupica koja je u njoj učestvovala insistirala na sopstvenoj istini. narod već i suviše bio zbu-njen propagiranom politikom. koji nikako nisu mogli da se dogovore oko prioritetnih nacionalnih ciljeva i definišu njiho-vu bar minimalnu platformu s kojom bi mogli da iza-đu pred narod. pogotovu ne one koje dolaze iz komande. bolan. u kojoj se nije mogao raspoznati neki cilj i nacionalni interes. što je još više izazvalo podozrenje kod tih brđana.

Pošto su se ipak složili oko te poslednje teme. Popeo sam se na gornji krevet. Kada se dnevnik završio. Komšija sa sprata imao je običaj da za vreme Dnevnika u pola osam dođe kod nas i gleda vesti s mojim ocem. da bi posle toga razmeni-li mišljenja o novim vestima koje je prenosila dr- 77 žavna televizija. koji je imao jak crnogorski naglasak. Na vratima između dve zemunice pojavio se ogro-man čovek. odnosno nadimak. sa velikim crnim brkovima. i iskočio iz kreveta na pod. Komšija. majka i ja smo se iznenadili zbog takve nagle promene raspoloženja. često i nepravedno. Prepoznao . koju je državna televizija upako-vala u oblande za široke narodne mase. sasvim staloženim to-nom. A uvek kada je bilo naj-teže. koji je stanovao sprat iznad nas i koji je bio disident režima Slobodana Miloševića. na čelu sa Janšom. sude strogo. kada je već moj otac promenio svoje raspoloženje. Posle Dnevnika počela je neka emisija o patriotizmu i rodoljublju i moj je otac pomahnitao. izgubio živce i rekao mojoj majci da is-ključi televizor ili će ga upucati kao i onaj prethod-ni. sve onako sa pancirom i prslukom da se malo odmorim. jednom se onako. jer skoro je bilo prošlo dva. rasprava kao da se malo utišala. u kome smo mogli da osetimo blagu tugu i setu. Odluka je pravdana time da niko ne želi da prisiljava jedan narod da ostane u zajednici s drugima ako on želi da se odvoji. ustao i iza-šao na terasu. pa otišao kući i sam u čudu. Ležeći sam razmišljao o malopređašnjoj raspravi i postavio sebi pitanje šta je to rodo-ljublje. izgubivši sav onaj entuzijazam prema vojsci i svemu što je lično zagovarao u krugu naše porodice. "Jeste". sa ove vremenske dis-tance. Komšija je samo pogledao majku i me-ne. trgao sam se iz razmišljanja. Te večeri sam se i ja našao u sobi s njima.velikoj Srbiji. Ma ne želim da pričam o nji-hovom rodoljublju kojim opet mame decu da idu u rat. zahvalio. Prava istina je bila da je slovenačko lovačko društvo. do poslednjeg vojnika. če-kajući da me neko pozove na ručak. U stvari. jer prosto nije mogao da prepozna moga oca. Javljeno je da su tadašnji vrh Armije i Predsedništvo države do-neli odluku da se Jugoslovenska narodna armija povu-če iz Slovenije. bukvalno najurilo svu tu vojsku i čak im dalo rok do koga svaki. jer su bile prenošene vesti iz Slovenije. koja je uvek održavala mir u kući. Moja majka. gde im pričaju ista ona sranja koja su i nama pričali". rekao je otac sad već razočaranim glasom. htela je malo da otkravi situa-ciju i rekla mom ocu da je i on bio rodoljub i patrio-ta i da se i on borio u ratu za svoj narod kada su ga po-zvali tadašnji komunisti. I uvek mi je bi-lo čudno kako ti isti rodoljubi kad god se povede raz-govor o nekom od njihovih sunarodnika. u sobi je nastao muk. da su mnogi ljudi koji nisu prezali ni od čega da bi se domogli vlasti na štetu sopstvenog naroda vrlinu rodoljublja nekako suviše privatizovali. to je bila priča za malu decu. Sećao sam se da kada je već počeo rat i sva ova dešavanja po Sloveniji. mora da napu-sti teritoriju Slovenije. dok je neki komšija. taj isti narod bi ostavljali na cedilu samo za-rad svojih ličnih funkcija i interesa. Čuvši da neko pominje moje ime. ustao. shvatam da su posle toga ro-doljublje i patriotizam postali samo podstrekač i korist onima koji su grabili i hteli da ovladaju vi-šim funkcijama. Če-sto sam bio svedok da mnogi rodoljubi koji slepo obo-žavaju svoju zemlju ne daju nikome da reč jednu nepo78 voljnu ili samo kritičnu kaže o njoj. i kako nemilosrdno i bezobzirno izražavaju taj svoj sud. odgovorio je otac. koji je samo do pre neki dan čvrstim stavom i pun entuzijazma branio tekovine revolucije u koju se uključio sa pet-naest godina i bio joj veran čitavog svog života. "ali sada shvatam da sam bio rodoljub i patriota samo do godinu-dve posle rata. povela rasprava baš o toj reči rodoljublje. Shvatam sada.

poslednjih godina. Svi su izgledali jednoobrazno. Mene je najviše zanima-lo njihovo mišljenje o panciru. vladalo neko podeljeno mišljenje o nošenju pancira. Na po-četku. Ono što sam najpre primetio. ne znajući kako da započnem razgovor. pa sam počeo da ih zapitkujem o njihovoj opremi. našalio se Gavra i otišao u glavnu zemunicu. kao pripadnik odeljenja veze. Oni su me pozdra-vili i pitali šta mi treba. ne bih li bar malo opravdao svoje izležavanje. neki su ga nosili zato što su se bojali i mislili da su s pancirom potpuno zaštićeni. izašao sam napolje i video ispred vrata dvo-jicu-trojicu. jer još nisam sasvim došao sebi iz nekog polusna u koji sam zapao razmišljajući o malopređa-šnjoj raspravi. Jedan od njih mi je ob-jasnio da je pancir kod njih uveden kao obavezan deo opreme od kada je prošle godine Arkanov zamenik postao jedan momak koji je došao iz Legije stranaca i koji je imao dosta ratnog iskustva i uveo dosta nove opreme i drugih borbenih pravila. Samo nedelju dana pošto smo se vrati-li. . ne duva ti đavo u prkno". Još sam stajao pokušavajući da shvatim značenje njegovih reči. Takođe sam mu provukao da sam prošle noći bio dežu-ran. Opet. Počeo sam da obilazim oko njih kao kiša oko Kragujevca. ne treba to meni" i tako dalje su govorili oni ko-ji su bili nabeđeno hrabri. kada sam bio na ispomoći. Nisam znao da li se malo šali ili me ozbiljno proziva. Nisam baš bio oduševljen. Mene je najviše zanimalo koliko pancir štiti. kada je vojni vrh Krajine tražio veziste kao ispomoć za njihov štab. koje je bilo pridodato glavnom štabu u Benkovcu. u njihov glavni štab. "oli si doša ođe da se izležavaš ili da radiš nešto pametno?" Bio sam zbunjen. Sve vreme svoga ratovanja imao sam utisak da je. Na polo-žaj su jednom došli arkanovci. koji su tu bili skoro od samog početka hrvatske ofanzive. nije-si u Vijetnamu?" Na taj njegov prigovor. Tu se situacija malo ras-kravila. osetio sam da sam pocrveneo. jer im tobože previše smeta pri kretanju u borbi. 80 a naročito po opremi. Jedan od njih mi je objašnjavao deo po deo opreme i čemu sve to služi. "De de. Ja sam pancir počeo da nosim devedeset i treće. cvikeraš?". pancir je bio redak primerak u opremi. Odmah se videlo da odskaču od drugih i po držanju. disciplini. "Đe si ti. Ono se promenilo tek sada. drugi govorili da ga ne nose. a. ohani ti slobodno. dok su. povikao je. jer nisu mogli da ga nabave. Jedni ga nisu nosili. u stvari. pogotovu na početku rata. sa saznanjem da će rat potra-jati i da uzima svoj danak u ljudskim životima. koji su držale hrvatske snage. To je dogovoreno posle sastanka s generalom Mladićem.sam Gavru. to je da su svi ispod borbenih prsluka imali pancire. uredno i čisto. jado. sa vojne tačke gledišta "hrabri i glupi". neće ti posa pobjeći. Tamo sam bio dodeljen kao vezista pri jednoj bateriji haubica 155 mm. pak. dobio sam nalog za privremenu prekomandu u Benko-vac. koji su verovatno bili pratnja. Jedni ga nisu nosili jer su kao govorili: "To nose samo pič-ke. Dogovarali su se s mojim komandantom o vatrenoj podršci koja im je bila potrebna pre sutrašnjeg napada na liniji prema Novigradu. što ne skineš taj prsluk i pancir. Ispričao sam mu ukratko šta sam uradio prepodne i šta nameravam da uradim popodne. še sam bio u pratnji svoga komandanta brigade. prihva-tio sam nalog i naređenje. Dok se komandant moje baterije dogovarao s njihovim stare-šinama. koji je pre bio šala i savet nego prekor. ali pošto u vojsci i ratu nije bilo pogovora. kad se on ponovo vra-tio i pogledao me onako od glave do pete i rekao: 79 "A. Crno-gorca koji je preuzeo komandu nad vodom posle Gvozde-nove pogibije.

Po-podne sam čuo da je momak koji je poginuo umro zbog kamena koji je dobacila detonacija granate i koji mu se zabio u rebra. Požurio sam sa raspremanjem i posle skidanja pancira. Hrana je bila ukusna i dobro spremljena. ali samo do podnožja šumice ispod rova i video sam nekoliko puta neke od tih momaka kada bi poslom do-lazili u komandu bataljona. fizičku spremnost. ostao sam prilično zadivljen njiho-vim načinom razmišljanja i načinom kako su rasuđi-vali i analizirali učinak opreme koju nose. Sto je bio pun lu-ka. Borac do mene ćušnu me laktom u rebra i tiho mi na uvo šapnu da treba da se prekrstim pre jela. ali ih nisam pobliže po82 znavao. Bili su stvarno profesionalci. kada sam preko porcije video da su svi stali s jelom i da gledaju u mene. uvek ostaje trideset-četrdeset posto mogućnosti koja je samo u rukama Boga i sudbine. još ti fale pancir-gaće!" Sve to me ni-je mnogo zanimalo. Hitro sam se prekrstio i posle toga su svi nasta-vili da jedu. a možda i smrti. Doduše. obučenost i ostalo. kada je naša baterija počela da dejstvuje i daje vatrenu podršku sna-gama u napadu. Bio sam veoma gladan. koju bih imao ako bih nabavio pancir. Taman sam se namestio i dohvatio kašiku. To celo veče sedeo sam budan i računao procente i mogućnosti zaštite. ponovo bi se prekrstio i poku- . ali nisam mnogo mario. Ka-da su oni otišli. Shvatio sam: da je momak imao pan-cir. Bio je to klasični vojni pancir. a iz por-cije je pio vodu. koga su zvali Pop i koji mi je. naseckane pršute i osta-lih đakonija. svi su već posedali oko stola i počeli da si-paju paprikaš iz manjerke u svoje porcije. od-mah se videlo da je organizacija na nivou i da su ti ljudi uigrana ekipa. jer se kasnije ispostavilo da sam bio u pravu pošto me je upravo taj isti pancir dva-tri puta spasao od ranjavanja. sa keramičkim pločama i bio je težak kao sam đavo. shva-tio sam da nemam ni porciju. to je da su svi ćutali i samo se čula kašika kako gre-be po porciji. nekako nas je pronašla jedna granata koja je došla sa hrvatske strane i koja je pala blizu jednog našeg topa. Bilo mi je neprijatno. jer je to ovde bio obi-čaj. Kako je koji borac završavao s jelom. bio sam jed-nom s komandantom bataljona čim sam prekomandovan. a da ostatak opasnosti ide na ranjava-nje. Ali da je koliko god se sve to što je naveo realno uklopi. Nedelju dana posle imao sam ga. paradajza. da ga kupim. Iz druge prostorije osetio se miris ručka. koje su verovatno svi doneli na svoju smenu polazeći od kuće. ponudio svoju porciju. zadivilo me je. Ovde se baš dobro jelo. osetio se toliko lako da sam imao osećaj kako mogu da zakucam loptu u koš ovako iz mesta. Borac do mene mi je ćutke pokazao glavom i rukom da mogu da se poslužim svim što se nalazi na stolu. taj kamen mu ne bi mogao ništa i još čvršće od-lučio da nabavim taj zaštitni prsluk. a jedan je poginuo. Ujutro. jer je on jeo iz dubokog tanjira. Drugi mi odmah napraviše mesta i ja sedoh na klupu među njih. pre nego što bi ustao. Tada je ustao jedan borac srednjih godina. koji su znali da me zezaju: "Vidi ga Ćora ide u napad!" Ili: "Cviko.Objasnili su mi da od ukupnog rizika pogibije pancir i šlem štite nekih trideset odsto. okolnosti terena. Ono što sam video na stolu. Dvojica artiljeraca koja su opslu- 81 živala taj top bila su ranjena. ose-ćao sam se kao potpuni stranac. Ono što je odmah bilo jasno. ne obazirući se na podbadanja ostalih. pa ako treba. Kad sam ušao u glavnu zemunicu. to mi je bilo trideset odsto zaštite i držao sam se te pro-ste računice. Tek kad sam prišao stolu. shvativši problem. Shvatio sam to kao neko pravilo i ćut-ke sipao paprikaš koji se pušio. zelene salate. niti šta drugo u šta bih mogao da sipam hranu. jer su me prepodnevno tumara-nje po rovu i posao kojim sam se bavio celo to prepod-ne zamorili.

kada još nije bio pro-bijen koridor do Banjaluke i kada su bebe umirale zbog nedostatka kiseonika u porodilištima. "Šta je. Napolju je sunce peklo svom snagom. reče jedan borac. Pop. već mi je bilo neprijatno što sam se ogrešio i što ne poznajem neka pravila koja ovde vladaju". "Nisam zbunjen. "Vidi". koju bi odneo i stavio u jedno pla-stično korito. Imao je crnu kosu kao gar.pio svoju porciju. jer sam bio sve-stan da ovde vladaju neka pravila koja nisam poznavao i da ih zbog svog neznanja na neki način remetim. čekaj". Nije imao nijed-nu sedu. koja je uokvirivala njegovo dobroćudno lice. već da pikavac ugasim i stavim u džep ili da odem do kante i bacim u nju. dok je kadio te male kovčege ne veće od kutija za cipele. već su svi bili oko stola na kome je bila porcija na sredini. cio život čovjek uči i uvijek ponešto i nauči". nije razočarao u veru i ne daj bože u Gospoda oca našega. borac. "Pošto je i Cvi-keraš jeo. što mi je prijalo. ali ovdje vladaju surova discipli-na i red i. prekrstio se i ustao da od-ložim svoju porciju kao što su to uradili svi pre mene. sad će da se vuče drvce ko ide da pere porcije i čisti sto i zemunicu. u udublje-nju za strelce. Prišao sam mu i on me ponudi cigaretom. borac koji mi je dao svoju 83 porciju. ali na tim sahrana-ma. kako je govorio. skinuo je mantiju pre nekoliko godina. kako je često umeo da kaže. kad me on uhvati za ruku i reče mi da se ov-de to ne radi. pitao me je Pop. Svaki put kada bih radio noćnu smenu. uredno podšišanu i potkresanu bradu. vjeruj mi. odgovorio sam i povukao dim. Uzeo sam ipak. koji je stvarno bio pop. Ja sam ostao poslednji za stolom i jeo onako natenane i sa uživanjem i primetio da me svi opet gledaju. On se. Pošto je kao sveštenik držao opelo na sahranama tih istih umrlih beba. početkom Drugog svetskog rata. nešto je u njemu puklo i uzeo je pušku. to nas je i održalo sve ove godi-ne i uticalo na to da imamo male gubitke i da ove ro-vove sačuvamo od balija. koje su prodi-rale u dušu. jer sam primetio da se loše osećam. To je uradio. reče on. pa sam iza-šao napolje. bio je krupan i do-bro se držao za svoje godine. Pop je imao pedesetak godina. jer je i Bog digao ruke od nas i da će više pomoći puškom nego moli-tvom. rekao je Pop onako očinski. Čim sam ustao od stola. še je kasnije odrastao i krišom završio bogosloviju. Bio sam zbunjen i bilo mi je neprijatno da se zadržavam. Njega je spasao jedan kaluđer. "Hajdemo unutra. koji ga je odneo u manastir. sedeo jeTTop. Zapalio sam je o njegov čik i seo. Pojeo sam još jedan zalogaj. kapiram". "možda mi ne izgledamo kao neki super specijalci. "Čekaj. mantiju i krst zamenio je puškom. jer mi je košulja bila natopljena zno-jem zbog pancira. da se ponuđena cigareta nikada ne od-bija. vim linijama. "Polako. Ovde u ovome rovu bio je već dve godine. da i za njega ubacimo drvce. Hteo sam da odbijem zato što sam pre tri meseca ostavio duvan. naučićeš. rekao sam mu gotovo posti-đen što sam opet na neki način iskočio iz šablona. Njegove roditelje su poklale ustaše kada je i sam bio beba. jer sam znao staro nepisano pravilo. koje je vladalo po skoro svim pr-. Ispušili smo ciga-rete i taman sam hteo da bacim svoj čik kroz otvor puškarnice. popušio bih i po dve kutije za noć. a oči su mu bile krupne i žive. malo si zbunjen?". je l' pošteno?" ." Kada smo ušli u zemunicu." "Kapiram. Bilo mi je neprijatno. počeli su žamor i pri-ča i skoro svi su zapalili cigarete. jer tada komunisti nisu na to gledali baš sa razumevanjem. Sa desne strane od ulaza.

ali šta ću. opet ponovi Pop. nastavi on kao da mi je čitao misli i šta ću da ga pitam. pa ne znamo da smo građani. skupi tri prsta i ka-že: Pomoz' Bog. Svaćaš?". mislio sam da će to drugačije da bude. opet su nas Srbe zajebali raznorazni glumci i uobraženi političari. oli si ti doša da pereš sudove ili da pregle-daš vezu?"." Taman sam hteo da počnem s pranjem. sve viđenije ljude u Srbiji. pa na posao zbog ko-jeg si došao. pa-trijarha. Prihvatio sam se me-tle. ajde. prije samog po-četka već se nazirao kraj. onako po srpski. Ali. "Ne znam. kad se sva ova raja skupila dole. Stvarno sam video da je tu svaka stvar na svom mestu i da sve ima svoju jasnu namenu. pošteno". taman sam mislio da će be-laj na mene". Vidiš. a i šta sam drugo mogao da kažem. "E. tri dana mi je trebalo da dođem. reče Gavra smejući se šeretski i namigu-jući Popu. upita me Pop. "Ajde. Kad sam to završio. jer je igrao poker-partiju sa svetskim moćnicima. kad Pop reče: "Ajde da izduvamo po čik. kako to red i tradicija naša nalažu. mnogo je oprečnih mi-šljenja. uzeo sam ono korito i iza-šao napolje gde me je čekao Pop. nisam pametan. evo opet uzeh pušku. Išao sam i ja."Pošteno. a on počeo sa drugarice i drugovi i gra-đani. "E pa. pa onda uzmeš čan-tre i odeš da pereš. Ja sam samo klimnuo glavom u znak odobravanja. još tada je sve počelo naopako. jarane?" "More more". rekoh. gotovo uglas odgovoriše drugi. sad prvo očistiš ovdje. "da kad je izašao za onu govornicu da će da se prekrsti. mislio sam". samo im je falilo da uda-re srp i čekić i da otpjevaju Internacionalu. izvukao najmanje drvce. 86 "Znaš. Dok smo išli ka tom mestu za pranje. rekoh izbacujući dim kroz nos. osamdeset i devete. na Vidovdan. Ja sam vu-kao poslednji i. šta ćeš. a on. Pop će ti poka-zati gdje se to pere. sreli smo komandira Gavru. i on-da sam se već pomalo razočarao. a on doveo neku bagru posrnulih komunista. Počeli smo da vučemo. E moj sinko. ali šta ćeš". Mislio sam da će da okupi sve vladike. a mi tada našeg pastira izabrasmo sve mu kličući. sve uzdišući i gledajući preko mene u daljinu. tu je Milo-šević napravio veliku grešku." Govorio mi je Pop onako s nekom tugom i setom u glasu. "Vide ti njega. cviko. jer ne mogah više da gledam kako nas kolju i djecu ubijaju. kao kad je car Lazar besedio i divanio. naravno. Sećaš se Gazimestana." Obrisah ruke o uniformu i uzeh ponuđenu cigaru. biće i pastira. "Pa kako se tebi čini sve ovo sa Krajinom i s ovim što se sad sprema na nas?". odgovori Pop. neće nigde da pobegnu. završi to. "Evo. narod povo-dljiv. pa onda peri. em što pogubi silne ovce. gde su se u nekom 85 useku natkriveni i isto dobro zaštićeni nalazili plastični burići sa pijaćom i sa tehničkom vodom. a založio je sopstve-ni narod. pa u boj. je l' more. reče onaj borac koji je predložio da i ja učestvujem. "I kako ti se sviđaju ovi naši rovovi?" "Stvarno sam zadivljen". Ko da smo mi retardirani. ne zna glumce i političare. Da ti kažem pravo. koji me je odveo pred sam kraj jednog od pomoćnih rovova. ovde je sve bilo ta-ko pod konac da sam jedino mogao da se pridružim i učestvujem u svemu. braćo Srbi. ali sve to ne sluti na dobro". "Dok je ovaca. već pogubi i pašnjake . reče mladi borac koga su zvali Džiger. eto. "E moj sine. bravo ti ga.

upita me Pop smeju-ći se onim svojim dobronamernim i veselim smehom. Zemunica je odmah oživela. umeša se Pop bez ikakve zle namere i ironije u glasu. Onda sam pomislio: "Ma šta su oni ljudi krivi što se ja pržim ko mlad majmun. samo. Koliko god sam se trudio da ne mislim na Lelu. upita me Pop naglo promenivši temu. "Pa kako sad. Nisam nešto bio raspoložen za njihovu zezanciju i raspra-vu. sve dotle sam odlazio na dan. živio ti nama. ajde šeji. još zbunjen. i dalje je navaljivao borac. mi-sleći na moju devojku Lelu i naš rastanak na mom po-slednjem odsustvu. i vidi gde sam sad. trebalo da budem ja. pa da ti nazdra-vimo". u stvari. počeli su odmah sa zezanjem i dobacivanjem. "A kako se zove mlada?". neću da ti stajem na muku. "Aj. Tu su prišli i oni koji su ležali po krevetima i čitali. imao sam devojku". Misleći na to i onako čangrljajući porcijama. "Ma. Cviko. popij čašu vina. sinko?". Dok je odlazio. sjedi malo. onako u trku. ćutah i gledah u neoprane por-cije. To je bilo moje jedino duže odsustvo za sve ove godine koliko sam bio na bosanskom ratištu. "Alo. "Čekaj. neće posa da utekne. ope-ri to pa dođi do nas.na koji-ma se ovce napasahu. Pored svih svojih aktivnosti. ne. naravno. pa će sad novi jaganjci morati da traže neke nove livade i pašnjake. ima malo vina. upita neko sa drugog kra-ja stola. jer je na pomolu bila nova zajebancija. Pomislio sam na to kako ću mora-ti celo popodne da puzim po prašini rova i pregle-dam kablove. odmah su mi nasuli vina i počeli da nazdravljaju. koje sam dobio kada sam bio preko- 87 mandovan iz veze brigade u vezu bataljona. S takvim mislima sam završio pranje. Zezancija. bolan". neki su čistili oružje. ugasi pikavac i strpa ga u džep. ajde. Ćoro. uzeo ono korito sa čantrama i krenuo ka zemunici. na moj račun bila je zanimljivija od novina koje su bile stare mesec i više dana. Nisam znao da li da se i dalje borim ili da istrčim napolje besan što su mi stavili so na ranu. "Ajde de. "Opa." Prišao sam stolu i seo. da imam posla. nije-si valjda ljut zbog sudova i pranja. opet sam osetio isti onaj žmarac nervoze i nelagodnosti u stomaku. pusti cure. nema veze. reče Pop. pušio i slušao raspravu." Odgovorio sam da ne mogu. Tema je bila: Da li će i na nas ovde udariti kao što su udarili na Dr-var. pa što ne reče bolan? Auuu!". Odložio sam čantre i krenuo u drugu prostoriju da uzmem alat. a na tapetu sam. neki igrali karte i ba-cali pikado. tri. u stvari nisam bio. ima toga kolko oš". naravno. koja je bila u je-ku. Kad sam ušao u zemunicu. Glamoč i dole prema Sanskom Mostu? Gavra je se-deo za stolom. nisam ljut. unutra je bilo živo.. tako oni svima uva-le ko ovde dođe iz komande. . Odmahnuo sam rukom i krenuo ka izlazu. "A jesi li oženjen ti. čulo se doba-civanje sa svih strana. perem čantre na nekoj odranoj ču-ki. na zapadni deo Republike Srpske. svi su učestvovali u raspravi o najnovi-joj muslimansko-hrvatskoj ofanzivi." "Ma ne. dva. a i zbog nekog žmarca koji me preseče ka-da mi je njegovo pitanje došlo do mozga." "Ma pustite čovjeka.. kada je Ga-vra ustao i preprečio mi put. ljubavni problemi". a neki čitali novine. bio sam. sjedi malo s nama. pa da nastavim sa započetim poslom. jesi ili nisi?". Sunce je peklo ko za medalju. odgovorih zbunjen zbog nagle pro-mene teme. "Nisam. jer nisam imao šta da kažem. kud si navro. nisam mogao. uhvatih da perem one čantre." Ćutao sam. Ja tu.

do mene je došao Kuki i pružio mi ruku. "Vide. Kukijeve reči bile su iskrene i nisam mogao da mu zamerim. De Kuki. kako mi je rekao. na posa. koji je potvrđivao dru-garstvo i slogu dobro uigrane ekipe. pitao sam se odakle mu samo izlazi ovo proseravanje. čulo se skandiranje ostalih. 90 Ovo je baš bilo nisko i osetio sam kako mi krv ju-ri u glavu. neki koji su bili na tapetu pre mene bogami su i plakali. prava. stavi no-gu na klupu.gotovo uglas povikaše ostali. "Je l' more?" "More. . video sam da se svi od srca smeju i to shvatih sa-mo kao još jedan njihov običaj. i ja bi se s njom valjo io šravi da još šurim ovaj moj bosanst i iravi! Opet smeh i sam sam se smejao od sveg srca. golubice bijela s kurca si mi iasla dok si mlada rasla.čulo se odobravanje ostalih. Posle su Gavru zvali na raport. pobegao posle tri sata. prava!". narav-no. udarali stisnu-tim pesnicama i vikali: "Bezobrazno. Lela cura mlada. Lela mala ima dobre sise. Kuki. reče Kuki. jer je to i bio cilj ostalih da me izvedu iz takta. lijeia i mala da je sad u rovu. a neki čak potezali i puške da ubiju koliko su bili uvređe-ni. razlaz. kiselo sam odgovorio. bolan samo zagrijavanje".De. pa onda raspale po njemu. Objasnio mi je da oni tako uvek rade kada dođe ne-ko nov. zajedno sa ostalima. Ostali počeše da se razilaze tiho gunđajući. Cviko. ustao sam i krenuo napolje da bih nastavio započeti posao. Kuki ti je naš stihoslepac. a on umesto da ostane dva dana koliko je plani-rao. zavrti je. Ti. još. ali kako sam gledao oko sebe. deder nemoj da se zapla-češ. ovo je uvod. "More li malo bezobrazno?" "Oooo!" . svima bi nam dala. pa on se smije. re-če Kuki i opet se zaori smeh.. Rekao mi je da se ne ljutim i da ono malopre nije ništa lično i da mu je drago što sam sve muški podneo. Dok sam tako pregledao telefonske vodove. na posa". Pogledao sam prema Popu i on me je. vide. Cviko. Lela. "Ide". ne moš da se ljutiš ako pjesma bude malo bez-obrazna. reče Kuki i opet zauze pozu kao za istorijsko kazivanje.. "Aaa. veli Lela se zove. "Je l' more dalje?" Ja klimnuh glavom smejući se. kad se umešao Gavra. branio se Kuki sad već važan i ohrabren. ali se sve dobro zavr-šilo."Lela". povika njih nekoliko. to je . ali se nisam ljutio. Ne-kako sam se nasmejao na silu. reče u svom crno-gorskom maniru. sklepaj mu jednu.. nalakti se na nju i zauze pozu kao da tre-ba da izgovori neke istorijske stihove. bezobrazno!" "Čekaj. Lela. Prvo ga navuku da priča o devojci ili ženi. čekaj da se malo zagrejem". ču se aplauz da se zemunica zatre-sla. ponesen veseljem ostalih koji su se sada svi okupili oko stola. jer. more!" . Nasmejah se i ja onako od srca i odmah me ono neraspoloženje koje sam uneo u zemunicu prođe. jer su mu dupe pomerali. 89 Zaori se smeh. "Oćemo ga malo naljutit. Lela. jer je najverovatnije ono najžešće trebalo tek da dođe. koja je bila za primer. Čim su se svi razišli. "Ajde. meni je bilo neprijatno. Jednom su tako uhvatili u ma-šinu nekog pukovnika koji je došao iz komande bri-gade. niti da se naljutim na njega. mnogo se nešto smeje". pročitao i samo mi pokazao očima da ne reagujem." Mladić koga su zvali Kuki priđe stolu. samo se onako čuo tih kikot u iščekivanju da Kuki prospe svoju istorijsku prozu. verovatno shvativši da su ostali malo preterali. Zavladala je tišina. još!". "Još.

ogluveli. jer smo iz sata u sat dobijali podatke za komandanta. doviknuo mi je Kuki. lepa. jer je ceo Doboj to znao. Sva ta osećanja su se mešala u nama od svih prizora pred našim . Pozdravio sam se s njom kao sa se-strom. Iako su svi bili oguglali od rata. te reče da se samo raspremi sto. a kojima je izvesno raspolagala. -Kada sam ušao u zemuni- 91 cu. ni sam ne znajući zbog čega. jer su sun-ce i vazduh prosto opijali. Htela je da ide na front da se bori. Razlog tome bio je dolazak Ivane iz komande brigade. Toga dana sam odradio veći deo posla i ostalo mi je za su-tra da pregledam linije koje su išle iz rova prema putu i moj zadatak bi bio završen. neki pođoše napolje da popuše cigaretu. Svi se prekrstiše i počesmo da jedemo ću92 teći. ogorčenje. unutra je bilo življe nego obično. Dole niz rov čulo se tan-drkanje manjerki. Čuo sam Ivanin glas kako objašnjava šta se dešava na zapadnoj strani Republike Srpske. Sećam se da sam tog sedmog avgusta išao u Banja-luku sa zamenikom komandanta brigade. Samo prisustvo ženske osobe ne-kako je promenilo atmosferu i ponašanje svih u ze-munici. Sećam se tog egzodusa početkom avgusta. Zbog Ivaninog prisustva nije se čulo ni mljac-kanje ni srkanje. "Ćoro. Govorili su nekako tiše. to je verovatno stigla večera. bila iz tog istog na-roda. osećao sam neko za-dovoljstvo. dva dana je razgovarao s njom kao sa ro-đenom ćerkom i ubedio je da je potrebnija tu u briga-di nego na frontu. tugu. Njenu famili-ju i celo selo pobili su jurišnici Nasera Orića ka-da su za Božić upali u selo Kravice kod Srebrenice. Taman sam hteo da se od-morim kad sam čuo Gavru kako kaže da će to uraditi prvo odeljenje kad se vrati sa smene i večera. koja je. Mi koji smo bili u vezi znali smo kompletna dešavanja. Usvojila ju je jedna porodica iz Doboja. Spakovao sam alat i krenuo prema zemunici. sada se videla očigledna promena. Naši su je našli posle pet dana kako luta šumom potpuno izgubljena i na ivici nervnog sloma. ne-strpljivi da čuju nove vesti koje je ona donela iz ko-mande. Misleći na to kako će mi ovo biti prva noć u legendarnom rovu. Unutra je već počela priča. onako na neki poseban način. Celo to popodne radio sam i gotovo nisam primetio da je sunce zašlo. u stvari.sve bio deo igre. Izašao sam napolje i video da se dan polako gasi. koji su stizali iz drugih bri-gada i Glavnog štaba. oćemo da vučemo za pranje ili si dobrovo-ljac?". Svi su brzo završavali s jelom. imala je tada petnaest godina. a ono što je meni palo u oči. Skoro osam meseci joj je bilo potrebno da prebrodi traume tog krvavog Božića. Sto se već uveliko postavljao i krenula je večera. Ivana je bila ratno siroče. Pad Krajine bitno je uticao kako na moral naroda ta-ko i na vojsku. te bonton i nauke gurnuli u stranu. Postala je odličan vezista. Ono što smo videli usput izazivalo je u nama istovremeno užas. Ona se spasla samo zato što je jedna krava koja nije bila sapeta odlutala u šumu iznad sela. Bila je izuzetno inteligentna i brzo shvatala i učila sve što joj se govori. Bila je miljenica cele brigade što zbog svoje lepote i dečjeg šarma što zbog zle sudbine koja ju je zadesila. nije se psovalo. pa je otac po-slao da je nađe i vrati u štalu. Bila je pravi devojčurak. gde ofan-ziva nije jenjavala. ali nju više nije držalo mesto i tako se pri-javila u brigadu. već dobro gladan. koji je znao njenu priču. bilo je više nego tužno. Kada svi ustadoše. jer su vezisti obično bili ti koji su znali najviše informacija. Ivanu sam ja obučio pre godinu dana kad je do-šla u brigadu i bila dodeljena u moje odeljenje veze. strah. to je da niko nije pušio. Ceo krvavi pir gleda-la je sa ivice šume. Komandant brigade. koja je done-la novine i sveže vesti sa zapadnog fronta.

ali to je bila samo kap prema onome što je bilo potrebno tim ljudima. le-lek starica koje su naricale za domom i ognjištem što ga ostaviše. đavo bi ga znao. jer će94 mo na tom putu naći slobodu. Ovo malo vode što smo imali dali smo. Moga naroda! "Ćoro. Svi ti ljudi. skroz-naskroz. ovaj svijet u kome živimo tako je sazdan da je onaj koji se plaši već unaprijed izgu-bljen".očima.. sa tupim pogledom i zakrva-vljenim očima. Za trenutak smo stali. s vrata sam video da svi sede ili stoje oko stola i da Ivana plačnim gla-som objašnjava kakva su zverstva počinili muslima-ni kod Sanskog Mosta nad narodom koji nije uspeo da izbegne na vreme.. Šta ti možeš da očekuješ od ove . svi su nekako zbunjeni i uplašeni". "E. Mislim da ta lica starica. "Teško ćemo mi da do-bijemo ovaj rat u koji nas gurnuše pokeraši bjelo-svjetski. male dece. braćo mila." "Ma daj. ali ka-žu da ovi iz Srbije koče i govore da se čeka. procedi Kuki kroz zube i ode do svog mesta vde je spa-vao. neko pored mene reče: "Ma ovaj je lud. znači ipak je bila istina da će posle Krajine da udare na Republiku Srpsku." . šta uradiše s nama terajući nas na put krajnosti. Vratio sam se do vozila dotučen nesrećom naroda. braćo moja mila. pedesetak metara ispred ugledao sam jednog starijeg čoveka koji se po-peo na kola i pričao nešto nekolicini ljudi koji su se okupili okolo i gledali ga s nevericom. ni kako će.. Ma jebem ti ja to čekanje!". progovori ponovo Pop. kraj-nosti nisu nikada bili putevi slobode. narod ne zna šta će. Ćoro!". Ko bi rekao da užas može postati svakidašnji život jednoga čove-ka". šta više da se čeka. nastavi da govori Ivana kada se malo pribrala. eh. a ne zna kuda bi probila svoj novi tok. prilazili su na-šem komandnom vozilu.čulo se iz gomile iza mene. osećajući u sebi neku prazninu i sopstveni po-raz. vojska isto tako. Prišao sam stolu. jer je unutra bilo kao u paklu. bez sramote i stida. "Zove te Ivana da uđeš unutra". muškaraca.. odvedite ga u hlad da ne poludi još više. i tražili vode. jer više nisu imali ni goriva. vode dajte. a vrućina je postajala sve jača. Pošto je vozač parkirao vozilo nekako pored puta. nisu tu čista posla. ne znajući ni kuda će. "Hoće vojska da ide da se bori. onako vojnički. uplašeni. šalju ih vamo. izašao sam. I tako dok smo se brzinom puta probijali kroz tu nepreglednu masu. niti sam u svojoj glavi mogao da dam bilo kakvo razum-no objašnjenje. reče mi borac kome nisam znao ime. da se čeka. Počeo sam da tu-maram u toj masi nesrećnih ljudi. koji su ispijenih očiju i izmu-čenih lica tumarali po putu. Zamenik komandanta brigade je sve to gledao i plakao. i stari i mladi. ne znam. Ostali su ćutali. reče Ivana sada već pribranim glasom." A on je mahao rukama i govorio: "Braćo moja. Sa svih strana čuo se plač žedne i iznemogle dece. uspravne glave. Vidite gde smo. nikad neću zabo-raviti. Glavni pra-vac kroz Republiku Srpsku bio je zakrčen kolonama koje su izgledale kao reka koja teče. svi su ćutali. Umerenost je štit slobode. reče Pop. uze gusle i izađe napolje. To je meni ličilo na Apokalipsu. "Samo sve to zvuči malo čudno po onim izveštaji-ma koje dobijamo". trgao me je glas sa vrata zemunice. "Eh. namo. Umerenost. skidajte ga odatle. mi treba da idemo srednjim putem." "Da se čeka. "Dolje je totalni haos. proklinjale tuđina koji je do juče bio komšija i rod. na nešto što u tom trenutku nisam mogao da opišem rečima.. Dajte vode. pa bratstvo i jedinstvo. A mi. ni hrane i ko- 93 ji su bili na ivici životnih snaga. a suze su mu padale na grudi.. da nas nabiju pod jednu krušku. Kad sam prišao bliže. brže i pre onih koji nas na ovaj put krajnosti nateraše. umerenost je put koji toj slobodi vo-di. glasovi majki koje su pokušale da ih smire.. po uni-formi. Dok sam ulazio.

sada. drgađa i ko je krivac za sve ovo što nam se dešava. Nije mi se vraćalo u komandu brigade zato što sam ovde u bataljonu našao neki svoj mir. Sve ono što sam proživeo i video. Međutim. nego Mladen ili Mlađa. smanjivala. skoro da je naricao. Ljudi iz drugog odeljenja po-češe da izlaze iz zemunice i da kreću prema svojim pozicijama za smenu. a sebe veličali i dizali u nebesa. koji su nazvali Bljesak i Olu-ja isterali nas . ajde. izgubljenom domu. Seo sam pored nje. o Radovanu. nekako je u meni počelo da gasi onaj plamen i volju koju sam imao kad sam pošao u rat. Ona me nikada nije zvala Ćoro. Oči su mu sevale. Napolju su se čule gusle. ta otadž-bina se polako topila. posle pet godina. oni dolje te čekaju. zapravo. aj-de da vas ne uhvati mrak". basket. Sad sa ove vremenske distance više nisam znao šta je crno . Osećao sam se nekako umorno. jer se prema njoj ponašao očinski i zaštitnički. Sve za otadžbinu! Međutim. Konjušari su uzjahali konje svojih poslodavaca i u galopu. ne štedeći ni sebe ni svoj život. to je bila nemoć nas običnih smrtnika da bilo šta pro-menimo. kada sam krenuo i kada mi je vodilja bila misao da Srpstvo treba braniti po svaku cenu. čuo se Gavra kako naređuje. ni kako ćemo. treba da ideš. dvojica oru i seju. Sećam se na početku kako smo Hrvate zvali austrijskim konjuša-rima. koju nam je dala Marija Terezija. iskoristila sam priliku da dođem i vidim ove rovove. Roditelji. Kad je Ivana otišla. pa kad to završim i kad se vratim u komandu bataljona. Uto se napolju začuše gusle i Kukijev glas kako na-peva. pozdravi se sa svima i reče mi da se javim kad za96 vršim ovde posao. Postajali smo narod koji baulja tamo i ova-mo. o borcima i o majkama." Komandanta brigade ona je zvala Čika. uhvati me neka tuga. kraj u kome sam odrastao. vesla-jući po guslama pevao je o Krajini. a desetorica gledaju 95 ili čak ruše i razgrađuju. njihov zvuk je parao vazduh. Sad svi oni ciljevi koje sam sebi tada postavio i za koje sam smatrao da su uz-višeni. nazivali se nebeskim narodom. a njih pet nja-če kako je to pogrešno i tako samo sluđuju ovaj narod. "Mala. "Mladene". Obećah joj da ću se čim siđem dole javiti da se dogovorimo. Glas mu je bio tužan. Mada sada pošto je situacija bila ovakva i po-što se ratni vihor pojačao. odradim svo-ju smenu i posle sam miran i niko me ne cima ni za šta. "Nek se drugo odjeljenje spremi za smjenu". jer imamo mnogo posla i baš nam tamo nedostaješ. pa kad su mi re-kli da si ovdje. već da budem tamo gde sam potreban. Ljudi počeše da se spremaju i oblače opremu. škola. Sve mi se ne-kako vraćalo kao fleš-bek. reče Gavra Ivani. reče Pop i frknu sav ljut i besan.države i društva kad ti kod nas. Jedan ratuje. zvaću ih da se dogovo-rimo. bledi. negde su stajali onako u daljini. živeći još od zasluga i stare sla-ve. nisam mogao da mislim sa-mo na sebe. Objasnio sam joj da ovde imam još sutra posla. Ona usta-de. a trideset njih jede i troši. niko nije znao šta se. Nisam u njih gledao sa ona-kvim žarom kao na početku. za mene su bili više mutni. ta se slava istopila. sve one situacije kroz koje sam prolazio u ove četiri i po godine koje sam proveo po raznim vukojebinama i rovovima.a šta belo. Došla sam da ti kažem da me je po-slao Čika da te pitam bi li se vratio u vezu brigade. ne znajući ni gde ćemo. Jedan gradi. pozva me Ivana. Sagorećemo bez sjaja i plamena". Pa kako hoćeš da se održi takvo društvo? Nema nam druge. U stvari. ostao sam da sedim za stolom i slušajući Kukija. ludovanja po gradu. dok je u komandi brigade stalno neka nervoza i gužva. "Tražila sam te dolje u komandi.

najverovatnije zauvek. Jer ko ode spu-štenih gaća, taj nema da se vrati uzdignute glave. To

97

je pravilo od pamtiveka. Doduše, znalo se da je iza tih konjušara stajala i američka konjica, sa nemač-kim riterima, ali kako to niko nije mogao da shvati pre nego što je došlo do ovoga potopa. Ili se možda znalo, a ovako je ipak bilo suđeno ili određeno. Pre-nuo sam se iz svojih misli, jer su ljudi koji su došli sa smene počeli da ulaze u zemunicu i odmah s vrata pitali šta ima za večeru. "Zdravstvuj, kamarad!", čuo sam i ugledao jednog borca kako mi se obraća i prilazi sa ispruženom ru-kom. "Zdravstvuj!", odgovorio sam ustajući i pružajući mu ruku. Bio je Rus, to se odmah videlo. Imao je tipič-no rusko lice, vedro i nasmejano, sa blagim i toplim očima. Pitao me nešto, ali ga nisam razumeo. Okre-nuo sam se oko sebe, tražeći pogledom pomoć od nekog tek pristiglog borca sa smene, ali su svi bili zauze-ti raspremanjem i pripremom za večeru. "Ne ponjemajem pa ruski." "A harašo, harašo!", reče Rus i izvadi usnu har-moniku i zasvira Internacionalu. "Ajde, ko nema šta da radi, napolje, da bi smena mogla da večera!", čuo sam Gavru kako nadjačava graju koja je nastala sa dolaskom smene koja je odmah počela da se raspituje o dešavanjima sa terena i zapadnom delu Republike Srpske. Izašli smo napolje. Krenuo sam niz rov ka mestu gde je Kuki još veslao po gusla-ma. Kad sam došao do njega, noć je već zamenila dan. Posle Svetog Ilije dan je bio kraći i večeri su po-stale hladnjikave. Kuki je sedeo na krovu bunkera i pevao o Radovanu. Kad me ugledao, prekinuo je i po-zvao me da se popnem gore i sednem do njega. "Ubi me neka tuga, bolan", reče on dok sam se na-meštao do njega. "I mene", rekao sam mu. 98

Sedeli smo tako u tišini i gledali prema musli-manskoj liniji. Jedna prilika nam se približavala sa donje strane rova. "Kuki, opet tražiš đavola i sjediš na bunkeru, samo sjedi, sjedi, dok te ne pokupi brovink, kažu da sad imaju i noćne dvoglede", reče momak koji je pri-šao do bunkera na kome smo sedeli. Bio je to momak koga su zvali Dinarac. "Samo neka gledaju, oči im poispadale, nego di si ti, nesrećo, smena ti je odavno na večeru sjela." "Bio sam dolje do potoka, učinilo mi se da sam ne-što čuo danas popodne", reče momak sa Dinare. "Možda si čuo neke zečeve samoubice koji igraju bosanske školice, pa dolje ni tica ne može od mina", u šali mu reče Kuki. "Možda, možda", odgovori on i krenu rovom pre-ma zemunici. "Aj, oš da probaš malo gusle?" "Ma ne znam ja to." "Ma naj, bolan, probaj, nisam ni ja znao, pa sam na-učio, jer znam da to nervira ove preko, ranije kad ova-ko uveče izađem i zapjevam, oni opale brovingom ova-mo, ali su se sada nešto primirili." "Ma to štede municiju", čuo se Popov glas, koji nam je prišao, a mi ga nismo primetili. "Đe si, Pope, kućo stara, daj duvana", reče mu Ku-ki kad ga ugleda. "Može, al da sađete otale, nema pušenja van rova, znaš da to svijetli u mraku ko žarulja", odvrati mu Pop.

Siđosmo obojica. Uzeh i ja ponuđenu cigaretu. "Ti, Ćoro, propuši ovdje", kaza mi Pop. "Ma nema veze, ovde je drugačije, bataliću kad si-đem dole", odgovorih mu kao sve pravdajući se.

99

Pušili smo ćuteći, jer smo svi posle onoga što smo čuli od Ivane bili nekako utučeni. "Je l' mogu da pitam nešto?", rekoh tek da prekra-tim ćutanje. "Pitaj, pitaj", reče mi Pop zvučeći kao da mu je laknulo što je prekinuta tišina. "Pa, hteo sam da pitam šta znači ono što se ćuti kada se jede." "E, pa, vidiš, to što ćutimo, to mi, zapravo, oda-jemo neko poštovanje onima koji su tu nekada jeli s nama za istim tim stolom, a kojih više nema, jer su položili život za otadžbinu u ovim rovovima", odgo-vori mi Pop kao da je znao šta ću ga pitati. "To ti je neki naš običaj još od kada je Gvozden poginuo." "To sam nekako i pretpostavljao, ali sam ipak hteo da pitam. To je baš lepo", rekoh ponesen nekim ponosom što sam i ja učestvovao u tom svakodnevnom ritualu. "Pa, to je najmanje što za njih možemo da uradi-mo", reče Pop. "E nesreća im porod odnijela, ubijali su nas pet-sto godina, klali, vjeru namicali, na kolac nabijali i djecu nam odvodili u Tursku, i evo još im nije do-sta", ubaci se Kuki. "E moj Kuki, to nije bilo ništa, to je samo poče-tak za ono što treba da slijedi u narednom vijeku, po-koriće oni i Evropu i svijet, samo što se ovi svjet-ski kartaroši sad prave da to ne vide, jer im to odgo-vara, nije se dovoljno zakuvalo", odgovori mu Pop. "Gdje će im duša više od ovoga, ma sve to treba u more gurnuti da se podave, a i ti, Pope, ti ko neki profesor istorije, samo neko zlo slutiš", prasnu Ku-ki sad već ljut. "Pa, Kuki, ti si iz raje, ne mo'š to da shvatiš, ali sve je to već zapisano i dokle će islam stići i kako

100 će vladati. Sprečilo ih je samo to što su u prvoj po-lovini vijeka bili oni nesrećni svjetski ratovi, pa stadoše, kuga ih izjela, a poslije im Tito i Enver Hodža pomutiše planove, ali evo sad džamahirija opet kreće. Smeta im malo Grčka, pa da se spoje preko Al-banije, Kosova, Sandžaka i Bosne, pravo u srce Evro-pe, evo im države, još vas da poteraju, pa će lako. Po Evropi već se množe u tišini i čekaju. Evo ti Engleska, Francuska, Njemačka, ima ih, rode moj, po nekoli-ko miliona i još se kote, okot im se podavio."

"E vala mene neće oćerati taman mi to zadnje bi-lo", frknu Kuki sad ozbiljno ljut, odlazeći od nas prema zemunici. Bilo je prohladno i Pop i ja krenu-smo za njim. Kad smo prššš, iz zemunice se začuo tuš, odsviran na usnoj harmonici. "Opet Sergej pravi sprdnju, gotova je večera, pa sad izvlače ko će da pere sudove", reče Pop smejući se. Taman sam hteo da uđem, kad me Pop uhvati za ruku i reče mi da sačekam dok se izvlačenje ne završi. "Čekaj, ne ulazi zajebaće te da i ti izvlačiš, pa ćeš proći kao danas za ručak", reče mi Pop. Poslušao sam ga i nisam ušao, nije mi se baš pralo posuđe od čitavog voda, a i bio sam smoren od celodnevnog rada. Unutra se čula graja i verovatno kako je ko izvlačio drvce, tako su ostali navijali. Najzad se čula eksplozija smeha, što je značilo da je neko bio loše sreće za to veče. "Ajmo sad", reče mi Pop. Ušli smo unutra i ljudi su već počeli da se razi-laze od stola. Sto je čistio momak koga sam poznavao još dok sam bio u vezi brigade, a koji je tražio pre-meštaj na prvu liniju, jer se uželeo malo akcije. "Znači, ovde su te prebacili", rekao sam mu kada sam prišao stolu.

101

"Evo, kao što vidiš, prava akcija", reče mi on i ode da pokupi korito s porcijama. Pop je došao do stola i doneo balončić crnog vina. "E pa, Ćoro, da nazdravimo za tvoj prvi dan ovde u našim rovovima." Seli smo za sto i nasuli vino. Bilo je jako i brzo je udaralo u glavu. Na drugom kraju stola tri borca su igrala tablića i raspravljala o dešavanjima koja ni-su slutila na dobro. "Ništa ovo ne valja, opet smo mi jebena strana." "Ma ošišaćemo ih kao lane, sjećaš se kad su na-pali, pa dobili po dupetu, brate moj, ni natovski avi-oni im nisu pomogli." "Bogami, ne znam, ovoga puta je drugačije, vidiš da je đavo sve odnio", raspravljali su oni sve vreme, ne prekidajući igru. "Ma zlo i đavo su odavno ovdje došli po nas, samo što mi to ne vidimo", umeša se Pop u njihov razgo-vor. "Pope, ne sluti nevolje", reče jedan od njih. "Ma ne slutim ja, ona je već ovdje, sve se polako okreće i dešava onako kako je davno bilo zapisano. Svjetski vladari će svoje naume odraditi htjeli mi to ili ne." "Evo ga opet on o istoriji i proročanstvima", do-baci Kuki sa svog kreveta gde je brisao gusle. "E pa da smo gledali proročanstva, možda nam se ovo ne bi ni desilo, ne mo'š, brate protiv cijeloga svijeta, ko će nam pomoći sad?" "Rusija!", reče jedan od boraca koji su igrali kar-te. "Eh, eh Rusija, oni ni sami sebi ne mogu da pomog-nu, pa njih su kao Sovjetski Savez rušili, rušili još od Staljinove smrti, pa eto, na kraju su ih sruši-li i dali im koka-kolu i one čokoladice, da budu 102

srećni, ej ona sila nije mogla da se odupre, a mi se tu nešto guzimo", reče Pop sad već nešto malo revol-tiran i verovatno već zagrejan vinom. "A je l' znaš ti da su ti isti vladari iz senke i napravili komunizam? Znaš li ti da je ruska flota početkom ovoga vijeka bila jača i od engleske, koja je do tada bila

a ugasi agregat. zbog Tite i njegove politi-ke se ovo sad i dešava. na primjer. ni odakle je došao. a njegova naj-veća pobjeda je ta što je izmislio novac i dao ga lju-dima u ruke i tako nekima dao osjećaj moći samo zato što imaju više od drugih. koji je isto prišao stolu. ti Ćoro. u deset da se gasi svjetlo. u Kući cvijeća. junaštvo postali arhaična i nega-tivna svojstva karaktera. spavanje. Tamo je . danas se po svijetu za lide-re i moćnike biraju ljudi niskih moralnih vrijedno-sti. da. Preko ljudske pohlepe i novca. bez kuće i ognjišta". praskao je Pop sad skoro u tran-su. "Sve su to đavolja posla". utro je u nama nacio-nalnu pripadnost. danas u svijetu uspijevaju samo bestidni. Pa ni danas se ne zna ni ko je bio. ajde. vjere i naroda koji su op-stajali i u najtežim trenucima naše istorije zahvaljujući vjeri. pa nije moglo. pa u Kući cvijeća leži". eto. kljukali su narod nekom vještačkom ideologijom i. kojima je svijetao samo njihov lični interes. da su se stavili na pogrešnu stranu." Priča se zagrevala i još nekoliko boraca priđe stolu. mlad si ti. "E moje dete." Pošto se Gavrina izvršavala bez pogovora. Gavra. pošto si tu i pošto spavaš u ovoj sobici. on je i dalje živio i živi u svima nama. gdje su danas ti ideali što su vladali Istočnom Evropom? I koliko su se ti idea-li održali? Nisu trajali ni cio vijek. Pope. ni šje je sahranjen. reče onaj borac što je hvalio Tita. utro je vjeru. čojstvo. mozak su ti isprali. oni im uvališe komunizam i onog sifilističara Lenji-na. "Znaš li ti da su oni bili u službi antihrista. dosta vina i tih đavolskih priča. Prijateljstvo je postalo in-teres. nacionali-zam. Izašao sam napolje da udah-nem malo vazduha pred spavanje. upita Pop. Ne može se protiv vjekovne tradicije. nemoj još i mi zlo da prizivamo kad je već svu104 da oko nas. samo kojoj?". ali nisu uspjeli jer svijest i sa-vjest nas pravoslavnih naroda to nisu dozvolile.neprikosnovena morska sila? Rusija je tada počela da se budi i taman kad im je krenulo. vidiš gdje smo sad. čast. Danas su ti patriotizam. djeco. koji se usudio da negira Boga i sve što je sveto u pravoslavlju bilo. svi se raziđoše i neko ugasi svetlo. oca na sina. a čovjekove vrijednosti se mjere dolarima kbje on ima u džepu. taj-no smo se pola vijeka krstili i krišom slave slavi-li i pobijedili smo. pore-metio sve ljudske vrline. pionirsku maramu si no-sio. Evo. brata na bra-ta su okretali. najčistiju hrišćansku vjeru. umeša se: "Aj-de. E. reče jedan od njih. A zašto? Za-to što su bili vještačka tvorevina onih moćnika ko-ji su bili u službi antihrista i koji su stvaranjem komunizma htjeli da satru pravoslavlje. Nastala je tišina. jer je ta vještačka ideološka tvorevina iscrpjela sve svoje mogućnosti. Ej. Boga su sahranili a da o njemu ništa nisu znali. jer ako su ga oni i sahrani-li. gledajte šta je bilo sa tim komunizmom kad smo se već dotakli te teme o Titi. nastavi Pop. i zato ne mo'š ti meni da pričaš o tvom Titi. onu što je radila na aku-mulator. "Ma Tito je bio zakon!"." Pop je već bio zapenio i taman kad je hteo da na-stavi. jer je za vrijeme svoje vladavi-ne napravio veštačku zemlju." "Ih. Novac je. onako uvređen što je popio lekciju i predavanje od Popa. on će ovladati svijetom. "Znate li vi koji je najve-ći đavolov uspjeh? Najveći uspjeh mu je taj što je ubi- 103 jedio ove obične smrtnike da ne postoji. "Da. Gavra mu reče da ostavi samo jednu sijalicu. sad već malo i pripit. bićeš pasivno dežuran na telefonu. da je umro. Oni su mislili da dsfu i kažu kako istorija počinje od njih i da Bog više ne postoji. Prodali su dušu za svoje blagodeti i lične interese.

jer me je sunce pošteno opalilo. Pa i pored toga što su bili u svađi. To je nerviralo moga oca.stajao Pop i pušio. moj otac mi nikada nije branio da se vi-đam s njim. možda ti se čini sve ono što sam govorio i možda ti sve izgleda kao neki ludački paradoks. Strica sam obožavao. od kojih niko ni106 je hteo da popusti onom drugom. Od tada su se videli samo dva-tri puta i nikada reč nisu progovorili. koje će opet izazvati čovjek. svojim rođe-nim bratom. Moramo da imamo strpljenje svetaca da bismo kroz sve to prošli i preživjeli. Moj stric je bio sušta očeva suprotnost. prave ogroman užas i ha-os u svijetu. pomi-slio sam. nažalost. Mi tu." Pop je to izgovorio gotovo u dahu. Prijatelju. pože-levši Popu laku noć. i to oko ne-ke glupe teme. Gorela je samo jedna sijalica iznad stola i većina ljudi je već bila na svojim mesti-ma za spavanje. pa ćemo se možda izdići iz te vatrene peći. možemo da stojim po strani i posmatra-mo kako mnogobrojne katastrofe čovjeka i prirode. rekoh ja Popu kao odgovor. Neki su pod svećama čitali štampu koju je danas donela Ivana. vukao je dim za dimom. niti da poneki put vikendom prespavam u Valjevu. živeo je kao boem i kao neki pasivni disident. Mada stajati po strani i gledati kako se najveće greške ponavljaju i to uglavnom na štetu onih koji su najmanje krivi. koju sam ja zvao prosto: . mnogo je teško. krenuo na spavanje. Nekako su mi Popove reči i sva ona priča ostali u glavi i razmišljao sam kako sam tu istu pri-ču čuo od prijatelja moga strica pre nego što sam krenuo u rat. koga je verovatno vojska u kojoj je proveo čitav svoj život. Kad sam završio cigaretu. ćutali smo i pušili. Ponudio me cigaretom. Na kraju progovori: "Znaš. jer je kod njega sve bi-lo dozvoljeno i opušteno. mi živimo u problema-tičnim vremenima i doći će vrijeme i dan kada će se cijelom svijetu suditi u teškom iskušenju rata. Raspremio sam se i legao na svoje mesto. reče mi Pop. eto svoju mladost i svo-je najljepše životno doba provodiš u ovim rovovi-ma". smotao sam čik u džep i. istina je bi-la da su obojica bili matori drkoši. "Verovatno obilazi rovove i ovu smenu što je sad izašla". san mi nije dolazio na oči. U zemunici je bilo potpuno mirno. Puši-li smo u tišini. ali hoću da ti kažem da nam se određene okolnosti i određene stvari približavaju ve-likom brzinom. Pop krenu da kaže nešto. U stvari. Sećam se da me je jednoga popodneva pozvao stric. videlo se da je pun nekakvog emotivnog naboja. bio je profesor glume i poslednjih deset godina od ka-da se posvađao s bratom živeo je u Valjevu. jer mi je do mozga polako dopirala njegova priča. kao da mu je to bio neki teret koji ga pritiska i kao da mu je bilo drago što sam ja taj pred kojim je olakšao svoju dušu. Ušao sam u drugu prosto-riju i video da je Gavrin krevet prazan. 105 "Nema tu šta da se vjeruje. Njihova svađa je izbila neposredno posle Titove sahrane. Dalje nismo pričali. Zato se samo treba uzdati u Božju vo-lju i pomoć njegove ruke. a i vina sam dosta popio te večeri. a tri puta nedeljno je držao nastavu svojim studentima u Beogra-du. a koja je tada i odnela prevagu u meni i pored velikoga nezadovoljstva i negodovanja moje de-vojke Lele. koji je živeo u Valjevu i koji poslednjih deset godina nije bio u dobrim odnosima s mojim ocem. pa odusta-de. zaista je bio sušta suprot-nost mome matorom. On se nikada nije ženio. odvela u sasvim drugu kraj-nost. Ia-ko sam bio umoran. koji ga je nazivao društvenim parazitom. "Ko bi rekao i ko bi mogao verovati da užas može postati svakidašnji život jednog čoveka?".

svi stolovi su. za svakim se vodila žučna rasprava. zaklonjen iza jednog stuba. to je bilo ne-moguće. jer sam hteo da ugođaj bude kompletan. Toga popodneva sam hteo da izađem s Lelom da prošetamo po keju pored Dunava. a i nismo imali para za takvo mesto. upitao je šireći svoje ruke ka nama i ljubeći nas. koji su imali be-le sakoe. slikari. Kada sam završio razgovor. bele košulje i crne pan-talone. Sredinom osamdese-tih trebalo je da postane primabalerina. Graja je bila neverovatna. Sa stricem je.prevelika disciplina i izvrši bez pogovora. de-co?". kretali su se između stolova i kupili narudž-bine gotovo u letu. Taman sam hteo nešto da kažem Leli. tek smo sad ušli". "Ma ne. Dok sam još bio student na četvrtoj godini Elektrotehničkog fakulteta." Majka mu je rekla da me ostavi na miru i da me ne maltretira. Međutim. pitala je devojka koja se predstavila kao Rada. i stalno smo se ras-pravljali šta da obučemo za tu priliku. Pokupio sam Lelu i otišli smo do Kluba taksijem. Moj stric je zvao i rekao mi je da sam večeras pozvan u Klub književnika. Ušli smo unu-tra i sišli u suteren. crne leptir-mašne. Lela i ja smo seli na dva mesta koja su bila ostavljena za nas. imao sam osećaj da smo se vratili trideset godina unazad. Ono što sam video kada smo kročili unutra. Pre izlaska sam tražio od ćaleta neku kintu za taksi. ostavilo je na me-ne neobičan utisak. razni umetnici i svi su uglavnom bili pro-tivnici komunizma i levičarskih režima. "Ue?". samo je frknuo i rekao: "Gledaj da od tebe naprave državnog parazita. Bila je zaljubljena i zbog lju-bavi je žrtvovala karijeru. bili popunjeni. Rada je bila. naravno. Rekao mi je da dođem s Lelom. Za stolom za šest osoba sedela su dva čoveka i jedna žena od tridesetak godina. Iako smo stajali na ulasku u salu i iako su konobari prola-zili pored nas. od dima koji je lebdeo iznad stolova gotovo da se drugi kraj sale nije video. propala balerina. Posle upoznavanja sa ostalima. Klub književnika bio je kao neko mesto gde su se uglavnom skupljali ljudi iz intelektu-alnog miljea Beograda: glumci. ponavljajući u hodu porudžbine onako samo za sebe. pisci. . kad me telefon uhva-tio na vratima. lepa. Sala je bila izdeljena na nekoliko de-lova. Poveo nas je do svog stola. CJS će on biti sa nekim prijateljima na večeri. jer nam verovatno tamo nikada ne bi da-li sto. Koliko sam mogao da primetim. uvek je imao strpljenja da neke stvari ob-jasni. Uvek smo nekako maštali da se skupimo i odemo tamo na večeru. dim je bio kao magla. koji je bio skroz u ćo-šku. niko na nas nije obratio pažnju. Konobari. ali vidno ispijena od noćnog života. sve bi-lo po sistemu lako ćemo i nikada nije bilo nervoze niti psovki. Ubrzo posle porođaja taj momak ju je napustio i ona je ostala i bez ljubavi i bez karijere. smestili smo se. ali kako je bila mlada. pro-fesori. u trenutku kada sam hteo da izađem iz stana. I Lela i ja smo bi-li nestrpljivi celo to popodne. Poku-šao sam da prodrem pogledom kroz dim ne bih li za ne-kim od stolova ugledao strica. jer bašta nije radila. Kada sam mu rekao GTJS idem 107 i ko me pozvao. zatrudnela je s jednim momkom s kojim je bila vrlo kratko u vezi. Sav odu-ševljen izleteo sam iz zgrade i požurio da se nađem s Lelom i da joj saopštim ovu vest. reče diplomatski Le-la. Sve je nekako bilo obično i jed-nostavno. međutim. rekao sam sam sebi. 108 što se kaže. a oni odmah nastaviše svoj razgovor. "I ti stvarno misliš da će biti rata?". "Je l' dugo stojite tu. ali to su samo bile puste stu-dentske želje. dosta puta smo pričali o tom za nas kult-nom mestu. kada se on pojavio ispred mene sav zajapu-ren i ozaren što nas vidi. bio sam oduševljen.

mogla da zakuca svoj kočić u Krajini gde je bio srpski živalj i da na taj način još onda napravi Veliku Srbiju. nije tako planirano. Slovenija će da bude probni balon. 109 "Pa. sa . naslonjena je na Austriju. Kako u Americi imaju više od pedeset država. ne znam. Od tada je životarila i od pre nekoliko godina ušla u vezu sa Jovanom. Od tog nemačkog blo-ka i ide cela ova igra. i prsten na levoj ruci. da je htela. moj pobratime". A ti. razočarana što je izgu-bila mesto prve balerine i zbog kraha na ljubavnom planu. pa što i mi ne bismo mogli tako?" "E pa. kome je Rada i uputila pitanje o ratu. zbog naših mladih prijatelja koji su nam se priključili da bi im neke stvari bile jasnije. "Teško da će posle pada Berlinskog zida svetski moćnici dozvoliti da neki postkomunistič-ki režim opstane. Nije u tom po-gledu bilo ničeg neprijateljskog. koji je no-sio preko crne rolke. ubaci se Ča-slav sa svojim baritonom. nemoj da se čudiš što se ovo dešava baš u Sloveniji. Nikada nam oni neće zaboraviti kako smo ih oterali sve usranih gaća kada smo krenuli sa Krfa. ali ne znam kako će moći s tim da se izbori. Časlav je sedeo pre-ko puta moga strica. zato nema šanse. uključi se i Jovan u razgovor. koji su tada izračunali da će Srbija ako ostane samostalna. draga moja". I nemoj da zaboraviš kakav smo šamar njima zavalili kada je posle rata kralj formirao tadašnju zajednicu Srba. Jovan je bio dobar prijatelj s mojim stricem i večeras je sedeo pored Le-le. Kratku i urednu bradu. samo se čekao pogodan trenutak". Prosto je streljao očima. ali nekako prijatan glas. neka ide. i dok je govorio. napustila je balet. Kasnije. oni nam odavno to spremaju. Vi-diš. Napro-tiv. nekako mi je sve to bezveze . Bio je obučen potpuno u crno. što bi-smo ratovali . bio je ču-dan medaljon oko vrata na srebrnom lancu. Imao je vrlo dubok. dugu. "Nije kralj napravio taj nesrećni savez naroda zato što je on bio mnogo pame-tan ili zato što je želeo da usreći te narode. jer oni verovatno potiču od Titovih pionira". a ne u Makedoniji. draga. mi tu više ni-šta ne možemo. samo što bih tu ja malo dopunio. ono što mi je na njemu odmah upalo u oči." "E to si potpuno u pravu. Hrvata i Slovenaca. Kao da je znao da mu je svaka na mestu. Ne zaboravi da je onda Srbija.zašto jednostavno ne pustimo Slovence da se odvoje." "Teško. osećao se neki spokoj u tome glasu. Bile su nekako plavosive i pogled mu je bio leden. Srbija opet mora na kolena. preteču ove današnje Juge. teško. ubaci se moj stric. koji je bio dosta stariji od nje i koji je bio profesor na Akademiji za dramske umetnosti. "To je neminovno da će biti rata. Mislim da vuk bude sit i ovce na broju. vezanu u rep. to su njegove oči. uradio je to po nalogu moćnika iz senke. koji je imao isti znak kao medaljon. to je odavno spremano. odgovorio je Časlav. Ono što je na Časlavu bilo najupečatljivije. posle sve one slave i snage koju je pokazala posle Pr110 vog svetskoga rata i kojoj su se divile sve one države koje su u tom ratu bile protiv Nemačke osovine toga doba. Imao je crnu kosu. i to je ovaj Milo-šević shvatio. Tako-đe. Od sve troje najupečatljiviji je bio Časlav. "Srbija mora da se oslabi skroz da ne bi mogla samostalno da funkcioniše.ako neko hoće da ide. uzeti sama te teritorije i privoleti te narode da joj se priključe.jer je njeno mesto dok je bila trudna zauzela neka druga devojka. To nam nikako neće oprostiti i zato su nam sada spremi-li novi scenario. već je samo terao onoga koga je gledao da oseti neku nelagodnost.

da se dobije na vremenu da se Nemačka opo-ravi od rata. sprovode politiku koja je njima u interesu". to mi je izgledalo da ta njihova priča liči na samo njima znanu igru. Šta bi tada ostalo od Hrvatske? Ništa.punim i legitimnim pravom. zašto bi nas sada rasturali. ne ide mi u glavu". u če-mu je fora. meni je sve ovo bilo neverovatno zato što smo mi u osnovnoj i srednjoj školi taj deo istorije učili samo površno i sve je to i za Lelu i za mene bilo na neki način neistraženo. po-bro. nastavila je Rada pre nego što je Časlav uspeo da joj odgovori. ajde mi da nazdra-vimo. "Pa nije on. U stvari. Kada je konobar uzeo narudžbinu. ti me. zaključila je očigledno već pripita. pobro. pa je nekako cela sala pratila ukupni tonali-tet i . povikao je stric i odmah se jedan konobar stvorio pored našeg stola. reče Jovan isto pomalo pripitim glasom. na neki način i u skladu s potrebama u datom trenutku. šta se to oni kao igraju s našim sudbinama. "Još nemoj samo te tvoje narodske i kultne priče. tako da nismo mnogo učestvovali u raspra- 111 vi. a koja danas. moćnici su još on-da to videli i rekli kralju da napravi savez. "nego. pariska i druga vrata. "ako su se. da joj ja objasnim iako sam joj te stvari objašnjavao sto 772 puta". koji su na određenim pozicija-ma i funkcijama. jer sa sa-vezom Srbija se nije bavila sama sobom. jer je dosta pra-znih flaša vina stajalo na našem stolu. ispravi i dodaj. kao što kažeš. Nazdravili smo i stric predloži da odmah naru-čimo večeru. čekaj gde je piće za vas. sada kao mudro ćute i gledaju kako će se odigrati ovaj novozamišljeni ogled. E pa. Pa ko je onda čuo za Hrvatsku ili Sloveniju? Moralo je. kao i onda. "I ti stvarno misliš da se sve ovo dešava samo da bismo mi Srbi spustili glavu. radio baš protiv svoga naro-da. dodao je moj stric. vidiš dobro. a Bosna bi se svela na malu džamahiriju sa tri minareta. bila je jedina snaga i vodilja ostalim zemljama. preko svojih članova. kao i ja. pre skoro više od šezdeset godina tru-dili da nas ujedine. a i glasnija. on je samo poslušao savete onih koji su pripadali raznoraznim tajnim udruženjima u kojima su bili i skoro svi Karađorđevići. konjušnica i ništa drugo. razgo-vor je ponovo potekao." "Je l' hoćete da kažete da je tadašnji kralj namer-no radio protiv svoga naroda i da je neko drugi na nje-ga izvršio pritisak da se takav savez napravi?". Srbin je pomogao njihove zemlje. Časlave. jer se naše znanje istorije uglavnom svodilo na Sutjesku i Neretvu. Vi znate ko su meni bili i deda i pokojni otac i znate da znam šta vam pričam. i Lela i ja smo naručili isto. "pa ako nešto izostavim ili pogrešno kažem. jebote ovo je kao Riziko". jer su gosti za susednim stolovima isto tako bili sve gla-sniji. koja je sa dozama alkohola koje smo unosi-li u sebe postajala sve zanimljivija. znali su da samo zahvaljujući vekovnoj i bespoštednoj borbi Srba protiv Turaka islam nije zakucao na beč-ka. molim te". sve ove neverovatne stva-ri slušala poluotvorenih usta. eto. koje. Kako su svi za stolom pili belo vino. Bogo!". jer je postajao sve zanimljivi-ji. želeli smo da se raz-govor nastavi što pre. "Jooj. Dozvoli. postavljaš pitanja o kojima smo sto puta do sada raspravljali." Što sam ih duže slušao. bre Rado. mislim što bi nam to radili ako si i sam rekao da smo im vekovima bili neka brana da ih islam ne pohara?". "Jer. upita Rada Časla-va. Mislim. koja je. mislim ne razumem. Bogo. kćeri. pi-tala je Lela. već je svoju snagu morala da proliva na nove članice. nastavio je Časlav. A svi dobro znamo koliko su se nekoli-ko vekova unazad svi plašili Srba i poštovali ih. Srbija je tada bila majka celoga Balka-na.

već skoro dve hiljade godina poštuje na stotine miliona vernika. Na sreću. dušo. Vidite. Duh naroda je nesalomiv i nepobediv. počevši od carske Rusije. nimalo. verovatno im je i Tito svojim dola-skom na vlast malo pobrkao lončiće. samo taj podatak je dovoljan da se shvati sva ta njihova novokomponovana ideologija. koju. tadašnji zapadni moćnici su po svaku cenu hteli da iskorene pravosla-vlje. začeo baš u Rusiji. jednostavno. pa sad hoće da nas rastave. jednostavno to više nije u modi. koje je patološki mrzeo. i to komunisti nisu mogli da shvate.. bila veštačka i koja je ima-la najstrašniji oblik diktature. da ruše hramove i od njih prave konjušnice i javne kuće.. a u svojoj osnovi imaju nečega levičarskoga. niko te jednoumne si-steme koji se pozivaju na neke nacionalne priorite-te." "Daj." . jer zaista do sada nisam imao prilike da prisustvujem ovakvim temama. pa moramo da je razvodnimo u sitna crevca. koja je. vere i tradicije." "Mladene. Ne. meni je sve ovo vrlo zanimljivo. Časlav je samo klimnuo glavom i povukao dim iz lule koja je oko našeg stola širila prijatan i sladunjav miris. 113 oni su Jednostavno došli na vlast iskoristivši svu muku i nevolju naroda između dva svetska rata i re-kli: Bog je umro! Eto. Jer. Jer. zapravo. Znamo da se od tada mnogo šta promenilo. Mada je i on svojom vladavinom radio za sve druge osim za Srbe. mrtvi hladni drznu da jednostavno zabrane Boga. Rado. znamo da ih ne voliš. ali nije to ono što Rada nije razumela. kako su voleli za sebe da kažu. mislim ovo sve što je počelo da se događa 114 u Sloveniji i koliko mogu da vidim. koji kao da je oma-mljivao na čudan način. skrati i objasni.. Jovane. ti znaš da je ćale još zadojen tim pričama mi smo Titovi. svi znamo da je Rusija najveća pravoslavna zemlja na svetu i svi znamo da se tih godina najradikalniji oblik ko-munizma. E sad. proglase za nešto što je najsvetlije. još 1917. koja je tada postojala ni pedeset godina. koji na pravi način prikazuje raz-mišljanje oslonjeno na tu ideologiju. mladi ste i vas su vaspitali u jednom drugom vremenu. taj isti komunizam nije slučajno rasprostranjen baš u nravoslavnim zemlja-ma. za ne-što što su se usudili da stave i ispred samoga Boga. nadam se da tebe i Lelu ovo ne smara previše. godine. gde su opet najrasprostranjeniji narodi pravoslavne vere. nisu uspeli. evo. Zamislite vi da se komunisti koji tada kao jedna bukvalno nova ra-sa. pomalo u Hrvat-skoj. pa i ti. Ne mogu interesi da budu isti pre šezdeset godina i sada. Malo ću morati da raširim priču kad sam se već do-takao komunizma. Tito je naš. evo. Ne voli. vidiš. ali moram da ka-žem da ni meni nije jasno zbog čega hoće da se sada rasturamo." "Ne. gde su vam glave bile napunjene jednom ideo-logijom. tu je. daću vam samo jedan primer. dušo. zamislite da oni svoju ideologiju. koji je kasnijih godina širen uglavnom po istočnim zemljama. ako tako mogu da kažem. Ova deca za stolom.. koja je opet izneverila svog nacionalnog vođu. danas njima ne odgovara ovakva Srbija.prilagođavala mu se. "Nije tu stvar u tome što su nas ujedinjavali. ali mi se uvek tako dotaknemo neke teme. veru. ne. Slo-bina greška je bila na neki način to što je svoj uspon pravio i preko Gazimestana. reč o čisto geo-strateškoj politici. već. opet si se uhvatio da pljuješ po komunistima. crkve. svakakve reči su tamo izgovorene i verujem da se to zapadnim moćni-cima nije dopalo. dušo.

Hrvati svoje čuvali i na kraju rata ih upisivali u partizan-ske spiskove. vi zato ne znate." "Pa onda počni od Kulina Bana. pa vidite. Dok su. al tature. Danas Sr-be kao većinski narod u ovoj današnjoj Jugoslaviji treba razbiti i usitniti. Danas je situacija malo drugačija. Pokušaću da pojednostavim. a što im je nejasno. on nastavi nešto ti-šim tonom. dobro. suština što sada hoće da nas rasture jeste ta što hoće da Sr-biju izoluju kako bi je definitivno i za vjeki vjekova bacili na kolena. odmah posle Drugog svet-skog rata. On je bio Srbin.. jebote. Srbija je bila sila koja nije imala premca na Balkanu i šire. pošto je na naše čelo stao ovaj Milošević. Neki od tadašnjih kreatora svet-ske politike su. imali za cilj i da na taj na-čin razvodne snagu Srbije."Znam. sva teška privreda. neke moje zaključke nabrojaću tak-sativno. ali zadojen tom ideologijom i veran Titu. "Ako mi dozvolite. Dru nisu ce še vel! malo priča i volska baš in Danas je tija. Ima tu još dosta drugih razloga. na jedan perfidan način zavadio Srbe. bio je tim Srbima i sudija. Tada je trebalo razvodniti srpsku sna-gu i zajedništvo.". ti baš ne možeš bez komunista. u pizdu materinu. Hrvata i Slovenaca. bio je najveći zagovornik i dželat." Pošto niko ništa ne reče. koja je tada u Sr-biji bila u pravom usponu i to među druge narode ka-toličke vere.. samo sam hteo da počnem od početka i začetka problema. a pusti te časove iz istorije za neki drugi put. Pre šezde-set godina. ne bih li na taj način ostavio njima prosto-ra da do zaključka dođu svojim razmišljanjem. 115 Situacija se nekako rasplamsavala. Svi znamo da Srba ima u svim republikama i da iako nas na neki način smatra-ju za neradnike i mrsko nas gledaju kao narod pravo-slavne vere. bre. jer su tadašnja pobeda i povratak u otadžbinu maksimalno ujedinili Srbe u Srbiji.' totali crkvom nom upr ta i nac hrišća "Rek "pa zar hrišća . pre toga da je Tito. Ovi se utišaše.. gde bi ti pravoslavci bili manjina. pored toga što su tajno predložili. i tu-žilac i izvršilac. planu moj stric. ali da vam sada to ne nabrajam. Možda ne znate da je Tito gradio Jugoslaviju nekako po svojoj meri. ali znamo mi stariji kakav se pokolj desio u Sloveni-ji nad četnicima koji su pokušavali da pobegnu pred streljačkim strojem Krcunovim. poprin osnovni Evrops novog s priče. ali isto tako u Sr-biji nije gradio ništa strateški važno. po mom mišljenju. još nas se boje i poštuju nas." "Jebote. znam. s druge strane. objasni ljudima ono što im nije jasno. E sad. evo sada ću da im ob-jasnim. a kasnije isto tako i podržali predlog za udruživanje Srba. koji je.. dobro. ja sam objasnio ovim mladim ljudima ovo što ih zanima. shvatio šta nam se sprema i koji je već počeo da pipa puls na116 roda ak< vesti z( to. evo. samo sam hteo da im malo pojasnim neke stvari. "Ako mi dozvolite". reče on sada već i sam poma-lo revoltiran što su moj stric i Jovan počeli da se prepucavaju. otvarajući i omekšavajući njene granice.. U tom trenut-ku se umešao Časlav i njegov duboki glas je nadjačao to prepucavanje između moga strica i Jovana. Jer znaju ko-ja je snaga Srbije.. jer I ku." Opet je Jovanu u reč upao moj stric. trebalo je razliti pravoslavnu veru. Na-ravno. "Idi. koje je posle Prvog svetskog rata bi-lo u ekspanziji. vojne fabrike i mnoga druga značajna infrastruktura uglavnom je u drugim republikama. Drugo. već podeljene na četnike i partizane.

nije ti fora. ima da ih razvalimo. Milošević je bezbožnik. Slovenije. sad već poprilično pijan. :amo da sluša i pitanje je dana kada će i sam "gram kontrole građana na globalnom nivou I i uz pomoć tehnike govora milenijuma koji ma. Ništa se on tu mnogo ne pita. Zašto je cilj napraviti na Balkanu više država i rascepati Srbe da budu građani drugog reda i da se i pored osećaja i pripadnosti Srbiji. bede i gladi u zemljama Trećega sveta. koji nam kuca na vrata u obliku takozvane demokratije." "E. Ta-ko da. a želim to iskreno i vama. zatiranje svakog nacionalnog identite-znalnog ponosa. pa do 1918. oćemo li. on je suvi-i totalitarista. Jovane. bre. U tome je cela suština ove postavljanje govora svetskoga poretka. nije ti ovo kafana na Jelici".će. g modi nova ideologija. posebno :tva. Zapad voli ove levičarske sisteme s petokrakama. Po mom mišljenju. koja je i sama bila malo cirke. e Vatikan i papa to dozvoliti kao lideri :tva?" ." "Ćuti. jer se iskreno nadam da će me Bog uzeti sebi pre nego što nastane vlada-vina i era tog novoga svetskog poretka. Pap je da su pijaci J on mora ući u p putem u je pred ljeva no do rata. protiv onih komunjara. među nama. i ste hrišćanstva". Uništenje religije. milom ili silom. Nadam se da sam vam bar malo razjasnio zašto je Srbija na redu. Sa jednom ednim monetarnim sistemom pod jedinstve-vom. i kasni-je. reče Jo-van. bolesti. a. a koje su u suštini probni model tskoga poretka. kao što su naši dedovi. moraju izjašnja-vati kao građani Hrvatske. ovo nam se sve sprema polako. To je sada izvozni proizvod tih zemalja koje se zovu zajednica.. prekide ga moj stric. ubaci se Rada. mada se iskreno nadam da će ovaj Milošević imati dovoljno pameti da opet ne zavr-šimo na nekom Krfu. jer sa dešavanjima koja su neminovnost i koja nam slede. a koji se zove tehnotronika. Bosne. dragi moji. budalo pijana. pobro. "Ma jebaćemo im kevu. videćete da sam bio u pra-vu. od 1912. mamicu im jebem okupator-sku!". a to Srbi nikada ši ni voleli. što Zapad jedva i čeka moći da proceni snagu Srbije u ovom trenut-. 118 . a. "Da se bijemo i da ih sve razbijemo kao i uvek do sada. ćeri. Naravno. ali biće potrebna đa-met i sposobnost da to istera do kraja. pa. ma sa-mo neka dođu u Srbiju. nismo još ni večerali.. ima da se bijemo". a čini mi se da mu je i ego ž za naš mentalitet. koja se zove Demokra^ koja se u suštini ne razlikuje mnogo od dik-na samo ima mekši karakter i primenjuje se npu štapa sa šargarepom na kraju. jedna ) na vladavina nad celim svetom. i ko zna još kojih zemalja koje će nastati ovde u ovome regio-nu. spremte se spremte četni. neće moći. Sve je lepo to što on zvori zaluđujući mase.. mislim da se nećemo dobro pro-g više razloga. ali neumitno. Prvo. bogami.. Jedan od ci-zg svetskog poretka je smanjenje broja stanov- 117 nika u svetu uz pomoć ratova na ograničenom prosto-ru. "E. nastavljao je Jovan i obratio se meni balaveći na sve strane. bogami. neću doživeti. a ti si već mortus". ako se posle koje godine prisetite ovo-ga razgovora i ove večeri. ubaci mu se Lela u reč.. mnoge od ovih stvari ja. moram da ti kažem slede-e jedna obična budala i marioneta koja veru->eh i oprost roba s kojom može da se cenka na /dskih duša.

reče mi Lela. I zato. cela omladina.1914. eej. bre. nikad ovoliko nismo čekali. ne mogu da verujem šta čovek priča". kakav. "Ej. "Ma daj. pravdajući se gužvom i obećavajući da ćemo čekati još samo ko-ji tren.. nemoj da mi ovde u kafani izigravaš patriotu i da prizivaš rat. bre. Pa zar im onda nisu držali govore kako pravi narod dobro oseća da onaj koji ništa nije dao za otadžbinu nema prava na nju. rat. koja je slušala našu prepirku. jebeš vino. samo u kafa-ni i kad se biju sa alkoholom. više da bih je iznervi-rao nego zato što sam razmišljao da se stvarno pri-javim za rat ako bi do njega došlo. rekao je da će doneti fla-šu vina na račun kuće. šta lupaš?". šta je bilo? Šta smo učinili sa svojim ratnim invalidima i ratnim hero-jima. šta si ti kao neki patriota? Jebote. usraću vas". U znak izvinjenja. bre. Pogledao sam je iznenađeno. dobaci mu Rada već vidno iznervirana Jo-vanovim ponašanjem. Mladene. jer o tome nikada nismo razgovarali. Dok su se oni prepirali s kono-barom. "Možda i hoću". a pogoto-vo ne mladima. jebeš rat. Časlave. šta si se primio na ove pa-triotske govore. obogaljenim omladincima. pijano govedo. nego za Srpstvo. reče ona sad se već obraćajući Radi. koji su se smucali i prosili. koji su u ratovima svoju mladost osta-vljali po rovovima."A. je l' može?". bre.. večeras je ludnica ovde. pijana glavo. pa se klackaj taksi-jem kući". sipaj mi malo vina. bre. obogaljene invalide. kakav si". bilo bi: bež'te. Sada sam već bio revoltiran. otadžbine. nešto da večeramo. "Ma pusti ih. misliš da ne znaju da je nagrada na kra-ju bila noga u dupe. Seti se ti. a kad bi zapucalo. Nerviralo me je to što su drugi donosili neke zaključke o mojim oseća-njima. svi. tako oni uvek. "Zna današnja omladina šta joj valja činiti. pusti to. ja sam. misliš da oni nisu svesni i da nemaju iskustva šta se tokom istorije dešavalo sa onima koji su se žrtvova-li za Srbiju. mi ćemo da odemo u Australiju. Budo! Časlave. šta je bi-lo posle ratova 1912. obrecnula se. naručili veče. . a. smiri se ili ja idem. "Ma. "Alo. svi su se oni odazva-li na zvono uzbune kada je otadžbina bila ugrožena. bre!" "Ajde.1913. imamo dobru školu. Jebeš rat. Šta nas boli dupe ako bude rata. borac. cela ta vaša gene-racija. obratila se Rada Leli. šta si mu se navr-zo. bre. treba da idete na bra-nik otadžbine. jer nisam znao šta da odgovorim. jebote. sjaši sa njega malo. Jesmo li mi. sestro. 119 Buudo. "Ej. ali je zato Lela uskočila i rekla da nema šanse da me pusti u rat i da ako dođe do rata. pa se onda kurče po kafanama. odgovorih još iziritiran njenim tonom kojim mi se obratila. "Pa da nećeš možda da ideš u rat?". počeo je da vi-če Jovan. Ovde svi ovi što vidiš su ti ve-liki zagovornici Srpstva. ovde sva-ko veče. možeš volu rep da iščupaš. palimo preko. počeo je da se izvinjava što čekamo. bre. "bre. Rat nikome nije doneo dobra. napiju se. stric stade na moju stranu. Pa zar nam nisu najveće vojvode i koman-danti prodavali šinjele i ordenje da bi se prehrani-li dok su se ministri bogatili. boli me kurac što je gužva!". oćete ti i ovi tvoji omladinci da bra-nite Srpstvo kao naši dedovi?" Ćutao sam. imali smo reke prosjaka. daj. bre. bre. ne za ovoga komunja-ru Miloševića. noge. 'oćeš da ga zoveš?" Konobar je već hitao ka našem stolu i kad je pri-šao. ali. I šta je bilo posle rata. delijo. pitao sam Lelu odakle joj ideja da bih ja išao u Australiju. Budo. daj da jedemo. bre. vidi. nastavljao je Jovan.

A ovo što si večeras čuo. da li je i to uklapanje. "ali stvarno ne znam šta mi je bilo i ipak se ne bih vraćao dole. odgovorio sam malo i postiđen. to ti je slično razgovorima o svemiru. znaš. "Ma ništa. tim pederima dao to pravo da jebu ceo svet". mnogo će mu teško biti. svi će biti protiv nas. Teška vremena dolaze.120 pružajući mi čašu da još sipam. U glavi mi je bubnjalo: RAT. jer se sve svodi na neke realne pretpostavke. ali ja sam se već peo uza stepenice. napisan crnim slovima: RAT. u stvari je tako daleko i nerazumlji-vo. pošao bih kući. to ti je sve tako. prasnuh. "Mlađo. stao sam na sema-for čekajući zeleno za pešake iako nije bilo kola. To je neminovnost. razumem ja to što vi pričate. sačekaj. ode čovek.. jer sam tek tada bio svestan svoje re-akcije. momčino. pomislio sam da je Lela i besno se okrenuo. sve zavisi od nas koju će-mo mogućnost izabrati i kojim ćemo putem krenuti." "Je l' vi stvarno mislite da će biti rata. "Vidi ga. Ali bez obzira." "Dobro. takav momak. RAT! Ta reč mi nije izlazila iz pameti.". . srećom. šta se primaš. odbrusi mi ona sa već dobro poznatim stavom kada se iznervira. kao što ste naveli u onoj priči o no-vom svetskom poretku?" "To je samo deo scenarija. munuvši me nogom ispod stola. težim ili lakšim. koliko ja vidim. iznervirao si se?". Mlađo. RAT. bre. Tek sam tada video da sam i sam pripit od silnog vina. mo-žemo samo da se uklopimo ili da budemo uklopljeni. bre. šta bi radio da je konverzacija bila žešća i da si mogao ravnopravno da učestvuješ u njoj?" "Izvinjavam se ako sam vam pokvario veče". odgovorio sam joj. Sad sve zavisi od njegove mudrosti i snage koju bude pokazao. "Ajde da se malo izduvamo pa idemo nazad da se ne ladi večera. u stvari. koji vodi između čekića i nakovnja. Osećao sam da neki bes kulja u meni. nisi ti jedini koji se uzbudio od ovakvih tema i priča. tek sada sam video koliko je visok i krupan. a. Kada sam prolazio kroz hol u kome je jedan čikica prodavao no-vine." Čuo sam Lelin glas dok sam odlazio. Bio je to Ča-slav. veruj mi. bre. rekoh ja i ustadoh od stola." "Da ti nije ova rasprava malo udarila u glavu. rekao sam. nemoj da si nakraj srca. samo se zajebavam. ništa više nisam razumeo. "Šta je." 121 "U. Miloše-vić je izabrao onaj teži. čini ti se da je realno. nešto mi je došlo". koji me na neki način smiri-vao. ali mi nije jasno ko je. Istrčao sam napolje i krenuo prema Konju. prolazeći pored stola na kome su stajale. To su događaji koji dolaze i mi tu ne možemo ništa.. hteo ti to da prihvatiš ili ne. Kada sam stigao do pešačkog prelaza pored Narodnog pozorišta. pažnju mi je privukao naslov koji je bio preko cele strane. zabrundao je. "Uzmi pa sipaj sama". idem kući. zajebavaj se sa mamom svojom". bre. ne mogu da verujem. moj stric je vikao za mnom. "Šta ti je. "Ma. šta mi glumiš nekog mačo lika?". mada. jer mi se u glavi sve pomešalo i neki revolt se budio u meni i. Utom sam osetio nečiju ruku na svom ramenu." "Neću. izvinio sam se svima i krenuo prema vratima. veče je bilo sveže i duvao je lagani vetrić. koje u čovekovoj glavi ne mogu da nađu sredinu i objektiv-no objašnjenje koje bi naš mozak prihvatio zdravo za gotovo. pa si se iznervirao zbog zajebancije.

ali cilj im je isti. bio prilagođen tadašnjem vremenu. svođenjem seljaka na položaj kmeta. Ta udru- 123 ženja imaju različita imena i programe. grad je bio skoro pust iako nije bilo hladno. mnogo vekova. mislim. Ranije su radili u tajnosti i mno-ga od tih udruženja koja okupljaju te vladare osnovana su pre više vekova. imaju sve što hoće. bar tako pro-pagiraju oni koji se izjašnjavaju kao demokrate. zar nije cilj demokratije razbijanje i skidanje okova. da ne stojimo ovde na ulici kao ludaci. pokoljem koji su činili nacisti i posle njih komuni- . koji su sve to nametnuli svojim pojavljivanjem i propagiranjem za života: ra-zne ideologije neverovatne snage i moći. kako je vreme prolazilo." "Ma nisam nervozan i nemam nikakve leptiriće. koji se protive novom svetskom poretku. koje su. recimo. mislim izbori i sva ta sranja?" "E to si dobro rekao. Platon. Mirisalo je na rat. u vazduhu se osećala neka napetost i nervoza. moć-nici i vladari su shvatali kakva je moć tih ljudi i njihovih ideologija i oni su ih samo primenjivali za sebe da bi pomoću njih vladali narodnim masama. u čemu je razlika. to pravo su oni dali sami sebi i to pre mnogo. trebalo bi mi mnogo. stvarna. "Vidiš. sloboda kretanja. pa ti shvati koliko možeš. Solon. nasiljem i progonom jeretika u Vizantijskom carstvu. jednopartijski i šta ti ja znam. čak nije demokratija. To su bili gorostasi. onda sve mogu. zakoni i mnoga druga pravila. Ali pošto vidim da te to zanima. Ne znam da li bih mogao. Kasnije. naravno. koja je prouzrokovana jednom vrstom ne-moći prema svemu tome. Platon Alkibijad. i dan-danas duboko utemeljene u ljudima i u čitavom čovečanstvu. koje. i kakvo je to zagovaranje demokratije. isto u najvećoj tajnosti. nego ajde da prošetamo do Kneza. Jer to ti je kao priča o svemiru. Muhamed. to znači da je lep-tirić ponosa počeo da ti leti kroz misli i on te te-ra na nervozu. mnogo dana priče. i kod nas uveden ovaj višepartijski si-stem. pa čak i Buda. jer tu se ja-sno mogu naslutiti prva tumačenja novog svetskog po-retka. pa zar nije. Neki su čak toliko daleko da smatraju kako je Platonova filozofija bila inicijalna kapisla i potpora za beskorisni zulum kakav je pre reformi nametnula Katolička crkva svojim krvavim krsta-škim ratovima i inkvizicijom. Lao Ce. koji je. evo. niti da li bih znao da ti odgo-vorim na to pitanje. svi oni su zagovornici i poklonici eugeneti-ke. Ne znam da li si čitao Platonovu 'Državu'." Prođosmo pored Konja i krenusmo Knezom. to što te muči ko je njima dao pravo. Danas među nekim antiglobalistima. sloboda misli.722 "Eto. pa i onda nisam uve-ren da li bi to shvatio na pravi način. onda bi svakako taj početak trebalo da tražimo među pojavama kao što su: Mojsije. ima zagovornika da su za sve to krivi Sokrat. jer su oni svojim kenjanjem i filozofiranjem postavili ne-ke osnovne parametre na osnovu kojih su kasnije utemeljivana i uređivana društva. Kada bi pravili neku analizu i tražili začetak te ideje čiji su oni poklo-nici i koja se iskristalisala tokom vremena i rasta njihove moći. opet postaješ nervozan. a da bi to mogli da isteraju do kraja. Ipak. što je učinilo evropsko plemstvo. njihov osnovni moto su novac i interes. Konfučije. nameću sistemi koji su diktatorski. I to pravo su zadržali i dan-danas. moraju da imaju novac. a kad imaju moć. jed-noumni. sloboda govora i sve ostalo. eto pokušaću ukratko. evo. novcem stiču moć. a nestvarna. nego me samo zanima ko im je dao pravo. a da ti to sve objasnim. Isus. Oni sebe zovu vladari iz senke. Vidiš. bar ja to tako shvatam. niko njima nije dao to pravo. prema Kalemegdanu.

Tako da odgovor na tvoje pitanje seže mno-go dalje u istoriju čovečanstva i mnogo je kompliko-vaniji nego što ti to možeš da zamisliš. već u slučaju rata. gde on kaže da niko. a u glavi mi je sve bilo izmešano. jer smo se malo rasplinuli. Moglo je da se oseti. nije. bre." "To je normalno. koji o ovome mnogo zna." "Pa nisi daleko." "Ma oni su. pa kući. sve bih ja njih psihijatru. mo-žeš da me pozoveš ili da dsfeš sa svojim stricem. mislim na ono što oni hoće da uvedu jednu državu. dobro. . Zar ti on nikada nije pričao o tome?" "Pa. jer večera se io-nako ohladila. gde im privode mlade devojčice i dečake na ka-ranje. Kad sam rekao tak-sisti adresu. ali hajde ovde da stanemo i prekinemo sa ovom pričom. ne. osećao sam još bes prema tim nekim vladarima novog svetskog poretka i svoj ostaloj nepravdi koja je polako. vi to baš od Kulina bana. čovek mo-ra da uperi pogled ka svom vođi i verno da ga sledi. evo daću ti moju vizitkartu. taksista me prodrmao i rekao da smo stigli. niti zbog revnosti. samo što primenjuju i koriste privilegije mo-dernih tehnologija. Prespavao sam vožnju. kao i usred mira. ali vidiš. ne sme da bude bez vođe. ja ću pozvati taksi. šta je tu demokratsko? To bi značilo da. Nego ho-ćeš da se vratimo do ostalih da ne čekaju više. čak i kad su pacijent i terapeut u istoj sobi. primera radi. ali neumitno za-vijala moju zemlju i moj narod u jedan crni plašt ne-volje i zla koje je dolazilo. to će samo učiniti ako mu je tako reče-no. a ovi danas to žele da urade nekako na sličan način. jebote. jer to njihovo kenjanje se i dan-danas citira i izučava po celom sve-tu i među svim narodima. mnogi psihijatri su pokušali da se bave Platonovom psihom. tako nekako. tek mi se sada sve pomešalo u glavi." "Jebote. seru i izmišljaju toplu vodu. zavalio sam se u sedište i zatvorio oči. tačno ih zamišljam kako leže na udobnim so-fama. samo ne mogu da shva-tim kakve sad veze ima Platonova filozofija sa novim svetskim poretkom. evo daću ti primer jednog od najvažnijih Platonovih načela." "Pa. Ni čovekov um ne sme da se navikne na samostalno delovanje. novca i oružja. nikad nismo razgovarali o tim tema-ma. platio sam i iza-šao. na tom njiho-vom kenjanju danas se zasniva skoro sve. ali me sve to veoma zanima. treba da bu-demo kao neki zombi. kontrolu uma i ostalo. Možete li da kažete Leli da ću je zva-ti sutra i da sam otišao kući?" Časlav je već zaustavio taksi. ako bismo preveli na današnji govor.124 sti. vidi. Bilo je tu svuda oko nas. jednu naciju. da se ne hladi večera?" "Ne." 125 "Pa. On mora da nauči svoju dušu da ne mašta o slobod-nom i samostalnom delovanju. a kamoli kad je osoba živela pre dvadeset i četiri veka. Stvarno su mnogo kenjali ti fi-lozofi. ali svi njihovi zaključci su ostali u oblasti nagađanja. bilo muško ili žensko. za VMA i to za poslednji sprat. Jer se oni nisu razlikovali osim po nazivu SVOJIH ideologija. niti zbog obesti. jer psihoanaliza je ne-pouzdan poduhvat. ne znam ni sam kako sam se dovukao do svoje sobe." "Pa. On i kad ustane da se kreće ili da se umije. tako da na kraju više nije ni spreman da učini tako nešto. pa ako te sve ovo bude zanimalo u još nekim detaljima. Platon je u svom delu 'Dr-žava' opširno razradio podelu društva na tri sta-leža. Čoveku je i u najbeznačajnijim okolnostima potrebno vođstvo. i ima i nema. jer ovo nije baš pravo mesto za ovakvu raspravu. a oni filozofiraju. Recimo.

726 Moji su svi spavali. a stari ljudi sede-li ispred svojih kapija i kupili i udisali toplotu sunčevih zraka za svoje stare kosti. znao sam da mi se kraj približava. Tr-čim i osećam da tonem. umreću ovde u . crvena od krvi njene. neku pesmu o tuđoj ljubavi i radosti. Sanjao sam da sam izašavši iz osta-ve video da selo gori i da je sve oko mene obavijeno crnim dimom. grlo mi je gorelo. Pozvala me rukom da pođem s njom. davim se i vidim da to nije voda. Tresao sam se što od hladnoće. Užas svuda oko mene. Sanjao sam da hoću da je uzmem u naručje i po-nesem. Lepo peva. oni bi prhnuli u nebo. ruke su mi se nenormalno tresle . noga mi je pulsirala kao bubanj. imao sam temperaturu. koja je bila od drveta i ko-ja je mirisala na borovinu. da li po noći može da se vidi svetlost spolja. Sanjao sam da se na vratima pojavila devojčica u beloj haljinici anđeoskog lica. vi-dim užas kako uzburkava tu vodu u koju tonem. u prvi mah nisam znao vde sam. To je krv. Oni su prolazili pored mene. Ali na kra-ju pesme glas joj posustaje. mlekom i raznim voćem. zvala su me da ih odvedem odatle. na nebu sam video crne gavranove kako kruže i grakću. oči otvorene širom. Ali ništa. tonem i dalje. propadam. Razmišljao sam da li da upalim lampu i pregledam nogu. Sanjao sam da sam hteo da odem iz tog sela koje je kada sam došao bilo lepo. nebeskoplave gledaju u mene. bojao sam se da ću ostati gladan i žedan. želeo sam da mogu da letim. leži tu preda mnom i peva. a onda me je užasan bol u levoj nozi vratio u stvarnost. Sanjao sam da su sa-da na tim ulicama bili neki čudni ljudi koji nisu imali lica već samo kosti. Sada su ta deca le-žala u svojoj krvi i svoje ručice su pružala ka meni. U glavi mi je i dalje bubnjalo. tako uzimajući sam više prosipao nego što sam jeo i pio. Svukao sam se i zavukao u krevet. da budem kao gavran. Vratio sam se u svoj lični pakao. Trčao sam preko neke vode. Sanjao sam da sam trčao i dok sam trčao. lice mirno. šetale kokoši. i ja sam ušao u to selo po čijim ulicama su trča-la nasmejana deca. Sanjao sam da sam ušao u neku seosku ostavu. cerili se i dobacivali: "Srbe na vrbe!" Neki su pevali: "Ubij. tiši-na i tama. Uzimao sam sve to i jeo i pio halapljivo. koja me je malopre zvala. Oslu-šnuo sam da bih čuo nešto spolja. Znam da bi i jedan jedini zračak ako bi bio viđen od-ozgo značio moj kraj. či- 127 sto i veselo. Trgao sam se sav u znoju u zemunici mračnoj i čuo lupanje sopstvenog srca. Celo te-lo joj nepomično. Sanjao sam kako ona devojčica. kao da sam osetio u utrobi dva nejednaka kame-na koja mi drobe strah. Sanjao sam da sam sada po onim istim ulicama po kojima su trčala deca i kokoške. a sada je gorelo i nestajalo u crnom di-mu. Bila je ispunjena medom. Žeđ me morila. Da li je to bio onaj leptirić koji mi je leteo po glavi o kome je govorio Časlav? Zaspao sam misleći na rat! Sanjao sam i kao da sam odjednom bio prenesen u daleko planinsko selo na pokošenoj strani proplan-ka. Sanjao sam da je njena bela haljinica postala cr-vena. Osetio sam da je natekla. što od gro-znice i temperature. zakolji da Srbin ne postoji". dok propadam. hoće nešto da mi kaže. pretvarajući se u crnog gavrana i graktali su kao da mi se rugaju. Ćora. Dok sam pokušavao da izvadim lampu iz džepa na košulji. ali kao da peva tuđim gla-som. ja. glas joj je ujednačen i nekako zaobljen. što od straha i nemoći. bile su maksimalno zategnute. jer kada sam opipao rukom žice koje su držale letvice. zove me. Sanjao sam da kada bih krenuo prema njima. sve one priče koje sam večeras čuo u meni su stvarale neko čudno osećanje ko-je nisam sebi mogao da opišem. moli me da je ne ostavljam samu s njima. oči joj se gase.

a onda ponovo osetio glad. ali kao da me nisu čuli. osetio sam da klizim. Srbijo. kao da tonem. pomislio sam kako sam. smanjilo drhtavicu. više nisam mogao da razumem šta je stvarnost. da nije lepo. to. tako sam ja navijao: "Ova je za Gavru. vi ne morate.tri mala zraka koja su tre-perila prilikom svake detonacije. pilo se vino. sutra se mora rešiti sve. tuge.. pa još jedna i još jedna. popio sam još nekoliko gutljaja. osetio sam po galami koja je dopirala spo-lja. a šta san. promenili biste se. bliže. Osećao sam i neobičan ponos. ni sramote. smejali su se i uživali u životu. ovde je sve bilo zamršeno. Zemunica se tresla od detonacija. Naši su tukli. Bilo je i pogođenih. Eksplozija. svi bili radosni. vrištao sam kako je koja granata pala. nije me više bilo briga ni da li će da me čuju. bilo mi je svejedno. Pokušao sam da se priberem i koncentri-šem. Setio sam se kako mi je matori uvek govorio da muškarci ne plaču. a već možda sutra neće ti više biti potrebno ni hrabro-sti ni utehe. jednostavnije. pa iako je bio mrak.!" Sve sam to hteo da im kažem da ih upozorim. ne drhti i ne boj se više nego što treba.i dobro i loše. gubio sam razum. Ovde se sve još moglo desiti . Vi- 129 deo sam kako se crni u njihovim čašama. bilo je mnogo mladih. samo su me gledali i nazdravljali mi smeju-ći se. razbistrilo mi misli. igrajte i veselite se. ja ću sebe dati. još večeras budi hra-bar. nejasno. mamicu im jebem!" Kako bi koja granata pala. hteo sam da viknem: "Ja ću. zajedno sa onima kojih više nema. udri mudže. bar na neki način i bar malo dopri-neo toj njihovoj sreći. Granate su padale kao kiša. moja je polako prolazila. još!". Ali ovde nije bilo ni sveta. nesigur-no. Sanjao sam i u snu osetio sreću. Uzeo sam čutu-ricu s vinom i popio nekoliko gutljaja. zbog svih onih koji su pali. udri. A možda ću večeras umreti u snu. bez rešenja.. pa sutra šta bude. Ona mi je ispuni-la svaki deo tela. vikali su i raspoređivali se u zaklone. i svi su se okretali ka meni i nazdravljali mi. muzika je bila preglasna. Poslednjim atomima snage sam nagnuo čuturicu i popio još vina. ni da li će da me otkriju i ubiju. Bilo mi je milo što bar oni svoju mladost ne provode u rovovima. "Naši tuku". svi su igrali. osećao sam da mi se u glavi muti. Otvorio sam oči i video iste one zračke sunca koji su se probili u mrak moje grobnice. Od bola. i vina. da li će mi ruka biti mirna? Sve mi se to motalo po glavi. jedna za dru-gom. ne znate da posle rata više nikada ne biste bili srećni. nije muški. ili će bar izgledati lakše. uživajući u svojoj mladosti i sreći. a reči nisu htele pre-ko usana. "To. razmišljao sam da li da ostavim za sutra ili da se večeras olešim. Setio sam se Ramzesa: da li će me primiti gore i zameriti mi zbog moje odluke da se ubijem? Obuzimao me je očaj. Da li ću bar imati hrabrosti da sebi pucam u glavu kada agonija postane nepodnošlji-va. Govorio sam sebi: "Ćoro. Sada treba zaspati bez utehe. Oko mene se čula galama. ponos zbog samog sebe. "To. udri. Dok sam otpi-jao. a i sra-mota je plakati pred svetom. još. Dok sam gledao te mlade ljude koji su me okruživali.. tre-ba zaspati s malom i neznatnom nadom da će možda su-tra rešenja biti. Suze su mi klizile niz ob-raze. Zato igrajte. isto kao juče .128 ovoj pacovskoj rupi.. Čula se muzika. njihovi krici i vika su se 130 razlikovali od glasova onih koji su izdavali naređe-nja. očaja. ne znate šta biste izgubili. Sedeo sam na splavu. uživajte! Ne znate kako je rat strašan. mudže su trčale na sve strane. Ovde jedino smrt rešava sve. mamu im je-bem. nisam znam jedino da li će to biti san ili nešto nepoznato. Vino me malo povratilo." Vino je pola-ko delovalo. ova je za . Srbijo. pro-šlo mi je kroz glavu.

mislio sam u sebi. 131 Vreme je prolazilo i ništa se nije dešavalo. Molio sam se u sebi bogu da našima da snage da zauzmu rov. naši su se verovatno došunjali do one šumice is-pod zadnje strane rova i posle artiljerijske podrške. Spoznaja da više nemam nikakvu tečnost kao da je povećala moju žeđ. usledili su uzvici i pokliči balija. Ponovo sam zapao u bedak. odbili su napad. sad će četnici napast." "Ma brani ga sam. Alah. koju sam držao ustima. Eto. grlo mi je gorelo. Tekbir. moje je-dine nade. zbog Rusa. Znao sam da nada i hrani i vara. napo-lju se čuo lelek ranjenih: "Jala.. ponovo se čula samo tišina. pucnjava je bila strašna." Čula se svađa. shva-tio sam da sam sinoć zaspao i da nisam zatvorio čep. Jala.. Odjednom je stalo. Ponovo sam postao svestan že-đi. vrištali su i arlaukali kao ludi. ali imao sam toliko malo snage u prstima i rukama da nisam ni pokušavao. Nisam mogao da verujem . Jecao sam bez glasa. Potom je sve pre-stalo. za koji mi se činilo da je stao. radovanje je kratko trajalo. ugledao sam ostatke konzerve od nareska i pomislio da bih oštri-com od razvaljene konzerve mogao da pokušam da ise-čem . ajde!". Muslimani su uzvratili. moramo rov odbranit. krenuli u napad. stanite. Bio sam kao u transu. "To!". Kada su se pokliči utišali. Pokušao sam da ne mislim na njega. jer sam znao da ću. osetio sam užasan bol čim sam pomerio le-vu nogu. Kada sam hteo da se preba-cim na stomak kako bih otpuzao do ćoška nade. ova je za Dinarca!" Tako sam redom na-brajao imena onih koje sam upoznao za dva dana koli-ko sam proveo s tim borcima. čuo sam ih kako pričaju i dogovaraju se. shvatio sam da je zbog velikog otoka to neizvodljivo. Tolika je buka bila iznad mene da nisam mogao da ocenim šta se dešava. Pod 132 svetlom lampe. Od ne-moći mi je došlo da urlam. ajde. ako je to tačno. samo još jedan napad.. gdje bježite. Kažu da ona čak ni na samrti ne ostavlja čo-veka. a tako daleko. ali ume i da prevari. Ona održava ljude u nevolji. bivala je sve tiša. Pomislio sam da možda na onom mestu gde sam pronašao čuturicu s vinom ima još nešto za piće. koliko zbog svih onih što su izginuli. Međutim. Shva-tio sam da ne mogu da izdrže još jedan napad. Pri vraćanju u sedeći polo-žaj pomislio sam da ću se onesvestiti.tako blizu. Bio sam žedan i kad sam počeo da pipam gde je čuturica. to mi je pokrenulo mozak... Akbar. Trebalo je nekako pocepati nogavicu. Zviždalo je sa svih stra-na. Odjednom je pucnjava počela da jenjava.Vlatka. "Dabogda se pobili izme-đu sebe!" I tada je krenulo. prekrstio sam se i počeo da vičem: "Je-bite im kevu. jebite im kevu. svaki kurac mora da krene naopa-ko. Molio sam bo-ga da naši još jednom napadnu. Sve se prosulo.... viš da ovi ubiše... bol je bio užasan.. da im je vođa poginuo i da imaju dosta ranjenih. Osvetlio sam lampom mesto na nozi koje sam imobilisao letvicama i žicom i tek sada video da su žice zategnute do pu-canja. ne toliko zbog mene. Ćamile. Sedeo sam tako i buljio u neku tačku bez nade. da ih ubiju. u najboljem slučaju ostati bez noge.. Čule su se manje detonacije ispod rova prema šumici. Noga mi je ispod kolena toliko otekla da je bi-lo neverovatno kako mi čizma nije pukla. Izvadio sam lampu i uperio svetlost u pravcu ćoška u koji sam polagao svu svoju nadu. Ne znam koli-ko je vremena prošlo. kada sam hteo da podignem nogavicu. Posle samo minut-dva.. plakao bez suza. da ih pohvataju žive. Počeo sam polako da odvezujem žice i skidam letvice. Oni gore su ćutali.. Očaj je bio na vrhuncu. Pomislio sam na sepsu i odmah se stresao. zato sam se pokrenuo. ali nisam mogao. Bilo je jasno. Realnost je bila mnogo drugačija.

Ako radi. Nokte sam polomio. Stavio sam lampu u usta i rukama razgrtao zemlju. To nikako nije bilo dobro. gnoj šiknuo na sve strane.nogavicu. samo da je to". Setio sam se da jabuke i nisam nešto posebno vo-leo da jedem. sve se nadajući da možda ima još jabuka. Bila je hladna i sočna. Mislio sam kako bi najveća fora bila da posle ovolikog mučenja tamo na-đem kitu . Posle svega nekoliko pokušaja sam malaksao. Ipak sam ste-gao zube i nastavio . Nisam se čak ni potrudio da je dobro obrišem. znao sam da po-stoji mogućnost da potpuno dehidriram. znojio sam se kao da sam u sauni. prsti su mi krvarili na nekoliko mesta. brzo sam se prekrstio i nastavio s poslom. to je to". "Onesvestiću se". ostalo mi je samo još da se zavučem unutra. ali sad. "Da. Mada je u zemunici bilo sveže. Grozničavo sam nastavio potragu za spasom i na-basao na jabuku. Pred očima mi se mutilo dok sam pokušao lampom da osvetlim onaj deo u kome sam pronašao ču-turicu.kopao sam sve žešće. Izvukavši ono što je ličilo na manju manjerku. u ušima mi je do-bovalo. bodreći samog sebe. vojno sredstvo veze koje je ovde stajalo 134 kao rezerva. Svaki pokret me je dovodio do ludila. Stigao sam do balvana koji su stajali ukoso. Od kolena nadole moja noga je bila plavo-ze-leno-žuta i toliko je bila natečena da sam imao uti-sak da bi. pomislio sam. već sam je halapljivo zagrizao. Namestio sam se u udobniji položaj i po-čeo krvavim prstima da čistim zemlju oko dugmića i polugica za podešavanje frekvencije. "Molim te. Prizor koji se ukazao skoro me je naterao na po-vraćanje. Sve sam pojeo. Iako mi je bilo po-trebno svega nekoliko metara. Bolje sam pogledao i prepoznao vojničku por-ciju. Na sam dodir bol je bio nepodno-šljiv. i petelj-ku i zemlju. to je to. sep-sa". čoveče. a koža vrela. to je bila najlepša voć-ka na svetu. kada bih samo malo zasekao onim poklopcem od nareska. na-stavio sam. moje nade su se obistinile. košulja mi je bila na-topljena.ništa. nastavio sam sa razgrtanjem. Usne i desni su počeli da kr-vare i peku. ali se nisam obazirao . Kada sam napravio dovoljno veliku rupu. Prsti Su mi zapeli za nešto hladno. Uhvatio sam za metalne krajeve i povukao prema sebi. nastavio sam da otkidam velike komade i žvaćem sa sve onom ze-mljom. Ali nisam smeo da klonem duhom. odjednom pun nove ener-gije. Kako bi to bilo le-po. takođe svu umazanu zemljom. i izvukao sam nešto što je bilo umazano od zemlje. Bio sam na ivici suza. Pogled na nogu dovodio me je do očaja. vero-vatno metalno. Na njemu je sta-jala . pomislio sam i prestao da puzim. pomi-slio sam i pomahnitalo je oslobađao zemlje. to mi se činilo kao beskonačna razdaljina. Napipao sam nešto metalno i ubrzao kopanje. Odlučio sam da razre-šim dilemu: bol ili žeđ.bar je postojala nada. čini-lo se da mi je noga teška sto kila. ništa se nije naziralo. "Ovo je to. Sada su se već nazirale konture. Odlučio sam se za bol. osvetlio sam lampom i ugledao nešto što je ličilo na poklopac od manje manjerke. To bi me dokusurilo. Uzeo sam jednu i delom poklopca kidao i sekao nogavicu u visini kolena. zavukao sam šake i počeo da cepam. i jabuku. napuštala me je verovatno poslednja tečnost koju sam imao u sebi. Čim sam se malo odmorio. Osveženje koje je u mom grlu stvarala ja-buka pobedilo je bol. Bio je to RUP 12. Nije mi smetalo. Poslednjom 133 voljom sam savladao bol koji je nadjačavao razum i do-puzao do mesta koje bi moglo da krije bar nešto što će olakšati moje muke. "Možda je Gavra u tu malu manjerku štekovao još vina". biću spasen. Pre-vrnuo sam se na stomak i počeo da puzim ka onom ćo-šku nade. osim krvi. ponavljao sam u sebi. snaga me napuštala. Ludački sam nastavio da razgrćem. Bože. Znao sam da moram da se uvučem unutra i zače-prkam po zemlji.

Po glavi sam motao rezer-vne frekvencije. jer je na ovoj nadmorskoj visni i ovo malo antene bilo dovoljno da pošalje i uhvati svaki signal na toj frekvenciji. nadaju-ći se da je čitava i da kabl nije oštećen. Sve je bilo u redu. ali osim ravnomer-nog šuštanja. a moći ću i da im referišem pravo stanje. ako ovo radi. Duvao sam okolo dugmića i rukavom brisao male ekrane koji su pokazivali frekvencije. mogao bih i da navodim ar-tiljerijsku vatru. Kada je sve bilo spremno. uspostaviću direktnu ve-zu sa komandom. Bila je uz same balvane. ali mi ne da kašiku. ništa se drugo nije čulo. Doboj 1. Kada sam sve to pregledao. čim su se brojevi jasno ukazali. Kada sam RUP podesio na jednu od rezervnih frekvencija. nastavljajući. Uzeo sam lampu i još jed-nom prekontrolisao frekvencije. Znao sam da moram pažljivo da je izvadim. Stao sam da se malo priberem i smirim. zatvorio oči i skoro šapatom izgo-vorio: "Doboj 1. Uz još malo sreće. Radio sam polako i strpljivo. Izvukao sam je oprezno i pod lampom odmah počeo da čistim od zemlje. Ništa se nije čulo osim jednoličnog šuštanja. Kada sam je podesio. jer se vraćala u ru-pu zbog nedostatka prostora za odlaganje. bol u raskr-vavljenim prstima više nisam osećao. i dalje se čulo samo šuštanje. Ko-pao sam obema rukama u oba pravca i napipao je levom 135 rukom. uz malo sreće. prijem!" Pu-stio sam prekidač i načuljio uvo na kome mi je bila slušalica. Pokušao sam da pipajući uz kabl procenim na kojoj se strani nalazila slušalica. Posle nekoliko poziva. nije na svom mestu. Komunikacija se odnosila na nekakav transport ranjenika koji nije mo-gao da se organizuje i prvi glas je onom drugom obja-šnjavao da je situacija hitna. "Doboj 1. Pokušao sam još nekoliko puta. prsti desne ruke su mi se zapetljali u gajtan slušalice. pomolio sam se da baterije imaju bar ma-lo snage. Znao sam da nije do antene. Pono-vio sam poziv na promenjenoj frekvenciji i čekao pun nade da mi neko odgovori. Taman kad sam hteo da zastanem kako bih bolje rasporedio zemlju koja je bila svuda oko mene. a onda na svoj užas spazio da slušalica.antena savijena i uvezana gumicom. Džek na kome je trebalo da bude pričvršćena bio je pun zemlje. bez koje nije mogla da se izvede komunikacija. Da li je moguće da sam toliki ma-ler!?" Odložio sam RUP u stranu i ponovo polegao na stomak. Odlučio sam da pređem na narednu rezervnu frekvenciju.da mi govno. Frekvencije brigade sam znao napamet. Sve je bilo spremno. počeo sam da podešavam dežurnu frekvenciju brigade. ovde Gvozdeni. udahnuo sam duboko i okrenuo prekidač za pa-ljenje. ovo je nevero-vatno kako se sudbina igra sa mnom . bacio sam se na čišćenje džekova. Slušalicu sam morao da nađem makar preko-pao celu zemunicu. jer mi je srce lupalo kao da je hte-lo da iskoči iz grudi. Stisnuo sam preki-dač na slušalici. Snaga mi se povratila. Vojno sredstvo veze je radilo! Nisam znao da li da se smejem ili da plačem. Doboj 1. a zemlja je bila lepljiva i džekovi su bili skroz zače-pljeni. odmotao sam antenu do kraja ne bih li na taj način pojačao prijem. U jednom trenutku sam. prislonio sam slušalicu na uvo i čuo poznato šuštanje. kako bih mogao da se priključim. pošto ako je oštetim. Za to mi je bilo potrebno poprilično vremena. Zemlja koju sam izbacivao pravila mi je problem. Nada mi se sve više pojačavala. da razgrćem zemlju. čuo sam glas koji je usplahireno objašnjavao nešto 136 drugom glasu koji je bio s njim u vezi. nisam imao nikakvu četkicu. ovde Gvozdeni. uzbuđen zbog . još žmureći u iščekivanju odgovora sa druge strane. prijem!" I dalje sam čuo samo šuštanje. onaj krš od radija ništa ne bi vredeo. neverovatno. "Jebote. Po-desivši sve. razmišljajući o tome da je komanda prešla na neku od njih zbog svega onoga što se deša-valo. sada još brže.

Doduše. koji su dolazili kao povremena ispomoć nekim našim jedinicama. Kada su na-pokon završili. zamalo nisam vrisnuo u slušalicu ko-ju sam toliko stezao da mi se cirkulacija u prstima za-ustavila. Ka-kav Doboj.uspostavljanja komunikacije. Mnogo ljudi je upravo na taj način . upao mi je sagovornik u reč. pri pomeranju me je strahovit bol podsetio na stanje moje noge. ovoga puta mnogo sažetije i razgovetnije. potpuno nesvestan kakav će to efekat da izazove kod mog sagovornika. Srce mi je zalupalo još jače." Počeo sam šapatom da objašnjavam svoju situaciju. jedan od glasova se odjavio kao "Dri-na 40". pokušao sam da se namestim u udobniji polo-žaj. Tišina je trajala kao čitava večnost. Kada sam završio. šištiš kao zaklano krme. svi su mrtvi. "Drina 40". meni je moja situacija bi-la najhitnija. bolan. ja sam. sti-snuo slušalicu i počeo da objašnjavam sagovorniku. ponovo ee ču isti glas. nisam razumeo". ovoga puta je bio drugi glas. "Gvozden za Drinu 40".. oj. Ponovo tišina. "Gvozden. tamo je bio muk. Odlučio sam da sačekam da završe i pokušam da čujem njihove po-zivne znake kako bih saznao o kome je reč. polako jarane. Po glavi mi se motalo hiljadu iitanja: "Šta da im ka-žem?" "Da li će razumeti o čemu govorim. "Ko zove Drinu 40?".. Sama pomisao na nogu potpuno me otreznila i odlučnim šapatom sam pozvao: "Drina 40!" Niko mi se nije javljao. kakav rov i napad. kako da im objasnim svoju situaciju?" Dok sam razmišljao o sve-mu tome. Znao sam da su po-zivne znake "Drina" imali odredi i formacije iz is-točnog dela Republike Srpske." "Reci." "Kako se zove tvoj komandant brigade?" 138 Nisam mogao da verujem šta me pita i kakve veze ima kako se zove. gubeći dah i više šišteći nego šapćući. ništa te ja. nisam znao kome pripadaju ti glasovi. izbacujući u slušalicu rečenicu za rečenicom. pozvao sam. jednostavno nisam mogao da izgovorim ništa. "Sačekaj malo". Ne znam koliko sam dugo čekao. čulo se samo šuštanje iz sluša-lice. ali sam isto tako znao da bi moje meša-nje samo unelo zabunu u njihov razgovor. Dok sam odgovarao. u nekoj komandi. polako mi to ponovi. shvatio sam da ovi sa druge strane verovatno proveravaju da li je to što sam izneo prvom sagovorniku istina. Taman sam hteo sočno sebe da opsujem što se nisam umešao u malopređašnji razgovor. "Na prijemu Gvozden. U poslednjem trenutku sam odustao. Znao sam i sam koliko je u ovom ratu bilo muslimanskih i hrvat-skih navlakuša. I u ovakvom stanju bio sam svestan osnovnih pravila. da se u hitne komunika-cije veze ne upada. Gvozden zove Drinu 40. Udahnuo sam duboko i kada sam hteo da pozovem "Drina 40". Udahnuo sam duboko. verovatno još jednu večnost. Iz koje si jedinice. "Oj." "Ovde Gvozden. Bio sa" potpuno blokiran. situaciju u kojoj se nalazim. hteo da im upadnem u vezu. Zastao sam potpuno zatečen mišlju da "Drina 40" možda sedi nekoliko desetina kilometara udaljen od mesta na kome sam se ja nalazio. dobio sam odgovor. panika je polako počela da preovlađuje mojim zbu-njenim mislima. kada je iz slušalice dopro glas: 137 "Ko zove Drinu 40?" Bio sam toliko zatečen da mi je bilo potrebno de-setak sekundi da postanem sasvim svestan da je to pi-tanje bilo upućeno meni i da je onaj koji ga je uputio očekivao odgovor. Gvozdene. Opet se čulo samo šuštanje. verovatno potpuno nesvestan situacije na terenu. ništa te ja ne razumem. Posle nekoliko pokuša-ja.

pa šta bude." "E. koji su ionako bili pri kraju. Da li su oti-šli ili su samo ćutali i čučali iznad mene? Ponovo sam prineo slušalicu i čuo Ivanin glas kako me zo-ve. bolan.. gotovi smo. Gvozden. bolan. a i vode više nemamo. . govore već dva da-na. da li se čujemo?". Glas je već poprimao nijanse očaja. između dva poziva. možemo još. iz-drži još malo. Gvozden. zatvorio sam oči i šapnuo u slu-šalicu: "Ivana. ako smo izdržali dva dana. Sva sam kole-na izgulio od moljenja. više mi je.nastradalo. šta je sa ostalima?". bolje sad da se povučemo. ovde Ćora. ponavljala je Ivana. ns proveravajući identitet onoga ko je poziv uputio. jesi hajvan. jer nisam smeo da odgovo-rim. ovi su verovatno čučali iznad mene. "U redu. da li se čujemo?" Trgao sam se u panici. jer su pojurili na prvi poziv za pomoć. re-kli su da će nam poslati pojačanje. ne puknem. da li se čujemo?" 140 Nasmejao sam se samom sebi. "Kako se ti zoveš i koji je tvoj pozivni kod?" Sada kada mi je do razuma došla suština ovih pi-tanja. više nemamo šje. ti." "Ne. mada sam znao da to ovi gore nisu mogli da čuju. javiću ti se. Držao sam pritisnutu slu-šalicu i slušao Ivanin glas kako me zove: "Gvozden. jer sam od toliko po-zivnih znakova koje sam mogao da upotrebim. sam sebe predstavio kao Ćoru osobi koja me tako nikada nije oslovila. "Mladene. Bila je to neka vrsta treniranja živaca.. Osluškivao sam da li se čuju glasovi koji su se malo-pre raspravljali. pucaće nam u leđa. ako nas odseku. nećemo izdržati. pun kurac njihovog džihada i molitava po cio dan. Odlučio sam da se javim. ovde Doboj 1. znaš kakvi su fanatici. samo sam se plašio da sad kada je možda rešenje na pomolu." "Pojačanje. Sil-nim pritiskanjem slušalice na uvo skoro da sam zau-stavio krvotok. pojačanje. da li se čujemo? Mladene. paranoja da sad budem provaljen terala me je na maksimalan oprez. Na spomen moga imena. moraćeš da sačekaš da to proverimo. pa kud puklo." Suze su mi same potekle od radosti. začuo sam glasove iznad sebe. Bilo mi je toliko čudno da me neko zove po imenu kada sam i sam sebe zvao Ćora. pokušao sam da se koncentrišem i dam što vi-še detalja koji bi im pomogli da se uvere da je sve ono što sam ispričao istina i da mi je pomoć stvarno neophodna." "Gvozden." "Ne. Premeštajući slušalicu na drugo uvo." 139 "Ma pucaću ja u njih. Kada je Ivana napravila pauzu. ako krenemo. ovi sigurno neće htjeti da se povlače. Hasko kaže da je ovo ispred rova nemogu-će razminirati. ni džihad neće imati ko da nam napravi. bolan Đenazu. tri ranjenika su umrla. Preplavila su me osećanja kakva nikada u životu nisam doživeo. Ako nam preseku potok. Osmehnuo sam se. ja sam za to da ostanemo još do sutra. Pomislio sam da bi mi i šapat čuli. Čekao sam. to. bridelo je kao da mi je neko pripalio zaušku. pitala je U dahu. tebi je stvarno rat po-pio mozak ja n. Ajmo sad. ovde Doboj 1. Će-ko." "Ma čuj. Odmakao sam slušalicu i prijemnik poklopio dlanom. progutao sam knedlu. prije nego napadnu. jebo te džene. ovde Doboj 1. Nije se čulo ništa. ma mi smo ti šehiji. "Ako opet napadnu. ima i djeret da idemo. živ si. bolan.

mogu da ti dam majora Ristića. ko će sad da ide da spa-sava jednog Ćoru." "Znam. bio sam nekako potpuno prazan i slomljen.. "Mladene. "izvini. treba mi po-moć." Bilo me je sramota zbog ovoga vapaja. što sažetije sam počeo da mu objašnjavam sve što se desilo i kakva je trenutna si-tuacija na položaju.. možda će Banjaluka da padne. da li mo-žeš da izdržiš do ujutro?" "Nema šanse.. Evo ga ovde pored mene. posle svega. "Čujemo se". ali moraš da znaš da će to po-trajati. bila je to Ivana. teško sam po-vređen i ne verujem da ću izdržati do ujutro. Iako ozbiljno ranjen. javila se ponovo Ivana. lju-di su premoreni. kada je bio ranjen dok je pokušavao da sa mosta izvuče dva ra- 141 njena borca koji su pripadali jedinici Vukovi sa Vučjaka i koji su tada bili okosnica proboja i zauzi-manja Dervente. bio je strašan napad po celoj liniji brigade. ovde je haos. ovde kod nas je pravi haos. to mi se činilo nemogućim. u stvari povre-đen." "Mladene. Do jutra ovima može da stigne pojačanje. Ranjen sam. ovde Doboj 1. Mladene. on je sada preuzeo komandu. da li se čujemo?" Glas mu je zvučao umorno. ta-ko blizu. da li će-mo danas uspeti da organizujemo još jedan napad.. Ako je dole toliki haos. majore. pomislio sam. "Na prijemu". Mladene. Zar je to greh? Da preživim ovo sranje. živ sam zatrpan. ima-li smo mrtvih i ranjenih. U glavu mi se ponovo uselio ha-os. ja sam gotov. Ivana. počela je da jeca i veza se na trenutak prekinula. vezistu na nekoj jebenoj čuki? "Mladene". javi se". uključiću se za jedan sat. narod je u panici.". "Gvozden. major ih je iz-vukao obojicu." . "Svi su mrtvi. Kako je uopšte moguće da se za ovih nekoliko dana sve okrenulo na-glavačke." Majora Ristića sam znao još iz Dervente. "Šta se gore dešava. zar je moguće da doživimo sudbinu kraji-ških Srba i da izgubimo sve ovo za šta su se posled-njih godina žrtvovali najbolji sinovi koje je srpski narod imao? Sad tek nema ko da mi pomogne. a tako daleko. "Ostani na vezi. 142 "Major je otišao da se dogovori s ljudima. ne mogu još dugo. molim vas probajte. budi na vezi. to mi jedino preostaje. Isključiću se. u pitanju je ovaj položaj. odgovorio sam. Sve je otišlo u pičku materinu. ovde se. naši već dva dana pokušavaju da dsfu. da li mo-žeš da se izvučeš? Kaži mi šta se dešava?" "Majore. Molim te. ponavljao u sebi sve što mi je govorio i razmišljao kolike su šanse da ponovo krenu u napad.Mogao sam tačno da je zamislim u prostoriji za ve-zu kako poskakuje ispred pulta sa uređajima. s druge strane. Ne znam." "Gde je komandant? Moram da mu kažem nešto va-žno. Napad koji bi značio moj spas i nastavak života. izve-stiće višu komandu. da li si povređen.. "Pokušali smo napad jutros i odbili su nas. Banjaluka pred padom." U meni se ponovo rađala nada. Vraćao sam film. Hteo sam da živim." Glas joj se slomio. a. Ovi su sve pobili. čekaću.. jer ne znam koliko će baterija RUP-a izdržati. imao sam pravo. javiću ti se. Čoveče. prošaputao sam na ivici suza." "Komandant je poginuo drugoga dana kada je obi-la. Kasnije ga je lično Radovan odlikovao Ordenom za hrabrost. Bio je pravi oficir i dobar ratnik.

Moje su misli i tada bile na ovim jebenim bosan-skim čukama. vidim se s matorima. misli su mi odlutale. sada znam. Znao sam da nije jedno-stavno organizovati ponovni napad kada je prvi bio bez uspeha. Ponovo sam sedeo sam u mraku. sa naj-crnjim mislima u glavi. dok sam odlazio na dan-dva. a da sam dalje govorio. bio na neki način uteha. ne mrdam iz centra veze. u vezi. za mene je to bio ne-ki drugi sved\ Ranije. mozak mi je otupeo. kao roditelj. Sem moje majke. možda čak i više. Mladene?" Doboj. možda to sada i nije bilo bitno. Dođe neki komšija. sve one partizanske priče iz vremena kada su oni bili bombaši. Sve je to prošlost. čitav svoj život posvetio je vojnoj karijeri. nado-hvat ruke. jer joj je on. umesto olak-šanja." Isključio sam uređaj. ili je to zato što ti to jedno-stavno nije ni bitno. Tu. Bojao sam se jedino da se ne onesvestim pa da se ne javim na vreme. A ja. niti sam se kajao zbog svih ovih godina koje sam sjebao po raznim rovovima. nisam mogao a da se ne zapitam da li se sad u onoj Sr-biji iko pita vde li sam i kako mi je. bili su kao otac i kćer. došao mi sin sa ratišta!" Onda uhvati s komšijom da bistri muda i politiku -da li je ovo trebalo ovako ili ono onako. Budi hrabar. verovatno niko. Valjda će se usko-ro znati šta su odlučili. bri-znuo bih u plač. Ne znam. Ivana. . zajebano je tamo. Iz ove pozicije i sa ove tačke gledišta. valjda što sam nije 143 imao dece. te neke stvari nisam ni primeći-vao. kao na pijaci robova. neukrotiva. Jednostavno dođem. žeđ. čak ni Lela. pa se ćale malo hvali: "Eto. Jednostav-no. Više nisam osećao ništa. pa tu obično padnu priča i A cce si ti na ratištu." A. a sa mnogo gubitaka. a onda jednostavno ne znaš da li je to deset godina ili više. A tamo u Beogradu sam se osećao kao stranac i nikako nisam mogao da se uklopim. A sad je on poginuo. očaj. Stvarno je ovaj rat teško sranje. Bila je vezana za nje-ga. pa me kljukaju i pipaju. Ona je jed-nostavno popizdela. Ivana i on su se nekako dopunjava-li. Mnoge kockice je trebalo poklopiti i složiti. Znao sam da joj je bilo užasno zbog toga što je komandant poginuo. s mojim drugovima. kako su jurišali na nemačka mitrasa gnezda golim prsima i ostala sranja. Nada i izlaz su bili tu. bila lepa i slat-ka iako je bila preterano temperamentna i nekako divlja. Posle svih ovih godina. posle svega što joj se dogodilo. tako neizvesni. narav-^eko od komšija mora da pokaže da je veliki po-alac svih prilika. uključiću se i pozvati. u stvari. narav-no. Sada shvatam zašto mi je Ča-slav rekao da su ljudi kao ja samo topovsko meso i ništa više. s kojom sam proveo deset godina. Bol u nozi je bio neizdr-živ. Eto šta ti je život. koji ve-čito misle da sam gladan. kao da je i ona znala da je izbavljenje tu. niti sam više u tome video ikakvog smisla. ja sam nekako bio ravnodu-šan i nisam čak ni pokušao da nađem neko opravda-nje. Sve mi se odjed-nom skupilo: umor. Kada sam se poslednji put video s Lelom. Tek sada mi je palo na pamet koliko je Ivana. U brigadi smo svi zna-li koliko je Stari voleo Ivanu. plus. Od silnih pitanja koje sam sebi postavljao. a opet. kad pomislim da treba. samo što nije stiglo. Uve-ren sam da će Ivana biti uz radio-vezu. Bio je neženja. To je kod Bihaća."Važi. strašno smo se posvađa-li. bivalo sve teže. vrtelo mi se u glavi. Za-gledaju. Mada. Tek sada mi je. Ozren. Takve stvari su bile pogubne za moral boraca. Kroz gpavu mi je prolazilo i to da sam rekao za sat vremena a da uopšte nisam imao predstavu na koji način ću odrediti kada je prošao taj sat. jer sam zaboravio kada joj je rođendan. tolike godine se s ne-kim zabavljaš. na neka brza odsustva.

Pozadina. nemačkom ujedinjenju. Kad god bih pokušao da obja-snim kako se tamo. . m 4eni se tu odmah prisere od muke. ko će da ih pa-zi?"I slično. oni to jednostavno nisu želeli da prihvate. ali imam ispit. huškani u to vreme od tek izniklih liderčića kvazidemokrat-skih stranaka. pre svega. pa se jave. mirnom ras>146 padu sovjetskog bloka i ostalim sranjima.da vide. ali evo da mi ne propadne semestar. ponosno. Kako svi znaju da obično do-na dan ili dva. nego zbog kevi-paketa i đakonija. oni su se svi svo-jih otrcanih fraza držali kao pijan plota. pečeno pile. Oni se vazda obraduju mom po-'ku. ni-sam cupi. Ja sam svoj izabrao i nikada se nisam zbog toga pokajao. niti ga mrzeo zbog toga. Nabrajanje je uvek slično: nica. dok sve to tra-ima da se jede. koji nije imao nikakav cilj. osim da ljudi u njemu ubijaju jedni druge. je l' ih rokate. nikada nije ni bio ponuđen. Zabavljalo me je da gledam kako se ljudi boje neče-ga što i ne znaju kako izgleda. Sod ortaka je obično priča: . znaš ti mene. . Naprotiv. Takvi su cenili i vo-leli otadžbinu samo dok im je nešto davala. zbog moje njuške. Keva obično e situaciju i pozove me da mi pokaže šta mi je z*mila za put. što je sigurno sigurno je!" anije sam čak umeo da pitam te kurčevite da li ošli sa mnom. bih ja. da bi ubijali. niko to ne bi umeo da nam objasni konkretno. nikada nikome nisam zamerao. reci da ti arom pozlilo. Prve večeri je obavezna ađa sa Lelom. izmenio. Eto. osećao sam se nekako uzviše-no. kao. oni se nekako sami rasporede." Ili "Rado. ma samo im jebite kevu. jer zna da me do polaska nazad za dan-gotovo neće ni videti. Uvek me sačeka s pitanjem da li su ) reči ortaci ili ona. U mom okruženju taj razlog je uvek počinjao sa: "Brate ovo ili brate ono!" Uprkos svemu tome. Ne. na tim granicama brane Srpstvo i Srbija. pustiće te komandant na dan-dva do asgrada. keks domaćica i još čitav repertoar nrnica kojima uvek nahranim pola brigade kada se im mojim jaranima. S druge strane. uvek se našao neki valjan razlog da se to izbegne. rođaci. ajvar. štrudla s makom. a kada je nešto trebalo dati za nju. Tokom njih sam počeo da primeću-jem koliko sam se. ali su mi matori bolesni.Brate." U toku te prve večeri kod kuće obično or-čuju da sam stigao. Kada bismo ih pitali kako dru-gačije. To nije imalo nikakve veze s mozgom.su ti Hrvati. naravno. zapravo. Posle uvek kažu: "Ćoro. Ne mogu da verujem da niko nije hteo da vidi kako nama takav mirni scenario. Za ta dan-dva odsu-stva. koji su se na sva usta hvalili kako su ušli u politiku samo da bi Srbiji pomogli. već smo naprosto gurnuti u rat. zapravo." zJiije. slučajno su saznali da došao. Sr-do Tokija!" I iste "patriotske" parole iz "napa-)g" Beograda: . Tada sam zvezda. pa me se uželeli. drugi dan je obično bio rezervisan za Lelu. brate. koja nikako nije mogla da razume moje razloge za odlazak u taj prljavi rat. ne. I uvek bi rasprava tekla u tom pravcu. orasima. Svako od nas je bio na neki način tvorac svoje sudbine i svako od nas je birao ne-ki svoj put. znajući da će da se u grad u štetu. Odmah bi udarali u priču kao pokvareni gramofoni kako je za sve kriv Milošević i kako je sve to moglo drugačije da se uradi. Koliko sam sve manje pripadao toj sredini koja je na nas koji smo ra-tovali gledala kao na neke ludake što su u rat oti-šli iz čiste avanture. već bi krenule već poznate i otrcane fraze o američ-koj konferenciji. I uvek je odgo-bio isti: 145 "Brate. odabrano i. čisto ono .

neka-ko me uzdizala. shvatio sam smisao discipline. Ivana?" "Čoveče. Dogo-vorili su se sve. nikada nije po-slao nijedno ćebe. Nego. ce-la zemunica je podrhtavala i zemlja se pomalo osipa-la iznad greda i padala po meni. Trgao sam se i odmah uključio radio. je l' su to krenuli. rekao sam sebi. ni litar mleka van Srbije. da se ne-prijatelj natera u rupe. Napregao sam uši i shvatio da su balije 148 t . koji su u to vreme poče-li da svađaju taj isti srpski narod. znam". drao sam se. to je uvek bila taktika. jer bi to značilo da su moji na samo sto metara od mene. Eksplozija se čula nedaleko od mene. Sad će prvo artiljerijom da ih tu-ku. U ratu sam upoznao vrednost i meru telesnih napora. upoznao sam patnju. jer sam znao da usred ove paljbe nema šanse da me iko čuje. toliko je bila jaka da mi se činilo da zemlja gori. naravno. Prvo se udari težom artiljerijom. Napolju je bio pakao. Doboj. pa ako imaš ne-ku informaciju koja bi koristila. pa se onda pređe na minobaca-če manjeg kalibra zbog bolje preciznosti. na taj način omogućavao tim nazovipatriotama da rade to što su u to vreme radili razjedinjujući srpski narod na miloševićevce i one druge. bol. vraćajući se sa tih odsustava. Rekao si da ćeš uključiti za sat. nikada mi eksplozije nisu zvučale tako lepo. "Jebo te Alah!". znaš kako to ide. Ozren. s druge strane je imao i neke poučne i lekovite odlike. stigli su neki Sarićevi iz Doboja da 147 pojačaju ove naše. Čim sam prislonio slušalicu na uvo. Osluškivao sam i čekao trenutak kada će početi puščana i artiljerijska va-tra. pravu tugu. a ja ću im je preneti. naši baš nisu štedeli. počela sam da se brinem. dok još poslednje granate padaju. pa će onda da krenu. a za to vre-me se maksimalno približe tački za napad i onda. oprobao se u opasnostima.niko od tih patriota. jake detonacije su prestale. Bilo je tu i lepote najprivrženijeg i najčistijeg drugarstva i. nijednu jabuku. Da ovaj napad neće uspeti. radio je samo minobacač 60 milimetara. zovem te petnaest minuta. Počela je paljba. znaš onom drugom vezom. "Sad će". Tek sam. koji je svojim telima i odbranom svojih ognji-šta. shvatio da iako je rat bio okrutan i tvrd. Neše levo od me-ne neki mudža je tukao iz puškomitraljeza i u preki-dima uzvikivao Alahovo ime. nijednu vunenu rukavicu. U trenutku mi se učinilo da je vatra malo splasnula i da čujem viku u samom rovu. među moje jarane. Sama pomisao na to mi je podgrevala nadu. to nisam hteo ni da pomislim. To bi baš bilo tragikomično. branio tu istu Srbiju i taj isti Beograd i. Na kraju sam uvek s nestrpljenjem čekao da vreme prođe. ti reci meni. "Ovde Mladen. otvara se sa bokova napada mitraljeska vatra da neprijatelj ne bi mogao da digne glavu i otvori vatru na grupe koje su se pri-bližavale liniji napada." "Znam. za-pravo. naučio sam da slušam i za-povedam. Nisam ni sam sebe čuo. "Valjda nisam toli-ki baksuz da neka mina ili granata padne tačno na me-ne i sruši već načeti krov i potporu zemunice. svojoj braći i svom narodu. rekao mi je major da stalno budemo na vezi." Posle nekog vremena. usledile su još dve. čuo sam Ivanu kako me zove. pa da sednem na Semberija-šrans i pravac nazad. odgovorio sam gotovo opijen od sre-će.

čuo sam da prilaze i hodaju po zemunici. pucaj. nemoj sad da otegne papke. tu sam u zemunici. Tek tada sam se setio noge." "Ne znam. to!". sad već sasvim jasnim glasom." Sada je već napolju bila manja buka." "Dobro. idemo. Posle nekoliko dana u ta-mi. 149 Da je živ Dinarac. Ovo je bilo "biti il' ne biti". javi dole da ih sačekaju. mamicu im tursku. drao sam se sad već u transu. Verovat-no su sada pregledali rov i tražili da neko od bali-ja nije ostao sakriven. osvestio sam se odmah. ma gdje je taj Ćora? De. Gde je tu sreća ako mi budu odsekli nogu? U suštini. bilo mi je najvažnije da sam živ. Spasen sam! * * * Osetio sam da me neko vodom pljuska po licu. zatrpan sam". samo poneki pucanj u daljini. vikao sam i udarao dlanom u dlan kao da sam na utakmici. ne deri se kao da te ko-lju. "To." "Eeej." "A noga. ajde svi u napad!". Nisam čuo ni-kakve glasove. "Ima li ko očale za sunce?". Kada 150 . Mitraljez sa moje leve strane vi-še se nije čuo. to je od šoka. moje oči nisu mogle da podnesu sunčevu svetlost. Nisu bile čak ni slane. e što nas namuči čo-vjek. Shva-tio sam da je poruka preneta kad je opet počelo kao da se zemlja otvorila. Rekli su mi da probam sad polako i oprezno da otvorim oči. Pozvao sam Ivanu i to joj sa-opštio. Pokušao sam da otvorim oči." "Ma samo ti nama dođi. čuli smo te. samo su curile kao potok. dobro. dehi-drirao je." Počeo sam da plačem." "Ma neće. izvini mala. vidi mu usne. ovo su naši. dobro." "Dobro. "Jebote. bolan. usko-či! Eno beže niz potok. ipak sam imao sreće. reći ću im. lako ćemo za kolače. hajde. jer sam shvatio da više nemam šta da izgubim. "Ajmo. "Još samo malo. Kao da je i ona osećala da je svemu kraj. sačekaj još koji minut. Verovatno me nisu čuli od buke i vi-ke. čuvaj glavu. on bi mi sigurno rekao: "Ma jebeš nogu. .Jebote. strpi se." "Dobro. Stresao sam se pri toj pomisli. neće. Mladene. Osetio sam da mi nameštaju naočare. koliko sam mogao da pro-cenim. on mora odma da se nosi. čuo sam kako mi neko govori. Srce mi je dobovalo kao ludo. Čuo sam da me neko zove. žmiri. niko ne sme uteći!" Ponovo razgovetni glasovi spolja. pul-sirala je kao luda. "Reci im da sam tu. "Eeej." Setio sam se svih tih momaka koji su se do kraja borili kao lavovi. ponovio je isti glas. častim te kolače kad me snesu dole. ušli su u rov. Vataj ih žive. pazi onoga levo. Pozvao sam Ivanu. činilo mi se da sva ona teč-nost koja je ostala u meni ističe kroz suze. "Dobro. čujem ih sa druge strane rova. ajde momci!". Desno u rovu. Odmah sam osetio jak bol u glavi. naši. pucaj. Činilo mi se kao da mi je neko uperio reflektor u lice. ccje ćemo ga. onesvestio se. Rekla mi je da će odmah preneti dalje. hrabrio sam sebe. "Žmiri. videćemo dole u bolnici. zovi Ivanu dolje neka vidi gdje je taj hajvan. eeej tu sam!" Nije bilo odgovora. Biće lečena ili možda odsečena. oslijepićeš". vero-vatno čiste rov.u panici i da se svađaju. odjeknule su detonacije koje su ličile na eks-ploziju ručnih bombi. "Hajde. "Ćoro. oće l' je cvikovati? Crna je kao gar. u Doboj ili Banjaluku?" Na pomen noge.

čije sam crevo pra-tio pogledom do moje leve ruke. ne seri. zahvaljujući tome i naočari-ma. Sa svakim pokretom nosila činilo mi se kao da me ljuljaju morski talasi. Imao si više sreće nego pameti. jarane. Digao sam glavu i hteo halapljivo da ukradem vi-še od gutljaja. "Koliko dana sam bio u nesvesti i kako ste me iz-vadili?". junače? Bome si dobro najebao. jedva. gotov. on te je izvukao napolje kroz rupu. čuo sam kako su se ostali nasmejali. Čim su krenuli kroz pomoćni rov. već od brige i teškoće. A kako smo te izvadili? Bogami. sad si na infuzi-ji. pitao sam mog nosača. "Doco. dobio si sa infuzijom sredstvo protiv bolova. čuo sam majora ka-ko im govori. tako da se puniš tečnošću. nije ti ovo posled-nje pijenje". ali ne od bola i straha. Ćoro". ta noga mora užasno da boli. ovaj ti je narkoza. što 752 . rekao sam sebi. prepoznao sam majorov lik. čuo sam glas iza mene." "Oće l' i on u ćopavce ili će mu preteći?" "Ajde. odmah te šaljemo u bolnicu. nego nosi čoveka. To malo. "Pa. Shvatio sam da je biti srećan isto što i biti slobodan. Ovaj sanitetlija ka-že da ćeš odmah na operaciju. pa veli da ne valja da piješ ništa." "Neka. još dok sam bio tamo poluzatrpan. bol u nozi se pojačao. "Ajde. ali samo malo po usnama. Osetio sam kako me podižu od zemlje.sam žmirkajući progledao. Bili smo u jednom od pomoćnih rovova. već se napatio. već mi je i glavu mutilo. oko mene je stajalo ne-koliko boraca pod punom ratnom opremom." "Je l' može malo vode?". . umalo da se sve nije urušilo kaD je major ušao unutra. budite oprezni"." Pogledao sam preko glave u pravcu odakle je dopirao glas i vi-deo da borac koji je nosio nosila na svome prsluku 151 ima zakačenu kesicu sa infuzijom. shvatio sa da mi neko te-lom zaklanja sunce i da.Sreća! Ispa-lo je da je poslednja stepenica zle sreće u stvari prva za dobru sreću. Bome se dobro namučio. Kada se jedno lice nadnelo nada mnom. sad bi trebalo da deluje. samo malo da me mine želja. mogu da vidim oko sebe. Samo mu odmahnuh klateći glavom. "Kako si. u proširenju. a da sreća ipak zavisi od hiljadu sitnica. spavao si oko četrdeset i pet minuta.De l' si meni nešto rek'o?". nemoj sad i mi da ga mučimo. ali mi borac izmače čuturicu. Hteo sam i sam da se smejem. koji je napisao da je čudno kako je malo potrebno da budemo srećni i da je još čudnije kako nam to malo često nedostaje. Nisam ih poznavao." Na njegove reči o sreći opet sam pokušao da se nasmejem." "Ljubo. žeđ moraš još malo da istrpiš da ti ne bi pozlilo. bilo je dovoljno da osetim svu ovu sreću i radost koju sam sada osećao dok su me nosili u slobodu. "Može. zadušićeš se. "Baš si srećan. ležao sam na nosilima. ali nemoj ništa da brineš. daj čoveku gutljaj vode." Odmah pritrča borac kome je major rekao da mi da vode. samo vi pažljivo s njim." U gaavi mi se motala samo jedna reč . Mada sam znao i to da je sloboda nezavi-snost." "Dobro. jarane. Setio sam se Andrićevih reči. nosite ga i pažljivo dole niz šumu da nam koji nije utekao. jedva sam izustio. ali su mi usne bile toliko is-pucale i natekle da jednostavno nisam mogao. "Polako. pitajući se šta je to sreća. Sredstvo pro-tiv bola počelo je da deluje ne samo na bol u nozi. pa sam zaječao. neka. Morali smo da probijemo rupu u bočnom zidu iz rova i nekako smo te izvukli. jedan gutljaj. Gavrane. "Još malo izdrži.

pičko balijska. Nisi ni video šta smo gore našli. međutim. Oni su bili samo podrška u napadu. Spustili su me na zemlju i borac što je bio iza mene morao je da čučne da mi ne bi istrgao infuzi-ju iz ruke. zapravo.se. čelik je bio veoma oštar i presijavao se pod retkim zracima sunca koji su uspeli da se probiju kroz guste krošnje bosanske bukve. onaj levi je počeo još jače da skiči i zapomaže. Pozvao sam jednoga od njih." "Ćuti. Otvorio sam oči i video da smo ušli u šu-mu. jer ni on ne odobrava ono što ste gore radili. Kada ih je dovukao do nosila. Šta bi bilo da se ze-munica urušila dok su probijali rupu? Šta da su me čule balije. "Evo ti. Hteo sam da ih vidim sada kada se kolo sreće okrenulo. mater im balijsku jebem. uhvatio dvojicu za kosu. kao da su očeki-vali kako ću ih zaklati jednim udarcem. "Kuš tamo. šteta. je l' znate ko je Misi-rac? Ne znate. otimali su se i cičali." "Nisam. pomislimo da nikad nije ni postojala. a noseve i uši sekli. ku-kali kako imaju decu i kako se nisu oni iživljavali već mudžahedini. ve-rovatno da ih pokažu kao trofeje kad se vrate svojima. uzeo sam nož. Sa moje leve strane ugledao sam nekoliko pri-lika koje kao da su klečale. pitao me je. Kad je to izgovorio. Oćeš zaklat ovu dvojcu da ti se duša smiri?". da te stvarno ne prekoljem. Jedan od boraca im je pri-šao. Kada je po-čeo da ih vuče prema meni. hteo sam da ih bolje vidim. Mi lju-di smo takvi da kada nas nesreća prođe. sve naše su raskomadali sekirama. samo sam hteo da vidiš kakav je to osećaj. Čuo se samo vrisak i jednoga i drugoga u isti mah. Bila je to imitacija tanto noža. "Prvo ovog levog. Ćoro. ništa. on je preživeo vaš pir. a onda sam je spustio i za-bo nož u zemlju ispred njegovih očiju. ne laži." 153 Mahnuo sam mu rukom da ih približe. Tražio sam im strah u očima. stoko. pa možeš tako i ležeći kao beg. Samo je-dan tren nas može učiniti zauvek nesrećnima. "Da ih primaknem. nećete ni saznati. kolji." Pridigao sam se na levi lakat i osetio kako mi je igla od infuzije ušla dublje u ruku. Dok su mi misli o sreći i ne-sreći prolazile kroz glavu. oči su im vadili. svi su nastavili da zure u zemlju. pa onda onoga drugoga". neka se pomole da imaš la-ku ruku kao Misirac. pitao sam da li možemo da stanemo. obojicu je gurnuo na zemlju i stao im nogama na leđa. Hteo sam da po-gledam u oči tim krvnicima koji su odsecali glave mojim drugovima i koji su Rusa živoga nabili na kolac i još komentarisali kako im je krivo što to bolje nisu uradili ne bi li se duže mučio. malopre i pokazalo. Uhvatio sam levoga za kosu i prošaputao: "Neću te klati. govorio mi je borac koji im je stajao na leđima. stoko. u daljini su se čuli glaso-vi i psovke. Zamahnuo sam desnom rukom i zadr-žao malo ruku iznad glave. šta da nisam našao radio? To su sve sit-nice koje su mi opet. ležiš i kolješ ova govna. da vidiš da dođe čas kada te ni tvoj Alah ne može spasti. dižući im glave i rekao: "Gledajte. skinuo sam naočare da bih bolje video i ugledao sedam balija koji su bili u kleče-ćem položaju. sad ćete da osetite šta je srp-ska kama!" Borac što je čučnuo iza mene dodade mi svoj nož. bile naklonjene. Kad smo im se pri-bližili na nekoliko metara. A. Ćutao sam i gledao ih. srećom. zaslužili su.. a ova dvojca su kukala i molila. svinje. sa rukama iza glave. živo-tinjo smrdljiva!" 154 .. Pridigao sam se i pokušao da uočim šta je uzrok galame.

a sanitetlija je počeo da doziva kola hitne pomoći. Dok je kretao. Dok su me nosili niz puteljak koji je vijugao izme-đu bukava. "Šta me gledaš?". ovaj se upišao. nema šta. Tuze. Pogled mu je bio bez straha. prestalo je truckanje koje je u meni izazivalo eksploziju bola. prodro sam se pokušavajući da se pridignem na nosilima. balija. evo. reče mi borac koji je stajao pored njega. "Ma nije ni važno". Bomba je bila zelena. zapravo. "Ništa. Kao da je svima laknulo što nisam uradio to što su gotovo bili uvereni da ću da uradim. ne znamo da li su putevi zakrče-ni. "Taj te ništa ne razume. Sada je verovatno u Banjaluci ludnica. Pitao sam se da li je on stajao iznad mene na zemunici i raspravljao o tome kako je 155 Sergej umro previše brzo. Sa mnom je ušao borac kome je infuzi-ja i dalje bila prikačena za borbeni prsluk. Sredstvo za umire-nje je popuštalo. Bog više cijeni one koji znaju da praštaju". džaba ga psuješ. to ti je pravi mudža. Major je bio u dilemi da li da me voze za Banjaluku. "Bolje je u Doboj. kada? Mogli biste da se zajebete i da se okupate neki put. jer je Ivana htela da me vidi. primetio sam da me drsko gleda u oči. Bio je nekako gord. major se prolazeći pored nas obraćao sanite-tliji koji je bio zadužen za transport. Nasmejao sam se setivši se kako sam posle susreta sa balijama gore u rovu. čuo se smeh. pomislio sam. očeki-vala povratnu informaciju o tome da li je sve posla156 . Imao je muda. neki grč mi je stegao stomak. a."Ha. Zaključio sam da je moja Bosa verovatno zvala." Na putu ispod šume sunce je već zašlo. čim pošalje paket. je li. Ponovo me podigoše i krenusmo dalje. pred očima mi je bio onaj mudžahedin sa po-gledom punim gordosti." Sanitetski "pinc" se zaustavio pored nas. bolan. Kada smo si-šli." "Šta je to ovde. "nabaviću druge. bolan. shvatio sam da u daljini vidim sve mutno i da. jer joj se nisam javio da sam do-bio paket. Hteo sam da im svima zahvalim zbog toga što su učestvovali u mom izbavljenju iz one grobnice. gospodine majore. stigla mi je i majka sa nekim ljudima. što on nije već u sanitetskom vo-zilu?". je l' ima u tom vašem Kuranu rije-či voda. Za-tvorili su vrata "pinca". ali im oprostio. zub za zub. kada na jednom drvetu ugledah vezanog baliju. Kad sam čuo da mi je majka u komandi. noga me ponovo bolela. da se nije i usrao?". zaključio da ću uvek nositi zelene bombe. Keva je obično. kako je javljeno. jer se još vode borbe oko Čađavice i Sanskog Mosta. čuo sam majo-ra kako viče da prođemo pored komande bataljona. Napokon smo izašli iz šume na makadamski put. spustili su me. povratiću koliko smrde!" "Je li. reče major i naredi da se svi zarobljeni vode u komandu na ispitivanje. dok sam gledajući niz put poku-šavashda razaznam. Taman sam hteo da vratim naočare za sunce na oči. Bolje u Doboj. ali nisam imao do-voljno snage. sapun. Tek sada. njega ćemo na televiziju da vidi narod koga je Alija doveo da odseca srpske glave". nje-gov lik i njegove oči mi nisu izbijali iz glave dok smo silazili ka putu. "Ajmo. Prime-tio sam da ju je zakačio na bombu koja mu je visila kod levog ramena. pa ćemo tamo da vidimo. ha. Pita-nja su počela da mi se množe. ha. Ovaj je nekako bio dru-gačiji od ostalih. htio Ćora da vidi ove i da naplati dug." "Iako je Bog sve gledao. Skinuo sam naočare za sunce i niz drum video mnogo vojnih vozila i ljudi. nemam svoje naočare. pun mržnje. utovarili su me zajed-no s nosilima. iako u Bibliji stoji oko za oko.

a ja sam tonuo u neki čudan trip. Ćoro. imamo ovde i povređenog!" Vožnja se malo usporila. Dođe. fantazija. daj mu još malo. pa da se ne penjemo dvaput. šta si stiso ko da ti je djedovina. povika borac i udari ga po ramenu. Gari Kuperu!". daj mu malo. Kakva je paničarka. ali ćeš me ti dotući!" Nije me čuo od buke motora. pa ispušili. doživljaj. mora da je odmah doletela da sve sama vidi i ispita. Kaže da ne smije nimalo. "Alo. preživeo sam ove go-re. Neko me je lupkao po obrazima. ima jedan naš gore sa radijom. pokušavajući da se setim šta mi se dogodilo i gde se nalazim. kad smo ovu čuku napali. Jutros. pa javlja da bali-je ne mogu više da izdrže. Bol je presta-jao.. Ma daš mu direkt u ruku. Savladao me je neki čudan mamurluk. Iz misli me prenu truckanje "pinca" koji je majstor vozio kao da mu je bilo plaće-no da slučajno ne promaši nijednu rupu koja nam se nađe na putu.. Zamolio sam borca pored mene da pita sanitetliju ima li još nešto protiv bolova. da li ima dovoljno. pa su joj rekli šta se desi-lo. mljackao sam usti-ma. nisi Fanđo. i meni da se ušpricam posle ova dva dana. nastavio je da se prepire sa sanite-tlijom borac s kojim sam na neki način bio vezan i na-mignuo mi. "Pinc" je kli-zio. još gore. ka-da se nisam javio. mislio sam da će mi duša ispasti. fantazija. bolan. de ušpricaj ga još malo. "Pa. A što nisi javio prvi put kad smo se penjali. Verovatno je. Najviše je volela onaj deo kada me. Čuo sam kao izdaleka kako me neko doziva 158 . Sećam se još da smo sa makadamskog puta izašli na asfalt. šta razblažuješ. Sad ćeš ti malo na nebo.. kad ono rekoše opet curik. jarani nagova-raju da izmislim neki razlog da ponovo idem u Beo-grad. i kolače. "Alo. bolan. štrudle i ostale đakonije koje je obično slala u neverovatnim količinama. prije ti je dao. mesar. da nije nešto zaboravila. Pokušao sam da otvorim oči. Kroz poluotvorene kapke sam kao kroz ma-glu video nekoliko zamagljenih senki koje su se nadvi-le nada mnom i neku svetlost koja je sa plafona bila uperena direktno u moje oči. "Alo. Sklopio sam kapke i lupkanje po obrazima je prestalo. "smanji. Uvek bi pitala: "A da ja počnem da spremam?" Na to bismo se oboje slatko nasmejali. sad ćemo do sutra da odmorimo. "Evo." Prevrnuo sam očima i još jače stisnuo zube. O'š da mu ja dam onu jednu bosansku anesteziju u glavu?". od toga niko nije umro. mora da za sebe odvajaš. čim sve pojedu. sada mi se činilo da je kada vozi spori-je." Sanitetlija je pre-šao u zadnji deo "pinca". skinuo crevo od infuzije i direktno mi preko igle koja je služila za dotok in-fuzije ušpricao blagoslovenu tečnost u venu. sprema ti koktel. nije išlo. kako su hvalili njenu gibanicu. lakše malo. pa". Eve umre mi ov-dje..la. ali od bola nisam smeo da popustim zube koje sam toliko stisnuo da sam mislio da će mi pući. pozvala. činilo mi se da lebdim. rekao mi je uz širok kez. Rekli 157 nam. majstore. U stvari. Toplina je počela da mi osvaja telo.to je to. uživala je kada bih joj javio kako su mi paket razgrabili. hašišar. kasapin. Boli ga noga. daj mu. pitu s višnjama. matere mi. mislili smo . ali truckanje i dalje ni-je prestajalo. "Alo. ma šta ne smiješ." Htedoh da mu odgovorim. bolan. hašišaru stari. "De.

"Šššš". Verovatno nije hteo da dođe. a sestra mi je rekla da u toku noći samo pozvonim ako mi nešto zatreba. prpa. Boje se in-fekcije. nego otvaraj oči". zbog opera-cije. poka-zavši koje dugme da pritisnem. čuo sam Ivanu kako me umiruje. Ugurali su me u jedan boks. tamo će da procene. 60 . a Bosa je plakala i maramicom brisala nos. Reči nisu htele napolje. od njenoga dodira sam uzdrhtao. pa te šalju u Srbiju. sad je sve u redu. doktori su rekli da treba da se odmoriš. U moje vreme kad smo ratova-li to je bilo. ljubi ga majka. nisam znao da li je ona stvarna ili sanjam. "Uradili su ovde sve što su mogli. u istom rit-mu mi je pulsirala i noga. Prošli smo nekoliko hodnika. čuo sam Ivanin glas i vi-deo je kako povlači masku sa lica. Polako sam ponovo napola otvorio oči i video moju Bosu koja je bila i nasmeja-na i uplakana. "Daj ćebe da ga pokrijemo. tonuo sam u san. ali sam morala da navučem ove dok-torske kecelje i šalvare. a ti već ideš da ga tražiš. sa kapom i maskom preko lica. Verovatno bi krenuo: "Pa i nije ti neka rana. tek su te izneli iz sale". Čuo sam Ivanu kako pokušava da protestuje u svom maniru. majka se obraćala stricu." "Moraš da izdržiš još sat vremena. jer mi je noga u teškom stanju i da postoji 159 mogućnost infekcije.. Poku-šao sam da se pridignem na laktove. Trebalo je da me vrate u šok sobu da se odmaram. Vi-deo sam da sam na kolicima u hodniku bolnice. hladno mu je". ruke su joj bile tople i meke. mogao sam da ga čujem kako govori kevi: "Malo se zapucalo. šta kažeš. prpa a?". doktor je rekao da treba maksimalno da mirujem." "Žedan sam i gladan. mahnuo sam im. pomislio sam. Dok su me gurali ka sobi. A. U glavi sam još osećao mamurluk od anestezije. izvukao sam se" pomislio sam i potonuo. Razaznao sam potom strica. na VMA. Video sam je nekako naopačke. pa ćeš sutra za Beograd. pitao sam je još mamuran i loše ispavan. ali nisam imao snage. spustila mi je neki gajtan u ruke.Dobro je. pa su me uveli u jed-nu sobu punu aparata. "Pola jedan." "Oće da je seku". jedva sam progovorio. "Ajde. čuo sam Ivanin glas i pogledao preko glave unazad. gledajući u pod. Još pod dejstvom aneste-zije." Prišle su dve sestre i zamolile mo-je da me ostave. "Šta ćeš ti ovde. zato te i šalju na VMA. koja je osvetljena nekom čudnom zelenkastom svetlošću. mato-rog nije bilo. . zabrundao je Časlav. isfolirala sam one dve koke. mogu da pro-đem?" Osmehnuo sam se i pitao za majku. Ne znam koliko je vremena prošlo kada sam ose-tio da me neko štipka za nos i duva mi u uvo. pa su me pustile da uđem. Njegov duboki glas kao da me je razbudio. "Šta je. Trgnuo sam se i ugledao priliku koja je bila sva u zelenom. koliko je sati?". ali sestre su bile neu-moljive i dosledne da ispune nalog doktora koji me je operisao. Osetio sam njene dlanove na obrazima. pogledom sam potražio oko sebe ne bih li ugledao matorog. Osećao sam kako mi mozak pulsira. "Ništa ne govori. ne foliraj se. No-gu su ti otvorili i izvadili ti bure gnoja. Ponovo sam ostao sam." Možda je bo-lje što nije tu. a preko nje-govog ramena virio je zabrađeni Časlav. Stric je doviknuo da ćemo se videti sutra. tamo su bolji uslovi.i prepoznao majčin glas..

.. doduše. žedan sam kao pas. vidi sav si se polio. ako si ti normalna. šta me sad bre zajeba-vaš? Ćuti i pij ovo što sam donela. Znaš. navuci taj čar-šav.!" "Ma jesi rekao da si žedan." Prislonila mi je flašu na usne i počeo sam halapljivo da gutam. da se nisi javio. možemo da ga pošaljemo na prvu liniju." "E. gore na spratu leži neki sav umotan od glave do pete. hoću da kažem da mi je to simpatično. ne znam kako je ona tvoja cura mogla da te )stavi i otpiči za Australiju kad si stvarno faca. majke ti?" "Ma ćuti. Nego. major malo nakitio. 161 "Odakle ti kola. Zagrcnuo sam se od brzine kojom sa gutao vodu.na ^emu sam. Ovi iz njegove sobe mi rekli da uzmem slobodno. nisam moao da vidim ništa od zelenih bolničkih panoa koji u stajali kao ograda sa moje leve strane. svi bi se podrkali.. Voda je bila hladna.. Mala. ni onaj bradati. Dok sam pio. Ko ti je )N. vide ruke kao. svi samo o tebi govore. uobičajena zadovoljstva koje nam život nudi nažalost nam ništa ne znače kada smo njima okruženi." "Ma daj. "Opa. Šta li joj je značilo ono da sam sada poznat? Ma gasam želeo da budem poznat. uostalom. zvao i Marić u rigadu da pita je l' istina da si navodio napad ranjen [ da si bio gore tri dana.. "ad si poznat. š. samo mi je smešno što kažeš bre. stvarno ste vi Beograđani čudna sorta. polako. :repao bi gore. 'Oćeš vodu ili koluT "Bolje prvo vodu." "Ma nemoj da se ljutiš. baš hoću da budem neponat i zaboravljen." Kada je izašla. Kako je to bilo gotivno. Šta se smeješ?" "Ma ništa.." "Dobro se vadiš. nemoj niše da odeš. "Polako. Radi česma cije-lu noć.. inače umreh. dodajući gestikulaciju |ukama i telom. amo kada bi ga mudže videle." ."Ajde. uz obavezno pokazivanje slika kad sam bio ma. i jesi. nemoj da me zajebavaš. ali da i to malo uvek poštuje kada je u nekoj nevolji. ali ko ih jebe. ovde u šoku ničeg nema. >ric ti je totalna flegma. ma nije se nimalo uzbu-. Ivana se pojavila noseći flašu vode 1 dve limenke koka-kole. hoću da znam da li mi seku nogu ili ne seku . bre. počeo sam da razmišljam kako joj \ verovatno Bosa istrtljala sve o meni od kada sam se odio. bitno je to da i sada ovde i da je sve gotovo. još nazeb da mi uhvatiš. ni ona. Pa. Negde u hodniku čuo sam korake. kroz smeh mi reče Ivana i sta-de da me briše čaršavom. šta one znaju. jer on ionako ne može da pije." "Čekaj tu. Dva dana nije izla-ila iz centra veze." "Pa šta hoćeš. Samo da znaš da su mi estre rekle da ti ne dajem ništa. "Opa. majke ti. pa ti si go. da ti kažem bolan i ba." Pričala je kao navijena. nemaš ništa ispod ovoga. pusti mamu. Samo želim da se sve ovo što pre zavrpi. "E. Stvarno je bila zvrk. jer sve primaš foz ove cevčice.. odoh da nađem ne-ito. Daj malo vode. Neka vrata u se otvorila. ako da sad svi misle da si ti zaslužan za osvajanje >ova. pomi-slio sam kako je čoveku potrebno malo da bude zadovo-ljan i srećan. pa da ja budem kriva". ima još. da vi-dimo kakvo si meso. spava žena.io. I to sa istim žarom i istom bolšm osetljivošću s kojima mnogi žele da budu poznai i slavni.. delijo. ali to više nije važno.

Poslije se ovi Arkanovi povukli na Čađavicu da bi spriječili pad Banjaluke i tu su zajedno s našima i ovim Sarićevima nekako uspjeli. a ti ko neka seka Persa. u kojoj je još bi-lo zemlje iz onog rova." Ponovo je sela na ivicu kreveta. Srećom. stani.da palim. Ti-šina je baš bila neprijatna. Sjećaš se kakvo je stanje 163 bilo kada su oni mučenici iz Krajine bježali. krenulo vozilo redovno ka vama kao i svakog jutra."Ivana bre. joj. ali... Kažu da ih je dosta izginulo." Zezanje se skoro pretvorilo u tuču. "Joj. Do nas su stalno stizale neke kontradiktorne informacije: te pada Banjaluka. rekla mi je. Pošto nije bilo daleko. Ivana je sela na ivicu kreveta i po-gledala me ispod oka. pa i nisam dugo. verovatno sam bio crven kao bulka. rekla je. pitao sam tek da prekinem nela-godnu situaciju. šta se sve to dogodilo. bili smo izludjeli. jer nije htio da čeka ne-koliko sati dok namjeste "pinc". Gla-moč. znaš pod onom šumom kojom se ide do ro-vova. malo sam pretjerala". pokrij me odmah ili pali iz sobe. ona se iz-nenada nagnula i poljubila me u usta. u redu je"." "Ne. ne znam ako si primjetio na onoj lakat-krivini. dobro. neki kilav. to je bila organizovana ofanziva na cijelu Republiku Srpsku. moj Mladene. Sve ono dolje: Drvar. To je bio totalni haos. izvini ti." Tek sada sam se osećao totalno glupo. vraćao se sa produženog vikenda gore na smjenu.. Došli ovi Ar-kanovi odmah tu noć. pa skoro do Prijedora su zauzeli. mislim kako smo mogli onako da najebemo kad su svi govorili da su ti rovovi neosvojivi?". on krenu pje-ške prema rovu makadamom. "I dobro. noga.. bliže mojoj gla-vi. Mudže su napale zajed-no sa svih strana i vjerovatno u dogovoru sa Hrvati-ma. te ne pada. vidio je njih desetak na putu. bre. evo ti čaršav. usne su mi bile u očajnom stanju. e pa ovo ti je bilo skoro isto tako." "Eto ti. "E. Takav haos nisam vidjela u životu. ustala i ponovo uhvatila kraj čaršava. a i zanimalo me posle svega. reče ona ne-žno me gledajući i gladeći mi kosu. S njima je bio i Ćopa. a oni po putu rastavljaju i ukopavaju mi-ne. osećao sam se glupo u ova-kvoj situaciji. ovamo cijela brigada priča o tebi. "E stvarno si opaljena. ali su kod mosta preko Sane razbili skoro cijelu brigadu balija koja je krenula u pomoć ovima što su htjeli na Prijedor da idu. samo." 162 Bilo mi je neprijatno. jer onomad kada ste napadnuti." "A. Mi smo još imali sreće. "Izvini". negdje oko petsto metara od one šume gdje "pinc" sta-de. a ona drugi. Ćutali smo. joj. "Izvini. Nije stiglo ni dva kilometra od mjesta šje se istova-ra doručak. Naj-ebali smo svi. vukao sam je-dan kraj čaršava. pa ja sam došla jer sam napaljena. "E baš si. biće ti naplaćeno s ka-matom. a ti tako . On se sakrio i kad je bo-lje pogledao. "Mau reduje. noga. Dok sam pokušao da namestim čaršav. pa povratili Sanski Most. a ja sam negde du-boko u sebi čuo srce kako nekontrolisano lupa. taman počela romantika. Kako nam je pričao." "Da palim." "Opaljena. malo ih je bilo. pukne kardan na "pincu" i nisu mogli dalje. stigao je skoro do asfaltnog pu-ta kada je ekipa koja je krenula . Sto posto su htjeli da postave zasjedu za pojačanje koje je krenulo čim su se čule eksplozije i pucnjava sa našeg rova. jebiga. Zaječao sam. nosi ga kući. ozdravićeš ti. a ti odmah noga. niste samo vi gore najebali. Dobro.

. Za dva dana koliko je to trajalo izgubili smo oko sto na-ših. na kraju će ispasti da ćemo izgubiti i ono sve što je vijekovima bilo naše da bi se napravila neka nova džamahirija. što mrtvi što ranjeni. izgleda da još nije gotovo. .to im je i dozvoljeno. Setio sam se kada mi je pričao o islamskoj misiji koja treba da traje tri hiljade godina. Poslije su nam bila potrebna skoro dva dana da se opasuljimo prije nego što je major preuzeo komandu 165 i krenuo u napad. pa kad ide na te-ren. jer ovo je otprilike bila njegova anali-za. tako da ih oni nisu čuli kada su im prišli sa boka i s leđa. skine one svoje činove i obuče pancir. pomislio sam da je razgovarala sa Časlavom. Već tada smo znali i bili uvjereni da ste vi gore gotovi. Ovi naši su se poslije pršpunjali i od-valili one od života. kažu da su ovi izvana intervenisali. odmah su sve rekla. Ona četvorica što su uhvaćena. nisu postigli iznenađenje i nisu mogli dalje da prođu. a vidio si kako je ono nezgodno mjesto.u pomoć naišla na nje-ga i onu dvojicu koji su ostavili "pinc" i pošli da ja-ve za zasedu. Naši nisu znali da je postavljen još jedan obruč u šumi koja je ispod rova. Gore smo prošli nego kad su nas oni govnari onomad bombardovali. to je to ukratko. To ga je i ubilo. Jebiga. Očekivali su da će u vozilima ići putem. muka mi je i plače mi se. Sve su pjevali. bio ovaj odred specija-laca iz Doboja na odmoru. ali ove balije najvjerovatnije hoće da zarade što više sad dok mogu. a tada je stiglo još momaka kao pojačanje. "Čekaj. kada su razbi-li zasjedu. ovi naši se pičili skoro cijelo prije pod-ne sa ovima dolje iz zasjede. Toliko ljudi nismo izgubili u posljednje dvije godine. U međuvremenu je Stari krenuo sa vozačem i pratiocem na lice mjesta i stigao taman kada su oni počeli da ulaze u šumu. Major je toliko bio besan i ljut zbog pogibije Starog da sam mislila kako će ih okrenuti na ražnju. da nije htio nikoga da posluša. Srećom. sjebali ih i četvoro uhva-tili živih. mučenici. Znaš kakav je on. samo što su se ovdje zajebali. pa udarile iz sve snage. ali šta da im kažeš.. Oni su. To je bio djelić cijele ofanzive. Šta će. slušali veze. jebote. Ta-ko da ne znam šta da ti kažem.." Dok sam je slušao." "E. poginuo komandant. jer ja sam odmah čim je na-pad počeo tog jutra pokušao da zovem komandu i ja-vljam. ovi naši se tu izgubili.. Vozila su ostavili kod "pin164 ca". Pa. a čiji je krajnji cilj bilo pokoravanje Evrope. balije to iskoristile. kuda su prošli. krenuli su prema šumi i htjeli da se popnu do nas da nam pomognu. moj Mladene. to što smo mi mislili da je sve dobro minirano i zatvoreno. Oni su skoro mjesec da-na žulazili. I što je najgore. Jebiga. tu je i bio najveći naš zajeb. Tada si se ti javio i to mu je bio još veći podstrek. Snajper ga je pogodio čim je izašao iz vozila. znaš kada samo pomislim na to. ovi bi ih sjekli na ko-made. Ti znaš kakav je on bio. prošli tamo vdje se niko nije nadao i tamo gdje smo mi mislili da je nemoguće pro-ći. rekla si da su ovi skoro mesec dana ulazili iza naših linija i posmatrali šta radimo." "Čekaj. jer se više nije čula nikakva puc-njava. ni mrtve ne ostavlja. Hrvati su malo kao stali. snimali naše snabdijeva-nje i smene. vidiš. Tu smo imali četiri poginula i sedamna-est ranjenih. bre. sve je ovo bilo smišljeno i planirano mjesecima unazad." "E sad mi je malo jasnije. zar se nisu svi kurčili kako je sve minirano i da ni zec ne može da prođe a da ne oprlji jaja? Sad stvarno ništa ne razumem. jer su se kur-ve pritajile i nisu se miješale u borbu koja se vodila na toj lakat-krivini. a kako mi sve izgleda . pa oni priskočili u pomoć -jedva se izvukli. Tu se naši zajebu. pa pješice presjekli šumu. a kamoli ranjene i žive. da su ćutali. Nisu mogli da se izvuku do mraka. ali su balije upale u vezu.

prošli su preko drveća.. Ona če-tvorica su rekla da je to tri mjeseca prije početka osmislio neki Iranac. kaže da su mjesec dana obilazili i zagledali liniju. Stvarno je bila skroz luckasta. stvarno su mnogo namazani". Ovo je stvarno bilo lukavo. nije to pet-šest ljudi nego sto i kusur. Jedna ekipa je skoro mjesec dana ulazila i boravi-la i po tri-četiri dana sa naše strane i sve snimala: smjene. kao da se odmah razbudila. reče ustajući sa kreveta i smejući se. Tužni deo te priče je bio da je to njihovo lukavstvo koštalo života više od četrdeset boraca." 766 "Šta. cijela četa i to noću i da ih niko nije provalio. Sestra je do-šla poluuspavana. nikada ne bi pogodio. podržali su njegov plan. Eno. 168 . kopali su tunel?" "Ne. rekao sam i setio se priča iz zemunice kako su balije mora-le da se služe više lukavstvom i veštinama da bi nas nadmudrili i pobedili. Svi su u početku mislili da je tip lud i da nije vre-delo što su pokušali da mu objasne kako je taj dio najviše miniran. "Goriš. oni su tokom noći ubacili cijelu ovu četu što je vježbala. a u isto to vrijeme su u jednoj šumi kod njih na teritoriji napravili sličnu stvar. Kažu da su više od mjesec dana pravili prelaz preko drveća na tri metra od zemlje. da se stalno zeza. Ej. Ne ide mi u glavu da su prešli skoro trista metara preko tih majmunskih mostova. Ja nisam nikad bila. povezujući drveće nekakvim visećim mosto-vima od kanapa i sajli. koji je došao iz Zenice sa de-set svojih ljudi. Izvadila je toplomer iz džepa svoje bele bluze i rekla mi da ga stavim ispod leve miške. zar nikada nije bila patrola sa rova dolje u po-toku. ali su mi rekli da je tu šu-ma toliko gusta da bi Tarzan prošao bez lijana sa Či-tom i Džejn na leđima.zajebali?" "Dobra fora. kako se krećemo. Oni su uradili slično. Kad je sve bilo spremno i kad je krenula ofanziva. i seksepil. čovječe. Sigurno su me odnekud sakriveni posmatrali dok sam prčkao oko telefonske žice. sav sam se naježio. vidiš ovi naši nisu bili pametni da miniraju i drveće go-re. Onaj mu-dža što je uhvaćen bio je izgleda zamjenik tom Irancu koji se izvukao. čak i u nemogućim situacijama. nego su zakopali i postavili šlepere mina po šu-mi. položaje. Pa šta ste vi radili 767 gore. "A. sad u komandi ispi-tuju one što su ih zarobili kod vas na rovu. predvodio ih je onaj Iranac sa svojima. pa ti sav drhtiš". gdje je cijela četa uvježbavala kako da pređe noću pod punom ratnom opremom a da to ne izazove buku i gala-mu. Tek kada su shvatili šta mu je na-mjera. prišla je mom krevetu i kad mi je pipnula čelo.. u stvari. moj Mladene. še sam mogao da odem u ovakvom stanju. ali to je bilo tipično za nju. Ni-sam mogao da se setim da li sam uopšte gledao drveće. je l' ti sada jasno kako su vas. kada se noću u po-toku postavi zaseda. ne mrdaj oda-tle". sve nas ." "Stani. jer nisu imali ratnu teh-niku kao mi. On je na kraju odabrao to mjesto. Mogli su još da me uhvate živog.Prošli su kroz potok sa lijeve strane rovova. U tom zezanju je bio sav njen šarm. i to znaš kako? Eee. Setio sam se da sam drugoga dana mog boravka u rovovima silazio do tog potoka i pregledao liniju koja je bila spuštena baš do te šume i koja je služila da bi. Ko bi mogao i da pomisli da je neko došao na ideju da minsko polje pređe preko visećih mostova okačenih po drveću. Ivana mi opipa čelo. Kažu da su jednom došli i do komande bataljona i posmatrali cio dan šta radimo i kako funkcionišemo. imala direktnu vezu s rovom. stvarno mi ne ide u glavu?" Dok je Ivana sve ovo pričala i taksativno nabra-jala događaje. idem da zovem sestru. a zamalo je i mene koštalo.

obrecnula se Ivana na nju. ali sestra joj je samo rekla da mora odmah da napusti šok-sobu da je dežurni lekar ne za-tekne tu. jer je na stolici pored kreveta spazio prazne limenke koka-kole.sijeci . otišla je po doktora. Sad me već uhvatio zent. neka ti oni tamo seku da posle celog živo-ta na bi kudio nas ovde kako nismo ništa pokušali nego smo samo odsekli. gorim i da su mi usne i grlo užareni i toli-ko suvi da sam imao utisak kako sam progutao čist al-kohol. na VMA. samo ćeš ubrzati njeno širenje. nama je najlakše bilo da kažemo .i tako budemo delimično sigurni da ćeš preživjeti. koja je puna šećera koji širi vene i ubrzava cirkulaciju. jer ako ti n^a nije odsečena. zvaće me i Ćopa. Zato se. on treba da odmara. ti se nalaziš u veoma teškom stanju i moraš strogo da se pridržavaš pravila koja su ti određena. šta je tu je. Pogledao sam je i dao joj znak očima da ćuti i ne ulazi u raspravu. Ako imaš 169 infekciju. Kod vrata sam čuo kako govori jednoj od sestara da jedna ostane ovde sa mnom da dežura i da mi meri temperaturu sva-kih pola sata i da ga. shvatio sam da. molim te. Kada je izašla iz sobe i kada sam ostao sam. već sam bio u nekom polusnu i nisam se čak ni potru170 . Kada je pročitala temperaturu. Znaš. za-vršen. borac. Doktor je stigao u pratnji obe sestre i kada mi je prišao. Pokušao sam da prekinem sa razmišljanjem u tom pravcu. Sutra je planirano da budeš prebačen u Beograd. Bio sam zapravo ubeđen da ću ili da pogi-nem skroz-naskroz ili ću da se izvučem čitav. Znao sam i da će da mi odseku nogu i da je sva ova fama o VMA i pokušajima da se nešto uradi samo prazna priča i skidanje odgovornosti po principu: pošto si iz Srbije. a to mi se nimalo ne sviđa. a i bolje je da mu neko pravi društvo". Kada je završio sa mnom. ende. što je pogubno za tvoju nogu. Noga ti je u prilično lo-šem stanju i čekamo analize krvi koje smo poslali u Banjaluku da utvrdimo da li ima znakova trovanja. Sestra je samo gledajući u zemlju klimala gla-vom i u jednom trenu me pogledala očima punim besa. Ivana je samo frktala i brzo mi prišla." Imao sam osećaj da sam se. Toliko sam bio ponet Iva-ninim prepričavanjem proteklih događaja da sam se. a ne da ga vi zamarate. a nova noga ne može da ti izraste". posle ovih doktorovih upozorenja i izlaganja o stvarnoj situaciji u kojoj se nalazim. Kada se sestra pojavila. Ako mi odseku nogu. zapravo. tek sada uplašio. imaš tempera-turu četrdeset sa sedam. dok mi je sve ovo pričao. zavukao pod čaršav i kao uplašeno dete gledao u nje-ga i samo klimao glavom."Nije trebalo da vas pustim. Rat je za mene bio gotov. Jebiga. Za-to nemoj još i ti da nam otežavaš situaciju. situacija nije bila nimalo naivna. strpi još malo. to ne znači da će tako i ostati. Krenuo je ka vratima i namignuo mi onako mangupski. Kokakolu možeš uvijek da piješ. Ivana je htela da pita kolika je temperatura. nije mi ni dao da ga zamorim. ali sam shvatio da je za skidanje temperature. odmah je počeo da viče na sestru. Nismo je odsjekli samo zato što postoji tračak nade da sačuvaš nogu. poljubila me u čelo i rekla da će doći ujutro. sipao je doktor sad po meni i drvlje i kamenje. a ti praviš gluposti i piješ koka-kolu. Nisam se nadao da ću ovako završiti svo-ju karijeru. Posle nekog vremena sestra mi je iz-vadila toplomer. "Slušaj ti. okrenuo se prema sestrama i dao im uputstva da mi od-mah daju nešto što nisam razumeo šta je. imao je tešku operaciju." "Sestro. zapravo. Ta-mo imaju bolje uslove za tretiranje ovakvih povreda. pored Ćora. ako pređe četrdeset i jedan ste-pen. odmah pozovu. "Jesmo li se do-govorili kako ćemo sa ovom temperaturom da te po-šaljemo na tako dalek put? Da znaš.

Odmahnuo sam glavom i ponovo spustio pogled. nigde nije bilo žive duše. hajde sa mnom. Hteo sam da skinem naočare i obrišem ih. a ipak hladne i pra-zne. sa štakama pod miškom i po nekoj kiši stojim na železničkoj stanici i pro-sim. na njegovom licu se pojavio širok i topao osmeh. Na toj kopči bio je ugraviran trougao. nestaće-te sa svetske scene. Ona su zračila neku čudnu sve- 171 tlost. Preda mnom je sta-jao muškarac čije godine nisam mogao da odredim. Bio je neverovatno lep. od koga su svi bežali i okretali glavu? Odvojio sam pogled od kopče na kai-šu i polako ga podizao. činilo mi se da je vre-me stalo. koje je držao kaiš sa još sjajnijom kopčom nego što su bile cipele. a nos mu je bio čudan. pitajući se s kim će se susre-sti moje oči. običnog prosjaka. spustio sam glavu i gledao u zemlju. a to lice je dunulo u mom pravcu.dio da otvorim oči. ratnici. naočare su mi se zamaglile i sve sam video mut-no i nejasno. bio sam u carstvu snova. Uvek ste 772 . a za to ste sami krivi. pokušao sam da dozovem nekoga. ne boj se. kukast. Obuzela me je jeza. sve zamuckujući. Potom sam ugledao veliki srebrni la-nac. u istom tre-nutku su mi se naočare odmaglile. Video sam sebe kako u dugačkom maslinastozslenom šinjelu. želeći da vidim vlasnika tih sjajnih cipela. * * * Ponovo sam sanjao. a ja za-malo nisam izgubio ravnotežu i pao. spazio sam par lakovanih ci-pela. Kada su nam se pogledi sreli. Nisam imao snage da bilo koga pogledam u oči. Izvini. koji je bio zakačen za jedan kraj prsluka od odela i koji je završavao u džepiću na drugom kraju. Prime-tio sam da prsluk ima veliku sjajnu dugmad. Jeza i drhtaj su prošli celim mojim telom. Iznad svakog vrha trozupca zacrtan je i broj šest.. Je l' te terao neko da ideš?" Gledajući tako u zemlju. Vaše vreme je prošlo." "Ah vi Srbi. Ljudi su prolazili pored mene i nisu obraćali pažnju. bile su izglačane do savršenstva. "Izgubio sam je na ratištu. od-govorio sam mu pitanjem. duboke. "Pogledaj me. Nikada ni-šta nećete shvatiti. Činilo mi se da bi mi rekli: "Šta je. Razmi-šljao sam da li da se okrenem i odem. Osetio sam kako čačka nešto oko moje infuzije i kako mi gura toplomer pod mišku. Kosa mu je bila crna kao ugalj i talasasta." U tom trenutku su mu oči postale crvene. još sjajni-ju od kopče i cipela. Neverovatno plave. šta gle-daš? Tako ti i treba.. Imao je najbelje zube koje sam ikada video. Najupečatljivije na tom licu bile su oči. Naglo sam podigao glavu i kroz zamaglje-ne naočare ugledao konture nečijeg lica. pogled mi je zastao pri-kovan na toj kopči koja je sijala čudnim sjajem. ulice su bile pu-ste. Polako sam dizao pogled.zašto je neko ko ima takve cipele stao is-pred mene. Imao je tanke usne. Šta li ću videti . onakav kakav su imali Rimljani u doba Cezara. bilo me je sramota. ili da pogledam vlasnika tih sjajnih cipela i kopče u lice. Ne sećam se kada ga je izvadila. Iznad njih tanke obrve su podsećale na ženske. Ko ste vi i šta hoćete od mene?". "Jesi li gladan?". Preda mnom su se ukazale besprekorno ispe-glane pantalone. Osetio sam miris sumpora.ja sam Đavo. "Gde ti je noga?". upitao me je izmenjenim glasom. začešlja-na unazad i namazana sjajem. koji je sada bio topao i mek. a u njemu trozubac. "Hoću da ti pomognem. upitao me glasom koji je pucao kao bič." "Ne bojim se. nebeski narod. da se predstavim .

I on je kao i ti ratovao i predvodio silnu srp-sku vojsku. bilo je toga i ranije. ali vi to nikada nećete shvatiti. bož-jim sledbenicima. odbačen je i ostavljen. još tada ste počeli da ubijate jedni dru-ge. ja sam mu nekada služio i krstio se kao i vi. "Za Srpstvo. imao sam osećaj da sam se povratio od prvobitnog šoka. Mislio sam da će da mi puknu bubne opne. ratniče. odlazi. ." "Ne. Mogu da ti kažem samo da si mi veoma simpa-tičan. evo. Još od Rastka. Vaša parola je nekada bila Samo sloga Srbina siasava. doduše. a nikada se niste to-ga pridržavali. Kad su ratovi bili završeni. Sti-snuo sam šake ispod mišica i napravio znak krsta prstima ispred njegovoga lica. da ste uvek sami sebi bili i ostali neprijatelji. Da ste vi Srbi pro-klet narod od pamtiveka. koga vi zovete sveti Sava. ja mogu da ti pomognem. u stvari. Nisu shvatili da je istorija ta koja živi večno.više slušali druge i verovali drugima nego sebi sa-mima. da je ona besmrtna. Razloge zbog kojih sam se odmetnuo neću ti reći. idi. Znaš. "Odgovori. ratniče. ali samo u pričama i kafanama . Vekovima se proseravate i propagirate neku svoju veličinu. posle sve te nje-gove bede su ga. U praksi vam je ipak draže da prodate bližnjega svoga nego leba da jedete. Stvarno ste vi Srbi kurčeviti. počeo je da se smeje. a da su oni prolazni. dali su mu nova odlikovanja i nove šinjele i ponovo su mu se klanjali . maca ti je pojela jezik. sreo sam nekog čini mi se vojvodu ili velikana komandanta koji je baš ovde negde gde mi sada stojimo prodavao svoj ši-njel i svoja odlikovanja da bi imao da jede i plati stan. I opet se on odazvao na poziv otadžbine i Srp-stva. hajde sa mnom. pa sam se odmetnuo.dok im je bio po-treban. Zarad 174 takvih postupaka istorija se ponavlja i ponavljaće se bezbroj puta. pa sve glasnije. "Za koga si ti. i opet je na kraju bio zaboravljen i ostavljen da umre u siromaštvu i bedi. ne želim ništa od tebe. vi ste sa-mi sebi najveći neprijatelji. I zato ćete nesta-ti kao narod. Ni dan-danas niste naučili ništa iz istorije koja vam je vekovima davala primer za primerom kako ne treba raditi. On se samo osmehnuo. jer bi ta priča poGvozdenirov 173 trajala. a. Na moj odgovor je počeo da se smeje još glasnije. pa zašto onda prosiš i stojiš ov-De?" Sagnuo sam glavu. takvi ste vi Srbi. ponovo zvali da opet bude ve-liki komandant. koju su u to vreme priznali najveći moćnici i vladari tadašnjeg čovečanstva i. Ni taj vojskovođa nije hteo da me sluša. ratovao?" "Za Srpstvo". koja vas je upozoravala. Na način kako to njima odgovara. najpre tiho. "Ratniče. mene krst ne plaši. nema vam premca. Mislili su da se istorija može prekrojiti. svi vaši vladari i kasniji predsednici mislili su da istorija počinje od njih. da se za njihove vladavine može pi-sati na neki drugačiji način. Doduše." Iako sam se još tresao uplašen susre-tom sa nečastivim. Mogu da ti vra-tim nogu. Nego. Nestaćete kao što je do sada u istoriji čovečanstva nestalo na hiljade naroda. Eto ratniče. kako sebe nazivate. Pokušao sam da mu objasnim isto što sada pokušavam da objasnim i tebi. ostavi me na miru. mogu da uradim da budeš kao pre. odgovorio sam.tu ste najjači. to ste nastavili i dandanas. jer nisam umeo da mu odgovorim. Najgori ste od sve dece". Stalno se pozivate na neku istoriju. koje su opet poprimile ledenoplavu boju. šta je. Skupio sam snage da ga pogledam u oči. nije izgledala ovako. doduše. njegov smeh je zvučao kao salva to-pova najvećeg kalibra. Ali ne. pre mnogo godina ispred iste ove stani-ce koja. još tada ste vi Srbi počeli da udarate jedni na druge. ali je to bilo iz-razitije od onoga trenutka kada je taj Rastko uspeo da se izbori da vi Srbi dobijete svoju crkvu.

Da li ste sigurni da možete da obezbedite helikopter?" "Da. shvatio sam da sam još u istoj šok-sobi i da sam zadihan kao da sam trčao. Kao eho sam čuo kako me neko doziva. kome nije bilo drago što me prebacuju u takvom stanju." Došao je lekar koji me je operisao i saopštio mi da je upravo razgovarao s mojom majkom i stricem i da su oni potpisali da me na svoju odgovornost prebace do Rače. helikopter će nas če-kati u deset sati sa srpske strane kod prelaza Rača. Dok mi je doktor sve to objašnjavao. svoju dušu. "Hajde. a prosiš ovde ostavljen od svih onih 175 za koje si ratovao i za čiji si se mir i blagostanje borio?Gdeje?" "On je tu. Verovali su u komunizam koji je bio moja najbri-ljantnija tvorevina u poslednjih deset vekova. I oni su mislili da isto-rija počinje od njih." Na te reči o mozgu počeo je da se smeje još glasni-je nego prvi put i stvarno sam mislio da ću se onesve-stiti od bola u glavi i ušima. trebalo je da bu-dem prebačen helikopterom do VMA. U tim ratovima su vam komandovali stari i nemoćni generali. Izgubili su veru. koliko sam shvatio. polako". a kažem ti da će ih biti još i da ćete i te izgubiti. čitavo jutro go-rite. sa ta-kvom temperaturom to nije ni čudo. a vi naivni ljudi ste sa-mo potrošna roba. vaša najveća mana je ta što imate mozak. nema veze. kola su obezbeđena. svuda oko nas. Ta zamisao mi je propala. Dobro. jer sam besmrtan. po-što nećeš da izdaš tog vašeg Boga. "Ah. a odatle. vi pravoslavci. Kada sam se sasvim rasanio. samo pođi sa mnom i bićeš kao pre. "Doktore. najgori ste od svih hrišćana. da. moj ratniče. Vi ste kao narod podeljeni u zemlji koja je rascepkana i osiromašena svim ovim građanskim ra-tovima. zato ćete i biti prvi istrebljeni sa lica zemlje" izgovori i nastavi da se smeje. smirite se. "Što pre krenete. . sada je bukval-no svaki sat važan. i uvek to radite na svoju štetu. gde je sada kada si ratovao. uspeo sam da ubedim milione komunista širom sveta da Bog ne postoji. nisam mogao da razaznam lica koja su se nadvila nad mojim krevetom. to će biti bolje. odgovorio sam i pokušao da se udaljim od njega. to je već završeno. Reći ću ti još nešto. samo nam recite ka-da možemo da krenemo".Osvrni se na ove ratove koje sada vodite i koje ste izgubili.Jeste li dobro? Buncali ste i vrištali. "Zar se bojiš svoga Boga? Ah kakvi ste vi Srbi. Treba samo da mi daš sitnicu. te su i suviše izdigli sebe iznad naroda kojima su vladali. da. a sve ostalo pre-pusti meni. u sobu su ušli majka. vi ste narod koji sam do sada najteže razumeo. jer je njegov smeh pre-rastao u nepodnošljivu buku." "Nikada". "Polako. admirali koji su bili suviše neo-dlučni. On je u mome srcu!" Na te reči počeo je opet da se smeje. trže me glas sestre koja je ostala da dežura pored mene te noći. obratio se moj stric doktoru. stric i Časlav. Da. 776 . jer nisu znali kome pripadaju. Vi uvek prkosite. Još pod uti-skom ovoga strašnoga sna. reci mi da li si se pitao gde je Bog bio kada si izgubio nogu? Gde je bio kada su ti svi oni drugovi poginuli. a oni su sami povero-vali da su neprikosnoveni.

iz-gurali su me iz sobe. sanjao sam užasan san i imam neki loš predosećaj. Časlav je prišao i seo pored mene. znaš. Tu vest sam. Trovanje je uzelo maha i sada smo se borili s vremenom. Kad god je izgovorio tu rečenicu. hteo sam još nešto da kažem. a onda smo na vesti-ma čuli da je bio veliki napad na Republiku Srpsku. Ne znam da li je to bilo zbog silnih lekova za smirenje koji su kolali mojim venama. kada si došla i zašto je matori poslao tebe. neko mi je brisao vlažnom maramicom čelo i li-ce. Časlav me samo upita da li me je taj koga sam sanjao zvao da idem s njim. reče Časlav i namignu mi. primio mirno. Doktor je zamolio moju majku da pođe s njim kako bi sredili formalnosti oko papira. Pogledala me je očima punim suza i jedva procedi-la kroz usne da je doživeo težak infarkt i da ga je sa-hranila dan pre nego što je došla ovamo. "Šta se desilo?". nisam mogao ni reč da pre-valim preko usana." Kada sam mu ispričao delove sna kojih sam mogao da se setim. a nama je svaki minut važan zbog moje 177 noge. zašto on nije došao?" Kada sam pomenuo oca. shvatio sam da on ne želi čak ni ime da mu izgovori. sutra u ovo vreme ćeš biti pot-puno bezbrižan. pitao sam sasvim tiho. Tek sada sam primetio da ona nosi crninu. Sve mi je bilo jasno. a sestrama je izdao nalog da me pripreme za pokret. Glavu koja je poskakivala od sil-nog truckanja okrenuo sam na drugu stranu.Ako odmah krenemo. Tačno sam znao čim je bio pomenut helikopter da je Časlav umešao svoje prste i imao sam osećaj da je taj čovek svemoguć. "Ništa ne brini. mi majke 178 . oni će te odmah preuzeti. Rekavši "taj". Dok su se sestre rastrčale da bi ispunile doktorov nalog. nego da li ću uopšte preživeti. Rano jutros javili su iz Banjaluke rezultate kr-vi i ti rezultati nisu bili baš najsjajniji. začudo. Setio sam se koliko je matori bio ponosan na mene i kako je svaki put kada sam do-lazio kući zvao komšije i prijatelje da se pohvali kako njegov sin stoji hrabro na braniku otadžbine. cela ekipa već čeka na VMA. Oči su mi se napunile suzama. suze su mi se slivale niz lice. Časlav se samo namrštio i re-kao mi da ćemo o tome razgovarati kasnije. ili zbog toga što sam zbog svih ovih dešavanja poslednjih dana jed-nostavno posustao u borbi za preživljavanje. ali kad helikopter sleti. "Kako si znala. Osetio sam da se truckam kao u luna-par-ku. Otvorio sam oči i video majku kako sedi pored me-ne u bolničkom kombiju koji je jurio po užasno lošem putu. Kada sam mu rekao da me je zvao. očekivala sam tvoj poziv. za to mi je bila potrebna či-tava noć. Video sam po njemu da je zabrinut. ja sam ga zezao da stojim na braniku "lade nive". operisaće te najbolji stručnjaci u zemlji. jer su putevi prema Srbiji go-tovo zakrčeni. Kada je sve bilo spremno. majka je spustila glavu i počela da plače. "Kada sam ti poslala paket. na šta mi je majka odgovorila da moramo. da mi kažeš da je stigao. ali mi je u grlu bio neki grč." "Časlave. na šta se on strašno ljutio. Od tolikih analgetika i sredstava za smirenje ponovo sam zaspao. Predosetila sam da nešto nije u redu. a doktor je rekao da će mi dati nešto za smirenje bolova da bih lakše podneo put. govoreći: "Ne skrnavi otadžbinu!" Osetio sam da me je majka uhvatila za ruku i pomalo postifeno sam okrenuo uplakano lice prema njoj. jer su veze očajne. tri sata će biti dovoljno da stig-nemo". Sve rezultate sam već poslao faksom. Pitao sam da li moramo da vozimo pod sirenom. Više nije bilo u pitanju da li ću sačuvati nogu. uz sirenu koja mi je parala mozak.

"Zašto mi nisi rekla sinoć za oca. Samo da mi ti budeš dobro. samo je sedeo i ćutao. ali sam nekako dobila broj mesta gde si bio poslednji put. nisam zna-la šta da radim. a i ne volim da prenosim takve vijesti. morala sam da pozovem. Ne znam koliko smo se još dugo vozili kada je kombi stao i kada sam ugledao Časlava kako otvara zadnja vrata. "Mlađo. sve je ispričao ovom Časlavu. nije hteo ništa da mi kaže. Jedva mi je. Svi su bili u šoku. samo se ti drži i ništa ne brini. "Š'a je. jer skoro niko nije znao šta se dogodilo. Kada je otišla. ako mo-že. Na sahranu je došlo malo ljudi. i on je bio bled. Časlav je završio da sahrana bude odmah to po-podne. na moje kukanje. a ne vezista. otvorio je pregradu od stakla koja je razdvajala kabinu od zad-njeg dela i rekao da smo skoro stigli i da je Časlav. Ne lju-tiš se valjda zbog toga?" "Evo ga. tvoja majka mi je rekla da ti ništa ne govorim. tako je buka posto-jala veća. nije ni osetio. Zamolio sam majku da mi. rekla je i dalje mi držeći oči poklopljene. 180 podigao je vrtlog prašine i papira. nabavi naočare za sunce. ima veze svuda. ispričala šta se desilo. Doktor nije ni hteo da mi kaže ka-ko stoje stvari. ispunjen prazninom. sada mi je samo bit-no da tebe spasem. ali nisam mogao. najgore je prošlo. vrtela sam celu noć i pred jutro mi se javila ona de-vojka Ivana. upita me glasom koji je zvučao kao da je dopirao iz bureta. Još su mi u glavi odzvanjale majčine reči o svemu što je doživela i propatila u poslednjih nekoliko dana. .to možemo da osetimo. Tvoj otac je preuzeo vezu. jer nismo znali šta se ovde dešava i koliko dugo ćemo se zadržati. Pridigao sam se na laktove i okrenuo glavu u pravcu iz koga je dolazilo brektanje helikoptera. jedva sam obavestila nekolicinu. to sada nije važno. jako sunce udaralo mi je u oči. već sam ga samo gledao nekim tupim pogledom. Pozvao je telefonom i završio za helikopter i tvoj prijem na VMA. Sve je više ličilo na godišnji pomen nego na sahra-nu. Međutim. Kada su me izneli. Znam da si mi rekao da te ni-kada ne zovem u tvoju komandu. Kada mi je rekla da sa tobom nemaju vezu skoro dvadeset četiri sata. po-kušavajući da ga uočim. mislio si da si me se riješio. verovatno već na mestu je dotvoreno sletanje helikoptera. e pa neće moći ove noći". Zaista čudan neki tip. Čim sam joj čula glas. Odmah sam znao da je to bi-la Ivana. Stric. koji je sedeo napred pored vozača. Bila sam na mukama. iznad mene je bilo samo plavo i mutno prostranstvo. neko mi je prišao sa zadnje strane nosila na kojima sam ležao i poklopio mi rukama oči. frajeru. 779 koji je otišao ispred nas. U glavnoj komandi nisu hteli ništa da mi kažu." Pokušao sam da se nasmejem. ide". "Živ si?". pored toliko prijatelja koje je imao. Stric i Časlav su mi mnogo pomo-gli. osetio sam kako su me po-digli i poneli prema helikopteru. ali kako se nisi ja-vljao. Jedva sam dobila vezu. znala si. Bilo je mnogo tužno. kao da je ona devojka bila komandant. Veza je bila prekinuta. Nisam mu ništa odgovorio. i znaš kakav je on bio. Kada se zvuk motora utišao. čuo sam glas svoga strica. Kako se helikopter približavao. znala sam da nešto nije u redu. bez naočara za vid. Dok je sletao na pedesetak metara od nas. htjela je ona to da uradi. Ali dobro. Ivana se nekako nadvila iznad mene da bi me zaklonila od tog kovi-tlaca koji je dizao i vrteo po vazduhu sve i svašta. Bio sam skrhan. Mo-rao je da je ispita o svemu. jer sam htela da dođem odmah ovamo. Sve će biti u redu." Rekavši tb. ali kada se to desilo. sagnula se i polju-bila me u ruku. Oko sedam sati toga jutra udarilo ga je srce. je l' tako?" "Nisam htjela da to čuješ od mene. i odmah mi je pozlilo.

Pilot je izašao i počeo da im obja-šnjava kako najlakše da me izvuku iz letilice. "Ratniče. ali mi to nekako nije po-lazilo za rukom. tu je bila mala Kalifornija. ugledao sam mali helikopter tipa "gazela". rekoh. Stric i Časlav su stajali i razgovarali sa pilotom koji je gledao na sat i nešto objašnjavao Časlavu koji se smejao. zadnje takođe. rekao sam majci da mi u bolnicu donese naočare. koji je stajao dva-desetak metara od mesta sletanja. he-likopteru su prišla dva vodnika sa trakama Crvenog krsta oko ruke. Pilot je počeo da čačka neke ručke.od igle do lokomotive. mahnuo sam pilotu i zahvalio mu za dobar let. Sve je dogovoreno. a nekome brat"." 181 Mada sam znao po gabaritu letilice da ću jedino ja moći da budem ukrcan. jer je buka motora koji je počeo da radi postajala nesnosna." Mehaničar koji je sedeo do mene stavio mi je slušalice na uši. eto i nas. iako sam pokušala da mu objasnim za šta mi trebaju. JSada su me smestili. samo se opusti i uživaj. Ni-sam hteo da ga razočaram objašnjavajući mu da ja bez naočara za vid ne vidim dalje od petnaest-dvadeset metara. Let zaista nije trajao dugo i sada su počeli i on i mehaničar da mi ukazuju na neke zgrade po Beo-gradu. pozdravio sam se sa svima i čak pokušao da se našalim. Dok su me prenosili do vojnog saniteta. . shvatio sam da su me knap uglavili. bilo je izvađeno. tako da sam zauzeo levu stranu letilice. Po-red moje glave sedeo je mehaničar. Vožnja do same bolnice bila je kratka. nasmejao se i rekao: "Za pola sata smo u Beogradu. stići ćemo da te pozdravimo. dok me je savladavao bes. Pokušao sam da se opustim i mahnem mojima koje sam jedva nazirao na nekih tridesetak metara. odavde ideš sam. nekako mi nije bilo sve ja-sno. čim dođeš na VMA. reče moja Bosa sva izbezumljena od ljutnje. ali za placeve. za bolje mesto za tezgu. ovde se vodio isto rat. Ovo mi je bilo prvi put da se vozim helikopte-rom. nekom rat. Ia-ko je ovakvih "poligona" bilo svuda po ratištima. koje je služilo za kopilota ili mehaničara. Pre nego što su zatvorili vrata. Kada je pilot zaustavio elisu. Sada mi je bilo baš krivo što nemam naočare i što neću moći da uživam u panorami leta. Video sam da se kljun letilice povija blago unapred i osetio ka-ko postepeno dobijamo ubrzanje. Dok su me unosili. kako narod voli da kaže . Dok se sve to završi. odvojili smo se od ze-mlje. Kroz slušalice sam čuo nji-hovu uobičajenu komunikaciju vezanu za proceduru po-letanja. Prednje sedište. Kad god sam prelazio u Republiku Srpsku. nije hteo da spusti cenu. "Sad mi je jasno zašto ćemo da izgubimo sve rato-ve". i taman kada se budeš pro-budio. ovo mi je bilo najomraženije. pretvarajući se da gledam u pravcu u kome je on pokazivao rukom. a pilot ispred nje-ga. Kada smo stigli na nekih desetak metara. ideš pravo u salu za operacije. Ovde je Srbin pljačkao Srbina. potapšao me po zdravoj nozi. zamisli dripca. najviše sam mrzeo deo preko Rače ili Pavlovića ćuprije. prišla su mi sva trojica. a ratovalo se u svim ratnoprofitersko-gerilskim oblicima. pumpe." "E moja Boso. Dok se po brdima ratovalo. "Na ovim tezgama pored mosta naočare pet maraka i. Mogli smo da nađemo sve. Za vreme leta pilot bi mi povremeno rekao u slušalicu da pogledam ovo ili ono i ja sam samo klimao glavom. U tom trenutku prišla mi je majka i pružila naočare za sunce na kojima je još vi-sila etiketa. Samo sam klimao glavom smeškajući se kao da 182 sve to vidim jasno. jer su me posle svih ovih dana bez njih bolele oči od silnog naprezanja. Kada je dogovor izgledao završen.Sunce mi je išlo pravo u oči i rekao sam Ivani da im kaže da okrenu nosila na drugu stranu. Helikopter se blago zaljuljao.

" "Samo malo. počela je vožnja lavirintom hodnika ka operacionoj sali. prekrstivši se na brzinu levom rukom. Objasnili su mi da to tako mora. već sam sa-mo navukao kez na lice u fazonu: "Sestro. tako da vam telo dobi-ja dovoljno tečnosti. Kada je to završeno. ovoga puta na operaci-oni sto. Od-jednom su kolica na kojima su me gurali stala i nad mene se nadvio jedan stariji lekar. "Budni ste. Tu mi se već opasno vrtelo u glavi. ponovo su me prebacili. ovo se zove hra-brost i samouverenost. "Ne smete ništa da pijete narednih šest sati. uvedite ga." . osim užasnog bola imao sam utisak da je sve na svom mestu. pa ja sam ko Rambo!" Dok je kontrolisala aparate na koje sam bio priključen. Rekao sam mu. Žeđ je ponovo bila nepodnošljiva." U prvi mah nisam ništa odgovorio. Kada mi je sestra izmerila temperaturu. Kada je odlazio. Kada smo došli do sredine sale. da sam ja potpuno svestan da će mi noga biti odsečena i rekao mu da radi svoj posao. dajući sve od sebe?" Po-kušao sam da se pridignem i pogledam u pravcu nogu. Ne znam koliko je vremena prošlo dok sam se kreve-ljio sam sa sobom. ali sam bio suviše slab za tako nešto. Vi-še me ni bol nije toliko uznemiravao. a vidim i da ste raspoloženi. zato bolje poštujte sve što vam se kaže." Na to su me premestili na druga kolica i uneli u operacionu salu. čuo sam ga da je rekao: "E. ovo nije bila bolnica u Dobo-ju. Gledao sam u plafon i video kako neonske svetiljke promiču iznad mene. rekla mi je da pokušam malo da odspavam i tako prekratim vreme. a i nije bilo Ivane da se snađe. Pogledao sam oko sebe i shvatio da se nalazim u nekakvoj šoksobi." 184 Bila je neumoljiva. Kroz glavu mi je sinulo pitanje: "Da li su mi odsekli nogu ili se hirurg potrudio i odra-dio operaciju svoje karijere. nema šta. Morili su me mamurluk i žeđ. molim vas. u salu i neka svi budu spremni za deset minuta. nabacio sam osmeh blaženstva na lice. Buđenje je bilo bolnije nego prošli put." "Nećete. što od treme što od saznanja da će verovatno da odseku komad mog tela. koja mi je saop-štila da ću odmah biti pripremljen za operaciju. već omamljen anesteticima. kada je ušla sestra. pitao sam je za malo vode. primate infuziju. Samo se nasmejao i klimnuo glavom. "Koliko ću ostati ovde u šoku?" "Najmanje dvadeset četiri sata. Onda sam po-kušao da pomerim levu nogu. Prepustio sam se potpuno i video da su sa mene bukvalno isekli pidžamu koju su mi navukli u bolnici u Doboju pred polazak. sve zavisi kako vam se rana ponaša. oko mene se stvorila ekipa medicinskog osoblja. Nisam ništa pitao. jer mi je desna bila sva u nekakvim crevima privezana za krevet. Počeo je da mi objašnjava kako će on da me operiše i kako će uraditi sve što je u njegovoj moći da mi spase nogu. Prišao mi 183 je anesteziolog i rekao mi da polako brojim do deset. molim vas. Bio sam prikačen na silne aparate. čak mi je bilo prijatno da osetim to pulsiranje u povređenoj nozi. Stigao sam do šest i posle toga se više ničega nisam sećao. što je prava retkost kod ljudi koji imaju ovako teške opera-cije. "Da li je moguće da sam opet imao sreće?" Osmehnuo sam se. svaka čast. Ovoga puta sam se osećao kao da sam prethodna tri dana pro-veo u buretu vina koje sam iskapio do dna. Opet su počeli da mi kače razne infuzije i da me priključuju na aparate." "Ali umreću od žeđi. Sve mi je nekako bilo potpuno svejedno.Čim smo ušli u odeljenje za prijem. Sada mi je već laknulo.

re-če sestra i gurnu krevet kroz otvorena vrata." "Koji je danas dan?". pitao sam se za koliko će mi noga zarasti i da li ću moći opet da igram basket sa ortacima iz kraja. može li sada malo vode? Prošlo je tri puta po šest sati i sada mogu da popijem tri puta vi-še vode. jer ko zna kakve zabrane mogu da mi napakuju. što je bio dobar znak. kada si došla?" "Šta ima veze kada sam došla. Otvorio sam oči i ugledao istog onog doktora kako stoji iznad mene. uspavljivanja i buđenja potpuno izgubio orijentaciju u vremenu. da vas nismo probudili. dva su bila prazna. Na kraju sam ipak osetio kako me savladava san. Pre nego što su me uvezli u sobu." "Šta ćeš ti ovde. Ovi na VMA bili su neumolji-vi. "Bogami." "Uradio sam sve što sam mogao. Video sam da Ivana po običaju hoće da se brecne na nju. koje su počele da me "skidaju" sa svih onih aparata i čuda koja su pištala oko mene. Moram samo da ti odam priznanje za sve što si ura- 185 dio. lopove. "Sestro. junače. ali mi nije nikako po-lazilo za rukom. nema šta. Moram da idem. tako da se ne brinem mno-go za tebe. čuo sam da neko trči hodnikom i Ivanina faca se pojavila iznad mene: "Mislio si tek tako da se provučeš. odmorio si organizam. Bio sam ushićen i srećan. okrete se na peti i udalji od mog kreveta. Zatvorio sam oči i pokušao da zaspim." Sestra se samo nasmejala i rekla da se odmah vra-ća. Ja sam samo izvidnica. sada samo treba da imaš čeličnu volju i prebrodiš sve ono što dolazi. to bi bila lutrija. Tako sam bar znao gde se nalazim. Stvarno sam se osećao srećno. "Dan. ovoga puta smo se vozili liftom i video sam da smo stali na devetom spratu. Čini mi se da je prošla večnost pre nego što sam je ponovo ugledao." "Hvala vam što ste se ipak potrudili oko mene. reče mi doca i namignuvši mi. ali sam joj dao znak očima da ćuti. doktor je rekao da za sat vre-mena možemo da te prebacimo u sobu. a i ako bi mi dali nešto da stavim u kljun. "Veži se. a i bolje je da se ne svađamo sa oso-bljem. pitao sam jer sam usled ovih putovanja. Soba je imala tri kreveta. pa dan kao i svaki drugi. spavao si osamna-est sati. vi biste ovako mogli nedelju dana. u so-bu je ušlo još nekoliko sestara. počele su da guraju moj kre-vet. tu ti je i stric. a u sobi će biti i neka supica da se ti. Uskoro smo Ivana i ja ostali sami. Vidim da si mlad i hrabar. sređuje nešto oko papira i od186 mah će da dođe da te vidi. opet sam bio sam i žedan. Operacija je prošla u najboljem redu i mislim da ćemo vas danas po podne prebaciti u sobu." "Molim vas. opet ću da budem sam. Znači. Dok sam ja kukumavčio i pokušavao da prevarim sestru za još malo vode. bitno je da sam do-šla. Vozeći me hodnicima. videćemo se kasnije kada te pre-bace u sobu". Protestovao sam kada sam shvatio da neću dobiti više od pola čaše vode. prava vojska. Taman sam . ali to je dobro. Tu ti je i majka. Bio si strašno iscrpljen zbog svega što ti se dogodilo. nama oporaviš.Otišla je. pa onda unutra možete da pričate". ali nije vredelo. "Ti baš imaš sreće. prošli smo pored table na kojoj je pisalo Ortopedi-ja 2. Nosila je bokal i čašu za vodu. samo da ga unesemo u sobu da ne stoji-mo u hodniku. e pa neće moći ove noći. * * * Još jedno tapšanje po obrazima. sada samo malo vode. Ipak ovo nije bio Doboj." Osetio sam da se zeza sa mnom. krećemo".

suze su mi tekle niz ob-raze. iš-čupao sam iz vene na desnoj ruci infuziju. za-grlio me i čvrsto stegnuo: "0 ludače mali. Pogledao sam u Ivanu koja je piljila u mene. Oči su joj bile tužne iako se trudila da to ne pokaže. ali su mi ponovo otkrile svet. setio sam se rata koji je besneo u na-šoj zemlji. Dok sam ustajao. još si se smejala. Stric joj je prišao i poku-šao da je uteši: "Ajde. nego i pred samim sobom kada bih svoju sreću pretpostavio svojoj . Prišla je krevetu i izvadila naočare iz torbe. uzeli su ti krv na dodatna ispitivanja. posle smo pravili roštilj i ja sam se igrao sa decom. "Ti stvarno nisi normalan kad se zezaš s takvim stvarima." "Pazite. ostarila je preko noći. ne moraš to sa rođenom majkom da radiš". sada kada sam stvarno ostao bez no-ge. naša deca." Slušao sam ga u neverici. ništa sem časti i ljuba-vi ne bi me moglo zadržati kraj tebe. odsekli su ti nogu. jednostavno sam puko. Lela i ja smo sedeli ispred televizora i gledali naše omiljet ne filmove. koju je ona čuvala i koja je sada bila uramljena i stajala tu na-sred dnevne sobe da nas uvek podseća na te strašne trenutke. Majka je bila strašno uznemirena.nešto hteo da pitam Ivanu. "Ti si me lagala". koje smo poneli iz Juge.. "Ljubavi moja obožavana. odgovori mi?" 187 "Mladene. a kada smo uspavali decu. Video sam i Lelu. Boso. mali moj dečače. Otišli smo kući. Gledali smo ne-ki ratni film. Na televizoru sam video poruku ko-ju sam napisao Leli kada sam krenuo u rat. Pogledao sam u nogu i video samo patrljak iznad kolena koji je bio za-motan u beli zavoj koji se sada bojio crveno." Nije uspela da dovrši rečenicu do kraja.. Ali sad kada je rat. ni-kako nisu mogli da je spasu. I dalje sam imao osećaj da mi je noga tu. a osetio sam da mi je nešto puklo u levoj nozi. Nikome nisam rekao da sam sanjao plaže u Australi-ji i surfovanje na dasci. a oko nje su trčkarala deca. vrištao sam kao ludak. Sur-fovao sam ceo dan. Udarac o hladan pod malo me je povra-tio. Majka je zadigla čaršav i samo stavila ruku preko usta i počela da plače. a vratila mi se i neka ravnoteža. Kada su stric i još neko koga nisam video po-kušali da me podignu. "Slagala si me." "Šta još nisam svestan. jer je verovatno moj pad prouzrokovao otvaranje rane i obil-no krvarenje. setio sam se strahota koje smo preživlja-vali. Iako sam bio svestan i potpuno spreman da to može da se dogodi. šta plačeš. To su bile moje stare naočare. Lela se samo na-smejala. Video sam mnogo jasnije. Ustao sam i uzeo je za ruke. pitanje je da li je sepsa uzela maha. U tom trenutku u sobu je ušla sestra nosećc poslužavnik sa hranom. bacali smo našem keru frizbi. Vi-deo sam da je na ivici da ne pukne od smeha. pa šta bi radila da su je odsekli?!" Na te moje reči ona je samo zaridala još više. da sam dozivao Lelu. Sestra mi je prišla sa poslužavnikom još ne shvatajući da se njoj obraćam. Ništa mi nije bilo jasno. a sada smo sedeli u našoj kući na australijskoj plaži i uživali. udario sam poslužavnik rukom i krenuo da ustanem iz kreveta vičući kao pomahnitao. pašće. mahala je sa plaže. Ka-snije su mi rekli da sam buncao. Prišao mi je stric. čega još nisam svestan. verovao bih da sam nečastan ne samo pred svojim drugovima. reče mi Ivana i sada stvarno prasnu u smeh. Kada je prišla krevetu. onesvestio sam se od bola. Čuo sam sestru kako viče da nisam nor-malan i kako govori ostalima da me brzo podignu na krevet. Počeo sam da čitam naglas. pa ti još nisi svestan. a ja sam već bio na podu. kada su u sobu ušli moja Bosa i stric. Dobro sam već upoznao njenu narav i znao sam unapred šta joj je naredni potez.

Doktore. Želeo sam da ovaj san traje večno. Sedeli smo i ćutali dugo. U stanju u kom se sada nalazite ne možemo da vas lečimo na potreban način. Pokušao sam da iz dubine duše izvučem bar malo nade. Bio sam bez volje za životom. nagoveštavajući da mi je potpuno jasno šta pokušava da mi kaže. Nego. Razmišljao sam o tome šta bi moj matori rekao da je živ i da sada on sedi na toj ivici kreveta. jer se gangrena proširila više nego što smo pretposta-vili. Ali to sada više i nije bitno. Koliko god da sam sreće imao. upitao sam tihim i slomljenim glasom. Veruj mi da ću odmah posle rata." Kada mi je ovo saopštio. da te zauvek prigrlim na svoje vatrene grudi. Hteo sam nešto da mu kažem. morate da budete psihički stabilni i da nam pomognete da vam spasemo život. Činilo mi se da mi je neko amputirao i to malo elana i nade koje sam stekao posle operacije. Sve zavisi od toga kako to budete prihvatali i kako o tome budete razmišljali. . pa onda neki kažu da život nije prevrtljiv. Žutica. "Ne znam. to vam je uslovni refleks. to nam sada nije naj-veći problem. Kada su me vratili u sobu. Još samo da mi saopšte da su otkrili da imam i rak. pa da "veselje" bude na vrhuncu. ali me nije bilo briga. šta će sada da bude?". čak sam mogao i da je osetim". Seo je po190 \ red mene na ivicu kreveta i pokušao da me uteši pričom kako nije sve tako crno i kako treba da budem hrabar. Više me brine ova žu-tica. Današnje analize krvi pokazuju da imate i žu-ticu. o tome će odlučiti konzilijum lekara sutra ujutro. Ovo je poslednji rastanak. jer će vam organizam izgu-biti imunitet." Osetio sam da me bude. u meni kao da se sve uga-silo. Znao sam da je to najopasnije. a sada sam shvatio da sam se vratio u moj privatni film strave i užasa. nekako se na kraju pretapala u nesreću." Samo sam zaklimao glavom. Super. Verujte mi. ali me on preduhitri. Jednostavno sam se osećao kao da je neko isključio prekidač. bio sam ubeđen u to. mislio sam da je niste odsekli. . Svi su imali maske na licu. noga me je užasno bolela. Otvorio sam oči i ugledao neke ljude oko mene. sada vam je rana prokrvarila i imamo problema da to zaustavimo. Nisam mu ništa odgovorio. ostaviti sve i doleteti tebi. sačekao me je samo stric. ali sam prepo-znao doktora koji me je operisao. u narednih nekoliko dana mo-žda i nedelja imaćete osećaj da vam je noga i dalje tu. kao da sam ugašen.dužnosti i ljubavi prema otadžbini. Moraćemo opet da vas operišemo. jer sam još bio pod utiskom onog divnog sna u kome sam surfovao po au-stralijskim plažama. ako ostanem živ i ako me ti još bu-deš volela. re-kao sam gotovo plačnim glasom. A to znači samo jedno. a to nikako nije dobro. 189 "Znam. To sam sigurno zaradio u onoj prljavštini u zemunici dok sam bio živ zatrpan. nema šta." "Ali moja noga. Najverovatnije ćemo vam još skratiti nogu da bismo zaustavili širenje gangrene. a nisam hteo da se probu-dim. pretpostavljao sam da će to tako biti. Rekao mi je da je moja majka skoro dobila nervni slom posle onog mog ispada i da ju je poslao kući sa Ivanom. Video sam da je i on pričao sa doktorima i da otprilike zna u kakvom sam stanju. a i to ni-je ono što me najviše brine. ali mi to nije uspevalo. jedući one nareske i jabuku sve onako sa zemljom. "Da sam znao da ćete ovako da reagujete. vezao bih vas za krevet.

Zagledao sam se u jednu tačku na zidu i sačekao da svi odu. pa se tobože pravdaju i vajkaju. Poznato lupkanje po obrazima bilo je znak da je vreme da se probudim iz anestezije. Ugledao sam li-ce doktora koji me je operisao i po njegovom licu zaključio da mi se ne sprema ništa dobro. ista neonska svetlost." Kao da su znali unapred da će nešto kre-nuti naopako. večeru sam odbio. rekao sam mu da mi dok ne saznamo sutrašnju odluku . mada ću biti iskren s vama. ona je u me-ni zamrla kada sam osetio da u glasovima lekara ne-ma optimizma. Nisam je imao. bez-bojan. Život je polako curio iz mene. Osećao sam se sve slabi-je. Se-ćanje na njih punilo je moje telo nekom čudnom to-plinom. jer ni-sam bio u stanju da jedem. Bio sam prepušten drugi-ma. Dok su me zagledali i dok je jedan od njih ostalima objašnjavao moj slučaj. Setio sam se da sam se uvek početkom septem-bra radovao školi. misleći pri tom da im nisam riknuo za vreme opera-cije. Ja 191 nisam imao čemu da se radujem. Najzad je došlo jutro. već tamo. Žedan i mamuran. a ja sam i dalje bio u šok-sobi. Kada je stric otišao. nisam ni hteo da pitam sestre koje su me redovno obilazile da bi me . Mislio sam o svim onim momcima. Te noći sam ponovo dobio temperaturu. Ne znam ni sam koliko je dana prošlo. osećao sam se kao zamorče koje čeka da bude testirano.Moje misli su odlutale do rova gde mi se sve ovo i desilo. Lekar je već ponovio ustaljenu frazu kako je sve proteklo u najboljem redu. prvi septembarski dan mi je bio siv. Znao sam da mi od te odluke sve zavisi. nekako sam osećao da pripadam njima. jer sam bio prikovan za krevet. Nedostajali su mi.niko ne dolazi. Za-molio sam strica da me ostavi da budem sam. što im je bilo najvažnije. ionako je sve bilo izvan moje moći. vodu nisam ni hteo da tražim. Neizvesnost." Klimnuo sam glavom i kiselo se nasmejao. To bi bez jedne noge bilo veoma teško. Sestre su ulazile i pazile da ona ne postane kritična. Nisam ništa hteo ni da kažem. u sobu su ušle dve sestre i rekle da će početi da me spremaju za ope-raciju koja je bila zakazana za deset sati. pred svaku operaci-ju su mi govorili: "Mi ćemo učiniti sve što je u na-šoj moći. Prošao je jedan dan. Opet ona ista samoća i ona ista žeđ. Prošlo je nedelju dana. svi su napustili sobu osim onog glav-nog i doktora koji mi je odfikario nogu. Nekako to čovek oseća. polako se odmotavaju-ći. Vraćao mi se film. Kada su otišli. bilo je to da povratim volju za životom. Ovo je vrlo kompli-kovana situacija i mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći. Kada je vi-zita završena. Sati su prolazili sporo. Sve se nekako suviše često ponavlja u poslednjih desetak dana. Čuo sam nekoliko 792 glasova i poznato zujanje aparata šok-sobe. Banuli su na vrata. ni da pitam. Nisam želeo ponovo da slušam iste rečenice. Izvele su me u hodnik i vožnja je počela. nadamo se najboljem. borcima s ko-jima sam proveo poslednje više nego burne dane. Isključio sam mozak. jer sam od-govor znao unapred. Nevoljno sam otvorio oči i vratio se u stvarnost koja mi je pa-dala teže nego prethodni put. jedino što je od mene zavisilo. Brojanje do šest i to-talni mrak. Želim da vam saopštim da je doneta odluka da vas ponovo operiše-mo. voleo sam školu. Ove po-slednje reči su mi bile poznate. isti lift. a nisam mogao ni da šetam. jer ne želim da živite u iluziji. očekivao sam lekar-sku vizitu kao dolazak dželata koji će izvršiti pre-sudu. a ja sam i dalje bio u istoj šok-sobi. Pitao sam se koliko se nekih novih klinaca raduje ovome jutru. bilo ih je toliko da sam se prepao svih tih belih mantila koji su preplavili moju sobu. da mi nije mesto ovde. Isti hodnici. "Vi ste upoznati sa svojim stanjem. ponovo sam bio sam i počeh da od-brojavam minute i sate do sutrašnjeg dana. Iako je još bilo leto. Čekanje mi je padalo teže.da li ću biti opet operisan ili ne .

nahranile, pomogle oko toaleta. Jeo sam me-hanički, jedva sam uspevao da žvaćem. Najgore od sve-ga su mi padale razne guske, patke i kako se već zovu te odvratne stvari koje se stavljaju ispod nepokretnih pacijenata. Svaki put sam morao da zovem sestru da mi obriše guzicu. To je bilo poniženje. *J* F F Toga jutra došao je brica. Imao je tanke gumene rukavice i masku preko lica. Pitao sam ga da nisam možda i gubav, pored svega. Izvinjavao se i rekao mi da on samo radi po pravilima. Kada je završio sa bri-janjem, pitao sam ga da li možda ima ogledalo, nisam se video ne znam ni sam koliko dugo. Kada živimo ne-kim normalnim životom, nemamo prilike da se uže-limo svoga sopstvenog lika. Pružio mi je ogledalce i ono što sam video u njemu dokusurilo me je. Ja više

193 nisam bio ja. Moje lice je imalo odvratnu žutu boju, takvu sam viđao samo na licima mrtvaca, i to posle dva dana od smrti. Oko očiju sam imao crne podočnja-ke, a same oči upale u duplje. Naočare su mi bile ogromne naspram lica i glave, koja mi se čudno sma-njila i izgledala kao da je dečija. Brica je otišao, a ja sam ostao sam sa još crnjim mislima nego juče i prekjuče. Sada sam već bio ubeđen da sam gotov. Čovek to oseti. Nisam mogao da objasnim zbog čega sam to osećao, ali sam nekako znao. Bunilo me i to što mi niko već nekoliko dana nije dolazio u posetu. Znao sam da bi Časlav mogao da izdejstvuje da me poseti i usred operacije. Sve te misli su još samo više po-tvrđivale moje sumnje. Dok sam tako preturao po glavi crne misli, u šok je ušao lekar koji me je operisao. Imao je ukočen izraz lica, koji je već sve govorio umesto njega. Obavestio me je da ću biti prebačen na drugo odeljenje - infek-tivno. Ne mogu da rizikuju da zarazim ceo sprat žuti-com. Nisam mu ništa odgovorio, samo sam klimnuo glavom. Stegao me je za rame i izašao. To kao da je zna-čilo: ,Jebiga, to je to, putuj igumane!" Ubrzo su došle dve sestre i dva "brata". Vodili su me na drugo odelje-nje. Saznao sam da imam posetu. Pretpostavio sam da su to Bosa i stric, Časlav, možda Ivana ako je još tu. Niko mi više nije padao na pamet. Opet je počela ista vožnja hodnicima, neonke, lift, sve već viđeno i po-znato. Jedino što ovog puta nije vodio u operacionu salu, koja nudi neku nadu. Ne, ovoga puta su me vozili u neki zapećak, u karantin, da me sklone. Verovatno vi-še nisu mogai ni da me gledaju, niti da urade bilo šta za mene. Nisam ih krivio, bio sam ubeđen da su svi ura-dili sve što je bilo u ljudskoj moći. Moj slučaj se ve-rovatno otrgao kontroli, trovanje krvi, pa onda, povrh svega, žutica. Sranje kompletno. Ne znam ni kako bi 194

mi, i da mogu, pomogli kad sam izgubio svaku volju i ni-sam se uopšte trudio da poboljšam svoju poziciju. Se-tio sam se moga kapetana dok smo bili još kod Vukova-ra. Govorio je da je čovek najveća životinja i da mi ni-smo ni svesni šta sve čovek može da izdrži. Tvrdio je da je sve u glavi. Volja i um su jači od svake sirove sna-ge. Nažalost, u sebi nisam prepoznavao nikakvu živo-tinju, niti sam uspevao da iznedrim delić volje za bi-lo čim, pa ni za životom. Da li je trebalo da u onom snu poslušam "onoga" i pođem s njim? Da li bi sve bi-lo drugačije, da li? Ne, moja duša pripada samo meni, a srce Bogu i narodu. Sve ostalo je besmisleno. Zašto sam se onda borio, zašto sam izgubio nogu, zašto mi se ovo dešava? Bolje je ovako, bar ću da počivam u miru, bar se neću peći na svim onim vatrama i kuvati u smo-li zato što sam prodao dušu. Kada sam stigao svojim voznim krevetom do novog prebivališta, ugledao sam Časlava i nekog ko mi je bio poznat, ali nisam mogao da se setim odakle. Uvezli su me unutra i opet prika-čili na neka creva. Sestre su im rekle da me ne zama-raju, jer sam suviše slab. "Gde si, junače? Izgledaš kao da su ti sve lađe po-tonule."

"Časlave, gde je Bosa?" "Rekli su mi u kakvom si stanju, pa sam prvo hteo ja da te vidim, a onda moram malo da je pripremim. Znaš i sam da je ovo sve previše za nju. Prvo matori, pa sad sve ovo s tobom. Ostarila je preko noći. Stric ti se izvinjava, počela su mu predavanja. Ovih dana nas nisu nikako pustili da te vidimo..." "Znam, život ide dalje." Časlav je samo stisnuo usne i spustio glavu, nije ništa morao ni da kaže. Sve je bilo jasno. "Brate, ti se mene ne sećaš, ej, čoveče, ja sam, Cvrle."

195

Čim je progovorio svojim hrapavim glasom, setio sam se Cvrleta iz kraja. Narkoman u penziji, drogi-rao se petnaest godina, pa onda prestao. Sad verovat-no vegetira po kraju, muva devize i čeka da ga ovi no-vi klinci časte pivom ili mu daju da im opere njiho-va besna kola. Tako je verovatno zarađivao za život. Tako zarađuju u svim krajevima propali mangupi koji su se u mladosti još za vreme Tita navadili na hors i uživali u blagodetnim vremenima u kojima smo mogli da živimo kod ćaleta i keve, na veresiju. Cvrle je bar bio živ, za razliku od mnogih koji su riknuli jer su se overdozirali ili pokupili sidu. "De si, Cvrle, prevarantu stari, izvini, nisam te odmah prepoznao, nisam se nadao da ću tebe videti ovde." "E brate, na muci se poznaju junaci." "Šta ima u kraju, je l' pikate basket?", pitao sam tihim i poluslomljenim glasom, i znao da više nika-da neću videti ni kraj, ni basket. "Tuga, brate, tuga, ne mogu da verujem da si to ti. Govorio je tebi matori Cvrle šta je rat, a vi misli-li: ma nema narkoman pojma. Tuga, brate, tuga." Nisam znao šta da mu odgovorim. Verovatno je užickao necce za džoint, za nešto drugo nije imao kintu, a kada bi se ušpricao, verovatno bi mu to bi-lo poslednje. , Jesi li video nekoga od onih naših?" "Koji tvoji, brate, tri dana ih zovem: ajmo kod Ćo-re, a oni, brate, ovo, ono, žutica, stid ga, modne i ostale fore. Tuga, brate, tuga. Ma kažem ti, sve su to pičketine. Uvek su kenjali koji će ti to... U kafani Srbija do Tokija, a kad treba onda... Tuga, brate, tuga. Nego, znaš, brate, žurim, imam neku kombinaciju, pa znaš ono da ne propustim, čisto znaš ono, brate. Svratio sam da te vidim." 196

Prvi put posle ne znam ni sam koliko vremena uspeo sam da se nasmejem. Da mi je neko rekao da poga-đam sto puta ko bi u ovakvoj situaciji došao da me vi-di, ne bih pogodio. Cvrle! Pored tolikih ortaka, do-šao je Cvrle narkoman. Tada sam shvatio da sam, za-pravo, ostao bez prijatelja, Pitao sam se da li sam ih uopšte i imao. Znao sam odgovor: jesam, ali tamo pre-ko Drine, u rovovima. Tuga je kad čovek shvati da je celog života živeo u nekoj iluziji. Moj kraj. Moji ortaci. Tako sam uvek mislio i o tome sam pričao onima koje sam smatrao kolegama po oružju. Naža-lost, nisam u njima video prijatelje. Sada, kada sam žudeo za pravim prijateljima, shvatio sam da ih ovde nemam. I najjači čovek je bez prijatelja veoma slab. Pravo prijateljstvo je jače i od vatre i od vode. Loše je kada čovek primeti da nema prijatelja tek onda kada su mu zaista potrebni. Prijatelj je najbolja imovi-na u životu, samo ruka pravoga prijatelja može da iz-vadi trn iz srca. Nažalost, toga sada oko mene nije bilo.

Kada je Cvrle otišao, Časlav je rekao da ide da dovede Bosu, umirala je od želje da me vidi. Hteo sam da ga zamolim da je ne dovodi, nisam želeo da me vidi u ovakvom stanju, ali stanje je sutra moglo biti i go-re. Na kraju krajeva, ona mi je majka. Susret s majkom mi je ipak bio težak i mučan. Ona je samo plakala, a ja sam samo ćutao. Jednostavno, ni-je bilo mesta priči. Časlav je bio napolju ispred so-be, molio sam Boga da nađe neki razlog i uđe kako bi prekinuo ovu agoniju. Osećao sam da mi se mozak gasi. "Idi, Boso, kući, idi i ne brini za mene, biću ja dobro." "Ti ovo svoje stanje nazivaš dobrim?", glas nije mogao dalje, gubio se u jecaju i suzama.

197 Časlav kao da je osetio moj telepatski zov, ušao je u sobu, a ja sam iskoristio priliku da mu, dok je Bosa preturala po torbi tražeći papirnu maramicu, dam znak glavom i očima da je izvede, bilo je i suvi-še teško to ćutanje. Promrmljao joj je nešto na uvo, a ona je još više počela da plače. Nagnuo se ponovo i još nešto rekao. Bosa je odjednom prestala da pla-če. Počela je da pakuje svoje stvari i dugo se sa mnom opraštala, govoreći da će doći sutra. Kada je iza-šla, moram priznati da mi je laknulo. Bosa je znala da samo čudo može da me spase, a ja više nisam vero-vao ni u kakvo čudo. Jednostavno sam se prepustio sudbini. Setio sam se da mi je jednom Časlav rekao da sreća prati hrabre. Ovde više nisam prepoznavao sreću. Osećao sam da je došlo vreme da odem i da se nađem sa onima koji su mi bili pravi prijatelji, bra-ća po oružju. Pri samoj pomisli na Vlatka, Gavru, Ramzesa i ostale, krenule su mi suze. Još malo, dola-zim. Zamolio sam Časlava da me ostavi. Umorio sam se, nisam bio ni za društvo ni za priču. Dan i noć sam proveo između sna i jave, sve mi je nekako promi-calo pred očima kao na video-bimu, moj život se sla-gao u slike. Sutradan su mi u posetu došli Časlav i stric. Bio sam bezvoljniji nego prethodnih dana, laknulo mi je kada sam video da Bosa nije s njima. Vi-deli su u kakvom sam stanju i nisu navaljivali na pri-ču. Prekinuo sam tišinu i skoro šapatom pozvao Časlava. "Moraš nešto da uradiš za mene." "Samo reci, uradiću sve što je u mojoj moći." "Priđi da ti šapnem." Časlav se nagnuo i ja sam mu dugo šaputao na uvo. Kada sam završio, on je počeo da se smeje svojim dubo-kim glasom, ali onako od srca. Nasmejao sam se i ja, ali samo krajevima usana, za toliko sam imao snage. 198

"Ti stvarno nisi normalan, svašta sam čuo u ži-votu, ali ovo. Ne znam, to će biti veoma teško, poku-šaću." "Čekajte, zar ja ne mogu da čujem o čemu vi to?", upitao je moj stric. "Ne, ovo ne sme da se izgovori naglas da ne čuje zlo, ali ćeš saznati vrlo brzo ako uspem da mu ispu-nim želju." Sada sam sve nade polagao u Časlava. Naredni da-ni su prolazili sporo u iščekivanju odgovora. Jedno-ga jutra se napokon pojavio s nekim doktorom. Bio je čudno obučen. Rekao mi je da je uspeo da završi to što sam ga molio, ali treba da potpišem neke papi-re. Potpisao sam, nisam ni gledao šta je. Doktor je samo uzeo to što sam potpisao i promrmljao nešto. "Eto, sređeno je, da li si spreman?" "Nego šta, samo to i čekam. Kakva ti je to odeća?" "To je odeća mog tajnog bratstva, neću da te zama-ram time, a i ne volim o tome da pričam. Nego ti mi reci kad može i idemo."

opet će raja biti zajed-no. Izneli su me na nosilima. Časlav je očigledno već obelodanio moju poslednju želju . niko me nije tukao po ušima ni da polazim u ovaj nesrećni rat. Bićemo na istome. sveštenik i nova smena koja je sada bila u rovu čekali su me gore. jer je to još borbeni položaj. Kako ovde nisu mogla sva četvorica da me nose. gutajući knedlu: "Za mnom. Želeo sam da se sve završi tu gde je na neki način i počelo. Svi su ćutali. 200 oni su se borili za svoje. to se sve odi-gralo kako se odigralo. a šume su imale onu čarobnu mešavinu boja. a mi za svoje. stao kraj mene da bih ga bolje video i pozdravio me vojnički. ka-žu." To se odnosilo na ovu četvoricu što su me no-sila. Vozilo hitne pomoći je stalo skoro na istom onom mestu sa koga su me izneli onoga dana iz šume kroz koju se pri-lazilo rovu. Dok su me nosili kroz rov. ni mr-žnju. srce mi je tuklo kao ludo. video sam da ima nekih malih izmena. Došao je do no-sila koja su držala četvorica boraca. nisam imao prava da krivim ni muslimane. već je bila jesen. u njegovim očima sam video suze. jer svaki rat koliko god da traje. a moraće da se završi. a ja sam naslonio mršavu i požutelu ru-ku i uzeo nekoliko . pomislio sam. Koliko sam mogao da vidim. To me na trenutak vrati u dane borbe. Uostalom. nama će se smejati đavo. Spu-stili su me. video sam mnoštvo vojnih i civilnih vozila parki- 199 ranih pored puta. Mnogo ljudi. sve leči. ostaće mnoge rane. osećao sam se kao svoj na svome. izabrao neudobnost bosanskih vrleti."Odmah! Odmah!" * * Srce mi je zaigralo kada sam kroz prozor prepo-znao da sa asfalta silazimo na makadamski put. Beograđaninu. i to je tako trebalo prihvatiti. ka rovu. za vreme. suv i žut. Da umrem na mestu gde su umrli svi oni koji su mi bili dragi. zlatnim i braon tono-vima pod zracima sunca Miholjskog leta. Kada smo prišli do one lakat-krivine. Ugle-dao sam majora kako se gura kroz masu da bi mi pri-šao. Sma-trali su me za jednog od svojih.da završim ovde cce sam za sve godine ratovanja doživeo najtežu bitku u svom životu. S druge strane. rekao mi je da ne mogu svi da idu gore. Za ovoliki svet koji se oku-pio sigurno je bila zaslužna Ivana. bio sam potpuno miran. A i zašto bih. sa-mo su se krstili i mrmljali ratnu molitvu. samo sam se osmehnuo. za koju mi je Ivana opi-sala da je na njoj trebalo da bude postavljena zaseda. Uspeo je samo da procedi kroz zube. koje ih. ponela su me samo dvojica. Ivana. Video sam da izlazimo iz šumice i polako ulazimo u jedan od kra-kova pomoćnih rovova. za-boraviti mržnju. Nama će suditi Bog. Bio sam ponosan. Tu i tamo su se videli tragovi od većih artiljerijskih projektila. Bio sam spreman za ono zbog čega sam i došao. koju sam vodio od njenog početka do svoga kraja. Časlav. koje nisu uspeli da zakopaju. Doduše. Osetio sam spokoj. Peli smo se sad već poznatom stazom uz šumicu. Kada su me uneli u glavni rov. Bosa. Uveren sam da ćemo opet jednoga dana kada se rat završi. Sve se presijavalo u oker. Žamor je zamro. koji je išao uz nosila. Da umrem. Oprošteno im je sve. Imao sam osećaj da želi nešto da kaže. apsolutno ništa. Išli smo lagano prema glavnom rovu. njima šejtan. Ljudi u uni-formama su se tiskali da me vide. sada je imao čin potpukovnika. Dok smo se približavali mestu za koje sam čuvao poslednji atom snage. ali nije mogao. obuzela me je neka radost. Kada smo prolazili pored onoga mesta gde sam video zarobljene muslimanske borce. mnogo toga je bilo popravljeno. Ka-da bi videli na šta ličim onako mršav. mora da bude gotov. Nisam osećao bes. njima Alah. Znao sam da su svi ti ljudi došli zbog poštovanja prema nekom Ćo-ri. Minuće bol. koji je umesto udobnosti života u Srbiji.

Ramzes. Hteo sam da još jednom vidim te pre-dele. Hteo sam da po-mirišem zemlju koju sam toliko zavoleo. Još jedan pogled na zemlju. Bilo je vreme da krenem. Kuki. Ivanu.. vijugala je po vr-hovima brda. Očekivao sam da ću videti anđele. Sveštenik je mahao kandilom u tišini. 30-66-085 1lfiz Ogoir. Osetio sam miris tamjana. Dušana Petrovića 326. Ugledao sam Bosu kako stoji sa strane zajedno sa Ivanom. Udahnuo sam vazduh laga-no. raširenih krila čekali su me Di-narac. Obuzela me je neka milina. Izdaju M EMTEKTAŠMEMT. prema suncu. 201 uspeo sam da izdržim ovaj naporni put i vratio se na ovo mesto sudbine. Rekli su mi da staru nisu hteli da obnavljaju zbog poštovanja prema svima onima koji su tamo poginuli i koje su jedva izvukli da bi mogli da ih pristojno sahrane. Iskopana zemlja koja je ličila na tamne zmije. zatvorio oči i osetio se la-kim kao perce. I ugledao sam ih. Podigoše me. svi su znali zašto sam došao. Svi koje sam že-leo da sretnem. on-da i nije tako strašno. kao da sam ga srknuo. Nisam hteo da se opra-štam. Uočio sam da su izgradili novu zemunicu. Pi-tao sam ga da li treba da se ispovedim. Durmitorska 17 Tiraž 70. Milovao me i šaputao da će on poneti moju dušu u nebeske visine. Video sam Bosu.Batajnički drum 257 Za izdavača Miroslav Inđić. direktor Plasman 011/30-66-021. i zašto odlazim. Zamolio sam ih da me podignu vi-soko iznad rova. Video sam se-be spokojnog i mirnog.grumenova zemlje. Sve je bilo onako kako sam zamolio Časlava da bude. Rekao mi je da ljudi kao ja imaju čistu dušu i da će me Gospod Bog primiti raširenih ruku. Svi su bili tamo. Ste-gao sam grumen zemlje u ruci i prepustio se svemu što je dolazilo. ta brda i čuke. Časlava kako stoje mirno i gordo. Video sam rovove na-še mladosti. ako je to. Nisu plakale. Vlatko. Gavra. već više čarobno i veličan-stveno. Moje telo su još držali na nosilima iznad rova. Sveštenik je prišao nosilima. potok i bukovu šumu koja se pre-sijavala na ovome varljivom jesenjem suncu. Osetio sam kako mi duša napušta telo. bile su hrabre. Da li smrt izgleda ovako.. Nije imalo šta da se kaže. Gledao sam tu tanku zmiju koja je pojela čitave generacije u ovom ratu. a vetar mi nanese ko-su preko lica. Pogledao sam prema nebu. Beograd ALFA .000 Ššamia ALFA .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful