P. 1
Martin Hajdeger - Bitak i vrijeme

Martin Hajdeger - Bitak i vrijeme

|Views: 97|Likes:

More info:

Published by: Андријана Младеновић on Feb 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2012

pdf

text

original

fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

~se treb~.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova. od ovakvog formalno dugackog. !i.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno.Po~liije. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. talijanski (1953). Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. a zatim su. Nema. u razdoblju 1912-1917..!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. djelomicno zbog teskoca prevodenja. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela.. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). p~Je svc::ga tekstovi nJ. naprotrv. a ovo se postize interpretacijom. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. 359-416. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. broj 2/1972. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. mi cemo kritickom razmatranju pita. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. Beograd.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv.Prije Sein und Zeit-a.Kak~ je poznato. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. xv . Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. Koliko mi je poznato. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«.~. U svom Sei. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. str. kao li.~mrz vremena pnje 1927. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je.. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. diJel. . pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. Nap. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! . Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . a poslije njego~e sI?rtl. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. Treprogram. Naravno. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. engleski (1961) i francuski (1963).

Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. koje je priredio Hans-Martin Sass.uceV'im~.lci zakljuoke koje zeli.samo u nacelinom obliku. _moz~ izYl.u danasnjim sivim i b~~a1nim . strukturalizma. Sein und Zeit je p. godine.Hans-Martin Sass. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . naravno.n~vill oblika analiticke filozofije. progresom tehnike i nasiljem . padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. .njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. stoljeca: kritilcki realisti. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju.uz poneku primjedbu .konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. dosa~~~nJe ~il?" zofije. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. Verlag Anton Ham. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. u _pocetku . nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. zatim. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. najduze. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. Ma kako visoko cijenili Heideggera. i 20. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli . J~ djelomicno sumorno-rezignirano. hermeneutlke. .mpremu promjene.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. U ovom »Uvodu« necu se. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. 0 vremenu u kojem je z. semictike. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . s~atko .ivio pisao. on svakako nije jedini filozof 20. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta.! Sveobuhvatna bi2 .i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. 1968. odnosno malobrojna.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. a koje sezu do 1972.hli sva ta dam. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. Diltheya.as.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is.:evolucijama i kontrarevolucijarna. njeg. filozofija zivota i ~ermeneutika W. nakon nacizma i staljinizrna. nego svojom nemoci sarno potvrduju. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p.az~otntl. neokantovci.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. Sass. To ne znaci da je takva literatura oskudna. i. S druge strane Sein un~ Z. krace vrijeme. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978).osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. Sta je u tom po~~du. s pozivom na postepenu ~llsaonu p.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. Mavtin Heidegger. Duhovna klima naseg vremena. 182 S.Hans-~artin. poststrukturalizma . stoljeca.osv~cen . U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. donosi jos oko 700 naslova. osim izuzetno. najzad. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. a djelomicno za~lvl~~o. Meisenheim am Glan. lZ kOJe. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. Heidegger-Bibliographie.

Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. Bowling Green. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). Na zalost. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. Urednik tog izdanja.Niposto.. I ~o.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI.bez posebne oznake takvih mjesta .u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.Francois H. Oktober-Dezember 1980. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . konacno. uostalom. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? .e b~lje. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. Medutirn. 62~56.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. Meisenheim am Glan. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. Bibliography and Glossary. htio procitati. Ne· ~e biti kasn. a to je jedino sto bi on. 1975. Jesmo 1i dan~s bar. Uzgred receno. korektura. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. izdanja.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. Tako. dJ. dakle. Martin Heidegger. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski.i u riekim njegovim javnim izjavama. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«.523p. . XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . Alabama. 1982. 2. bez vece vrijednosti. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru).226 S. . published by Philosophy Documentation Centre. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung.? ako. Band 34. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje.S. s. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. Heft 4. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j.izvrseno vise manJ~.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . Interpretacija vremena kao moXIX . La· pointe. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. Ohio.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata.. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi.

ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. koje iz nje izviru. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«).po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava.Ontologie •. Siebente unveranderte Auflage. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. Max Niemeyer Verlag.J. 3 Citaj: Martin Heidegger. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). Tako vee u Uvodu u metaiiziku. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . Max Niemeyer Verlag.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -. Pi~je. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. .!1S . Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija.5 Sf. Tubingen. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom .. nacin na koji ce ga tretirati .Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). 20). Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische..? Ontologija .~. . nisu dvije razlicite filozofske discipline.' Fundamentalna ontologija . takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. Usp. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ . • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. S. • . ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. Sein und Zeit..i fenomenologija. ona cim »univerzalnu ontologiju«.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins).« (SZ 131. odnosno »izraditie i »elaboriratie.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ. was Thema der Ontologie werden soll. . . (SZ 37) J Y xx XXI . nego nam tocak ni najmanje ne smeta).·: ~~V'. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). S. 1953. dakle.: d.(postaviti ga. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. 1953. '/ ::: (>' c·. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. 0 ~misl1!. Metoda. probuditi razumijevanje za njegov smisao. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama.:.u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« .« (SZ 35). te se medusobno razlikuju po tome koje pod. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik.1 (~r c'-(. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. 1. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao.»[undamentalne ontologije«. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«.7. Tiibingen.~ __qesS_~!en4~Il).rucje bivstvujuceg proucavaju.

« (SZ 13) . daje dva razlicita odgovora. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja.bivstvovanja.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. so zwar. ali ujedno dopire do kardinalnog problema. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. das Dasein. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce. iz koje sve druge tek mogu proizici. ontologija bivstvujuceg uopce. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. dass sie sich vor das Kardinalproblem. Ali. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt.« (SZ 37) XXII XXIII . tubivstvovanje (das Dasein). zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. koja prodire do fenomena brige.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. kako se cini. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. ni opca ontologija.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. S jedne strane.stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku. a obicno ga nazivamo »(. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami.« (SZ 183) . da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. II »Analitika tubivstvovanja. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83.iii »vrstu. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. strucno-filozofskim. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.« (SZ 14). Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. ako je »Dasein.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka.0- vjekom« (sder Mensch«).

U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. kuca. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. reci da J~. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. SZ 25). predontolosko. nego uvijek njemu moguci naOini. ". Komponenta »Da«.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . citamo: »das Dasein. dakle. . sugerira i mnogo vise od toga. i »tada«. Tako npr. ' .. Drugim nijecima. d. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. tj. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. da bivstvuje.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. Stoga naziv »tubivstvovanje«. koJU smo ovdje preveli sa »tu«.1.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi.« (SZ 12) XXIV xxv . medu ostalim. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. drvo. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju.'" i' . zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. covjekovo bivstvovanje«. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. /:' fj . nego bivstvovanje.. r MoZemo. nego. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja.« (SZ 12) »Bivstvujuce.5. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. ne izrazava njegovo sta./qm1<S. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva.h. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. koje »izgleda« tako i tako. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. kao sto.. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje.J ~-'-.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit.'. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«.-"'-." kog drugog bivstvujuceg.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva.

1927) XXVI cija je. Sein«). kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. ali. najprije kod Gottsch~lka (l?25). a zatim kod Jacobija. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt.nJe na t~. II Auflage. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. ali ne i potpuno identificirao.ilJiv17 »Das Sein selbst. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. Rudolf Eisler. eg.~ ~e . Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. Erster Band. ne samo nedvosmisleno fiksira. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. U svakom slucaju. U cetvrtom iz~anju .rmin »Existenz« (»Dasein s. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). Slicno kao i »Dasein«.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz.6"nost-it. nego a precizno artikulira.. nesto poput bi td tubivstvovanja. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. Objekt«). Pa sta onda jest ili.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. Dna to ne moze ni biti. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« ."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Vee puno ~nje Heideggera. Berlin. 1904.16 Za razliku od Kanta. jer tubivstvovanje takve biti nema. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a.. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). bolje. nennen wir Existenz..i bivstvovanja uopce. dakle. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. Preimenovanje covj~ka . Worter. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«).buch der Ph!losophtschen Begriile. Sein. Prema uvodnim. IV Auflage. s. i »Existenz« se vee u 19. XXVII . (Dr.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja.~am~ ~OV]~kU. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. Existenz«). »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. te~nu?ologije. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. Erster Band. Fkhtea. ali u ovom kontekstu nije bitno). no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a. Berlin. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka.« (SZ 12) Usp. daleko od toga da bl se identificirali. ali.

pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka. SZ 13). kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. . Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja.v Drugim rijecirna. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. nego priredivanje terena. die als Analytik der Existenz.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. . XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca.. l() XXIX . SZ 436). otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . ausgehend von der Hermeneutik des Daseins. es selbst oder nicht es selbst zu sein. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. das existiert«. dakle.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja. Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. einer Mog1ichkeit seiner selbst. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije.. koja je konstituira." Egzistencija. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije. nije nesto nestrukturirano. '---. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. kako je shvaca Heidegger.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}.. Ona ima svoju ontolosku strukturu. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. iako ne nebitne »elemente«. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden.« (SZ 12) I. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie.« (SZ 38.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen).« (SZ 12) Pod . Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. kao i od psiholoskog. woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen).Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera. Medutim.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke .436) .

i s kojima je ponekad bivala pobrkana. sto mislimo.samo bivstvujuce (das Seiende). Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. ispitivano (das Erfragte) . Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. smatra Heidegger. a upitano .smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein).Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. ispitivano . U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). prvenstvu smislu bivstvovanja. Durchsichtlgkelt]. Drugim rijeoima. treba razlikovati troje: pitano. U svakom pitanju. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. a upitano (das Befragte) . Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. zasniva se na »trostrukom. Kao i svako drugo pitanje. ispitivano i upitano. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. sadrzan u § 2. to nije slucaj. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. drugi. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. providnosti.ono sto se 0 pitanom pita. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . Medutim. uopce. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. Prvi argument. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita.3. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju.

niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja. ali i to bi bilo preuranjeno. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. . Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . S druge strane. po Heideggeru. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. Medutirn.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. liz dva razloga. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). u navedenom postavljanju pitanja. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva.onoga koje pita . Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. Heidegger smatra potpuno neodriivim. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. poimanje. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano.u njegovu bivstvovanju. Medutim. Gledanje na razumijevanje.»§ 4. a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. dzbor.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. treba istaci da Heidegger.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. S jedne strane. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. aH to ostavljamo za kasnije.

kako proizlazi iz aitiranog rezimea. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem.~j.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome.p. . cini se. 12. Na str. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. xxxv . 13. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja. 12. a »bivstvovanje je ontolosko«. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. erschlossen]. koja.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. To se cini jasno i jednostavno. i randje citirana teza sa str.ato je ono ontolosko. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. ontolosko. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str.zp. otvoreno. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. dass es ontologisch ist.

Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. kao konstituens raZJUffi. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. razumijevanja.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. kako sm~ vec . sebi }>o.:_anj.a prema vlastitom bivstvovanju. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva.tublVstvovanja Heidegger. U cetvrtom paragraiu.i}evan~a ~gzlstencI~. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. a tu:bivstvova~je je . Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. zavrsnu recenicu tog odlomka. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem..e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. bili smo izostavili posljednju.~c n~ pr~~kntlka Heideggera. se .. XXXVII .« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano.~tolosko«. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . Po ovome tubivstvoXXXVI W~L . (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja.:.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf. naprotiv. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo.a. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.tubivstvovanja. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. kr~ce »ontoloski«. smiju razdvajati sta bi znaoilo to . Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja.5to njemu. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). No u cemu je razlika. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o .Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske .:nJ. ali nije ni presucena. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. na nacin ontolo~kog.•.

3. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. XXXVIII U »prvorn. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. 2.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Vnijerne ~ bivstvovanje. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. a jedan ?ivstvovanjem.4. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). 2. Zasad. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. Tubivstvovanje i vremenitost. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. Na to cemo se jos vratl~l. Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. Do disproporcije je. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom.~njem. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. 3. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. .« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. kako se lako uocava. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka.

nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. Ipak. nego 0 jednom drukcijem. sto je znacajno. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela.). nije zarnisljen kao viSe . Nasuprot tome H eidegger. treba dase krece unatraske. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). moze biti duz! .redoslijed. 2. U ovom kombiniranju »sistematskog.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. vise iIi manje potpun. u glavnom tekstu ilii.po uzoru na Aristote1a . Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. Bez obzira na neobicnost . prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. pretezno »informativaniIi prvenstve.n. XLI . Naravno. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). Tubivstvovanje i vrernenitost«.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju .pitanja.kaeijom »transcendentalnog horizonta. sadrzane u prvom dijelu nacrta. po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. Heideggeroy »povijesni dio«. povijesnom pristupu toj tematioi. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. dio. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. a zatim povijesno. itd. naravno. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili . preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. ima i takvih shvacanja.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka.Hi kraci. kako se vidi vee iz njegova naslova. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a.111i manje »kriticki. 3. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. Sve ove »detalje. naravno. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. ali. Drugimrijocima.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani.o »kniticki«.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije.i. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. momenata). Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. »3. Distinkcija izmedu »vremenitosti. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. sto je u pI1Vimah najneobicnije. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem.

cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja.u odredenom smislu . po Heideggerovorn rnisljenju. Raspravljanje. Medutim. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja.onaj koji je zamislio Heidegger . onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. dijelove posljednje recenice potcrtao G. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje".« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike.»destruirati«. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu.uOiniticak i »nastran«. U stvari. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog .da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. Odgovor se ne sastoji [sadrli. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. ne moze i zavrsiti s Kantom. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. Kant. narocito. P. Satz]. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins. recenici. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. sestog paragrafa te knjige. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. To se mozedobro vidjeti iz petog i. i to je sve sto on daje. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor.« (SZ 19) XLIII .). ali se bitno slaze s ovdje navedenim. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci).koje ce razviti u sistematskom dijelu.« (SZ 19. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. medutim. Taj je u ovom slucaju. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. u Sein und Zeit-u. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. Medutim. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji).

Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. Heidegger jezakljucio da je .to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). pravaca. Prema tome. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. To znaci da XLV . odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti.« (SZ 22) Kako vidimo. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. sudbina njenog pitanja. »biti«) covjeka. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«).stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. ne postajemo povijesni. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. tj. njenu povijesnu sudbinu. nego prije prikriva.i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). pa i ono . Stoga preda~u~l se tradl~lJl. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22).koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. »onticka mogucnost tubivstvovanja«. Upravo zbog toga. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim.« (SZ 19) . Naprotiv.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost.njen speoificni nacin bivstvovanja. pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. postati historijska. Die Aufgabe einer Destruktion logie«).

Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne ."aca (kod kojih su termini »kritika« 1." itd. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira.»destrukcija« ne negira proslost. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . pa mozemo samo nagadati. 2. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). ona ima pozitivnu namjeru«. 1968.« (SZ 24) XLVII XLVI . ne kao onaj »najgori«.ima u tom dijelu dosta). kako se cini. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom. nezavisno od kritJike. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. bio on orijentiran doksografski.. Tiibingen. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. Descartesa i Aristotela. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . sto . »prevladavanjem«. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m. kantovski receno. (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. Max Niemeyer Ver· lag. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . S druge strane.?'1~. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. _. Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Ono 5to kritiziramo ostaje.g~. dok »destrukcija« sugerira jedan realni.tematske ontologije tubivstvovanja.. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. S Jedn~ s.veliku ulogu). neubearbeitete Auflage. »~ntlCkl{( 19. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto.. bio je Kant. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano.. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. No' ako je to tako.. odnosno izvanjsko kritici.trane. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . Zusammengestellt von Hildegard Feick. ali i granice na kojima je stao.

j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.i. cije je znacenje ovdje istaknuto. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). na ontologija. Medutim. doduse. mJe. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins).uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja .« (S~. . pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n.n~. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. ukljucena u onaj 0 Descartesu. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem.glavni krivac za . uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac.uz samog Kanta . Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih.ostaje ona grcka. .kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke.e: ni iz~?~ tr~pce . onom koje se susrece unutar svijeta.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . objavia pod naslovom Sein und Zeit. Tubivstvovanje i vremenitost«. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. njegove propuste? »Umjesto toga Ka. u knjizrsto ju je on 1927.1 . nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. . ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl.s Medutim.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. Prethodno. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. sto znaci d. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. j. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. ne~o )e. povijesnofilozofskim). Medutim.Ali tko je . Medutim.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. u podjeli dobila zaseban odjeljak. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov.ow. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo.

s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. 1977. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). ali to nije znacilo odustaJanJ~. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. zasto ga ~evJidegg~r nije. Za~o J. datiranorn »Duhovi 1929«. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. glavno pitanje cijele knjige. 2 •• Nesto . I d~i~ta. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.spagom povezani zamotuljak od 3.S. Ed. »ladici.ksi --: »tehnicko pitanje«. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). napisana »druga polovina« lose ispala. a zatim. medu ostalirn. Gesamtausgabe. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. 582.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu.e rukOPIS odmah spalio. a nagadalo se napose IJ. Hermanna u: M. za »drugu polovinu«. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. Heldegger. Ne bi 1i bilo adekvatnije. polazeci od tom analizom dobivenih uvida. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja.telj:u. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla.detaljnih S~ica i zabiljeski. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. Heidegger je. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. No ako je to tako. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode.h susret~ pokazao ~v. W. LI . u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). pi. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. 27 ~ao .vsu npr. A ta druga polovina nije nikad objavljena.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. a »ontoloska destrukcija« j~s la. kratko svjedocanstvo F. ostavljen je. koje nije sPG:lw. 2.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. a smisaono sarno polovinu. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. Vittorio Klosterman.I dijela Sein und Zeit-a.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo.n~7ten.. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . Frankfurt am Main. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske.

koje je promisljeno i saopceno 1930. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. cetvrtom (1935).. S. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim.. Platons Lehre von der Wahrheit. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. Medutim. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d. .. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju . 72.u:z to izdanje. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja.. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. VIII. 2. a nije htio ni ponavljati vee receno.30 U vezi stim. Francke Verlag. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. medu osta1im. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. gdje Heidegger. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. Kant und das Problem der Metaphysik. Martin Heidegger. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a. a pogotovu u sestom bio anahronizam. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. 30 Ibidem. Vrijeme i bivstvovanje«.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. Frankfurt a. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. a objavljeno 1943. U spomenutom pismu. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. u svom tekstu »M. 1934. objavljenom 1953. 1947. petom (1941) isestom (1949) . M. Zeit-a. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. . a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. S. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. Bern.Sein und Zeit-a. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. LII LIII .podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce.sao: ».u trecem (1929). tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma.

die Weltlichkeit der Welt). a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«).i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek).Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. Stranice sto slijede (str. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>. bilo zato sto nedostaje. U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. nego »pribor« (»das Zeug«). Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg.« (SZ 88) LIV LV . 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. 10.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu).sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. sto nije pri rod. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«). koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta.~~ tegorije« (»Kategorien«). Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg..v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje.str. 33 . a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. koje najprije susrecemo unutar svijeta.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien. Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. broj 1/1960. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). das heisst des Daseins. Pilozofiia.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«).

ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. a egzistencijali samo tubivstvovanja. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. Medutim. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. jest pojam posebne vrste. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. S druge strane. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce).stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). kao i one novekoje je uspio smisldti. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille.. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. moglo bi se reci. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. moraju imati bhlosto zajednicko. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. kako se cini. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. onda hi oni. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). U svakom slucaju. prema kojoj i tubiv. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. ali mislim LVII . to je nazalost ostalo do danas otvoreno. ~-. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. Pojam bivstvovanja. mozemo samo nagadati. Medutim. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. 0 tim zajednickim. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. prakticki uoinio nerjesivim.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. J edna bi mogucnost uopce. Medutim. svakog bivstvujuceg).

dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . Band 24. von F. Band 2.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. Gesamtausgabe. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). LIX .kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. LVIII 6. 1975 (u daljnjem tekstu GPh).zabunom. sveska. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike.moglo bi se Calc reci . von Hermann. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. von Hermann. v.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. M. Die Grundprobleme der Phanomenologie. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1).a preda:. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. S. Hg.. Iako sam Heidegger. T:k naknadno u predgovoru za 2. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku.-W. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo.bivstvovanja uopce. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. Vittorio Klostermann. svezak cjeIokupnih djela. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. Herman navodi d~ j~ to Heideg. Sein und Zeit Hg. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije).a. Medutim. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. 582. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. Vittorio Klostermann. To se vidi vee iz teksta 1929. godine kao 24. 36 Martin Heidegger.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . Gesamtausgabe. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. Na mar35 Martin Heidegger. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike.. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. U sv~kom slucaju to. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko .odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u.-W.kojim se ono ispomagalo. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). Frankfurt a. von F. Frankfurt a: M. ako se ne vararn. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927.-W. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger.

po Heideggeru. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. i to pokazivanjem »vremena. odjeljka«.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. LX LXI .ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. no u vezi s njim i iz njega. ima mnogo. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. medusobno rierangiranih problema. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. Onosto prije moze da zbuni. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju.0 smislu bivstvovanja uopce. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. naravno. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. prirodno. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. a zavrsena pocetkom aprila 1926. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. onda se. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. Ta »stara«. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. ontologiju i filozofiju uopce.. proistjecu mnogi konkretni problemi. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. odjeljka.

U prvi mah ove se teze. metodicki. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. 2. povezanim grupama problema. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. Vorhandensein] (existentia).« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). 3. odnosno s njim. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. 3. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. nego bez obzira na vremenski slijed.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce.i osnovni nacini bivstvovanja«. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. Istinosni karakter bivstvovanja. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. existentia). a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. . kako to primjecuje Ii sam Heidegger. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju.« (GPh 32) LXUI . koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. 2. prema Heideggerovoj najavi. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. 4. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. 4. Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie.

Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. . Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. trebaIa su. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a.gog ddjela. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. Vorhandenes]. u vecoj mjeri. vise uvodnog karaktera. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. barsudeci po riaslovima . Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. jer je sama razlika. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. koliko. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. (GPh 473) Medutim. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. osim eventualno oskrtim naznakama. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija.Sein und Zeit-a. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno.. realiziranog. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. Naravno. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). Za razliku oct prvog poglavlja. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja. bez toga imena.i najavama. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija.lIZ neke nove momente .anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. V Bitak i vrijeme LXV . ali nije principijelno novo. on tu tvrdnju ne obrazlaze. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. U svom pogovoru v. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti.

realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio). Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. dopunjavanje.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. Bblo bi. 1969. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. 91) . sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. . medutim. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. pokrece neka pitanja.projekt fundamentalne onto1ogije .nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. Naravno. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti. odjeljka«. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela . nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . potcrtao G. P. jedno Heideggerovo kasnije predavanje.i njenu realizaciju.S. odrzano u Freiburgu 31. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. korigiranje.) LXVI Sein«. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. a i desavalo se u povijesti filozofije. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. Max Niemeyer Verlag. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. svojevrsno preispitivanje. a sve te pretpostavke. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . Ttibingen. I 1962. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. Zur Sache des Denkens. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1.« (Martin Heidegger. Medutim sasvim je moguce. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli.

2. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta.od neprocjenjivog znacenja. prethodnog pitanja. a ono. 8. a mazda je .makar samo fragment sire zamisli . Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. bez obzira na to dali se na njega. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. LXIX . koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno.projekta. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. projekta fundamentalne ontologije. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. S druge strane. svode sva filozofska pitanja.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. kako to neki misle. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. Prema tome. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. drugorazredno Hi cak nedopusteno.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. ni u kom slucaju nije beznacajno. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.

Medutim. Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. \ . a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . 45. vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. jer se »izvorna«. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. 2. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju.briga (die Sorge). odnosno dijeli se na trl povezana. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). ono sto je u tom pitanju najvaznije. biologije.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) .interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) .. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). Medutim. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. te . ali relativno zasebna pitanja: 1. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. psihologije. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. nego svako dobiva i odreden odgovor. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX ._. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.

Naprijed. ocemu smo vee govorili. Heidegger je. Heidegger. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. 132 S. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). 161." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. svi uteme1jeni u istoj biti. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku.). 2. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. a1i. Zagreb. II izdanje. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge.) jest to sto jest. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. makoliko razliCiti. kao trajna priroda. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). LXXII LXXIII . polazeci od Marxa. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. koja su u osnovi prolaznih. rod etc. Zusammengestellt von Hildegard Feick. osoba.. 72-73. 133-134). u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. Max Niemeyer Verlag. Tiibingen. tocnije ona trajna svojstva. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. str. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin. kako se 'oim. i kod svdh drugih . On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. odnosno objasnio. na drukciji nacin. 156. pojava. Po mom rnisljenju. 80-81. odredenost.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. koji su. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. neubearbeitete Auflage. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. Filozoiiia i marksizam.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. pricemu se on.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar.kriticara metafizike. 1%8. grupa. vrsta. 323-325) odredio. 1974. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. zasto on kao trece. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«.

No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. ali nije ni sasvim los.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. jest] u njegovoj egzistenciji«. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. Ustvari.sta (Was). Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. Uzgred receno. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. egzistenciju. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. njime se htjelo misliti nesto znacajno. poslao Jaspersu.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog .P. »Essenz«).sovog djela Psychologie der Anschauungen. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se.). Jedno od tih mjesta. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. Heidegger je. G. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. sto ju je Heidegger 1921. U svakom slucaju. »Vom Wesen der Wahrheit«. To nije neki skup cvrstih svojstava. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu.i:i:lozofslkoj diskusiji. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. Die Frage nach der WahrLXXV . Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. »Das Wesen der Sprache« itd. medutim. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein).

I. str. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. LXXVI . s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«."XVII V. reda. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). Tako npr. be. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). iako srnjestena u »drugi odjeljak«. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9.heit« (zimski semestar 1925-26). koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja .bitno hegelovsku . Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. Lenin. hijerarhijski povezana pitanja. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . da tako kazem. ali ih sve na neki nacin tangira.na ta pitanja »smje44 sti. Studirajuci Hegela.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. od biti prvog. Ogiz 1947. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. do biti drugog reda itd. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti .u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti.» S druge strane. U svakom slucaju.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. LX. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku. kraja. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«). svestraniju i konkretniju analizu. Filosofskie tetradi. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. kako se cini. odnosno pogiavlju. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. ne pripada ni ukakav poseban riivo. 237. Takvih medunivoa ima vise.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka.

U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). Medutim. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. »ti jesi«. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. »autenticnost«. trotomno izdanje 1927). Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. »uneigentlich«. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). »pravost«. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. !k. 1972. »nase«. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. jednotomno izdanje 1899. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«.(odnosno izmedu autentienosti Ii. »die Eigentlichkeit«. 339. »neautentican«. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . a Heidegger uz to. cetvrto. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. Band 2: D-F. »unecht« itd. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev.u paragrafu 9. a nikada »tvoje«. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. neautenticnosti). i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). S. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. slicno kao 5tO to rade Englezi. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. izrazima »autentican«. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. [seinem eigenem Sein]. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd." Theodor W. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. Francuzi i Talijani. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. Schwabe & Co Verlag. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. Basel/Stuttgart. !koji je. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. Nema ga ni u drugim. 0 njemacko] ideologiji. provlaci kroz cijelo djelo. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. »njegovo«. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. »vase«. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. »njezino«. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«.). no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. »nepravi«.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera." te se. jest uvijek rnoje [je meines] . svlasttt«. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. na osnovu citiranog.

Vorhandenes]. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera).. nego sarno »je meines«). (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. VI Bitak i vrijeme LXXXI . abi ga sarno naznacuje. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches].Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«.. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] .makar i grubu . to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. »subjekta«. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei .naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich].« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«).0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . govoriti i 0 »njegovosti«. Da Ii bi Heidegger. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja.zamjenica« (»das Personalpronomen«). to jest sebi vlastito [slch zueigen]. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. Ono ujedno sadrzi onticku . »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. a moze se i izgubiti. S druge strane. Heidegger je stao kod »ti«. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami. Berlin 1965. a ne drugi [und nicht Andere].Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. onda samim tim ono moze biti i »nase«. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst].Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. Da je rnislio tako. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. dakle. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. Moguce je.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja.. Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«. Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. Walter de Gruyter & Co. »sopstva«. bivstvovanje je uvijek moje.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju . Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje.uvijek-mojosti« (. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). Weise zu sein].

a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . ne dobiva. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. (izgubiti. gubi. 55) I. 1953. ili je to ." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca.« {SZ.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira.). U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja. a ne u nekom neodredenom. zainteresiranosti. dobiti itd.po samom Heideggeru . »svoj vlastiti«). Milano Roma. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja.cini se.»sebi prisvojen«. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII .znaci »sich zueigen«. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). »sebi pnivlascen«. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). odnosno svoje vlastito (sich zueigen). ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . dobiva.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. Fratelli Bocca Editori.« (Martin Heidegger. ru prvom dijelu citiranog odlomka. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich).ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka .p. Essere e tempo. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«.u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se. 5tO je dosta malo.redeno uvijek-mojoscu. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam). a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti).covjek bira tako da se zadobiva. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. sposobnosti za uzitak. S druge strane. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. ne samo s obzirom na kratkocu. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«.

morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo). birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. tj. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. biti neautenticno. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. na primjer. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. SZ 232)..tekstu). to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . uneigentlichen Existierens«... To znactda neautenticnost. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja.. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom .kvantitativnog.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. « SZ 304). tini se. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja.) nije jednoznacno. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". »kvalitativnom« kriteriju. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti.. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. kretnosti itd... reo cimo. a time i autenticnosti. pa. na ana:lizu indiferentnog. Tako. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno.. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog.chkeit des Daseins . ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . udrugom slucaju oni su razliciti. Eigentlichkeit und Uneigenti1i.-biti. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. Biti sebi svoj vlastiti.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. Kao ni nase »odnosno«. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. cak. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije.

Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. SZ 5. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . 179). ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. a u nefilozofskom mnijenju »teska. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). Sam Heidegger. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. slicno i SZ 6 i 8). Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. nego bitne strukture. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«.. 232). SZ 130. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi.modifikaciji neauteniicnog (v. odnosno fundamentalnu ontologiju. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. potrebno jenesto reci i 0 njoj. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. No ako te finese ostavimo po strani. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. medutim. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne.. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu.i/ili nesvakodnevnom) stanju.

G. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti.i »bivstvovanja tubivstvovanja. recimo. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . leZi a priori struktura egzistencijaliteta. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. iako ne anoze biti autenticno. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. Na zalost. Medutim. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.nije dovoljno razj asnj en. nego jedno pozitivno odredenje). Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. Takoder u njoj. (SZ 44) Kako vidimo. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama.moglo bim ni autenticno ni neautenticno. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. pa cak i u modusu neautentienosti. »Ta:koder u njoj. P. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. odnosno nivoa analize. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno.] i njegova zaboravljanja..

a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. odnosno rieautenticnog egzistiranja. kako on tvrdi.u.e (SZ.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. jedinog kojim se djelo bavi). polazeci od prosjecne svakodnevnostn. nego i knjiga odgovora. kako onog glavnog (ili. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. Drugim rijecima.no neau. Promatran s nekog drugog gledista. te da se tek .na trece11'!mw. tako i onih parcijalnih. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger). Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize.og egzistiranja. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. npr. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje.odnos. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. IIi. neautenticno i indiferentno.. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . 10. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja).trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu.tentlcn.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. na analizu indiferentnog. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka.

kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . Dasein existiert je in einem dieser Modi.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« . Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). »ustav« Itd. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. struktura . in der modalen Indifferenz ihrer.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes.egzistencijalnost." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. neautenticnost. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt. »stanje«. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju.). neka. Inace. »raspolozenje«. o tome . bar indirektna razjasnjenja mogu se naci.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a. »uredenje«. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture.vsto ne znaci previse. Kako je vee spomenuto. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. Dasein existiert. nego. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . indiferentnost).0 »Dasein ist Seiendes.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). bzw. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita.. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. Ipak. prvenstveno.« (SZ 53) '2 . ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. dakle. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. das je ich selbst bin. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. »polozaj«.

uostalom vee unaprijed osudio). polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. onome »Tko tubivstvovanja« (. koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. Drugim zijecima. sopstvo. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . prije prelaska na ove pojedinacne analize.)das Wer des Daseins«) cetvrto. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. bivstvovanja tubivstvovanja.« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. To Heidegger icini. Medutim. »Inheit«). 0 cemu je vee bi10 rijeci. u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). ne zavrsava. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. Medutim. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. nego doista. Kako smo vidjeli. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. dakle. U stvari. istice Heidegger. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). ona tom analizom nije ni zapocela. Tacnije receno. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek).stvovanje. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras.

provesti. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu.agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. promatrati. upotrebljavati nesto.i »ateorijsko« ponasanje . Heidegger u slijedecem.. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. Grimma)..~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. a.irnati posla s necim. i to ne sarno za spoznajnu teoriju . daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. .i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . odrediti.(SZ 54). Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. napustiti i dopusti. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja. s druge strane. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59).« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. obradivati . vee umjesto toga navodi.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom.n~ jednom fiundiranom modusu. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . 13. proizvoditi nesto. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. Insistirajuci na razlici izmedu »u. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu.premda u njenorn fakticitetu neosporna .i njegovati nesto.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. pM".Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. saznati. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. :Ali to ostaje jedna .ti da se ne~to izgu~i: poduzeti. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«. upitati. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. u-lbi::stvovan:Ja . s jedne strane (pozivajuci se na J. itd. koji on sebi povremeno priustava.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . Na taj nacin ona zati~ postaj. gOVO:~tl 0.

po Heideggeru. Medutim.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema.karakteristicno za »imanenciju. Takvom zamisljenom. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . (SZ 61) Medutim. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. Doduse. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«. ivstvovanja. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja.. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. konstruktivno »stanoviste«. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. Po Heideggeru.

ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. angaziranim ili prakticnim adnos om . »Auslegen« (interpretacija) . ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. Hantieren] i 51. Po Heideggeru. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja.. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz).« (SZ 62) U spoznaji je. Naprotiv: »i u shvacanju. gledanje neceg ill prerna riecem). ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. Erkennen] sarno pokazuje«. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«.« (SZ 62) Medutirn. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. ni brisanje njene CI c . Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem.« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ].. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje.. u jos-samo-prebivanje pri.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. upravo one samo ikao bivstvovanje .. odnosno razrnatranje neceg). radenja [poslovanja. -svijetu u spoznaje. u kojoj je najprije ucahureno. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. vee predstavlja relativno specifican zadatak. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. nego cak i zaboravljanje. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. tj.. po Heideggeru. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. bavljenja.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje.. des Vorhandenen] bilo moguce. i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern.

ture. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. prema svijetu . u §§ 14-38). Medutim u § 12. Medutim. razotkrivenost i istina«). od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. kato je vee spomenuto. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). §§ 2838). Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. najpotpunije razrnotren u »§ 44.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. S ovom idejom mozemo se i sloziti. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. Tubivstvovanje. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11.specificnosti. nego od »treceg« momenta te strukture. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. To su ono »tu. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. Dasein. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. a informativno ih rezimirati nema smisla. »briga«. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). zavisna od covjeka. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. U najmanju ruku njegova »prva«. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. »vremenitost«).« (SZ 62) Kako vidimo.« (SZ 62) Medutim.

No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«). vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. jesu nastrojenost i razumijevanje. »nahodenje«.pise Heidegger (SZ 133). nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. CIV prednost nastrojenosti. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti. nalaziti se. osjecati se. bar naizgled.« (SZ 160) Po ovome. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). biti. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. koji konstituiraju ono Tu.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji.za sebe samo. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. ali da stvar nije tako jednostavna..« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. »osjecanje«. §§ 29--. medu ostalim. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«.« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. Heidegger npr. »nahodenost«. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. jest [sastoji se u tome]. stajati«. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. Ostavljamo po strani . »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. da bude svoje "Tu«. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. §§ 35-38). (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. kao npr. razumijevanje i govor). a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). posvecenog govoru. .i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . odnosno »in«.).zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog.« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. Heidegger tu. Die existenziale Konstitution des Da. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. ocito identificirani. osjecajnost« itd.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. 2.. Medutim to nije sluca]. »nalazenje«. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. Mi na pocetku § 34.34) i »B. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . naci se. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu.

Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). uvrs~t. Medutim u istom uvodnom tekstu. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«).na]avu.>ga Se. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. a sam nije. Heidegger. i dalje). na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize).« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. obje su troclane strukture po Heideggeru . razumijevanju i govoru. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. § 9. govorenje. umirenja [Beruhigung]. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. i ovu .« (SZ 133-134) Kako se vidi. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37).interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. odnosno elimiCVI nacija. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. . neko posebno raz~~ijevanj~. videnja i interpretacije [Rede. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. neutralni modus. Struktura sto je Cine govorkanje. Kako i zasto . u ikojem se spominje »nastrojenost«. Pri tome. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. str. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. medu ostalim. znatizeIjom i dvosmislenoscu. nego izricito kao neautenticni.« (SZ 175-176) cvn . ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. 42. Ako ostavimo po strani neke detalje. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. Sic. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati.ht und Auslc:?ung]. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki.

Medutim.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). neutralno ili na neki drugi nacin.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor)..nema potrebe za takvim »neutralnim«. Obrnuto. der in der Alltaglichkeit ~es D. Ono Das »Se«. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava).}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca. i pravosti Echtheit. crx . u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). ivstvovanja. preuzimanje.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj..asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. odnosno propadanja. naprotiv. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda.W elt-sein »Man«. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti). No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. nismo mi sami. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja.? als M it-und S elbstsein. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. Ergreifen] ov~. Cinjenica sto su navedene dvije .nastrojenoscu. ona Se. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje.Hi »indiferentni. iIi neautenticno. Eigentlichkeit. U b prilog pretpostavci da Heidegger . onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana.« (»Das I n-der.«). A ono sto vrijedi za raz~mij. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. [Das »Wer« dst das Neutrum. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti.u sklopu ove anaIize . preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).« (SZ 179). a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja . Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. das Man.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. ako su govonkanje. a nisu ni meki ni zbr~j svih.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.modus u. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. To »Tko« je srednji rod.

i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . nego kao uvijek drustveno bice. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. indiferentnog bivstvovanja. odnosno neautentlcnosti. Kako smo vidjeli. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju.« (SZ . eventualno. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. gdje se analizira »drugi moment. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. nema takve podjele na dva razdjela. ali. prolazenje-jednog-mimo-drugog.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. upozorava Heidegger. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi.Prije svega. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. njegova mogucnost je dokaz ovoga. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. neautenticnog i. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. U cetvrtom poglavlju. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture.bivstvovanja-u-svijetu. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). »skrb«). kako mu se to cesto prigovara. Miteinandersein]. kao osamljeni pojedinac.

C). Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). Bezli6no Se nije neko slucajno. Svjetskost svijeta. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. U stvari. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce.klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. odvojenom od onog Se. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju. Aufgehen] u brigani svijet. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. B. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . nije uno sarno (es selbst).e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . prolazno stanje sopstva. Kako je vee receno. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). bar nom inalno .»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. pod naslovorn »§ 27. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . >>A.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. »die W eltlichkeit der Welt«). Medutim. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. ta je analiza neobicno slozena i bogata. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se.« (SZ 130) 12. dok 0 njoj. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. pri cemu razdio A (»A. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva.

U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. razdio B posvecen Descartesu (»B. sprava itd). cxv . A »svjetskost« (ssvjetovnost«. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) .« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. alat. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. grada. to jest tubivstvovanje. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). pa . Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. tvorevina. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige.koje nije tubivstvovanje. prije svega. niti. Tako je »Zeug« npr. oprema. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. sto se moze uciniti prihvatljivije. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. odnosno »stvari« i »pribora«. 2. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). c) izradevina. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). 3. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. b) pribor. oruzje itd. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. 2. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. »C. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. ali presudnom problemu. i sto za kojim sjedimo. »orude«. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. orude. ~) sirovina. »das Zeuge+). stvari. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . a treci razdio (»C. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«.Ian karakter. lice tkanina ~tof materijal. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. »B. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. preradevina. lovacki pribor. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. odjeca. odijela. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. 1 soba u kojoj se sto nalazi. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. orude: alat. prirucnost (die Zuhandenheit).

nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce.. a karakteri su ovog egzistencijali.. starati se 0. j otpravljati. . Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«).. brinuti se za. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1. odnosno »bivstvovna«. No ako su »egzistenoijali . Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«.»prirucnost.. obrnuto. svrsiti.. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. moglo bi se reci. urn zu . Za razliku od stvari pribor je pri ruci. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. nije Ii razlika izmedu stvari .00 kategorija (SZ 44).. na-do/baviti. (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. 4.iii »objektivna«.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. na-do/bavljati: don-ijeti... ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). bojati se . a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. »priruc. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). koj! ne pogada bit njegovih analiza..izraz »briganje.. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. . Nasuprot raznim »prednaucnirn.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora.. pribojavati se. »pribora« (»Zeug«). Beograd. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. Pribor je bitno »nesto da bi se . Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. strepiti . on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. ako ne spoznajna. -ositi: dovesti: poslati. nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]..(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u .(»Besorgen«).istice Heidegger . Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. «). .. ontiekim znacenjiina« . .h znacenja. 1936) ss CXVII . vrsiti. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«).i »pribor«. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije.. j izvrli(va)ti .. a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. (polsvrsavati ..T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. gledati: pobrinuti se. Heidegger daje jasan odgovor.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. « (»Etwas. treba »strogo odvojiti. postarati se. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. brinuti se . izraz »Besorgen.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal.pomocu »briganja«? Hi. kako to zahtijeva Heidegger. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje...« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal.i pribora. 3. Na ovo pitanje. sluziti: raditij.. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«). kako to cini Heidegger kada definira »pribor. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. 00nosno »spoznajna« . 2. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«).i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. No ako je tako.

neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. . nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti. milost. ~kolo-vldenJe«.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . odmaranja itd.: usp.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. nego radece. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. oprastanje). propustanja. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. deficijentni mo?usi izostavljanja. oprez.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. proizvodenje necega. poduzi~anJe._napustanje necega i pustanje da se izgubi. (SZ 66---67) . Pri tome. kao sto djelovanjeima svoje videnje.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. provodenje. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. To su die Ruck sicht (povratno videnje. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. obzor. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. upitivanje. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. C(VlII CXIX . SZ 56-57). bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. kakvo se pripisuje Marxu. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). niti inferiorno u odnosu na praksu. nego joj je direktno suprotna.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. razgovaranje 0 necem. " Briganju s~ojst. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. gebrauchende Besorgen].6ini bniganja (imanje posla s necim. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija).kao sto je 'po~azano. no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. smotrenost. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. pribora u odnosu na stvar. on pise: ~A!'I. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje.e »ateorijsko« u . one ima svoj vlastiti na~l. upotrebljavanje necega. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. obradivanje i njegovanje necega. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu.. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. nije Marxovo. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu.~ gledanja. obazrivost. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. raspitivanje.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). promatranje. odredivanje. Tako npr. odricanja. da ne bi ?stalo sIijepo. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. ' .ka~o se cini.

baceno-nahacujuce [proiicirajuce. Medutim.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. sto potpuno CXX . Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180).kao i su-bivstvovanje s drugima. Tu. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno.« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . No nije sasvim jasnoda . bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. medu ostalim. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. CXXI sene]. iii. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. um das eigenste Seinkonnen selbst].en). a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. kako sam kafe. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«).Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. vise. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst].

hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika. koja cini cjelovitost struktume cjeline.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . trod oko nekoga iIi neeega. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. Bangigkeit. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti)..] jesu egzistencijalitet. 3.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci.G. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. K~er u~ et~as oder jemanden).. nego su prozeti izvomom povezanoscu.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. Bertelsmann Lexikon-Verlag.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. Knjiga prva A-F. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem ..moment propadanja (iii propalosti).ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. .. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg .»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). predmet brige. Matica Hrvatska. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. fakticitet i propalost [Existenzialitat. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. Faktizitat und Verfallensein].ne sarno zbog svoje naknadnosti.RJecmk. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci.. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. ono sto zad~Je brige. jemanden). staranje. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. CXXII sti). iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. Vidi npr.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . Pri tom najprije navodi egzistencijalitet.. 2. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. 328 ltd. P. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«. Zagreb. »sebi unaprijed«). vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . Matica Srpska. Novi Sad 1967) .:a. »prije s~be«. Bangigkeit. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) .blvst~o.OsJeCaJ nespokojstva. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. Deutsches u. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira.:o~t~rbuch. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. . a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . nastoJan~e. Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. Giitersloh 1968. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden).~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«. on CXXIII . »se_b~ ~apnjed«. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. u pocetnim dijelovima. fig. SZ 250. Pflege«.« (Vidi: Gerhard Wahrig.

recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. odnosno. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). svjetskost i realitet« (s-Dasein. WeltIichkeit und Realdtat«) r. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. nazivamo njegoyim fakticitetom . Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. dakle. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno.. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. razotknivenost i istina« (»Dasein. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta.. nur Vorhandenes]« .ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. jedno »bivstvovno odredenje. fakticiteta i propadanja. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od.

kao »problem istine«. SZ 259). anticipirajuca odlucnost). Seinssinn] tubivstvovanja«.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. prema tome. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). bezuvjetna. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. ali ne .ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. uz veoma male modifikacije. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. bitanje ususret. in die das Dasein sich verlegenkann].do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«.odlucnost (die Entschlossenheit) . (SZ 235) Put od »brige.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. nesavladiva (uniiberholbare). Vorlaufen) . Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . prestizuca. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. ono je strastvena. u susret hitajuca.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. izvjesna (sigurna. SZ 297). SZ 254). »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. a vecinom se uvijek i pomjerilo. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. i to jos 0 necjelovitom. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. neprenosna (neodnosna. (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. od iluzija bezlicnog Se osiobodena. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. mogle su doci i na neko drugo mjesto. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . zadatak ovog odjeljka. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. »predtrcanje« (prestizanje.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. unbeztigliche). S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt.

« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti.koncepciji smrti. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX . premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). Drugim rijecima. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. nego je to sarno bivstvovanje. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. Leipzig. No ako je to tako. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. Der Verstandene Tad. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). koje sebe razumije. 1934. Vremenitost je smisao autenticne brige. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. 154 S. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. artikulirane.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. ldegt] u vremenitosti.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati .« (SZ 327) IIi. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige.

onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. »Auskunft« (sobavjestenje«. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. kalko se to ~esto shvaca.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. sadasnjost (suvremenost.njivica u kamenjaru«. a znadi ~skrCeno mjesto«. u krajnjoj Iiniji. Ne moie se pitatista vremenitost jest. sve bivstvujuce. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. 1960). No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. Vremenitost nije. npr. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. Zagreb. . Ona nije nego se vremenuje. Maixner. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. nego ce tek jednom biti. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. SZ 325). iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. proslost i buducnost). Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. Priredio R. Maixner.. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. Deanovic R. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. Buducnost za njega nije. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. sondern zeitigtsioh. »otvor u ogradi« (vidi J. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. prisutnost. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). i to moguce nacine sebe same.« (!SZ 329) Kako vidimo.« (»Sie ist nicht. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«.« SZ 328).k. II dopunjeno izdanje. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. koje joS nije postalo zbiljsko. Gegenwart]. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. neko »sada«. Dayre. Gegenwart).ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62].« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost.sto takoder ima principijelne razloge. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. Konkre1m. Novinarsko izdavacko poduzece. »Ankunft« (sdolazak«). cxxx CXXXI . Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost.ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . bjlost. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. M.

a u tim ga analizama ne mozemo pratiti.Covjek i povijest kod Heid~ggera«.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ". razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. odnosno suvremenost. propadanje sa sadasnjoscu. nastrojenost s biloscu.buducnost. . Tako npr. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. ~. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. nastrojenost. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje.don~si. odnosno razotkrivenosti. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. kako se cini. »pri6i (ili doci) nekom«. odnosno bilost. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu.. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. medu ostalim.formacija«). koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje.« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) . govor).proslost. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). a u osnovi propadanja (odnosno propaI. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). u osnovi fakticiteta .65 ' 15". a ponekad i iznenadujuce momente. propadanje. pri . Bivstvovanje pri . Heideggero~a . no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. Ono vec-biti-u . znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti..analiza povtjesnostt. To.« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984.. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. prispijevanje samom sebi. objelodanjuje se u bilosti. premda one donose mnoge zanimljive.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. No naJve~e lzne~~denJe . omogu6uje se u suvremenovanju. CXXXII .. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri.osti) sadasnjost.

Dobrilo . .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .

0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit.I. Pia tons Lehre von der Wahrheit. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. Philipp Reolam. Vittorio Klostermann. Frankfurt aiM. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. Beseda prevajatca.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. GUnter Neske Verlag.»mislec biti«]: Boris Majer. . PQSEBNA IZDANJA 1. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. IZBRANE RAZPRAVE. 8 0 CX. 413. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. Bern 1954]. . str. ' 2. 1955] . Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .Pogovor (Danilo Pejoyic). Prevedel: Ivan Urbaneic. 1961] . »Mladost«. Cemu pjesnici? . Zagreb 1969. .Cankarjeva zalozba.0 »Humanizmu«. pismo Jeanu Beaufretu. str. OBITI UMJETNOSTI. Frankfurt am Main.Napomena prevodilaca. Vittorio Klostermann. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. Stuttgart.XXVII . 1950]. Pfullingen 1963]. 3. Ljubljana 1967.Prijevod nekih termina. Prilozi. Frankfurt aiM. 1962]: . Francke Verlag. Pariz [Iz knj. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. .jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . 171.BUjeske autora. str. 80 Biblioteka izabranih eseja. Ill. DOBA SLIKE SVIJETA. !Pfullingen 1962] Kaj je to . Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. Verlag Vittorio Klostermann. . [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. Zagreb 1959. Preveo: Boris Hudoletnjak.

. Archives de philosophie. Vittorio Klostermann. 1963]. 175. CXXXVIII 7. Preveo: Vanja Sutlic. Iz spisa »Sto je to metafizika«. VAGA I TIJEK.. 1972.Bibliografska bilje!ika.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. Ttibingen. . Heideggera i E. 1965].Cankarjeva zalozba v Ljubljani. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. 3. POLJSKA STAZA. [Naslov oriiginala: Einfii. 8° Blblioteka: SazveZ4a. Edioija: Pogled u suvremenost. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Zagreb 1958.Beograd.jenja. GUnther Neske.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. . 1976. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. Ljubljana 1971. Predgovor [i»Biee i istina. 13.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE.] Filozofi. Max Niemeyer Verlag.. Preveo: Vlasbimlr Dakovic. 1984. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. c Jezik. Parts. Vier>te Auflage 1963.str. [uillet-septembre. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie.»Vuk Kar. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. [U !ltampi] II. Zagreb 1958. 12. PfuLllingen]. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. . 39. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 306. mi!lljenje. Vaga i tijek. Okret [Die Kehre. UVOD U METAFlZoIKU. Iz zbirke »Holzwege«. Opuscula 1. str. Cassirera. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. str. Auflage. str. Zagreb 1958.«? [Was ist das . UVOD U HEIDEGGERA. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. str. .Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. 4. .I. . 69-104 i S.Gradenje. [Pjesme]. MISLJ'ENJE I PEVANJE. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. :tNolit«.Stvar. Frankl1iurt am Main. :tMatica hrvatskae. 982-989. Josip Brkie. • Sadriaj: Sto . 369. Pogovor [»9to jest pitanje. Kolo prvo. »Matica hrvatskae. .Nacelo identiteta. Iz dela: Die Technik und die Kehre. 226.Rec. 1966]. Knjizevna zajednica Novog Sada. str. 147. Beograd 1'9'76. . Taka. 4.Helderldn i suMina poezije. Iz pdsma »0 humanizmu«. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. 32. Vi1. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. CXXXIX . FraIllkfurt am Main. 9. Neske Verlag. 10.Novi Sad. 8. :t. pesniekt stanuje eovek . 8° Biblioteka Zodijak. Opusoula 1.. . Velika edicija »IIdejac. Pfullingen 1967] 5. stanovanje. str. 12. str. 369.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. 370. Prevedel: Ivan Urbancic.a i teologij'a [philosophie und Theologie. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. Pogovor (Branko Despot) 6. . 14.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. 193-247)]. . Phanomenologie und Theologie. :tMatica brvatskae. Knj. Branko Despot. 254.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. Preveli: Ivan Salel!ic. Sv. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA.adfiec. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. • Saddaj: Doba slike svijeta. Knj. . Marijan Cipra. Beograd. Sto . Gunther Neske Pfullingen]..e to »filozojija. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. EVROPSKI NIHILIZEM.(S. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. 1982. Iz: Die Technik und die Kehre. :tMladash. 8° lBiblioteka Centra. Frankfurt aiM. 79. STUDIJE I CLANCI. ODLOMCI IZ DELA 11. . Preveo: Vanja Sutltc.Bilje!lka prevodioca. V/1958. Preveo: Vanja Sutlic. Vittorio Klostermann. . 1969] . str.torio Klostermann. dritte unveranderte Auflage. 1979. . [Die Zeit des Weltbildes]. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost].Put ka jeziku.MoguCnosti. Zbirka »Misel in cas«.

10-11. I. unveranderte Auflage. 61. Filozof d treci rajh.Telegram. 37. 44. Preveo: DaniIo Pejovic. Prevedel: Prlmoz Kozak. str.Knjizevna ree. 40. 1971. 39. Frankfurt am Main. II196O---Q1. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Tiib1ngen. 350--351. IX.15. 361-369. 269-281. Frankfurt am Main. X11969. Preveo: Boris Hudoletnjak. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. str. 25. str. 10. Zweite A1lIflage. Tiibingen.Uj Symposion. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. 20. 63] 17. Prevedel: Ivan Urbancie. Fenomenologijska metoda. XIXI. 11-12. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. V/1976. Preveo: Dusan Travar. IV. [Iz: Uber den Humanismus] 19. . 36. . str. 35. Pesma. 580582. (18. VII). Nietzsche. 116--144. Kaj je metafizika. Preveo: Vlastimir Dakovic. XV1I1961. 4Q---41. Preveo: Josip Brkic. br. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. Moj put u fenomenologiju. 2.Telegram. . 18. 0 humanizmu. X/1969. 24. str. S. Bit in cas. XXVIII 1972. 7-8.' 1965. IV11960. prev. 49-101. 72-76. 43. CXL 31. Iz pisma »0 humanizmu«. Odlomak. 171. Polja. Telegram. kni. IV). H. 1963] 29. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Beograd 1960. Prevedel: Primos Kozak. U redakciji Gaetana Pikona. 236. Les Essais. [Pjesma]. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. 11/1961-62. Tiibingen. XXIV/1978. . 1315-1319.Studentski list. 486-492. 4. [Iz: »Holzwege«. 10. Iz Iskustva misljenja. 155-178. 74-83. XXXViII!1973. XIX/1973. IV). 11111965. 41. IV/1972.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 33. paragraf 82. 148-153]. . 20. »Nolit«.st. U redakciji Gaetana Pikona. 42.Gledista. Preveo: Jovica Acin. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. Preveo: Milovan Boskovic. VII). 26. [Prevod § 32. 10. 1971. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. Hegelov pojam Iskustva. Hdlderlrn i bit pjesnistva. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. Pismo 0 humanizmu. 30. [Iz: Fontaine. 1951. Preveo: Danilo Pejovic. VII). . Xl1969. Preveo: MilutLn Stanisavac.Telegram. 613-626. .Knjizevnost.Uj Symposion. »Kosmos«. 867-883. Preveo: Jovica Acin. Izvir urnetniskega dela. Beograd 1973. 0 biti istlne. VII). Problemi. Perspektive. Corbin. 5-6. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije.29. Razumevanje i izlaganje. Ideje. " . 5. 481. . . 1980-1990. Delo. 22. Polja. . Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. 89-93. 39. 27. Preveo: Jovica Aein. M. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 513-529.Uj Symposion. . CXLI . . kol. Beograd 1975. Preveo: Vlastimir Dakovie. 285-291. XIX/1973. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. Student. Let es ida. Delo. Prevela: Jelena Matic. Perspektive. 95-135. GalHmard. Pitanja. Beograd 1960. Preveo: Boris Hudoletnjak. 1963. 84-88. Protiv »humanizma«. 1172-1184. S.Problemi. 22.Stevanovic: FILOZOFIJA. Preveo: Vlastimir Dakovic. 474-486. Izbor. Perspektive. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. 481. Uvod u metafiziku. VI! 1968. Preveo: I. U: Zajecaranovic . Preveo: Bozldar Zec. LV. Herrneneutieka sltuacija. S. 23.Forum. 14-16. 1957]. 4-5. 34. 1971. Prevedel: Ivan Urbaneie. (18. . 38. 11.7-39]. (4.1973. 41. knj. 1972. 32. 21. 308309. Odlomak. A humanizmrusr6l. (3. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. Zehnte. 421-441. 59. 9. 6. [Iz dela: Sein und Zeit. X/1969. 208-219]. Niemeyer Verlag. (18. (18.Problemi. Odlomak. 28. 481. S. 10. 1/1970. Izvir umetniskega dela. 481. 6. 45. 1938] 16. 18. 11111962-63. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. »Kosmos«. Doba podobe sveta. . X11I/1972. Preveo: Milan Damnjanovic. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav.

49. . 167-178. Preveo: Bozidar Zec. Hrestomatiia etitkih tekstova. [Vidi odeljke: HI. II. . Heidegger und C. 0 humanizmu. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. 128 Seiten. S. Pfullingen. 10. str. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 84 str. 60. XXXVl/1981. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Inauguralna disertacija. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. 1II/1938.Philosophia (Beograd). Gradenje. 114-133. Pfullingen.. »Veseldn Masle~a«. Paris. 1978. 5. CXLII 58. [Iz: Gelassenhelt. Frankfurt am Main.Knjizevnost. miSljenje. Mi~ljenje. . 1903-1918. 1975].Polia.Dijalog. . 52. Pismo 0 humanizmu. 7-8. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Ill. 59. XXVIII/1982. LXXII. 4. Delo. Preveo: Jovica Acin. Iknj. 1982. Stanovanje. Priredio: Kasim Prohie. Priredio i preveo: Sime Vranic. X/1980. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. SLOBODA. 9-26]. Skolska knjiga. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. 1967] 53. 75-86. Freiburg i. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. Preveo: Bozidar Zec. Neske Verlag. 1160-1170. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. [Iz: Vber den Humanismus. 232-233. stanovanje.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA.1-4.Theoria. 5-14]. Put ka jeziku. Verlag V. 370-373. 444459. 1951]. IX/1980. {VIII. J. . Odlomei lz dela. Zagreb 1979. Klostermann. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 1938 63. 1.] 1942 65. Preveo: BozLdar Zec. 47. I. 1978. 282-283.. . 2IDr Antropologle Martin Heideggers. 1978. str. 125-131. 138. .Owith.Liea. . LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. 1982. 10-11. str. II. Zagreb.Nova revija. MOGUCNOST. B]. 0 bLU istine. 1213. 1311-1316. 1975.Vidiei. str. Zur Philosophie Martin Heideggers. Herdersche Verlagsanstalt. 269-284. Poljski put. CXLIll . Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. Preveo: Dariilo Pejovie. . kn]. XXIV/1978. . Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. 289-308. Nietzscheova metafizika. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. 3-4. Filozofija i pogled na svet. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. 1979. 57. VII/1980. Pfullingen. 54. Zagreb 1980. 50. Seminar u Le Thoro. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. IV. (10. II). Stvar. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. Gradnja. Evropski nfhlhzam. 11/1937.Philosophia (Beograd). Pfulllngen. Sarajevo. Preveo: Ivan N.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. Knjizevna ret. 1976. Frankfurt am Main. 332-333. Schmidt.Gradae. Preveo: T. Buber. 35-36. 3-4. Kordie. Heidegger und Schmidt. 142145. 58-70. 12. U zborniku: EGZISTENCIJA. Preveo: Sime Vranlc. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. 1-4. 1977. . XXV/1979.Polia. 111/1938. 19-25. Preveo: Josip BI1kic. 289-331. str. 1967] 51. XXV. .Philosophia (Beograd). 48.46. Opustenost. Pojam filozofije. Preveo: Vlastimir Dakovie. 61. Preveo: Danilo Pejovle. str. H. 56. 11/1983. 55. S.: Tragisehe Existenz. . XXViI1I. Ljubljana 1942. 64. 7-31]. 201-223. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. . Centar za kulturnu djelatnost SSO. Pismo Jeanu Beaufretu. Schoeps.

1950 67. P. Milan: Prevod Hajdegera.»Cankarjeva zalozbae. 87. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. XI). Vanja: Martin »sudbina Zapada«. 2. 84. 21-47. 1950. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). . 12. 7]. »Mladost«. IV/1958. Ljubljana. 697-701. . Pejovic. 31~19. 7--8. .U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. Nova rfilozofska rasprava. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. 5-6.1943 65a. Damnianovie. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 7--8. Hajdegera i Z. Vidovie. 14. 11111943.U kinjizi: Rudi Supek. . 1. 11/1943.Dobri pastir. -Filozofija. 1951. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. 1958. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru].Mogucnosti.: Egzistencijalizam K. »Matica hrvatska«. 28-29. 1958 74. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. Vidovie. Dr phil. 10. 988-989. 1957 73. Badrov.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. M. 3. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. . Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Petrovic. 66. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. Pejovlc. Sutlie. . X1/1959. TkaiCic. Zagreb. Pandzic P. str. . in 1956 72. Sutlie. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. str. str. Nedeljkovie. Matica hrvatska. 395-413. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 77.br. 155-157. . str. 127-128. Zagreb 1959). 84-101. 179-190. LXX1I1943. Damnjanovie. Zagreb. (Doktorska disertacija). Damnjanovle. 83. Gyorgy: RAZKROJ UMA. (27. XIV/1958. 1957. Raspudic. 76. 439--453. 6. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. 1959 80. Vanja: Martin Heidegger. 1960 86. 2. 0111959. 1952 70.Republika. 15~ 1951 69. 2ivot. 9.Republika. .Novi list. 1957. Zagreb 1959. Gr lic. Dr phil. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Pejovie. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti.br. G. Sutlic. Ljubljana 1942. 7--8. . 11-12.Pregled.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. 99-108. 2919. 58-105. 84. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Narodni list. Sutlie. V1I1950. 85. . Prevedel: Taras Kermauner. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75.Sartre). (Kierkegaard Heidegger Sartre). Marijan: Egzistencijalizam. (»Mladost«. Slovenec. 111/1959. 559-565. Veber. X1I1959. Jeremie.Pregled. Jaspersa. Lukacs.Filo%ofija. 25-79. Zareb 1958. 1953]. 79. X/1960. LIVI . . Supek. 171. str. Sartra. X/1954. (14. Dragan M. S(utlic). str. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. X). 9. XIV/1958. . 1-4. 1942. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. . 78. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. Tiibingen. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. . Vanja: Martin Heidegger. . VlII/1959. 68.Delo. Beograd 1952.Republika.Prisutnosti. V/1958. 81. str. 7. 58. CXLIV Politika. 639. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. Tiibingen. str. Vl11I1956. Dusan: Martin Hajdeger. Ljubljana 1960. 343.

CXLVII . Preveo: Milan Damnjanovie. Danilo: Martin Heidegger.Problemi. XI). 96. 100. IX. . 11-12.Filozojija. »Kosmos«. . 7Q------. 99. 93. 21-34. Sarl:evic. 5-34. Korac. str. 1962. XII/1963. 1961 92. 221-228. Preveo: Vlastimir Dakovic. 2ivotic. 1962 94. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. Gajo: Marx.193. 489-523. Miladin: Martin Hajdeger. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. Beograd 1966. 91. VlI/1961. 26-30]. 117. 2ivotic. . VIII/1964.473. Beograd 1966. 9Q------. 509-512.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. 103-114. IV/1960. 5. 43-62.Savremene filozofske teme. 1. Pesle-Golubovic. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. IV/1966. str. Petrovic. 103. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. XV/1962.Knji~evnost. 15-32. 95. Kajoa. 4. . Heidegger Revaj Na§e teme. 88a. 60-87. Na§i r«zgledi. 104. 1964 99a. Petrovic. XVI/1961. 151-184. U redakciji Gaetana Pikona. 11-39. 16Q------. 4.~No1itc. Rudolf. 21. Glusl:evic.fundamentalne ontologije. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)].ek. Beograd 1962. 1. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. Ivan: Predmet. 4. (Heidegger i Sartre). 97. Gajo: Praksa i bivstvovanje. XXXIII. 1963 98. Jaspers). 89. IV/1960. . 563-585. IV/1965. 111/1966. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). str. 46Q------.Putevi. knj. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. Teori. * Vidi odeljke: V. 1(4. 105.Filozofijo. 1965 101. Urbancil:. . Lukacs. str. 6.72. I/1960-61. . Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. 1. 161-196. Korac. Gyorgy: RAZARANJE UMA. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). . 37-38. 1963. K(ozak). 3-18. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. 90. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. 112-113. Pejovic. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. »Nolitc. 106. .• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. PeSic~lubovic. [0 Heideggeru str. Beograd 1960. Prevela: Dobrila Stosic.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. VI. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. . Bosnjak. knj. 78.Od. Majer. IV/1960. 88. Gajo: Hajdeger i problem . Petrovic. Beograd 1962. 1559-1572. »Kulturae. Sarl:evic. Beograd 1966. str. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka.Filozo/ija. . Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. 1. 1. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. i 15. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. .U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. CXLVI 1966 102. Stegmiler. I. Martin Hajdeger. .»Kultura«.Praxis.1. 1. . Boris: Heidegger »mislec blti«. 496-497. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika.a in praksa. . Roze: Martin Heidegger. I/ 1964. 2. IV/1967.Perspektive. »Nolitc. Forum.

Majer. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti. 845-84. unverand.»rnislec biti«. str. Janko: Heidegger in Slovenci. V/1970. XVI 1971. Pejovic. Despot. 2. 1967. Tribuna. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. Filozofija.Doba slike svijeta. 7. VIII/1971. Petrovic.Sodobnost. 1969. 2. IV/1967. 403-470.Kutturni rednik. (27. 1971 127. Cankarjeva zalofba. 111. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Pejovic.Praxis. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. 1970. XI). . 22-23. . Zagreb 1968. I. str. Ljubljana 1967.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. 481. 129.Nase teme. Preyeo: Vlastimir Dakovic. Arendt set godina. 124. . 415. 95-115.Koraci (Kragujevac). Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme.U knj1zi: Korac . Boris: Martin Heidegger. Preveo: Ante Stamae. Petrovic. XVI! 1968. "Zora«. Boris: Heidegger . str. 194-197. . 116. Zagreb. 123. 119. 481. Praxis. 2. Zagreb 1970. 125. Pejovic. Axelos.Filozofske studije. Zivotic.Praxis. Slavoj: Pomankljivosti. Treci program Radio Beograda. (18. TeLegram. . Dusko: Ka samostalnosti filozofije. Hudoletnjak. Zagreb 1970. 1970. Zagreb 1969. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. Nevenka: Martin Heidegger. Kostas: Marx i Heidegger. 5-6. VII). Zivotic. 1970--1998. .Praxis. Auflage. Xl1969. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. 126. . VII). U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. Treci program Radio Beograda. 133-146. 1967/1968. (4. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J.Preveo: Ante Stamae. W. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. XVII/1968. Preveo: Boris Hiudoletnjak. Medved. »Skolska knjiga«. 1082-1103. Morpurgo-Taljabue. Preveo: Franjo Zenko. VIIII1971. XI). 25-30. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. 116-127. 102-105. 1970. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. Gvido: Hajdegerova misao. Martin Heidegger . Beograd 1970. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta.PogLedi.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. . Tautovic. 1969. 73-137.. 3. S. Konstantinovic. XIII. (18. Zagreb 1970. 1969 115. 468-485. Despot. 121. . 109. 258/1970]. Miladin: Martin Hajdeger. 263-286. Nolit. 108. TeLegram. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Zoran: Devet metodoloskih beleski. 115a Richardson. . 5-6. II. 11.Tribuna. Branko: Sto jest pitanje? . Beograd 1968. 113-125. Tiibingen 1966. str. 1969. Zizek. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. str . Zivotic. 3. . Gajo: Izreka Hajdegera. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. J. .Zivotic . CXLVIII 118. »Zora«. 5. str. 113. 289-292. str. »Zora«. Kos. 128--138. 114.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA.1968. . Max Niemeyer Verlag. Putokaz budueem misljenju. 781-798. 122. Vejnovic. 110--112. Damnjanovic. . CXLIX . 112. Cizmic-Marovic. XXIII/1970. W. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera).Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. 11/1970. 5-92.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE].1967 107. 120. de Gruyter Verlag. 6. IV/1969. 67-78. 1-2.

. 'Preveo: Franjo Zenko. Nenad: Politika i svijet. 138. Telegram. Preveo: Franjo Zenko.Delo. (9. 1. Ljubljana. 148. 31-39. . 285-286. II). V). U knjizi: FILOZOFIJA. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. Cankarjeva zalozba. 140. 103-126.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. Beograd.130. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. Ljubljana 1971. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. 16. Preveo: R. Heidegger: Bitak i vrijeme. 67-79. . CL 1973 150.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. XXVII 1972. September 1969. Aussprachen zum 80. 3--4. . 143-216. 1972. »Stvarnost«.Praxis. Messkirch (1969). 1972 135. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. II/1972.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. . Danko: Martin Heidegger. 67. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. »Interpres«. 246-249. Boris: Semenj nlcevosti. . 1973. Preveo: Ivan Vejvoda. str. 159. XIXl1973. 157. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. XIV/1972. 146. paragraf: 16). Sukl. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. IIII1972. 153. 155. 128--136. 13-51.ontoloske diference. 144. 155156. Pihler. LI/. 65-73. p. GrIle. Acin. Zagreb 1972.Anthropos. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. 1972. VIIII1971. . . Ivan: Bistvo nihilizma . . Zagreb 1972. Lucien: Heidegger i Lukacs. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 1. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. 137. XIV11973. 1971. 3-16. Valter: Hajdeger i metafizika. Hribar. 5. Zarko: »Uvod u Heideggera«. Geburtstag.Praxis. Majer. Kostas: Marx i Heidegger. 132. 35--42. 32.1469-1482. 11-12. 154. CLl .Delo. str. Kostas: Pitanje kraja povijesti. 572-573. Posavec. Prevela: Marija Mitrovic. XIXl1973. . 164-166. Vul:ic.Borba.Teorija in praksa. Preveo: Hotimir Burger. Goldmann. 136. Nenad: Marlin Heidegger: 26. {M. 508--523. Zagreb 1972. XXIII. IXl1972. Praxis. Beograd 1973. 41--66. Axelos. 70. Preveo: Vlastimir Dakovie. str. Bimel. Zagreb.Vidici. Despot.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE.Kulturni radnik. 106--133. 145. IV11973. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. 54. Puhovski. Urbancie. Praxis.1972. 1320--1337. . 1971. Gligorije Stevanovic. 141. II. 133. 51-65. 11. S.Kulturni radnik. 139. 5-27. str. 147. 152. str. Petrovic. str. 2. 1. I-II. XIXl1973. 3-4. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. 1. Prevela: Jelena Zuppa. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. Kos. Ideje. 1972. Axelos. 8--9. Misl:evic. Prevedel: Frane Jerman. 142. Zunjic. 13. Misl:evic. Preveo: Lazar Carnic. . IX/1972. Brujic.U leksikonu: FILOZOFIJA. 149. 10. Majer.Uj Symposion. tm. 143. .Kulturni radnik. .m Radio-Beograda. 193-211]. (12. . (Fragment 0 Hajdegeru . 134.Ideje. IV/1973. »Stvarnost«. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. 339-340. VIII/1971. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. . 4-5.Knjizevna res. Bozinovie. XXV/1972. 131. Lucien: Lukacs i Heidegger. Slobodan: Elejska teorija biea. 1972. 493-505. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. VII. (Vidokrug Martina Heideggera). Tine: Zev hermeneutickog kruga.Delo. 389. Bozmovic. Urbancie. Gajo: Mladi Heidegger. 5--6. . Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. 17-24. 5-6. 4. Filozofske studije. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. . Axelos. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. . Branko: Sto jest pitanje. str. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. Tadeusz M. 1971. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. 1972. 157. 1973. Goldmann. 151. 137-144. Gledista. .Knjizevna kritika. . 359--414.kot bistvo metafizike. Jaroszewski. Zajel:aranovic. Xl1973. Pihler.pesnistvo/mlsl] enj e). Janko: Martin Heidegger. (26. Treci progra.

22605. Darnnjanovic. godisnjice Martina He1deggera] 164. Filozofska biblioteka. Divjak. IX). [0 Martinu Heideggeru vidi na str. Preveo: Simo Vulinovie. 147-149. Problemi. Beograd 1975. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 175.U knjizi: OSNOVI ETIKE. BIGZ. Beograd 1976. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. GrIlc. razu. »Nolite. Kolakovski. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . 8. str. str. Tautovie. (13. 172. II/1975. Beograd 1973. 1976 173. . Ursie. Pavicevlc. . Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. str. 7581. 32-61. Zivotic. 168. XXVIljl974. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Beograd 1976. 29. Gadamer. 161. »Nolit«.U knjizi: EGZISTENCIJA. REALNOST I SLOBODA. 37-68. Beograd 1976.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. Miladin: Bice i egzistencija. 169. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera.mevanja tehni- 1974 163. Le seuH.Lica. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. XII/1974. ColI. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. VI/1975. 354-358.Knjizevna kritika. Milan: Bice i istina. XIl1976. Dakovic. Kulturni radnik. 99--105. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). 181. Hajdegerov odnos prema metafizici. 1976. 40-45. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. 31-39. Beograd 1976. Beograd 1974. U zborniku: FENOMENOLOGIJA.160. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. REALNOST I SLOBODA. 126-131. [Povodom smrti filozofa] 176. Lucie. BIGZ.Filozofija. Beograd 1974. . Preveo: Petar Vujicic. 191-240. Sukl.pastir biti. 1976. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. 89--100. Zagreb 1976.U knjizi: NE. 293-295. 65-100. »Veselin Maslesa«.europai fil6zofiara es irodalornra. Marksizam u svetu. 1975 167. . 174. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. Darnnjanovic. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. Landgrebe. CLlll . str. 22. 1-32. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. 165.Student. Zagreb 1969. 190. 162. str. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. 128. 10. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. X). 178. VIII/1976. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. 143-145]. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. 1976. Zivotic. Preveo: Vanja Sutlie. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. 98-100. Zan: Razgovor pod kestenom. Slobodan: Martin Hajdeger. Bofre. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. 180. 101-122. Cotten. 177. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). . . »Ecrivains de toujours«. str. (9. . . [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171.PoHtika. CUI 179. 266--268. 1975. Drau:f. Predgovor: dr Sreten Petrovic. Uj Syposion. . [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85.Kritike i polemike. Jeger. XXI/1976. 210-211. . Goldmann. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. 96--115.U knjizi: EGZISTENCIJA. 3--4. HI-IV. Prevela: Jasna Ban.Polja. Preveo: Milan Tabakovic. Kirn. 1975. 89-111. Posmrtni fragmenti. 13. 29.FUozofske studije.Kultura. str. 1. Beograd 1973. str. .Anthropos. Zunjic. Jean-Pierre: Heidegger. 120. Marko: Clovek . 49-52. LXXIII/1976. . XVIIl1973. . str. VIV1975. Sarajevo. 3. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA.TreCi program Radio-Begrada. . 170. 166. 6.

Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. Delo. str. »Vuk Karadzic«. . 183.Kulturni radnik.182. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. XXX/1977.Naie teme. 31. Preveo: Zoran Zec. . Covic. 370-371. 1.Vjesnik. Marija: geru in Jaspersu. 1977. . Beograd 1976. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). U knjizi: GOVOR DRUGOGA.Marksistieke teme. »Naprijed«. XII/1976. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. Preveo: Dragan Stojanovie. str. Beograd 1976. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. 173-174. BIGZ. 269-301. BIGZ Beograd 1977. XXXVII! 1976. S. VIII/1976. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). . Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. Preveo: Dragan Stojanovic. XXlIIl1977 . U knjizi: FILOZOFIJA. 135-173. »Mladost«. »Naprijed«. 191. 7-8 459-475. 12. Ogledi iz filozofske hermeneutike. 197. X i 10. str. Beograd 1979. XXXIII/1976. 202. 1911 194. (10. 189. 207-211. XI). Basta.Kulturni radnik. XXIl1977 6. Beograd 1977. »Vult Karadzie«. . 187. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. Neskovic. Svajncer. 205.Delo. . XIXj1976. Beograd 1976. CLV . 290--309]. XXIIII1977. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. 200. str. Delo. 186. 204. str. . XXIII/1977. rujna 1966. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. Beograd 1977. Nenad: Heidegger. »Vuk KaradZic«. 193. 195. 2. . VI). Vjekoslav: Filozofski notes. CLIV 196. Zagreb 1977. Beograd. 86. 184. . 155-170. Pegeler. 14. 303-304. 'Milosevic. 177-194. XXV/1976. . VIII. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). i 88. Marx. Mikecin. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. Puhovski. 198. 3. str. BIGZ. 147-148. Hajdeger i greki svet (194-206). Petrovic. Preveo: Zoran Zec. Zagreb. Vegel. XlXi1976. [Iz: »Der Spiegel«. XXIII/1977. 193-219]. Dijalog. XXV /1976. 1/1977.Delo. »Mladost«. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. 370. 25-31. [0 Heideggeru] 201. 187-190]. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). Razgovor s Heideggerom 23. 203.. Bertrand: Heidegger. [0 Martinu Heideggeru (165-170)]. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. Bosnjak. 207. 14. Vanja: Iznimni _fleidegger. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). Miscevic. 1411-1414. 109-114. VI/1977. Beograd 1977. Zan: Martin Hajdeger. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 192.Knjizevna ree. Bofre. 1977. 12. Preveo: Zoran Dindic. 87. Getman-Zifert. 185. Rudolf.Dialogi. 149-174. BIGZ.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 85-109. 206. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. . Petrovic. _ Ideje.Ovdje. 123-132. 7-30. . Russell. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. . Problem nica in smrti pri Heideg. i 25. (15. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). S(lobodan): Martin Hajdeger. Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. L'Bian. 177-190. Tomovic. Preveo: Danilo N. 32. _ Naii razgledi. . Werner: Misljenje i njegova stvar. str. 12. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. 1976). 12. Gajo: Praksa i bivstvovanje. 199. 10--12. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. Despot. 3. Zagreb 1976. (5. Petrovic. 2. Branko: Filozofija bez metafizike. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru.D'Ribersi. 190. Sutlie. 75-84. 153. Urbancic. VI). V 1976. str. 153-268. 86. . 33-51. 10350.Kulturnt radnik. 4-6. Preveo: Vanja Sutlic. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. str. Dominik . VII/1976.

teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. (22. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. »Vuk Karadzic«. str. Theoria. . Urbancie. 81-97. 'I'omovic. 217. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. SMISAO I BESMISAO. .Ideje. 1978/1979. Preveo: Danilo N. 213. Petrovic. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. CLVI 219. LXXIV/1978. (10.Zo6n politikon. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. . 223. str. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE.Politika. 7-8. Buber. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Gadamer. 298-304. Basta. XXIIII1977. Anthropos. [Isto u: RANI HAJDEGER. 12. (10. VIII/1977. 1-15. 2. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. 12. 1978. 161-174]. XXXIIIi1978. Schiissler. Alfred: Vladavina subjekta. 6. 1978. 11-25. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. Preveo: Slobodan Novakov. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. 104. . IV). 163-176. Prilog antropologiji Martina Heideggera. Preveo: Milutin Stanisavac. VII).208. Beograd 1977. Sarcevie.. 129-142.2. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. . (6. Basta. 121-136. . XXI/1977.Knji~evna ree. Stvaranje. 82. VII). . Martin: Ostvarenje (:oveka. CLVIl L . - 228. 1-2. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. 215. Plut. XXiIII/1977. Sarcevie. str. 229. 105-124. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. 1978. 13-28.Delo.Politika. Preveo: Danilo N. ff. U krnjizi: COVEK. 45-109. . Ninkovic. 212. 218. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. Ideje. str. 224. 100-126. . str. BIGZ. 222. Sesie. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. 1978. 119-120. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. 226. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru.Delo. »Rad«. Stojanovic.U knjizi: Gajo Petrovic. ausui«. ' 220. 12.Delo. 14.tzraz. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. Slobodan: Vrijeme . 7-8. . 21-32. Jurinic. VIJ1977. Sarajevo 1978. Preveo: Danilo N. [Vidi odeljak: 6. 11. Schmidt. . Beograd 1979. 2-3. Basta. 151-162. . Zivotie. 1511-1572. Beda: Hajdeger i poezija. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. Zagreb.filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. tehnika. 197-215. Lucie. VII/1978.Theoria. 3. Jos jedna interpretacija? . 225. 1978. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). Olga: Esteti(:ko stanoviste T. 12. Mel(:iC. Eliota. Glumieic. 3-4. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. 167-178. »Veselin Maslesa«. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. str. 1-2. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. 1520]. Beograd 1977]. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . 17. LXXV/1978. Adam: Platon svoga vremena. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). 21-22. Aleman. Martin Heidegger.sta je to. Volkmann-Schluck. VII). Naprijed 1978. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. 211. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. Basta. XIX/1978. 209. .Treci program Radio Sarajeva. XXIII/1977. Preveo: Danilo N. 210. 725-741. IX/1978. Knji~evna rei'!. XXIII/1977. Dijalog. S. Prokopijevie. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista.Delo. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. 221. David: Heideggerjeva I-II.

Zagreb 1979. . 9-10.XXV/1979. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Hid. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. Geburtstag (Frankfurt am Main. . Fink. 142-150. 394-411]. 9. "Skolska knjlga«. Beograd 1979. »9kolska knjlga«. Marges de la philosophie] 234. 1976. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. 57-68. Landgrebe. Mandel. 245. S. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. Grassi. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. 1972. XXIIIII977. 243. S. Z~vadinovic. Preveo: Rade Kalik. Buber. Preveo: Danilo N. »Vuk Karadzic«. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. 74--85.Ideje. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. . str. Nakladni zavod Matice hrvatske. Preveo: Franjo Zenko. Danilo: Martin Heidegger.Miinchen. Basta. Kos. J. »Vuk Karadzic«. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER.Theoria. Beograd 1979.230. [Isto: RANi! HAJDEGER. Patoeka. . 236. S. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. . str.U zborniku: RANI HAJDEGER. Primerjalna knjizevnost. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. »Vuk Karadzic«.str. 0 Hajdegeru. S. Vittorio Klostermann. 244. Zagreb 1979. 1979. 12. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. 237. XX/1979. Jan: Hajdeger s druge obale. Petrovic. 1. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. B. 68-88. Gadamer. 1/1979. Beograd 1979. 103-115. 239. CLIX 1979 232. 143-159. Zagreb. Basta.druga Kantova revolucija. Knjizevna kritika.Preveli i priredi1i: Danilo N. . 1974. 6. 1-2. [Iz: Durchblicke. Beograd 1979. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . »Vuk Karadzic«. 233. Ludvig: Fakticitet i individuacija. 113-130. Mohr-Paul Siebeck. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. Basta i Dragan Stojanovie. 265-274]. Martin: Ostvarenje coveka. C. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. str. III. Petrovic. Volfgang: Ra. Hartmana] 241. Zak: Ousia i gramme. . 235. Pejovic.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. str. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. Zunjic. 60-69. . Beograd 1979. 131-147. 150--168.U zborniku: RANI HAJDEGER. Geburtstag (Frankfurt am Main. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. Janke. 139-150. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. 1-11. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. Lausevic. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . XXIII/1977. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. CLVIII . str. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. Preveli i priredi1i: Danilo N.Delo. 38-56. U zborniku: RANI HAJDEGER. 4. Beograd 1979. V/1979. Basta i Dragan Stoianovie. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . str. 12.. 169-189. 1970. X11979. Preveo: Danilo N. »Vuk Karad~ic«. Polja. Beograd 1979. 242. 247. 98--126]. Derida. U zborniku: RANI HAJDEGER. Grlic. 246. .. 240. Martin Heidegger zum 80. . Basta i Dragan Stojanovic. 1-5 238. 231. »Vuk Karadziee. 127-141. 275-289]. 175-223. IXl1978. str. Priredili i preve1i: Danilo N. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. Sartra. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA.Gledi§ta. Gajo: Izreka Heideggera. 67-81. »Vuk Karadzic«. str. Verlag Karl Alber. str. Tiibingen. »Vuk Karadzic«. Antropologija Martina Hajdegera. Delo.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 247-264]. [Shvatanja Heideggera. 212-220]. Vittorio Klostermann. [Iz: Jacques Derrida. . 1978. Ingardena.U zbornilru: RANI HAJDEGER. Beograd 1979.U zborniku: RANI HAJDEGER.

pp. 1976. Stanisavac. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. S. [0 Hajdegeru na str. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. Beograd 1979. U zborniku: RANI HAJDEGER. Stojanovic. Urednik: Mira Grujie. str. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. 311. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). von Manfred Frings. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Posavec. Editions du Seuil.»Vuk Karadzic«. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23).Politika. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). Beograd 1979. CLX '259. Preveli i priredilr: Danilo N. . str. . Beograd 1979. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). str. str. . Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109).Filozofske studije. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). . 3-14]. 250. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. p. Zunjic. »Veselin Maslesa«. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927).] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). 652-667. Apel. vol. (14. Paris. 1979. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. str.U knjizi: RANI HAJDEGER. Gradac. 29--40. October 1970. Anei vremena« za (290--309). Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. 253. Apel. 257. Number three. Preveo: Aleksa Buha.Politicka misao. . Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 4. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. str. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. »Vuk Karadzlc«. 1969. S(imon): Rani Hajdeger. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. Sisler. Francke Verlag. str. 148-174. 255. U: RANI HAJDEGER. i 4. Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. XI/1979. LXXV!1979. Band 9. one. Beograd 1979. 7-23. str. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. Martin Buber: Ostvarenje coveka.248. "VUrk Karadzie«. Beograd 1979. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. [Biblioteka] »Zodijak«. Beograd. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). . XI Bitak i vrijeme CLXI . 89-109.U zborniku: RANI HAJDEGER. [Iz: Paul Ricoeur. 25-37. str. XVI/1979. »Vuk Karadzic«. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). Zak Derida: Ousia i gramm/i. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 276-289. Hrsg. »Vuk Karadzic«. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Riker. 13. [Koautor: Danno Basta] 254. Valter analizi krivice 252. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. RANI HAJDEGER. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. 256. Izdavac: »Vuk Karadzic«. VHl1980. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 89-149. Basta i Dragan Stoianovte. Rajl. VII). "Vuk KaradzicBeograd 1979. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. Sarajevo 1980. Le conflikt des interpretations. Bern und Munchen. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). 35--36. I-XVIII. SeIer. (22-52). Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. U knjizi: RANI HAJDEGER. 34-38]. Beograd 1979. Wittgenstein i Heidegger (171-285). Spate Schriften. Stlmonovic). Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. 294-304]. »Mladost«. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. 249. 222-232]. 310.

281. 277. »V'Ilk Karadzic«. 3. Miinchen)]. Danilo N. S. str. VII 1953]. Na§e teme. 261. str. Hans Georg: Martin Hajdeger. 266. XXIV/1980. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. Beograd 1979.Ovdje. 5-19. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). XIII/1981. . Marx. 7-29. Slobodan: Rani Hajdeger. Preveo: Zoran Gavrie. (22. . XXVI/1980.Tre~ program Radio-Beograda. 262. . 1-9.Obelezja. VII/1980. 280. 373-379. Beograd 1979. XI/1981. 490--503. Habermas.260. . 1980. . Prevela: Mirej Jovanovic. Preveo: Miroslav Prokopijevie. IX/1980. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. .Treci program Radio-Beograda. 1981. . 1981. R. 10. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. 276. Hajdeger).' 434-436. .Anthropos. XXXIIII1980.Problemi. XVII VI980. . I.Tre~ program Radio-Beograda. 638. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. . umetnost. Jaspers.Preveo: Mitar Popovic.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. 27-28. [0 Heideggeru] 268.Polja. . 6-7.Treci program Radio-Beograda. Preveo: Dragan Glumi~ic. . 41-52. Preveo: Dragan Glumieic. Geratana. Dakovie. . 5/1965. 1981. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. . Gradac.Theoria. 103-104. 461-468. Logar. 25. knj. . Cene: Tubit in ~asovnost. Valentino: Hajdeger i Marks. 283. CLXII 273. 11. XII). Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). [Iz: »New Left Review«. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. 278. . 1981 272. Tomasevle. 1980. II-III. istina. 3. Gasovic. »Mladost«. 271. 40--45. 264. Jokic. 282. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. M. 279. 51. str. 157. Ernesto: Vico. Gabitova. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. Tre~ program Radio-Beograda. 270. 1-4. [Objavljeno u: »Merkur«. H. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. 35-36.Theoria. [0 Heideggeru] 267.Politika. Logar. I i II. I. 1981. Prokopijevic. 1-2. 1981.Gradac. Saner. 105--122. 235/1967]. 51. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. 211931]. Tre~ program Radio-Beograda. 262. 153-171. Zunjic. Beograd 1979. . 51. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. Preveo: Rastko Jovanovic. 106/1977].Tre~ program Radio-Beograda. 1980. II-III. 427-438. Ljubljana 1981. 1-4. 438-455. (25.Knjizevna ree. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. 269. Prokopijevic. (194-195). 51. 1980. Miroslav: Bitak. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935.Cankarjeva zalozba. Kamap. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. Huserl. 1981. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. III). Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. . Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. 51. Aleman. Fon Herman. 503-514. Vujadin: Teorija istine (Brentano. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 142.Dijalog. 51. 1972]. 265. Gadamer.Anthropos. Sfmeunovie. 853-857. Preveo: Bozidar Zec. »Mladost«. 275. . Prevela: Sanja Role. LXXVIII. Lakicevic. CLXIIl . Basta. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. . 263. 1981. Izdavae: »Mladost«. 424-429. kasnije: Kleine Schriften. (0 smislu i usudu evropske metafizike). Danilo: Ni~e i Hajdeger. Hribar.Letopis Matice srpske. 261. Tiibingen.Kulturni radnik. Marx i Heidegger. 35-36.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. VII/1980. Grassi. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. 51. 514--622. 479-490. Beda: Martin Hajdeger i politika. 1981. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. Preveo: Zoran Gavrie. 37-44. Nenad: Temelj vremena. 11/1972] 274. [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 105--106. Beograd 1979. Logar. 1981. godine). . 96-114. CLV/1980.

Johanes B. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Petrovic. Preveo: Miroslav Prokopijevic. XXXIII/1981. 1981. Preveo: Miroslav Prokopijevic. str.Ideje. . 293. IX/1982. 268-269. XXVIJIi1982. CLXV . 10. XII/1981. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. Delo. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera.: Heideggerov pojam istine. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. [John D. 292.Ideje. 3-4. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. Etjen: Vreme reel. Preveo: Nenad Fiser. 170--172. 71-78. 51.284. . 51. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. 17. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. .Knjizevne novine. 7.]. str. Skolska knjiga. 455-461. 468-479. Gadamer. 307. 288. Preveo: Zoran Gavric. 1965]. 10.Delo. 291. 1. Mirko: Poezija kao diktat bica. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. 296. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. Ivan N. . XLII. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. 290-2Sl.Treci program Raiius-Beoqrtuln. Kordic. von Ute Guzzoni. 1982. 1981. Feron. 87-97. XII). 301. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. XXXV/1982. .Treci program Radio-Beograda. 300. Korac. 299.N'2 1]. Lowith. XXXV/1982. vol. 25. Preveo: Rade Kalik. Gadamer. 5. Hrsg. 51. U: Danko Grl ic. 14-15.Odjek. [Objavljeno u: »Man and World«. Beograd 1982. Mohanti. XII/1981. Volkmann-Schluck. 272-273. . Michael: Sta jest danas. Zagreb. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«.Odjek.Ideje. Stanisavac. XXV1I/1981. Kaputo. . 3-17. 1981. .Ideje. 411-427. January 1975. Polja. nada i strepnja. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. . XXVIII/1982. god. 302. Prevela: Branislava Belie. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). 51. . [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. 268-269. 54. XXVII/1981. XIII/1982. 292. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. LEKSIKON FILOZOFA. 111980]. Koautor: Rade Kalik. . CLXIV 1982 297. Zunjie. 314/1978]. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Zurovac. XXVII/1981. Theunissen. University of California. .Polja. 286. Zurovac. . 21-22. Lotz. Prokopijevic. 49-62. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Hildesheim. Basta. 41-51. XXVII/1981. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. 394-395.Polja XXVII/1981. Delo. 523-541. 304. Preveo: Zoran Gavric. str. Zurovac.Most (Mostar). str. Journal of the History of Philosophy. Paris. Kalin. 638 (17. 298. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 268-269. str. Gottingen. Danilo N. 27-48 . 1-31. 303. Treci program Radio-Beograda. . Prokopijevic. Polja. 292-293. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. 285. 178-180. 1980]. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. Zagreb.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. 306. Prevela: Ana Moralic. 18-19.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. 2. 268-269.Polja. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. 8-9. 289. Milutin: Bloh i Hajdeger. . 287. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. 1981. 71-92. VII 1953].294. XII/1981.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. 431-457. Gajo: Heidegger i Marx. Denker in durftiger Zeit. 1982. 290. . . Naprijed 1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Treci program Radio-Beograda. Armanini. Grl ic. XXVIII!1982. Dzon D. 45. 305. Kangrga. 54-66. Treci program Radio-Beograda.

jezik. . Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. Slobodan: Mimesis i poiesis. . 1. Zagreb. 318. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. 3. 275. 247-248. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. 1982. 325. . XXVUII1982. Frankfurt am Main. Gajo: Heidegger i Marx. . 1967. 289-291].MaTksizam u svetu. 85-123. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea.308. [Zu HeideggeT.U knjizi: BITAK I POVIJEST. 1982. 199-201. SchUssler. Petrovic. Geschik. Zunjic. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. ENDE DER PHILOSOPHIE]. . sisti~ka misao. 195-211. Preveo: Dusan Dordevie. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. 317. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. Beograd. XXVI/1983. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. . Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. Wohlfart. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. 1982. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. XXVIII/1982. 5---14. Beograd. str. 324. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. 18--27. 68--69]. CLXVIl . Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). 1982. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. 311. 1983 327. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. McGuinness. Marej. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. 12. New Haven. Bosto. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Sirber. . 312. str. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. . Zurovac. . 2. Mikecin. 7.TheoTia. Tertulian. U knjizi: Zvonko Posavec. 11-17. Zvonko: Povijest kao lutnja. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. S. 1-2. str. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. 64-68. . Wittgenstein.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. 80-83] 310. Posavec. Zurovac. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. Zagreb 1982. str. Skolska knjiga. XIII/1982. 1982. 277-291. Radionica SIC. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. 43-70. Nolit. Milivoj: Martin Heidegger. Levinas. str. Posavec. Durie. . 001982. 1-2. 145-163. Vartanovle. XXV/1982. Beograd 1982. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. Ideje. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. Petrovic. 202-205. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. 7. . 127-141. Begriff 316. Odjek. CLXVI 319. Beograd 1982.Theoria. B. Prevela: Cvijeta Jaksic. Prevela: Ana Moralic. 49-56. Zagreb 1982. Solar.OpTedjeljenja. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 1982. 9. . 7--8. 3-4. pjesnlstvo. str. 328. 21. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. 314.TheoTia. .U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. 323.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM.MaTk313. . 1982. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic.Delo. XIII/1982. XXVIIII1982. 322. str.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. Beograd. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. F. XXXVI/1983. Sulejman: Mi§ljenje. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). Beograd 1982. Pariz.Polja. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 1982. . 3-4. 309. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. (zbornik). Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. 1974]. 2. Vrin. str. 63-64. str. 58--59.U knjizi: Milivoj Solar.Delo. Volkmann-Schluck. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. and London 1978.Ideje. 299-305. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. 35---53. 21-34.

Gretic. 43-50.Nase teme.Savremenost. XLV/4-6. Goran: Metafizika. 2(9). . Bozicevic. Rad 1984. Heideggerovo shvacanje biti jezika. 1-2. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. 29-45. . Janko: Hajdeger i Slovenci. . 282-311. . XXII/1983. Prevela: Miljenka Vitezovic. Liber 1983.Filozofska istrazivanja. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. Posavec. Zalokar.XXVII/1983. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. Miloje: Bloh protiv Sartra. Nolit. XIV/1984. 218-239. 1. . misljenje i jezik. 1984 334. MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. Petrovic. str. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata.329. Kos.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME .Knjizevna kritika. 331.Savremenost. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. XlV/1983. . 336.Iokic. [Vidi odeljak: Sartr .U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). Beograd. 79-92. . Forum. 181-194. Petrovic. Zagreb. 7-8. 333. XIIII1983. 875-904. 330.U knjizi : Janko Kos. 332. Beograd 1982. . Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. 1-2. 186-188. str. IV/1984.

Schwarzwald .EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. Bad. travnja 1926 i.

VIII. i6i put nje nuzno je jos i danas. . u tekstu je neizmijenjena. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. Ova nova naklada. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. s paginacijom ranijih izdanja. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. u istog izdavaca. uz mala odstupanja. u izdanju Edmunda Husserla. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. Oznaka »Prva polovica«. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. i istodobno kao posebni otisak. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. Medutim. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. brisana je. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. sv.

Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. 'Y)!Le:L~ 0. 1 Platon.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. i ona ih zahtijeva. valja najprije. all sada smo u neprilicie'. Sophistes 244 a.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. I tako. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. eto. prije .e:v • •• . Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. .. 0. .e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . njezin je prethodni cilj. takoiter. cp. • 6vo» . .e:&cx.svega.bitak«? Niposto.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi.re:YY'Y)cr. I tako. Smjeranje k tom cilju. Jesmo li. . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . vuv 8' ~7tOp~xcx[J. eto.

odavno je trivijalizirano. da bi. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. razurnije sto time misli. Ne sarno to.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. oucr[o:c. opire se svakom pokusaju definiranja. Kao takav. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. Pri tome. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . otada i umuknulo . dakako.kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje.IXX[O: 7tEpt 't''ljc.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. Svatko ga neprestano upotrebljava i. i u njemu ga odrzavalo. dakako. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. koju valja Jznova raspiriti. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima.

onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. Pojam je »bitka«.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. Aristotel.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja.sebi. Aristotel. 1001 a 21. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. Nernogucnost definiranja bitka. Brunschvieg)". Done pour definir l'etre. B 4. tho II' qu 94 a 2. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. Met. ne postigavsi nacelnu jasnocu.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. U Citavu !Sp0znavanju.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. najtamruji. Sarno. S. c'est. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . Ona ocito pokazuje. dakako. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. Pascal. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. quaecumque quis apprehendit.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. Ni 'On. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. dskazivanju. il faudrait dire c'est. medutim. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. Tri su tak:ve predrasude: 1. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. 4. 3. Pojam »bitak« nije moguce definirati. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. est ens. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. nacin odredivanja bica . Pensees et Opuseules (ed. 2. 998 b 22. u dzvjesnim granicama opravdani. B 3. Tim je otkriCern Aristotel. 1 1. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. Torno Akvinski. s. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. problem jedinstva bitka nasuprot . Paris 1912.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. »Neko razumi.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. nih eksplikacija u je »b~tak«. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. Usp. Ta se pak . u svakom odnosenju prema biou. naprotiv. i to takvom.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. cuius intellectus includitur in omnibus. Otuda se. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. ontologija. Met. nego upravo podstice na nj. 3. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. 2. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno.

t u tarni. nego da je dapace sarno pitanje tamno . Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne.. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. § 2. Prosjeeno. ~tiZe . Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti.. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. ako u a:u~u ruk~ to. fundamentalno pitanje. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). otuda.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. Hi cak pravo. da je pitanje 0 bitku osobito. ono kodcega zapitivanje. valja Pitano odrediti i dovesti . moglo pokazati. ima svoje Pitano. Kao trazenje. Ako je ono neko.. i Ispitivano. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. to jest specificno teorijskom pitanju. Svako je zapitivanje 0. pita4 bitka. Smislom bitka moramo.. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. Ali vee kada pitamo: »sto je .do poj: rna. samo Ispitano. sto li uopce . Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. dvojben je postupak. polazeoi otuda.na cilj. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. kao zapravo intendirano. U ovoga je osebujno to. To prosjecno i ma- Ca.pripada nekom pitanju. U istrazujucem. kako hi se.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . maglovito razumijevanje bitka moze. a smisao je bitka istodobno skrive:r. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. Tako stojimo pred nuznoscu. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. Ma . bilo na koji nacin raspitivanje kod . zatim.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. aroda. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. Ipak. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. osim Pitanoga.. Stoga valja uknatko razmotriti. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . To. Svako zapioivanje jest trazenje. Zapitivanje kao zapiltivanje 0. na izvjestan nacin vee raspolagati. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). Zapitivanju pripada.i neusmjereno. Tada u tomPitanomu pociva. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka. Mi ne znamo sto znaei »bitak«..

»Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. tubitku. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. u »ima«. postojanju. bilo rna kako razmatrano. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. Ukoliko bitak tvori Pitano. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. Obrada pitanja 0 bitlru.»ne pricat! pnice«. Pitanje 0 bitku zahtijeva. 6 da tog pitanja zahtijeva. to jest. pored os taloga. vlastitu pojmovnost koja se. To bite. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. prema tome. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. u realnosti.koje pita . da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. ono sto odreduje bice kao bite. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. i opet. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. biti zapitivanje. 7 .bitkom. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . izbor. smisao bitka. tog bica koje smo uvijek mi sami. premda je najprije naskroz nedokuoivo. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. Prerna rome ce i I spitano. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. i u razlieitom smislu. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. i to tako. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. .Ciji bitak moze.slto mislimo. tada proizlazi.l'Ugo ~ice. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. Platon. razumijevanje i poimanje. Da nije tako. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja.ne kao ono Trazeno kao talkvo. Bite je sve 0 oemu govorimO. koje smo uvijek mi sami i . Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. koji piramo. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami.u njegovu bitku. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. opstojanju. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. Sam bitak bica »nijes neko bice. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. uvijek vee razumljeno. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. PI1i:stup k .izvori vladajuceg razumijevanja. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. Ali fakuOno. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. zahtijevati. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. ali nekao raspoloZivi pojam.nja njegova smisla. tada obra5.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. Gledanje na. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. prema dosadasnjim razjasnjenjima. vazenju. ono na temelju cega je bite. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. Sophistes 242 c. . a bitak znaoi bltak bica.

uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. prostor. vee krecemo. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. Ali. jezik i slicno.tako. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . § 3. i to . njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. svatko moze zahtijevati da sazna. svoje namjere i svojih motiva. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. Nivo neke znanosti odreden je time.iz takva sve veceg poznavanja stvari. To. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. cemu treba sluiiti to pi:tanje. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. dospjela je u »krizu osnovica«. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti .ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. ill se uopce njime bavi. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. put em njihova pokazivanja. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. »Krug u dokazu. priroda. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. Da li se njime ostala bavdti. Borba izme9 . U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. tubitak.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. Ta se podrucja. rnatematika. 2Jiv:ot. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. prirnjerice povijest.

Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. prema tome. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. ostaje u osnovi slijepom. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade.koja ne konstruira deduktivno .dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. onakva rkaikva postoji »po sebi«. Tako. nego nju zakriva i iskrivljuje. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice.priroda. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. na primjer. eto. Mo da pitaju. I uprav:o pri zadaci da ontologija . Svaka ontologija.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. takvo preliminarno :i:straZivanje. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. Ontolosko je zapitivanje. koje crrpi temeljne po} move. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. Tome je . Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. takoder ne teorija historijske spoznaje.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. doduse. pred problem materije. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. potreban je prethodni sporazum a tome. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. tako reci. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. ne w. Ali ovakvo zapitivanje . ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. . za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje.bltak'«.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. Tako.

Egzistenciju odreduje. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. Onticka je osobitost tubitka u [tome. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. naprotiv. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. Povrh toga. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka.kao svoj. jedino svakitubdtak sam. nego egzistencijalnograzumijevanja. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. Otuda se razumijevanje bitka.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. Tom je biou svojstveno. 0'00 se. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. Otuda. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno.izvrsiti navode6i neko realno sto.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. naprotiv. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. reonno. Ali rtad. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Sam bitak. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. koje je svoj>stvenotubitku. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. da on jest ontoloski. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. Biti ontoloski. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. Ali to ne znaci. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. na nacin prihvacanja Hi propustanja. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. odredivanje biti tog bica ne moze se . Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. ° § 4. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim.kao predontolosku. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti .kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. nazivamo 12 egzistenci]a. nego je njegova bit. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka.tog bica. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka).vkaocisti izraz bitka. Medutim.

tkno kao 000 bice koje valja najprije on. prema tome. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. Pri tome se tub~tak raz<. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. Questio~es de veritate qu I a. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka.itivati. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. on je pO. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. to jest.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. . 431b 21. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. ' 7. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. To osobito bice. u ontickoj strukturi samog tubitka. r 8. Iznad svakog modus speclalisentis. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. ens. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. Otuda fundarnentalnu ontologiju. prema tome. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. de anima stavak. toloski dovoljno obraditi. koja tvori oovjekov bitak. postoji moguonost da bude dOlkuCen. ItO. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. Ali rtubitllru onda . ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica. Otudatubitak ima trece prvenstvo. Ali analiza strukture pita. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. 1 c. Tubitak ima. 430 a 14 sqq.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. »dusa«. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. sam po sebi oontoloski«. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. ib. quod natum est convenire cum omni ente. Taj 6. 5. 14 15 . da OIn pred-ontoloski razumije bitak.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. boo ono rna Sto. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. usp. usp. Ito jest onticki.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . uvijek taJroder i u njihovu bitku. n~e o. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu.. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. bitku ~1.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. da bi zapitivanje postalo transparentnim. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. Ali tada pita. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite.

Za sada je time samo najavljeno.~ b~ce: tu~iJtak. Ali ostaje pitanje. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. U samom tubitku. upravo . da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. antropologija. eto. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. etika. nego postoji i zahtjev. biti analitika tubitka. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . razmotreno je. ontoloski najdalje.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. iii upravo stoga. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku.strulcture ikoja pripada . iznesene u dovoljnoj mjeri. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. on je ontoloski najdalje. mogucnosti i sudbine rubltka. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. Ali buduci da tubitku. ali seniti neiSikljueuje. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. Ali time niposto nije receno. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. ali predontoloski IiJpak mJetud. razurnijevanje bitka ne samo pripada. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose.danosti vrste njegova bitka. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. Ali kako da . ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. Usprkos 'tome. .bitku.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. dakle. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. snage.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . Filozofska psihologija. Tubitak ima. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. naime iz »svijeta«. >>poliitrlika«. moo.tu.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . tendenciju. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. naprotiv.. Otuda je onrti. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka.

Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. u smislu »biti u vremenu«. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. Tada s obZl:rom:r. i kako Izviru iz nje. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. bez mterp. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje.. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. »dijelove«. da je vrijeme ono. Medutim. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. izviru iz vremenosti.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. Postoji faikt: vrijeme. odredenje koje je. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. koje se postavlja o smislu bitka uopce.nJ~gova smisla.~etaClJ7. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. »Vremensko. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. da taj pojam vremena. nikoje »kategorije. naprotiv. jos dosta tamno. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. Vrstu pristupa i izlaganja valja. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. tocnije. Pri tome valja razjasniti. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. misljeno pod tim pojmom.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. Da bi taj uvid bio omogu6en. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. nego je ~a sada i. I.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce.naideja 0 binku i zbilji. pa jos k tome . tek pripremiti. interpretacija IStO slijedi pruza . bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. »Vr. PridrZavajuci se te povezanosti. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. prethodn~ . dakako. Tubitak jest na taj naOin.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. premda ne nebstne. Time se odreduju njezine granice.sa~o n~~. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft.. valja pokazati. koju dakako valja Izgraditi.bica i »nadvremenskog. naprotiv. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. prostor. nego bitne strukture. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme.

Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. dospjelo tako reci »sarno od sebe.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Aiko tako odgovor . da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. tada ce to reci.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje . Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku.i on daje samo to. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. on jest njegova proslost. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. »Vrijerne« je. onda time sam bitaik . Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje).katkada u njemu naknadno djeluje. u stvari. to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . nije vazno. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«.traZivanje uputu. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj .iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. Odgovor. daje za konkretno ontolosko iJs. bez obzira ma to da li je on.i filozoiiskoj upotrebi jezika. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . njezinih prcnalazaka i promasaja . nego u jednom pozitivnom smislu koji. bio on ma kakav i ma »sto«.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. 0 sudbini njezina zapitivanja.kao i njegovih karaktera i modusa . u ispravno gledanom i tina tretmana.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. ikako.j sturoj recenici. Ono.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. treba tek razjasniti. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. § 6. grubo receno. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. Da li je odgovor »nov«. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. neko bice '»U vremenu«. i kako je. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije. izvornu odredenost smisla bitka . da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. razumljivi az pogleda na vrijerne. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti.tka pokazati. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. 21 20 . da je. prema svojem najvtastitljem smislu. medu tim . Izricito iii ne. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. Bude li bitak pojmljen iz vremena. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. i to ostaje vanjstina. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu.

da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce. i u izvjesnom opsegu stalno. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla.ije sebe kao historijsko. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti. AIko. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. naprotiv. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti.ne slijedi za njim. zakriva. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. VIastita proslost rubitika .prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja .moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle.isava njegova vlastita vodstva. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena.vartiradiciju. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav.dovodi samo od sebe do toga. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka. i dok. to jest. dakle. da postane historljskom. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . ta ostaje skrivena tubitku.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. roo jest. Ali historija . i za moguonost njegova oblikovanja. 0[1- toloskom. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. Ta ga J. da tubitak. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Tubitak moze o1lkiri.da razum. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. koja pd tome stjeee vlast.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. torienost . zapitivanja i izbora. koja lezi u njemu. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. Tradicija. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. Ako se pak tubitak latio mogucnosti. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. najprije i naj- da to. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. i najprije povijestan. koja . TracLicija dapace eini.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . karakteristiena je povijesnost.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. da pita 0 njegovoj povijesti. Pitanje 0 smislu bitka . Grcka ontologija i njezina povijest. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. Iz njega on razumije sebe najprije. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . Posljedica je toga. nego uvijek vee ide ispred njega. u kojoj je on.

iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. ili se pak. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. da li se. Destrukcija. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku.razumije sebe i bitak uopce . ta podrucja ostaju. Kritik der reinen Vernunft-. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. 24 25 . Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. da tubitak . nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. Na ta se bica. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. bio on usmjeren doksografski. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. urn. njezina negativna fun!k. 180 i d. dub.. jest Kant. ne zeli pokopati proslost u nistavilo. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. Ona treba. obratno. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku.filozofije. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije.. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. poziva u pomoe dijalektika. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. ako 1. naime. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma.cija ostaje neizricita i indirektna. i ukoliko se. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. osoba). i mogla biti. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. ona ima pozitivnu namjeru. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. naprotiv. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. dokaz je za to. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. u pogledu pojava i njihove puke forme. Ja. U okviru ove rasprave. Sam je Kantznao to. destrukcija povijesti ontologije. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. s. subjekt.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->