Univerzitet u Travniku Ekonomski Fakultet

KLASI NA KOLA ORGANIZACIJE TEORIJA NAU NOG MENAD MENTA (Seminarski rad)

Uradio: Karamovi Midhat

Travnik, Januar 2009.

Literatura 2 .2.1 2.2. Gantt 2.1 Henry L.2 Klasi na kola organizacije Teorija nau nog menad menta Frederick Taylor Sljedbenici Taylorovog u enja 3 4 5 8 8 10 11 2.SADR AJ 1.2 Frank i Lilian Gilbreth 3. 2. 2.

Red i disciplina su dvije osnovne pretpostavke efikasne organizacije koje se mogu obezbijediti putem hijerarhije. Na drugoj strani je pitanje odgovornosti menad era za efikasno upravljanje organizacijom. odnosno za dono enje odluka i stvaranje organizacione sredine koja e podr ati njihovu implementaciju. tako da se uz to manje inputa postignu to ve i outputi. Klasi na kola organizacije je u isto vreme i prva kola i prvi poznati sistemski pristup prou avanju problematike upravljanja. racionalno kori enje resursa.1. materijalnih i ljudskih resursa podrazumjevalo je dobru organizaciju pri radu u pogonu. radnu disciplinu i odgovornost. Henry Fayol. koja ine osnovu za razlikovanje dvije teorije u okviru klasi ne kole: 1. To je podrazumjevalo kori tenje nau nih metoda i principa efikasne organizacije. Pove anje produktivnosti rada moglo se posti i putem podjele rada i specijalizacije radnika koji su na taj na in usavr avali radne sposobnosti i vje tine i pove avali brzinu odnosno intezivnost rada. Ova kola je nastala kao rezultat saznanja do kojih su o menad mentu do li Frederik W. Teorija nau nog menad mcnta koja je izu avala probleme organizacije rada (izvr na funkcija). Tada su nastali i prvi problemi organizacije rada koji su zaokupljali pa nju pojedinaca koji su nastojali da objasne su tinu problema i na ine kako da se oni rje avaju. Racionalno kori tenje vremena. Max Weber i njihovi brojni sljedbenici. koja je izu avala probleme organizacije upravljanja (administrativna funkcija) 3 . Taylor. Osnovni problemi organizacije toga vremena vezani su za pove anje produktivnosti rada. Klasi na teorija organizacije. i 2. KLASI NA KOLA ORGANIZACIJE Klasi na kola organizacije nastala je krajem XIX i po etkom XX stolje a u uslovima u kojima su dostignu a industrijske revolucije omogu ila pojavu fabrika i u kojima su se zapo ljavale velike grupe ljudi iji je rad trebalo organizovati i koordinirati. Navedeni problemi se mogu generalno grupisati u dva dijela.

Teorija nau nog menad menta nastala je u SAD krajem XIX vijeka.1 FREDERICK TAYLOR. TEORIJA NAU NOG MENAD MENTA 2. odnosno profita preduze a. realnih normi i mjerenja rada u cilju pove anja ekonomskih rezultata.2. od predradnika do efa pogona i glavnog in injera. 4 . Taylor je po eo kao fizi ki radnik u pogonu. efikasnog radnog mjesta. Taylor-ov nau ni pristup upravljanju ili jednostavno Ätejlorizam" predstavlja zaokru en sistem u enja o principima nau nog menad menta. ovjek ija je karijera veoma neobi na i nesvakida nja za ono vrijeme. Te i te njegove analize bilo je na otklanjanju slabosti u na inu na koji su radnici u pogonu obavljali radne zadatke. Tvorac ove teorije je ameri ki in injer Frederick Winslow Taylor. gde se isticao svojim naprednim idejama i pronicljivo u. pove anju produktivnosti i motivisanosti zaposlenih. Ideje. Taylor je svoju teoriju nau nog menad menta izgradio na bazi vi egodi njeg iskustva ste enog u eli anama Midvale (Midvale Steel Company) u Filadelfiji i eksperimentima koje je sprovodio u pogonima ovih eli ana. pomo u kojih se dolazi do efikasne organizacije rada. Taylor je sugerisao upravi preduze a da se do visokih rezultata mo e sti i uz pomo rigoroznih pravila pona anja. 1856-1915 Nastanak i su tina teorije. Taylor-evo u enje dalo je pe at jednom konceptu menad menta koji se u literaturi prepoznaje kao ameri ki ili Ätvrdi" stil menad menta. Ove li ne osobine su mu prokr ile put do rukovode ih polo aja. koje je Tejlor iznio u svojim radovima Nau ni menad ment (Scientific Management) i Upravljanje pogonom (Shop Management) predstavljale su pravu revoluciju u oblasti organizacije rada a u isto vrijeme i prvo nau no obja njenje problema organizacije i upravljanja preduze em. metodama za unaprije enje procesa rada.

Da bi ostvario ideju o organizaciji visokih performansi Taylor je 1911. s druge strane. napu tanje postoje e prakse i Äkompletnu mentalnu revoluciju". koja treba da se dogodi u glavama i menad era i radnika. Nau no odabiranje radnika kako bi se postigla saglasnost izme u karakteristika i zahtjeva posla. tako da svako radi posao koji mu najvi e odgovara. 3. 4. Primjena Taylor-ovih principa nau nog menad menta u praksi dovela je do razvoja prepoznatljivog sistema organizacije rada i koncepta menad menta iji su osnovni elementi:  Podjela rada i specijalizacija izvr ilaca. koja je dovela do rutinizacije poslova i omogu ila masovnu proizvodnju. 5 . i kvalifikovanosti i sposobnosti radnika. Osnovni elementi teorije. tako to e se produktivniji radnici pla ati po ve oj Änau no ispravnoj" stopi. Da bi se ovi principi uspje no primjenili Taylor je sugerisao radikalnu pramjenu.  Podsticanje efikasnosti pojedinaca putem diferenciranog sistema nagra ivanja. s jedne. kako bi se stvorila klima obostrane zainteresovanosti za ve u organizacionu efikasnost.  Funkcionalna specijalizacija menad era. jer radnici i menad ment kao lanovi iste organizacije imaju istu te nju. koja je dovela do razvoja njihovih sposobnosti i vje tina kao i pojave specijalista i eksperata za pojedina funkcionalna podru ja. godine kreirao etiri principa na kojima je zasnovao koncept nau nog upravljanja: 1. to je u vrstilo praksu motivisanja zaposlenih putem ekonomskih podsticaja i afirmisalo sistem plata na osnovu ostvarenih u inaka. 2. Razvoj nauke o menad mentu kao skupa znanja koji e pomo i da se nau no defmi u najbolji metodi za ohavljanje odre enog posla. Nau no obrazovanje i usavr avanje radnika i menad era kako bi jedni i drugi razumeli probleme sa kojima se suo avaju u procesu obavljanja posla. Uspostavljanje prisne saradnje menad era i radnika.

mjerenjem i analiziranjem radnih operacija Taylor je mogao da uo i propuste i slabosti organizacije rada u pogonu i da prijedlo i mjere za njihovo otklanjanje i usavr avanje metoda i rada do perfekcije. koji su u Taylor-ovom rigoroznom sistemu organizacije rada vidjeli mogu nost za masovnu proizvodnju uz niske radni ke nadnice. koji se odvijao pomo u pokretne trake ili konvejera. Vlasnik Ford Motor Co. gde je Lenjin. Henry Ford. 6 . nau ni menad ment su podr ali poslodavci i vlasnici fabrika. Neki od principa nau nog menad menta. je anga ovao Taylora da svoje ideje o nau noj organizaciji rada primjeni u Fordovim tabrikama automobila. u SSSR-u. Produktivnost rada je pove ana do neslu enih razmjera. Sa druge strane. U krugovima poslodavaca Taylor je bio veoma popularan i tra en savjetnik. Stvoren je novi sistem organizacije proizvodnje na principima lan anog sistema. impresioniran tejlorizmom. Uz Tejlora. ak su implementirani i na istoku. kao tvorci ili kao klju ni autori ovog koncepta esto se navode i druga dva istra iva a ove problematike iz tog vremena ± francuski in enjer Henry Fayol i ameri ki fabrikant Henri Ford ( ak se za rad u Fordovim fabrikama razvio pogrdan pojam ± fordizam ). kao i Fordovih metoda masovne proizvodnje u sovjetskim fabrikama.Detaljnim ras lanjavanjem.. Zbog toga je bio kritikovan od strane radnika i njihovih sindikalnih vo a koji su Ätejlorizam" okvalifikovali kao sistem Änau nog cje enja radni kog znoja". sa Staljinom te io inkorporiranju Tejlorovih principa. Na taj na in Taylor je postavio visoke standarde i za mnoge radnike onog vremena da te ko dosti nu granicu efikasnosti.

pa ak i ako su u pitanju manji poduhvati. Kombinacija ruskog revolucionarnog zaokreta i ameri ke efikasnosti su tinu Lenjinizma". Tragovi uticaja tejlorizma na sovjetsku misao primjetni su u konceptima Petogodi njeg plana i centralizovane ekonomije. niti priznaje prepreke.Istori ar Thomas Parke Hughes je opisao na in na koji je Sovjetski savez 20-tih i 30-tih godina sa entuzijazmom prihvatio fordizam i tejlorizam. kao i ameri ke in injerske firme da izgrade dijelove nove industrijske infrastrukture. to se prenosi na zadatke od trenutka kada su otpo eti. i bez ega je bilo kakav ozbiljan konstruktivan rad nemogu . ini 7 . Hughes pri tom citira Staljina: "Ameri ka efikasnost je ta nesavladiva sila koje niti zna. dovode i ameri ke ekspere iz oba polja. do trenutka kada su zavr eni.

to je predstavljalo zna ajan doprinos konceptu motivacije zaposlenih.2. Gantt je nagla avao da pored tro kova pri planiranju kako proizvodnje tako i kontrole treba u obzir uzeti i vrijeme. Franck i Lillian Gilberth i Horace Hathaway. Gantt je kreirao sistem tabelarnog planiranja i kontrole proizvodnje.2 SLJEDBENICI TAYLOROVOG U ENJA Sljedbenici su nastavili da preispituju i usavr avaju Taylor-ov koncept.2. a kasnije preko Henryja Le Chateliera prodrijeti i u Evropu. Taylor je uspio u unapre enju organizacije prvenstveno industrijske proizvodnje prvo u SAD-u. Henry Gantt. On je napustio sistem diferenciranih plata na osnovu dnevnih u inaka smatraju i ga nedovoljno motiviraju im i uveo sistem stimulacija i za radnike i za menad ere. Gantt je nagla avao zna aj obuke na poslu u cilju boljeg izvr avanja radnih zadataka.1 Henry L. Naj e e su primjenjivani u planiranju i pra enju proizvodnje i izradi svih vrsta rokovnika. 2. Karl Barth. Pratio je progres svakog radnika i zapisivao ga na posebnim tabelama. Gantt (1861-1919) je podr avao Taylorove ideje i jedno vrijeme sara ivao sa njim posebno po pitanjima stimulativnog nagra ivanja zaposlenih. me u kojima se kao najistaknutiji pojavljuju Harrington Emerson. 8 . Preko svojih direktnih u enika. Gantt Henry L. koji se i danas koristi pod nazivom ÄGantogram".

odjeljenje ili pogon. predvi enog za grupu ma ina. koji prikazuje planirani rad unaprijed. tj. tj. 3. kao sto su: metod kriti nog puta (CPM) i tehnike procjenjivanja i pregledanja programa (PERT) 9 . Gant je svojom idejom tabelarnog planiranja i kontrole inspirisao pojavu modernih sistema. se koristi da bi se izbjegao zastoj u radu i da bi se isti obavljao prema utvr enim terminima. Iskori tavanje radnog vremena radnika i ma ine. onda on pokazuje da li radnik izvr ava svoj dnevni zadatak. istovremeno. pokazuje za to. a ako ga ne izvr ava. tj. Pregleda izvr enja poslova. ukazuje na razloge eventualnog neizvr enja plana. Pregleda optere enja. Ako se prati rad radnika.U podru ju poslovanja Gantogrami se koriste za prikazivanje: 1. 2. tj. Gantogram optere enja pokazuje koli inu rada u satima ili danima. 4. Gantogram iskori tenja radnog vremena radnika i ma ine pokazuje da li je ura eno sve to se moglo i trebalo uraditi u odre eno vrijeme. Gantogram rasporeda poslova. Rasporeda poslova. Ganttov grafikon neki istori ari dru tva smatraju najva nijim dru tvenim otkri em dvadesetog stolje a. Gantogram izvr enja daje informacije o napredovanju posla u odnosu na planirane zadatke i.

omogu ava se udvostru enje produktivnosti i smanjivanje utro ka energije. Smanjivanjem nepotrebnih pokreta. Koriste i filmske kamere poku avali su da na u najekonomi nije pokrete za svaki posao.2 Frank i Lilian Gilbreth Bra ni par Frank (1861-1919) i Lilian Gilbreth (1878-1972) su svoj doprinos pokretu nau nog menad menta dali sna no podr avaju i Taylorove ideje. Frank je izu avao pokrete i zamor na poslu. naprimjer pri zidarskim poslovima sa 18 na 5 pokreta.2. odnosno nadovezuju i se na Taylorovo u enje. Lilian je bila jedna od prvih industrijskih psihologa i zanimala se za ljudske aspekte rada. sa ciljem da otkriju Äjedan najbolji na in" za obavljanje posla. Interesantno je navesti da su Gilbrethovi na temelju svojih istra ivanja do li do zaklju ka da uzrok nezadovoljstva na poslu nije monotonija nego nepostojanje rukovodstva preduze a za zaposlene. 10 . Bila je priznata kao prva dama menad menta.2. Svaki eliminisani pokret je doprinosio smanjenju zamora na poslu. razvili su pristup poznat pod nazivom Äanaliza vremena i pokreta".

LITERATURA 1. Sarajevo. Travnik. Zijada Rahimi . unje Aziz. Sarajevo. http://en. TOP MENAD ER.wikipedia. D evad ehi . MENAD MENT. Dr Asib Alihod i . 2007.3. POSLOVNA ORGANIZACIJA PREDUZE A. 3. 2006. 2002. Mr Almir Alihod i . Adis Alihod i . Internet 11 . 2. 4.org 5.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful