MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE UVOD-POTREBA ZA MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA U odustvu svetska vlade –ovakvim zadacima je mogla je da odgovori samo ustanova

koja mogucava da drzave ostajuci ravnopravne i ne priznajuci nikakvu vlast, tako su nastale medjunarodne organizacije kao sredstvo stalne saradnje radi postizanja interesa koji su zajednicki svim udruzenim drzavama. PREGLED RAZVOJA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA 1.DUHOVNE PRETECE Ideja medjunarodnog organizovanja ima svoje pobornika u misliocima srednjeg i novog veka,a to su Diboa,kralj Jurzija Podzebraskog, ustvari njegovog savetnika Trisea,kralja Anrija cevtvrtog tj.njegovog vojvode Silija,Pen,Sent- Pjer,Ruso,Bentam,Kant… 2.MEDJUNARODNI KONGRESI Kretanja koja su vodila ka stvaranju medjunarodnih organizacija imala su dva pravca. 1.prvi je proces uoblicavanja organizacija za ocuvanje bezbednosti i odrzavanje mira. 2.a drugi pravac razvija se u 19 veku pod uticajem naglog razvitka proizvoljnih snaga,gde se osetila jaka potreba za stvaranjem stalnih sredista radi olaksavanja onih drustvenih delatnosti koji su prevalizalile drzavne granice,sto je dovelo do stvaranja medjunaronih upravnih saveza. Organizacije za resavanje politickih pitanja proistekle su iz visestrane odiplomatije olicene medjunarodnim kongresima. Prvi takav kongres se odrzao u gradovima Minsteru I Osnabriku I naziva se Vestfalski 1648. Sledeci znacajn korak predstavljaju pregovori o miru u SREMSKIM KARLOVCIMA 1699 GODINE,sledeci je BECKI KONGRES 1814-1815 koji je nadkrio sve ranije skupove.Za razliku od predhodnih Becki kongres nije bio mirovna konferencija vec je trebao posle zavrsetka napoleonsskih ratova uzdrma evropski poredak.Ovde narocit znacaj je imala statisticka komisija cijom je delatnoscu nagovestana znacajna uloga MO. Zavrsna faza borbe protiv Napoleona dovela je do uspostavljanja cetvrtog saveza iznedju Velike Britanije,Rusije,Austrije I Pruske.U isto vreme vladari navedenih sila uz izuzetak britanskog kralja sklopili su ugovor o Svetom savezu.Znacaj kongresa cetvrtog saveza je u tome sto je njime uveden obicaj periodicnog sastajnja glavnih evropskih sila u vreme mira.Takodje je znacajan I Berlinski kongres iz 1878 god.,na kome se prvi put pojavljuju medjunaroni sekreterijat I stalne tehnicke komisije. Haske mirovne konferencije iz 1899 I 1907 predstavljaju prelaz od uzih savetovanja velikih sila ka resavanju sukoba interesa I sa ciljem da se trajno utvrde opsta dobra kao I njihova zastita I unapredjenje. 3.RECNE KOMISIJE Pod njima se podrazumevaju specijalizovane organizacije sa ogranicenim i prakticnim ciljevima. Prva medju njima je KOMISIJA ZA RAJNU IZ 1831, njoj su data znacajna normitivna I upravna ovlascenja. Pod uticajem Beckog kongresa stvaraju se medjunarodne komisije za Elbu,Duru,Po, I Prut,ali najznacajnija je medjunarodna kontrola nad Dunavom,koja je stvorena na Pariskom konkresu 1856. 4.UPRAVNI SAVEZI Utvrdjuju mere koje treba preduzeti u konkretnoj oblasti kao i predlaganja izmena i dopuna osnovnog ugovora, a njegovo srediste je sekreterijat.

Najstarija organizacija ove vrste je Medjunarodna telegrafska konvencija,koja dobija svoj konacan oblik osnivanjem medjunarodnog ureda telegrafskih uprava. Po uzoru na medjunarodni telegrafski ured osnovana je OPSTA POSTANSKA UNIJA,koja je kasnije promenila naziv u SVETSKI POSTANSKI SAVEZ koji postoji i danas. Medjunarodne organizacije ovog tipa osnivaju se u oblisti standardizacije mera i tegova,zastite industriske svoine,autorskih prava,zdravsta,poljoprivrede…. 5.DRUSTVO NARODA ideja stalne svetske organizacije,povezane sa zabranom primene sile u odnosima izmedju drzava i sa sankcijama protiv napadaca,nasla je izraz u Dtrustvu naroda osnovanom 1919 godine. U njemu pored opsteg organa Skupstine uspostavljen je i uzi Savet. Njegovo srediste je bila PALATA NACIJA U ZENEVI. U doba drustva naroda pada i osnivanje prvog svetskom medjunarodnog suda pod imenom Stalnog suda medjunarodne pravde koji je poceo da radi u Hagu od 1920 godine. 6.NAJNOVIJI PERIOD Posle osnivanja Drustva naroda,zavrsava se prvi period razvitka medjunarodnih organizacija.Posle toga Ruzvelt zajedno sa Cercilom 1941 je proklamovao Atlansku povelju i ovaj dokument je 1942 god.je prihvatilo 26 drzava u Deklaraciji Ujedinjenih nacija.Ujedinjene nacije su uspele da podstaknu osnivanje novih medjnarodnig organizacija u posebnim oblastima. 7.SAVREMENO TRAJNO OKUPLJANJE DRZAVA Tu postoje dva vida okupljanja:Pokret nesvrstanih i Konferencija o evropskoj bezbednosti I saradnji. a.POKRET NESVRSTANIH Suocene sa blokovskom podelom sveta i Hladnim ratom,monoge zemlje su u ovom pokretu nasle garancije njihove slobodne buducnosti van prikljucenja nekoj od postojecih grupacija. Kao posledica ovakvog stava poteklog od Tita, Nehrua i Nasera,stvoren je Pokret nesvstanih,koji je odrzao 8 konferencija. Pristupanje Pokretu nesvrstanih bilo je moguce samo drzavama koje ispunjavaju sledece uslove. 1.Koje prihvataju nezavisnu politiku 2.Koje trajno podrzavaju pokrete za nacionlnu nezavisnost 3.Ne sme biti clan multilateralnog vojnog saveza. 4.Ukoliko ima dvostrani vojni sporazum sa nekom vojnom silom on ne sme biti zakljucen u kontekstu sukoba velikih sila 6.Ukoliko je nekoj stranoj sili ustupio vojne baze to ne sme biti u sukobu konteksta velikih sila. Drugi skup pitanja koji pokret nesvrastanih resava slicno medjunarodnim organizacijama tice se oblika okupljanja predstavnika pripadnika pokreta,to je konferencija sefova drzava tkz. SAMIT.Tu je i koordinacioni biro koji predstavlja organ kome je povereno uskladjivanje zajednickih delatnosti usmerenih na sprovodjenje odluka i programa donesenih na konferencijama. b.KONFERENCIJA O EVROPSKOJ BEZBEDNOSTI I SARADNJI-KEBS Pocetkom osme decenije prihvacena je inicijativa za sazivaje jedne konferencije svih Evropskih zemalja koja bi imala karakter kongresa-tako je stvoret KEBS. Konferencija je radila od 1973-1975 u tri faze u Helsinkiju,Zenevi i opet Helsinkiju. POJAM MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE a.DEFINICIJA

Medjunarodne organizacije su visestrani ugovorima osnovani trajni oblici institucionalizovanog opstenja tri ili vise drzava sa posebnim statusom i stalnim organima,u okviru kojih se,na nacin predvidjen statutima i drugim osnovnim dokumentima organizacija odvijaju procesi multilateralnog pregovaranja i zajednickog odlucivanja drzava -clanica u odgovarujcim oblastima medjunarodne saradnje. b.KONSTRUKTIVNI ELEMENTI Ova definicija sadrzi nekolikko elemenata: drzavu,medjunarodni ugovor,stalni organe,oblast delatnosti i poseban status. 1.DRZAVA – su osnivaci kao i clanice medjunarodnih organizacija. Medjunarodne organizacije okupljaju suverene drzave na osnovu izricito date saglasnosti izrazene kroz ratrifikaciju statuta organizacije. 2.MEDJUNARODNI UGOVOR-je instrument kojim drzave osnivaju medjunarodnu organizaciju,odredjuju organe,nadleznost,oblasti i cilj delovanja. Da bi stupio na snagu,ugovor mora biti ratrifikovan saglasno ustavnim propisima drzava. KARAKTERISTIKE STATUTA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA Njjih usvajau drzave osnivaci,revizija statuta je otezana tako da se do nje tesko dolazi i u medjuvremenu medjunarodnim organizacijama pristupaju mnoge clanice koje u stvaranju statuta nisu ucestvovale.U takvim uslovima,statuti MO,za razliku od obicnih multilateralnih ugovora bivaju izmenom okolnosti bez formalne revizije tumaceni i postepeno menjani i prilagodjavani saglasno osnovnovnim tedencijama u datoj oblasti medjunarodnih odnosa.Treba napomenuti da u malom broju slcajeva statut u pranvom smislu NE POSTOJI,umesto njega moze biti rezolucija neke konferencije ili usmeni dogovor. 3.STALNI ORGANI-to su organi zaduzeni za sprovodjenje u zivot statuta. Oni su bitan elemenat razlike izmedju MO i kongresa i konferencije.Razlike izmedju njih najbolje uocovamo po kriterijumu ne postojanja tj.postojanja stalnih organa. Kongresi I konferencije se odrzavaju povremeno,po usvajanju inicijative i po zavrsetku rada prestaju da postoje.Suprotno od toga MO radi u dugom vremenskom periodu i statutom su utdvdjeni mesto i vreme redovnih zasedanja. 4.OBLAST DELATNOSTI Mada se cesto govori o cilju i funkcijama organizacije oblast delatnosti daje i opredljuje karakter organizacije. 5.POSEBAN STATUS MO,najcesce statutom dobija svosjtvo prevnog lica-sto je neophodno kako bi mogla da stupa u pravne poslove u skladu sa untrasanjim pravni porecima drzava clanica. TRANSNACIONALNE ORGANIZACIJE One se nazivaju transnacionalne,jer okupljaju unutardrzavne subjekte(pravna i fizicka lica),preko i iznad drzavnih granica. U Transnacionalne organizacije spadaju:nevladine MO,transnacionalne privredne organizacije,transnacionalni politicki pokreti i verske organizacije. 1.NEVLADINE MO-ovim se nazivom oznacava najvisa grupa transnacionalnih organizacija u koju spadaju sve one organizacije u koje su uclanjena udruzenja,ustanove ili pojedinci iz razlicitih zemalja radi ostvarenja zajednickih interesa koji nisu lukrativni,tj.ne sastoje se u sticanju imovinske dobiti. Postoji oko 3000 ovih organizacija. S obzirom da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje medjunarodna merila za njihovo priznavanje,nevladinim MO se smatra svaka organizacija koja uspe da se

dok privremene se snivaju izricitom odredbom na unapred utvrdjen period.UNIVERZALNE obuhvataju drzave iz svih delova sveta.ORGANIZACIJE POSEBNO ZAINTERESOVANIH DRZAVA su uzeg clanstva i oupljaju drzave po subregionalnom kriterijumu ili zainteresovanosti za neku posebnu oblast saradnje. Opste su one cija oblast delovanja obuhvata sirok spektar pitanja od medjunarodnog interesa.ovlascenja organizacija.cilja. 3.TRANSNACIONALNE PRIVREDNE ORGANIZACIJE Razlik izmedju privredne i nevladine organizacije je u tome sto se privredna osniva radi profita.papom. a. OTVORENE su one sa automatskim prijemom u clanstno.Uglavnom su ovi pokreti politicke priode i jos je Marks stvorio medjunarodno udruzenje radnika.Posle toga je postojao informacioni biro komunistickih partija. Savremeno transnacionalno preduzece predstavlja sistem kapitalistickih privrednih jedinica koje su rasporedjenje u vise drzava i podredjene jednom centru.Uglavnom ove organizacije okupljaju ljude iste profesije. 5.Ove organizacije se najcesce izdrzavaju od clanarina.stepena otvorenosti za stupanje u vclanstvo.U nastojanju da se prevlada rascepkanost hriscanskih crkava stvoren je Svetski savet crkava koji okuplja sve crkve.Organizacije pod okriljem katolicke crkve postoje i untar drzave kao KLERIKALNE stranke.Na osnovu sirine clanstva MO se mogu podeliti:univerzalne.operativne i naddrzavne.kongresi na kojima se okupljaju svi calanovi. 3. . Transnacionalna preduzeca podvrgnuta su poretku drzave na cijoj teritoriji deluju.trajnosti. b.Po trajnosti:stalne i privremene Uglavnom se osnivaju stalne medjunarodne organizacije.tu najcesce postoji i uze telo. Njihovi vrhovni organi su skupstina.TRANSNACIONALNI POLITICKI POKRETI Kada je stvorena organizacija na svetskom ili regionalnom stepenu moze se govoriti o transnacionalnim pokretima.registruje u nekoj drzavi zadovoljavajuci zahteve njenog zakonodavstva. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi koja se donose na osnivackom skupu. c. Sveta stolica se smatra subjektom medjunarodnog prava te stupa u ugovorne odnose sa drzavama. 1.pa sovjeti Komunisticku internacionalu koja je bila prva transnacionalna politicka organizacija jer je bila zamisljena kao svetska pratija radnicke klase. 4.a nevladina radi zajednickog interesa. KLASIFIKACIJA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA MO je moguce klasifikovati na osnovu: sirine clanstva.Prema ovlascenjima:deliberativne.REGIONALNE obuhvataju uzi krug drzava u jednom geografskom regionu.kao i predsednik i generalni sekretar. 2.Poreklo ovih organizacija predstavljau karteli. 4.Po stepenu otvorenosti razlikujemo-otvorene i zatvorene.oblasti delovanja. 2.TRANSNACIONALNE VERSKE ORGANIZACIJE-predstavlaju najstariji oblik ispoljavanja ideologija sa ciljem da sacuva cvrstu hijereahisku organizaciju.nacelu sa svojim poglavarom. pa Socijalisticka internacionala.Po oblasti delovanja:opste i specijalizovane.regionalne i organizacije posebno zainteresovanih drzava.dok su specijalizovane one koje su statutom ovlascenje da deluju u jednoj uzoj specijalizovanoj oblasti.uzrasta.dok zatvorene rezervisu mogucnost stupanja u clanstvo za odredjene kategorije drzava.

Operativne-su one gde se statutom stvara organizaciona struktura i obezbedjuje redovan priliv finansiskih sredstava. PRAVNI USLOV-je stupanje na snagu multilateralnog ugovora.Medjunarodnoj konferenciji sazvanoj radi resavanja radi drugih pitanja.Ratifikacija se vrsi saglasno ustavnim propisima svake drzave i statut stupa na kada bude ratrifikovan od strane unapred odredjenog broja drzava.Statuti izvesnog broja MO za razliku od navedenog izricito vezuju ststus pravnog lica za unutrasnje pravne sisteme drzava clanica.Postoje i slucajevi gde statut stupa na snagu ratifikacijom odredjenog broja drzaava ali sa razlikom da u tom broju budu zastupljene drzave sa posebnim znacajem u odredjenoj oblasti.Postoje statuti ogranicenog clanstva koji stupaju u zivo kada ih ratrifikuju sve drzave potpisnice.posredstvom MO i na konfereniji cije je sazivanje ona u tu svrhu podstakla.Deliberativne-su orijentisane na razmatranje pitanja od zajednickog interesa i usmerene na trazenje siroke mere saglasnosti koja ce biti izrazena u preporuci upucenoj dravamaclanicama.dok kod statuta sireg clanstva uslovljava se ratrifikacijom odredjenog broja drzava.oni ce biti ispunjeni kada statut bude retrifikovan. .tako da samo organizacija radi na izvrsavanju konkretnih projekata. Naddrzavne-cija je pojava vezana za stvaranje Evropske zajednice za ugalj i celik razlikuje se po tome sto njihovi organi dobijaju stautom ovlascenja da u odredjenim slucajevima donose odlulke koje ce neposredno sprovoditi na teritorijama drzava clanica.Najopstiju formulaciju sadrzi Povelja UN. Konvencija o predstavljanju drzava u njihovim odnosima sa MO polazi od postojanja odnosa izmedju subjeakata. MO KAO SUBJEK MEDJUNARODNOG PRAVA Subjek medjunarodnog prava je svako koje nosilac prava i duznosti i podvrgnut je medjunarodno pravnom poretku.a FAKTICKI-je stvaranje staturom organa koji deluju u odredjenim oblastim.na konferenciji cije je iskljucivi zadatak usvajanje statuta 3.poseovati i raspolagati pokretnom i nepokretnom imovinom i istupati pred sudovaima kao tuzilac ili tuzeni. Stvaranje MO pocinje sazivanjem konferecije oponomocenika. Stupanjem statuta ispunjeni su pravni uslovi za nastanak MO. PRVA GLAVA MO KAO SUBJEKT PRAVA I UCESNIK U MEDJ.ali da bi usla u zivot potrebno je da bude ostvaren i fakticki uslov-obrazovanje organa. UN je donela konvencju o privilegijama i imunitetima koja kaze da je organizacija pravno lice i da moze zakljucivati ugovore. 2. ODNOSIMA MO KAO PRAVNO LICE Statuti MO po pravilu sadrze odredbe kojima se regulise njihov pravni status.Statut MO moze biti usvojen na:1.koja kaze da ce ona na teritoriji svake drzave clanice imati pravnu sposobnost poterbnu za vrsenje svojih funkcija i ostvarivanje svojih ciljeva. NASTANAK MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE MO nastaju sticanjem pravnih i faktickih uslova.izricito priznaje pravo poslanstva MO.stavlja duznost MO da pomazu misijama drzava clanica i otvara mogucnost MO u resavanju sporova izmedju drzave odasiljanja i drzava sredista MO.Ali ona je podvrgnuta unutrasnjim pravnim sistemima bilo drzave sredista ili odasiljenja. Podpisivanjem statuta nisu ispunjeni formalni uslovi.

imuniteti predstavnika drzava clanica.Po teotija delegiranih ovlascenja MO moze vrsiti samo one akte na koje je izricito ovlascena statutom. a.sluzbenika MO i predstavnika drzava pri MO.sloboda govora u okviru organizacija i polozaj medjunarodnih sluzbenika.olaksica u pogledu komunikacija medjunarodnih putnih isprava. Uobicajeno je da statuti MO predvidjaju da ce organizacije uzivati privilegije i imunitete ali to moze biti regulisano i u protokolu pridodatom statutu organizacije.PRIVILEGIJE I IMUNITETI MO obuhvataju:imunitet od jurizdikcije.pa konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova.Prihvatanje imuniteta jurizdikcije podrazumeva: 1. 1.Posedovanje prava i obaveza saglasno medjunarodnom pravu 2.kod drzava oni se daju radi zastite od drzave prijema.zastita imovine.Elementi medjunarodno pravnog sujektiviteta MO: 1.samostalno delovanje u odnosu na trece 3.MO ne obezbedjuju sankciju za obezbedjenje prihvacenih privilrgija i imuniteta i diplomatski odnosi izmedju drzava su bilateralni. .privilegije u odnosu navalutna ogranicenja.nepovredivost prostorija i arhiva.sa time uobicajeno je da se MO I njihovoj imovini daje imunitet od svih oblika pravnih postupaka. 2.nepovredivost prostorija I arhiva.sluzbenik organizacije moze da se odrekne imuniteta u slucajevima gde bi ocuvanje imuniteta sprecilo tok pravde.predvidja se MO obezbedi pogodne nacine resavanja sporova 3.a to odricanje ne bi stetilo interesima organizacije.a vezuju se za Dunavsku komicsiju i stalni arbitrazni sud i Drustvo naroda. .ovo regulise takodje i konvencija o privilegijama i imunitetima UN.da MO saradjuje sa vlastima drzava clanica kako bi se olaksalo ostvarenje pravde i sprecile zloupotrebe privilegije i imuniteta. Po teoriji inherentnih ovlascenja jednom stvorena MO ima medjunarodnopravni subjektivitet koji priznaje vec stvoremo medjunarodno obicajno pravo.fiskalne I valutne privilegije I slobodu komunikacija.koji se priznaju u cilju nezavisnog vrsenja funkcija MO.PRIVILEGIJE I IMUNITETI Zaceci privilegija i imuniteta MO nalaze se jos u 19 veku. Na osnovu svih tih instrumenata privilegije i imuniteti se mogu prikazati u okviru tri grupe:privilegije i imuniteti MO.MO moze izrictito da se odrekne od imuniteta od jurizdikcije.dok kod MO postoje razni oblici predstavljanja kao sto su multilateralni. Po teoriji impliciranih ovlascenja priznaju se prava MO da vrse medjunarodne akte za koje se smatra da se podrazumevaju pojedinim odredbama statuta. 2.teorija impliciranih ovlascenja i teorija inherentnih ovlascenja. Usvajanjem povelje UN stvorena je funkcionalna teorija privilegija i imuniteta MO.IMUNITET OD JURIZDIKCIJE-MO mogu biti zasticene od postupaka drzavama samo garancijama ove vrste.Autonomija organizacija prema drzavama clanicama Na pitanje medjunarodno pravni subjektivitet MO zavisi od ugovornog prava ili obicajnog postoje tri teorije:teorija delegiranih ovlascenja. POSEBNI VIDOVI SUBJEKTIVITETA A.dok kod MO radi zastite osoblja i od njihovih sopstvenih drzava.fiskalni imuniteti.U svim ovim medjunarodnim instrumentima regulisu se imunitet od jurizdikcije drzava.trostrani(drzava clanica-MO-drzava sredista). Razlika privilegija i imuniteta kod drzava i MO 1.

zlato i valutu bilo koje vrsete i voditi racune u bilo kojoj valuti i da obavljaju transver fondova iz jedne zemlje u drugu.PRIVILEGIJE I IMUNITETI PREDSTAVNIKA DRZAVA CLANICAPredstavnicima se priznaju imuniteti od hapsenja ili zatvatranja.PRIVILEGIJE I IMUNITETI SLUZBENIKA MO Medjunarodni sluzbenici su lica koja treba da deluju iskljucivo u interesu same organizacije.Azil.u sporazumima o privilegijama i imunitetima uglavnom ne sadrze odredjene odredbe.pravo koriscenje sifre.dok ostale sluzbenike stizti samo dok se krecu u domenu njihovih sluzbenih obaveza.Arhiva organizacije kao i sva njena dokumenta nepovrediva su bezobzira gde se nalazi.MO mogu drzati fondove . c. b. . c.PUTNE ISPRAVE-cilj im je da olaksaju sluzbena putovnja sluzbenika MO po teritorijama drzava clanica bez putnih isprava.tako sto najvise sluzbenike stiti bezobzira da li se krecu u domenu sluzbenih duznosti ili ne.ostaje otvoreno pitaanje nadleznosti u krivicnim stvarima i pruzanju azila. d.Ali to nece spreciti usvajanje mera bezbednosti od strane dzave u odnosu na upotrebu sifre i diplomatske valize ali koja ce se utvrditi sporazumom izmedju drzave i MO.IZUZECE OD OBAVEZNE NACIONALNE SLUZBE(vojne obaveze) Knvencija o privilegijama I imunitetima o specijalizovanim uslovima dozvoljava da se obaveze nacionalne sluzbe samo odgode.Ovaj imunitet obuhvata izuzece od oporezivanja. 3.carina i uvoznih zabrana i ogranicenja i izuzece od posebnih poreza u meri u kojoj je to izvodljivo. Imunitet se razlikuje izmedju najvisih sluzbenika I ostalih.SLOBODA KOMUNIKACIJA-MO uzivaju imunitet od cenzure i imaju pravo upotrebe i diplomatske valize i ima prioritet na cene za postu na telegrame.Da bi svoje funkcije mogli da vrse nezavisno od uticaja vlada drzavanjima se priznaju privilegije i imuniteti.nepovredivost arhive.IZUZECE OD OPOREZIVANJA PLATA-ima za cilj da se izbegne da se deo sredstava koje sve clanice ustupaju organizaciji za pokrice njenih troskova preliva drzavi domacinu.carine i poreskih obaveza.potpuni imunitet u odnosu na dela i reci u vezi sa funkcijom koju vrse.U krivicnom postupku MO nemaju krivicnu jurizdikcijui sa tim krivicna dela do kojih bi moglo doci u prostorijama MO ne bi imala mnogo veze sa pravom drzave sredista.b. Prvi pokusaj u Drustvu naroda nije doveo do rezultata.dok po konvenciji UN mogu se izdati isprave. 2.diplomatskih kiurira i valize.NEPOVREDIVOST PROSTORIJA I ARHIVA –Potreba za ovom institucijom proizilazi iz zastite tajnosti poverljivih pregovora i omogucavanju da sluzbenici obavljaju svoje funkcije nezavisno od mesanja vlasti van organizacije. a.a konvencija UN predvidja da ce sluzbenici UN biti izuzeti od ove obaveze.Posto vlasti drzave sredista ne mogu uci u prostorije organizacije izuzev u slucaju saglasnosti i pod uslovom koja postavi odgovorno lice organizacije.IMUNITET OD JURIZDIKCIJE-priznaje se najvisim sluzbenicima u punoj meri.Ali drzava sredista je obavezna da obezbedi rad organizacije i sa tim je duzna da preduzima mere da se prostorije zastite.izuzece od ogranicenja u vezi sa ulaskom na teritoriju drzave domcina. d.FISKALNE I VALUDNE PRIVILEGIJE-proizilaze iz potrebe da se sredstva organizacije zastite od mera koje bi mogle ograniciti njgovu pokretljivost i od finansiske kontrole drzave sredista.kao i od zaplene licnog prtljaga.u pogledu valutnih restrikcija.

Ugovori izmedju samih MO.god usvojena je Konvencija o pravu ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO cime je priznato pravo zakljucivanja ugovora. Teritorijalna jurisdikcija: 1.Medjunarodne organizacije nemaju ni teritoriju ni stanovnistvo.JURIZDIKCIJA Jurisdikcija.Ugovori izmedju MO i drzava 2.POSEBNI SLUCAJEVI-obuhvataju regulisanje privilegija i imuniteta: 1. Iskljucivu jurisdikciju imaju samo drzave clanice.ali van sluzbenih duznosti vlade drzave domacina mogu da zatraze da predstavnik napusti njenu teritoriju. B.sporazume o teritorijama. 2Sudija medjunarodnih sudova i tribunala 3. Konvencija o prvau ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO. Jurisdikcija nad teritorijom van sedista .regulise proces pregovaranja i pristupanje ugovoru tako da su drzave MO izjednacene.kao i da se ne mesaju u unutrasnje stvari.SPOSOBNOST ZAKLJUCIVANJA UGOVORA 1986.nego samo organizaciju. Dok Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova drzava domacin ne moze da pristupi ovako u slucaju gde se radi o delima predstavnika izvrsenim u toku sluzbene duznosti. Ovi ugovori saglasno svosjtvu druge strane ugovornice mogu se podeliti u dve grupe: 1. U slucaju da lice to prekrski postoje dve mogucnosti-odricanje od privilegija i imuniteta ili opoziv 4.specijalne sporazume. C.najvisi organ daje konacno odobrenje zastupanje ugovora na snagu. vec bi postala naddrzavna.Kao i pogledu nacina izrazavanja pristanka na obavezivanje ugovora. Povelja UN predvidja niz oblasti u kojima organizacija moze da zakljucuje ugovore.a ne statutom.Pripadnika oruzanih snaga U regulisanju privilegija i imuniteta ovih kategorija postoje specificnosti koje mogu odstupati od resenja prihvacenih u odnosu na sluzbenike MO i predstavnika drzava clanica. Ugovor u ime MO zakljucuje organ koji je za to statutom ovalascen.Po konvenciji UN pitanje proglasenje predstavnika drzave clanice pri MO za nepozeljno lice ostavlja se otvorenim.konvencije.Razlika je jedino u tome sto drzava izrazava svoj pristanak aktom ratifikacije.Ugovor ne obavezuje drzave clanice organizacije.Clanova organa MO u kojima deluju clanovi nacionalnih parlamenata 4.Nevladinih predstavnika u MO.sporazume sa specijalizovanimustanovama u cilju usaglasavanja njihove delatnosti. Kada bi medjunarodna org dobila jurisdikciju nad teritorijama I stanovnistvu prestala bi da bude medjunarodna.Resenja za zastitu drzave domacina od zloupotreba se razlikuju.a MO aktom formalne potvde.Ugovor o sedistu. Jurisdikcija nad prostorom gde se nalazi sediste organizacije. Sposobnost MO da zakljuce ugovore regulisu se pravilima. Trostranost odnosa zahteva posebno resenje tako da sva lica koja uzivaju imunitete su duzna da postuju zakone i propise domacina. vlast je administrativna I policijska 2.tako UN mogu zakljucivati finansiske i budzeske aranzmane.

Nacelo proporcionalnog ucesca . 2. Disciplinske mere su : pismeni ukor. suspenzija I otpustanje. Zajednica ima suvereno pravo da neposredno regulise izvesne odnose na teritoriji drzave clanica. Funkcionalna integracija tezi objedinjavanju I stavljanju pod kontrolom samo nekihdrzavnih delatnosti. Ostali elementi subjektiviteta Aktivno I pasivno pravo poslanstva – zvanicno predstavljanje I specificno posredno predstavljanje 2.treba razlikovati odgovornost organizacije kao pravnog lica unutrasnjeg prava drzava clanica od one koje ima kao subjekt medjunarodnog prava. Organi donose odluke koje obavezuju clanice I bez njihovog pristanka 3. Delovi koji se odnose na obavljanje medjunarodne sluzbe su statutarni elementi. MEDJUNARODNA ORGANIZACIJA KAO UCESNIK U MEDJUNARODNIM ODNOSIMA 1. Pravo sazivanja medjunarodnih konferencija I ucesca u radu tih konferencijaUkoliko neka nevladina medjunarodna organizacija inicira medjunarodnu konferenciju. Odgovornost medjunarodnih organizacija. Clanstvo medjunarodne organizacije u drugoj organizaciji4.jedini krug lica u odnosu na koje se moze postaviti pitanje jurisdikcije jesu sluzbenici administrativnih organa. Izvrsni organi su nezavisni od clanica 2. 4. obelezja: 1.Personalna jurisdikcija. 3. Sistem jednakih finansijskih doprinosa 2.Evropska odbrambena zajednica Rec nadnacionalnost prvi put je upotrebio Robert Suman u svom planu stvaranja Evropske zajednice za ugalj I celik. njene odluke stvaraju prava I obaveze za fizicka I pravna lica FINANSIRANJE MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE Troskovi organizacije se raspodeljuju na clanice: 1. Medjunarodna organizacija kao ucesnik u medjunarodnim odnosima Medjunarodna organizacija kao tribina I steciste Posrednicka uloga medjunarodne organizacije Medjunarodna organizacija kao grupa zainteresovanih ljudi NADDRZAVNA OBELEZJA KOD MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA Prvi integracioni planovi odnosili su se na politicku integraciju. Postavljanje sluzbenika se vrsi na osnovu ugovora. pozive ne salje ona nego drzava sediste. priroda ugovora I plata su kontraktualni elementi . Zajednica je prototip organizacije zasnovane na funkcionalnoj organizaciji. 3. Pitanja kao sto su: licni polozaj. Pojam naddrzavnosti. 1.

a do uclanjenja dolazi njenim prihvatanjem od drzave . jednostranim aktom drzave 3. drzava nastaje tek kada je priznata od drugih drzava. Duznost ponasanja u skladu s ciljevima organizacije UCLANJENJE Drzava moze postati claniza: 1. POLOZAJ CLANICA-prava I duznosti clanica. one drzave koje su glasale za prijem ne mogu poricati da je takav njihov postupak predstavljao u isto vreme I fakticko priznanje nove clanice. drzava nastaje kada je stekla sva potrebna svojstva. Ukupan nacionalni dohodak 2. deklaratorni karakter Konstitutivni. Nacelo da procenat ucesca ne moze biti manji od 0. Sistem klasasve drzave su podeljene u klase. CLANSTVO U MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA Moguce je da organizacija prima u clanstvo I tvorevine koje nemaju sva obelezja drzave ali to se mora pretpostaviti u statutu. Pozivom. Ucesce u radu organa 2. Sve obaveze se moraju izvrsavati u dobroj veri. Za organizaciju treba da vazi nacelo efektiviteta. Pravo na samostalno odredjivanje predstavnika. 4. Uticaj na sastav organa B. Dohodak po glavi stanovnika 3.01 ni veci od 25% Neke organizacije koriste I sistem kvota-izracunavanje srazmernog doprinosa. Nema sankcija za ovo B.Za osnovu utvrdjivanja doprinosa drzava clanica redovnom budzetu UN uzimaju se sledeci cinioci: 1. Deklaratorni. doprinosom svojih drzava clanica. Svedocanstvo je punomoc. Duznost clanice da savesno I lojalno ispunjava svoje obaveze prema organizaciji. Statut je medjunarodni ugovor I za njega vazi pravilo pacta sunt servanda. opsteg medjunarodnog prava I prakse same organizacije. Ovlascenja medjunarodne organizacije ne zavisi samo od statuta. potpisale I ratifikovale statut 2. A. Prijemom. Pa I na klasican nacin. vlada vrsi vlast na teritoriji bez obzira kako je nastala.Zabrana mesanja organizacije u stvari koje su u unutrasnjoj nadleznosti clanica. Neke organizacije se same finansiraju. Akt priznavanje drzava: konstitutivni karakter priznanja. Zabrana zloupotrebe glasa. 4. vec I od medjunarodnih ugovora. Samim osnivanjem. 1. potice od medjunarodne organizacije.Pravo na ucesce u radu organizacije: A. Pristupanjem.Pravo na pristupanje ugovorima izradjenim u okviru organizacije 3. 5. Clanstvo u medjunarodnoj Organizaciji I priznanje drzave U organizacijama gde se prijem drzava odlucuje glasanjem. Postovanje odluka organizacije C.

Najblaza suspenzija jeste obustavljanje prava clanica da ucestvuju u glasanju. najčešće zbog kršenja statuta 3. 2. Sam statut može predviđati ustanovu pridružene članice 2. Laksi prema finansijski neurednim clanicama. Automatska 2. ali ne I u diskuiji koja prethodi glasanju. Jedini organ u kojem se isključuje predstavljanje država jesu administrativni organi. Pridruživanje uz učešće u radu organa organizacije. da očuva još uvek veliki stepen slobode odlučivanja suverenih država članica Najviši organi utvrđuju politiku i delatnost organizacije. postoje i izvršni organi. Teza I laksa suspenzija. Gubljenjem svojstva drzave PRIDRUŽIVANJE TREĆIH DRŽAVA Pojačane veze se najčešće nazivaju pridruživanjem: 1. smišljeno delovanje organizacije 2. Organi u kojima će učestvovati 2. Ugovori o pridruživanju A. Teza se odnosi na one drzave koje su se ogresile o mir I bezbednost. kolonije). Pitanja o kojima će saodlučivati 3. Permisivna Redovno permisivna. Ugovorom se treća država može pridružiti 1. . administrativni organi. Iskljucenjem.sekretarijat a ponegde i poseban sud Struktura međunarodne organizacije treba da obezbedi dva uslova: 1. Pridružena članica nije ni u najmanjoj meri uključena u strukturu organizacije. Ugovorom između organizacije i pridružene članice utvrđuje se obim sadejstva nečlanice time što se određuje: 1. Istupanje 2. Pridruživanje uz stvaranje naročitih organa Stvaranje zajedničkog organa radi ostvarivanja saradnje.OGRANICENJE CLANSKIH PRAVA-SUSPENZIJA Suspenzija je povezana sa neispunjenjemfinansijskih obaveza Moze biti: 1. status pridružene članice je rešenje koje se nalazi za nesuverene teritorije( protektorate. suspenzija u slucaju neizvrsavanja odluka ili nepostovanja odredaba. bez svih članskih prava je. zakonodavni. PRESTANAK CLANSTVA 1. Najostrija suspenzija je obustavljanje svih prava I povlastica clanice.ograničenog sastava. Pridružena članica. Položaj njenih predstavnika B. STRUKTURA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE Pored najvišeg organa-plenarni. Oni ne izvršavaju odluke onih organa u kojima su predstavljane države članice.

Nadležan za spoljne poslove 8. IZVRŠNI ORGANI Potreba za stvaranjem proizilazi iz dva razloga: 1. Međutim. Predstavljanje pojedinih regiona sveta 3. Kordiniranje rada pomoćnih tela 2. Staranje o sprovođenju programa rada 4. 2. Osnivanje pomoćnih tela 4. Odlučivanje o tome da li će se održati vanredno zasedanje. Najviši organ utvrđuje budžet 7. Biranje časnika. Stručnost članova izvršnih organa Nadležnost. Najviši organi su najčešće nadležni da raspravljaju o sledećim pitanjima: 1. Sledeća pitanja ulaze u okvir nadležnosti izvršnih organa 1. Pripremanje narednog zasedanja najvišeg organa . Političkog karaktera Opšte obeležje sastava izvršnih organa univerzalnih međunarodnih organizacija jeste nastojanje da se obezbedi: 1. Vojno-blokovske organizacije su u izvesnom smislu što se strukture tiče negde između međunarodnih organizacija i vojnih saveza. Pravo upućivanja zahteva ostalim organima 5. Primanje izveštaje od administrativnog organa Neke specifične funkcije: 1. najviši organi nemaju pravo opoziva.predsednika ili više potpredsednika 3. Tehničkog karaktera 2. Izbor članova ostalih stalnih organa. Redovna zasedanja se održavaju u vremenskim intervalima od 6 meseci do 5 godina. Organizacije tehničkog karaktera obično prihvataju kombinaciju diplomatskog i stručnog predstavljanja. Donošenje pravila o uslovima službe osoblja sekretarijata 3. Nadležnost. 4. Nadležan za razmatranje pitanja vezana za izmene i dopune statuta organizacije. Usvaja poslovnik 3. Usvajanje poslovnika. Oni su predstavnici država članica 6. Zastupljenost najzainteresovanijih država 2. Pripremanje predloga budžeta 6. u organizacijama užeg članstva funkciju predsednika izvršnog organa određuje se rotacijom 2. Obrazovanje pomoćnih tela 5.NAJVIŠI ORGANI Sastav. Članovi stalnih organa ne odgovaraju za svoj rad najvišem organu. Biranje časnika. Najviši organ su u suštini diplomatske konferencije.

Pomoćni organi onih međunarodnih organizacija čiji statuti o takvim telima ne govore ništa Glavne karakteristike: 1. Njihovim nabrajanjem u samom statutu. rad u oblasti mirnog rešavanja sporova d. izvršenja određenog yadatka b.5. Da službenici zadovoljavaju u pogledu efikasnosti u radu. POMOĆNI ORGANI Mogu se obrazovati na tri načina: 1. članstvo i delokrug rada pomoćnog organa menja i utvrđuje najviši ili izvršni organ 3. Da se regrutuju na najširoj geografskoj osnovi Kriterijum određivanja mesta u sekretarijatu UN: 1. obezbeđivanje ravnoteže između sedam geografskih regiona u svetu 4. Šef administrativnog organa ( generalni sekretar) je najviši organ na period od 4-10 godina. U operativnim organizacijama( intelsat) izvršni organi rukovodi poslovanjem U organizacijama širokog članstva. može biti ukinut odlukom organa koji ga je osnovao Sistematizacija grana moguća je na osnovu različitih merila: 1. Administrativne 2. Ostali pomoćni organi mogu biti obrazovani radi: a. položaj u procesima multilateralnog pregovaranja imaju posebno zainteresovane države. doprinos redovnom budžetu Funkcije: 1. neposredne pomoći najvišem ili izvršnom organu ADMINISTRATIVNI ORGANI Administrativni organi ne mogu donositi odluke koje bi obavezale druge organe. članstvo 2. stalno praćenje određene problematike c. stanovništvo 3. Autonomni organizmi u okviru međunarodnih organizacija 3. izvršni organ usvaja tehničke standarde 6. stvara se od strane najvišeg ili izvršnog organa 2. odmah mogu biti definisane i njihove funkcije 2. lične ispravnosti i stručnosti 2. Dva zahteva u pogledu personalnog sastava administrativnih organa: 1. Pomoćni organi obrazovani na regionalnoj osnovi 2. Kod tehničkih org. Oni samo sprovode odluke najviših i izvršnih organa. Koordinacione . Statut može ovlastiti najviše organe ili izvršne organe da osnoju pomoćne organe 3.

odluka sadrži statutarne odredbe tako da se može smatrati statutom. Savet. Odluke koje se odnose na druge međunarodne organizacije Odluke o suštinskim pitanjima i odluke o pitanjima postupka Odluke o suštinskim pitanjima( meritum) se odnosi na rešenje same stvari koja je na dnevnom redu.međunarodni ugovor. To je EU. AUTONOMNI ORGANIZAM Svojim osobinama se nalazi između organa i samostalne međunarodne organizacije. već kao politički predstavnici. Finansijske 5. pojavljuju se sa UN-om. ORGANIZACIJE SA OBELEŽJIMA NADDRŽAVNOSTI Danas je negde između međunarodnih organizacija i konfederacije. Odluke koje se odnose na države nečlanice 4. ako prigovor izglasaju dvotrećinskom većinom on je ravan izglasavanju nepoverenja vladi. Odluke prema adresatima: 1. Člamovi evropskog parlamenta nisu zamišljeni kao nacionalni. Odluke o pitanjima postupka se odnosi na način njenog rešavanja(procedura). Nedostaje im samo jedan bitan pravni preduslov. ODLUKE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA Odluke koje obavezuju subjekte kojima se upućuju nazivaju se OBAVEZNIM. Parlament razmatra izveštaj komisije.3. Interne odluke 2. Reprezentativne 6. Odluke upućene članicama 3. Političke. Tehničke 4. već odlukom organa postojeće međunarodne organizacije. Ali. Parlament je deliberativan organ. a one koje ne obavezuju su PREPORUKE. Grupišu se prema pripadnosti političkim partijama. Predsednik saveta se vrši po principu rotacije. Nije osnovano međunarodnim ugovorom. OBAVEZNE ODLUKE Odluke međunarodnih organizacija koje obavezuju adresate mogu se podeliti na opšte i pojedinačne. Opšte obavezne odluke .

izvedeno iz međunarodnog ugovora ( statuta). Vrste preporuka: 1. Međunarodne organizacije donose pravilnike. i često se naziva i zakonodavnom funkcijom međunarodnih organizacija. Proste preporuke 2. Dakle. Naredbe članicama 3. Izrazi želje 3. Sistematsko nepoštovanje preporuka znači otuđenost od organizacije. odobrava se članicama da čine nešto što nije u skladu sa njihovim obavezama. Svečane preporuke. obavezan karakter. ali je državi upućen poziv da postupi na željen način od strane autoriteta koji ona priznaje i tako da je za nju stvorena moralna ili politička obaveza. A sporovi koji nastaju na osnovu njega se rešavaju u okviru organizacije. Preporuka je glavni instrument saradnje država na ostvarivanju statutom utvrđenih ciljeva. Prividne preporuke PROCES ODLUČIVANJA U donošenje odluka međunarodne organizacije učestvuju: 1. preporukom se ne stvara pravna obaveza. Pravilnike tipičnih međunarodnih organizacija. Pojedinačne obavezne odluke 1. Interne odluke. Pravilnici organizacija sa naddržavnim obeležjima. Odluke kojima se rešavaju sporovi PREPORUKE Preporuka se definiše kao odluka koja ne obavezuje onoga kome je upućena. isključenju ili suspenziji članica 2. Statut ima za razliku od međunarodnih ugovora ustavni karakter.deklaracije 6. Obavezuju države članice. Odobrenje. Treba razlikovati: 1. Odluke kojima se na opšti način tumači statut 3. Preporuke s obavezom izveštavanja 4. Opšte interne odluke Pravilnici. Pravilnici 2. Opšte obavezne odluke su: 1. Ovlašćenje međunarodne organizacije da reguliše društvene odnose uvek je sekundarnog karaktera. koje obavezuje njihove članice. Na njemu nema potpisa. Preporuke s obavezom pokretanja zakonodavnog postupka 5. 2.Opšti propisi o ponašanju članica međunarodnih organizacija i njenih organa nalaze se u statutu. To su odluke o prijemu. Predstavnici država članica . Ne podeležu ratifikaciji. 7.

prolaze kroz 3 faze: 1. Predstavnici međunarodnih grupa za pritisak 4. broju clanova I grupnoj discipline -konsultativne grupe sa jakom disciplinom. Nepristrasne ličnosti 3. strucnjacima iz sekretarijata je prepustena njihova razrada vezana nacelnom odlukom ) B) Debata a) pojam -javne debate I po pravilima poslovnika .glasacki blokovi ( preteze istovetno glasanje. blaza jedinstvenost odrazava se u solidarnom glasanju ) c) tok pripremne faze -bez prisustva javnosti -paket odluka.cine ga uzajamni ustupci ( prihvatanje odluka povoljnih za jednu stranu uslovljava se njenim pristankom da glasa za odluke do kojoj je stalo drugoj strani) d) uloga strucnih sluzbi -sekretarijat.uskladjuju svoje stavove I postupke povodom svih odluka organizacije ( u pripremnoj fazi odrzava redovne sastanke ) -one su inace konsultativne grupe. odnosno strucna sluzba: *moze da bude inicijator odluke *od njega inicijatori traze potrebne podatke I pomoc u oblicavanju predloga ( clanice-predlazu osnovna politicka resenja. razlikuju se prema ucestalosti sastajanja. glasanje A) Pripremna faza a) inicijativa -labava struktura -predstavlja pregovaranje izmedju ucesnika u donosenju odluka -najsiri krug ucesnika -inicijator moze da preskoci celu pripremnu fazu -visestrano pregovaranje b) udruzivanje ucesnika -grupa aktivnih pobornika jedne inicijative potpisuju se pod predlog odluke (nacrt rezolucije) -predlagaci ( sponsori ). debatu 3. Predstavnici nacionalnih grupa za pritisak 2.2.FAZE U ODLUCIVANJU -Odluke koje donose Kolegijalni organi sastavljeni od predstavnika drzava clanica. pripremnu 2.formalin inicijatori -stvarni ( prvi ) inicijatori -trajna zajednica.

on moze nacrt odluke uputiti nekom svom odboru na predhodno razmatranje) -zakasneli vid debate. ako se zeli dati primedba proceduralne prirode ili dati obavestenje o cinjenicama koje su od neposredne vaznosti za odlucivanje -govorniku koji krsi poslovnik rec moze oduzeti samo predsedavajuci -u debate po pravilu ucestvuje vise organa ( ona pocinje u pomocnim. ona nije zbir odluka clanica. potrebno je da predmet debate bude pitanje koje je uvrsceno u dnevni red -odbijanje da se raspravlja o nekom pitanju moze biti ravno donosenju odricne odluke ili potvrde postojeceg stanja -na usvojene tacke dnevnog reda mogu se davati predlozi najcesce u vidu nacrta rezolucije -amadmani na nacrt -debata. niti kakav sporazum izmedju njih. zatim dolazi do glavnog organa.pristupanjem u MO drzava je unapred pristala na tako nesto -merilo ocuvanja suvereniteta drzave lezi u nadleznosti organizacije -ograniceni suverenitet MO -jednakost clanica MO ogleda se u njihovoj ravnopravnosti u glasanju -nacelo ravnopravnosti osnovna je zastita drustva. organizovanog u drzavi. Ako postoji I jedan glas protiv ili neko ne glasa. cak I onou propisanu statutom -ublazavanje jednoglasnosti se postize: .a ne u vidu dramaticnog javnog istupanja -delegati istupaju po uputstvima vlade c) postupak -ucesnici u debate istupaju redom kojim su upisani u listu govornika. od pocinjenosti drugim takvim drustvima c) jednoglasnost -primenjena je onda kada odluka nastaje tek kada su za nju glasali svi clanovi organa koji je nadlezan da je donese.-za pocetak debate.odluke nema -praksa je ublazila strogu jednoglasnost.objasnjavanje glasanja C) Glasanje a) nacini -saglasnost volja vise ucesnika -usvojena odluka je odluka organizacije. koje one mogu sporazumno ili jednoglasno raskidati b) suverena jednakost clanica pri glasanju -jednoglasne odluke ( razlika od ugovora.istupanje delegate koje se odnosi na predlozenu odluku b) znacaj -nagle promene saopstavaju se u privatnim susretima. koju void predsedavajuci -rec se moze traziti bez upisivanja u listu govornika.odsustvo ratifikacije) -pribegavanje vecinskom odlucivanju.

*udruzivanje ucesnika ne predstavlja smetnju za donosenje odluke *ako clanicin delegate ne prisustvuje glasanju *vazi samo za one clanice koje su se s njom na neki nacin saglasile *posebna vrsta ublazenja jednoglasnosti tice se odlukama kojima se resavaju sporovi -jednoglasnost je obavezna: *kada je organu povereno donosenje obaveznih odluka koje duboko zadiru u najvaznije interese clanica *prilikom donosenja najvaznijih odluka u organizacijama sa naddrzavnim obelezjima d) vecinsko glasanje -kolegijalni organ savremenih MO donosi odluke najcesce vecinskim glasanjem. za odluke je potrebno da se izjasni statutom propisani broj.uvek veci od broja izjasnjenih protiv odluke -vecina potrebna za donosenje odluka moze biti: *prosta.kvorum prisutnih -kvorum glasalih. pored koga trebaju da budu ispunjeni izvesni dopunski uslovi ( npr. dvotrecinska vecina) *bitna je I struktura pozitivnih glasova ( npr. time se glasacka moc jedne drzave u odgovarajucoj meri povecava -neposredna. u Savetu bezbednosti obavezno moraju biti jednoglasne stalne clanice) e) odstupanje od jednakosti clanica pri vecinskom glasanju -funkcionalna nejednakost. bar polovina prisutnih delegate h) tehnika glasanja -glasanje po prozivci.usmena izjava delegate . I ako ovi nemaju prava za vodjenje nezavisne spoljne politike.void se racuna o specificnim osobinama clanica u odnosu na delatnost organizacije -nejednakost u samom postupku glasanja o odlukama MO moze biti: *posredna ( prikrivena ) *neposredna (otvorena ) -posredna-rasporedom nadleznosti na organe ( donosenje vaznih odluka povereno je stalnim organima) -u organizaciju primaju I delovi drzava kao posebne clanice.odmeravanjem glasova ( tezinsko glasanje ili ponderacija glasanja ) f) “pravo veta” -onda kada neki izdvojeni organ mora da da saglasnost n avec usvojenu odluku g) kvorum -dovoljan broj ucesnika.relativna ili apsolutna *kvalifikovana -kvalifikovana vecina: *polazi od proste vecine kao minimuma.npr.

konsenzus ) -zelja da se izbegnu nekorisni sukobi pri odlucivanju dovela je do odlucivanja putem usaglasavanja.povreda postupka 3. pukim raspravljanjem i odlucivanjem (koje je najintezivnije u deliberativnim organizacijama kojih ima najvios) se NE iscrpljuje razlog postojanja i f-je MO. koji. ako se ni jedan ucesnik ne izjasni protiv. koja se sastoji u tome sto predsedavajuci po okoncanju debate I na osnovu izlaganja svih ucesnika sacinjava zakljucke.neke Rezolucije UN.je prvani ili fizicki akt koji na osnovu odluke MO preduzima adresat te odluke tj. -to je i postovanje odluke od onih adresata od kojioh se ne trazi da sami preduzimaju neke radnje . pruzanje podrske. Ovi se posle neophodnih ispravki smatraju odlukom. O delatnosti MO se moze suditi na osnovu: Pravila pravila u njenom statutu Postovanja i .-zabelezeno glasanje.izvrsenje je u nadleznosti organa svih clanica.subjekat kome je ona upucena. U takvim odlukama se kod svih clanica moze traziti: 1. recimo kad zakaze seednica nekog drugog organa mora za tu sednicu da obezbedi ulove i usluge.Izvrsavanja statutarnih obaveza i donetih odluka IZVRSENJE. Pregovaranja I odlucivanja NADZOR NAD ISPRAVNOSCU ODLUCIVANJA -Najvazniji osnovi za nistavnost odluka: 1. . ali im se nalaze da:  NE postupaju protivno odluci.zloupotreba ovlascenja IZVRSAVANJE ODLUKA Cilj svakog odlucivanja jeste da se dovede do posledica u realnom svetu. Zbog toga je neophodan MEHANIZAM. Sef administracije izvrsava takvu odluku time sto izdaje naredbe nizim sluzbenicima.priznavanje. 2.prekoracenje nadleznosti 4.sekreterijat. pomoci koje predstavljaju izvrsenje npr. pojedinacne odluke je ORGAN ORGANIZACIJE. Adresat interne.moraju da se UZDRZE  Da prihvate odluku i postupke koju su na osnovu nje ucinili drugi subjektiTOLERANCIJA.uredjaj pokazuje I opredeljenje svakog delegate -tajno glasanje.povreda materijalnog prava 2. ali .najcesce prilikom izbora D) Odlucivanje bez glasanja (usaglasavanje. Postojanje Mo se zasniva na: ocekivanju da ce njne odluke biti izvrsene i da ce se stvarati pozeljne i korisne situacije kao posledice tih odluka. Izvrsenje putem uzdrzavanja Sto je opsta odluka apstraktnija vidove izvrsenja je teze unapred znati. npr. Kod OPSTIH ODLUKA. Pozitivno cinjenje. -prigovor-*postupak traje izuzetno dugo *trazi najmanji zajednicki imenitelj saglasnosti -odlucivanje bez glasanja ne moze biti primenjeno na sve oblasti medj.

gde je PROCES ODLUCIVANJA uradjen tako najveci broj clanica u odluci vidi prihvatljiv kompromis pa je zbog toga i sprovodi. 5. a primenjuje se kad se clanica sistematski ne obazire na preporuke organizacija. SANKCIJE Vecina odluka moze biti izvrsena na osnovu SLOBODNOG OPREDELJENJA ADRESATA na kojim se utice sredstvima kao sto su:  Autoritet  Moc pripadnika vecine  Javno mnjenje  Pretnja umanjivanja prestiza u organizaciji i sl. . PROBLEMI IZVRSENJA ODLUKA (koji se mogu javiti):  Neke clanice ispoljavaju teznju da koriste prednost clanstva. odricxanje onih prednosti koje su protivteza neispunjenih obaveza. npr.ukidanje zakona se mora izvrsiti u skladu sa ustavnim poretkom svake clanice. npr. 6.NACIN IZVRSAVANJA ZAVISI OD PRIRODE ODLUKE. U sustini sankcija je TRAZENJE UZAJAMNOSTI. .leko blazim instrumentima pritiska. Povlacenje vec odobrenih sirovina. Suspenzija izvesnih clanskih prava Oslobadjanje ostalih clanica u izvrsavanju svojih obaveza prema clanici koja ne postuje odluke( u organizacijama privrednog karaktera: GATT. 2. 3.agencije za atomsku energiju. Verovatnoca da ce odluka MO biti sprovedena od subjekata kojima je upucena mnogo je manja.Ako se njom naznacava pozeljno stanje.pravilo MP: drzave se ne mogu prinuditi na izvrsavanje odluka.ona se koristi organima drzava clanica. ali NE i mere koje u tom pravcu treba da vode .specificna sankcija. . Interne odluke. Ta odluka je zajednicko rasenje. . a cesto se desava da saznanja o tim intresima nekim clanicama budu uskracena. a izbegavaju odricanje koje to clanstvo iziskuje  Odluke MO se pre svega zasnivaju na medjunarodnim intresima. a NE odraz neke samostalne volje. Tacan izgled sankcija se ne mora unapred znati.izvrasavanje je u nadleznosti oraganizacije i pod njenom punom kontrolom.EFTA) Uskracivanje sredstava clanici koja krsi odluke u finansijskim organizacijamanpr. sankcija prema neclanicama. . jer su clanice i organizacije drugarcije i slabije povezane od pojedinaca i grupa u jednoj drzavi .. ali raspolzae sankcijama slucaju neizvrsenja. Organizacija po pravilu.organi medj. a zato organizacija raspolaze da. dok je u DRUGIM slucajevima u rukama organizacije samo odlucivanje. . izvrsenje odluke porazumeva: Inventivnost i prilagodljivost subjekta koji odluku izvrsava. a izvrsavanje zavisi od adresata.jer calnice nisu u stanju da se izoluju od ostatka sveta.MMF. Povelja UN predvidja: . a te sankciju u velikoj meri zavise od okolnosti i prirode delatnosti.MO je dobrovoljna skupina drzava.organizacija NEMA svoj izvrsni oparat. 4. Iskljucenje clanice. VRSTE SANKCIJA: 1. Opsti cil se ne moze postici ukoliko se ne usklade ponasanje i napori svih clanica.nejasno i neodredjeno utvrdjene obaveze mogu se izigravati prinudnim izvrsavanjem . NIJE sposbna da prinudi na izvrsavanje obaveza.

U vezi sa izvestajem moze doci do spora: I. RAZORUZANJE: pitanje nadzora nad izvrsavanjem obaveza iz MU i odluka MO zaostava se kad je ova oblast u pitanju.. SPOROVI. Izvestaj 2. pomorskih.svodi se na konkretizovanje nastojanja upravljenih na postizanje statutom postavljenih ciljva. Formiranje aketnih komisija. ciljeve. ili ga organ koristi kao osnovu za donosenje suda o ispunjavanju obaveze( to je po nekima vec primena sankcije. sto moze da naskodi ugledu drzave). diplomatskih odnosa.treba da prikupe podatke o dogadjajima u proslosti ili u sadasnjem stanju.obicno nadziru sprovodjenje odluka u buducnosti( npr. Mogucnost za isbijanje sporova je veca ukoliko statut sadrzi sto uopstenije odredbe. zeleznickih. Ona cesto moze da racuna na solidarnost saveznika ili blagonaklonost neke velike sile. izvestaji. Ispitivanje svedoka 3. Odasiljanje nepristrasnih posmatraca. V glava.mir i bezbednost. Ostrije sankcije su uocljivije kod organizacija koje stite neka najvisa dobra medj. One omogucavaju jedinstven stav prema drzavi koja odbija da prihvati odluke.odrzanje plebescita) 4. pri cemu je vazno stalno prevazilazenje suprotnosti medju clanicama. vazdusnih.moze naloziti potpun ili delimican prekid  privrednih. npr. postanski. koje dostavljaju adresati na zahtev organa.specificne su one politicke odluke koje drzava ne zeli da izvrsi smatrajuci da one mogu da joj ugroze njene zivotne intrese. ali izvrsenje sankcije zavisi od volje clanica. Razliciti pristupi resavamju problema u organizaciji se usaglasavaju vistranim pregovaranjem predvidjenim statutom i poslovnicima. pravila idr. .  II vrsta sankcija kojima raspolaze SB je centralizovano odlucivanje i decentralizovano izvrsenje.medjunarodna organizacija i resavanje sporova PROCES USVAJANJE ODLUKA U MO.Primenu prinude prema drzavama koje ugrozavaju mir i koriste akte agresijemere sprovodi SB.. Drzave su nepoverljive prema njima jer u njima vide znak nepoverenje i potcenjivanja teritorijalnog suvereniteta. NADZOR OSNOVNO SREDSTVO za pribavljanje potrebnih podataka su.zajednice.su situasije u kojima se clanice ili organi pozivaju na pravo koje proistice iz statuta organizacije. Da li on sluzi za upoznavanje cinjenica II. Sredstva za pribavljanje podataka mogu biti: 1. Clanice same odlucuju da li ce to izvrsiti. Najcesci su sporovi o tumacenju ili primeni stauta ili nekih dokumenata koji utvrdjuju rad.same organizacije.

 Sporno pitanje odnosa organa unutar same organizacije i uspostavljanja hijerarhijskog porekta. a ukoliko ne dodje do usaglasavanja sledeca faza je prenosenje spora na resavanje M. Postoji i izuzetno resenje.6 glavnih organa. fizicka i pravna lica unutrasnjeg prava). Ne moze se pribegavati sudovima drzava Nacini resavanja ovih sporova:. a prihvataju ga evropske zajednice. Izmedju organizacije i jedne ili vise drzava Resavaju se na nacin predvidjen medjunarodnim pravom. Ili putem posebnog postupka koji ima vise faza.DIPLOMATSKI PUT ILI PRAVOSUDNI NACIN.Sporovi: 1. druge MO. UN.suda o svakom pravnom pitanju. . kao i pitanja koje snage moze biti odluka koju donosi najvisi organ.sudu ili arbitrazi. Resenje se trazi u najvecoj politickoj saglasnosti drzava clanica. Razliciti sporovi i razmimoilazenja medju clanicama:  Radi se o politickom pitanju koje je nepogodno za raspravljanje pred sudom  Od suda ne treba traziti tumacenje Povelje jer to treba da bude f-ja svakog organa u odnosu na sopstvenu nadleznost. SPOROVI IZMEDJU ORGANIZACIJA I DRUGIH LICA Medjunarodni sporovi: 1. Imedju dve ili vise MO 2. SPOROVI UNUTRA ORGANIZACIJA:  Izmedju clanica  Izmedju clanica i organa  Izmedju samih organa Nekoliko modela resavanja sporova koji proizilaze iz tumacenja i primene statuta: 1. Savetodavno misljenje nije obavezno cak ni za organ koji ga je zatrazio. spor kad je MO subjekt MP ili pravno lice( kao druge strane u sporu mogu se pojaviti drzave. a u okviru ovog resenja postoje II PODGRUPE:  Prvobino se problem resava u najvisem organu. ostavili su problem resavanja sporova o tumacenju i primeni sttuta otvorenim. Postoji mogucnost da Gneralna skupstina ili SB ili specijalizovani organi ovlasceni od GS zatraze savetodavno misljenje Medj. sa razlicitim ovlascenjima i pristupima. Sporovi mogu biti resavani jedino putem najviseg organa 2.kada je jedino nadlezan su. pa ovo resenje NE daje konacnu odluku. Odluka Medjunarodnog suda ili arbitraze je konacna i pravno obavezna  U okviru spora starne se upucuju prvobitno na PREGOVORE . a ukoliko se ne dodje do resenja postupak se prenosi na medjunarodni sud ili arbitrazu. a ona moze ici dalje od ispravnog tumacenja odredba statuta. unutrasnji ( unutar same organizacije) 2.

MO RADIJE PRIBEGAVAJU ARBITRAZI KAO GLAVNOM NACINU RESAVANJA SPOROVA( pogotovo izmedju drzava i MO. stite intrese sluzbenika od samovolje akata organizacije. U suprotnom mora da izvrsi odluku organizacije ciji je clan ili da sa njom prekine vezu.kada je rec o MO one traze savetodavno misljenje koje ce prihvatiti kao odlucujuce. -danas MO moze bez izricitih odobrenja iz statuta da podnosi zahteve.niz organizacija je osnovao posebne ADMINISTRATIVNE SUDOVE. argumente zasnovane na MP. resavaju tuzbe protiv organizacije 2. koji je trezio resenje u Konvenciji o privilegijama i imunitetima UN: ukoliko dodje do spora izmedju UN i drzave clanice postavice se zahtev o savetodavnom misljenju o pravnom pitanju Medjunarodnog suda. GS UN ovlascuje Generalnog sekretara da u cilju dobijanja naknade stete podnese medj. Mirenje 5.a sve to na osnovu DOKTRINE IMPLICITNIH OVLASCENJA.. svojstvo parnicne strane priznaje samo drzavama.koje ne mogu biti strane u sporovima pred M.Konvencija o pravu ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO. .sudom) . osim pred SUDOM EVROPSKIH ZAJEDNICA( ali on ima jurizdikciju samo u okviru te organizacije).suda traze savetodavno misljenje koje nije obavezno ni za jednu stranu. da predlaze resavanje sporova.1.zahteve.doslo je do zahteva da Medj.za sporove predvidja: Arbitrazu Koncilijaciju Pribegavanje Medjunarodnom sudu..suda.zahtev protiv vlade drzave. ali se ne iskljucuje ni trazenje misljenja Medj.” . nego unutrasnje pravo organizacije . To je bio problem. Dobre usluge 3. Organizacija opravdano daje svom zahtevu karakter medjunarodnog zahteva”.ne primenjuje se medjunarodno pravo. Organima UN ostaje samo mogucnost da od Medj.nadlezni su da 1. Na osnovu toga. Sporovi izmedju organizacije i njenih sluzbenika * TO SU UNUTRASNI SPOROVI . su je u savetodavnom misljenju izneo: “da je administrativni sud osnovan kao nezavistan i istinski pravosudan organ koji u svojoj f-ji dinosi konacne odluke bez prava na zalbu. Pregovori 2. Medjunaroni sudovi -Glavni sudski organ UN. -Misljene medjunaronog suda je da je-“ organizacija sposbna da poseduje medj.suda. ima sposobnost podnosenja zahteva za naknadu stete. Posredovanje 4. a sluzbenik mora prihvatiti odluku a.sudovima. ukoliko mu se obrati.prava i duznosti i da je sposbna da se stara o tim prvima podnoseci medj. dok manje organizacije mogu stvarati administrativne sudove ad hoc.sud odgovori na neka pitanja vezana za Administrativni sud UN. Arbitraza 6.Medjunarodni sud. Medj.. -mo ne mogu biti strane u sporu pred medj. GS nema prava da odbije sprovodjenje presude Administrativnog suda. clanice ili neclanice organizacija.

kao i vece efikasnosti. SB 3. Neki organi UN koji su dobili njihovo odobrenje( Strategijski savet. Unutrasnji sudovi u skladu sa pravilima medjunarodnog privatnog prava Mogucnost za resavanje sporova privatnopravnog karaktera pred sudovima pojedinih drava postoji u nekoliko slucajva: 1. Sudovi pred kojima se mogu pojavljivati samo clanice i organi odnosne organizacije 3. strusnosti i ispravnosti. - Sporovi izmedju organizacija i fizickih i pravnih lica van organizacije SPOROVI PRIVATNOG KARAKTERA ne primenjuje se ni medj. Sudovi otvoreni svim drzavama 2. Ekonomski i socijalni savet. Organizacija moze da se pojavi pred sudom drzave ukoliko je to u njenoj koristi iako uziva imunitet od jurisdikcije tih sudova 2. Clanice UN koje su ipso facto potpisnice Statuta Suda • - . Misljenja o osnovama na kojima se osnivaju administrativni sudovi:  Prava MO da osnivaju sopstvene AS zbog prakticnih razloga  Inherentna i iskljuciva jurisdikcija koju medjuvladine oraganizacije i drzave poseduju nasd svojim organima i sluzbenicima kao takvim. To mogu biti: 1. Posebne komisije za resavanje sporova privatnopravnog karaktera 3.Pitanje: da li su UN ovlascene da osnuju takav sud? Sposobnost da se to ucini direktno proizilazi iz namera Povelje.. jer je njegovo osnivanje bitno za obezbedjenje uspesnijeg rada Sekreterijata. a MO mogu traziti savetodavno misljenje i to: 1.sporovi koji proizilaze iz privatnopravnih ugovota. Medjunarodne organizacije iniciraju stvaranje sudskih i arbitraznih organa. ni unutrasnje pravo. Specijalizovane ustanove Presude se moraju izvrsavati.saglasno odredbama odgovarajuceg unutrasnjeg prava 2. a MO RADA je jedna strana.) 4. Kad imunitet organizacije nije potpun. pa do spora pred drzavnim sudom moze doci i bez saglasnosti organizacije. Nedleznost imaju samo: sud evropskih zajednica Administrativni sud medjunarodne organizacije. a misljenja nisu obavezna. GS 2. Adminiztrativni sudovi MEDJUNARODNI SUDOVI OTVORENI ZA SVE DRZAVE *medjunarodni sud. Drzave koje se mogu pojavljivati pred sudom: 1. Nacini resavanja sporova ove vrste: 1. Organizacija kao pravno lice moze da odluci da zapocne spor pred sudovima drzava 3.glavni sudski organ UN -organ koji ce stajati na raspolaganju svim drzavama u cilju mirnog resavanja njihovih sporova -samo drzave mogu biti strane u sporu. Arbitraza.

Pistanak se moze dati: 1.2. Zbog brojnih suprotnosti izmedju drzava. Drzave koje nisu clanice ali koje mogu na preporuku SB. Nadleznost Suda pociva na PRISTANKU strana u sporu.kompromis 3. ako se utvrdi.pravu. Osnovne teskoce resavanja sporova pred sudom u teorijski su sledece: • Sporovi treba da se resavaju medju drzavama. Njihova nezavisnost je zagarantovana time sto se placaju iz budzeta UN U sudijskom zboru su zastupljeni svi oblicicivilizacije i osnovni pravni sistemi sveta. koji imaju potrebne kvalifikacije ili su priznati strucnjaci u oblasti MP. Postoji pravo SB da intervenise u slucaju da neka strana u sporu ne udovolji presudi suda 3. Posebnim sporazumomza vec nastali spor. predstavljala krsenje neke medjunarodne obaveze • Prirodu i obim naknade koju treba dati u slucaju krsenja medj. Klauzulom o resavanju oderedjene vrste sporova pred Medjunarodnim sudom.obaveze Sud odluke mora donositi na medj. Da bi se obezbedila nezavisnost Suda sudije moraju biti licnosti uzornih osobina. Sudije se biraju u GS i SB 2. Pripadnost organizaciji se ogleda u nekoliko cinjenica: 1.zajednici prisutni . a ako to utvrdi GS postati strane Statuta Suda 3. jer su za to pogodniji diplomatski nacini resavanja sporova.i politickih i ekonomskih. Medjunarodni sud je u UN uklopljen kao njen INTEGRALNI DEO. Odredjeni organi UN mogu traziti savetodavno misljenje Suda. Davanjem izjave o prihvatanju fakultativne klauzule kojom drzave priznaju nadleznost Medjunarodnog suda u odnosu na: • Tumacenje ugovora • Svako pitanje medj. a pri tom se sluzi: • Konvencijama koja predstavljaju pravila izricito priznata od strana u sporu • Medjunarodni obicaj • Opsta pravna nacela prihvacena od strane civilizovanih naroda • Sudke odluke i doktrina najkvalifikovanijih strucnjaka( pomocno sredstvo). Drzave neclanice koje se pod uslovima koje postavi organizacija obrate Sudu radi resavanja nekog posebnog spora.prava • Postojanje cinjenice koja bi.ugovoru 4. sadrzanom u nekom medj. Neformalno 2.principi: Pravicne geografske raspodele i geografsko-politicke raspodele i stalni odabir drzavljana stalnih clanica SB kao osoblja Suda. a ne podsredstvom neke institucije koja bi bila nad njima • Stav sudijskog zbora se ne odrzava u odgovarajucoj meri na intrese koji su u medj.sud je u resavanju sporova izmedju drzava malo delovao.

evropske ekonomske zajednice i evropske zajednice za atomsku energiju – i zato sto postoje razlicite vrste postupaka. prednost arbitraze pred Medjunarodnim sudom je u tome da dopusta uticanje na sastav veca koje ce doneti odluku. Presude nisu neposredno izvrsne u smislu da ponistavaju odluku drzave za koju se utvrdi da je protivna Konvenciji. Pojedinac nema pravo da se pojavljuje pred ovim sudom. Saglasnost moze biti data ad hoc u odnosu na konkretan slucaj ili unapred. kojima ce poveriti resavanje konkretnog spora. Na odnosnoj je drzavi da preduzme potrebne mere u svom unutrsanjem zakonodavstvu. U oba slucaja. pomoci u resavanju sporova i dati doprinos medjunarodnim organizacijama u procesu tumacenja i primene njihovih statuta u novonastalim situacijama. za razliku od Medjunarodnog suda gde strane u sporu ne mogu uticati na sastav sudijskog zbora. Medjunarodni sud je zamisljen kao organ koji ce drzavama. Sa stanovista drzava. Slucaj prethodno mora biti raspravljen pred Komisijom za prava coveka i mora da prodje tri meseca od podnosenja izvestaja Komisije Komitetu ministara.Niz zemalja koje nisu ucestvovale u stvaranju klasicnog MP vezuje resavanje sporova pred sudom za zadovoljavajuci napredak u progresivnom razvoju i kodifikacfiji medjunarodnog prava. . Stalni arbitrazni sud. Pre toga se moraju iscrpeti razni oblici diplomatskih nacina mirnog resavanja sporova. Presuda mora biti obrazlozena. koji cuva arhivu. vec se Komisija pojavljuje u postupku pred Sudom NE kao branilac pojedinca nego kao telo koje ce nastojati da utice na donosenje pravicnog resenja. Stalni arbitrazni sud – sastoji se os spiska lica koje strane mogu birati za resavanje spostvenog spora. Uzrok nedovoljne iskoriscenosti Medjunarodnog suda treba traziti u stavu drzava prema sudskom resavanju sporova. SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA – NADLEZNOST Suda evropskih zajednica veoma je slozena jer on moze da deluje u tri svojstva – sud evropske zajednice za ugalj i celik. stara se o administrativnim pitanjima i deluje kao posrednik izmedju Stalnog arbitraznog suda i njegovih clanova. posebnom deklaracijom kojom drzava priznaje kao obavezu ipso facto i bez posebnog sporazuma nadleznost Suda. koji uzima ucesce pred postupkom. SUDOVI POJEDINIH ORGANIZACIJA EVROPSKI SUD ZA PRAVA COVEKA – njegova nadleznost obuhvata sve slucajeve u vezi s tumacenjem i primenom Konvencije. a prednost moze biti i u tome sto arbitrazni sud moze elasticnije da pridje resavanju sporova – pa i da svoje presude donosi na osnovu onih oblasti prava na koje mu strane posebno ukazu. koje mu visoke strane ugovornice ili Komisija upute – njegova nadleznost je ogranicena okvirima Evropske konvencije za zastitu prava coveka. Resavanje sporova se stavlja u zavisnost od saglasnosti strana u sporu.ZAHTEV ZA PONISTENJEM je postupka kojim se ispituje legalnost odluka izvrsnih organa zajednica • . Postoje nesatlasnosti oko nacelnog stava o mestu Medjunarodnog suda u okviru UN-a i ocene njegovog dosadasnjeg doprinosa i u pogledu opstih cinilaca koji uticu na Sud. uloga suda zavisi od spremnosti drzava i medjunarodnih organizacija da se njegovim uslugama koriste. Tako se pred sudom nalaze i izvestaj Komisije i njen predstavnik. ukoliko one to zele. Jedini stalni organ jeste Medjunarodni registrar tog suda. Nad izvrsavanjem presuda kontrolu vrsi Komitet ministara. presuda je konacna i pravno obavezna i ne predvidja se mogucnost podnosenja.omogucava drzavama da dosta slobodno biraju arbitre.

moraju se iscrpeti svi pravni lekovi organizacije pre suda. garantuje im se nezavisnost i imaju privilegije i imunitete. 2. 1927.OPSTA JURISDIKCIJA obuhvata zahteve za ukidanje ili preinacenje sankcija i kazni koje izreknu izvrsni organi . Ako su ovlašćenja korišćena iz pobuda u cilju koji leži van organizacije.. Moguc je postupak interpretacije njegovih presuda. Problem se može rešiti i tumačenjem atatuta..odn članovi suda moraju imati različita državljanstva. Na njegove presude nema prava zalbi. (uklanjaju se samo uz saglasnost svih ostalih) Postupak – dve faze:1. II U kojoj meri politički organ (npr Gen skupština) može menjati pravilnik o osoblju? Gen skupš razlikuje „ugovorne“ i „statutarne“ odredbe gde se statutarne mogu menjati. pravilnike. 2. – osnovan Ad sud UN. Ako nije poštovan uobičajen postupak donošenja odluke. Njime se koristi Društvo naroda i Međunarodna organizacija rada. kao i revizije u slucaju da se otkriju nove cinjenice koje mogu da imaju odlucujuci znacaj za vec presudjeni spor.. 3. ORGANIZACIJA. koju vrsi sam Sud. Njime se koriste MO za civilno vazduhoplovstvoi Međunarodne pomorske konsultativne org.) a i drugevan UN (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja). Danas se njime koriste (ovaj sud je danas deo MO rada) i neke specijalizovane ustanove UN (Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu. Svetska zdravstvena org.. - . jer ni Stalni sud međunarodne pravde niti Međunarodni sud ne mogu rešavali sporove između ovih službenika (pojedinci ne mogu biti strane u sporu!).POSTUPANJE U SVOJSTVU ADMINISTRATIVNOG SUDA . DEF – Ad sudovi su MEĐUNARODNI SUDOVI iako ne rešavaju sporove između među subjekata i koriste se „unutrašnjim pravom“ organizacije. Problemi – I Dokle Ad sud može da ispituje odluke koje donese šef administracije? Odluka se poništava: 1.(ovo se razlikuje samo u teoriji) III pravo koje se koristi: stvara se posebno unnutrašnje pravo org koje uzima u obzir uslove konkretnog ugovora o upošljavanju. Spor ne mogu pokrenuti lica koja su privremeno zaposlena. UNESCO. Njegove presude su izvrsne na teritorijama drzava clanica. Pismena. Pre podnošenja tužbe na administrativnu odluku.POSTUPAK PROTIV CLANOVA IZVRSNIH I SUDSKIH ORGANA . Usmena(dozvoeljno saslušavanje svedoka i istupanje pravnoig savetnika-to je sve dopuna pismenom materijalnu). Društvo naroda osniva Administrativni sud. ADMINISTRATIVNI SUDOVI Javljaju se u vremenu kada raste BROJ SLUŽBENIKA MEĐU. ne moraju biti pravnici.SAVETODAVNA NADLEZNOST Ima daleko siru nadleznost od ostalih medjunarodnih sudova. Presude – tek je 1946 revidiran statut Ad suda MO rada i ustanovljana je ŽALBA NA ODLUKU SUDA! Tada je to mogao samo ADMINISTRATIVNI ODBOR PENZIONOG FONDA a žalio se Međunarodnom sudu i presuda je konačna a od 1955 u UN pravo žalbe je prošireno na svaku čanicu i osnovano je posebno telo: Komitet za žalbe o presudama Administartivnog suda. 1949.TUZBE PROTIV DRZAVA CLANICA .ako su prekoračena ovlašćenja. Sudije . načela koja se primenjuju u unutrašnjem pravu ili opštim pravnim načelima. Nadležnost – sporovi između službenika org i same org.

Ngde se ovaj postupak otežava jer se navodi da u toj većini moraju biti zastupljene i odr kategorije članica. Uglanom takve org prave razliku između bitnih promena i rdovnih amandmana (UNESCO. POSEBAN SLUČAJ je MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA koja ne razlikuje značaj izmene. Ne postoji jednoobrazno rešenje u UN za neprihvatanje jer nije predviđeno napuštanje organizacije. što znači 2/3 većina članica org. MO užeg članstva zahtevaju da sve države ratifikuju promene (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć). Da bi promena stupila na snagu mora je usvojiti određeni broj država. Statut Društva naroda nije sadržao odredbu kolika je to većina ali sada org to određuju.***PROMENE U USTROJSTVU I NESTANAK MO*** Promene su: revizija statuta. oVaj pojednostavljeni postupak je još uvek samo izuzetak. Promene jesu normalan tok života org jer odluke koje se donose sada mogu se btino razlikovati od uslova kada je nastao statut. Redovan postupak izmene i dopuna – o izmenama i dopuni odlučuje najviši organ organizacije (u UN – Generalna skupština) 2. ali se izmena dešava po težem postupku od donošenja odluka (STATUT = USTAV u unutrašnjem pravu). Sazivanje posebne konferencije – postupak se ne može vršiti smao u okviru postojećih organa. najvažniji izuzetak su finansijske (MMF) i operativne organizacije (Evropska organizacija za kosmička istraživanja) koje sardže odredbe 1. promene mogu stupiti na snagu kada ih rat 2/3 članica ratifikuje ili 2. Što se tiča glasanja ne koristi se princip jednoglasnosti već PRINCIP KVALIFIKOVANE VEĆINE. *STUPANJE NA SNAGU – trenutkom konačnog pristanka država. druga grupa organizacija – promene važe samo u odnosu na one države koje su je prihvatile (tu postoji prinudno povlačenje iz organizacije) II NESTANAK MO Opšta pretpostavka je trajanje MO na NEODREĐENO VREME. ORGANU NADLEŽNOM Z A RASPUŠTANJE I 3. a negde je to 2/3 većina prisutnih a negde 2/3 većina onih koji glasaju. U Povelji: izmene će stupiti u odnosu na SVE DRŽAVE ČLANICE ako je promena prihvaćena 2/3 većinom u Gen skupštini. Stupanje na snagu pored ratifikacija zavisi i od toga da li ih je postpisao određeni broj država koje su bitne za tu org (u UN 2/3 + 5 stalnih članova). Sastaju se između 5 i 7 godina (redovni sastanak) ali u cilju izmena usled tehnoloških inovacija (što ima obeležje posebno sazvane konferencije) *PRAVO INICIJATIVE . najviši organi ali i neki posebni organi *POSTUPAK – U radu organa nadležnih za usvajanje dopuna i izmena učestvuju i sve države članice. Org UN za ishranu i poljoprivredu). *NADLEŽNOST 1. Evropska zajednica za ugalj i čelik određena na 50 god. NAČINU LIKVIDACIJE.po isteku 20 godina moguće povlačenje ali i nastavak trajanja.Šta se dešava sa državama koje ne prihvate promene? 1. Povelja UN predviđa oba postupka: za parcijalnui izmenu i dopunu (redovan postupak) i reviziju širih razmera (opšta konferencija za reviziju) === > poseban postupak: U Svetskom poštansom savezu i Međunarodnoj uniji za telekomunikacije.. nestanak MO i sukcesija MO. . To se izražava aktom ratifikacije ili prihvatanja ili na neki manje formalan način. O MOMENTU PRESTANKA. 2. U vezi sa brojm članica koje ratifikuju: 1. 2. Izuzeci: Nato i Varšavski. *POSLEDICE NEPRIHAVATNJA IZMENA I DOPUNA .Imaju države članice. Uglavnom je to 2/3 većina. I REVIZIJA STATUTA U samim statutima postoje odredbe o načinu i uslovima izmene. U org kojima su pol problemi sekundarni moguće je usvajanje promena i bez ratifikacije.

nije izvršena sukcesija. prava i obaveza na novostvorenu ili već postojeći org. sve ovo će se preneti na UN Sukcesija će se ubuduće rešavati od slučaja do slučaja. Tu dakle. Što se tiče teritorija koje je Društvo nadgledalo. CILJEVI – nabrojani u 1. izgrađena na osnu NASTANAKpredloga SSSR. potpun ili delimičan prekid privrednih i železničkih odnosa.OEEC (ORG ZA EVROPSKU EKONOMSKU SARADNJU)==sukcesija regionalne MO U samoj konvenciji OECD je predviđeno rekonstruisanje u OEEC Među org za kalaj predviđa da će se sav materijal. **DRUŠTVO NARODA – UN ==== sukcesija univerzalne MO Očigledno članice nisu bile iste. pomorskih. Tu je bilo 50 zemalja koje se smatraju osnivačima (tu se dodaje i Poljska) a dokumenti sa konf su poznati pod imenom U. –tako je preneta uloga depozitara međunarodnih ugovora! UN su ipak same zaključile odgovarajuće sporazume sa org koje je Društvo naroda nadgledalo. Pravna pitanja nestanka – ko je nadležan organ koji utvrđuje nestanak(naravno ukoliko toga nema u nekoj odrbedbi)? Društvo naroda je donelo rezuoluciju o raspuštanju iako u samom Paktu nisu postojala ovlašćenja za to. Mere koje preporučuje SB su: oružane. Preuzimanje pojedinih f-ja je izvršeno REZOLUCIJAMA GEN SKUPŠTINE. Postojanje org je potrebno da bi se utvrdio napad i zajedničke mere. 1974 gen skupština usvaja svoju definiciju agresije ali SB ima zantno diskreciono pravo. mora se pretpostaviti da org prestaje kada to odluči najviši organ jer us u njemu prestvaljene sve članice. Sve je diskutabilno. Vodilo se računa od MO rada koja je ipak imala poseban položaju odnosu na DN. Zgrade. Dakle.Faktička pitanja nestanka – tako gde postoji akt najvišeg organa o prestanku org taj momenat se može odrediti ali gde ne postoji to je teže.I. arhivi i imovina preneti na neku org koja je nasledi ili ukoliko se ova org raspusti pre stvaranja nove.1945.okt. telegrafskih i drugih sredstava ako i diplomatskih odnosa.članu Povelje a svi se svode na osiguravanj svetskog mira i kolektivne bezbednosti (to znači da se sve države okupljaju u jedan savez a ne više posebnih koji je usmeren protiv svake od njih ukoliko je ona mogući napadač). Neki autori su nestanak vezivali za nastanak druge org što je onda isto kao sukcesija a enki su mislili da je nestajanje ako se najviši organ ne sastane više pod 10 god. .N.C. Takvo pravilo uglavnom piše u statutu. vazdušnih. NASTANAK Povelja potpisana 26. VB i Kine na Konferenciji u Dambarton Oksu 1944. 2. **OECD(ORG ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ) . PRIVREMENA KOMISIJA ZA UN je odbacila ideju o generalnom prenošenju funkcija.juna 1945 a stupila 24. III SUKCESIJA MO To je stanje koje nastaje prestankom stare org i prenošenjem njenih funkcija. Postojanje napada utvrđuje Savet bezbednosti. mere pritiska. biblioteka i imovina su prenete na uN i potvrđene rezolucijama. ***SISTEM UJEDINJENIH NACIJA*** I UJEDNINJENE NACIJE 1. Postoje razna mišljenja kako nestanak mogu potvrditi samo sve države ali to je sporno jer se članstvo u org konstantno menja. radio. a ako ne piše primenjuje se opšte pravilo da najmanji broj članica mora biti 3 ili po nekim 2 člana. arhiva. Društvo je usvojilo rezoluciju kojom je nadzor prenelo na UN. Položaj velikih sila u org rešen je na sastanku u Jalti a konačan oblik je dobila u San Francisku. SAD. Nestanak se može desiti i usled sukcesije ili povlačenjem članica kada broj članica padne ispod minimuma org prestaje da postoji.O. poštanskih.

što znači da delegati moraju biti stalno u Njujorku. osnovni ciljevi su još i razvijanje prijateljskih odnosa i postizanje saradnje. Četvrti pianjima teritorija pod starateljstvom. Kako bi se izbeglo korišćenje veta. Ona to može da čini tek kada SB prestane da raspravlja o pitanju i skine ga s dnevnog reda. Andora i Švajcarska. Ima 15 članova. mirno rešavanje sporova. EiSS sastavlja ili daje inicijativu za sastavljanje izveštaja ili preporuka. 4. SB neprekidno zaseda. zabrana mešanja u unutrašnje nadležnosti država. nijedna od velikih sila ne ostaje uporno pri predlozima za koje je u prethodnim savetovanjima utvrdila da su neprihvatljivi za neku drugu stalnu članicu SB. savesno ispunjavanje preuzetih obaveza. 2. kulturnih i humanitarnih pitanja. Odluke u skupštini se donose većinom prisutnih ili glasalih a ako su bitnije onda i 2/3 većinom a to su pitanja mira. Peti administrativnim i budžetskim a šesti pravnim pitanjima. Zasedanje: 1. B) SAVET BEZBEDNOSTI – reguliše među upotrebu sile. budžeta. saradnja u skladu sa Poveljom. Predesdnik i ppotpredsednici sa predsednicima komiteta čine GENERALNI KOMITET – BIRO koji vodi računa o normalnom odvijalju rada ovog organa i utiče na dnevni red. Odluku o prijemu donosi Gen skup na predlog SB-a. saziva međunarodne konferencije. Komiteti pretressaju i donose odluke. (ako hoćete pročitajte str 217/218 pred kraj strane ali mislim da nije baš bitno). 1 iz Istočne Evrope.ima pravo da se bavi svim pitanjima Povelje iako su ona deo nekog drugog specificiranog organa. Usled čestih zastoja u radu SB uverenje je da u većoj meri treba koristiti GS. ČLANSTVO – država mora biti MIROLJUBIVA I SPREMNA DA IZVRŠAVA OBAVEZE POVELJE. Posao se prenosi na komitete – Prvi komitet i Specijalni politički komitet se bave pitanjima bezbednosti i mira i razoružanja. Na početku svakog zasedanja biraju se predsednik skupštine i 17 potpredsednika. zabrana pretnje i upotrebe sile. D) EKONOMSKI I SOCIJALNI SAVET (u daljem tekstu EiSS :) – Ono što u najvećoj meri razlikuje UN od Društva naroda jeste uspostavljanje glavnog organa koji će se isključivo baviti unapređivanjem saradnje između država i u rešavanju privrednih. Monako. Debata u kojoj sefovi delegacija iznose stavove svojih vlada i stavove o pitanjima dnevnog reda. Lihtenštajn. U njoj su sve članice sa po 5 delegata i 5 njihovih zamenika. Postoji 7 glavnih komiteta u kojima su zastupljene sve članice. Povelja poznaje suspenziju i isključenje ali ne i DOBROVOLJNO ISTUPANJE! 5. ORGANI (6 GLAVNIH ORGANA): A) GENERALNA SKUPŠTINA . Sastaje se svake godine trećeg utorka u septembru ito su redovna zasedanja i po potrebi vanredna. Nepisano pravilo je da se za predsednika ne bira delegat velike sile jer su oni obavezno potpredsednici radi u plenumu i komitetima. Drugi konitet ekonomskim i finansijskim pitanjima. društvenih. osniva posebne organe. humanitarnim i kulturnim pitanjima. Treći socijalnim. Velike sile naglašavaju se primat SB u stvarima mira i bezbednosti i da bi to olakšale pokazuju više spremnosti za saradnju i opreznost pri donošenju odluka. Nisu članice UN: San Marino. bezbednosti. 10 nestalnih članova bira skupština. Kina je imala problem do 1971. NAČELA – suverena jednakost. 2 iz Latinske Amerike. 5 moraju biti i z Afrike i Azije. C) Odnos Generalne skupštine i Saveta bezbednosti GS ima sva prava i ovlašćenja da raspravlja o pitanjima mira i bezbednosti ali je njeno pravo da rešava pojedinačne slučajeve supsidijarno u odnosu na SB. ravopravnost i samoopredeljenje. Postoji 5 stalnih članova koji imaju pravo veta. sarađuje sa drugim organizacijama i usklađuje rad UN i . Jedino ograničenje je što ne može raspravljati o PITANJIMA IZ OBLASTI ZAŠTITE MIRA I BEZBEDNOSTI sve dok to pitanje ne prođe dnevni red SB-a. Vatikan. Predsedništvo svake godine prelazi na sledećeg delegata po azbučnom redu.Međutim. isključivanja a može proglasti i drgue odluke važnim. 3. i 2 iz Zapadne Evrope i ostalih zemalja. unapređivanje poštovanja prava čoveka i sloboda.

Umesto da se bore na jednoj strani. E) STARATELJSKI SAVET bavi se nadzorom nad izvršenjem ugovora o starateljstvu. a i nije postojalo merilo kom bliku država pripada. Jedan od najvećih uspeha na ovom polju je izrada paktova o ljudskim pravima 1966. Ne učestvuje u političkom procesu i nije u hijerarhijskom odnosu ni sa jednim drugim organom. Generalna skupština bira onoliko članova koliko je potrebno da se uspostavi ravnoteža između država starateljki i onih članica koje ne upravljaju starateljskim teritorijama. društvenim razvojem. 6.godine – potpisnice se prvi put obavezuju da će poštovati prava i slobode i da trpe mešanje UN u toj oblasti. Gene. određenih prema predmetu rada. Hruščov je predložio da kolektivno rukovodstvo sekretarijata bude sastavljeno od po jednog predstavnika socijalističkih zemalja. Nema stalno određen broj članova i u njega obavezno ulaze sve države koje upravljaju teritorijama pod starateljstvom i svi stalni članovi SB. u prirodi UN je da se bore protiv blokovske podele. zemalja zapadnog bloka i nesvrstanih zemalja. Odluke se donose prostom većinom predatih glasova. Jedini oblik njegove zavisnosti od Generalne skupštine i SB je u tome što ova dva organa biraju sudije.sekr. Čini se napor da u Savetu budu zastupljeni svi delovi saveta a i da se u njima nalaze i privredno najjače zemlje. Od suecke krize vojne snage UN-a dobijaju drugi smisao. Svetski program ishrane i Konferencija UN o trgovini i razvoju. studija i sopstvenih preporuka. Bave se statističkim pitanjima. Generalnog sekretara bira generalna skupština na predlog SB do sada se birao na 5 godina. Sedište mu je u Hagu. pitanjima populacije. u Sekretarijatu postoji ravnoteža.mora da vodi računa i o odgovarajućoj geografskoj zastupljenosti u Sekretarijatu. ima ih 15 i biraju se na po 9 godina. priprema i nacrte međunarodnih ugovora koje podnosi Generalnoj skupštini.specijalizovanih ustanova. DOSADAŠNJA DELATNOST SB nije do sada ni jednom uputio poziv članicama UN da obavezno primene prinudne mere. F) MEĐUNARODNI SUD glavni sudski organ UN-a. kojima su izvesne nasamoupravne teritorije stavljene pod upravu razvijenih zemalja kako bi se zadovoljila dva zahteva – da se izbegne sukob između pobednica oko podele neprijateljskih kolonija i humanitarna težnja da se u nerazvijenim područjima što brže ostvari napredak potreban za sticanje pune samostalnosti. To nije lako pre svega zbog – jednoglasnog donošenja odluka. Danas ovaj savet gubi na značaju. Sa EiSS su tesno povezani i UNICEF. da svojim prisustvom spreče sukob između strana u sporu. ali je postao i sprovodilac značajnih političkih odluka – ižgde podrazumevamo i održavanje vojne snage. Program UN za razvoj. G) SEKRETARIJAT čine Generalni sekretar i službenici Organizacije. Pored izveštaja. Ima administrativne funkcije. EiSS ima 54 člana koje bira Generalna skupština na po tri godine. Prva vojna organizacaija ove vrste . Državljani stalnih članova SB uvek zauzimaju mesta najvažnijih pomoćnika Generalnog sekretara. odluke sudija se donose većinom glasova. ljudskim pravima. Optuživani su često zbog pristrasnosti. Nezavisnost određivanja sastava administracije od vlada ogleda se u isključivom pravu Generalnog sekretara da vrši postavljanaj i u priznatoj dužnosti službenika da ne slede upitstva koja dolaze van organizacije. položajem žena i opojnim drogama. što znači da se na visoke funkcionere ne računa kao na međunarodne službenike već kao na eksponente svojih vlada. EiSS ima 6 funkcionalnih komisija. Kandidati se traže među pripadnicima manjih naroda.

kosmosu i pod vodom i Ugovor o sprečavanju širenja nuklearnog orušja. političku vrši Generalni sekretar. Osnovni kompromis omogućava – prostor za široku poltiičku akciju većine u Gen. Poboljšanju odnosa između država doprineli su i napori UN na polju kodifikacije i progrsivnog razvoja međunarodnog prava o kojima se stara Komisija za međunarodno pravo Postojanje UN-a imalo je veliki uticaj na rešavanje kolonijalnog pitanja (Sistem starateljstva) – Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. Tu im pomažu Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Međunarodno udruženje za razvoj. Zadatak Konferencije UN o trgovini i razvoju je bio unapređenje međunarodne trgovine radi ubrzanja privrednog razvoja i naročito trgovine između između zemalja sa različitim stupnjevima razvoja. 7. Predmet razmišljanaj je i šira struktura UN-a – pod kojom se podrazumeva sistem UN-a gde ova organizacija treba da usaglašava politiku i delatnost specijalizovanih ustanova. Ipak. i u drugim organima UN. akcija usmerena na očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti može da bude efikasna samo onda ako polazi od saglasnosti najvažnijih država sveta. DANAŠNJI PROBLEMI Razmišljanja o povećanju efikasnosti UN-a jer je došlo do promene okolnosti – osnovni dokument savremene međunarodne zajednice stvarao je deo današnjih članica (trećina).je osnovana rezolucijom Generalne skupštine od 4. ali nastoje da se pomoć koju daju razvijene zemlje upućuje preko međunarodne organizacije da bi se tako ona najracionalnije raspodelila i iskoristila i da bi se izbeglo postavljanje političkih uslova od strane zemalja. i mogućnost da najmoćnije zemlje utiču na konačno usvajanje odluka o preduzimanju mera u pitanjima održanja međunarodnog mira i bezbednosti. koji su počeli usvajanjem Sveopšte deklaracije o pravima čoveka. Značajnu ulogu ima Fond UN za decu. Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom UN-a U pogledu razoružanja nije učinjen bitan napredak. izmenjene okolnosti ni izdaleka ne govore u prilog promene načela jedna država-jedan glas u organima UN-a. – Deklaracija o nedozvoljenosti interevencije u unutrašnje stvari države i zaštitit njihove nezavisnosti i suverenosti. UN ne mogu pružati finansijsku pomoć zemljama u razvoju iz svojih sredstava. UN treba da ostanu organizacija suverenih država. . Zadataka im je bio sprečavanje novih sukoba između Izraela i UAR. Pored opšte pomoći izbeglicama. Usvojeni su i paktovi koji obavezuju potpisnice. Gen. ali su doneti Ugovor o zabrani nukleranih opita u atmosferi. Ona nije bila obavezna za članice. I donošenjem odgovarajućih preporuka reše pojedinačni sporovi i napete situacije. Naročito Komisija za ljudska prava neposredno primenjuje pravila Sveopšte deklaracije kada pozivaju na odgovornost pojedine države zbog sistematskog i masovnog kršenja ljudskih prava. Takože. između zemalja s različitim društvenim i ekonomskim uređenjem.sk.sk.11. Snage su politički neutralne – zadatak im je da povrate ravnotežu koja je postojala pre sukoba. Većinu članica UN-a čine zemlje u razvoju. Vrhovnu vojnu komandu ima od strane UN imenovani komandant. Pored preduzimanja praktičnih mera i nastojanja da se raspravljanjem pred SB i Gen. U snagama ne učestvuju jedinice velikih sila.i nazvana je Vanredne snage UN. uključujući i predinvesticiona ulaganja. UN su se više usredsredile na pružanje tehničke pomoći. s posledicama koje iz toga proizilaze po tok procesa multilateralnog pregovaranja i odlučivanja.1956.sk. UN vode računa o velikom delu izbeglica. već je predstavljala skup ideala kojima treba da teže.je bila veoma preduzimljiva kada je trebalo proglasiti izvesna opšta pravila ponašanja koja bi imala da smanje zategnutost i spreče izbijanje ili širenje sukoba. pa je smanjivanje njihove zaostalosti u odnosu na razvijene zemlje i ubrzavanje njihoovg razvoja bitno pitanje UN-a (dva perioda razvoja 19601970 i 1971-na dalje). Od uspeha UN na socijalnom planu treba istaći napore na unapređivanju međunarodne zaštite ljudksih prava.

. Svetski poštanski savez 18. doprinela usavršavanju celokupnog procesa multilateralnog pregovaranja. Međunarodna pomorska organizacija 11.Ono što se ponekad kritikuje je sistem koji ostavlja specijalizovane ustanove kao potpuno samostalne međunarodne organizacije na koje UN mogu neposredno da deluju samo u veoma blagom obliku. Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu 13. njene ciljeve i organe. Međunarodne organizacije treba posmatrati kao sredstvo koje. Organizacija UN za prosvetu. nauku i kulturu 14. Ovde su vam samo pobrojane.strani 1. počinje na 230. olakšava ostavrenje njihove saradnje kao članica međunarodne zajednice. Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj 9. Međunarodna organizacija rada 3. Međunarodna agencija za atomsku energiju 2. imate u knjizi o svakoj detaljnije. Međunarodna unija za telekomunikacije 5. II SPECIJALIZOVANE USTANOVE UN I ORGANIZACIJE POVEZANE SA UN Postoje sporazumi koji podrobnije uređuju njihove uzajamne odnose. Svetska meteorološka organiZACIJA 15. Organizacija UN za industrijski razvoj 12. Svetska zdravstvena organizacija 17. Opšti sporazum o carinama i trgovini . Razmatranje efikasnosti šireg sistema UN-a treba da polazi od staranja o dva interesa – očuvanja samostalnosti svake međunarodne organizacije u pitanju i poboljšanja koja bi – imajući u vidu nužnost očuvanja tog interesa. UN imaju ovlašćenje da usaglašavaju politiku i delatnost specijalizovanih ustanova. Međunarodna finansijska korporacija 8. Međunarodni monetarni fond 6.. polazeći od suverenih država. a ako želite da proširite svoje vidike . Međunarodno udruženje za razvoj 10. Međunarodna banka za obnovu i razvoj 7. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu 16. Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful