P. 1
MisionarskaPisma_celo

MisionarskaPisma_celo

|Views: 10|Likes:
Published by Branimir Novaković

More info:

Published by: Branimir Novaković on Jan 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2011

pdf

text

original

Једном руском ветерану који плаче
над распетом домовином својом

Утеши се, братушко драги. Христос васкрсе! И ми плачемо с тобом; утеши се. За светом
Христовом Русијом плачемо и ми сви православни. На првом месту православни Словени. Но не
само Словени. И сви други православни. Претпрошле године нашли су се српски поклоници на
пасхалној литургији у Назарету. Свештеник Арапин служио је, потом и беседио. Беседио је о
васкрсењу Господа и о страдању народа руског. Плакали су Арапи, плакали су и Срби. Бришући
сузе свештеник се најзад усправио и узвикнуо: "Али ми Арапи тврдо верујемо, да ћемо бити
сведоци новог васкрсења Христова кроз Русију!" Настао је чудан призор. Сав народ је кроз плач
у глас клицао: амин! амин! амин! тапшући при том и ногама и рукама.
Утеши се, братушко драги. Христос васкрсе! Не питај: зашто Бог мучи Русију. Стоји
написано: кога Бог љуби онога и кара. И бије. Баш тако пише, да милостиви Бог бије онога кога
воли. Бије га у царству земаљском, да га што јаче прослави у Царству Небеском. Бије га, да се не
прилепи за гњилост земаљску, за идоле светске, за варљиве идоле људске силе и вештине и
богатства, за пролазне сени и болесне саблазни.
Без великих бијења Православље не би пронело истину Божију кроз толике ровове и тмине
векова и векова, и прешло тако дуг пут с препонама, очувавши истину и светињу у чистоти. Без
страдања Православље се не би одржало ни сто година у чистоти својој. Оно никада за 19

столећа није имало једно цело столеће мира и слободе, без гоњења, без бичевања, без робовања,
огња, страха и ужаса. То друге вере не схватају. То јеретици не поимају. Ниједан од народа, који
је изабрао царство земаљско за свој идеал среће, не схвата и не поима, шта се то данас ради са
православном Русијом. То схватају само видовити, који гледају вечно и бесмртно Царство
Христово као стварност. Но и видовитост је кћи страдања.
Утеши се, братушко драги, утеши се васкрсењем Христовим. Не ропћи на безбожнике, који
гњету руски народ. Свеједно је били они, били Монголи. Идолопоклоници су и једни и други.
Монголи се клањају идолима од материје. Садашњи угњетачи Русије клањају се идолу материје.
Они се клањају материји као божанству, индустрији као божанству, држави као божанству. Они
себе називају безбожницима; и право говоре. И кад би се називали идолопоклоницима, опет би
право говорили. Но ти кад збориш о несрећи руској, не заборави, да су угњетачи а не угњетени
данас најнесрећнија бића на руској земљи. Жали их; не осуђуј. Јер ће се сасушити као трава.
Један по један силазиће с памети и с власти. Аргати су Божији, и ако то они не увиђају. Сву воду
ипак навраћају на Христову воденицу. Својим халакањем против Христа они раде за Христа.
Није им дато сад, да то виде. Но кад се уклоне као сенке, онда ће видети. И заридаће горко, јер
неће имати ништа више да приме осим проклетства. Јер им је надница потпуно исплаћена овде
на земљи у виду оне пролазне силе и власти. А ти не плачи него радуј се. Приспела је велика
жетва душа у Русији. У ове дане страдални руски народ пуни Рај више него ма који други
хришћански народ на свету. Радуј се: Христос васкрсе!

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->