FAKULTET ZA OBRAZOVAJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODECE KADROVE NOVI SAD (ODELJENJE U VELIKOJ PLANI

)

SEMINARSKI RAD
TEMA: INTERNET I NJEGOVA ZASTUPLJENOST

Predmet: Statistka Profesor: Vladimir Stojanović

Student: Mirjana Mitrović 23-08

Velika Plana, oktobar 2008.
1

Sadržaj:
• Uvod.............................................................................................3 • PC i internet penetracija...............................................................4 1. da li imate kompjuter kod kuce....................................................4 2. % domaćinstava u kojima bar jedna osoba koristi internet..........4 3. % korisnika u populaciji Srbije....................................................5 4. PC i internet penetracija u Srbiji..................................................5 5. penetracija interneta u zemljama u regionu..................................6 6. razlozi nekorišćenja interneta.......................................................6 7. namera za korišćenje.....................................................................7 8. odakle se pristupa internetu...........................................................8 9. načini povezivanja od kuće...........................................................8 10. duzina upotrebe interneta..............................................................9 11. pretraga sadržaja na internetu........................................................9 • Deset najposećenijih sajtova na internetu....................................10 • Jezička struktura interneta............................................................11 • Politička orjentacija stanovništva u vezi sa internetom...............12 • Demografska struktura korisnika Krstarice.................................15 1. starost i pol...................................................................................15 2. obrazovanje, zanimanje i profesija...............................................16 3. učestalost pristupa internetu.........................................................17 4. prosečno trajanje pristupa internetu.............................................18 5. teme interesovanja.......................................................................18 6. najčešće aktivnosti na internetu...................................................19 • Zaključak.....................................................................................20 • Literatura......................................................................................21

Uvod
2

osnovne definicije.godine. Strukturno postoje male mreće koje se međusobno vezuju i time čine ovu strukturu. Grafičko prikazivanje je prikazivanje u vidu geometrijskih oblika ili oznaka na geografskim kartama (kartogrami). duzine linija. liberalizacija tržišta telekomunikacija. te je metodologija istrazivanja usklađena sa tim. Tabelarno prikazivanje je jedan od oblika prikazivanja serija ili statističkih podataka u preglednoj i prikladnoj formi koja olakšava da se rezultati statističkog istraživanja sagledaju što jasnije i potpunije i olakšava korisniku upoređenje podataka. U Srbiji više koriste internet više nego što bi se očekivalo u odnosu na slabu ponudu internet provajdera jer je to medij koji omogućava komunikaciju sa spoljašnjim svetom. U mnogim zemljama na zapadu.Internet. Ovde sam kao metode prikaza podataka koristila grafičko i tabelarno prikazivanje. Pojam internet znači mreža unutar mreže. Sve prethodno navedeno su izmedju ostalog i zaključci sa konferencije za novinare Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CePIT) iz oktobra 2006. Izbor vrste dijagrama zavisi od podataka i ciljeva istraživanja. Prevashodni cilj CePIT-ovog istraživanja je bio da se utvrdi stopa penetracije interneta u Srbiji. Tekst ispod tabele treba da sadrži obaveštenje o izvorima podataka. Istraživanje je sprovedeno jula i juna 2006. Tako da bi pored akcije države u razvoju tehnologija bilo neophodno i učesće privatnog sektora. Internet je globalna mreža. napomene o uporedivosti podataka i druga objašnjenja korisna za razumevanje podataka. svakodnevne aktivnosti mogu biti obavljene putem računara i interneta. ili interna konekcija između više računara. Kao jedan od glavnih uzroka izostanka veće stope korišćenja interneta navodi se siromaštvo i politička situacija jer modernizacija države nije prioritet. Ipak naglašenoj je da je porast broja korisnika interneta kod nas nezadovoljavajući. Pravilna primena bilo kojeg dijagrama iziskuje da tačke. jedna je od najzastupljenijih stvari u čovekovom životu bez obzira na to da li je u pitanju pitanju posao ili zabava. PC i internet penetracija u Srbiji 3 . savremeno tehnološko otkriće.god na teritoriji srbije bez Kosova i Metohije na nacionalno reprezentativnom uzorku (populacija starija od 15 godina). Grafičko prikazivanje se moze vršiti u koordinatnim i van koordinatnih sistema. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija. površine i delovi površina budu srazmerni veličinama koje predstavljaju. kao i povećanje broja elektronskih servisa i snižavanja cene opreme. jer je izostala dramatična stopa rasta upotrebe interneta koja je bila uobičajena u drugim zemljama u početnim fazama njegovog korišćenja. ali u Srbiji kompjuteri i internet su u pojedinim sredinama luksuz.

sa posla. dok veći procenat od 58% ga ne poseduje. Najmanji broj ispitanika koji poseduje kompjuter kod kuće je sa mesečnim primanjima nižim od 50€ mesečno Grafikon 2. procenat korisnika u populaciji Srbije. Procenat domaćinstava u kojima bar jedna osoba koristi internet Ne 65% Da 33% Ne zna/odbija da odgovori 2% Grafikon 3. iz škole ili sa nekog drugog mesta)? 4 . Da li imate kompjuter kod kuće? Ne 58% Da 41% Ne zna/odbija da odgovori 1% Zaključak: 41% ispitanika poseduje kompjuter kod kuce.da li vi koristite internet (bilo od kuće.Grafikon 1.

Opet je najveći broj korisnika interneta u Beogradu. Ne 74% Da 24% Ne zna/odbija da odgovori 2% Grafikon 4. PC i internet penetracija u Srbiji 6 0 B o ra P eg d C B o ra In rn t e g d te e 5 0 T ta P o l C V jv d aP o o in C V jv d aIn r e o o in ten t T ta In rn t o l te e C n ln S ijaPC e tra a rb C n ln S ijaIn rn t e tra a rb te e 3 9 4 0 3 0 2 7 2 1 1 8 2 0 1 2 1 0 1 0 5 7 9 1 5 1 2 1 5 1 8 3 1 2 5 2 1 0 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 Uporedimo li trenutno stanje sa raspoloživim podacima o upotrebi interneta u Srbiji od 1999. što predstavlja 5 . uočićemo da se broj korisnika povećao oko 5 puta.god ovaj podatak nam govori da nesto preko 1 500 000 (milion i po) stanovnika naše zemlje koristi internet.2% osoba starijih od 15 godina koristi internet. godine. Raćunajući prema popisu stanovništva iz 2002.Ovaj grafikon nam govori da 24.

Grafikon 5. Znatno viši procenti korisnika u Sloveniji (54%) i Hrvatskoj (45%) posledica su strateškog rada i nastojanja da se se razvija informaciono društvo. Penetracija interneta u zemljama u regionu 60 50 54 45 Iako izneti podaci već sami po sebi ukazuju na to koliko je situacija nepovoljna.3%). 40 30 20 Grafikon 6. posebnu težinu dobijaju ukoliko ih uporedimo sa procentima korisnika u zemljama u našem neposrednom okruženju koje su se suočavale sa sličnim početnim problemima kao i mi. kao i zbog toga što to sebi ne može da priušti (23.relativno nisku stopu priraštaja budući da je broj korisnika bio veoma mali (podaci agencije Strategic Marketing). Znatan broj ispitanika navodi da internet ne koristi jer ne zna da koristi računar (24. Razlozi nekorišćenja interneta Skoro polovina nekorisnika interneta u Srbiji kao osnovni razlog za to navodi da im internet nije potreban (47.9). 6 .1%).

1%) nema čak ni generalnu nameru da u budućnosti počne da koristi internet.0 30. 00 3.0 40.0 5. 00 2.0 25. db i Ob d d ija a ogvr d o oi ja da od go vo ri Dr ug o 7 . D a N a is m s ua ig r n N .a b e li ih m ž am g o od oa d pč e a onm N .0 15.0 45.7 m ip ot ko re ri Ne st ba im m n og ko Ne u m to pj zn se ut am Ne bi er m ka da am ko pr vr se iu em št in im te en rn a et da ko ko Ne ri ri st st po i im zn in aj te em rn et st ra ne je zi ke Ni je Ne 6. i n mm e e a n mr d t a eu a o u in n u č im i b d ć ot u unsi Mada nijedan od podataka o upotrebi interneta u Srbiji.0 35. 00 .0 0. 51 O 51 . Namera za korišćenje interneta am da 1.1 8.9 23. 00 4. 59 1. 00 1. ono što je u najvećem stepenu zabrinjavajuće jeste podatak da više od polovine nekorisnika (52. 00 5.0 4. 21 5.9 9.9 9.3 13.0 20.0 47. kao i o trendovima tokom prethodnih nekoliko godina nije takav da njime možemo biti zadovoljni. 17 1.50.1 24.0 10. 00 zn Grafikon 7.

0 0 5 .4 6 8 .p ia u md m oe Kb vk a lo s i md m oe AS DL We s ir le s Mb i o iln t leo e fn IS N D Nk ei dui rg nč a in p is u a r tp 8 .4 2 9 .2 1 . 00 5.0 0 6 . K s n la ič i d l. 7.Grafikon 8. Načini povezivanja na internet od kuće 9. 00 1. 13 .0 0 4 .0 0 0 .0 2 .0 0 3 .9 4 . 00 4. 00 2. 11 . 00 00 . 41 . 35 . 68 1.0 0 8 . 00 8. 00 6. 00 3.3 4 1 .0 0 7 .0 0 2 . 41 89 .5 O k će d u S po sla Iz šk le o /sa fakulte ta Iz inte t rne k a afe Sa javno g m sta sa e k ga je o pristup be splatan Sa ne o kg drugo g m sta e Grafikon 9. 00 7.0 0 1 . Odakle sve pristupa se internetu 9 .

Dužina upotrebe interneta 35. Pretraga sadrzaja na internetu 24.Grafikon 10.0 25.0 Verski sadržaji Pornografija 13.0 30.0 10.0 15.0 Grafikon 11.9 Politika Biznis Popularna kultura 9 .7 20.0 5.

000 1. naravno u kombinaciji sa ostalim kriterijumima.000 7.000 Jedna od najpopularnijih lista rangiranja sajtova. jeste ona koju formira servis Alexa. S obzirom na to. valja upotrebiti za poređenje sa većinom drugih servisa kako bi se dobila prava slika o netačnosti podataka.600. 6.Deset najposećenijih sajtova u Srbiji Na osnovu podataka nezavisnih servisa za merenje poseženosti u maju 2006. tvrde da su tri do pet puta posećeniji nego što zaista jesu.200. 4. podatke ovog servisa. Veoma je ohrabrujuće da neki od sajtova na listi javno objavljuju podatke o svojoj posećenosti bez modifikacija. 10.100.000 6. 7.000 1. ali prava situacija nije takva. 9.700. 5. Servis je veoma komercijalan jer se podaci po ovom kodeksu menjaju.900. koja je uz to i veoma loša. Popularnost servisa Alexa kod nas je veoma zabrinjavajuća.god su prikupljeni i objavljeni podaci koji se slažu sa rezultatima dobijenim na osnovu reprezentativnog uzorka.000 2. kojih na datoj listi nema. osnovni kriterijum je broj eksternih linkova i njihova važnost. 2. Neki naši najpopularniji sajtovi prema ovom servisu stoga bivaju rangirani na dno liste. Veliki broj ljudi je ovaj servis prihvatio kao nešto neprikosnoveno i nezavisno. i rangiranje posećenosti po Google pretraživaču. Rang sajtova u Srbiji u maju 2006.700.000 500. U poslednje vreme pominje se. Rang 1.000 800. takođe.500.000 1. ali se nikako ne može 10 . budući da je naizgled veoma korisna i pristupačna surferima.000 2. ali je zabrinjavajuće da pojedini sajtovi. Sajt Krstarica RTS B-92 Elitesecurity Blic Beograd kafe Halo oglasi Glas javnosti Novosti Vlada Republike Srbije Pregledanih strana 20. Ovu listu prihvatio je veliki broj naših ljudi. ako ništa drugo. 3.900. Prema ovom tipu rangiranja. 8. Taj kriterijum je veoma koristan za rangiranje u rezultatima pretraživanja.

međutim.000 1. U nekim trenucima stručnjaci su govorili da je jedini uslov za korišćenje Interneta.000 1. Engleski jezik postao je deo opšte i poslovne kulture. Ove liste treba izbegavati ukoliko tražite zaista tačne podatke.200. pored tehničkih veština. 24 casa (ex Trebinje) 5. Nostalgija Pregledanih strana 10. Poljubac 3.400. Rang sajtova dijaspore u maju 2006.900.samostalno koristiti za procene posećenosti.9% 11 . poznavanje engleskog jezika.8% 4. jer daje iskrivljenu sliku. Savremene tendencije ukazuju. današnja jezička struktura Internet korisnika izgleda ovako: Jezik ENGLESKI KINESKI JAPANSKI ŠOANSKI NEMAČKI KOREJSKI FRANCUSKI Učešće u Internet populaciji 40.300.000 2.5% 10% 9.000 550 Jezička struktura interneta Podaci svedoče da se 75% komunikacije putem sajtova i 85% komunikacije putem mail-a na Internetu obavlja na engleskom jeziku. Dijaspora 4. Rang Sajt 1. Prema istraživanjima. na jednu drugu priliku za sajtove.2% 7.4% 3. Serbian Cafe 2.2% 6.

pored sadržaja na engleskom jeziku. španski.ITALIJANSKI PORTUGALSKI HOLANDSKI OSTALI 3. 12 . korejski i nemački jezik. Političke orjentacije stanovništva u vezi sa internetom 1.ljudi vole da čitaju i komuniciraju na maternjem jeziku.8% Procenjuje se da će u budućnosti učešće engleskog jezika srazmerno opadati.1% 9. Srbija van teritorije KiM. Dati podaci idu u prilog činjenici da će sve poželjnije biti da sajtovi. S obzirom na to. nude i sadržaj na drugim jezicima. konkurentna prednost i velika šansa za vaš sajt može biti upravo sadržaj na više jezika ili. japanski. štaviše. jun 2006. kineski. Najveći rast u ukupnom učešću imaju francuski. samo sadržaj na maternjem jeziku. Pa ipak. Politička opredeljenost ispitanika koji imaju i onih koji nemaju korisnike interneta u svom domaćinstvu.6% 2. najvažnije je nipošto ne izgubiti iz vida poznat marketinški zaključak .5% 2.

0 % Izb rn o re e n o o p d lje i N o lu i e d čn N g sa e la ju N zn ju d ija e a /o b ju o g vo do r 2.09% 26.82% 50.03% 2 .08% 51.85% 46.0 % 0 0 5 .16% N m ju e a k risn e o ik in rn ta u te e d m ćin o a stvu I a k risn e m ju o ik in rn ta u te e d m ćin o a stvu 4 .57% 3.00% Izborno opredeljeni N eodlučni N glasaju e N znaju/odbijaju e odgovor 10.00% 30. 70.00% 29.0 % 0 0 3 .00% 58.0 % 0 0 28.00% N aju em korisnike interneta u dom aćinstvu 60.83% 20.00% 6. Politička opredeljenost ispitanika koji imaju i onih koji nemaju korisnike interneta u svom domaćinstvu.23% 6.0 % 0 0 49.6 .62% 23.64% 0.0 % 0 0 0 0 . Beograd.00% 15% 8.00% Im aju korisnike interneta u dom aćinstvu 40.29% 1 . jun 2006.67% 20.67% 13 .0 % 0 0 16% 9.

0 % 0 0 2 . 5 0 % 5 72 . Srbija van pokrajina i Beograda. (samo izborno opredeljeni ispitanici) 6.0 % 0 0 1% 9 1 . jun 2006.3 % 7 9 5 . jun 2006.6 % 7 2 .0 % 1 .3.0 D S SS R DS S SS P Ot l sr ne sa t a k e 4. 0 0 % 0 82 % . 0 0 % 0 3.9 % 0 0 . % 3 00 % . 3 8 % 1 3.0 94 .0 % 0 0 5% 8 5 . (samo izborno opredeljeni ispitanici) 14 .9 % 2 5 2 .0 % 0 0 6 5 . Izborno opredeljenje ispitanika koji imaju i onih koji nemaju korisnike interneta u svom domaćinstvu.0 % D S SS R DS S SS P O lestra k sta ne 5.2 % 4 0 . 0 0 % 0 1% 8 1. jun 2006. 0 0 % 0 2.0 % 0 0 . Beograd.7 % 5 9 8 0 . 0 0 % 0 5. (samo izborno opredeljeni ispitanici) 7 .0 % 0 0 4 . 0 0 % 0 5% 0 Nmu ea j k rs i e oi n k i t r ea n nt u e d m i sv o a nt u ć 4. % 6 19 .0 % 0 0 N m ju e a k risn e o ik in rn tau te e d m ćin tvu o a s I a m ju k risn e o ik in rn tau te e d m ćin tvu o a s 6 . % 9 1. Izborno opredeljenje ispitanika koji imaju i onih koji nemaju korisnike interneta u svom domaćinstvu.0 % 0 0 3 . 7 0 % 6 2. Srbija van teritorije KiM. Izborno opredeljenje ispitanika koji imaju i onih koji nemaju korisnike interneta u svom domaćinstvu. 9 5 % 4 I a k rs i e mu oi n j k i t r ea n nt u e d m i sv o a nt u ć 3.

0 % 0 0 5 0 .0 % 5 0 2 .0 % D S SS R DS S SS P O le stra k sta ne Demografska struktura korisnika Krstarice Krstarica.0 % 0 0 37.0 % 5 0 3 .34% N m ju e a k risn e o ik in rn ta u te e d m ćin o a stvu I a m ju k risn e o ik in rn ta u te e d m ćin o a stvu 3 . godine. na uzorku od 5130 posetilaca. Rezultati pokazuju da svakog meseca Krstaricu posećuje 1.64% 8.72% 5. najposećeniji sajt u Srbiji.77% 1 .0 % 0 0 2 .60% korisnika ima manje od 30 godina.0 % 0 0 . sprovela je najobimnije internet istraživanje u Srbiji.0 % 5 0 42% 4 . Starost i pol Internet koristi uglavnom mlađi deo stanovništva .0 % 0 0 1 . Svi posetioci iz Srbije imali su pravo učešća u istraživanju. juna 2007.25% 11. najpoznatiji domaći internet brend i jedan od vodećih internet provajdera u zemlji. a svaki od njih je imao pravo na samo jedno popunjavanje ankete. maja do 12.81% 28.0 % 5 0 13% 10. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. 15 .4 miliona internet korisnika iz Srbije.4 .00% 10.44% 32.

3% 16 .2% 8. zanimanje i profesija Sa višim i visokim obrazovanjem je 43% korisnika.3% više 14.7% 12. muški 54. dok 20% korisnika studira.3% 3.0% ženski 46.8% 9.0% Obrazovanje. osnovno i niže 6.manje od 16 16-20 21-25 26-30 31-35 36-40 41-45 46-55 više od 55 6.1% 20.1% srednje 51.6% 8.0% 20.6% Nešto je veći broj muškaraca (54%) koji koristi internet u odnosu na broj žena (46%).3% visoko 28.6% 10.

4% 1.0% pravo 5.6% tehnika 23.3% 1.6% drugo 30.5% 16.7% 20.2% poljoprivreda 3. ekonomija 19. nezaposlen učenik student domaćica penzioner zaposlen u privatnoj firmi zaposlen u državnoj firmi vlasnik firme samozaposlen drugo 10.0% 3.2% 2.9% filozofija 1.Zaposleno je 42% internet korisnika.1% 17 .3% medicina 6.7% zanat 6.6% umetnost 3.2% Najzastupljenije profesije su tehnika (24%) i ekonomija (20%).4% 20.3% 20.9% 3. dok je 41% studenata i učenika.

2% između jednog i dva sata 29.3% od 16 do 30 minuta 20.0% Teme interesovanja 18 .9% jednom nedeljno i ređe 3.2% više puta dnevno 52.6% više od tri sata 7.9% jednom dnevno 19.Učestalost pristupa internetu Čak 80% korisnika svakodnevno pristupa internetu.3% od 31 do 60 minuta 28.6% između dva i tri sata 8.3% više puta nedeljno 15.7% Prosečno trajanje pristupa internetu Prosečno trajanje jednog povezivanja na internet je između 15 minuta i dva sata. stalno sam na internetu 8. do 15 minuta 6.

vesti i obrazovanje. za njim su odmah internet. dok su sve ostale aktivnosti malo zastupljene. Najčešće aktivnosti na internetu 19 .Korisnike Krstarice najviše interesuje zabava. a zatim muzika.

One posebno za Srbiju predstavljaju veliku šansu i dobru priliku – da se kao mala otvorena privreda umreži u globalnu privredu. povećanja zaposlenosti i sveukupnu modernizaciju društva. za njima se odmah nalazi informisanje.Najčešća aktivnost na internetu je traženje određenih informacija. a sve u cilju podizanja životnog standarda. u kojoj inovacije koje se zasnivaju na znanju postaju ključni izvor održive konkurentske prednosti. Informacione tehnologije su sredstvo koje pruža velike mogućnosti za razvoj društva. 20 . a zatim čitanje ili pisanje elektronskih poruka. dok su sve ostale aktivnosti manje zastupljene prema ovoj anketi Krstarice. Zaključak: Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija postao je ključna sila današnjice koja određuje tokove i transformiše ekonomsku i društvenu aktivnost.

Pre svega vrlo je indikativan podatak da čak 52% nekorisnika interneta nema nameru da postane korisnik i to pre svega jer smatra da im internet nije potreban – to je izjavilo čak 47% nekorisnika interneta. • www.krstarica. I pored penetracije korisnika interneta u Srbiji od 24% (što je znatno ispod proseka zemalja Evropske unije ali i za nas indikativnije zemalja u regionu) broj od preko 1 500 000 korisnika interneta govori da je to velika ciljna grupa. D.Žižić. Potom. Beograd 2006. pre svega one koji olakšavaju komunikaciju građana sa državnim službama. U tom smislu. neophodno je sačuvati bezbednost elektronskih transakcija odgovarajućim zakonima.Praćenje trendova razvoja interneta u Srbiji omogućuje nam da ukažemo na nekoliko osnovnih problema koje je u narednom perodu neophodno rešavati kako bi se povećala stopa penetracije u Srbiji.com • www.Pavličić. Literatura: • „Metodi statističke analize”.Lovrić. korisnici interneta su neopravdano zapostavljena ciljna grupa. M. Konkretno. kako kao glasačko telo tako i kao potrošači proizvoda i usluga na tržištu Srbije. koji su natprosečne kupovne moći i pripadaju natprosečnom obrazovnom sloju populacije. I na kraju. Da bismo to promenili. ali i pre svega.com • www. M.wikipedia. neophodno je razviti brojne elektronske servise.co.yu • www.yutrend.com 21 . Uzrok ovog problema ogleda se u neuviđanju svrhe računara – kako u poslovanju tako i u obavljanju svakodnevnih administrativnih poslova. neophodno je omogućiti elektronski pristup svim državnim službama. građani moraju biti obavešteni i naučeni kako se koriste tehnologije kojima će pristupati tim servisima. a paralelno sa tim neophodno je razviti adekvatnu telekomunikacionu infrastrukturu.ekonomist.

ac.• • www.bg.yu/cepit www.ekof.org.bos.yu 22 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful